ГЛАСНИК

С А .5Е ЗА ЈЕ В РЕ ЈС К И Х ВЕРО И С П О ВЕД Н И Х 0П Ш Т И Н А

,'V‫״‬t

1 ЈУ Л И , 1033.

БЕОГР Ä Д
Нрвља Петра ?1. Хелефон 2352$
КЕ&ига I Број 2
 C aд p ж aj
— 1 јули 1933. —

81 POSLANICA. Dr. Hugo Špicer.

83 СЕФАРДИ, СЕФАРДСКИ ПОКРЕТ И ЊЕГОВ
ЗНАЧАЈ. Арон Алкалај.
96 NESAVREMENE SAVREMENOSTI ÏZ NOVOHE-
BREJSKE LITERATURE. Drago Steiner.
104 ЈЕВРЕЈИ HA БАЛКАНУ (ü) Игњ ат Шланг,
111 УТИСЦИ CA КОНГРЕСА САВЕЗА ЈЕВРЕЈСКИХ
ВЕРОИСПОВЕДНИХ ОПШТИНА. Давид A. Алкалај.
119 КОНГРЕС ПЕН-КЛУБА У ДУБРОВНИКУ. Паулина Лебл-Албала.
123 NAŠ ŽIVOT U DANAŠNJEM GALUTU. David A. Levi-Dale.
127 ЦИЈОНИСТИЧКИ АКТУАЛИТЕТИ. Нарло Фридман.
137 NASA POMOĆ. Šime Spitzer.
139 JEVREJSKA BOLN1CA U SUBOTICI. Dr. Eiemir Kalmar.
143 1ZVEŠTAJ SA KONGRESA SAVEZA JEVREJSKIH
VEROISPOVEDNIH OPŠTINA.
154 REZOLUCIJE PR1MLJENE NA KONGRESU.
157 UPITNIK JEVREJSKIM OPŠTINAMA. Dr. David Albala.
162 АПЕЛ ЈЕВРЕЈСКИМ ВЕРОУЧИТЕЛ.ИМА.
163 БЕЛЕШКЕ :
Енглески филозоф Вил Дурант о Јеврејима.
164 ČITULJA :
Dr. Mđric Rotkopf.
Emanuel Vaksler.

Уредништво и администрација часописа: Краља Петра улица 71. Телефон 23525.

Рукописе слати откуцане машином. Рукописи ce не враћају,
 ГЛАСНИК
С А В Е З А ЈЕВРЕЈСКИ Х В Е РО И С П О В Е Д Н И Х О П Ш Т И Н А
К ш ига I 1 ју\л.и, 1933. Број 2

Poslanica*)
g. Dr. Нида Špicera V Kongresu Saveza jevrejskih
veroispovednih opština.
Vi s o ko p o š t o v a n i zbore!
Dozvolite da Varna svima, koji ste dešli u ovaj Kongres, pre-
časnoj gospodi našim rabin ma, gospodi općinskim delegatima iz
J daljine, pošaljem najsrdačnije svoje pozdrave i da Vašem radu zaželim
najljepši uspjeh.
Tko je pratio moj rad u javnom životu, naročito moj rad u
zastupanju interesa jevreistva u Kraljevini Jugoslaviji, mislirn da mi
neće uskratiti priznanje, da sam cijeli svoj vijek nastojao, da svako
. mjesto i svaku službu u koju me je pozvalo povjerenje mojih suna-
! rodnjaka ispunim potpuno i da mu posvetim svu svoju snagu i sve
) svoje znanje kojim raspolažem; da sam naročito u Savezu jevrejskih
vjeroispovjednih općina Kraljevine Jugoslavije od njegova osnutka pa
sve dotle, dok mi je to moja tjelesna snaga dozvoljavala, neumorno
radio i sarađivao, kako bi taj Savez udovoljio zadaći, za koju je prije
12 godina osnovan, a koju sam svrhu u osnovnom kongresu održanom
u novembru 1922. godine u Zagrebu obilježio u tada izraženoj i jedno-

*) Na poslednjem petom Kongresu Saveza jevrejskih veroispovednih opština

pročitao je g. dr. Šalom Frajberger, rabin, ovu poslanicu na Kongresu otsutnoga
ц . dr. Huga Špicera, dotadanjeg pretsednika, a sada počasnog pretsednika Saveza
jevrejskih opština. U jednom od idućih brojeva »Glasnik« će izneti značajni rad
g. dr. Huga Špicera na osnivanju i napretku Saveza.
Гласник 6
82

glasno prihvaćenoj želji i nadi, da taj Savez bude dom, u kojem će

se naći svi jevreji, širom i diljem Kraljevine Jugoslavije i da će si
Savez znati stvoriti doličan položaj spram državnih vlasti.
Ta ше nada nije iznevjerila, želja nam se ispunila.
Za nas pronikla je sve slojeve, sve naše jedinice općine, a i sve
Jevreje spoznaja, da je Savez potreban, da mu je krov, pcd kojim
svi skupa i svaki pojedini mogu da nađu što im treba, da je on zbilja
ono, što su njegovi osnivaä od njega pretpostavili, da je postao sre-
dište i stjecište vaskolikoga jevrejskoga življa naše domovine. —
Ponosom i ushićenjem konstatujem, da se je Savez dovinuo
položaja, koji su mu njegovi osnivači namijenili i da danas uživa u
cijeloj državi ono uvaženje i poštovanje, koje je imao prema svojoj
zadaći da postigne.
U prošlih 11 godina Savezu je udaren čvrst temelj i stvorene
su takove ustanove, koje zajamčuju, da ce Savez i u budućnosti moći,
da namišljaju njegovih osnivača u potpunom opsegu udovolji.
Tokom ovih 11 godina mudrošću i pravednošću Njegova Veli-
čanstva Kralja i njegovih savjetnika, dan je jevrejstvu naše Kralje-
vine Zakon o vjerskoj zajednici Jevreja, kojim je svim Jevrejima
zajamčena i osigurana ravnopravnost i potpuna sloboda i zaštita u
ispovjedanju vjere.
Savez je preko svoje uprave Njegovom Veličanstvu i Kraljevskoj
vladi podastro izražaj duboke harnosti za ovaj kraljevski dar, nu ja
držim, da se i u ovom svečanom času moramo sjetiti i ponovno dati
izražaja toj našoj nepokolebivoj harnosti i odanosti spram osobe
našega Ijubljenoga vladara i opetovano iznijeti naše svečano obećanje,
da ćemo mi, Jevreji, uvijek i svakom zgodom podupirati plemenita
nastojanja Njegova, koja su namijenjena dobrobiti i procvatu naše
domovine.
Stvoren je srednji teološki zavod u Sarajevu, koji već po svojem
dosadanjem razvoju i po snažnoj ruci, koja s njim upravlja, u nama
budi zaufanu nadu, da će se taj zavod i dalje tako krasno razvijati
i nama dati valjan podmladak za svećenički i učiteljski stalež.
Stvoreno je mjesto Vrhovnog rabina Kraljevine Jugoslavije i na
to je mjesto postavljeno lice, koje nam u svakom pogledu zajamčuje,
da će se intencije našeg uzvišenog vladara i njegovih savjetnika za
korist jevrejstva u punoj mjeri ostvariti.
Danas nestala mi je tjelesna snaga otkad je prije nekoliko go-
dina na mene navalila teška bolest, ja nisam u položaju da svojoj
dužnosti spram Saveza udovoljim u onoj mjeri, kako sam to vičan
bio i želio, pa uvjeren da je Savezu potrebna mladja ikrjepka snaga,
 83

ja Vam se zahvaljujem na povjerenju, koje ste mi lcroz dugi niz go-

dina iskazali, pa Vas molim, da na moje mjesto izaberete drugu lič-
nost, koja će toj svojoj zadaći biti u cijelom opsegu dorasla.
Iako meni od ovoga casa ne pripada nikakav utjecaj u Vase
odluke, ipak držim, da ćete moj savjet poslušati i za pretsjednika
Saveza izabrati našega odličnoga prijatelja dra. Popsa, s kojim sam
cijelo vrijemo moga službovanja radio rame uz rame i o kojem sam
se uvjerio, da ima i odlučnu volju i spremu, da nastavi rad, kako
sam ga ja započeo i da će se njegovim izborom obezbijediti nužni
kontinuitet u tom radu i da će se pod njegovom upravom postići,
da Savez bude rasadište jevrejske svijesti i uzajamnosti.
1 tako ja se od Vas opraštam pa Vas molim, da me držite u
dobroj uspomeni, da nastojite da se Savez uzdrži na svojoj sadaš-
njoj visini i da dalje kroči za ciljem, koji su mu njegovi osnivači
opredijelili.
Budite uvjereni, da ću ja i dalje živim interesom pratiti rad Sa-
veza i gdje god mogu, njegova nastojanja krjepko podupirati.
Jos jednom ja se Varna svima, a naročito mojim saradnicima
zahvaljujem na potpori, koju su mi tokom mojega službovanja pru-
žili i želim, da naš Savez bude i ostane središte i stjecište jevrejstva
i Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji.
(Burno odobravanje i uzvici: živeol).

Сефарди,
сефардски покрет и његов значај.
1
Сефардски покрет зачет y првим годинама после светског
рата, y времену када су легитимне жеље појединих народносних
и племенских мањина дошле до пуног изражаја, има ту невољу
да ce о њему баш y средини јеврејског народа, па чак и међ
самим сефардима, нетачно и погрешно тумачи.
Нема ничег горег по глас једног човека, па и по значај
једне људске манифестације, него кад пред њих иде унапред
створено тенденциозно мишљење. Такво једно унапред створено,
додајмо одмах криво и погрешно мишљење, постоји код многих
добронамерних људи о сефардском покрету. Сефардском покрету
приписују ce сепаратистичке тежње. Рекло би ce да такво миш-
6*
82

glasno prihvaćenoj želji i nadi, da taj Savez bude dom, u kojem će

se naći svi Jevreji, širom i diljem Kraljevine Jugoslavije i da će si
Savez znati stvoriti doličan položaj spram državnih vlasti.
Ta me nada nije iznevjerila, želja nam se ispunila.
Za nas pronikla je sve slojeve, sve naše jedinice općine, a i sve
Jevreje spoznaja, da je Savez potreban, da mu je krov, pcd kojim
svi skupa i svaki pojedini mogu da nađu što im treba, da je on zbilja
ono, što su njegovi osnivači od njega pretpostavili, da je postao sre-
dište i stjecište vaskolikoga jevrejskoga življa naše domovine. —
Ponosom i ushićenjem konstatujem, da se je Savez dovinuo
položaja, koji su mu njegovi osnivači namijenili i da danas uživa u
cijeloj državi ono uvaženje i poštovanje, koje je imao prema svojoj
zadaći da postigne.
U prošlih 11 godina Savezu je udaren čvrst temelj i stvorene
su takove ustanove, koje zajamčuju, da ce Savez i u budućnosti moći,
da namišljaju njegovih osnivača u potpunom opsegu udovolji.
Tokom ovih 11 godina mudrošću i pravednošću Njegova Veli-
čanstva Kralja i njegovih savjetnika, dan je jevrejstvu naše Kralje-
vine Zakon o vjerskoj zajednici Jevreja, kojim je svim Jevrejima
zajamčena i osigurana ravnopravnost i potpuna sloboda i zaštita u
ispovjedanju vjere.
Savez je preko svoje uprave Njegovom Veličanstvu i Kraljevskoj
vladi podastro izražaj duboke harnosti za ovaj kraljevski dar, nu ja
držim, da se i u ovom svečanom času moramo sjetiti i ponovno dati
izražaja toj našoj nepokolebivoj harnosti i odanosti spram osobe
našega ljubljenoga vladara i opetovano iznijeti naše svečano obećanje,
da ćemo mi, Jevreji, uvijek i svakom zgodom podupirati plemenita
nastojanja Njegova, koja su namijenjena dobrobiti i procvatu naše
domovine.
Stvoren je srednji teološki zavod u Sarajevu, koji već po svojem
dosadanjem razvoju i po snažnoj ruci, koja s njim upravlja, u nama
budi zaufanu nadu, da će se taj zavod i dalje tako krasno razvijati
i nama dati valjan podmladak za svećenički i učiteljski stalež.
Stvoreno je mjesto Vrhovnog rabina Kraljevine Jugoslavije i na
to je mjesto postavljeno lice, koje nam u svakom pogledu zajamčuje,
da će se intencije našeg uzvišenog vladara i njegovih savjetnika za
korist jevrejstva u punoj mjeri ostvariti.
Danas nestala mi je tjelesna snaga otkad je prije nekoliko go-
dina na mene navalila teška bolest, ja nisam u položaju da svojoj
dužnosti spram Saveza udovoljim u onoj mjeri, kako sam to vičan
bio i želio, pa uvjeren da je Savezu potrebna mladja ikrjepka snaga,
84

љење влада специјално међ активним цијонистима, a по неким

знацима њега деле и извесни званични претставници цијо-
низма и народних фондова. Додајмо одмах, y интересу правде,
да су многи од великих јеврејских вођа (Соколов, Усишкин), па
и они из опозиције (Жаботински), давали врло симпатичне изјаве
y корист сефарада и њиховог организованог покрета. Али зато
постоје многи други Јевреји који ce, радећи активно на идеји
остварења народног огњишта y Ерец Јисраелу згражавају пред
могућношћу новог цепања Јевреја и стварања нових фракција
међу њима. ‫״‬Зар je нама мало“, веле они, ‫״‬што имамо цијонисте,
ревизионисте, агудисте, хасидисте, либерале, националне Јевреје,
асимиланте и т. д., већ нам требају још и сефарди са њиховим
покретом.“ Чему цела сефардска организација, питају ce они,
кад сефардима не иде ништа горе од ашкеназа, икадисеф арди
учествују y колонизацији Палестине као и други Јевреји. — Hehe
ми нико, надам ce, замерити да сам индискретан ако саопштим
да ми je и од уредништва овог часописа, кад сам умољен да
спремим овај чланак, значајно додато: ‫״‬Само не y сепаратизам!"
Међутим, ништа није мање тачно од тврђења да сефардски
покрет има за смер подвајање из велике јеврејске заједнице, или
буди какве партикуларистичке тенденције. Ми тврдимо, радећи
y самом покрету дужи низ година, да je сефардској организа-
цији далеко свака помисао на ма какву засебну акцију и да
она нема тенденцију цепања. Исто тако мислимо да нас неће
нико демантовати ако устврдимо да сефардски покрет y целости
усваја програм који има за цил> културну и националну рене-
сансу јеврејског народа y Палестини. Питаће ce тад, чему онда
цео покрет ? Има ли он неки свој нарочити raison d’être кад je
y свој програм исписао као један од главних циљева онај, који
имају и многи други покрети јеврејски, a то je цијонистички.
Идеологија сефардског покрета кристализована на цијонистичком
конгресу y Карлсбаду 1923. год. од сефардских претставника на
томе скупу, већ и по моменту стварања и по људима y чијој ce
глави родила мисао организовања сефарада, не може бити про-
тив циљева цијонизма, што значи да je он за јединство, a про-
тив сваког сепаратизма. Али, ако ce од стране сефардских вођа
и претставника њихових организација стављају често пута врло
оправдане примедбе на рад y цијонистичком покрету, a наро-
чито на методе тога рада, то долази отуда што они сматрају да
je сефардски елеменат запостављен y Ерецу, и да ce сефарди
третирају, не као равноправни, већ као ‫״‬сиромашни рођаци“•
 85

Ми нећемо овде да набрајамо поједине случајеве, нити да ула-

зимо y њихову мериторну оцену, али je утврђен факт да ce
сефарди жале са доказима y руци да њихови напори y Ерецу
не наилазе на разумевање меродавних фактора народних инсти-
туција; да ce избегава од стране извесних цијонистичких висо-
ких функционара узимање сефардског елемента y делу нацио-
налне обнове.1)
Сефардска организација je резултанта двеју премиса: а) што
су сефарди играли једну врло важну и замашну улогу y исто-
рији јеврејског народа, улогу која je била можда значајнија од
оне која je додељена y садашњости ашкеназима кад ce упореде
какве су биле прилике y времену када су сефарди дали макси-
мум напора, према садашњости y којој ашкенази доминирају;
б) сефарди су свесни да за последња два до три века нису дали
јеврејству и човечанству ни издалека оно што су ашкенази по-
стигли за то време. Жела да даду пуну меру својих способно-
сти, да ce афирмирају баш као сефарди са својим специфичним
особинама и живи ocehaj да треба већ једном да са себе збаце
вековну инерцију и равнодушност y којој ce налазе живећи y
срединама које су погубно на њих утицале, навели су их
да ce скупе y једну организацију, помоћу које he моћи доћи
до изражаја њихова ренесанса сопствених вредности. Тако би
они понова почели давати јеврејству резултате који су им
некад за вечита времена осигурали место y историји јеврејског
народа.
Морамо одмах једну ствар отворено и неприкривено да
истакнемо.
Ми нисмо присталице мишљења по коме између сефарада
и ашкеназа нема никакве разлике, да су они само Јевреји и
y свему једнаки. Онај који би хтео то тврдити морао би да до-
каже да средина и климат, начин живота и исхрана немају ни-
каквог значаја на формирање физичких и интелектуалних осо-
бина становника једне одређене зоне. Онај који би хтео то да
докаже био би, нема сумње, оповргнут од научних резултата
модерне науке. Сефардски Јевреји, живећи вековима под сасвим
друкшим околностима од својих ашкенаских саплеменика, при-
мили су други начин живота, усвојили друге навике и добили
други менталитет. Сефардски Јевреји обитавају дуги низ го•

>) Види ,,Le Judaisme Sepharadi“ бр. 3 страна 50 1‫ י‬и брошуру ‫ ״‬Балканска
Конференција сефардских Јевреја“, и т. д.
86

дина y главноме y басену медитеранске културе, y земљама које

ce простиру око Средоземног мора, од Гибралтара до Месопо-
тамије, од Провансе, Алпа, Дунава до Црнога мора, и дуж Ce-
верне Африке до Египта и Палестине. Геофизички утицај тога
топлог и благог климата једне области која je била стародревна
колевка људске цивилизације, утиснуо ce како y физионо-
мију, тако и y дух сефарада, дајући им извесне специфичне
особине тога подручја, друкчије него што су оне које имају
ашкенази који су живели под друкшим поднебљем и друкшим
приликама. Они који су имали прилике да путују по земљама
где живе сефарди и ашкенази, морали су запазити да постоји
диференцирање y менталитету и психи између сефардских Je-
вреја и ашкеназа. И ако хоћете, један од интимних разлога за
постојање сефардске организације налази ce и y тој околности,
што сефарди као мањина са својим специфичним особинама и
са својим специјалним обредом и традицијама, неће да ce претопе
и не желе да нестану.
Да сефарди имају своју нарочиту психу, свој нарочити мен-
талитет и свој начин гледања на људе и свет који су потпуно
различити од ашкеназа, то признаје и г. Е з р и е л К а р л е б а х
y своме веома занимљивом делу Exotische Juden. Дуго бављење
y Шпанији y којој су били аутохтони елеменат1) учинило je да
су примили многе особине своје некадашње постојбине дола-
зећи y додир са тамошњим најутицајнијим елементима. На при-
мер, сефардско уважавање појединих својих чувених породица
a оно прелази y читав култ, јесте аристократска црта шпанске
грандеце, донета из земље y којој je постојала једна ниансирана
диференцираност y погледу друштвеног положаја сваке поро-
дице и сваког појединца. Ашкенази су y том погледу више де-
мократски настројени. Сефарди су, затим, упоређени са својом
браћом ашкеназима, уопште, много скромнији и повученији, али
и поноситији, и ако не воле да ce истичу. Ашкенази су енергич-
нији y својим потхватима. Сефарди немају ону решеност ашке-
наску да до краја истрају y једноме послу који ашкеназ уме да
до краја изведе coûte-que-coûte. Ова слабост сефардска, донета
свакојако са Иберијског полуострва чинп сефарде y животној
утакмици са ашкеназима мање еластичним, али на неки начин

1) Ван сваке je сумње да су Јевреји насељавали Шпанију y појединим варо-

шима још пре разорења храма; апостол Павле y једној посланици обећава да he
ићи y Шпанију, свакојако ради проповеда међ Јеврејима.
 87

она даје известан ореол господства на који сефарди, како из-

гледа, и несвесно много полажу. Чудновато je како су сефардски
Јевреји и покрај мучења шпанске инквизиције, њених аутодафеа
и вишекратних протеривања, задржали много више од оних еле-
мената које су примили y негостољубивој шпанској земљи, него
што су, исто тако мучени и прогањани, ашкенаски Јевреји при-
мили из својих односних постојбина. Можда за то што су високи
друштвени положаји које су сефарди имали y Шпанији оставили
неизбрисив траг y њиховом држању и њиховом менталитету.
Они су и после изгнанства сачували шпански језик, и још и
данданас готове иста јела која су готовили y Шпанији, a y мно-
гим крајевима певају ce романсе које су певане пре толико ве-
кова y шпанској земљи. Сефарди нису ни мало верски затуцани,
они су y том погледу и сувише либерални. Ако видите y возу
неког Јеврејина да je метнуо себи ‫״‬тефилим", знајте да није ce-
фард. Код сефарда постоји страх од Бога, од кога га раздвајају
небеске дистанције, док ce међутим ашкеназ обраћа њему са
интимном фамилијарношћу. ‫״‬Kein Sfardi ist mit dem lieben Gott
auf Dufuss gestanden“, каже Карлебах. Сефарди немају међутим
оно што ce зове ‫״‬ј е в р е ј с к и в и ц“, y коме ашкеназ показује
блиставе варнице једне неисцрпне духовитости која често скрива
зле судбе његове и његовог напаћеног народа. Код сефарда виц
je с р е т с т в о да ce насмеје, код ашкеназа н a ч и н да кроз
смех сакрије своју дубоку тугу. Код сефарада који ce служе
шпанским језиком, виц je замењен пословицама шпанског по-
рекла којих има безброј за све прилике и ситуације y животу.
Сефардски Јевреји јаче истичу своју индивидуалкост. Они су
куд и камо поцепанији међу собом него ашкенази. ‫״‬Dos judios
in très kehillot“, кажу сефарди за себе. У Солуну постоји једна
маса разних синагога од којих свака има нешто специфично, и
онај који иде y ливорнску синагогу не иде y севиљску, андалу-
зиску и т. д. Једном речи, као што каже Карлебах: ‫״‬Демокра-
тија y сефардским очима je потпуно непознат појам. Али, ма
колико да то изгледа несимпатично, то je ипак сефарду помогло
нечему, он je, мада живећи y Леванту, остао поносит, — он не
уме да пузи“.

II

Средњевековни јеврејски писци употребљавају реч Се ф а р а д

за означавање Шпаније, А ш к е н а з за Немачку, a С а р ф а т за
Француску. Сефаради (множина : сефарадим), Ашкенази (им) и
88

Сарфати (им) јесу деривати ових речи које означавају становнике

ових земаља. Сви сефарди не говоре шпанским језиком, многи
су га заменили језиком нове постојбине, (Француска, Италија,
Енглеска, Холандија, Мароко и т. д.), па ипак они припадају ce-
фардском стаблу, не само по пореклу већ и зато што су задр-
жали исти в е р с к и о б р е д (ритус), исте т р а д и ц и ј е и исти
н а ч и н и з г о в о р а crapor јеврејског језика. Да није тога ми
бисмо имали потауну асимилацију сефарада, нарочито на европ-
ском западу где ce вера сматра више као приватна ствар сва-
ког појединца. Рачуна ce да има на свету 1,500.000 сефарада;
они чине 1/10 део целокупног јеврејског становништва свих кон-
тинената. Сефардски покрет има претензије да протегне свој ути-
цај на целокупну породицу сефардску и да je веже y једну ор-
ганизацију. Задатак који није ни мало лак, јер су додирне тачке
појединих сефардских група минималне, a и шпански језик уко-
лико ce он код појединих група говори, y сталном je опадању.
Остају једино фолклорно-верске традиције које малочас истако-
смо. Je ли могућно, дакле, постићи један тако тежак задатак
који je себи поставио сефардски покрет, кад ce узме y обзир да
je ‫״‬расутост, одвајање и усамљеност појединих сефардских група
једна необорива чињеница". Професор Виљем Уалид налази раз-
логе за оправдање сефардског покрета y трима околностима:
а) Р а з л о з и с о ц и ј а л н и . Модерно јеврејство ради данас
напрегнутим снагама на своме одржавању и на својој обнови.
Сефардски Јевреји сарађују до душе на томе националноме по-
крету, али je њихов допринос мален и незнатан. A y делу ства-
рања националног огњишта сефардским Јеврејима, a специјално
онима y Палестини додељена je важна мисија. Сефарди су још
пре цијонистичког покрета били једини y Палестини — и чували
су тако рећи мртву стражу y Ерецу, y коме су, и ако на при-
митиван начин, радили на његовој колонизацији. У данашње доба
сефарди су стављени y позадину. Ашкенази пак наоружани мо-
дерним методама колонизације, добро технички опремљени, по-
државани од јеврејства целога света успели су да њихове ко-
лоније процветају и служе другима за пример. Зар сефардски
Јевреји немају права да и сами буду јаче потпомогнути y тежњи
да и они интезивно пораде на колонизацији као и њихова ашке-
наска браћа? Жалбе y том погледу постоје, и оне су предмет
многобројних интервенција сефардског централног комитета y
Јерусалиму код меродавнкх фактора цијонистичке организације.
 89

Не треба заборавити да je присуство сефарада y Палестини

баш y погледу колонизовања веома потребно, па чак и неоп-
ходно, јер они могу бити посредници између Арапа и осталих
Јевреја. Сефарди са истока познају арапски језик, живе веко-
вима y заједници са Арапима, познају њихове обичаје и начин
живота. Па и према томе, дакле, сефарди имају права да и њи-
хова колонизација y Палестини ужива довољно благодети на-
родних фондова и благонаклоности оних који спроводе колони-
зацију y Палестини.')
б) Р а з л о з и и с т о р и ј с к о - с е н т и м е н т а л н и . Сефарди
имају своју славну прошлост, коју они мало познају, и која још
није довољно испитана. Није ни мало претерано рећи да про-
шлост сефардска y Шпанији претставља једно од најславнијих
поглавл»а јеврејске историје уопште. Никад y галуту ни y једној
земљи Јевреји нису стекли y прошлости толико славних имена
истакнутих политичара и државника, филозофа, књижевника и
песника, трговаца и подузетника, као што je то било y средње-
вековној Шпанији. A тако исто нема y јеврејској повесници тра-
гичније судбине од оне коју су претрпели Јевреји y Шпанији за
време Фердинанда и Изабеле и његових наследника. Потреба
да ce продубе научна истраживања y историји шпанских Јевреја
по библиотекама Ватикана и Ескуријала биће свакоме јасна, када
цитирамо речи Хајима Нахмана Бијалика који ce страсно за-
нимао дуже година издајући старе рукописе сефардских писаца
из златног века шпанских Јевреја (он je издао y седам књига
дело великога сефардског песника и филозофа Ибн-Габирола).
Бијалик каже: ‫״‬Ми немамо већег наслеђа од оног што су нам
дали сефарди. Ту има градива са којим можемо обогатити наш
дух, он садржава богатство од којега за сада н е м а м о ни
х и љ а д и т и д е о , a наша књижевност остаће непотпуна све
док не будемо открили и публиковали рукописе од вредности
које данас труну по музејима“. Нека би овај апел Бијаликов био
један од најплеменитијих потстрека вођама сефардског покрета!
в) Најзад р е л и г и о з н и р а з л о з и . Не сме ce допустити
да ce изгубе сефардски ритуал, сефардске црквене мелодије*2)

') Знање арапског језика и сличност y физиономији омогућују источним

Јеврејима — сефардима усељавање y Палестину и без цертификата. Таквих слу-
чајева има безброј.
2) Вреди нарочито поменути музичко верско друштво y Једрену ‫ ״‬Мафтирим“
y коме je чувени певач-рабин Израел H a ђ a р a дао велики број композиција
сефардског ритуса (види Le jud. seph. од 1. јула 1932. г.).
90

и сефардске традиције. Позната je ствар да поједине људе при-

влаче само они религиозни обреди на које je навикао, које je
виђао, слушао и практиковао y своме детињству. Последњих
година, нарочито после рата, поједине јаке сефардске заједнице
растурене су делимично или потпуно (Смирна, Солун, Битољ
и друга места на Истоку). Некадашњи њихови имућни станов-
ници растурили су ce по западној Европи, нарочито по Фран-
цуској и Енглеској где су примили само спољне знаке једне
културе. И такве јединке, ако не буду спојене y јаке општине
и заједнице, имају да пропадну за јеврејство и убрајаће ce y
оне наше саплеменике који веле да су ‫״‬konfessionslos“ стидећи
ce да признају своје порекло.

