...Zato i ne vidimo da bi Glez Horstenau kao tragina linost mogao posebno da privue nau panj'u.

Nije bio ni komandant koji je u Drugom svetskom ratu izvodio neku znaajnu ope -raciju, a ne impresiontraju ni njegovi vojnoistorijski radovi. Ali, on je svoje ime uneo u literaturu ovog razdoblja time to je ne -o bino detaljno vodio dnevnik beleei svoje razgovore sa mnogim politikim i vojnim linostima i aktuelne dogaaje. A trei tom koji je pred nama zahvata dogaaje u Hrvatskoj, svu nesreu naeg naroda, preputenog planskom unitavanju i baenog uz to i u meusobno istrebljenje. Koncentracija grade na nekoliko kljunih pitanja od strane prireivaa dela, poznatog austrijskog istoriara, znatno e olakati ulaenje u obilje dnevnikih podataka. U celini, me-utim, ona pokazuje kontinuiranost nemake politike na ovom prostoru, koja je u jednom trenutku toliko izrazito izbila na videjo da bi se u tragediji Jugoslavije pola veka potom ponovo ispoljila. Zovan Konstantinovi

(38)

...Drugi dogaaj! Jo moj bes nije bio nestao zbog Bjelovara kad sam doznao da su ustaki zlocinci iz logora Jasenovac (mesto strave) upali u tri sela na reci Savi, koja su pred kraj 1941. prela u rimokatoliku veru. Na-moju telefonsku inter-venciju Paveli je obeao da e preduzeti odgovarajue mere. Samo dva dana kasnije moj hrvatski prijatelj mi je javio da je dolo do novog napada na ova nesrena sela. Reen na sve, pourio sam do efa drave i izjavio mu da u lino da posetim taj strani logor u Sisku, a pored toga i sela (srpska, prim, prev.) na Savi. Zahtevao sam da sa mnom pou i ustaki funkcioneri. Voz je trebalo da krene kroz dva sata. Paveli mi je dodelio jednog dravnog sekretara. kao i svog autanta, ustau. Pored mene i gorespomenutih na put su krenuli i Mecger, garnizonski lekar i nekoliko inovnika nemakog biroa za rad u Zagrebu. Srce me uvek zaboli kada putujem ovom od boga blagoslove-nom i lepom zemljom, a pri tom mislim kakvu su joj veliku nesreu naneli zlrkovci. U Sisku na elezniko) stanici doiveo sam scenu o kojoj sam ve govorio. Poslao sam lekara da poblie pogleda i pregleda ljude u vagonu. Sam nisam priao nijednom. Izbegao sam to jer nijedan nemaki general ne bi smeo da to uradi a da odmah ne reaguje i ne zaustavi ovu svi-njariju. Meni je, meutim, bilo zabranjeno da politick! delu

(38)

Glez fon Horstenau IZMEU HITLERA I PAVELIA (MEMOARI KONTROVERZNOG GENERALA) Ein General im Zwielicht DIE ERINNERUNGEN EDMUND GLAISES VON HORSTENAU

Biblioteka ISTORIJA

Glavni i odgovorni urednik

Zoran ivkovi

tampanje ove knjige pomogao je Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

(38)

IZMEU HITLERA I PAVELIA

(MEMOARI KONTROVERZNOG GENERALA)

PREVOD SA NEMAKOG

NIKOLA IVKOVI

NOLIT 2007.

(38)

Sadraj
Umesto predgovora ............................................................................... I-IV Primedba ...................................................................................................... 7 Uvod (Podela Jugoslavije) ........................................................................... 11 Skraenice ................................................................................................... 26 I Misijau Hrvatskoj (Seanje) ................................................................... 27 Prva razoaranja u Zagrebu - rasprava sa Italijom ............................ 74 Pred napad na Sovjetski savez .......................................................... 86 IV Berlinski utisci ............................................................................ 93 V BogVraldar" ............................................................................106 VI Put u Hitlerov g'lavni tab .........................................................125 VII Na silaznoj putanji ....................................................................148 Vin Berlin i glavni tab sredinom februara 1943 .............................. 178 IX Alzaani u Hrvatskoj ................................................................. 200 X Nemaki krst ............................................................................. 202 XI Klezhajm i Berhtesgaden .......................................................... 213 U Vrhovnoj komandi Vermahta 1943 ............................................ 246 Poseta Beu ..................................................................................250 XIV Ubrzani pad............................................................................... 257 XV U firerovom glavnom tabu ...................................................... 280 XVI Utisci u Maarskoj. SS-formacije i kozaci u Hrvatskoj ............ 318 XVII Moskovska deklaracija. U firerovom glavnom tabu i u Berlinu ................................................................................. 346 XVIII Razgovori u Beu i Klagenfurtu ............................................... 375 XIX Stanje u Hrvatskoj....................................... .' ........................... 403 XX Kod Adolfa Hitlera u Klezhajmu. Upad u Maarsku ............... 451 XXI Zverstva SS jedinica u Dalmaciji. Utisci sa puta po Maarskoj, 1944 .................................................................. 471 XXII Na slubi u Beogradu ................................................................ 498 XXIII Poseta Salcburgu poetkom jula 1944 ...................................... 513 XXII Moj pad. Kako sam smenjen kao nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj XXIII Rastanak od ivota .................................................................... 568 XXIV Besposlen u Beu - informacije iz Hrvatske i Maarske ................................................................................ 573 XXVn U Beu, decembar 1944 ...............................................................598 XXIX 516

XXVIII Razgovori sa Slavkom Kvaternikom i Ernstom Kaltenbrunerom 632 Procesi protiv ratnih zloinaca i pokuaji SS -a da sklopi mir ............................................................................ 653 XXX ..........................................................................................................Front se pribliava Beu - bekstvo u Salcburg ................................................................................................................656 XXXI ......................................................................................................... U susret kraju 669 U ratnom zarobljenitvu u Salcburgu i Augzburgu .......................677 Poslednja kritika ponaanja u politici .......................................................713 Izjava ........................................................................................................734 Napomena prevodioca ............................................................................. 740

(38)

Umesto predgovora
U godinama po zavretku Drugog svetskog rata, dok je Austrija jo bila podeljena na etiri zone, ali saveznici se ve bili saglasili da ova mala poruena zemlja postane ponovo samostalna drava, i dok su ljudi sa puno poleta radili na obnovi, ostavivi za sobom iskustvo sa hiljadugodinjim rajhom, bio sam u prilici da dvadesetak dana bora-vim u Beu kako bih u Nacionalnoj biblioteci sakupljao grau za svo-ju disertaciju. Iskoristio sam taj boravak i da bih udovoljio svojoj dav-nanjoj elji da posetim i Vojni arhiv kako bih otkrio podatke o vojnoj karijeri, karakteristike (Conduite-Liste) jednog od mojih pradedova, graniarskog pukovnika cesarske vojske. Arhiv se tada jo nalazio u svom starom zdanju. Zakucao sam na vrata od teke orahovine na ko-jima je pisalo - prijemna soba. Uavi u poveu sobu sa starinskim svodovima, primetio sam veliki sto za rad u sredini i oko njega neko-liko stolica. One su bile prazne, a samo za pisaim stolom sa strane se-deo je deurni slubenik i veoma predusretljivo sasluao moju albu. Pozvao me je da sednem za sto i saekam traena dokumenta koja e mi brzo biti doneta na uvid. U sobi je visila samo jedna slika, uveana i uramljena fotografija, poprsje oveka u generalskoj uniformi prenatrpanoj blistavim orde-njem. Kako sam i sam bio vojnik, znao sam da su odlikovanja za istin-sku hrabrost zapravo svuda nekako veoma skromna. Blistava su ona namenjena ljudskoj tatini. Ovom prvom utisku odgovarao je i lik o-veka na fotografiji, lica izduenog, dopadljivog izgleda sa briima i kosom strogo na razdeljak, pomalo mutnim oima - oigledno je ui-vao u ovakvoj pozi. Lik na ovoj fotografiji niim nije pokazivao neto to ga je inilo privlanim. Pitao sam deurnog slubenika ko je ovaj ovek. A on mi je sa puno potovanja odgovorio - general Glez Horstenau. Znate, on je dugogodinji direktor naeg arhiva i veoma je zasluan za njegov razvoj. Iako nikada do tada nisam video oveka sa ove fotografije, ipak sam mnogo uo o Edmundu Glezu Horstenauu (Edmund Glaise Hor-stenau), pa ono to sam tada uo iznosim kao kratku skicu za upozna-vanje ove linosti. Edmund Glez Horstenau rodio se 1882. godine u oficirskoj poro-dici u mestu Braunau na reci In u Austriji, koje je i Hitlerovo rodno mesto. Ostavi rano bez oca, Edmund je kao deak primljen u vojnu gimnaziju, posle koje je zavrio i akademiju. Kada je izbio Prvi svet-ski rat on je bio generaltabni oficir. U toku rata, po svemu sudei, nikada nije bio na frontu, ve u Centra za informacije, i on je bio taj koji je sastavljao ratne izvetaje za austrougarsku vojsku. Posle rata on e biti direktor Vojnog arhiva i na torn poloaju stei in generala. Bio je zapravo vise inovnik nego komandant, pa se zbog toga mogao baviti i politikom. Dva austrijska dravnika, Engelbert Dolfus (Engelbert Dolfuss) i potom Kurt Sunig (Kurt Schuschnigg), sluei, kao eksponenti klerikalne desnice, parlamentarnom sistemu, uguili su pobunu radnika i 1934. godine proglasili Staleku dravu" (Standenstaat). Umesto parlamenta sastavljenog od predstavnika izabranih od naroda, uspostavljen je Dravni savet od imenovanih clano-va, pa je meu njima bio i Glez Horstenau, i ne samo to, ve je postao i dravni sekretar, a potom i ministar u Sunikovoj vladi. Postojala je samo jedna politika organizacija, Patriotski front (Vaterlandische Front). Imajui protiv sebe poraene socijaldemokrate i borei se ogor-eno protiv onih snaga u zemlji koje su zahtevale prikljuenje Treem rajhu, reim je razmiljao o restauraciji Habzburgovaca i ujedno traio oslonac na faistiku Italiju. U vezi sa ovakvom politikom, a povodom atentata na kralja Aleksandra, pominjali su se i kontakti koje je Glez Horstenau odravao sa ustakim teroristima. Sudbina Austrije kao nezavisne drave odluena je kada se Muso-lini opredelio za savez sa Hitlerom. U ovom za Austriju dramatinom preokretu, kad su umarirale nemake trupe, pokazalo se da je Glez Horstenau bio ilegalno povezan sa nacionalsocijalistikom opozici-jom. Linost najveeg poverenja biveg reima postae i potpredsed-nik u novoj nacionalsocijalistikoj vladi koja je, dodue, i trajala svega nekoliko dana, pa e Austrija biti podeljena na pokrajine i u ovom ob-liku ui u sastav Treeg rajha. Za ovakav rad, koji se sa moraine strane u najmanju ruku moe smatrati kao problematian, Glez Horstenau je od Treeg rajha mogao oekivati odgovarajuu nagradu. Postao je poslanik u Rajhstagu velikonemakog rajha, priznat mu je visok rang u partijskoj vojsci crnih koulja, pa nam
(38)

je ostala sauvana i njegova slika u uniformi SA-oberfirera, a kada je otpoeo rat vidimo ga kao generala nemakog Vermahta dodeljenog Vrhovnoj komandi za specijalne zadatke. Posle nekoliko manjih ovakvih zadataka, on e od 1941. do 1944. godine obavljati dunost nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj". Za razliku od kompetencija komandujueg generala", on pod sobom nije imao neke jedinice, ve se njegov zadatak sastojao u tome da za-stupa interese nemakog Vermahta i posebno da pomogne u izgradnji vojske Nezavisne drave Hrvatske. Dodue, i on e u torn vremenu, makar svega nekih desetak dana, biti komandujui general", i to za Srbiju, zamenjujui privremeno generala Felbera. Ali ni za ovo kratko vreme nije bio u prilici da izvede neke vojne operacije. Naprotiv, konstatuje da je tada pod sobom imao samo neto policijskih jedinica, te da su vei deo Srbije pod okupacijom drali Bugari, od kojih su upravo u tih nekoliko dana neke jedinice prebegle parti zani ma. No, Glez Horstenau je tada ve bio svestan uloge koju je odigrao. U Austriji, koja je sa tolikim oduevljenjem pozdravila prikljuenje Treem rajhu, raspoloenje se bilo promenilo. Sa gubitkom vere u po-bedu raslo je ubeenje u posebnost Austrijanaca. Nemci su svoje nipo-datavanje prema Austrijancima ispoljavali i prema Glezu Horstenauu. Nisu ga cenili ni kao vojnika ni kao nacionalsocijalistu. Kad bi za-jedno sa nemakim ambasadorom dolazio kod Pavelia, ambasador bi ulazio u Paveliev kabinet, a Glez Horstenau je za to vreme morao da ceka u predsoblju. Da li je katarza kroz koju je proao kao zarobljenik zapadnih saveznika u logoru Langvaser (Langwasser) kraj Nirnberga, gde su pre toga amile hiljade srpskih zarobljenika, a gde je 1945. go-dine samoubistvom okonao sebi ivot, dakle, da li je ova katarza u smislu vraanja na vrednosti austrijske tradicije i opredeljenja za Evropu, eventualno, samo posledica povreene sujete i izigranosti -Pitanje je koje se vise postavlja pred one koji prouavaju sloenu Psiholoku situaciju austrijskog identiteta. Zato i ne vidimo da bi Glez Horstenau kao tragina linost mogao posebno da privue nau panju. Nije bio ni komandant koji je u Dru-gom svetskom ratu izvodio neku znaajnu operaciju, a ne impresioni-raju ni njegovi vojnoistorijski radovi. Ali, on je svoje ime uneo u literaturu ovog razdoblja time to je neobino detaljno vodio dnevnik beleei svoje razgovore sa mnogim politikim i vojnim linostima i aktuelne dogaaje. A trei torn koji je pred nama zahvata dogaaje u Hrvatskoj, svu nesreu naeg naroda, preputenog planskom unitava-nju i baenog uz to i u meusobno istrebljenje. Koncentracija grade na nekoliko kljunih pitanja od strane prirei-vaa dela, poznatog austrijskog istoriara, znatno e olakati ulaenje u obilje dnevnikih podataka. U celini, meutim, ona pokazuje konti-nuiranost nemake politike na ovom prostoru, koja je u jednom trenut-ku toliko izrazito izbila na videlo da bi se u tragediji Jugoslavije pola veka potom ponovo ispoljila. Zoran Konstantinovi

(38)

Primedba
S treom knjigom zavrava se objavljivanje memoarskih beleaka Edmunda Gleza fon Horstenaua. Ova knjiga sadri dnevnike beleke koje su voene od aprila 1941. do juna 1945. godine. Njima su dodata i dva teksta napisana u zatvoru, u Nirnbergu. Ti prilozi imaju karakter razmatranja sopstvenog ivotnog puta i praktine primene i posledice koje je velikonemaka misao imala u politici Adolfa Hitlera. Glez Horstenau, oficir, novinar i istorijski pisac, politiki je delovao, a isto-vremeno angaovao se kao pisac u Austrougarskoj monarhiji, (prvoj) Republici Austriji i u razdoblju od 1938. do 1945. Pretean deo nje-govih dela predstavljaju novinarski prilozi, zatim vojnoistorijska, poli-tika i istorijsko-biografska dela. Od 1938. do 1946. Glez Horstenau vodio je autobiografske zabeleke delimino retrospektivno, a delimi-no dnevno, nedeljno ili meseno. One su, najzad - koliko je poznato do sada, ako se ne uzmu u obzir neka ponavljanja u tekstu - u celosti objavljene. Od 1957. do 1984. njegove zabeleke punile su police Austrijskog dravnog arhiva. Od toga vremena nije protekla nijedna decenija a da se ta graa nije poveala. Uzrok tome jeste sudbina auto-ra, koja je puna uspona i padova. Nezavisno od njegove sudbine jeste i sudbina samih beleaka. Glez Horstenau je napisao svoje zabeleke, a jedva da ih je pregle-dao i popravljao. Dnevnike zapise vodio je verovatno i sa namerom da budu objavljeni jo tokom njegovog ivota ili posle njegove smrti. Meutim, mora objektivno da se uzme u obzir i injenica da je on pu-blicista koji je rado i mnogo pisao; neke informacije namerno je zapi-sao i plasirao u svojim memoarima, neka svoja ubeenja jasno je for-nuilisao. Naravno, s druge strane, mnogo toga je preutao, to bi bilo vredno i vano prilikom prosudivanja njegovog delovanja. Pa ipak, iz-8 eda da je sadraj njegovih zapisa znaajan za savremenu, vojnu, kul-tuniu i politiku istoriju Austrije i njenih suseda. Zbog toga je ova edicija i objavljena. Prireiva ovog dela zahvaljuje svim osobama i institucijama koje su doprinele objavljivanju memoara. Na prvom mestu izdava ovde eli da imenuje gospodina Vasu Kazimirovia. On se pokazao kao istinski prijatelj, i to kako kod pisanja uvoda i fusnota tako i prilikom kritikih napomena, dodatnih saznanja, moraine podrke i tehnike po-moi. Njegovo poznavanje stvari kao novinara i pisca i lina iskustva doprineli su u veoma velikoj meri da se ova knjiga objavi. Zahvalnost, takoe, pripada pre svega dr Vilhelmu Hetlu (Wilhelm Hottl) i Hildi Borodajkevic, koji su Ratnom arhivu stavili na raspolaganje sve ruko-pise Gleza Horstenaua, ali i drugi vaan materijal koji se nalazio u njihovom posedu. Oni su i svojim primedbama, koje imaju izvor u nji-hovim linim seanjima, na dragocen nain dopunili mnoge praznine i nejasna mesta. Za intervjue, dragocene primedbe, dodatna objanjenja i ostalu pomo prireiva zahvaljuje mnotvu osoba ija su imena: dr Erih Bilka-Karltroj, Oto Brezina, AIojz Karmine, Trude Dra-gojlov, dr Herbert Felner, Beatriks Flik-Virt, Fridrih Karl cu Firsten-berg, Eugen Hir-Strontorf (Hirsch-Stronstorff), Ajtel Fridrih Kamis-ke, Robert Kacinka, prof. Rudolf Kizling, dr Oto Lahmajer, Eduard Metger, dr Herbert Mihner, Eginhart Frajher fon Miler-Klingspor, Vilibald Nemecek, Slavko Odi, Ervin Pi (Pitsch), Josef Rau (Ra-usch), prof. Herbert Zauer, Her Svarcenbruner (Schwarzenbrunner), August Straskraba, prof, dr Herbert Stajner, dr Ervin Stajnbek, Engelbert Teufelhart, Vladimir Velebit. Uprave Saveznog i vojnog arhiva Frajburga, u Brajzgauu, kao i politikog arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemake, u Bonu, do-zvolile su nam na jedan veoma predusretljiv nain da pregledamo staru grau koja nam je bila neophodna i vana, kako bismo ovo delo mogli da opremimo potrebnim i vanim fusnotama i primedbama. Na ovome mestu jo jednom im zahvaljujemo. Informacije smo dobili i od Arhiva Hrvatske, i to zahvaljujui trudu kolege dr Kolanovia. Jed-nako tako zahvaljujemo i svim javnim institucijama i privatnim licima koji su nam stavili na raspolaganje foto-materijal. Da tema jo uvek nije u potpunosti iscrpena, i to uprkos savesnim istraivanjima, pokazuje, recimo, jedno otkrie iz jula 1987: gospoda Greta Mecger stavila je na raspolaganje, posle smrti svoga mua, pre-pisku izmeu Gleza i njegovog autanta Eduarda Mecgera, iz 1945. i
(38)

1946. Iz te korespondencije se vidi da je general poeo da gubi volju za ivotom, a, s druge strane, ta pisma svedoe o pokuaju njegovih prijatelja, njihovim brojnim intervencijama, da se general oslobodi iz zatvora. Kao potvrdu ovome, Mecger je, izmeu ostalog, posedovao jedno toplo pismo zahvalnosti nadbiskupa Stepinca koje je upueno Glezu zbog njegovog zalaganja da se spasu ivoti nevinih ljudi. Prireiva zahvaljuje Fondu za unapreenje naunog istraivanja za davanje pomoi pri tampanju ove knjige. Isto tako smo zahvalni Komisiji za noviju istoriju Austrije to je tri knjige Glezovih seanja uvrstila u svoju biblioteku. Prireiva ove knjige osea posebnu zahvalnost prema izdavakoj kuci Belciu i njenim predstavnicima zbog korektnog odnosa prema rukopisu i prilikom tampanja. Porodica prireivaa, a naroito supruga Gertruda, ima velikog udela pri tampanju ove knjige, i dugujemo joj veliku zahvalnost. Be, leto 1987. Peter Brouek

(38)

UVOD
Podela Jugoslavije
Kada je 28. oktobra 1940. Italija napala Grku, istoni deo sredo-zemnog prostora ivnuo je i postao poprite vojnih operacija. Grci su uspeli da zaustave italijanski napad i da ih odbace ponovo na poetne pozicije, u Albaniju. Britanski bombarderi bili su stacionirani na ostr -vu Kritu odakle su mogli da stignu do rumunskih nalazita nafte. Bri-tanci su stigli na to ostrvo kako bi pomogli Grkoj. Rumunija je pri-stupila Trojnom paktu, a malo kasnije i Bugarska, 1. marta 1941. Posle toga Hitler je pokuao da prisili i Jugoslaviju da pristupi trojnom savezu. On je obeao Jugoslaviji Solun kao nagradu za prijateljsku neutralnost prema Silama osovine. Dok su trajali nemako-jugoslovenski pregovori, Glez Horstenau se ponudio Vrhovnoj komandi Vermahta, kao to vidimo iz njegovih dnevnikih beleaka, da izvri potrebne vojno-diplomatske zadatke. Jugoslavija je 25. marta 1941. pristupila Trojnom paktu. Meutim, ve u noi izmeu 26. i 27. marta 1941. izvren je vojni prevrat u Beogra-du. Istina, nova Simovieva vlada izjavila je svoju neutralnost i obe-ala da e potovati ugovor. No, Hitler se bojao da je time ugroeno desno krilo nemake armije, koje je bilo stacionirano u Rumuniji i Bu-garskoj, a, istovremeno, Nemaka se pripremala da napadne Grku. Britanske trupe ve su se iskrcale u Grkoj. Nemaka 12. armija (pod komandom general-feldmarala Lista) krenula je u napad protiv Grke i Jugoslavije sa esnaest tenkovskih, pesadijskih i brdskih divizija. Nemaka 2. armija (pod komandom ge-neral-feldmarala frajhera Fon Vajksa) napala je sa formacijama koje su, delimino, bile spremne za napad na Sovjetski Savez. Vajks (Weichs) krenuo je sa svojom armijom iz tajerske i Maarske.1 Nemake jedinice sukobile su se sa jugoslovenskim vojnim jedini-cama, gde proces mobilizacije jo nije bio dovren, kao i sa vojmcima hrvatske nacionalnosti, koji delom nisu hteli da se bore, a delom su iz-makli kontroli svojih oficira. Ve 11. aprila 1941. nemake trupe umarirale su u Zagreb. Nemaka tenkovska grupa jedan prodrla je 13. aprila 1941. u Beograd, a 17. aprila jugoslovenska armija je zamolila da se obustave vojne operacije. Preko radija je, 10. aprila 1941, u Zagrebu proklamovana Neza-visna drava Hrvatska, i to od strane nekadanjeg generaltabnog pot-pukovnika austrougarske vojske Slavka Kvaternika, predstavnika radi-kalne desniarske ustake stranke". Ovoj proklamaciji prethodili su tajni pregovori od 30. marta 1941, a vodio ih je predstavnik ministar-stva spoljnih poslova Nemake i specijalista za osnivanje petih ko-lona" dr Edmund Fezenmajer (Veesenmayer), sa predstavnicima naj-jae politike snage u Hrvatskoj, sa Hrvatskom seljakom strankom. Njihov voa, dr Vlatko Maek, posle vojnog pua od 27. marta 1941, stavio se na raspolaganje novoj jugoslovenskoj vladi. I pored naglaavanja hrvatske samostalnosti, Maek je bio privren optoj jugoslovenskoj misli. Sve to je od njega moglo da se postigne bilo je samo sledee: da predstavnicima ustaa" i Kvaterniku da javnu izjavu lojalnosti. Dr Paveli postaje novi ef Nezavisne drave Hrvatske" (NDH). Pored Hrvatske toj dravi pripao je Srem, te Bosna i Hercegovina, i ona se prostirala sve do reke Drine. U pregovorima sa Canom, u Ljub-ljani 25. aprila 1941, i sa Musolinijem u Monfalkoneu 7. maja 1941, Paveli je morao da prihvati zahteve Italije u pogledu Dalmacije. Posle toga, u Rimskim protokolima", od 28. maja 1941, utvrdena je granica izmedu Italije i Hrvatske. Vojvodi od Spoleta ponudena je hrvatska kruna, koju je on prihvatio, ali Hrvatsku nikada nije posetio. Velikonemaki rajh stvorio je u Srbiji vojnu vlast. Nemaka je ta-kode preuzela privremenu upravu nad Banatom, dok se ne nade neko reenje koje je bilo neizvesno. Oko tog podruja sporile su se Rumuni-ja i Maarska. Nemaka je sa Hrvatskom uspostavila medunarodno pravne odnose. Za
Detlef Vogel, Das Eingreifen Deutschlands auf dem Balkan, in: Das Deutsche Reich und der Zweite Weltkrieg, Band 3, Stuttgart 1984, 417-511, bes. 448 ff.
1

(38)

nemakog poslanika u Zagrebu imenovan je SA--obergrupenfirer Zigfrid Kae. Pre toga, 12. aprila 1941, u Hrvatsku je stigao poslanik za vezu izmeu okupacionih trupa i hrvatske vlade"."1 Ovaj poslanik za vezu bio je general-major za specijalnu upotrebu u Vrhovnoj komandi Vermahta - Edmund Glez fon Horstenau. Hitler je tu odluku lino saoptio Glezu, kada je ovaj boravio u njegovom glavnom tabu u Menihkirhenu. Titulu nemaki general u Zagrebu" dobio je 14. aprila 1941, a dan kasnije, 15. aprila, Horstenau je u Zagrebu otvorio svoj slubeni biro. Kod Hitlera u Menihkirhenu ponovo je bio 17. aprila. Glez Horstenau je zapoeo svoju misiju poto je od Hitlera, 12. i 17. aprila 1941, primio instrukcije. Od samog poetka Horstenau je bio direktno potinjen efu Vrhovne komande Vermahta (VKV). Njegov zadatak se sastajao u tome da savetuje hrvatsku vladu pri stvaranju njene armije, a, istovremeno, da kod hrvatske vlade za-stupa interese nemakih trupa. Glez Horstenau posebno se istakao u odbijanju italijanskih elja i okupacije delova Hrvatske. Pa, ipak, kako pie sam Glez Horstenau, ve 1941. stavljeno mu je jasno do znanja da njegov otar stav prema italijanskom savezniku nije poeljan. Od njega se u podrobnom izvetaju zahtevalo da bude umereniji. U poetku, kada je dolo do konanog razbijanja Jugosla-vije, njegov zadatak je bio da vodi pregovore sa hrvatskim ministarst-vom odbrane, koje se upravo formiralo. Pri torn, on je morao da pazi da se nemaki privredni interesi sauvaju, i to u onom obimu kakav je postojao na prostoru bive Jugoslavije. Ovo se, pre svega, odnosilo na nalazita boksita u Dalmaciji i Hercegovini, koja su se morala osigu-rati kako bi Nemaka mogla da se snabdeva torn vanom sirovinom. Ova nalazita nalazila su se u interesnoj zoni Italijana, a Nemaka je mogla da ih koristi na osnovu jednog ugovora. Ovome valja dodati i nalazita drugih vanih ruda. Poglavnik je pokuao da sarauje sa revizionistikim silama: Nemakom, Maarskom i faistikom Italijom. U NDH je ivelo oko -^069.000 (50,78 odsto) Hrvata, 1.847.000 (30,56 odsto) Srba,
Ovo je ime dao Ribentrop, upor. Holm Sundhaussen, Wirtschaftsgeschichte Kro-atiens im nationalsozialistischen GroBraum 1941-1945. Das Scheitern e Ausbeutungsstrategie (Studien zur Zeitgeschichte, Bd. 23), Stuttgart 1983, 79

717.000 (11,86 odsto) muslimana, a ostalih naroda je bilo 410.000 (6,80 odsto), a mcu njima i oko 100.000 Nemaca. Ustaki pokret je imao podrku od strane desnog krila Hrvatske seljakc stranke, a naroito od vojne formacije koja je nastala kao legalna formacija, poto je 1939. dolo do pregovora i do Sporazuma izmeu jugoslovenske vlade i Hrvatske scljake stranke, a pre svega dr Maeka. Time je Hrvatska stekla autonomiju. Nekima iz HSS-a ova autonomija je izgledala nedovoljna. Ustaki pokret je takoe imao simpatizere i pristalice u klerikalnim krugovima Hrvatske i Bosne, a i u krugovima desno orijentisanih intelektualaca koji su se okupljali u raznim kulturnim drutvima. Ovde posebno valja istai jednu grupu je okupljala advokate i studente. Bili su zastupljeni i nekadanji oficiri iz vremena Austrougarske. Ideja osnivaa Hrvatske stranke pra-va Ante Starevia, kao i njegovog naslednika Josip Franka, bila je ona karika koja je ujedinjavala sve ove razliite Ijude. Kako su se povukle granice u Dalmaciji, 280.000 Hrvata i 90.000 Srba nalo se pod italijanskom upravom. Muslimani, pre svega u Bos-ni, proglaeni su istim" Hrvatima i Paveli se naroito trudio da ih priblii ustaama, to mu je u velikoj meri i uspelo. Srbi su u novoj dravi bili primorani da bee, jer je na dnevnom redu bilo otimanje njihove imovine i oduzimanje graanskih prava. Srbi su beali, pre svega, u Srbiju i u italijansku okupacionu zonu. Masakr nad Srbima desetkovao je njihov broj. Preiveli su beali u ume u podruja koja su teko prohodna, a jedan broj, da bi se spasao, promenio je nacio-nalnost i primio rimokatoliku veru. Ve koncem aprila ustae su for -mirale prvi koncentracioni logor u Drnju, kod Koprivnice. Kasnije je osnovano jo nekoliko, a meu njima i ozloglaeni koncentracioni logor Jasenovac koji se nalazi na uu Une u Savu. Na ovaj nain, na osnovu nemakih procena, do jeseni 1941. ubijeno je prilikom pogro-ma i u logorima 200.000 Srba. Do kraja 1943. poslanik dr Nojbaher procenjuje broj ubijenih Srba na oko 750.000.4 Pod ovakvim uslovima Glez Horstenau trebalo je da preuzme du-nost koja se sastojala u tome da pomogne stvaranju hrvatske oruane sile i da vodi rauna o nemakim vojnim interesima. Kada su se u prolee pojavili prvi znaci sskog nacionalnog otpo -ra ustae su protiv njih prvo poslali miliciju Seljake stranke, ali i po-liciju i ustae koje su se tek vratile iz emigracije. Ustae su uskoro liile na SS jedinice i zauzimale su u dravi slian poloaj.
(38)

Josef Rausch, Zur nationalserbischen Variante des bewaffneten Widerstandes im besetzten Serbien 1941-1943. Die Cetnik-Bewegung Draa Mihailovi, in: Os-terreichische Militarische Zeitschrift, Heft 4/1978, 307-315, bes. 313, Anm.
1

Hrvatska je takode stavila na raspolaganje vojne formacije u tako-zvanoj borbi protiv boljevizma. Posle napada na Sovjetski Savez pri-javilo se 5.000 dobrovoljaca koji su se odazvali jednom nemakom pozivu i stavili na raspolaganje Vermahtu. Od ovog broja, 3.000 ih je sluilo u peadijskom puku br. 369 (legionarski puk), i u njemu su veina bili Hrvati. Posle obuke ovaj puk je baen u borbu na Istoni front. Najvei deo vojnika izginuo je u bici kod Staljingrada 1942/1943. Pored ovog puka, Hrvati su poslali na Istoni front i dve hrvatske eskadrile i jednu vojnopomorsku jedinicu. I ovi vojnici su sluili u sopstvenim hrvatskim formacijama. Mornari su sluili na lakim vojnim laama. Od novembra 1942. dve hi 1 jade novih hrvatskih regruta ukljueno je u 369. legionarsku diviziju u kojoj je ve 1941. bilo tri hiljade hrvatskih vojnika. Poslc ove divizije, sledile su kasnije jo dve: 373. peadijska divizija (hrvatska), koja je formirana poto je u Delershajm prebaena 369. divizija. Od aprila do maja 1943. godine 373. divizija je uestvovala u borbama u Bosni. I druga, 392. peadij-ska divizija (hrvatska), koja je formirana u septembru 1943, od januara 1944. imala je zadatak da osigurava jadransku obalu na potezu Kra-ljevica-Karlobag.5 Ratno vazduhoplovstvo Hrvatske brojalo je 6.000 ljudi, a morna-rica 4.000. Momarica je bila stacionirana u Crnom moru, a na Jadran, u Dalmaciju, vratila se tek u leto 1944. ltalija tada ve nije bila u ratu na strani Sila osovine. Treba uzeti u obzir i 10.000 ljudi koji su bili u Policiji, i to u nemako-hrvatskoj policijskoj diviziji, gde su Hrvati cinili oko polovinu ljudstva. Hrvatska armija sastavljena od domobra-na zadrala je brojnost od oko 38.000. Vodili su je uglavnom oficiri ji su bili suvie stari za svoju slubu. Samoje jedan deo bio preuzet ,z stare jugoslovenske vojske, jer se tim oficirima nije mnogo verovao.. Osim toga, vodilo se rauna o tome da sastav bude to je mogue etniki istiji hrvatski.
Franz SchramI, Kriegsschauplatz Kroatien. Dei deutsch-kroatischen Le^ions-divlslonen-Divisionen - 369, 373, 392. Inf.-Div. (kroat.) - ihre Ausbildungs-und crsatzformationen, Ncckargemiind 1962.

Pa ipak, u poetnim borbama 1941/1942. nji-hova borbenost nije bila tako loa. Posle tog vremena, meutim, bor-bena vrednost domobrana je opala. Razlog za to se nalazi u looj voj-noj opremi, produetku slube i neizvesnosti u pogledu snabdevanja. Sve su uestaliji sluajevi dezerterstva, vercovanja oruja i vojne opreme, jer su plate i oprema vojnika bili nedovoljni. A sve je to bila posledica politike hrvatskog dravnog vostva koje je sve vise davalo prednost formiranju i naoruavanju ustakih jedinica. Ovaj proces bio je slian i u Nemakoj sa stvaranjem SS jedinica. Krajem 1941. brojno stanje ustaskih formacija iznosilo je oko 10.000 ljudi (podeljeni u 45 borbenih bataljona i dva bataljona za obezbeivanje saobraajnica). Njihov zadatak sastajao se u odravanju bezbednosti i, pre4 svega, u sprovodenju kaznenih mera. Koncem 1943. brojno stanje ustaa po-raslo je na 64.000 boraca (jedna divizija, 19 brigada). Krajem 1944. ustake formacije porasle su na tri divizije (17 samostalnih brigada), 115.000 vojnika, ukljuujui i poglavnikovu gardu koja je brojala 16.000 boraca. Ustae su imale sopstvenu vrhovnu komandu i ona je samo za neko vreme, tokom mera reorganizacije, bila podreena mini-starstvu odbrane. Od jeseni 1944, kada je ve Glez Horstenau napustio svoju dunost u Zagrebu, Paveli je, uz pomo voe nemakih SS jedinica, sproveo potpuno ukljuivanje domobrana u ustaku armiju. U martu 1945, kada je hrvatska vojska vodila poslednje odbrambene bor-be, formirano je pet ustakih korpusa iz tri do etiri divizije, koje su delom bile popunjene domobranima. Hrvatska je u to vreme ukupno imala 17 divizija, odnosno 170.000 vojnika, od ega je ustaa bilo 114.000. Ovome valja dodati i 40.000 ljudi koji su sluili u pomonim slubama. Kada je jugoslovenska armija zakljuila mir i pri torn se raspala, formirale su se naoruane grupe u Srbiji, Sandaku, Crnoj Gori i Bos-ni, koje nisu htele da prihvate kapitulaciju. Takoe je u aprilu 1941. dolo do oruanih okraja u raznim delovima Hrvatske. Re je, uglav-nom, o spontanoj samoodbrani Srba. Ve je u aprilu 1941. dolo do borbi u Nevesinju, u Hercegovini. Hrvatska vlada je 28. aprila 1941. izdala zapovest da svako ko nosi oruje, ima da bude ubijen. Svega nekoliko dana posle kapitulacije pukovnik Draa Mihailo-vi, srpski nacionahsta, nekadanji jugoslovenski vojni atae u Sofiji i Pragu, sa svojim pristalicama otiao je u planinu Suvobor. Ovde je roden jedan od junaka iz Prvog svetskog rata, vojvoda Mii. On je iz-% zadatak da se organizuje pokret otpora kako bi pokazao svoju ver-nost zapadnim saveznicima. Nameravao je da na torn podruju napravi liste vojno sposobnih mukaraca i da stvori to jau regionalnu vojnu organizaciju. 6
(38)

Draa Mihailovi se stavio pod komandu Jugoslovenske izbegli-ke vlade u Londonu pod kraljem Petrom. Samo povremeno izvodio je napade na skladita municije, saobraajnice i mostove. Njegov plan sastojao se u sledeem: da saeka spreman, stvarajui jake milicijske snage, poraz nemakog Vermahta na frontovima. Namera mu je, da-kle, bila da pripremi oruani otpor, a kada dode vreme iskrcavanja saveznika da stupi u akciju. Time je hteo da spase to je mogue vise Srba od nepotrebnih rtava i tako sauva srpski narod od genocida. Istina je da je Mihailovi ve u ranu jesen 1941. pokuao da sa Nem-cima napravi dogovor da vise ne dolazi do represalija nad srpskim civilnim stanovnitvom. Tako je Mihailovi mogao da izda ovlaenja svojim ljudima da nastave da kontaktiraju sa nemakim oficirima. Pri ovim susretima vanu ulogu je igrao kapetan dr Jozef Matl, roen u Austriji. Prilikom tih razgovora sa Nemcima Draa je zastupao mi-ljenje da su njegovi glavni neprijatelji Titovi partizani. Nemci su, me-utim, od Mihailovia zahtevali bezuslovnu kapitulaciju, a to je onda dovelo do ponovnih borbi izmeu Nemaca i etnika. Prvog septembra 1944. Mihailovi je izdao zapovest da se spro-vede opta mobilizacija. Crvena armija, meutim, ve je bila sasvim bhzu Beograda, koji je napadnut 28. septembra 1944, a 14/15. oktobra 1944. jedinice Crvene armije, zajedno sa Prvom partizanskom prole-terskom divizijom, ule su u centar Beograda. Nemake trupe, Armij-ska grupa E, napustile su 6. aprila 1945. Sarajevo. Prvog avgusta 1942. general-pukovnik nemakog ratnog vazduho-Plovstva Aleksander Ler (Alexander Lohr), koji je kao Austrijanac slu-zio u Prvom svetskom ratu u austrougarskoj armiji, u generaltabu, po-stavljen je za glavnog komandanta snaga Vermahta za Balkan (Jugo- istok). Pre pripajanja Austrije Treem rajhu, Ler je bio komandant austrijskog vazduhoplovstva, a od 1938. do 1942. bio je ef vazdu-hoplovstva za napade na Poljsku, Balkan i junu Rusiju. Od njega, koji je bio odlian poznavalac odnosa na Balkanu, Glez Horstenau mogao je sa pravom da oekuje da e da naide na poverenje i razume-vanje za vojne, a pre svega politike predloge i razmatranja, koje mu on, Horstenau, bude savetovao ili predloio.
ovan Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Beograd - Zagreb 1979; Josef Rausch, Die Jugoslawische Exilregierung und Jugoslawien 1941 is Sommer 1943 unter besonderer Berucksichtigung der Bewegung Draa Mi-naiiovi, Wiener ungedruckte Dissertation 1971; Jozo Tomasevich, War and Revolution in Jugoslawien 1941-1945, vol. 1: The Chetniks, Stanford 1975
J

Sa poetkom vojne operacije Vajs", 28. decembra 1942, general Ler je postao vrhovni zapovednik Jugoistoka, kako bi branio jugo-istoni prostor" i borio se protiv ustanika. Pod njegovom komandom nalazili su se Horstenau, Liters, kao i vojni zapovednici u Srbiji, so-lunsko-egejskoj regiji, junoj Grkoj i ostrvu Kritu. Glezu je takoe ostala funkcija vojnog ataea i zato je imao zadatak da i nadalje sa-stavlja izvetaje za potrebe Vrhovne komande Vermahta. Pored ovoga, formirana je pokretna" SS jedinica, zvala se jo i nemaka momad", koja je takode formirana od strane komande SS, a zadatak im je bio da zatite nemaku manjinu. Iz ove jedinice stvo-rena je poetkom 1943. godine 7. SS dobrovoljaka brdska divizija Princ Eugen" (Prinz Eugen). Pre formiranja ove divizije vodila se du-gotrajna borba izmeu Ministarstva spoljnih poslova i Vrhovne komande Vermahta, s jedne strane, i vostva SS-a, s druge strane. Suve-renitet hrvatske drave i interesi hrvatske vojske bili su pri torn pot-puno ignorisani. VKV je morao najzad u maju 1942. da popusti i da prihvati predlog komande SS-a, da regrutacija i izvoenje vojnih vebi sa Nemcima iz Jugoslavije bude u nadlenosti SS-a. Ler je kasnije protestovao protiv ovakvog stanja i dao, u ime Vermahta, svoje predloge, iza kojih je, pretpostavljam, stajao Glez Horstenau. Sve je, me-utim, ostalo bez rezultata. Druga jedinica, koju je SS forsirao i uspeo da ostvari, bila je policijska organizacija koja je zapoela da se stvara poetkom 1943, a vodio ju je SS voda brigade Kamerhofer, roeni Austrijanac. Planirano je da ova SS andarmerija broji 20.000 ljudi. Od tog broja Hrvata bi bilo 15.000, a preostalih 5.000 bili bi Nemci, i to kako iz Nemake, tako i iz Jugoslavije. Oni bi trebalo da stoje na raspolaganju nemakim trupama. Hrvatska vlada pruila je ovim pla-novima pasivan otpor, pa je ova SS jedinica na kraju imala samo oko 10.000 policajaca koji su sluili i borili se u SS andarmerijskoj divi-ziji. Ponaanje Horstenaua, a ovo se vidi iz njegovih spisa, bilo je dvosmisleno. S jedne strane, on je pokuao da prava Kamerhofera ogranii samo na operacioni prostor nemakih trupa kako ne bi povre-dili hrvatski suverenitet. S druge strane, on je Kamerhofera podravao, jer je tu video mogunost da se uticaj ustaa ogranii. Vrhunac Himlerovih planova predstavljala je ideja da se stvore pogranine trupe od odabranih SS jedinica, a za poetak trebalo je da se formira jedna muslimanska SS divizija. Ona je istovremeno trebalo da simbolizuje povezanost islama i nacionalsocijalizma: po krvi i ras-nom uenju bila bi ispunjena germanskim, severnim duhom, a duhov-no, filozofski, imala bi svoj izvor u Orijentu. Ali, za poetak, dolo je do izraaja samo ono sa severa", odakle su dolazile komande. Tako je za jesen 1943. raspisan poziv da se u regrute prima 85.000 dobro-voljaca, uglavnom muslimana iz Bosne. Na koncu 1943. godine 13. brdska SS divizija, handar" (hrvat. br. 1) brojala je ve 21.065 bora-ca. Druga muslimanska divizija, koju je pukovnik Gotlob Berger hteo da formira u jesen 1944. kao 23. konjika SS divizija kama
(38)

(hrvat. br. 2) nikada nije bila u potpunosti popunjena predvienim brojem vojni-ka. Gotlob Berger, kada se u julu 1944. sastao sa Paveliem, zahtevao je da se formira kama SS divizija". Pored ovih vojnih jedinica, neko vreme, godine 1943/1944. u Hrvatskoj je bio stacioniran i 3. (german-ski) SS tenkovski korpus. Na osnovu Horstenauovih zabeleaka, nema nikakve sumnje da sve ovo ima veze sa nastojanjima SS-a da ojaa svoj uticaj koji je trebalo da bude krunisan stvaranjem jedne SS impenje u srednjoj Evropi. Re je i o prikrivenoj kritici Horstenaua protestujui protiv nekih zloina koje su poinile SS jedinice, a pre svega SS divizija Princ Eugen" tokom aprila 1944. Pad faizma u Italiji i opasnost od desanta saveznika u Dalmaciji Pnsihli su Nemaku da 20. avgusta 1943. zapone sa preuredenjem vojne uprave. Komandu nad itavim Balkanom preuzeo je general-^eldmaral Maksimilijan frajher Fon Vajks (Freiherr von Weichs), ao zapovednik Jugoistoka (armijska grupa F). Sedite mu je bilo u Beo-gradu. Fon Vajksu su bili podreeni: za podruje Srbije i Grke general JC bi zapovednik 0 ' w ^ijske grupe E, a isto tako i general-puL tar RenduIi k zarT A ' Ji Je bio komandant 2. tenkovske armije i 23 P druje Hrvatske zao > Crne Gore i Albanije, kao i vojni Povednik u Srbiji i nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj. Horstenau je mogao i kod Vajksa da rauna da e imati razumevanje za svoje politike stavove, premda se u jednoj stvari nisu slagali, jer se Vajks zalagao da se i u Hrvatskoj uvede nemaka vojna uprava. Ovak-vu drastinu meru prema Hrvatskoj Horstenau nije mogao da podri. Pa ipak, Vajks mu je bio daleko blii u politikoj proceni situacije u Hrvatskoj od nemakog poslanika u Zagrebu Kaea (Kasche), koji u svojim izvetajima pokazuje da je izgubio svaki dodir sa realnou. U Horstenauovim slubenim pismenim izvetajima centralno me-sto zauzima isticanje suprotnosti izmeu domobrana i ustaa, kao i od-nos Hrvatske prema Italiji Uvek je imao na umu to koliko ovakve nesloge donose tetu Nemakoj i krnje ugled nemakom Vermahtu. Isto tako nesloga Hrvata smanjuje borbenu mo Hrvatske. U ovakvoj situaciji Horstenau je video da su ugroeni nemaki vojni interesi. On je takoe govorio i o pokoljima nad srpskim civilnim stanovnitvom, kao i o proterivanju Srba. Pisao je i o padu borbene gotovosti domobrana, a uzrok tome video je u injenici da se na svakom koraku daje prednost ustaama od strane hrvatske vlasti. Uoio je i daje ugroena eksploatacija rudnog bogatstva od strane Nemake. Kritikovao je i aneksiju Dalmacije od Italijana i saradnju sa etnicima, premda je bilo oevidno da su oni radili protiv hrvatskih interesa. Osim ovih slubenih izvetaja, on je takode razgovorom, na tere-nu, uspeno intervenisao. Ovo se posebno odnosi na akciju ienja na Kozari, prilikom 3. ofanzive, kada su hrvatske vlasti nameravale da celokupno srpsko stanovnitvo proteraju sa tog podruja. Veoma je energino protestovao, i to ve u junu/julu 1942. Posle njegovog pro-testa hrvatske vlasti nisu vise nikada ponovile slinu akciju, barem ne u takvom, drastinom obimu. U toj operaciji hrvatskih vojnih snaga postojao je plan prema kome je trebalo proterati celokupno muko stanovnitvo starije od 14 godina, sa izuzetkom staraca. Vei deo sta-novnitva prebaen je u logore, a odande je jedan deo transportovan u Nemaku na prisilan rad, drugi deo je ubijen, a ostali su prosto pomrli od gladi, jer im uprava logora nije davala dovoljno hrane. Pored ove opte primedbe, nije jasno koji je stav Horstenau stvar-no zauzeo kada je na dnevni red doao plan da celokupnu upravu u Hrvatskoj preuzme nemaki Vermaht. General-pukovnik Ler 27. feb-ruara 1943. napisao je predlog da se nemaki poslanik u Zagrebu Kae opozove i smeni sa dunosti, a da se ustae odstrane sa vlasti. Takoe je predloio da se formira nova vlada u Hrvatskoj, u kojoj ne bi vise bile zastupljene ustae. Ovaj memorandum je, pre svega, zahtevao da se za specijalnog emisara u Zagrebu i zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj imenuje Glez Horstenau. General-pukovnik Jodl ovaj Lerov predlog uopte nije ni prosledio do Hitlera. Kae je spreio da ovaj memorandum stigne do firera. Predlog general-pukovnika Lera odbijen je, a upotrebljeni su ovi argumenti: da su ustae dravotvorni pokret i, drugo, da bi ove prome-ne delovale negativno na odnose sa italijanskim saveznikom. General--pukovnik dr Renduli, komandant 2. tenkovske armije, takoe je zagovarao ideju da se u Hrvatskoj zavede nemaka vojna uprava, a da se hrvatska ukine. Kae se usprotivio ovim predlozima, a Hitler ga je podrao. Horstenau je takoe bio upoznati sa kontaktima koje su Nemci imali sa partizanima. Re je o misiji nemakog inenjera Hansa Ota (Ott). On je u avgustu 1942, sa jo sedam nemakih rudarskih stru-njaka, pao u ruke partizana. Od Tita je dobio zadatak da se vrati Nem-cima i da im predloi razmenu zarobljenika. Ot je takoe radio za nemaku vojnu obavetajnu slubu i do tada je bilo sluajeva razmene zarobljenika, i to na nivou lokalnih nemakih vojnih komandanata i vode partizana. Ovoga puta, u avgustu 1942, izalo se sa predlogom da se razmeni vise od deset osoba i taj predlog nije ostao na nivou lokalnih komandanata, nego je iao preko najviih nemakih predstavnika u Hrvatskoj,

(38)

dakle, preko Horstenaua i Kaea, koji su to direktno preneli ministru spoljnih poslova Ribentropu. Razlog to je to dolo do Riben-tropa l'ei u tome to se jedan deo zarobljenih partizana nalazio u italijanskim rukama. U ime Glavnog taba partizana pregovore je vodio Marijan Stilinovi. Ti pregovori su bili uspeni, pa je dolo do razmene zarobljenika 5. septembra 1942. i 17. novembra 1942. Ve prilikom druge akcije razmene zarobljenika, Titov zastupnik u ovim pregovori-ma Stilmovi uputio je pismo Horstenauu u kome zahteva da Nemci Pnznaju partizane kao regularnu vojnu silu za koju vae meunarodne Pravne norme i zakoni. To posebno ima da se odnosi na odnos Ne-maca prema zarobljenim i ranjenim partizanima. Partizani su 5. marta 1943. nedaleko od Prozora preli reku Neret-Vu- U tim borbama bili su veoma oslabljeni, to poginulima u borba-ma, to umiiima od tifusa. Sovjeti su kazali da trenutno ne mogu da im pomognu. Istovremeno, Tito je znao da Amerikanci i Englezi i dalje pomau etnicima. U toj situaciji Vrhovni tab sa Titom na elu do -neo je odluku da se Nemcima ponovo predloe pregovori. Major treker (Strecker), koga su partizani zarobili, bio je pripadnik 738. regimente (iz sastava 717. peadijske divizije koja je izvrila napad na partizane iz Sarajeva prema jugu). Partizani su ga nagovori da napie pismo svom komandantu. Na odgovor se nije dugo ekalo, i on je bio pozitivan. Tito je poslao u nemaki tab trojicu svojih poverljivih ljudi: Kou Popovia, komandanta 1. proleterske divizije, Milovana Di-lasa, lana politbiroa, te pravnog eksperta u Glavnom partizanskom tabu dr Vladimira Velebita. U meduvremenu, Titovu ponudu Horstenau i Kae preneli su Hitleru i Ribentropu. Hitler je zabranio ove pre-govore reima: Sa pobunjenicima se ne pregovara. Oni se streljaju." Tako je reagovao i Ribentrop. Horstenau je, meutim, razumeo da se zabrana ne odnosi na razmenu zarobljenika. Tako su Titovi pred-stavnici - Velebit i ilas sa lanim imenima - mogli 11. marta 1943. da vode pregovore u Gornjem Vakufu sa nemakim tabom 717. pe-adijske divizije. Nemci su precizno zapisali sve zahteve partizana: razmena zarobljenika, primena internacionalnog prava i na pripadnike partizanskih boraca, kao i sva druga pitanja o kojima je ve bilo govo-ra 17. novembra 1942. Ovo se pre svega odnosilo na stav Glavnog taba partizana o tome da ne postoji nikakav razlog da partizani na-stave sa borbom protiv nemake vojske, Vermahta, te da zbog toga treba obustaviti sva neprijateljstva prema Nemcima. Partizani gledaju na etnike kao na svoje glavne neprijatelje. Titovi predstavnici imaju ovlaenje da zastupaju celokupni partizanski pokret. Partizani i Nemci su se sloili u dve stvari: da im je glavni interes da dode do razmene zarobljenika, te da se prekinu sabotae na eleznikoj saobraajnici izmeu Zagreba i Beograda. Do razmene zarobljenika je dolo, premda je Popovi ve otiao, a ilas je krenuo da o ovim pregovorima referie kod Tita. U Sarajevu je ostao samo Velebit. Partizani se bore samo protiv onih Nemaca, jo jednom je u razgovoru naglasio Velebit, koji ih napadaju, a etnici su njihov glavni neprijatelj. Velebit je takoe naglasio da se i partizani zalau za primenu meunarodnog prava. Podvukao je to da je na-rodnooslobodilaka armija jedan nezavisan nacionalni pokret koji ne-ma podrku iz inostranstva. Posle ovih razgovora sa Nemcima u Sarajevu, Velebit je iz Sarajeva pisao u Glavni stab Titu da se ilas vrati u Sarajevo, to je ovaj i uradio. Onda su Velebit i ilas krenuli, u prat-nji Ota, u Zagreb. Ovde je nemaka komanda ve imala Velebitovu iz-javu koju je dr Kri (Krisch) uneo u protokol. Novi pregovori o razme-ni zarobljenika zapoeli su 26. marta 1943. u Zagrebu. Razgovarali su takode sa Titovim predstavnicima i o vojnopolitikim predlozima. U toku pregovora dolo je i do susreta izmeu Velebita i Horstenaua, sa ime se ilas sloio. Razgovor je protekao u jednoj prijatnoj atmosferi i Glez Horstenau nije propustio da podseti na injenicu kako su Vele-bitovi roaci takoe sluili u austrougarskoj armiji. Velebit je izloio sr partizanskih predloga. Titova ideja je bila jasna: Nemci treba da prestanu da ga napadaju na teritoriji zapadne Bosne, a zauzvrat partizanski ustanak u Slavoniji nee se iriti i potpuno e se odrei vojnih akcija i sabotaa. Sem toga, partizani bi bili spremni, ako dode do is-krcavanja saveznika, da se zajedno sa Nemcima bore protiv Ameri-kanaca i Engleza. Glez Horstenau je dozvolio Velebitu da se slobodno kree po Zagrebu i da poseti svoju porodicu. Posle tih pregovora u Zagrebu, ilas i Velebit vrati li su se Titu da bi ga obavestili o susretima sa Nemcima. Tito je ve 29. marta 1943. napisao pismo komandantu partizan-ske 6. bosanske brigade da on treba da nastavi borbe sa etnicima, a na svom putu prema Sandaku da mora da izbegava borbe sa Nemcima. Shne naredbe primila je i Prva proleterska brigada. Velebit je 1. aprila 1943. lino od Horstenaua primio pismo u kome mu ovaj saop-stava da slobodno moe da ide, sa Titovim pismom u depu, slavon-skim partizanima i da im kae da privremeno prestanu sa akcijama i sabotaama na pruzi Zagreb-Beograd.7

Vidi: Labovic i Hermann Neubacher, Sonderauf'trag Siidost 1940-1945, str. 179; (ovu knjigu na srpskom jeziku izdao je Slubeni list SCG, Beograd, 2004. prim, prev.). Vidi rukopis: ivorad Mihailovi - Silja, O razmeni zarobljenika, 1985, u: Arhiv Vase Kazimirovia, Be.

(38)

Kada je o tome telegrafski obavestio Moskvu, odgovor, koji je stigao ve 31. marta 1943, sadravao je brojna pitanja koja su govorila ^nepoverenju i neodobravanju Titove akcije. Sovjeti su ga ukorili. Ti-se branio time da je bilo rei samo o razmeni zarobljenika, i da je to nsno za njegov pokret. Neka vrsta primirja izmedu Nemaca i partiU: IHJa Juki ThC Fa of Yu ' " SslaviJ^ New York-London 1955, Front, Linz-Wien 1950, str. 264-8.

^nV^

'

Walter Ha en

S (pseudonim, a pravo ime mu je Wilhelm Hottl), Die &eneime

zana trajala je, a to moe da se dokae, i ceo april 1943. Primirje je prekinuto kada je 15. maja 1943. nemaka armija zapoela operaciju varc" (5. ofanziva). U julu 1943. Tito je ponovo poslao Horstenauu poruku sa ponu-dom o razmeni zarobljenika. U jesen 1943. ovek nemake vojne oba-vetajne slube, Abver, inenjer Ot obnovio je veze sa Titom. U no-vembru je ponovo dolo do susreta Nemaca i partizana. Razgovaralo se o nemakom predlogu da se osnuje stalna komisija koja bi se bavila pitanjima razmene zarobljenika. Specijalni nemaki diplomata za Balkan dr Nojbaher (Neubacher) poslao je 19. novembra 1943. pismo Ka-eu u Zagreb u kome kae da nema nita protiv tog predloga. Ova akcija je bila odobrena, a kasnije ju je dozvolio, usmeno, i sam Hitler, a o tome svedoi Glez Horstenau. Na strani partizana ef pregovora-kog tima bio je Marijan Stilinovi, a dozvolu za boravak u Zagrebu potpisao mu je lino Horstenau. Posle toga Tito je reio da dalje pre-govore sa Nemcima vodi Glavni stab Hrvatske, a ef pregovarakog
. . . . 9

tima da bude Boris Bakra, ef tajne policije. U Pisarovini se formirala neka vrsta neutralne zone. Partizanski predstavnici primili su potrebne nemake dokumente, a potpisali su ih general Glez Horstenau i major Fon Pot (von Pott). General-feldmar-al frajher Fon Vajks ovaj dogovor, istina, nije potpisao, ali je preko svog oficira, potpukovnika Fon Harlinga, izdao naredenje svim nemakim jedinicama da potuju dogovor sa partizanima. Sama akcija razmene zarobljenika bila je organizovana preko taba Horstenaua, a glavnu ulogu igrao je inenjer Vilibald Nemeek. On je u Horstenau-ovom tabu bio prevodilac, referent za tampu i ef odeljenja za vojne karte. Prilikom akcije razmene vojnih zarobljenika Nemeek je dva puta bio teko ranjen, kako je saoptio Peteru Broueku 10. septembra 1981. Na osnovu Ne-meekove izjave dolo je do razmene ukupno dve hiljade nemakih i isto toliko partizanskih zarobljenika. Do dogovora izmedu Nemaca i partizana dolo je 27. novembra 1943, a pregovore su vodili Oto i Stilinovi, i sadravali su sledee: glavni partizanski tab kupie deset hiljada konja od vlasti NDH, a partizani nee da ometaju prevoz hlora iz NDH u Nemaku. Ono to izgleda kao izvesno jeste sledee: Glez Horstenau posre-dovao je 1944. da dode do susreta izmeu zagrebakog nadbiskupa Stepinca i sekretara CK KP Hrvatske Andrije Hebranga i oni su raz-govarali najmanje dva puta. Godine 1942. Hebrang je bio zarobljen od strane ustaa. On se nalazio na partizanskoj listi razmene zarobljenika. Na slobodu je puten tako to je zamenjen za dva policijska oficira. I hrvatski potpukovnik vojske NDH Babi vodio je u maju 1943. razgovore sa partizanima kako bi dolo do dogovora oko razmene zarobljenika. Te razgovore on je vodio i kasnije i odnosili su se i na pre-kid neprijateljstva izmeu partizana i hrvatskih vojnih snaga.10 Posebnu vanost ima svedoenje hrvatskog vajara Ivana Metro-via koji je osloboen iz ustakog zatvora zahvaljujui zalaganju Horstenaua. Poetkom 1943. nemaki general Horstenau zatraio je sasta-nak sa vajarom Metroviem i hrvatskim politiarima. Do ovog susreta dolo je uz pomoc novinara Hermana Ulmana (Hermann
8

Vidi: Labovic i Hermann Neubacher, Sonderauf'trag Siidost 1940-1945, str. 179; (ovu knjigu na srpskom jeziku izdao je Slubeni list SCG, Beograd, 2004. prim, prev.). Vidi rukopis: ivorad Mihailovi - Silja, O razmeni zarobljenika, 1985, u: Arhiv Vase Kazimirovia, Be.

Ullmann), za koga se znalo da je protivnik nacista. U toku tog razgovora Horstenau je naglasio da se osea prevarenim od Hitlera, jer nije potovao austrijsku posebnost". Jasno je kazao koliko mrzi Hitlera i Musoli-nija. Poetkom 1943. Metrovi je mogao da otputuje u Italiju, a onda je produio u vajcarsku. Nastavio je i tokom 1944. da iz vajcarske odrava pismene kontakte sa Horstenauom. U vajcarskoj se sastao i sa predstavnikom amerike ambasade u Bernu Alenom Dalasom (Allen Dulles), gde mu je izloio plan, da se stvori nezavisna Hrvatska, a da na elu hrvatske vlade bude dr Maek. Horstenau je u februaru 1945. napustio Be i otiao u Salcburg (Zalsburg). Tu je saekao i kraj rata. Amerike trupe ule su u Salc-urgbez borbe. Horstenau je uskoro zavrio u logoru za ratne zarob-^jenike, da bi, na kraju, bio prebaen u
(38)

Nirnberg, gde se spremao proves Nemcima koji su osumnjieni da su ratni zloinci. Ovde je 5. no-embra 1945. Horstenau prvi put sasluan. Uskoro je pao u depresiju Posto su propali pokuaji da se izvue iz zatvora. U noi izmeu 20. i Jula 1946. Glez Horstenau je izvrio samoubistvo. Uvod napisao i priredio za tampu Peter Brouek
idi: Slavko Odi, Neostvareni planovi, Zagreb 1961, str. 265

SKRAENICE - Auswartiges Amt (Ministarstvo spoljnih poslova) Abwehr - Vojna obavetajna sluba nemake armije a.D - u penziji ADAP - Akten zur Deutschen Auswartigen Politik (dokumenti nemake spoljne politike) AOK - Vrhovna komanda armije KTB - Kriegstagebuch OKW (Ratni dnevnik Vrhovne OKW komande Vermahta) KZ - Koncentracioni logor MB - Militarbefehlshaber (vojni zapovednik) NAGH - Nachlass Glaise von Horstenau (Ostavtina Gleza fon Horstenaua) NDH - Nezavisna drava Hrvatska NSDAP - Nacionalsocijalistika nemaka radnika stranka OKH - Vrhovna komanda nemake suvozemne vojske OKW - Vrhovna komanda nemake oruane sile OSS - Amerika obavetajna sluba tokom Drugog svetskog rata PAAA - Politisches Archiv des Auswartigen Amtes (Politiki arhiv ministarstva spoljnih poslova) RAM - ReichsauBenminister (Ministar spoljnih poslova Nemake) RH - Bundesarchiv/Militararchiv, Aktenbestand Reichsheer (Savezni arhiv/Vojni arhiv, dokumenti Rahshera) SA - Sturmabteilung (jurini odred SS-jedinica) SD Sicherheitsdienst (Sluba sigurnosti Treeg rajha) SS - Schutzstaffel (Specijalni oruani odred nacistike partije) SOE - Britanska obavetajna sluba tokom Drugog svetskog rata

(38)

April 1941.

