PoStarina plaćena u gotovu
Pojedini broj stoji Din. 2.50
■CVREJSKA
Zadatak je cionizma da oslobodi jevrejski narod i njegovu zemlju, ponovno oživi njegovu državu i jezik i da ukoreni svetinje T ore u život nacije
Demonstracije
na u lic a m a J e ru s a lim a , H a ife i T e !
A v iv a p o n o v n o o ž iv lja v a ju sve one
is tin e , k o je su već b ile o b e lo d a n je n e
b e z b r o j p u ta n a stu p c im a o v o g a lis ta .
P o n a v lja ju se s im p to m i je d n e stare
o rg a n s k e b o ljk e , b o ljk e k o ja se na­
ž a lo s t ne m o že le č iti je d in o te r a p ijo m
u lič n ih d e m o n s tra c ija .
B e la k n jig a , č i j i o ts e k o o g ra n ič e ­
n ju k u p o v in e z e m ljiš ta sada stu p a na
sn a gu , n ije p ro iz v o d is k lju č iv o o p o r ­
tu n is tič k e p o lit ik e e n g le s k e v la d e ,
— n iz o v i za b lu d a c io n is tič k e p o litik e
is to t o lik o su k r iv i za to .
G o d in a m a n is m o č u li n iš ta d ru g o
n e g o to d a o s n o v u c io n iz m a s a č in ja ­
va je d in o „ iz g r a d n ja " i da će se p o ­
litič k a p ita n ja sam a o d sebe r e š iti a k o
e k o n o m s k a iz g r a d n ja uspe. N o , a šta
se sada dešava? U sle d n e d o s ta tk a je -
v r e js k o g p o lit ič k o g čin io c a , sada
s tra n i p o lit ič k i č in ila c k o č i je v r e js k u
„ iz g r a d n ju " . D a k le d o k a z u je se p o ­
n o v n o p rv e n s tv e n o s t p o lit ič k ih fa k t o ­
ra , sa m o n a ž a lo s t sa to m b itn o m ra z
lik o m , d a p r im e r za to p ru ž a je d n a
s tra n a p o lit ič k a v o lja .
N aša fo r m u la u p ro š ć e n a g la s ila je :
Je d n a d rž a v a ne m o že d a se k u p i. N e
nože s to g a , š to k u p o - p r o d a jn i u g o
v o r i m o g u d a se sta v e v a n sn a ge je d ­
n im p ro s tim p o te z o m p e ra a d m in i­
s tra c ije . N e m o že za to j e r trg o v a č k e
p o s lo v e re g u liš e o n a j k o j i u p ra ž n ja ­
va n a d z e m ljo m p o litič k u v la s t. Je d n a
uspešna k u p o v in a z e m lje ne m o že
s a č in ja v a ti p o d lo g u je d n o g d rž a v n o g
p o r e tk a , a li d rž a v n i p o re d a k m o že da
p ru ž i m o g u ć n o s ti za p o v o ljn u k u p o ­
v in u z e m lje .
O d B ija lik a j e p o te k la sledeća p e-
s n ič k a re č e n ica :
„ O n o lik o p rip a d a o d n eba te b i, k o ­
lik o im a š z e m lje p o d tv o jim s to p a ­
lim a " .
V o d e m la d o g c io n iz m a ra ž u m e le su
za m isa o p e s n ik o v u , sa m o su je d in o
s h v a tili p o g re š n o p o ja m z a u z im a n ja
p oseda. P rk o s e ć i p o u k a m a lju d s k o g
is k u s tv a p o b r k a li su p o ja m p os e d o va -
n ja sa p o jm o m u p is a u z e m ljiš n e
k n jig e , la k o je u sre d v e k o v n o g p r o ­
g o n s tv a i n edaća o v a j n a ro d ste k a o
je d n o šesto č u lo k o jim je m o g la da
o t k lo n i o p a sn o st m a te r ija ln o g o šte ­
ć e n ja , baš k o d n a jv e ć e g „ p o s la " s vo ­
je h is to r ije o v o še sto č u lo je p o tp u n o
z a ta jilo . S a m o ta k o j e m o g lo d a se
d esi d a su p o b r k a li a k t u p is a u ze m ­
ljiš n e k n jig e sa č in je n ic o m s tv a rn o g
d o b ija n ja u p osed . P rv u ka z n e n u le k ­
c iju p ru ž io j e tr o g o d iš n ji a ra p s k i te ­
ro riz a m , za v re m e k o je g a se is p o s ta ­
v ilo , d a n ije o n o g a k u ć a k o j i j u je s a ­
g ra d io , već o n o g a k o j i is tu m o že ne­
k a ž n je n o d a b a c i u va zd u h , i da šu­
m a n e p rip a d a o n o m e k o je zasadi,
ve ć o n o m e k o j i je m o že n es m e ta n o
o p u s to š iti. J e d n o m re č i, sre d s tva
p o litič k e v la s ti d a ju k a r a k te r p o s e d o -
v a n ju , bez k o jih sre d s ta va m o že b iti
g o v o r a n a jv iš e o je d n o m z e m ljiš n o ­
k n již n o m u p is u s u m n jiv e v re d n o s ti.
D anas, ra z u m e se, već n i o to m e ne
m o že b i t i g o v o ra . P ro s to z b o g to g a ,
š to se sa p o lit ič k im in te re s im a B r i­
ta n s k e Im p e r ije k o s i č a k i sa m g o li
a k t z e m ljiš n o k n již n o g p re n o sa .
S uviše j e je v tin o a rg u m e n tis a n je ,
k o je k r iv ic u hoće s v a liti na s p o ljn o -
p o litič k e d o g a đ a je . R a k ra n u tre b a
d ru g d e d a tra ž im o . T a m o , d a u d a n o j
s itu a c iji s p o ljn o p o litič k i d o g a đ a ji
________ Beograd, petak, 8 mart 1940 28 adar 5700
Godina VIII Broj 3
vrejske
grad,
IZ LA Z I
SVA K O G PE TK A
Uredništvo i uprava ,,Je-
Tribune”
Knez
B eo­
Mihailova
25/11. 13 Pretplata g o ­
dišnje Din. 120.— , polu­
godišnje Din. 60.— , če­
tvrtgodišnje Din. 30.—
Rukopisi se ne vraćaju.
Broj čekovnog računa
60708.
V e l i k o u z b u đ e n je Jišuva
Odredbe Bele knjige o ograničenju kupovanja zemljišta stupaju
na snagu
Jišu v d e m o n strira - O šta r p rotest a m e rič k ih J e v r e ja
Uveravanje zvaničnih jevrejskih povorci prođu glavnim ulicama gra Velike Britanije, članovi britanske
krugova da će novostvoreno stanje da, demonstrirajući protiv britanske komisije tražili su od vlade uputstva.
u Evropi, a napose napeto stanje na vlade a naročito protiv ministra k o ­ Posle toga pristupilo se najenergič­
Bliskom Istoku pozitivno delovati na lonija g. Makdonalda. n ijoj intervenciji, tako da novi nere­
političke odnose između Jevreja i Britanske trupe bile su preko ce di nisu još mogli da uzmu većeg ma­
mandatske vlade pokazalo se je kao lo g dana u stanju pripravnosti i mno ha. Smatra se da će intervencija bri­
skroz netačno. Naprotiv mandatska gobrojne motorizovane i konjičke tanskih kolonijalnih trupa i u budu­
vlada se striktno drži odredaba Bele patrole krstarile su po glavnim gra će biti obezbeđena u cilju održava­
knjige i primenjuje ih na predviđeni dovima zemlje i po drumovima. V e­ nja reda.
način. Odredba koju su jišuv i cio­ ćih nereda nije bilo. U celoj zemlji
nistički krugovi najbolnije osetili, vlada mir. JEVREJSKA Š TAM PA U PALESTINI
odredba o zabrani kupovanja zem lji­ PLAŠI SE OD PO N O VNO G
šta u pojedinim oblastima', uprkos BRITANSKA ODLUKA IM ALA JE OŽIVLJAVANJA RASNE MRŽNJE
protestiranju zvaničnih krugova sa­
NE PO VO LJAN ODJEK U AMERICI Jerusalim, 4 marta
da se primenjuje. Debata u engle­
skom parlamentu pokazala je odlu­ Njujork, 2 marta Celokupna jevrejska štampa odlu­
čno ustaje protiv odluke britanske
čan i negativan stav vlade, a demon­ Nove engleske mere u Palestini
stracije u raznim delovima Erec Jis- izazvale su kod raznih jevrejskih or vlade koja se odnosi na ograničenje
raela izazvale su nove nemire, čije ganizacija oštru opoziciju. Jevreji prodaje arapskog zemljišta i ističe
posledice i razvoj još se ne mogu izjavljuju da je Engleska prekršila da je ova odluka doneta u vrlo teš­
predvideti. U niže donetim vestima svoje svečano dato obećanje, dok u kom vremenu, pa će ponova probu­
dajemo sliku o događajima. isto vreme tvrdi da se bori za medu diti rasnu mržnju zbog koje su se
narodni moral. Organ cionističkih dosada prolivali potoci krvi u Pale­
DEMONSTRACIJA EREC-JISRAEL- o r ^ n jz a d ja zahteva ukidanje novih stini. O voga puta, kažu listovi, nije
SKIH JEVREJA engleskih propisa o prodaji zemlji 'pravilna akcija britanske vi ade, pošto
Jerusalim, 1 marta šta sa motivacijom da ovi propisi donete mere prelaze granicu koju je
„podrivaju poverenje u stvar za koje odredilo Društvo naroda mandatskoj
U Jerusalimu, Haifi i Tel Avivu
se saveznici bore“ . Odbor za pomoć sili za izvršenje mandata nad Pale*
došlo je do velikih demonstracija Je­
Palestini izjavljuje: „Bez obzira na stinom.
vreja i Arabljana. Jevreji su obrazo­
vali u gradovima velike povorke u simpatije za stvar saveznika moramo
kojima su učestvovale i vrhovne je- najoštrije protestvovat«44. U isto vre A M ACD O N ALD IZJAVLJUJE...
vrejske vlasti, i bacali su po ulici let­ me saopštava odbor da će u celoj Iz parlamentarne debate.
ke sa otštampanom Balfurovom de­ zemlji biti priređeni protestni mi­ . . Ali, kazao ie dalje g. MacDo-
klaracijom i izvatcima iz Bele knjige. tinzi.
nald, mora se znati da se mi nalazi­
Kako se je m oglo očekivati i Arab- I „Udruženje američkih prijatelja mo pred vrlo delikatnom situacijom
ljani su demonstrirali potstreknuti od jevrejske Palestine44 ustaje u jednom
strane plaćenih agitatora. Do većih protestu protiv Engleske. Na zboru u Palestini i da su na ovu odluku bri­
izgreda međutim nije došlo. go vo rio je između ostalog i izdavač tanske vlade uticali IZVESNI PO L I­
> I lista „Irski odjek", ko ji je izjavio da TIČKI R A Z L O Z I.. . “
VELIKO NEZADOVOLJSTVO ZBOG bi učesnici zbora trebalo nešto da
POSLEDNJE ODLUKE BRITANSKE nauče od Irske republikanske armije.