III
Као што смо малочас изнели, почетак организовања сефа-
рада y једну организацију, управо зачетак те идеје пао je још
y августу 1923. г. за време цијонистичког конгреса y Карловим
Варима. Историјска истина захтева да поменемо да je послед-
њих година XIX века створено y Бечу сефардско академско дру-
штво ‫״‬Esperanza“, основано y циљу проучавања сефардских при-
лика и прошлости, ширећи учење књижевног шпанског je-
зика (кастељанског). Ово друштво je доцније постало цијони-
стичко. Кроз ово друштво прошао je и зближио ce међусобним
додиром знатан број балканских сефардских студената који су
ce доцније нашли, као свршени људи, y Бечу 1925. год. на за-
једничком послу. После светског рата y Загребу ce оснива друга
‫״‬Esperanza“ као друштво студената сефарада Загребачког уни-
верситета.
Сефардски делегати су ce договорили y Карловим Варима да
сазову један светски конгрес сефардских Јевреја. Овај конгрес
под скромним именом ‫״‬к о н ф е р е н ц и ј е “ одржат je y августу
1925. год. y Бечу. Било je 62 делегата којч су претстављали 15 раз-
личитих земаља, и том приликом je основана Светска конфеде-
рација сефарских Јевреја. Изабрана су два централна комитета,
један за Ерец, други за дијаспору. Требало je да овај други буде
y Солуну, али то није успело. У ствари радио je централни ко-
митет y Јерусалиму и Сефардска организација y Београду. Бео-
градска организација je показала нарочиту делатност под прет-
седништвом пок. др. Соломона Алкалаја, чије je традиције са
много иницијативе и агилности продужио садашњи претседник
г. Лазар Б. Аврамовић. У међувремену основан je y Паризу цен-
 91

трални комитет, чији je претседник г. Пичото и који има y од-

бору неколико врло виђених и познатих јавних радника као што
су г. г. др. Озадија, Абраванел, професор Уалид, Навон, Камхи
и други. Париска организација издаје врло добро уређиван ме-
сечник ‫״‬Le Judaïsme Sepharadi“, y коме je до сада објављено
доста материјала за упознавање сефардског покрета и за пропаги-
рање његових идеја. Лист доноси и монографије појединих важ-
них и знаменитих сефардских личности из прошлости и садаш-
њости, a прикупља, осим тога, материјал о раду појединих ор-
ганизација и износи историјат појединих сефардских општина.
Цил> светске конфедерације сефардских Јевреја може ce
збити y три тачке:
1. Скупити сефарде y једну велику заједницу која he бити
способна да узме y своје руке заједничке интересе сефарада y
погледу моралном, интелектуалном и религиозном.
2. Чувати и бранити традиције и специфичне верске обреде
(ритус) и морално-религиозну физиономију сефардске гране.
3. Ојачати допринос сефардског елемента општој јеврејској
ренесанси y свима правцима, a нарочито y Ерецу.
Ове циљеве она постиже отварањем семинара, јешивот, цен-
тара виших јеврејских студија ; образовањем рабина, хазана и
професора сефардског језика; оснивањем центара за пољопри-
вредну припрему ; пропагандом путем јавних конфедерација и
публикација; издавањем периодичног органа, издавањем поједи-
них дела о сефардима, и т. д.
Централни комитет y Јерусалиму нарочито ce старао да
олакша усељавање сефарада y Ерец Јисраел. Он je био на руци
свима сефардским халуцима и трудио ce да организује колони-
зацију сефарада y Зикрон Јаков, Киријат Шаул, Кефар Хитим
и y Петах Тиква. Он je допринео много да ce оснује сефардска
колонија y Емеку од 5.000 дунума. Централни комитет y Јеру-
салиму често интервенише код претставника народних фондова
и успео je да добије један зајам y циљу помоћи колонији Беер-
Јаков. Најзад, основана je банка К у п а т А ш р а и Е р е ц Ј и с р а е л
(кредитна банка а. д.) са капиталом од 10.000.— егип. фунти.
Ова банка, чији капитал још није потпуно уплаћен, успела je да
учини леаих услуга малим сефардским занатлијама дајуЕи им
мале зајмове са повољном каматном стопом.
Највећи успех Београдске сефардске организације јесте сазив
Балканске конференције сефардских Јевреја, одржана 28. и 29.
маја 1930. год. y Београду, на којој су учествовали делегати из
92

Палестине, Грчке, Бугарске, Румуније, Италије (са Родосом),

Француске, Аустрије и Југославије. — На тој конференцији, чији
je рад објављен y засебној брошури на српском и француском
језику, изнети су реферати појединих делегата о стању сефарада
y појединим земљама, заједно са њиховим жељама и нацртом
програма будућег рада и организације. Послови овога скупа из
разних земаља протекли су y врло живом и темпераментном
тону. Нарочито су пали y очи држање бугарског делегата, по-
слатог да присуствује као посматрач, који je истакао цијонистичку
ориентацију бугарских сефарада који не желе никакво специјално
организовање сефарада, a тако исто и оштри напади г. Пичота
против претставника Керен Хајесода због занемаривања и за-
постављања сефардског елемента y колонизацији Палестине.
Претставник загребачке Есперансе омладинац г. Бењамин Пинто
(из Сарајева) изнео je y једном говору пуном младићског жара
потребу да сефардска омладина учествује y обновном покрету
ове важне гране јеврејског народа. Резолуција je истакла
жељу, да ce спроведе интензивна сефардска организација y свима
земљама y којима живе сефарди, да ce ради на подизању ce-
фарада y свима њиховим духовним и материјалним манифеста-
цијама, и да ce допринесе обнови Ерец Јисраела y потпуној хар-
монији са Јеврејском агенцијом и осталим националним институци-
јама. Као што je то увек случај са оваквим скуповима ова конфе-
ренција имала je стварно само моралан успех. Позитивни резултати
које je она дала јесте покушај да ce балкански Јевреји — сефарди
приближе међусобним упознавањем и координацијом заједничких
жеља и програма за даљу своју организацију. Балканска кон-
ференција може ce сматрати као припрема за будући светски
конгрес који треба да ce догодине одржи y Паризу, y новом
великом центру сефардизма и његовог прогреса.
Као најважнији ефективни успех Београдске сефардске ор-
ганизације вал»а истаћи постигнути споразум између ове орга-
низације и Керен Хајесода y Југославији, по коме ce 20°/0 од
свих прихода овога фонда y Југославији имају употребити на
сефардску колонизацију y Палестини. Употреба овог новца има
да ce врши преко Керен Хајесода према инструкцијама Цен-
тралног комитета y Јерусалиму. Први допринос добијен на основу
овог споразума употребљен je за довођење воде y сефардској
колонији Киријат-Шаулу. Последњи извештаји из овог насеља
потврђују од каквог je благотворног утицаја био овај добитак
воде, која y једном тако жарком појасу као што je Палестина,
значи прави благослов божји.
 93

IV
У последње време примећује ce да je Француска, наро-
чито Париз, — одређена да y сефардском покрету води прву реч.
Ова велика културна земља има неких триста хиљада сефардских
Јевреја, a осим тога y Алжиру, Мароку и Тунису живе Јевреји
који су сви сефардског порекла. Вал>а још истаћи да je број
сефардских Јевреја y Француској последњих година нагло скочио
усеобом нових сефарада са ближег истока, a нарочито из Грчке
и Турске, после њиховог међусобног рата. Француска окупација
Сирије допринела је врло много подизању сефарада те земље,
и ови су, захваљујући високо цивилизованој француској окупа-
цији примили врло много елемената француске културе. Упо-
треба француског језика je веома распрострањена не само y
земљама француског подручја, већ и на Балкану, Египту, Месо-
потамији, Турској и Палестини. Најзад, сефардске општине y
Италији, Холандској и Енглеској налазе ce близу Француске,
имајући са њом жив саобраћај, као год и сефарди који живе y
Северној и Јужној Америци. Ми не верујемо, као што сефардски
часопис слути, да he, колико сутра, Париз постати за сефарде оно
што су за њих некад били Кордова и Гренада; али ce не може
порећи да je Париз по своме географском и културном поло-
жају, и по бројном стању сефарада међу којима има доста инте-
лектуалаца, најподесније место да постане центар сефардског
покрета.
Један од првих циљева који сефардски покрет, на челу са
својим иентралним комитетом y Паризу, жели да постигне, јесте
сазив једнога светског сефардског конгреса
y Паризу, који би имао за задатак испитивање положаја сефа-
рада y погледу моралном, социјалном и политичком, и форму-
лисање њихових жел>а и тежњи. Он би био, као што рекосмо,
наставак оне конференције балканске која je замишљена и изве-
дена y мањем обиму. На конгресу би ce израдио коначан
програм, изабрала би ce егзекутива са овлашћењем да руководи
целим покретом. На конгрес би упутиле своје претставнике све
сефардске општине, a Светска конфедерација сефардска y ствари
била би уједињење свих сефардских општина y једну велику
заједницу, y један велики савез. Разуме ce да y тај савез имају
ући све општине сефардског ритуса без обзира дали су оне порекла
шпанско-португалског. У међувремену упућен je сефардским
општинама један упитник који садржи поред осталих и следећа
94

питања: о бројном стању сефарада појединих општина, о органи-

зацији општине, синагоге, каритативних установа, величини бу-
џета, о културним организацијама, питање језика, о учешћу y
покрету националне обнове, о проблемима који специјално за-
нимају поједине општине, имена појединих угледних и заслужних
личности, о учешћу њиховом y јавном животу те земље, и т. д.
Мора ce признати да припремање материјала за овај конгрес
нити je мален нити лак посао. Многе сефардске општине јако су
заостале не само y погледу својих хуманих установа, већ им
оскудева и свест за националну ствар. Велики je број таквих које
желе да остану и даље y својој усамл>ености која уосталом није
ни мало похвална.
Сефарадском покрету и јесте циљ да раздрма и пробуди све
сефардске заједнице које чаме y једноме блаженом дремежу, не
желећи да сазнају ни за шта што je ван њиховог уског локалног
круга. Иако je број сефарада према ашкеназима мален, ипак
милион и по сефарада добро организованих и умно вођених могу
дати лепих успеха и за себе и за заједничку целину. Ашке-
нази су дали доказа своје огромне организаторске моћи на свима
пољима привредног и соцчјалног живота, и целокупно делање
светског јеврејства носи печат њихове надмоћности. Оно што су
они дали током последња три века y свима границама науке,
књижевности и уметности и на свима гранама народне привреде
чини част и њима и целом јеврејству, па и народима са којим живе
и сарађују.1) Све то сефарди нису били y стању да даду после
шпанског изгнанства ни издалека, па чак ни y сразмери према
своме бројном стању. У питању националног препорођаја ашкенази
воде прву реч, a сефарди, ти најстарији халуцим, бачени су y други
план. Жаботински с правом тражи да ce сефардима осигура место
y свима националним јеврејским администрацијама. Организовање
сефарада не сме ce тумачити као израз зависти према ашкена-
зима, већ као жеља њихова да стресу са себе рђу учмалости и
равнодушности и да препорођени даду оно што je y њима по-
зитивно и животворно.
‫״‬Ми не смемо да ce одмарамо безбрижно на лаворикама
већ давно заборављене прошлости". Ове речи ученога дра Га-
стера морају бити свима сефардима пред очима. Ми смо последњи
који ћемо потценити значај историјске вредности и традиција. Ce-*)
*) Хитлерова Немачка je израз моментане колективне психозе једнога народа
који he ce брзо расхладити, a будућа његова покољеша љуто he ce кајати за своје
поступке — види Шпанију.
 95

тимс ce само да je српски народ из једног трагичног догађаја

— Косозске пропасти — створио себи један култ који je био од
неоцењиве вредности за стварање величанственог дела народног
уједињења. Колики тек потстрек треба да имају сефарди из своје
славне историје испреплетане толиким драматичним перипетијама.
Али ce само од прошлости не може живети: она значи статику,
мировање, гледање иза себе. Једном свесном народу потребна
je акција, кретање, орловски поглед напред y будућност, тражење
места на сунцу! Баш зато што су сефарди имали y прошлости
тако великих и умних глава као што су били: Абраванели, Ибн-
Габироли, Мајмониди, Раши, Спинозе, и др., они не смеју као
неки богати масароши живети само од свога капитала прошлости,
јер ce и највећи капитал без додавања интереса топи и троши.
На сефардима лежи дужност да познају сами себе, да ce упо-
знају међусобно, да своју прошлост и дела својих великих си-
нова, које познају мање-више по чувењу, испитају и проуче. Они
ce морају трудити да сачувају и негују све оне елементе рели-
гиозно-фолклорне који су специфично њихови. Они морају чувати
чистоту изговора хебрејског језика признатог и примљеног од
стране меродавних кругова y Ерецу као службени изговор. Они
морају сачувати тај језик на коме су написане дивне песме Јеуде
Халевија о коме Хајне каже :
War nicht bloss ein Schriftgelehrter.,.
Ja, er war ein grosser Dichter...
Stern und Fackel seiner Zeit...
Feuersäule des Gesanges. .
ln der Wüste des Exils.
Једном речи сефарди ce морају оспособити да би издржали
утакмицу са многобројном браћом ашкеназима, и да бар y сраз-
мери свога броја учествују на националном препорођају y Ерецу.
Такве задатке сефардског покрета, мислимо, мора примити
као своје сваки свестан сефард; такав програм мора поздравити
сваки добар Јеврејин, ма којој групи припадао.
АРОН А Л КА Л А Ј.
Nesavremene savremenosti iz novohebrejske
literature.*)
Kao svaka generacija narodnih romantika, tako je i prvo
cionističko pokoljenje stalo da istražuje kulturne vrednote svo-
jega naroda. Ono je potražilo tu svoju baštinu, da bi našlo veza
s duhom naroda od kojega ga je otudila asimilacija. Ali dok je ono
u prvo vrijeme sve te vrednote primalo iz druge rnke — iz pri-
jevoda i komentara, — današnja generacija stala ih je istraživati
na vrelu. A vrela su napisana hebrejskim jezikom.
Baveéi se neko vrijeme antologijom novohebrejske literature,
koju su napisali dr. R a b i n z o n i N a t a n B i s t r i c k i za ju-
goslovensku publiku, i koja naskoro imade da izađe, clošao sam do
uvjerenja da je najbolja preporuka za tu literaturu kod nas, ako
je upozna što šira javnost.
Svaka književnost može da se razvija, ako imade široku ci‫־‬
talačku publiku. U malih se naroda često dešava da im književni
talenti propadaju, jer ih svijet nije priznao. A nije ih priznao,
jer ih nije upoznao. I jevrejski narod mali je narod. Stoga i on
nastoji da prijevodim a približi svijetu svoju savremenu literarnu
produkciju. Iako prijevodi često kvare umjetničku kvalitetu ori‫־‬
ginala, oni su ipak j e d i n o ozbiljno sredstvo za upoznavanje
stranih književnosti. Predočujući širokom svijetu duševno i du-
hovno, pa i fizičko bivanje naroda koji stvara originalna
književna delà, prijevodi služe uzvišenoj misiji međusobnog upo-
znavanja naroda i njihovom zbližavanju.
To je bio glavni razlog za priredbu današnje večeri : da
upoznamo što širi krug ljuđi s novohebrejskim književnim stva-
ranjem koje je u novoj Palestini postiglo lijep stepen razvitka.
Pored toga, tom priredbom ћ о бето i našim Jevrejima da skre‫־‬
nemo pažnju na činjenicu o postojanju n j i h o v e literature, i
nadamo se da ce oni naći pobuda da se zainteresuju za njena
pitanja.
Sve što Jevrejima u današnja vremena ne služi za obranu
njihovih ugroženih kulturnih, ekonomskih i društvenih pozicija
— a ugrožuje ih prvenstveno talas antisemitizma na čitavom svi-
jetu — nije savremeno. Prema tome ni njihova lijepa književnost
ne bi bila stvar aktnelnog razmatranja. To, razumljivo, nije tačno.
Nema tog artizma u književnosti, koji bi mogao potpunoma da
*) Konferansa održana 17. rnaja 1933, u Prosvjetnom seminaru Židovskog
narodnog društva, Zagreb.
 97

se odupre tendencijama i utjecaju svoga vremena. P a tako ni no-

vohebrejska lijepa knjiga. U njoj dolaze snažno do izražaja soci‫־‬
jalna stremljenja naših dana, suptilna psihološka razm atranja i
pitanja budućnosti čovjeka. Iako ove večeri ne možemo ni sve
da spomenemo što je stvarano u novohebrejskoj literaturi od 200
godina unatrag, otkad je otac te literature, Moše Hajim L u z z a t t o ‫׳‬
napisao svoju pjesničku dramu »M i g d a 11 o z« (Snažna kula), ipak
éemo nastojati da bar na nekim značajnim primjerima predočimo
razvitak te književnosti. Pored toga, za bolje razum ijevanje mno-
gih životnih pitanja i stremljenja današnjeg jevrejstva, biée po-
trebno da vas upoznamo s pisanjem nekib modernih hebrejskih
publicista. —
Doba prosvjetiteljstva, koje je za njemačke Jevreje zapocelo
radom Mendelssohna, na Istoku je Evrope stvorilo prva velika i
zvučna imena novovjekovne hebrejske književnosti. B ili su to ro-
manticari: romansijer Abraham M a p u i liričar Miha Josef L e -
b e n z o n. Naseobeni rejon, iz ko jeg velika veéina jevrejskog
življa nije uopée mogla da izade i da stupi u slobodnije uvjete
života, komplikovao je i onako nenaravne socijalne, ekonomske
i kulturne odnose jevrejske zajednice. Nije nikakvo čudo da su
ovakve prilike — koje ce još do u najnovije doba da prate kao
avet život jevrejske zajednice i njene literature — natjerale lie-
brejske pisce na početku prošlog stoljeéa u idilicne svjetove ro-
mantike, to lakše, jer je i onako romantika vladala u evropskim
literarnim salonima onoga vremena. Ali naskoro nadode obrat
uporedo sa stremljenjima u širokom svijetu. Književno p r o s v j e-
t i t e l j s t v o postalo je borbenije i stvarnije. Ono šiba oštro
poroke svog vremena i društva, poprima sve značajke realisticke
literature. Borba protiv opcinskih silnika koji eksploatišu siro-
mašnu raju svoje zajednice, svakidašnja je tema tog vremena•
Ona je u hebrejskoj literaturi ostavila snažnih tragova u pje-
smama J. L. G o r d o n a i romanima — a narocito u publicisti-
ckom radu Pereca S m o l e n s k i n a .
Perec Smolenskin prvi je nacionalan p u b 1 i c i s t savre-
mene hebrejske literature. J. L. Gordon pita bolno na koncu
svog stvaranja hoće li mu naskoro neko moéi jezik da razum ije‫׳‬
onaj Gordon koji u naponn svoje stvaralaèke snage (1863 g.)
pjeva — oduševljen kratkom liberalistickom erom u Rusiji, — apolo-
giju asimilaciji, svoj čuven p r o 1j e t n i m a n i f e s t »H e k i c a
a m i« (Probudi se narode moj). Ali Smolenskinov manifest iz
g. 1872, »A m 0 1 a m« (Vjecan narod), zvuči posvema drukčije. —
Гласник 7
98

Ne znajući jedan za drugoga, on je nakon Mosesa Hessa, ali prije

Leona Pinskera, genijalan preteôa modernog cijonizma. Evo što
on veli, na primer, u tom svom manifestu :
‫ ״‬Ne možemo reći potištenom narodu: okani se svojili nada da ces
opet postati narod i država 11a zemlji, jer neinaš moguénosti
da ostvariš svoju želju. Pa i kad bi ove rijeci bile istinite, jer je
nemoguce da se Jisrael spasi i da se. vrati 11 svoju zemlju i dr-
žavu kao nekada — iako ništa nije nemoguce na svijetu, — ima
stvari koje su danas nemoguce i koje ce iza nekoliko stotina go-
dina ljudi ostvariti. Zar je neko mogao proreéi prije stotinu go-
dina da ce mali grcki narod, potomak starog grckog naroda koji
je takoder rasut i rasparean po svijetu — da ce taj malen narod
opet osnovati državu . . . Tada bi mu se svaki koji bi ga čuo —
nasm ijao.“
I sada, pretpostavimo 11a cas da u opée dalje nije bilo raz-
vitka lijepe hebrejske knjige, pa eu vam iz one hebrejske pu-
blicistike, koja je napisana davno pred svjetski rat ili tik pred
rat, prikazati gledanja i m išljenja koja su danas i te kako savre-
mena, iako vec vremenski spadaju u literarnu povijest. Neki pri-
mjeri su poznati cijonistièki školovaniin krugovima, ali neki, pa
inajznacajniji, kao, na primer publicistički rad Vilkanskog, neznani
su u glavnom Jevrejima koji 11e znadu hebrejski. Komentara ovim
primjerima ne treba, jer su jasni i pristupačni svakom čovjeku.
A zbog kratkoée vremena ne bi mi bilo ni moguée da se njima
pozabavim kritieki. — Svi ne treba da se s izvodima iz ovih pu-
blicistickih prim jera saglasimo, ali moraéemo ipak priznati nji-
hovu originalnost i savremenost — i danas‫ ׳‬djelomièno nakon
mnogih decenija otkako su prvi puta stampani. U tome je njihova
nesavremena savremenost — njihova trajna vrijednost.
Jedan od osnivača hoveve cijonizma, Moše Lejb L i l i e n -
b l u m , ovako se izražava o vječito savremenom pitanju (u D e-
r e h t’ s u v a« — Povratak):
‫ ״‬S t r a n c i smo — to je tajna svih naših patnja u rasulu. Jevreji
ce uvijek ostati s t r a 11 c i, u bilo kojoj formi, dok se ne povrate
u svoju historisku domovinu.“
Ašer G i n z b u g (Ahad Haam) mnogo je dublji. U pogledu
n a r o d n e a u t o n ' ô m i j e za jevrejsku manjinu u galutu
on veli u ‫ ״‬D e r e 11 h a r u a 11“ (Put duha):
‫ ״‬Sve kad bismo i vjerovali da će u ‫ ״‬mesijanskim danima“ drugi
narodi smatrati Jevreje posebnom nacijom koja ima narodna
prava u svim zemljama, — i onda nam to 11e bi dostajalo za
potrebc nacionalnog života. Jer, pravda u ci je ime slabiji traže
 99

svoja prava od jačega, пебе prisiliti jačega da se odrekne svojih

vlastitih prava tamo gdje su oua u opreci s pravima starijega i
gdje oba ne mogu zajedno da žive. Nema tih drugih prava koja
bi mogla toliko da se sukobe kao nacionalna prava dvaju naroda
koji žive zajedno, ne jedan uz drugoga kao u švajcarskim zem-
ljama, nego jedan u drugome kao što je to u nekim austriskim
zemljama. Nemoguce je u svirn najvažnijim pitanjima života u
državi: nacin odgoja, zakoni i društveni obieaji, jezik, nauka itd.
da razliöiti narodi vladaju istodobno, da svaki unese u njih svoj
duh i da se u isto vrijeme povede raöuna o naklonosti svih njih.
Kod svega toga odlučiće, dakle, nužno i s pravom, duh vecine, a
manjina mora da primi na sebe odluku bez prigovora kao što je
to pravilo kad se sukobe gradanska prava pojedinih gradana. Pa
kako smo mi manjina medu svim narodima i na svakom mjestu,
zar imamo prava na nadu da ce doci dan kad budemo ostvarili
u Evropi pun svoj nacionalan život?.“
U odnosu izmedu dijaspore i Palestine, on postavlja ovu
svoju historisku teoriju (‫ ״‬H i k u j v’ h i t b o Г 1 u t“ — Imi-
tovanje i asimilacija):
‫ ״‬Kao što društvo u stanju ,nastajanja‘ može da poveže svoje
i n d i v i d u e, i pored njihovih težnja za samostalnošću, u jedno
kolo ротоби centralnog lica, — isto tako može i narod u rasulu
da postigne povezivanje pojedinih svojih dijelova, i pored njiho-
vih lokalnih težnja, pomoću centralnog mjesta ko je ce, s a m o
p o s e b i, a ne po nekom slučajnom ili vremenskom momentu,
imati ,veliku moc da oduševi sva srca‘, da ucijepi svim raštrka-
nim narodnim dijelovima, u izvjesnoj mjeri, ,omalovažavanje
samog sebe‘, tako da ce konsekvence svacije imitacije u cilju na-
tjecanja naéi u tom mjestu talionicu koja ce ih stopiti i vezu
koja 6e ih povezati.“
Ali njegov antipod, revolucionar i Ničeanac, Miha Josef
B e r d i c e v s k i , u buntu protiv ‫ ״‬tereta baštine“ piše u ‫ ״‬Š i-
n u j i m “ (Promjene):
‫ ״‬Mi poznajemo početak Jisraela i njegovu starinu samo iz onih
naučnih knjiga koje su ga pobijedile, koje su se borde s njim i
njegovim načinom života. Te knjige su nas naucile da govorimo
da su njegova djela bila zla. Ali treba da si predočimo život
,buntovnih‘ Jisraelaca u svoj nevinosti, u snazi i u prirodnom
osjeéaju koji je u njemu bio.
Ovaj život, prije objave Tore na Sinaju, kako li je bio lijep, kako
uzvišen, kako ugodan i kako jak ; kako su lijepi čadori tvoji
J aa k o ve...
Naivnost i čistoća prije objave ,dobra i zla‘, prije objave nauka
i životnih zakona, prije јабапја moralnog gnušanja nad zdravim
osjećajima života, sve je to davalo tada Jisraelu neku prirodnu
ljepotu koja je neprocjenjiva.
7*
100

Neposredan odnos koji je tada vladao izmedu öovjeka i svijeta,

prirodan odnos ргеша životu i volji za životom, sve je tada obu-
zimalo našu dušu i osjećanja našega života. Ispunja nas velika
čežnja za životom onih dana. Onda kad je Jevrejin stanovao u
yasiljeni i u životu, i kad je živio kao čovjek koji poznaje svoju
zadaću. Sav naš ,vječan život‘, naše duhovno blago, sve je to
ništavno u uporedbi sa zadovoljnim životom onih vremena.
Evo vam dajem uaše niisli, naše ideje, zakone i odredbe, zakone
života, i zakone srca. A vi meni dajte tijelo, tijelo starog Jisraela,
njegovu prirodu i njegov jednostavan život. Vratite nam dane
naše m lad osti..
a u ‫ ״‬P ’ s i o t “ (Koraci) veli:
‫ ״‬Jedno je pokoljenje Šamaja, pokoljenje snage i života. Drugo
je pokoljenje Hilelovo, pokoljenje mekušavosti i čednosti, poko-
jjenje koje se pokorava jarmu života, pokoljenje u kojem je pre-
velika duhovnost prignjecila sam život.
Ono što je dobro kod jednoga, apsolutno je zlo ,kod drugoga i
obratno. Uvijek ce covjek ostati tvrd kao kedar! Uvijek da čovjek
ostane krhak kao trstika! Nama je u galutu гебепо da sve opstoji
11a mekušavosti, na poniznosti, 11a pokoravanju.
1111a ili koji vele: protivno je tacno, ne budite oui koji uvrijedeni
podnose uvrede, a sami ne vrijeđaju.
Evo, pokoljenje Hilelovo sve vise nestaje, a pokoljenje Samajevo
d o la zi..
Konačno, eto mišljenja dvaju predratnih palestinskih publi-
cista i ideologa o odnosu Jevreja prema Nejevrejima i smislu
života. U svom znamenitom napisu ‫ ״‬H a t e 0 1 o g i j a h a - Г u m i t
(Nacionalna teologija), V i l k a n s k i piše:
‫ ״‬Na svim našim područjima stvaranja i na svim podrufijima na-
šeg života, to jest: u pjesmi, umjetnosti, pojmovima morala, obic-
noj izmjeni dobara, u odnosima covjeka i stvoritelja kao i jednog
eovjeka prema drugome, u običajima i đruštvenim konvencijama,
— n svenni ima u nama nešta narocita, — o s t a t a k a pokoljenja,
koji se uvukoše 11 našu krv i tijelo, i koje ne može da probavi
organizam gospodarâ zemlje, od kojili zavisimo. Ovaj narocit pojav
razlog je velikom njihovom uznemirenjn i budi u njima nepo-
željno neraspoloženje koje nas čini mrskim i njima i nama sa-
mima. Čitavo im je naše stvaranje trn u oku. Kad naši Heine-i
pjevaju n stranim jezicima — jezicima od kojili svaki izvire iz
stanovite osebujnosti — i nnose u njih stran znaçaj koji revo-
lucioniše sav šablonski stil, ne poput promjena koje prouzrokuju
stvaraoci stil a, stvaraoci koji su dio onog naroda u cijem jeziku
pišu, — zaboli to njih — a i nas. Mi narivavamo svoju osebujnost
koja voli svoje prokrčene staze, u forme koje je stvorila tuda
samoniklost. Nemoguce je. prema tome, da se porode ove vred-
note bez narocitih porodajniJi bolova, nemoguce je da se same
 101

116 povrijede i da né pobrkaju forme. Stoga naše duhovitosti

užrujavaju, naše suze nasmijavaju, naš moral jest cinizam, a naša
pjesma pamflet. Što ima bdžanski glas sa Horeba da guei 11 tuđim
dvorovima pjesme . . .
U svim zemljama i državama okovana je jevrejska duša, svejedno
da li željeznim ili zlatnim lancima. Svagdje je napadaju, svejedno
da li lijepim rijeëima ili bičevima, svagdje je polako ubijaju —
svejedno da li maéem ili poljnpcem. Svagdje je naše stanjen eprb
rodno. Osjeéajima vjernosti, koje pokazujem o ,drugoj domovini‘,
uvijek smo katolickiji od pape; svojim oduševljenjem za svaki
progrès prelazimo u eudnovatim skokovima preko pokoljenja i
vremena. Ovaj ,suvišak‘ je uvijek sumnjiv i razotkriva slabosti
te pokazuje našu izvještačenost. Nema ravnoteže u našem duhu,
u našem odnosu prema drugima, niti u odnosu drugih prema nama.
Ni u mržnji ni u ljubavi nema odnosa dviju sličnih sila. Ni svojim
prijateljim a nismo veé neka dekoracija za Ijepotu njihovih osje-
éaja i firma za plemenitost njiliova shvacanja; u dubini svojili
srdaca oni se ponose milošću koju nam ukazuju. Ali lijepa duša
osjeéa vécu odvratnost prema ,ljeviei‘ koja približava, nego prema
,desnici‘ koja o d b ija ----
Gaiut ce svakoga cia potisne sa svoje koloteèine. Vizionar, pjesnik,
istraživae, kapitalist, proleter — nijedan ne dolazi do svoje place,
nijedan ne dovodi svoju osebujnost do potpunog izražaja. I teo-
10g kojemu je božanska uzvišenost uvijek u ustima i koji živi
samo za B oga — ne može da se razvije; njegov je B o g zarobljen
u galutu, jer tijesan je galut i za uski svijet kakav je svijet
teologije . . .
Takvo je naše stanje medu narodima i tako ce biti uvijek. Jer
antisemitizam nije psihoza, nije bolest i nije iaž. Bolest i laž jest
liberalizam koji dušu tišti praznim krilaticama: bratstyo, jedna-
kost, progrès — rijeci u koje ni sam ne vjeruje. Antisemitizam
je nužna konsekvenca sukoba dviju osebujnosti. Svaki narod
imade svoju osebujnost. Dok je njiliova vlast odredena, raste
svaka i dolazi sama do potpunog izražaja, i dopušta drugoj da
se razvije; tad jedna upotpunjuje drugu, oplodi je, budi je i jača.
Ali kad se jedna ugura u t u d e poclrucje, sama ne raste i još
smeta drugoj u prirodnom razvitku. Tako smo i mi medu naro-
dima. Jedan narod prima poticaja od drugog u 6a.su kad on to
lioce i u mjeri koja je njemu potrebna. A mi sami ne živimo i
ne guramo se u podrucja koja nisu naša da bismo bili učitelji
i usreéitelji drugima koji su u mogućnosti da žive svojim vlasti-
tim životom. Grijeh rase uklesan je u nama i našim djelima, i on
prelazi i na pokrštene. ,Sveta voda‘ пебе ga izbrisati. Pokršte-
nima laskaju samo kad su kvantitet koji se može mimoiéi; i orto-
doksne Jevreje, ako su neznatna manjina u nekoj zemlji, usre-
ćuju svim pravima. Ako napuštanje vjere postaje pokret masa,
predbacuju pokrstenima grijehe otaca. Jer mržnja ovisi 0_ koli-
čini ,kvasca‘ koji trpaju u opci organizam, ako on djeluje na
njega i uznemiruje ga ili nestaje u njemu, a ,kvasac je u
krvi a ne u ruhu konfesije . . .
102