Seanja
U mome ivotu odigralo se neto novo, interesantno. Na Veliki petak, 11. aprila 1941. putovao sam uvee vozom, kuet-kolima, u Minhen i odande, dan kasnije, u Salcburg gde me je svojim autom sveano doekao Rajter i odvezao u moju rezidenciju. Smestio sam se u stan koji je imao dve skromne sobe i nalazio se odmah iza lepe gale-rije. Tu sam boravio i ranije, za vreme sahrane moje majke. Posetio sam Rajnera koji je hteo da me u ponedeljak pozove na veeru kod Alete Zigmund. Na sveanu uskrnju liturgiju u sabornoj crkvi stigao sam upravo u trenutku kada je nadbiskup pevao, i to ne tako lepo, Ale-luja. Sledeeg dana uestvovao sam u sveanoj uskrnjoj poslanici nadbiskupa i pri tome osetio retke trenutke nadahnua. Bio sam potre-sen. Prilikom procesije gradom, kada smo se nali blizu gradske kapi -je, javio sam se starom Vajcu koji se, kao i uvek, obradovao naem su-sretu. U podne sam otiao kod varcbaha kod koga sam se zadrao sve do kasno posle podne. Posle toga, kada sam bio na putu do Rajtera, nakratko sam svratio u sabornu crkvu kako bih mogao da sluam kon-cert za orgulje. Hiljade seanja nagrnula su kao roj pela u mojoj gla-vi. Zamiljam da hodam Ridenburgom (tako sam naiao na svoj auto-mobil koji je stigao iz Berlina do Masenbaha, ali nije mogao da se za-ustavi). Kada sam uao u kuu porodice Rajter, obavestili su me da je upravo telefonirao oficir inspektor iz Vrhovne komande Vermahta (potpukovnik Veber, Fridesov prijatelj, sa kojim ide zajedno u lov). ut'a, 14. aprila 1941, na uskrnji ponedeljak, u jedanaest sati pre pod-morao sam da se javim u firerov glavni tab. Polo mi je za rukom a preko telefona stupim u vezu sa Rajnekeom, koji ivi u Gruneval-u Dobar kao i uvek, kazao mi je, da u podrobnije informacije dobiti lra ujutro, u Bekom Novom Mestu (Wiener Neustadt), na fabrikom trgu". Brzo sam u putnu torbu spremio najpotrcbnije svari i nou otputovao u Beko Novo Mesto. Razume se da u tom mestu ne postoji nikakav fabriki trg. Krenuo sam u smeru akademije. Proao sam pored lepe, stare kapije sa lukom na kome je stajao natpis majstora Zine-da, i naletao na malog oficira. On mi je isprva zbunjeno odgovorio da u akademiji nema nikoga. Uskoro se, medutim, ispostavilo da sedite u ovoj zgradi ima lino vrhovni komandant kopnene vojske. Mene je sve to

(38)

uasno zagolicalo, te sam u sebi alio to sam u Masenbahu imao adutanta koji o tim stvarima nije imao blage veze... Vozei se po dvoritu tvrdave, bacio sam pogled na prozore uionica kroz koje sam, pre etrdeset godina, tako esto gledao napolje. Tu je i zid sa grbovima... zatim se penjem stepenicama pored kojih se nalazi kape-la. Na poluspratu, umesto atinske skulpture stoji vajarski, ne ba sa-svim uspeo, lik cara Franje Josifa (Franz Joseph). Pogled nadesno pokazuje nam neverovatno skromnu sobu u kojoj je nekada stanovao Frebel (pukovnik, plemeniti Fon Rajnsberg), strogi komandant bata-ljona. Zatim se jo malo penjem stepenicama i stiem u lepo predsob-lje, iz koga se onda sa leve strane ilo u mermernu prostoriju koju je Torezani (Torresani) tako divno opisao. U sredini te prostorije nalazi se model spomenika cara Karla, koji je postavljen na Trgu heroja, a koji je uradio vajar Fernkorn. Posle toga ulazi se u sobu, a iznad vrata stoji natpis: Da iz njih napravi sposobne oficire i estite ljude." Vre-me je ovde stalo. Vrata koja vode u poasnu dvoranu sada su, razume se, samo privremeno zatvorena zidom, kako izgleda, na poticaj vrha armije. Vrhovni komandant, koji ovde ima svoje stalno mesto, oevid-no, ne eli da mu neko kad ulazi, gleda u leda". On nije, meutim, ovde. Tu je samo njegov autant frajher Fon Alfensleben (Freiherr von Alvensleben). 1 On nam je veoma rado pruio informaciju o tome gde se sada nalazi Glavni tab firera: eleznika stanica Menihkirhen (M6-nichkirchen)! Napravio sam jo jedan korak na Trgu Marije Terezije i bacio pogled pun setne nenosti na trg i okolne zgrade, a zatim uao u automobil. Hiljade misli rojile su se u mojoj glavi dok sam se kolima vozio prema Pitenu (Pitten). Ispred nas se podigla jedna rampa i krenuli smo u smeru Frosdorfa. Sa desne strane prostirala se borova uma, u kojoj
Moda Joachim Ernst von Alvensleben, Falkenberg, Kreis Lebus, 5. 5. 1899, po-ginuo 5. 7. 1942 kod izdra, Rusija, vitez.

je proseena staza za ljubitelje jahanja. Lancenkirhen me podsea na mesto u kojem sam kao mladi uestvovao u maevanju na nivou ba-taljona sa ostalim polaznicima vojne akademije. udni su putevi koji povezuju ljude. Razmiljam tako dok se vozim kolima po sunanom vremenu i gledam lepi krajolik. Sve mi je ovde tako dobro poznato. Levo, cvo, vodi put ka mestu Frosdorf. Tu se nalazi sedite grofa San-bora (Chambord) i njegovog sina Don ema,2 koji je, kao ruski ko-njiki porunik, pohadao vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu. Godine 1893. bio je kao pitomac izbaen iz akademije. Starije genera-cije jo i danas priaju kako je stari grof uobiavao da se vozi u svojim starim koijama, po nekoliko puta u toku nedelje, od svog imanja pa do parka vojne akademije. Tu bi se onda malo zadrao i proetao. Nedaleko od parka, na jednoj uzvisini, nalazi se dvorac Zebentajn. U vreme velikog vojvode Johana to je bilo sedite jednog reda.3 Tu je nala utoite proterana plemika porodica Braganca, a najposle je ovaj dvorac bio rezidencija Dom Pedrosa.4 Car Karlo postavio ga je da komanduje jednom divizijom. U borbi je pokazao hrabro dranje, ali kada je dolo do sloma armije jednostavno je pobegao. A desno od druma, skriven u umi, u smeru Nojnkirhena, lei varcau, dvorac ne-srene plemike porodice Parma. Ovde je takode bila svadba carevia Karla i Cite, i to je zabeleeno na jednoj fotografiji na kojoj se jasno vidi neraspoloeno lice cara Franca Jozefa... emigrantske sudbine voj-voda, i to na tako uskom prostoru, i tu usred jedne zemlje kojaje ve od vremena Karolinga bila nemaka. Taj kraj se vekovima zvao gro-fovija Piten i pripadao je tajerskoj, a on je zahvaljujui Birkelu skoro pct pripao tajerskoj.5 Pribliavamo se Apangu. Ovde kod mesta
Jayme princ od Burbona, roen u vajcarskoj 27. juna 1870, a umro u Parizu 3. oktobra 1931. On je sin princa Don Karlosa, vojvode od Madrida, a majka mu je Margareta, rod. princeza Burbon-Parma. Veliki vojvoda Johan od Austrije bio je lan vitekog reda od Vildentajna ka Pjavoj zemlji", a red je osnovan godine 1806, u dvorcu Zebentajn. 4 'je re o Dom Pedru, nego o Dom Miguelu, hercogu od Braganca. rod. 19. sep-s embra 1853. u Klajnhojbuhu na Majni, a umro 11. oktobra 1927. u Zebentajnu. ovodom jednog Birkelsovog izvetaja oko formiranja nacistike stranke u Au-""'ji, Hitler je zahtevao da deo Donje Austrije, Beko Novo Mesto i Nojnkirhen, <> i delovi oko Bruka na reci Lajti, pripadnu pokrajini tajermark. Ovo je tre-aio da se rei u okviru podele pokrajine Burgenland. U Beu je u vezi s tim pro-aiemom dolo do pregovora, i 29. maja 1938. reeno je da ti zahtevi ne budu 3
a

Kirchlag6 seam se vonje automobilom sa Volfom prema Lukaazau i tajnamangeru. Nekoliko meseci posle toga Volf je umro. Seam se dobro i poetka 1919, kada se esto boravilo na glavnom trgu Apan -ga, u kafani kod Dokala. Uivali smo da jedemo lag i peeno svinj -sko meso. To je tada bilo prilino nepoznato. U ljudskom mozgu odi-gravaju se scene kao u nekom kaleidoskopu: isprepliu se arena, ozbiljna, religijska, pa i pomalo ljubavna seanja. Ovome sada valja dodati jedno novo: treba da se ponovo sretnem sa ovekom koji, kao nijedan do sada, diktira sudbinu nae generacije. Ali, zar se vojni aparat nee zadovoljiti da mi nareenja stiu samo preko Kajtela ili Jodla? Poinje uspon nedaleko od Menihkirhena. Iznenada primetim da jedna tabla pored druma pokazuje da se sa leve strane nalazi - eleznika stanica. Uskoro nailazim na rampu kod koje se nalaze vojnici. Oni su me legitimisali i ispitivali. Sve je u redu. Posle
(38)

toga, nekoliko stotina metara dalje, stiem do druge rampe, a od-mah iza nje vidi se nekoliko kua. Izaao sam iz automobila i naao se pred Hitlerovim vozom. Doekao me aub i pozdravio veoma ljubaz-no. Odmah posle toga stigao je i autant firera i uskoro sam se naao pred Kajtelom i Jodlom. Oni su me utke pozdravili i onda sam se nasao pred Svemonim. Hitlera sam pozdravio strogo vojniki, a on mi je pruio ruku na nain kako se pozdravljaju stari poznanici. Posle nekoliko trenutaka oprostio sam se od Hitlera, jer je trebalo da prisust-vuje nekoj sednici. Otiao sam sa aubom da se proetam. U vagon--restoranu sam pojeo neko pecivo i popio au kisele vode. Za to vreme pravili su mi drutvo aub i Morel, koji je posebno bio utiv prema meni. Teko mogu da se savladam pred Morelom a da ne napra-vim jednu aljivu primedbu na raun injekcije koja jaa seksualnu potenciju. Sa aubom sam govorio o Korukoj (Kernten na nema-kom, prim. prev.). On nije bio upoznat sa predlogom da postane voda pokrajinske nacistike stranke.

usvojeni. Hitler se 31. maja 1938. sa tim dogovorom sloio. Uporedi: G. Botz, Eingliederung Oesterreichs in das Deutsche Reich, 2. Aufl., Wien 1976, 86 ff. Nedaleko od ovog mesta dolo je 5. septembra 1921. do borbe izmeu Nemaca i Madara, odnosno jedinice austrijske vojske i andarmerije pobedile su madarske dobrovoljce i vratile ih na poetne poloaje. Uporedi: G. Schlag, Die Kampfe um das Burgenland 1921, Militarhistorische Schriftenreihe, Heft 16, Wien 1970.

posle nekog vremena ponovo se pojavio Hitlerov autant i odveo u vagon u kome se nalazio Hitler. Firer me zamolio da sednem i razgovor Je zapoeo ovim reima: Za vas sam pripremio jedan zadatak koji je prilino neugodan i teak." I odmah mi je objasnio. Kao opunomoenik nemake vojske pri novostvorenoj hrvatskoj vladi mo-ram odmah da otputujem u Zagreb i da na lieu mesta vidim kakvo je stvarno stanje. Valja uvek da imam na umu interese Si la osovine. Opta situacija u hrvatskoj dravi koja se tek stvara veoma je teka. Firer ceni Hrvate neuporedivo vise nego Italijane. U rasnom pogledu Hrvati daleko vise vrede od svojih zapadnih suseda, Italijana. S druge strane, meutim, od samog poetka stvaranja politike osovine postojao je dogovor izmeu Nemake i Italije, na osnovu koga u nemaku interesnu zonu spadaju samo jo Maarska i Rumunija, a sve ostalo, to se nalazi juno od tih drava, pripada italijanskoj sferi uticaja. Posle svega to se desilo, Hitleru je kao oveku veoma ao to je dolo do takve podele uticaja. Jednako tako mu je u dui bilo teko kada je morao da krene protiv Grke, jer su se u Tesaliji pojavili En-glezi. Da se to nije dogodilo, on bi pustio Italijane da sami pojedu vre-lu orbu koju su i sami, na svoju ruku, pripremili, a da se prethodno nisu posavetovali sa Nemakom. Grka mu je zaista ao, ponovio je Hitler sa tugom u oima. to se Hrvatske tie, problem lei u tome da se ona kao drava, po mogunosti, to pre organizuje, kako bi nema-ke trupe mogle da se to je bre mogue povuku sa tog podruja. ,,Meni e 2. armija uskoro biti potrebna na drugom mestu", znaajno je pnmetio firer, a da pri torn nije bilo ni potrebno da mi objasni gde i kada. Ovo bi bio jedini politiki cilj Nemake u Hrvatskoj. Sve ostalo morala bi da uradi sama Hrvatska. Pri tome, razume se, valja uvek uzimati u obzir Italiju i njene ambicije. Poto je govorio oko pola case. Hitler me je pitao za miljenje o mom predstojeem zadatku. Iz-javio sam da, koliko poznajem stvari u Hrvatskoj, ta zemlja bi trebalo k* lma lsh odnos Prema Nemakoj kao to ga ve ima Slovaka. Celo-^Pno stremljenje due hrvatskog naroda usmereno je prema Nema- firer Strane Itali u moram ' J " otvoreno da priznam, a to sigurno

(38)

ta0 Hitibr0 ~ HrV3ti mrZC 'Z dna dUC' Na kraJU Sam direktno P -hrvat'-" PrV' hte bih da Znam' koje e &anicQ imati budua Predst a Zava? Flrer mi e ovako " J odgovorio: Na severu granicu e avljatl Drava i Dunav." U ovom delu Maarima je vratio mali deo njihove istorijske granice. Ni ovo sasvim ne odgovara istini. U pitanju je deo oko reke Mure, a on je do 1867. pripadao Hrvatskoj.7 Nekoliko dana kasnije sreo sam biskupa Filipa Popa. Sa mojim miljenjem potpuno se sloio nemaki protestantski biskup Pop,8 kada sam kazao, da je maarsko-jugoslovenska granica u Bakoj i Vojvo-dini jedina, donekle, pravedna granica, koja je povuena u Trianonu. U glavnom tabu Hitlera stekao sam opti utisak da se nisu mnogo ba-vili istorijsko-etnografskim prilikama na torn prostoru. Tako, Hitler mi je kazao da nema nita protiv ako Hrvatska svoje istone granice pro-iri sve do Drine. U stvarnosti, da budem iskren, u istonoj Bosni Srbi ine veinu i ovde bismo, dakle, mogli da kaemo da prava hrvatske drave, koja bi ukljuila, recimo, i Bosnu, ovde 1918. nisu bila otee-na. Ovo sam sve kazao samo sa namerom kako Hrvati ne bi bili ote-eni. Na severoistoku Slovenije, juna tajerska ponovo je prikljuena svojoj matici tajerskoj. to se Slovenaca tie, Hitler namerava da ih iseli iz Kranjske, te da ih naseli u tajersku, Koruku, a moda i u Italiju.9 Ovim promenama Hrvatska bi u jednom delu imala zajedniku anicu sa Nemakom, a to se granice prema jugu tie, prema Jad-8 , to je jedno otvoreno pitanje i zavisilo je od toga koliko daleko seu italijanske elje. Ovde sam
U [

se ja pred Hitlerom odmah razmahao S odrao mu malo predavanje kojim sam dokazao, na osnovu istorij-skih
Ni ovo opet sasvim ne odgovara injenici. Na osnovu oktroisanog ustava od 4. marta 1849. pojedine zemlje unutar Austrougarske postale su direktno zavisne od Bea. Ustav je predvidao da drava postane vise centralizovana i jedinstvena. Ovo se takode odnosi na Erdelj, Hrvatsku - Slavoniju kao i Vojvodinu - Srbiju (Baka, Srem, temivarski Banat). U okviru nove podele provincija, ovde se, pre svega, misli na ustav Ugarske; Hrvatskoj je pripala obala oko Rijeke i Preko-murje (Varadinska upanija). U nastojanju da se ponovo uvede stanje kakvo je postojalo u doba pre oktroisanog ustava, koje je praktino prestalo da vai od-redbom od 31. decembra 1851. februarskim patentom, od 26. februara 1861, ponovo je dolo do promene: potvrdena je odluka cara od 24. januara 1861. da se Prekomurje vrati Ugarskoj. Ova teritorijalna promena ugarsko-hrvatskom na-godbom od 30. januara 1868. bila je samo uvrena. Rijeka je tek tada oduzeta Hrvatskoj i prikljuena Ugarskoj kao Corpus separatum. Philipp Popp, rod. u Beaniji kod Zemuna 23. marta 1893, a obeen u Zagrebu 29. juna 1945. Posle studija teologije bio je svetenik protestantske zajednice u Zagrebu. Godine 1931. izabran je za prvog biskupa nemake protestantske (evan-gelike) crkve u Jugoslaviji. Uhapen je 23. maja 1945. u Jugoslaviji. Uporedi: M. Merkle, Zum Gedenken an den 80. Geburtstag von Bishof Dr. Philipp Popp, Heilbronn 1973. Hitler je tokom vojnih operacija protiv Jugoslavije zahtevao da se 260.000 Slovenaca raseli iz Donje tajerske i Severne Kranjske, od 700.000 Slovenaca koli-ko ih ima na torn prostoru. Posle vise razgovora o tome, koji su voeni u maju

injenica, da to pripada Hrvatskoj. Kazao sam da ne bi nikako bilo dobro da novohrvatsku dravu ve na poetku opteretimo time to emo joj oduzeti Dalmaciju. Moj predlog se sastojao u tome da se Hrvatima prepusti obala koju je imala i Kraljevina Jugoslavija. Izu-zetak ini Boka (firer je ovo ime neprestano izgovarao pogreno, stav-ljajui naglasak kod Cattaro na drugo a, dok nije od mene nauio pra-vilan izgovor). Budua hrvatska drava valja da se orijentie prema Italiji. kao to Slovaka ima odnos prema Nemakoj. Meni je savreno jasno da i ovakav stav za Hrvate predstavlja jednu veliku, neuvenu rtvu. No, ja sam spreman da razgovaram sa njima i da ih ubedim da to prihvate. Kad bih ja bio Italijan, kazao sam, na ta me je Hitler odu-sevljeno uhvatio za levu ruku, ne bih uopte prelazio na istonu obalu Jadrana, jer tamo, dugorono posmatrajui, nikako ne bih mogao da se uvrstim. No, kada ve gospoda Cazzolini (kacolini", pogrdan au-strijski izraz za ltalijane, a kod nas, verovatno, najbolji prevod glasi abari", prim, prev.) nikako ne mogu da ukrote svoj nagon za trijum-fom, onda im, eto, srpsko-albanskog prostora, pa neka se tamo iivlja-vaju, koliko im drago. Firer se oduevio ovom idejom. Odmah je uzeo geografsku kartu i rekao da bi Italijanima mogla da se prepusti Crna Gora sa Bokom Kotorskom, da imaju status protektorata ili sizerenske drave. Sem toga, Italijani bi tako dobili i srpske krajeve severoistono d Albanije, ukljuujui i Kosovo. A pored toga i crevo" u grkom delu Jadrana, zatim Krf, jonska ostrva i tako redom. On me je upitao a li u Crnoj Gori postoji separatistiki
(38)

pokret, to sam potvrdio. Do-ao sam da ne mogu nita da kaem o snazi tog pokreta. Sumnjam u ltalijane, znajui da imaju veliki apetit, i bojim se da e zbog toga
|94l, raseljeno je oko 54.000 Slovenaca, i to u Srbiju, Hrvatsku i Nemaku. Oko 00 ih je pobeglo na italijansku teritoriju. Uporedi: K. Olshausen, Zwischen-sp>el ant dem Balkan. Die deutsche Politik gegenuber Jugoslawien und Grichen-;,nd vom Marz bis Juli 1941, 222ff; J. Rausch, Der Partisanenkampf in Karnten Zweiten Weltkrieg, Militarhistorische Schriftenreihe, Heft 39/40, Wien 1976, St- Karner, Die Aussiedlung der Slowenen in der Untersteiermark, in: Oster-reich i n Geschichte und Literatur, Jg. 22, 1978, 154-174.

pokvariti stomak. Na kraju sam zamolio Hitlera da to je bre mogue razgovara sa Musolinijem, te da ga nagovori da prihvati ovu politiku prema Hrvatskoj. Svaki dan, bez reenja tog problema, predstavlja gubitak u formiranju hrvatske drave i moe da ima najgore posledice. Hitler mi je odgovorio: Da nagovorim Musolinija? Tu i lei problem." Kazao mi je da su Italijani veoma osetljivi kada je re o torn pitanju. S tim sam se odmah sloio i dodao da sam zbog toga, jednom davno, skoro izgubio in i posao. Svestan sam da je to delikatan problem koji treba reavati sa mnogo obzira. Hitler je kazao da e dueu napisati pismo. Usudio sam se da primetim da bi bilo svrsishodnije da se umesto pisma u Rim poalje jedna osoba od Hitlerovog poverenja, koja bi zadatak mogla uspenije, usmeno, da obavi. Takav postupak esto je efikasniji od razmene pisama. Ovde mi nije polo za rukom da ubedim Hitlera u valjanost svoje ideje. On je, meutim, odmah pozvao Ribentropa i razgovarao sa njim. Ja sam sve vreme bio prisutan. Govorio je sa njim o reenju, koje sam ja predloio. Umeao sam se u razgovor i podsetio ih da je poetkom 1919. skuptina u Tirolu, sa na-merom da spase jedinstvenu pokrajinu Tirol, ak nabacila predlog da cela ta pokrajina pripadne Italiji, samo da spase celovitost i jedinstvo Tirola. Hitler se na to raestio: , da se to zaista dogodilo, ba bi se Tirolci usreili!" Bio sam, ipak zadovoljan, jer sam uspeo da na ne-nametljiv nain skrenem panju na sluaj Junog Tirola. Mi smo raz-menili jo nekoliko reenica, ali su mi one trenutno nestale iz pame-nja. Tokom razgovora bili su prisutni Kajtel i Jodl, i oni su tokom mog izlaganja stalno klimali glavom, dajui mi do znanja da se potpuno slau sa mnom. Od Hitlera sam se toplo oprostio i na rastanku mu kazao: Dakle, moj fireru, ja u da se snalazim kako najbolje znam i umem", a on mi je odgovorio: i radite!" Jodl me ispratio i poverio mi: Hitler je na poetku imao rezervu u vezi sa vaim postavljanjem na taj poloaj. Da li znate razlog?" Moj odgovor je glasio: Naravno da znam. Problem je u tome to sam Austrijanac." Jodl se samo nasmejao i kazao da je to istina. Ova po-jedinost za mene nije predstavljala nikakvo iznenadenje. Hitler je, do-due, tokom razgovora esto govorio o svojim mladalakim danima, odakle potie i njegovo poznavanje Balkana. Pri tome se on pozivao i na svoje austrijanstvo kojim se malo i pravio vaan. Ovde sam se ja rado sloio sa njim. Quod licet Jovi... Moram da kaem jo neto o firerovom glavnom tabu. On se sa-stoji od dve kompozicije: Hitlerov voz i voz Atlas" (u kojem je sme-teno operaciono odeljenje). Obe kompozicije nalaze se nedaleko od tunela koji se nalazi odmah pored mesta Menihkirhen (Monichkir-chen). Tunel je dovoljno dug da u sluaju potrebe, ako dode do vazdunog napada, primi obe kompozicije. Ispred ova dva voza naprav-ljena je od dasaka (a one su obojene zelenom bojom), neka vrsta du-gog podijuma po kome ovek moe da se eta i dode do ulaza u firero-vu radnu sobu vagon. Hitlerov voz nije ni priblino tako luksuzan kao to je voz Hermana Geringa. Firerova pratnja ima sasvim obine vagone, spavaa kola prve klase sa neto boljom opremom i nametajem. Vagon-restoran sasvim je jednak svim vagonrestoranima Mitropa", kakve nudi nemaka eleznica. Hitler jednostavno rua za jednim od stolova u vagon-restoranu. Na uskrnji ponedeljak oekuje se dolazak Geringa koji treba da stigne iz svog glavnog taba koji se nalazi kod Zemeringa (Semmering). Njegov dolazak predviden je tek u etiri sata. Zbog toga sam reio da krenem kroz tunel i ruam u vozu Atlas" sa generalom Varlimonom (Warlimont). On se veoma obradovao mom dolasku. Zaboravio sam da kaem da se tokom razgovora sa firerom mnogo govorilo i o slabom vojnom uspehu Italijana. Ja sam to objasnio nepre-stanim herojskim potezima kojima Musolini zasipa i zagluuje svoj naivni, detinjasti narod. Voleo bih da sam Adolfa Hitlera podsetio na svoju primedbu kada sam mu 28. februara 1938. u Minhenu izloio miljenje o Italijaniima, to mu se nije dopalo. Takode sam mu govorio o sadraju razgovora sa Vauhnikom, jugoslovenskim vojnim ataeom u Berlinu.10 Firer je izrazio miljenje da su svi nemaki pro-tivnici iz Prvog svetskog rata danas vojniki slabiji nego to su to bili d 1914. do 1918. A ja sam dodao da se to posebno odnosi na Italijane. Zato da ne govorim o slavnoj bici na reci Soi (Isonco je pri-hvaen u svetskoj literaturi; prim. prev.). Hitler je na to kazao kako "alijani nemaju sposobnost da upravljaju narodima koje su pokorili, a t0 mogu uspeno da urade samo Nemci. Jedva sam mogao da pove-rujem svojim uima kada sam ovo uo. Istina je, medutim, da su ovu sposobnost posedovali samo austrijski Nemci, a ovu istinu danas svaVidi: Glaise-Memoiren, 2. Bd., 687 ff.

(38)

ko priznanjc, sem - firera. Sa Masenbahom sam se vratio u Beko Novo Mesto i krenuli smo ka aerodromu. Na avion tokom leta nije imao nikakvih problema. Voleo bih da smo leteli iznad Zemeringa. Ril nije bio sa nama i trebalo je da doe sledeeg dana. Posle manje od jednog asa leta spustili smo se na zagrebaki aerodrom. Tu nas je ve ekao automobil koji nas je odvezao do hotela Esplanade". Uz velike po-tekoe najzad smo Masenbah i ja dobili sobu, ali bez kupatila. Sle-deeg dana dobili smo sobu sa kupatilom. U sedam ujutro javio sam se vrhovnom komandantu Druge armije, simpatinom general-pukovniku baronu Vajksu (Weichs). On je prilikom prikljuenja (anlusa") Austrije Nemakom rajhu vodio na Be nirnberki korpus". Referisao sam mu u vezi sa svojim zadacima u Hrvatskoj. Uvee sam bio njegov gost u sobi gde se sakupilo nekoliko njegovih najuih saradnika. Idueg dana u 11 pre podne bio sam po-zvan u zgradu Hrvatskog sabora. Dok sam tog jutra dorukovao u kafani hotela Esplanade", sreo sam dr Fezenmajera (Veesenmeyer). On radi u ministarstvu spoljnih poslova i, neposredno pred izbijanje rata sa Jugoslavijom, Ribentrop ga je poslao sa nekoliko saradnika da kao peta kolona krene u Zagreb. Pre nego to je trebalo da se sretnem sa Paveliem, posle doruka krenuo sam sa Fezenmajerom u kratku etnju. Oko znaaja dalmatinskog pitanja u formiranja hrvatske drave delio je stoprocentno moje miljenje. Pred starom zgradom Hrvatskog sabora, iz koje je jo ban Jelai vladao, sreo sam nekadasnjeg pukov-nika austrougarskog generaltaba Kvaternika koji je upravo izlazio iz svog automobila. Tokom Prvog svetskog rata on je bio adutant ko-mandanta Boroevia. Posle sloma Austrougarske postao je voa hrvatske revolucije. Ja ga se slabo seam, ali smo se ipak srdano pozdravi-li, na stari austrijski nain. Nismo mogli mnogo da razgovaramo, jer je urio na sahranu mladem bratu Petru" koga sam mnogo bolje po-znavao. Razume se da sam mu kazao ne samo da i ja dolazim na sahranu, koja treba da se odri posle podne, nego i da u dovesti i po-asni nemaki vod. Takoe sam uspeo da organizujem da na sahranu doe i jedan italijanski pukovnik koji e da bude pored mene, odmah iza mrtvakog kovega. Pokojni Petar Kvaternik prvog dana aprilskog rata stao je na stranu Srba, ali je ubrzo presao na hrvatsku stranu i u Crikvenici je proglasio hrvatsku slobodu. U blizini se nala jedna jedinica ratne mornarice koja je ostala lojalna Jugoslaviji. Njen komandant, naalost bivi austrijski oficir ratne mornarice, ubio ga je, is-palivi u njega est metaka. Petar Kvaternik, u vreme kada je slu-bovao u Badenu kod Bea, radio je za austrijsku obavetajnu slubu. Kada sam saznao da e na sahrani biti i njegova ena Ana, pribojavao sam se susreta s njom. Seam se jedne Ane Hercog koja je 1917. po-kazivala simpatije kako za Petra Kvaternika, tako i za mene. Na sreu, ispostavilo se da ena Petra Kvaternika nije Ana Hercog. Kada je iveo u Badenu oenio se jednom Belijkom. Fezenmajer i ja pozdravili smo se kratko sa Antom Paveliem. Po-glavnika sam poznavao samo povrno, kada je iveo u Beu. Moje je visine, ima simpatine cite lica i kosa mu je boje kestena. Nosio je sivn uniformu koja mu nije davala neki naroiti vojniki izgled. Pave-li je od 1929. iveo u Italiji, i to od Musolinijeve novane pomoi. Verovatno pripada uem krugu ljudi koji poznaju celu priu u vezi sa atentatom na kralja Aleksandra u Marselju. U Zagreb se vratio preko Karlovca, nou, gotovo neprimeen. On je, nema sumnje, veoma estit momak i sva sumnjienja
Petar Kvaternik roden u Vuini Selu, Hrvatska, 1. avgusta 1882, a ubijen u Cri-kvenici 10. aprila 1941. Tokom Prvog svetskog rata radio je u austrougarskoj vojnoj obavetajnoj slubi. Posle 1918. postao je oficir u Kraljevini SHS, od-nosno Jugoslaviji. Ubijen je od strane jugoslovenskih vojnika kada se spremao da preko jedne radio-stanice u Crikvenici objavi proglaenje NDH.

da odrava tajne veze sa Italijom, koja se tako esto uju, nemaju nikakve osnove. Reio sam da poglavniku predoim injenino stanje, ali ne odmah, nego malo-pomalo. Zadatak koji mi je firer dao morau da ispu-nim tako to u Pavelia pokuati da ubedim da je ta politika nuna, jer su je prihvatili i Hitler i Musolini. Govorio sam prilino uvijeno, diplomatski, ali me je poglavnik veoma dobro razumeo. Kao zakljuak mogu slobodno da kaem kako je moj prvi razgovor, u mojoj novoj diplomatskoj funkciji, bio, u to nema sumnje, uspean. Posle se sve to Prikazalo u sasvim drugom svetlu. Kod ulaznih vrata naleteo sam na jednog starog austrijskog oficira ratne mornarice, koji je imao krive noge, i meni se predstavio kao novi mandant hrvatske ratne flote.12 Pozdravio sam ga ovim reima:
uro Georg Jakin, roden u Beu, 22. februara 1889, a obeen 1945. Posle Prvog svetskog rata stupio u slubu Jugoslovenske ratne mornarice, a od 1941. do 1943. bio admiral i komandant hrvatske ratne mornarice

(38)

 potovanje, estitam na imenovanju. Ali, da li ti poseduje ma -kar jednu ratnu lau?" Odgovorio mi je pomalo zbunjeno: ,,Za sada nemam nita, no nadam se da u uskoro da dobijem nekoliko ratnih brodova." Potapao sam ga po ramenu i kazao mu: Polako, razgova -raemo jo o tome." Po podne general Kvaternik je doao po mene. U mom automo-bilu marke horhvagen" sedeli su napred Ril i Fezenmajer, a pozadi jedan, nizak rastom, italijanski pukovnik, u sredini Kvaternik i ja. Italijanski pukovnik je nosio kapu na kojoj je bilo okaeno pero neke ptice. Tako smo mi krenuli na groblje gde se sakupilo prilino mnogo ljudi. Kvaternik mi je kazao da ga je malo pre toga Paveli imenovao za prvog hrvatskog feldmarala". Malo sam bio zbunjen kada sam to uo, jer mi je sve to vise liilo na feldmarala iz neke operete. Raz-miljao sam da li da mu odmah kaem ta o tome mislim, ali sam reio da ipak saekam kraj sahrane. Vojniki smo pozdravili poasnu ne-maku i ustaku etu, a zatim smo se uputili u kapelu gde je bio po-stavljen mrtvaki sanduk. Primetio sam mnogo svojih starih drugova koje poznajem iz vremena kada smo zajedno sluili u austrougarskoj vojsci. Svi su se oni gurali da me pozdrave, a meu njima i hrvatski heroj Marie.14 On je ak dogurao do srpskog generala divizije. Opelo je odrao lino zagrebaki nadbiskup, koji ima oko 42 godine. Nosio je lanenu belu mitru, a njegovo sitno, asketsko lice govorilo je da je fanatik. Njegova pria je veoma interesantna. Tokom Prvog svetskog rata prijavio se kao dobrovoljac u austrijskoj armiji, ali je ubrzo de-zertirao i prebegao Srbima. Kao srpski oficir borio se na Solunskom frontu protiv svoje ranije otadbine za koju je poloio sveanu za-kletvu. Ovaj seljaki sin, koji je posle svega izabrao sveteniki poziv, roden je nedaleko od Karlovca (u Kraiu, prim. prev.). Kada je dolo do konkordata" izmeu Vatikana i Jugoslavije, on je imenovan za zagrebakog mitropolita. Tadaje imao 32 godine. Njegov izborbio je , vrsta kompromisa, oportunizma i kompenzacije od strane Vati-n6 Ja sam u njemu video dezertera i nisam hteo ni da ga pozdravim. y^vreme sahrane izredalo se mnogo govornika. Na kraju je govorio brat pokojnika. Proetao sam grobljem i mnoga prezimena koja sam ritao na nadgrobnim spomenicima bila su mi poznata iz prolosti, vremena kada je Zagreb pripadao monarhiji. Pomalo sam se oseao kao kod kue. Pre nego sta sam se rastao od Kvaternika, pozvao sam ga u stranu ^ mu sledee: Ovo je moja trea revolucija u kojoj uestvujem. U pitanju je jedna mala drava. Nauio sam koliko ovakav jedan pokret treba da se pazi, da ga ne stigne prokletstvo apsurdnog, smenog. Moj ti je savet da u dogovoru sa Fezenmajerom jo saeka sa slubenim imenovanjem za marala." Kvaternik mi je dao svoju re, ali je njegovo postavljenje za marala ve bilo objavljeno u tampi.15 Sledeeg jutra u kafani hotela Esplanade" ponovo sam sreo mar-ala. Nisam oklevao da mu jasno kaem u kakvom se poloaju nalazi njegova drava. Saoptio sam svoje predloge i ideje. Tako, oko stvara-nja hrvatske vojske, postoji ve dogovor sa komandantom 2. armije Fon Vajksom. Nemaka e za sada da se ogranii na stvaranje policij-

P,

13

Sangiorgio

(Sanoro),

potpukovnik.

On

je

aprilu

1941.

bio

oficir

za

vezu

sa

14

ustaama. August Marie, roden nedaleko od Mostara 25. marta 1885, sluio kao kapetan u austrougarskoj armiji, a posle Prvog svetskog rata sluio u jugoslovenskoj armijiGodine 1933. postao je pukovnik jugoslovenske, a 1937. i general jugoslovenske kraljevske armije. Do oktobra 1941. bio je ef hrvatskog generaltaba.

skih snaga. Prvi telegram koji je Kvaternik uputio Hitleru govorio je o velikoj elji da se to je mogue pre formira hrvatska armija koja bi onda, rame uz rame sa nemakom, krenula u akciju protiv neprijatelja. U prvoj fazi Hrvatska treba da dobije 24 bataljona koji su naoruani automatskim pukama. Posle toga treba da se vidi kako dalje. U podne sam ponovo bio kod Pavelia. Sa njim sada mogu da govorim mnogo slobodnije. Posle podne telefonirao mi je generalfeldmaral Fon Brauhi (von Brauchitsch), koji je upravo stigao u Zagreb i pozvao me da ga posetim. Zajedno smo ruali, a onda smo avionom poleteli u Beko Novo Mesto. Naa maina napravila je veliki krug iznad Siska i Poege. Direktno sa aerodroma krenuli smo u firerov glavni stab, gde sam stigao u osam uvee. Dok sam ekao da Hitler zavri sa veerom, stavio sam brzo na hartiju nekoliko stvari o kojima sam hteo da mu referiem. U devet uvee bio sam pozvan u firerovu sobu u kojoj se

Uporedi: Erinnerungen des GFM Frh. von Weichs - bei K. Hnilicka, Das Ende auf dem Balkan 1944/45, Gottingen 1970, 39.

(38)

Izineu Hitlera iPavel'ia

Misija

nalaze vojne karte. U prostoriji su, pored Hitlera, bili prisutni Kajtel, Jodl i Bodenac. Kasnije nam se pridruio i odvratni Hevel.16 Hitler mi je ponudio da sednem. Izvinio sam se to se tako brzo ponovo pojavljujem pred njim. Imam zato veliko opravdanje, odnos-no jake politike razloge, to e se videti iz mog izlaganja. Slika koju sam dobio u Zagrebu, poto sam u torn gradu proveo 48 asova, samo potvrduje to da je firer - kada je govorio nedavno, na uskrnji pone-deljak pravilno ocenio situaciju (a, pre svega, i moja procena je bila ispravna, ali sam to preutao). Svi u Zagrebu imaju jednu jedinu elju: da ih Nemaka vodi (Hrvati idu ak tako daleko da trae da nose i nemake uniforme, no, ovaj predlog sam odmah odbacio). Osea se da ljudi imaju pomalo i strah od predstojee nezavisnosti. Ako bi im se ponudilo, sa oduevljenjem bi prihvatili predlog da postanu nemaki protektorat. Prema Hitleru oseaju upravo mistino oboavanje". Kada sam to izgovorio, Hitler se u sebi samozadovoljno nasmeio. U Zagrebu ne ele da vode sopstvenu spoljnu politiku i za sada kod njih ne postoji ministarstvo spoljnih poslova. Odbacuju saradnju sa Ma-arima, i to zbog spornog podruja u Prekomurju i u Slavoniji. Postoji velika mrnja prema Italiji, da ne kaem jo neku jau re". Ovo se naroito ispoljava posle sukoba Italije sa Albanijom. Zamolio sam Hitlera da sa mnom ne postupa na stari austrijski nain, dakle, da moje predloge ne odbaci odmah kao nerealne. Ja sam naviknut da razmi-ljam u istorijskim okvirima, pa sam zato ubeden da nikako ne smemo da izgubimo Italiju, a pre svega Musolinija, kao svog saveznika. Cak ni onda ako znamo da su slabiji partner i da im je potrebna naa po-mo. Zbog toga sam ve na samom poetku svog delovanja u Hrvatskoj stavio do znanja u Zagrebu da su nam Ilalijani prijatelji. Ovo je ostavilo eljeni utisak kod politiara u Zagrebu, premda sam od njih zahtevao da povuku korake koji nisu nimalo popularni kod Hrvata. Ljudi mi jednostavno veruju, jer poznaju moju prolost. Naalost, po-naanje Italijana u Dalmaciji bilo je drsko i bezobrazno i to je prouzrokovalo napetu situaciju na torn podruju. Posledice toga sam ve
10

Walter Hewel, roden u Kelnu, 25. marta 1904, a poginuo, verovatno, 3. maja 1945. u Berlinu. Bio je student, za.stavnik elitnih Hitlerovih trupa, trgovac u In-diji, a od 1938. u ministarstvu spoljnih poslova i od septembra 1940. stalni iza-slanik Ribentropa kod firera". U rang ambasadora imenovan je 31. marta 1943.

naveo: oteano je stvaranje hrvatske drave, a time su nemake trupe prisiljene da ostanu due nego to je bilo planirano; kod nekih Hrvata ponovo poinje da oivljava jugoslovenska ideja. Odgovorni u Zagrebu seaju se Londonskog tajnog ugovora, Protokola od 26. aprila 1915.17 Nisu zaboravljeni ni ustanci iz 1869,18 kao ni onaj iz 1882.19 povod za ustanak iz 1881. godine bio je sledei: donesen je novi zakon o regrutaciji, odnosno o sluenju vojnog roka, koji je izglasan 4. novembra 1881. Ustanak je poeo 29. decembra 1881. i borbe su trajale sve do aprila 1882. Zeleni kadar20 se pojavio 1918. Pred Hit-lerom i njegovim saradnicima naroito sam podvukao sledeu misao: na
ranije
20

itavom albansko-srpsko-grkom prostoru Italijanima trcba da se da neka vrsta odtete, i to na taj nain da cela Hrvatska bude usmerena prema Italiji. Ova italijanska orijentacija treba da bude samo optiki takva, a ne da Hrvatska padne pod starateljstvo Italije. U stvamosti, mi, Nemci i Italijani, kao pravi prijatelji Hrvatske, treba da se drimo po strani. Fireru sam takoe opisao susret sa Paveliem i Kvaternikom. Imam utisak da sam obojicu u prilinoj meri pridobio za svoje ideje. Za razliku od posetc Hitlcru, koju su obojica nedavno rado ui -nili, sada se preko volje
Re je o paktu izmeu Italije i Antante na osnovu kogaje Italiji obean Juni Tirol i to sve do Brenera, zatim Istra i Dalmacija. Italija se zauzvrat obavezala da u roku od etiri nedelje stupi u rat na strani Antante. Uporedi: M. Toscano, 11 patto di Londra. Scoria diplomatics delPIntervento italiano 19141915, Bologna 1934; L. Valiani. Verhandulngen zwischen Italien und Osterreich-Ungarn 1914-1915, in: Der Erstc Weltkrieg, hg. v. W. Schieder, Koln-Berlin 1969. 317-347. Ustanak je izbio uglavnom 17 na podruju Kotorskog zaliva, a povod je bio novi zakon o odbrani zemlje, koji je izglasan 15. maja 1869. Novi zakon o regrutaciji naiao je na opti otpor stanovnitva. Ustanak je izbio poetkom oktobra 1869. Nekoliko kaznenih ekspedicija je trebalo poslati na to podruje i tek je onda, sredinom decembra 1869, ustanak bio slomljen. Vidi: J. Rausch, Der Aufstand im Raum Kotor 1869, in: Osterreichische Osthefte, Jg. 25. 1983, 95-126. und 223-249; o istom: Vor 113 und vor 100 Jahren Autstande im Siiden Oster-reich-Ungarns I, in: Truppendienst, Jg. 1982, 466-470. Isto II. Die Erhebung in Siiddalmatien und im herzegowinisch-siidbosnischen Raum im Jahre 1882, ebdt., 564-570. Misli se na organizovane grupe sa podruja Hrvatske i Slavonije, poznate kao zeleni kadar". Bande su poele da se formiraju iz redova dezertera, i to naroito d poetka 1918. Zeleni kadar bio je u leto 1918. izloen snanoj jugoslovenskoj Propaganda Slubene procene govore da je njihov broj iznosio od deset hiljada do Sto hiljada. Uporedi: R. G. Plaschka - H. Haselsteiner - A. Suppan. Innere Front. Militarassistenz, Widerstand und Umsturz in der Donaumonarchie 1918, 2- Band., Wien 1974, 70 ff.

(46)

Izineu Hitlera iPavel'ia

Misija

spremaju da odu u prvu slubenu posetu Musoliniju. U toku razgovora oprezno sam naeo jednu temu koja je veoma delikatna. Pravio sam se da sam neobaveten, pa sam fireru postavio sledee pitanje: koje su stvarne aspiracije Italije prema istonoj obali Jadrana? Ako je tano da Italija hoe skoro celu Dalmaciju, onda se postavlja pitanje: kakav je stav Nemake? Ako je to sluaj, nameravao sam da nastavim i da kaem da bi valjalo da odgodimo konano ree-nje tog pitanja i da ga barem sakrijemo nekim provizornim, vojnim re-enjem. Hitler me je, meutim, ovde prekinuo i rekao: to apso-lutno odgovara istini jeste ovo: mi nemamo nekakvih konkretnih oba-veza prema torn problemu. Jedina naa obaveza sastoji se u tome da sve to se nalazi juno od reke Drave spada u italijansku interesnu sferu. Kada bi Italijani bili pametni, vodili bi politiku kakvu ste vi upravo predloili. Jer je ona jedina razumna i korisna za njih! Ovaj problem, medutim, jeste iskljuivo njihov i mogu da ga reavaju samo Italijani 1 Hrvati. Juno od reke Drave Nemaka ima samo privredne interese. U dubini due, protivim se tome da Nemaka izae na Jad-ransko more." U sebi sam pomislio da Hitler ne eli da nastavi politiku nemakih careva iz doba srednjeg veka. Firer je nastavio sa svojim monologom: Ako mi izaemo na Jadran, dakle, na Mediteran, to zna-i da smo opet izali na zatvoreno more. Nemaka nacija, meutim, treba da vidi svoju budunost na Severnom moru, koje je otvoreno prema svim okeanima sveta. I, uopte, Nemaka treba teite svojih ambicija da ima na severu (kazao sam sam sebi: 'Da, ovo je teorija Rozenberga!'). Da se Dalmacija nalazi u italijanskim rukama, u tome ima i dobrih strana. Ova regija e neprestano biti jabuka razdora izmeu Hrvatske i Italije. Nemaka e tako ovde uvek igrati ulogu sudije (a ja umalo da ga nisam prekinuo: 'Kao da je to neka zahvalna uloga!'). Sem toga, opasnost da se ponovo rasplamsa jugoslovenski pokret zapravo i ne postoji." Ja sam primetio da su Hrvati spremni da se prozovu Germani. Hitler je odbacio moju duhovitu primedbu i sme-ak sa kojim sam popratio komentar, i rekao je: U ovoj primedbi sa-drano je dosta istine. Rasna osnova Hrvata nije jednaka sa drugima koji po mentalitetu pripadaju orijentalnim narodima." Upravo u ovo^6 Hitler vidi garanta da e provalija i nesloga izmeu Srba i Hrvata, koji su se nali ujedinjeni u zajednikoj dravi, ostati trajna.21 Svako moe da zamisli koliko me je teko pogodila ova iznenadna oromena u Hitlerovom stavu. Na kraju sam Hitlera sasvim stidljivo upitao da li njega jo uopte zanima da od mene uje neke probleme u vezi sa stvaranjem hrvatske drave. Odgovorio mi je: Pa, naravno." Odmah sam poeo podrobno da priam o stanju u Hrvatskoj. Postoji samo jedna partija, i ona je netolerantna. Nisam propustio da kaem ni to kako moj stan u Zagrebu odgovara rangu jednog kapetana a ne ne-makog generala. Ovo nije ostavilo nikakav pozitivan utisak na Hitlera. Spomenuo sam i teku privrednu situaciju, te da Hrvatska ima problema oko ishrane stanovnitva. Zatim sam mu govorio o zagre-bakom nadbiskupu Stepincu o kome nemam dobro miljenje. Posle mog izlaganja Hitler je uzdahnuo: Kada bi Borman za ovo uo!" Dosta oputeno i duhovito opisao sam susret sa komandantom hrvatske ratne momarice i imenovanje novog hrvatskog marala, to je kod Hitlera i prisutnih izazvalo bum smeha. O pitanju Jevreja rekao sam: Hrvatskoj vladi je, razume se, potreban novae i zbog toga e to je mogue bre da krene ka reenju jevrejskog pitanja." Hitler mi je na ovo odgovorio: U torn sluaju moemo da im stavimo na raspolaga-nje iskusne strunjake." Hrvatska vlada odbija plan da se do novca dode prvo kod Jevreja koji su se u Hrvatsku naselili posle 1914, i tvrdi: Upravo kod one prve grupe Jevreja, kod starosedelaca, nalazi se najvie novca." Kako bih Hitleru pokazao koliko sam potresen promenom njego-vog stava prema hrvatskom pitanju, kazao sam: Hrvatska je, moj fireru, sada samostalna drava. Postavlja se prirodno pitanje: kada e nemaki ambasador da stigne u Zagreb?" Prisutni generali, kako su mi asruje priznali, veoma dobro su razumeli moje pitanje. Hitler je od-ah reagovao: Da. Vae pitanje je savreno na mestu. Hevele, telefoamhJtC R,bentroPu-" 1 Pre ne t0 sam usPeo da prozborim kako na asador u Hrvatskoj treba da bude ovek koji neto zna o Balkanu,

^~~~~ ---poreklu Paveli je izloio ujednom svom spisu od 28. oktobra e krugove u nacistikoj Nemakoj i u njeSU 1 lzloen ' ciljevi ustaa. Ovaj pamflet nemako ministarstvo primilo je - pocetkom aprila 1941, i to posle intervencije Albrehta Haushofera. tek n0r Vidi: y-Broszat, 28 f. ^ eonju o gotskom

mu

XA]

pamflet pisao za vode

umeao se Hcvel: U Zagreb dolazi Kae. Dacmo mu za pomonika nckadanjeg austrijskog diplomatu dr Fon TrolObcrgfela.22 On vai kao strunjak za Balkan." I tek to je to izgovorio, Hevel je jurnuo ka tcicfonu kako bi tu stvar sredio. Za sve vrcme mog izlaganja, osim Hitlera. samo se, povremeno, za re javljao Jodl. On se poneo kao mukarae, to se meni zaista do-palo, te je hrabro stao na moju stranu. Pre nego to sam se rastao od Hitlera, kazao sam: vec
(46) Meribert von Troll-Obcrgfell, roden u Krumbachu, Austrija, 15. septembra 1891. od 1929. slu/.bovao je u austrijskoj ambasadi u Beogradu kao konzul. Od aprila 1941. do 1945. radio je u nemakoj ambasadi u Zagrebu kao savetnik ambasade.

Izineu Hitlera iPavel'ia

Misija

vidim, moj fireru, da e Hrvatska od nas dobiti ne ambasadora, nego jednog komesara. Svaka druga kombi-nacija pokazae se kao neodriva." Hitler je tokom razgovora izjavio sledee: sam hteo da jugoslovenska drava opstane. ftalijani su na mene vrili pritisak da krenemo drugim putem i daje razbijemo." Firer se ovim reeima oprostio od mene: Vai zadaci su nezahvalni i na-stavite dalje da radite na njima!" Kajtel i Jodl doli su kasnije kod mene u vagon-restoran. Obojica su primetili da sam bio teko pogoden tim razgovorom, te su osecali da treba da se na neki nain opravdaju kod mene. Cela stvar je stvarno interesantna. Kada je feldmaral Kajtel otiao, Jodl je pokuao da me ohrabri: Moda e Ribentrop ipak moi ovde da pomogne." Jodl je takoe zamerio Hevelu to je predloio Kaea za ambasadora. Nisam mogao da se vise suzdrim, te sam zlobno primetio: Valjda e on biti toliko sposoban da na geografskoj karti pokae prstom gde se nalazi Hrvatska." Uskoro nam se pridruio Hevel. On je odmah, u svom sti-lu, otro krenuo u napad i samouvercno i drsko odgovorio da o tome nema ta da se raspravlja jer je to pitanje ve reeno: Fircr je ve do-neo odluku." Istovremcno, Hcvel je potegao argument da sa Kaeom u Zagreb putuje i Trol, a on je strunjak za Balkan. U prisustvu uobrae-nog dripca, okrenuo sam se Jodlu i kazao: Po ovakvoj logici, za sefa armije uskoro emo imati jedno civilno lice i to emo onda da opravdamo time to cmo mu kao pomonika dodeliti jednog sposobnog oficira, recimo, efa generaltaba." Hevel, ocvidno, uopte nije sve-stan svoje brzopletosli i povrnosti kojom je okonao ceo sluaj. Pret-postavljam da e jednom doi red i na njega da plati raun, premda je sada miljenik parlijc. jsleko mi je ispriao daje Luce (Lutze) bio kod Ribentropa, a to je \o pre dueg vremena, te da je uloio protest zbog toga, jer se u di-^lornatiju primaju samo pripadnici esesa". Posle tog protesta Riben-P -e pokazao spremnost da za ambasadore imcnuje i etvoricu viso-l^ih funkcionera SA. Tako je, eto, red doao i na SA-obergrupenfirera Kaea On je, to odmah elim da kaem, daleko bolji nego neki drugi iz redova te organizacije. posle moje drugc posete Hitleru krenuo sam, neraspoloen i tuan, kolima koja mi je posudila Vrhovna komanda, u Beko Novo Mesto. Kako sam naknadno uo, aljivi deo mog izlaganja koji se odnosio na hrvatsku revoluciju (tako je Kvaternik imenovan za feldmarala, a Hrvatska u torn trenutku uopte nema armiju, ili je Hrvatska imala admiral a, koji nije posedovao nijedan ratni brod; prim, prev.) posluio je kasnije, tokom sveane veere prireene u cast firerovog rodendana, kao zahvalan materijal da se drutvo lepo zabavi. Meni, medutim, uopte nije bilo do smeha. Nadao sam se da u dobiti smetaj u hotelu Goldenen Hiren". Takode, nije bilo mesta ni u oficirskoj zgradi koju je Romel naloio da se podigne, a nalazi la se nedaleko od konjunice, pre izbijanja rata. Reio sam da krenem u Bee, gde sam stigao u jedan posle ponoi i prespavao u svom stanu. ta sam sve proiveo poslcd-njih dvadeset i osam godina meu ova etin skromna zida! 1 koja seanja me vezuju za ovaj stan! Sledeeg jutra vratio sam se, posle kraeg zadravanja kod Beate, u Beko Novo Mesto. Bio je to 17. april 1941. Odmah sam se javio Brauhiu. ekao sam svega nekoliko minuta. Uveli su me u sveanu salu u kojoj se nalazio jedan veliki barokni sto, koji je bio pokriven crvenim stolnjakom, za kojim su sedeli feldmaral Brauhi i ef gene-raltaba Haider. Brauhi me je pozdravio ovim reeima: Stigli ste e, na mesto koje je vama veoma dobro poznato." Mesto mi je i te d0br0 p0znato! Na sreu seo sam tako da sam 1 tak nisam morao da nm] ' teima bio okrelo g'edam taj uasan ki koji je bio izn a Zidu Sllka rikazu 23 ivf r " P -Je feldmarala najder-Mans-Aua koji V1 u Gracu. rni skredavanJe koJc upravo treba da odrim ovde, u akademiji, bilo bi ^ o r o onemogueno kada bih morao da gledam u tu sliku.
^o~^T~~ ----------S hneider

austr .|

EdIer VOn Manns_Au (2 februar 1865

- 3- lebruar 1945, drac), 'Jski oficir, odlikovan za pokazanu hrabrost u Prvom svetskom ratu.

Brauhiu sam podneo izvetaj o svojim poslednjim susretima i do-ivljajima. Naroito sam podvukao sluaj sa Kaeom. Nisam se uste-zao nego sam podvrgao otroj kritici takav potez. Obojica mojih sago -vornika imala su tuna lica.24 Sasluali su me paljivo, ali se nijednom reju nisu izjasnili kako oni gledaju na to pitanje. Poto sam se sa nji-ma
24

25

26

Uporedi Halderove dnevnike zapise koje navodi u svojoj knjizi Hory-Broszat, str 59: ,.General Glez fon Horstenau informisao nas je o svom susretu sa Hitlerom. Naglasio je nunost da se Dalmacija prikljui hrvatskoj dravi koja tek poinje da se stvara. U suprotnom, ako ne dode do prikljuenja Dalmacije, u kojoj su veina stanovnika Hrvati, ta nova drava nee biti sposobna da opstane. Jer u osnovi hrvatske dravne ideje stoji to da treba da dode do ujedinjenja svih Hrvata. Utisak koji je Glez stekao tokom ovog razgovora ne daje mnogo mesta optimizmu. Susret sa Hitlerom nije ga mnogo ohrabrio. Firer se nije usudio da ogranii italijanske apetite, i to zbog prijateljskih obzira prema Musoliniju." Albrecht Ludwig Freiherr von Funck (Aachen, 25. 10. 1889 - 17. 10. 1945. u jugoslovenskom zarobljenitvu). Mesto gde je ubijen (46) nije poznato. Kurt von Briesen (Anklam/Pommern, 3. 5. 1883 - 20. 11. 1941, poginuo kod Derijevke, Rusija), istakao se u borbama protiv Poljaka, kada je stao u odbranu Pomeranije.

Izineu Hitlera iPavel'ia

Misija

prijateljski pozdravio, otiao sam kolima ka aerodromu pored koga je nekada bila fabrika Kastiljonija. Na zagrebaki aerodrom sleteo sam oko podne. Uvee sam posetio poglavnika. Poveo sam svog novog prvog tapskog oficira, potpukovnika frajhera Fon Funka.25 eleo sam da ga upoznam sa Paveliem. Radujem se to mi je dodeljen taj oficir. Poreklom je sa severa Nemake, iz Pomeranije. Deluje pomalo kruto, ali je u svakom pogledu estit ovek i po prirodi je dobroudan, a ja to umem da cenim. Ima 52 godine i ratovao je zajedno sa generalom Brizenom, 26 junakom iz Kutna, koji je formirao crne vojne jedinice" u Pomeraniji. U predsoblju Pavelieve rezidencije najzad sam sreo Ivu Pere-via. On se upravo vratio sa puta. Mnogo sam se obradovao torn susre-tu. Pozdravili smo se veoma srdano. Nae prijateljstvo traje mnogo godina. Ivo mi je rekao: Kada sam u Gracu saznao da si u Zagrebu, kazao sam sebi da si ti najbolji ovek koga je Hitler moga da nade za taj posao." Nekoliko dana kasnije general-pukovniku Fon Vajksu predstavio sam svog prijatelja Ivu ovim reima: Gospodine general--pukovnie, ako vam moj vojniki pozdrav ne deluje dovoljno strogo i po propisu, obratite se mom prijatelju Perkoviu. Pre etrdeset godina, kada sam bio pitomac u vojnoj akademiji u Bekom Novom Mestu, on je bio moj uitelj." Ivo je, razume se, odmah bio imenovan za generala i dobio je mesto efa Pavelieve vojne kancelarije. Radujem se tome, jer sa njim mogu da razgovaram potpuno otvoreno. Kod Nemaca Perkovi nee da bude tako dobro primljen, a ovde mislim i na Fezenmajera. Razlog lei u injenici da je Ivo zastupao liniju da promene treba da se odi-gravaju strogo u okvirima zakona, a sem toga, on je pravio suvie mnogo kompromisa sa Madarima. U razgovoru sa poglavnikom, Kvatemikom i Ivom nisam propu-stio da im otvoreno kaem koliko je politiko stanje ozbiljno. Pa ipak, savetovao sam im da ne ekaju ta e biti sa Dalmacijom, nego da se koncentriu na to to imaju, dakle, da pristupe stvaranju hrvatske dra-ve koja se protee od reke Drave do italijanske demarkacione linije. to se tie granice hrvatske drave na istoku, ja sam na sopstvenu od-govornost i po svojoj slobodnoj volji dao Hrvatima granicu do reke Drine i Srem. Ovakvu svoju odluku javio sam Vrhovnoj komandi Vermahta - OKW. Moju odluku Vrhovna komanda popratila je utanjem. Narednih dana radio sam sa svojim saradnicima Funkom, Masen-bahom i oficirom za vezu Meringom. 27 Mering mi je takode nedavno dodeljen, na stvaranju naeg biroa.28 Otvorili smo ga u jednoj vili koja je pripadala nekom jevrejskom advokatu. On je pobegao. Sef gradske policije dao nam je ovu zgradu na raspolaganje. Odustao sam od namere da se i sam uselim u tu vilu. Nikako nisam mogao da se uselim u kuu iji su kreveti jo bili topli od onih koji su do jue tu spavali. Ostao sam u hotelu. Posle povlaenja Druge armije pod komandom Vajksa, svoju malu sobu u hotelu Esplanade" zamenio sam apartma-nom koji mi se veoma dopao. Ujutro, izmeu osam i pola jedanaest, mesto visoke politike" na-lazilo se u kafani hotela Esplanade". Ovde sam svaki dan doruko-vao: pravu kafu, jaje na oko, a koji put i jaja sa unkom. O ovom mestu priao sam i fireru, to je nasmejalo i njega i njegove saradnike.
28

Mohring, 1.8. 1941. postao je major. v ojni arhiv RH 31 III/10: telegram upuen efu OKW od 14. aprila 1941: Glez Noli da se primi nove dunosti opunomoenog predstavnika Vermahta pri hrvatskoj vladi", poto nemaka komanda koja se nalazi ovde uskoro treba da napusti Zagreb i treba da prihvati nova zaduenja.

(46)

__________________

Izmedu Hitlera i Pavelia

Misija

Pri torn sam primetio: Sve je ovde kao i u Beu, kada smo 11. jula pravili politiku. Nadam se da e ovaj put da ispadne bolji rezultat!" Prvo je oko devet ujutro dolazio u kafanu novi maral, a malo pre njega Ivo Perevi, a posle toga poeli su da stiu i drugi. Po podne 19. aprila 1941. prisustvovao sam, u pratnji Kvaternika, prvoj vojnoj paradi hrvatskih trupa. Oni nisu imali vojniko dranje i mar pruskih grenadira iz potsdamskog garnizona (Potsdam, grad nedaleko od Berlina, prim, prev.), iz vremena starog pruskog kralja Fri-ca. Ipak kod prisutnih nemakih oficira nisu ostavili lo utisak, jer se videlo da im vojniki poziv lei i da im je to u krvi. Prvo je govorio Kvaternik, a zatim sam se i ja kratko obratio prisutnima. Moj govor prevodio je na hrvatski novi inspektor hrvatske armije general Stances29 Nisam propustio da kaem da sam sa starijom generacijom hrvatskih oficira punih dvadeset i pet godina, a ovde raunam i vreme kada smo bili pitomci vojne akademije, dakle, sa mojim prijateljima, nosio iste uniforme. Uvee smo bili pozvani kod Pavelia, u Banske dvore. Njegova porodica upravo se vratila iz emigracije. itav niz lepih, baroknih pro-storija u toj zgradi svedoi o staroj austrijskoj, zapadnoj kulturi. Ujed-noj od soba, na stolu, bili su izloeni muzejski predmeti, oruje Tren-kovih pandura, i bili su predvideni da se daruju Geringu. Tu su bile izloene i lepe ahovske figure namenjene kao izuzetan, svean pok-lon za firera. Veera je bila obilna. Moj saradnik Masenbah imao je greve u stomaku poto je pojeo svinjsko peenje sa ranja. Tokom veere odrano je i mnogo lepih zdravica i govora. Ja sam sa punim pravom i ubedljivo govorio o svojim starim, emocionalnim vezama sa hrvatski m narodom. U nedelju, u deset pre podne, sa Ivom Pereviem posetio sam katedralu i nedaleko od nje visoki biro" crkve (a ova institucija jo je jedna u nizu, to govori o inflaciji stvaranja novih institucija). Tokom zemljotresa 1882. crkva, sagraena u gotskom stilu, bila je prilino oteena. Pa ipak, veoma je lepa. Sam nadbiskup nije bio prisutan, ali srno zato videli njegovog zamenika, biskupa grofa Zalisa. On je ro-deni brat feldmarala/1 Muzika u katedrali nije ba bila na visini. U podne smo ruali u jednom sanatorijumu (verovatno je re o sanatorijumu, iji je vlasnik bio uro Vranei. Na poetku rata, neko vreme tu se sakrivao i hrvatski pisac Miroslav Krlea. Videti o tome vise u knjizi Enesa Cengia, Sa Krleom iz dana u dan", prim. prev.). Ovo leilite sluilo je poslednjih godina, u vreme Kraljevine Jugoslavije, kao glavno tajno sastajalite hrvatskih zaverenika. Lepe Hrvatice, a meu njima i gospoica Grivii, sluile su nas jelima koja su bila spremljena na pravi beki nain. Obedovali smo obilno i dobro. Poslednjih dana, kad god bih se video sa Kvaternikom, on bi se, pozdrav-ljajui se sa mnom, poljubio, kako je to ovde obiaj (napustiu Hrvatsku kao ovck koji je primio najvie poljubaca). Moj saradnik Masenbah smejao se torn obiaju i zbijao sale na moj raun. Reio sam da isposlujem i Masenbahu to zadovoljstvo da bude srdano pozdravljen i poljubljen od Kvaternika, a to mi je na kraju i polo za rukom. Ovog puta sam ja bolje proao, jer sam morao da poljubim, na osnovu na-redbe marala Kvaternika, gospou Grivii. Stekao sam utisak da kada bismo se stvarno ljubili, da bi ona to veoma dobro radila. Razume se da su tokom ruka opet odrane brojne zdravice. Kvaternik, premda je malo promukao, neumoran je u dranju govora. U

Ivo tancer, roden u Velikoj Gorici, kod Zagreba, 16. 9. 1889. Sluio tokom Prvog svetskog rata u austrijskoj vojsci kao kapetan. Posle toga postao je general u Jugoslovenskoj kraljevskoj armiji, a od 1941. imenovan je za hrvatskog generala. Bio je i predsednik fonda ratnih vojnih invalida. Ne zna se taan datum i mesto njegove smrti.

odgovoru sam skrenuo panju na knjigu Des Reiches Hofznaun".32 Pri tome sam mislio na Vojnu krajinu. Ona se sada mnogo ita u Nemakoj. Bilo je predvideno da u Zagreb posle podne stigne novi nemaki ambasador. Poslao sam svog saradnika Funka na aerodrom da ga sae-ka. Ja sam bio spreen jer sam imao poziv da gledam neku operetu, a prihod od ulaznica bio je namenjen za potrebe Vermahta. Na progra-mi* je bila simpatina opereta Pandur Trenk"33, koja ne zvui lose, a
Franz Emil Graf von Salis-Seewis, Karlovac, 15. I. 1872, titularni biskup Koru- I glavni svetenik katedrale u Zagrebu. Nije poznat taan datum, a ni mesto j, nJegove smrt. Johann Gaudenz Graf von Salis-Seewis (Dubovac, kod Karlovca, 8. 12. 1862 - I- 8. 1941. Zagreb), za vojnog guvernera u Srbiji imenovan je 22. decembra 19 15, a 6. jula 1916. bio je smenjen sa tog poloaja. 32 R upcrt von Schumacher, Des Reiches Hofzaun. Geschichte der deutschen Mi33 'Uargrenze im Sudosten, Darmstadt, 1. Aufl. 1940, 2. Aufl. 1942. Pandur Trenk, muzika: Felix Albini. Premijeraje bila 1908. u Zagrebu
LE

(54)

(29)

__________________

Izmedu Hitlera i Pavelia

Misija

igrala sc u Zagrebu jo pre Prvog svetskog rata. Prcdstava je bila izvanredna, a naroito pevai i pevaice. Meni se najvic dopala prva slika koja je predstavlja jedno hrvatsko selo. Uvee sam se prvi put sreo sa Kaeom. Sedeli smo u zagrebakoj kafani Gradski podrum". Moram da priznam daje on ostavio na mene veoma dobar utisak. Kako je vreme prolazilo, moje miljenje o nje-mu postalo je jo povoljnije. Roden je u junu 1903, dakle, u vreme kada je za mene bila ve skrojena potporunika bluza sive boje. On, medutim, izgleda mnogo stariji. U ministarstvo spoljnih poslova sti-gao je tek pre sedam dana, kada je bio pozvan u Be. Tu je Ribentrop odrao predavanje buduim diplomatima. Iz Bea je odmah produio u Zagreb. Propast Nemake 1918. zatekla ga je u kadetskoj koli. Tada je imao petnaest godina. Ostao je bez zanimanja i posla. Dugo nije ni-ta radio. Uskoro je postao clan SA i u toj paravojnoj formaciji dogu-rao je do ina - obergrupenfirera. Neko vreme obavljao je dunost zamenika gaulajtera. Poslednjih godina bavio se, pored svog redovnog posla u SA u Hamburgu, pitanjima stambene izgradnje. Kada se javio Ribentropu za rad u diplomatiji, ovaj mu je nabrojao nekoliko odelje-nja u kojima je trebalo da provede oko est nedelja kao praktikant da bi se upoznao sa novim poslom. On, meutim, nigde nije izdrao due od est dana. Na duhovit nain Kae mi je ispriao svoju istoriju spre-manja odela za diplomatu. Otiao je kod krojaa da mu saije jedno sivo odelo. U Beu, dva dana pred odlazak u Zagreb, meutim, jav-ljeno mu je da se nemaka diplomatija dri panskog ceremonijala. A kada su mu znalci to preveli, shvatio je da mora da ima odelo erne boje. Da bi stigla kompletna odea za diplomatu, neophodno je anga-ovati nekoliko aviona. No, pantalone su bile suvie dugake. Kae mi prenosi pozdrave od Hitlera. Firer mi je takoe porucio da e se Nemaka sada drati po strani kada su u pitanju predstojeci diplomatski pregovori do kojih e uskoro da doe izmeu Italije 1 Hrvatske. Paveli e, verovatno, prvo imati sastanak sa Ribentropom, a onda e krenuti u Rim. Tamo e razgovorima, sa nemake strane, prisustvovati samo nemaki ambasador u Rimu. Na taj nain Nemaka e da izbegne odgovornost kada su u pitanju budui italijansko-hrvat-ski odnosi. Ovo valja da bude i smcrnica i za nae dranje i delovanje u Zagrebu. Rajh, dodue, eli da prikriveno u odredenoj mcri zadrzi svoj ulicaj u Hrvatskoj. Hitler je Kaeu naroito naglasio kako sam ja sa svim Hrvatima, J Zagrcba do Drine, ,,na ti" i da svaki dan za doruak pojedem po ednog Italijana. Na ovo sam novom poslaniku odgovorio da je firer esto daleko otrijc i nepovoljnije govorio o Italijanima nego ja. Kae . 0(jaovorio da na to ne moe nita da kae. je Zaboravio sam da spomenem da je opereta, o kojoj sam malopre govorio, izvedena u cast Hitlerovog roendana. Kae je svoje akredi-tjve hrvatskoj vladi predao 21. aprila 1941. Prema dogovoru sa Kae-om ja nisam prisustvovao ovom sveanom inu gde su bili prisutni svi hrvatski ministri. Odloio sam let za Sarajevo, premda sam se ve do-govorio sa Kvaternikom jer je Brauhi najavio svoj dolazak u Zagreb i ja sam htco da ga predstavim Paveliu. Brauhi me, meutim, nije ni video jer je jednostavno pobegao. Kako mi je kasnije ispriao pukov-nik Fon Vicleben,'14 on je tada bio ef taba armije barona Vajksa; Brauhi se jednostavno bojao da bi mogli da ga upletu u politiku koju nije voleo. Zato sam u utorak general-pukovniku Brauhiu mogao da predstavim Pavelia, koji je na generala ostavio dobar utisak. U sredu, 23. aprila 1941, najzad je trebalo da poletimo iz Zagreba za Sarajevo. Prvo su nam na raspolaganje stavili avion tipa tajfun". Kada ujem ovo ime, setim se lepih dana koje sam proveo u fran-cuskom gradu Bordou. Sasvim sluajno na zagrebaki aerodrom je doleteo general vazduhoplovstva Firling35 i kazao nam da mi treba da letimo boljim avionom. On ima na raspolaganju dva aviona tipa ju". Jedan je bio otcen. Oko deset sati pre podne ponosno nas je dopratio o aviona ,ju". Dok smo stajali pred njim, uo se neki zviduk i pra-sak:Jedna od guma na toku aviona se probuila (u Beu se kae pacen") i ispustila vazduh. Zbog toga smo se vratili u hotel. Ruali pUo-1 U'dVa P0SlC podnc smo UJ* 11 avion- Ja sam sedeo desno od deo^ lcldraaral Kvaternik je tada leteo prvi put u svom ivotu; se , paticf 1Zmcu pilota 1 mene- Pilot' Prunik Roze iz Hamburga, sim-8 1 ambicizan. Prvo smo letcli niz reku Savu, a onda smo, na Se VrbaS uIiva u Savu skrenuli rcma sam U ' P jugu. Uivao 11 Predivnom pogledu koji mi se pruao iz aviona,' premda je s
~~
33

1942 W,,Zlcben ' gCb- LanScnsalza l<)- ^ 1892. General-major postao lvv je 9 1887 9 4 1969) ^iy?'bng - > Pg juna 1942. postao je general 'i/,ausne odbranc.

vremena na vreme padala kia. U mojim mislima navrla su seanja kada sam se krctao drumom iz Banjaluke, Jajca, Travnika i stigao Sarajevo. Bilo je to pre skoro trideset i osam godina. Bio sam pitomac vojne akademije u Bekom Novom Mestu i radovao sam se to u uskoro da zavrim kolu. Po Bosni, peke, vodio nas jc simpatian i drag tapski
(54) (30)

__________________

Izmedu Hitlera i Pavelia

Misija

kapetan Fon Vajs, koga smo zvali Cuki". Kada smo se nali iznad mesta Jezero, nedaleko od Jajca, mogao sam veoma jasno da prepoznam mesto gde smo se, posle napornog dana mariranja, od-morili, a onda sam ja odrao predavanje o borbi koja se tu vodila iz-meu austrijskih trupa i bosanskih muslimana. S ponosom sam uvek pokazivao kroz prozor na predivan put koji se protezao dolinom reke: kao i sva zdanja na polju kulture. I ovo je rezultat i delo austrijske uprave! Sputanje na pistu sarajevskog aerodroma, koji lei neto junije od grada, nije proteklo sasvim bez tekoa jer poloaj aerodroma nije dobro izabran. Odgovomi ljudi na aerodromu bila su dvojica Austrija-naca: jedan potpukovnik i jedan stariji kaplar, koji su me pozdravili reima: , mi vas poznajemo!" Oni su nam veoma brzo nali auto-mobil kojim smo otili u Sarajevo. Moji saradnici koji su prvi put ovde, a roeni su u Nemakoj, sa uenjem su posmatrali grad koji je jo uvek imao snaan turski peat. Na svakom koraku ovek je mogao da vidi turbane, fesove, dimije, i ene s feredama. Moja nemaka pratnja je sve to posmatrala sa velikim zanimanjem i uenjem. Cak i Masenbah, koga samo interesuju hrana i trgovina, nije ostao ravnodu-an. Otili smo da posetimo kuu rimokatolikog nadbiskupa. Ne mo-gu da govorim o palati, jer to je bila jednostavna kuica. Crkveni do-stojanstvenik nas je primio kao svoje goste. Krenuo nam je u susret da nas pozdravi. Nadbiskup, visok ovek, pozdravio je Kvaternika i me-ne, simbolino, bratskim poljupcem, kako se inae pozdravljaju samo svetenici najvieg ranga. Dopratio nas je do svoje skromne sobe gde prima posetioce. Odmah smo morali da popijemo aicu ljivovice. Prisutni su bili Slahtenbumler, komandant Zagreba, kapetan Koderle 1 Roze. Svi oni su sa nama doputovali istim avionom iz Zagreba. Na-pravili smo jednu zajedniku fotografiju sa sarajevskim nadbiskupom-Predloio sam da sliku, telegrafskim putem, odmah poaljemo Rozen-bcrgu (koji nije imao mnogo simpatija za rimokatoliku crkvu, prim-prev.). Madbiskup ari36 bio je prvi svetenik iz Bosne koga je car Franc Jozei imcnovao za prvosvetenika u sabornoj crkvi. Prilikom audijen-e a to jc bilo pre etrdeset godina, car je novom kanoniku kazao: CyjStc moj prvi plod." ari je dugo godina sluio u vreme tadlera i bio njegov pomonik. Poto je mesto sarajevskog nadbiskupa bilo rjue vreme prazno, ari je imenovan na to mesto. On prilino dobro govori nemaki, a uz to engleski, francuski, italijanski i jo neke je-zike. Prijatan je gospodin, istina, neto sladunjavo-melanholian, a ubraja se u radikalne Hrvate. Dok je Kvaternik govorio o otrim me-rama koje je nameravao da primeni prema Srbima, ari je klimao gla-vom, sto je bio znak da on to odobrava, a mene je zaprepaeno pogle-dao kada sam izjavio da Hrvatska mora da postane pravna drava i da to mora da joj bude cilj. Na samom poctku razgovora, i prilino na-metljivo, poeo sam da se pravim vaan svojim poznavanjem liturgije i hijerarhije rimokatolike crkve. Ovo je ostavilo jak utisak na nadbiskupa. Nisam propustio priliku da se nadbiskupu malo poalim na dranje hrvatskih i slovenakih biskupa te prelomne 1918. On se s mojom kritikom sloio. Malo kasnije eleo je neto podrobnije da sazna o mom ivotu. Posle toga ja sam mu, izgleda, postao jo simpa-tiniji, jer je poeo da me hvali van svake mere. ,,Vi sve znatc", voleo je da mi kae. Njegovi komplimenti su u mojim oima pomalo izgu-bili na teini kada je na ruku i Masenbaha pohvalio istim rcima. Uvee smo jeli ukusno telee meso koje je za nas spremio jedan nmokatoliki svetenik iz nekog oblinjeg mesta. ldueg dana, u podne, a bio je petak, dakle, post, moj saradnik Masenbah, protestant, 5udio.se ta jedan pravi rimokatoliki nadbiskup podrazumeva pod po-stom. Uvee smo iskoristili da se proetamo i svratimo u kafanu hotela Evropa", gde sam poslednji put bio kao pitomac vojne akademije. jJvde smo sreli nekoliko drugova iz Austrije. Potom smo razgledali 8ovu damiju, a zatim smo produiii u Baariju koja se nije od 14. nimalo promenila. Naa ctnja gradom izazvala je veliku panju s anovnika. Slikao sam se sa enama koje su nosile erne fercde, kao i Sa brqjnim muslimanima.
-V,

mt^^f;27- 9" 1871 - ,6-

196

' Madrid)' za biskI imcno-an 8- 4. 1908, a od 2. 5. 1922. do 1945. bio je sarajevski nadbiskup.