VLAD E Ekonomski program varoši Tel
Jerusalim, 2 marta
JEVREJSKE DEMONSTRACIJE Aviva i palestinske vlade
U jišuvu je zavladalo veliko neza­
Jerusalim, 3 mar Već smo javili da je voćstvo varoši
dovoljstvo zbog odredbe visokog Tel Aviva odlučilo da po prijemu za j­
britanskog komesara o ograničenju Ovde je izdato zvanično saopšte-
ma koji će jo j pružiti vlada, odmah
prodaje arapskih zemljišta. Jevreji nje u kome se kaže:
otpočne javne radove u vrednosti
su juče spremili velike protestne ma­ „Danas su priređene demonstracije od 180.0000 funti. Na ovim radovima
nifestacije ali je policiji uspelo deli- Jevreja u Jerusalimu, Tel Avivu i
biće zaposleno 2500 osoba za vreme
mično sprečiti nameravane demon­ Haifi. Demonstranti su bacali kame­
od osam meseci. Otpočivanje ovih
stracije. Ipak u jevrejskim kvartovi- nje. U Jerusalimu obrazovana je po­
radova u znatnoj meri bi smanjilo
ma u Jerusalimu zabeležene su de­ vorka demonstranata koju je polici­
nezaposlenost u Tel Avivu.
monstracije bez većeg značaja. U Tel ja rasturila. U H aifi iz povorke ba­
Avivu demonstranti su uspeli da u cano je kamenje na policijsku stani­ Gradsko veće je ovih dana odo­
brilo sledeće sume za izvođenje raz­
cu. U Tel Avivu demonstranti su po­
nih javnih radova: 43.000 funti za
digli barikade; međutim, policija je
M O G U d a p ro u z r o k u ju ta k v e p o s le ­ demonstrante rasturila. Povredeno kanalizacione radove, 27.000 funti za
d ic e p o E re c J is ra e l. izgrađivanje obale, 20.000 funti za
je više policijskih stražara i demon­
A o v o m o že m o je d in o to m e za­ stranata. U Tel Avivu zavedena je za­ uklanjanje peščanih nasipa koji se
h v a liti, da je z v a n ič n a c io n is tič k a brana izlaska iz domova počev od nalaze u istočnom delu Tel Aviva,
s tr u ja za v re m e o d d va de se t g o d in a 13 časova44. 45.000 funti za građenje puteva, 20
svakom m ogu ćn o m i nem ogućnom hiljada funti za građenje jedne cen­
p r ilik o m d e m o n s tra tiv n o i d o s le d n o tralne krajnje autobuske stanice, 20
NO V I NEREDI U PALESTINI hiljada funti za podizanje javnog
p o r ic a la p o tre b u p o lit ič k ih te m e lja
d rž a v e . D va d e s e t g o d in a m o g li sm o Jerusalim, 5 mart parka Gan Meira. Zajam vlade koji
s lu š a ti d a su m e rilo ž iv o ta i b la ­ U Erec Jisraelu posle duže pauze iznosi 150.000 funti dovoljan je za
g o s ta n ja je d n o g n a ro d a — z e m ljiš n e ponovno je došlo do ozbiljnih ne­ isplatu dugova grada. Iz o v o g zajma
k n jig e , i da d u n u m i p re p is a n i na nas reda. će biti prvenstveno amortizovani sta­
u z e m ljiš n im k n jig a m a zn a če re š e n je Članovi britanske mandatske poli­ riji spoljni dugovi. Vlada će dati 10
sv ih p ro b le m a va sio ne . cije primetili su već pre izvesnog hiljada funti voćstvu varoši Jaffe za
P o m a za n e , v e lič a n s tv e n e i u zviše n e vremena pokret nezadovoljstva u re­ građenje puteva, i 25.000 funti za
z e m ljiš n e k n jig e — e to — p o s ta le su dovima Arabljana. Pošto je prime- smanjenje nezaposlenosti.
ž r tv e p re z re n e , n ip o d a š ta v a n e i neu- ćeno da je do novih nereda došlo Nadležni krugovi smatraju da je
va ža va n e p o lit ik e i n jih o v a su d bin a usled pojačane propagandističke de- ova suma dovoljna za obavljanje ja v­
— o v o g a p u ta p o n o v n o — o tk r iv a latnosti inostranstva, koja poziva A- nih radova takvih obima, da će se na
n e p o p ra v im u i n e o p ro s tiv u za b lu d u rabljane da ustanu protiv svake ev­ njima moći zaposliti barem polovina
z v a n ič n o g c io n iz m a . ropske dominacije, a naročito prptiv nezaposlenih u Jaffi.
Strana 2 .JEVREJSKA TRIBUNA* B roj 3

Jevrejski načelnih
Pitanje radnih odnosa u Erec Jisraelu u Haiti
o čemu se zapravo rad ii? Jerusalim, koncem februara
Nakon smrti načelnika Haife, Ara-
Vesfci iz Erec Iisraela govore o to­ zna se da poborniku Histadruta nije oresu, prema Vaad Leumki, prema pina Hasan bej Šukria, preuzeo^ je
me da organrizovanom jedinstvu Ji- toliko do autoriteta Jevrejske agen­ Jevrejskoj agenciji, prema svakom funkcije gradonačelnika dosadašnji
šuv-a preti opasnost da se ovo jedin­ cije kako se to čini u prvi mah. D o­ pretstavništvu k o je su onib mogli kon- podnačelnik Šabetaj Levi.
stvo poremeti. Mi smo već u prošlom bro se sećamo da su krugovi koje pi­ trolisati. Jišuv je uvek osećao kao jednu
broju našega lista dodirnuli problem sac zastupa u izvesnoj štampi, favori­ sramnu nepravdu činjenicu da je gra ­
zajedničkog ureda za podelu rada. zirali Vaad Leumi a ne Jevrejska S TA V REVIZIONISTA donačelnik jedn og od glavnih grado­
O vaj problem, po svo jo j simptoma- agenciju sve dotle dok Vaad Leumi Pri ovakvom stanju stvari revizio­ va Palestine sa jevrejskom većinom
tičnosti i po svo jo j zamašnosti pre­ nije positao snažnim instrumentom j i ­ nisti su proglasili potrebu za osniva­ stanovništva — Arabljanin. Kako je
lazi granice jednostavnog radničkog šuva. Tek kada su revizionisti ušli u njem jedn og neutralnog ureda za po­ poznato engleske vlasti uporno su se
organizovanja, i dobija opšti politič­ Vaad Leumi i kada je Vaad Leumi sredovanje rada, k o ji svakom Jevre­ protivile da imenuju jevrejsk o g gra ­
ki karakter. stvarno postao telo k o je je repre- jinu bez obzira na njegovo partijsko donačelnika na čelo administracije u
Da je o vo tako vidi se ne samo po zenitovalo jišuv, onda više nije stalo pripadništvo osigurava rad, i u k o ji­ Haifi.
raznim proklamacijama i diskusijama pobornicima Histadruta do autorite­ ma su oni bili voljni sarađivati. Ovaj
zainteresovanih stranaka, već i po pi­ ta Vaad Leumija. Autoritet jednoga zahtev revizionista je Histadrut go d i­
pretstavništva interesantan je pobor­ nama pobijao taktikama koje smo
U Rumuniji opet dozvoljena
sanju štampe, naročito izvesne galut-
ske štampe. N ije to prvi put da par­ nicima Histadruta samo utoliko, uko­ maločas opisali Zanimljivo je prime- cioninistička delatnost
tijska štampa u galutu žestoko napa­ liko je u dotičnom prestavništvu osi­ titi da u ovoj borbi građanski elemen­ Uslovi k o ji se teško prihvataju
da svaki zdrav pokušaj ko ji ide za gurana prevlast njihove organizacije. ti 9tare Cionističke organizacije je d ­ Bukurešt, marta
tim, da se onemogući hegemonija i U svakom slučaju interesantno je nako su podupiralii stanovište Hista­ Kako je poznato rumunska vlada
partijska prevlast levičarskog Hista­ pročitati pasus k o ji govori o ulasku druta, i uvek su bili revizionisti oni je pre izvesnog vremena zabranila
druta. Frazeologija pobornika Hista- revizionista u Vaad Leumi. Doslovno „k o ji su krivi**. svaku delatnost u korist cionističkih
druta isprobana je bezbroj puta i p o ­ citiramo: Odjednom nastao je preokret. Taj fondova. Ovu zabranu su jevrejski
navlja se i dandanas, računajući na „ B ilo ih je , k o j i su n a la z ili d a je preokret je uslediilo baš onoga časa krugovi doveli u vezu sa pritiskom
neupućenost i naivnost širokih jevrej- n jih o v o p r im a n je u V aa d L e u m i p o ­ kada je untrašnja politika Erec Jis- engleske vlade, koja je tražila da ru-
skih slojeva. Po argumentaciji ove z itiv a n k o r a k s o b z iro m na iz v a n re d ­ raea usled reorganizacije Vaad Leu­ munske vlasti onemoguće prolaz ile­
gospode napad na zloupotrebu vlasti n e p r ilik e u s v e tu i u E re c J is ra e lu mija dobila novi oblik, i kada je g. galnih transporta Dunavom prema
od strane Histadruta, znači napad na n apose. V e ć in a tih se d u b o k o ra z o ­ Rutenberg umesto dotadašnjeg pret- Erec Jisraelu. Da je ova pretpostav­
jedinstvo jišuva, ili čak i jevrejstva! č a ra la u sle d p o s le d ic a i d o g a đ a ja tih sedmika Vaad Leumija, koji je bio iz­ ka jevrejskih krugova bila tačna vidi
K a o da su H is ta d r u t / jiš u v i H is ta - d a n a . I V A L J A IM A T I D O V O L J N O ričiti poverenik Histadruta, zauzeo se iz činjenice da ukidanje zabrane
d r u t i je v r e js t v o is to v ć tn i p o jm o v i! P O L IT IČ K O G A P O Š T E N J A I G R A ­ položaj pretsednika. Rutenbergov cilj rumunska vlada donela pod uslovom
ĐANSKE KURAZE TE TO JA VN O od prvoga trenutka bio je da stvori da cionističke organizacije odbiju
Vešto iskorišćena činjenica da u
P R IZ N A T I. D o g a đ a ji k o j i su u s le d ili jedan sistem koji je u stanju zainte- svaku potporu tzv. „ilegalnom 4* use­
širokim masama živi žarka želja za
p o s le d n jih n e d e lja u c e lo s ti o p ra v d a ­ resovane stranke podjednako zado­ ljavanju.
jedinstvom i ćela stvar ie servirana
v a ju r e z o lu c iju S a v e z n o g veća Saveza voljiti. Skupljači fondova dobi ja ju poseb­
tako, kao da je Histadrut personifiko-
c io n is ta u B a n j o j L u c i, k o ja iz rič e ne legitim acije, koje rumunske vlasti
vano jedinstvo jevrejstva i sledstve­
v e ru , da će je d in s tv o jiš u v a b it i t r a j ­ JEDINO REŠENJE prethodno legaliziraju.
no tome, svako ko napada zloimotre-
bu od strane Histadruta, istovremeno
ne v r e d n o s ti sa m o o n d a , a k o se o d Jedino rešenje bilo je stvaranje jed­
to g a je d in s tv a d rž e p o s tra n i ra z o r n i nog neutralnog posredničkog biroa.
dira u jedinstvo Israela. I da gospoda
u izvesnoi galutskoj štamni. baš ne
u tic a ji s tra n a č k i, k o jim a se g o d in a ­
m a b ila s v rh a sa m o da p o tk o p a ju Je­
Ništa nije bilo pravednije nego stva­ Državljanstvo rumun-
ranje jedn og takvog ureda na čelu sa
biraju sredstva kada se radi o b r ižlji­
vo čuvanoj prevlasti Histadruta, p o ­
d in s tv o jiš u v a i n a ro d a . I na to v a lja jednim neutralnim pretsednikom, k o ­ shih jevreja
već n a k o n to g a m a Jo g v re m e n s k o g ji uživa svačije poverenje. Svaka za-
kazuje način njihovog pisanja, koji Poznato je da je državljanstvo ru-
ia z v ftk a o d s a ve zn o g veća na o va m o interesovana stranka imala bi osim munskih Jevreja bilo podvrgnuto je d ­
samo po spoljašnjem izgledu može­
u k a z a ti, j e r je to d o k a z o m d a je c i­ toga pravo da apeluje na Vaad Leu-
mo nazvati akademskim, dok se sadr- noj strogoj reviziji. Prema zvanič-
o n is tič k a o rg a n iz a c ija J u g o s la v ije u nui k o ji pretstavlja ćeli jišuv. T o je
žin-a istog ne poklapa sa kriterijem nom izveštaj rumunskog statističkog
svo m e p r o su đ e n j u p o lit ič k ih p r ilik a billo rešenje problema. Histadrut je
akademskog pisanja. Ali se radi baš ureda 36,5% rumunskih Jevreja za­
c io n iz m a i o v o g a p u ta b ila na is p ra v ­ prvobitno bio za to da se prihvati ovo
o tome, da široki slojevi čitalaca te držalo je državljanstvo. Jevrejski
n o m p u tu “ . rešenje, no pod uslovom da. Vaad
štampe gledaju isključivo na aka­ krugovi u Rumuniji naglašavaju, da
demsku formu, a ne i na akademski Da se razumemo: U tom grmu'Teži Leumi ne bude poslednji forum, od­ većim delom nije bilo opravdano po­
sadržaj serviranih neistina. zec. Savezno veće Saveza cionista već bijajući da ga prizna za vrhovno nad­ ništenje državljanstva, je r j e samo
u Banjoj Luci donelo je rezoluciju zorno telo. jedan neznatan broj Jevreja nabavio
Na primer kako piše dzvesna štam­
kojom se je protivila planu da revd- Zašto? Očigledno zbog toga jer neredovnim putem rumunsko držav­
pa u Jugoslaviji:
zionisti uđu u Vaad Leumi, nazvavši Vaad Leumiii sačinjavaju svi činioci ljanstvo, dok su u većini slučajeva iz­
„ I k a d a o v i k r u g o v i — a su višn o ih „razornim uticaji stranački*4. (Dra­ Erec Jisraela i zato je r — baš zbog gubili državljanstvo iz formalnih ra­
j e s p o m e n u ti k o j i su to k r u g o v i — za gi čitaoče, ko ruši jedinstvo?) Ne tre­ toga Histadrut nije više u stanju pri­ zloga, na primer zbog toga što nisu
v re m e n a jv e ć ih n a c io n a ln ih b rig a za ba se dakle čuditi da pobornik Hista­ siljavati Vaad Leumi da ovaj po sva­ u određenom roku nabavili potrebna
g o d in e te r o ra n isu im a le d ru g e b rig e druta nalazi potrebnim, jer, — kako ku cenu donosi odluke u njegovu ko­ dokumenta. Položaj onih ko ji su na­
n o d a p o tk o p a v a ju te m e lje J e v r e j- veli, ima građanske kuraži — pre­ rist. Prihvatanje ove rezerve Hista­ kon revizije izgubili državljanstvo je
s ke a g e n c ije ne tre b a se č u d iti da to uveličati značaj Jevrejske agencije, druta značilo bi učiniti jedan zdravo težak, je r sa gubitkom državljanstva,
č in e i u o v im s u d b o n o s n im d a n im a ". koja ne pretstavlja ni cionizam ni j e ­ zamišljeni sistem iluzornim. Kako oni gube i) pravo na rad, a pošto ih treti­
Krugovi, „k o je je suvišno spome- vrejstvo, na račun Vaad Leumia, koji zamišljaju pitanje radnih odnosa, vi­ raju kao strance, moraju da plate po­
nuti“ , to smo — naravno — mi, no- s tv a rn o prestavlja ćeli jišuv. di se po jednom primeru k o ji se je sebnu taksu za dozvolu boravka.