Ovo stanje hoćemo mi da izmijenimo. Mi težimo za tim da nas

ne shvate kao ,kvasac‘ u tudem organizmu i da živimo samo za
njega, vec hocemo da živimo svojim životom i da dovedemo svoju
stvarnu i duhovnu osebujnost do potpunog izražaja. Mi težimo
za tim ne radi usavršavanja svijeta, već radi usavršavanja nas
samih. Ne brinemo se za sudbinu izvornih tvorevina, vec za sud-
binu stvaralaca koji ,uvijek pjevaju kao ptica što pjeva. Hocemo
da budemo narod. Ne da obogatimo kolekciju internaeionale jos
jednim starim narodom, ne da postavimo jednu živu mumiju medu
nacije, — ne da unesemo još jednu izvornu boju u umjetnost i
nov ton u svjetsku simfoniju, — ne da nadodamo ukrasu svijeta
novu boju koju éemo svojom eksistencijom utkati u vez ,cilima‘
razlicitih naroda, i ne da revoltiramo misli čovječanstva spozna-
jama novih profeta koji 6e tamo, pod nebom Cijona, domovine
božanskili proroka, ustati i objaviti svijetu novu božansku riječ
kakvu niko nije čuo od ,stvorenja svijeta‘ . . .
Mi hocemo da budemo bez ikakve skrovite namjere ! Ne uzo-
holjujemo se toliko da bismo smatrali sebe kvascem u tijestu
narodâ i krunom covječanstva — kao da sve čeka 11a nas. Ali
nismo toliko jadni u svojim očima, da ne bismo mogli naéi u
vlastitoj eksistenciji svrhu za sebe, vec samo sredstvo za n ek eu zvi-
šene ciljeve čovječanstva, koje su izmislili naši brojni uèitelji _i
prosvjetitelji. ,Da li jevrejstvo napreduje ili propada?‘ nije pitanje
koje nas zanima; nije pitanje lioce li biti jevrejstva 11a svijetu i
lioce li se naci dosta ,nosača‘, vodjstvenih ličnosti medu njima
— ma koliki bio njihov broj, - samo da nasm ognu toliko snage
da ga zastupaju medu narodima i da ga šire u nacijama. Niti
,opstanak rase‘ jevrejske u velikom svijetu ne stoji 11 središtu
pitanja našeg života. Dosadilo nam je vec da budenio ,nosaöi,
podupiraöi, širitelji, proširitelji. Nije za nas važan ,ako‘ vec ,kako‘;
ne — lioée li za stotinu godina biti Jevreja, vec kako će ih biti, kako
бе živjeti, kako 6e se prehranjivati, kako бе izvajavati svoje živote.
Kako da nademo savjeta, da osebina svakog nade svoje usa-
vršenje.“
A A r o n D a v i d G o r d o n , jedna izuzetna i fascinirajuca
lienost koja je izrasla iz prvog pokoljenja palestinskog radništva,
radom izriče smisao života za Jevreje. U ‫ ״‬M’ a t 11 i t b o 11’ 11 u t
(Nešto razm atranja) on veli :
‫ ״‬Samo jedan put, put r a d a s v o j i h ruku, put kojim éemo
da erpemo svu svoju nacionalnu snagu, put odanosti našoj ideji
i naseiii radu, a gdje je to potrebno za našu ideju i za naš rad
— samo nas ovaj put vodi našoj obnovi. Imetak naroda ne stva-
raju liiljade kušana,1) kao što nam nisu dali svi kušani ili skoro
svi kušani koje imamo do danas. Nacionalnog posjeda nemamo,
zapravo, do danas skoro nikakvog, jer narod nije nicim stekao

‘) zemljisni ugovor.
 103

ovaj posjecl. Ne može narod da stekne svoju zèmlju drukeije nego

radom svojih ruku, iskoriséavanjem svih fiziékih i duševnih snaga
i izrazayanjem svoje osobenosti. U stanovitom smislu postoji uza-
jamna izmjena dobara, ali kraj svega toga prvo je narod, narod
ima preclnost precl zemljom. Parasitski narod nije narod, to jest
nije živ narod. Narod moéi éèmo stvoriti samo kad se svaki sam
od sebe obnovi radom i prirodnim životom. Ako ovaj preporod
ne uspije potpuno, usavršiće se tim putem njegovi sinovi ili po-
tomci njegovi. Tim putem imaéemo u toku vremena clobre seljake,
dobre radnike, dobre Jevreje i clobre ljude.“
i u ‫ ״‬H a’ a v o cl a “ (Kad):
‫ ״‬Ра šta mi tražimo u Palestini, ako ne 0110 što ne nalazimo ni-
gclje drugdje na svijetu — sirovo mlijeko kulture? Ne dolazimo
mi da gradimo danas akademsku kulturu u času kad nemamo
ništa, veé kulturu života koja sadržaje u svim svojim éelijama i
atomima i akademsku kulturu. K ultura zivota ne treba drugo
nego rada cia iz nje izvučemo onaj m a s 1 a c, onu v i s u kul-
turu. Mi dolazimo da stvaramo vjeru i saznanje zivota, umjetnost
života, pjesmu zivota, moral života i religiju života. Može se još
nadodati: iz svega toga — vezu života ili živu vezu izmedu sa-
clašnjosti i proslosti... Stoga treba reéi jednostavno : sve što
tražimo u Palestini jest cia učinimo, stvarno, svojim rukama sve
ono što čini život, da svojim rukam a provedemo sve radove i
poslove, od najmudrijih, najcišćih i najlakših do najgrubljih,
najodvratnijih i najtežih, da osjetimo sve što osjeéa onaj ko radi
sve poslove, da mislimo sve što on misli, cia proživimo na svoj
nafiin sve sto on proživljujo. Tad cemo imati kulturu, jer će život
biti naš.“
O hebrejskoj 1 i j e p o j k n j i z i trebalo bi mnogo reéi.
Spomenemo li samo imena pjesnika Bjalika, Oernihovskpg i Šne-
ura, izrekli smo pojam o savremenoj obnovi hebrejske pjesme.
Najmanje je kod nas poznat ocl ovih ‫ ״‬klasika“ novohebrejske
piesme Zalman S n e u r. Stoga éemo prikazati jednu njegovu
pjesmu ‫ ״‬J’ m e h a b e j n a j i m m i t k a r v i m“ koja je i savre-
mena. Pored toga êuéete buntovne pjesme moderne palestinske
pjesnikinje, Ande P i 11 k e r f e 1 cl.
O s o c i j a 1 n i m motivima u Hterarnom djelu Mendaleja, Sa-
10m Alehema i Pereca trebalo bi reéi veoma mnogo. Danas 11e
mozemo drugo nego cia vas upoznamo s dva bisera iz velike i
profinjene umjetnosti Mendaleja. Prikažaćem o vam scenu iz ‫ ״‬S e-
I' e r 11 a k a c p a 11 i 111“ (Knjige o prosjacitna) i iz ‫ ״‬B a j a 111 i 111
11 a l l e m “ (II önim danima). U prvoj pripovijesti umjetničko je
pero velikoga Mendaleja stvôrilo neprolazno djelo ovjekovječivši
tipove jevrejskog !iroletarijata, koji na istoku E vrope bukvalno
104

‫ ״‬žive od zrak a“, i korum piranôg sistema paianačkog dobrocin-

stva. — U drugoj, autobiograi'skoj pripovijesti, Mendale je na
goleme stubove svoje velike umjetnosti položio zgrađu života
kojim žive — ili je bar do jučer živjela — masa ruskih i poljskih
Jevreja. To nije samo savjestan prikaz folklora, što ga je iznio
nesravnjivom toplotom svoje duše, nego umjetnost staloženog,
smirenog artiste, majstorova oporuka nastajnim pokoljenjima,
knjiga finog humora i nadmoćnog, i širokog, gledanja na pojave
naroda 11 oliabanim odijelima. Onog naroda koji sad opet lunja i
luta, poderan, od nemila do nedraga...
Pored ovog proizvoljnog ali savremenog prosjeka novohe-
brejske literature, jedva bismo još mogli da spomenemo zvučna
imena poput Agnona, Kabaka, Gnesina, Nomberga, Baraša, Ber-
koviča, Štajnberga, Štajnmana, Hazaza, Šofmana, Cemaha, Smi-
ljanskog, Burlu, Hameirija, Kimhija, Lamdana, Uri Cvi Grinberga,
Šljonskog i, uz mnoge druge, čitavu plejadu mlađih pjesnika...
To, i sve drugo, zanima li Vas — ostavićemo za drugu koju
zgodu ili — moraćete da pročitate taenije u ‫ ״‬novohebrejskoj an-
tologiji“. A tamo biče koješta interesantno za obične smrtnike
ali i za literarne gurmane.
U našim danima — 10. maja 1933. ‫ —־‬trebalo je da na lomačama
u Njemaekoj sagori jevrejski duh. Ako je moralo doci do te
iluminacije što je razdragala srca milijuna neprijatelja Jisraelovih
onda je ona — pored divljaštva — dokazala da n i l o r n a č e
n e 111 o g u d a s a t r u d u h o č e l i č e n v j e k o v n o m b o r-
b o m z a p r a v o n a ž i v o t, duh koji izbija i iz svake stranice
n o v o h e b r e j s k e književnosti.
DRAGO STEINER.

Јевреји на Балкану.
IV Јевреји y Далмацији.
а )У Сплиту.
Благодарећи истраживању архиве града Сплита и историских
извора од стране заслужног професора загребачког универзи-
тета r. Новака, располажемо са важним подацима за историју
Јевреја y Сплиту.
 105

јевреји y Сплиту имали еу вазда обележје италијанских са-

племеника и сви њихови покрети указују на тесну повезаност
са домовином Италије. To je уосталом сасвим природно кад ce
узме y обзир околност да je Салит до најновијег доба припадао
републици Венецији и да су закони и одредбе Венеције важиле
и за Сплит.
Као што су ce Јевреји Венеције одликовали као способни
трговци и корисни грађани који су вазда подигли благостање
републике, тако су и Јевреји Сплита били одани свом граду и
пожртвовано радили y корист Силита.
Писмени докази потврђују нам боравак Јевреја y Сплиту y
14. веку. Beh су онда ту имали своју синагогу, што значи да су
били организовани y верској општини. У попису бискупских
добара од 1397. г. налази ce и синагога која je саграђена на месту
‫״‬Красних врата“ y унутрашности Диоклецијанове палате. Касније
je ту подигнут манастир Св. Кларе.
Вероватно je да су Јевреји били y Сплиту од његовог по-
станка y 7. веку. Они су, без сумње, били y Солину као што су
били y Сењу и y другим местима нашег приморја, јер има доста
доказа о томе да су Јевреји живо посредовали y великој трго-
вини између Италије и подунавских крајева.
За време немилосрдне инквизиције која je пустошила y
Италији Венецијанска република узела je своје Јевреје y заштиту
и многима je спасла животе и имања. То исто учинили су и сами
сплићани y више махова. Међутим, када je венецијанска влада
под притиском папинских држава усвојила одредбе од 1423. г.,
по којима Јевреји нису смели купити никакве непокретности,
обухватиле су оне и сплитске Јевреје, те су ce због тога ови
морали посветити више занатима и трговини. Они су путовали
по Босни, Србији, Бугарској све до крајева доњег Дунава и ту
вршили размену робе коју су опет y Сплиту товарили за Ита-
лију. У томе послу потпомагали су их саплеменици по целом
Балкану.
Крајем 15. века, када су пристигла нова браћа, изгнаници
из Шпаније, повећали су ce и y Сплиту рад и запосленост. Нове
трговинске везе које су браћа из Шпаније имала са западом
Европе и већи капитал којим су располагала, привукли су нове
лиферанте y Италију y толикој мери, да су им сплитска лука и
зграде y њој постале тесне и недовољне. Сплитски трговац Да-
ниел Родриго израдио je детаљни план за повећање луке, за
подизање потребних магацина за робу и с-току, па и за каран-
106

тенску станицу на самом пристаништу и свој план предао je

1577. г. венецијанском Сенату. Сенат je y свему одобрио Родри-
гов план и поверио извођење тога плана самом Родригу. Када
ce Родриго жилавом марљивошћу одао извођењу својих намера
понеки су сплитски трговци и племићи видели y концентрацији
нове луке штету за свој приход од изнајмљених зграда изван
пристаништа и због тога су ce решили да осујете извођење нове
луке. И заиста су y томе успели помоћу својих веза y Венецији.
После кратког времена Сенат je увидео своју грешку што
није дозволио да ce доврши пристаниште, јер су ce јеврејски
трговци почели служити дубровачком луком. Сенат je због тога
почео изграђивати луку о свом трошку, али посао није никако
напредовао док га није сам Родриго, по молби самог Сената,
довршио.
Према томе може ce тврдити да je само заслугом Јеврејина
Родрига Сплит постао трговачким центром.
Влада ce одужила Родригу на тај начин што je целу његову
породицу ослободила свих данака и царина што су ашкенаски
Јевреји који су ce служили луком морали платити, затим оста-
вила му je стовариште по његовом избору, и осим тога наимено-
вала je Родрига за ‫״‬конзула Јевреја“ y Сплиту остављајући на
вољу јеврејској општини да му одреди награду.
Сплитско стовариште je стално напредовало, како су то
јављали Венецији њени изасланици, a осим тога су његови гради-
тељи још за првих десет година утерали шест пута онолико при-
хода колико су имали трошкова при његовом изграђивању. У
сплитску луку долазила je роба, по попису из 1611. г. из Пер-
сије, Јерменије, Сирије, Солуна, Александрије, Ангоре и из свих
градова Балкана.
Углед Јевреја порастао je y Сплиту толико да ce сама оп-
штина обратила влади y Венецији с молбом да дозволи Јевре-
јину Родригу отварање новчаног завода, што je влада одобрила
с тим да банка не сме наплаћивати више од 15°/0 камате.
1630 г. био je конзул Јевреја y Сплиту Јосиф Пензо који je
исто тако стекао велике заслуге за град Сплит и за републику
као и његов предходник Родриго. Он je лично обишао Алба-
нију и турске тврђаве y поверљивим циљевима и влада му je по-
верила y више махова исплату већих сума новаца y Босни и широм
целе турске државе. Пенсо je личним настојањем успео да ce сплит-
ском луком служе трговци који су ce иначе служили дубровачким
пристаништем. За своје патриотске услуге добио je Пенсо више
 107

Пута писмено признање и изјаве захвалности од стране гене-

ралног провидура Далмације и од гувернера y Венецији.
Године 1667. налазимо сплитског Јеврејина Самуила Лиму
y Турској где je вршио важну политичку мисију за Венецију
управо онда, када су ове државе међусобно ратовале. Тајпосао
обавио je с толиким успехом, да га je генерални провидур за
Далмацију јавко похвалио.
Управо за време тог рата који je Венеција водила ca Typ-
ском, навале Турци на Сплит 1657. г. Јевреји су јуначки одбра-
нили додељену им кулу код Рајнера и стога ова кула носила je
до скоро име ‫״‬Јеврејска станица“.
У том рату одликовали су ce Јевреји како својим судело-
вањем y војној служби, тако и својим трговинским услугама
граду, налазећи добру храну за војску и платно за кошуље,
креветске ствари и завој y болницама.
У другој половини 17. века видимо y Сплиту трговачке куће
Јевреја удружене са хришћанима: племић Папалић са Мојсијем
Русо, Марши са Јосифом и Исаком Пенси, поред других. Ова
трговинска удружења донела су подједнаку корист једним и дру-
гим. Племићи и грађани који су раније далеко стајали од трго-
вине, али Јеврејима завидели на успеху, приближили су им ce y
заједничком послу, и захваљујући овим зарадама нису ce више
потужили код владе противу Јевреја.
Ипак су ce нашли понеки хришћански трговци храном који
су тражили 1713. г. од власти да ce Јеврејима забрани трговина
храном, позивајући ce на неку стару венецијанску наредбу
која je Јеврејима бранила трговину ове врсте. Изгледа да je на
сплитски суд, a нарочито на кнеза Донада вршен утицај са про-
тивничке стране, па им je он заиста забранио трговину храном.
Узалуд су ce Јевреји жалили противу незаконите забране суду
будући да je овај већ унапред био распоредио посао међу хриш-
ћанским конкурентима. Међутим, идућих година показало ce да
су сплићани рђаво прошли, јер трговци храном, чим су били
ослобођени конкуренције, подигли су цену најважнијим намирни-
цама: хлебу, пиринчу и зејтину. Десило ce и то да je с времена
на време нестало и жита и брашна. На крају — обратиле су ce
саме власти Јеврејима с молбом да они предузму исхрану града
и болница. Јевреји су то учинили, по званичном признању, без
икаквих користи, налазећи зараду y раду с другом трговачком
робом.
108

Ha исти начин покушали су и кројачи да исклуче јеврејске

другове, образујући хришћански еснаф, где није било места je-
врејским кројачима. Јевреји су ce жалили противу таквог решења.
Овај спор трајао je више од тридесет година, али на крају свр-
шио ce 1766. г. y корист слободног занатства.
У години 1738. издала je венецијанска влада закон о дужно-
стима и правима Јевреја. По том закону Јевреји нису више били
изложени самовољном тумачењу разних старих одредаба од стране
појединих судија. Овај закон није још значио равноправност
Јевреја, али им je зајемчио закониту сигурност живота и имања
омогућавајући им широко поље за рад и зараду .
1749. г. извршен je попис Јевреја y Сплиту и тај попис по-
казује да je тада становало y Сплиту 48 јеврејских породица.
У другој половини 18 века већ ce y велико опажа дека-
денција Венецијанске републике. Некадашње благостање услед
великог прекоморског трговинског обрта стаде опадати све више,
и са застојем трговинских послова осиромашили су и Јевреји.
У овој општој невољи са разних страна покушавало ce да ce
кривица баци на Јевреје, те су стога браћа y Сплиту проживела
тешка времена све до пропасти Венецијанске републике 1797. г.
Ове године донели су Французи ‫״‬слободу, једнакост и братство“
свима, па и Јеврејима Сплита.

б )У Дубровнику.
С обзиром на велики значај који je Дубровник имао y сред-
њем и y новијем веку као трговински центар и с обзиром на
околност да су Јевреји имали видна удела y дубровачкој преко-
морској трговини, може ce поуздано тврдити да су Јевреји ту
становали још и раније но што то потврђују званични истори-
ски докази. Бењамин из Туделе, познати јеврејски путник y 12.
веку, спомиње боравак Јевреја y Драчу и y Валони, али не спо-
миње ни Дубровник ни Сплит. Професор Јиречек, историчар
балканских народа, позивајући ce на разне путописе, вели да
нема писмених доказа о бављењу Јевреја y Дубровнику пре 15.
века, али je сигурно да je јеврејска улица y Дубровнику већ
постојала y 14. веку. Јиречек тумачи ову привидну контрадик-
цију тиме, да су Јевреји долазили разним пословима y Дубров-
ник, али да нису ту становали пре 15. века, већ да им je јевреј-
ска улица била само привремени конак док су ce онде бавили.
У сваком случају признаје, да су Јевреји суделовали y дубро-
вачкој трговини већ и пре 15. века.
 109

Први званични доказ о јеврејском становништву y Дубров-

нику налазимо y закључку Сеиата од 30. августа 1407. год., y
коме ce вели да je дозвољено Јеврејима да слободно живе y
Дубровнику, али да не смеју да воде трговину. Према томе може
ce претпоставити дасу сетамо налазили y таквом броју и натаквом
положају да су могли сметати неким утицајним трговцима. Сва-
како су били доста ограничени y својим правима и пословима и
због тога их није било много y Дубровнику. По своме по-
реклу била je већина из Италије, a понеки и из балканских гра-
дова. После освојења Балкана од стране Турака, могли су Je-
вреји као трговци и занатлије слободније радити и y Дубров-
нику под заштитом султана, који им je дозволио свако занимање.
Они су успоставили трговинске везе са трговцима y турском
царству и посредовали су y промету између Италије и западне
Европе.
Доласком браће из Шпаније на Балкан умножило ce и je-
врејско становништво y Дубровнику, a јеврејска трговина про-
цветала je помоћу нових енергија и капитала налазећи нова тр-
жишта за извоз и увоз и на далеком западу.
У то доба помутио ce пријатељски однос хришћанског ста-
новништа према Јеврејима услед утицаја несавесних грађана. У
1502. г. нађена je убијена нека старица на Плочама покрај Ду-
бровника и понеки трговци говорили су да су je Јевреји убили.
Разјарена маса устала je онда противу Јевреја, поубијала неких
седам Јевреја, међу њима и једног лекара, a све остале Јевреје
истерала je из Дубровника. По овом случају настао je оштар
спор са султаном који ce заузео за прогоњене Јевреје, и тај спор
пооштрио ce и y самом Дубровнику. Већина Сената тражила je
да ce Јевреји позову натраг, али влада која je заступала гле-
диште да су Јевреји криви за убиство старице правдајући из-
греде народне масе није допустила њихов повратак. Шта више!
она je издала 1515. г. наредбу да Јевреји и Мухамеданци морају
напустити Дубровник y року од месец дана с тим, да они само
могу остати док не заврше своје послове, али да ce њихове
породице не смеју вратити. Јевреји су онда заиста напустили
Дубровник, али су нашли начина да приморају дубровчане на
опозивање забране. У договору са браћом y Италији која су
била главни увозници жита и помоћу других трговаца причиња-
вали су дубровчанима тешкоће y извозу и y промету. Услед
тога били су дубровчани приморани да допусте Јеврејима псвра-
так. У 1545. г. поново су дубровчани тражили од владе изгон
110

Јевреја, али сада je султан Сулејман il енергично посредовао y

њихову корист, те влада није одобрила њихов изгон. У 1571. г.
ставила je влада све Јевреје под нарочити надзор одредивши
им засебну улицу за становање са наредбом да ce излаз те улице
мора свако вече закључати ‫״‬као што ce затвара Гето y свима
градовима y којима Јевреји живе“. Поред тога наређено je Je-
врејима да морају носити нарочите знаке и капе да би их лакше
упознали. Види ce да су и ту применили обичаје које су като-
личке власти увеле скоро y целој западној Европи.
Случај из 1502. г. поновио ce y 1622. год. и познат je под
случајем Исака Јешурун. По опису догађаја y књизи Манаше
бен Јисраела славног рабина Амстердама, он ce догодио овако:
‫ ״‬Једна девојчица од једанаест година, кћи богатог племића, до-
шла je код једне старице y посету имајући на себи драгоцен
накит своје мајке. Ова жена подлегла je страсти да ce обогати
накитом детета и убила je дете. Родитељи детета тражећи своје
дете сазнали су да je дете виђено при улазу y кућу те жене и
заиста су тамо нашли мртво дете сакривено под креветом. Жена
je признала пред судом своје недело, али je додала, да je то учи-
нила по савету Јеврејина Исака Јешуруна, коме je била потребна
крв детета за пасху. Суд je изрекао жени смртну казну веша-
њем и ухапсио Јешуруна. Пошто Јеврејин није ништа признао,
суд га стави на муке, али Јеврејин није признао кривицу упркос
најгрознијег мучења током шест месеци. Напослетку био je ипак
осуђен на 25 година мрачне тамнице. Да би му очистили душу
кајањем, подигли су за њега нарочиту ћелију без врата, y којој
je могао само стајати и која je имала један једини малени отвор
кроз који су му додавали с времена на време комад сувог хлеба
и мало воде. Јев1урун je y својој одбрани понављао своје поуз-
дање y праведнога Бога који he свакога казнити ко би њега
осудио. Но све то није му ништа помогло и његова страшна
ћелија би довршена око њега y којој je, на неки чудан начин
издржао три године непрекидног мучења. За то време поумирали
су понеки од његових судија један за другим и народ je то при-
писао божјој казни која их je снашла због осуде невиног човека.
Тај глас ce толико раширио y грађанству Дубровника, да je ути-
цао на остале чланове суда и они га ослободе. Јешурун je имао
брата y Хамбургу код кога ce дуго лечио, a крај свога живота
провео je y светој земљи.“
Ma да су услови за живот Јевреја y Дубровнику били до-
ста тешки, они су ипак волели свој Дубровник и y свако доба
 ш
ce залагали за његов напредак. Они су основали банку за про-
мет која je била солидна и сигурна. Сама влада ce често слу-
жила овом банком, дозначујући преко ње своје новчане обавезе
султану и плате својих посланика y иностранству.
Дубровчани су ce уверили да су им Јевреји поуздани и
верни грађани. Они су то признали и на тај начин што су на-
именовали Јеврејина за конзула y Херцеговини, a породица Го-
дуто имала je то почасно звање y Валони током целог 16. века.
Јеврејска колонија y Дубровнику л дан данас нема више од
50 до 60 пореских глава и вероватно je да није никада више ни
имала. То нам потврђује постојање једие једине јеврејске улице,
a затим и лепа али малена синагога показује да су верници били
y ограниченом броју. Синагога располаже старим, лепим уређе-
н>ем и скупоценим тканинама и сребрним украсом за свету тору
из 14. и 15. века.
Однос јеврејског грађанства према осталом становништву
je поверљив и срдачан. Нејеврејско становништво с поносом тврди
да y Дубровнику не постоји никаква разлика између јеврејског
и нејеврејског грађанства и да су поштеђснч свих антисемит-
ских болести.
ИГЊ АТ Ш ЛАНГ

Утисци са Конгреса
Савеза јеврејских вероисповедних општина.

Пети Конгрес Савеза јеврејских вероисаоведних општина,

који je одржан априла ове године y Београду, био je дуго, и пре
и после његовог заседања, y средишту пажње југословенског
јеврејства. Пре конгреса наша јеврејска штампа доносила je
критичке погледе на досадашњу делатност овог централног прет-
ставништва наших општина. Извршена je анализа његових метода
рада и његових задатака. Истакнута je тежња, да ce смисао по-
стојања овакве важне установе не тумачи ускогрудо, само кроз
слово законских прописа, већ далеко више потребама целе je-
врејске заједнице y Југославији, узетим y ширем смислу речи.
Тражили су ce јаснији видици y разумевању савременог живота
једне јеврејске средине код оних, који су позвани да воде Савез.
И најзад, није ce сакривала мисао: да од једне, по суштини
112

административне и бирократске установе, Савез општина постане

организам са ширим схватањем потреба и својих циљева. Све
je то био разлог, да ce за овај скуп људи, који преко појединих
општина претстављају највећи део културно-верских настојања
нашег живља y Југославији, везују многе наде и многа очекивања.
Ta тежња која ce огледала y дискусији о конгресним пита-
њима и која je, природно, дошла до пуног израза на самом
заседању, y својој основи, није резултат неког унапред смишљеног
плана. Она je само рефлекс оних стремљења, која ce јављају y
појединим општинама, као јединицама савезним. Жел>а за еманци-
пацијом од уског схватања циљева и задатака једне јеврејске
општине јавља ce и изражава све више и све јасније. Насупрот
схватању, да наша општина има да буде само ‫״‬вероисповедна“
и то y административно-бирократском смислу, — истиче ce мисао,
да она треба да буде орган, који претставл.а целу јеврејску
заједницу y једном месту. То y ствари и није орган, него орга-
низам пун живота и животне снаге. Јеврејска општина je јеврејско
претставништво и тај појам je далеко шири од појма ,,вероиспо-
ведне општине“. Таква новија схватања о јеврејској општини
долазе до израза готово стално приликом општинских избора
y појединим местима. Није према томе никакво чудо ако je и
Конгрес Савеза општина био y знаку тих и таквих погледа. И
без икакве припреме и организације унапред, априлски састанак
претставника јеврејских општина морао je показати ону слику
y погледу тежњи за новим правцем и замахом, коју y мањим
или крупнијим линијама показују и поједине општине.
По себи ce разуме да су иницијатори ове дискусије били
они, који и y појединим местима, кад je реч о јеврејској општини,
воде главну реч. Иницијатори су дакле били делегати, који иначе
припадају цијонистичким круговима, као и они, који припадају
кругу цијонистичких симпатизера. Они и>уди, који ce y јевреј-
ским срединама труде да нашем јеврејском животу даду марку
и ознаку савремености и старају да оне иду ускорак са захте-
вима данашњице, свакако су били најпозванији да и на томе
скупу слободно искажу своју мисао и да ce за њено остварење
боре. У овом тренутку није од значаја форма и темперамент,
који су показани y жељи да ce освоје не личне, већ идејне по-
зиције y Савезу општина. Цијонистима и њиховим симаатизерима,
били ти симпатизери стални или само за ову прилику, мора ce
признати преимућсво, да су унели много идејног и идеолошког
елемента y заседање једне установе, која ce може примити и
бранити и као обична и сува административна јединица.
 113

Ta мисао: да Савез општина треба да буде жив организам

као и поједине месне општине, или боље рећи, као што треба
да буду и поједине месне општине, — била je основни мотив,
основна мисао конгреса. За њу ce, са малим изузетком, залагао
тако рећи цео конгрес. Од 203 оснажена мандата, девет десе-
тина прихватило je ту тезу. То je y ствари било расположење
конгреса, тенор овог скупа л>уди, из најразличитијих средина, са
очигледним разликама y јеврејском васпитању. Сви они, по из-
гледу и уважењу одлични грађани и јавни радници, желели су
да ово буде прави и широк јеврејски састанак, који неће дневни
ред схватити само буквално и формалистички. Такав став изра-
жава свакако извесно и идејно јединство југословенског јевреј-
ства, K O j'e je иначе прилично хетерогено. Цијонистичка теза побе-
дила je, дакле, не зато што je унапред припремљено земљиште
за њено усвајање на конгресу, него зато, што je ова теза здрава
и природна. Успех цијониста y овој ствари je y томе, што je
њихово давнашње гледиште нашло дубоког одјека y располо-
жењу југословенског јеврејства, чији су ce претставници окупили
y Београду. Цијонистима je само још једном призната оправда-
ност њиховог становишта, али je несумњиво, да je овај идејни
став најзначајнији моменат петог Конгреса Савеза јеврејских
општина.
У оваквој атмосфери није никакво чудо што je конгрес
добио један шири колорит. Није то био само скуп практичних
питања од локалног значаја. Крај редовних послова Савеза,
нашла су место и питања од опште јеврејске важности. Ниједан
конгрес општинара није до данас показао толико разумевања
за стремљења која прелазе територијалне границе једне земље
y којој Јевреји живе. С правом или не, изгледало je то y једн: м
тренутку и на рачун исто тако важних локалних проблема. Али
док ће добар административни апарат решити текуће послове и
више или мање задовољити жеље појединих општина, админи-
страција не може створити дух солидарности са целом јеврејском
нацијом и дубоки интерес за оне јеврејске напоре, који улазе y
круг светског јеврејског проблема.
Тај дух солидарности огледао ce пре свега y резолуцији
противу гоњења немачког јеврејства. Ниједан наш форум није
био позванији да искаже мушки и снажно, да југословенски Je-
вреји сматрају и да he сматрати да je насил»е, извршено над
немачким Јеврејима задирање y њихово сопствено тело. Кон-
гресна трибуна била je доиста место са кога ce могла послати
Гласник 8
114

порука, да ce и ми солидаришемо са Јеврејима целог света и да

изражавамо своју решеност да све подузмемо y одбрану части
и достојанства јеврејског народа. Иако je то један значајан детаљ,
тај протест je већ y почетку показао здрав инстинкт Конгреса
општина.
У домен општих јеврејских питања која су дошла до израза
било y дискусији, било y конгресним резолуцијама, значајна су
два друга момента. То су две резолуције : једна о Јеврејској
агенцији ; друга о Светском јеврејском конгресу. Конгрес општина
изразио je своју пуну сагласност са циљевима проширене Јевреј-
ске агенције (Jewish Agency), те y изградњи јеврејске народне
домовине види једну од светлих тачака данашњег јеврејства.
Сарадњу на обнови Ерец Јисраела сматра Савез општина као
своју дужност и позива све општине да суделују y акцијама за
јеврејске националне фондове. Иако овај став Конгреса не пока-
зује неко нарочито ново схватање Савеза, јер je он и до сада
радио y томе духу, ова резолуција je то јасније изразила.
Резолуција о ставу Савеза општина према Светском јевреј-
ском конгресу показује да y југословенском јеврејству нема
организоване асимилације. У многим земљама поједине велике
јеврејске организације чине највеће резерве y погледу потребе
за одржањем тог састанка претставника целокупног јеврејства
y циљу да ce одреди начин и спроведе организација за несме-
тани развитак Јевреја y галуту. Страх од расправе политичких
и јеврејско-националних питања кочи племените напоре оних
добронамерних Јевреја, који хоће да организују јеврејску соли-
дарност која je толико потребна, a која je често само гола реч
и фраза. Данас ce не могу више издвојити политички моменти,
т. ј. моменти који су везани за живот Јевреја y једној земљи,
за њихово третирање од стране појединих народа; затим јеврејско-
национални моменти, — кад ce расправља о јеврејском проблему,
ма колико ce желело да ce то избегне и ма колико ce истицали
филантропски и хумани мотиви. Конгрес Савеза јеврејских оп-
штина заузео je јасно гледиште, без икаквих резерви, да je одр-
жање Светског јеврејског конгреса корисно и пожељно и изра-
зио je жељу, да претставници Савеза узму учешћа на томе
импозантном форуму јеврејском.
У својој резолуцији о свом иначе благонаклоном и пози-
тивном ставу према акцији за продуктивни и социјални рад,
Конгрес je поздравио акцију за стварање средишне јеврејске
станице за продуктивну социјалну помоћ, a затим je нагласио и
 115

значај стручие припреме омладине, која ce огледа y хахшари.