Slcdeeg dana krenuo sam sa Tomljenoviem37 na izlet u okolinu Sarajeva. On je stari austrijski tapski oficir, a danas je industrijalac Krenufi smo da se penjemo drumom. Kia nije prestajala da pada, tako da nismo mogli da
Karlo Tomljenovi, Petrovac, Bosna, 10. 3. 1889. Sluio kao austrijski oficir od avgusta do oktobra 1914. u severnoj Albaniji, po naredenju Vrhovne komande, sa zadatkom da pripremi albanski ustanak. Nije poznat datum njegove smrti. ,s Sarajevo je braniio oko osam hiljada muslimanskih vojnika, a 19. avgusta 1878. austrijske trupe krenule su na juris i osvojile grad. v; Ludwig Schnagl (Bee, 25. 8. 1888 - 13. 4. 1945), u Prvom svetskom ratu borio se u inu kapetana, a od 1938. penzionisan je. Godine 1939. otputen je z nemake armije, gde je kratko vreme radio kao inovnik. 40 Freiherr von Victinghoff general Scheel (Majnc 6. 12. 1887 - 1952, Pfronten) od 1. decembra 1942. (54 ) komandant 15. armije, a od 29. januara 1945. imenovan je za vrhovnog zapovednika grupe armije e Kurland. Za vrhovnog komandanta arrrrij grupc C i Jugozapad postavljen je 10. marta 1945.
37

(31)

__________________

Izmedu Hitlera i Pavelia

Misija

uivamo u, inae, predivnoj panorami grada, koji se gotovo nimalo nije promenio od vremena kada je ovde vladala Austrija. Jedino se osea daje grad od 1918. mnogo propao. A u doba Austrije Sarajevo je bilo tako isto, uredno i pravi dragulj medu gra-dovima! Kod spomenika podignutog u cast peadinaca sa vojne akademije iz Bekog Novog Mesta, koji su poginuli u borbama od 18. avgu-sta 1878, poklonio sam se iskreno i sa dunim potovanjem.38 ef ge-neralstaba tih jedinica zvao se Gutenberg. Pre nekoliko meseci on je umro u Salcburgu. Imao je preko sto godina. Na koncu naseg izleta posetili smo fabriku ilima. Tu me je pozdravio direktor Hofman. On je, inae, tast majora naglaj9 koji je dugo godina radio sa mnom u Vojnom arhivu u Beu. Hofman me je pozdravio na potpuno isti nain kao kada je pre 38 godina pozdravio nas pitomce na Vojnoj akademiji u Bekom Novom Mestu. U Sarajevu sam se javio generalu tenkovskih jedinica frajheru Fon Fitinghofu.40 On mi je pokazao zgradu gde je smctena komanda korpusa, a pre 1918. to je bila enska gimnazija. Razgledao sam spolja i gradsku venicu odakle je Franc Ferdinand krenuo kolima u - smrt. Razume se da sam se odmah, im je moja noga kroila na tlo Sarajeva, uputio ka mostu na Miljacki, i to na ono mesto odakle su ispa-ljena dva retko precizna revolverska hica koji su izazvali svetski rat i sve nesree koje su posle toga zadesile oveanstvo. Tabla sa reeima divljenja za Gavriia Principa demontirana je po naredenju Hitlera i tena u Berlinu. A da sam se ja pitao, ona je trebalo da stoji u Voj-rnuzeju u Beu. Sin Franca Ferdinanda jo uvek radi u kameno-f0mima Mauthauzena. Smetaj u kui nadbiskupa vise je liio na dom jednog prote. Po-d moje sobe spavao je, naalost, Kvaternik koji je gotovo celu no veo u dnitvu politiara vodei neke vane razgovore. Na sarajev-skim ulicama Paveli nije bio mnogo prisutan. Slican utisak imao sam Icada sam se pre nekoliko dana sa njim vozio Zagrebom. Niko ga nije ozdravio. Njegova revolucija uspela je da oduevi samo mali broj iz redova hrvatskog naroda. Verovatno su toga svesne i same hrvatske vode, jer oni strogo paze da se u javnosti pojavljuju samo kada je ne-ophodno. Da sam ja, recimo, na mestu Kvaternika, ja bih odrao jednu vojnu paradu. Poslednjih dana iz Zagreba stiglo je hiljadu vojnika u Sarajevo. Ja bih izvrio smotru tih jedinica, a posle toga bih se obratio sakupljenom narodu. Karakteristika ove revolucije sastoji se u slede-em: u njenim redovima ima upadljivo veliki broj starih ljudi i starih oficira koji su sluili u austrougarskoj vojsci. Da li e njima poi za rukom da sa sobom povuku i mlade, ja u to sumnjam. U trenutku kada nemake trupe napuste Hrvatsku pretpostavljam da e doi do gradan-skog rata. Hrvatska seljaka stranka daleko je jaa i mnogobrojnija od ustaa. Na njenom elu nalazi se Macek.41 On ivi na svom imanju i nalazi se u kunom pritvoru. U Bosni, nema sumnje, stanje je jo na-petye nego u Hrvatskoj jer tamo ivi veoma mnogo Srba. Tamo se svake noi puca. U toj situaciji teko je i naim oficirima i vojnicima. Tako smo bili prisiljeni da zapalimo jedno selo... U povratku leteli smo ravno na sever i ubrzo se nali nad Slavo-jjyom l Hrvatskom. Let je bio zanimljiv". U planinskom predelu pre-111 su nas debeli oblaci. Posle dva asa leta nismo znali gde se nala-'rno. A i gorivo nam je bilo na izmaku. Na mladi pilot, porunik, e utim, vanredno se snaao. Mainu je spustio veoma nisko, pa smo e 1 da se ve nalazimo u ravnici. Pilot je usmerio avion ka severe^atko Maek (Jastrebarsko, 20. 7. 1879 - 15. 5. 1964, Vaington) od 18. 8. 1928. ziv a Hrvatske selJake stranke. On je 10. aprila 1941. izdao proglas u kome po-^ a svoje pristalice du budu lojalne novqj ustakoj dravi. U Jasenovcu je bio od j- oktobra 1941. do 16. marta 1942. Jugoslaviju je napustio 6. maja 1945. Na-ao je svoja seanja: In the struggle for freedom", New York, 1957.

(54)

(32)

zapadu i uskoro smo ispod nogu mogli da vidimo jedan lepi gradi Kvaternikov autant, potpukovnik Kral uzviknuo je: Bjclovar!" \j pitanju jc zaista bilo to mesto, koje je u vreme Austrougarske bilo sediste pcadijskog puka broj 16, kojim je komandovao frajher Fon Gizl! Skrcnuli smo naglo nalevo i nije proteklo ni pola easa, a mi smo ve sreno sleteli na zagrebaki aerodrom. Doekao nas je pljusak. Moj saradnik Funk bio je tako dobar i taklian da mi je oprezno nagovestio da ima neprijatnih novosti". Spavao sam potpuno bezbri-no. Sledeeg jutra sam doznao daje za teritoriju Hrvatske dogovorena nova demarkaciona linija izmedu Nemaca i Italijana. Pregovore sa ita-lijanskom stranom, dok sam ja bio u Sarajevu, vodio je major Vin. 42 On je radio u Vrhovnoj komandi Vermahta. Ova nova linija razgrani-enja43 jasno nam govori koliko smo mi bili slepo lojalni Italiji. Ta linija ila je mnogo severnijc ncgo ona ranija i davala je Italijanima dalcko veu teritoriju, te je protazila sasvim blizu Zagreba, Jajca i Sarajeva.44 Meni su sada prepustili da ovu novost saoptim Kvaterniku. To sam odmah uradio. Ovoga puta nisam se s njim dogovorio u kafani nego u svom salonu. Kvaternik, razume se, nije bio nita manje pogo-en i besan od mcne. Italijanska okupaciona oblast time se poveala. Daj boe da ovaj poklon italijanskim okupacionim vlastima bude kao od Danajaca, te da im zapnc u grlu. Ne treba zaboraviti da se ta teritorija protee na podruja pokrivena umom. Veina naoruanih Srba upravo su na ovom podruju aktivni. A to podruje je ekonomski najsiromanije. S druge strane, torn promenom hrvatski prostor je U ovakvoj zastraujuoj situaciji veoma je teko da se ozbiljno SUZ0ne raditi na izgradnji hrvatske drave. Ve0 Jadnim Hrvatima su tako ZaPstala samo dva mesta koja mogu s punim pravom da se nazovu V \ vi- 7aereb i Sarajevo. A i ti gradovi sada su se nalazili nedaleko 1 demarkacione linije. No ono najgore stiglo je malo kasnije, u subotu, 26. aprila 1941. planirao sam da posle podne otputujem avionom u Be, a u ponedeljak rano ujutro da vozom krenem u Berlin, gde se Vrhovna komanda Vermahta ve premestila. Onda smo doznali daje Ante Paveli u etvrtak bio u Ljubljani i daje ve vodio prve razgovore sa anom.43 Na svu sreu general Firling je avion mogao da nam nae tek u nedelju, pa tako nismo morali da otkazujemo let. Sa novim nemakim poslanikom veerao sam u hotelu Palas", koji trenutno slanuje u torn hotelu. Tu se naao i Fezenmajer. On se upravo vratio od poglavnika i ispricao nam stranu novost. Cano je prvo zahtevao od Hrvata da se
Otto Wien, roden u Dancigu 1906, 1.10. 1933. stupio je u redove nemakog rat-nog vazduhoplovstva, u maju 1944. imenovan za zamenika komandanta vojne vazduhoplovne akademije, a 1. 7. 1944. dobio in pukovnika. Od 1945. do 1947. bio rami zarobljenik. Puten kui i posle toga radio u neinakoj vazduhoplovnoj industriji. 4:1 O vezi linije razgranienja spomenute demarkacione linije i Hitlerove zapovesti broj 31. vidi: Otto Wien (Oto Vin), Fin Leben und viermal Deutschland. Erin-nerungen aus siebzig Lebensjahren 19061976, Diisseldorl" 1978, 276-280. '" Hitler je 23. aprila 1941. naredio da nova demarkaciona linija ide: neto zapadni-je od ZagrebBanjaluka-Sarajevo-Nova Varo-Uroevac-Skoplje. Nou 24. aprila 1941. ova zapovest upuena je Vrhovnoj komandi Vermahta. Vrhovna komanda 2. armije na osnovu le zapovesti izradila je geografske karte i 25. aprila 1941. to saoptila 2. italijanskoj armiji. Italijanska armija je 26. 4. 1941. odgovo-rila i saopstila da prihvata novu liniju. Uporedi: Olshausen. 193 f.; Hory-Broszat, 65 f., primedba 168-169.
42

Italiji prepusti cela daimatinska obala, koja ukljuuje i prilino veliko zalede. Kada je Paveli taj predlog od-bio, ano je predloio da se Hrvatskoj prepusti primorje sa nekim bez-naajnim pomorskim lukama, kao to je Senj. Cela Hrvatska trebalo bi da se potpuno oslanja na Italiju, i to privredno, vojno i spoljnopoli-tiki. Hrvatska treba da iz Italije dobije i jednog princa koji dolazi iz savojske kue, i hrvatskoj delegaciji je predloeno da on bude pro-glaen za hrvatskog kralja. Taj poslednji predlog Paveli je odbio. To je obrazloio injenicom da on torn monarhu, kada bi stigao u Hrvatsku, ne bi mogao da garantuje da bi ostao iv ni tri dana. A i ostalc ^anove predioge Paveli je opisao kao neprihvatljive za Hrvatsku. U tQku ljubljanskih razgovora, koji su trajali ceo dan, sa nemake strane to je prisutan Kase. On je zastupao neke udne stavove. Tako je utvr0 da je Hrvatska u svojoj hiljadugodinjoj istoriji imaia daleko inten-zivnije i vre veze sa Italijom nego sa Nemakom. Ta tvrdnja prcdavija jedan neuveno drzak istorijski falsifikat. Italija mora da nastoji S| za^bije zajednike granice sa Maarskom (ova misao nedvosmi-Uudi ^e.Uperena Protiv Nemake). I kao vrhunac, pred veim brojem Je izjavio sledee: Musolini je u poslednje vreme doiveo toliko

(98)

d0 Vlm preSovorima izmedu Italije i Hrvatske, te koliko je komplikovano doi ' P'avih istorijskih izvora i dokumenata. uporedi: Olshausen, 185 ff

mnogo stranih stvari i red jc da mu se sada neto pokloni. Paveli se razume se, vratio u Zagreb duboko pogoen i s namerom da se odmah javi Hitleru i da ga zamoli da presudi u ovom sporu. Mi znamo da se on tome nikako ne bi obradovao. Kase i Fezenmajer se trude da ta stvar ne dode do Hitlera. Sve u svemu, moe da se kae da se ovde, na malom prostoru, odigrava tragedija kakvu istorija jo nije zabeleila. Nemaka je prvo poslala petu kolonu" protiv Jugoslavije, koju je vodio moj prijatelj Fezenmajer, kako bi pomogla da hrvatska revolucija pobedi. Ova re-volucija sprovedena je doslovno uz pomo nemakih bajoneta. Hrvati su se tako oslobodili omrznutog ugnjetaa" i gledali su puni nade u svoju nezavisnu dravu koju su izgubili 1 102.46 U torn trenutku od-jednom se pojavljuje pobednik sa juga, koga Hrvati jo vise mrze nego Srbe, ili taenije, koga preziru iz dubine due, i sprema im novo ropstvo koje je daleko tee nego kada su bili pod Srbima. I sve se to dogada jadnim Hrvatima, najvemijim vernicima Habzburke monarhije, a mi, Nemci, sve to mirno, pasivno posmatramo... I, uopste, posle zavrenih vojnih operacija stvari se nisu odvijale nimalo dobro. Nemaki ma ponovo je izvojevao jednu sjajnu veliku pobedu. Vojnika pobeda se pretvorila, u to nema sumnje, u politicki poraz. Od vremena upada Turaka na ovu teritoriju u 14. i 15. veku na Balkanu nije bilo ovakvog haosa, kao od Uskrsa 1941. Zbog novog poretka" nama su sada privredni izvori i sirovine, koje su nam ranije stajale na raspolaganju, za due vreme ostali nedostini. A kada kon-kretno govorimo o unitenoj Jugoslaviji, onda mora jasno da se kae, kada se sada posmatra sa ove vremenske udaljenosti, da je to bila je-dina sposobna i dobra drava koja je posle 1918. stvorena po diktatu u jednom od predgrada Pariza. Istina je i to: Hrvati i Srbi su se svaali i sukobljavali temperamentom estinom koja je svojstvena bratoubilac-kim ratovima. Mcdutim, istina je daje Maek svojom politikom, ula-zei u koaliciju sa vladajuom strankom, ipak imao pravo. Njegova jedina velika greka bila je u tome to je dozvolio da ga prisile da ude u Simoviev ratni kabmet... pored italijanskih osvajakih pianova na ovom prostoru postoje i neobicne pojave. Tako, na primer, sevcroistoni deo Srbije, srez otin, ima ^a se Prglasi za teritoriju koja stoji pod nemakim ^e^ektoratom. Objanjenje lei u tome to je rudmk Bor za pola go-P e onesposobljen za proizvodnju zbog lzvedene sabotae tokom rat-nih operacija. A taj primer moe da se ubrzo odrazi i na Banat koji je odeljen izmeu Rumunije i Srbije. Zaslepljeni ovom idejom, ubrzo jc imenovan i nemaki gaulajter47 (otprilike kao sreski naelnik; prim, prev) za podruje Srema. Janko nije eleo da ima bilo kakve veze sa Hrvatima. Kuda je sve to imalo da vodi, to zna samo dragi bog, a moda ni on. To je bilo delo slona koji je uao u prodavnicu gde se prodaje porcelan... Novi poredak dolazi, verovatno, sa malim za-kanjenjem. Firer lino, oevidno, ima oseaj daje ovde uvuen u jedan posao koji mu je, istina, doneo novu slavu ratnog pobednika, ali istovremeno time e sebi na lea natovariti i mnoge politicke brige. Gotovo je ne-objanjiva Hitlerova potpuna lojalnost Italiji, a ona dolazi do izraaja i u njegovom govoru u Rajstagu od 4. maja 1941. Da li je zaista bilo nuno da Hitler ide tako daleko u ispunjenju italijanskih zahteva, ja u to, evo, otvoreno sumnjam. Od svih stranih naroda koji su se od marta 1939. nali pod nemakom upravom, ili su stajali pod nemakom hegemonijom, postojao je

Godine 1102. Kraljevina Hrvatska potpisala je sa ugarskim vladarom Koloma-nom I ugovor o persona!noj uniji, Pacta conventa", i tako se ujedinila sa ugar-skom dr?.avom pod ugarskom krunom Stefana.

samo jedan jedini koji je stvarno bio odan nemakoj dravi i njegovom vodstvu: Hrvati. A upravo su oni bili, moda, najgore kanjeni! Na avion poleteo je u nedelju ujutro iz Zagreba. Ruta nam je bila 0 Bea i ila je preko Raba. Posle kraeg zadravanja u Beu, krenuo sam ponovo na put, u Berlin. U ponedeljak, dok sam jo bio u Beu, u naa mnogo isama Na svu sre dok"1 blr0U P u, sva moja pota, 0 sam putovaou Berlin, poslata je iz Bea u Zagreb.
^~~D~---------------- ( 1 ' VOda ncmake manJ'"e u Jugoslaviji. Zajedno sa ostalim nema-Sremu H 0-' pred,oio P,an za stvaranje autonomne pokrajinc" u nemaki 1 bi| istonom o pre! T " ' Pdn,Je Pnnc Eugen". Ve je za 1. maj 1941. se t e L t V da Se sveano proglasi osnivanje spomenutih am menerSin su rotstavio podruja. Hajdrih Balkann t P stvaranju nemakih autonomnih oblasti na 264 ' ' 10 Je 7na,, 1 kraj ovih planova. Vidi: Olshausen, 2 1 1 f.; Wuescht,
d a >

Posle podne sain se sreo sa Popicom. On, medutim, nije mogao da mi kae nikakve novosti. Iz brojnih razgovora ja sam sledeeg dana dobio ovakvu politiku sliku koja danas postoji: pregovori sa Rusijom su u toku. Moskva se nalazi pod (98)

naim jakim vojnim pritiskom. Cilj nam je da eksploatiemo Ukrajinu i da se dokopamo izvora nafte. Na se vojni pohod na Rusiju, i pored postojeih pregovora, nastavlja. Finska se takode ukljuuje u ratna zbivanja. Baltike dravc tvrdogla-vo brane svoje ponovno oslobodcnje". Istovremcno, mi smo sve Nemce iz baltikih drava iselili i naselili ih na teritoriju Nemake. Na ovaj nain smo veliki deo njih bacili u bedu. Ako dode do rata sa Rusijom, izdata su naredenja prema kojima svaki zarobljeni komunista ima nemilosrdno da se ubije. O ovome sam ve znao pre nego to sam otputovao u Zagreb. Ovaj put SS nee moi sam da sprovede ova naredenja, ve e morati da ima pomo od strane armije. Na vrhu Olim-pa nalazi se Rozenbcrg koji stvara takve i sline planove. To miljenje potvrdila mi je jedna osoba koja je veoma dobro informisana. Gering je izjavio, pre nego to je otputovao u Be kako bi prisustvovao sahrani Gcmbcsa, i to u prisustvu Mufa, Hajnca i moje malenkosti, daje Rozenberg najvea budala u svetskoj istoriji. Rozenbcrg planira da rasccpa veliki ruski prostor na mnogo malih drava i da tako vrati vreme kada su iveli Goti. To mi je potvrdio moj informant. Kako je mogue da jedno pored drugoga mogu da postoje prazni, beivotni materijalizam i potpuna romantika. Ovde mislim na duhov-no stanje vodeeg sloja u Nemakoj. U deset pre podne, 29. aprila 1941, javio sam se feldmaralu Kaj-telu. On me je primio na svoj nain, koji nije suvie ljubazan, ali je istovremeno pohvalno govorio o mojim sposobnostima. S njim sam razgovarao o pitanju nove demarkacione linije u Hrvatskoj. Ona je, navodno, povuena bez uticaja Hitlera, ali na osnovu pritiska Italijana. U novonastaloj, katastrofalnoj situaciji postoji ipak jedna svetla taka: pod izgovorom da Ncmaka treba da osigura kontrolu na Balkanu nad elcznikim i drumskim saobraajcm, i to na potezu od Filaha (Villach), znatan deo Hrvatske ipak se naao pod nemakim vojnim uticajem. Ove regularne vojne jedinice, medutim, uskoro su bile povu-ene iz Hrvatske i njih su nadomestile nemake pomone trupe koje su do tada bile u Srbiji, kao i trupe iz vojnog okruga XVIII (general koj je zaducn za ovaj problem izjavio mi jc tog popodneva da istina lezi suprotnoj strani: 51. korpus regularne vojske ostaje jo dugo u -vatskoj). to se tie planova za stvaranje hrvatske vojske, ovde se feldmaral pokazao veoma otvoren i podrao je moje predloge. Traio sam da m' sc stav' na ras P'a8anJe av'on kao i odredena sredstva za reprezentaciju. Kajtel je i za ovo pokazao razumevanje i obeao je da e mojim eljama izai u susret. Uvee me je posetio mladoliki armijski general G. M. Vagner. 48 On je Nemac, roden oko reke Majne. Kod njega sam pio veoma dobru emu kafu. Pokazao je mnogo razumevanja za hrvatsko pitanje. Obe-ao mi je da e ve sutra da telefonira kako bi spreio da zaplenjeno oruje dode u rake nemake 2. armije. Dovoljan je njegov ukaz. Pre podne tog istog dana kratko su me posetili Hasel i Guten-berg. Pre podne, 30. aprila 1941, javio sam se efu saobraaja kako bih sa njim razgovarao o pitanju hrvatskih eleznica. On me je pre sedam dana telegrafski zamolio da ispitam mogucnost da hrvatska eleznica dode pod kontrolu nemake armije. O tome sam razgovarao sa Pave-liem. Sloili smo se, zbog hrvatskog ugleda, da Paveli sam zamoli da se taj plan sprovede kako ne bi izgledalo da smo ga mi namctnuli Hrvatskoj. Tako je i bilo. Sada, odjednom, u predlozima majora Vina, stajalo je neto drugo. Po Vinu, hrvatske eleznice ostaju pod upra-vom Hrvata, a vojni eksperti ncmake armije imaju samo savetodavnu fiinkciju. ta je od toga bilo tano? Posetio sam Borka.50 On je zamev0 na

Eduard Wagner (Kirchenlamitz/Hof 1. 4. 1894 - 23. 7. 1944), u armiju je slupio 912, pukovnik je postao 1. 10. 1937, a 1. 8. 1940. postao je general-major. Iz-vrsio je samoubistvo jer je bio jedan od zaverenika i uesnika u atentatu na Hitlera. Pisma i zapisi generala artilierije Eduarda Vagnera obiavliena su u Minhcnu 1963. Ka >'l Ludwig Freiherr von und zu Guttenberg (Wurzburg 22. 5. 1902 - 24. 4. '945, ubijen u Berlinu), pripadnik vojne obavetajne slube, saradnik general--majora Ostersa. Odravao je vezu sa zaverenicima grupe. koju je vodio dr seph (Beppo) Romer. I) pitanju jc takozvani krug ljudi oko Solfa i Fabiana von hlabrendorffa. Uporedi: P. Hoffmann, Widerstand, Staatsstreich, Attentat, 3. l/d;'nje, Minhen 1979. Vidi: R. K.. Karl Ludwig Freiherr von und zu Guttenberg, * Dcutsche Tagepsot, 28. 4. 1966. 8. ; d * Bork (Lasdehnen, OstpreuSen, 1.1. 1899). stupio 31.7. 1916. u armiju kao ^brovoljac. 24. 1 1. 1938. postao major, od 1. 9. 1939. ef saobraaja, I. 8. ' postao pukovnik. a 15. 4. 1945. general korpusa na prostoru '/.ell am .See.

nik odsutnog efa saobraaja. Bork mi je samo mogao rei da njcgovo ministarstvo ve upravlja hrvatskim eleznicama. Ono e biti vraeno pod kontrolu Hrvata kada za to dode vreme. Izbacivanje Srba iz slube hrvatske eleznice dozvoljava se samo u slucaju da time ne trpi rad eleznice. U podne sam bio u birou Varlimonta. Razgovarali smo o pred-lozima majora Vina. Varlimont se prema svim pitanjima pokazao kao otvoren i ugodan sagovornik. Bio sam zadovoljan kada sam od njega doznao da maarska tenkovska brigada treba da se povue iz Srema Isto sam se tako obradovao kada sam uo da nemaka vrhovna komanda posmatra granicu Dunava i Save u Sremu kao granicu Hrvatske gde treba da se smesti hrvatska vojska.

(98)

Posle slubenog dela razgovora Varlimont i ja smo otili na ruak u oficirski klub konjike vojne kole. Tu je bio smeten i njihov glavni tab. Varlimont je bio veoma ljubazan i dobro raspoloen. Ispriao mi je jednu veselu priu koja govori o grkoj kapitulaciji u Epiru. Grka armija, koja se bonla u Albaniji i sada se povlaila, izrazila je elju da se preda nemakoj armiji. Grci su, meutim, insistirali da kapituliraju pred fcldmaralom Listom. Do toga im je bilo veoma stalo. Toj molbi bilo je udovoljeno. Kada je Musolini doznao za to, bio je veoma po-vreden. Zahtevao je, zbog sopstvenog ugleda, da do kapitulacije doe i pred predstavnicima Italije. Musolinijev zahtev stigao je suvie kasno jer je ef grke armije u meduvremenu postao ratni zarobljenik. Sta da se radi? Nemci su grkom komandantu vratili vojniki lem i bode i saoptili mu da mu je sloboda vraena, i to na nekoliko asova. Ponu-dili su mu da kapitulaciju potpie i sa Italijanima. U meduvremenu, mi smo zarobili i grke divizije koje su se nalazile severno od demarka-cione linije koja je povuena izmeu Nemaca i Italijana. Mi smo zarobili grke vojnike, a nalazili smo se u italijanskoj okupacionoj zoni. Ima neeg lepog u vezi sa Grcima koji su pobedili italijansku vojsku! U italijanskim propagandnim filmovima vide se slike koje govore o osvajanju ostrva Cresa i lepog grada Splita od strane ljubitelja spa-geta. U stvamosli oba ova mesta nisu zauzeta nikakvom borbom. J 11" goslovenskih vojnika tamo vise nije ni bilo. Italijanski vojnici su osvo-jili Cres i Split bez borbe. No, Italijanie to nije nimalo zbunilo. su svojim vojnicima podelili srpske uniforme i onda su poeli surna" nuto da ispaljuju prazne patrone i manevarsku municiju po neprija Na fdmu se ak vidi kako ginu vojnici na jednoj i na drugoj U j Hrvati su, razume se, posmatrali ceo taj cirkus. ovek moe 1 1 zamisli koliko su oni ljuti na Italijane. Paden nije pogreio ka 4 maja 1941. rekao Hitleru da bruku kojom su Italijani u ovom ^ pohodu zaprljali svoju zastavu nee moi da speru ni za sto V dina. Da ivi politika Sila osovine! g Posle podne posetio sam Rajnekea. On je prema meni bio, kao i uvek srdaan i otvoren. Izjavio je da su moji izgledi da dobijem polo-aj pri Vrhovnoj komandi dobri i daje to pitanje i dalje otvoreno. TJ osam asova uao sam u voz, u kuet-kola, koja toliko volim, i iz Berlina u Be stigao sa zakanjenjem od pola asa, u etvrtak, 1. maja 1941. Ovaj dan nije bio lep. Bio sam pod pritiskom jer sam morao poreskim vlastima da predam izvetaj o svojim novanim primanjima. Najzad, 2. maja pre podne mogao sam da odahnem. Proveo sam jedan as kod dr Ludviga, eksperta za porez (koji mu je pomogao da popuni poreske formulare, prim. prev.). Osetio sam olakanje kao da sam se reio porodajnih muka! Posle toga posetio sam u vojnom ministarstvu majora Hinevalda.51 Razgovarali smo o Hrvatskoj vojnoj legiji52 koja je smetena u mestu Bruk an der Lajta (Bruck an der Leutha), te da oni eljno ckaju trenutak kada e biti prebaeni u otadbinu. Posle susreta sa majorom Hinevaldom otiao sam u biro gde stoji arhiva, i tu sam se zadrao petnaestak minuta. Ovde sam video malog Jedliku koji mi je saoptio daje moj odlazak za Zagreb, kao i poziv da se javim Hitleru, u Beu izazvalo najveu senzaciju. ak se i Bal-dur uzbudio zbog toga, koji je prvo javio svima da sam imenovan za nemakog komesara za Hrvatsku. Ovde je on malo preterao. Posle podne zajedno sa Beatom i Triksijem posetio sam starog nadvojvodu Eugena. On nije krio svoje oduevljenje prema nemackoj ^JnoJ komandi i njenim nedavnim vojnim pohodima i pobedama. S du'e0rn -^Ve mU }C *7'*'0 toli^o neverovatno i fantastino. Pose__ stan> ali je veoma prijatan, i to zbog brojnih predmeta koji
CVwl dt ' - 4. 1943. potpukovnik, zaposlen u vojnom tabu, u odeljenju Sp^ je 0|^o lc Je ,.Paveliev zastupnik" na podruju Nemake. U torn svojstvu s ci-se n , se *0l'rnira jedna hrvatska legija. Kada je izbio rat, ta legija nije aci

za in-52 pe J nabavke rezervnih delova za armiju, u Beu. on Uem cj apr''a '941. u Beu zapoeo sa akcijom sakupljanja dobrovoljaca uspela da

Cl u

u Hrvatsku. Uporedi: Hory-Broszat, 31, prim. 50, kao i 51.

ukraavaju zid. Mcne sve to mnogo interesuje. Tokom razgovora pitao sam ga za prcstolonaslednika Ruprehta koji je bio nadvojvodin sestri. Smejui se, odgovorio mi je ovako: Ne pada mi na pamet da odem inostranstvo kako bih doprineo tednji u korist penzijskog osiguranja nemake drave." On principijelno osuduje one koji naputaju zemlju, kao i nespretno ponasanje Ruprehta. Pri torn mu je izletela reenica koju je izgovorio sa uzdahom: Da su prokleti ti legitimist!" Tokom jednog razgovora u etiri oka sa Fon ildenfeldom priznao mi je da ime Cite i Ota u kui ne sme ni da pomene. Uvee sam vodio dug razgovor sa Gotjeom (Gautier). On mi je savetovao da, kada stignem u Zagreb, zatraim od generala Tomasa da poalje u Zagreb inspekciju koja ce da pregleda zaplenjeno oruje, te da insistiram na tome da ta inspekcija bude nezavisna od nemake vojne komande koja ima sedite u Beogradu. Gotje mi je rekao da uskoro ponovo dolazi u Zagreb gde je pre nekoliko dana ve bio, ali mene nije sreo. Tom prilikom, kako mi je kasnije u telefonskom razgovoru saoptio, probae prvi put novo odelo. Na drugu probu e doi kada se vrati iz Sarajeva... Ve (98)

na samom poetku rata Gotje je izgubio jednog sina, i to pod naroito traginim okolnostima. On je bio pomorski oficir. Ostala su mu joS tri sina. Lada, na kojoj se njegov sin nalazio, zabunom je bila bombardovana i potopljena od sopstvenih, nemakih aviona. A nedavno, na Uskrs, obavestili su ga daje i njegov drugi sin nestao. On je bio pilot. U jednoj akciji nad neprijateljskom teritorijom njegov avion se vise nije vratio u bazu. Prolazili su dani koji za ro-ditelje znae neopisivu muku i patnju, dok najzad nisu primili vest da im jc sin Verner zarobljen. Mladi pilot oevidno je umeo da se snae jer je izjavio da mu otac radi u austrijskom garnizonu u Beu. Poznato je da se prema ratnim zarobljenicima iz Austrije bolje postupa. Tog dana, kada sam sreo Gotjea, on je upravo pri mi o vest da mu sin nije ranjen. Rekao mi jc: Kada smo najzad primili dobru vest da nam je sin iv, otputovao sam sa enom u Majerling. Tu smo se u kapeli, gde se carica Elizabeta redovno molila Bogu i vodila sa njim dugc razgo-vorc, iskreno i smerno pomolili." Porodica Gotje su izbeglice", kako ih mi u Austriji zovemo; dakle, oni su protestanti, poreklom francuski hugenoti. Ovde prisustvujemo jednom ludom, traginom dogaaju. Trei Gotjeov sin, pomorski oficir, uskoro krec u akciju, a etvrti putuje u Pozen (danas Poznanj, u Poljskoj - prim, prev.), kako bi ispujo svoju ratnu radnu obavezu. Zato, dakle, da ovek danas ima po-rodicu? Pre nego to sam otisao da posetim nadvojvodu, primio sam tele-am iz Berlina. Obavetavaju me daje za nedelju zakazana skuptin-ska sednica. ta da radim? Ovo je muka iva za mene. Za nedelju sam ve rezervisao mesto u potanskom avionu za Zagreb. Ipak sam reio da otkaem let za Zagreb i da krenem u Berlin. Moj ivotni moto je da treba iveti samo iz radoznalosti. Ve to vee sam se raspitao i doznao da general vazduhoplovstva D., kao i pukovnik vazduhoplovstva Fos53 sutra ujutro specijalnim avionom lete u Berlin. Zamolio sam ih da i ja lcrenem s njima. Na put smo krenuli u ranu zoru. General D. je jedan simpatian, fin gospodin sa kojim mogu da se vode zanimljivi razgo-vori. Obeao mi je da e mi pomoi kad god mi ubudue bude po-treban avion. Subotu vee proveo sam kod Kapusa. U nedelju pre podne, 4. maja 1941, u hotelu Esplanada" sreo sam inenjera Derflera (Dorfler). On uestvuje u ostvarivanju velikih hrvatskih privrednih planova. Za ovu ideju uspeo je da pridobije i generalnog direktora fabrike aviona Junkers" Kopenberga.54 O Derfleru mi je govorio i Gotje i preporu-io da s njim stupim u vezu. Sreo sam Derflera u trenutku kada je bio veoma napet i nervozan. Novi hrvatski ambasador dr Bencon 55 upravo ga je obavestio daje Italija jue u Zagrebu predala ultimatum:56 Hrvatska mora da prihvati carinsku uniju sa Italijom, a vojvoda od Auste57 treba da postane kralj Hrvatske.
Nismo mogli da pronademo bilo kakve podatke o njemu. He.nnch Koppenberg (Heme, 15. 3. 1880 - ?), doktor tehnikih nauka, ef ne-^ackog istraivakog instituta za vazduhoplovstvo u Berlinu, direktor fabrike komkiio motora "Junkers" u gradu Desau, clan brojnih privrednih i naunih misija. nZOn lekar kretf0 Bf, ' ' Pre 1941- bio je jedan od vodeih pripadnika ustakog posador n e,maCku- d I9- aprila 1941 do oktobra 1941 bi0 Je hrvatski amba" g ii Berlinu. u sekretaror 'v !,ultimatLlm" POtrebljavao pre svega kada je govorio sa Jceke, 0IT1 dru govori i j ' ' gim nemakim funkcionerima. On je mogao Je ,ma taCne informaci I94i k Je o tome kako su tekli pregovori 3. i p SU nda nastavl eni u rinc' J Monlalkoneu. Vidi: Olshausen, u 12 Torinu"e Prodice vojvoda od Austa, splitski vojvoda, roden 22. VOJVoda od Auste Predviden ^atske' 194! ' da bude Tomislav II kralj

57

Aii

dravnim tako da 4. maja 187 f. 9. 1904.

Derfler mi jc kazao daje Hrvatima predloio da krenu u ofanzivu i da iznesu svoj predlog. Savetovao im je da za kralja Hrvatske izaberu Hermana Geringa. Ovaj potez treba da se izvede pre nego to pone sednica nemakog parlamenta u Berlinu. Ja sam Derfleru odgovorio da treba da sauvamo hladnu glavu. Ako u ovoj situaciji Hrvatska ve treba da ima kralja, onda bi izbor mogao da padne, na primer, na prin-ca Filipa od Hesena. On je mu princeze Mafalde, erke italijanskog kralja. Ovo bi bio pravi odgovor koji bi dobrim Italijaniima mogao da priredi dosta glavobolje. Posle tog dogovora pozvali smo na raz-govor Bencona. On je hirurg po profesiji i ima oko etrdeset godina. Stekao sam utisak da se u ovoj situaciji nije najbolje snaao i delovao je prilino obezglavljeno i izgubljeno. Kazao sam mu da moramo da uradimo sve kako bismo, pre svega, Hitlera pridobili da podri hrvatsku politiku prema Italijanima! Sumnjao sam da ovaj plan moe da uspe. Moj skepticizam je bio opravdan, jer sam veoma dobro znao kako stvari stvarno stoje. Pa ipak nisam sasvim izgubio nadu. Hitlero-vom adutantu sam javio da se spremam da posetim firera, i ako Hitler eli da u vezi sa hrvatskim pitanjem uje kompetentno miljenje, uvek moe da rauna na mene. Hitler mi, razume se, nije poslao poziv. Umesto toga, kod mene se, u ponedeljak pre podne, nenajavljeno po-javio Fezenmajer, veliki politiar, koji je tako govorio kao da se pret-hodno o svemu dogovorio sa Kaeom.

(98)

U 11 sati posetio sam, kako smo se ranije dogovorili, Tomasa. Is-priao sam mu o Gotjeu i njegovim predlozima. Reili smo da saeka-mo i da vidimo kako e se stvari dalje odvijati. Da usput primetim kako je Tomas u ovom razgovoru ostavio na mene daleko bolji utisak nego ranije. Pokazao se kao pravi gospodin. Razgovarali smo i o mnogim drugim pitanjima i ustanovili da su naa gledita gotovo ista. Posle toga sam otiao u hotel Esplanadu", gde se nalazio glavni stab hrvatskih politiara. Bencon jo nije znao kako stvari teku sa hrvatskom politikom. A i kada sam se sa njim video u ponedeljak, ni tada mi nije mogao saoptiti nita novo. Nemako ministarstvo spoljnih poslova odnosilo se prema njemu sa malim, gotovo nikakvim po-tovanjem, ba tako kako se belci, kolonijalni gospodari, ponaaju prema crncima poto su obavili posao koji im je bio nareden. Takav primitivan odnos, u kom se ne potuju ni najosnovnije forme lepog ponaanja, oevidno je rezultat revolucionarnog elana koji je Joahim ntrop uveo u diplomatiju. oveku ne preostaje nita drugo nego e stidi t o imamo takvu diplomatiju. Ako ovom problemu jo dodam i ponaanje Hrvata, onda cela stvar poinje da s me nervira i da dovodi do ludila. Dao sam im ovaj savet: od nas Nemaca dobiete "^drku uglavnom tek tada kada nas dovedete pred svren in. Kazao sarn im da u moju tvrdnju ne treba nimalo da sumnjaju jer je ona ta-na Stavio sam im takoe do znanja, a to je moje ubedenje, da njihov vi j p ravi potez treba da bude samo ovaj: Italijanima treba pokazati da i oni, Hrvati, imaju zube. Kada se paljivo razmotri cela situacija, Hrvati zapravo vise nemaju ta da izgube. Gore po njih vise ne moe da bude. Da ih sve poveaju, do toga sigurno nee da doe. abari su takav protivnik kome pre svega valja pokazati zube. Posle podne, pre poetka sednice Rajhstaga, kod mene su doli Derfler i Kopenberg sa svojim sekretarom FierPoturcinom.58 Vojnu akademiju Fier-Poturcin zavrio je u Bekom Novom Mestu. Sin je oficira koji je sluio u carskoj elitnoj jedinici, kasnije je postao general Fier. Kopenberg je bio veoma umoran. U meduvremenu, procurila je vest, premda Hrvati nisu uspeli da uspostave telefonsku vezu sa Za-grebom, da Italijani ipak ne zahtevaju da dode do carinske unije sa Hrvatskom. Ja sam to prokomentarisao ovako: to je, razume se, dobra vest, no, koliko poznajem situaciju, ne verujem daje informacija tana. U est posle podne u operi Krolop, u Berlinu, sakupili su se posla-nici Rajhstaga. Ja sam, kao i uvek, seo u trei red. Iza mene je sedeo Auvi, a desno od mene Prok, dok je poludesno od mene sedeo di-rektor finansija Rajnhard koga su se mnogi bojali. Ja sam mu se poa-Ho da kao neoenjen ovek plaam suvie veliki porez. Pokuao je da me utei time to mi je obeao da e posle okonanja rata vojni nameti s,gurno biti ukinuti. U sebi sam ponovio: Posle rata!" Kako ovo cud-no zvui! Sednici parlamenta prisustvovali su i lanovi kabineta, i to desno mesta gde stoji govornik. Red sednice ovog put bio je neto pro-enJen. U prvj red seli su Ribentr0p5 Brauhi i Kajtel, a mesto za Hitsvetsk ^ F'SCher Plemeniti von Poturzyn (geb. Innsbruck, 13. 3. 1893), u Prvom fob "If0111 ratU sluio u austrougarskoj vojsci kao oficir. Posle rata bio direktor fan"- ,,Junke,s'* u Berlinu. Napisao nekoliko knjiga: Junkers und Weltluft-I934.' Mmhen 1933; "General Balbo", Berlin 1933; Siidatlantikflug", Minhen ' "Afrka von oben", Lajpcig 1935; Die Luftmacht, Heidelberg 1938.

"

lera nalazilo se izmeu njih. Oba marala imaju urbana, civilizovana lica, za razliku od Ribentropa koji deluje, kao uvek, nervozno, kao da je u nekom gru. On je zauzeo podrugljivu, nadmenu pozu jednog Na-poleona, a ruke je prekrstio. Frik u Gebels vise ne sede u prvom redu ve su premeteni u drugi. Posebno je ovo udno za Frika koji je i da-lje predsednik nacionalsocijalistike frakcije u Rajhstagu. On je, pri-meujem, mnogo ostario. U etvrtom redu vidim, pored Zajsa i Toda, mog prijatelja Popica, koji je obuen u tamnu uniformu dravnog slubenika. Levo od govornice nalazi se klupa koja je predvidena za ministre koji dolaze iz nemakih pokrajina. Njihov broj se vidno proredio. Ministar Fon Anhalt (zar postoji i takvo ime?) vodi sednicu predsednitva. Seam se trenutka, bilo je to u martu 1938, kada smo mi, Austrijanci, ovde, zauenom nemakom parlamentu, rajhstagu", bili predstavljeni kao neka vrsta pripitomljenih tigrova. Imam i slike sa te sednice. Moje lice predstavlja dokaz da se u torn asu nisam ose-ao narocito srean. Istina, ja nisam bio protiv anlusa", nisam bio protiv toga da se Austrija prikljui Nemakoj. Pa ipak, ve sam tada video da se Austriji, koja je moja otadbina u uem smislu, spremaju crni i gorki dani. Ovo me je rastuilo. Naalost, imao sam pravo. Tano u est uvee u dvoranu je uao Hitler, a pratili su ga Hes, Herman Gering, Frik i ostali. Svi su ustali i podigli desnu ruku kao znak sveanog pozdrava. Hitler je krenuo da sedne na svoje mesto, a Herman Gering na mesto koje je predvideno za predsednika Rajh-staga. Njegov sako je bledoljubiaste boje i zakopan je do poslednjeg dugmeta, koja se ne vide. Na reveru kaputa vise dva ordena, a na prsima se sjaji znak vazduhoplovstva, napravljen od dijamanta. Nje-

(98)

gov runi sat i prstenje takoe blete maginim svetlom. Prvo je govorio Gering, sasvim kratko, i odmah je dao re Hitleru. Firer od po-etka rata uvek nosi sivomaslinastu uniformu. Praen glasnim, fre-netinim aplauzom, pristupio je govornici. Njegov govor je tampan, tako da ja ovde ne moram da ga posebno prepriavam. Mnogo je govorio o Italiji, njenim zaslugama i teritorijalnim zahtevima koji imaju svoje istorijsko opravdanje. Politika Osovine postala je i u Berlinu nepopularna. Ovo moe da se vidi na svakom koraku. I po torn pitanju Laj (Ley) predstavlja izuzetak, jer je on i dalje oduevljen politikom Osovine. On sedi u prvom redu, na prvom seditu levo od srednjeg prolaza. Posmatrao sam kako mu lice, us led uzbuenja i oduevljenja, vise crveni i kako su ile na njegovom debelom vratu nabrekle. Ovo mi oak predstavlja neko perverzno zadovoljstvo. Besan sam zbog takve atmosfere. To je ista Vizantija. Pa ipak, i ja sam na sve to na-stavljam da gledam kao da sam zaaran. Celokupna javnost zamislila se i zabrinula zbog dve Hitlerove re-enice. Prva Je ostavila utisak da do mira jo dugo nee da dode, tako da i on poinje da gleda na rat kao na neku vrstu normalnog stanja. Druga njegova primedba, koja je sve zabrinula, odnosi se na enski svet: on apeluje na njih da se jo vise nego to je bio sluaj do tada posvete ratnim zadacima. S druge strane, nijednom recju nije spome-nuo Rusiju. Ne seam se da li sam ovde ve pominjao govor59 koji je firer odrao pre nekoliko dana pred mladim oficirima. Tom prilikom je, pre svega, istakao da e rat doneti jo mnogo tekih trenutaka. Ta-kode je primetio da, za razliku od Nemake koja nema veliku teritoriju, druge drave, kao na primer Rusija, poseduje ogromno prostran-stvo. Posle Hitlerovog govora mi poslanici otpevali smo, ne ni tako lose, nacionalnu himnu. Hitler je zatim sa svojom pratnjom napustio salu, a mi poslanici smo tako za nekoliko meseci zaradili nau platu. Posle Hitlera i njegovih najbliih saradnika salu su poeli da naputaju ljudi koji su sedeli u prvih nekoliko redova, i tako smo se mi onda gurali ispred malih slubenika koji su sedeli pozadi. Pre poetka sednice parlamenta razmenio sam nekoliko rei sa Bardolfom, Baldurom i Papenom. Posle sednice sreo sam Toda, Po-P'ca l Zajsa i, u aljivom tonu, razmenili smo miljenja. Ja sam im ta-_oe kazao da sam sada u Zagrebu i da sam ja oevidno ovek ija je ^uznost da se brine za drave koje se raspadaju i da ih onda prikljuim dravi Za s mi e od ovorio treb ' J J g da bi me, u torn sluaju, prvo e a o poslati u Moskvu. Pozvao me je da ga na nekoliko dana Kad 1 U *****- U foajeu sam razmenio nekoliko rei sa Epom. a S m S naa UHC1 raz ovarao sam sa dtetom lom R ' Keplerom, feldmar-se na > Rajntalerom, Langotom i Fopom. Pozdravili stan smo austrijski nain sa servus".
59

Ovo Portsk VerVatno odnosi na Hitlerov govor koji je odran 29. aprila 1941. u Javlien ?j,alati' U BerIinu> Pred oko devet hiljada mladih ofieira. Tekst je ob-J n Kod Domarusa", 1694 f.
s

U ponedeljak, 5. maja 1941, ruao sam sa Papenom u klubu Uni-on". to se politike situacije u svetu tie, on zna veoma malo, premda je jue bio kod Hitlera. Po njegovom miljenju, klju kojim se od-luuje o ishodu rata nalazi se na Sueckom kanalu. Fireru je takoe izneo to svoje miljenje. Govorio mi je i o naporima da Nemaka transportnim avionima pojaa pomo Iraku. On se sam mnogo ne bavi tim problemima. On je gospodin koga, pre svega, interesuju konji i jahanje. To je njegova prava priroda. U tri posle podne primio sam telefonski poziv. Javljaju mi da je naa maina spremna. Za jedan as sa berlinskog aerodroma Tempel-hof polee avion sa Hrvatima i Fezenmajerom. Odjurio sam kui, po-bacao stvari u kofer i naao se tano u etiri posle podne na aerodro-mu. Padala je kia. ekamo Fezenmajera. Jo vodi razgovore sa mini-strom. Prolaze minuti. Njega jo nema. Onda smo u pet po podne reili da let odloimo do sutra. Hrvati jo uvek nemaju pojma o poslednjim informacijama, a Vajceker se ograniio na to da im kae samo nekoliko beznaajnih fraza. Meni je odjednom postalo jasno, na osnovu primljenih vesti, da sada imamo jednu situaciju, pa da zato moramo sve da posmatramo iz jednog novog ugla. Rusija e, ipak, verovatno, biti napadnuta. Hitler je u najuem krugu svojih saradnika navodno izjavio: Cak da nam izau u susret u svim naim zahtevima, to Staljina i boljevike nee spasti od propasti. Sravniemo sa zemljom sve njihove gradove i kulturne ustanove, ukljuujui i Kremlj. Pretvoriemo Rusiju u agrarnu zemlju u kojoj e moi da ive samo seljaci. Na taj nain spreiemo zauvek da Rusija ponovo vaskrsne kao mona drava." Sa punim pravom Pa-pen je postavio sledee pitanje novom kulturno-politikom referentu ministarstva spoljnih poslova, SS-dandartenfireru (nacistiki, poli-cijski inovi; prim, prev.) dr talekeru:60 Kakav je na odgovor u vezi sa ponovnim oivljavanjem Ruske pravoslavne crkve? Kada unitimo boljevike, pravoslavlje e, to je
Walter Stahlecker (Sternenfeld, 12. 10. 1900 - 23. 3. 1942, poginuo u Rusiji), doktor pravnih nauka, 1932. pristupio nacionalsocijalistikoj stranci, od 22. 8. 1938. Set' odeljenja Centralnog biroa za pitanja jevrejske emigracije, od juna 1941. SS-brigadenfirer i general-major i odgovoran za masovna streljanja na Istoku. Uporedi: H. Krausnick-H. H. Wilhelm, (98) Die Truppe des Weltanscha-ungskrieges. Izvori i prikazi u vezi sa savremenom istorijom, knjiga 22, Stuttgart 1981.

neizbeno, ponovo da oivi." taleker Se sav oajan uhvatio za glavu. Rat sa Rusijom treba da pone u junu. Odmah po prikljuenju Austrije Nemakoj taleker je stigao u Be kako bi rukovodio Gestapoom. On je Nemac, Svaba, materijalno do-brostojei slubenik. Himler ga je preporuio Ribentropu i u ministar-stvu spoljnih poslova da zameni Tvardovskog. Staleker je objavio rat protestantima i optuio ih da izbegavaju da plate porez. primio sam jo jednu interesantnu vest. Italijaje slubeno izjavila da moe da ratuje samo do jeseni. Ovakve izjave ne mogu da se sto-procentno uzmu ozbiljno. O torn pitanju pisao je i ernin: U svet-skom ratu" (Im Weltkriege").61 No, da Italijani zaista to ozbiljno i mi-sle, ovek bi mogao da im poveruje. Firer je, meutim, predvideo i taj sluaj, te je spreman ako do toga dode da povue odlune poteze. O ovome nam je javio ovek koji je inae uvek odlino informisan. Italiji e se za sada ispunjavati sve elje kako bi i dalje ostali nasi saveznici. Posle napada na Rusiju, Hitler, medutim, namerava da sa svojim bo-jaljivim i slabim saveznikom razgovara drugaije. Francuska e ga, verujem, u tome podrati (a ja mislim da e ga Francuzi sigurno po-drati u tome da se konano stane na kraj italijanskim prekomernim zahtevima). Tako Italijanima treba najzad pokazati zube i Hitler bi prvi put tim potezom imao podrku i simpatije veeg dela sveta. No, ne valja zaboraviti ni ovu francusku poslovicu: Qui mange du Pape en meurt." (Ko rua sa papom, on dugo ne ivi.) Istovremeno, ovek ne moe da ne prizna da ga uhvati jeza kad sve to sam vidi. Da Ii je ovek jo uopte gospodar situacije, ili nad njim vlada rat? Ne zaotrava li se situacija do te mere da se odluke do-nose u odnosu na celinu, pa je tako nemogue da se dode do kompro-misnog reenja? Da Ii svima nama ne vlada jedan ludak koji, ovo mora da mu se prizna, poseduje zastraujuu, neukrotivu genijalnost, juri drumovima svetske istorije, ruei sve pred sobom, a iza sebe ostavlja Pusto i ruevine? Privredni strunjaci i eksperti vojne industrije sa Vehkom zabrinutou gledaju u blisku budunost. Ni raspoloenje me-^u VoJnicima nije ba najbolje. Pred naim oima izvodi se drama koja
'ez misli na ernina koji je tokom ratnih operacija 1917. vise puta upozoravao "a to da nemaki saveznik, dakle, Austrougarska nee moi da ratuje vise od goinu dana. Za dui rat Austrougarska nema dovoljno snage. Vidi: O. Czernin, Im Weltkriege, Berlin-Wien 1919, 198 f.

nam govori o modernom vidu srednjovekovnog ropstva. Milioni vojnika predstavljaju samo njenu ekstremnu verziju. Ogromna masa vojnika, koji se bore na sve etiri strane sveta, vise nema strpljenja i volje da se bori, jer niko ne moe da im kae kuda sve to vodi i gde je kraj toj ratnoj igri. Ovakvo raspoloenje, nema sumnje, jeste rezultat doga-danja poslednjih nekoliko nedelja. Najiri slojevi stanovnitva sve vise postavljaju neprijatno pitanje: gde je kraj? Da li uopte moe da se vidi skori zavretak rata? Firerov govor delovao je otrenjujue na sve one koji nisu ba sasvim glupi. Da li je jo uopte mogue da se Ne-maka izvue iz tekog poloaja, ak i u sluaju da joj na elu stoje drugi ljudi, a ne ovi koji sada vladaju dravom? Sve ee se postavlja i drugo, odluujue pitanje: kako stoje stvari u vezi sa napadom na Veliku Britaniju? Zato je o tome potpuno prestalo da se govori? Odgovbriti na ovo pitanje nije nimalo teko. Rat sa Engleskom znai da treba da se pokua sa iskrcavanjem. Desant na ostrvo predstavlja odluujue pitanje rata. Ako do toga ne dode, ili iskrcavanje ne uspe, onda je naa sudbina zapeaena. Rat je u torn slu-aju za nas izgubljen. Pokuaj desanta jeste: biti ili ne biti ovog rata. Da li ve sada treba da krenemo u tu akciju? Ovih dana doznao sam pojedinosti traginog kraja majora Nider-lea (Niederle), iju karijeru sam pratio i podravao (sluio je u peadij-skoj jedinici kao kapetan). Otputovao je u Libiju kao oficir odgovoran za vojnika groblja. I pre polaska na put imao je predoseaj da ga tamo eka smrt. Kada su krenuli brodovima u Libiju, pod zatitom italijanske ratne mornarice, doiveli su napad britanskih aviona. Njegov brod Adana" bio je pogoen, a jedan deo poeo je da gori. Na sreu, onaj deo lade gde su se nalazili benzin i municija nije bio zahvaen vatrom. Ponudeno mu je da sa grupom oficira napusti brod i da se ukrcaju u jedan od malobrojnih amaca. Hrabri Niderle, medutim, odbio je da napusti svoje ljude. Svoj venani prsten predao je najboljem plivau 1 rekao mu: Predajte ovo mojoj eni, i pozdravite mi nju i decu." Niderle se oenio kasno i imao je dvoje jo sasvim male dece. Kada Je opasnost bila oevidna, od svojih ljudi je zatraio da zapevaju nema-ku nacionalnu himnu. Ladu je napustio poslednji. More je u to doba godine bilo hladno kao led. Kao i ostali i on je skoio i plivao puna to asa. Kada su ga izvadili iz mora, jo je bio iv, ali je oseao da mu J6 blizu. Svojim spasiocima je rekao: 0 meni nije vise potrebno da Pozdravite mi enu i decu!1' Ubrzo posle toga je umro. Niderle je pripadao takvoj vrsti malih" ljudi koji se u svakodnev-ivotu nisu niim posebno isticali, ali u asu opasnosti on je po-"OI^0 koliko je velik. Kada se meri vojnikim vrlinama jednog prus-kog vojnika, onda je Niderle bio beznaajan, neobrazovan vojnik. Nje-ovo poimanje ivota i (98)

nain izraavanja bili su jednostavni, primitiv-ni Ali, to sve nije toliko vano, jer istinske vrline i veliina jednog oveka mogu da se prepoznaju samo u asu ivotne opasnosti i smrti. Ja-dan Niderle ve je i ranije ovakve i sline ispite polagao sa najboljom ocenom. Austrijskom oficirskom koru predstavljao je cast i ponos. i-roko more, koje je njemu kao Austrijancu bilo tude, uzelo je njegovo telo. Njegova ena podnela je gubitak svog mua dostojanstveno... Derfler mi je telefonirao u jedan posle ponoi, u sredu, da me oba-vesti, da avion sa Hrvatima polee tek oko deset pre podne. Podrob-nije o putu saznau od njega na vreme. Nisam se naljutio na njega, jer mi je telefonirao u pono. No, bio sam naivan, jer sam mu poverovao. Utorak, 6. maja 1941, ve je bilo 10 pre podne, pa 11 i na koncu stiglo je podne, a jo nije bilo nita odlueno. Samo sam saznao da je rano ujutro Fezenmajer Ribentropovim avionom napustio Berlin, a da nije dobio dozvolu da sa njim putuju i Hrvati. Pretpostavljam da Fezenmajer nije ni znao da se nalazim u Berlinu. U suprotnom, njegov gest bih mogao da protumaim kao veoma nekolegijalan. Ja se ipak nisam predao. Posle uzaludnog truda da dobijem jedno mesto u avionu Luf-thanse", reio sam da veeras otputujem vozom i rezervisao sam jedno mesto u spavaim kolima. Pre odlaska hteo sam da se vidim sa genera-m Mackijem.62 Njegov auto imao je neki kvar, a popravka je suvie Su* ^^* ^a mu mJe Preosta^ drugo nego da otkae na susret. da j3Snjl ' 1&&> da u ipak provesti u Beu. Do promene moe ode jedino u sluaju da Hrvati dobiju avion i da onda sa njima ^ d em izBea u ZareD- U Berlinu je Bencon veoma uzbuen jer a ga Hitler primi na razgovor. Dao sam mu korisne savete u vezi Slm audijencijom...
^G~~hT--------- ~~~ Ma ky S ? ' ren u mestu Kustlin 19- 3- 1894- o njegovoj smrti se nita ne atae uT?* '9I2' VOJni pOZiv, d L 4- 1937" Pukovnik> od 15' 9- 1938. vojni skediv 1941 eneral ma r od S - J ' 10. I. 1943. komandant21. peadij' L 4'

II PRVA RAZOARANJA U ZAGREBU -RASPRAVA SA ITALIJOM

Zagreb, 30. maj 1941. Svoj dnevnik sam zapostavio. Proteklo je preko tri nedelje a da nisam u njega uneo ni slovo. Razlog ovome lei pre svega u injenici da sam imao pune ruke pola. Od ponedeljka, 7. maja 1941, uzalud sam se nadao da u moi da poletim avionom iz Berlina za Zagreb. Vozom sam krenuo u Be. U Zagreb sam se vratio 8. maja. Iz Bea sam stigao potanskim avionom. Na aerodromu su me ekali Kae i Fezenmajer. Lica su im sijala od sree. U subotu, u Monfalkoneu, vo-deni su razgovori izmeu Pavelia i Musolinija. Fezenmajer se nalazio nedaleko od mesta razgovora, iza kulisa", i igrao je ulogu kuma ovih pregovora. Sada je jasno zato se u Berlinu pravio tako vaan. Tamo je primio instrukcije u vezi s razgovorom u Monfalkoneu, a da o tome Benconu i meni nije kazao ni rei. Rezultat susreta u Monfalkoneu daleko je povoljniji po Hrvate nego onaj prethodni koji se odrao u Ljubljani. Pa, ipak, ubeen sam da su odmah posluali moje savete, dakle, da su Hrvati prema Italijanima pokazali veu odlunost, te da su za kralj a Hrvatske predloili princa od Hesena, tada bi politike pri like u Hrvatskoj bile neuporedivo bolje. Moje miljenje podrao je i Ben-con kada sam ga 22. maja 1941, na njegovu molbu, posetio u Berlinu, u hotelu Adlon". Primetio sam da se ambasador Bencon, a ovo se u vec0j meri odnosi na njegove saradnike, nikako ne slae sa Pave-JoS vom politikom koja je veoma naklonjena Italiji. Jedan od njegovih dnika ak je primetio da e doi do sukoba izmeu Bencona i Pa-veHca Bencon je odmah ispravio svog saradnika i izjavio da ne veruje da e do toga doi. Ono to je izvesno jeste to daje u celu igru uvuen ambiciozni Fezenmajer koji se ponaa kao daje slavni dravnik. On se mn0go trudi da pomogne svom efu Ribentropu kako bi ministarstvo spoljnih poslova zabeleilo maksimalni uspeh. U tome im indirektno pomae i Hitler koji, kako ja vidim, u hrvatsko-italijanskom pitanju nije mnogo angaovan. Kada je u pitanju taj spor, on je jednostavno drugima prepustio da dre uzde. Pa, ipak, verujem, da je Paveli pokazao veu odlunost prema italijanskim zahtevima, Hitleru taj stav ne bi bio mnogo nesimpatian.