vocionisti, k o ji po mišljenju pobor­ A zbog čega sve to? desio u Petah Tikvi: Jedan mesni spor U ime Jevrejskog svetskog kon­
nika Histadruta za vreme najvećih Z b o g to g a , š to V aa d L e u m i i n je ­ mesni ured ne može da reši. P o tra­ gresa g. dr. Nahum Goldman je pre­
nacionalnih briga nismo imali druge g o v n e p ris tra s n i p re ts e d n ik g . P in h a s ženju Histadruta taj spor treba da dao rumunskom poslaniku u Wašing-
bnilge no da potkopavamo temelje Je- R u te n b e rg u sp ešno p rk o s e te r o ru H l- dođe pred glavni ured Histadruta k o ­ tonu jednu pretstavku u k o jo j se mo­
vrejske agencije i k o ji to činimo — stad rU ta . ji će presuditi. T o je njihovo shva- li rumunska vlada, da olakša teški
eto — i u ovim sudbonosnim časo­ Simptomatično je da se pobornik tanje, jedn og „pravednog4* postupka. položaj postradalog stanovništva ti­
vima! Histadruta poziva čak i na Weygan- Budući da Histadmtu ne ide u ra­ me, što će odstraniti anomalije koje
. Kad pomislimo na bezbrojne žrtve dovu vojsku na Bliskom Istoku, na čun objektivno posredovanje Vaad su nastale prilikom revizije držav­
naše omladine za vreme trogodišnjeg opštevanjske političke prilike, na sve Leumija, k o je je zajemčeno ličnošću ljanstva. Jevrejski sveti kongres
arapskog terora, kada pročitamo iz- mogućne i nemogućne motive, kada pretsednika Vaad Leumija, najedan­ predlaže, da vlada produži rok za
veštaje nejevrejske štampe o akcija­ se radi o tome da se bori za prevlast put su pokrenuli zahtev da Jevrejska pribavljanje dokumenata, kako bi ve­
ma Irgun Cevai Leumia, kada pred Histadruta. Neupućenom i dobrona- agencija odluči u poslednjem stepe- ćina Jevreja bila u stanju udovoljiti
našim očima ponovno iskrsne slika mernom građanstvu serviraju se stva­ nn. Zašto? Jer u Jevrejskoj agenciji zakonskim propisima. U pretstavci
pogubljenog heroja Šlomo Ben Joze- ri kao da je jedinstvo jišuva u opa- Histadrut u savezu sa necionististima predatoj rumunskom poslaniku ističe
fa, onda nam je baš teško da ostane­ snotii, a vešto se prećutkuju činjenice Agencije ima apsolutnu prevlast. I, se, da je 225.222 lica (73.253 porodi­
mo mirni, a u najmanju ruku se sti­ da stvarno opasnost preti jedino he­ da bi postigao svoj cilj, Histadrut bez ca) izgubilo državljanstvo.
dimo umesto pisca gornjih redova. gem oniji jedne partijske organiza­ nikakvih skrupula smanjuje značaj i
A li da vidimo kako stoji stvar sa cije. ugled Vaad Leumija u korist Jevrej­
autoritetom Jevrejske agencije koji ske agencije u k o jo j ona suvereno Prisilni rad Jevreja u Slovačkoj
navodno mi potkopavam o1 Zar im? ČINJENICE vlada.
Javljaju iz Bratislave, da se u većim gra­
Zar se može potkopavati nešto — što K oje su zapravo činjenice? Godi­ dovim a Slovačke Jevreji upotrebljavaju za
ne postoji? nama su postojala sporna pitanja u IZGLEDI ZA BUDUĆNOST
čišćenje snega, a da pri tome ne primaju
A ko je u stvari potkopavao i uni­ odnosima rada u Erec Jiiisraelu samo Da li će Histadrutu uspeti ponova nikakovu platu za ovaj rad.
štio taj autoritet? Niko drugi do sa­ zbog toga što levičarski Histadrut ni­ uspostaviti svoj monopol i svoju dik­ U Bratislavi mogu Jevreji jedino da po-
mi upravljači Jevrejske agencije, ko­ je svakom Jevrejinu priznao pravo taturu na tržištu rada zavisi) od dva sete kafane sa naročitom oznakom, a Hlin-
j i su dozvolili da neci'-ništi odlučuju na rad, već je tražio — a ovaj zahtev činioca: Prvo: od toga ukoliko će kina garda se stara za primenjivanje ovoga
o stvarima Ciona, i ko ji svojom ne­ potkrepio snagom pesnice — da sa­ uspeti Vaad Leumi da nametne svoju propisa.
moćnom igrom doteraše tako daleko mo n jegovi članovi i jedino oni ima­ volju privrednom životu Erec Jisrae­
da je jedan engleski političar mogao ju pravo na rad. Najpre su operisali la, a drugo: Od pritiska dijaspore,
ironično da uporedi autoritet Jevrej­ sa izgovorom održavanja principa bolje rečeno, od pritiska građanskih duh ravnodušnosti baš građanskih
ske agencije sa današnjim autorite­ „organizovani rad“ ; docnije im je već elemenata u dijaspori. elemenata prema problemima opšte-
tom bivšeg abisinskog negusa Haile bilo teško zadržati ovaj princip, s ob­ Što se prvoga tiče, uvereni smo da cionističke politike. Skora budućnost
Selasija. — Ne, nismo mi potkopavali zirom na to da su svi drugi radnici će revizionisti u Erec Jisraela sve uči­ će svakako dati odgovor na pitanje:
tem elje Jevrejske agencije već smo koji su tražiltii rad isto tako bili orga- niti da bi ojačali položaj pretsednika Sređene prilike u erec-jisraelskim ra­
jednostavno ustanovili nedostatke nazovani u svojim vlastitim radničkim Vaad Leumija g. Pinhas Rutenberga dnim odnosima adi i dalje diktatura
istih, i izjavili smo — i evo ovoga organizacijama. Tako su oni bili pri­ i da učvrste autoritet sitvarnog pret- Histadruta, što bi značilo i nadalje
puta ponovno izjavlju jem o svečano morani, da promene svoju lozinku i slaivništva jišuva. Što se drugog či­ stalni nemir i stalne trzavice u rad­
— da Jevrejska agencija ne predstav- počeli su sa traženjem „discipline” nioca tiče, u njega nemamo mnogo nom narodu Erec Jisraela.
ja niti jevrejstvo niti cionizam. No „Disciplina4* prema cionističkom kon poverenja, je r nažalost poznajemo M eir Lahavi
 Broj 3 .JEVREJSKA TRIBUNA' Strana 3

J. MOSKOVSKI;

P I S M A IZ L O N D O N A
U z n a k u z ab o ra v n o sti
Relativan mir koji sada vlada u
Palestini jeste uzrok tome, da izve-
sni cionistički političari zaboravlja­
ju nedavnu prošlost. Oni su mišlje­
nja da su arapski nemiri sada kona­
čno otklonjeni, i da su sami Arablja-
ni — misle oni — priznali neuspeh
svog takozvanog ustanka i da su
„položili oružje". Otuda ovaj mir,
otuda znaci prema kojima sudeći oni
žele saradnju sa Jevrejima na raznim
područjima, a naročito na privred­
nom polju. (P ri tome ovi izvesni cio­
nistički političari sigurno misle na
nedavnu konferenciju vlasnika par-
desim.)
Takav stav je veoma opasan. Sva­
kom je poznato, da je mir u Palestini
rezultat izvesnih faktora koji su ja ­
či od volje arapskih terorista i am­
bicija nekih arabljanskih voda. Sva­
ki zna da je o vo smirenje samo re­
zultat konjunkture i da ispod povr­
šinskog mira (k o ji englesko M ini­
starstvo za informacije okarakterisa-
lo kao „idiličan") tinja još uvek kr­
vava i buntovna vatra — vatra koja
može u svako vreme da bukne stra­
šnim plamenom.
Ali to zaboravljaju, ili hoće to da
zaborave, i dolaze sada sa predlozi-
ma, ponudama, preduzimaju korake
koji imaju za cilj da iskoriste sada­
šnje „prijateljstvo Arabljana" sa iz-
vesnim krugovima jisuva, radi posti­
gnuća jedn og trajnijeg jevrejsko-
arapskog sporazuma.
Ustvari to ne bi bilo štetno. Bolje
je, razume se, imati prijateljski arap­
ski živalj u zemlji, nego neprijatelj­
ski. Poželjno je da arapski stav pre­
ma izgradnji jevrejske države bude
pomirljiv. Što pom irljiviji — tim je
bolje. Stvarno je smešno ignorisati
arabljanski faktor u Erec Jisraelu.
Smešno je ignorisati ga, kad je ovaj
faktor prijateljski, kad je to faktor
ognja i k r v i...
N o opasnost postaje još veća ako
gospoda, koja čine predloge, dolaze
sa projektim a (za cementiranje je-
vrejsko-arapskog prijateljstva ili spo­
razuma), ko ji su sa gledišta politi­
čkog cionizma opasni i štetni. Od
sviju predloga mi ćemo ovde spome­
nuti samo jedan (da ne govorim o o
sramnom radu tzv. „kalvarijske gru ­
pe.")
Jerusalimski dopisnik londonskog
,,Jewish cronicle" izneo je predlog
da Jevreji-treba da priznaju onaj pre­
sedan ko ji je nastao otud, što je en­
gleska vlada angažovala arapske po­
glavice i prinčeve za rešenja pale­
stinskog problema i sa njima p rego ­
varala o jevrejsko-arapskom spora­
zumu. Taj dopisnik ,,Jewish cronicle"
zastupa gledište da je glavni koren
arapske opozicije ležao u ekonom­
skoj zavisnosti. Zato se mora otpo­
četi sa „pacifikacijom " na ovom po­
dručju. Ali autoritativni arapski v o ­
di koji bi m ogli pregovarati u ime
arapskog naroda ne nalaze se sada
u Palestini. Arabljani nemaju pret-
stavnike i zato treba — po n jego ­
vom mišljenju — obratiti se na vla­
dare i državnike susednih arabljan­
skih država, koji su moćniji od pro­
gnanih arapskih „vođ a " (od kojih
su se, uostalom, već trojica uprkos
obećanju engleske vlade datog Je­
vrejima — vratila u Erec Jisrael.).
Dopisnik gorn jeg lista veli dalje da
je engleska vlada stvorila presedan
koji se ne može ignorisati i ne pri-
metiti. „Jevreji moraju sada da se
direktno obrate na arapske suvere­
ne i državnike susednih arabljanskih
zemalja i tražiti njihovo posredova­
nje za pridobijanje arapske naklo­
nosti. Treba definisati konačno uslo-
ve za jevrejsku saradnju u izgradnji
dvonarodnosne države."
O vo je srž n jego vo g dugačkog
predloga. Možda se ne bi isplatilo u-
pustiti se s njim u raspravljanje, da
se vaskrs ideje o dvonarodnosnoj
državi nije pojavio u jednom tako
uglednom listu kao što je „Jewish
cronicle" i da ovaj predlog nije
stavljen od n jego vo g jerusalimskog
dopisnika, od dopisnika onog lista
koji je tako hrabro i časno pobijao
plan o deobi Palestine, i koji je imao
hrabrosti da često uputi ogorčene i
pravične reći o stanju stvari u cioni-
zmu i u Erecu; od dopisnika iz svete
varoši, koji je često pisao o užasima
i kritikovao englesku upravu.