Културни развитак наше омладине није мање привукао пажшу
Конгреса. Упућен je апел свима општинама, да свима сретствима
помажу омладину y њеним настојањима за хебраизацијом и за
издавањем часописа и других потребних дела.
Први пут je на дневни ред било истакнуто питање равно-
правности јеврејске жене y јеврејским општинама. Расположење
делегата према овом питању за време дискусије и при доно-
шењу резолуције било je потпуно y корист ове иницијативе цијо-
нистичких жена. Иако y духовном смислу доста конзервативна,
југословенска јеврејска средина je повољно примила апел за са-
радњом жена y јеврејским општинама. Јеврејске жене, које на
својим плећима носе добар део добротворног, хуманог и y по-
следње време и културно-националног рада, могу доиста бити
од велике користи и y одборима јеврејских општина. При свем
том, ово je питање за сада више од теоријског значаја. Њ егово
остварење зависи од састава и измене статута појединих општина.
Али оно y сваком случају значи један културни гест. У еманци-
пацији јеврејске жене отишло ce корак унапред. Сама југосло-
венска средина, a нарочито југословенске жене, примиле су ову
манифестацију y корист равноправности жене са видним задо-
вољством. Био je видљив напредан дух њених иницијатора, цијо-
нистичких жена, и та je манифестација један од резултата њихо-
вог националног и феминистичког стремљења.
Конгрес je посветио пажњу и унутрашњим савезним пита-
њима. При свем том, Конгрес je на многе могао оставити утисак
да су ти унутрашњи проблеми стављени y други ред, док je нај-
више времена посвећено општим јеврејским питањима. У ствари
добар део заседања заузело je доношење послоЕника Главног и
Извршног одбора, као и пословника за рад Конгреса. Од говор-
ника који су учествовали y генералној дебати, половина ce 6а-
вила, иако y мањем обиму, чисто практичним питањима и уну-
тарњим бригама Савеза. У томе правцу водила ce и цела бу-
уетска дебата. Од девет резолуција које су предложене Конгресу,
четири су из ове области практичних циљева. Могао je свакако
бити већи број говорника и два пута више резолуција из те
гране. Али ce то не може декретирати, нарочито не онда, кад
je слобода речи потпуно загарантована. ‫״‬Цијонистичким говор-
ницима“, како су назвали оне, који су ce бавили више идеоло-
шком дискусијом, замера ce и од стране самих цијониста, што
су ce мало задржали на овим моментима. Сам Конгрес додуше
8*
116

није због тога нарочито изгубио, јер ce практична питања Са-

веза највећим делом решавају y главном аутоматски, y духу
прописа закона и правилника. Али je остала импресија да они
запостављају важне моменте који су y структури Савеза као
административне јединице. Све je то било повод за погрешне
закл.учке на рачун цијонистичких говорника, који су добрим
делом дали тон Конгресу, a који имају не само пуно разуме-
вања, него и све способности за рад y Савезу y сваком правцу.
Један од особито значајних момената y идејној дебати коју
су повели млађи цијонисти, била je дискусија која je додирнула
и конфесионална питања. На један интелигентан начин, y кн»и-
жевној форми и са много говорничке вештине, поведен je раз-
говор о вери, о њеном значају и утицају на садашње младе ге-
нерације. Вршила ce анализа елемената религије и религиозности
и износили душевни конфликти који ce, наводно, јављају код
млађих генерација y тежњи за осећањем дубоких и религиозних
мотива y своме верском васпитању, насупрот укоченим верои-
споведним формама.
Иако поведена из чистих побуда, ова дискусија, без обзира
на повремени аплауз, није допринела популарности тих цијони-
стичких делегата, које je иначе Конгрес слушао с пажњом, која
ce поклања добрим и мисаоним говорницима. Не само то, она
није допринела нимало популарности цијонистичкој мисли, коју
су иначе врло интелигентно заступали. Говорило ce, не неоправ-
дано, да форум који претставља Савез вероисповедних општина,
није место пред које ce износе деликатна питања ове врсте. Не
може, вели ce, да предметом критике буду основи и форме оних
елемената, y којима ce изражава сама суштина установе, која ce
зове Савез вероисповедних општина.
Слободоумна схватања о вери, која су неки делегати из-
нели на Конгресу, нису ништа друго до шихова лична схватања.
Она ce не могу везати за цијонистичку праксу. Исто тако, она
нису цијонистичко учење. Али je свакако један део Конгреса по-
грешно схватио ову критику као израз непоштовања према вери.
Још je погрешније кад ce то мишљење о непоштовању вере и
религијских форми хоће да припише и самом цијонистичком по-
крету. У својој битности цијонизам није никад сматрао религију
као једну пролазну фикцију. У свом историјском развитку наша
национална идеја je вазда налазила ослонац y нашој религији, y
најширем смислу речи. Тамо где су јеврејске традиције биле
јаке, — a оне ce не могу увек да двоје од верских традиција —
 117

цијонистичка мисао je лакше хватала корен. Религија, њене форме,

њен ритус, њене традиције и манифестације су важна. чињеница
y целом, па и y југословенском јеврејству. Ma како било слабо
религиозно осећање појединца и незнатан његов респект према
ритуалним формама и прописима, религија je y јеврејским ма-
сама снажна веза јеврејске припадности и цијонисти то неће и
не могу да превиде. Њихове тежње y том правцу иду за ре-
формама y религиозном васпитању, које ce има довести y склад
са јеврејским националним стремл>ењем. Тенденциозно je припи-
сати им неку донкихотску борбу против религије, чије темеље
и сами хоће да подрже.
У вези са овим питањем, истакнуто je после Конгреса, да je
настала ‫״‬секуларизација нашег јеврејства“. Наше јеврејство, вели
ce, a то je показао наводно овај последњи Конгрес, претворио
je нашу верску заједницу y световну заједницу. Ta нова световна
заједница сачуваће ресаект према религиозним прописима и
обредима; али она највећу бригу посвећује стварним животним
питањима, док јој за верске обреде, било зато што их нема или
што они много не значе, недостаје ни времена ни пажње.
Ова нова формулација нашег јеврејства je опет само лично
мишљење појединца. Није реч о томе да ли je цијонисти при-
хватају или не, јер чињенице нису зависне од личног становишта
појединаца. У ствари такав закључак о ‫״‬секуларизацији нашег
јеврејства“ не одговара стварности. Не изгледа много реалан
закључак о претварању наше заједнице од верске y световну,
на основу факта, што су ce неки или многи делегати, приликом
доласка на овај Конгрес или за време бављења на њему, огре-
шили о ритуалне прописе. Религијско осећање je скуп многих
елемената, који ce не манифестују само y чувању кашрута и
следовању ритуалним забранама. Религиозност маса не мери ce
мером која важи за јачину религиозних осећања појединаца. Ja-
чина вере и верских осећања свакако трпи велике промене под
утицајем нових идеја и новог времена. Али je претварање једне
јеврејске средине од верске y световну (што још ни из далека
не значи y националну,) читав историјски процес, a не резултат
чињенице, што овога пута Конгрес Савеза општина није одржао
уобичајену службу божију. Још дуго he галутско јеврејство, по
природи ствари, по саставу галутских средина, тражити своје
јединство y хармонији световног и религиозног елемента. Ерец
Јисраел je нешто друго. За сваког који ствари реално гледа,
јасно je да ce исте формуле не могу потпуно једнако да примене
тамо и y галуту.
118

Наша јавност није подједнако примила ток и правац овог

Конгреса. Ни сам Конгрес, премда су све одлуке донете једно-
гласно или огромном већином, није био y схватању потпуно je-
днодушан. С једне стране су лични разлози. ВеНина није овога
пута хтела да бира извесне л»уде, међу којима има познатих јав-
них радника, чији je став према општим јеврејским питањима
био и раније непомирљив. С друге стране нису могли да задо-
бију симпатије Конгреса они, који су мислили да их освоје ра-
стурањем антисемитских летака међу делегате. Остаће трајно
тежак утисак да je било људи, који су летке антицијонистичке
садржине и раније растуране y једном југословенском граду,
умножили и делили међу делегате y кулоарима y цил>у да ce
створи нерасаоложење противу цијонистичких делегата. Такав
покушај који ce не може квалификовати књижевним језиком
донео je супротан исход од оног који ce очекивао. Места y Глав-
ном одбору највишег јеврејског претставништва y Југославији
нису ce доиста могла поверити онима, који још увек, недопу-
штено и некажњиво, проповедају, да je цијонистички рад уопште,
a напосе y вези са овим Конгресом, штетан, нејеврејски, и y
југословенском смислу, непатриотски.
Погрешно ce вели, наравно од стране цијонистичких про-
тивника, да je постојала тежња да ce Савез општина ‫״‬освоји“,
да то постане Савез цијониста и да Конгрес буде цијонистички
конгрес. Ако ce издвоје извесна борбеност и непомирљив идејни
став појединаца, што je ствар темперамента и личног нагласка,
оно што ce назива ‫״‬цијонистичким постулатима“ није ништа
друго до скуп општих јеврејских питања. У том погледу по-
стоји разлика између цијониста и оних, који не воле много тај
атрибут. Цијонисти сматрају да je, на пример, израз солидарно-
сти и повезаности са целокупном јеврејском нацијом и резолу-
ције које су y том смислу донете, категорични императив за
један овако широк јеврејски скуп. Ови други то чине нерадо
или са извесном дозом устручавања и бојазни да не учине
какав преступ, ако као грађани ове земље своје јеврејство по-
кажу отвореније и мало даље од последњих кућа јеврејске махале.
Многима смета цијонистички тон, нагласак, јаче изговорена ци-
јонистичка реч, a y ствари имају неоправдану и неосновану
бојазан да то смета југословенској средини, која je увек пратила
са симпатијама напоре цијониста. Ta повољно решена питања y
својој суштини нису никакви цијонистички захтеви већ опште
јеврејски. Нзихово усвајање није иикаква ‫״‬победа цијониста‫״‬,
 м
jep би тада остали покааали y извесвом смислу савршено je-
врејску малокрвност. У ствари такав идејан став Конгреса значи
победу здраве јеврејске мисли, која je овај и освојила. Ако су
делегати из цијонистичких и њима блиских кругова били њени
заступници и браниоци, онда je то доказ да они y југословен-
ском јеврејству претстављају здрав и позитиван дух.
Ако je могуће прећи преко многих замерки и оправданих
и неоправданих критика, преко толиких важних и утицајних
личних момената, онда ce мора признати да идејни став петог
Конгреса Савеза јеврејских вероисповедних општина значи леп
комплименат за југословенско јеврејство.
Д А В И Д А. А Л К А Л А Ј .

од 25 до 28 маја 1933 године.

После Европског рата, y ери стварања и развијања разних
интернационалних организација, поникла je и међународна ор-
ганизација песника, есејиста и новелиста, Пен-клуб. Међу нај-
значајнијим претставницима светске књижевности јавила ce мисао:
књижевници не смеју више да ce дезентересирају за опште по-
јаве y свету, не смеју, затворени y своју кулу од слонове кости
да ce одају само култу ‫״‬уметности ради уметности“. Тиме што
им je дано да буду мозак и срж човечанства, на њима лежи и
велика одговорност. Књижевници ce не смеју поводити за тре-
нутним потребама и струјама великих маса, него они морају бити
вођи и управљачи. A како су данас сва стремљења најбољих
умова y свету y знаку ширења интернационалног духа и паци-
физма, то ce и y изграђивању новога духа и бољега поретка y
свету треба да чује реч идеалиста, мислилаца, богоданих и видо-
витих уметника.
И док ce првих година активност Пен-клуба ограничавала
на то да организује групације књижевника по разним земљама,
и да им, међусобним додиром, омогући живље упознавање, раз-
мену и превођење дела, дотле ce веН последњих година y круго-
вима чланова Пен-клуба oceha све живљи покрет да ce сиђе са
апстрактних олимпијских висина, да ce погледа садашњици y очи.
120

A садашшица je чемерна, управо очајна. Ha све стране про-

гањање слободне мисли и духа. Велики покрети који обећавају
најшире слободе, кад ce дочеаају власти, злостављају све који
ce усуђују да мисле друкчије него они. Најновији покор који ce
десио y Немачкој, прогањање кшижевника и научника, искљу-
чивање њихово из служби, са катедара и из уметничких дру-
штава и академија, стављање на црну листу свих књига које су
далеко од идеологије национал-социјалиста, забрана и спаљивање
њино на најсвечанији начин усред Берлина, — тај удар je по-
тресао људе од мисли и савести целога света. И ма да je за
овогодишњи конгрес Пен-клуба y Дубровнику био састављен
врло занимљив дневни ред: О индивидуализму и колективизму
y литератури (референт г. Жил Ромен), Слобода писца и штампе
(референт r. Фриц Ото Буш), О моралном разоружању (рефе-
рент г. Каден-Бандровски), — расправљање о томе, као и о сва-
чем другом изгледало je беспредметно y оној усталасаној и уза-
врелој атмосфери, доведеној до тачке кл>учања под дејством огња
са аутодафеа y Берлину.
И када су ce 270 делегата из европских и ваневропских зе-
маља састали y Дубровнику, природно je било да ce више не
питају за утиске с пута или какав став узимају према овој или
оној песничкој школи, него све су главе мислиле једно, све су
усне изговарале једно: какав he став заузети претставници духа
према тешком удару нанетом човечанској савести. A пошто су
прогањани интелектуалци и књижевници највећим делом немачки
поданици јеврејске крви, дакле, једна незаштићена народна ма-
њина, питање ce постављало овако: какав he став заузети прет-
ставници духа према угроженом, увређеном и погаженом правдо-
љубљу и човечности.
И књижевници нису обманули очекивања полагана y њих:
они су судили и оштро осудили поступке данашњег владајућег
режима y Немачкој. Пошто су ce пен клубови обавезали, резо-
луцијом донетом y Брислу, 1927, да he њихови чланови употре-
бити сав свој утицај y корист споразума и међусобног пошто-
вања међу народима, да he ce залагати за поштовање духовних
вредности, то je разумљиво што je председнички сто на кон-
гресу био засут питањима и резолуцијама, које су изазвали нај-
новији догађаји y Немачкој. Немачки делегати, који су ce и иначе
осећали страховито духовно усамљени, једва су поднели доно-
шење америчке резолуције, чији последњи став гласи: ,:Ми тра-
жимо да конгрес y Дубровнику стави егзекутивнсм комитету y
 121

дужност Да на своме новембарском заседању проучи активност

појединих Пен-клубова и закључи да ли ce који Пен-клубови не
слажу са принципима пенклупских идеја, па да онда предузме
потребне мере.“ Али када je секретар конгреса, y име енглеског
Пен-клуба, ставио Немцима директно питање: Јесу ли Немци
протестовали против спаљивања књига, и јесу ли заиста из пен-
клуба искључили неке чланове због њиховог политичког убе-
ђења — на то питање Немци, не усуђујући ce да ишта одговоре,
напустили су дворану.
Најдубљег одзива y срцима свих учесника нашле су речи
два јеврејска великана на перу, Шалома Аша и Ернста Толера.
Шалом Аш, саосећајући болно сав зао удес своје браће, као
уметник и као мислилац изговарао je речи y апокалиптичном
надахнућу:
. . . Још н и к о није могао да нас уништи 1 Ми сагибамо
главу пред својом трагедијом испуњени дубоком Еером y Бога,
прожети уверењем о нашој с в е т с к о ј м и с и ј и , и примамо
на себе искушење из којега излазимо сваког пута ново охра-
брени и уједињени. Овог пута стоји још, Богу хвала, читав хри-
шћански свет на нашој страни.
У име целога јеврејства сагибам главу и захваљујем хриш-
ћанском свету за братске ocehaje које нам je исказао y овој
несрећи.
Жалосна каша историја учи нас да ce још никад један на-
род није уздигао и трајно остао велик тлачивши други један
народ ..
Немци на конгресу највише су зазирали од Толера. Јер То-
лер je симбол јеврејског идеализма и страдања. Отићи y рат
добровољно и борити ce за славу и спас немачке отаџбине,
својом ширином мисли и топлином душе заносити омладину,
постати њен вођ и пророк, па то пожртвовање запечатити пе-
тогодишњим тамновањем, прогоном и спаљивањем дела тај
животни круг y релативно младог човека испод четрдесет го-
дина — урезао je трагично дубоке боре на његовом челу, оцр-
тао ореол мучеништва око његове главе, и дао његову гласу
трептај и акценат који потреса до срца и који ce никад не за-
боравља. Речи Толерове немачки делегати нису хтели саслушати,
али je њих читао цео свет, заједно, свакако, са целом Немачком.
Речи Толерове, пропраћене једнодушним одобравањем свих уче-
сника, јесу најизразитији протест упућен немачким властодрш-
цима за њихова насиља над једном народном мањином која je
допринела много слави немачке културе.
122

Држање и одлуке конгреса y Дубровнику биће, свакако, од

несагледљивих последица за духовну оријентацију културног
света. Најпре, учесници са конгреса разишли су ce прожети уве-
рењем да je њихова организација једна велика духовна сила,
чија ce реч очекује и слуша. Истовремено, они he бити прожети
уверењем о значају и далекосежности своје мисије, о одговор-
ности коју има на себи Пен-клуб и сваки његов члан на noce.
Јер, конгрес y Дубровнику био je очито тријумф правде над си-
лом, истине над мрачњаштвом, тријумф духовних усамљених
великана над организованим бројем.
Јевреји целог света, који су с највећим интересом пратили
рад конгреса y Дубровнику, могу бити потпуно задовољни. Ве-
лика неправда коју Јевреји подносе y овом часу y Немачкој,
постала je ствар расправљања најумнијих људи. Као да je je-
врејски Бог, који никада не напушта свој изабрани народ, наро-
чито удесио да ce баш y најтежем часу искупе представници ума
и срца, да они сви листом устану y одбрану човечности и правде
и да тај свој протест изразе неустрашиво, без обзира на разне
политичке и дипломатске компромисе, — да га изразе пред фо-
румом y који су упрте очи целога света, и одакле je свака реч
преношена y најудаљеније кутове свих пет континената. На кон-
rpecy y Дубровнику Јевреји су, ма да не материалну, добили
апсолутну духовну сатисфакцију. A Јевреји су народ од духа, и
свикли су да вековима живе само од духовне хране, само од
мане која са неба пада. Тај морални капитал помоћи he им да
издрже и да ce одрже и y овим тешким часовима искушења.
Југословенски Јевреји, пак, осећају велико задовољство што
ce ова велика међународна манифестација одавања правде напа-
ћеном Израиљу одиграла баш y њиховој земљи. Ови догађаји
даће им свакако потстрека да прикупе своје снаге и да раде на
испуњењу својих националних идеала. Они који су још били не
одлучни и који ce колебају, који не смеју да ce исправе и да
афирмирају своју расност, видели су сада да je баш та њи-
хова расност, њихов изражени интелектуализам и моралност, од
толике вредности да je y њину одбрану устао цео свет. То са-
знање мора их испунити лепим и чистим поносом. Поред тога,
они су осетили да су нераздрешивим нитима повезани за своју
браћу по крви, и да вапај једних налази одзива код многих дру-
гих. Осетили су да je за праведну јеврејску ствар цео праведан
и моралан свет.
ПАУЛИНА Л Е Б Л -А Л Б А Л А .
 Naš život u današnjem galutu.
O stvaru je se o n o , što nisu o č e k iv a li ni n a jo k o re liji p e s im is ii.
Istin a je da u is to riji je v re js k o g a n aro d a n a ila z im o na m n o g e epohe
k o je u m nogorne liče v re m en u što danas p re ž iv lju je m o ; istin a je da
je je v re js k i narod i pre strašnih d o g a đ a ja naših dana b io sveslan da
jo š n ije završen put stradan ja i m u čen ištva k o ji v o d i ka oslo b ođ en ju ;
istina je da je jevrejs tv o p osled njih g o d in a b ilo m n o g im ‫״‬s itn ijim “
d o g a d a jim a u po zo ravan o da pretstoje v e l i k i d o g a d a ji. A li i pored
svih o v i h istin a, n ado šla je j 0 š j e d n a istina, teška istin a: da
je jevrejski n aro d bio p otp u n o n esprem an , da su ga sad ašnji teški
d a n i za te k li ošam ućena i onesvešćena pod teretom ‫״‬s lo b o d e “ k o ju
m u je donela em an cip a c ija i k u ltu ra d evetn aesto ga veka, i o b n e v id e la
pod ‫״‬s ja je m “ dvadesetoga veka.
A oni m a lo b ro jn i u Jisraelu, k o ji g o to vo p ro m u k o š e d o k a zu ju ć i
da su i X IX i X X vek puni la ži i p o d m u k lo s ti, i da ‫״‬je v re js k o p i-
ta n je “ m ože svoje je d in o rešenje naći u s ta b ilizo v a n ju , u jačanju i
iz g ra d iv a n ju n acio n aln e svesti ; oni m a lo b ro jn i fanatici u Jisraelu k o ji
su b ili anatein isani z b o g svoga m u že v n o g a p ro po ved an ja p otreb e ‫״‬po-
v ra tk a je v re js tv u “; one m a lo b ro jn e ‫״‬u sijane g la v e “ u p le m e n u A bra-
h a m o v u , ko je su se u s u d ile u stvrd iti da je p otreb no i da je m oguće
iz g ra d iti sam ostalnu i slobodnu je v re js k u d o m o v in u u P alestin i — svi
ovi m a lo b ro jn i d o b iv a ju danas žalosnu satisfakciju k o ju im daju sa-
dašnje vrem e i oni u Jisraelu k o ji su ih do ju čer p otsm ešljivo p ro -
m a tra li.
Postoji vero van je da je jevrejstvo , bez o bzira na shvatanja p o -
je d in ih p ro blem a, p o vezan o n e s a lo m iv o m solidarnošću. U n o rm a ln im
p rilik a m a (ako se p rilik e u k o jim a žive Jevreji uopšte m o g u ik a d a
o zn ačiti n o rm a ln im ) o v a k o bi se v e ro v a n je pre m o g lo da nazove fa-
b u lo m . M o ž d a je n ekada, u d avna v ie m e n a , i b ilo takve s o lid a rn o s ti,
ali je evid en tn o da ‫״‬n a p re d o v a n je m “ k u ltu re i c iv iliza c ije n je sve više
nestaje. M e d u tim , izg le d a da ta so lidarno st u jevrejsko m n a rc d u ip a k
p ostoji, ali da se ona ja v lja tek o nd a kad je nož stigao do g rla.
S ada, kada je jev re js tv o d o b ilo snažan udarac u le d a , sada se u
m n o g ih b ud i savest, u m n o g ih k o ji su — kako sada v e le : u m o -
m en tu slabosti i n e p ro m iš lje n o s ti — već b ili rešeni da z a ta je svoju
je v re js k u p rip ad n o st i da pridu d ru go j ne sam o d ru š h e n o j, nego i
d ru g o j verskoj z a je d n ic i. O n i se p o k a jn ič k i v raćaju, i jevrejska ih za-
je d n ic a p rim a i pruža im bratsku ruku. O n i, nekada m n o g o b ro jn i,
p rila ze sada ‫״‬m a lo b ro jn im “ , i tim e p riz n a ju da su b ili na p o g re š n o m e
124

p u tu . I stvara se ta k o ponovo sn ažna povezanost m ed u J e v re jim a ,

d o la z i do iz ra ž a ja s o lid a rn o s t k o ja ce, p re m d a je d o šla u m o m e n tu
nesreće, v a ljd a već je d a n p u t b iti s ta ln a i o m o g u d ti je v re js k o m e n a ro d u
da o stvari d e lo k o je tre b a da p ro m e n i p ravac n je g o v e d o sad ašn je
is to rije , da o s tv a ri v e k o v n i s a n : p o v ra ta k u s lo b o d n i E re c J is ra e l.