Musolini je 7. maja 1941. u Monfalkoneu vodio odluujue razgovore sa Pave-liem. Oni su omoguili da dode do Rimskih ugovora", odnosno da se 18. maja 1941. u Rimu potpie ugovor o saveznitvu i saradnji izmedu Italije i Hrvatske. Deo koji se tie ugovora o granici reen je tako da su Italiji pripale sledee te-ritorije: deo obale od Zadra do Splita sa zaledem i veinom dalmatinskih ostrva Kotorski (98)Italiji. Vidi: Olshausen, 188 ff.: Fricke, 10 ff. zaliv. Predgrae Rijeke, Suak, takoe je prikljuen

O Fezenmajeru hteo bih samo da kaem i ovo: jue je kod mene bio jedan moj hrvatski prijatelj i preneo mi interesantnu informaciju -slubeni, taan prepis iz male optine Samobor, odmah pored Zagreba, i to iz zemljinog vlasnitva - dr Edmundu Fezenmajeru poklanja se pod broj em... taj i taj komad zemlje, i to zbog zasluga koje ima u oslo-baanju Hrvatske. Jedan prepis ove odluke poslat je Hrvatskom mini-starstvu unutranjih poslova". Fezenmajer je navodno prilikom jednog razgovora sa Hrvatima izrazio elju da svoj letnji odmor ubudue provodi u Hrvatskoj. Ipak sam reio da ovaj skandal prenesem Kaeu. Taj korak oseam kao svoju dunost. Kae me je mirno sasluao, kao sto je uobiajeno danas za snalaljive ljude, i samo je hladno proko-mentarisao da ovde ne vidi nita strano. Fezenmajer bi samo trebalo da o svemu obavesti Ministarstvo spoljnih poslova kako bi mu odo-1 da pnhvati taj poklon Hrvata. Na kraju je Kae zakljuio da sam zenmajer, koji je veoma sposoban ovek, verovatno, nema veze sa un sluajem, jer ga niko od Hrvata i nije obavestio o ovom daru. prot" me SC ^ veruJem u nJeSovu naivnost i neobavetenost. Na-to -V ^ ^ Jednog izleta automobilom u okolinu Zagreba, ^obo ^TVat* Pr'redib za njega, izrazio elju, kada su se nali kod Sa-A o ?l ^a ^ vo^eo svoje penzionerske dane da provede upravo ovde. Sam 37 godina to SG ave a e a on est ^ ^ ^^ ' J smatram, kako sam ve ranije kazao, daje 11 i poten ovek. Jedino mi se njegovo ponaanje prema Italiji

ne svia mnogo i ono sadri mnoge tajne. Dr Bu.2 On je jedan od voa male Hrvatske nacionalsocijalistike stranke."1 On vidi Pavelia i njegove pristalice kao klerofaistc"; Paveli mu je ve 1934. govorio o dogovoru sa italijom, koji je veoma slian Rimskim ugovorima od 18. maja 1941. On mi je 1934. govorio i o vojvodi od Splita kao bu-ducm kralju Hrvatske. Ovo ne treba nikoga mnogo da udi kada se zna da je Nemaka, a ovo naroito vai za period od 1933. kada je Hitler prcuzeo vlast, vodila izrazito projugoslovensku politiku i odbi-jala da ima bilo kakve veze sa hrvatskim separatizmom. Nemaka je takode bila i protiv Austrije. A onda je 27. marta 1941. dolo do dravnog pua u Beogradu i mi smo svoju politiku promenili za 180 stepeni. Sve to govori o tome koliko je nemaka spoljna politika neso-lidna. A samo dva dana ranije sveano smo garantovali teritorijalni integritet Jugoslavije, i ak smo im stavili u izgled da dobiju Solum4 Ovaj ugovor sveano je potpisan u palati Princ Eugen". Zato ba tamo? Iz te zgrade su 25. marta 1941. objavili nemakom narodu daje Jugoslavia lepa drava koju podrava sam Bog. Samo nekoliko dana kasnije ncmaka tampa uputila je najgore rei protiv te iste drave, nazivajui je vetakom tvorevinom i nakazom. 0 prestolonasledniku nadvojvodi Francu Fcrdinandu, o kome se od 1933. u Nemakoj, u jednoj knjizi, govorilo sa podsmehom, a njegova deca su ak kanja-vana, posle 27. marta 1941, poelo se govoriti kao o nemakom hero-ju. Ni ovaj zaokret ne moe oveka vise da udi. Iznenaduje da se tabla koja je podignuta u cast Gavrila Principa u Sarajevu, kod mosta na Miljacki, ne nalazi u vojnom muzeju u Beu, ve je odnesena, ko zna iz kojih razloga, u Berlin. No, to je izgleda priroda Hitlera, oveka e sredinom marta 1938. pred odeljenjem za propagandu nacioocijalistike stranke izjavio kako mu se prebacuje da nema nita t skoCT u sebi i da je postao Prus. Na takve optube on je odgo-a^.Q. priznajem da su u pravu, jer ja sam vei Prus nego najtvri Prusi. Jasamnatprus..." Mene je takoe zaudilo kada sam se vratio sa puta, gde sam po drug' P ut vodio razSovor sa Hitlerom, daje Paveli ve poeo, Zajedno sa Fezenmajerom, da ucrtava mesta u Dalmaciji koja e da preda na korienje Nemakoj i Italiji. Ta mesta bila su prilino udaljena od Splita. Paveli se iz Monfalkonea vratio trijumfalno, kao daje on po-bedio. to se teritorija tie, tu je morao da rtvuje Sisak, zatim Dalma-ciju skoro do Splita, kao i najveci broj ostrva. Za Split je tvrdio daje italijanska vlast u torn gradu samo na hartiji, dok stvamu vlast dre Hrvati. Takoe, nereeno pitanje ostrva Mljeta Paveli je proglasio kao svoju pobedu. Kod pitanja kralja morao je da popusti. No, sam Musolini je izjavio da kralj u Hrvatskoj nee igrati nikakvu ozbiljnu politiku ulogu, ve da ostaje samo nevana figura. Hrvatska zadrava sistem

Nema podataka o njemu. Verovatno se misli na Stjepana Bua. On je napisao Znaajke i sudbina Diianova carstva", Minhen 1957. Hrvatska nacionalsocijalistika stranka rada - HNSSR - osnovana je 15. 6. 1940. u Zagrebu, a u svom programu poziva se na Antu Starevia, a protivi se bliskim vezama sa italijanskim faizmom. Vidi: Hory-Broszat, 36, 134. NemaCka i Italija, u okviru pregovora pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, pruile su Jugoslaviji sledce garancije: teritorijalni integritet zemlje; da jugoslo-venska tampa ne izvetava o grko-italijanskom sukobu; da Jugoslavia poni" svoje vojne obavezc prema Grkoj; da se javno ne objavljuje garancija Osovine, da e Jugoslavija preko Soluna dobiti vezu sa Egejskim morem. Sve ove obaveze Osovine Ribentrop je 14. marta 1941. prenco jugoslovcnskoj vladi. Vidi: Olsha-uscn, 35 f.

(98)

vlasti kao do sada, i Paveli ostaje na elu drave. Mene je, razume se, naroito zanimao vojni deo italijansko-hrvat-skog ugovora. To je bio moj posao, ali sam i lino bio zainteresovan. Poglavnik mi je, posle Kvatemikove molbe, pokazao slubeni proto-kol. Iz tog protokola se vidi kakvi su bili poetni Musolinijevi zahtevi. On od Hrvata zahteva da budua hrvatska annija bude stavljena pod kontrolu italijanskog generaltaba. Ni vise, ni manje! Sigurno da u ovom sluaju moemo da govorimo o Pavelieevom uspehu, jer mu je Polo za rukom da se ovaj zahtev odbaci. Poglavnik je, umesto toga, Predloio da Italija stavi hrvatskoj armiji na raspolaganje svoje in-Pav^0'1"6- No> ovo vai samo u sluaju da Hrvati izraze elju za tim. e lc je takode postigao uspeh u pitanju carinske i ekonomske unije. sara< Pre da (Tl ^ Sam USk^ privrednoJ N' ^ koJe treDa si0 Tel e S Sam 0Davest vrn na e v Uvere ^ ^ ' ^ jske o torn ugovoru i izrazio C d Hrvalske prime ^ ' Italije da zavisi kako ee se taj dogovor atl U ilo ja Pra^s'P&veli Je hteo da to to pre potvrdi jer mu je _____ no da odlaganje ugovora Hrvatskoj nee doneti nekc preds
eIed3, k d H

rstenaua, prim. prev

nosti.6 Ostaje injenica da Hrvatska nece, bar u prvo vreme, biti jaj partner u ovom savezu. Ja sam nastavio da se bavim svojim vojnim poslovima. Svakog dana u 9.30 posecivao sam Kvaternika u njegovom birou, u zgradi koja je nekada sluila kao komanda zagrebakog korpusa. Njegovi sarad-nici su radili u privatnom stanu komandanta korpusa, u lepoj zgradi koja se nalazila u najstarijem delu grada. Duhovi ranijih komandanata, na primer, Behtoldshajm, Orsini-Rozenberg, Remens, koji su sluili ovom gradu, bili su za mene i dalje ivi. Moje polje rada obuhvatalo je dva kljuna pitanja: prvo, saradnja izmeu nemake okupacione armije i hrvatske vlade; drugo, formira-nje hrvatske armije, gde sam smeo da se angaujem kao savetnik, ali tako da Berlin za ovu moju aktivnost slubeno nije imao pojma". Nemaka vojska u celini nikako da se navikne na injenicu da se nalazi u neutralnoj, prijateljskoj zemlji. Ova injenica bila je do sada za nju strana jer su na istoj teritoriji do pre nekoliko nedelja jo vodili rat. Hrvatska bi, barem formalno, morala drugaije da se tretira nego Norveka, Belgija, Francuska i druge, a da i ne govorim o Poljskoj. Komanda i delovi nemaeke vojske i dalje marljivo rekviriraju imovinu u Hrvatskoj, smatrajuci da su oni najvia vlast. Nije lako odviknuti se od toga. Ovo se naroito odnosi na naelnika taba feldmarala Fon Vajksa koji je inae veoma prijatna osoba. Njima treba dodati pukov-nika Fon Viclebena (Witzleben), a posebno njegovog referenta za ratni plen. Hrvatima je bio obean celokupan jugoslovenski plen, dakle, sve naoruanje, kada je dolo do kapitulacije jugoslovenske vojske, koje se bude nalo na teritoriji NDH. Ovo se ne odnosi samo na onu imovinu i naoruanja koja su neophodno potrebna nemakoj vojsci. Komanda 2. armije pokazala je, meutim, i pored dobrocudnosti Fon Vajksa, ne samo da je sav ratni plen neophodno potreban nemakim trupama, nego i potrebu da konfiskuje sve to ovek moe da zamish-Ni 51. armijski korpus nita ne zaostaje u svojoj gramzivosti za svojim nadredenim komandnim vlastima. Moja prva upozorenja da se prestasa prodajom ratnog plena kod nas Nemaca, ali i kod Hrvata, naa-Jost prosla su bez nekog vidljivog uspeha. Zagreb je, kada se uporedi p'arizom, prilino skup. Vojnika plata obienog nemakog vojnika nije tako visoka da on moe u Zagrebu sebi da priuti neto naroito. Zato oni koji mogu koriste intenzivno ovu povoljnu priliku. Ovo se ne odnosi samo na nemaeke vojnike nego i na nacionalsocijalistiku stranku i njene lanove. Stanovnici Zagreba mogu esto da vide kako nemaki kamioni pretrpani ratnim plenom naputaju Zagreb i Hrvatsku i odlaze u pravcu Nemaeke. Jedan nemaki vojnik, recimo, kupio je etrdeset koulja, a jedan pripadnik esesa kupio je za malo novca ogromne koliine enskog donjeg vea (trumfe). Ovih primera ima bezbroj. Odneseno je i razgrabljeno naroito mnogo brana: Nemaka armija uzela je to za sebe. Jadni Hrvati, oni nisu u Prvom svetskom ratu nikada jeli tako rav hleb kao danas, u drugom mesecu postojanja svoje drave i slobode. Sve to smo mi radili i zloupotrebljavali situaciju, u tome su nas, toje jasno, dobri" Italijani najmanje trostruko prevazili. Od njihove gramzivosti nita nije moglo da se spase. Italijani nisu potedeli ak ni prozore, prozorske okvire i toaletne koljke. Sva vrsta hrane bila je Hrvatskoj odmah oteta od strane Italijana. I inae su se abari" (autor najpogrdnijim nazivima zove Italijane; prim prev.) ponaali tako da se coveku smui. Italijanski vojnici se toliko boje
r> 7

RH 31 111/10: Fs an Chef OKW Nr. 16/41 geh. V. 12. 5. 1941. Misli se na nekadanje komandante zagrebakog austrougarskog XIII korpusa general Anton Freiherr von Beehtolsheim, 1891-1902; feldmaral grof Orsn und Rosenberg, april-jul 1905; peadijski general Raiinund Gerba, 1907-191 pesadijski general Adolf Frh. Rhemen zu Barensfeld, 1912-1916.

(98)

Hrvata da puku ne isputaju iz ruke ni onda kada odlaze u krevet. U nedelju, na Duhove, sa Kaeom sam kolima obiao nekoliko mesta koja su zauzeli Italijani. vuda su mogli da se vide italijanski vojnici kako pod punom ratnom premom, pod lemom i sa pukom, odlaze u etnju, a stanovnitvo je Potpuno mirno. Mrnja Hrvata prema Italijanima neopisiva je. Vajks nCS t SC spremao da ot utu e P J u Srem na poziv italijanskog itali-andbnta' boravio u Dubrovniku. U centar grada krenuli su kolima Nemci g komandanta- Na Stra <iunu ih je doekalo oko hiljadu ljudi. smeho ^ P0zdrav,Jeni sa oduevljenjem, a Italijani sa prezirom i pod-jani sum" GcneraIu Vajksu je cela situacija bila veoma neprijatna. Itali-Vajksu Psili trideset izgrednika, a medu njima i profesora koji je t0ga SlUi ka V di P Dubrovniku ist ike - Organizovali su i fa-niku sa emonstraciJe' no' one su bile brojano veoma male. Kvaterstr 3 6 60 molbu enera acije v J ' " g l-pukovnika Vajksa da sline demon-Va|ja spreiti kako se ne bi ponovile i u Zagrebu. Kvaternik koji je inae veoma ljubazan ovek, odgovorio mi je ovako: Ovo orj mene niko ne moe da zahteva." Italijan je predmet opteg prezira. A sa nemakim vojnikom stvar je potpuno suprotna. On uiva najvei ugled i potovanje koje ovek moe da zamisli. Stari profesor Grikovi,8 predstavnik Bea, podban Hrvatske i profesor univerziteta brojnim generacijama studenata verovao je da je nemaki vojnik iz 1941, a posebno u odnosu na ljudske kvalitete, ak bolji od onog iz 1914. U prvim danima po mom povratku iz Berlina posetio nas je, Kasea i mene, general ratnog vazduhoplovstva Fon Ferster,9 vojni komandant sa seditem u Beogradu. On je zamenio general-pukovnika Grauerta10 koji je poginuo u avionu tokom redovnog leta izmeu Pariza i Brise-la. Ferster je kulturan i obrazovan ovek, a njegova razmiljanja su interesantna i ne podleu uticaju propagande. On je u Beogradu bio lan komisije koja se bavila uslovima kapitulacije jugoslovenske vojske. U razgovoru mi je priznao da zastupa ideju nemako-francuskog razumevanja. Svoj stav objasnio je injenicom da Nemaka, dugoro-no gledajui, nee moi da izdri ovakvo stanje politike izolacije. Ne-maka dri susedne narode samo silom oruja, a ne njihovom slobod-nom politikom voljom. Ti narodi mrze Nemaku, a oni se i meusob-no mrze. U Zagreb je stigao zbog problema sa Zemunom. On se, Zajedno sa svojim kolegama, visokim oficirima, zalae za to da Zemun, sa dvadeset kilometara zalea, ne pripadne Hrvatskoj, nego da grad dok traje rat pripadne nemakoj vojnoj upravi koja je smetena u Beogradu.11 p0gjavnik, kada smo ga Ferster i ja posetili, na ovo nije imao ni-primedbe i sloio se sa tim predlogom. Konano reenje ostav-l^no je kasnijem ugovoru koji e preciznije da razmatra to pitanje. 10. jun 1941. Sednica u vezi s pitanjem Zemuna odrala se u Zagrebu, 4. juna 1941, u nemakoj ambasadi. Pozadina ovog problema jeste sledea: 0ve zahteve nije postavio general vazduhoplovstva reder,12 ve grupenfirer u redovima ratnog vazduhoplovstva, Nojhauzen. On je Ge-ringov ovek od poverenja i bio je veliki prijatelj Jugoslavije. Njen nestanak Nojhauzen nikako nije mogao da preali, pa je u takvoj si-tuaciji pokuao da za Srbe spase to se spasti moe, i da stvori makar novu, malu Srbiju kako bi joj omoguio, kada se rat zavri, da ima po-voljniju privrednu osnovu za buduu

Pod tim imenom nismo mogli da pronaemo nikakve podatke o toj osobi. Mogu-e daje u pitanju Max von Gyurkovics, 1914/1915. radio je u ministarstvu finansija, i to u odeljenju za Bosnu i Hercegovinu. Hellmut Forster, general vazduhoplovstva, od aprila do avgusta 1941. vojni zapovednik Srbije. Ullrich Grauert (6. 3. 1889 - 15. 4. 1941 oboren nad Lamanom), u ratnom vaz-duhoplovstvu slui od 1935, a 1939. komandant 1. vazdune divizije. Razgovori LI vezi sa podrujem oko Zemuna vodili su se poetkom juna 1941, u Zagrebu. Rezultat je u prvo vreme predstavljao neku vrstu kompromisa. Reeno je da sporno podruje pripada hrvatskoj, ali da slubeni novae bude srpski i da stoji pod komandom nemakog vojnog zapovednika iz Beograda. Malo kasnije, !0. oktobra 1941, da bi se zadovoljile hrvatske elje, Zemun je u potpunosti pre-

obnovu zemlje. Ja sam tokom sednice tri puta upozorio Kvaternika da glasa protiv ovog plana, jer su Nojhauzenovi argumenti upueni protiv hrvatskih interesa i predloio sam mu da Hrvatska stvori neku vrstu vojne krajine na reci Drini. Nojhauzen se, recimo, zalae za to da Nemci dre garnizon i aerodrom u Zemunu i da izgrade bazu iz koje e se snabdevati Zemun i Beograd, i tako redom. Nemaki vojni interesi, to je bio moj protivpredlog, mo-gu da se zadovolje i putem prostog privrednog ugovora o malogra-mnom saobraaju i slinim dogovorima. Kvaternik se tokom sednice (98)

zaista usprotivio predlozima Nojhauzena, ali sredstva koja je u toj borbi upotrebio bila su sasvim neprimerena i slaba. Oslonio se samo na dobru volju i oseaje svojih sagovornika, a trebalo je da kae kako su nJegovi stavovi osnovani na logikim, politikim i ekonomskim razlo-zima. Kae se opet pokazao kao veoma spretan moderator razgovora, Je predloio kompromisno reenje: suverenitet Hrvatske nad pod-mcJem Zemuna ostaje barem na kulturno-politikom polju, kao i po daanju uPmve. Nojhauzen je sigumo bio nezadovoljan jer je verovao necT 23 ^r^^u mo<^ da Postigne daleko vise. Nadam se da taj dogovor Ce da ohrabri Italijane i da na torn primeru ne postave nove zahteve
ef ^18' Uporedi: Olshausen, 204 ff., Izvetaj Gleza fon Horstenaua: FS U Lud vne kmande Vermahta br. 322/41, od 8. juna 1941. 8 va Schrder (12- 9. 1884 - 28. 7. 1941), postavljen je za generala protiv-z une odbrane 1. 4. 1939, od juna do jula 1941. bio vojni zapovednik Srbije.

o pitanju postavljanja granice u Dalmaciji. Dravni savetnik Tur -rier 13 koga sam poslednji put video juna 1940. u Parizu, takoe je prj, sustvovao pregovorima u Zagrebu. Novi komandant za Srbiju nije bio prisutan jer je tek dan ranije stigao u Beograd. Za Nojhauzena je karakteristino to da on na dunosti u Beogradu nije bio samo predstavnik nemaeke ekonomije koji na okupiranom podruju sprovodi etvorogodinji privredni plan u korist Nemaeke Kao takav potpuno je nezavisan od vojnog zapovedmka za Srbiju. Nojhauzen je toliko bezobrazan, da to otvoreno pria u prisustvu Kvaternika, Lorkovia14 i drugih predstavnika Hrvatske. Ovaj sluaj ispriao sam fcldmaralu Kajtelu, 6. juna 1941, uvee, kada sam boravio u Berhtesgadenu. On je takav postupak Nojhauzena okarakterisao kao netaktian prema Hrvatima. Ja se slaem sa njegovom ocenom. Ako Hrvati mogu makar samo pola stvari da vide, ovo e im dati povod da se ale na nemaku upravu koja je tako stroga prema njima. Sredinom maja posetio sam Beograd i tako sam uzvratio nedavnu Fersterovu posetu Zagrebu. Pri tome sam se prvi put vozio dvomotor-nim avionom koji mi je nedavno dat na slubenu upotrebu. Tehniki je opremljen kao i ju", ali je osetljiviji na vremenske uslove, jer krila mog aviona nisu uradena od metala. Osetljiv je i na vazduna struja; nja. Moj pilot, podoficir, ima 24 godine, rodom je iz nemaeke pokra-jine Vestfalije, simpatian je i vest momak koji savesno obavlja svoj posao. Radiotelegrafista aviona zove se torh i takoe je mlad i drag ovek. Obojica su me odmah zavolela. Prilikom ovog prvog leta pratio me kapetan Mozer (Moser). Pre rata deset godina je iveo u Jugoslaviji kao trgovac. Kako je poeo rat on je lmenovan za pomonika vojnom ataeu u Beogradu, pukovniku Tusenu.15 On je onaj slavan'oficir
Harald Turner, dravni savetnik, direktor ministarstva, SS-grupenfirer, od 3-aprila 1941. sef vojnoupravnog taba za Srbiju, pri vojnom komandantu, posle 1945. obeen u Jugoslaviji. Mladen Lorkovi (1. 3. 1909 - ubijen aprila 1945), novinar, studirao u Nema-koj, radio u inostranstvu u odeljenju za ustaku propagandu, bio uhapen od strane jugoslovenskih vlasti; od 16. aprila 1941. clan privremene hrvatske vlade, od 11. oktobra 1943. do 1. septembra 1944. bio hrvatski ministar unutranjih poslova, a 1944. uhapen i pred kraj rata ubijen po naredenju Pavelia. Rudolf Toussaint (Egglhofen, 2. maja 1891 - ? ), izabrao 1911. vojniki poziv, 1-4. 1939. postao pukovnik, od aprila do oktobra 1941. u Beogradu bio vojni atae,

su zli i opaki Srbi, poto je 27. marta 1941. dolo do vojnog pu-* vreali i poniavali. U govoru od 4. maja 1941. firer ga je spomekao vojnog ataea koji slui na cast Nemakoj. Tusen se iznenada, nU. me prethodno niko o tome nije obavestio, pojavio u Zagrebu i 3 ntio mi daje on taj buduci vojni atae. Shvatio sam da ovde nije u Sjtanju samo jedan vojni atae nego neto daleko vise. Za mene je ovo stanje neodrivo jer se nadlenost vojske reava istovre-meno na dva koloseka i zato sam uloio protest kod Vrhovne komande Vermahta. Moj napor nije ostao bez rezultata. Poslo mi je za rukom da celokupna vojna nadlenost za podrucje NDH prede na mene. Mozer je dobio za-datak da pripremi, za sluaj da me opozovu sa sadanje funkcije, pri-mopredaju poslova za budueg vojnog ataea. U toj stvari Mozer se ponaao sasvim poteno, premda to njemu ne pada nimalo lako kada se zna koliko je on ambiciozan, kao i to da smatra da bi morao da zauzme daleko odgovornije mesto nego to ga trenutno ima. Let od Zagreba do Zemuna, koji je trajao dva asa, bio je prijatan. Leti se preko predela u kome dominiraju dve reke: Sava i Drava. Podrucje Zemuna, kada se gleda iz aviona, nalazi se na mestu koje je bo-gato renim rukavcima i ostrvima. Smeten je na Dunavu, ali ni Sava nije daleko. Mislio sam na genijalnog vojskovodu princa Eugena koji je sve-ove mone prirodne prepreke znao da premosti, i to najprimi-tivnijim sredstvima koja su mu u njegovo vreme stajala na raspolaga-nju. Poslednji put sam u Zemunu boravio 1910. Nismo mogli odmah da se spustimo na zemunski aerodrom, pa smo bili prisiljeni da neko vreme kruimo dok nismo dobili dozvolu za sletanje. Naime, ba se u isto" vreme nala nad zemunskim nebom mona eskadrila naeg ratnog vazduhoplovstva. Vazduna divizija transportnih (98)

aviona upravo se spremala da krene u akciju u Grku, ka Egejskom moru. Pripremao se esant na ostrvo Krit! Ne mali broj ovih monih maina, ukljuujui i Posadu aviona, nee se nikada vratiti kui. Prilikom desanta na Krit16 ugubili smo preko 50 aviona tipa ju".
^ I0- 1941. unapreen u general-majora, od septembra 1943. do avgusta 1944. ^Punomoeni 1 nemake vojske u Italiji, a od 26. 7. 1944. u ekoj, gde je 16 jedK en na doivotnu robiju. Godine 1959. jo se nalazio u ekom zatvoru. na j^laest' vazdusni korpus, pod komandom generala tudenta, izvrio je desant ^ 1 't sa ukupno pet stotina aviona. Posle okonanja ratnih operacija komandant ent raspolagao je sa svega 185 aviona, od 500, koliko ih je imao na poetku

im sam stigao, prvo sam posetio slavnog" generalnog konzu}a Nojhauzena. Njegov biro nalazi se u zgradi koja je nekada bila sedite ministarstva jugoslovenskog vazduhoplovstva. Re je o veoma moder-noj funkcionalnoj zgradi. Razgovoru je prisustvovala i osoba Be".17 Nojhauzen je nosio uniformu jednog grupenfirera ratnog vazduhoplovstva, a ona mu je dodeljena samo zato to je clan nacionalsoci-jalistike stranke. To je krupan, snaan ovek, okrugao, ali ne i debeo a njegova spoljanost govori o tipu: pomalo brutalan, a pomalo dobro-udan. Krenuo mi je u susret i prijateljski me pozdravio. Nojhauzen predstavlja karakteristinu pojavu u naoj revoluciji. Balkansku karije-ru zapoeo je u Sofiji, i to kao sitan trgovac. Njegova firma je bankro-tirala i on je pobegao iz Bugarske. Nojhauzen tvrdi da za bankrot nije kriv on. Bugarska ga je osudila na dve godine zatvora. Sudska odluka je ponitena tek kada se naao na slubi u Beogradu, na visokom po-loaju, uivajui poverenje i podrku Hermana Geringa. On je, kao Geringov ovek, podravao jugoslovensku velikosrpsku politiku. I danas ali zbog propasti Jugoslavije. Sto se geografskog i privrednog razloga tie, tu i ne grei. Kad ve govorimo o Jugoslaviji, hteo bih da dodam jo koju re u vezi sa vojnim puem od 27. marta 1941. Pre nekoliko dana kada sam boravio u Salcburgu, Lamers mi je ispriao sledee: Rozenberg je napisao jedan elaborat u kome otro napada nemako ministarstvo spoljnih poslova koje se potpuno distanciralo od Jugoslavije i time Maeka dovelo u jednu uasnu, neprijatnu situ-aciju u kojoj se nalazi i danas. Sa vise strana sam uo da je i Simovi bio spreman da u potpunosti prihvati Ugovor o pristupanju paktu od 25. marta 1941, samo da mu je nemaka strana dala nekoliko dana vremena. Naalost, Hitler je dao Beogradu jo manje vremena i manevarskog prostora nego to je to bio sluaj kada se obraunavao sa usnikogom u Austriji, Beneom u ehoslovakoj i Poljakom Bekom-Nije jednostavno hteo da saeka da se stanje u Beogradu smiri, vecjs odmah poslao svoje bombardere! hauzen predstavlja, razume se, problem za Hrvatsku, i to opte- nase odnose sa Zagrebom. Jugoslavia se raspala, ali nije lako reCUJdo mirnog, razumnog dogovora o tome ta e kome da pripadne d nekadaSnje drave. Svako pokuava da zgrabi ta mu prvo dode o0d ruku. Posle posete Nojhauzenu krenuo sam u vrhovnu komandu 2. armi- Ovde me je kao i uvek ljubazno doekao general-pukovnik baron Vajks. Prisustvovao sam jednoj slubenoj sednici. Posle toga bili smo pozvani da posetimo palatu princa prestolonaslednika. Palata je na-pravljena u stilu klasicizma i deluje pusto, hladno, kao da nema due. Zato je kraj veoma lep. Palata se nalazi izmeu Beograda i Avale i okolo je uma. U smeru severozapada vidi se nova kraljevska reziden-cija koja je 6. aprila 1941. tokom bombardovanja mnogo oteena. Palata princa Pavla, medutim, nije mnogo stradala. Kada smo seli, glavna tema razgovora bila je: odlazak Hesa u En-glesku. Svi smo bili pod utiskom tog bekstva o kome su dan ranije pisale novine. O tome sam proitao i dva slubena izvetaja. Ovaj drugi, i stilistiki, govori o tome daje autor, sigurno sam firer, veoma nervozan. Kada sam to itao, moja prva, spontana misao bila je da odmah avionom krenem u Berlin, jer ova stvar bi mogla, tako izgleda, nemakom narodu ne... (ovde se rukopis prekida)

vojne operacije. Bilo je potpuno uniteno 150 aviona, a 165 aviona pretrpelJ znatna oteenja. Vidi: Das Deutsche Reich und der Zweite Weltkrieg (Nema rajh i Drugi svetski rat), Bd. 3, 509. Na ovom mestu u Horstenauovom rukopisu nalazi se praznina, a onda je u naknadno dodao ime Be

Ill PRED NAPAD NA SOVJETSKI SAVEZ

(98)

U Berlinu Od 15. do 19. juna 1941 U nedelju pre podne imao sam u Zagrebu mnogo obaveza koje su se pre svega odnosile na susrete sa brojnim ljudima. Trebalo je da sasluam njihova miljenja i izvetaje. Ovi poslovi nisu mi dali ni trenutka vremena da, recimo, sednem na balkon, uivam u predivnom plavom, vedrom nebu i da sluam zvona sa brojnih zagrebakih crkava. U 13.45 poleteo sam iz Zagreba mojim avionom marke vaje" (Weihe") u Berlin. Na put me je pratio potpukovnik Funk sa kojim sam se veoma dobro razumeo. Vremenska prognoza najavila nam je lose vreme. Pokazalo se, naalost, da je prognoza bila tana. Na avion doiveo je orkansko nevreme, ali smo malo kasnije, kada smo se nali iznad Dunava, imali prilino dobro vreme. Mogao sam da pre-poznam Raks, te brdo Sneberg koje se nalazi iznad Lilienfelda na Dunavu. U torn kraju poznajem svaku seosku kuicu koja budi u meni seanja na davna, bolja vremena koja se verovatno nikada vise nee vratiti. Nedelja je i znam da u tim kuicama vlada mir i samoa. Iznad Praga opet je bilo veoma oblano. Na granici eke i Nemake, od-nosno Saksomje, a to je brdovit kraj kroz koji protie reka Elba, nale-teli smo na pljusak koji je bio tako snaan da nam je izgledalo kao da pada grad koji je udarao o krila aviona vaje", koja su prekrivena la-nom. Na trenutke sam pomislio da e krila aviona da puknu kao da su od stakla. Usled snane kie pilot je spustio mainu tako nisko da smo mogli da vidimo ljude kroz prozore njihovih kua. To je bilo moguce samo zato to smo podigli tokove naeg aviona. Kod aviona tipa ,JU to ne bi bilo mogue uraditi. Oko pola osam uvee sleteli smo na berlinski aerodrom taken. Ve posle pola asa, srean to smo najza stigli i to u moi da se odmorim, naao sam se u zgradi Nemako-maarskog drutva. Svuda je vladao mir. Burni dani me jaaju i elieto je sluaj i sa proteklim danima. I uopte, moj ivot karakterie k nemir, neprestani pokret i aktivnost. I sam se cesto tome udim, e ipak imam 59 godina, a sve to savladavam sa veseljem i lako-jer J' '
00

U ponedeljak, 16. juna 1941, prvo sam posetio peadijskog generala Kajtela, a svi ga znamo kao mlaeg" Kajtela. Bio je kao i uvek lubazan, a moje rei zahvalnosti pnmio je sa velikim zadovoljstvom. On je. meutim, odbacio mogunost da sledeih nedelja poalje u Zagreb crupu oficira (strunjaka). U ovome on nee popustiti, osim ako neko vii ne izvri jak pritisak. Ja sam se izvinio i odmah mu kazao da bih mogao o torn problemu da razgovaram sa najglavnijim predstavnicima rajha. Moe da se desi da oni izvre pritisak i da se cela stvar okona pozitivno, dakle, prema mojim oekivanjima. Kajtel je zatim poeo da govori o optoj situaciji. Govorio je pre svega o privredi, kao 1 o napctostima koje trenutno vladaju meu linostima koje zauzimaju najvie poloaje u dravi. Sve to predstavlja teret za Nemaku. Krajnje je vreme da napetost u meduljudskim odnosima popusti. Ovo moe da se postigne tako to emo mnoge neispunjene elje i frustracije da kompenzujemo sa davanjem imanja i poloaja u upravo osvojenim novim podrujima.1 Odgovorio sam kako se nadam da e do ovog raste-reenja doi brzo. Uostalom, usudio sam se da primetim, raspoloenje u Nemakoj jeste lose. Kajtel mi je rekao da sam potpuno u pravu to se moje procene tie. Prvi put sam sa jednim od najviih predstavnika rajha, sem Lamersa, razgovarao tako otvoreno. Uostalom, uo sam da mladi Kajtel tako otvoreno razgovara uvek, dakle, i sa svojim sarad-mcima. Zna da kae da je ovo ili ono miljenje veoma blisko stavu nJegovog starijeg brata. Rastali smo se srdano, i na kraju mi je rekao: " erovatno da uskoro ponovo kreemo na put." Posle razgovora sa mladim" Kajtelom svratio sam do velikog" aJtela, ili preciznije, javio sam se njegovom autantu Fon Amzbergu Ji je mae veliki ljubitelj konja. Zamolio sam ga da feldmaralu Kaj-su * ^a Sam st*aa Nisam ,ri mz er oti nameravao da ga ometam svojim pri-Pmk ^ ^ S ao u feldmaralovu sobu i vratio se sa ^ m da odmah odem kod njega, da hoe da me vidi. Kako se
Hi! ,L zemIJe v'i itaoci, ne biste smeli da znate, ali ipak u da kaem. Re je o

(98)

upravo spremao da ode kod Hitlera, nee imati vise od pet minuta vremena. Razgovor sam poeo poslednjim dogaajima u Hrvatskoj, o<j prekjue, 13. juna, te o poslednjoj vojnoj" ofanzivi Italijana u Hrvatskoj. Nain na koji su Italijani sve to uradili, sa jednom sveom" f0r, mom, ostavio je kod svih veliki utisak. Hrvatsko je pitanje, medutim a time i moj poloaj, pretrpelo znatne izmene. Hrvatsko pitanje se p0' goralo posle nemako-italijanskog sastanka na vrhu kod Brenera.2 Kajtel mi je o torn dogaaju rekao sledee: Firer mi je o torn proble-mu neto kazao, ali ne mnogo. I to je dovoljno da u jednu stvar ne sumnjam. Due je dugo sa Hitlerom razgovarao o Italiji i poalio se da ima sve veih problema na unutranjem politikom planu." Hitler je Italiji dao nove ustupke u vezi sa Grkom. Ne treba zaboraviti i ne-davni susret3 u Veneciji. Sve je to jo vise ojaalo poziciju Italije na Jadranskom mom. Zatim mi je Kajtel odrao dui govor o Italiji. Ista-kao je koliko je za nas vano to to je Italija na saveznik. Primetio sam da je mnogo govorio o problemima Italije. ak i da Italijani na Sredozemnom mom budu potueni, jo uvek je bolje za Nemaku nego da Italija izade iz rata i objavi neutralnost. Sve zavisi, razume se, od Musolinija i njegovog zdravlja. On nam je pouzdan saveznik. Ako se njemu neto dogodi, tada imamo u Italiji jednu potpuno drugaiju situaciju. U torn okviru, Kajtel je nastavio svoju misao, Nemaka mora i u pogledu Hrvatske pre svega da misli na italijanske interese i na to da ne povredi italijansku osetljivost. Posle Kajtelovog izlaganja primetio sam: uloga, dakle, mogla bi postepeno da se pretvara u ulogu jednog istog, pasivnog posmatraa." Kajtel je priznao da sam u pravu. Onda sam izjavio da, posle svega, niko ne bi smeo mene da proglasi odgovornim ako Nemaka izgubi i simpatije u nekim drugim zemljama kao, recimo, u Hrvatskoj. Kajtel: Mi smo do sada morah da rtvujemo mnogo vanije pozicije." Ja: Na osnovu poznavanja istorije, mogu da kaem jedno: ako ovaj smean, arogantan, naduvani italijanski imperijalizam ne likvidiramo u ovom ratu (ili na kraju rata), onda e ovaj rat izgubiti svoj smisao i cilj." Kajtel se na ovo na-smejao i rekao: miljenje se ne razlikuje mnogo od vaeg." Sve svemu, on je govorio ono to sam i sam esto govorio Hrvatima. Fi-U e u sporu Hrvata i Italijana, barem za sada je to izvesno, uvek stati rCrstranu Musolinija. Istovremeno, verujem, ako Hrvati prue makar i sivan otpor, Hitler e imati za to blage simpatije. Kajtel i ja smo se rastali, kao i uvek, sa potovanjem. im sam stigao u svoj biro, posle susreta sa Melentinom, doznao sam za vest: u ovu nedelju, u 3.30 ujutro kree se u akciju. Adolf Hitler dri mnogo do tog datuma (Danska, Holandija i Norveka su u na-gim rukama). Istog dana ili sledeeg ponedeljka planirano je da se odri sednica Rajhstaga. Zasedanje Rajhstaga treba da se odri ne u Berlinu (opera Krol ponovo treba da slui za izvoenje opere), nego u Beu! Informacija da Alfred Rozenberg treba da postane ministar za istono pitanje" potvrdila se kao tana. Kada se to prevede na jedno-stavan jezik, ne znai drugo ve da je predviden da bude neka vrsta nemakog guvernera za Rusiju. Gaulajter Loze,4 gradonaelnik Libe-ka, predviden je za nemakog komesara u baltikim zemljama. Zadatak mu je da taj kraj ponovo naseli Nemcima. Koh (sada je gaulajter u istonoj Pruskoj) treba da ide u Moskvu. Za Ukrajinu je predviden neko drugi, ali njegovog imena trenutno ne mogu da se setim. I za ostale poloaje imenovani su mnogi zloesti momci". Sto se Engles-ke tie, trenutno sa torn zemljom vodimo rat nerava kako bismo ma-skirali stvarne namere, dakle, na predstojei napad na Rusiju. U naoj stampi se

2 3

Susret se odrao 2. juna 1941. U Veneciji, u Dudevoj paiati, Hrvatska je 15. juna 1941. potpisala ugovor o y stupanju Trojnom paktu.

j.

zato, u propagandne svrhe, neprestano govori o skorom na-padu na Englesku. U sklopu tog psiholokog rata jeste i sluaj koji je pobudio veliku panju. U nacionalsocijalistikom visokotiranom listu Felkier beobahter" objavljen je, naime, jedan Gebelsov lanak o ostrvu Kritu. Broj je konfiskovan. No, do tada su ga ve mnogi kupili. U torn prilogu Gebels5 predvida da e za dva meseca eril biti
Heinrich Lohse (Miihlenbarbeck, Schieswig-Holstein, 2.9. 1896-25.2. 1964, takode Muhlenbarbeck), postaje 1925. gaulajter u pokrajini lezvigHoltajn, ebruara 1934. SA-grupenfirer, septembra 1941. do 1944. nemaki komesar za altike zemlje sa seditem u Rigi, 1943. SA-obergrupenfirer, 1948. osuden na
5 1 g dina Zatvora 195 L puten na slobodu ' -

eisov udarni lanak zove se Ostrvo Krit kao primer", berlinsko izdanje JJ lkischer Beobachter" od 13. 6. 1941. Zbog tog priloga broj je zaplenjen. U va "U Se ^ovor' 0 pretnjama da e Nemaka u roku od dva meseca izvriti in-ju na Veliku Britaniju. Svi su znali, ukljuujui i samog Gebelsa, da ove pret-

(98)

mnogo mirniji i skromniji". Mogue je da je u sam feldmaral Kajtel bio ukljuen u taj sluaj. Kada smo se sreli, mnogo mi je govorio 0 Engleskoj. I Franc iht je svom svojom duom bio posveen toj ideji. Posie susreta sa Kajtelom krenuo sam kod pukovnika Fon Mclentina,6 efa odeljenja za vojne ataee. Njega sam hteo u sredu da vidim po drugi put. Razgovarali smo o hrvatskoj situaciji 1 mom polo-aju u Zagrebu. On je naveo mogunost da u Hrvatsku poalje jednog vojnog ataea i jednu vojnu misiju. Ja sam odluno zastupao miljenje da u Hrvatskoj nikako ne postupimo kao i u sluaju Slovake. U Bra-tislavi imamo svoju vojnu misiju, vojnog ataea, misiju vojnog vazdu-hoplovstva i svi oni rade jedan pored drugog i jedan protiv drugog. Ovaj haos treba da izbegnemo u Hrvatskoj. Ne elim, razume se, da ja predstavljam prepreku da se stvari srede. No, ovde ne govorim o lie-nim stvarima, nego o objektivnim i strunim. Kao jedino mogue ree-nje, to se tie nemakih vojnih interesa u Hrvatskoj, smatram da celo-kupna vlast treba da se nae u rukama jedne linosti. U torn smislu razgovarau i sa generaiom vazduhoplovstva Hirauerom.' On ovih dana upravo boravi u Zagrebu. Doao je da razgovara u vezi sa stva-ranjem hrvatskog ratnog vazduhoplovstva. U Berlinu sam, naalost, saznao da Hrvati nee dobiti avione, kako smo im ranije obeali, od ratnog plena jugoslovenskog vazduhoplovstva. Nee dobiti avione nemaeke proizvodnje, ali ni engleske maine blenhajm" koje Nema-ka nee da preda Hrvatskoj nego Rumuniji. Na ovu nesrenu stvar odmah sam skrenuo panju predstavniku generala Fon Valdaua, iz taba vazduhoplovstva, koji, prirodno, nije bio prisutan. Izreka da loa vest juri goru pokazala se na mom primeru kao tana. Upravo sam primio vest iz Zagreba, iz hotela Esplanada", da-

nje ne sadre nikakve realne osnove. Gebels je lanak napisao sa namerom da zavara protivnika. Uporedi: H. Heiber, Joseph Goebbels, Minhen 1965. 271 t. Horst von Mellenthin, roden u Hannoveru, 31. 7. 1898. a godina smrti je nepo-znata, postao I. 3. 1941. pukovnik, avgusta 1943. komandant 23. peSadijske divizije, 16. 3. 1945. artiljerijski general, 19. 3. 1945. general i komandant VU armijskog korpusa. Friedrich Hirschauer (2. 10. 1883 - 9. 12. 1979), od 1. 8. 1939. general protiv-vazdune odbrane, 30. 4. 1945 otputen iz slube. Otto Hoffmann von Waldau (7. 7. 1898 - 17. 5. 1943, poginuo), general vazduhoplovstva od 1. 1. 1943.

u sredu, daje italijanska vojna misija u Hrvatskoj postavila zahtev aS da potpuno Preuzme organizaciju i izgradnju hrvatskog ratnog vazduhoplovstva. U tu svrhu Italija je ponudila Hrvatskoj kredit od jedne milijarde dinara (200 miliona nemakih maraka). Situacija za mene postajesvetea... ^ 2a vojnog ataea u Zagrebu predviden je major grof Spe. On ima 45 godina, a trenutno se nalazi u Maarskoj kao zamenik Krapea, koji je upravo opozvan sa te dunosti. Krape je vanredno sposoban i vre-dan ovek, a kod Madara je postao nepopularan kada je u pripitom stanju izjavio da Maarima ne treba da se veruje. Verovatno e dobiti premetaj u Madrid. Pukovnik Tusen, koji je bio poslednji nemaki vojni atae u Beogradu, preuzee Krapeovo mesto u Budimpeti. Direktor ministarstva spoljnih poslova profesor Bemer (Bohmer) nalazi se u zatvoru. Kada je malo popio, jednom Bugarinu je rekao da je on predviden da zauzme mesto efa propagande u Rozenbergovom ministarstvu za Rusiju. Firera je ova vest toliko razbesnila da je odmah hteo da strelja Bemera. ivot je danas opasan i kada se ovek ne nalazi na prvoj Iiniji fronta. Grof Spe dolazi u Zagreb u drugoj polovini jula da postane moj saradnik. Ovo piem bez nekog reda, spontano, haotino. to se mene tie, lzgleda da sam spasao jedmstvenu liniju vodenja rata". I pred Melentinom sam zadrao pravo, ako je nuno, da budem opozvan sa dunosti. Jedna takva nunost pojavie se u trenutku kada u Hrvatsku stigne vojvoda od Spoleta (a u narodu ga zovu pageti"). Melentin se sloio sa mojom ocenom. Moji pokuaji da uspostavim vezu sa politikim referentom ratnog domUhP,OVStVa' nisu urodili plo-dan1
pukovnikom

midom,10 naalost,

Sada mora' * tu &a savreno razumem, kao i svi vani ljudi na s, da misli na znaajnije stvari nego Sto je moja jadna Hrvatska. S e P dne k d je d0a Franc iht Dobri ljudi ima u J0 Zb g ko cerna kao zb probl <0n ' ^ tak ' lak Zaradi J ? ' ' g planirane kadrovske politike vlaeSara 0Vek ipak m e da n0vac dino kao avnik nek Prerjff l '^ ' g koncerna kako sam ja do sada mislio i nadao se.

X erSpee(Ahrenthal 9
10

Jos"rs

nera|

ia 1895 m d roden 20 9

!'

'-

- 16' L 1967, DUsscldorf). - ' 1901, postao pukovnik 19. 7. 1940, a 1. 7. 1944. ge-

Vee sam proveo kod Kapusa. Njegova ena se ne osea dobro Zbog lose ishrane ponovo ima problema sa stomakom. Sve u sverriu ljudi u Berlinu gladuju. Kada se samo setim Zagreba, peenog mesa laga! Ovako dobro stanje u pogledu ishrane, meutim, nee moi dugo da potraje ni u Zagrebu.

(98)

U utorak, 17. juna 1941, u jedanaest sati pre podne posetio sam Tomasa. Razgovarali smo o pitanjima privrede i naoruanja u Hrvatskoj. Zatim smo preli na drugu temu: priali smo o vojnom pohodu na Rusiji do koga e, verujemo, sigurno doi. U torn pogledu Tomas nije optimista. On gleda na stvar pesimistiki. Glavobolje mu zadaje i pitanje snabdevanja gorivom. Nalazita nafte na Kavkazu nisu unite-na i nalaze se u rukama Rusa. Poljoprivreda u Ukrajini nije loa i potpuno je mehanizovana, uz gotovo stoprocentnu upotrebu traktora. Od nae celokupne proizvodnje nafte moraemo da troimo 60 odsto za traktore u Ukrajini. Preostalih 40 odsto goriva nije nam dovoljno da bismo zadovoljili potrebe prevoza i ostale potrebe unutar Nemake. Razgovarali smo i o napetoj situaciji koja vlada u Nemakoj, i to izmedu armije i vladajue nacionalsocijalistike stranke. Brauhi nije ovek koji bi mogao da povue neki samostalan, odluan potez.

IV BERLINSKI UTISCI

27. avgust 1941. Moj dnevnik je osuen na to da esto miruje i uti. Ova injenica je tako oevidna. Pa ipak, hteo bih da napiem nekoliko reenica o utiscima koje su na mene ostavila poslednja dva dana provedena u Berlinu: razgovarao sam i intervenisao kod Kelera.1 On je ef taba kod Froma. Video se sa Melentinom (odeljenje za pitanja vojnih ata-ea), Birknerom i Brinkmanom.2 Bio sam i u birou efa personalne slube general-majora Drabih-Vehtera." Na odgovornim mestima razgovarao sam i o pitanjima unapredenja. Doznao sam od Kvaternika, tokom jednog naeg odlaska do fronta, daje Gering saoptio Kaeu da e on, Kae, biti imenovan za komesara u Moskvi i da to odgovara rangu ministra. Ovu vest Kae je primio sa oseanjima radosti i zabri-nutosti. S jedne strane, upravo su tekle pripreme da se njegova porodica preseli u Zagreb. On ima enu i etvoro dece. Kae izgleda pri lie-no motivisan za ovaj posao u Zagrebu. S druge strane, na kraju, ipak je kod njega prevagnula elja da zauzme vii poloaj. Kako je saznao za novost od Geringa, poeo je da se intenzivno priprema za svoj novi zadatak koji ga eka u Moskvi. Tokom svog poslednjeg boravka u erlinu Kae nije nita poblie doznao u vezi sa unapredenjem i no-Vlrn poloajem. Jedino je uo da postoji Lamersovo pismo adresirano
Karl Erik Kohler (Mannheim, 3. 12. 1895 - ?), prijavio se 1914. u nemaku vojs-Ka0 dobrovoljac, i. 8. 1938. postao potpukovnik, 1. 8. 1940.
2

pukovnik, 1. 4. ta 104 enera,-maJr. avgusta 1944. komandant XXXIII armijskog korpusa, marBr, L 0mandant XX armijskog korpusa. zadu7 mann ' L ?' 1941' Pukovnik- od 1944 radi u Vrhovnoj komandi Vermahta i Vikto JC 23 Voden-'e kartoteke oficira. nik " Drabich-Wachter (Strazbur 18. 8. 1889 - 1944, poginuo), potpukov-PrerWSa L 4- 1937' ef personalnog odeljenja I. 4. 1939, a 1. 8. 1940. unaQen u general-majora.

na Ribentropa u kome Hitler obavetava ministra spoljnih poslovg Ribentropa da namerava da poalje Kaea u Moskvu. Firer je, sem to ga, u istom pismu nabacio mogunost da ja budem imenovan za amba sadora u Zagrebu. Moram da priznam da ovo pomalo godi mojoj su-jeti. Bilo bi to dobro za mene jer bi na toj dunosti mogle do punog izraaja da dou moje sposobnosti i siguran sam da bih taj ispit polo-io sa uspehom. Na kraju krajeva, zbog Italijana Zagreb je postao jedan od najteih i najneprijatnijih poloaja koji uopte postoje za nemaeke diplomate. Pa, ipak, odmah sam doneo odluku da uradim sve kako ne bih bio postavljen za ambasadora. Ja sam, kao prvo, poeo karijeru kao vojnik i hteo bih i da je zavrim kao vojnik. Sem toga, kao nemaki general mogu ak i politiki vise da postignem nego da sam ambasador. Diplomata je prisiljen da svaku re dobro odmeri kao da stavlja zlato na vagu. Drugo, uasavam se ve i pri samoj pomisli da radim u ministarst-vu na ijem elu stoji Ribentrop. Ministarstvo spoljnih poslova je naj-gora institucija koja postoji u Trecem rajhu. To dovoljno govori. Diplomate su degradirane na neku vrstu boljestojeih i plaenih potara koji za svaku glupost rizikuju da budu kanjeni. U ministarstvu spoljnih poslova postoje samo lina i sebina pitanja, kao i ona koja se tiu ugleda. A ovo se pre svega odnosi na Ribentropa koji me je, istina, uvek lepo primao, ali me, svejedno, beskrajno nervira. Pre etrnaest dana bio sam u Atini, gde sam razgovarao sa Alten-burgom. On je na novi ambasador u Grkoj i moj dobar poznanik jo iz vremena Rita. Altenburg mi je opisao Ribentropa i ta slika je za-straujua. Altenburgu moe (98)

da se veruje, jer je godinu dana radio sa Ribentropom tako da ga je upoznao iz neposredne blizine. Ulman mi je kazao daje Altenburga stajalo mnogo nerava i samosavladivanja da bi izdrao da radi sa Ribentropom. Na kraju je na Altenburgovo mesto doao jedan clan SA. Ribentrop je koliko neobrazovan, toliko neva-spitan i ambiciozan. On ne zna ni za ta drugo osim za sebe i sop-stvene interese. Niko ne vri tako Io uticaj na Hitlera kao Ribentrop-

Kurt Ricth, roen u Antverpenu 28. 3. 1881, datum smrti nepoznat, doktor pr nih nauka, u Prvom svetskom ratu bio u slubi nemake civilne uprave u o piranoj Belgiji, 1918. primljen u diplomatsku slubu, 1922. ambasador u R' od aprila 1931. do 25. jula 1934. nemaki ambasador u Beu.

tveno miljenje Ribentrop nikada nije ni imao, ali zato paljivo a i procenjuje kakvo je Hitlerovo miljenje i raspoloenje tog i tog S*USa I tu je sva njegova taktika: paljivo prati koji su Hitlerovi pla-daTia a da nikada ne razmilja o tome da li oni imaju smisla ili ne, vec samo pazi da ih kad treba i sam izgovori kako bi stekao Hitlerovu na-klonost i poverenje. itava atmosfera u nemakom ministarstvu spoljnih poslova postala je neizdriva. Posle svega to sam kazao, imam dovoljan razlog da ostanem u armiji, jer tu ipak dolazim u dodir sa ljudima koji poznaju moj poziv i sa njima mogu da razgovaram sa najveim poverenjem o svim stva-rima. Svi planovi u vezi sa Kaeovim imenovanjem na novu, viu du-nost postal! su, u meduvremenu, suvini. Kompetentni ljudi iz armij-skog vrha sastavili su jedan elaborat5 i delove iz tog spisa mogao sam i ja da vidim u originalu i da ih proitam. U njemu se kae da vise nema govora o tome da naa armija stigne barem do linije VolgaMurmansk. Od tog cilja smo se ve oprostili. Nasi planovi sada su daleko skromniji i biemo sreni ako nam poe za rukom da stignemo do Rostova, Moskve i Lenjingrada. Ovako trezveno razmiljanje iz ela-borata dobilo je i svoju tragicnu notu. Tokom mog boravka u Berlinu, gotovo istovremeno sa pisanjem elaborata, Britanci 1 Rusi su upali sa svojim trupama u Persiju. Britanci su krenuli sa etiri kolone prema Iranu , kako bi osigurali pristup nalazitima nafte koja se nalaze na Kavkazu. Ako smem usput da primetim, ruska nota upuena Persiji po svojoj formi i sadraju veoma lii na nemaeke note. Izgleda da su nam Rusi i ovde postali dobri daci. Pisanje naih listova utoliko je od-ratnije, ak i privrednih novina, to se takmie u svom izraavanju negodovanja * uasavanja nad prostaklukom drugih. Postoji li uopte j neko u svetu ko moe da nam veruje? Politika je prljava stvar. Ne. ostajem general, premda i ova uniforma ve ima mrlje! Elaborat ^ e Vrria armije i generaltaba bavi se i drugim stvarima. On, reci' anahzira mogunost gde uopte jo moemo da se nadamo nekom
-Jaborat OKW (Vrhovne komande Vermahta) sastavljen je 27. avgusta 1941. G Bri?redi: "DaS Deutschc Reich und der Zweite Weltkrieg", Bd. 4, 507. trebUnS'Ce ' sovJets^e truPe umarirale su 25. avgusta u Iran, a to su opravdali po-0m da spree pokuaj Siia osovine da okupiraju Iran

vojnom uspehu. Na prostoru istonog Mediterana nemamo ta vise da traimo. Da napadnemo Suecki kanal? Ovde imamo izgleda na uspeh samo u sluaju da, recimo, na sirijskom frontu simuliramo ofanzivu kako bismo odvratili panju neprijatelja od naih stvarnih namera. No' na ovakvu akciju ne moe uopte ni da se pomisli, jer je italijanska flota pasivna". Istovremeno, mora da nam bude jasno da je i poloaj Romela u Libiji veoma ugroen. Snabdevanje nae armije u Libiji p0-staje sve tee, a za to su krivi Italijani. U novembru 1941. predviamo jednu britansku ofanzivu protiv Romela. Do nase invazije na Englesku nikako ne moe da dode pre jeseni 1942, a pitanje je da li ona uopte ima izgleda na uspeh. Na prostoru jugozapadne Evrope nemaki Ver-maht moe da deluje najvie do Gibraltara. Kada bi nam polo za ru-kom da prisilimo pance da se potpuno prikljue Osovim, tada bismo mogli da osvojimo Gibraltar. Za nas je od odluujue vanosti u voe-nju rata protiv Amerike, a o tome sam ve pre pola godine pisao u svom dnevniku, da kontroliemo Kanarska i Kapverdska ostrva sa Dakrom, Kazablankom i Bizertom. Da bismo ostvarili te planove, stoji dalje u elaboratu, moramo da imamo pomo Francuske. No, u ovom trenutku veoma je teko oekivati da se to i ostvari, jer sa Francuskom bismo morali da vodimo pregovore o miru. Po torn pitanju, taktiki gledano, mi se nalazimo u nepovoljnom poloaju. Firer je zbog toga poruio naem ambasadoru u Francuskoj Abecu da prenese poruku Petenu i da mu kae kako Nemaka trenutno ne moe da se bavi fran-cuskim pitanjem, jer vodi rat na Istonom frontu. im dozvole prilike Nemaka e se posvetiti torn problemu. Do tada Abec je primio in-strukcije da se ponaa usporeno", odnosno da primeni taktiku oteza-nja i odlaganja do sutra". Na putu do postizanja dogovora sa Francu-zima, posebnu potekou za nas predstavlja Italija. Ta zemlja je za Ne-maku balast. Ona nas, poput olova, vue u propast. Ipak, trenutno ne moemo da se oslobodimo tog balasta. Izgleda da je Hitler obecao Musoliniju da e Nicu i Korziku dati

(98)

Italiji. Musolini je ve 14. avgu-sta 1941. trebalo da dode u glavni Hitlerov stab na razgovor. PosetuJ e morao da otkae zbog boiova u crevima i problemima sa srcem Zbog toga do posete dolazi 27. avgusta, dakle danas.7 Nadam se da ov doneti Hrvatima nikakve lose vesti. Naalost, ja veoma r!rahuicm daje loa vest ipak mogua. Japan, na Dalekom istoku, ne moe vise da se uzme kao ozbiljan saveznik. Kada se razmotri naa celokupna situacija, kako stoji i spome-nutom elaboratu, onda preostaje samo jo zakljuak da mi nemamo nikakvih izgleda na uspeh. Jodl i Haider, koji su inicirali taj elaborat, na kraju nisu kazali to to je trebalo da kau nego su ga ublaili i za-sladili samo da ne bi razbesneli Hitlera. Elaborat su zavrili primed-bom da je situacija takva da je opravdano govoriti o nadi da se sve jo rnoe okonati u nau korist. Ratna mornarica takode je napravila svoj izvetaj.8 Izvetaj mor-naricc objavljen je istovremeno sa elaboratom Vrhovne komande Vermahta. Slika koju daje mornarica u svom elaboratu jo je crnja od ela-borata vojske. Mornarica se bavi samo jednim pitanjem: u kojoj meri nemaka flota moe da uestvuje u ratnim operacijama i koje su njene prednosti. Podmorniki rat vise ne belei spektakularne uspehe. Od planiranih rezultata, osamdeset odsto ciljeva nismo postigli. Kada je u pitanju Engleska, ne dolazi u obzir ni pomorski, ni vazduni desant. Bombardovanje engleske vojne industrije, kao i teroristiki napadi na naselja nisu nam do sada doneli neki znaajniji uspeh. Zato je bolje da sa takvim akcijama prestanemo. Preostaje nam samo borba na Atlan-tiku, dakle, da pokusamo, da izvrimo potpunu blokadu Engleske. Iz-gledi da uspemo u ovoj akciji ravni su nuli. Trenutno imamo samo jednu pomonu krstaricu. Mogli bismo da imamo prednosti u svom Planu samo ako nae akcije usmerimo na totalni pomorski rat koji bi ukljucio i potapanje svih trgovakih brodova. Nedostatak ove opcije sastoji se u tome da emo u torn sluaju sigurno Ameriku uvesti u rat. Cudim se daje veliki admiral Reder jo u aktivnoj slubi.
cTovori nee
S

o" "tpUtovali

Brest-Litovsk, 27. 8. 1941. posetili su Gorsk, a 28. 8. 1941. avi-prilk

SU 0t

^''

^man

Ukrajini. Nekih posebnih dogovora u vezi sa

Hrvatskom 'kom ovih susreta Hitlera i Musolinija nije bilo. Uporedi: Domarus, 1749 f. ^ ' iat u vezi sa trenutnom situacijom voenja pomorskog rata protiv Engles-h

takoe uporedi: 's Deutsche Reich und der Zweite Weltkrieg", Bd. 3, 584

SeCa ^ e(.T

ula 1941

"' a ot>javljen je u knjizi: M. Salewski, Die deutsche Seek-^icitung 1935-1945, Bd. 3, Frankfurt a. M. 1973, 192-210;

Hitler je naredio9 ratnom vazduhoplovstvu da do poetka 1942 mora da uetvorostrui svoje kapacitete. Kada se zna da oskudevamo u ljudima i sirovinama, onda je jasno da je nemogue da se ovaj program i ostvari. Stvarni program naoruanja samo e nastojati da ratno vazduhoplovstvo odri na sadanjem nivou. (I feldmaral Milh odrao je nedavno govor pred uim krugom njemu poverljivih i odanih ljudi. To to je on kazao ne zvui nimalo optimistino.) Nedostatak goriva, a pre svega gume, poprimie ove zime zastra-ujue razmere. Fabrika gume u Buni treba da proizvede 50 odsto gume vise. Uzrok takvom stanju treba traiti u injenici da Englezi esto bombarduju tu fabriku u Buni, pa je jasno da ona ne moe da ispuni plan proizvodnje. Jedan prijatelj, koji je naroito dobro informisan, kazao mi je otvoreno: Ovaj rat smo ve izgubili." Ako mogu neto intimno da ka-em, onda u to da formuliem sledeim reeima: samo nas jo udo boje moe spasti da se makar nekako izvuemo i da ne doivimo pot-punu katastrofu. Rat sa Rusima donosi nam uasno velike gubitke. Broj poginulih ve sada iznosi preko sto hiljada. Ovome treba da se doda i oko etiri stotine hiljada ranjenih i preko sto hiljada zarobljenih nemakih vojnika. Od price o osamdeset divizija koje Hitler ove zime namerava da vrati kui nee biti nita. U torn ratu dogaaju se okrutnosti i na jednoj i na drugoj strani i one nemaju kraja. U masovnim streljanjima ne uestvuju samo ljudi koji pripadaju SS jedinicama. Ratne zarobljenike sabiju u jednu gomilu a onda ih jednostavno pobiju mitraljezima i ma-inkama. Zatim se donese seno na mesto gde lee pobijeni zarobljenici i zapali se. Jevreji se ubijaju kao da su besni psi. uo sam da su stotine jevrejske dece zatvorili u jednu prostoriju, danima ih tako drza i, ne dajui im ni hrane ni vode, i na kraju ih pobili. Tu je bilo dece raz-liitog uzrasta. (Ovo je javio jedan oficir koji radi u generaltabu jedn divizije.) ovek mora da se stidi to je Nemac...

Ovde se verovatno misli na Hitlerovu naredbu 32b od 14. 7. 1941. i ona se ^ si na poveanje osoblja e i naoruanja" za potrebe vazduhoplovstva. Up'(98) -^. Hubatsch, Hitlers Weisungen, 159-162. U spomenutoj Hitlerovoj naredbii g se samo o programu za naoruanje ratnog vazduhoplovstva", koji je vec odobren, a koji mora samo da se dopuni, tako da ima vei obim".

Biskup grof Galen,10 koji je bio i konjiki oficir, odrao je u svo- crkvi, koja mu je jo ostavljena na raspolaganje, u seditu svoje JJarnijC (rimokatolici to zovu dijaceza", prim, prev.) neverovatno hrabar i otar govor. Grad Minster je strano stradao od engleskih aviona. U toj situaciji ljudi Martina Bormana nemaju drugog posla nego da iz raznih manastira nedaleko od Minstera izbacuju monahe i monahinje na ulicu. U vise svojih propovedi Galen je osudio ove postupke (njegove govore uskoro u dobiti). Biskup je takoe kritikovao zakon o eutanaziji koji dozvoljava ubijanje umobolnih i nemonih osoba. On je postavio pitanje kada e, na osnovu tog zakona, doi na red, recimo, ratni vojni invalidi. Zbog ove poslednje primedbe mnogi ljudi iz vlasti najvie bi voleli da vide biskupa kako visi na vealima. Izgleda da ovaj hrabri biskup drugo i ne eli nego da bude uhapsen, ali, izgleda da mu se ta elja nee ispuniti. Galen je svoje primedbe telegrafski poslao vojnom vrhu i Hitleru. Lamers je biskupu telegraf-ski odgovorio daje firer njegovu albu prosledio Himleru. Biskup Galen je efu dravne kancelarije odgovorio najotrijim reeima protesta. Njegovo pismo i propovedi nalaze se tu, u sveskama mog dnevmka. 11 Njegove propovedi su tampane u sto hiljada primeraka i primerci su ve rastureni po celoj dravi. Grofu Galenu se, bar za sada, nee dogo-diti nikakvo zlo. Hitler je, premda dosta kasno, naredio da se prestane sa praksom konfiskacije rimokatolikih manastira. Ovo ipak predstav-lja znaajan uspeh biskupa Galena.12 Covek se ozbiljno pita nisu li ljudi sasvim izgubili razum. Da, na-ime,. u ovakvom tekom trenutku jo imaju vremena da izmiljaju "ove, navodne nesporazume i sukobe. (U Tirolu je, na primer, Hofer naredio da se u nekadanjoj crkvi koja je godinama sluila kao Meka
Clemens August Graf Galen (Dinklage, Miinsterlang, 18. 3. 1878 - 22. 3. 1946, u Minst" b'Je 1929" Svetenik u Minsteru- 28- 10- 1933. imenovan za biskupa tiv nsleru' 3- 8' 194J- odrao u crkvi propoved protiv policijske drave" i pro11 ""grama eutanazije, 1945. postao je kardinal. 12 Ov ni,enadenola dVod"^ Pkazala Se kao nelana- 1 u eparhiji biskupa Galena vlast je nastavi-^PoredUpma- manastire- Pa 'Pak' nJe8ove propovedi nisu ostale bez rezuitata. gung n'h ZlpfeI* KirchenkamPf in Deutschland 1933-1945, Religionsverfol-Berlm !^ Selbstt>ehauptung der Kirchen in der nationalsozialistischen Zeit n '965, 233 f.