Izgleda da je i njega obuhvatio ta-
las zaboravnosti i da je i na njega
o vo smirenje u Erec Jisraelu imalo
izvestan nelogičan uticaj.
Nažalost nije on jedini. Nešto se
kuva sada u velikoj cionističkoj p o ­
litici i u visokim cionističkim sfera­
ma u vezi sa „arapskim sporazu­
mom." Pre nekog vremena nalazio
se u Londonu neki gospodin Kadmi-
Koen. Pod pretsedavanjem poznatog
engleskog političara i prijatelja cio­
nizma Amery-a, održao je predava­
nje o tome kako da se osigura mir
na Istoku. N jegova solucija jeste: fe ­
deralizam Turaka, Arabljana, Jevre-
j a . .. Više vizionarske nego realne
ideje, dakle...
Ipak, korisno je sve o vo napome­
nuti kao dokaz zaboravnosti izves­
nih političara. I ne treba da nas čudi,
ako ćemo uskoro imati da slušamo
o novim planovima o „jevrejsko-
arabljanskom" sporazumu, „prija-
teljstvu", „dvonarodnosnoj državi" i Srednji Istok, kuda nije tako lako
tome sličnom. doći drugim putem. Erec Jizrael o-
mogućava saradnju „Anzaka" i fran­
,,A n z a k i“ u E re c cuskih vojnih jedinica u Siriji. Još
Napoleon je težio da zauzme Indiju
J is ra e lu
preko Erec Jisraela i Haife.
Pod nazivom „A nzaki" poznate su
A ko Erec Jisrael igra tako važnu
u Engleskoj vojne jedinice australi-
ulogu, onda se zbilja ne može igno­
janske i novozelandske ekspedicije.
risati pola miliona Jevreja koji u nje­
Engleska štampa sada je puna deta­
mu žive, i zbog kojih je Engleska u
lja i prikaza o jedinicama „Anzaki",
stvari i dobila mandat na Palestinu.
koje su stigle u Egipat i Erec Jis­
0 Jevrejima koji su van Palestine i
rael. Priča se o njihovom značaju i
da ne govorim o.
0 mogućnosti sukoba na Bliskom Is­
O svemu tome se ćuti. Ali naš je
toku; priča se o tome kako se „h i­
storija ponavlja". I u poslednjem ra­ zadatak da oceniino dolazak „Anza­
tu su australijanski i novozelandski ka" sa gledišta cionističko-političkih
vojnici učestvovali u borbama na Is­ interesa. I jedino mogućno gledište
toku. (Među ovima koji su sada do­ jeste, da koncentracija vojske na Bli­
šli ima dosta veterana „Anzaka"). skom Istoku ukazuje na to, da save­
Koliku važnost engleska vlada pri­ znici računaju sa mogućnosti proši­
daje ovim „Anzacim a" može se za­ renja rata, i na ove oblasti. Ako
ključiti iz činjenice, da je ministar će pak doći do toga, onda će
dominiona g. Antoni Idn našao za jišuv u Erec Jisraelu kao vojni či­
potrebno da otputuje avijonom na nilac sigurno biti iskorišćen kao uče­
Bliski Istok, da bi dočekao i pozdra­ snik na areni rata. Same australijske
vio „Anzake". A o londonskoj i pro­ trupe neće biti dovoljne. Za žaljenje
vincijskoj štampi i da ne govorim o. je samo što engleska vlada praktično
Međutim u mnoštvu manje više još ne priznaje ovu činjenicu i ne
odgovarajućih pretpostavki, nagađa­ preduzima već sada nešto na spre­
nja i prikaza, nigđe nije bilo ni po- manje jevrejskih vojnih rezervi. Na
mena o tome da i Erec Jisrael ide isti način kako je zvanično priznanje
zajedno sa „Anzacim a", da i on nešto ogromne strategijske značaja Erec
doprinosi jačanju pozicija saveznika Jisraela došlo sa zadocnjenjem, oče­
na Bliskom Istoku, da on čak može kivati je da će priznanje bolje rečeno
donekle pružiti i neku garanciju za praktično priznanje — ovih pola mi­
slučaj sukoba i da bude važan činilac liona Jevreja kao bogatog vojničkog
u korist saveznika. Nigde ni reči o rezervoara doći sa istim zadocnje­
tome. Uvaženi „Tim es" odjednom je njem. A ovo zadocnjenje može sku­
po da stane kako saveznike tako i
pronašao novu formulu i go vo ri o
nas.
„prijateljstvu između arapskih i ne-
arapskih naroda" a ne o Arabljanima Dolazak „Anzaka" ima još i drugi
1 Jevrejima kako je to do sada činio. značaj. On uvlači Australiju kao fak­
Ova novopronadena formula izgleda tor u problem Erec Jisraela. U po­
da je rezultat težnje i želje da se četku samo formalno, ali docnije to
Jevreji što manje pominju u vezi sa može poprimiti konkretniji karakter.
Bliskim Istokom. Postoji tendencija M nogo zavisi od cionističke politike.
da se ne izgovaraju reči, koje bi mo­ Poznato je da se u Australiji mnogo
gle ohrabriti Jevreje u njihovim po­ govori o bedi jevrejske emigracije.
litičkim zahtevima. 1 tamo se osećaju posledice teškog
Postoji jedno zvanično priznanje položaja Jevreja u Evropi. U tamo­
koje se je sa malim zadocnjenjem po­ šnjim parlamentima često se je pre­
javilo tek sada, a iz kojega se vidi tresao problem jevrejske emigracije,
od kakvog je velikog značaja Erec te politička akcija u australijanskim
Jisrael u strategijskom pogledu. Su­ dominionima u pogledu Erec Jisra­
eski kanal s jedne strane brani E gi­ ela, kao zemlje sa velikim moguć­
pat, a s druge strane ga štiti Erec nostima da primi jevrejsku em igra­
Jisrael. Erec Jisrael ima dodirnih ta- ciju, može da se pretvori u pritisak
čaka sa pretrolejskim poljima u Mo- Australije na London, na Ministar­
sulu, koja su vezana sa Haifom cevi- stvo kolonija, na englesku vladu.
ma za sprovođenje nafte, i koja su Prisustvo australijanskih i novoze­
polja od ogrom n og značaja za bri­ landskih „Anzaka" u Erec Jisraelu
tansku flotu na Sredozemnom Moru. daje Australiji političko i moralno
Erec Jisrael ima zdravu klimu i ide­ pravo da vodi pregovore sa Londo­
alno je mesto za vojne vežbe. Erec nom o problemu Erec Jisraela.
Jisrael pretstavlja sam po sebi bolju Sve zavisi od toga kakav će stav
vazduhoplovnu bazu, negoli Kipar ili cionistička politika zauzeti u tom
Egipat, a omogućava pristup i na pravcu.

G E R G E L J B O R IŠ K A : sn e g u — b ila je ra n je n a . Č o ve k sede ske d ra m e k o ja m u d o d n a u z b u rk a tu ž n i g la s o v i s v ira la o d je k iv a h u s ta l­

u sn e g i p o č e d a z a v ija desnu n o g u . dušu. Ć ela je d n a z e m lja j e n esta la n o u u šim a č e tn ik a , s v ira le su u p o rn o
P r ič a sa V isle Z a tim usta d e i p o k u š a da id e . Je k n u ... sa k a r te sve ta, su d b in a m ilio n a p o ­ d o ja v ljiv a le je d n a d r u g o j: „J o š n ije
B e lin u snega na z a le đ e n o j re c i p re - K ru p n e , ta m n e o č i g o ru ć e se u p re še i stad e je d a n je d in i v a p a j k o j i za p ara p r o p a la !.
secaše m rk a l in ija p ešačke staze. S ta ­ d ru g u o b a lu k u d a se m a lo č a s p o v u - neb o ... Š ta zn a či u o v o m v ih o ru k o j i D u b o k i uzd ah o te se iz g ru d i ra -
z o m p ro trč a je d n o d v a n e s ta k l ju d i i k o še o s ta li d ru g o v i. S te g n u v š i zube sve b riš e , n je g o v s la b i g la s , sa m o je ­ n je n ik o v ih . O va g a m isa o m a lo p o ­
išče zn u u š u m i na d e s n o j o b a li re k e . p o k u š a p o n o v n o da z a k o ra č i, a li ra ­ d a n — s e b ič n i ž iv o t n je g o v ? v r a ti. M o ž d a g a p a tr o la neće p ro n a ć i.
L ju b ič a s to -c rv e n o n eb o nad šu m o m n je n a n o g a iz d a d e i č e tn ik n e m o ćn o P re d o č im a se u ka za s tra š n i p r i ­ S am o to d a se ne d esi! R a d ije neka
s u to n p o s te p e n o p r e b o ji u ta m n o si­ k lo n u u sneg. z o r p re ž iv ije n o g a . P o ž e le d a ja u k - p ro p a d n e o vd e , n e k a se sm rzn e , n e g o
vo . G o le k ru n e d rv e ta p rilju b iš e se G ra k ta n je v ra n a n a ru š i tiš in u . R a­ ne, d a z a k u k a , a li g la s m u zastade da d o p a d n e u n jih o v e ru k e .
je d n a uz d ru g u i g ra n a m a p ro đ e ta ­ n je n ik se p o k re te i o s lo n i na la k a t. u g r lu . O se ća n je n e m o ć i b o r ilo se je Beše već sasvim sla b i sanen. S pa­
ja n s tv e n o šu š ta n je . Iz n a d d rv e ć a le - S m rt je — osećaše — d o n e la p re su d u , sa n a p o rim a v o lje . G o r i k a r ta z e m lje v a ti? 0 d a : z a s p a ti! K a k o je m ra č n o ?
te lo je ja t o vra n a . V ra n e p a d o še na u p ita n ju je jo š je d in o n a č in : D a Ii — ne d a jte , n e d a jm o , ne d o p u s ti­ Z a tim — osm eh — sastaće se sa r o ­
d ru g u o b a lu i p o k riš e sn e g c rn im m r ­ tre b a da p o g in e o d n e p r ija te ljs k o g m o . . . N e srne d a iz g o r i j e r o n d a sm o d ite ljim a , sa b ra ć o m — za neb e sko m
lja m a : k r ila t a z lo k o b n a č e ta , p ro s ja - o ru ž ja , i l i će se s m rz n u ti o vd e , na s v i p ro p a li. U g a s im o v a tru , h a jd e te trp e z o m . N eće više b it i sam , ta k o
k in je -p a b ira č ic e na s t r n jiš tu v e lik o g o b a li, p o d s n e g o m p re to v a re n im g r a ­ b rz o , j e r će m o s v i iz g o re ti. G asite, s tra h o v ito sam.
K osca — s m rti, o k o m ile su se n a n e ­ n am a z a v e ja n o g d žb un a . g a s ite ! . . . Ja o , p la m e n je već d o ­ U o p š te b ilo b i n a jb o lje d a j e o d ­
k i p le n . U is tin u , sn e g j e p o n o v n o b io o tp o ­ h v a tio k r o v ! Iz g o re ć e d o m , p o s te lja , m ah o sta o s n jim a , o n d a .. . A li ta d a
T iš in u u to m tr e n u tk u n a ru š i p uš- čeo d a p ad a . M la d i b o ra c b ez na d n o trp e z a , sa b atska m o litv a oče va , m a j­ je b io o ts u ta n , m o ra o je d a p o d e p o
ča n a p a ljb a i r a z ju r i p tic e . U p la š e n im p o s m a tra š e k o v itla n je b e lih p a h u lji­ č in k o la č za p ra z n ik s p re m lje n , čiste h ra n u . H ra n u n ije našao a li n ije više
g r a k ta n je m p rh n u š e o ne u vis, k r u - ca: S vrše n o j e . . . k o š u lje d e č ije .. . S ve, sve će iz g o r e ti! n i b ila p o tre b n a . D im , p la m e n , ruše ­
ža h u n e k o v re m e n a d re k o m , z a tim N e m a ri. S ada već sve je je d n o . T a P o m o z ite lju d i, u g a site p o ž a r, j e r će v in e . . . A sada više n i o n neće m o ć i
se sp u stiše na d rv e ć e šum e na d r u g o j in ače ne b i le ža o o vd e , na o b a li V is le , sve s p rž iti. o tić i d a se p o m o li na to m č u d n o m
o b a li re k e . ra n je n i o su đe n d a u s k o ro u m re . N e U je d n o m tr e n u tk u p o n o v n o p re ž i­ g r o b lju .