* *
*
C eo je v re js k i svet stoji p o d u tis k o m d o g a đ a ja u N e m a č k o j. Ž iv o t
svih je d in ic a je v re js k e z a je d n ic e u g a lu tu p o d e š a v a se p re m a rasp o -
lo ž e n ju k o je p ro iz v o d e ti d o g a d a ji. Pa a k o je z a d a ta k je d n o g č la n k a
da opiše naš ž iv o t u d a n a š n je m g a lu tu , o n d a on in o ra n e m in o v n o da
bude p re te žn o is p u n je n d o g a d a jim a u N e m a č k o j. Jer o n o šlo p ro -
ž iv lju ju J e v re ji u to j v e lik o j re p u b lic i, p c d je d n a k o se tiče i svih o s ta lih
d e lo v a g a lu ts k o g a je v re js tv a .
A to što je snašlo J e v re je u H itle ro v o m tre ć e m ra jh u , i to što
se sa n jim a ta m o ra d i — u p ra v o je strašno. V e ć je to lik o p u ta p o d -
vu čeno da o v o s tra d a n je n ije p rv o u ž iv o tu je v re js k o g a n a ro d a ; a li
o vo s tra d a n je sad a te že je o d svih d o s a d a š n jih , za to što se o no z b iv a
u v eku k u ltu re i što se id e na to , da se je v re js iv o u n iš ti ne sarrio
m a te rija ln o , n e g o — a to je jo š n a js tra š n ije — i m o ra ln o . D a n a š n ji
g o s p o d a ri u N e m a č k o j izv la č e iz a rh iv e n a jc rn jih starih v e k o v a recep te
za m u č e n je , i u iz v o đ e n ju n jih o v u p o k a z u ju se n e o b ič n o s p re tn im i,
rek ao bih već, is k u s n im .
T e š k o je reći k o ji a k t p re ts ta v lja k u lm in a c iju te .k u ltu r n e ra b o te “ .
D a li zv a n ič n i b o jk o t svega je v re js k o g od 1 a p rila , da li o tp u š ta n je
d rž a v n ih č in o v n ik a i s lu ž b e n ik a J e v re ja , da li o n e m o g u ć a v a n je v rš e n ja
Ie k a rs k o g , a d v o k a ts k o g i s u d ijs k o g z v a n ja , da li h a p š e n je i u b ija n je
n e v in ih J e v re ja , da li nešto od to g a , ili je k u lm in a c ija u svečan om
s p a ljiv a n ju je v re js k e i s lo b o d o u m n e k n jig e , k o je je 10 m a ja onako
p o m p e z n o izv rš e n o u v e lik o m b ro ju n e m a č k ih g ra d o v a ?
A cela stvar, k o lik o g o d je već sam a p o sebi tra g ič n a , p o s ta je
jo š ž a lo s n ija , k a d a n e m a č k i m in is ta r in o s tra n ih p o s lo v a , N o jr a t, iz ja -
v lju je a m e rič k o j š ta m p i o v o : ‫״‬L a ž n im v e s tim a o p ro g a n ja n ju n e m a č k ih
Jevreja in o s tra n i J e v re ji č in e slab u u s lu g u s v o jim is to v e rn ic im a u N e -
m a č k o j. U b e rlin s k im u lic a m a m o ž J e v id e ti i d o sta d o b ro i siro m a š n o
o d e v e n ih J e v re ja , k o jim a se ne d ira ni d la k a sa g la v e . S vi o n i m o g u
m irn o da vrše svo ja z a n im a n ja .“ T o m e d e m a n tiju p rid ru ž u je se, sa
d ru g e stran e, p o tk a n c e la r P a p e n , k o ji je p rilik o m iz b o ra d o b io v e lik i
b ro j je v re js k ih g laso va. A k a k o z a p ra v o sto ji sa tim ‫״‬m irn im v rš e n je m
z a n im a n ja “? O d g o v o rić e v a m v la s to d rš c i da J e v re ji m o g u svoja z v a n ja
da o b a v lja ju ‫ ״‬u g ra n ic a m a z a k o n a “ . A te su g ra n ic e to lik o u s k e , da
jo š m a lo pa neće J e v re jim a d o p u s titi n i da d iš u .
 125

1 đok se, s je d n e strane, J evrejin u o d u zim a ju i n a je le m e n ta rn ija

čovekova p rava, d o k na je v re js k im d u ć a n im a gotovo n em a d ta v ih
stakala, dok se jevre js k o j školskoj deci nanose n a js v ire p ije duševne
b o li — d o tle se, s d ru g e strane, izm e đ u je d n e v e lik e red akcije u
N ju jo rk u (N e w Y o rk ) i H itle ro v o g štaba u M in h e n u (M ü n c h e n ) v o d i
o v akav telefo nski ra z g o v o r:
N ju jo r k : ‫״‬Jesu li vesti 0 p ro g o n im a Jevreja is tin ite ? ‫״‬
M in h e n : ‫ ״‬G o sp o din kan celar H itle r nas je ovlastio da iz ja v im o ,
da su sve vesti 0 to m e proste la ž i.“
M e đ u tim , u to m istom času, d o k g. H itle r to iz ja v lju je , Jevreji
su u n jeg o vu trećem ra jh u iz la g a n i n a js tra š n ijim to rtu ra m a . Evo sam o
n e k o lik o p rim e ra k o je je o b ja v ila Jevrejska telegrafska ag encija (J T A )
u B e rlin u : u p ro v in c iji B aden za b ra n je n o je k la n je stoke po
je v re js k o m verskom pro pisu ; je v re js k im s u d ija m a 0 d u z e t o je pravo
suđenja u kazn en im stvarim a ; berlinska g radska opština otpustila
je jevrejske lekare, so cijaln e rad n ike, u p ra v ite lje dečijih d o m o v a i m u -
z ič a r e ; svi jevrejski trg o vci i s k l j u č e n i su iz Saveza trgovaca itd .,
da i ne n avo d im o b e zb ro jn a f i z i č k a zlostavljanja i ubijanja.
O tk a k o je H itle r zaseo na B is m a rko v u kancelarsku stolicu, n ad
g la v a m a nem ačkih Jevreja stalno visi d a m o k lo v rnac. A sred n jeveko vn i
postupci ‫״‬k u ltu rtre g e ra “ iz a z v a li su re v o it u svih istin ski k u ltu rn ih
n aro d a . O d velo bi nas p re d a le k o (a to ne m o že ni da b u d e zad atak
o vo g a član ka) kada b is m o h teli da n a b ro jim o sve razne izja v e c d g o -
v o rn ih činilaca prosvećenih naroda i d rža v a , k o jim a se n em ačka zver-
stva i nečovečnosti oštro osuduju. A li želim o ip ak da u k a že m o na
d v a -tri m o m en ta. O vi bi b ili: debata u E n g le s k o m p a rla m e n tu ,
nadasve p rija te ljs k o d rža n je v e lik o g n iz a država (F ran cu ska, B e lg ija ,
H o la n d ija itd .) p rem a Je v re jim a e m ig ra n tim a , kongres P E N -k lu b o v a
u D u b ro v n ik u i, n a jz a d , zased anje D ru š tv a naroda.
D e b a ta k o ja je sred in o m a p rila vo đ e n a u D o n jo j k u ć i, o d je k n u la
je s n ažn im ehom u svetskoj javn o sti. U toj su d ebati u z e li učešća
n a jja č i p retstavnici p o litič k ih g ru p a , i svi su oni n ajo š trije o sud ili pro
g one Jevreja u N e m a č k o j. P arla m e n a t je bio je d n o d u š a n u izric a n ju
te osude tako da se ‫״‬F osiše C a jtu n g “ (B e rlin ) našla iz a z v a n o m da
n a p iš e : ‫ ״‬. . . M o r a se k o n stato vati da se u celom en glesko m p a rla m e n tu
n ije našao n ije d a n g las z a N e m a č k u .. . “ C e lo kup n a evro p ska i a in e -
n k a n s k a o b jektivn a štam pa p ro p ra tila je tu debatu u D o n je m d o m u
o p š irn im k o m e n ta rim a . 1 ju g o slo ven ska je štam pa tom e d o g a d a ju p o -
svetila svoju p ažn ju . T a k o je b eog rad ska ‫״‬P o litik a “ n ap isala, izm e d u
o stalo g a, o v o : ‫״‬. . .P o sle rata N em a č k a m o žd a n ije n ik a d a b ila u s a m -
lje n ija , i n je zin m eđ u n a ro d n i p o lo ža j je g o ri n ego dosad. Č e m b rle n
 126

je rekao da se za осепи n o v o g a duha u N e m a č k o j ne treba p o ziv a ti

na to što Jevreji pričaju, je r je d o v o ljn o g le d a ti što g o vo re i rade
o d g o vo rn i p retstavnici. G eb elsova P ro pag an d a bacila je spolja senku
na N em ačku . D a o tk lo n i tu senku sa sebe, b iće potreb no više n apo ra
i p o litič k e sm išljeno sti, nego što je b ilo p o tre b n o za b o jk o to v a n je
J e v re ja ...“
K a k o se već m o g lo i o č e k iv a ti, m nogi Jevreji N e m a č k e traže
izlaza iz sadašnjeg nesnosnog stanja u e m ig rira n ju . U to m e su kcd
m n o g ih država naišii na najveće g ostop rim stvo . M nogi J e v re ji-n a -
učnici, k o jim a je odu zeta m ogućnost rada na n e m a c k im u n iv e rz ite tim a ,
p o zvan i su od strane in o stran ih u n iv e rzite ta da na n jim a p ro d u že svoj
naučni rad. Izm e d u o stalih , i beog rad ski je U n iv e rz ite t pozvao neko-
lik o Jevreja n aučn ika svetskoga glasa.
K ongres P E N -k lu b o v a , k o ji je k ra je m ш а ја o držan u D u b ro v n ik u ,
p o zab avio se p rilik a m a u N e m a č k o j i n ajo š trije osudio nedela sadaš-
n jeg re žim a .
N im a lo b lažu osudu n ije izre k la ni Ž e n e v a . Veće D ruštva n aro da
im alo je p rilik e , da rasp ravljaju ći p eticiju n e k o g a B ernhajm a iz G o rn je
Šleske (k o ji n ije Jevrej, n ego sam o je v re js k o g a p o re k la ) raspravi i p i-
ta n je Jevreja u N e m a č k o j uopšte. O vu su raspravu isko ristili pretstav-
nici n e k o lik o država da održe g o v o re , u k o jim a su oštro o s u d ili ne-
m ačke zu lu m e .
I dok se istinski ku ltu ra n i civilizo van svet gnuša nad ‫״‬k u ltu rn im “
d elim a N em ac a , d otle stanje u sam oj N e m a č k o j p ostaje svakim d ano m
teže i nesnosnije. M n o g e h ilja d e Jevreja živ e na ‫״‬belom h le b u " . T o
je, u kratko , slika d anašnjeg stanja Jevreja u N e m a č k o j. A k a m o to
vo di, šta će još sutra da bude, to su p ita n ja na k o ja se ne m o že
d ati o d g o vo r. M n o g i se n a d a ju , da će u dvanaestom času B ožja ruka
povesti b ro d b o ljim pravcem . A m n o g i opet u k a zu ju na n aro dn u iz-
reku, k o ja citira B o žju reč upu ćen u č o v e k u : ‫ ״‬P orcozi sam sebi, pa
ću ti i ja p o m o ć i!“ M e đ u tim , ne veru jem o da će b iti ru žičastiji ni
p rikaz stanja k o ji ćem o napisati za n aredni, o k to b a rs k i broj ‫ ״‬G la s n ik a “ .
lzg led i su za p o b o ljš a n je m in im a ln i, gotovo n ik a k v i.
C eo je vre js k i svet u viđ a sada, da spas le ž i samo u Erec Jisraelu.
Sve su oči u p rte onam o.

* * *
K ao što se ne m ože d ru k č ije ni z a m is liti, a kako smo već i
uvodno n a p o m e n u li, u svim z e m lja m a g a lu ta n alazi se p ita n je ne-
m ačko g a je vre js lv a na p rv o m e m estu. G o to vo svuda skoncentrisana je
sva p ažn ja na to, da se izv e d e što uspešnija o rg an izacija akcije za
 127

p o m o ć o n im J e v re jim a k o ji će m o ra ti đa n a p u s te s v o ju d o m o v in u , a
i o n im k o ji je neće m o ć i n a p u s titi, a li će im p o m o ć b iti p o tre b n a u
s a m o j d o m o v in i.
M e đ u tim , i u n e k im d ru g im z e m lja m a g a lu ta z a p a ž a ju se i o sećaju
ta k o đ e s im p to m i k o ji u k a z u ju na o p a s n o s t. T u su na p rv o m e m estu
A u s trija i R u m u n ija . U s p e h h itle riz m a u N e m a č k o j dao je s n ag e n a c io n a l-
s o c ija lis tim a o v ih z e m a lja , i o v i su već p o č e li da z a u z im a ju v rlo b o rb e n i
stav. U tim z e m lja m a , već nisu re tk i i o tv o re n i n a p a d i па J e v re je .
A in te re s a n tn o je z a b e le ž ili da su i N e m c i u A m e ric i, g d e ih im a vise
m iliju n a , p o éeli da iz v o d e t. zv. ‫ ״‬g la jh s a ltu n g “ (t. j. iz je d n a c a v a n je
sa s ta n je m u N e m a č k o j) i da d iž u s v o j glas p ro tiv J e v re ja . — S v e to
u k a z u je na p o tre b u d a J e v re ji i u m n o g im d ru g im z e m lja m a b u d u na
o p re z n o s ti.
I stvarn o , p a ž n ja v a s k o lik o g je v re js tv a u to lik o j je m e ri posveéena
to m e p ita n ju , da h ro n ik a u p o s le d n je v re m e g o to v o i ne b e le ž i ni-
k a k v e d ru g e v a ž n ije d o g a đ a je . S e m , što tre b a n a ro č ito p o d v u ć i, da je
p o d je d n a k a p a ž n ja p o s v e é e n a i E re c u , k o ji d a n a s p re ts ta v lja o p e t cen -
tr a ln u taéku k a d a je u p ita n ju b u d u é n o s t je v re js tv a .

D A V ID A. L E V 1 - D A L E .

Цијонистички актуалитети.
1
П о с л е д њ е тр о м е с е ч је ове г о д и н е п р е тс та в љ а з н а ч а јн у етапу
y р а з в и т к у ц и јо н и с т и ч к о г п о к р е т а .
Ц и јо н и з а м као к у л т у р н о -п о л и т и ч к и покрет свесног нацио-
н а л н о г је в р е јс тв а , са циљ ем стварагва је в р е јс к е н а р о д н е д о м о в и н е
y П ал естин и, добио je последњигл д о га ђ а ји м а y с в е ту даљ ну и
з н а ч а јн у п о т в р д у к а о и п р и м а т y р е ш а в а њ у п о с т о је ћ е г је в р е јс к о г
п итањ а.
Оно ш т о je y ц и јо н и з м у н а јз н а ч а јн и је и ш т о ra обележ ава
к а о је д и н с т в е н , универсалан покрет р а с т у р е н и х је в р е јс к и х м аса,
је с т е њ е го в а о д го в о р н о с т и б р и га за бол^у б у д у ћ н о с т в а с к о л и к о г
је в р е јс к о г н а р о д а . Т и м е ce м о ж е је д и н о и т у м а ч и т и о х о л н о с т , да
je д а н а ш њ а н ајв ећ а интернационална и п о л и т и ч к а о р г а н и з а ц и ја ,
Д р у ш т в о н арод а, п ри знал о Ђ у јш -Е ђ е н с и , звааичним пред ставни-
ш т в о м је в р е јс к о г н а р о д а за и з г р а д њ у је в р е јс к е П а л е с т и н е .
128

Д р у г и п а р тн е р y обнови П ал естин е јесте м ан д ато рн а власт,

— Е н гл е с к а , к о ја има п риврем ени з а д а та к , да y својству п у н о -
м о ћ н и ка (м а н д а то р а ) Д р у ш т в а н аро д а, — a y за је д н и ц и са Ђ у јш -
Е ђенси, ш тити и п о м о гн е стварањ е је в р е јс к е наро д не д ом ов иие.
Д о к смо р а н и је имали и јо ш у в е к им ам о о п р ав д ан и х т у ж б и
на адресу м ан д ато рн е власти y П ал ести н и , — об ележ ава последњ и
уп р ав н и п е р и о д под врховним ком есаром генер ал ом г. А р т у р о м
В о геп о м , знатан напредак и разум евањ е п о тр е б е _ П а л е с ти н с к о г
ји ш у в а (н а р о д а ).
Ц и јо н и с т и ч к а ко л о н и з а ц и ја последњ их д е с е та к го д и н а , д онела
je y земљ у зн атн е к а п и та л е , створила и п р ед узел а велике јав не
радове, на д о б р о целе земљ е и свих љ ених стан о в н и ка. П р ити -
цањем нов их средстава из ц ел о г је в р е јс к о г света, повећаним
увозом (ц ар и н е ), д ол аском нове е м и гр а ц и је (л у ч к е та кс е ), створено
je са је в р е јс ке стране то л и к о , да je м а н д а то р н а власт м о гл а не
само да у р а в н о т е ж и земаљ ске ф инансије П а л е с ти н е , н е го je по
отплати п р е д р а тн и х о то м а н с ки х д у го в а , о т к у п а п ал ести н ски х ж е -
л езница од Т у р с к е и д р у г и х , y го д и н и 1933. успела, да п о с ти гн е
суф ицит од 1 ,0 0 0 .0 0 0 .— ф унти. П оред коначно одобреног ја ч е г
пом агаљ а је в р е јс к о г ш ко л с тв а и здравства, м ан д ато рн а уп рав а
п ред узим а п о с ти гн у ти м в и ш к о м и нове з н а ч а јн е п р о је к те , ка о из-
гр ад њ у п р у ге : Х а јф а — Б а гд а д , к о ја би кр аћ и м путем имала да
сврати вал м усл им ански х п о к л о н и к а за М еку, путем П ал е с ти н е .
И м а јо ш јед н а новина y са о б р а ћ а ју са П ал е с ти н о м , a 10 ‫ ׳‬je зрачн а
веза изм еђ у Е в р о пе и И н д и је , ко ја ce сп ро во д и о р и ја ш к и м ави-
онима н а јкр а ћ и м п утем , к о ји води п р е ко П ал е с ти н е . С та н и ц а за
П а л е с ти н у je Т и б е р и ја с к о је зе р о . Т а к о П а л е с ти н а све виш е ступ а
на план не само ка о ц ен тар је в р е јс ке е м и гр а ц и је , него к а о је д и н -
ствено интер есан тан п р и в р е д н о -с а о б р а ћ а јн и ф а к то р цел о г б л и с к о г
И стока. Сви они к о ји су у п у ћ е н и y п р и л и к е П ал естине и к о ји су
п ратил и њен р азв и так од п о ч е тка м а н д а то р с к о г р еж и м а, н и п о ш то
нису скл о н и п ретери вањ у, али ce и п а к н а д а ју , да he повољ но
стање даљ е п о тр а ја ти . З н а м о да ce y и згр а д њ и сваке земљ е пе-
риоде д еп р ес и је изм ењ ују са период им а п р о сп ер и тета. З а то не
ваља п ри вр ем ен и застој у зи м а ти одв иш е о збиљ но, нити п ро сп е-
р итет п р етер и в ати . Го д и н е обиљ а и год и н е несташ и це н арав ни су
феномен y р а зв и тку м л ад ог к о л о н и з а ц и о н о г о рган изм а. Једно ce
и п а к данас м о ж е смело и п о у зд а н о рећи и у с тв р д и ти , ш т о ce пре
није м о гл о , a то je, да ce П ал ести н а м о ж е и згр а д и ти и д а П а л е -
сти ну м о гу Јевреји и згр а д и ти .
У целом том зам аху незаустављ ивог и о п т и м и с ти ч к о г д ело-
вања ц и јо н и с ти ч к е к о л о н и з а ц и је y П ал е с ти н и , има је д н о д е л и ка тн о
 129

п и та њ е к о је je б л а го д а р е ћ и е н гл е с к о ј у п р а в и п остал о ф а к то р о м ,
к о ји м ce има о зб и љ н о р а ч у н а т и — А рапи. У то м правцу по-
тв р д и л о ce гл е д и ш те за с ту п а н о од у в е к са з в а н и ч н о -ц и јо н и с т и ч к е
с тр ан е, a то je да поред потребе н а ш е г збл иж ењ а, п о л и ти ч ко г
т а к т а , ум ер ен о сти и в е ш ти н е , то п и та њ е и п а к н ал ази н а јб р ж е ре-
ш ењ е y ја ч а њ у н а ш и х п о з и ц и ја и y тесн о ј п р и в р е д н о ј к о о п е р а -
ц и ји са А р а п к м а .
Јачањ е наш их п о з и ц и ја ствара м о гу ћ н о с т п род уктив ирањ а
ар апски х неспремних маса и њ ихо во потпуно извлачењ е и сп о д
д еструктив ног у т и ц а ја б а н к р о т и р а н е м а л о б р о јн е и н и к а к в о м р а д у
ви чне ар а п с ке властеле. С д р у г е с тр а н е п р и в р е д н а к о о п е р а ц и ја
заснована на саврем еним п р и н ц и п и м а тр го в и н е о м о гу ћ и ћ е земљ и
б л а го стањ е, к о је ce већ данас з а п а ж а и к о је б л а го тв о р н о д е л у је
на све ста н о в н и ш тв о земљ е.
П о д тим ви до м , a y ж е љ и обезбеђењ а ц е л о к у п н о г м а н д а т с к о г
п о д р у ч ја П а л е с ти н е с обе стр ан е Јордана, п р и с ту п и л а je пале-
с ти н с ка е гз е к у т н в а Ђ у јш -Е ђ е н с и , чув ен о м п р о је к т у је в р е јс к е к 0•
л о н и з а ц и је Т р а н с јо р д а н и је .
М ожда je први пут ц и јо н и с ти ч к а д и п л о м а т и ја управо по
овом п и тањ у д иплом атски поступила, је р je и поред р а зн и х
п р о ти в у р е ч н и х вести и д е м а н ти ја , за кљ у ч и л а п о т п о р о м је д н е вел ике
‫ ״‬а м е р и к а н с к о -је в р е јс к е “ гр у п е ка о и лИ к е “ п рви з а к у п од о тп р и л и к е
сто хиљ ад а д у н у м а н ајб ољ е земљ е за к о л о н и з а ц и ју с р е д њ е г с та л е ж а
y Т р а н с јо р д а н и ји .
Н о в и зем љ и ш н и ком плекси налазе ce у за сам Јордан, та ко
да je с к у п о ц е н о н а та п а њ е је д и н с тв е н о р е ш е н о , a нове к о л о н и је
наслањ аће ce на је в р е јс к и посед с д р у г е стр ан е Ј о р д а н а .
Д а je је в р е јс к а к у л т у р н а к о л о н и з а ц и ја П а л е с ти н е д онел а само
ко ристи и б л аго с та њ а запуш тено м и заосталом ф ел аху, сведочи
н ајб о љ е и то , да су 2 3 ш е и х а Т р а н с јо р д а н и је , па и Е м и р А б д у л а х ,
сами изјав и л и да ж е л е јг в р е јс к у к о л о н и з а ц и ју , је р их само она
м о ж е отети од п р е те ћ е им гл а д и и п р и д и ћ и их б л а го с та њ у , ка о
ш т о je п р и д и гл а и о способила п а л е с т и н с к е А р а п е .
И п а к ce не сме гу б и т и из вида ни з а гр и ж е н а и н епо м и рљ и ва
а ги т а ц и ја т а к о зван е ‫״‬А р а п с к е н а ц и о н а л и с ти ч к е е г з е к у т и в е “, те
в р х о в н о г м уф ти је, к о ји к о п и р а ју ћ и ф ам озно ц и јо н и с т и ч к е м ето д е,
р а з в и ја ју ш и р о к у а к ц и ју , a ова п р и р о д н о y целом с в е ту и ш т а м п и ,
па ч а к и к о д н а ш и х н е о б а в е ш те н и х Јев р еја, ствара к р и в е и често
н е га т и в н е п р е т п о с т а в к е о н а ш е м о б н о в н о м д е л у y П а л е с ти н и .
З н а ч а јн о je и п о т р е б н о истаћи о д р е ш и т о и п р а в и ч н о д р ж а њ е
д а н а ш њ е г ко м есар а П а л е с ти н е y о д н о с у прем а п р о т и в ц и јо н и с т и ч к и м
Гласник 9
 130

оптуж бам а тих арапских к р у г о в а . Н а њ и х о в у усм ену п р е т с та в к у

y к о јо ј су т р а ж и л и за б р а н у је в р е јс ке усеобе и стицањ а зем љ иш та
о д го в о р и о je о н : ‫ ״‬Ш т о т р а ж и т е je н е м о гу ћ н о с т . Н ем ам о м оћи да
Јевр ејим а з а б р а н и м о с ти ц а њ е з е м љ и ш та . В л ад а н и је вољ на, да
земљ у за тв о р и за је в р е јс к у у с е о б у , д о к л е го д п о с то ји п о тр е б а
за р ад н и м с н а га м а . В лада he р е ш и т и п ро б л ем т а к о зван их А р а п а без
земљ е, али то н и п о ш т о не зн а ч и , да he ce Јев р еји м а з а б р а н и ти
сти цањ е з е м љ и ш т а .“

II

П о ли тичка а к ц и ја ц и јо н и с т и ч к о г вођства п о јач ан а je на-

р о чи то y сам ој Е н гл е с к о ј, ч и је je ја в н о м и ш љ ењ е, a оно р ед о -
вито н алази о д је к а и y п а р л а м е н ту , од ве л и ке вр ед но сти по о п ш т у
о ц ен у је в р е јс к и х н асто јањ а y П а л е с ти н и . З а у з и м а њ е м ц и јо н и с ти ч к е
е гзе к у т и в е , a с п е ц и ја л н о б и в ш е г п р е тс е д н и к а ц и јо н и с ти ч к е о р га н и -
з ац и је др. Хаим а В а јц м а н а и пом оћника му проф есора З е л и га
Б р о д е ц к о г , усп ел о ce да ce y самом е н гл е с ко м п а р л а м е н ту о д р ж и
величанствс-на м ан иф естација за је в р е јс к у П а л е с т и н у . П р е к о сто
п о с л а н и ка р а зн и х гр у п а ц и ја е н гл е с к о г п а р л а м е н та , a чланова п ар-
л а м е н та р н о г п р о ‫ ־‬П а л е с ти н а к о м и те та , и о ко 400 п р е т с та в н и к а
свих о р га н и з а ц и ја б р итан ско г јев р ејств а п ри суство в ал и су овој
з н а ч а јн о ј п р и р е д б и . М и н и с т а р п о љ о п р и в р ед е сер В алтер Е л и о , сер
Џ о н Б ју х е н , сер Х е р б е р т С е м и е л , лорд М е л ч е т и д р у г и го в о р и л и
су и истицал и п ро гл ас је в р е јс к е П а л е с ти н е . Д р . В ајцм ан п о р у ч у -
ју ћ и п о зд р ав е п р о го њ е н о ј б р аћи y Н е м а ч к о ј р е к а о je : ‫״‬У П ал е-
сти ни не тр е б а ником е да ce извињ авам о ш то смо д р у к ч и ји .
С т о га П а л е с ти н а није само она малена земљ а к о ја све већем б р о ју
Јевреја д а је е гзи с те н ц и је , већ je она м н о го в и ш е “ .
У н а с та в к у п о л и т и ч к е а к ц и је посетио je д а н а ш њ и п р е т с е д н и к
ц и јо н и с т и ч к е о р га н и з а д и је и Ђ у јш Е ђенси r. Н а х у м С о к о л о в ro -
тово све е в р о п с ке м е тр о п о л е , међу осталим и Р и м , гд е je прим љ ен
од П а п е , К р а љ а и п р е т с е д н и к а М у с о л и н и ја . У вези са разн им
међународним ко н ф е р е н ц и ја м а к о је ce о д р ж а в а ју y последњ е
време y к р и л у Д р у ш т в а н а р о д а , био je врло к о р и с та н р а д ц и јо -
н и с т и ч к о -п о л и т и ч к о г бироа y Ж енев и к о ји с то ји п од у п р а в о м г.
д р . В и к т о р а Ј а к о б зо н а . З а с л у га je и м е н о в а н о г д а je на последњ им
сед ницам а м ан д а тс ке ко м и с и је стављ ен по ш в е д с к о м и б е л ги с к о м
д е л е га т у з а хтев , да ce п о п р а в и и побољ ш а стањ е б езб ед но сти y
земљи и да ce п р и с гу п и с т в а р а њ у је в р е јс к и х са м о у п р а в а y П а л е с ти н и ,
гд е за ш е га им а услова.
 131

П итањ е Л е ђ и с л е ти в Каунсила, п р о је к т о в а н о г законодавног

тел а П а л е с ти н е , ч и је би увођењ е и к р а ј свих з а к о н с к и х о гр а н и -
чењ а зн а ч и л о у тв р д и т и н а ш м а њ и н с ки однос y п о с т о је ћ о ј а р а п -
с к о ј већини од т р и прем а је д а н , о т к л о њ е н о je н асто јањ и м а са ц и ј о
н и с т и ч к е стр ан е.
Овоме стањ у ств ари иде y п р и л о г п р е свега д р ж а њ е б р и -
т а н с к о г м и н и стр а к о л о н и ја сер К о н л а јф Л и с т е р а , ч о в е к а о д м ер ен а
и тр е зв е н а , к о ји до своје с к о р а ш њ е посете П а л е с ти н е н и је ни
по чем у и з и ш а о из своје р е з е р з и с а н о с т и и закопчаности, a к о ји
je по п о в р а т к у из П а л е с ти н е о т п р и л и к е к а з а о : ‫ ״‬...д а Ј евр еји, к а о
мало к о ј^ ств ар ао ц и в е л и к и х д ела, м о г у на своје д ело y П а л е с ти н и
да гл е д а ју са задовољ ством y с а д а ш њ о с ти , a са пов ерењ ем y б у -
д у ћ н о с т. Да су све земљ е као П ал естина, лако б исм о реш или
еконо м ска п и тањ а и не бисмо им али п о тр е б е с а зи в а ти с в е тс ку
п р и в р е д н у к о н ф е р е н ц и ју . П а л е с ти н а не н а п р е д у је сам о р е л а ти в н о ,
н е го и а п с о л у тн о . П р и в р е д а je уравнотеж ена. Пољ опривреда и
и н д у с тр и ја сто је чв р сто . Л у к е ce р а з в и ја ју т а к о , да ce Х а јф а д и ж е ,
a да Јафа не т р п и од т о г а . К а п и т а л и с т и и д у y П а л е с т и н у , је р им
ce там о п р у ж а ју зд р а в е м о гу ћ н о с ти за и н в е с ти ц и је . У П а л е с ти н и
je на р а д у з го д н а к о м б и н а ц и ја с р ц а , д у х а и с р е тс та в а ‫״‬.
И заиста je т а к о . М и н у л и п е р и о д б е ја ш е је д а н о д н а јо б е л е -
ж е н и ји х и н а јп л о д о н о с н и ји х y ц и јо н и с т и ч к о ј к о л о н и з а ц и ји . О п ш т а
атм осф ер а н е с и гу р н о с т и , уч естал и п р о го н и , безнад еж на ситуа-
ц и ја н е м а ч ки х Ј е в р е ја , све су то б ил е а у с п и ц и је , к о је су дале
п о т с т р е к а ја ч а њ у н а ш и х н а ц и о н а л н и х ф о нд о ва, ја ч а њ у усељ авањ а,
a вре свега д о сад н е за п а м ћ е н о м ја ч а њ у п р и в а гн е и н и ц и ја ти в е . У
ц и ф рам а израж ено ово стањ е само из д в а ју д о м е н а п ал е с ти н с ке
п р и в р е д е д а је ову с л и к у . О к о 3 0 .0 0 0 д у н у м а ново засађ ен и х п а р -
деса, к о ји he са р а н и је засађеним већ ид ућ е го д и н е п о п е ти н а ш
и зв о р н ар ан џ и од 4 ,5 0 0 .0 0 0 на 1 0 ,0 0 0 .0 0 0 с а н д у к а , д е п о зи ти y
н е к о л и к о је в р е јс к и х б а н а к а Е р е ц а и зн о с е о к о пет м и л и о н а ф у н ти .
Тај капитал чека и т р а ж и је ф т и н у п р о ђ у , али с и г у р н у ин вести-
ц и ју . Већ ce д и ж у нове р а д и о н и ц е , п р е д у зе ћ а и и н д у с тр и је . Д и ж е
ce, г р а д и и у је д н о р а д и и ш а љ у ce б р зо ја в н и п озив и y гал ут: ‫ ״‬Ш а -
љ ите р ад н е с н а ге " . Н е звучи ли то к а о п а р а д о к с ? У сељ ав ањ е не
з а с та је , a и п а к су y П а л е с ти н и м о р а л и пол о вино м м а р та моби-
л и сати све у ч е н и к е и у ч е н и ц е п а л е с т и н с к и х сред њ и х ш к о л а , к а к о
би ce и зв р ш и л и хитни пољ ски р ад о в и и заврш иле берба н
ж етва. Док халучки гл а с н и к ‫״‬Х е а т и д “ y Варш ави тр а ж и м оби-
л и з а ц и ју тр и хи љ ад е с тр у ч н и х р а д н и к а , т р и хиљ аде гл ав ара п о -
р о д и ц а , к о ји му б р о ј т р а ж е само с тр у ч н е о р га н и з а ц и је Х и с т а д р у т а ,
д*
рода. П о сл ед и ц е с и с т е м а тс к о -е к о н о м с к о г истребљ ењ а н е м а ч ки х
Јевреја из ц е л о ку п н е нем ачке п ри вр еде п о ка за ћ е ce свом о ш тр и н о м
т е к за н е к о л и к о месеци, na je ц и јо н и с ти ч ка о р га н и з а ц и ја са Ђ у јш
Еђенси била п рв а, к о ја ce за пом оћ п о б р и н у л а . З н а ју ћ и да he ce
тр ајн а пом оћ стварањ ем нов их с и гу р н и х и зд р ави х е гзи стенц и ја
н ем ачким Јеврејим а моћи постићи само на сл об о дно м тл у п р ад о -
мовине П а л е с ти н е , Ђ у јш Еђенси у п у ти л а je Јеврејим а света позив
да допринесу ванредне и вел ике ж р т в е за ф онд спаса, К е р е н
Хацала. Тај апел за спасавањ е н а је л и тн и је г дела з а п а д н о г je -
врејства носи први п у т п о тп и се највећих је в р е јс к и х о д л и ч н и ка ,
као и п отпи се свих п р е тс та в н и ка пријатељ а п рав д е и мира к о ји
су нејевр еји a п о б о р н и ц и ц и јо н и с ти ч к е мисли: Д а в и д а Л о јд Ђ орђа,
Л о р д а Р о б ер а С е с и л а , гу в е р н е р а ју ж н е А ф р и ке Б у га р с к о г, генерал а
С м а јт а , и д р у ги х .
И код нас je проведена та а к ц и ја и н и ц и ја ти в о м и под по-
кровитељ ством наш ег ц е н тр а л н о г је в р е јс к о г п р етстав н и ш тв а, С а -
веза је в р е јс ки х вероисповедних о п ш ти н а . П о р е д непосредне пом оћи
к о ја he бити у к а з а н а п р о л а зн и ц и м а , у п о тр е б и ћ е ce јед ан део п ри -
купљ ених сретстава за х а х ш а р у је в р е јс ке ом л ади не из Н е м а ч к е ,
к о ју ћемо на з а је д н и ч к и м та ч ка м а сместити са наш ом ом ладином ,
a затим д о ц н и је у п у ти т и y П а л е с ти н у .