(98)

Izmedu Hitlera iPavelia

za hodoasnike organizuje sasvim svetovna proslava koja, dakle, nerria nikakve veze sa Rimokatolikom crkvom. Njegov kolega Fridl Rajner rekao je svojevremeno za Hofera daje kriminalac.) Hajdrih je nedavno ispriao Kaeu kako on vidi novi evropski poredak. Hajdrih je navod-no stekao visoko odlikovanje gvozdeni krst" zato to je etrdeset puta nadletao neprijateljske poloaje. Slika koju je Hajdrih dao Kaeu ne predstavlja nita drugo nego - zatvor. Cela Evropa treba da postane jedna velika tamnica, a glavni delovi tog sistema bie, s jedne strane, Rusija, a s druge, verovatno, Nemaka. Stav Italije je ve due vise nego sumnjiv. 0 torn problemu pobli-e sam izneo stav u jednom pismu13 koje sam pre nekoliko nedelja napisao i poslao feldmarali Kajtlu. Firer i Ribentrop prave se da nita ne vide i da nisu obaveteni, a ovo se posebno odnosi na hrvatsko pitanje. Ovde Italijani rade opet po svome, pa su zapravo zaposeli itavu obalu, i to na potezu od Suaka do Dubrovnika. I nikom nita! O torn dogadanju napisao sam izvetaj.14 Takoe je znaajno da Italijani nastavljaju da prave utvrdenja na Breneru i kod Treviza.15 Tokom boravka u Berlinu doznao sam daje izdata stroga zapovest da se tokom Musolinijeve posete Hitleru nijednim slovom pred Italija-nima ne govori o ovim italijanskim utvrdenjima. Radoznao sam kada e Italijani da zaponu da izgraduju protiv nas utvrenja i na Dinar-skim planinama! Hrvati su vrsto ubeeni da e se Italijani odluiti i na taj korak kako bi, kada dode vreme da okrenu leda Nemcima, mogli ' ncima ^a stave na raspolaganje mostobran za vojne akcije protiv xjernacke. Taj plan je jo bolji od onog koji su Italijani imali protiv nas tokom Prvog svetskog rata. Finis Borussiae (Kraj Prusije). Ovih dana u biblioteci proteranog jevrejina, vlasnika kue u kojoj ivim, proitao sam jednu zanimljivu knjigu: Hegeman,16 Istorija bez maske". Boravei na jugoistoku Evrope, u poslednje vreme mnogo sam razmiljao o balkanskim pro-blemima. Na svakom koraku u Hrvatskoj i Bosni mogu da se vide tra-g0vi stare Austrougarske, koji nas podseaju na njenu velianstvenu misiju. Hegemanovi zakljuci jo vise su uvrstili moje stavove i po-glede. Neke stvari tek su mi danas postale jasne. Nesrea nemake nacije poela je sa Martinom Luterom. On je bio taj koji je nagovorio nemake vojvode da se udrue protiv austrijskog cara. Martin Luter je propovedao

14

15

Ovo pismo nismo mogli da naemo. Italija je za zonu II, 16. avgusta 1941, objavilada je to demilitarizovana zona' i na torn podruju preuzela je civilnu i vojnu upravu. 0 toj promeni hrvatska-vla a bila je obavetena samo preko jedne kratke informacije. Italija je ovaj kora opravdala time da je bila prisiljena da te poteze preduzme kao preventivnu meru protiv pobunjenika i protiv mogueg britanskog desanta. Posle toga usledila razmena pisama izmeu Pavelia i Musolinija i Italija se zadovoljila da na spornim podrujem zadri samo vrhovnu komandu nad hrvatskim trupama. V 7. septembra 1941, general Ambrozio je objavio da 2. italijanska armija p^. uzima vojnu i civilnu upravu nad zonom II. Ovim putem bili su ispunjeni po e maksimalni zahtevi Italijana. Uporedi: Primedbe Gleza, a mogu da se nadu Prikea (Frickea), 45-49. ta j U septembru 1940. i u decembru 1941. imamo izvetaje andarmerije izTir Foralberga koji govore o tome da Italijani grade vojna utvrdenja prema sev prema Nemakoj. O torn problemu izdava poseduje dokumente.

uenje o pasivnoj poslunosti prema vlasti. Time je pri-premio plodno tlo za takvu politiku koja danas prevladava u glavama nemake nacije (a takoe i kod dobrog Kaea). Govorim, naravno, o prusko-nemakoj politici. Pri tome ovde zapravo imamo posla s jednom jedinom velikom istorijskom lai koja traje i predstavlja nam se kao istina sve do danas. Habzburgovcima se neprestano prebacuje da su vodili politiku i stvarne dogovore u salonima. A istina je da se ovo pre moe da zameri takozvanom velikom vojvodi" Fridrihu Vilhelmu I u Prusiji. Jednom prilikom dobio sam zadatak da napiem lanak o pruskom vladaru i da nabrojim njegove zasluge. Uzeo sam da itam Andreasa koji ima velike simpatije prema Prusiji. Ma koliko da sam se trudio, nisam mogao da pronadem nijednu njegovu zasluga kojom
erner Hegemann, Entlarvte Geschichte, Leipzig 1933. Ostale knjige istog auto-Das Jugendbuch vom GroBen Konig", Fridericus oder das Konigsopfer", i 7 -NaPo'eon oder Kniefall vor dem Heros". wografiju Vilija Andreasa o pruskom velikom vojvodi Fridrihu Vilhelmu I ni-pri m. da nademo. Mogue je daje Horstenau zamenio stvar jer Andreas je ^ premio za tampu seriju knjiga koje su objavljene pod imenom Veliki Nemci. jed a nemaka bigrafija". U toj seriji istorijskih knjiga Horstenau je takode bio Wem Saradnika- U dru8J knJizi' Berlin 1935' 0 velikom vojvodi pisao je Paul rich d (Vencke)' Vili Andreas pisao je prilog o ,Fridrihu Velikom" (Fried-recjifl01 ^rosse") 1 0 Mariji Tereziji". Andreas poinje njegovu biografiju ovim Preprie'' 0t Fridrina Velikog nemogue je opisati.

(54)

()

Izmedu Hitlera iPavelia Njegov ivot ne moe da se govi - V6 samo da mu se da potovanje. Fridrih Jedini, tako su ga zvali nje-<*vrernenici. U ovome lei duboka istorijska istina..."

bi on mogao da ue u istoriju. (Kae veruje daje dinastija Hohenco lern, sa svojom salonskom politikom, imala velike zasluge, jer im je uspelo da sprovedu ujedinjenje Nemake. Zato su i morali da budu protiv Habzburgovaca. Ja, razume se, ne delim to miljenje. O tome moemo jo da razgovaramo!) Zivot na dvoru prvog pruskog kralj a Fridriha I odlikovao se takvim nemoralom da ivot na dvoru francu-skih kraljeva (obojica Lujeva), u poredenju sa Prusima, izgleda kao ivot u jednom manastiru koji vodi rimokatoliki red trapista. Onako usput, eitao sam i Menngovu studiju o pruskoj istoriji.18 Fridrih Vilhelm I, kome se mnogi dive kao kralju vojniku", direktni je predak Himlera. Svoje visoke, snane momke jednostavno je pokupio sa dru-ma. Nije mu ni palo na pamet da ih pita da li ele da postanu vojnici ili ne. Kada bi ugledao mladu, lepu devojku, prisilio ju je da se uda za njegovog vojnika, grenadira, kogaje on lino odabrao. On je zastupao ideju da se narod deli na pastuve i kobile, a sve ostalo u jednoj dravi posmatrao je kao neproduktivm" deo drutva. I ovo dovoljno govori o torn kralju vojniku. Pruski kralj je rodoljublje svojim podanicima pokuao da usadi - batinom. Ovu injenicu ne pokuavaju da sakriju ni pruske patriotske knjige. Pria o pruskom poruniku Kateu neodo-ljivo nas podsea na neke okrutnosti iz naeg vremena. Jednom prilikom Hitler je s ponosom primetio: Ja sam najtvri Nemac u naoj hiljadugodinjoj istoriji." Dobrota u dananjem reniku znai slabost. Najgora stvar koju ovek moe nekom danas da prebaci jeste to da mu kae daje mek... Nije potrebno da se dalje govori o neverovatnoj istorijskoj lai u ezi sa pruskim kraljem Fridrihom. On nije bio samo najvei separa-tista u ncmakoj istoriji nego i izdajica svoga naroda. Kako se on po-naao po pitanju Alzasa i Lorena, danas nas snano na to podsea problem Junog Tirola.19 Istovremeno, Austrija je uspeno prela na dru-gn levu obalu Rajne i krenula u Alzas. Ovim upadom, a time je poeo drugi rat izmeu Austrije i Prusije za leziju, Fridrih II je eleo da dode do smene cara Karla VII, ili da sprei sklapanje mira izmeu Fran-cuske, s jedne strane, i Austrije i njenih saveznika, s druge strane. U svom politikom testamentu iz 1752. Fridrih II je jo jednom naglasio da njemu uopte nije stalo do toga da se Alzas oduzme Francuskoj i da ue u sastav nemakih drava.20 Da je on, pruski kralj, dobio Sedmogodisnji rat protiv Austrije, ima da zahvali ne toliko svojim vojnim uspesima koliko sluaju. Do-lo je, naime, istovremeno do smene vladara u Engleskoj i Rusiji. Da nije bilo tog sluaja, teko je poverovati da bi on izvukao ivu glavu. On je, naime, u rat krenuo s torbom u kojoj je nosio malu flau sa otrovom. Kao

Primerak se nalazi u Ratnom arhivu, biblioteka 1 59.118: Franz Mehring, Zur preufiischen Geschichte vom Mittelalter bis Jena, Leipzig, 1930. Onaje naena u Glezovoj zaostavtini. Ovde donosimo prepis Meringove studije: Poeci pruske drave'1 (iz godine 1914), str. 25-54, a na str. 53 pie: Veliki vojvoda Fridrih Vilhelm nadmaio je svoje prethodnike u pogledu posedovanja energije i razurna. Ovo samo po sebi, razume se, ne znai mnogo. Ono to je, medutim, bilo odluujue u njegovoj uspenoj politici jeste injenica da nije bio tipian Nemac, kao to su bili njegovi preci Joahim I i Fridrih II... Francuzima se on prodao.-Francuzi su gledali da ulove krupnu divlja. Nameravali su da mu osiguraj leziju. Ovaj cilj ostvarie tek sto godina kasnije veliki kralj Fridrih. Njegov vlada bila je zaraena francuskim novcem. Veliki vojvoda Prusije oduio se na taj nain to je francuskom ambasadoru poklonio poasni bode ukraen^dija mantima, i to u trenutku kada je 1681. Luj XIV osvojio nemaki grad Straz-burg..." Strazbur, prim. prev.

ovek, on se ubraja u najodvratnije likove nemaeke istorije. Njegovo ponaanje prema supruzi bilo je takvo da bi svaki pruski oficir zbog toga i danas izgubio in i ugled. Istovremeno, kada je Marija Terezija austrijska povukla prvi korak kako bi dolo do veli-kog oslobadanja seljaka od kmetskih nameta, pruski vladar Fridrih jo je jae stegnuo svoje podanike u kmetske okove, predajuei ih na mi-lost i nemilost zemljoposednicima, junkerima. Njegova arogancija ila je tako daleko da nije dozvoljavao da dode do sklapanja brakova izmedu njegovih oficira koji vode plemiko poreklo sa enama iz gradan-skog stalea (a ni obratno). Istovremeno, u Austriji je ve u to doba ]lo mnogo generala koji su bili gradanskog porekla. Oficiri iz krugo-j-VUn ra uivali su posebne privilegije i poloaje, ali su vojnici ive-ao a su robijai. Ovo je dovelo do slabljenja vojnike sposobnosti ruske armije i zato je Napoleon kod Jene mogao da im nanese teak
^lls'i se na upad pruskog vladara Fridriha II sredinom avgusta 1744, u eku, da-^ u austrijske zemlje. ja istorijska istraivanja sumnjaju u ispravnost te teze i ne veruju u mo-

(55)

()

Izmedu Hitlera iPavelia V/,n:St da Je Nemacka mogla da dobije Alzas. Uporedi: M. Braubach, Vom ^sjUhschen Frieden bis zur Franzosischen Revolution, in: Gebhardt. Handbuch r aeutschen Geschichte, 9. Aufl., Bd. 2, Stuttgart 1970, 318 f. u 321

poraz. Poetak slabljenja pruske armije poinje ve sa Fridrihorn. Prvi sluga svoje drave" u stvarnosti je bio prvi sluga jedne privile govane kaste. On se pravio da je antimakijavelista", a u stvarnosti je bio najvei makijavelista svog veka. Sva Prusija je odahnula kada je uan i zloudan kralj najzad ispustio duu pred Gospodom. Mit je meutim, izbrisao sva iva, stvarna secanja. Tako nam je ostala samo idealizovana slika vladara, kakav on nikada nije bio. I ba Austrijanac Hitler morao je da se na dan svog najveeg uspeha pokloni pred Frid-nhom, zapravo pred njegovom idealizovanom slikom Fridriha prus-kog. A to je uradila i veina Austrijanaca. Svi oni su samo rtve jedne bajke o vladaru, a istovremeno ima neeg u stvarnom Fridrihu to ljude jednostavno privlai. Fridrihov naslednik bio je Fridrih Vilhelm . On je imao dve ili tri venane ene, a jo vise ljubavnica. ivot na njegovom dvoru pomalo je podseao na prvog pruskog kralja. Fridrih Vilhelm naredio je svojim istoriarima da preprave prusku istoriju i daje prikau tako da odgovornost za neuspehe mora da se pripie do-bu vladavine kralja Frica. Koreni kasnijeg zla lee, meutim, u Fridrihu Vilhelmu II i njegovom nainu upravljanja dravom. Stvarno veliki Prusi bile su ove linosti: arnhorst, Gnajzenau, Klauzevic, frajher Fon tajn. Usput da primetim, u njima je bilo veoma malo" stvarno pruskog. Oni su se zapravo borili protiv pruskog duha kako ga je tu-maio vladar Fridrih. I ovde lei koren njihove veliine. teta da do-sadni i suvoparni austrijski car Franc ove ljude nije pridobio na svoju stranu. A taj cilj je bio lako ostvariv. Svi spomenuti ljudi su u jednom trenutku ipak verovali u Austriju. Masovni, uniformisani nain razmiljanja sasvim je daleko od stvarnih pruskih veliina. Ovo najbolje svedoi film o Bizmarku, koji je nedavno uraen pod Gebelsovim patronatom. U torn filmu Bizmark je prikazan kao najgora vrsta lukavog dravnika i prevaranta. On, na-ravno, nije bio takav. Niko, meutim, od oduevljene pruske publike nije to primetio. Nekadanji junker enhauzen prerastao je uske okvire pruskog duha, a to se vidi iz nekoliko primera. Godine 1866, recimo, u Nikolsburgu, protiv volje svoga kralja, insistirao je da dode do potpisi-vanja mira u Pragu. U Versaju je stvorio ustav koji, istina, nije bio celovit, ali i takav mnogo je vaan i dobro uraden. Godine 1879. ot-krio je Nemcima Tirol i tajersku, i tvrdio da i te pokrajine pripadaju nemakoj otadbini". Epigoni stvarnih pruskih veliina, kao to sU dananji pripadnici nacionalsocijalista, nemaju mnogo veze sa svojim velikim uzorima. Nacionalsocijalisti pokuavaju da stvore jedinstvo naroda putem najprimitivnijeg jednoumlja i glajhaltunga". Da se sve dogadalo ne revolucionarnim, nego evolucionim nainom, i to da se kao osnova uzeo ustav iz 1871. onda bi tako jednostavno, prirodno i bez vecm potresa dolo do prikljuenja Austrije nemakoj dravi. U tako ujedinjenoj Nemakoj, bez veih potresa, bilo bi mesta i za e-ku! Ona bi se tu divno uklopila

V BOG VRALDAR"

Zagreb, avgust 1942. Poslednjih nedelja ponovo sam imao priliku da dobijem uvid u duhovno stanje naeg vremena. Operisan sam 26. juna 1942. u Optoj gradskoj bolnici u Beu. Majstorska ruka hirurga profesora enbauera oslobodila me guavca. Na dva mesta imao sam otoke titne lezde. Bio sam savreno svestan injenice daje predstojea operacija teka i opasna. Pa ipak, ostao sam miran do kraj a, odnosno dok mi nisu dali narkozu evipanom. Pred operaciju sam pomislio: to se mene tie, ne moram ni da se probu-dim iz narkoze. Nije nita strano ako i ne preivim operaciju. Vano je da ne osetim bol." Pred operaciju sam se ispovedio i priestio. Ovo nisam uradio zbog toga to sam osetio neku unutranju potrebu. Nika-da nisam sumnjao daje dobri Bog uvek sa mojom duom. Uradio sam tako, jer to jednostavno pripada mojoj unutranjoj potrebi, i smatram da ovek moje prolosti i vaspitanja treba da se tako ponasa. U bolnici je ovaj moj in izazvao veliko interesovanje i uzbuenje, a rnedicinske sestre bile su, prirodno, oduevljene... Bolnicu sam napustio 4. jula 1942. enbauer i ja rastali smo se na topao i dirljiv nain. Boravak u bolnici uopte nije bio tako neprijatan. Letnje pedantno uredene zelene povrine oko bolnice ostavljaju lep utisak. Posle prijatnog leta, 7. jula 1942, volim. ponovo sam se naao u svojoj kui
v

u ,
()

Zagrebu,

koju

mnogo

(56)

Izmedu Hitlera iPavelia

Tamo sam zatekao pismo Paule Hitler.1 Poznajem je povrno o 1939. godine, kada sam boravio u Berlinu tokom sednice Rajhstaga, < stanovao sam u hotelu Kajzerhof'. U pismu me Paula, sestra svernocPaula Hitler (1896 - 1.6. 1960), kerka Alojza Hitlera iz treeg braka sa Klar0^ roena Pelzl. Paula Hitler je sestra Adolfa Hitlera i neko vreme vodila je sv bratu kune poslove.

moli da interveniem u korist Marijana Veselija2 koji eli da postage vojni komandant, premda u njegovoj prirodi mnogo toga nedo-staje da bi mogao da obavlja tu funkciju. Veoma je neobian poetak isma: nienogP Niti je to moja namera, a to nije ni u mojoj moi, da se zauzimam i traim protekcijc za svakog mog zemljaka. Pored bliskog srodstva sa firerom Velikog nemakog rajha, ja se ipak oseam naroito snano povezana sa svojim voljenim uim zaviajem, sa Austrijom. Ja sam krvlju povezana sa svojim rodnim krajem i volim ga. Ubedena sam da svojom molbom ne stojim u suprotnosti sa namerama svoga brata, ako ovde uradim izuzetak i zauzmem se za jednog Austrijanca i ovu elju kaem svom zemljaku..." A na koncu pisma Paule stoji ovo: Pozdravljam Vas sa radosnim Zig hajl" (Sieg Heil, uobiajen pozdrav u doba Hitlerove Nemake, prim, prev.) za srenu budunost Nemake. Potuje Vas i ceni, Vaa Paula Hitler." Odgovorio sam joj da sam ja fanatian Austrijanac" i da sam upravo zbog toga i stvarno dobar Nemac. Hitlerova sestra odgovorila mi je 29. jula 1942. iz Vahaua (Wachau). Izmeu ostalog pie 1 ove simpatine reenice: I ja se takode veoma radujem daje moja ljubav prema zaviaju i kod Vas, gospodine generale, naila na tako jak odziv i razumevanje. I firer poznaje moje miljenje. Ja sam tek u junu, u svom poslednjem pismu, govorila jasno i priznala sam javno i glasno svoju ljubav za Austriju. Da li je to pravi trenutak, ja to ne znam. Ja sam reagovaia spontano, impulsivno i pred oima nisam imala nikakav Poseban cilj. Pa ipak, ja sam tako morala da postupim, jer je neto u mem8oyorilo da upravo to kaem..." Sv NC Znam kak ]& Adolf Hitler Prirnio ovu ispovest svoje sestre. henuSTt0d0gaal nekako u ist0 vreme kada Je firer boravio u Min-Nemc' U e Sa VlSe Stiana U pri ovor kako e "' J grko t0 t0 Je mnogim sarabr-11'! narecno da napuste svoju rodnu grudu (Juni Tirol, Be-'ja, baltikc zemlje). Hitlerov odgovorio je glasio: Ljubav prema
a ) ' Wesscly (Locse, Madarska, 28. 5. 1888 - 25. 4. 1945, tokerau, Austri-Penzion -Vmk P"Stajc l?- 81938. voin> 'S<)n' 1939- po Petku rata ponovo aktiviran, 1 . 1 . 1941. Sef odseka za JtK evidencije u Becu.

1932 3 13

'

- 3"

1938

-0'-, 31. 12.

rodnom kraju? To ja ne poznajem. Re je o jednom pojmu koji je zastareo." Ovaj ovek nema korena i ne zna koliku sreu ovek moe da osea kad je povezan sa zaviajem. Sudbina mu je uskratila taj ose-aj. Mnogo toga u njegovom karakteru moe da se objasm ovim nedo-statkom. Ko ne voli svoju rodnu grudu, taj ne voli ni svoju otadbinu kako se to esto kae, i ova poslovica u Hitlerovom sluaju je puna istina. Taj ovek uopte i ne ume da voli. Za njega je njegov narod samo predmet na kome se njegov instinkt za akciju, njegov nemir, i sli-no, ispoljavaju i iivljavaju. Stigao sam, eto, i do same sredine svoje tajne teme, kada sam malo pre govorio o Hitlerovom boravku u Minhenu. U istom minhen-skom razgovoru on je primetio da, kada je neko prigovorio zbog gro-zota i svireposti koje su poinjene u ovom ratu, Samo narodi koji mogu da ubijaju imaju budunost. A ti narodi su: Japanci, Rusi i Nemci. Od Nemaca, opet, to su samo pnpadnici SS jedinica, dok svi ostali Nemci nisu za to sposobni, jer ih verske veze spreavaju da ubijaju. Ovde lei i razlog zato emo morati da najskorije odstranimo iz naeg naroda ove religiozne veze." Ja sam srean, hvala Bogu, da moji hrvatski prijatelji" ne znaju za ovu misao Hitlera. Jer da znaju, tada bi pobili jo vise ljudi nego to to inae i rade. Firer se bavi milju, i to sasvim ozbiljno, da posle rata ukine hri-anstvo. to je Kemal Ataturk mogao da uradi, to u moi i ja da ura-dim", kazao je torn prilikom, a pri tome je rukama mlatarao oko sebe. Ovo mi je sve ispriao ovek koji se ubraja u njegove najue sa-radnike, dok smo se etali sarajevskom Baarijom. Najslabiji vojnici jesu Francuzi i Italijani, jer su katolici i kao takvi boje se pakla! Na-suprot njima stoje Rusi, koji su bezbonici, ali koji su pokazali neye-rovatnu hrabrost. General mund, moni ef adutant Hitlera, esto je znao da govori kako e posle rata biti osnovana jedna specijalna, nacionalsocijaU-stika", religija. Jodl i Rajneke navodno su istupili iz crkve. Govortcu i na drugom mestu o Himlerovom govoru. Naime, posle dravne sa-hrane Hajdriha, Himler je odrao govor pred najviim vodama SS-a izmeu ostalog rekao i ovo: Mi moramo da oslobodimo germanske narode od kuge koja zove - hrianstvo. Poslednjih hiljadu i pet stotina godina nema istorije moraemo jednostavno da izbriemo. Nisam ja sluajno, pr
(57) ()

Izmedu Hitlera iPavelia

Hajdrihove sahrane, naroito naglasio njegovu veru u Boga. Mi kOI?amo da se vratimo Vraldaru (Wraldar), praocu svih stvari..." jsjorveska protestantska crkva vodi prve borbe protiv ove oluje a nam preti u budunosti. Hrianstvo, koje je ugroeno kako naci-onalsocijalizmom tako i boljevizmom, nalazi se danas pred najteim iskuenjima od vremena prvih hriana i njenih muenika. ponovo se vraam u ovoj svojoj arenoj, haotinoj svesci, nedav-nim belekama u vezi sa temom biti u stanju da ubije". U februaru ove godine, u Berlinu, etvoro ljudi osueno je na razliite kazne zatvora jer su pokrali neke stvari iz skladita dravne eleznice. Jedan od njih zove se Nojman, do tada nije bio kanjavan i otac je petoro dece. On, zapravo, ni u ovom sluaju nije nita ukrao. Ostala trojica, kako su beali sa ukradenim stvarima, izgubili su na pruzi nekoliko paketa plena. Nojman je te pakete naao i odneo kui i zbog toga je osuden na pola godine zatvora. Gebels se ukljuio u ovaj sluaj i izjavio da se protivi nameri da se o torn sluaju javno pie. Dana 26. aprila 1942. Hitler je u Rajhstagu odrao slavan govor. Sada je preuzeo u svoje ru-ke neogranienu vlast i u pogledu sudske vlasti.3 Nedugo posle toga Gebelsu je pala na pamet ideja da ovu etvoricu lopova koji su pot-kradali eleznicu - a zapravo su bila trojica - napadne preko tampe. Uvee, kada se spremao na spavanje, Adolf Hitler proitao je u dnev-nom listu Berliner Nachtausgabe" presude u vezi sa spomenutim slu-cajem i pored tog teksta dopisao je svojom rukom, ljut i gnevan: Ova etvorica ima da se streljaju." Jo te iste noi probudili su dravnog sekretara legelbergera4, efa ministarstva pravde. Dvanaest asova asnije ova etvorica nesrenika bila su ve streljana, a da o svemu to-^e nisu Pre toga stigli da obaveste svoju rodbinu. Nojmanova udovica je alosnu vest od legelbergera lino i pri tome je tragino jjzdahnula: Kada bi to firer znao!" I ovo mnogo govori o stanju duha Ji vlada nemakim narodom. Ona je primila sirotinjsku penziju. a J dogaaj nije imao nikakav uticaj na firera da koriguje svoj stav.
4 :D marUs 1865 1877 Pranks - Se h e8elberger (K6n gsberg 23 10 1876 ? kreV, ' ' ' - - - )> godine 1931. bio je dravni
iz

slube rim'nhlSt;rstvu Pravde' 1938- Pnstupio NSDAP-u, avgusta 1942. otputen 14 U 1951 ni I - - 1947' b, osuden kao ratni zloinac na doivotnu robiiu a Pusten na slobodu.

'

Vraam se na sluaj ene koju je njen mu tako pretukao da je orj toga umrla. Ovaj sluaj Adolf Hitler je u reenom govoru pred Rajh-stagom spomenuo i on mu je posluio kao opravdanje da i nad mini-starstvom pravde preuzme diktatorsku vlast. Da bi se ceo sluaj razu-meo, moram da ga objasnim. Zena je svog mua zarazila polnom boleu. Drugo, na ponovljenom procesu doneta je smrtna presuda nad muem5 i to ve mnogo pre Hitlerovog govora pred Rajhstagom. Pravnici i advokati su oajni. Slavni beki advokat, nacista, priao mi je za sluaj koji se dogodio u mestu Vahau (Wachau). Jedan Poljak je bio optuen za silovanje jedne Nemice, a tokom procesa sud je utvr-dio daje Poljak nevin. Ali dvadeset i etiri asa kasnije on je ipak bio obeen na glavnom trgu tog mesta od strane pripadnika esesa. U Pari-zu na smrt je osuden austrijski emigrant grof tirg.6 Kada je Austrija pripojena Nemakoj, tirg se u Parizu povezao sa Jevrejinom Marti-nom Fuksom, koji je osnovao habzburko monarhistiko udruenje... Ovih dana dobio sam govor koji je Adolf Hitler odrao 22. avgusta 1939. pred armijskim vrhom, dakle deset dana pre poetka rata. Ve na poetku svog izlaganja je izjavio da do rata mora da dode, jer, u suprotnome, naa privreda za dve ili tri godine sruie se kao kula od karata. Jo pre kratkog vremena je nameravao da prvo krene protiv Za-pada. Ovaj plan, medutim, morao je da promeni, jer se situacija razvi-jala drugaije. Stanje u Poljskoj ga je nateralo na ovaj korak. U pitanju je zemlja koja prema nama gaji duboku mrnju i u takvoj situaciji ratovati na Zapadu, a imati iza lea neprijateljsku dravu, jednostavno nije mogue. Da Nemaka mora da vodi ove ratove, Adolf Hitler je zakljuio i na osnovu veliine svoje linosti, koja je ista, izvorna i na-rodna. Ovaj razlog nije nimalo beznaajan. Nee se tako brzo ponoviti da se na elu drave pojavi ovek sa upravo takvim sposobnostima, iz koga bezuslovno stoji ceo nemaki narod. On je svestan toga da ima preko pedeset godina, pa ipak ne iskljuuje mogunost da bi se mogao
U pitanju je sluaj Fvalda lita, uporedi: Domarus, 1856 f. Dokumentacioni arhiv Austrijskog pokreta otpora br. 17.130: firerova 'n^ornia^ ja 51 ministarstva pravde: Narodni sud osudio je na smrt Karla Georga g ^ tirga. jer je pripremao veleizdaju." tirg je u Parizu bio clan predsedni Austrijske lige", odravao je odnose sa Otom fon Habzburgom i vojvodom ^ hembergerom i nastojao je da pripremi ljude za teroristike akcije u Beu. 19. 6. 1942.

(58)

()

Izmedu Hitlera iPavelia

neki ludak ili zloinac" koji bi mogao da pokua da ga ubije. Sem njega, u svetu postoji samo jo jedan ovek koji poseduje pri-blino sline sposobnosti, a to je - due. U protivnickom tabom, medutim on ne zna ni za jednu linost koja bi bila znaajna. Englezi su lose naoruani i za ofanzivni rat bie spremni tek za nekoliko godina. Slina tvrdnja vai i za Francuze. Pitanje je da li e te dve zemlje moi stvarno da pomognu Poljskoj. Oni e se ograniiti na napade reima. Nemako dravno rukovodstvo sve svoje dosadanje spoljnopolitike uspehe - raunajui od zaposedanje rajnske oblasti pa do danas -postiglo je samo blefiranjem". Poljsku valja baciti na kolena jednom snanom, brzom i odlunom vojnom akcijom. Verovatnoa da nas Francuska napadne u trenutku naeg vojnog pohoda protiv Poljske je mala. Hitler je ovo objasnio injenicom da Francuz teko da e se re-si ti da vodi ofanzivne vojne operacije van Maino linije. Sa druge strane, Francuzi nee da se usude da nas napadnu preko Belgije i Holan-dije i time da povrede neutralnost ovih zemalja. Sa Rusijom ve due vreme postoji bolja privredna saradnja, a sada se upravo radi na tome da se zakljui pakt o nenapadanju. Nekoliko dana kasnije, 28. avgusta 1939, kod Hitlera su doli Kajtel i general Tomas, ef za pitanja naoruanja armije. Tokom razgovora Tomas je izjavio da mi ipak treba da raunamo na napad Engleza i Francuza, ako krenemo protiv Poljske. Adolf Hitler je pocrveneo od besa i kazao da ubudue zabranjuje da se sa njim govori na takav besmisleni, idiotski nain. Zapadne sile nemaju... Kada smo ve kod ratnih pria, da ujemo i ovu od Rozenberga. On je nedavno priao neto o pozadini vojnog pohoda protiv Norve-ke. ^Norveanin Kvisling, koga jo poznaje iz vremena Nordijskog /ustva iz Libeka, posetio ga je poetkom 1940. godine. Kvisling mu Er|SlCrenU0 panju na Pasnost koja Pret* u buduem ratovanju, koje ra"a^eSlCa namerava -a vodi u Norvekoj. Rozenberg je pozvao admi-a Redera kako bi i on mogao da uestvuje u ovom razgovoru. Zatim sva trojica krenula da posete Hitlera i on je, posle kraeg razjanja, reio da Nemaka krene u vojnu akciju u Norveku.7 Ne bez loTl0'361*"'6 PrePoru^' ^-ederu da primi Vidkuna Kvislinga i do susreta je do-vek ." .^ecemDra 1939. Kvisling je upozorio da se Britanci spremaju da u
Nor-J 'zvre vojni desant. Sledeeg dana Reder je o ovom pitanju razgovarao sa

ai

razloga stajalo je u novogodinjoj poruci8 1941. da su ak i dobro oba-veteni o ovom ratu sada prisiljeni priznati da moraju ostvarivati daleko vee i ambicioznije ciljeve nego to su prvobitno predvideli.. Sada se vraam na Himlerov govor9 koji sam malopre spominjao On se prvo osvrnuo na atentat koji je izvren protiv Hajdriha (Heyd-rich). Na neki nain je optuio Hajdriha daje donekle i sam krivjerje bio tako neoprezan i naivan. Hajdrih se vozio uvek istim ulicama grada i to bez pratnje. Dunost je svakog visokog SS-funkcionera da pro-tivniku ne nudi tako povoljnu priliku. Ja sam se nalazio u Berlinu kada je sigla vest o atentatu. Novine su javile daje Hajdrih preiveo atentat i da se ne nalazi u ivotnoj opasnosti. Moram otvoreno da priznam da sam u biroima gde sede najvii dravni funkcioneri video tuna lica kada je javljeno da je Hajdrih preiveo atentat. Atentatori su ubijeni u ekoj rimokatolikoj crkvi Karl-Boromeus. Izdao ih je njihov kolega koji je zajedno sa njima uestvovao u atentatu. Njegovi nervi nisu izdrali. Posle atentata Himler se okrenuo drugim pitanjima. Govorio je o ulozi koju e SS imati kada se zavri rat. On lino bie u prve tri po-sleratne godine neprijatniji nego ikada do sada. Sada je najglavniji za-datak da stvorimo SS-jedinice koje bi brojale sto dvadeset hiljada ljudi. Naroito je vano da vodimo jednu strogu, narodnu politiku. Rasna obnova Nemaeke mora da se temeljno, uporno ostvaruje. Da Nemaka nije imala tako nepovoljne godine nataliteta, sada bismo
Hitlerom. Firer je odobrio da se zapone sa planovima upada u Norveku (Uporedi: W. Hubatsch, Die deutsche Besetzung von Denemark und Norwegen 1940. Huba, Nemako osvajanje Danske i
8

Norveke godine 1940), Gottingen 1952,25. Ovde se verovatno misli na deo novogodinje poruke, koja je upuena svim partijskim drugovima iz nacionalsocijalistikih redova: ...Bogovi biju ne sarno takve koje su oni reili da unite. Oni takoe prisiljavaju i one koje smatraju su njihovi miljenici da slede ciljeve koji u prvom trenutku izgleda da se nalaze daleko van okvira njihovih ranijih elja." Uporedi: Domarus, 1649. Govor je odran 9. juna 1942, u zgradi vazduhoplovstva, u Berlinu, pred vo im funkcionerima SS. Tekst vidi kod: B. F. Smith - A. F. Peterson (prirejt Heinrich Himmler, Geheimreden 1933, bis 1945, () (59) und andere Ansprachen, Fran furt/M 1974, 145-161.

Izmedu Hitlera iPavelia

u zimi 1941/1942. imali est stotina hiljada vojnika vise na ruskom frontu. To bi znailo da bismo mogli da nastavimo sa ofanzivnim voenjem rata. Vano je da su deca rasno ista. Odakle dolaze, to je Himleru svejed-Nikada nee biti odobreno da se Nemci meaju i sklapaju brakove brojnim strancima koji ive Nemakoj. Za strane radnike mogu da otvore javne kue, i to ukoliko za tim postoji potreba. Nemake ene medutim, moraju za njih ostati nedostine. Pre nekoliko nedelja Himler je sam postao otac. Majka deteta je njegova sekretarica. Re je o devojci10 koja potie iz dobre porodice. Ko poznaje njegovu enu," moe lako da mu oprosti ovaj korak. Pripadnicima svoje partije firer je zabranio da se razvode sa svojim branim drugovima u vreme rata. Uostalom, koliko ujem, zet Buhov, Borman, isto tako uskoro oekuje da postane otac, i to takoe iz veze sa svojom sekretaricom. Sr nove Evrope treba da ini velikonemaka germanska drava. Osnovu te obnovljene Evrope predstavlja devedeset miliona Nemaca. Nemaki prostor jeste potpuno homogen, isto nemaki, i on treba da bude pojaan seobom Nemaca koji ive kao vea ili manja ostrva, dakle, kao manjina medu drugim narodima. Ovoj brojei valja da se do-da i trideset miliona germanskih naroda: Norveani, veani, Holan-ani, Danci i baltiki narodi. Oni treba da se ujedine u jednu german-sku dravu. Poluostrvo Krim treba da se germanizuje. O Ukrajini kao nemakoj koloniji Himler nije nita govorio. Dok sam putovao vozom, u kolima za spavanje, od Bea do Berlina, sreo sam Alfreda Frauen-felda. On je nekada bio beki gaulajter. Prema meni je uvek bio prija-tan, pa, ipak, moram da ga nazovem umiljenim, sujetnim tipom. On je predviden za mesto generalnog guvernera Krima, sa odgovarajuim delom zalea, i jedva eka da ode na novu dunost. I on mi je takoe pncao o planovima da se poluostrvo Krim germanizuje. U torn smislu predloio je fireru SS-a Himleru da naredi preseljenje Nemaca iz ita-hjanskog Junog Tirola na tople morske obale Krima. SS-firer Himler piistaje na ovaj predlog samo uslovno, jerje predvideno da se Nemci J? Ju^nog Tirola presele pre svega u francusku pokrajinu Burgundiju. se odustalo od plana12 da se Burgundija pripoji Nemakoj. "^
orn rata Himler je imao vanbrani odnos sa sekretaricom sa kojom je 1942. bio sina, a 1943. kerku Nanet Dorotea. Uporedi: H. Fraenkel R. Manvell, l mm 11 _ 'er. Kleinburger und Massenmorder, Berlin 1966, 63. garete Himmler, rodena Conzerzowo, sedam godina starija od svog mua, 12 eaicinska sestra, od 1928. godine udata za Hajnriha Himlera. 1941 21 Sa p'anov'ma Frauer|felda kao generalnog komesara Krima od septembra godine, uporedi: A Frauenf'eld, Und trage keine Reue, Leoni am Starn-

(60)

()

Izmedu Hitlera iPavelia

Zato je sada Himler bezuslovno odobrio plan preseljenja Nemaca iz Junog Tirola na Krim. Govorio mi je i o svojim filozofskim raz miljanjima i primetio da u velike nedostatke hrianstva ubraja pre svega sledee: blagodarei hrianskom uenju ljudi su postali prete rano osetljivi i sujetni. ovek samo ima da side iz makrokosmosa i pogleda mikrokosmos", pa da se ponovo i lako oslobodi ove arogancije. Himlerov otac13 umro je pre nekoliko godina i sahranjen je po dob-rom katolikom obredu. Hajnrihu Himleru, SSfireru, bavarskom ma-lograaninu, naroito je stalo do toga da nemaki narod upije u sebe pruski vojniki duh... Poslednjih nedelja italijansko pitanje tema je mnogih susreta i razgovora. Kod nas, u Hrvatskoj, ima izmeu est i osam hiljada partizana. Oni su organizovani u brigade i pri tome italijanske trupe, koje se nalaze u Crnoj Gori i u dinarskim Alpima (u dolini Livna), trpe ih i gledaju na njih blagonaklono. Partizani su prodrli tako duboko u Hrvatsku da sebe smatraju prethodnicom drugog fronta". I uopte je neprijateljska propaganda na ovom prostoru dobro razvijena.1 I Hrvati su ubedeni da e Italijani na dalmatinskoj obali omoguiti Englezima da, pre ili kasnije, dode do novog Solunskog fronta". Nedavno sam uo za izjavu profesora Valsekija (Valsecchi). On je ve deset godina italijanski profesor u Lajpcigu, Berlinu i Beu. U Austriji, kada je to bilo zabranjeno, dakle, pre anlusa", izjasnio se kao oduevljeni pristalica Hitlera. Pre nekoliko dana, kada se vraao iz Nemake, sa namerom da se defmitivno vrati kui, u Italiju, Tarasu je sledee: Za Italiju postoji jo samo jedan put: Italija mora to da prestane da ratuje. Naa armija, istina, nije postigla neke velike j p0bede, ali je zato sauvala cast italijanskog naroda. Armija Viauvala na obraz i nae isto, neuprljano ime i zato moemo i Jf .-e se zovemo kulturna nacija." Pogledamo li malo blie kako stvari stoje u Hrvatskoj, Grkoj ili Sloveniji, ustanoviemo tada da ta slika o Italijanima ipak nije tako ista ve da i tu postoje male mrlje. Uostalom, miljenje profesora Valsekija slae se u potpunosti sa ras-poloenjem koje vlada u Italiji, a koje sam primio i iz drugih izvora. Jedna linost pre nekog vremena boravila je tri nedelje u Rimu i prilikom naeg nedavnog susreta u Zagrebu ispriala mi je svoje utiske iz italijanske prestonice. Do Musolinija niko mnogo ne dri. Da mu je
berger See 1978, 215 ff. Lothar Gruchmann, Nationalsozialistische GroBrau-mordnung. Die Konstruktion einer deutschen Monroe-Doktrin. Schriftenreihe der Vierteljahreshefte fur Zeitgeschichte, 4) Stuttgart 1962, 101 f. Gebhard Himmler (1865-1935), uitelj, vaspita princa Hajnriha od Bavarske. Uporedi o njemu: G. F. Smith, Heinrich Himmler 1900-1926. Sein Weg in den deutschen Faschismus, Miinchen 1979, 25 ff. Vrhovni tab i CK komunista reili su 20. juna 1942. da 5. proieterska brigada napusti hercegovakocrnogorsku granicu i krene prema zapadnoj Bosni. Oni su krenuli 24. juna 1942. elezniki saobraaj na liniji Sarajevo-Mostar bio je dva meseca prekinut. Dana 5. avgusta 1942. partizani su osvojili Livno, 24. avgusta Mrkonji Grad, a 25. septembra 1942. i Jajce. Na torn podruju, oko gornjeg to-ka reke Vrbas, partizani su osnovati svoju dravu. Uspostavili su i vezu sa pa*" tizanima oko Drvara i Petrovca.

ugled pao, tome su mnogo pridonele njegove ljubane afere. Brak je za Italijane jedna ozbiljna stvar, a on vodi ljubav sa dve sestre.15 Prvo je kao ljubavnicu imao stariju sestru, iji mu je bio oficir. Njen mu poeo je glasno da negoduje, pa je onda Musolini bacio oko na mladu sestru, koja nije bila udata. Ona mu je rodila sina. Due ju je na-govorio da se uda za jednog industrijalca iz Milana. Musolini ne samo daje prisustvovao torn venanju, nego je bio i kum. Obe sestre nisu smele da izlaze u grad, ve su uvek morale da stanuju u vili, u Monte Pinu, koju im je Musolini poklonio. Bilo je neizbeno da se skandal prouje. Glava antifaistike opozicije - i to javno i glasno - jeste maral Badoljo (Badoglio). Kod njega svakodnevno dolaze delegacije iz svih delova Italije da mu iskau podrku. On prima svakodnevno pun dak pisama, a njegove brojne pristalice svakodnevno iskite cveem njegovu kuu. Badoljo uiva podrku i dinastije i to naroito od strane prestolonaslednika, koji je popularan u armiji i vai kao veliki anglofil.16 a J je, medutim, oronuo, izlapeo i fiziki onemoao, pa kao takav i

(61)

()

Izmedu Hitlera iPavelia CUra Petacci, Ijubavnica Musolinija otprilike od 1930. godine. Umrla je sa njim 19811
1945 k d mGSta Donga u oredi: D

'

- M. Smith, Mussolini,

London Umbers II (Racconigi, prov. Cuneo, 15. 9. 1904 - 18. 3. 1983, eneva), u Dru- ahdVetSk0m Vitorio Emanuele mora dlClrao> bio je kralj Italije od 9. maja 1946. do 12. 6. 1946, a 13. 6. 1946. JC da na usti nar v, P Italiju, jer je narod na referendumu odluio da nee mo-narh'JunegorepubIiku.
30

ratU bi

]&

maral Itali e

J , poto je njegov otac

ne moe da stoji iza Badolja. Miljenje Badolja predstavlja raspol0 enje celokupnog italijanskog naroda, sem crnokouljaa. Najbitnije stvari o Italiji ve mi je pre nekoliko meseci saopti0 iguman (prior) benediktinskog manastira (iz reda rimokatolike crke) biskup Markone.17 On mi je kazao da Italijani vise vole da ve danas prekinu vojni savez sa Nemakom nego da ekaju do sutra." Takode se zna da su Britanci pre pola godine ponudili Italijanima da zadre protektorat nad Abisinijom, ali pod uslovom da etiopski car ostane kao formalni vladar. Ovo se nudi Italiji kao cena za izdaju Nemaeke. Jasno je da etiopski car ovom ponudom nee biti usreen ve e njegova zemlja izgubiti suverenitet, a on e da doivi zlu sudbinu politike emigracije koja u izgnanstvu formira vladu. Zbog Italije etiopski car bie gurnut na sporedni kolosek. Nije nikako nemogue da se svetski rat iznenada okona ukoliko Italija jednostrano obustavi vojne operacije. Ovo bi prouzrokovalo pad Musolinija i dolo bi do promene njegovog sistema vladavine. U takvoj situaciji postavlja se pitanje da li bi naa armija jo uvek ostala vrsto pod kontrolom generala. Ako to ne bude sluaj, tada, verovatno, nastaje haos... Dana 13. avgusta 1942. posetio sam u Berlinu zamenika dravnog sekretara inostranih poslova Lutera. Ranije je on bio prevoznik i vodio je Ribentropove poslove, a danas je Luter desna ruka ministra inostranih dela. Luter mi nije sasvim jasan i ist, te je sa njim najbolje uvek biti na oprezu. Pa ipak, moram da priznam da je prijatan sagovornik. U odnosu na ostale polubogove i glaveine Treeg rajha, on ima jednu veliku prednost, vesele je naravi i rado slua sale i razume ih. Mnogo smo govorili o sadanjoj situaciji u Hrvatskoj i njenoj budunosti. Lu-terovo miljenje o stanju u toj nesrenoj zemlji u velikoj se men po-klapa sa mojim, vise nego sa nepopravljivim optimistom" Kaseom. Luter mi je pitao ta bi moglo da se uradi. Moj odgovor je glasio da valja da nastavimo sa improvizacijama. Zatim sam najavio mogunost, dode li u Hrvatskoj do katastrofe, da u torn sluaju mi, Nemci, zajedno sa Italijanima uvedemo vojnu upravu. Slian primer imamo u PoljskoJ 1916. i 1918. (Tada smo imali nemaku vojnu upravu u Varsavi
17

Giussepe Ramiro Marcone (1882 - ?), od 1918. bio je stareina rimokatolikog manastira u Opatiji, lan je rimske akademije sveti Toma Akvinski.

austrijsku u Lublinu. Pri tome, postojala je i dalje jedna kakva-takva poljska vlada u Varavi. Na osnovu tog iskustva mogli bismo mi danas da uvedemo vojnu upravu u Zagrebu, a Italijani u Sisku, a da istovremeno postoji nekakva hrvatska vlada u Zagrebu.) Vajceker me je oitao ta znam o loim vestima iz Livna... Luter mi je kazao da konkordat od 1933, po Hitlerovom naredenju vai iskljuivo samo za Nemaku u granicama koje je ona tada imala. Susret izmeu papskog poslanika Orseniga i kardinala Inicera i njihov dogovor za vladu Nemaeke imaju privatan karakter. Nepopu-njena btskupska mesta u staroj" Nemakoj, kao to je, na primer, Keln, bie opet popunjena, jer e se uskoro imenovati novi biskup za taj grad. U Salcburgu i Lincu, meutim, ostaju i dalje nepopunjena. Od 22. do 24. avgusta 1942. boravio sam u Salcburgu, u kome nisam bio od oktobra protekle godine. Dva dana bio sam u torn gradu koii toliko volim. Nisam stanovao u rezidenciji koja je predviena za visoke goste, premda bi mi je novi gaulajter Sel, koji mi nije nesim-patian, dao na raspolaganje. Smestio sam se u hotelu Esterajhier hof'. Sa prozora moje sobe prua se prekrasan pogled na reku Zalcah i centar grada, tako da ni radovi na novom mostu ne mogu da pokvare ovaj lep utisak. Tokom sveanih salcburkih dana muzike, 23. avgusta pre podne sluao sam izvoenje Beke filharmonije. Izvodili su dela Johana trausa mlaeg. Orkestrom je dirigovao Klemens Kraus.19 Za-cudio sam se koliko je ostario. Potresno lepa muzika koja je mogla da nastane samo na tlu carskoga Bea. Uvee, u ponedeljak, gledao sam komad Arabela" i izdrao sam do kraja predstave. Dana 23. avgusta posle podne u tvrdavi grada Salcburga prisustvovao sam sveanoj pri-rnopredaji tvrdave iz ruku vojske. Novi gospodar tvrdave je Rajhsgau. mteresantno je da je primopredaja kljua izvrena, kod prve kapije tvrdave, od strane oficira iz resora ekonomije, koji je bio sav nakien tkovanjima. Sveani in obavljen je u toj prekrasnoj gradskoj aV Ad0 Schee1 d 5

foT

" ' ktor medicine (Rosenberg, 22. 11. 1907), od 1930. do - bio je voa studentske nacionalsocijalistike organizacije, 18. 11. 1941. ,9 Postavljen je za gaulajtera u Salcburgu, 1943. imenovan je za SS-grupenfirera. B , ens Krauss (Be, 31. 3. 1893 - 16. 5. 1954, Meksiko), muziar, sin Hektora ! 9 3 ^ ' Klementine Kraus, od 1929. do 1934. direktor Beke dravne opere, ^ 5. otisao u Nemaku, 1945. vratio se u Be. Godine 1942. idejni zaetnik no-SodiSnjih koncerata; prijatelj Riharda trausa, ija je dela esto izvodio.

(62)

()

Izmedu Hitlera iPavelia

tvravi. Seam se da sam jo kao dete na ovom mestu odusevljen0 koraao. Lep turistiki vodi za ovu tvrdavu napisao je generaltapskj oficir pukovnik Hetver. Govorili su samo dodoi, a niko od domaih ljudi. Publika je mogla da se udi kada su ncki od govornika naglasili da je tvrdava bila zao feudalni dvorac, ali sada ima bolju namenu i predana je najzad u ruke narodu. Ovakvo poimanje istorije jeste tipi-no nemako, provincijalno i protestantsko. Oni sad slave pobede. Ose-tio sam upravo fiziki bol kada sam slcdeeg dana u novinama pro-itao i moje ime, kao jedno od poasnih gostiju na pomenutoj svea-nosti. Dan i sveanost spasle su simpatine i lepe narodne igre i kola. Gaulajter, otac mu je protestantski svetenik, sa ponosom je kazao da je svom sinu dao ime Gustav Adolf. Da on uopte neto razume ta taj obiaj znai, ja isto sumnjam. No ova partijska gospoda, ma gde da se nalaze, moraju neprestano da istiu da su oni povezani sa na-rodom". Medu gostima nalazili su se ministar pote Onezorgc, sa svojom mladom enom, i Eser, takode sa suprugom koja je bila malo udno obuena. Onezorge ima sedamdeset godina, a njegova ena tek tride-set. Pred mladim ljudima je priao kako se on u Gatajnu, u hotelu Kajzer hof', kupa u kadi sa svojom enom i da tamo izvode vesele igre kao da su deca. Bilo mu je mnogo stalo da to kae. Supruga mu je sasvim simpatina, lepo razvijena ena, a rodena nedaleko od mesta Cili. Kada je dolo do prikljuenja Austrije Nemakoj radila je kao se-kretarica kod nekog udruenja nacionalsocijalista u Gracu. Onezorge, koji je ve godinama bio oenjen i imao dobar brak, ugledao ju je prvi put, onako usput, povrno, prilikom nekog izleta. Sledeeg jutra poslao je u njen stan osam potanskih automobila punih cvea. Ovome se smejao ceo Grac. Odmah je zatraio razvod braka i ponovo postao mladoenja koji je i u drugom braku imao nekoliko dece sa svojom mladom suprugom. Za potanske inovnike kupio je jednu vilu na Gmundnerskom jezeru da im slui kao odmaralite. Sada u vili stanuje samo njegova mlada ena. Izmeu nje i mene odmah se uspostavila prijatna komunikacija. Posle sveanosti na tvrdavi, ja sam obe dame, Onezorgovu i Eserovu, pozvao da svratc u moj hotel Esterajhiser hof, koji ima odline kolae gugelhupf', a pravi ih poslastiar Gusti-Jele su ih sa velikim apetitom. Eser je mnogo i esto putovao po bal-kanskim zemljama. Govorio mi je da odaje veliko priznanje za sve Sto austrijska monarhija uradila na kulturnom polju na Balkanu. Na kra-J ie dodao da se on i njegovi Bavarci nemaju ega stideti pred Nemcima iz severnih pokrajina, koji nisu tako kultivisani. Bavarci bi mora-li da imaju daleko vei uticaj nego to ga sada imaju, jer su za ne-maku stvar uradili daleko vise nego severni Nemci. Eser mi je kazao da on skoro nikada nije u Berlinu, ve da najvei deo vremena provodi na svom imanju u Ditershajmu, koje se nalazi u Gornjoj Bavarskoj. Onezorge je govorio veoma pohvalno o dravnoj upravi u vreme kada je Austrija bila monarhija. Ovo se odnosi i na potu. Onezorge nastoji da mnoge stvari iz stare Austrije koje se odnose na funkcionisanje pote prcuzme i dananja Nemaka. Kada sam ovo uo, to je bilo kao lek za moje sree koje pati i krvari. Taj oseaj nije mi pokvarila ni injenica da su to izgovorile linosti koje nisu tako znaajne. Kako bih se radovao da je sve ovo uo Kae, na ambasador u Zagrebu! Uostalom, sada je i sam Hitler poeo da govori o austrijanstvu, a to se pre svega odnosi na jugoistok Evrope. Ovo mi je kazao sam Ler koji je postao novi komandant Vermahta za Balkan. Sve ove pozitivne promene dolaze prilino kasno. Kako bi Nova Evropa" izgledala da smo od samog poetka poeli da primenjujemo ideje iz vremena austrijske monarhije! Ovde pre svega mislim na ideju federalizma koja je veliki protivnik svakog ematskog razmiljanja i neplodnog jednoumlja. Ideja federalizma nije uspela da bude ostvarena, ali je neporeciva injenica to daje ta misao nastala u krilu stare Austrije i vapila je da bude realizovana! U nedelju, 23. avgusta 1942, prisustvovao sam slubi u Sabornoj crkvi. Lepa crkvena muzika podie me i hrabri. Ona mi u Zagrebu mnogo nedostaje. I Rerl je bio u crkvi. On je nedavno osloboden svih plubi. Okrivili su ga da je navodno poinio sramna dela. Gledano modernim merilima, on je bio uasan, sitni kriminalac. Bavio se sit-nm korupcijom... U ponedeljak sam posetio nau porodinu grob-mcu. Ona odgovara mom ukusu. Neprestano se potajno pitam: da li u sarn V(ie sanranJen? Nee ^ se ne^ setiti da * mene Ptu* <*a mali krivac za velike dogadaje naeg vremena, i da me kao takvog ahrane u neki bezimeni grob. men^UVC^ Sam vo'eo Salcburg. Svaki kamen ovog grada govori za mice Sttme Pr'a i budi bezbroj seanja. Kako se starost polako pri-e' tako sve jasnije primeujem i oseam neke stvari koje sam ranije
Iztneu Hitlera i Pavelia

mogao da vidim kod svoje pokojne majke. Svojstvo da, recimo sve ee nalazim utoite u prohujalim vremenima. Hranu za to pruaju mi svi mogui povodi. Nedavno sam, na primer, u Zagrebu, u koncert noj dvorani, sluao Mocarta. Izvodili su njegov komad Krunisanje vladara". Bio sam duboko potresen. Kada je jedna izuzetno dobra p e vaica izvodila Agnus dei" ariju, ja sam iznenada pred sobom video oltar u salcburskoj Sabornoj crkvi. Tu je stajao ve pomalo pogrbljeni ali ipak jo uvek impozantni lik kardinala Kahaltera s leve strane is-povedaonice, imao je mitru na
()

(63)

Izmedu Hitlera iPavelia

glavi, a izvodio je liturgijsko pranje ru-ku... Sveano obueni ljudi ispunili su do poslednjeg mesta boji hram koji je odzvanjao prelepim muzikim tonovima. To je bilo tako uzvi-eno... Zatim su crkveni dostojanstvenici izali iz crkve i u sveanoj procesiji ulicama grada zapevali austrijsku himnu Boe hrani..." Pa ipak, kao da mi je neki teak teret pritisnuo srce: ovaj dananji Salcburg nije vise onaj stari. Kao da su neki mraz i neka studen pokrili ovaj grad i celu zemlju. Sa Salcburgom se, na sreu, ne dogaaju stvari kao u Lincu. Tamo vlada neki ambiciozni gaulajter koji eli da mali, slatki, seljaki grad pretvori u milionsku metropolu. Za Line, u kome vlada neka mirna, seljacka atmosfera, planira se da postane neki uasan industrijski grad, kakve imamo u rurskoj oblasti. General trecijus pruio mi je sliku Linca, koju je mogao da posmatra sa Pestlingberga: fabrikim dimnja-cima nema kraja, brda industrijskog smea, gasometri, a nad celim krajem neprestano kulja jedan gusti, crni dim. Ovome valja dodati i injenicu da su meu radnicima u fabrikama najmanje ezdeset odsto stranci. Ovaj procentualni odnos vai i za sve nemaeke industrijske oblasti. U Lincu je retko uo nemaku re. Vanbrana deca su u torn gradu esta pojava. Uglavnom su majke Nemice, a oevi stranci. Na osnovu verodostojnih podataka broj takve dece u Nemakoj iji oevi, dakle, nose tudinsku krv", iznosi poslednjih godina jedan milion. Ovo nam daje lepu sliku i ne znam kako e nacionalsocijalistiki ide~ olozi da izadu na kraj sa ovim problemom. Oni propovedaju rasnu teoriju i istou nacije. Kraj avgusta 1942. proveo sam u Beogradu. General-pukovnik Ler20 zapovedio da dodem na razgovor. Priprema za imenovanje Lera
Ler je 1. avgusta 1942. imenovan za komandanta Jugoistone Evrope. 0 kako je dolo do tog imenovanja, kao i o primopredaji komande 4. ratnog Bog Vraldar"

taj poloaj izvrena je u maju 1942, posle posete Varlimonta Hrvatskoj. Varlimont, Fer i ja imali smo jedinstveno miljenje o tome da general tenkovskih jedinica Kunce,22 koji je inae estit i hrabar oficir, nije dorastao poloaju koji je zauzimao. Kunce je zamenio Lista u glavnom tabu u Solunu. Da Kunce nije dorastao poverenom zadatku postalo mi je jasno naroito u martu 1942. kada smo pregovarali sa italijanskim generalima Ambrozijem23 i Roatom.24 U pitanju su veti i spretni ljudi koji su se runo poneli prema Kunceu. Sramota. Varli-montu sam predloio da na mesto Kuncea dode Vicleben. Moja ideja se Varlimontu mnogo dopala. Do zime 1942. Vicleben je bio vrhovni zapovednik nemake armije u Francuskoj. Bio je povuen sa te du-nosti, jer je njegovo zdravstveno stanje zaista ozbiljno. Zbog toga Vicleben nije pristao da ide u Solun. Koncem maja Varlimont mi je tele-fonirao l pitao me ta ja imam da kaem, ako na mesto Kuncea dode Ler. Sloio sam se sa tim, ali sam dodao da Ler ne deluje naroito reprezentativno. Ler je bio Sef naeg 4. ratnog vazduhoplovstva i na torn poloaju proslavio se u borbama (Poljska, Beograd, ostrvo Krit)
na

duhoplovstva u ruke general-pukovnika frajhera Fon Rihtshofena, uporedi: J. Diakow, Alexander Lohr, Frajburg i. Br. 1964, 91 ff. Hermann Foertsch (Drahnow, Kreis Deutschkrone, 4. 4. 1885 - 27. 12. 1961, Minhen), stupio 20. 11. 1913. u armiju, 1. 6. 1938. postao pukovnik, 10. 5. 1941. ef generaltaba 12. armije, 1. 2. 1942. general-major, 23. 8. 1943. ef general-taba armije grupe F, a 26. 3. 1945. komandant 1. armije. Njegova dela: Im na-tionalsozialistischen Staat, Berlin 1935"; Der Offizier der neuen Wehrmacht", Berlin 1936; Die Wehrmacht. Kriegskunst heute und morgen", Berlin 1939; Schuld und Verhangnis". Die Fritsch-Krise im Fruhjahr 1938 als Wendepunkt in der Geschichte der nationalsozialistischen Zeit", Stuttgart 1951. Walter Kuntze (Pritzerbe, Westhafenlland, 23. 2. 1883 - ?), postao 1. 7. 1934. general-major, 29. 10. 1941. do 8. 8. 1942. komandant 12. armije i zapovednik Balkana. Vittorio Ambrosio (Torino, 2. 1. 1879 - 19. 11. 1958, Alassio), uestvovao 1912/1913. u italijanskom pohodu protiv Libije, od aprila 1941. 22 komandant 2. armije u napadu na Jugoslaviju, od januara 1942. do 1. februara 1943. ef generaltaba italijanske vojske, do 31. 7. 1944. bio je generalni inspektor italijanske

vojske.
Mario Roatta (Modena, 2. 1. 1887 - ?), od 1918. vojni atae Italije u Varavi, R'gi i Helsinkiju, 1939. vojni atae u Berlinu, od marta 1941. do januara 1942. ef generaltaba italijanske vojske, do januara 1943. komandant 2. armije, 1945. Pbegao, 1948. vojni sud je ponitio raniju presudu i oslobodio ga krivice. Na-Pisao memoare: Otto milioni di baionette, Rim 1946.

Posle vojnih operacija u Rusiji, oko Rostova, njegov poloaj je neto poljuljan. Re je, verovatno, o pritisku i ogovaranju onih manje spo-sobnih, a ovde pre svega mislim na Rihthofena 25 koji je vest u guranju i laktanju. Na kraju, ceo svet je, izgleda, ve nedeljama znao za Lerov odlazak na novu dunost u Solun, sem, kako je sam priznao, njega
1. 1. 1938. pukovnik, 1. 11. 1938. komandant vazduhoplovne jedinice Legija Kondor" i general-major. 19. 7. 1940. general ratnog vazduhoplovstva, 1- 2. 1942. general-pukovnik, ef 4. vazdune ratne flote, 16. 2. 1943. general-feld-maral, 27. 10. 1944. teko oboleo. Avala, brdo junije od Beograda, gde je 1934. vajar Ivan Metrovi podigao spomenik Neznanom junaku. () Ivan Metrovi (Vrpolje, Hrvatska, 15. 8. 1883 - 16. 1. 1962, SAD), u Beu je od 1901. do 1904. (64) studirao vajarstvo, a od 1908. do 1914. u Rimu. Njegova dela Dr. Ing. Wolfram Frajher von Richthofen (Berzdorf, okrug Striegau/Schiesien, 10. 10. 1885 - 12. 7. 1945, Bad Ischl), postao 1. 6. 1934. major vazduhoplovstva.

Izmedu Hitlera iPavelia

samog. Ovaj Lerov premetaj znai zapravo njegovu degradaciju. Gering, maral Nemake (rajha, kako stoji u originalu; prim, prev.) i fjrer odahnuli su kada su doznali daje Ler prihvatio novu dunost, a da nije izustio ni slovo protesta. Firer je za Lera rekao da je on njegov p 0-slednji konj koga jo ima za trku na Balkanu. Ja sam se, naravno, radovao to na to mesto dolazi jedan Austri-janac. Ler je jedan krajnje estit i korektan ovek. On je dobar drug, ali je veoma zatvoren, ne pria mnogo, a po svom spoljanjem lzgledu i temperamentu ima neto u sebi strano, nenemako. Majka mu je iz Gruzije. U Beogradu smo temeljno razgovarali o balkanskom pitanju, dok sam ja naroito insistirao na hrvatskom problemu. Kada sam se vratio u Zagreb, svima sam o Leru govorio samo najbolje. Pa ipak, sa pravom mogu da kaem da su se nad hrvatskom ionako sloenom si-tuacijom nadvili gusti oblaci i daje uskoro poeo da duva otriji vetar. Svaki put kada bih se avionom naao iznad Zemuna, i poeo da se sputam na tamonji aerodrom, nisam mogao a da se ne setim princa Eugena Savojskog i njegovog neverovatnog poduhvata kome se bes-krajno divim. I tada poinjem da pevuim lepu pesmu o plemenitom vitezu. Potresen gledam sa Avale 26 na bojno polje, na kome je mali monah iz reda kapucinera krenuo na konju u svoj poslednji boj. Sa Lerom sam posetio spomenik posveen palim Srbima u Prvom svet-skom ratu, a projektovao ga je Metrovi.27 Nisam mogao da odolim skusenju da se ne upiem u knjigu utisaka. U istu knjigu se, vidim, 1 sao i general-pukovnik Fon Klajst.28 On je u aprilu 1941. sa june stVane zauzeo Beograd...