P a ljb a p re sta d e . Iz šum e isp a de — jo š p re p o la g o d in e m la d i r a tn ik ve će lu d ra m u u k o j o j sve iz g a r a j M a šta su o n i z a p ra v o h te li: m a li
če ta v o jn ik a i o tp o č e d a tra g a za n e ­ se sp rem a še za m a tu ru i p la n za s k o - D o m , p o ro d ic a , m a tu ra , u n iv e rz ite t i č e tn ič k i o d re d i p r o t iv te n k o v a i a vi­
č im na o b a li. r u b u d u ć n o s t m u beše v a rš a v s k i u n i­ sve. Sve. P o d ru š e v in a m a p re o s ta je o na , p o o v o j z im i, ka d a je z v a n ič n o
Z a k lo n je n a d ž b u n o m n a d r u g o j o b a ­ v e rz ite t, a sa n : p a riš k a so rb o n a . sam o že ra v ic a , n e u g a siva že ra v ica n a ­ već sve b ilo o d a v n o p ro p a lo . Č em u
l i re k e p r ilju b ila se uz z e m lju n e k a G de je sve to sada? de. V e ra p o ts tič e o v u že ra v icu i ona p ro d u ž a v a ti o v u b e z iz g le d n u b o rb u ?
Iju ts k a p r ilik a , s itn a , d rh ta v a — d e - , N je g o v a s u d b in a , ž iv o t, n a g lo se k a o p a s tirs k e v a tre p o p a d in a m a K ad a b i b a re m d ru g o v i b ili na s ig u r­
te jo š ta k o re ć i. N o s ila j e u n ifo r m u s m a n jiš e , s iću šn i lič n i ž iv o tn i m r a v i­ b rd s k im o tp o č e da s v e tli s lo b o d n im n o m m e stu , d a im je u s p e lo da se
č e tn ik a i — su d e ć i p o o k r v a v lje n o m |n ja k n estade u p o n o ru je d n e g ig a n t­ p a s tirim a bez d o m o v in e . T a ja n s tv e n i, p re b a ce p re k o g ra n ic e ?
 Strana 4 .JEVREJSKA TRIBU NA" Broj 3

Veliki magazin erec - jisraelskih proizvoda D V E L E G IJ E

u Južnoj Africi
„Rat ima svoju gramatiku, ali ne­ kuju sa Istoka. Ogromna i nepro­
Jedan interesantan primer nacionalne solidarnosti ma svoje logike", piše jedan veliktt bojna utvrđenja na zapadu onemo­
Jahanesburg, februara vojni pisac u svojim memoarima i gućuju svaku akciju većih razmera,
cin ima jedno naročito odeljenje za
ova se izreka najbolje opravdava da­ te saveznicima imperativno nalaže
Kako smo već objavili, novostvo­ podučavanje trgovačkih agenata za nas, u prvoj godini drugog svetskog strategija, da gledaju na Istok.
reno stanje u Erec Jisraelu ide u prodaju palestinske robe. rata. Danas se dešavaju same nelo­ Slobodan put za Indiju i petrolej
prilog industrijalizacije zemlje. P ija ­ Iako ovaj magacin postoji tek ne­
gične stvari među zaraćenim strana­ u današnjem ratu pretstavljaju dvo­
ce kojima je do sada suvereno vla­ koliko meseci, u jevrejskim krugo­ ma, ali to možda pokriva jednu pre- struku vrednost za saveznike, te g e­
dala nemacka, čehoslovačka i au­ vima uživa veliku popularnost. finjenu političku pozadinu, koja je neral Weygand, ovaj najsposobniji
strijska industrija, otvorene su za i te kako zasnovana na zdravom ra­ organizator regularne vojske, radi
erec-jisraelsku industriju. Usled toga ZA SVAKU POTREBU — ZA SVA­ zumu. već nekcJlilko meseci na Istoku. O
primećuje se ubrzani razvoj indu­ ČIJI UKUS
Neprijateljske sile otpočele su dru­ jačini n jegove vojske kružili su fan­
strijskih preduzeća, koja se sprema­ Spisak robe u ovom magacinu je g i svetski rat, ili ako hoćete, nasta­ tastični glasovi, čak su spominjane
ju za zauzimanje pijaca na Srednjem potpun. Naročito ima u izobilju pred­ vili onaj prvi tamo gde su prestali i milionske cifre.
Istoku. meta za žensku potrebu i potrebe za 11 novembra 1918 godine, dakako Međutim, ko se bavio i najmanje
Uporedo sa sve jačom industrija­ domaćinstvo. Kozmetički preparati, sa svim preimućstvima dvadesetogo­ arabistikom, neće preceniti vrednost
lizacijom zemlje pokrenuta je i ak­ žensko rublje i ukrasni predmeti po­ dišnjeg tehničkog iskustva. Nastavlja jedne od beduina sastavljene armije.
cija u dijaspori za jačanje pokreta u stoje u svim varijacijama i odgova­ se pozicioni rat tj. rovovska vojna, Sam pukovnik Lawrence u svojoj
korist Toceret Hajišuv. Potrebno je raju najrazmaženijem ukusu. Pred­ jer na zapadu danas još manje uspe- knjizi otvoreno priznaje, da Arapin ne
da jevrejstvo na celome svetu jača meti za toaletu, dalje predmeti za va Šlifenova zamisao, koja je danas poznaje tu reč „disciplina" i, kad mu
mladu erec-jisraelsku industriju ku­ domaćinstvo kao na pr. voćne kon­ krštena modernim imenom „M unje­ se svidi, pojaši svoju kamilu i vrati
povinom njenih proizvoda. zerve, ulje, posuđe od aluminijuma, vit rat“ . se u svoje selo da obiđe ženu i decu.
ukrasi za zid, ogledala i uređaji za Kada je na Marni zaustavljena pr­ Arabljanj su veoma divlji borci, ali
M A G ACIN EREC-JISRAELSKIH kupatila, sve uvezeno iz Erec Ji­ va nemačka ofanziva, kada je na So- nepouzdani vojnici, što u mnogome
PROIZVODA sraela. mi izvojevana Pirova pobeda za sa­ umanjuje njihovu vrednost, jer su
Jedan lep primer nacionalne soli­ Veliki plakati u ovom magacinu veznike, kada su Verden i Doumont kadri svojim zapovednicima prirediti
darnosti pruža novoosnovani veliki i oglasi u novinama pozivaju jevrej- naizmence menjali gospodare, često vrlo neprijatna iznenađenja.
magacin erec-jisraelskih proizvoda u ske žene u Johanesburgu da nauče u ne većem razmaku od nekoliko ča­ Ali uprkos tome saveznici se g ro z ­
Johanesburgu (Južna Afrika). U o- da traže ,,Semen“ ulje i ,,Xaniar“ sa­ sova, u vrhovnom ratničkom savetu, ničavo spremaju, da Arabljane opre­
vome magacinu roba je isključiv® pun, proizvode erec-jisraelske indu­ daleko iza francuskih linija, počelo me za svaku eventualnost, jer do o-
poreklom iz Erec Jisraela, a maga­ strije. se već razmišljati o Istočnom frontu. brazovanja istočnog fronta deli nas
Herojska srpska vojska odmarala se možda samo nekoliko meseci Sve
tada na Krfu, balkanski front je bio se više i više go vo ri o aktivnom v o j­
Za kulisama jednog izbora Novi list u Tel Avivu na likvidiran, ali je genijalni Briand nom savezu između Sovjetske Rusije
ipak video ogromne mogućnosti us­ i Nemačke, sve je veće neraspolože­
u Engleskoj nemačkom jeziku postavljanja istočnog fronta. nje u javnom mišljenju demokrat­
Veliku borbu je morao da izdrži skih sila protiv dveju diktatura, a
Jerusalim, februara Briand sa svojim kolegama, sa gene­ to vrlo lako može dovesti do rata na
Javili smo već da za pretsednika
Jewish Board o f Deputies (Savez je- Javnost u Tel Avivu jako je uzbu­ ralštabom, čak i sa samim koman­ Istoku.
vrejskih opština u Engleskoj) iza­ đena pojavom hebrejsko-nemačkog dantima zapadnog fronta, među k o ­ Političari smatraju, da će Rusija,
bran je na zadnjoj skupštini g. prof. lista „Jediot Hadašot" (Poslednje Ve­ jima mu je najžešći protivnik bio čim svrši sa Finskom, obustaviti svo­
Brodetzki, koji je ujedno i pretsed- sti), koji je ovih dana počeo izlaziti. general Haig, komandant britanskih ju ekspanziju prema Zapadu, te će
nik političkog departmana Jevrejske Izdavači pokušavaju da se opravdaju trupa u Francuskoj. se svom silom okrenuti ka Istoku.
agencije. Ovom je izboru prethodila time što tvrde da će ovaj list olak­ Sa vidovitošću jednog proroka Vekovno suparništvo između Engle­
jedna borba u krugu Saveza u čijem šati učenje hebrejskog jezika. Među­ Briand je istrajao kod svoga plana ske i Rusije oko azijskih kolonija
su voćstvu dosada necionisti imali tim odbor za hebrejski jezik ovo po­ i britanski Inteligence Service pot- došlo je opet đo izražaja, sada u po­
apsolutnu prevlast. Tek na zadnjoj riče, jer je četiri petine celoga lista pom ogao ga u organizovanju Istoč­ većanom razmeru, jer bi se u tom
skupštini je uspelo ,,cionizirati“ voć- pisano — na nemačkom jeziku. I nog fronta. Legendarni pukovnik slučaju radilo o izvorima i nalazi­
stvo i tako je zauzeo prof. g. Selig sam pretstavnik Udruženja nemačkih Lawrence diže ustanke u pustinji i štima petroleja, ove dragocene teku­
Brodetzki položaj pretsednika. Jevreja osudio je izlaženje o v o g dvo­ sakuplja arapske nomade, da bi po­ ćine, čija svaka kap vredi koliko i
jačao savezničke trupe na Bliskom kap krvi. Baku i Kavkaz sa jedne i
Interesantno je da se prof. g. W ei- jezičnog lista. Pesnik Saul Černihov- istoku. Mosul sa druge strane. Ovaj petro­
zmann najviše protivio naimenova- ski kao pretstavnik delegacije Od­ Sueski kanal pretstavlja najvažniji lejski rat imao bi da odluči prevlast
nju prof. Brodetzkog i čak nakon bora za hebrejski jezik izjavio je strategijski objekt za saveznike. Mo- na petrolejskom polju i tek ovaj rat
naimenovanja istog od strane cioni­ protest kod pretsednika opštine.
sulski petrolej, bez koga ogromna bi imao pravu karakteristiku rata na
stičke većine pokušao je osujetiti Gradsko veće prihvatilo je jednogla­ ratna flotila Engleske ne može da život ili smrt.
n jegov izbor. P rof. Weizmann je ar­ sno rezoluciju koja naglašava da ta­ opstoji, čine da je istočni front p o ­ A ko do toga dođe, ako započnu
gumentirao time, da nije oportuno kav jedan list na nemačkom jeziku stao jedan od glavnih faktora, koji ozbiljne vojničke operacije na Istoku
izazvati negodovanje engleskih ne- oduzima od jevrejskog obeležja Tel su imali da odluče rat. I Briand je između sovjetsko-nemačkih i engle-
cionista i da cionisti ne treba da pre­ Aviva. imao pravo: na istočnom frontu je sko-francuskih trupa, ovi potonji će
uzmu vlast u Savezu. Međutim većina Sasvim je nerazumljivo i za svaku pala odluka u korist saveznika. biti u vrlo nezgodnom položaju, jer
je delegata bila mišljenja, da je za­ osudu inicijativa pokretača lista, k o ­ Epopeja o proboju solunskog će voditi kolonijalni rat sa svima ne­
misao prof. Weizmanna, po k o jo j bi ji su verovatno imali pred očima sa­ fronta, i najzad ali ne u poslednjem daćama takve akcije, dok bi oni prvi
uticaj engleskih necionista za vreme mo mogućnost da će veliki deo Je­ redu anali palestinske armije na čelu branili svoje teritorije odnosno
rata trebalo da ostane neokrnjen, vreja još nedovoljno upoznatih sa he­ sa jevrejskim bataljonima jasno nam bili bi snabdeveni neposredno iz svo­
skroz je pogrešna i bez obzira na to, brejskim radije čitati list na nemač­ govore, šta mogu saveznici zahvaliti je zemlje, što u jednom pokretnom
da li g. p ro f Weizmann za to ima kom jeziku, a nisu obraćali pažnju istočnom frontu. ratu igra ogromnu ulogu, a da će
privatnih ili stvarnih razloga, mora na to, da je takav njihov rad razoran taj rat biti pokretan a ne pozicioni,
biti odbačena. Kako izbor pretsedni­ i štetan po Erec Jisrael u kome sva O dn osi fro n to v a kako je sada na Zapadu, o tome ne­
ka dokazuje mišljenje cionista je pre­ stremljenja treba da budu upućena Danas smo opet u takvoj situaciji, ma sumnje.