III
Т е ш к о при вр ед н о стањ е уб р зава процес запостављ ањ а и п ро -
гањ ањ а м н о ги х је в р е јс к и х за је д н и ц а y разним земљ ама. О сновна
гр ађ ан ска права потврђена м ировним у го в о р и м а и обезбеђена
свакој в ер ско ј н аро д но ј м ањ ини, газе ce данас ф л агр ан тн о
у гр о ж а в а ју ћ и сваки миран р а з в и га к и рад за б у д у ћ н о с т. И тиме
идеја сазива С в е т с к о г је в р е јс к о г конгр еса, изнесена
пре две го д и н е на светском ц и јо н и с ти ч к о м к о н гр е с у по ам ер ичко м
главном р а б и н у д р . С тиф ен у В а јз у , све виш е д об ив а присталица и
y либералним кр у го в и м а , како ен гл еским , тако п о го то в о и
н ем ачким , па ce последњ их месеци чине гр о зн и ч а в е п ри пр ем е за
вел ику п р е тко н ф е н р е н ц и ју С в е тс к о г је в р е јс к о г к о н гр е с а , к о ји he
ce о д р ж а т и y Ж е н е в и вероватно јо ш y т о к у ове год ине.
К ол ико je идеја С в е тс к о г је в р е јс к о г ко н гр е с а са с тајал и ш та
ц и јо н и с т и ч к о -п о л и т и ч к о г за одб аци вањ е, је р ствара и н те р те р и то -
р и јал н у и а ко п ов рем ену устан о в у над универ зално м ц и јо н и с ти ч ко м
о р га н и за ц и јо м , ипак су je ци јо н и сти први при хвати ли и п о т п о -
м о гл и , јер д аје м о гућн о сти п рибираљ а свих снага јеврејства за
ко н с т р у к ти в н у сарадљ у б у д у ћ н о с ти , y к о јо ј ће наћи нов извор
ств арал ачких снага за обновно дело П ал естине.
 135

Југосл о вен ско јев р ејств о било je ка о и у в е к је д н о од п р в и х,

к о је je поздр ав ил о и п р и хв ати л у и д е ју о п ш те -је в р е јс к е к о о п е р а -
ц и је са циљ ем стварањ а ја к о г п о л и т и ч к и -п р и в р е д н о г п р е тс та в н и -
ш т в а , за чувањ е н а р о д н и х интереса и о п ш ти х осно вн их љ уд ски х
права св етско г јеврејства.
Савез је в р е јс к и х вероисповедних о п ш гина позван je да као п рет-
став н и к н а ш е г јев рејств а, a y смислу с тв о р е н о г закл зуч ка њ егов ог
последњ ег К о н гр е с а , изаш аљ е своје д ел егате, ко ји ће им ати з а д а та к
д а учврсте и п р о б у д е првенствено к у л т у р н е и о р га н и за ц и о н е везе
са претставницим а цен тар а је в р е јс к и х маса. Н и је и с кљ у ч е н о да
ћемо имати уско р о п р и л и к е да чујем о y Југосл авији ч у в е н о г ц и јо н и -
с т и ч к о г р ад н и ка г. д р . Н а х у м а Гол д м ан а из Б ер л и на, к о ји he нам
ка о евр о пски о р га н и за то р С в е тс ко г је в р е јс к о г ко н гр е с а знати н а ј-
бољ е р астум ачи ти љ егове ид еје, з а д а т к е и те ж њ е .

IV
Док ce о вако са јед н е стране ц и јо н и с ти ч ка е гзе к у т и в а , па
д о н екл е и о р га н и з а то р и С в е тс к о г је в р е јс к о г ко н гр е с а тр уд е да y
гр ан и ц ам а д ати х м о гућ н о сти и л егал н о сти ш то у с п е ш н и је ланси-
р ају п о л и т и ку је в р е јс ке обнове П а л е с ти н е , је д н а д р у г а о р га н и -
з ац и ја цијо н иста ревизиониста, д исид ената С ветске
ц и јо н и с ти ч ке о р га н и з а ц и је , сп ро во д и засебну о р ган изато рн у и
п о л и ти ч ку а к ц и ју к о ја y м н о ги м случајевима ш код и наш ем
покрету.
С ветска у н и ја ц и јо н и с та -р е в и зи о н и с та о д р ж а л а je под п р е т-
сед ни ш тв ом свога вође В лад им и р а Ж а б о т и н с к о г 2 1 . м арта ове
го д и н е свој ко н гр е с y К ато в и ц ам а. Н е улазећи y о ц е н у и к р и т и к у
с а м о г устројства те о р га н и з а ц и је , м и л и та р и с ти ч ко г васпитањ а њ ене
ом л ади не y четама Б р и т Т р у м п е л д о р а , п о тр еб н о je из хаоса п р о -
ти в ур еч н и х з а кљ у ч а к а т о г ко н гр е с а извући само је д а н као к а р а к -
те р и сти ч ан , a то je, п р и м а т д исци пл ин е ц и јо н и с те -р е в и зи о н и с те п р е м а
р е в и зи о н и сти ч ко ј у н и ји , и њ еном вођи, д р у ги м речим а, руш ењ е
а уто р и тета и н епризнавањ е д и сц и пл и н е прем а св е тс ко ј ц и јо н и -
с ти ч к о ј о р га н и з а ц и ји , к о ја je п о зн ата по својој ф ракциској то л е-
л ер ан ц и ји и духу д ем о кр а ти зм а , к о ји je њен о р га н с к и основ.
И а к о ce п о к р е т ц и јо н и с та -р е в и зи о н и с та са н а д л е ж н е ц и јо н и -
с ти ч ке стране п о б и ја и о д б а ц у је , ипак ce то питањ е ‫ ״‬је в р е јс к о г
д есн и чар ств а“ не сме ирелом ити п р е к о колена.
В елике масе и с то ч н о г јев р ејств а, ко је ж и в е п о д нем о гућ н им
п р и л и кам а економ ског и националног п р и ти с к а , окруж ене фа-
136

ш и зм о м за о ч ув ањ е н а ц и о н а л н е а у т а р х и је , м о р ал е су р о д и ти сличан
п о к р е т , к о ји н есум њ ив о има ид е а л н е и н те н ц и је y свом п р о гр а м у ,
м еђу к о ји м а су н а јв а ж н и је : с л о б о д н о усељ авањ е и м е ђ у н а р о д н о
п р и зн а њ е је в р е јс к е д р ж а в е y Палестини.
У н и з у с а с та н а ка и к о н ф е р е н ц и ја о д р ж а н и х y ц и јо н и с т и ч к о м
свету п о сл ед њ и х месеци о с о б и то je в а ж н а в е л и ка о р га н и з а ц и о н а
ко н ф е р е н ц и ја y Б е р л и н у сазвана по е гз е к у т и в и ц и јо н и с т и ч к е o p ra -
н и за ц и је . Н а д н ев н о м р еду те к о н ф е р е н ц и је били су и з в е ш та ји п о-
себ не к о м и с и је и за б р а н е на посл ед њ ем ц и јо н и с т и ч к о м к о н г р е с у , a
за питањ а : р еф о р м н е о р га н и з а ц и је ц и јо н и с т и ч к е п р о п а га н д е , омла-
д и н с к о г п о к р е т а , р е о р га н и з а ц и је Ђ у јш Е ђенси. К о д прве та ч к е р ас-
прављ ало ce и о ф орм и ш е к е л а . Предложено je оснивањ е те р и -
то р и ја л н и х сав еза и увођењ е д в о го д и ш њ е г ш екела. П редл ози и
р е зо л у ц и је те ко н ф е р е н ц и је биће у п р а в о о в и х д а н а стављ ени п р ед
ц и јо н и с т и ч к у ја в н о с т на д и с к у с и ју , a к о н а ч н у о д л у к у о њ има изрећи
ће п р етсто јећ и ц и јо н и с т и ч к и к о н г р е с .

V
К о л и к о je то y ствари ж а л о с н о , али и п а к je и с т и н и то и вр ед но
к о н с т а т а ц и је , д а ц и јо н и с т и ч к и п о к р е т т е к после т р а г и ч н е п р о п а с ти
н е м а ч к о г је в р е јс тв а и после в е л и к и х п р и в р е д н и х ка та с тр о ф а y А м е -
рици и y д р у ги м земљ ама п оч и њ е да ce н а гл о ја ч а и да све
в и ш е д о б и ја на те р е н у .
И н т е р е с а н г н о je п р а т и ти р азв ој д о га ђ а ја сам о y Н е м а ч к о ј, па
да би ce м о гл и с тв о р и ги закљ учци а н а л о гн и за све с р е д и н е y
к о ји м а ж и в е Јев р еји .
Пре р а та , a и после то га, y н е м ач ко м је в р е јс тв у владао
je је в р е јс к о -м л а к и л и б е р а л и за м , к а о моћна те к о в и н а п р е тх о д е ћ е м у
д руш твено пол итичке е м а н ц и п а ц и је . Тај л и б е р а л и за м је в р е јс к е
м ањ ине м о ж е ce о б е л е ж и ти је д н и м н е п р е к и д н и м н и зо м увлачењ а
и н е п о тр е б н о г додворивањ а дом аћој већини уз го то в о потпуно
затаји в ањ е в л а с ти то г п о р е кл а и н е ги р а њ а п о з и т и в н о г н а р о д н о г д у х а .
О б м а н а је в р е јс к о -н е м а ч к и х асим ил аната и ш л а je т? к о д а л е к о ,
да су они и п р е д с в а ко д н е в н и м ч ињ ен иц ам а, к о је им д о к а з и в а х у
јасн о п о сто јањ е је д н о г недел^иво је в р е јс к о г п и та њ а , гу р а л и гл а в у
y п есак и в е р о в ал и ваљ да y д о л а з а к ‫״‬н е м а ч ки м чистим духом и
н ем ач ко м н е н а ткр и љ и в о м к у л т у р о м “ з а д о је н о г м еси је — Х и тл е р а .
Sic transit gloria mundi!
М о ж д а ћем о из о в о г н а јн о в и је г ‫ ״‬с а в р ш е н о г ' ис ку с тв а , изић и
у је д и њ е н и и свесни о н о га ш та нам ваља ч ин ити и куда
нам ваља гредети.
КАРЛО Ф РИДМ АН.
 137

Naša pomoć.
Katastrofa naše jevrejske brade u Nemadkoj vratila je vasko-
likom jevrejstvu dve snage za njegovo samoodržanje : solidaritet i
nacionalno jevrejsku svest.
Morala je doći ovako krupna žalost, trebalo je dodekati, da u
srcu Evrope podižu lomače, okrutnije od sredovekovnih, da bi se
probudile i zastranele, udmale, sitne jevrejske duše. Velika je cena
što ju pladamo za probuden jevrejski solidaritet ; velika, ali je jcš
veda i vrednija iz toga solidariteta proizlazeda snaga, kojom demo
dograditi na ruševinama bankrotirane asimilacije velebnu zgradu je-
vrejske narodne buducnosti u Erec-Jisraelu, na diku i oslonac galuta,
a na sramotu onih mcralnih bankrotera nt mackcg jtvrejstva, koji se iz
svog beskidmenog, guravog stava nisu mogli uspraviti dak ni posle
1. aprila i 10. ma ja ove tužne godine.
Zar nije moralni šamar, zar se ne crvene lica te preostale šačice
beskičmenih renegata, kada duju za divne manifestacije jevrejskog
solidariteta sa nemačkim Jevrejima, za solidaritet onih istih ‫״‬istodnih
Jevreja“ od dije su se najezde ti junaci vazda,pa još i posle 10. maja,
branili i odricali se svake zajednice s mima, a koji su se, jer je u
njima disto i toplo jevrejsko srce, stavili sa vaskolikim jevrejstvom
na branik nesrecne brade u Nemadkoj.
Taj besprimerni solidaritet vaskolikog jevrejstva, koji je po-
kazao bradi u Nemadkoj da nisu ostavljena, da prvenstveno u nama,
u Jevrejima od krajnjeg istoka do krajnjeg zapada, od severa do
juga imaju oslcnca, iskrene pomodnike i savetnike, nametnuo je
i našoj jevrejskoj zajednici u Jugoslaviji krupne dužnosti.
Na prvu vest o nesredi naše brade, u casu kada su i najvede
kulturne i humane svetske organisacije tek tražile formu za sabiranje
i davanje pomoci, Savez jevrejskih veroispovednih opština Jugo-
slavije, prožet duhom solidariteta i svestan svog autoriteta i poverenja
primljenog na poslednjem Kongresu ispravno je ocenio, da je on prvi
pozvan organizovati svu moralnu i materijalnu snagu, što ju naša za-
jednica može davati bradi iz Nemacke.
Bez odlaganja S. J. V. O. zakljuèio je, da njegova Kulturno-
socijalna sekcija bude ‫״‬Središnji odbor za pomod Jevrejima iz Ne-
macke“, koja treba da rukovodi bez velikog birokratizma tim zamašnim
sabirnim i pripomodnim poslom.
Uprava ‫״‬Središnjeg odbora“ poznavala je sudbinu naše brade
jedino iz novinskih vesti. Nikakove konkretne podatke nije odbor
138

imao ni o pravom stanju u Nemačkoj, a ni o broju, kvalitetima, pla-

novima i kretanju izbeglica. Ipak, odbor je počeo svoj rad voden
dvema osnovnim i načelnim mislima. Pomnć treba da bude p r v e n -
s t v e n o k o n s t r u k t i v n a , a u koliko to u svakom slučaju nije
moguće, n e s m e b i t i p o n i ž a v a j u ć a i n e d o s t o j n a sa-
mosvesnog čoveka. Koliko je taj principijelni stav ‫״‬Središnjeg odbora“
Saveza opština bio ispravan, izraženo je u pismu Radnog odbora
upućenom Kulturno-socijalnoj sekciji Saveza, a otštampanom u ‫״‬Ži-
dovu“, pa je Savezu opština godilo, što su se smernice R. O. Saveza
cijonista dokraja poklapale sa njihovim nepodeljenim mišljenjem po
toj stvari. Tako opredeljenom centralnom telu bilo je prvenstveno
do toga, da se bez odlaganja pristupi sabirnoj akciji, da se sabere
što više srestava, kako bi Središnji odbor, a po njegovom rasporedu i
pojedini mesni odbori van centrale bili odmah i u svako doba spremni
da budu od koristi onima, kojima je njihov rad narnenjen.
Na topli apel odgovorila su topla jevrejska srca, odgovorila je
jevrejska svest, pa je akcija, tamo gde je svršena, dala zavidne re-
zultate. Treba da se znade, da su kod ove akcije baš male opštine
vremenski, a i po visini svojih prinosa prednjačile. U nekim opšti-
nama punom ozbiljnošću shvaćen je onaj deo apela Saveza opština
u kome je naglašena potreba da se povrh ove akcije, a osobitim
obzirom na potrebe braće iz Nemačke povišenim intenzitetom radi
za palestinske fondove K.H. i K.K.L. U tim opštinama vođena je akcija
paralelno, a u nekim zajedno sa K. H. i K. K. L. poverenicima.
Uporedo sa sabirnom akcijom pretresalo se pitanje na koji bi
način zamišljena konstruktivna pomoć bila najpodesnija. Predlagani
su razni putevi. Središnjem odboru bila je najsimpatičnija zamisao,
da našu pomoć posvetimo prvenstveno omladini naše braće, ocenju-
jući da je njoj pomoć najpotrebnija, a nama njihov jevrejski odgoj u
Palestini ili kod nas u poljoprivrednim i zanatskim stanicama, na
hahšari, za Palestinu najkorisniji. Taj naćin pomoći podesan je već
i po tome, što to ne bi bio iznenadni, možda preveliki, a možda
za okvir života u Erecu momentano nepodesan priliv, već bi to bio
priliv, koji bi rastao i razvijao bi se zajedno sa zemljom i njenim
potrebama.
Kako su zadnjih dana uspostavljene direktne veze sa pomoćnim
organizacijama u Nemačkoj, vođene su bas u tome smeru prve pre-
piske, pa izgleda, da je na svima mestima bas taj način pomoći naj-
simpatičnije primljen. Ipak verujem, da je Središnji odbor te brige
rešen, jer brigu oko otvaranja palestinskih puteva i smeštaja omladine
 139

u Palestîni, upravo onako kako je po nama zamišljen, prima na sebe

svetski ‫״‬Keren-hacala“, fond pomoći, kome su na celu najpromi-
nentnija jevrejska imena: Lord R o b e r t C e c il, Lord R e a d i n g , Lord
M e lc h e t, H e r b e r t, S a m u e l i mnogi drugi.
Tako će na brizi Središnjeg odbora ostati neposredna moralna
i materijalna pomod još samo onim pojedincima, koji dolaze u našu
zemlju da silom prilika ovde potraže hieb, i onima, koje ćemo u sa-
glasju sa ‫״‬Keren-hacala“ ili nadležnim ustanovama u Nemačkoj ovde
osposobljavati za Palestinu, pa će višak sretstava predati za ‫״‬Keren-
hacala“ i time najbolje odgovoriti svrsi za koju su sakupljena.
Po svemu izgleda, da će trebati pretežni deo sretstava tako
upotrebiti, a to naročito zato što je po dosadanjim dispozicijama
skoro neverovatno, da ćemo — pored sveg truda naših najuticajnijih
ličnosti i pored sve susretljivosti vlasti, — dobiti dozvolu da naša brada
iz Nemadke, izuzetkom pet do šest prominentnih naudnjaka, ovde ma
šta rade. Tu su u pitanju na drzavnim zakonima zasnovana prava
staleških institucija, koje za naše i naše brade jade nemaju razume-
vanje, a koje bi nam u tim teškim danima bilo toliko potrebno. Možda
u toj stvari još nije pala zadnja reč, možda de dobrim primerom po-
služiti gest strudnih organizacija u Grdkoj, koje su spontano interve-
nirale, da 1000 izbeglica iz Nemadke dobije u Grdkoj dozvolu rada.
Zato de ostati dužnost Središnjeg odbora da ne napuštajuć nadu i
dalje radi na tome pitanju ne bi li uspeo da barem za dedan broj
dobije dozvolu rada, bez koje je dozvola boravka istinski samo gest
kurtoazije, koja ne znaci pomod.
Jevreji Jugoslavije ostade neumorni u pomaganju da ublaže udes,
uteše i podrže bradu iz Nemadke.
Š IM E Š P IT Z E R .

Jevrejska bolnica u Subotici.

Povodom desetogodišnjice od svoga osnivanja.

Naša zaslužna brada na severnoj granici naše domovine

podela su 1920. godine vrlo humani rad, kao vrhunac svesti
jevrejske solidarnosti : osnivanje bolnice za ledenje i negovanje
onih siromaha, kojima je sudbina uskratila sretstva za duvanje
zdravlja.
Posle neumornog rada od tri godine uspelo im je stvoriti
prvu takovu ustanovu u zemlji : jevrejsku bolnicu u Subotici.
140

Inicijativâ za ovaj karitativän rad zasluga je velikog d o b fö -‫־‬

tvora: pokojnog Lajoša Pollaka, veletrgovca iz- Subotiee, koji je
žrtvovao sav svoj vek i svoju agilnu delatnost za ozivotvorenje
ove velike ideje, i koji je adminislrativno i vodio ovu ustanovu

Ulaz u bolnicu.

do svoje smrti. U radu na osnivanju bolnjee, ‫ ;׳‬ueestvovali su

jednodušno svi istaknuti ,prvaçi javrejstva ne saino 11 Subotici,
već i celokupno jevrejsko društvo severa, prožeti željom za una-
predenje i podizanje ove ustanove. — Nije moguce nabrajati za-
slugu i požrtvovnost pojedinaca, koji su uöestvovali u ovöm radu,
samo primera radi valja istaći ime : udovice Rafaela Hartmana,
veleindustrijalkinje, koja je uvek prva u svakom jevrejskom ka-
ritativnom pokretu u ovim krajevima, i koja je stvorila prvi
kamen temeljac sa početnim svojim darom od 160.000 kruna.
Ovome širokogrudnom gestu sledovali su darovi pojedinaca, je-
 141

vrejskih opština i ostalih jevrejskih ustanova, te je 11 vrtnom

delu gr'ada Subotice, na putu prema kupatilu Palić, izgradena
bolnica po sviraa zahtevima moderne medieine. Na dan 15. av-
gusta 1923. godine primljen je prvi bolesnik u nju.

Izgled bolničke sobe.

Bolnicu izdržava humanitarno udruženje nazvano po imenu

velikog rabina suboticke opštine : pok. Dr. Bernata Singera, jer
je upravo on svojom humanitarnom delatnošću zasadio seine za
ovu ustanovu, cime su njegovi blagodarni vernici želeii s jedne
strane da ovekoveče njegovu uspomenu, a s druge strane da ga
stave kao primer poznijim narastajima.
Svoju dužnost kao pretsednici udruženja vrsili su primerno:
dr. Adolf Wilhelm, bivši upravitelj i primarius subotičke je-
vrejske bolnice, pok. dr. Izidor Milko, književnik, g. dr. Franjo
Fenjveš, novinar. Sadašnju upravu udruženja sačinjavaju : g.
L ajoš Schreger, veleindustrijalac kao pretsednik, zatim pored
drugili : gg. Bernat Ernst, veletrgovac i dr. Nandor Lustig, advo-
kat, iz Novog Sada, dr. Aladar Schaffer, lekar iz Subotice, dr.
Aleksandar Meri, lekar iz Sente i dr. Antun Bart, bivši gradski
fizikus iz Subotice, — koji se požrtvovano trude da bolnica od-
govori svojoj plemenitoj nameni,
142

Bolnica je uređena za smeštaj 45 bolesnika i ima sledeća

odeljenja: hirurško, interno i žensko sa porođilištem. Upravnik
bolnice i ujedno šef internog odeljenja jeste g. dr. Bele Török.
Njegovi saradnici su: g. dr. Ladislav Ney, šef ženskog odeljenja
i porođilišta, g. dr. Ernest Balog, šef hirurškog odeljenja, g. dr.
Pavle Abelsberg, specijalista za bolesti uha i grla, g. dr. Andrija
Frenkel, urolog, g. dr. Ladislav Mezei, rentgenolog, g. dr. Zoltan
Schreiber, specijalista za očne bolesti. — Osim njih ucestvuju u
lekarskoj konzilijarnoj službi skoro svi subotički lekari.
Bolnica pruža u prvom redu lečenje bolesnicima jevrejske
vere, i to prvenstveno siromašnim besplatno, zatim bolesnicima
skromnijeg materijalnog stanja uz naplaturežijskih troškova,potom
po umerenoj ceni i drugim bolesnicima bez obzira na njihovo ma-
terijalno stanje, i najzad ukoliko prostorne moguénosti bolnice
dozvoljavaju, primaju se na leeenje i bolesnici drugih vera, i to:
siromašni besplatno, srednjeg staleža uz naplatu režijskih tro-
škova i imuénih po umerenoj ceni.
Gođišnji broj lecenih bolesnika u bolnici krece se oko 500,
a godišnji broj izvršenih operacija oko 300.
Bolnica se izdržava : clanarinom udruženja, dobrotvornim
darovima, taksama bolesnika i subvencijama vecih veroispovednih
opština u banovini. — Savez jevrejskih veroispovednih opština,
koji je dosada vrlo skromno potpomagao ovu ustanovu, na svom
poslednjem Kongresu u znak solidarnosti votirao je prvu rela-
tivno znatniju subvenciju u godišnjoj svoti od 30.000 dinara,
cime je postao prvim hraniteljem bolnice.
Ova subvencija Saveza, iako je još skromna u odnosu prema
zadacima bolnice, bila je ipak neophodno potrebna za izdržavanje
bolnice, jer dosadašnji prihodi bolnice na žalost sve vise i vise
opadaju, što pokazuje sledeéa statistika prihoda u dinarima iz
poslednjih pet godina:

Takse
Godina Clanarina Darovi bolesnika SVE GA

1928 287.181.— 179.020.— 370.898.— 837.099,—

1929 289.631.— 102.019,— 321.326.— 712.976.—
1930 255.984 — 99.857.— 257.958 — 612.999.—
1931 229.799,— 75.126.— 216.272,— 521.197,—
1932 175.956.— 71.460.— 165.236 — 412.652,—
 143

Iz gornjeg pregleda vidi se da su se prihodi bolnice za pet

godina smanjili na pola i da su se u glavnom oslanjali 1 1 a je-
vrejsku darežljivost, ali ujedno sa žalošću konstatujemo da materi-
jalna moguônost naših gradana opada stalno svakim danom.
Održavanje pak ove bolnice je od preke potrebe ne samo
zato, jer ona stoji u službi najelementarnije humanosti, vec i
zato jer u ovim krajevim a cuva ugled i prestiž jevrejstva, kao i
osećaj jevrejske i čovečje solidarnosti.
D r. K A L M A R E L E M 1 R .

Izv eš t aj
sa Kongresa Saveza jevrejskih veroispovednih opština
održanog u Beogradu 2. i 3. aprila 1933. godine.
2. i 3. aprila 1933. godine održan je u Beogradu V redovan
Kongres Saveza jevrejskih veroispovednih opština u Kraljevini Jugo-
slaviji. Ogromno učešće delegata iz cele zemlje, pokazivalo je una-
pred da će ovaj skup pretstavnika gotovo svih zemaljskih veroispo-
vednih opština biti cd osobitog značaja.
Još mnogo pre početka Kongresa mnogobrojni delegati su ispu-
nili veliku salu Jevrejskog doma. Kada je u 10 časova pre podne u
dvoranu ušao izaslanik Nj. V. Kralja, otvorio je pretsednik Izvršnog
odbora Saveza, g. dr. Fridrih S. Pops, V redovni Kongres Saveza
pozdravnim govorom u kome je izmedu ostalog rekao:
»Ove godine navršava se 14 godina od kako je osnovan i kako
je počeo svoj rad Savez jevrejskih veroispovednih opština.
Od prvobitne ideje, da se osnuje jedan Savez, jedno udruženje
svih jevrejskih opština u cilju da se prikupe sve snage Jevreja naše
nove lepe Otadžbine, i da se njihovom snagom sprovode opštizadaci
svih opština, došlo je do postupnog razvoja ove ustanove, koja je u
svakom pogledu opravdala svoj cilj".
G. dr. Pops zatim govori 0 radu u Savezu i 0 korisnim melodama
koje su primenjivane, tako da su pribavile respekt Savezu kod opština,
pa nastavlja:
‫״‬Ovaj način vodenja poslova Saveza doveo je i do potrebnog
poverenja prema Savezu i kod naše pretpostavljene i nadzorne vlasti,
ranije kod Ministarstva vera, a sada kod verskog odeljenja Ministarstva
pravde,
144