Idn je ovih dana u Donjem domu britanskog Pari amenta izjavio: Britanska vlada ne priznaje takozvano prikljuenje Austrije Nema-0j i Austriju posmatra kao zemlju kojoj e pobeda saveznika doneti oslobodenje." Politika britanske vlade prema Austriji bila je odredena od strane predsednika vlade, i to u njegovom govoru od 9. novembra 1940. "On je tu kazao i ovo: Austrija se ubraja u one zemlje zbog kojih smo mi isukali ma iz korica i njima e naa pobeda doneti oslobodenje. Razumljivo je da britanska vlada trenutno nije u stanju da budue dravne granice u Evropi ve sada jasno povue, prizna ili da ih podupire. Ona, meutim, naglaava da se ne osea obaveznom da prizna promene koje su nastale 1938, ili kasnije, u Austriji."29 Da se ponovo otkriva i budi mala Austrija, to bi bila veoma problematina stvar. Ovde mislim na plan da Austrija bude jedna od drava koja je okruena susednim, takoe, suverenim dravama, ili da postane deo jedinstvene dunavske federacije. U takvoj federaciji Austrija bi bila najmanja drava, koja bi uz to nosila sav teret izgub-ljenog rata. Neki u Austriji sanjaju o toj federaciji. Zloini, kao oni iz 1918, mogu lako da se ponove, ali ih nije lako zaboraviti i popraviti. Pukovnik Kaninghem mi je 1919. rekao sledee: Jedna skupocena vaza, kakva je bila stara Austrija, bie uskoro razbijena u param-parad. Ponovo sastaviti te razbijene delove, bila bi prava arolija..." Problem Nemake i dalje ostaje. Anlusom je jug Nemake dobio na teini. Do tada je dominirao sever Nemake. Postane li Austrija sunalaze se u Zagrebu, u Dalmaciji i u SAD. Napisao je knjigu seanja: Uspomene na politike ljude i dogadaje, Zagreb 1961. Ewald von Kleist (Braunfels, 8. 8. 1881 - oktobar 1954. u logoru za ratne za-robljenike u mestu Vladimir, u Rusiji), imenovan 1. 8. 1936. za konjikog geneR A , 19. 7. 1940. general-pukovnik, 5. 10. 1941. komandant 1. tenkovske armije, 2- 1943. general-feldmaral, od 9. 3. 1943. do 31. 3. 1944. vrhovni komandant arn4ie Juna Ukrajina, 1945. u engleskom zarobljenitvu, 1946. isporuen Ju-

2g

29 =oslaviji, 1948. isporuen Rusiji.

omplctna izjava britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna (Anthony J Q 11 vezi s Austrijom plod je jednog pitanja u Donjem domu Parlamenta od

,,,'3

1942

- Vidi: St. Verosta, Die Internationale Stellung Osterreichs 1938 bis 194?, Wien 1947, 47

glupo da nastavim da piem o tim stvanma

VI PUT U HITLEROV GLAVNI STAB

(65)

()

Izmedu Hitlera iPavelia

Septembar 1942. Za mene e ova poslednja nedelja septembra 1942. biti sudbo-nosno vana. Ja to ne znam sa sigurnou, ali slutim. Parni brojevi su uglavnom... Poslanik Kae mi se 21. septembra javio telefonom: poglavni-kovo putovanje u Glavni stab firera najzad je dogovoreno. Idemo i da posetimo ruski front. Politiki izgledi hrvatskog efa drave nisu, kako se ini, dobri. U poslednjih etrnaest dana Paveli je odbio nekoliko Lerovih predloga koji su, po meni, sasvim opravdani. Ler zahteva da Nemaka ima vei uticaj na hrvatsku vojsku i na poglavnika. Ler se zbog toga uputio 17. septembra u Glavni stab; ja sam ga presreo u Sofiji.1 U Sofiji sam konaio od 16. do 17. septembra, u hotelu BuRH 31 HI/12: zapisi Glezovih razgovora sa general-pukovnikom Lerom, Sofija, 17. 9. 1942, pisano pisaom mainom, a delimino popunjeno rukom i Glezovim rukopisom. Razgovaralo se o ovim problemima: zahteva se od Hrvatske da na razuman nain rei problem Srba"; drugo, zastupa se miljenje da Hrvatska mora da odustane od ideje daje ona nacionalna, homogena drava; poeljno je da se Kvaternik smeni sa svog poloaja; kao etvrto, kritikuje se ponaanje ustaa, jer oni predstavljaju opasnost po opstanak NDH; trai se da se povea uticaj ne-makog generala u Zagrebu, kao i nemakih vojnih instruktora na hrvatsku armiju; bilo bi poeljno da se ispravi demarkaciona linija u HI zoni (nalazita boksita kod Mostara); sedmo, zajednika nemaka komanda nad dve i po nemake divizije u Hrvatskoj;... 11: ,jPredstavnici partizana u poslednje vreme u vise navrata su poslali poruku nemakom generalu u kojoj predlau da dode do razgovora izmeu predstavnika nemakog generala u Zagrebu i vode partizana u Bosni, koji je poznat pod nadimkom Tito". Ovaj predlog je prirodna posledica prethodnih uspenih pregovora oko pitanja razmene zarobljenika, koji su se vodili kod Liv-na. Ta vrsta razgovora ne znai da Nemaka priznaje partizane kao ratujuu stra-uu, ali je korisna za nau stranu, jer nam omoguuje da dobijemo uvid u budue namere partizana. Istovremeno, mogli bismo da vidimo pod kojim uslovima su Partizani spremni da prekinu oruanu borbu protiv nas. Oekuje se da Glavni stab

(66)

()

garska". Ovo je moj prvi boravak u glavnom gradu ove zemlje. Odg0-vor iz Soluna, posle povratka Lera iz Glavnog staba, glasi: firer je pre sklon ka radikalnijim reenjima.2 Bio sam radoznao... Razume se da se sada opet postavilo pitanje da li u na putu biti samo nemi posmatra ili i neto drugo. Prvo sam od Varlimonta primio vest da moram da pratim poglavnika tokom razgledanja ruskog fronta, a da samim politikim razgovorima" ne prisustvujem. Dana 22. septembra stigla je druga, utena" informacija, naime, da nije is-kljueno da ja prisustvujem i samim politikim razgovorima. Let od hiljadu kilometara. Iz Zagreba smo preletili celu Madarsku, istonu Galiciju i zali duboko u Ukrajinu. Naa maina se spustila u mestu Vinici. Grad je poznat kao slavno elezniko vorite. Moje misli, razume se, lete, ne jednom, u daleku prolost. To je neobino: da mi je neko pre 1914, dakle, kada je postojalo staro carstvo i stara austrougarska armija, kazao da moram da idem da sluim u istonu Galiciju, da sluim u garnizonu, bio bih strano nesrean. A sada, 1942 uhvatilo me neto kao tuga za otadbinom, za starom Austrijom. jCao da me nosi neka ogromna snana ptica nad ovim rekama, plani-nama i gradovima, koji su opisani i o kojima sam tako esto priao. Sa ovim geografskim imenima, prirodno, povezuju me seanja na najvei doivljaj, na prve borbe koje sam doiveo u Prvom svetskom ratu. TJ Vinici nas je ekao ministar spoljnih poslova Ribentrop. Stajao je tako ukoen, kao da se sprema da se pretvori u spomenik. Uvek je takav. Kao savetnik za vojna pitanja Ribentropu je bio dodeljen kao vojni atae porunik
da uputstva za dalje korake oko tog pitanja"; razgovarali smo i o pitanju regru-tovanja folksdojera (pripadnika nemaeke manjine na tlu ranije Jugoslavije) u SS jedinice na teritoriju Hrvatske. RH 31 III/3: FS an OKW/WFSt. Nr. 275/42 g. Kdos. Od 18. 9. 1942. Glez je tokom razgovora rekao da Nemaka mora energino da zahteva od Hrvatske da, kao prvo, prestane sa terorom nad Srbima", da se zabrani divljanje ustaa" i da dode do korenitih promena" u NDH. Molim da se ovo moje miljenje nikako ne shvati tako kao da sam ja iznenada pao pod uticaj nekih trenutnih izliva lirskih oseanja i sentimentalnih raspoloenja." RH 31 111/12: U vezi sa predstojeom posetom Hitleru zapisao sam 22. 9. 1942. najvanije probleme. Imam tri osnovan zahteva: Maral mora da ode"... Predlog general Prpi... Reorganizacija ministarstva teritorijalne odbrane... Smena Eugena Kvaternika... Nunost da i Hrvatska seljaka stranka ue u dravne institucije... Maek"... Tito-Popovi-Livno... Reor ganizacija hrvatskih domo-brana... Teme razgovora u Sofiji... Maekov poverenik javlja daje do sada Beograd tumaio njegova politika gledita. Istina je, meutim, ova: bez obzira na to kakva e da bude nova drava Jugoslavija, mora da se rauna na to da postoji Nezavisna drava Hrvatska i hrvatska vojska. Sa ovom injenicom morae svako da rauna i u buduim pregovorima oko formiranja eventualne neke nove Jugoslavije. Dode li do sloma ustakog reima, hrvatska armija e da zaposedne hrvatske granice. Tada moemo sa Srbima da zaponemo pregovore o tome da il Hrvatska uopte sa Srbima da stvori jednu dravu. Ako i pristanemo na to, onda treba da se vidi pod kojim uslovima da formiramo dravu sa Srbima... General Mihailovi trenutno se nalazi u Hrvatskoj."

(67)

Brokdorf.4 Ribentropov pomonik iz diplomat-skog odeljenja na aerodromu Vinica naao se sa aporuzom.5 On je Nojbaherov zet. Tek to smo sleteli, poleteo je avion Mihaela Anto-neskua, a pratio ga je Nojbaher.6 Sa aerodroma smo, sa stvarima, krenuli pravo u umu, u firerov Glavni stab koji je sav okruen zelenilom i umskim barakama. Uskoro smo se nali pred Hitlerovom kuom. On nas je doekao na vrati-ma. Prvo je pozdravio poglavnika, a onda je ugledao mene. Stajao sam, skromno, po strani. On se onda, izgleda, toliko iznenadio i obra-dovao to me vidi da je skoro potrao prema meni. To me je toliko zbunilo da sam ga doekao vojnikim pozdravom, umesto da sam po-digao ruku i doekao ga hitlerovskim pozdravom. Hitler me je srdano pozdravio, i to je bilo oevidno. Uputili smo se u umsku kolibu i na-li u jednom predsoblju. On je iao ispred nas. Neko od sitnih inov-nika hteo je da me zadri i da mi ne dopusti da krenem za firerom, ali je Hitler dao znak da me pusti. Ne pokazujui neke naroite znake postovanja, kazao je poglavniku da sedne za sto na kome su bile vojne karte. Ribentrop je seo desno od Hitlera, a Ler malo dalje. Kajtel je sedeo do Pavelia, dok smo Kae i ja sedeli preko puta Hitlera.
Friedrich Gustav Baron von Brockdorf (Kletkampf, 25. 5. 1891 - 1- 1- 1944, Zagreb), pukovnik, poslednja dunost bila mu je u tabu nemakog opunomo-enog generala u Zagrebu. Alfred de Chapeaurouge (Hamburg, 1. 6. 1907 - ?), od 9. 3. 1936. radi u nemac-koj ambasadi u Sofiji, 6. 9. 1937. na dunosti u nemakom konzulatu u Bejrutu, 12- 9. 1939. na dunosti u nemakoj ambasadi u Bukuretu, 11.11. 1940. drugi konzul nemakog generalnog konzulata u Carigradu, I. 4. 1943. pozvan da sluzi u Vermahtu. U vezi sa razgovorom od 24. 9. 1942. uporedi: A. Flillgruber, Staatsmanner und DiPlomaten bei Hitler, 2. Bd., 11-126.

Kod prvih Hitlerovih rei imao sam oseaj da bi se ovaj razgovo mogao pretvoriti u novi 12. februar. (Ovde Horstenau misli na 12. feo ruar 1938. i Hitlerov razgovor sa kancelarom Austrije Kurtom u nigom. Voa Nemake tada je izjavio: Ovde se nee pregovarati *' Time je Hitler jasno dao do znanja da moraju da se prihvate njegovi uslovi, prim, prev.) Hitler je govorio o nunosti jaanja pozicije Pave-lia. U torn trenutku obratio se Paveliu, a re vae" izgovorio je prilino jakom, zapovednom tonu. Hitler je naglasio da bi on najradije povukao sve nemake trupe iz Hrvatske poto nema nikakvih politic-kih interesa u toj zemlji. Hitler je zatim govorio o optem stanju u Hrvatskoj, dakle, o nemirima, oruanim sukobima sa pobunjenicima, i o stanju u hrvatskoj vojsci. Iz njegovog izlaganja se videlo da on, oe-vidno, slabo poznaje situaciju na torn podruju. Govorio je o ustaama kao o dobrim dobrovoljakim vojnim jedinicama. Dotakao se, onako povrno, i domobrana za koje je smatrao da predstavljaju neku vrstu teritorijalne odbrane. Ja sam se na to, neupitan, usudio da uzmem re i zamolim za dozvolu da objasnim neke stvari i pojmove. Adolf Hitler je primio k znanju, ne suvie mrzovoljno, nekoliko mojih dopuna i is-pravki, a zato je bio blagonaklon kada sam kritiki govorio o stanju u vojsci i slabostima hrvatske armije. Ona ne poseduje dovoljno kolo-vanih oficira. Firer je naglasio vanost mladog oficirskog kadra u mo-dernom ratovanju. Te veeri sam doznao zato je ova tema toliko vana ba danas. Nekada su oficiri tek sa sedamdeset i pet godina ime-novani na mesto feldmarala, danas taj visoki poloaj primaju sa pede-set. Desi li se da primeti nekog izuzetno sposobnog oficira koji, reci-mo, ima trideset i osam godina, on, Hitler, nee nimalo da se ustee da ga posle dve godine unapredi u in feldmarala. U Nemakoj armiji ima mnogo oficira koji su kapetani, a imaju samo dvadeset i est godina. Firer je podvukao vanost za mladu, tek formiranu hrvatsku voj-sku da ui od jedne takve iskusne armije kao to je nemaka. Ostalo se samo na toj tvrdnji. Hitler nije nita podrobnije kazao o torn problemu. Na kraju je i poglavnik dobio priliku da govori o ustanku na tlu N*-**r Paveli je bio vidno nesiguran, muio se da nade prave nemac izraze. Na kraju se ipak odlino izvukao. Istona Bosna, zapadna Bs^ na,

(68)

Srem, Slavonija ... - na svim tim podrujima stanje je mirno. Sit11 acija je loa samo juno od demarkacione linije (koju dre ItaUJ ^ prim. prev.). Tom lukavom konstatacijom dobio je bitku. Svi su da okrenuli ka italijanskom pitanju i na zaista udnu politiku itali-f generala Roate. Za mene je to, naravno, bilo vise nego dobro-j0]a tema. Izvukao sam iz mojih dokumenata geografsku kartu koju . uraCtio Lombardi.7 Na njoj su bili oznaeni poloaji italijanske 2. 'urnijc Firer je upitao za brojnost italijanskih trupa. Primetio sam da sam kao solidan momak", dobro obaveten o torn pitanju, te da se na hrvatskom prostoru nalazi oko sto italijanskih bataljona. Realno stanje bilo jc, meutim, ovakvo: u prolee je tu bilo 198 bataljona, a sada se nalazi sto i dvadeset italijanskih bataljona. Kae je podrao moje izla-ganje, a Hitler je od iznenaenja razrogaio oi. Razgovor se nastavio na tu temu i Hitler je najzad rekao da e ovo pitanje raspraviti sam sa Musolinijem tokom njihovog sledeeg susreta. Kao da me je ubo iglom kada je kazao daje ovo podruje suvie daleko od nemakih interesa i svega onoga to ga zanima, a to je podruje severno od Brenera (dananja granica Italije i Austrije, a Brener je poznati planinski tesnac u Alpama, prim. prev.). Firer je posle toga zahtevao da mu se obez-bede konkretni podaci. Kajtel je odmah reagovao i izjavio da e to uraditi general Glez fon Horstenau. Onda se u razgovor umeao Ri-bentrop, i dodao: I poslanik Kae." Kajtel se sloio sa ovom primed-bom i dobroduno dodao da ja treba da se pobrinem za vojni deo referata, a Kae za politiki. Vojni deo, razume se, uz saradnju sa ge-neralom Lerom. Ribentrop se sve vreme drao po strani i gotovo da nije ni uestvovao u razgovoru. Razlog za to, kako je kasnije nevoljno pnznao, leao je u injenici da se nije dovoljno pripremio za ovaj susret! I kada je Ribentrop konano neto izgovorio, uradio je to samo iz strana da mu firer ne bi zamerio daje sve vreme utao. Ovo drutvo je zaista uasno! Hitler mi je uputio gotovo pretei pogled i dobacio da mu moramo nabaviti podatke koji su apsolutno pouzdani. 8
Lombardi. O njemu nemamo podataka, osim da je kao pukovnik bio u tabu generala Rea. III/12: pnmedba Mecgersa od 24. 9. 1942. na dokumentu: Treba da se ' upe svi dokumenti koji govore o nekorektnom ponaanju Italijana u predelima R-"' SU 0' zaPoseli- Njihovo ponaanje smeta i oteava rad nemakoj vojsci. re'|l S;i ta^ozvanim antikomunistikim snagama, sluajevi Mostara, Foe i tako nio m ^kumenti moraju biti stoprocentno pouzdani i tani. Ove dokumente str 111,0 ^a sakupimo zbog predstojeih razgovora nemakog ministarstva ino-ani" poslova i Musolinija. Za sedam dana sastaju se Ribentrop i Musolini..."
! 3'

Tokom razgovora dodirnuto je i pitanje dvadeset hiljada etnika, koje bi Roata, kako sam izneo, najradije izveo iz Hercegovine i upo-trebio kao svoje saveznike kod Livna u borbi protiv partizana. Posle ovog Paveli je pourio da doda da Roata ak namerava da te svoje prijatelje ostavi u garnizonima III zone, koji se nalaze u neposrednoj blizini demarkacione linije. Paveli se takoe alio na Italijane, jer pruaju zatitu Jevrejima. Poglavnik je s ponosom izjavio da je jevrej-sko pitanje reeno svuda gde moe da deluje hrvatska vlada. Kada je u vezi s tim Pavelic spomenuo Vatikan, Hitler je krugu svojih saradnika uputio nekoliko ljutitih i prekornih pogleda, a istovremeno i punih tri-jumfa. Time je dat jasan znak da je'hrvatski ef drave ve dobio bit-ku, i to potpuno. Uzalud sam se trudio da Lera izvuem iz depa kao dokera, i da njega uvuem u razgovor kako bi im izneo svoje milje-nje. No, on je to uinio tek onda kada smo mi ve otili. Dok smo pre-lazili za okrugli sto za kafu, rekao sam generalu Kajtelu da su se trcsla brda - a rodio se mi. Da sam taj mali mi mogao da budem ja, tada jo nisam razmiljao tako intenzivno. Zaista, Paveli je, pri emu je mislio na mene, zamolio da se za Hrvatsku odredi poseban nemaki zapovednik. Komandovanjem iz Beograda izgleda mi uvek kao da na taj nain ponovo priznajemo jugoslovensku drava. Na ovu primedbu Hitler je odmah reagovao i odgovorio: Vi ste potpuno u pravu. Ne smemo da stvorimo utisak da dravu koju smo razorili elimo ponovo da

(69)

vaskrsavamo." S pravom je Paveli ovu firerovu primedbu video i kao svoj znaajan uspeh. Ko je u ovim razgovorima izgubio - vero-vatno ja. Pa ipak, i poglavnik i Kae..., no, o ovome u govori kasnije. Poglavnik je na kraju razgovora predstavio fireru svoju pratnju kojoj je pripadao i moj stari prijatelj Ivo Perevi. Svi smo se, kako sam spomenuo, uputili ka okruglom stolu da popijemo kafu. Sedeo sam izmeu Lera i jednog oveka ijeg imena ne mogu da se setim. Sluajno je ispalo daje Hitler sedeo preko puta mene. U ovom sluaju, kada smo ovako neformalno razgovarali i pili kafu, nije postojao stro-gi protokol. Rezultat slubenog razgovora delovao je na mene negativ-no. Postao sam pomalo apatian. Nisam uestvovao u razgovoru, sem kada sam u jednom trenutku podvukao vojnike uspehe austrijskih trupa. Ovo je bio jedini izuzetak. Pri torn sam pokazao na Kaea, te sam na austrijskom dijalektu kazao: Ovo ja uvek ponavljam, ali mi Kae ne veruje!" Do teme smo stigli tako to je Hitler govorio o smislu ratovanja. On je, izmeu ostalog, zakljuio da je vrednost rata i u tome to doprinosi vrem povezivanju svih krajeva i plemena jednog naroda. Nestaju lokalni patriotizmi u korist jednog opteg nacio-nalnog rodoljublja. Pri torn je firer podsetio na godine 1870/1871, kada su se Nemci iz svih nemakih regija istakli kao patriote. Hitler ie
. . . . 9 .

u ovom ratu specijalno pohvalio beku diviziju koja se odlino borila. Vojniku hrabrost ostalih austrijskih pokrajina kao to su tajerska, Koruka, Tirol, Salcburg, Gornja Austrija - podrazumeva se, tako da to ne treba ni isticati. Hitler: Namerno sam od samog poetka Austrijancima (Hitler ih zove 'stanovnici istone marke', prim, prev.) davao najtee zadatke. Nikada trupe nisu tako gadno povraale kao to je to sluaj sa Austrijancima tokom transporta laama u vojnom pohodu protiv Norveke, pa ipak su oni kod Narvika ostvarili udo i pobe-dili." Kada je Hitler govorio o Gornjim Austrijancima", ja sam pomi-slio u jednom trenutku da kaem sledee: fireru, dozvolite mi da odem i telefoniram gaulajteru Ajgruberu da ste vi upotrebili izraz 'Gornji Austrijanci'." Ja sam, meutim, utao. Usput govorei, i danas je Hitler rado govorio o tome da je on Austrijanac kada je isticao za-sluge monarhije. U torn pogledu, nema sumnje daje kod njega dolo do korenite promene. Ovo, medutim, ima samo teoretsku vrednost. U grubom svetu i-njenica, firer, time to je Austrijanac, ne povlai nikakve krajnje za-kljuke. Neposredno pred Pavelievu posetu fireru, Ler je razgovarao
Nemaka 44. peadijska divizija formirana je 1. aprila 1938. u Beu. Divizija je nastala iz delova nekadanje 1, 2. i 3. austrijske divizije. Zajedno sa 45. pe-adijskom divizijom Line, 44. divizija bila je pod komandom XVII armijskog korpusa u Beu. U toku vojnih operacija protiv Poljske 44. divizija nalazila se u sastavu armije grupe Jug i ona je uestvovala u borbama kod Lemberg-Tomaova (Lvov, na poljskom, prim, prev.), koje su se vodile 13 dana, od 16. do 29. septembra. Ista divizija uestvovala je u pohodu na Francusku i ima zasluge za pro-boj fronta kod Soma i Oana. U pohodu na Rusiju 44. divizija ponovo se nala u sastavu armije grupe Jug. Uestvovala je u tenkovskoj bici kod Dubna koja je trajala etiri dana, od 29. juna do 3. jula 1941. Pros la je mnoge zimske borbe. Uestvovala je u bici kod Isjum-Kupjanska (od 22. do 26. juna 1942). Nestala je Zajedno sa 6. armijom u borbama kod Staljingrada, od 19. novembra 1942. do 1. februara 1943. Uporedi K. Peball, kasnije u: E- Finke, K. und k. Hoch und Deutschmeister, Graz-Stuttgart 1978, 339-357; A. Schimak - K. Lamprecht - E. Dettmer, Die 44 Infanterie-Division. Tagebuch der Hoch- und Deutschmeister, Wien 1969.

sa Hitlerom i ukazao na uasnu politiku ustakog reima. I tokom poslednjeg razgovora Ler je o tome razgovarao sa Hitlerom. Stekao sam utisak da ovoga puta Ler uiva podrku ak i od Himlera. Hitler je, medutim, odbacio Lerove prigovore. Kada je zapoelo razgovor o ustakim uasnim zloinima, Hitler je primetio da mu je Paveliev reim u Hrvatskoj odan, te da zato nema nikakvog razloga da i dalje ne podrava ovaj reim. Nemaka nema previe dobrih
(70)

prijatelja. Dobri Hrvati, zakljuio je firer, neka se slobodno iive". On je pod ovim mislio na ubijanje Srba. U istom trenutku nemako ministarstvo spoljnih poslova ima velike muke zbog Nedica, 10 a to je pre svega posledica hrvatskog reima koji je ogrezao u krvi. Nedi i lanovi njegove vlade 20. septembra 1942. predali su nemakim vojnim vlasti-ma memorandum i ponudili ostavku. U memorandumu su nabrojali razloge koji su ih naveli na taj korak: nemaeke vlasti, kao prvo, preko-merno eksploatiu Srbiju; dalje, na snazi je zakon o odmazdi nad srp-skim civilnim stanovnitvom; tree, bugarske trupe okupirale su deo srpske teritorije; etvrto, komandu nad Nedievom policijom imaju vii inovnici iz SS jedinica i nemaeke policije (HSSPF). Majsner (Meyszner) odbio je da prihvati Nedievu ostavku tako daje on i dalje bio predsednik srpske vlade i pored toga to su mu nemaeke okupa-cione vlasti dale samo neznatne ustupke. Ali ta briga monike i siini-ke za tako sitne stvari kao to je, eto, srpski problem sa ove i one strane reke Drine; ili, pak, seanje na situaciju iz 1903. izmedu Austrije i Srbije, koja je prouzrokovana smru poslednjeg Obrenovia! Iivljavanje", to je postao temeljni princip nae medunarodne politike. I ovo iivljavanje", razume se, mora, verovatno, ako se pokae potreba i okolnost, da ima svoje granice, ali njih e da pokae mona ruka sudije. Slinu situaciju imali smo 1939. kada je u nemakom narodu vladalo neprijateljstvo prema boljevicima. Dve godine kasnije, 1941, bili smo svedoci novog, tek zakljuenog prijateljstva Nemaeke sa boljsevicima. Kada su nae trupe umarirale u Ukrajinu, po krat-kom postupku smo istonu Galiciju pripojili Poljskoj. A u torn predelu
Milan Nedi (Grocka, 20. 8. 1877 - 4. 2. 1947), uestvovao u balkanskim ratovi-ma i u Prvom svetskom ratu, od 26. 8. 1939. do novembra 1940. ministar vojni, od 29. 8. 1941. ef srpske vlade pod nemakom vojnom upravom i imao je zva-nje predsednika vlade. Posle 1945. naao se u amerikom zarobljenitvu i oni su ga isporuili jugoslovenskim vlastima.

ive mnogi narodi. Isto tako je Transinistrija sve do Odese prikljuena Rumuniji. Naa politika postupala je jednako prema dobrim Ukrajinci-ma kao i prema Rusima, koji su untermenen" (koji, dakle, ne pripa-daju ljudskom rodu, nego pre ivotinjskom svetu, prema ideologiji na-cista, prim. prev.). Sudbinu Ukrajinaca odredili smo zakonom prema kome oni dve stotine godina moraju da vode ivot robova kojima se, dakle, iskljuuje svaka mogunost da napreduju u drutvu. Malo kasnije, ipak smo u Ukrajincima otkrili ljude koji su zapravo Rusi, ali stoje na skali ljudskih vrednosti daleko iznad Rusa". Odnedavno smo Ukrajince izjednaili sa Hrvatima. Ukrajinci, navodno, svoje poreklo vuku od germanskog plemena Istonih Gota. Otkrili smo da Ukrajinke imaju duge noge, a njihovi muevi da su, uglavnom, plavooki. Hitler, kao dobar Rozenbergov dak, to objanjava na sledei nain: seobu Is-tonih Gota iz Ukrajine ne treba tumaiti tako kao da su svi pripadnici ovog germanskog plemena napustili Ukrajinu. Ne. Ukrajinu su napu-stili, uglavnom, mladi pripadnici lstonih Gota, dok su stariji ostali u Ukrajini. (Ja se na ovom mestu pitam odakle bi onda ti lstoni Goti, starci, dobili potomstvo. Hitler nam nije pruio istorijsko objanjenje za ovaj fenomen.) Budunost nemaeke nacije ne nalazi se vise na dale-kim morima gde postoji opasnost za nas kao kolonijalne gospodare, da nam se rasa iskvari. Naa budunost lei u Ukrajini gde se nalazi najplodnija, crna zemtja. On, Hitler, ima danas ve 54 godine i vise nije sposoban da se privikne na beskrajnu irinu i veliinu te ravnice. Nemaka omladina, medutim, nee s tim pitanjem imati nikakvih problema. Toliko o Hitlerovim idejama. . U ovu svesku u naknadno uneti firerovu izjavu o tome da se ne dozvoli ponovni vaskrs Jugoslavije. Hitler je izjavio da ono toje uni-teno.on ne namerava ponovo da obnavlja, i dodao: je slino kao na Zapadu gde sam ja dobro pazio da Belgiji ne prikljuim pokrajinu Zajs." Moja
(71)

malenkost je, 14. decembra 1941, u Beu, izjavila pred feldmaralom Kajtelom da unitenje Jugoslavije od strane Nemaeke predstavlja krupnu, teku greku. Od svih drava koje su stvorene u Versaju, Jugoslavia je najbolja i najuspelija tvorevina. Mogli smo jednostavno da zloinaku, nesposobnu srpsku kliku oteramo, a da dravu, koja kao privredna celina poseduje vrednost, organizujemo na novoj osnovi, a takvom Jugoslavijom da upravljamo uz pomo jednog vojnog zapovednika, i to iz Zagreba. avionom me je malo izmorilo, a kada je Hitler dao znak da je razgovor okonan, ja se nisam protivio. Rastanak je bio kratak ali svean, i odmah smo krenuli u Vinicu, u hotel Jegerhorn" koji je opremljen sasvim pristojno. Hotel slui kao smetaj za goste Vrhovne komande Vermahta i tu je predvideno da i mi spavamo. Ribentrop je prvo za nas priredio malu zakusku. Za stolom za visoke goste sedeo sam do Perevia, a ovaj do Ribentropa. Kao i uvek ovaj razgovor je bio skoro ravan muenju. Ribentrop je prvo drao obavezan govor, u kome nije bilo nieg njegovog, linog, nego samo obine, izlizane propagandne fraze koje e on, verovatno, u podne da ponovi u govoru pred Antoneskuom. Glavna tema govora: Englez. Engleski vojnik je bedna svinja i obina kukavica, a eril je budala i idiot. I Hitler je, dok smo pili kafu, veoma lose govorio o Britancima kao vojnicima; ne ceni ih mnogo. Ja mislim da se u Prvom svetskom ratu nisu najbolje snali kada su vodili ofanzivne vojne akcije. U odbrani, medutim, Englezi su se pokazali kao ilav i hrabar protivnik. Dananji engleski vojnik nije vise hrabar. Ribentrop je rekao daje naa pobeda sigurna, a onda je pogledao u nebo, kao to radi vernik u molitvi i ponovio uobiajenu reenicu koja istie genijalnost firera. Tako je pola asa govorio ve poznatim frazama. Posle toga Ribentrop je preao na dru-gu temu. Priao je o svojim utiscima kada je posetio Zapadni front u toku vojnih operacija protiv Francuske 1940. Frontovska svinja" Joahim Ribentrop pokuao je da nas ubedi kako bi najradije voleo da uestvuje u jednom opasnom i krvavom napadu peadije na nepri-jateljske poloaje. Hitler je, medutim, svaki put spreavao tu nameru, jer se, eto, mnogo brine za ivot tako sposobnog i dragocenog oveka koji mu je neophodan u diplomatiji i u voenju dravnikih poslova. To je prosto tako! Moje zlobno komentarisanje Ribentropovog ponaanja predstavlja, zapravo, veliku nepravdu. Mnogo sam nezahvalan, jer prema meni lino Ribentrop je uvek bio korektan i prijatan. On me je, istina, jo neko vreme, negde do poetka rata, oslovljavao sa ekscelencijo", a onda je prestao, ba kao i Kajtel. Tek to sam se naao u svojoj prijatnoj sobi, na vrata je pokucao moj prijatelj Varlimont. Lice mu je izgledalo zabrinuto. Odmah je preao na stvar: Nije potrebno da vas pitam kako ste, jer Kajtel nam
________________________ Put u Hitlero v gla vni stab

je upravo izdao nalog da vas postavimo za komandujueg generala u Hrvatskoj." Izgleda da mlinovi boji brzo melju. Varlimontu sam odgovorio da ne treba da sumnja u iskrenost mojih oseanja kada kaem da me ova vest nije nimalo obradovala. Kao prvo, ja sam u nemakoj armiji ipak tudi Austrijanac. Sem toga ja sam samo pola vojnik, a pola sam civilno lice. A najvaniji razlog moje zabrinutosti jeste shvatanje hrvatske situacije i pogrene nemake politike prema Zagrebu. Varlimont je onda poeo da govori o situaciji u Vrhovnoj komandi Vermahta i u Vrhovnoj komandi armije i zakljuio: Nalazimo se u te-koj krizi." Jo mi je saoptio da Haider, ef generaltaba, samo to nije smenjen. Njega e da zameni mladi general Cajcler.11 Za to se zalae mund. Cajcler je nizak, ambiciozan ovek, koji ima veliku elavu
(72)

glavu. Neko vreme Varlimont mu je bio pretpostavljeni. Pre nekoliko nedelja bio je ef taba kod generala Rundteda, u Francuskoj, u mestu Sen Zermen an Le (St. Germain en Laye). Gde se trenutno nalazi Cajcler, to Varlimont ne zna. Pred Hitlerom se pravio vaan i isticao svoje zasluge prilikom povlaenja iz Rostova, gde je bio ef taba kod generala Klajsta. Detelina sa tri lista: Kajtel, Jodl i Varlimont preti, a to je prirodno, da se raspadne kada Cajcler preuzme novi poloaj. To je neminovno. Hitler ve tri nedelje odbija da im prui ruku kako je uobiajeno pre poetka razgovora. Ako se takvo firerovo ponaanje uskoro ne promeni, to je za njih lo znak. Nije mi sasvim jasno koji su uzroci tome da su oni pali u nemilost kod Hitlera. Objanjenje Varli-monta izgleda mi uverljivo. On kae da Adolf Hitler nije zadovoljan tokom vojnih operacija koje su se vodile oko reke Don, i to u tre-nutku kada smo preli na drugu obalu te reke. Hitler je veoma razoaran torn operacijom. Koliko sam obaveten, dolo je do ustrog razgovora i neslaganja izmeu firera i njegovih generala. U jednom trenutku Hitler je zamerio generalima zbog neke njihove odluke koju je on procenio kao pogrenu. Sve razgovore koje vodi firer ve due zapisuje jedan stenograf koji je radio u Rajhstagu. Generali su imali
Kurt Zeitzler (CoBmar/Luckau 9. 6. 1895 - 25. 9. 1963), Hohenaschau, postao 1. 1. 1937. potpukovnik, 1. 6. 1939. pukovnik, 1. 2. 1942. generalmajor, od 24. 9. 1942. do 1. 7. 1944. ef generaltaba nemake armije, a 31. 1. 1945. smenjen. U pitanju je Grupa armije A pod komandom generala Lista, koja je 26. jula 1942. kod Rostova prela na drugu obalu reke Don.

dcset godina i pripada oficirima starog kova. Od vremena kada je postao major nije imao vise direktnog dodira s vojnicima, a neko vreme bio je Haldersov zamenik. Imao sam utisak da smo se bez mnogo rei dobro razumeli. Poglavnika je pozdravilo oko dvadeset i pet hrvatskih oficira i vojnika. Oni slue kod Staljingradskog fronta koji je udaljen oko ezdeset kilometara od naseg mesta. Bore se u jedinicama hrvatske Iegije. 16 Paveli im je odrao govor i podelio im odlikovanja. Ovi hrvatski vojnici imali su tamniju boju lica jer su mesecima izlo-cni suncu, vetru i kii. Sve su to bili krni momci. Nemaki oficiri su nam rekli, i to i onda kada Hrvati nisu bili prisutni, da je hrvatski vojnik najbolji od svih naroda koji se zajedno sa Nemcima bore protiv Rusa. Posle njih dolaze Slovaci, pa onda Rumuni i tako redom. A naj-loiji su Italijani i Maari. Nasi su u Budimpeti primetili da su Mada-ri reili da poalju na Istoni front to manje Madara, a to vise nacio-nalnih manjina iz Maarske. Maarska je morala da poalje deset divizija na Istoni front. Kaznili smo ih tako da u predvidenom ratu na tlu Rumunije oni nee uestvovati. Paulus je primio hrvatske legionare, a onda je odrao kratak, ali veoma dobar govor. Oficirska menza je jednostavna, primitivna drve-na baraka. Paulus je priao o osvajanju Staljingrada, koje je bilo u toku. Usput je spomenuo da smo do sada osvojili vei deo junog dela grada. Naroito je naglasio tekoe na koje nailazi u sprovodenju ove akcije. Na samom poetku akcije protiv severnog dela grada poslali smo tenkovske i motorizovane trupe koje su morale nedeljama da izdre borbu na ovom uskom delu ratita koji razdvaja severni deo grada od junog. Paulus me je upoznao u Beu, pre nego to smo kre-nuli u vojnu akciju protiv Rusije. Iz malo rei koje sam razmenio sa generalom, saznao sam da su nasi gubici ogromni, neverovatni. Postoji samo mali broj visokih generala koji me ne
10

Posle poziva za borbu protiv boljevika javilo se oko hiljadu hrvatskih dobro-voljaca-da slue u vazduhoplovstvu, pet hiljada u pesadiji i nekoliko stotina u ratnoj mornarici, i poruili da su spremni da krenu u Rusiju. Hrvatski peadinci boravili su u regrutnom centru u Delershajmu (Dollersheim) koji je dobio ime 369. peadijski puk, a komandant je bio pukovnik Ivan Markulj, a njegov zamenik Stjepan Grli. Obojica su sluili u austrougarskoj vojsci. Od kraja septembra 1941. uestvovali su u prvim borbama protiv Rusa. Gotovo svi hrvatski vojnici izginuli su u Staljingradskoj bici. Uporedi: P. (73) Gosztony, Hitlers fremde Heere (Hitlerova strana vojska), 132 f., 177. 271 ff., 353 f.

poznaju. Moje pamenje je, naalost, veoma lose. Ima pukova koji jo imaju svega nekoliko stotina vojnika. I beka divizija nalazi se kod staljingradskog pakla. Paulus mi je takoe potvrdio da se oni veoma, veoma dobro dre. Na osnovu svega to ujem o Staljingradu, doao sam do nekog saznanja, pa se pitam, da li je uopte bilo potrebno da zagrizemo ovaj mamac. Ovde troimo snagu, a to nam samo stvara tetu, jer smo tako usporili napredovanje ka Kavkazu. Kad ve spominjem Kavkaz, da kaem i ovo: List se ve tri nedelje ne nalazi na frontu, nego u svojoj kui u Garmiu, jer se ne slae sa Hitlerom oko vodenja rata na rus-kom frontu. Hitler17 sada lino komanduje ovim armijama koje vode Ruof i Klajst. Ruof je nedavno izgubio jednog sina u ratu. Ostao mu je jo jedan. Ruof je bio prvi ef u tabu generala Lista u Beu. Poslednji put video sam ga u Parizu, 16. ili 17. juna 1940, u kafani Cafe de la paix". U Francuskoj se nalazi brdski korpus Lane (poslednji ef gene-raltaba bio je Bajer koga sam video krajem maja nedaleko od Laona). U mestu Majkop naili smo samo na skladita goriva. Sami izvori nafte lee junije. Mesto se jo poetkom oktobra 1942. nalazilo u ruskim rukama. Bogata i obilna hrana sakupila je drutvo za stolom. Kako bi raz-vedrio prisutne i poveao im apetit, ef generaltaba Smid je priao svoje doivljaje sa ratita. mid je simpatian i jednostavan oficir koji poseduje narodski humor. Pokazujui nam na brojne muve koje lete oko nas, upozorio nas je na to da su one uzronik ukrajinske bolesti", jer sleu na brojne leeve, a onda zarazu prenose na ive ljude. Takode je primetio da su ribe u Donu neobino krupne, a uzrok tome vidi u hiljadama leeva koji se jo uvek u njemu nalaze. Pozdravio sam se sa Hrvatima, a generalu Paulusu sam poeleo vojniku sreu. Ve se sputala no kada smo uli u avion. Krenuli smo u Starobjelsk. Na ovom isturenom mestu nalazi se sedite armije. Dvojica najvanijih oficira poznati su mi od ranije. General-pukovnik
Hitler jc 9. 9. 1941. smenio general-feldmarala Lista koji je bio vrhovni zapovednik armije grupe A, te je sam preuzeo komandu. Uporedi u vezi sa ovim do-gadajima: Warlimont, Im Hauptquartier, 269 f. 8 Arthur Schmidt, roden u Hamburgu, 25. 10. 1895, od 1. 2. 1940. pukovnik, I. 6. 1942. general-major, 20. 6. 1942. Sef generaltaba 6. armije, 31. 1. 1943. pao u rusko zarobljenitvo, gde se nalazio do 1955. godine

frajher Fon Vajks po svom spoljnjem izgledu pre lii na profesora nego na vojnog zapovednika. Pa ipak, on je sposoban i vredan viteki general. Prilikom anlusa Austrije komandovao je armijskim korpu-som iz Nirnberga, koji je zauzeo Be. Kasnije sam ga video na svea-nim partijskim danima, a ponovo 1941. u Zagrebu i Beogradu. Tu je i artiljerijski general Fon Zodentern.19 On je pomalo dosadan, ali veoma estit ovek. Njegovo crveno lice govori da je ljubitelj dobrog vina, a kod generala Rundeta bio je ef taba. Upoznao sam ga aprila 1940. u Koblencu, a zatim smo se sreli u Francuskoj, u Sarvilu i Sen ermenu, a poslednji put sam ga video 1941. na ruskom frontu, u Starakonstantinovu.20 U grad smo se odvezli drugim automobilom. Ispred nas su isle nase kolege. Smestio sam se u sobi koja je bila jednostavna i uredna. Do moje sobe smetaj su dobili Kae, Brokdorf i aporu. U svakom sluaju bio je daleko bolji od rupe koju sam prole godine u Starakonstantinovu morao da delim sa Kvaternikom. I toalet je bio prilino uredan. Pesnik je obino lepo vaspitan, pa ne spominje takve stvari. Oficirska kantina bila je pristojno ureena. A tek veera! Pateta od guije jetre, kolai, a sve to je spremio jedan
19

20

Georg von Sodenstern (Kassel, 15. 11. 1889 - 1955, Frankfurt/Main), od 1. 3. 1938. general-major, 13. 8. 1943. vrhovni komandant 19. armije, 1. 6. 1944. otputen iz armije. (74) Zajedno sa Kvaternikom posetili su Istoni front, a pre toga, 21.7. 1941. bili su kod Hitlera. Uporedi: Hillgruber, Staatsmanner und Diplomaten bei Hitler, 2 Bd., 551-557.

bcki kuvar. Nema-kim vojnicima uopte nije lose u Ukrajini. Jedino je teta to je puto-vanje kui, na krai odmor, za vojnike tako teko. Zodentern, a naro-ito Vajks, bili su duboko pogoeni veu o krizu i neslaganju koje vlada u Glavnom tabu armije. Upravo su primili slubenu informa-ciju da je Cajcler imenovan na novu dunost. Vajks je izjavio da je vodstvo armije na frontu izgubilo svaki interes i motivaciju. ta kazati odgovornim ljudima na frontu kada znaju da mogu svakog trenutka da budu najureni sa svojih poloaja, kao da su sluge, a ne generali. ak vise nemaju prava da slobodno komanduju nijednom divizijom. Da samo podsetim kako je 1918. i jedan Ludendorf vodio operacije, po-tujui strogo hijerarhiju generaltaba, a ovo se odnosilo i na svaku diviziju. Vajks je kazao: Izgleda da se sve kree u torn smeru. Mi svi, naime, imamo oseaj da ova vlast planski unitava stari pruski oficir-ski kadar i njegov duh. Moda smo to i zasluili." U oktobru 1941. bio sam kod Jodla u Glavnom tabu. U jednom trenutku uao je u prostoriju jedan od oficira taba da ga pita neto u vezi sa jednom divizijom koja se nalazila iza glavnog fronta. Jodl mu je odgovorio: ovome ja ne mogu da odluim. Za to moram da pitam firera." Varlimont mi je potvrdio istinitost ove tvrdnje, odnosno, da se Hitler mea u sve po-slove generaltaba. Dana 25. septembra 1942. dorukovali smo u osam ujutro. Nisam ba dobro spavao jer mi je slamarica bila suvie tvrda. Poleteli smo u pravcu Azovskog mora i sleteli u primorskom mestu Mariupol. Ovde je smeten tab hrvatske ratne mornarice. Hrvatski dobrovoljci21 imaju zadatak da trae mine, i to rade veoma dobro. Preleteli smo ogromna industrijska postrojenja. Premda ona jo uvek ne rade, proizvela su kod nas iskreno uenje i divljenje. Kae je to prokomentarisao ovim reeima: Rezultati i podvizi mogu da se po-stignu samo tamo gde vlada disciplina i strogi red." Valjda mu je du-nost kao lana nacionalsocijalistike partije da tako govori. Ja sam razmiljao o tome da li je uopte vredno i dostojno jednog ljudskog ivota poslati ljude na rad u takav pakao, gde udiu a, fabriki dim i prainu. Dok sam tako razmiljao, pojavio mi se Hensov lik sa irokim osmehom, i ujem rei koje je voleo da ponavlja: Za rad su stvoreni Prusi i esi, a mi ostali stvaramo na polju kulture." Ulaz u grad Mariupol bio je straan: pogled nam je pao na rune stanove radnika pro-letera, a stanovali su i u zemunicama. Ulice su lose, neasfaltirane, a iza naeg automobila die se oblak praine. Nali smo se pred jednom ogromnom stambenom zgradom. Ovde nas je primio general-pukovnik frajher Fon Rihthofen, slavni borac iz vremena panskog graan-skog rata. Od pre nekoliko nedelja on je imenovan za Lerovog nasled-nika, za efa 4. ratne vazduhoplovne flote. Ima 48 godina, ali kada o-vek gleda njegovo lice, on izgleda mnogo stariji. Hladan je i promis-Ijcn. Upoznali smo i komandanta vazduhoplovstva veoma sposobnih

H r v a t s k a l e g i j a r a t n e m o r n a r i c e b i l a j e p o d k o m a n d o m k a p e t a n a f r e g a t e An d r e V r k l j a n a i f o r m i r a n a j e u j u l u 1941. tab je imala u Mariupolu, u Rusiji, i u Var -m, u Bugarskoj. Na raspolaganju je imala motorn e amce i lovc e na podmornice od st o tona nosivost. Hrvatski morep lovci su se 21. maja 1944. vratili u Za greb. 22

hrvatskih pilota, potpukovnika Dala." I on je nosio odlikovanje. Posle toga posetili smo pomorsku luku koja je, naravno, bila skoro praz-na. Tu je bila lada hrvatske obalne strae. Poglavnik je hrvatskim moreplovcima odrao govor i podelio im odlikovanja. Oni su veoma lepo izgledali u nemakim mornarikim uniformama. Sveanom inu prisustvovao je i admiral Ukrajine.23

(75)

Ne slaem se sa tvrdnjom da lino delovanje efa drave u ovak-vim prilikama negativno deluje. I pored lepih Pavelievih rei upue-nih svojim zemljacima, imam utisak da on nije u stanju da uspostavi stvaran, ljudski kontakt sa njima... Dorukovali smo kod admirala, a onda smo ponovo uli u avion i preleteli grad Nikolajevsk, a posle etiri asa leta sleteli u Starobjelsk. Leteli smo dugo pored obale Crnog mora, preleteli reku Dnjepar, a onda leteli du reke Bug. Putovanje nam je bilo veoma zanimljivo. Leteli smo veoma nisko tako da smo mogli da vidimo svaku kuu. Crkava ima malo, a groblja gotovo uopte i nema. Nikolajevsk je veliki grad, a kako izgleda, centar je lepo izgraden. Kraj oko reke Bug veoma je raznolik. U est uvee sleteli smo na aerodrom Vinice. Smestio sam se u istu sobu gde sam ve noio pre dva dana. Telefonirao mi je Mecger i rekao da vec zna za najnovije vesti koje se odnose na planove da me postave na novu dunost. Odgovorio sam mu da ovim mogu da izgu-bim samo cast i ugled. U sedam je doao po mene kapetan Vajceker. On je upravo zavrio vojnu akademiju i simpatian je mlad ovek, rodom iz Virtemberga. Vajceker me je odveo u Glavni stab, kod Varli-monta. Prvo su mi predali nacrt za moju novu dunost kao specijal-nog" izaslanika. Zatim smo seli za sto. Ovde sam upoznab pukovnika generaltaba frajhera Fon Butlar-Brandenfelsa,25 a nadimak mu je .Troj. On je novi Varlimontov zamenik, a pre togaje bio na dunosti u 'oslu. ovek koji nosi isto prezime kao i on sluio je u mom puku kao oficir generaltaba, pre nego sto sam napustio vojsku, dakle, posle Prvog svetskog rata. Pukovnik Butlar ostavio je na mene utisak ener-ginog oveka i strogog oficira. On mi, medutim, nije bio naroito simpatian. Varlimont je bio, kao i uvek, prijatan domain. Malo kasnije za na sto pozvao je ministarskog savetnika Grajnera.26 Grajner je dobio zadatak da nam ispria o radu na Dnevniku u generaltabu. Butlar je paljivo sluao moje izlaganje o tome koliko je na, austrijski nain voenja ratnog dnevnika sistematian, a nemaki to nije. Posle veere Varlimont me je otpratio do kola i usput mi ispriao najnovije vesti. Smund je jue avionom stigao iz Pariza i doveo je novog efa generaltaba Cajclera. Cajcler je odmah unapreden, te je od general-majora imenovan za peadijskog generala. Danas pre podne izvrena je sveana primopredaja koja je trajala 45 minuta. Dosadanji ef generaltaba oprostio se od Hitlera. Rastanak, izgleda, nije bio pre-terano prijateljski. Haider se zatim oprostio od svojih saradnika i pri torn je delovao dostojanstvcno. Toliko od Varlimonta. ...Sada je taj estit ovek proao kroz sva iskuenja koja oveku stoje na njegovom zemaljskom putu. Svako eka, i mora dugo da eka dok ne ode na drugi svet. Preko Melentina primio sam oprotajni pozdrav od Haldera. Napisao sam mu pismo i zahvalio mu... Preostali deo veere proveo sam u krugu Pavelia i njegovih ljudi. Sa mnom su bili Macki, Melentin i ostali. udio sam se kako Macki otvoreno raspravlja o pitanjima koja svima nama lee na srcu. Svi smo ispunjeni istim brigama. Upravo sam se spremio da spavam kada mi javie da bi poglavnik hteo da me vidi. Bilo je jedan posle ponoi. Kazao mi je da me vidi

Potpukovnik Franjo Dal bio je komandant lovake eskadrile. Pored eskadriie bombardera, koja je formirana u julu 1941, kasnije su stvorene i dve eskadrile, takode sastavljene od dobrovoljaca. Re je o nemakoj ratnoj floti - komanda jug, kojom je od 1941. do 20. 3. 1943-komandovao admiral Karlgeorg Suster. (76)

Werner Filmer/Heribert Schawan (pripremili za tampu), Richard von Weizsiicker. Profile eines Mannes, Dusseldorf, 1984, 35 f. Posle rata Vajceker jezauzimao znaajne poloaje u politici Zapadne Nemake, a bio je i predsednik Zapadne Nemake, prim. prev. ~ Hoist Freiherr von Buttlar-Brandenfels, rod. u Kasselu, 2. 9. 1900, od 1.8. 193*-potpukovnik, 1. 10. 1939. u Norvekoj, 1.2. 1942. pukovnik, 1. 1. 1944. general--major. Helmut Greiner (Lajpcig, 20. 4. 1892 - 16. 3. 1958, Vizbaden), teko ranjen na mmcuskom frontu 23. 6. 1914, otpusten iz armije i sluio kao vojni atae, 1. 4. 928. inovnik u Rajhsarhivu, 18. 8. 1939. u Vrhovnoj komandi Vermahta od-reden da vodi Ratni dnevnik, 22. 4. 1943. smenjen je sa dunosti efa za vodenje <ainog dnevnika, a na njegovo mesto doao prof Percy Ernst Schramm, 15. 6. 43. Grajner je vodio dnevnik kod nemakog generala koji sluio pri glavnom stabu italijanske armije, 31.7. 1943. pozvan u Glavni Stab firera, 22. 8. 1943. u ajhsarhivu, 4. 4. 1945. pao u ameriko zarobljenitvo, 9. 4 1946. puten iz za-"Obljenitva. Posle rata objavio brojne priloge i prikaze knjiga, napisao i knjigu: "Uie Oberste Wehrmachtsfuhrung 1939-1943", Wiesbaden 1951. Izmeu Hitlera i Pa velia _______
______________________________ ------------------------------------ --------

kao budueg komandanta nemakih trupa u Hrvatskoj. Radovao se op-stem uspehu njegovog puta i susreta sa Hitlerom. On to zaista sme da kae. No, za Pavelia su daleko vei uspeh one stvari o kojima se uopte i nije razgovaralo, nqgo o one o kojima se govorilo i to je ugo-voreno. Radujem se to u sutra uvee biti u Zagrebu gde u konano moi dobro da se odmorim. U subotu, 26. septembra 1942, naa maina preletela je iznad is-tone Galicije, Maarske i Belih Karpata ka mestu Aspern. Pre poet-ka leta Paveli je dodelio odlikovanje kapetanu Majeru. On je bio na pilot tokom leta prema ruskom frontu. Predstavio mi se kao ovek koji je upravljao avionom kada sam ja rano ujutro, 11. marta 1938, otputo-vao iz Berlina u Be. Bio sam zauen ta sve ovaj ovek zna. Uvee, na primer, kada smo bili u Starobjelsku, priao mi je do pojedinosti o predstojeoj promeni u vrhu armije, a ta promena je u to vreme bila stroga tajna. Dao mi je miljenje o mnogim pitanjima, i to na jedan otar, bavarski nain, koji se podudara sa strogom partijskom linijom. Isto tako, znao je, 48 asova unapred, daje planirano da Hitler 26. septembra putuje avionom u Berlin i da zato ne moemo na povratku u Zagreb da raunamo sa avionom kondor". Samo se u jednoj stvari prevario. Sednica u Rajhstagu se nije odrala, ve je Hitler samo odr-ao govor u Palati sportova... Istona Galicija predstavljala je za Perevia i mene pravi rudnik seanja na borbe iz Prvog svetskog rata. Leteli smo nad tatarskim klancem. Tokom putovanja vreme je bilo prelepo. Svaki vei grad, na svakom koraku budi neko lepo seanje na staru Austriju. Slika nije uvek jasna, ali budi setno oivljavanje prohujalih dana. Preleteli smo GedingHoli.... Na avion spustio se u Aspernu, a na aerodromu nas je doekao Strecijus. Ribentropova izriita elja bila je da Paveli ne putuje preko Bea, pa ak ni ako bi iz Bea nastavio put do Zagreba svojim luksuz-nim vozom. Zato? Ribentrop se opasno posvadao sa Baldurom fon Sirahom, te nije hteo da mu prui to zadovoljstvo da nastupa kao prcdstavnik Nemaeke ispred inostranih gostiju. Nastavili smo vonju kolima poznatim drumom tamersdorfKomojburg-tokerau. U to-kerau, u kasarai konjikog bataljona, pojeli smo neto lagano, a onda smo krenuli ka trgu gde regruti vebaju paradni korak. Prisustvovali smo sveanoj paradi dve i po hiljade hrvatskih vojnika. Nemaki koPut u Hitlerov glavni tab

(77)

mandant pukovnik Fabijanek^' zapoveda hrvatskim vojnicima na stro-gi, pruski nain. Poglavnik je izvrio smotru svojih vojnika uz vojni mars Fridriha Vilhelma III. Re je o uasno looj muzici. Smestili smo se u istim i prijatnim sobama. Svaka soba nosi neko istorijsko ime: Zajdlic, Klajst i Ludendorf, a tu su bili i Slavko Kvaternik i Ante Starevi. Poglavnikovo nije bio zastupljeno. Imena loih prostorija dobili su Austrijanci Borojevi i Bem-Ermoli. Ono to udi jeste to da imena soba nisu dobili Pilipovi,28 Sarkoti,29 Maroii,30 Jurii.31 Dobro da je tako, ovako i treba da bude. Strecijus je sa mnom vodio otvorene i ustre razgovore. To je tako od njegove posete Zagrebu. Izmedu ostalog, kazao mi je da su u Lincu ezdeset odsto radnika stranci. I stvarno, kada se ovek proeta lepom, poznatom glavnom ulicom, jedva da uje jednu nemaku re. I, uop-te, o Lincu! Nekada je to bio simpatian, lep gornjoaustrijski gradi, a danas je to ruan grad, kao da lei u rurskoj oblasti. Pun je industrij-skoj otpada, fabrikih dimnjaka. Cujem da je i Hitler nezadovoljan gradom svoje mladosti. Mogu da ga razumem. Razume se, tamo gde ive stranci, tamo se ljudi meusobno ene i tako dolazi do potpunog meanja rasa. Da ivi teorija krvi i tla" (Blut und Boden). Tokom doruka sa mnom za stolom sedeo je potpukovnik Babi. Babi je Hrvat, sin seljaka, a rodom nedaleko od Bjelovara. On je od rastao u Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci, kao to je to sluaj sa vei-nom hrvatskih oficira koji su ostali verni Maeku. Babi mi je rekao: Gospodine, ja poznajem svoje zemljake i znam veoma dobro za koga kucaju njihova srea. Ovo to smo danas videli nije nita drugo nego obina fasada." Moje pitanje: Sta e onda da se dogodi?"
Fabianek, 1. 4. 1942. pukovnik, 1944. u tabu 72. divizije. . Joseph Freiherr Philippovich von Philippsberg (Gospi, 28. 4. 1819. - 6. 8. 1889, Prag), uestvovao u austrijskim ratovima godine 1859. naroito 1866, od 1870. do 1873. vojni komandant u Inzbruku, 1878. komandant austrijskih okupacionih trupa u Bosni i Hercegovini, od 1882. do 1889. bio vojni komandant Praga. O Sarkotiu vidi: Glezovi Memoari", 1. knjiga, s. 226. Georg Wilhelm Frh. Maroii von Madonna del Monte (Svidnik, Slovaka, 6. 4. 1812 - 17. 10. 1882, Debling kod Bea), istakao se u borbama pri osvajanju Vience 1848, te u ratu od 1866, general i komandant u Gracu od 1869. do 1881, a zatim komandant u Beu. Nikola Jurii (Senj oko 1490 - decembar 1543, verovatno u Beu), slavan voj-skovoda Ginsa od 5. 8. do 28. 8. 1532. uspeo da odbrani grad od najezde Os-manlija, 1838. zapovednik austrijskih i kranjskih zemalja. Ivo Babi, verovatno je to isti ovek koji je bio austrougarski oficir, koji je posle 1918. preao da slui u jugoslovenskoj vojsci, pa u hrvatskoj, od decembra 1941. do juna 1942. bio je komandant hrvatskog puka na ruskom frontu, komandant

Babi: Svi moraju da odu, celokupna hrvatska vlada. Nemaka mora da preuzme svu vlast u Hrvatskoj i da zatim na vlast dovede Maeka i njegove ljude." Ovo je, izgleda, miljenje svih Hrvata.

(78)

U pet posle podne ponovo smo uli u avion na aerodromu Aspern. Sumrak je ve poeo da se hvata nad Kalenbergom. Aspern, istina, pripada podruju Velikog Bea, pa, dakle, nemam prava kada se alim da nismo stupili na tlo Bea. Na avion preleteo je Lobao i krenuo prema jugu. Posle neto vise od jednog asa leta mogao sam da vidim siluete Sljemena33 i uskoro smo poeli da se sputamo, preletevi broj-ne eleznike pruge i, najzad, sigurno sleteli na aerodrom u Zagrebu. Prireden nam je, razume se, veliki prijem. Na elu delegacije koja nas je doekala nalazio se maral Kvaternik. Delovao je veoma ozbiljno kao da je znao da mu preti consilium abuendi" (da bude smenjen sa poloaja, prim. prev.). Tu mu je vest, navodno, ve preneo njegov sin. Ja sam se, sa svojim nemakim saradnicima i prijateljima, premda su bili veoma radoznali, drao malo po strani i ekao da cela ta guva oko doeka proe. Doznao sam da se neposredno pre naeg dolaska u Zagrebu odigrao jedan veseo dogadaj. Trol je, dokje na aerodromu e-kao nau delegaciju, uo kako hrvatski policajci razgovaraju medu sobom i uvredljivo govore na raun Nemaca. Trol je tada priao Lor-koviu i kazao mu da e sve Hrvate da istera sa aerodroma ako se po inu najvii ustaa, Jozo Rukavina, odmah ne izvini.35 U blizini su bile i brojne ustae. Jozo Rukavina zaista nije imao pojma o torn dogadaju. To je bio izuzetak jer je on, uglavnom, o svemu dobro obaveten. Kada je uo za ovaj incident, odmah je ispunio Trolovu elju, te se od-seno, glasno i jasno izvinio. Strane diplomate nisu bile daleko od do-gadaja. Italijani su stajali na desnom krilu protokola, do njih su bili Madari, zatim Slovaci, pa Rumuni. Po protokolu, do Madara je trebalo da stoje Rumuni, ali oni to odbijaju... Ja sam bio veoma srean to sam se najzad ponovo naao u svojoj zagrebakoj vili. Probudio sam se kada je ve

domobranske centralne kole u Varadinu. Babi je iz mesta Toremolinos 18. 12. 1961. poslao pismo Rudolfu Kislingu sledee sadrine: U julu 1942. vratio sam se sa Istonog fronta u Zagreb. Glez me je zamolio da za njegove potrebe sasta-vim jedan izvetaj koji e da sadri moje miljenje i utiske sa ruskog ratita." I zatim dodao: Molim te, govori mi, pre svega, o onim stvarima koje su lose. O dobrim stvarima znam ionako previse." Kako sam ve napisao pismeni izvetaj koji sam pripremio za Pavelia i Kvaternika, odmah sam mu ga proitao. Ukrat-ko, u torn izvetaju sam izrazio miljenje da Nemci na ruskom frontu ne mogu da pobede. Ovo, logino, znai, da Nemci ovaj rat ne mogu da dobiju. Kada su Pa-veli i Kvaternik primili moj izvetaj, optuili su me da irim defetizam i da sam izdajica, pa su nameravali da narede ustakoj policiji da me uhapsi. Gospodin general Horstenau povodom ovog sluaja nije kazao kakvo je njegovo miijenje. Nekoliko dana kasnije Horstenau me je ponovo pozvao u svoju kancelariju i torn prilikom kazao mi je doslovno ovo: Ti si savreno u pravu. Mi smo ovaj rat ve 'zgubili." Tokom daljeg razgovora izjavio je kako se hrvatska sudbina nee reavati u Berlinu nego u Londonu i Vaingtonu. Savetovao mi je da mi, Hrvati, u svakom sluaju treba da uspostavimo vezu sa Londonom. Ako to ne ele da urade hrvatski politiari, onda to moraju da urade hrvatski oficiri. U ratu su, ovo je izvesno, oficiri zanimljiviji za London od politiara." Brdo nedaleko od Zagreba.

(79)

bilo kasno da idem u crkvu. Moja Anica" nije bila u vili. Ona je pre nekoliko dana otpu-tovala u Bee, bez pasoa i dokumenata, i u Zagreb se vratila tek u utorak.

Eugen Dido Kvaternik, umro 1962. u Argentini, Paveliev pristalica od prvih dana, s njim otiao u Italiju, uestvovao 1934. u atentatu na kralja Aleksandra Kara-orevia u Marselju; od aprila 1941. do oktobra 1942. bio je inspektor ustakih jedinica i policije, jedan od odgovornih za planiranje i najodgovorniji za gonje-nje i ubijanje pravoslavnih Srba u Hrvatskoj. Verovatno se misli na Jozu Rukavinu (Perui, 4. 2. 1898 - ?), sluio u austro-ugarskoj armiji u Prvom svetskom ratu, a posle 1941. postao pukovnik ustaa, a onda je sluio u 373. hrvatskoj peadijskoj diviziji. Kuna pomonica Gleza Horstenaua u Zagrebu

VII NA SILAZNOI PUTANII

Zagreb, novembar 1942. Ipak sam imao dobar predoseaj. Svi su mi kazali, kada sam se sa Paveliem vratio iz Rusije, da u postati vojni zapovednik Hrvatske. General-major Fer, naelnik Lerovog taba, ve mi je poslao nacrt slubenih uputstava.1 Taj nacrt2 mi je pokazao da nemaki generaltab, kada govori o ovakvim problemima, nije primer neke velike pameti i inteligencije.

RH 31 III/11 : FS Wehrmachtsbefehl Stidost/AOK 12 an Deutsc. Gen. in Agram g. Kdos. von 25. 9. 1942: da se to pre odgovori na ova slubena uputstva. Nemaki zapovednik u Zagrebu podreden je zapovedniku za Balkan (Jugoistok" stoji u originalu, prim, prev.) koji komanduje, iz Soluna, svim nemakim trupama koje se nalaze na hrvatskoj teritoriji. to se tie saradnje sa hrvatskom vojskom, inte-rese nemakog Vermahta na nivou sreza zastupa nemaki zapovednik u saradnji sa nemakim poslanikom u Zagrebu. Ovo se odnosi i na saradnju sa hrvatskom vladom. Poslednju re za sve ima zapovednik Vermahta za Balkan." Zapovednik Vermahta za Balkan dopisao je sledee: Doe li do veih vojnih operacija, u ko-jima uestvuju trupe koje prelaze snagu puka, u torn sluaju treba da dobiju do-zvolu od zapovednika Vermahta za Balkan. Zadatak nemakog zapovednika u Zagrebu jeste taj da obezbedi da preduzete mere hrvatskih vlasti, u svrhu uspo-stavljanja mira u zemlji, stoje u skladu sa nemakim interesima..." RH 31 III/11: Nemaki general u Zagrebu pie zapovedniku Vermahta za Balkan u Solunu tajni dopis vojne komande br. 303/42, 28. 9. 1942: Miljenje u vezi sa nacrtom za slubeno uputstvo. Glez je medu ostalim pitanjima skrenuo panju na sledee take: Zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj, koji je istovremeno i vojni atae u Hrvatskoj, podreen je zapovedniku Vermahta za Balkan, koji ostaje odgovoran za mir i red u Hrvatskoj severno od demarkacione linije... Na kraju, elim da skrenem panju na sledee poto dobro znam kako (80)

stvari stoje: da bi ovim prostorom zavladao mir, neophodno je da stvorimo politike osnove. Ta-kode, treba da obezbedimo politiku kontrolu nad procesom uspostavljanja mira. Ne uradimo li tako, slubena uputstva koja nude reenje problema ostaju proble-matina. Ovo se odnosi na sluaj kada govorimo o jednakosti svakog gradanina pred zakonom, bez obzira na nacionalnost i veru. Takoe, treba obezbediti minimum pravne sigurnosti za svakog gradanina. Ako to nije sluaj, onda je pitanje da li moemo da uspostavimo trajni mir na ovoj teritoriji. Ovde nije re o neumesnoj i nepotrebnoj sentimentalnosti, ili pak o nekom liberalnom kursu. Ali gore navedeni predlozi moraju da se sprovedu ako elimo da naa akcija dobije neki smisao koji bi nas doveo do eljenog cilja. Do sada sve nae akcije bile su savreno besmislene i daleko su nam vise nanele tete nego koristi, a nemaki vojnik je bio taj koji je za ovaj besmisao krvavo piaao i morao da rtvuje svoj ivot..."