vladalo na skupštini Saveza. samo u čisto jevrejskom duhu. da rešenje o vog rata saveznici oče- Poznato je sa kakvim ogromnim
materijalom raspolaže Sovjetska Ru­
R u k a m u s k liz n u n iz b o k / n a p ip a * M a li č e tn ik ležaše na d a s ka m a za­ sija za slučaj rata, gde se osim toga
h la d n i m e ta l o ru ž ja . O v o g a o p e t O sve stio se beše ča k u k a r a u li. U b ačene g la v e . Is p o d d u g ih , u z v ije n ih mogu angažovati masa ljudi za sva­
p rim o r a d a m is li na sa m o g a sebe. g r lo m u usuše n e k o to p lo i ž e s to k o c rn ih tre p a v ic a iz v ir a le su suze, k r u ­ kovrsnu ofanzivu. Saveznici su me­
G le — p r o t iv v o lje se o sm e h n u — p iće . O tv o r i o či. L e ž a o j e a d aska ­ p ne , v e lik e suze k a o b r ilija n t i. Suze đutim zauzeti na dve strane, oni ne­
n e p r ija t e lj m i je p u c a o u n o g u , a li m a v o jn ič k o g k re v e ta , p re m a n je m u o č a ja n ja i stid a . N a ta n k o m s re b r­ rado troše ljudsku krv i na svaki na­
n ije m i n o g u r a n io — već m i je ze m ­ sedeo je p o re d v a tre n e k i v o jn ik i n o m , is k id a n o m la n c u o k o v ra ta v is io čin pokušavaju da u prve borbene
l j u o tr g n u o is p o d n je . S ada m u na je o . je s re b rn i m e d a ljo n sa c rn im , u g ra ­ redove pošalju kolonijalne trupe.
z e m lji n em a više m e sta , n a c e lo j k u g li v ir a n im M a g e n D a v id o m . A is p o d Nažalost ove trupe, ma kako izvež-
z e m a ljs k o j, tre b a se s k lo n iti negde. — Je s i l i g la d a n , d ru že ?
ra z g o lić e n e g ru b e v o jn ič k e k o š u lje bane, ne pretstavljaju jednaku vred­
A li ku d a ? K u d a da o de č o v e k sa ze­ Z a ista , b io je g la d a n . Sada p o s ta d e nost sa belim ljudima, zato su sa­
m lje ? te k sve stan to g a k a d a je v id e o k a k o n a z ira le su se g r u d i — č v rs te m a le veznici upućeni na to, da traže sve
d ru g i je d e . Z a k lo p i o či. g r u d i je d n e s e d a m n a e s to g o d iš n je d e ­
P o d z e m lju ? O va n e v o ljn a a so ci­ v o jk e . nove i nove snage u eventualnom
ja c ija g a z g ro z i. S unca ž e ljn a m la d o s t — K o s i i g d e t i j e d ru ž in a ? O d g o ­ sukobu na Istoku. Pitanje produk­
r a n je n ik o v a n e m o g a d e da se p o m ir i v o r i — p a ćeš je s ti. cije ratnog materijala pretstavlja ta-
sa s u ro v o m s tv a rn o š ć u s m rti. N e , č o ­ G la s p o d o fic ir a k o j i je p ita o beše kođe problem u prvom planu, jer in­
v e k se v ra ć a p re tc im a . D a , t a k o . .. suv, zva n iča n . Japanski profesor o dustrijski centri Engleske i Francu­
to je s ig u rn o je d in o zn a če n je . R a n je n ik n e o d g o v o ri. ske već su i sada preopterećeni pod­
S n e g je v e ja o k ru p n im , la g a n im — D o k ne o d g o v o riš nećeš je s ti —Jevrejskoj državi mirivanjem potreba zapadnog fron ­
p a h u ljic a m a i g u š io šum ove. ra z v ik a se v o jn ik l ju t it o . ta, tako da istočni front ne može
London, februara
— E v o jo š je d n o g ! Ć u ta o je . računati sa nesmetanim dovozom rat­
javljaju iz Londona da na kongresu je- nog materijala u dovoljnoj količini.
U p la š e n o tr ž e g la v u . U sledećem P o d o fic ir p la n u .
tr e n u tk u ve ć b i z a ro b lje n . U spraviŠ e — P re tre s ite g a ! M o ra im a ti k a k a v vrejskih veroispovednih opština na Dalekom Verujem, da će kod obrazovanja
g a na n o g e . — J a u k n u . d o k u m e n a t p r i sebi. Istoku koja se održala u Mukdenu (Man- istočnog fronta Palestina odigrati
sudbonosnu ulogu, a jevrejsko sta­
— R a n je n — re č e je d a n o d v o jn i­ Z a r o b lje n ik k r ik n u . džukuo) jedan japanski profesor univerzi­
novništvo Palestine biće odlučujući
ka . K a o k a k v o d e te p re b a c i r a n je n i­ — T u sm o — reče p o b e d o n o sn o teta održao je g ovor na hebrejskom jeziku
faktor u organizaciji vojničkih ope­
k a p re k o ra m e n a i p o d e k r u p n im k o ­ p o d o fic ir . D o le s k o p o r a n o m !. . koji je završio sledećim rečima: racija.
ra c im a . U č i n iše to za n e k o lik o tre n u ta k a . Palestina, sa svog geopolitičkog i
„Nadam se, bolje rečeno, uveren sam
— N o i o v a j se ve ć d u g o n ije s it U s o b i za tr e n u ta k n a s ta d e g ro b n a
da će se u skoroj budućnosti zastava Je­ strategijskog položaja, dominira ce-
n a je o — g u n đ a š e v o jn ik , n o r a n je ­ tiš in a , sa m o v a tra je p u c k e ta la tih o . lim područjem, k o je mi nazivamo
n ik g a n e ču. G la v a m u je bez sve sti B ilo je p o s ta lo o d je d n o m z a g u š lji­ vrejske države viti nad nezavisnom P ale­ Bliski istok. Ona je raskrsnica svih
v is i I a n iz ra m e v o jn ik o vo . vo to p lo . stinom."
puteva, otvorena prema Sredozem-
 B roj 3
„JEVREJSKA TRIBUNA*4
Strana 5
nom moru, najidealnija aeronautička Treba, da odlučno kao jedan čo-
baza i ratna luka. Palestina danas
vek ustanemo i da pokažemo svoju
broji ok o pola miliona jevrejskih du
gotovost za borbu, da pružimo sa­
sa od kojih možemo svakog časa mo- vezničku ruku Engleskoj da vide, da
bilisati o k o 75.000 vojnika prvog su palestinski Jevreji sposobni da se
borbenog reda, čija je većina prošla
brane i odbrane i da tražimo, da se
kroz solidne vojne škole evropskih i naši opravdani zahtevi uzmu kao
država. Vrednost jedn og naroda ce
konačni cilj rata. Treba i nas da spo­
ni se i prema vrednosti njegove
minje engleska vlada u istoj katego­
vojske. Upravljači savezničkih drža­ riji mučenika u k o jo j su Čehoslova-
va znaju vrlo dobro istoriju i x\z ci i Poljaci i da i nama omogući
osnovu stečenih iskustava na pale­
uspostavljanje naše države u Pale­
stinskom frontu cene sposobnost Je- stini, jer smo i mi u istoj ako ne u
vreja kao naroda na bojnom polju,
većoj meri pogođeni, kao ova dva
te je verovatno, da će u organizaciji naroda.
istočnog fronta Palestina i Jevreji
odigrati prvorazrednu ulogu. Ratna su vremena, jedinstvene šan­ „Bez obzira na sim patije. .
Saveznicima je potreban svaki čo se prve Jevrejske legije nam se opet
vek ko ji može da se lati oružja, a približuju, i moramo skupiti sve na­ Simpatija nije elemenat političke ničenje. Umesto obećanja odbijanja
obučeni jevrejski vojnici su im d vo ­ še snage, da ne propustimo opet ovu delatnosli, je r je proizvod subjek­ na sve strane. No to još nije sve.
struko vredni. Usled toga druga je- priliku, koja nam se pruža. Mi pru­ tivnih osećanja, koji treba da su da­ Odbijaju naše zvanično sudelovanje
vrejska legija neće izostati te mo­ žamo našu pomoć Englezima, ali ho­ leko od svake politike. Nijedan na u sukobu, jer — kako vele — ne
ramo da ozbiljno radimo na njezi­ ćemo da dobijem o i protuvrednost rod još nije dobro prošao, koji žele da rat dobije jevrejsko obeležje,
za naše žrtve. Mi smo svesni šta vre- je žrtvovao svoje političke interese ali to odbijanje usleduje jednim čud­
nom osnivanju, jer je to istorijska
de naše dve legije za saveznike zb o g motiva osećajnosti. nim osmehom, osmehom lihvara koji
nužda. V ojn ici ove arm ije neće biti
kolonijalne trupe sumnjive vredno­ zato hoćemo dobiti garantije, a ne Naš trenutni položaj u evropskom zna da će mu njegova žrtva u nuždi
sti, već prvoklasni borci sa inicijati­ obećanja i prazne fraze, da ćemo sukobu jd veoma težak. Baš zb o g sim­ platiti svaku cenu. I oni računaju
vom i moralom jedne oslobodilačke posle rata imati slobodnu i nezavi­ patije... Baš zb o g toga što se nalazi­ s time da nas ne mogu tako odbiti
vojske, je r znaju, da se bore za od- snu Jevrejsku državu na obim oba­ mo pod stalnim pritiskom naših ose­ a da mi ipak ne priskočimo njima u
branu svoga doma. lama Jordana. ćanja i što ne vidimo šumu našeg pomoć. Ucenjuju nas našim vlasti­
Engleska će morati da potpomaže Činjenica je, da će nas Englezi tre­ političkog cilja od drveća naših du­ tim osećanjima, ne nude nam više
obrazovanje druge legije i ako to bati, i to o v o g puta ne naš novac, već ševnih motiva. ništa, čak ni u obliku jedne deklara­
danas — bilo iz kojih razloga — naše ratnike i radnike. Mi smo Im To se sada najbolje vidi, kada s cije, jer po njihovom računu od svake
engleski politički činioci poriču. Si­ voljni dati, ali uz plaćanje stanovite jedne strane mandatarna vlast bez­ deklaracije odsudnija je naša — sim­
tuacija koja se približuje će sama da cene. Ta cena je: Jevrejska Palestina! obzirno primenjuje odredbe Bele patija . . .
obrazuje jevrejsku legiju, bez obzira knjige a s druge strane politički či­ Zato nam danas zvuči već kao a-
na današnju volju pojedinih politi­ nioci našega naroda bezuslovno po­ nahronizam izjava Am eričkog odbo­
čara.
K o d a n a s vodi? dupiru na svim poljima onu istu silu, ra za pomoć Palestini, u k o jo j se —
Uskoro će doći vreme, kada ćemo koja te štetne odredbe tako bezob­ u vezi sa zabranom kupovine zemlji­
Z a d a t a k d r u g e le g ije morati da pregovaramo sa Engle­ zirno primenjuje. Za vreme prošloga šta — kaže: „Bez obzira na simpati­
svetskoga rata dobili smo za naše je za stvar saveznika, moramo naj­
skom u tom pogledu i zbog toga mo­
Engleska će svom silom raditi na žemo sa najvećim nepoverenjem g le ­ savezništvo jedno lepo napisano obe­ oštrije protestvovati.**
tome, da bojište prenese na tuđi te­ dati na današnje zvanične pretstavni- ćanje u obliku jedn og znamenitog Kasno je, gospodo! Lihvar ima već
pisma. U roku od 20 godina doži- vaše simpatije u džepu i smeje se
rito rij i da Palestinu drži što dalje ke jevrejstva: na Jevrejsku agenciju.
veli smo metam orfozu znamenitog
od fronta. Ona neće više dozvoliti. Ova Agencija se već u nekoliko vašem „najoštrijem protestu**. Ra­
pisma u hartiju bez vrednosti.
da pustoš rata besni nad Svetom mahova pokazala kao poliiitički nezre-
Sada stoji stvar posve drukčije. nije, mnogo ranije je trebalo reći:
zem ljom , jer će Palestina biti baza la nedovoljno energična i skroz ne-
Bez obzira na simpatije — cash and
sveukupnih operacija na Istoku. Fa ! moćna. Ona j e bila igračka u rukama Sada je „uvertira** jedna zabrana, pa
mozni „P ip e Une" petrolejska cev iz anticionističke engleske i acioni- još jedna zabrana i još jedno ogra­ carry! M. L.