Stalni trud i napor pretstavnika naših državnih vlasti bio je da

sve od države priznate veroispovesti podjednako tretira. Iskreni i
stalno prijateljski odnosi pretstavnika jevrejske zajednice sa upravlja-
čima naše Kraljevine omogućili su ostvarenje naših potreba i organi-
zaciju naše zajednice. Taj odnos iskrene saradnje želim ovde da apo-
strofiram i da učinim ona potrebna priznanja i iskažem zahvalnost
naše zajednice svima faktorima, koji su podržavali uvek ovu iepu
uzajamnost i omogućili naš versko-organizatorski razvoj, koji može
poslužiti za ugled i stranim ‫״‬kulturnim“ narodima, koji gledaju preko
ramena našu državu, našu Kraljevinu, njenu vkdu i njene upravljače.
Jevrejin je zahvalan građanin, koji svuda želi da bude elemenat rada
i koristan po državu i sredinu u kojoj živi i u kojoj može da razvije
nesmetano i bes uštrba za svoje sugrađane, svoju privredu, kulturu
svoju i naroda, koji ga tretira kao svog ravnopravnog građanina.
Strogo načelo da se u duhu zakona i pravila rešavaju sva pitanja
koja su Savezu bila podnesena, imalo je za posledicu da je pretpo-
stavljena državna vlast sa punim poverenjem i skoro bez izuzetka
prihvatila, osnažavala i potkrepila odluke Saveza i na taj način ovim
odlukama davala onaj potrebni autoritet, koji je opravdao ugled Sa-
veza kod opština u državi. T o razumevanje, uzajamno poverenje i
pomaganje Saveza. dovelo je do tog povoljnog rezultata, da je Savez,
zajedno sa Vrhovnim rabinom i Rabinskim sinodom, postao centrale
za sva pitanja koja se odnose na Jevreje naše Kraljevine. Smatram
za svoju dužnost, da se za sve to zahvalim gospodinu Ministru pravde
i svima pretstavnicima Ministarstva pravde u odeljenju za verske
poslove“. ..
‫ ״‬. . . Još prilikom izrade ovoga zakona umolili smo gospodina
Ministra pravde, da ne unosi u zakon podelu Jevreja i jevrejskih op-
ština na S a v e z n a š i h o p š t i n a i U d r u ž e n j e o r t o d o k s n i h
o p š t i n a . Ta podela dovela je po donošenju zakona do izvesnih
trenja i sporova između Saveza i Udruženja, koje se staralo da u
krilu pojedinih opština stvori razdor osnivanjem ortodoksnih opština
tarno gde za to apsolutno nije bilo osnova, jer su za taj rascep
opština zadobijani samo nezadovoljnici tih opština, koji nisu nikad
bili ortodoksi, i koji velikom većinom svojim životoin, radom i načinom
ispovedanja naše vere sa ortodoksijom nemaju nikakve veze. 1 akoje
ovo pitanje, uklanjanje rascepa među Jevrejima naše Kraljevine sa
punom garancijom i obezbeđenjem potpune autonomije ortodoksnih
opština za zasebno rešavanje njihovih specialnih ortodoksnih religi-
oznih pitanja, veoma teško, naročito zbog nepoverenja i uvek nega-
tivnog držanja od strane ortodoksnih, mislim, da bi sa gledišta jedin-
 145

stva vere i zajedničkog zastupanja naših verskih i opštinskih pitanja

bilo opravdano, da se ova razlika iz zakona ukloni.
Još jedno važno pitanje bilo je predmet rešavanja Saveza, a to
jepitanje: o d u h o v n i m s u d o v i m a i r a z v o d u b r a k a n a
teritoriji predratne Kraljevine Srbije ili drukče rečeno, na teritoriji
nadležnosti beogradskog Kasacionog suda. Ovo je pitanje u dva maha
bilo predmet rešavanja opšte sednice Kasacionog suda, koja je prvo-
bitno rešila, da nadležnost rešavanja razvoda braka treba preneti na
državne stručne sudove; kad je medutim Savez podneo razloge za
neosnovanost oduzimanja ovog pitanja iz kruga rešavanja naših du-
hovnih sudova, na zahtev današnjeg Ministra pravde, g. Božidara
Maksimovića, Kasacioni sud uzeo je ponovo u rasmatranje ovo pitanje
i u Opštoj sednici svojoj ovo pitanje rešio u korist naših duhovnih
sudova, sve dok se ovo pitanje ne reši drugojače zakonom.
Još jedno vrlo važno pitanje prenelo je Ministarstvo pravde u
nadležnost Saveza, a to je podelu pomoći državne subvencije službe-
nicima verskim naše Kraljevine. Prilikom rešavanja ovog pitanja Mini-
starstvo pravde je one iznose, koji su bili predviđeni budžetom držav-
nim za godinu 1930, tada sumu od dinara 1,065.704.— dodelilo Sa-
vezu sa zadatkom, da ovu državnu pomoć upotrebi za podelu verskim
službenicima naše veroispovesti, po odbitku sume od dinara 228.400.—,
odredene za Vrhovnog rabina i Vrhovni rabinat. Kad je Ministarstvo
pravde prenelo ovu sumu na raspored i podelu Savezu, ta je suma
državne pomoći bila predviđena i upotrebljavana od strane države za
pomoć 45 službenika naše veroispovesti. Međutim, od tada do danas
javilo se i dodeljena je pomoć još jednoj stotini službenika verskih,
koji do tada još nisu dobijali pomoć od države, a stekli su pravo na
to prema propisima izdatim od strane Ministarstva pravde. Kad bi
Savez davao ovu pomoć našim verskim službenicima po ključu, koji
je ustanovilo Ministarstvo pravde do godine 1930., kada je ovu podelu
prenelo na Savez, suma koju je Ministarstvo odredilo našoj verskoj
zajednici ne bi bila dovoljna. Savez je zato apelovao i umoliće
G. Ministra pravde, da po mogućstvu izdejstvuje pravedno povećanje
ove pomoći za službenike naše veroispovesti, kako bi se i tu ustano-
vila srazmera sa službenicima drugih veroispovesti.
U toku rada Saveza zapažen je još jedan nedostatak, a taj je
pretstavništvo naše veroispovesti u Ministarstvu vojske i mornarice,
gde su zastupljeni referentima veroispovesti: pravoslavna, katolička i
muhamedanska. Nedostatak vojnih sveštenika naše veroispovesti dovodi
do raznih neprilika i zlostavljanja pripadnika naše veroispovesti. Savez
je u tome cilju preduzimao korake, a moraće iste ponoviti, da bi i
Гласник 10
146

ovo pitanje u interesu države i naše veroispovesti bilo pravilno re-

gulisano.
Donošenje meduverskog zakona preka je potreba za sve pa i za
našu versku zajednicu, jer samo tako mogu da se izbegnu sukobi
između svih po ustavu priznatih i ravnopravnih veroispovesti, a to
je u interesu države i svih veroispovesti.
U odnosu Saveza prema svojim članovima, veroispovednim opšti-
nama, nastupilo je u toku ovih 14 godina potpuno sređivanje. Kao što
sam napred napomenuo, mesto prvobitnog nepoverenja prema Savezu
i bojazni za svoju autonomiju, danas Savez uživa puno poverenje
svih opstina. koje se Savezu obraéaju u svima poslovima, u kojima
je potrebna ili intervencija Saveza kod državnih vlasti, naročito kod
Ministarstva pravde. Isto tako mi je milo da konstatujem da se Savez
počeo više interesovati i za naša opšta nacionalna pitanja, koja sve
više prodiru u dušu našeg naroda, a čiji su nosioci naroćito naša
omladina. Kulturna pitanja koja su na dnevnom redu u celom svetu,
a koja su u tesnoj vezi i sa radom na podizanju i obnovi Ereca kao
stare i nove domovine Jevreja, nisu mogli ostati bez uticaja i na Je-
vreje naše Kraljevine ..
Pošto se setio umrlih članova Glavnog odbora i odao dužnu
poštu, predsedavajući g. dr. Pops toplo je pozdravio delegate poje-
dinih društava i ustanova, kao i goste.
Oduševljenim usklicima i aklamaciom usvojen je sledeći telegram
Nj. V. Kralju:

N j e g o v o m V e l i ć a n s t v u Kr a l j u A l e k s a n d r u 1
Beograd
Savez jevrejskih veroispovednih opština kao centralni organ
i pretstavnik svih jevrejskih veroispovednih opština u Kraljevini
Jugoslaviji, sa V redovnog Kongresa u Beogradu pcdnosi Vašem
Veličanstvu u ime celog jevrejstva velike i mile nam Otadžbine
izraze osećaja najdublje odanosti i nepokolebljive vernosti s naj-
iskrenijom željom da Svevišnji podari Vašem Veličanstvu i celom
uzvišenom vladalačkom Domu dug život i dugu srećnu vlada-
vinu na korist i sreću celog naroda mile nam Otadžbine.
Živelo Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar I i ceo uzvi-
šeni Kraljevski Dom !
Pretsednik Kongresa
Dr. F R ID R IH POPS.
 147

Zatim je Kongres uputio pozdravne telegrame Pretsedniku Mini-

starskog Saveta g. d‫־‬ru Milanu Srškiću; Ministru pravde g. d‫־‬ru Bo-
židaru Maksimoviću; Ministru prosvete g. d‫־‬ru Radenku Stankoviću i
Ministru spoljnih poslova g. Bogoljubu Jevtiću.
Posle ovih aklamacijom primljenih telegrama, pretsedavajući g.
dr. Pops, seća se teških događaja koje danas preživljuje nemačko
jevrejstvo.
Pošto je jednoglasno primljena rezolucija po tom pitanju, prvi
je uzeo reč Vrhovni rabin g. dr. Isak Alkalaj koji je rekao:
»Ovo je peti put kako vas verska i patriotska dužnost dovodi i
skuplja na dogovor i rešavanje. I što veći broj godina protiče od kada
je položen temelj ovoj našoj centralnoj verskoj ustanovi — Savezu
jevrejskih veroispovednih opština u Kraljevini Jugoslaviji — ova mlada
i korisna ustanova sve vise staje na svoje noge, a njena funkcija sve
se vise kristalizuje i dolazi u pravi kolosek. Savez naših opština, kroz
koji se duhovno sve jače ujedinjujemo, postao je neminovna potreba
celokupnog našeg življa. Dva su momenta koji Savezu daju jedan
naročiti značaj i čine ga sposobnim da se normalno razvija i sve us-
pešnije delà. Oba ta momenta padaju skoro u isto vreme. Prvi je do-
nošenje zakona 0 verskoj zajednici Jevreja, a drugi osnivanje Jevrej-
skog srednjeg teološkog zavoda u Sarajevu. Dakle, s jedne strane
zakonska sankcija i, s druge strane, stvaranje svešteničkog kadra što
je, obadvoje, najlepše osiguralo vitalitet našoj centrali i dalo joj pun
smisao i razlog za egzistenciju. Odatle se odmah moglo poći dalje,
ka ostvarivanju svih ostalih verskokulturnih i humano socialnih zada-
taka. Savez je dostigao, na svome putu, do jedne nove i važne etape.
On je, naime, uspeo da za našu veronauku izrađi potrebne i mo-
derne udžbenike za srednje i osnovne škole. Udžbenici se sada štam-
paju u potrebnom broju, pa će se tako svakome učeniku pružiti mo-
gućnost da svoje lekcije uči i studira bez diktata nastavnikovog, kao
što je to do sada bilo skoro u svima školama“.
Posle govora g. Vrhovnog rabina, poslanicu dugogodišnjeg prêt-
sednika Saveza g. d-ra Huga Špicera, pročitao je rabin, g. dr. Salom
Frajberger, koju u ovom časopisu objavljujemo posebno.
Nakon pročitane poslanice pretsedavajući g. d-r Pops prodtao
je pozdravni telegram Kongresa kojim se g. dr. Hugo Špicer bira za
poéasnog pretsednika Saveza i toplo pozdravlja kao dugogodišnji
pretsednik i osnivač Saveza.
Zatim su Kongres pozdravili u ime Saveza cijonista Jugoslavije,
delegat zagrebačke opštine g. dr. Marko Horn; u ime Crkveno-skol-
ske jevrejske opštine u Beogradu g. dr. Jakov Celebonović; a u ime
10*
148

Jevrejske veroispovedne opštine eškenaskogobreda g.di.BenjaminFlajšer.

U ime Beogradske opštine Kongres je pozdravio odbornik, g.
Samuilo de Majo ovim rečima:
,Pozdravljam Kongres u ime Opštine Grada Beograda, delegiran
od strane Pretseđnika opštine, koji je drugim dužnostima sprečen da
ljčno prisustvuje otvaranju Kongresa.
U ime Opštine mogu kazati da prestonica prati sa najvećim in-
teresovanjem svaki onaj rad, koji vodi stvaranju jedinstva Kraljevine
Jugoslavije. Beograd, koji je cd uvek gledao u Jevrejima odane i
napredne sinove Otadžbine, veruje da će Savez jevrejskih opština
ispuniti svoj dvostruki cilj, stvaranjem jedinstva medu Jevrejima i kao
takvima i kao jugoslovenskim državljanima.
U ovome času, koji je za položaj Jevreja u nekim zemljama
dosta kritičan, Beograd, koji se od vajkada isticao svojim širokim vi-
dicima, smatra da je za napredak ovoga Saveza potrebno: da Kongres
sa istim širokim vidicima, potrebnim razumevanjem i slogom pristupi
rešavanju svih zadataka, koji mu stoje na putu.“
Potoin su Kongres pozdravili g. g. Heinrih Flajšer u ime lože
B’ne Berit ‫״‬Srbija“; dr. Rafailo Margulis u ime Sefardske organiza-
cije; Leon De Leon u ime dobrotvornog društva ‫ ״‬Potpora“ i dr. Leo
Šteindler u ime Centraine uprave Keren Hayesod.
Zatim je g-đa Reza d-ra Steindiera pročitala pozdrav vodstva
Udruženja cijonističkih žena u kome traže pravo glasa i ravnoprav-
nost za jevrejske žene.
Posle ovih pozdrava, pretsednik prelazi na drugu tačku dnevnog
reda: izbor četiri sekretara i dva overača zapisnika. P o predlogu prêt-
sednika za sekretara su izabrani g. g. dr. Amodaj iz Skoplja, Hans
Hohsinger iz Zagreba, Avram Koen iz Beograda i Filip Rajner iz
Karlovaca. — Za overače zapisnika su izabrani g. g. David A. Alkalaj
i Šime Špicer iz Beograda.
Pošto su sekretari zauzeli mesta, prelazi se na treću tačku dnev-
noga rcda: izbor verifikacionog odbora. Po predlogu pretsedavajućeg
u verifikacioni odbor se biraju za pretsednika g. ing. Ljudevit Frojn-
dlih, pretsednik Jevrejske veroispovedne opštine u Oseku i članovi
g.g. dr. Isak Amar i Šime Špicer iz Beograda, dr. Oton Polak iz Za-
greba, i Bernard Robiček kao izvestilac Finansijske sekcije iz Beograda.
Dok je verifikaciona komisija radila, plénum je prešao na ce-
tvrtu tačku dnevnog reda: Pretres Poslovnika Kongresa. Pošto je on
već bio otštampan i blagovremeno poslat sa drugim kongresnim ma-
terijalom delegatima, to je na Kongresu primljen jednoglasno u na-
čelu, a zatim se razvila živa diskusija u pojedinostima.
 149

Pošto je poslovnik i u pojedinostima primljen, pretsednik poziva

pretsednika verifikacionog odbora da podnese izveštaj.
Pretsednik verifikacionog odbora izveštava, da je primljeno 203
od 212 punomoćija, na koliko imaju pravo opštine da na Kongres
pošalju delegate, i da su od 203 punomoćija verificirana 198, a 5 su
sporna, te moli Kongres da se o njima izjasni. — Pošto su pojedi-
načno ispitani svi slučajevi, Kongres jednoglasno veririficira i ovih
pet osporenih mandata.
Potom su izabrani potrebni odbori i komisije. Za pretsednika
finansijske komisije je izabran g. Ljudevit Korodi iz Novog Sada; —
za pretsednika rezolucione komisije je izabran g. dr. Bukić Pijade iz
Beograda; — za pretsednika kandidacione komisije je izabran g. dr.
Nikola Tolnauer iz Oseka; i najzad za pretsednika komisije za izmenu
pravila Saveza g. dr. Marko Horn iz Zagreba. — Time je prepodnevno
zasedanje zaključeno.
Pos t e podne.
Pretsednik dr. Fridrih Pops, otvara nastavak Kongresa u 4 časa
poste podne i pretazi na 6. tačku dnevnog reda : čitanje zapisnika
prošlog Kongresa. — Kako je zapisnik umnožen i postât delegatima
još pred Kongres, to se on ne čita, već se prima jednoglasno.
Pretazi se na 7. i 8. tačku dnevnog reda: čitanje izveštaja Glav-
nog i Izvršnog odbora 0 svom radu za protekli period, kao i izve-
štaj blagajnika 0 rukovanju blagajnom i novčanim poslovanjem Saveza.
Pošto su i ovi izveštaji poznati delegatima, jer su štampani po-
sebno, to ih Kongres prima kao da su pročitani.
Pretazi se na 9. tačku dnevnog reda : izveštaj o Jevrejskom
srednjem teološkom zavodu u Sarajevu. Ali se i on ne čita, pošto je
i on bio štampan i blagovremeno sa ostalim materijalom postât dele-
gatima.
Pretsednik oglašava da se pretazi na 10. tačku dnevnog reda:
generalna debata o svima izveštajima koji se predlažu Kongresu i
rešavanje o davanju razrešnice Glavnom odboru.
U generalnoj debati govore:
G . d r . H a v a š i z S t a r o g B e č e ja , koji zamera Savezu da preko-
račuje svoju nadležnost time što rešava i neka pitanja koja spadaju
u isključivu nadležnost veroispovedne opštine, kao na primer žalbe na
poreze. Na kraju moli da se ne ograničava autonomija veroispovednih
opština.
G . in g . O s k a r G r o f i z S a r a j e v o čini zamerke na rad i izveštaj
Saveza. Prvo, da je poč. d-ru Davidu Alkalaju, vrlo zaslužnom i cenje-
nom našem građaninu dato vrlo malo mesta u izveštaju. Zatim, da je
150

blagajnički izveštaj koji se podnosi Kongresu potpisao samo blagajnik,

umesto da je potpisan od cele uprave Saveza. Konstatuje činjenicu
da ima oko 15 i više opština koje od postanka nisu ni pare dale na
ime svog dužnog prinosa Savezu. — Na kraju govora zamera Glavnom
odboru da nije sproveo akciju za pomoć Bitolju.
G . d r . J o ë l R o z e n b e r g e r , Z a g r e b . Uvodno napominje da će pre
no što uđe u naša unutrašnja pitanja, reći nekoliko reči 0 predmetu
koji treba da se izdigne iznad naših kritika i rasprava, a to je bolno
pitanje nemačkih Jevreja.
Govornik zatim prelazi na kritiku dosadašnjeg rada Saveza i
veli da je on bio spor. Oni koji smatraju da Savez пеша da radi
drugošta no što je do sad radio, neprestano se hvataju za činjenicu
da je Savez nadleštvo kome je zakon odredio tačan uski delokrug. —
Zakon je stanje koje je postojalo pre 1929. godine kvitirao, što do-
kazuje vanredno shvatanje nadležnih vlasti za sve potrebe našega
života. — U članu 2. Zakona o verskoj zajednici Jevreja u Jugosla-
viji spominju se izričito k u l t u r n i zadaci Saveza pored verskih. Pa
kad tako jedan zakon koji se odnosi na naročit kolektiv u jednoj
državi smatra potrebnim da istakne i kulturne zadatke njenih stanica,
rečeno je time da se priznaje pravo izživljavanja i kultiviranja svih
specijalnih vrednosti te zajednice, da se, dakle, afirmira kulturna speci-
fičnost njena, što, dosledno shvaćeno, ne može da bude drugo do
priznanje naše nacionalne egzistence u okviru opštih državnih zakona.
G . d r . Š n e r s o n i z K r a g u j e v c a govori o potrebama malih opština
i zahteva da im Savez pokloni vécu pažnju naročito u finansijskom
pogledu.
G . d r . C v i R o t m i l e r , Z a g r e b , govori 0 tome da je danas vera
u opadanju i da danas nije tako jaka, kao u ranijim vremenima kada
se za nju ginulo.
G . d r . J a k o v Č e le b o n o v ić , pretsednik beogradske sefardske opštine,
smatra svojom dužnošću da se u ime Crkveno skolske jevrejske op-
štine toplo zahvali za trud i rad Glavnog odbora koji danas podnosi
svoj izveštaj Kongresu. — U nastavku govori 0 veri koja je danas
kod omladine mnogo popustila.
G . d r . M o š e Š v a j g e r , S u b o t i c a , govori 0 teškom stanju u kome
se nalaze Jevreji u Nemačkoj.
G . d r . Š a l o m F r a j b e r g e r , rabin iz Oseka, govori takode 0 veri
i današnjoj omladini. Rabini moraju da stoje u službi omladine.
Dužnost i rabina i omladine je da zajedno porade na postizavanju
zajedničkih visokih ciljeva u jevrejstvu.
 151

G . dr. Isa k A m a r , B e o g ra d , misli da nadiežnost jevrejskih du-

hovnih sudova još nije jasno rešena, i smatra da je dužnost novog
Glavnog odbora da to pitanje konačno reši. — Zatim govori 0 zakonu
0 imenima, jer je vrlo nezgodno da jevrejska deçà dobivaju jedno ime
prilikom rodenja a drugo prilikom obrezivanja, i da bi Jevreji trebalo
da nose samo jevrejska imena. Hvali rad Saveza u prošlom periodu,
1 činjenicu da je počeo izlaziti i njegov Glasnik, čiji se prvi broj poja-
vio upravo pred Kongres.
U ime odbora za pregled nnjiga, g . d r . K a lm a r , prelsednik op-
štine u Subotici, podnosi izveštaj da su sve knjige nadene u redu i
predlaže da se blagajniku da razrešnica.
G . D r a g o Š te in e r , Z a g r e b , govori 0 kulturnome radu koji bi
Savez trebao da sprovede isdavanjem udžbenika i brošura 0 literaturi
i istoriji jevrejskoj. Sa nekoliko rečenica se govornik dotakao i žalosnih
događaja u Nemačkoj. Na kraju opširno govori o potrebi ravnoprav-
nosti žena.
Izazvan rečima gg. d-ra Cvi Rotmilera 0 veri i Draga Šteinera 0
kulturnome radu Saveza, za reč se ponovo javlja rabin g . d r . Š a lo m
F r a j b e r g e r i z O s e k a , koji nadopunjuje svoje ranije misli. U nastavku
govori 0 opštinama koje nemaju verske službenike i da bi trebalo da
se odredi maksimum porodica u jednoj opštini, do kog broja jedna
opština ne mora imati svoga sveštenika. Pledira da 20 porodica u
jednoj opčtini mogu nemati svestenika, ali se moraju pripojiti obliž-
njoj opštini; od 2 0 - 70 porodica moraju imati svestenika; a od 70
na vise moraju imati rabina.
G . K a r l o F r id m a n i z B e o g r a d a traži da se od strane Saveza češće
posećuju veroispovedne opštine, kako bi se imao bolji uvid u njihove
organizacije. Pohvaljuje razvoj veroispovednih opština u Vojvodini,
ali ne može preći mirno preko činjenica da su opštine u Južnoj Sr-
biji vrlo zapuštene i neorganizovane.
G . L e o n K a m h i , B ito lj, govori da se danas omladina bespravno
napada da je bez vere i da ne poštuje svoje duhovne poglavare,
rabine. Iznosi da se mora povesti vrlo mnogo računa o malim opšti-
nama naročito u kulturnom i nacionalnom smislu. — Na kraju se
osvrće na problem Bitolja, koji treba da se radikalno reši, jer umire
jedna velika zajednica u Južnoj Srbiji.
G . d r . H in k o U r b a h , n a d r a b in i z S a r a j e v a , govori 0 potrebi
mira i sloge izmedu omladine i verskih poglavara u pitanju vere. _
U pitanju jevrejskog srednjeg teološkog zavoda predlaže izvesne re-
forme, kako bi apsolventi toga zavoda automatski dobili i maturu,
da bi mogli produžiti svoje studije na višem seminaru na univerzitetima
na strani.
152

G . D e ž i d e r Š l e z i n g e r i z R u m e čita izjavu svoje opšline kojom

moli da se dužni prinos Savezu otpiše, jer je opština vrlo siromašna.
G . i n g . L j u d e v l t F r o jn d lih , p r e t s e d n i k o p š tin e u O s e k u , govori
o potrebi da se Savez i Udruženje ortodoksnih opština spoje, ie moli
g. Vrhovnog rabina da podejstvuje u tom pravcu. — Dalje daje pre-
dlog i moli da se uvaži, da Izvršni odbor ne treba da ulazi u razma-
tranje visine sume kojom se žalilac oporezuje, jer je to autonomna
stvar opštine i ona prema budžetu to ođređuje.
Pošto je lista govornika u generalnoj debati iscrpljena to je prêt-
sedavajući u kratko odgovorio na učinjene primedbe.
Posle njegovog govora Kongres jednoglasno daje razrešnicu kako
Glavnom odboru tako i blagajniku.
Nastavak plenuma je zakazan za idući dan u 10 časova pre podne,
a rad komisija za 8 časova pre podne.
Time je zaključen prvi dan Kongresa u 9 časova u veče.

D r u g i d a n.
Sednicu otvara u 10T5 potpretsednik dr. Hugo Kon. Moli da se
11. tačka dnevnoga reda odloži, i da se prede na 12. dnevnoga reda:
pitanje opšteg penzionog fonda.
Izvestilac g. Bernard Robiček iznosi sve faze rada na ovom pro-
jektu. — U diskusiji učestvuju g. g. dr. J o s i p H o le n d e r i z B e o g r a d a ,
A v r a m L e v i ć i z K o s o v s k e M itro v ic e -, dir. I v a n K o n i dr. Š t o k h a m e r i z
H o v e G i a d i s k e . — Ovo je pitanje ostavljeno novom Glavnom odboru
koji će imati za zadatak da pribavi još neke potrebne podatke.
Zatim se prešlo na izmenu pravila 0 čemu je referisao g. dr.
M a r k o H o r n . Sve predložene izmene od strane odbora, a koje se od-
nose na Ganove 15, 16, 17 i 29 pravila Saveza primljene su je-
dnoglasno.
Time je sednica u 1340‫ ־‬prekinuta, a njen nastavak zakazan za
16 časova.
Posle podne pretsedavajući posle otvaranja daje reč izvestiocu
finansijske sekcije g. d-ru E . K a l m a r u , pretsedniku opštine iz Subo-
tice, koji predlaže projekat budžeta za naredni trogodišnji period. —
Kongres jednoglasno prima predloženi budžet.
G . d r . N i k o l a T o ln a u e r , i z O s e k a , kao pretsednik kandidacionog
odbora, posle dužeg govora 0 trudu tog odbora da izabere najpogo-
dnije ličnosti za vodstvo Saveza, predlaže listu kandidata.
Pre nego što je data pauza od 5 minuta izvršen je izbor brojača
glasova i to: g. g, Samuilo de Majo iz Beograda, Iso Herman iz Sara-
jeva i Moric Levi iz Beograda.
 153

Dok su brojači prebrojavali glasove, g . d r . B u k i ć P i j a d e iz Be-

ograđa, posle govora o intencijama Kongresa u ime rezolucione ko-
misije predlaže rezolucije:
O J e v r e js k o j A g e n c iji, 0 S a z iv u S v e ts k o g je v r e js k o g k o n g re sa ,
0 P r o d u k tiv n o m e s o đ a l n o m ra d u , 0 O m la d in i, 0 H a h š a r i, o K u ltu r n o m
r a d u , 0 V e r s k im s lu ž b e n ic im a , o S e d n ic a m a G i a v n o g o d b o r a , o N a d -
l e ž n o s t i i z v r š n o g o d b o r a p o ž a lb a m a z b o g v e r s k o g p r i n o s a i 0 R a v n o -
p r a v n o s t i žen e.
Sve predložene rezolucije, koje se niže dole objavljuju, Kongres
prima jednoglasno.
G . d r . L a v o s la v Š i k iz Z a g r e b a : Posle dužeg govora 0 zaslu-
gama g. d‫־‬ra Huga Špicera za Savez predlaže da se osnuje jedan
fond koji će nositi njegovo ime. — Kongres to prima jednoglasno.
G . S a m u ilo d e M a j o i z B e o g r a d a u ime odbora za brojanje
glasova za izbor nove uprave izveštava da je predato svega 191 ko-
verat. Od toga su bila 3 prazna. Prema tome glasalo je 188 delegata.
U novi Glavni odbor Saveza su izabrani:
Dr. Fridrih Pops, Beograd; dr. David Albala, Beograd; Avram
Majer Altarac, Sarajevo; dr. Bukić Pijade, Beograd; dr. Isak Amar,
Beograd; Šime Špicer, Beograd; Pavle Vinterštajn, Beograd; dr. Fran
Hercog, Beograd; Bernard Robiček, Beograd; Rafailo Fine, Beograd;
Dir. David Hohner, Beograd; dr. Elemer Kalmar, Subotica; dr. Lavo-
slav Šik, Zagreb; dr. Fiugo Kon, Zagreb; dr. Ignjat Lang, Vinkovci;
Leon Kamhi, Bitolj; Ljudevit Korodi, Novi Sad; Leopold Frajšberger,
Veliki Bečkerek; dr. Samuel Pinto, Sarajevo; dr. Drago Rozenberg,
Zagreb; ing. Ljudevit Frojndlih, Osek; dr. Nikola Tolnauer, Osek; dr.
Lavoslav Brandajs, Zemun i ing. Oskar Grof, Sarajevo. — Zamenici:
David A. Alkalaj, Beograd; dr. Joel Rozenberger, Zagreb; Avram S.
Azriel, Beograd; dr. Leo Šteindler, Beograd; dr. Josip Avramović,
Brod na Savi i dr. Moša Švajger.
G. dr. Š t o k h a m e r se u eventualijama toplo zahvalio na ustup-
ljenim prostorijama Crkveno-školskoj jevrejskoj opštini.
Pretsedavajući dr. Pops, zahvaljuje svima delegatima i zaključuje
V redovni Kongres Saveza jevrejskih veroispovednih opština 3. aprila
1933. godine u 8 časova u veče.
154

Rezolucije primljene na Kongresu.

I rezolucija.
JEWISH AGENCY.
Kongres jevrejskih opština Jugoslavije i ovom prilikom ističe
svoju saglasnost sa ciljevima proširene Jewish Agency. U izgradnji
domaje jevrejskog naroda u Erec Jisraelu on vidi jednu od izuzetnih
svetlih tačaka današnjeg jevrejstva. Kongres pozdravlja veliki napre-
dak kojl je u poslednje vreme došao do izražaja na svima područjima
jevrejske kolonizacije Erec Jisraela i izriče spremnost Saveza jevrej-
skih opština Jugoslavije da sarađuje na delu obnove jevrejstva i nje-
gove zemlje — Erec Jisraela. — Kongres poziva sve opštine da su-
deluju u akciji Keren Hajesoda i Keren Kajemeta, fondova koji
imaju da osiguraju, nesmetanu i pod vidom narodne celine planskj
udešenu, kolonizaciju. Kongres se nada, da će proširena Jewish Agency
moćl naskoro da preboli sve teškoće koje su nastale na početku nje-
nog rada, i u ime Saveza jevrejskih opština Jugoslavije on izjavljuje
gotovost da sarađuje na tom normalizovanju rada.

II rezolucija.
SVETSKI JEVREJSKI KONGRES.
U času kada je jevrejski narod ugrožen više nego ikada, Jevreji
Jugoslavije, okupljeni na Kongresu svojih opština, ponavljaju svoju
načelnu saglasnost sa sazivom Svetskog jevrejskog kongresa koji je
određen za 1934. godinu. Svrha je tog kongresa da odredi putinačin
kojim će Jevreji moći najuspešnije da osiguraju i nesmetano da raz-
vijaju svoj život u galutu i da stvori onu ustanovu koja će moći do-
stojno da zastupa galutsko jevrejstvo. — Dosledno tome Savez će na
taj kongres izaslati svoju delegaciju.

III rezolucija.
PRODUKTIVAN SOCIJALNI RAD.
U uverenju da sadašnje stanje u jevrejstvu traži neodložno kon-
centraciju svih snaga za rešavanje najprečih zadaća u lečenju goleme
socijalne nevolje, Kongres pozdravlja povedenu akciju oko stvaranja
središne jevrejske stanice za produktivnu socijalnu pomoć, koja će da
ujednači i produktivira rad pojedinih socijalnih i humanih ustanova
u zemlji.
 155

IV rezolucija.
OMLADINA.
Jugoslovensko jevrejstvo, okupljeno u Savezu jevrejskih verois-
povednih opština, ocenjujući aktuelna pitanja jevrejstva uopšte, i je-
vrejstva u Jugoslaviji napose, jednodušno konstatuje, da je omladina,
koja je svojom inicijativom izgradila radne jevrejske stanice i koja
stalno traži izgradnju svoje jevrejske sadržine, najbolji i najdragoce-
niji zalog naše budućnosti.
Dosledno tome, Kongres nalaže Glavnom i Izvršnom odboru i
poziva opštine da svim raspoloživim sretstvima pomognu nastojanje
omladine, a naročito:
a) akcijom da se u svim većim mestima postave učitelji hebrej-
skog jezika, po mogućnosti iz Palestine;
b) podupiranjem rada omladine oko izdavanja časopisa i pojedi-
nih edicija;
c) pomaganjem omladinskih radnih stanica u pojedinim mestima,
koje su organizovane u Savezu židovskih omladinskih udruženja.