Sam Ler je na proputovanju bio dva puta kod mene. Rajhsmaral Gering pozvao je Lera da dode u Lobau, da love jelene. Da sam odbio, objasnio mi je mudri Ler, to bi bilo ravno odbijanju da primim od-likovanje. Razgovarali smo o slavnom spisu koji sam ja sastavio za Hitlera da mu poslui prilikom predstojeeg razgovora sa Musolinijem kod Brenera. U spisu sam osudio neobino ponaanje Italijana na pod-ruju june Hrvatske.3

RH 31 111/12: U prvom konceptu odgovora zapovedniku za Balkan, rukom po-pravljeno u vezi sa slubenim uputstvom", datiranim 26. 9. 1942, sa potpisom Mecgera, sadrano je i ovo: Zapovednik Vermahta za Balkan odgovoran je za red i mir u onim krajevima Hrvatske koji stoje pod nemakom vojnom okupa-cijom. Kako je nemaki zapovednik iz Zagreba podreen zapovedniku Vermahta za Balkan, odgovornost za Hrvatsku u vojnim poslovima nalazi se u rukama nemakog zapovednika u Zagrebu. Hrvati, dakle, nemaju odgovornost. Vode li se zajednike akcije Nemaca i Hrvata, obiaj je daje jai partner komandant takve akcije. Hrvatske trupe, dakle, u takvoj situaciji ostaju podreene nemakom zapovedniku u Zagrebu. A ovo se odnosi i na svaku zajedniku policijsku akciju, evakuaciju ili mars. Predlog je da u tabu nemakog zapovednika u Zagrebu ne bude nijedan hrvatski oficir ili inovnik. Sa Hrvatima razgovaramo... preko naeg poslanika u Zagrebu. Da se jo ispita mogunost o tome da nemake trupe mogu da interveniu protiv hrvatskih vojnih stareina i ustakih voa ako se Hrvati ne ponaaju primereno i na osnovu dogovora. Da se, takode, ispita mogunost o tome da nemaki vojni sud sprovede istragu ako se ustanovi da su hrvatske jedinice tokom borbe pokazale kukaviluk, ili ako su prele na stranu neprijatelja..." Iz nemake komande za Balkan, poslednja verzija (general-majora Fera)", Glez je primio odgovor, bez brojke, bez datuma, kao slubeno uputstvo" i stajala je ova formulacija: Nemakom komandantu, generalu u Zagrebu, podredene su sve hrvatske trupe i naoruane jedinice, u delovima Hrvatske koji stoje pod nema-kom okupacijom, te on sa njima moe, prema potrebi, da raspolae kada treba da krene u akciju, da oisti teren od pobunjenika..." RH 31 HI/18: Spis za firera. Nemaki general Pol, 3 - A 603/42, dravna tajna, Zagreb, 1.10. 1942. Kopija predata Kaeu, Leru i Glezu Horstenauu, a sadri de-vet strana otkucanih pisaom mainom. Predmet: stanje u Hrvatskoj. Spis se bavi sledeim stvarima: Nai interesi, kao i korist od zajednikog vodenja ratnih operacija", Prednosti, dostignua i nedostaci Hrvata": hrvatsku vladu treba ne-maka strana da podri, i to svirn sredstvima. Ustae su dravotvorni pokret koji ima daleko vise nedostataka nego to ima energije jedan ambiciozni poetnik." Pozitivne snage kod ustaa treba da se i dalje podravaju, a negativne da se odstrane." Od pete do devete stranice raspravlja se o italijanskim merama koje negativno utiu na saradnju sa Zagrebom i samo poveavaju nepoverenje Hrvata... i cilj je Italijana da unite nezavisnost Hrvatske, te da samovoljno pro-mene hrvatske granice; Italija je zaposela fabriku Titanit kod Karlovca i fabriku naoruanja kod Viegrada, gde ima etnika, i Italijani nita ne preduzimaju protiv njih; Italijani odbijaju da sarauju sa Nemcima i Hrvatima na potezu Mostar (gde ima boksita)-Dubrovnik-Ploe. Kod Vrbovskog su ubedili stanovnitvo da se ne odaziva pozivu hrvatskih vojnih vlasti; Italijani takoe spreavaju da se sprovode zakoni o Jevrejima; na osnovu izjava visokih italijanskih funkcionera doao sam do zakljuka da oni smatraju kako cela Dalmacija treba da pripadne Italiji; Druga italijanska armija nita ne preduzima protiv upada partizanskih brigada" i sabotaa na pruzi Sarajevo-Mostar; bande ustanika, koji dolaze iz okoline Ljub-ljane, mogu neometano da operiu na teritoriji Hrvatske, severno od Karlovca. Italijani planski" sarauju sa etnicima. PAAA, NI. Kasche, Pol. 2, Kae pie Ribentropu, tajni dravni spis, Zagreb, 1. 10. 1942. Pored Glezovog spisa, Kae je poslao propratno pismo u kome se zalae za to da u Hrvatskoj imamo jednu je-dinstvenu komandu i da sve nemake vojne jedinice na hrvatskoj dravnoj teritoriji budu pod jednom jedinstvenom nemakom komandom". Moj je predlog da taj ovek bude general Glez, jer je on najpogodnija linost. Hrvati imaju pu-no poverenje u njega, a time Glez moe da utie na hrvatsku vojsku". Kae pred-lae da prilikom predaje elaborata Hitleru budu prisutni general Ler, general Glez i on, Kae

(81)

Prilikom nedavnog susreta u Vinici (vidi moje dnevnike zabele-ke) Hitler je izjavio da to pitanje eli da raspravi prilikom sledeeg susreta sa Musolinijem. Nije, medutim, proteklo ni etrnaest dana kada je Kae primio Ribentropovo pismo u kome ga ministar spoljnih poslova obavetava da od toga nema nita. Firer zna veoma dobro koliko su Italijani osetljivi na ovo pitanje, pa zato sve preputa Musolinijevoj dobroj volji! Stvarno, Joahim Ribentrop! Nekako istovremeno, kao posledica naeg susreta u Vinici, Kae je bio kritikovan od svog efa Ribentropa. Ribentrop mu je rekao daje to pohvalno kada se nemake diplomate i oficiri tako dobro slau. No, ovo ne sme da ide na tetu diplomatije, odnosno Kae ne sme da dozvoli da ispunjava sve Gle-zove elje! Oba Kvaternika su, u meuvremenu, bila sklonjena sa vlasti. O torn dogaaju u jo priati u drugoj prilici. Na osnovu slubenog uputstva, koje sam primio od generala Lera, zakljuio sam sa Pave-liem jedan ugovor u kome sam oprezno izjavio da glavni nemaki zapovednik za Hrvatsku jo uvek nisam ja, ve da ja samo govorim u njegovo ime. itava stvar se Otegnula toliko da sam nameravao da te-lefoniram Leru. I upravo u torn trenutku, u podne, ef mog taba baron Funk stigao je zajedno sa Potom4 u moju kancelariju. Saoptili su mi da su upravo primili vest od majora Bornera (a ovaj od Varlimonta), daje imenovan, premda sam ja u Zagrebu, novi zapovednik nemakih trupa za Hrvatsku. Uvee sam telefonirao Varlimontu koji mi je uvek bio naklonjen. Potvrdio mi je daje ta informacija tana i dodao daje to lina firerova odluka! Ja i dalje treba da ostanem u Zagrebu kao nemaki general. Posle ovoga, razumljivo, bio sam neraspoloen. Varlimontu sam odgovorio preko telefona, a kasnije i pismeno, da ja nemam nita protiv te odluke, i daje prihvatam.5 Meni u itavoj prii smeta ova stvar: prvo su na sva zvona objavili da sam ja taj zapovednik nemakih trupa za Hrvatsku, a onda su se ipak predomislili.6 Sem toga, novog generala moram da posavetujem i da ga uvedem u novu dunost. To treba da se javi i fireru kako bi mogao da me po-alje kui u Austriju. Varlimont me je upozorio da nikako ne krenem tim putem, jer je Hitler veoma zadovoljan mojim radom. Firer je za mene ak izjavio da sam nezamenljivi predstavnik Nemake u Hrvatskoj . Te rei pohvale primio sam ravnoduno i odmah sam se, sa svojim prijateljima Potom i Mecgerom, bacio na posao kako bih za Varlimonta izradio, koliko-toliko, odgovarajui nacrt7 slubenog uputstva za novodolazeeg komandanta

5 6

Eugen Freiherr von Pott (Rim 17. 2. 1893 - 17. 2. 1949. Jugoslavia), od 21. 3. 1919. radi kao inovnik u jednoj banci u Zagrebu, od 1941. radi u tabu Gleza Horste-naua, 17. 2. 1949. kidnapovan u Austriji i prebaen u Jugoslaviju i posle toga mu se gubi svaki trag. Uporedi: PAAA, N1. Kae, Pol. 5, Glezovo pismo upueno Kaeu, Zagreb, 15. 10. 1942. RH 31 HI/12: Glezov teleks upuen Varlimontu sarno za linu informaciju" br. 13/42, stvar zapovednika od 16. 10. 1942. Ovde Glez zahteva da se po rangu na-de ispod zapovednika Vermahta za Balkan, a daje nadreden novom zapovedniku za Hrvatsku, a ako ne moe da se udovolji ovim njegovim eljama, da ga onda poalju kui, jer u Zagrebu za njega vise nema posla". RH HI/12: Varlimontov teleks upuen lino generalu Glezu fon Horstenauu, voj-na tajna, od 17. 10. 1942: Primio sam oba Vaa teleksa, (82) te Vas molim da odu-

Na nacrt je uglavnom bio prihvaen, u nekim pojedinostima bio je ak i popravljen, a na nekim mestima moj nacrt su svojim isprav-kama pokvarili. Pot je inae sin frajhera Fon Pota.8 Pot je jedan od najprisnijih Konradovih prijatelja, a od poetka godine pripada mom tabu. Prvo je sluio kao drugi, a zatim kao prvi oficir generaltaba. Mecgerov otac bio je feldmaral Mecger, koga sam mnogo cenio, i on je bio moj ef operacionog odeljenja i zamenik generala Konrada sve do aprila 1917. Kao to sam i sam pre dvadeset i pet godina bio kape-tan, i bio potinjen generalu Mecgeru, tako je sada njegov sin kao ka-petan, istina rezervni, podreen meni, generalu. Do sredine 1942. bio je vlasnik hotela Zidban", kada je njegov hotel pretvoren u vojnu bol-nicu. Usput govorei, ovo se sada dogodilo drugi put tokom rata - ja sam odmah napisao molbu da Eduard Mecger dode na slubu kod mene. On je u meuvremeno postao ne samo moj odlian adutant, nego i zaista dobar i odan prijatelj. Kao nemaki opunomoeni general u Zagrebu" slubeno sam imenovan 1. novembra 1942 (to je bio moj predlog), a moja nadle-nost jeste komandujui general" sa zadatkom i punomojem da sam zapovednik neke optine i njene teritorijalne odbrane. Ovo je u stvar-nosti znailo otprilike da je rimokatoliki svetenik imenovan za biskupa u kraju koji nema rimokatoliko stanovnitvo, dakle, in partibus infidelium". Stvarni zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj" postao je general Liters.9 On je nosilac odlikovanja viteza. Nadam se daje to fin i simpatian ovek. ef njegovog taba bie potpukovnik Pfafe-rot,10 koga sam ja izabrao. Liters je po rangu iznad mene, ali u nekim stvarima zavisi od mene. Sa njegove i sa moje strane zahteva se dobra volja kako bismo mogli da premostimo mnoge prepreke. Kad pomislim da sam u no-vembru 1939. stupio u vojsku kao inspektor vojnikih grobalja, ipak bih danas, na neki nain, morao da budem zadovoljan time to sada smem na svom automobilu da istaknem dijagonalnu zastavicu koman-dujueg generala.11 Bilo je to neobino napredovanje u mojoj karijeri, no, jo vise jedno levo-desno, neravnomerno kretanje. Kada sam se naao na prvom vojnom pregledu pre 40 godina, nije mi ni na pamet pal a takva karijera. Moj ideal je oduvek bio da svoj radni vek zavrim kao direktor Ratnog arhiva u Beu. Uprkos svemu, mene je stalno kopkalo ovih poslednjih nedelja da doznam neto vise o razlozima promene u Hitlerovom tabu. Izgledalo mi je sasvim razumljivo to ovako privlano komandno mesto nisu eleli da

stanete od namere da date ostavku na svoj poloaj. Kako odgovara Vaim uput-stvima, sastaviemo uputstva za novodolazeeg generala. Istovremeno sam primio punomo da Vam saoptim i ovo: Va izvetaj koji ste sastavili poetkom oktobra 1942, a koji poinje reima: Stanje u istonoj Hercegovini", molim Vas da ne prosledite hrvatskim vlastima, jer moramo da imamo obzira prema Italijanima. Moramo Pfafferott je postao 1.1. 1943. pukovnik, 1944. komandant 96. peadijskog puka. RH 31 HI/7: Glez pie da pazimo da on ne ue u slubeni izvetaj jer to u Rimu nikako ne bi bilo lepo primljeno, a moglo bi Kaeu, 4. 11. 1942, daje postavljen za nemakog opuno-moenog generala u Hrvatskoj sa funkcijom naim odnosima da nanese velike tete." Glezovi preostali nacrti za slubena uputstva ne mogu da se nau komandujueg generala na nivou ( sreza". RH 31111/14: pismo estitka Pavelia upuena Glezu, Zagreb, 8 u linim aktima nemakog generala u Zagrebu." Emil Freiherr von Pott (Grac, 28. 12. 1851 - 12. 5. 1928, 4.11. 1942. pismo nije pronadeno. PAAA, Dravni sekretar/Hrvatska/svezak 1: Spis ambasadora Baden pored Bea), od 27. 9. 1892. do 7. 3. 1898. austrougarski vojniOvo atae u Rimu, 4. 5. 1902.Vidi feldRitera u vezi sa razgovorom sa feldmaralom Kajtelom, Berlin, 10. 10. 1942. Riter je govorio o maral, 1909. penzionisan. Njegova literarna zaostavtina: KA, br. B/187. Rudolf Liiters (Darmstadt, 10. spoljnopolitikim posledicama ako bi i hrvatske trupe dole pod komandu generala Gleza. Kajtel je 5. 1883 - 1945, u ruskom zarobljenitvu), postao 1. 7. 1935. general-major, od 6. 5. 1941. do 20. 10. 1942. upozorio da slini odnosi vlada-ju1. iu Srbiji. komandant 223. pea-dijske divizije, 1. 11. 1942. zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj, 3. 1943.Feldmaral Kajtel je obavestio Hitlera da Ler predlae Gleza za ko-mandujueg generala u Hrvatskoj. Firer je odgovorio Kajtelu da taj zadatak treba poveriti nekom peadijski general. drugom generalu". Kajtel je obeao da nee doneti odluku a da se ne posavetuje sa Ministarstvom spoljnih poslova. Uporedi: PAAA, N1. Ka-

(83)

povere oveku koji je bio: a) Austrijanac, i b) civil vise od dvadeset godina. Svoje kontakte sa svemonim mundom sam zapostavio. Smund je ne samo Hitlerov ef-autant, nego je odnedavno postavljen i za efa personalnog odeljenja nemaeke armije. Ne izgleda mi nimalo nemogue da iza ove od-luke stoji Ribentrop. Ler mi je poslao jedno lepo sastavljeno pismo u kome mi govori o promeni odluke da ja ipak ne budem postavljen za komandujueg generala. Saoptio mi je i ovo: Ribentrop je interveni-sao kod firera. On je torn prilikom predloio Hitleru, da moje imeno* 1 2 * '

vanje zavisi od Musolinijevog odobrenja. Ovo je ve drugi put da se

Pfafferott je postao 1.1. 1943. pukovnik, 1944. komandant 96. peadijskog puka. RH 31 HI/7: Glez pie Kaeu, 4. 11. 1942, daje postavljen za nemakog opuno-moenog generala u Hrvatskoj sa funkcijom komandujueg generala na nivou ( sreza". RH 31111/14: pismo estitka Pavelia upuena Glezu, Zagreb, 4.11. 1942. Ovo pismo nije pronadeno. Vidi PAAA, Dravni sekretar/Hrvatska/svezak 1: Spis ambasadora Ritera u vezi sa razgovorom sa feldmaralom Kajtelom, Berlin, 10. 10. 1942. Riter je govorio o spoljnopolitikim posledicama ako bi i hrvatske trupe dole pod komandu generala Gleza. Kajtel je upozorio da slini odnosi vlada-ju i u Srbiji. Feldmaral Kajtel je obavestio Hitlera da Ler predlae Gleza za komandujueg generala u Hrvatskoj. Firer je odgovorio Kajtelu da taj zadatak treba poveriti nekom drugom generalu". Kajtel je obeao da nee doneti odluku a da se ne posavetuje sa Ministarstvom spoljnih poslova. Uporedi: PAAA, N1. Ka-

due bavi mojom malenkou. Prvi put je to bilo pre 11. jula 1936, pre nego to sam uao u vladu austrijskog kancelara uniga. A jo pre toga - i oktobra/novembra 1933. Koncem oktobra 1942. sa Baderom13 i Litersom posetio sam Lera u Sblunu. Ler mi je torn prilikom potvr-dio da je do imenovanja dolo zaista na osnovu elje samog firera. Hitler je naglasio da sam mu ja suvie vaan kao predstavnik Ne-make" u Zagrebu i da ne eli da se ja premaram ako bih se suvie angaovao oko partizanskog rata. U Solunu sam sedeo do Lera i on mi je rekao: Ostae u Zagrebu do kraja rata." U ovim burnim vremenima sa poglavnikom sam ve vodio mnoge teke razgovore. Ti razgovori pali su mi utoliko tee to sam posled-njih meseci morao sve vise i jasnije da se uverim koliko je ovaj ovek neiskren, laljiv i zao. To miljenje o Paveliu ve odavno ima i ceo Zagreb, sem nekoliko njegovih najbliih saradnika. Pokazalo se na njegovom

e u pismu Riteru, Zagreb, 16. 10. 1942. Kae se i ovde zauzeo za to da Glez postane komandujui general, jer je to u interesu jedne jedinstvene komande. Paul Bader (Lahr, 20. 7. 1883 - ?), postao 1. 12. 1935. general-major, 1. 7. 1941. artiljerijski general i zamenik zapovednika u Srbiji, 11. 12 1941. opunomoeni komandujui general u Srbiji, 17. 3. 1942. vojni zapovednik Srbije, 25. 8. 1943. komandujui general XXI armijskog korpusa, a 31. 3. 1944. penzionisan. Viktor Tomi, specijalni izaslanik ustake policije u akciji ienja na podruju Srema; u septembru 1942. bio je sklonjen sa tog poloaja. U vezi sa talasima hapenja i ubijanja u Sremu, uporedi: Hory-Broszat, 134 f. RH 31 HI/14: Gle-zovo pismo upueno Paveliu, Zagreb, 30. 9. 1942... drugo, izgleda mi ua-sno vano i nuno da se Tomi skine sa funkcije. Posle svega to se dogodilo u Sremu, ne sme se dozvoliti da se taj ovek ponovo slobodno iivljava nad ne-srenim ljudima. Takvi ljudi moraju da nestanu iz javnog ivota i (84) politike. To je

primeru i njegovom oporu ustaa koliko sam bio u pravu kada sam 19. aprila 1937. rekao Hitleru: Vi znate, fireru, da nam isto-rijsko lskustvo govori da politika sa emigrantima, po pravilu, donosi nesreu zemlji koja im pomae." U to vreme bio sam ministar tadanje jo uvek samostalne i nezavisne Austrije. Kada sam odlazio, pomislio sam: Sta si to, zaboga miloga, kazao? Pa, Hitler je takode emigrant!..." Na moju tezu Hitler mi nije nita odgovorio. Dido Kvaternik je patoloki sin patolokog marala - majka mu je bila kerka Joua Franka, dakle, polu-Jevrejka. Ona je bila jedini cestui i poteni lan porodice. Dido Kvaternik, zajedno sa Viktorom To-miem,14 sadistom, efom linog Pavelievog obezbeenja, na najgrozniji nain je napravio red" u Sremu, i to upravo pred na let u So-vjetski Savez. Primio sam informaciju o tome da se neto slino sprema i u Bje-lovaru, nekadanjem centru Varadinskog 16. peadijskog puka. Dva dana pred let telefonirao sam u vezi s tim problemom poglavniku Pa-veliu. On mi je na to odgovorio daje od velikog upana primio vest da je u Bjelovaru sve u najboljem redu. To isto mi je, sa podsmehom, na samom aerodromu izjavio i mladi Kvaternik. Sve je to, razume se, bila najobinija la. Jo nekoliko dana ranije mladi Kvaternik je pozvao Tomia da dode sa njegovom bagrom u Bjelovar, i to uprkos i-njenici da se za njegov opoziv angaovao i sam Kae. Sve je to raeno kako bi se jo jedan deo Hrvatske, po monosti temeljno, unesreio. Kada smo se vratili iz Rusije, ja sam, prirodno, odmah saznao za neizmerne i strane svinjarije koje je uradila ova rulja zloinaca i ubi-ca. Ponovo sam se obratio Paveliu, a on mi je preko Iva Perevia, iji su uloga i poloaj iz dana u dan sve nesnoljiviji i tei, pismeno odgovorio da su u Bjelovaru, naalost, bili prinudeni da uhapse et-voricu komunista. U torn asu, a to je istina, bilo je uhapeno najmanje est hiljada i pet stotina nesrenih ljudi, oba pola i svih uzrasta, ili odvedeno u strani Iogor, ili ubijeno. I dalje su nastojali da mi pod vale** - i da me bezono lau. To mi je, posle svega, toliko postalo glupo i ne-izdrljivo da sam, u prisustvu Kaea i novog efa generaltaba Prpi-a,15 zatraio da se u Bjelovar uputi jedna meovita nemako-hrvatska komisija. Slika sa kojom se ova komisija suoila bila je, najblae reeno -jeziva. U samom Bjelovaru najmanje je est hiljada ljudi palo u kan-de zloinaca, a da ne govorimo o Grubiinom Polju, rodnom mestu Petra Preradovia,16 koji je i sam bio pravoslavac, i to sve do stupanja u Vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu.
u interesu i nemakih okupacionih trupa koje se neprestano izlau opasnosti da divljanje jednog takvog oveka plaaju sopstvenom krvlju..." Ivan Prpi (Kneina, Bosna, 12. 3. 1887 - ?), posle Prvog svetskog rata primljen u jugoslovensku vojsku, 1939. bio pomonik jugoslovenskog vojnog ataea u Berlinu, a zatim poverljiv Maekov ovek u vojnom ministarstvu, 1941. stupio u hrvatsku vojsku i bio komandant hrvatske divizije u Mostaru, od 6. 10. 1942. do 2. 9. 1943. ef generaltaba hrvatske vojske. Petar Preradovi, Grabovnica (19. 3. 1818 - 18. 8. 1872), Farafeld kod Poten-tajna, uestvovao 1848. u austrijskom vojnom pohodu protiv Italije, diplomatska

A i druga mesta su svedoila o strahotama. Svuda su rtve bile iskljuivo Srbi, obeleeni svojom religijom i

misija u Bosni, 1852. major..., general-major u Aradu, na njegov literarni rad uticali Bajron i iler, prvo pisao na nemakom, a pod uticajem iliraca poeo da pie na hrvatskom od 1844. Teme njegovih pesama bile su priroda, ljubav, bog, panslovenska ideja, patriotizam. Za hrvatsku literaturu stvorio novi tip stiha. 17 (85) Glezov prijatelj verovatno je penzionisani kapetan Haeffner, koji ga je neprestano obavetavao o situaciji u Hrvatskoj. Vidi: Fricke, str. 96.

nacionalnom pripadno-u, a njihovi oevi i dedovi borili su se generacijama pod carskom, austrijskom zastavom. Tomi je zbog toga smenjen i Paveli je obeao da e ga likvidirati. Kada sam, medutim, posle nekoliko dana, zbog jednog drugog sluaja, izaao na teren, mogao sam da vidim na glav-noj eleznikoj stanici u Sisku kako se kreu, bez nekog vidnog reda, tamo-amo, teretni vagoni kroz ije su okovane prozore provirivale e-ne sa decom, koje danima nisu jele. Sve rtve divnog ustakog reima. Drugi dogaaj! Jo moj bes nije bio nestao zbog Bjelovara kad sam doznao da su ustaki zloinci iz logora Jasenovac (mesto strave) upali u tri sela na reci Savi, koja su pred kraj 1941. prela u rimokato-liku veru. Na moju telefonsku intervenciju Paveli je obeao da e preduzeti odgovarajue mere. Samo dva dana kasnije moj hrvatski prijatelj17 mi je javio daje dolo do novog napada na ova nesrena sela. Reen na sve, pourio sam do efa drave i izjavio mu da u lino da posetim taj strani logor u Sisku, a" pored toga i sela (srpska, prim, prev.) na Savi. Zahtevao sam da sa mnom pou i ustaki funkcioneri. Voz je trebalo da krene kroz dva sata. Paveli mi je dodelio jednog dravnog sekretara, kao i svog autanta, ustau. Pored mene i gorespo-menutih na put su krenuli i Mecger, garnizonski lekar i nekoliko i-novnika nemakog biroa za rad u Zagrebu. Srce me uvek zaboli kada putujem ovom od boga blagoslovenom i lepom zemljom, a pri torn mislim kakvu su joj veliku nesreu naneli zlikovci. U Sisku na elez-nickoj stanici doiveo sam scenu o kojoj sam ve govorio. Poslao sam lekara da poblie pogleda i pregleda ljude u vagonu. Sam nisam priao nijednom. Izbegao sam da to uradim jer nijedan nemaki general ne bi smeo da to uradi a da odmah ne reaguje i zaustavi ovu svinjariju. Meni je, medutim, bilo zabranjeno da politiki delujem. Posle toga krenuli smo u koncentracioni logor koji je bio sme-ten u jednoj fabrici. Bilo je malo mukaraca, mnogo ena i dece slabo odevene, kojima je krevet bio hladni kamen. Goli kosturi. Zatvorenici su plakali, zapomagali. Komandant logora, dripac, bilmez. Kada sam se kasnije video sa Paveliem, o komandantu logora je govorio veoma dobro. Nisam ga ni pogledao. Ustakoj pratnji sam kazao: Kad ovek ovo vidi, on moe samo da pljune... samo da pljune, da, moja gospo-do!'; I najstranije: u jednoj prostoriji, du zida, na retko nabacanoj slami, svakako tek odskora, zbog moje inspekcije", lealo je oko pe-desetoro gole dece, delom ve mrtve, delom na izdisaju! Ne treba za-boraviti da su tvorci koncentracionih logora Britanci, i to tokom Bur-skog rata. No, ova mesta strave i uasa u Hrvatskoj, pod Paveliem, koga smo mi doveli na vlast, vrhunac su uasa. Najgore, medutim, jeste u Jasenovcu19 u koji obian smrtnik ne sme ni da priviri. Preko tumaa sam razgovarao s nekim od ovih nesrenih i jadnih ljudi, pruio im ruku i mnogi od njih su, najverovatnije odmah po mojoj poseti, mogli da odu kui gde su sigurno zatekli uniteno sve, bez izuzetka. Nastavili smo putovanje vozom, a pridruio nam se hrvatski komandant korpusa general Rumler,20 koji je sluio i u staroj Austriji. Posle krae vonje izali smo iz voza i uli u nemaki automobil koji

RH 31 III/7: tu nita ne stoji o koncentracionom logoru u Sisku, ali zato pie o situaciji u hrvatskom koncentracionom logoru Slavonska Poega". Postoji izve-taj od 26. 10. 1942, koji je, oevidno, vsastavio Glez i kopija je predata i ne-makom poslanstvu u Zagrebu. U torn spisu se govori o zloinima koji su se dogodili od februara 1942. O stanju u logoru Jasenovac", stoji rukom zapisano: RH 31 111/14, Glez pie da se Stepincu preda lino u ruke, Zagreb, 17. 11. 1942: Danas sam razgovarao o tome, ali se bojim da e ponovo hrvatske vlasti, kao to je i do sada bio est sluaj, pokuati da me umire i razuvere praznim

(86)

frazama... Ne preostaje nam drugo nego da se strpimo za nekoliko nedelja dok se i mi sami lino ne uverimo. U odnosu na decu vrsto su mi obeali da e se stvari popraviti. No, i u ovom slu-aju elim da se sam uverim sopstvenim oima da li su odrali obeanje. Voleo bih, Vaa uzvienosti, da sam sve ovo mogao da Vam saoptim i usmeno, ali sutra moram da otputujem na nedelju dana u Berlin..." Dragutin Rumler (Petrinja, 26. 10. 1883 - ?), posle Prvog svetskog rata sluio u jugoslovenskoj vojsci, a od 1941. u hrvatskoj, 1941/1942. komandant I korpusa u Zagrebu.

nas je ekao. Hteli smo da razgledamo lepu umu pored Save. Reeno nam je da je to partizanski kraj". Mi nismo videli nijednog. Ali smo primetili mnogo konja koji lutaju sami, bez gospodara, i krdo krava, a da ne spominjem i bezbroj gusaka. U Crkvenom Boku, blizu reke Save, javio mi se komandant tenkovskog odeljenja zajedno sa svojim oficirima. Dan ranije sam ga poslao ovde. Kapetan je vaba (iz kraj oko tutgarta), porunik prve klase dolazi iz severne nemake pokrajine Holtajn, a porunik iz Hanovera. Sva trojica su tako divni momci da oveku ne preostaje drugo ve da ih zagrli jer su pristojni, lepo vaspi-tani i gnuaju se onoga to se dogodilo i to su videli. U nesreno selo upalo je dva puta po pet stotina fukara i zlikovaca, stari izmeu pet-naest i dvadeset godina, pod komandom dvojice ustakih porunika. Pobili su sve one do kojih su stigli, ene silovali, a zatim muili sve dok nisu umrle; i decu su ubijali. U Savi sam video jedan enski le iskopanih oiju i sa komadom drveta uguranog u polni organ. Sirotica nije imala vise od dvadeset godina kada je dopala u ruke ovim nema-nima i vampirima. Na uglu jedne kue gladne svinje kidale su le nekog mukarca. Sve kue su bile opljakane. One srenike" koji nisu bili ubijeni odmah u selu ukrcali su u kamion. Neki od njih su tokom vonje presekli sebi vene. Neke od izbeglih (Srba, prim, prev.), koji su pobegli u oblinju umu, toliko je ohrabrila pojava nemakih tenkova da su se vratili u svoje selo. Ljudi su bili uplaeni, ali su ipak izgledali i nekako sreni. Koliko smo dobroga mogli da uradimo u ovoj zemlji, samo da nam je pruena prilika i da nam je bilo dozvoljeno! A ovako smo mogli samo da gledamo kako se ovi neljudi, sadisti iivljavaju! Ja sam, razume se, svaki put protestovao, no, moja vlast nije bila tolika da spreim sva nedela. Teim se da mi je ipak polo za rukom da spreim neke zlo-ine ii ovom neizdrivom moru zla. Mogu da se sa punim pravom do-nekle teim da sam spasao ivote nekoliko hiljada ljudi. Da sam makar mogao da spasem ivote stotinama hiljada ljudi! Oktobra 1941. u Zagrebu, na ulici, ubijena su dvojica nemakih pilota. Hrvati su za odmazdu odmah sakupili nekoliko hiljada komu-nista i spremali se da ih streljaju. Trojica atentatora, na sreu, brzo su bila uhvaena. Sva trojica su Hrvati. Dogovorili smo se da im se sudi pred nemakim sudom. Osuena su na smrt. Dozvolio sam da uloe zahtev da se proces ponovi. Sva trojica su priznala svoje delo i bili su
2 1

streljani. Tako bi se postupilo u svakoj drugoj zemlji. Mesec i po dana posle ovog dogaaja u Zagrebu, blizu Sarajeva, u borbi sa srpskim etnicima ubijena su dvojica nemakih vojnika. General Berne22 - na-alost, on je Austrijanac - bio je tada na dunosti u Srbiji kao opu-nomoeni general i uradio je mnoga zla. On mi je postavio zahtev da prema kljuu moram da ubijem 650 srpskih talaca. Odbacio sam Bemeov zahtev, a pri torn nisam mogao da se suz-drim a da ga ne upitam za ovo: da li bi mogli da mi nabave pariske komuniste kako bih mogao da ih isporuim u Bosnu, i da budu u Sa-rajevu stavljeni pred zid i streljani... Pljakai i ubice iz Crkvenog Boka pokazali su se i kao ljudi koji imaju i kulturnu misiju. Oni su, naime, iz Jasenice naselili u Crkvenom Boku dvadeset Hrvata, mukaraca i ena, koji dolaze iz Hercego-vine kao izbeglice.
(87)

Kazao sam da bih hteo da vidim nove stanovnike sela. U desnom krilu jedne kue ugledao sam etiri Jevrejina. Oni su mi na odlinom nemakom rekli da dolaze iz Osijeka, a u Jasenovcu su zaposleni kao koijai. Bili su dovoljno mudn da na sva naa kak-ljiva pitanja odgovaraju veoma oprezno, ili da uopte ne odgovaraju.
RH 31 111/10, Glezov izvestaj za Vrhovnu komandu Vermahta/ vojna tajna br. 314/41. Jedan je odmah umro: ,;Dan posle toga zahtevao sam od poglavnika da sprovede najhitniju, otru istragu. Bude li onabez rezultata, za jednog ubijenog nemakog vojnika streljace se deset poznatih komunista (ako je mogue da to budu pripadnici inteligencije)." ...Za svaki sluaj, hrvatska vlada je na moj predlog izglasala zakon o vanrednom stanju, koji omoguuje da se sprovedu represivne mere..." Berne je izdao jedno naredenje koje se odnosi na streljanje talaca, kao i na nji-hovo hapenje, i to 10. 10. 1941. On se poziva na uputstva Vrhovne komande Vermahta od 16. 9. 1941. i od 28. 9. 1941. Bemeovo naredenje je glasilo: u svim gradovima Srbije, gde se nalaze nemake trupe, moraju da se uhapse kao taoci svi komunisti, kao i oni koji su osumnjieni kao takvi, svi Jevreji, odredeni broj srpskih nacionalista i demokratski orijentisanih stanovnika... Dode li do gubitaka i ubijanja nemakih vojnika i folksdojera, tada teritorijalni nemaki komandanti treba da streljaju uhapene taoce, i to na ovaj nain: a) za svakog ubijenog nemakog vojnika u borbi ili u zasedi, ili folksdojera (mukarac. ena ili dete) ima da se strelja stotinu zatvorenika ili talaca; b) za svakog ranjenog nemakog vojnika ili folksdojera treba streljati pedeset uhapenih ili talaca." Uporedi: D. G. Erpenbeck, Serbien 1941. Deutsche Militar-verwaltung und serbischer Widerstand (Studien zur Militargeschichte, Militar-wissenschaft und Konfliktforschung, Bd. 10), Osnabruck 1976, 125 Erpenbek, Nemaka vojna uprava i srpski otpor.

Svoje utanje opravdali su time da su oni kao slubenici duni da uvaju dravnu tajnu. Naredio sam da se oni oslobode. Neke ustae iz moje pratnje bile su postiene, a neki su me prkosno gledali. Na po-vratku mom estitom Meckeru, koji je sedeo sa njima, ustae su rekle daje ipak postupak prema pravoslavnim Srbima, koji ustae primenjuju, jedini ispravan. Pri torn nisu propustili da na raun nemake od-govornosti kau nekoliko otrih zamerki. Nemake odgovornosti i propusta, naalost, ima veoma mnogo. Svi ovi dogadaji doveli su do nekoliko krajnje neprijatnih susreta i unih rasprava sa Paveliem. Neke od tih neprijatnosti morao je da uje od mene preko telefona. Njegove najvernije saradnike nazvao sam zloincima. Uslov da bi Hrvat mogao da stupi u ustaku slubu jeste to da on mora da ubije najmanje jednog Srbina, da siluje jednu Srpkinju i da pokrade srpsku imovinu. Kazao sam da bi svakog drugog ustau trebalo staviti uza zid i streljati. Poslednja dva meseca nisu bili u akciji". Ovo moe delom da se pripie mojoj intervenciji. Crkveni Bok i susedna sela ponovo su naseljena starosedeocima koji su, razu-me se, preiveli pokolj. Oni su, naalost, u decembru napadnuti od strane partizana, a to je najbolji dokaz da su ti Srbi nevini. Ve i pre posete Hitleru Paveli je izjavio da eli da obojicu Kvaternika smeni sa njihovih visokih poloaja. Da namerava da skloni sina Dida - za to je od mene dobio najvei aplauz - a da poglavnik namerava da se oslobodi i oca; nisam mu to zamerio jer se pokazalo da je on nesposoban da vodi vojsku. Tokom ove glavne, dravne akcije smenjivanja tako vanih ljudi, Paveli me doveo u jednu neprijatnu situaciju. Moda je to uradio namerno kako bi posle imao pokrie za svoj potez. Jednom prilikom bio sam na razgovoru kod Pavelia. Sa mnom se naao i stari Kvaternik, maral, koji nije imao pojma ta mu se sprema. Kada sam pomislio daje razgovor okonan i spremao se da odem,

(88)

poglavnik me je zamolio da jo malo ostanem jer ima za mene tri sitna pitanja. Prvo pitanje: ta nemaka vojska, Vermaht, misli o ustaama? Dok sam odgovarao na to pitanje, u au sam mu natoio vina, bez vode. Onda me je iznenadio drugim pitanjem: ta nemaki Vermaht misli o mladom Didu Kvaterniku? I stari Kvaternik je bio iznenaen i kazao je Paveliu da nemaki Vermaht ne voli ba mnogo Didove policijske metode. A onda mi je postavio tree, kljuno pitanje: ta nemaki Vermaht misli o samom maralu Kvaterniku? Odbio sam da odgovorim na ovo pitanje. ak sam odbio i da se pohvalno iz-razim o starom Kvaterniku jer bi se i to moglo protumaiti kao lina ocena. Moje nije da sudim o jednoj takvoj zaslunoj linosti. Posle nekog vremena Paveli mi je rekao da je namerno postavio ova neprija-tna pitanja kako bi obojicu Kvaternika pripremio na njihovo predsto-jee smenjivanje. Re je o neobinoj metodi koja, barem to se starog Kvaternika tie, nije uopte bila efikasna. Najzad je i stari Kvaternik doznao ta mu se sprema. Sve je iz-vedeno na jedan neobian nain koji je karakteristian za hrvatski re-im. Jednoga dana stari Kvaternik je rekao nemakom poslaniku Ka-eu i meni da uskoro odlazi u banju, u Slovaku. Njegov izraz lica govorio je da je re o oveku kome je hitno potreban odmor kako bi na neko vreme mogao da predahne. Tako je cela stvar bila predstavljena i za hrvatsku javnost. Ovoj igri doprineo je i sam poglavnik koji je pri-vremeno" preuzeo poslove ministra odbrane. Generala Prpia postavio
23

je za efa generaltaba, a dosadasnji general Laksa je penzionisan. Nastavak i eho tragikomedije moe da se prati iz izvetaja.24 Posle dramatinog povratka iz slovake banje u Zagreb, o Boiu 1942, i brojnih dogovora, maral Kvaternik je, konano, bio zadovo-Ijan. Od hrvatske drave primae meseno pet hiljada nemakih ma-raka na koje ne plaa porez, dpbie automobil, ima pravo da i dalje stanuje u svojoj lepoj vili u agrebu, na Tukancu, dodeljen mu je autant i jedna muka kuna posluga. Vrhovnoj komandi Vermahta javio sam da su se tresla brda, a da se na kraju rodio mi koji hrvatsku dravu kota prilino mnogo." Daleko tee bilo je ukloniti mladog Kvaternika. Poglavniku nije bilo lako da se rastane od Dida koga zna jo iz njegove najranije mladosti. I kada je slubeno bio sklonjen sa poloaja, mladi Kvaternik je jo dugo igrao znaajnu ulogu u politikom ivotu Hrvatske, i to ne javno, nego iza kulisa. Paveli me je uveravao, u svojoj dokazanoj
Vladimir Laxa (Sisak, 21. 1. 1870 - 23. 6. 1945), Zagreb, postao 24. 9. 1911. austrougarski vojni atae u Sofiji, istakao se u borbama protiv Italijana na reci Soi, 12. 2. 1918. general-major, 1. 1. 1920. penzionisan, od jeseni 1941. do 6. 10. 1942. ef hrvatskog generaltaba. RH 31 1: FS an OKW Abt. Ausland, Nr. 327/42 g. Kdos von 5. 10. 1942. Uporedi: Fricke, 99 f. Takode vidi: ADAP, Serie E, Bd. IV, Nr. 45, Kasche an AA, 13. 10. 1942.

mi\

(89)

iskrenosti", da to nije tano. Tek kada je dolo do zavere, izgleda daje poglavnik zaista raskrstio sa Didom. Paveli je tada pozvao svoje najodanije ustae - a u pitanju je njegova lina teroristika grupa - te je, navodno, u prisustvu samog Dide Kvaternika rekao da mu je ovo poslednje upozorenje i da treba da prestane da se igra sopstvenim ivotom. Na Novu godinu 1943, posle dueg vremena, ponovo sam posetio starog marala Kvaternika. Bio je, kao uvek, ljubazan. Pokuao je da me ubedi, zaklinjui se asnom reju, daje celog svog ivota bio naj-vei prijatelj Srba. Sve to je protiv Srba uradio, to je bilo po naredenju poglavnika. Njegov sin Dido, zapravo, i nije njegov sin, vec mu je Paveli duhovni otac. Tokom boravka u emigraciji poglavnik je Dida, koji je pre toga bio normalan, simpatian mladi, vaspitao tako daje postao ubica i sadista. Ranije je stari Kvaternik oboavao Pave-lia, a sada kada govori o njemu kae samo onaj..." Jednom prilikom postavio mi je detinjasto pitanje: Da li ti njemu uopte veruje i jednu jedinu re?" Odgovorio sam: Ve odavno ni slova." Ovo poslednje rekao sam, uostalom, u vise navrata i mladom hrvatskom ministru spoljnih poslova, koji je odmah otrao poglavni-ku. Time je izgubio moje poverenje. Prilikom naeg sledeeg susreta Paveli me je pozdravio ovim reeima: Vaa ekscelencijo, ja vam od sada obeavam da u vam uvek govoriti istinu." Tokom sledeih
25

petnaest minuta slagao me je tn puta. Jednom sam mome dragom obergrupenfireru Kaeu, naem po-slaniku, rekao, a pri torn sam pokazao na poglavnikovu sliku: Pogle-dajte samo ovog tipa! Oiajte mu kosu, obucite mu zatvoreniko odelo i pred vama e se pokazati najlepi zloinac." Kae ceni i voli Pavelia samo zato to je biskupski blagoslov primio od samog Hitlera. Kada je uo moje rei, samo se kiselo nasmejao i iskrivio lice. Kae zastupa teoriju da u Hrvatskoj vlada isti raj. On tu teoriju brani pred svakim, pa ak i pred samim Hrvatima koji, naravno, dobro po-znaju svoju zemlju. Postepeno se pretvara u smenu, ali i traginu li-nost, a on to ve i jeste. Slovaki poslanik u Zagrebu kazao mi je jo prolog leta: Da li vi znate daje glavni krivac za ovaj haos u Hrvat skoj va poslanik u Hrvatskoj?" Time nije saoptio nita novo. Moglo
Nema podatka.

bi da se kae: Nesreu u Hrvatskoj prouzrokovale su dve linosti -Paveli i Kae." Tokom jedne rasprave u mom stanu rekao sam Kaeu: Dragi obergrupenfireru, ja vas iskreno volim i upravo zato vas upo-zoravam: doiveete uasnu blamau." Prisutan je bio i pukovnik frajher Fon Funk. Januar 1943. Pod utiskom prvih nepovoljnih vesti kod El Alamej-na, dao sam i naslov ovom delu svojih seanja. Tako sam to oseao i intenzivno proivljavao. Nemakom tenkovskom armijom u Africi ko-mandovao je do 23. oktobra 1942. general tume.26 Upoznao sam ga u zimu 1941/1942. u Beu, gde je on stvarao svoj tenkovski korpus.

(90)

Pre nego to je preuzeo komandu u Africi, imao je na istoku, na ruskom frontu, veoma neprijatan doivljaj. Jedan generaltapski oficir leteo je laganim avionom iznad ruskih poloaja. Rusi su ga oborili i on je poginuo. Sa sobom je nosio vane vojne, operativne dokumente. Svi oficiri koji bi mogli da odgovaraju zbog tog propusta, a medu njima i Stume, bili su pozvani da odgovaraju pred specijalnim sudom koji je formirao Gering. Mora da se prizna da se u torn sluaju Gering poneo prilino estito. Mnogim oficirima se sudilo, a kao glavni krivac pro-glaen je generaltapski oficir. U presudi je stajalo i ovo: da nije poginuo u avionu, na bi ga sud osudio na smrt. Hitler se, medutim, zado-voljio ovakvom presudom. Taj proces predstavljao je za oficire uasan psihicki napor. Sve ostale osudene Hitler je pomilovao. Prvog dana nove bitke kod El Alamejna tume je krenuo u izviaku patrolu i nije se vratio iv. Doiveo je infarkt. Kada je dolo do nove bitke kod El Alamejna, Romel je bio u Aus'triji, u Zemeringu (u vili Peek). Bio je na Ieenju zbog problema sa jetrom. Pre toga je kratko vreme bio u Berlinu gde je prisustvovao godinjem Hitlerovom govoru. Firer ga je demonstrativno pokazao narodu.. 27 O situaciji oko Staljingrada Hitler je kazao: Moete da budete sigurni u to da nema te sile koja moe da nas natera da ikada vise napustimo taj grad!... A ako on (eril) rei da izvri invaziju, mi mu poruujemo sledee: bie srean ako se odri devet asova a da pre
Georg Stumme (Halberstadt, 29. 7. 1886 - 24. 10. 1942, poginuo kod El Alamejna), postao 1. 6. 1940. konjiki general, 4. 6. 1941. general tenkovskih jedinica, 20. 9. 1942. komandant tenkovske armije u Africi. Hitlerov govor u berlinskom Domu sportova od 30. 9. 1942, uporedi: Domarus, str. 1912-1924.

toga mi njegove trupe ne bacimo u more." Govorilo se da e Romel biti novi zapovednik armije. On je, medutim, 23. ili 24. oktobra 1942. poleteo avionom sa aerodroma u Bekom Novom Mestu i uvee, za nekoliko asova, ve je bio u Africi. Romel je do tog trenutka uivao slavu legendarnog vojskovode. Poslednje dane oktobra 1942. proveo sam u Solunu. U salonu va-gona sa mnom su bili Liters i Pfaferot. Liters je imao povreenu nogu i zato nije mnogo uestvovao u naem razgovoru, a to mi uopte nije ni bilo ao. Sa Lerom smo u Solunu vodili dui razgovor.28 Dobio sam mogunost da govorim o politici zloina u Hrvatskoj, te sam skrenuo panju na zahteve nae strane upuene hrvatskim vlastima. Ler nam je priao zanimljive stvari o rajhsmaralu Hermanu Geringu. On sve vise pokazuje enske osobine: prestaje da leti, ne odlazi na front (a to mu mnogi zameraju, pa i sam Ler), minka se, farba kosu, te esto i lako menja raspoloenje. U jednom trenutku je obuzet nekom grozniavom aktivnou i sav kipti od energije, a posle toga nedeljama zapadne u neku vrste potpune letargije i bespomo-nosti, te u takvom stanju svako lako moe da utice na njega. Ler je u Romintenu posetio rajhsmarala Geringa koji mu je govorio o umet-nikom blagu. Gering mu je sa iskrenim zadovoljstvom rekao: Vidi-te, ranije su sva ova umetnika blaga bila sakrivena od oiju javnosti i bila su pohranjena u plemikim dvorcima i palatama. Danas ona pripadaju celokupnom nemakom narodu." Verovatno je Gering pri tome mislio na svoj dvorac Karinhal koji mogu da posete samo retki, odabrani smrtnici.

RH 31 III/9: Protokol sa tog razgovora nalazi se kod zapovednika Vermahta za Balkan, od 31. 10. 1942: 1. General Glez fon Horstenau referisao je... Sve se vise pokazuje da promena u hrvatskoj vladi nije bila temeljna, nego daje u pitanju samo povrni, kozmetiki zahvat... Kvaternikov sin je, istina, slubeno uklonjen sa svog poloaja, ali neslubeno Dido jo uvek ima uticaj i vlast, te je i dalje u vezi sa vodeim ljudima iz hrvatske

(91)

vlade. Pada u oi da Dido naroito dobre od-nose ima sa Italijanima... Karakteristino je politiko dranje Italijana. Juno od demarkacione linije koju oni dre postoje etnike jedinice koje su naoruane od Italijana. Oni u svakom pogledu pruaju podrku etnicima koji ubijaju Hrvate. Severno od demarkacione linije, koja je pod nemakom kontrolom, Italijani odr-avaju vezu sa Eugenom Kvaternikom ija garda uestvuje u istrebljenju Srba. Dakle, u torn genocidu nad Srbima uestvuju Hrvati. Ne moe se iskljuiti mo-gunost da u Hrvatskoj postoji opasnost da dode do stvaranja drugog fronta..."

U Solunu sam sa Mecgerom posetio grkog vladiku, a onda sam se proetao gradom, zatim kejom i uivao u podnevnoj vrelini dana. Na povratku iz Soluna uli smo nepovoljne vesti iz Egipta. Opasnost koja se nadvila nad nau armiju u Africi delovala je deprimirajue na nas. Pfaferot je doskora bio prvi tapski oficir generalu za Balkan (generalu Leru). Saoptio nam je poslednje vesti iz Egipta i zakljuio da smo mi tamo rat izgubili. Ubrzo je dolo do iskrcavanja englesko-amerikih vojnih snaga u severnoj Africi.29 Setio sam se razgovora koji sam vodio u maju 1940. u kafani Ce-pelin" sa lepo vaspitanim i prijatnim generalom Mackijem koji se upravo vratio iz Japana. Nali smo se pred globusom i sloili se da more koje deli Brazil od zapadne Afrike moe da bude od velike vanosti za dalji razvoj rata. Ja sam pokazao na pomorsku luku Dakar, glavni grad Senegala, i rekao: Moda e odluka o ratu poeti da kree iz ove po-morske luke." to se tie samog iskrcavanje saveznika u severnoj Africi, u no-vembru 1942, kasnije sam doznao daje naa obavetajna sluba saku-pila prilino precizne podatke o gomilanju neprijateljskih snaga. Na-ma, medutim, nije polo za rukom da saznamo kuda e ta neprijatelj-ska armada da krene. Ovu inforihaciju nismo doznali na vreme. Dogaaji u severnoj Africi imali su odjeka i u Vrhovnoj komandi Vermahta. Zahvaljujui jednoj greci, Hitler je Romelovu vanu poru-ku30 primio sa dvanaest asova zakanjenja. Bilo je to upravo u vreme poetka bitke kod El Alamejna. Krivicu za ovaj propust snosi, pre svega, major Borner, Varlimontov adutant, koji je u civilnW ivotu bio konkurent fabrici IG - Farben". Hitler je poludeo od besa i jad-nog majora Bornera je na lieu mesta degradirao u obinog peadinca, a Varlimonta i Jodla najurio iz Vrhovne komande Vermahta. Varlimont je ve stigao u Berlin i napisao mi je oprotajno pismo, kako mi je

Nou 7. novembra 1942. poela je operacija Tor" (engl. torch - baklja, prim, prev.). Englesko-amerike snage otpoele su iskrcavanje u Maroku i Aliru pod komandom generala Ajzenhauera. Tom dogadaju, od 3. novembra 1943, prethodila je Hitlerova poruka Romelu od 2. 11. 1943, u kojoj stoji da moraju da izdre. Uporedi: W. Warlimont, Im Haupt-quartier der deutschen Wehrmacht 1939-1945, Frankfurt/Main 1962, 280 f.

mi njegove trupe ne bacimo u more." Govorilo se da e Romel biti novi zapovednik armije. On je, medutim, 23. ili 24. oktobra 1942. poleteo avionom sa aerodroma u Bekom Novom Mestu i uvee, za nekoliko asova, ve je bio u Africi. Romel je do tog trenutka uivao slavu legendarnog vojskovode. Poslednje dane oktobra 1942. proveo sam u Solunu. U salonu va-gona sa mnom su bili Liters i Pfaferot. Liters je imao povreenu nogu i zato nije mnogo uestvovao u naem razgovoru, a to mi uopte nije
v

28

ni bilo ao. Sa Lerom smo u Solunu vodili dui razgovor.

(92)

Dobio sam mogunost da govorim o politici zloina u Hrvatskoj, te sam skrenuo panju na zahteve nae strane upuene hrvatskim vlastima. Ler nam je priao zanimljive stvari o rajhsmaralu Hermanu Geringu. On sve vise pokazuje enske osobine: prestaje da leti, ne odlazi na front (a to mu mnogi zameraju, pa i sam Ler), minka se, farba kosu, te esto i lako menja raspoloenje. U jednom trenutku je obuzet nekom grozniavom aktivnou i sav kipti od energije, a posle toga nedeljama zapadne u neku vrste potpune letargije i bespomo-nosti, te u takvom stanju svako lako moe da utie na njega. Ler je u Romintenu posetio rajhsmarala Geringa koji mu je govorio o umet-nikom blagu. Gering mu je sa iskrenim zadovoljstvom rekao: Vidi-te, ranije su sva ova umetnika blaga bila sakrivena od oiju javnosti i bila su pohranjena u plemikim dvorcima i palatama. Danas ona pripadaju celokupnom nemakom narodu." Verovatno je Gering pri tome mislio na svoj dvorac Karinhal koji mogu da posete samo retki, odabrani smrtnici.
RH 31 III/9: Protokol sa tog razgovora nalazi se kod zapovednika Vermahta za Balkan, od 31. 10. 1942: 1. General Glez fon Horstenau referisao je... Sve se vise pokazuje da promena u hrvatskoj vladi nije bila temeljna, nego daje u pitanju samo povrni, kozmetiki zahvat... Kvaternikov sin je, istina, slubeno uklonjen sa svog poloaja, ali neslubeno Dido jo uvek ima uticaj i vlast, te je i dalje u vezi sa vodeim ljudima iz hrvatske vlade. Pada u oi da Dido naroito dobre od-nose ima sa Italijanima... Karakteristino je politiko dranje Italijana. Juno od demarkacione linije koju oni dre postoje etnike jedinice koje su naoruane od Italijana. Oni u svakom pogledu pruaju podrku etnicima koji ubijaju Hrvate. Severno od demarkacione linije, koja je pod nemakom kontrolom, Italijani odr-avaju vezu sa Eugenom Kvaternikom ija garda uestvuje u istrebljenju Srba. Dakle, u torn genocidu nad Srbima uestvuju Hrvati. Ne moe se iskljuiti mo-gunost da u Hrvatskoj postoji opasnost da dode do stvaranja drugog fronta..."

U Solunu sam sa Mecgerom posetio grkog vladiku, a onda sam se proetao gradom, zatim kejom i uivao u podnevnoj vrelini dana. Na povratku iz Soluna uli smo nepovoljne vesti iz Egipta. Opasnost koja se nadvila nad nau armiju u Africi delovala je deprimirajue na nas. Pfaferot je doskora bio prvi tapski oficir generalu za Balkan (generalu Leru). Saoptio nam je poslednje vesti iz Egipta i zakljuio da smo mi tamo rat izgubili. Ubrzo je dolo do iskrcavanja englesko-amerikih vojnih snaga u
29

severnoj Africi. Setio sam se razgovora koji sam vodio u maju 1940. u kafani Ce-pelin" sa lepo vaspitanim i prijatnim generalom Mackijem koji se upravo vratio iz Japana. Nali smo se pred globusom i sloili se da more koje deli Brazil od zapadne Afrike moe da bude od velike vanosti za dalji razvoj rata. Ja sam pokazao na pomorsku luku Dakar, glavni grad Senegala, i rekao: Moda e odluka o ratu poeti da kree iz ove po-morske luke." to se tie samog iskrcavanje saveznika u severnoj Africi, u no-vembru 1942, kasnije sam doznao daje naa obavetajna sluba saku-pila prilino prcciznc podatke o gomilanju neprijateljskih snaga. Na-ma, medutim, nije polo za rukom da saznamo kuda e ta neprijatelj-ska armada da krene. Ovu informaciju nismo doznali na vreme. Dogaaji u severnoj Africi imali su odjeka i u Vrhovnoj komandi Vermahta. Zahvaljujui jednoj greci, Hitler je Romelovu vanu poru-ku primio sa dvanaest asova zakanjenja. Bilo je to upravo u vreme poetka bitke kod El Alamejna. Krivicu za ovaj propust snosi, pre svega, major Borner, Varlimontov adutant, koji je u civildom ivotu bio konkurent fabrici IG - Farben". Hitler je poludeo od besa i jad-nog majora Bornera je na lieu mesta degradirao u

(93)

obinog peadinca, a Varlimonta i Jodla najurio iz Vrhovne komande Vermahta. Varlimont je ve stigao u Berlin i napisao mi je oprotajno pismo, kako mi je

Nou 7. novembra 1942. poela je operacija Tor" (engl. torch - baklja, prim, prev.). Englesko-amerike snage otpoele su iskrcavanje u Maroku i Aliru pod komandom generala Ajzenhauera. Tom dogadaju, od 3. novembra 1943, prethodila je Hitlerova poruka Romelu od 2.11. 1943, u kojoj stoji da moraju da izdre. Uporedi: W. Warlimont, Im Haupt-quartier der deutschen Wehrmacht 1939-1945, Frankfurt/Main 1962, 280 f.

kasnije priznao. Kada je dolo do englesko-amerikog vojnog iskrea-vanja u Maroku, Varlimont i Jodl su ponovo bill pozvani da se vrate na slubu u Vrhovnu komandu. I Borner je bio vraen na svoje mesto, a i in majora je ponovo dobio. Da li je sve to normalno? Februar 1943. Sredinom novembra bio sam u Berlinu. Prvi put me Rajneke nije pozdravio sa hajl Hitler!" Proveo sam lepe asove u razgovoru sa ge-neral-pukovnikom Bekom koji je mnogo ostario. No, on i dalje neve-rovatno mnogo radi i prati dogadaje. Sutinu nemakog problema, medutim, m on ne vidi. Moe biti da ga u tome spreava njegovo prusko vaspitanje. Primetio sam da ako mi izgubimo ovaj rat, onda je on izgubljen zbog pruskog naina voenja rata. Do mene je doao jedan spis o velikom pruskom kralju". Da povraa ovek kada to ita. I tu mogu da se nadu potpuno iste fraze kojima se i danas nemaki narod lae i zamajava, a da se nema hrabrosti da se kae koliko je naa situacija uasno ozbiljna i teka. Dok sam boravio u Berlinu, zapoeo je na sunovrat i u Rusiji. Mnogo razmiljam o jednoj Hensovoj misli koja sadri neto od jev-rejske ivotne mudrosti i za mene ostaje izvor sa koga se esto napa-jam kada se naem u nevolji. Hens je ve 1914. uobiavao da kae: Vladari nikada ne bi smeli da imaju ambicije da sami nastupaju i kao vojskovode. Ovaj nizak posao oni treba da prepuste generalima koje ovek moe i da najuri." Zapisao sam jo jednu Hensovu izreku: Rad, to je za Pruse i ehe... mi, Austrijanci, stvaramo kulturu..." Mi smo ovde na Istoku, na ruskom frontu, od sredine septembra 1942. vodili savreno pogrenu strategiju. Umesto da stvari gledamo hladno, voj-niki, mi smo celu operaciju posmatrali politiki, dakle, da li nam ova operacija poveava ugled ili ne. Na kraju, zavrena je kao strana stall ingradska drama. Od samog poetka te vojne operacije izrazio sam strahovanje u uem, poverljivom krugu ljudi. U samom vrhu izgleda da su jo dugo gajili nade da e ipak biti mogue da se izvuemo iz klopke. Bio je oktobar 1942. Moj prijatelj Bernhard Lauer, koji je ve bio ozbiljni srani bolesnik, preneo mi je molbu svog sina Hanzela, koji se sa odmora upravo vratio u svoju jedinicu, da pokuam da se zauzmem da njegov 134. puk31 ponovo dobije ime nemaki majstor". Isto mi je pisao i komandant32 tog puka. U vezi s torn molbom obratio sam se mundu. Njegov odgovor primio sam 12. decembra 1942. Saoptio mi je da je Hitler u prvom trenutku bio uvreen. No, kako se puk ponovo istakao u borbama, firer je reio da udovolji toj molbi, te da dopusti da ponovo oivi ime veliki majstor" i nemaki majstor". Molba e biti pozitivno reena im se okonaju borbe oko Staljingrada. mund me je zamolio da pre toga nikome nita ne govorim kako Hitleru ne bih pokvario raspoloenje". Ova elja i nada trajala je svega nekoliko ne-delja. Sudbina nemakih staljingradskih muenika, ukljuujui puk nemaki majstor" - koji u svojoj
(94)

dve stotina i pedeset godina dugoj istoriji jo nikada nije doiveo takvu tragediju - bila je uasna. Ovde ukljuujem i sudbinu jadnog, mladog sina33 prijatelja Hanzela, koji je zarobljen, i umro je u zarobljenikom logoru. Povodom te tragedije Lauer mi je napisao: Na ivot izgubio je svaki smisao." Jadna Paula Miler bila je najfanatiniji pristalica nacionalsocijaliz-ma koga ovek moe da zamisli. Da li je ona jo uvek takva? Nekada je stvar izgledala tako jasna, i bistra, a danas sve postaje nekako blju-tavo i razvodnjeno. Pogodila me je staljingradska tragedija, a zatim i naa propaganda koja je zloupotrebila ovu tragediju. Naroito me je potresla sudbina feldmarala Paulusa koji nije imao hrabrosti da u poslednjem trenutku, pre nego to e biti zarobljen, izvri samoubistvo. Zar je toliko teko da ovek nade hrabrosti za taj poslednji in? Da li bi se i meni to do-godilo? O ovome esto razmiljam, naroito nou kada me mui ne-sanica. Najzad i ja veoma lako mogu da se naem u slicnoj situaciji kada se posmatra razvoj rata uopte, a naroito odnosi u Hrvatskoj. Verujem da je ipak lake da ovek uzme otrov nego da puca sebi u glavu. Danas oveka obuzimaju takve misli. Mecger i ja smo tokom dana ponovo dobro raspoloeni i puni humora. No, re je uglavnom o crnom humoru. Barem ovo vai za mene, jer se drim poslovice: Qui
injenica je, medutim, da peadijski 134. puk nikako ne moe da se oznai kao austrijski". Pukovnik Arthur Boje, od 4. 10. 1940. do 28. 1. 1943, kada je zarobljen, bio je komandant 134. peadijskog puka. Hans Lauer (Wien, 18. 7. 1920 - 20. 4. 1943, u logoru za ratne zarobljenike Ela-buga), sauvan je njegov dnevnik koji je vodio 1939. i 1941: KA, B/756

mange du pape en meurt" (Ko jede sa papom, umire", prim. prey.). Ovo vise ne moe tako lako da se odbaci, jer ja sam, naalost, ruao kodpape"... Pre Boia boravio sam nekoliko dana u Beu. Od 1929. vlasniki odnosi postali su veoma komplikovani i zadaju mi glavobolju. Za tak-vo stanje je odgovoran zakon o izgradnji stanova koji je izglasan te godine. Pitanje hipoteke kod banke za trgovinu i kod kreditne banke reilo je u velikoj meri taj problem. Ja sam nameravao da dam ostavku u kontrolnom odboru, kada mi je reeno da partija planira da me iza-bere za predsednika kontrolnog odbora banke. S druge strane, Hajnrih iht takoe ima neke planove sa mnom. Sve to bi mi omoguilo da pod stare dane imam jedan lep, miran i materijalno obezbeen ivot. Svi ovi planovi uniteni su 1. septembra 1939 (napadom Nemake na Poljsku, prim. prev.). Boi i Novu godinu proveo sam u svojoj lepoj kui u Zagrebu, u uem krugu prijatelja", na ijem elu se nalazila moja dobra i estita Anica. Ovde se oseam bolje i prijatnije nego kod kue, u Beu. Za Badnje vee smo ak ukrasili jelku I na njoj upalili svee. Sluao sam Radio Beograd i emisiju Zvona nad Evropom", koja je bila lirska i nikako nije liila na starogermansku sagu jednog Vraldara. ula su se zvona i iz beke saborne crkve Svetog tefana. Zvona iz salcburkog hrama, naalost, u emisiji nisu snimili. U malom hrvatskom politikom prostoru bili smo svedoci novih dogadaja. Rat se, oigledno, pribliavao Balkanu. Oni koji upravljaju sudbinom sveta poeli su na taj nain da vise panje poklanjaju i nama koji smo ovde na slubi. Do tada su nas gotovo i zaboravili. U Beograd sam pozvan 30. januara 1943. kada je, te veeri, bio predviden sastanak sa
(95)