Mosula prolazi Palestinom, te ova stičke jevrejske politike, i usled toga
mora ostati po svaku cenu netaknu­ ne užilva autoritet ravnopravnog pairt
ta, da bi ratne lađe u H aifi nesme­ nera. Broj Jevreja Mediaeval Herbey P o etry“ smatra se
delom od trajne vrednosti. Rođen u
tano crple iz ove cevi g o riv o za svo­ Ratna su vremena, kada o sudbini
je zamašne akcije u Sredozemnom svakog naroda odlučuju prvenstveno
na zapadnom frontu litvanskom gradiću Janovi, ostao je
sa nepunih pet godina bez roditelja.
moru. Braniti pak rodnu grudu mo­ vojnici. Servilni političari sa galut- Prema vestima iz Pariza nalazi se Živeo je zatim kod strica u Grodnu;
gu samo oni, ko ji su sa tom zemljom skim mentalitetom nisu više pozvani, u francuskoj vojsci na zapadnom studirao je ješivu i prilikom iskrca­
dušom i telom srasli, dakle Jevreji, da pregovaraju u ime jevrejstva i da frontu 60.000 Jevreja, od toga 30.000 vanja na američko tle nosio je sa
kojim a je to pitanje života ili smrti. opet proigravaju narodnu sudbinu. francuskih državljana, a 30.000 sobom kao garderobu — jedan ja ­
Jevrejin će se boriti sa odlučnošću Vojnici i političari sa šiiirokim hori­ poljskoj i češkoj legiji. Ako se uzme stuk, a imovinu mu je sačinjavalo
jedn og fanatika i padaće na braniku zontom su jedino podobni, da skla­ u obzir da celokupni broj Jevreja u nekoliko rubalja. Zbog toga što je
svoje prastare domovine znajući, da paju savez, je r će oni bez okolišenja Francuskoj iznosi/ oko 250.000, onda ispustio i razbio neku grnčariju o t­
će n jegove kosti biti željezo u beto­ reći, šta nam je aiilj i šta smo kadri gorn je cifre dokazuju ogroman od- pušten je iz bakalnice u k o jo j je ra­
nu granične odbrane. pružiti svome savezniku. ziv Jevreja u Francuskoj. dio, a — posle duge oskudice — p o ­
Samo onda i jedino tako će nas Mnogi Jevreji su odlikovani za stao je jedan od vodećih ličnosti u
Jedini pretstavnik jevrejstva, j e ­
priznati najzad za narod, za narod, hrabrost, a mnogo ih je već poginu­ krugovima jevrejskih naučnika.
dini dostojan pregovarač, i istinski
k o ji podnaša krvave žrtve za svoju lo junačkom smrću na bojnom polju.
vođa naroda je onaj, ko ji je već jed­ Takođe je zanimljiv životni portre
slobodu i tada nam niko neće oteti
nom stajao na čelu prve legije 1917 Baruha Chraneya Vladeka. Uzrastao
pravo slobodnog useljavanja i pose-
godine i ko ji j e jedini pozvat, da se u religiozn oj atmosferi svog rodnog
danja naše zemlje.
stavi' na čelo druge leg ije i da vodi Jevrejstvo u Americi mesta Minska, postao je ipak član
Jevreji Palestine daće osim ove narod do pobede.
American Jewish Year Book (A- jevrejskog socijalističkog „Bunda".
boračke legije još jednu neboračku Samo i jedino Vadimir Žabotinski m eričko-jevrejski godišnjak) u svo­ Kao takav bio je mnogo zatvaran
ali isto tako važnu legiju: legiju že­ je „Th e rigth man on the rigth pla
jo j poslednjoj svesci donosi m nogo­ zbog prevratničkog rada. Za neko­
na, staraca i dece, k o ji će držati rat­ ce", pravi čovek na pravom mestu,
brojne priloge veoma značajne po liko godina po dolasku u Ameriku
nu industriju pod punom parom, k o ji ima sve sposobnosti narodnog
jevrejstvo. Od dana kada je otpočeo (došao je 1908) ne samo što je do­
dok im muževi ili sinovi ginu na vođe, i ako će jevrejstvo shvatiti
rad na to j svesci, u Istočnoj i Sred­ stigao istaknut položaj u jevrejstvu,
frontu. Mlada palestinska industrija da je došao odlučan momenat za iz­
njoj Evropi rat je promenio lice je ­ nego je šta više 1937 god. biran u
moraće dati sve od sebe, da bi osi­ bavljenje, stajaće svi kao jedan čo
vrejstva. Iako broj Jevreja u Sjedi­ Savet države NewYork. Kao bundi-
gurala nesmetano snabdevanje trupa vek iza njega, da nas dovede u Obe
njenim Državama ne može da nado­ sta bio je protivnik cionizma.
Ova t.zv. privredna jevrejska legija ć-anu zemlju.
knadi propast jevrejstva u tim kra­ Na kraju godišnjak se seća i Ra-
imaće u očima Engleza ogroman zna­
Dr. Ladislav Zentai. jevima, cifre ulivaju nade. Prema šija — rabi Šlomo Jichakia, Čija de-
čaj, je r će rešiti jedno od najbolni-
njima u Sjedinjenim Američkim D r­ vetstogodišnjica rođenja jeste ove
jih pitanja istočnog fronta, problem
žavama ima o k o 4,831.180 Jevreja, godine. O njemu je i njegovim de-
nezavisnosti Istoka u pogledu snab-
a za poslednjih deset godina njihov lifna napisao dugi članak profesor
devanja tamošnjih trupa
Englezi znaju sve to, sada je na
Carinska tarifa za erecji- broj je porastao za nekih 600.000. Solomon Zeitlin.
O vo je međutim još najmanji porast
nama red da iskoristimo priliku koja sraelske proizvode za jednu deceniju, posle 1877 godine.
nam se pruža. Opet preživljujem o
istorijske časove, opet nam se pruža
Jevrejski centar od 5,000.000 ljudi
Poznata radio služba optuživala je pretstavlja utvrđenje vaskolikog je ­ Hrana jevrejskih vojnika u
šansa da uzmemo aktivnog učešća u sistematski englesku administraciju vrejstva.
krvavoj igri divova, da bismo posle da ona preferencijalne carinske tari­
engleskoj vojsci
toga dobili najlepšu nagradu što je ­ fe, k o je važe za britansko carstvo — Ova sveska godišnjaka sadrži iz- London, koncem februara
đu ostaloga i biografije nekih zna­ Kako „Kašrut“ ured javlja osigurana je
dan narod može ikada dobiti: slobo­ primenjuje na erec-jisraelske proiz­
čajnih Jevreja Severne Amerike, u- kašrut hrana za jevrejske vojnike u britan­
du! N ije više naš glavni argumenat vode, je r želi time palestinske Arab-
mrlih prošle godine. Tako na pr. o skoj vojsci. Jedna posebna organizacija se
kapital bogatih Jevreja u Americi, ljane držati pod privrednim priti­
Benjaminu Natanu Cardozu i Willi- stara za to da trupe koje se nalaze u Fran­
za ko ji su da bi ga pridobili — En­ skom, ne dozvoljavajući im da pri­
amu Levisu, od kojih je prvi bio po­ cuskoj redovno dobijaju sveže kašrut meso.
glezi dali jedan komad papira, već vredno ojačaju.
je naš adut: bataljoni boraca i rad­ znat kao potpuno prožet jevrejskim
Ova sistematska propaganda posti­ Jevrejski vojni sveštenik g. Dajan Gol-
nih ruku. M i ih nudimo Englezima g la je konačno cilj — ali u obratnom duhom, a drugi kao genijalna i sim­ lop otputovao je iz Londona za Francusku,
sa iskrenom željom saveznika i sa smislu nego što je biilo zamišljeno. patična ličnost. Zatim se go vo ri o da poseti jevrejske vojnike britanskog kor­
jasno formulisanim ratnim ciljem: Naime, jevrejski i arapski proizvođači pokojnom Dr. Isaku Husiku, rodom pusa i da prilikom te posete kontroliše
Jevrejska država na obim obalama su se sastali na jednoj konferenciji iz Rusije. M alo poznat jevrejstvu funkcionisanje kašrut ishrane.
Jordana! van U.S.A; napisao je istoriju sred-
i doneli rezoluciju, koju su zajednički njevekovne jevrejske filo zo fije, i stu­
Ne treba nam više narodna doma­ predali engleskim vlastima i kojom dija „Jevrejska filo z o fija ", koju je
ja, nisu nam više potrebne diplomat­ sporazumno traže otklanjanje današ­ u 14 izdanja publikovala Encyclope- JEVREJI U KAN AD SK O J VOJSCI
ske rečenice sa skrivenim značenjem, nje anomalije, i uvođenje preferenci­ dia Britanicca potiče od njega. U zadnjem transportu kanadske vojne
već nam treba sloboda koju smo ka­ jalne carinske tariće i za palestinske Dalje je doneta b iografija Izraela sile koji je tigao u Englesku bilo je 300
l i f i izvojevati. proizvode. Davidsona. N je go v „Thesaurus o f jevrejskih vojnika.
Strana 6
A TtiuMA
»K i micijjon teč e tora...«
Po službenoj dužnosti posetio sam
ove nedelje Adu. Sa to g bikura vra­
tio sam se oduševljen bujnim jevrej-
sko-betarskim životom to g kena, je ­
dnog od najjačih u jugoslovenskom
s’nif Betaru. Na svojim bikurim još
nigde nisam video takav duh na ka­
kav sam naišao u ovom mestu, jed ­
nom od centara naše ortodoksizma.
Tek tu primećuje čovek koliko orto-
doksizam treba da ima udela u cio-
nizmu, borbi za slobodu i izgradnju
države, kakvu mi hoćemo.
No ovde ne želim go vo riti o radu
betarskog kena u Adi. Hoću da g o ­
vorim o nečem drugom. Pokušaću da
raščistim pred sobom i svima nama
jedan težak problem, koji sam poneo
sa sobom iz Ade. Ovih dana boravio
je u Senti i u jo š nekim mestima gde
ima ortodoksizma, temišvarski „vun-
derrabiner". U svim jevrejskim kru­
govim a Ade čulo se samo: „Rov,
rov! . I mao sam prilike da razgo­
varam sa nekim ljudima koji su se
upravo vratili sa ,,dihen“ -a gde su
bili da ga pitaju za savet i mišlje­
nje. I njegova reč važi kao Božja,
jer u očima naših pobožnih on je
pretstavnik Svemogućega na zemlji.
Baš zbog toga njega ne smatraju
ravnim ostalim smrtnicima. Očevi i
mala deca otišla su pred njega da
mu se obrate delom u ličnim i p o ro ­
dičnim a većim delom u opštejevrej-
skim n a r o d n i m stvarima. „Šta će
biti?“
I čuo sam, da je ,,rov“ i ovako od­
g o vo rio : „Cionističke organizacije su
proklete. Sudbinom ne možemo u-
pravljati, je r ona je u rukama Sve­
višnjega. Čekajmo strpljivo dok nam
on pošalje M ’šijaha. Mi ne smemo i
ne možemo da se borim o sredstvi­
ma kojima su drugi narodi izvojevali
sebi slobodu, je r mi smo od Boga
izabrani narod. A B og će poslati
M'šijaha da oslobodi izabrani narod
i odvešće ga u Obetovanu zemlju.
Ali narod jevrejski treba prvo da se
popravi. Zbog toga je cionizam bez
vrednosti.“
Tako veli „ro v " tako g o v o r e 'i oni.
A glavna optužba u k o jo j dolazi do
izražaja njihova netrpeljivost i anti­
patija prema cionizmu jeste: „C ion i­
zam odnosno, cionisti napustili su
religiju, veru u jedinog i svemoguć-
nog Boga."
Ne ulazim u psihologiju tih reči,
samo pitam one k o ji tako govore:
Dobra braćo moja, jeste li svesni
toga da tri četvrtine vaše svakodnev­
ne molitve sadrži jačanje cionskog
duha? Kada vas jedan nadahnuti
„r o v " odvraća od cionizma vi zabo­
ravljate sve ostalo što sačinjava va­
še jevrejstvo? Jeste li ikada hteli p o ­
kušati da ispitate šta je, naprimer,
Brit Trumpeldor uzeo za svoju mi­
siju u pogledu vaspitanja jevrejske
omladine? Jeste li posmatrali neu­
morni rad i predanu borbu jevrejske
nacionalne omladine, njegov požr-
tvovani rad u galutu i samopregore-
vanje u Erec Jisraelu? Da, oni to čine
sa zadovoljstvom svesni svoje duž­
nosti pred B o g o m pred n a r o ­
d o m i historijom. Ali jao narodu,
ako se n jegovoj omladini to zado­
voljstvo prikraćuje. Optužujete nas,
da smo ostavili religiju. No ne pita­
te da li je vaša optužba umesna i o-
pravdana ako njome optužujete sve
Jevreje sem vas. Ne gledate šta je
napisano na čelu o v o g lista. Ne pi­
tate kako smo m i definisali cilj ci­
onizma. Jer onda biste videli reči:
„ . . . da ukoreni svetinje Tore u ži­
vot n a c i j e“ . V i nas odbacujete u-
mesto da nas pomognete (ta radi se
o vašem biti ili ne biti — priznali vi
to ili ne) u izvršenju i ostvarenju te
naše plemenite zamisli koju smo po­
Vlasnik i izdavač: Nova Cionistička Organizacija u Jugoslaviji, za pretsedništvo Dr. Ladislav Zentai, Majke Jevrosime ulica 45. Odgovorni urednik
Dr. Ladislav Zentai, Majke Jevrosime ulica 45. Urednik Đuro Lang, Ulica Maršala Pilsudskog 37/11.