V rezolucija.
HAHŠARA.
Kongres naglašuje presudnu važnost rada za mlađi naraštaj, pa
prema tome traži da se naročita pažnja obrati problemu uzgoja i
stručnog izobražavanja omladine.
Kongres smatra da se ovako izobraženje omladine ima da vrši
u većim našim centrima, kako bi se time omogućio što intenzivniji
vaspitni i kulturni rad omladine.
Pozdravljajući pregalački rad cijonističke omladine, Kongres ističe
važnost H a h š a r e kao najkonstruktivnijeg oblika socijalnog i nacio-
nalnog rada, pa nalaže Glavnom i Izvršnom odboru i preporučuje
opštinama, da moralno i materijalno pomognu Centralnu zemaljsku
komisiju za Hahšaru u Zagrebu.

VI rezolucija.
RAVNOPRAVNOST ŽENA.
Kongres jevrejskih opština Jugoslavije konstatuje sa radošću
uspešan rad jevrejske žene, koja je đokazala da znade da vrši svoju
dužnost na svim područjima jevrejskog javnog života. Imajući u vidu
taj i takav javni rad jevrejske žene kod nas, i vodeći računa 0 već
provedenoj jednakopravnosti žene u mnogim naprednim opštinama
Erec Jisraela i pretežnom delu galuta, Kongres usvaja i za jugoslo-
156

vensku jevrejsku zajednicu postulat ravnopravnosti žene. On daje

jevrejskoj ženi sva prava koja su povezana uz vršenje dužnosti prema
zajednici koju Kongres pretstavlja. Dosledno tome, žene će u Savezu
jevrejskih opština Jugoslavije moci da sudeluju aktivno i pasivno na
izborima i u vođstvu Saveza: u njegovom Glavnom i Izvršnom od-
boru. Pored toga, preporučuje Kongres svirn svojim članovima opšti-
nama da sprovedu i u svojim upravama iudiugim opštinskim ustano-
vama punu ravnopravnost žene uvođenjem aktivnog i pasivnog izbor-
nog prava.

VII rezolucija.
KULTURNI RAD.
Kongres nalaže Glavnom odboru, da hitno dovrši izdavanje po-
trebnih jevrejskih udžbenika i u isti mah mu stavlja u dužnost, da
podupire sva nastojanja na izdavanju literature kojom će se Jevreji
Jugoslavije upoznati sa kulturnim vrednostima i duhovnim stremlje-
njima u jevrejstvu.

VIII rezolucija.
VERSK1 SLUŽBENICI.
Kongres konstatuje da mnoge opštine, naročito manje, ne spro-
vode versko vaspitanje, jep nemaju kvalifikovanih službenika. Kongres
nalaže Glavnom odboru da nađe puta i načina, da se potrebe opština
u torn pogledu zadovolje ispitivanjem svakog konkretnog slučaja.

IX rezolucija.
GLAVN1 ODBOR.
Kongres odlučuje, da se sednice Glavnog odbora naizmenice
održavaju u Beogradu i Zagrebu.

X rezolucija.
NADLEŽNOST 1ZVRŠNOG ODBORA
O ŽALBAMA ZBOG VERSKOG PRINOSA.
Kongres Saveza jevrejskih veroispoveđnih opština konstatuje da
se nadležnost Izvršnog odbora po pitanjima žalbi zbog verskog pri-
nosa pojedinih opštinara ograničava samo na ocenu formalnih nepra-
vilnosti oporezovanja. U meritorno odredivanje verskog prinosa Iz-
vršni odbor može se upustiti samo onda, ako u dotičnoj opštini čiji
se pripađnik žali, nema druge instancije za rešavanje po žalbama.
 157

Upitnik
jevrejskim opštinama.
U cilju d a se što b o lje u p o z n a ju sve g r a n e k u ltu r n o g živ o ta
J e v r e ja 11 J u g o s la v iji i d a se po m o g u é stv u d o b ije p o tp u n a slik a
c e lo k u p n o g je v re js k o g živ o ta 11 n a š o j d ržav i, p o tp is a n i je u p u tio
sle d e c i ‫ ״‬U p i t n i k “ k a o svoj p r e d lo g K u ltu rд о -so cijaln o j se k ciji
S a v e z a o p š tin a s tim , d a g a se k c ija p re k o S a v e z a ra z a s lje sv im a
o p š tin a m a s m o lb o m za ta č a n odgovor 11 a p o s ta v lje n a p ita n ja .

P R VA G R U P A .

Osn ivan j e j e v r e j s k ih 0 p š t i n a, p o r e k 1o i kre-

ta n j e jevrejskog stanovništva u Jugoslaviji.

1. K o je je g o d in e o p š tin a o s n o v a n a ?
2. O p isa ti p o d k a k v im je o k o ln o stim a o p š tin a o sn o v a n a.
3. P o s to je li o p š tin s k e k n jig e i a rh iv a od d a n a o sn iv a n ja
o p š tin e , a a k o n e o d tad a , od k a d a ?
4. Ko s u b ile p rv e je v re js k e p o ro d ic e , p rv a u p r a v a i p rv i
r a b in u o p š tin i?
5. J e li b ro j je v re js k o g a s ta n o v n iš tv a u o p štin i u ra š ć e n ju
1‫ י‬u o p a d a n ju ?
6. Iz k o jili s u se v a ro ši ( p o k ra jin a i z e m a lja ) o d m ah
p o o sn iv a n ju o p š in e d o selili p rv i je v re js k i sta n o v n ic i i u ko m
b r o ju ?
7. Iz k o jih s u se m e sta ( p o k ra jin a i ze m a lja ) d o c n ije d o se-
Ijav ali je v re js k i sta n o v n ic i, u k o m e b r o ju i k a d a ?
8. Iz k o jih se m e s ta J e v re ji d a n a s d o s e lju ju ?
9. D a li je s a d a u o p štin i ja č e u s e lja v a n je ili is e lja v a n je ?
10. Iz k o jih se ra z lo g a J e v re ji u s e lja v a ju i is e lja v a ju ?
11. D a li je p r ir a š ta j s ta n o v n iš tv a p o sle d ic a ja č e g u s e lja v a n ja
ili p o sle d ic a p r ir o d n o g m n o ž e n ja ?
12. D a li je o p a d a n je sta n o v n iš tv a p o sle d ic a ja c e g ise lja v a n ja
ili p o s le d ic a sla b o g m n o ž e n ja ?
13. K oliko d ece im a p ro se c n o je d n a je v re js k a p o r o d ic a ?
14. B ro j d u š a u o p štin i : 1) p r i n je n o m o sn iv a n ju , 2) p r e d
s v e ts k i ra t, 1914. i 3) d a n a s.
158

15. B ro j p o r e s k ih g la v a u o p š tin i : 1) p r i n je n o m o s n iv a n ju
2) p r e d s v e ts k i r a t 1914. i 3) d a n a s .
16. K o lik i je b r o j n o v o ro đ e n e d e c e g o d iš n je ?
17. K o lik i je b r o j s m r tn ih s lu č a je v a g o d iš n je ?
18. K o lik i je b r o j v e n č a n ja g o d iš n je ?
19. K o lik i je b r o j r a z v o d a b r a k a g o d iš n je ?
20. I m a li m e š o v itih b ra k o v a , k o lik o i k a k v ih ?
21. D a li im a m e d u J e v r e jim a g r a d a n s k ih b r a k o v a k o ji isto -
v re m e n o n is u i v e rs k o s in a g o g a ln i ?
22. I m a li is tu p a iz je v r e js tv a i 11 k o j e v e r e ?
23. P o s to ji li p re la z in o v e ra c a u п а -šu v e r u ?
24. D r u g e n a p o m e n e o is to r iji o p š tin e i o k r e t a n j u s ta n o v
n ištv a .

DRUGA G RUPA .

K u 11 u r 11 o, s o c i j a 1n o i p r i v r e d n o stan j e
u j evr ej skim opštinama.
1. K o jim se p r o fe s ija m a (z a n im a n jim a ) b a v e J e v r e ji u o p štin i?
2. K o ja s u o d tih z a n im a n ja n a jč e šć a , a k o ja n a jr e d a ?
3. K o jim se z a n im a n jim a J e v r e ji n e b a v e , a u p r a v o n jim a
se b a v e g r a d a n i d r u g ih v e ra u to m e m e s tu ?
4. K o lik o im a a k a d e m s k i o b r a z o v a n ih J e v r e j a u o p š tin i, u
k o jim s tr u k a m a i k o lik o u p o je d in im s tr u k a m a ?
5. K o lik o lju d i i ž e n a u o p š tin i im a s a d a n e z a p o s le n ih ? J e
li ta j b ro j r a s te ili o p a d a ?
6. O se é a li se m e d u o m la d in o m p o k r e t z a n o v im z v a n jim a ?
7. P o s to ji li te n d e n c a z a is e lja v a n je m i k a m o ?
8. P o b r o ja ti p o im e n ic n o sv a je v r e js k a k u ltu r n a , h u m a n a ,
so c ija ln a , s p o r ts k a i p r iv r e d n a u d r u ž e n j a u o p š tin i.
9. Z a s v a k o o d o v ih u d r u ž e n j a n a v e sti n e k o lik o b liž ih i
k a r a k te r is tič n ih p o d a ta k a ( g o d in a o sn iv a n ja , cilj, k a p ita l, b ro j
č la n o v a , p ra v ila , u s p e h , im e n a c la n o v a u p ra v e ).
10. D a li im a J e v r e ja o d b o r n ik a (v eć n ik a ) u g r a d s k o j o p štin i?
11. K o lik o im a J e v r e ja (u p r o c e n tim a ) z a p o s le n ih u d rž a v n o j,
s a m o u p ra v n o j i o p š tin s k o j slu ž b i.
12. U k o lik o J e v r e ji u c e s tv u ju u r a d u d r u g ih n e je v r e js k ih
u d r u ž e n j a iz to g a m e s ta ?
13. I m a li u o p š tin i J e v r e j a u m e tn ik a : (s lik a ra , v a ja ra , m u -
z ic a ra , g lu m a c a , p e v a ca , itd.)
14. K a k a v je o p š ti so c ija ln i i k u l tu r n i n iv o J e v r e j a u o p štin i?
 159

15. P o s to ji li u o p štin i je v r e js k a b ib lio te k a ? P r ip a d a li o n a

o p š tin i ili je p r iv a tn a ? K a d a je o s n o v a n a i k o lik o k n jig a im a?
16. P o s la ti š ta m p a n e iz v e šta je ili sp o m en ice, a k o ih je op-
š tin a ili k o je d r u g o p riv a tn o u d r u ž e n je r a n ije šta m p a lo .
17. D a li ž e n e im a ju a k tiv n o i p a siv n o p ra v o u o p štin i i
od k a d a ?
18. Im e n o v a ti je v re js k e k n již e v n ik e , p e sn ik e , p isce, n a u e n ik e ,
filo zo fe i n o v in are .
19. K oliki je b io b u d ž e t p r i o s n iv a n ju o p štin e (p rv i b u d ž e t)
k o lik i je b u d ž e t b io p r e d sam sv e ts k i ra t, a k o lik i je d a n a s ?
20. D a li se u o p štin i ili u p riv a tn im d o m o v im a n a la z e ta k v i
p re d m e ti iz d a v n a s n je ili s k o ra š n je p ro šlo sti, koji b i po sv o jo j
in te re s a n tn o s ti, p o svojoj k a ra k te r is tic i i p o svom e z n a č a ju m o g li
b iti u z e ti u o b z ir p r i o sn iv a n ju z e m a ljsk o g je v re js k o g m u z e ja u
B e o g ra d u , k ao n a p r im e r : s ta r i je v re js k i ru k o p isi, s ta r a je v re js k a
p ism a , s ta re je v re js k e k n jig e , s ta r e je v re js k e n o te, s ta re slik e
(u lja n e ili ak v a re le ), s ta r e s k u lp tu r e , s ta re fo to g ra fije , s ta ri p re d -
m eti u u p o tre b i p r i v rš e n ju v e rs k ih o b re d a (ta le to t, m ezu zo t,
m e n o ra , itd.), p re d m e ti s ta rin s k e n o š n je (i m u šk e i žen sk e),
s ta r o p o s u d e i s ta r i n a m e šta j, s ta r in s k i ru e n i rad o v i, s ta r in s k i
u k r a s n i p re d m e ti sa je v re jsk o m k a ra k te ris tik o m , fo to g ra fije
s ta r ih je v re js k ih k u é a i s ta n o v a (fa s a d a i u n u tra š n jo s t), s ta r in s k i
n a k it sa je v re js k o m k a ra k te ris tik o m , s ta ri je v re js k i novci, s ta r e
je v re js k e ig ra c k e, itd . Z u ovaj r a d bile bi n a ro č ito p o g o d n e
je v re js k e žene.
21. D a ti im o v n o s ta n je p o r e s k ih g lav a p rib liž n o u p ro c e n tim a :
1) v rlo im u cn ih , 2) im u cn ih , 3) s r e d n je g sta le ža , 4) siro m a šn ih ,
5) v rlo siro m a šn ih , 6) lju d i p o tp u n o b ez sre tsta v a .
22. D ru g e v a ž n e p rim e d b e i n a p o m e n e o k u ltu rn o m , so-
cija ln o m , i p riv re d n o m s ta n ju u o p štin i.

T R E Ć A G RU PA .
Jevrejske škole.
1 K oliko je v re js k ih škola. im a u o p štin i i o d k a d a o n e
p o s to je ?
2 J e s u li o n e p o m o ćn e (n e sa m o sta ln e ) ili su s a m o sta ln e
(a u to n o m n e ) u r a n g u d rž a v n ih o sn o v n ih š k o la ?
3) K oliko m u šk e i k o lik o ž e n sk e dece im a u o sn o v n im
šk o la m a , k o lik o m u šk e i k o lik o ž e n s k e dece im a u g im n a z ija m a ,
i k o lik o m u šk e i k o lik o ž e n sk e d e c e im a u d ru g im šk o la m a ?
 160

4. K o ih i z đ r ž a v a i k o lik i je n jih o v g o d i š n j i b u d ž e t ?
5. K o lik o s t u d e n a t a i s t u d e n t k i n j a iz te o p š ti n e p o h a d a ju
u n i v e r z it e t i u k o jim m e s tim a ?
6. K o lik o u e it e lj a i u č ite ljic a im a u š k o li ?
7. V rše li o n i i k o je đ r u g e d u ž n o s ti u o p š tin i i k a k v e ?
8. K a k a v j e u s p e h đ a k a u š k o li ?
9. P o s to ji li z a s e b n a š k o ls k a z g r a d a ?
10. A k o n e p o s to ji š k o la u o p š tin i, z a š to o n a n e p o s to ji ?
11. D a li u č ite lji iz d r u g i h o p š ti n a p o u č a v a ju d e c u iz te
o p š ti n e i k a k o ?
12. D a li d e ç à iz te o p š tin e p o s e ć u j u j e v r e js k e š k o le iz d r u g ih
o p š ti n a ?
13. K o ji s u š k o ls k i u d ž b e n ic i u u p o t r e b i ?
14. D a li p o s to je s p e c ija ln i k u r s e v i z a p o u c a v a n j e o m la d in e
u je v r e js k o m j e z i k u ?
15. D r u g e v a ž n e n a p o m e n e o je v r e js k o j š k o li i u o p š te o
š k o lo v a n ju ?

ČETVK TA G RU PA .
J e v r e j s k a im ena i p re z im e n a u Jugoslaviji.
1. N a b r o ja t i p o m o g u ć s tv u s v a m u š k a i s v a ž e n s k a im e n a
ponaosob.
2. N a b r o ja t i p o m o g u c s tv u s v a p r e z im e n a .
3. K o ja s u im e n a i p r e z i m e n a č e šć e u u p o t r e b i ?
4. K o ja s u im e n a i p r e z i m e n a r e d e u u p o t r e b i ?
5. K o ja im e n a i p r e z im e n a n i s u s a d a v i š e u u p o tr e b i?
6. A k o s u n e k a d a š n j a im e n a i p r e z im e n a z a m e n je n a d a -
n a š n ji m im e n im a i p r e z im e n im a o n d a is p i s a ti iz k o j ih im e n a i iz
k o jih p r e z i m e n a s u n a s ta l a d a n a š n j a im e n a i d a n a š n j a p r e z im e n a .
7. N a b r o ja t i p o d a tk e z a p o j e d i n a im e n a i p r e z im e n a .
8. D r u g e n a p o m e n e o im e n im a i p r e z im e n im a .

PE T A G RU PA .
H ra m o v i u Jugoslaviji.
1. B ro j h r a m o v a u o p š tin i.
2. K o je s u g o d in e s a z id a n i ?
3. P o c ije m p l a n u i n a d z o r u , p o d k o jo m u p r a v o m i za
v r e m e k o g r a b i n a je h r a m s a g r a d e n ?
4. K o iik o je t a d a k o š ta o ?
5. J e li n a k n a d n o i k a d a p o p r a v l j e n ?
 161

6. C ijim je s re ts v im a p o p r a v lje n ? (iz r e đ o v n o g b u đ ž e ta ,

d o b ro v o ljn im p rilo z im a m e š ta n a ili iz d r u g ih o p štin a ).
7. K o lik o s e d iš ta (m u šk ih i ž e n sk ih ) im a u h r a m u ?
8. K o lik o je je v re js k ih p o ro d ic a (ili d u ša ) b ilo u o p štin i
k a d a se h ra m g ra d io , a k o lik o ih im a d a n a s ?
9. J e П p o s e ta u h ra m u u o p a d a n ju ili u ra š ć e n ju , i u k o jo j
je g o d in i p o s e ta b ila n a jč e š ć a ?
10. Im e n o v a ti sve đ o s a d a š n je r a b in e u o p štin i.
11. J e П b ilo i d r u g ih h ra m o v a u o p š tin i ili u o k o ln im m e-
stim a, i k a d a su o n i ra z r u š e n i ili s u p o sta li n e u p o tre b ljiv i?
12. P o s to ji li s a d a p o tre b a z a n ovim h ra m o m u o p š tin i?
13. P o s to ji li i k o lik a su s re ts tv a za z id a n je n o v o g b r a m a ?
14. N e k o lik o f o to g ra fija b r a m a (fa sa d a i u n u tra š n jo s t).
15. B ro j S e f e r T o r a u h ra m u , k a d a s u n a b a v lje n i i o d a k le ?
16. P o s to je li u o p š tin i osim b r a m a jo š k a k v e p ro v iz o rn e ili
p r iv a tn e b o g o m o lje, k o lik o ih im a, k o m e p r ip a d a ju , k a d a s u sa-
z id a n e (d a ti i d r u g e k a ra k te ris tic n e p o d a tk e o n jim a).
17. D ru g e n a p o m e n e i p r im e d b e o h ra m o v im a u o p štin i.

ŠE S T A GRUPA .
Jevrejska g r o b lj a u J u g o s 1 a v i j i.
1. K oliko g r o b ja im a o p š tin a d a n a s?
2. K oliko ili je im a la sv e g a ?
3. P o b r o ja ti sv a g r o b lja od k a d a o p š in a p o sto ji ?
4. K ad su o n a o sn o v a n a, o d k o je d o k o je g o d in e su o n a
b ila u u p o tre b i, i k o lik a je n jih o v a p o v rš in a ?
5. K o lik i b ro j g ro b o v a su o n a s k u p a i p o je d in a e n o sa-
d rž a v a la ?
6. P o s la ti fo to g ra fije tih g ro b lja , kao i p o je d in ih k a ra k te ri-
stič n ib s p o m e n ik a i g ro b o v a.
7. Iz k o je g o d in e p o tic e n a js ta r iji n a d g ro b n i sp o m e n ik ?
8. K ojim jez icim a s u isp is a n i n a tp is i n a d g r o b n ib s p o m e n ik a
(o d n a js ta r ijih do d a n a š n jih )?
9. N av esti n e k o lik o n a tp is a n a o rig in a ln im je z ic im a i o rig i-
n a ln im slovim a.
10. D a li se v ise m rtv ih s a h r a n ju ju u je d n o m g r o b lju i k o lik o
i u k o m p o lo ž a ju (je d a n v rh d r u g o g a ili je d a n p o r e d d ru g o g a )?
11. D a li p o s to je p o ro d ič n e g ro b n ic e , o d k a d a , d a li su o n e
i s a d a u u p o tre b i, i k o lik o se m rtv ih m ože u n jim a 1 1 a j vise sa-
h r a n iti?
 12. D a U se m rtv i к и р а ји kod k u ć e ili u m r tv a č n ic i n a
g ro b lju ?
13. K a k o se u k o p a v a ju (u s a n d u k u — d r v e n o m ili m e ta ln o m
— ili b e z s a n d u k a ) ?
14. Iv o lik o je g r o b lj e d a le k o o d v a ro š i ?
15. D a li se i n a d r u g im m e s tim a m rtv i u k o p a v a ju o sim n a
g ro b lju ?
16. K a k v o g s u o b lik a n a d g r o b n i s p o m e n ic i b ili r a n ije , a ka-
k v o g su sa d a ?
17. D a li s u ti s p o m e n ic i s k u p o c e n i ili 1 1 e (o d k a k v o g su
m a te r ija la ) ?
18. D a li o b i ici s p o m e n ik a i n a tp i s i n a n jim a im a ju s lič n o s ti
s a h r iš ć a n s k im ili n e h r iš ć a h s k im iz to g a m e s ta ili s a je v r e js k im
iz d r u g i h m e s ta ?
19. D a li s u g r o b l j a im a la s v o je p r o to k o le i sv o j r e g i s ta r , i
d a li ili i s a d a u r e d n o v o d e ?
20. J e s u li g r o b l j a o g r a d e n a i o d k a d a ?
21. D a li s u s t a r a g r o b lj a p r o d a t a i k a d a ili s u o k s p r o p r i s a n a
o d v la s ti i k a d a ? A k o s u p r o d a ta , z a k o lik o s u p r o d a t a i n a š ta
je n o v a e u t r o š e n ?
22. D a li n a tp i s i n a d g r o b n i h s p o m e n ik a m o g u d a ti i d r u g e
p o d a tk e v a ž n e z a u tv r d iv a n je i s t o r ij s k o g r a z v o ja d o tič n e o p š tin e ?
23. D r u g e v a ž n e p r im e d b e i n a p o m e n e o g r o b ljim a .
Dr. D A V ID A L B A L A .

Апел јеврејским вероучитељима.

Од стране припремног одбора за орган изацију је в р е јс к и х
в е р о у ч и т е љ а y Ј у г о с л а в и ји у р е д н и ш т в о je при м и л о следећи апел
у п у ћ е н у ч и т е љ и м а с м о л б о м да ce о т ш т а м п а :

‫ ״‬П о ш то в ани господине колега !

С а р а з н и х стр а н а пао je п р е д л о г о оснивању о р г а н и з а ц и је
је в р е јс к и х вероучителЈа y Ј у го с л а в и ји . С о б з и р о м на т е ш к о ћ е с к о -
ји м а ce б о ре д а н а ш њ и ве р о у ч и те љ и п р и р а д у за савесно ис п у њ а -
вањ е н а с т а в н о г п р о г р а м а , биће с в а к о м ја с н о да би нам о ваква
о р г а н и з а ц и ј а д о б р о д о ш л а , је р би y м н о го м п р и д о н е л а да настава
в е р о н а у к е y целој К р а љ е в и н и п о с т а н е је д н о о б р а з н а и савременија,
ш т о би н адаљ е о ја ч а о р а д С авеза је в р е јс к и х в е р о и с п о в е д н и х о п-
штина.
 163

П р е т п о с т а в љ а ју ћ и да и Ви имате интереса за рад је д н е та кв е

о р г а н и з а ц и је , молимо Вас да изволите што п ре одговорити оп-
ш и р н о на следећа п итањ а :
1) Јесте ли y п р и н ц и п у за је д н у о р г а н и з а ц и ју вероучитељ а ?
2 ) K o би могао да ступи y н ам ер аван у о р г а н и з а ц и ј у ?
3 ) К о ји би био з а д а т а к о р г а н и з а ц и је ? М и с л и т е ли да би тр е -
бало да она буде с амо стр учн о с та л е ш к а о р г а н и з а ц и ја или би
тр е б а л о да ce она заин те р е с у је и за м атеријал ни п о л о ж а ј њ ених
чланова ?
4) К а д а би тр еб ал о да ce одржи први к о н с т и т у и р а ју ћ и са-
с т а н а к , где и y к о је време (поводом к о ј е г већег састанка Јевреја
целе К р а љ е в и н е ) ?
5) Имате ли к о ји п р е д л о г пли наро ч ите жеље y погл е д у
п ра в ил а о р г а н и з а ц и је ?
6) K oje р еф ерате п р е д л а ж е т е за први с а с г а н а к ?
7) Јесте ли за д о п и с и в а њ е на земаљ ском или на је в р е јс ко м
је з и к у ?
М јлимо да ce о д г о в о р и пошаљу на адресу: др. Ју д а Л е в и ,
Б е о гр а д , К р а љ а П е т р а улица 7 1 . “

БЕЛЕШ КЕ.

Амерички филозоф Вил Дурант о Јеврејима.

З н а м е н и ти а м е р и ч к и филозоф, Вил Д у р а н т , y своме великом
и врло п оп у л а рн о м е делу ‫״‬T h e S t o r y о f P h i l o s o p h y, T h e
L i v e s a n d O p i n i o n s of t h e G r e a t e r P h i l o s o p h e r s “
(y с р п с к о м преводу од др. М и л о ш а Ђ у р и ћ а : ‫״‬У м ц а р у ј е “) са
следећим речима о је в р е јс ко м н а р о д у у води своје ч и т а о ц е y фи-
л о з о ф и ју Б а р у х а С п и н о з е :
‫״‬С у д б и н а Јевреја после њ и х о в о г растурањ а је д а н je од ве-
л и к и х епова ев р о п с к е историје. К а д а су Римљани освоји ли Јеру-
салим (70.), б у д у Јевреји из своје прв об и тн е отаџбине и з а г н а н и , и
б е ж а њ е м и е к о н о м с к и м п ри л и к а м а расути међу све н а р о д е и све
к о н т и н е н т е , гоњ е н и и д е д и м и р а н и од п р и с тгл и ц а в е л ики х р ели ги ја
— х р и ш ћ а н с тв а и м ухам еданства — к о ји м а ce п о р е кл о своди на
је в р е јс ке списе и на је в р е јс к а предањ а. Ф еудал ним системом спре-
чавани да п ос е д у ју земљу, и руф етим а о д б и ја н и од за н а т а, затва-
р а ни y п реп уњ ен е гето е и п р и те ш њ а в а н и п р о г о н и м а , злостављани
о д н аро д а и и с ко р и ш ћ а в а н и од кр а љ е ва , Јевреји су својим с о п-
ственим к а п и та л о м и својом пословном с п о с о б н о ш ћ у п о д и г л и мале
и вел ике градове к о ји су за ц и в и л и з а ц и ју необично н у ж н и . О д -
б а ци ва н и е к с к о м у н и к о в а н , срамоћен и рањ аван, овај чудесни
 164

н а р о д , без и к а к в е п о л и т и ч к е с т р у к т у р е , без и к а к в о г з а к о н с к о г
п р и м о р а в а њ а на с о ц и ја л н о је д и н с т в о , ч а к и без з а ј е д н и ч к о г је з и к а ,
м о г а о ce о д р ж а в а т и телом и д у х о м , ч у в а т и свој р а с н и и п ро с в е т н и
и н т е г р и т е т , б р а н и т и ф а н а т и ч к о м љ у б а в љ у своје н а јс т а р и је о б ич а је
и п р е д а њ а , и с т р а љ и в о и у п о р н о о ч е к и в а т и д а н с во га спасења.
ВеНи б р о је м н е го л и и к а д а п р е , y свима о б л а с ти м а славан з б о г
н а п о р а с в о ји х г е н и ја , он je, после д в е х и љ а д у г о д и ш њ е г л у та њ а ,
д о ч е к а о да ce y т р и у м ф у п ре с е љ у је y с в о ју с та р у и н е за б о р а в л 3ен у
о т а џ б и н у . К о ј а д р а м а би м о гла да п р и к а ж е в е л и ч и н у о вих п а т њ и ,
р а з н о л и к о с т о в и х сцена, и част и п р а в е д н о с т о в о га р еш ењ а? K oje
п е с н и ш т в о би м о г л о да д о с т и г н е р о м а н ове с т в а р н о с т и ? “

Č IT U L J A .

I Dr. M oric R otk op ï | 16. j u n a o. g. p r e m in u o je u S a r a je v u

D r. M o ric R o tk o p f, p r e t s e d n i k ta m o š n je J e v r e j s k e o p š tin e e šk e -
n a s k o g o b r e d a . — P o k o j n ik je s ta j a o n a č e lu te o p š tin e p u n ih
35 g o d in a , a v ec s a m a ta č in je n ic a n a jb o l je i l u s t r u j e z n a c a j n je -
g o v e liè n o s ti u z a je d n ic i k o j u je k r o z to lik e d e c e n ije p re d v o d io .
— N je g o v u g le d n i je b io v e lik s a m o u n je g o v o j v e r s k o j z a je d n ic i,
n e g o je o n im a o v e lik o im e i u p r a v n ič k im r e d o v im a , ta k o d a je
n je g o v o m iš lje n je t r a ž e n o p r ilik o m d o n o š e n ja m n o g ih z a k o n a .
P o k o j n ik je u o p š te b io v rlo u g l e d n a lic n o s t u S a r a je v u .
S la v a m u!

I E m anuel V a k sler | J e v r e j s k a v e r o is p o v e d n a o p š tin a u

N o v o j G r a d iš k i p r e t r p e l a je v o lik i g u b ita k . N je n z a s lu ž n i p r ê t-
s e d n ik , E m a n u e l V a k s le r, p r e m in u o je 28. m a ja o. g. — P o k o jn ik
je b io u g le d n a lič n o s t i c e n je n o d s v ih o p š tin a r a , p a je i n e g o v a
s m r t iz a z v a la v o lik u ž a lo s t u o p š tin i.
S la v a m u!

Власник: Савез јеврејских вероисповедних општина.

Одговорни уредник: др. Давид Албала, Београд, Високог Стевана 6
 Уређивачки одбор:
Др. ИСАК АЛКАЛАЈ.
ИГЊАТ ШЛАНГ.
Др. БУКИЋ ПИЈАДЕ.
Др. ИВАН КОН.
Др. ЛАВОСЛАВ ШИК.
Др. НИКОЛА ТОЛНАУЕР.
Др. ДАВИД АЛБАЛА.

Ур е д ник:
Др. ДАВИД АЛБАЛА.

ГЛАСНИК
излази тромесечно, на пет табака. Претплата за 1933. годину
износи 30.— динара. Поједини број стаје 10.— динара.

Штампарски завод ‫״‬Орао‫״‬, Београд, Топличин Венац 4.

За штампарију Петар Радоичић.