Štamparija „Drag. Popović“ , Luja Bartua br. 3, Beograd. — Telefon 22-413.
.JEVREJSKA TRIBUNA'
stavili sebi za zadatak. Mi revizioni-
sti uprkos takvom vašem stavu ni­
kada vas nismo odbacili. Ne činimo
to ni sada. Mi se borimo i radimo
na tome da od Jevreja postane na­
cija kao i svaka druga, jer dosta je
bilo pričanja o našem izabranstvu.
Stradamo zbog toga što smo se po­
uzdavali samo u to.
U našoj borbi dovikujem o svima
„Im en ani li, mi li? V ’im lo ahšav,
v ’ mataj?" Jer verujemo da smo sve
naše grehe, koje smo počinili kroz
2000 godina, iskupili o vog stoleća.
Verujemo da će Bog zaista poslati
Mesiju, kada i mi budemo pokazali
da hoćemo, kada ćete nam i vi koji
isto tako čekate kao i mi, pomoći da
se oslobodimo svojih okova. Da, ka­
da ćemo svi to uvideti i tako delati.
Mi verujemo čak i to da je m’sijah
medu nama, da je cionistički ideal
Mesija današnjice. No vi imate pred
Bogom i narodom jednu veliku duž­
nost. Umesto da nas neopravdano
optužujete, pomognite nam da ostva­
rimo naš — i vaš ideal; Slobodnu Je-
vrejsku državu u duhu Tore — slo­
bodnom jevrejskom narodu. Mi zna­
mo i verujemo, da je samo ostvare­
nje t o g cilja rešenje naše nevolje.
Ne okrečite leda cionskoj zamisli za
koju sve svakog dana molite — sa­
mo zato što vas „ r o v " iz Temišvara
od nje odvraća. On je iz starije g e­
neracije. On ne može da bude toliko
svestan značenja „Im en ani l i . .
kao vi. Dođite među nas i pomaži-
te nam, snažite nas duhovno sveti­
njama Tore, za kojima svi mi, jedna­
ko kao i vi žudimo. Ne okrečite le­
da cionizmu kada dobro znate reći
iz molitvenika, koje tako često i vi
zajedno s nama ponavljate: ,,Ki mi­
cijon teče tora ud’var adonaj mi’ru-
šalajim!“
Avraham Milveni
Spašeni članovi Betara i Cohara
Prem a vestima k oje smo prim ili, pre-
b egli su u Vilnu iz okupiranih krajeva
Poljske sledeći prvaci Betara i Cohara:
Kecin hašilton J. Hermoni, Naciv M.
Begni, te članovi Neciuta Dr. 1. Šajb, 1.
Epštajn, I. Virnik, D. Jutin, nadalje dele­
gati Erec Jisraelskog Betara M. Štajn, Š.
Hajtin, I. Galiburd, urednik lista „Unser
W e lt“ Josif Klarman, urednik lista „Di
T a g “ Natan Fridman, i mnogi drugi.
Kecin hašilton Gilel uspeo je već mno­
go ranije da dođe u Vilnu. Delegati erec-
jisraelskog Betara zajedno sa Kecin hašil-
tonom Hermoniem i Cur-om uskoro će
otputovati u Palestinu.
Nesijut N. C. O. i Šilton Betar čine
napore da nabave erec-jisraelsku vizu za
ove izbeglice. Podneta je pretstavka Je-
vrejskoj agenciji da od certifikata, koji će
biti određeni za poljske izbeglice dobije
ova grupa redovne certifikate.
PAŽNJA!
Ovih dana ćemo uputiti svima na­
šim pretplatnicima opomene sa tačno
označenim zaostatkom pretplate, za­
jedno sa čekovnom uplatnicom P o ­
štanske štedionice.
Molimo sve naše pretplatnike i su-
mišljenike da se bez odlaganja oda­
zovu našem pozivu i da nam odmah
doznače označene iznose.
Time će s jedne strane omogućiti
nesmetano izlaženje lista, a s druge
strane uštedeće nam troškove i trud
oko raznih opomena.
U PRAV A
„JEVREJSKE TRIBUNE"
Broj 3
I. O l e j s k i
J E V R E J I U FINSK O J
(R eportaža)
Danas, kada su veliki jevrejski centri ra­ su se ranije održavala na švedskom jeziku,
zoreni, kada se hiljade Jevreja zlopate u a sada na finskom. Među sobom Jevreji g o ­
„ničijim zemljama" nije — izgleda — vreine vore švedski i uopšte uticaj švedske je u
da se obrati pažnja na Jevreje u Finskoj. Finskoj veliki, švedski jezik jeste jezik fin­
I stvarno. Broj Jevreja u celoj Finskoj ske inteligencije i uveden je kod većine in­
nije veći od broja stanovnika kakve litvan- dustrijskih krugova.
ske varošice. Mali jevrejski kibuc u Finskoj Veliki deo finskih Jevreja poreklom je
samo je molekil velike mase jevrejskog na­ od kantonista. T o su sinovi i unuci onilt
roda. N o ovaj maleni deo ima svoje speci­ jevrejskih dečaka koje su hvatali po P o lj­
fične osobine i nije s gorega da se s njima skoj i Litvaniji i preseljavali u Finsku. Ve­
upoznamo. ćim delom oni su sigurno prešli u hrišćan-
Jevreji su se doselili u Finsku još u X VIII stvo i izmešali se sa Fincima, ali jedan deo
veku, kada je Finska pripadala šveđani- ipak je izdržao sva proganjanja, u ime je ­
ma. Naročitim ukazom Šveđani su zabra­ vrejske vere — i ostao Jevrejin.
nili useljavanje Jevreja. a ovi su i inače P o svršetku vojne službe ovi kantonisti
bili izloženi tu različitim progonima. N i do- postali su sitne zanatlije a docnije i trgovci.
cnije, kada je Finska pripala Rusiji, ovaj Veći deo koji se ranije bavio sitnim poslo­
ukaz nije ukinut. vima sada je u drugom položaju, jer su
Stanovanje je Jevrejima bilo dozvoljeno mnogi od njih vlasnici najvećih trgovina I
samo u Helsinkiju, Viborgu i Abo-u. Nije preduzeća u Finskoj.
im bilo dozvoljeno da kupuju nepokretna Pre dve decenije Jevreji su postali ra­
imanja, a useljavanje novih doseljenika bilo vnopravni. Njihova energija i inicijativa koje
je zabranjeno. se ranije usled zabrane nisu m ogle ispoljiti
N o ipak broj Jevreja se tada stalno po­ — sada su se oslobodile. Rezultat ov o ga su
većavao. Dolazili su šesetih godina prošloga velike radnje i odlični poslovi.
veka Jevreji iz Poljske i Litve. T o su bili U ličnom životu finskih Jevreja oseća se
takozvani kantonisti, koji su tu ostali i stal­ uticaj mlade generacije. Ova mlada genera­
no se naselili. Drugi su pak dobijali privre­ cija dala je m noge umetnike, muzičare i
mene dozvole, koje su stalno obnavljali, da književnike. T ak o je, na pr., na godišnjoj iz­
bi na koncu i oni postali stalni stanovnici. ložbi finskih umetnika 1938 igodine prvu
Ali, svi pokušaji Jevreja da postanu ravno­ nagradu dobio mladi Jevrejin Besprozvan.
pravni građani nailazili su na smetnje od Ova nagrada mu je omogućila da dobije sti­
strane ruskih vlasti s jedne strane i Finaca pendiju i da ide u Pariz radi daljeg usavr­
koji su tada imali slobodu kulture i admini­ šavanja.
U opštejevrejskom radu finski Jevreji nc
stracije — s druge strane.
T ek 1917 godine postadoše Jevreji pot­ uzimaju velikog učešća. Njihov broj je za
puno ravnopravni sa ostalim finskim građa­ to suviše malen. S vremena na vreme d o­
nima. Broj Jevreja je onda iznosio 1.772 što laze delegati jevrejskih organizacija i izve-
je iznosilo 0.5% celokupnog stanovništva. štavaju ih o jevrejskim problemima i potre­
Od 2000 Jevreja, koji sada žive u Fin­ bama jevrejskih masa u celome svetu.
skoj, najveći broj stanuje u Helsinkiju, VI- Svima raznovrsnim akcijama finski Je­
borgu i Abo-u, i samo pojedine porodice vreji se više ili manje toplo odazivaju. Imao
sam priliku da vidim kako skoro u svakoj
su rasturene po drugim varošima.
U Helsinkiju postoji vrlo lepa sinagoga jevrejskoj porodici u Helsinkiju živi poneki
zidana u modernom stilu, bogato dekorisana izbeglica iz Nemačke i Austrije.
spolja i iznutra. Ova sinagoga podignuta M ožda je nekada postojala kakva veza
je uz pomoć bogatih Jevreja iz Petrograda. između finskih, poljskih i litvanskih Jevreja,
Sem toga u Helsinkiju postoji jevrejska ali sada se m ože reći da ova mala opština
osnovna škola i narodni klub. Predavanja j uglavnom živi zatvoreno i sama za sebe.
Domaća vest Egipatski kralj na koncertu
Mesna grupa NCO u Sarajevu ot­ palestinskog orkestra
vorila je nedavno svoje nove prosto­ Kairo, februara
rije u Kralja Petra ul. br. 1PI. Mesna
Erec — israelski simfonijski orke­
grupa je uvela klupski život i stara
star održao je nekoliko koncerata u
se da u svemu zadovolji posetioce i
Egiptu uz sudelovanje Bronislava Hu-
sumišljenike. Prostorije su preko ce-
bermana, kao soliste. Poznato je, da
loga dana otvorene.
Bronislav Huberman svake godine
posećuje Erec Jisrael, gde su n jego­
vi koncerti uvek najveći' događaji
Jevrejska četa pobeđuje u erec-jiisraelskog kulturnog života.
streljanju
Zadnjem koncertu orkestra prisu­
stvovao je i egipatski kraj Faruk.
Sanghai, februara
Jevrejska četa šangajskog dobro­
voljačkog korpusa zauzela je prvo
mesto i podelila drugo mesto sa jed­ Osuđeni jevrejski policajci
Jerusalim, februara
nom portugalskom četom na strelja­
čkim utakmicama koje se svake g o ­ Sud je osudio deset jevrejskih p o ­
dine održavaju. licajaca iz Migdala i Genosara jer
U ovoj četi nalazio se veći broj be- su pucali na Arabljane, a da ih na to
tarim, od mogućnih 60 tačaka oni — navodno — nisu prisiljavali pro­
su postigli 50. pisi službe. Jedan policajac je osu­
đen na 20 godina zatvora, drugi na
15 godina, trojica po 8 godina a
ostali na po 5 godina zatvora. Sud
Univerza u Jerusalimu bri­ nije uvažio njihovu odbranu: da su
ne se za studente bili napadnuti i upcutrebiili vatreno
Jerusalim, februara
oružje u samoodbrani.
Hebrejski univerzitet obvezao se je da
zbrine tri stotine studenata, k oji su iz oku­
Nova Cionistička organizacija
piranih poljskih krajeva došli u Erec Ji-
M je sn a gru pa Z a gre b
srael a izgubili su svaku vezu sa svojim
roditeljim a i ostali su bez ikakvih sred­ Priređuje u subotu 23-111-1940. u svim
stava. prostorijama T r g o v a č k o g d o m a
Jurišićeva ulica br. 1. I. kat
Veselu
CRVENI M AG E N D AV ID SPR E M A 2500
T E L A V IV S K IH JEVREJKI
Purimsku Noć
Kurs pi*ve pomoći C rvenog M agen Da­
na koju Vas najuljudnlje poziva
vida u T e l Avivu slušalo je do sada 2500
sa cij. obitelju
Jevrejki. 8 januara organizacija je p ok re­
nula novi kurs k oji ima takode brojne slu- Ples Program
šaoce. M agen David ruku pod ruku sa P o č e t a k u 21 h U la z dobro vo ljn i p rilog
Hadašom priređuje slične kurseve u Jeru­ M a sk e d obro došle!
salimu.