Lerom i njegovim efom generaltaba, koji se upravo vra-tio iz Glavnog taba. Sa mnom su bili Liters, Pfaferot i Pot. Dan ra-nije, 29. uvee, Ler nam je dao u ruke tajni dokumenat, koji se odno-sio na SS-diviziju Princ Eugen" kojom komanduje moj stari prijatelj Fleps. Ta divizija je do sada delovala u Srbiji. Predvideno je da ona, zajedno sa hrvatskom 369. legionarskom divizijom, te sa jo nekim drugim jedinicama, krene u akciju u Slavoniji, na prostoru izmedu Save i Drave. Pot i ja smo se u prvom trenutku obradovali toj vesti. Upravo smo nas dvojica, prilikom poslednjeg razgovora sa Lerom u Zagrebu, i predloili taj plan. Na predlog, dakle, ipak nije ostao bez posledica. Medutim, kada smo malo detaljnije pogledali plan, primetili smo daje to neto sasvim drugo od onoga to smo mi predlagali. Pred-videni prostor akcije bio je usmeren prema jugu, dakle, prema par -tizanskoj slobodnoj teritoriji". Od leta 1942, kada su Italijani pobegli sa tog terena, i partizani su se sklonili juno od demarkacione linije i smestili u zonu III". Partizani su tu stvorili malu sovjetsku dravu koja poseduje potu, eleznicu, optinsku upravu, bolnicu i tako redom. Sledeeg jutra, kada je stigao Fer, tajna u vezi s tim planovima potpuno je otkrivena. Glavnina akcije vodie se na prostoru izmeu Karlovca i Mostara. Sastojae se od tri vojne operacije, a plan je na-pravio tab Vermahta. Svaka od tih operacija ima drugu boju i nosie je pukovi i bataljoni. Kada sam sasluao ceo plam mogao sam samo da se nasmejem da me u mislima nije prekinuo Fere. On se sav vaan is-prsio pred svima i saoptio da firer lino od nas zahteva da posao od-radimo temeljno, do kraja. Postoji opte naredenje koje se odnosi na borbu protiv partizana, i Fere nam je to proitao. Ono glasi: na prostoru gde se nalaze pobunjenici treba da se pobiju svi, dakle, starci, e-ne i deca. Ovo je za mene ipak bilo previse, pa sam upitao: ta, ene i deca?" Uhvatio sam se za gornju dugmad svog vojnikog injela i dodao: vojnika uniforma ovakvu akciju ne moe da odobri!" Prisutni su bili Ler, Liters, Bader koji je upravo imenovan za peadij-skog generala, i njihovi adutanti. Svi su se zbunjeno zgledali. U sebi su mi odobravali. A, s druge strane, silno su se zaudili da neko tako reaguje posle proitanog firerovog naredenja. Da se neko usudio da se usprotivi Hitlerovoj zapovesti, i to jedan bedni, mali Austnjanac! Prvi se pribrao Ler i svojim odgovorom me je na neki nain spasao. Rekao je da od ove firerove naredbe treba da se napravi izuzetak tako to se u vojnoj akciji nee ubijati ene, deca i stari. Na kraju razgovora ja sam predloio da se likvidiraju samo oni koji su direktno odgovorni za irenje ustanka. Svi ostali sa ustanike teritorije - dakle, mukarci, ene i deca - treba da se oteraju u logor i da se medu njima izaberu radno sposobni i poalju na rad u Nemaku. A u sebi sam mislio ovako: sve u svoje vreme; doi e i njima pamet u glavu. A to se i do-godilo. Kada sam se vratio u Zagreb odmah sam zapoeo borbu koja je imala za cilj da sprei sprovoenje ideje o unitavanju (srpskog, prim. prev.) civilnog stanovnitva. U toj borbi su mi pomogli ak i neki Hrvati, i to sasvim konkretno - na taj nain to su u Berlin, najviim nemakim vlastima, poslali pismo u kome su izloili sve negativne posledice koje bi proizale iz takve vojne akcije. Iz straha pred Hit-lerom, poglavnik je naizgled odustao od ideje unitavanja. Slino su uradili i njegovi saradnici, ali su pri torn mislili da e im se ipak pru-iti prilika da ponovo likvidiraju barem jo nekoliko hiljada pravoslavnih Srba. Nastavio sam svoju borbu. Neoekivano sam primio pomo s jo jedne strane. Poslao sam telegram Leru u kome sam mu skrenuo panju na opasnost da u naoj vojnoj akciji poginu i hrvatski stanovnici. To bi u celoj Hrvatskoj imalo negativne politike posledice po nas, nemaeke vojnike, koji se nalazimo u toj zemlji. Sastavio sam ovaj dokumenat koji nije bio sasvim bezopasan za mene lino, pa sam davolski morao da pazim da me neko ne bi optuio
(96)

kako irim defeti-zam i izdaju otadbine". Zato sam i morao da napiem kako sam ja, razume se, za to da se ljudi ubiju, ali da se to uradi u pravo vreme i prema onima koji su prekrili zakon. Dodao sam da bi mi predstav-ljalo veliko zadovoljstvo kada bih sve ustake zloince mogao da postreljam".34 Moji nemacki saradnici nasmejali su se od srea kada su
RH 31 HI/11: FS an OB-Siidost, g. Kdos. von 15. 1. 1943: Na osnovu telefon-skog saoptenja, zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj rauna s tim da bi tokom prvih dana u operaciji 'Vajs' moglo da bude zarobljeno i transportovano, kako je nareeno i planirano, od 60.000 do 80.000 mukaraca... Ja, medutim, imam velikih problema da obezbedim smetaj za 10.000 do 15.000 ljudi..." Vise od toga ne mogu da obezbedim jer nam za to nedostaju sredstva, na torn pod-ruju je pao sneg, ustanici su aktivni, a teren je teko prohodan... Ja jo jednom apelujem na politike posledice koje bismo imali ako samo tako samovoljno tran-sportujemo toliki broj ljudi. Na torn terenu sigurno ima dovoljno Hrvata, musli-mana, pa ak i pravoslavnih Srba, koji nestrpljivo ekaju na nas. Oni su ak i spremni da se zajedno sa nama bore protiv partizana. To to na toj teritoriji ve mesecima postoji partizanska vlast, to ne znai da stanovnitvo podrava komu-niste. Kada su se u leto 1942. Italijani povukli iz tog kraja, stanovnitvo je jednostavno bilo preputeno na milost i nemilost partizanima. Ako sada mi krenemo u akciju i ne pokaemo razumevanje za poloaj stanovnitva, ljudi e da pobegnu u umu... Utisak koji su hrvatski legionari ostavili na mene nije nepovoljan, ali predlaem da dode do izvesnog poboljanja u ljudstvu, pa ak i po cenu dueg zadravanja na terenu... Molim da se ovo ne shvati kao da sam ja postao mek" i da vise ne posedujem vojniku vrstinu. Da sam bio u mogunosti, recimo, ne bih ni trepnuo okom kada bih naredio da se postreljaju svi ustaki zlikovci 35 i oni proitali ova moj a intimna razmiljanja. Sem toga, napisao sam i pismo Leru. Upozorio sam ga da bi za nas

bilo daleko korisnije kada bismo partizane i ostale odgovorne za ustanak drali u logoru kao ne-ku vrstu rezervnih talaca", nego da ih odmah streljamo. Pored ostalih problema moralo se voditi rauna o tome da se formira tranzitni logor koji e da prui ljudima privremeni smetaj i ishranu. On bi morao da

koji stoje iza njih... Strogost, medutim, ima smisla samo onda kada nam garantuje da emo time postii neki uspeh, te da emo od toga imati daleko vise prednosti od nedostataka..." RH 111/12: Glezovo lino pismo upueno Leru, Zagreb, 4. 1. 1943: 1. Da se ja pitam, prvo bih krenuo u akciju 'u lov na partizanske glave' severno od reke Une. Razlog za to lei u injenici da mi ne raspolaemo dovoljnim brojem vojnika da krenemo u iru akciju. Imamo, praktino, samo dve divizije, 'Princ Eugen' i 717. brdsku diviziju. Grupa 187 sastoji se'samo od ljudi sa sla-bim borbenim svojstvima. Hrvatska 369. divizija pokazuje pre volju da pobegne sa ratista nego da se bori... nadam se da u ovde moi neto da uradim... 2. to se tie zadatka koji je meni dodeljen, morali bismo da poboljamo stanje kod hrvatskih trupa iz Bosne, a da im, moda, dovedemo i pojaanje, na primer, 714. ili 718. bataljon i da ga stacioniramo na severu. Na ovaj nain moemo da drimo pod kontrolom teritoriju izmedu Une i Save. U akciju bi trebalo da uklju-imo i Maare... Planovi koji se odnose na ubijanje celokupnog stanovnitva, otvoreno da priznam, prilino me zabrinjavaju. Moji razlozi za zabrinutost nisu humanitarne prirode, premda ja po prirodi nisam krvoloan ovek... Re je o ovome: kada partizani zarobe nae vojnike, i oni e sa njima postupati nemilo-srdno. U pitanju je jedan teak politiki problem. Reenje koje mi nudimo pre e da nas pokopa nego da nam koristi. Jedina jasna stvar odnosi se na one ljude koje mi uhvatimo a ustanovimo da nisu rodeni na toj teritoriji. Oni su onda 99 odsto partizani, i to bez obzira na to da li poseduju oruje ili ne. S druge^strane, kod starosedelaca je veoma teko da se ustanovi da li je neko kriv ili ne... Najzad, ne treba izgubiti iz vida da 'slobodna partizanska teritorija' postoji ve nekoliko meseci. Stanovnitvo u torn kraju, intimno, uopte nije za komuniste i oni nemaju drugi izbor nego da se pomire sa partizanskom vlau, ija uprava esto i nije tako loa... Pitanje je kako da uvamo tajnu. Kao i do sada, partizani i njihov voda Tito za kratko vreme doznaju daleko vise nego to mi elimo. Na zadatak je da spre-imo da Titovi ljudi pobegnu na sigurno mesto a da nama onda ostave nevine ljude da ih postreljamo. Pade mi jo neto na pamet u vezi s odnosom prema za-robljenicima: kako bi bilo da deo njih, kako je i predvieno, prebacujemo u Ne-maku na rad, a drugi deo da zadrimo u logorima i da nam poslue kao 'skla-dite za taoce'? Ova zemlja, kao to ti je poznato, odlikuje se i time da se ^vi naroito raduju kada ovek 36 strelja pogrene taoce..." primi od 15.000 do 20.000 ljudi koje mi planiramo da zarobimo tokom akcije ienja terena. (97)

Uhvatili smo, na svu sreu, svega nekoliko stotina ljudi. Partizani su silom, kada su se povukli sa tog podruja, odveli celokupno srpsko pravoslavno stanovnitvo, ukljuujui decu, hranu i stoku. Prilikom jedne veere koju je general Liters priredio meni u cast, mogao sam sa ponosom da izjavim: Srean sam to smo spreili krvoprolie." Liters mi je odgovorio: takoe. To imamo samo vama da zahvalimo." S ponosom sam ispriao ovu epizodu. Da se tako deluje kao to sam ja radio, potrebno je da ovek ima i neto hrabrosti. Protivnici Nemake se uasavaju nad injenicom da mi streljamo taoce. Ne poriem daje to, samo po sebi, nesto to valja odbaciti i osuditi. Istovremeno, medutim, moram da dodam da se i ti isti nasi neprijatelji moraju zgraati nad injenicom da se ljudi ubijaju ne samo sa zemlje nego i iz vaz-duha. Zloin ostaje zloin bez obzira na to da li je uinjen iz ista mira ili kao osveta. Izigravati moral i vrlinu na ovakav nain neiskreno je i licemerno. Imao sam i politikih neprilika, i to neposredno pred poetak ree-ne vojne operacije. Usput govorei, u njen siguran uspeh nije mogao da poveruje nijedan razuman ovek. Nemaka vojna komanda iz Beograda izdala je naredenje da se o predstojeoj vojnoj operacije ne

RH 31 HI/12. Lerovo lino pismo za Gleza, glavni stab za Balkan, 11. 1. 1943, vojna tajna: Zahvaljujem na tvom pismu od 4. januara 1943. U Zagreb dolazim 18. januara 1943. i prema raspoloivom vremenu razgovarau sa naim odgovor-nim ljudima i vojnicima. Oko 23. januara planiram da otputujem iz Hrvatske. Tokom boravka u Zagrebu hteo bih da iskoristim priliku da podrobnije razgovaram o nekim pitanjima iz tvog pisma... Naredba se odnosi na obim i tempo operacije. Ja imam mogunost da neto promenim samo u okviru date zapovesti. On sada moe da se menja u daleko manjem obimu nego to je to bio sluaj na poetku kada smo pripremali operaciju. Samo ako firer odobri izvodljivo je da Srem sta-vimo pod Baderovu komandu. Niko, medutim, iz Vrhovne komande Vermahta ne voli da dode Hitleru i da ga za neto moli kako bi on promenio svoju prvobitnu odluku. Bezuslovno je nuno da mi obezbedimo potreban broj talaca. Ovo, mo-lim te, spomeni i Litersu i njegovom tabu. Sa svoje strane, ja u da poaljem po-trebna uputstva. Jedno radikalno vojno reenje ne vodi nas eljenom cilju ako itava stvar nije praena i politikim reenjem. Politika akcija zapravo treba da prethodi vojnoj. Ponovo sam pisao feldmaralu Kajtelu. Da li to ima neke koristi? ...Da li da budem obuen kao civil i da prvo kao takav dodem kod tebe?..." sme obavestiti ni poslanik Kae, a ni Hrvati. Tek

dvadeset i etiri asa pred poetak akcije dozvoljeno je da im se poneto kae. U toku vojne operacije civilna vlast ne pripada Hrvatima, ve se nalazi u rukama ne-makog generala Litersa. Ovo je Ferovo delo, a visoka politika nije njegova najjaa strana. Ler se daleko bolje razume u politiku, pa ipak je dozvolio da ef njegovog generaltaba pravi takve planove koji mogu da ga dovedu u neprijatnu situaciju iz koje on moe da se izvue samo uz velike napore.37 Oko 20. januara 1943. u Zagrebu je boravio Ler i mi smo se nekoliko puta sreli i esto razgovarali u mojoj kui. Pitao sam ga za Fer-a. On je pre rata bio cenjen kao autor vojnih dela. Leru sam kazao da imam utisak da je Fer pomalo nervozna osoba. Ler mi nije rekao da nisam u pravu. Objasnio mi je da Fer u oima partije stoji veoma lose. Ovo je Leru saoptio i sam Jeonek,38 ef generaltaba Hermana Geringa. Ovde lei razlog toje pomalo uplaen.

(98)

37

Nije mi namera da ovde podrobno ponavljam celu tu komediju lu-tanja i nesporazuma. Ona nije vana. I ja sam, razume se, vukao po-grene poteze. A to je uvek sluaj kadaje toliko veliki broj ljudi uklju-en u jednu akciju. Tada esto svako vue na svoju stranu. Ja sam, ipak, spasao to se spasti moe. Ovo se pre svega odnosi na Hrvate ije sam interese uspeno zastupao. Veina Hrvata nas je ionako ve otpisala i ne veruje da e Nemaka pobediti u ovom ratu. Ve i zbog toga nije dobro da ih opteretimo u tolikoj meri kako je meni bilo ka-zano tokom razgovora u Beogradu. U celoj toj prii i nae ministarstvo

Uporedi kratki Kaeov izvetaj koji se odnosi na zahtev Vrhovne komande Vermahta (OKW), da sva vlast tokom operacije Vajs" mora da se nalazi u rukama nemakog komandanta. Nadalje, zbog uvanja vojne tajne u vezi s predstojeom vojnom operacijom, Kae nije mogao da bude obaveten: PAAA, N1. Kasche, Pol. 2, Kasche an Ritter, Pol. 8 Nr. 1 - A 37/43 geh. Reichsache, Zagreb, 26. 1. 1943. Vidi takode: PAAA, Staatssekrater/Kroatien/Bd. 4, FS Ribbentrop an Ritter: jedan hrvatski opunomoenik za civilne poslove mora da prima nareenja od zapovednika nemakih trupa. Glez je dobio od Vrhovne komande Vermahta zadatak da Kaea lino obavesti o predstojeoj vojnoj operaciji. Hans Jeschonnek (Hohensalza, 9. 4. 1899 - 19. 8. 1943, samoubistvo u glavnom tabu vazduhoplovstva kod Goldapa, u istonoj Pruskoj), u Prvom svetskom ratu oficir, od 1932. na slubi u ratnom vazduhoplovstvu, u novembru 1938. pukovnik, od februara 1939. do 1943. ef generaltaba ratnog vazduhoplovstva, Luft" vafe, 1. 3. 1942. general-pukovnik.

spoljnih poslova osealo se uvreeno. Prigovor je, naravno, upuen i na adresu Vrhovne komande za Balkan, sa seditem u Solunu. A drugo se nije ni moglo oekivati kada se zna kako kruto funkcionie Vrhovna komanda Vermahta. Meni lino ipak je na kraju polo za rukom da se iz itave price sreno izvuem. Ler je izdao zapovest da ja ipak budem komandant trupa. Samo mi je jo i to trebalo. Liters je bio komandant vojne operacije za prostor juno od Save gde je predvideno da se vode glavne borbe. Meni je dodeljena komanda za teritoriju izmeu Save i Drave. Re je o pod-ruju panonske Hrvatske", koje je usko, ali zato dugo pet stotina kilometara. Moj je zadatak da osiguram bezbednost i nesmetani saobraaj na glavnoj eleznikoj pruzi Zagreb-Beograd.39 Postao sam, dakle, vojskovoa protiv sopstvene volje". Moram, dodue, da priznam da je broj vojnika kojima sam

Akcija lenja izmeu Save i Drave, od severa ka jugu, imala je svoj najtei is-pit u borbama kod Okuana, 12 kilometara od Nove Gradike, 20. januara 1943. Josef Brauner von Haydringen (Tulln, Donja Austrija, 4. 10. 1886 - 1953, u logoru za ratne zarobljenike Perov, Uralsk, Rusija), od 1. 1. 1921. major, 15. 12. 1930. potpukovnik, 10. 11. 1933. pukovnik, 1. 4. 1939. general-major, 15. 8. 1942. komandant nemacke 187. rezervne divizije. Georg Iser, uestvovao u Prvom svetskom ratu kao austrougarski oficir, posle 1919. preao u (99) jugoslovensku armiju, a 1941. u hrvatsku, 1942. komandovao II korpusom domobrana u Slavonskom Brodu.

komandovao bio veoma skroman. Osnovu mojih trupa inila je 187. nemaka rezervna divizija. Njen zapovednik, general Brauner,40 bio je moj stari prijatelj koji je sa mnom radio u Ratnom arhivu, u Beu. Pored 187. divizije, ovde valja spomenuti i 1. hrvatsku brdsku diviziju. Sve ostalo bilo je sakupljeno ko zna odakle, zbrda-zdola, i jedva da su se od njih mogle sastaviti jo dve itave divizije. U novembru se nisam usudio da matam da bih ja jednog dana mogao da budem komandant trupa. Ovo se zaista, ipak, dogodi|o. Brauner je komandovao zapadnim delom moga fronta, ukljuujui i Zagreb, a general Izer, zapovednik hrvatskog II korpusa, istonim, sve do Zemuna. General Izer41 gotovo da i nije imao vojnike. Odmah posle 20. januara 1943. krenuli smo u akciju sa nekoliko bataljona i iz te bitke ja sam izaao kao pobednik. Stvarni pobednik u ovoj borbi, onaj koji je zaista zasluio da nosi lovorov venae, jeste moj prijatelj Brauner. Govorio sam o svom malom hrvatskom svetu, o mikrokosmosu. A ta se istovremeno dogaalo u velikim svetskim razmerima, u makro-kosmosu? Ovde, pre svega, spominjem staljingradsku tragediju koja se dogadala pred oima zaprepaenog nemakog naroda. Imao sam jedan neprijatan oseaj ve 24. septembra 1942. kada je general Paulus u svom tabu na Donu izjavio da nam se lose pie. On je, naalost, imao pravo. Od sredine novembra 1942. njegova 6. armija bila je kod Staljingrada i na prostoru jugozapadno od tog grada potpuno opkolje-na. Re je o 22 peadijske divizije, odnosno o 330.000 vojnika. Ne-maka javnost, medutim, za ove alosne dogaaje saznala je tek oko sredine januara 1943, i to iz izvetaja Vrhovne komande Vermahta. Sa Staljingradom je dolo i do odluujueg preokreta na celokupnom ruskom frontu, i to na nau tetu. Danas, 14. februara 1943, kada zapisu-jem ove reenice, izgubili smo kljuno utvrenje s'everno od Lenjin-grada. Tako je Rusima polo za rukom da probiju nau blokadu i sada je ponovo uspostavljena kopnena veza sa ranijim glavnim gradom Rusije. Posle uspene operacije kod Sevastopol)a, Manajn je doveo pred Lenjingrad svoju 11. armiju kako bi se ispunilo obeanje koje je Hitler dao Fincima da e Nemaka osvojiti Lenjingrad. Tobdija kod Sevastopolja Austrijanac Martinek42 lino je pred bitku primio uputstva od Hitlera. Dok sam poslednji put boravio u Berlinu, sredinom novembra 1942, primili smo informaciju da su Rusi uspeli da severo-zapadno od Staljingrada probiju obru i da zau duboko iza naih li-nija.43 Front je bio 80 kilometara dug, a drale su ga nemake, rumun-ske i italijanske snage. Rusi su zatim preli reku Don severoistono od grada Rostova. Nemake trupe sa kavkaskog fronta", koj^ su pla-nirale da napadnu grad Grozni, dobrovoljno su se povukle sa svojih
Robert Martinek (Gratzen, srez Kaplitz, eka, 2. 2. 1889 - 28. 6. 1944, poginuo u Rusiji, kod Berezinova), uestvovao u Prvom svetskom ratu kao austrougarski oficir, od 1. 1. 1921. major, 15. 12. 1934. pukovnik i komandant artilje-rijske kole, 1. 6. 1941. general-major, 1. 1. 1942. komandant 7. brdske divizije. Velika sovjetska ofanziva poela je 19. novembra 1942. istovremeno sa prostora Serafimovia i Kleckaja na reci Donu i to sa Junog" i donskog fronta". Na udaru Rusa nala se pre svega 3. rumunska armija. Posle etiri dana borbe, 23. novembra 1942, sovjetska armija je zatvorila obru kod Kalaa. Rusi su 20. novembra 1942. krenuli u napad sa prostora Kalmikijske stepe, stigli do Staljingrada i 21. novembra 1942. sovjetske trupe su, juno od Karpovks, uspele da probiju linije 4. rumunske armije

isturenih pozicija posle staljingradske katastrofe. Ali ono toje uskoro sledilo, dakle, povlaenje nae armije sa Kavkaza pod komandom generala Klajsta - to ve nije bilo dobrovoljno. Protivnik je vrio ogro-man pritisak, tako da su trupe pod Klajstovom komandom bile delom odbaene prema Rostovu kod morskog tesnaca kod Kera. Majkop, koji smo prethodno osvojili uz velike napore, takoe je bio izgubljen. Naa vojska bila je navodno potpuno opkoljena u
(100)

Krasnodarsku,45 i to mesto se sada nalazi u rukama neprijatelja. Mnogi su se pribojavali da mali Staljingrad" moe da se dogodi kod Novorosijska. Daleko vea katastofa preti nam, naalost, kod Rostova. Nas sada tamo moe da spase samo dragi Bog i da naglo otopli, jer Rusi su, u meduvremenu, prodrli do Voronjea46 i junije od tog grada gde su preli reku Donjec. Rusi su uli i u Kursk.47 Ruska armija sada stoji nedaleko od Harkova i Dnjepropetrovska, dakle, pored Donjeckog basena. Sve pruge koje idu prema zapadu sada su nam preseene. Jugozapadno od Voronjea preti nam novi Staljingrad koji bi mogao da poprimi di-menzije skoro iste vojne katastofe. Na ovom prostoru velike gubitke pretrpeli su Maari i Italijani.48 Rusi su ak uspeli da zarobe maar-skog komandanta korpusa49 i ceo njegov stab. Kako je sve to moglo da se dogodi? Kakva nam sve iznenaenja sprema Rus, o tome je ve vise puta bilo govora, tako da nije potrebno da se jo neto kae. Dosta mi je pria naih oficira koji su bili na Istonom frontu i neprestano su ponavljali koliko je neprijatelj slab i inferioran, da bi ve sledeeg dana vesti sa ruskog fronta opovrgle nji-hove price, jer su nam one govorile da mi tamo srljamo iz jednog poraza u drugi! Nema nikakve sumnje, medutim, da su nae trupe usled ogromnog napora postale preumorne, i da je time oslabila i njihova borbena mo. Lavovski deo krivice snosi, bez sumnje, naa strategija koja se koncentrisala na zadobijanje ugleda i slave, a kojom je rukovodio Hitler. On je 17. decembra 1941. od Brauhia preuzeo komandu nad armijom. Ovaj korak svi vojnici na frontu pozdravili su sa iskrenim oduevljenjem. Hitler je jo uvek zraio nekom maginom, privla-nom moi kojom je uspevao da podigne i ustalasa mase. Kada je gene-raltab ve u detalje isplanirao povlaenje sredinje armije sa Istonog fronta, Hitler je odmah ponitio taj plan. Time je propustio priliku i odbacio mogunost da nae trupe strategijski zauzmu povoljnije pozi-cije. Ovim su trupe na frontu ostale razvuene i proredene, te su se nale u situaciji u kojoj nije bilo mogue da se organizuje efikasna odbrana. I pored ovih oevidnih neuspeha, Hitlera to nije ometalo da i dalje nastavi da se lino mea u poslove Vrhovne komande. Svojom energijom i linom harizmom Hitler je u toj meri podigao moral armiji - ovo mora da mu se prizna - da je spreio da doivimo odluujui poraz ve te izuzetno hladne zime 1942/1943. Naa letnja ofanziva pokrenuta je prilino kasno, ali nam je zato ponovo donela zaista lepe uspehe.

VIII BERLIN I GLAVNI STAB SREDINOM FEB RUARA 1943. __________________________

Februar 1943. Na proputovanju, letei iz Beograda u Bee, 15. februara 1943, Ler me je posetio u Zagrebu gde se zadrao nekoliko asova. Ruao je u mojoj vili, a onda sam sa njim krenuo na put njegovom mainom he-111". Taj avion nije

(101)
1

Hotel Mei61 & Schadn", nalazi se u centru grada, a zgradu je 1890. projektovao Karl Hofmajer.

tako udoban kada se ulazi i izlazi iz njega, ali je zato brz i zaas smo se nali u Beu. U Beu, koji se sve vise poseljauje, posetio sam bugarskog cara Ferdmanda koji stanuje u hotelu Majsl i adn".1 Pre nekoliko dana primio sam od bugarskog cara - a on je jedan stariji gospodin - veoma yeselo pismo. Zahvaljuje mi na novogodinjoj estitki i nazvao me je svojim prijateljem i sapatni-kom". Njegova ekselencija me je pozdravila, kao i obino, sa belim rukavicama na rukama. Kada sam odlazio, pruio mi je ponovo svoju desnu ruku, ah je prethodno malo oklevao, zatim je skinuo rukavicu i pruio mi svoju golu aku. I njegovo promenljivo raspoloenje bilo je poslovno. Na kraj ratne drame gleda sa najcrnjim pesimizmom. Ne grei mnogo kada veruje da se osnova naeg neuspeha i zla nalazi u naoj glupoj politici prema ruskom narodu. Nemaka politika nije bila dovoljno mudra, jer je u ruskom narodu morala da probudi l podri konzervativne snage koje bi stvorile plodno tlo za obnovu caristike vlasti. Ovde se ne slaem sa bugarskim carem. Sve vise je razoaran Hitlerom, pa mi je rekao: Kada sam prvi put bio kod njega, ostavio je na mene veoma dobar utisak. Njegov duh bio je sve, umeo je paljivo da saslua sagovornika..." O Ribentropu ima daleko loije miljenje nego o Hitleru. Tome je doprinela i pria o lovitu (vidi moju beleku od 10. januara 1941). Kao to je poznato, Ribentrop je Ferdinandu jednostavno oteo njegovo lovite. Njegov posed u Slovakoj nije osporavala ni ehoslovaka vlast. Nedavno je ponovo obiao svoje imanje u Slovakoj. Putovao je specijalnim vozom koji ima devet prelepih salonvagona, a vukle su ih dve lokomotive ispred, a tri pozadi. Voz prolazi kroz predele gde je priroda prelepa i gde jedinstveni tesnaci smenjuju guste ume, tako da ovek dobije elju da ih i sam vidi sopstvenim oima. Video je kako u njegovo lovite dolaze visoki nemaki funkcioneri, kako jedu u izobi-lju i napijaju se, i to ne kriju, nego bestidno pokazuju slovakom sta-novnitvu svoju bahatost. Slovacima to ne predstavlja neko zadovolj-stvo. Nemci, ranije voljeni i cenjeni, sada su omraeni. Slovaci su be-sni", kako mi car Ferdinand ree na slovakom pre nego to se pozdravio sa mnom. Ovom reju Ferdinand mi je najbolje opisao oseanja Slovaka - koje on inae mnogo voli - prema Nemcima. Bugarski suveren govorio mi je izuzetno lose o sistemu u Flrvat-skoj. O toj zemlji on je iznenaujue dobro informisan, a onda je do-dao i ovo: Moji jadni, divni Hrvati koje je moj stric Jozef3 toliko mnogo voleo, premda se sam oseao kao Nemac i Maar. A i ja vo-lim Hrvate! I ta su sad oni postali!" Ferdinand je jednom prilikom Paveliu uruio odlikovanje Cirila i Metodija", a sada bi mu ga, kako mi je izjavio, najradije oduzeo. U pitanju je lepo odlikovanje koje je on ustanovio, naslanjajui se na veliku grku tradiciju kao i na francu-sku. Prvi dobitnik ovog ordena bio je sam Ferdinand koji je u jednom trenutku uzviknuo: Pogledajte dobro Pavelievo lice i ustanoviete da je to lice zloinca!" Seam se da sam ja vodio slian raz^govor sa Kaeom i da sam i ja to izjavio. Na razgovor, razume se, dotaknuo se i budunosti Austrije. I mi smo, kao i mnogi drugi, postavili neizbeno pitanje: u sluaju nema-kog poraza, ta e da bude sa torn jadnom zemljom? Upozorio je da se uvamo njegove roake Zite. Protiv nje je upotrebio jednu otru re, koje sada, naalost, ne mogu da se setim. Ne sme da joj se dozvoli
Kompozicija jednog voza koju vue pet lokomotiva, to je tehniki neizvodljivo. Verovatno je Horstenau ovde rtva preuveliavanja. 3 Nadvojvoda Joseph Anton (Firenca, 9. 3. 1776 - 13. 1. 1847, Peta), sin cara Leopolda II, od 1795. do 1847. bio je palatin Ugarske. Naroito se brinuo za razvoj poljoprivrede, trgovine i industrije u Ugarskoj. Vodio je rauna i o arni-tektonskom izgledu Pete. On je takoe osnovao ugarski nacionalni muzej

(102)

povratak u Austriju! Za Ota, drugog lana habzburke porodice, Ferdinand je rekao da je bio veoma lepo vaspitan momak u koga su mnogi polagali velike nade. Njegova majka, carica, naalost, razmazila ga je i pokvarila. Od njega je napravila fanatinog vernika rimokatolike crkve, koji dnevno ili barem nedeljno ide da se ispoveda. A to je opa-sno. Ovome bih ja, moda, mogao da dodam da je slino vaspitanje imao i jadni kralj Karl koji je inae imao mnogo dobrih osobina. Na njega je, naalost, esto vren pritisak, pa je donosio odluke koje su bile protiv njegove volje i ubedenja. Sve je to vodilo u propast, i mo-ralo je da dovede do propasti. Sa carem sam razgovarao vise od jednog asa. On se alio na svoje zdravstveno stanje. Meni je upalo u oi da je njegovo zdravlje od poslednjeg naeg vienja, a to je bilo pre petnaest meseci, mnogo popustilo. Na levom oku ima sivu mrenu, ali su mu lekari savetovali da ne ide na operaciju jer mu je desno oko jo sasvim zdravo i veoma dobro. Prilikom operacije moglo bi da strada i zdravo, desno oko. Ra-stao sam se od starog gospodina i pri torn sam imao oseaj da bi ovo mogao da bude na poslednji susret. On je veliki glumac pred gospo-dom, ali ovek mora da prizna daje zaista interesantna linost. Zao mi je to iz mog kruga poznanika njega uskoro nee vise biti medu ivima... U Berlin sam stigao 17. februara 1943. i odseo sam, kao i u uvek, u zgradi Nemako-maarskog drutva. Moja maina za kafu marke manderln", koju toliko volim, naalost, zarala je, a tako jednosta-van kvar niko nije mogao da otkloni. Daje proklet totalni rat! Upravo sam privodio kraju razgovor sa Masenbahovom enom kada se na vratima moje sobe pojavio sam Masenbah. Moda je uo rei svoje supruge koja mi se prvi put otkako su u braku gorko poalila kako je njena sudbina tuna. Njen mu je tako svojeglav, a sada ona, budui da rat jo traje, strepi za njegov ivot. Volf je postao neizdriv. U jedanaest pre podne posetio sam general-pukovnika Froma. U predsoblju njegove kancelarije sreo sam Osterkampa4 koji je upravo izlazio iz Fromove sobe. U prvom trenutku pomislio sam da vidim Tomasa. Osterkamp se sa mnom vratio kod Froma. Razgovarali smo o velikim planovima reorganizacije za Hrvatsku koje nam je stavila u zadatak Vrhovna komanda Vermahta. Kazao sam da su naa sredstva ograniena, ali da sam odavno nauio da uvek prvo kaem da". Posle toga stvari krenu svojim tokom. From me je sasluao i priznao da se i on tako ponaa. Ruao sam sa Stojajom. On je nepopravljiv jer je i dalje naivan. Sem ukusnog ruka druenje sa njim nije od neke velike koristi. Posle podne bavio sam se pre svega problemom admirala Jakina koji je na na zahtev penzionisan. Razmiljao sam o tome koje odlikovanje treba da mu dodelimo. Prilikom poslednje posete poglavniku on se nesmotreno izbrbljao i povredio Ribentropov ugled. Ovo je bilo dovoljno da dode u pitanje ve dogovorena stvar da Jakin primi nae odlikovanje. Ovome se usprotivio Dernberg, slubenik nemakog ministarstva spoljnih poslova. Vajcekara sam posetio u pola est posle podne, u ministarstvu inostranih poslova. On celu stvar, na sreu, nije uzeo tako ozbiljno, nego se samo nasmejao i obeao mi da e uiniti sve to je mogue. Zatim smo porazgovarali o politikoj situaciji. On je do-takao i temu Rusije i rekao da postoji mogunost da se dogovorimo sa Staljinom. 5 Ja sam kazao daje u najpovoljnijem sluaju mogue sklopiti takav mir sa Moskvom, a da se potuju gra-nice iz 1940. Pitao sam da li za nas ne bi bilo bolje da iskoristimo tu mogunost, ako ona uopte i postoji, te da je pre svega upotrebimo kao sredstvo pritiska i ucene protiv Engleske i Amerike. Jasno mi je da uspeh ovakve politike akcije nije mogu ako istovremeno ne dode do promene vlasti u Ne-makoj. Istovremeno i na istoni partner, gospodin Staljin,
4

Herbert Osterkamp (Hamm/Sieg, 7. 5. 1894 - ?), od 1. 4. 1937. pukovnik, 18. 9. 1939. general-major i ef armijske uprave. (103)

ozbiljno se ljuti na erila i Ruzvelta. Hitler je oduevljen Staljinom. On mu se divi. S druge strane, neko mi je rekao da Staljin voli Hitlera, ali da mu je Hitler to uzvratio sa velikom nezahvalnou i mrnjom.
Uporedi: B. Martin, Verhandlungen uber separate Friedenschliisse 1942 bis 1943, in: Militargeschichtliche Mitteilungen, Heft 2/1976, 95-113, bes. 101 ff. (Pre-govori oko zakljuenja separatnog mira 1942. i 1943, prim, prev.) U decembru 1942, u ime nemakog ministarstva spoljnih poslova, u glavni grad vedske Stokholm otputovao je Peter Klajst. Moskva je ponudila Nemakoj da granice izmedu dve zemlje budu one iz 1939. 1 nemaki saveznici, Italija i Japan, vrili su pritisak na Berlin da prihvati tu ponudu. Hitler je odbio tu ponudu iz decembra 1942, a zatim istu i od aprila 1943. i nije hteo da razgovara u vezi sa zakljui-vanjem mira sa Sovjetskim Savezom.

U deset asova pre podne, 18. februara 1943, razgovarao sam sa Lenarcom.6 On je jedan od glavnih mundovih saradnika u personal-noj upravi armije. U pitanju je Mecger koji odjednom nije pripadnik ni peadije, a ni ratnog vazduhoplovstva, a istovremeno uskoro treba da bude unapreen u in majora. Moja molba kod Lenarca ima ipak izgleda na uspeh. Moje pismo, koje sam poslao pre etrnaest dana, ipak je ve stiglo u prave ruke, dakle, kod pukovnika Maha koji je zaduen za pitanja unapredenja. Personalna uprava sada zapoljava potpuno nova lica. Da bi danas ovek bio primljen u tu znaajnu slubu, izgleda daje najvaniji uslov to daje kao oficir odlikovan ordenom ne -makog krsta" i daje na ratitu izgubio, recimo, jednu ruku. Posle toga otiao sam kod Heftena koji stanuje u Kurfirsten ulici. On je imao kuu u Line ulici, ali je ona u poslednjem britansko-ame-rikom bombardovanju unitena. Sada sa porodicom privremeno stanuje kod svog ujaka, feldmarala Brauhia. On je ozbiljan srani bolesnik (ima anginu pektoris). Uzrok bolesti lei u njegovoj grii savesti. Brauhiu je sada ao to se nije odlunije i energinije suprot-stavio Hitleru, i to u vreme dok je zauzimao visok poloaj u armiji. Kada posmatram Heftena, izgleda kao da svoju zlu sudbinu podnosi mirno, muki. Ne ali\a izgubljenom kuom, ali njegovo lice ima ze-lenoutu boju smrti. Tog dana, kada sam ga posetio, ponovo je prei-veo laki infarkt. Na razgovor odvijao se slinim stazama kao onaj preanji koji sam vodio sa Vajcekerom. Posle naeg razgovora sa Brauhiom, Heften i ja smo posetili dr Antona Bemea koji stanuje na spratu iznad njega. On radi u istom vojnom odseku, na propagandi, i Heften mu je nadreeni oficir. Berne i ja, kao dvojica Austrijanca, malo smo se naalili sa Heftenom. Prigo-vori smo mu da nam nije na vreme javio, dakle, pre prikljuenja Austrije Nemakoj, koje e sve prednosti i boji blagoslov da uiva Austrija kada postane deo velike nemaeke drave. U to vreme Heften je sluio kod Papena i bio je njegov referent za kulturu. Kako nam je javio Muf, on od 1. marta mora da ide u penziju i sada ve gleda da nade za sebe neki posao u civilnom sektoru. Ja nisam zlopamtilo, ali se radujem zbog njegove porodice, a naroito zbog njegove vesele i estite ene. Hteo bih da joj lino javim ta sam postao. Kada bi ula
_____________ Berlin iglavnitab sredinom februara J943.

da sam ja tako napredovao u slubi, a njen mu da ima samo taj in, sigurno bi se mnogo ljutila na svog mua. Verovatno bi mu ve rano ujutro kazala otvoreno, dok se brije, da sam ja mnogo mudriji od njega. Mogue da bi ak zatraila i razvod ako bi to bilo izvodljivo.
6

Lennartz, od 1.4. 1944. pukovnik, na slubi kod Vrhovne komande Vermahta. (104)

Izali smo iz njegovog stana i dok smo silazili niz stepenice, Heften, Bern i ja smo nastavili da govorimo o anlusu" Austrije. Nas dvojica Austrijanaca nabacili smo pitanje onako, pola u ali, o tome da li smo mi, Austrijanci, tokom toliko godina postali jedna zasebna na-cija koja se ipak razlikuje od Nemaca. Neto slino, na primer, dogo-dilo se i sa Holananima. Heften se ovde zaista malo naljutio na nas, ali se o svim drugim pitanjima slae s nama, a naroito kada je u pitanju kritika Hitlera koji trenutno boravi u Berlinu, u ulici Unter den Linden, u svom bunkeru. Popic, meutim, ovakve bogohulne" stavo-ve ne deli sa nama. Ovog puta, naalost, nisam uspeo da se vidim sa treim ovekom u naem ministarstvu inostranih poslova. U ranijim prilikama uvek bi mi polazi za rukom da se sretnem i sa njim. Re je o podsekretaru Luteal koji je nekada bio Ribentropov prevoznik i koji je vodio njegove poslove. Luter je bio Ribentropov ovek od naroitog poverenja kao ef odeljenja za Nemaku. On sada sedi u ulici Princ Albreht - kao Himlerov zatvorenik. Pojedinosti o torn sluaju nisam mogao da do-znam jer nisam imao dovoljno vremena. Jedno je izvesno: dolo je do neke vrste male revolucije u ministarstvu spoljnih poslova, a onda su Ribentrop i firer svoj bes iskalili na Luteru. Tu se otilo toliko daleko da je Luter izgubio sve privilegije, in i poloaj. Posle se u ceo sluaj ukljuio i Himler. On je naredio da tajna policija ispita Lutera. Time je Himler najzad dobio priliku da dode do slike i poverljivih informacija u vezi sa situacijom u ministarstvu spoljnih poslova. ao mi je Lutera. Mnogi ga nisu voleli. U mojim oima on je meu ostalim glaveinama Treeg rajha imao barem jednu prednost: umeo je da se naali, imao je duha. Prilikom mog poslednjeg razgovora s njim stekao sam utisak da on vidi stvari jasnije nego mnogi od njegovih kolega iz redova diplomatic U podne sam bio sa Osterom i Donjanijem.7 Sa njim sam pre svega razgovarao o jednoj sekretarici iz mog biroa u Zagrebu. Pre nekoHans von Dohnanyi (Be, 1. 1. 1902 - 8. 5. 1945, ubijen u koncentracionom logoru Zaksenhausen), od 25. 8. 1939. radio u vojnoj obavetajnoj slubi u odelje

liko nedelja umro je moj stari drug iz armije efer.8 Dugo je bio srani bolesnik. Ona je bila njegova sekretarica, pa je trenutno bez posla. Uskoro e da postane sekretarica pukovnika Fon Lasera9 koji je na slubi u Beogradu. Prvi put sam video Ostera otkako je unapreen u generala. On je sada malo mirniji jer se nada da je njegov sin ipak preiveo Staljingrad i daje sada u ruskom zarobljenitvu. Zatim sam sreo admirala Birknera. Sve to mi je ostalo od razgovora s njim jeste njegova pria da ima probleme sa probavom. Zamo-lio me je da mu poaljem nekoliko kilograma jabuka koje mu mnogo pomau da mu se probava normalizuje. Daleko je zanimljiviji bio raz-govor koji sam imao odmah posle Birknera, sa ambasadorom Rite-rom.10 On trenutno boravi u Berlinu i predstavlja vezu izmeu mini-starstva spoljnih poslova i Vrhovne vojne komande (Vermahta). Za-molio me je da ga posetim. Predmet naeg razgovora odnosio se pre svega na ambicije SS rajhsfirera Himlera da osnuje jednu SS diviziju u kojoj bi siuili muslimani iz Bosne. O torn sluaju govoriu jo na drugom mestu. Razmatrali smo, sem toga, odnos izmedu politike i po-litiara i, s druge strane, vojnika i njihovog voenje rata. Spomenuli smo i glavne eksponente s jedne i s druge strane. Svog sagovornika sam podsetio na oluju koja se odigrala u ai vode, a u pitanju su operacije Vajs I" i Vajs II".11 Ove akcije odigrale su se na prostoru izmeu Karlovca i Livna. Cela vojna operacija tekla je, bez potrebne politike pripreme, naroito glupo i idiotski. Nasi generali su bili ua(105)

_____________

Berlin iglavnitab sredinom februara 1943.

sno uplaeni jerje ovog puta, navodno, postojala stroga firerova zapovest u vezi sa tajnim planom za tu akciju. Kao daje Hitler imao pojma o specifinosti nae situacije, odnosno o voenju same operacije u ovom delu Balkana! Ja otvoreno i poteno priznajem da je naa stara austrijska generaltapska kola bila u pravu jer nareenja nije uzimala doslovno nego je uvek uzimala u obzir konkretnu situaciju na samom terenu. Na taj nain mogle su uvek da se izbegnu ozbiljne greke i nedostaci same zapovesti. Nisam propustio da u razgovoru sa Riterom kaem kako je vodenje politike i rata jedna jedinstvena celina i da uvek diplomatija i vojska treba da saraduju. Riter se u svemu sloio sa mnom, pa ak i u tome da bi Ribentrop i Kajtel morali to vise da saraduju. Oni ovo pokuavaju da cine, ali samo s vremena na vreme. Ribentrop se tako ponaa jer je sujetan, a Kajtel zato to se boji Hitlera. Kae kao predstavnik diplomatije i ja kao predstavnik vojske odravamo skladne odnose i kao takvi inimo udesan izuzetak, premda oko principijelnih pitanja imamo sasvim razliita miljenja. Ler se, meutim, posvaao sa svim nemakim diplomatama koji se bave balkanskim poslovima. Da bi se stvar smirila, zamolili su Jodla da utie na Lera, ali je ovaj odgovorio da ne veruje da e on ovde postii neki uspeh. Ovome samo da dodam da su svi nasi generali, ukljuujui Varlimonta, ljuti na Kaea. Nedavno sam u Beu, iz daleka, video svog starog prijatelja Mensdorfa, i izgledao je star i slab. Seam se naih zimskih etnji, u decembru 1917, pored zidina tvrave u Brest-Litovsku. On je imao obiaj da kae: Politika se ne pravi sa ljudima koji otvoreno pokazuju da su ljuti." Koliko je mogue, ja se drim qvog pravi la. J Dok sam bio kod Ritera, na razgovor je nakratko prekinula zvo-njava njegovog telefona. Iz razgovora sam shvatio da Ribentrop uskoro kree na put. Kada je Riter obavio telefonski razgovor, nisam ga nita pitao, ali sam kasnije, u Glavnom tabu, saznao da Ribentrop putuje u Rim. Do te posete je, u meduvremenu, i dolo.12 Posle Ritera
Ribentrop je u Rimu boravio dva dana, od 25. do 27. februara 1943. Do posete Italiji dolo je na inicijativu Ribentropa. U njegovoj pratnji nalazio se Varlimont. Glavna teme razgovora: zabrinutost italije i Nemake da bi ameriko-britanske trupe mogle da pokuaju iskrcavanje na Balkan, zatim odbrana Korzike i Sar-dimje, te saradnja u vezi sa borbom protiv partizana na Balkanu. Ribentrop je u razgovorima u Rimu naroito istakao daje protivnik italijanske politike pruanja

(106)

otiao sam kod hrvatskog poslanika Budaka.13 I ovoga puta ne mogu da se u vezi s tim susretom setim nieg naroitog ili interesantnog, sem da me je Budak pozvao i da smo Masenbah i ja dobro i ukusno obedovali, a tu pre svega mislim na kuvano telee meso. Tokom razgovora sa hrvatskim poslanikom nisam osetio nikakvo duhovno zadovoljstvo. Masenbah me je posle sastanka sa Budakom podsetio na to da je za sutra zakazan sastanak u Hitlerovom glavnom tabu gde je predvi-deno da me primi Hajnrih Himler. Sve smo pripremili za sutranji put. Predvideno je da dve noi provedemo u vozu, u spavaim kolima. A zatim ponovo u vozu. Koliko sam samo noi u ovom ratu proveo u spavacim. kolima? Na sreu, meni se veoma dopada putovanje vozom jer tu nekako ne oseam gravitaciju nego kao da lebdim iznad zemlje. Razgovor sa Rajnekeom je otpao jer se on razboleo. Ima proliv. Mogli smo da se ujemo samo preko telefona. Cestitao sam mu na zlatnom odlikovanju koje je dobio od partije, a koje su istovremeno primili i Jodl, mund i izrazito glupi Ditl. Tokom tog razgovora pozdavio me je mnogo glasnije sa hajl Hitler!" nego stoje to rani je uobiavao. Ve sam hteo da ga pitam da li neko koje primio zlatno odlikovanje partije ima dunost da tri puta pozdravi sa hajl Hitler". Odustao sam, medutim, od ove namere jer bi to moglo da se protumai kao ala kojom se pokazuje nepotovanje prema fireru. Neki major Kubart14 me je pozvao da ga posetim po podne u njegovom stanu. On je jedan od mnogih nemakih slubenika koji su zadueni za balkanske stvari. Ima ih bezbroj koji su zaposleni u armij-skom vrhu, u Vrhovnoj komandi Vermahta. U glavi nosi najfantasti-nije planove koji nemaju mnogo veze sa realnou. Tip me podsea na potpukovnika Belea.15 Bele je novi ovek u tabu generala Lera. Kubart, medutim, ni blizu nije tako opasan kao Bele. Posetio me je i Gvido Smid (Schmidt). On je prisustvovao Geringovom roendanu. Priao mi je o tome kako se divio veoma skupocenim zlatnim posudama ukraenim dragim kamenjem, koje je Gering primio kao rodendanski poklon. Gering je nedavno posetio Rumuniju i ja sam uo za neke detalje u vezi s torn posetom. Da li su nam Rumuni zaista toliko naklonjeni i da li oseaju prijateljstvo prema Nemakoj? Mihael Antonesku (on nema nikakve veze sa generalom Antoneskuom, prim, prev.) naroito je nezadovoljan nemakom privrednom politikom prema Rumuniji. On se mnogo trudio sa se sastane sa Geringom i veruje da e njihov razgovor doprineti da se stvari dovedu u

13

14

podrke etnicima. Nemaki ministar inostranih dela takoe je eleo da dobije ja-sniju sliku posle smenjivanja italijanskog ministra spoljnih poslova, grofa ana, Ribentrop je razgovarao sa Musolinijem i sa vrhovnim zapovednikom italijanske armije. Uporedi: Deakin, Brutale Freundschaft (Brutalno prijateljstvo), 219-240. Mile Budak (1889-1945), lan ustakog pokreta od njegovog osnivanja, 1932. na-pustio Jugoslaviju, a 1938. se vratio u zemlju i politiki se u jednom trenutku pribliio stavovima Maeka i delovao kao pisac, od 16. 4. 1941. do 2 . 1 . 1941. ministar kulture, a zatim poslanik u Berlinu, od 23. 4. 1943. do 5. 11. 1943. ministar spoljnih poslova Hrvatske. Njegov identitet nismo mogli da utvrdimo. (107)

red. Bojim se da se vara. / Vee sam nakratko proveo sa Masenbahom, a onda smo morali da pourimo do eleznike stanice. Putujemo u Vrhovni stab. Do cilja smo stigli tek sledeeg dana pre podne. Putovali smo dakle celu no, a kada sam se probudio, pred mojim oima pruao se pogled na belinu snenog pokrivaa koji je ovde deblji nego u Berlinu, i na iroki krajo-lik istone Pruske, koji se toliko dopada mnogim ljudima. Meni on, medutim, malo govori. Ovu jednolinu ravnicu samo brojna jezera spasavaju da pejsa ne bude tako dosadan. U mislima se vraam u prolost. U ovom ratu to je, eto, ve sedmi put kako dolazim u firerov glavni stab: dva puta sam ga posetio u Menihkirhenu, etiri puta u istonoj Pruskoj i jednom u Vinici. esto sam u ovom stranom vremenu izloen velikom teretu odgovornosti. Ja sam ipak srean, i pored svega to sam proiveo, da nisam u ovoj svet-skoj katastofi bio samo obian, pasivni, nemi posmatra. Svedok sam vremena vladavine cara Franca Jozefa, pa, eto, do naeg vremena, do Hitlera. U pitanju je jedan udan, neverovatan istorijski put kojim sam i ja koraao i ostavio neki trag... Iz voza smo izali na eleznikoj stanici Rastenburg. Jedan podo-ficir iz redova SS-a odveo nas je do voza Hajnrih" (to je ime voza; prim, prev.), a onda i do naselja koje se sastoji od koliba. Ovde stanuje i svemoni SS rajhsfirer Hajnrih Himler. (Kakva je samo razlika izBehle, od 1. 3. 1943. pukovnik, od 1944. radi u Vrhovnoj komandi Vermaht;? u odeljenju za tampu i propagandu

meu istorijskih likova iz daleke nemake prolosti kao to je, recimo, Hajnrih der Fogelteler i Hajnrih der Leve?) Njegov voz nalazi se na jednom specijalnom koloseku, u samoj borovoj umi, kako je to uobi-ajeno. Voz je lepo ureen, ali nije kraljevski raskoan. Ovo se odnosi i na Himlerov salon. Pored voza nalazi se nekoliko kua koje su tako-e sakrivene u umi. Jedna pripada mom prijatelju Lamersu. On je bio dovoljno lukav da je Himleru ponudio svoje usluge. Sada, naalost, nije tu nego je u Berlinu. Obe njegove erke se udaju i otiao je na nji-hovu svadbu. Prvo su nas ponudili sendviem, a onda smo nastavili put kolima. Ceo dan oseam bolove u stomaku, tako da sam tokom vonje automobilom nekoliko puta hteo da izadem i da povraam. Oko pola jedan smo stigli pred Himlerovu kuu. On je, kao i uvek do sada, bio ljubazan prema meni i ponudio mi je da sednem za jedan mali sto. Kod njega sam se zadrao vise od jednog sata. U seanju mi nije ostalo mnogo od naeg razgovora. Razgovarali smo o pitanju nemake manjine u Hrvatskoj, o folksdojerima. Meni je bilo najvie stalo do toga da za nau armiju obezbedim iz njihovih redova to je mogue vise ljudi za prevodilaku slubu. Himler me je sada, kao i Hitler, prozvao voom folksdojera". Odmah posle toga, skoro bez nekog uvoda i vidnog razloga, Himler je preao na drugu temu i to je propratio naglom promenom raspoloenja jer je do tada govorio mir-nim prijatnim glasom, a onda je poeo besno da urla protiv Kaea. Izjavio je da je Kae dravni neprijatelj i zapretio da e ga unititi.16 Tano je da kad su folksdojeri u pitanju jadni Kae zastupa, i pored mog upozorenja, drugaije miljenje od Himlera. Kae stoji u opoziciji prema Himleru. Stvarni motiv Himlerove mrnje prema Kaeu, medutim, ne lei u politikom razmimoilaenju nego u neem drugom. Himler mi je indirektno tokom razgovora to i priznao. U pitanju je jedan dogadaj od 30. juna. Tada je Kae bio SA-firer u Frankfurtu na Odri i

(108) Uporedi Glezov izvestaj u Frickovoj knjizi, str. 122, prim. 349. Richard Paul Wilhelm Kube (Glogau, 13. 11. 1887 - 22. 9. 1943, ubijen u zapadnoj Ukrajini), gaulajter Ostmark, 1936. penzionisan, 17. 7. 1941. komesar u

planirao je da se SA distancira od Himlera i da se stavi pod Ge-ringovu zatitu. Kae je nameravao da sa svojim SA jedinicama krene u Karinhal, mesto gde se nalazi Geringovo sedite. Za ovo ie doznao
17

gaulajter Kube, smrtni Kaeov neprijatelj. On je u ovome video povod da optui Kaea kako je navodno spremao pu protiv Geringa, a da onda za to optui SS. Ovu dramu podrobno mi je ispriao sam Kae kada sam s njim 1941, na Duhove, krenuo iz Zagreba na izlet u Senj. Kae je ve bio uhapen, obuen u zatvoreniko odelo i bilo je predvi-deno da bude streljan 2. jula u ranu zoru. Dan ranije, u veernjim sati-ma, Hitler je lino intervenisao i obustavio daljnje vodenje procesa... Potrudio sam se da Himleru kaem nekoliko lepih rei o Kaeu, ali bez uspeha. Kada sam se vratio u Zagreb, Kae mi je rekao da je Himleru estitao na rodenju sina, a ovaj mu je zahvalio. Moda sam i ja pomalo zasluan to se Himler donekle izmirio sa Kaeom. Glavna taka naeg razgovora odnosila se, razume se, na stvaranje bosansko-muslimanske SS divizije.18 Himler je prosto bio opsednut time da dode do njenog formiranja. Mora da je na nekoj staroj fotozapadnoj Ukrajini i tu se borio protiv brutalnosti SS-a koji su sprovodili progone Jevreja. RH 31 III/ll: Fleps pie Himleru, br. 378/43, dravna tajna, Zagreb, 23. 2. 1943: Pripreme u vezi s formiranjem jedne SS divizije koja bi bila sastavljena od pripadnika bosanskih muslimana ve su okonane. S tim u vezi on je sa Glezom bio kod Pavelia. Kae, medutim, nije bio s njima. Paveli i Lorkovi pozdrav-ljaju stvaranje te divizije, ali pod uslovom da ti bosanski muslimani nose hrvatske uniforme i da imaju ustake oznake. Isto tako pie Glez vrhovnoj komandi za Jugoistok, vojna tajna, br. 387/43 od 24. 2. 1943. Hrvatska vlada se boji da italijani ne poalju etnicima faistike uniforme" i nada se da e za svoju politiku imati podrku Nemake. Hrvatska vlada, sem toga, zbog unutranje politike situacije ima primedbe na mogunost da dode do formiranja vojnih jedinica koje bj bile islamske". Imenovanjem jednog pripadnika bosanskih muslimar/a za zamenika ministra Hrvatske, Glez sumnja da e se postii uspeh u stvaranju musli-manske SS jedinice. Raspoloenje medu bosanskim muslimanima nije tako pro-hrvatsko kao toje bilo 1941. Hrvatska vlada najvie bi elela da Himleru stavi na raspolaganje 20.000 ustaa dobrovoljaca. Glez slino javlja Himleru, tajna komande br. 386/43, da Paveli prieljkuje da dode do susreta ministra inostranih poslova sa Himlerom: Ovde moraju dobro da se razmotre sve politike posle-dice takvog koraka. Fleps i ja smo se zato trenutno potpuno povukli i ne ue-stvujemo u torn programu." Na osnovu firerovog naredenja od 10. februara 1943. kao SS dobrovoljaka divizija 1. marta 1943. formirana je 13. brdska handar" divizija (hrvatska br. 1), a sastavljena je iskljuivo od muslimana iz Bosne. Bila je podeljena kao i svaka nemaka brdska divizija. tab divizije nalazio se od avgusta 1943. u junoj Francuskoj, u mestu Lepi, a zatim u Lerotijeru. Od - nuara 1944. uestvovala je u borbama protiv partizana na teritoriji NDH i sve do kraja rata stajala je pod komandom 2. tenkovske
IX

grafiji video kako austrougarski vojnici iz Bosne, sa fesom na glavi, mariraju kao poasna garda ulicama Bea. On veruje da svako ko no-si fes mora daje i musliman. Odgovorio sam mu daje vredno pohvale to kada ovek pokazuje obzir prema drugim religijama i da to treba da se ui i veba. On se sa velikim zadovoljstvom sloio sa mnom. Himler je izjavio da mrzi samo hrianstvo, dok mu je islam veoma simpa-tian. Malo posle toga slinu misao izrazio je i Hitler kada je razgovarao sa Lerom. Firer je, uz smeak, izjavio da mu se islam toliko dopa-da da bi voleo da SS jedinice prihvate islam kao svoju religiju. Hitler i Himler su ipak veoma slini. Himler mi je rekao da veruje u boga. Pre susreta sa Himlerom odluio sam da pustim njega da govori, a ja samo onda kada ba moram. Ionako ne mogu da utiem na njega. Govorio ja ili ne govorio, on svoje miljenje nee da promeni. Samo sam mu se jednom suprotstavio tokom razgovora. On je poeo da hvali politiku Nemaeke koja je stvorila red u svim zemljama kojima je okruena, pa je tako spomenuo i Sloveniju. Po izrazu mog lica pri-metio je da sam ga udno pogledao, pa me je upitao: Vi se ne slaete sa ovim miljenjem?" Odgovorio sam mu: U Sloveniji vlada veliko neraspoloenje." On je samo
Das JPreikorps Danmark" (Frajkorps Danska) formiran je u julu 1941. u Ham-burgu i to od (109) dobrovoljaca iz Danske. Od 14. februara 1943. komandant je bio haupturmfirer Neregard Jakobsen (Neergaard-Jacobsen), koji je 21. februara 1943 unapreden u turmbanfirera. U maju 1943. formiran je SS puk Danmark .

slegnuo ramenima i skrenuo je razgovor na drugu temu. Taj ovek je ili dobar glumac, pa se pravi da stvari vidi onako kako mi o njima govori, ili on zaista ima takvu pogrenu sliku sveta da mu nema pomoi. S vremena na vreme dao bih mu kompliment daje on, odmah posle Hitlera, najmoniji ovek u dravi, a on je to primao sa zadovoljstvom. Imali smo jednostavan ruak, a kao desert puding od okolade spremljen na beki nain. Na elu stola sedeo je Himler. Pored mog saradnika Masenbaha i mene, za stolom je bilo sedmoro ljudi, a medu njima i komandant danske SS jedinice,19 koji je upravo bio unapreden u pukovnika. Danac je imao tuno lice. Tokom obeda razgovor je te-kao lako, neusiljeno. Sve u svemu, ja sam i za ovim stolom primetio da je ugled Austrije porastao. Gotovo niko je ne zove slubenim ime-nom Ostmark". Mislim da je samo jednom neko rekao Ostmark", a u svim drugim prilikama ljudi govore o Austriji", a to ime bilo je u reniku partije izbaeno iz upotrebe. Ljudi na Balkanu imaju poto-vanje za Austriju i oni se dive njenoj efikasnoj dravnoj upravi i voj-noj organizaciji. Austrija, sem toga, ima daleko vee iskustvo sa drugim nacijama i navikla je da sa njima radi kao sa svojim saveznicima. Sada ak i Hitler govori o Austrijancima i uzima ih kao primer. Ovo mi je potvrdio i Zajs kada je poslednji put razgovarao sa firerom. No, Zajs je iz Iglaua, a to nije Austrija, i ja to uvek naglaavam. Dobiemo uskoro, naalost, jednog visokog SS predstavnika za Hrvatsku. Himler mi je kazao daje to jedan iz Ostmarka, dakle, Austrijanac, a zove se Kamerhofer.20 On je nekada bio voa tajerske na-cistike organizacije. Radie prvenstveno sa Litersom, a podreden je lino Himleru i samo je njemu odgovoran za svoje postupke. Ta stvar bi, dakle, mogla da se dobro svrsi. Himler i ja smo razgovarali i o Flepsu, komandantu SS divizije Princ Eugen". On je moj stari ratni drug iz Prvog svetskog rata. Bio je komandant rumunskog korpusa. Nije mu bilo ispod asti da u ovom ratu prvo preuzme komandu jednim SS pukom. Posle toga on je za svega nekoliko meseci stvorio diviziju21 koja se sastojala od njegovih zemljaka, od Svaba iz Banata. U poverljivom razgovoru Fleps je, medutim, rekao da on nije zadovoljan svojim zemljacima. Banatski Nemci nisu ni u doba stare Austrije bili najbolji vojnici. Re je o dobro-stojeim seljacima koji ive u izobilju. Oni su siti i presiti. Zaboravio sam da u dnevnik unesem jo jednu temu o kojoj sam razgovarao sa Himlerom. Izrazio sam miljenje da slovenska rasa
Konstantin Kammerhofer (Turnau. tajerska. 23. 1. 1899 - 6. 10. 1958, Obers-dorf), bio je trgovac vinom, 1935. postao clan SS-a, od 1941. do 24. 3. 1942. na slubi u Briselu i aktivan u formiranju SS jedinica sastavljenih od Flamanaca, do 1943. ef policije u Azerbejdanu, od 13. 3. 1943. predstavnik SS-a u Hrvatskoj, 1945. zarobljen od saveznika u Nirnbergu, pa u Gracu, u logoru, odakle je uspeo 5 da pobegne, od 1948. se krio kao graevinski radnik u Hanoveru. , Firerova glavna kancelarija je 1. marta 1942. naredila da se od pripadnika ne-make manjine u Banatu formira jedna dobrovoljaka brdska divizija. Ova akci-ja nije imala mnogo uspeha. Himler je zatim naredio da svi Nemci iz Banata moraju da slue u nemakoj armiji, i tako je Vermaht dobio 15.000 novih vojnika. Oni su bili podeljeni u dva puka. U prvu vojnu akciju krenuli su u oktobru 1942. Uporedi: O. Kumm, Vorvvarts Prinz Eugen!" (Napred princ Eugen!), Geschichte der 7. SS-Freiwilligen Division Prinz Eugen" (Istorija 7. dobrovoljake SS divizije ,Princ Eugen", Osnabrick, 1978).
20

(110)

uopte i ne postoji. Ja sam sve vise ubeen daje moja tvrdnja istinita. Himler se sloio sa mnom i kazao daje dovoljno da se pogleda jugo-slovenski prostor, i dodao da su Sloveni jedna meavina mongolske i germanske rase. Srdano sam se pozdravio sa Himlerom i krenuo kolima ka Ani" - tako zovu sedite Vrhovne komande. Sef odeljenja za organizaciju poslova trenutno nije bio tu, ve se nalazio na frontu. Krenuo sam kod njega zbog novih organizacionih planova za hrvatsku vojsku. 2 Video sam se sa njegovim zamenikom. On je neki uobraeni potpukovnik i sa njim nisam mogao nita pametno da se dogovorim. Zatim sam krenuo da posetim Varlimonta koji je u glavnom tabu, u Volfancu". Hitler, Jodl i Cajcler nisu u Hitlerovom glavnom sklonistu, u Volf -ancu", ve se nalaze u Zaporoju, * a zatim su se vratili u Vinicu. Kajtel je hteo da me primi u sedam, ali je u to vreme moj voz morao da nastavi put. A i meni nije naroito bilo stalo da se vidim s njim. Sa Varlimontom sam popio aj. Bili smo sami. O svim proteklim dogaajima priali smo prilino otvoreno. Mnogo se ali na nae sa-veznike koji su zatajili na ruskom frontu. Kasnije sam doznao da Hitler glavni uzrok naeg poraza kod Staljingrada vidi i u loem borbe-nom moralu naih saveznika. Moda tako govori da bi sebi malo olak-ao gorinu tog poraza. Medutim, ono to je sada ve optepoznato jeste to daje naa nesrea zaista poela sredinom novembra 1942, i to severozapadno od Staljingrada. Na torn delu ratita front se protezao u duini od 80 kilometara, a drali su ga Rumuni, Italijani i Madari. Rusi su upravo na torn delu probili front. Slina nesrea pogodila je i rumunsku
ADAP. Serie E, BD. V, Nr. 96: Kaeov telegram za Ribentropa, tajna poruka br. 584 od 3. 2. 1943. Izvetaj o razgovoru izmedu Pavelia, Lorkovia, Begia, Prpia, Horstenaua i Kaea voenom 2. 2. 1943. Glez je zastupao miljenje Vrhovne komande Vermahta oko naoruavanja hrvatske vojske". U pitanju su tri divizije sastavljene od legionara, koje su u sastavu nemakog Vermahta. Trea (392. peadijska) divizija trebalo bi da bude formirana u aprilu 1943. Hrvati ele da te divizije nose hrvatske uniforme. Njihovu elju Glez e preneti nemakim nadlenim organima. Planirano je, nadaije, da se stvore etiri brigade, a svaka bi imala po dva puka. One bi se formirale od ve postojeih pukova i od novih re-gruta. etiri brdske brigade, koje ve postoje, trebalo bi da se popune. Sve hrvatske trupe stoje pod komandom nemakog Vermahta, ali ovo se odnosi samo na teritoriju Hrvatske. Takoe je planirano da se stvori od pet do sedam pukova koji bi brinuli o poslovima bezbednosti i reda, i jedan meoviti hrvatsko-nemaki ba-taljon. Prema planu treba da se vodi briga o politikom radu u trupama. Prema elji nemake vrhovne komande, Italijanima ne treba nita govoriti o ovim planovima. Glez smatra daje to pogreno jer to ionako ne moe da ostane tajna. Ita-lijane, prema Glezu, treba informisati o formiranju hrvatskih trupa sastavljenih od legionara, a o izgradnji hrvatske vojske postoji zajedniko miljenje Nemaca i Italijana. Hrvati su odbili italijanske predloge u stacioniranju trupa van demarkacione linije. Ponudu nemacke vrhovne komande Hrvati su uglavnom prihvatili i pozdravjli. Iz jednog Riterovog izvetaja od 10. 2. 1943. proizlazi daje Ribentrop smatrao kako italijansku vladu ne treba informisati u vezi s programom naoruavanja hrvatske vojske. Hitler je sa svojim saradnicima dva dana, od 17. do 19. februara 1943, boravio u glavnom tabu grupe armije Jug u Zaporoju.

(111)

armiju koja je drala front desno od naeg generala Fon Paulusa. Staljingrad je tako liio na trn koji se zabio u nae meso. U razgovoru koji je firer nedavno vodio sa svojim gaulajterima, rekao je i ovo: Da li vi zna te koliko bih ja bio srecan kada bih jednom mogao da dobijem priliku da se izgalamim na nae ratne saveznike i da im time jasno pokaem koliko sam besan na njih! No, iz diplomatskih obzira ja sam prisiljen da utim i da svoj bes obuzdam!" Varlimont mi je rekao da su se od svih naih saveznika kao najloiji vojnici po-kazali Maari. ovek bi morao da poznaje istoriju i da se seti kako je jednom Habzburg vodio armiju u kojoj su sluili pripadnici iz jeda-naest nacija. Njegov rat je trajao etiri godine i on gaje okonao slav-nom pobedom. Jednom prilikom kazao sam svom efu taba frajheru Fon Funku: Vi, Nemci, u istoriji nikada niste imali mnogo sree sa saveznicima. No, ovog puta u torn pogledu stojite neuporedivo loije nego to je to bio sluaj u Prvom svetskom ratu." A Varlirnontu sam rekao: Da ste vi, Nemci, u Prvom svetskom ratu pokazali samo deseti deo ljudskosti I obzira prema austrougarskoj armiji koju, eto, u ovom ratu pokazujete prema Italijanima!" U ovom ratu Italijanima se sve prata. Varlimont je sasvim zadovoljan Cajclerom. Kada je poeo rat Cajcler je kao pukovnik bio njegov potinjeni. Kod Staljingrada, medutim, Varlimont nije znao kako da se suprotstavi Hitleru. No, nada se da e se sledeih dana na Istonom frontu dogoditi neto pozitivno. Cajcler se pokazao kao energian oficir. Ja verujem da bi front mogao da se stabilizuje ako bismo mogli da povuemo svoje trupe na liniju od donjeg dela reke Dnjepra pa ravno prema severu. Izgleda da smo stvarno postigli veliki uspeh u kontraofanzivi i na prostoru severno i

juno od Harkova,24 a to je dovelo i do ponovnog osvajanja ovog grada od strane nae armije. Time smo uvrstili pozicije u Ukrajini koja je za Nemaku od odluujue vanosti. Sem donjeckog regiona, sada je itava Ukrajina ponovo pod naom kontrolom. Sve u svemu, atmosfera koja vlada u glavnom tabu veoma je ozbiljna. Mi se zaista nalazimo na vrhuncu jedne teke krize. Za sve odgovorne nemake generale na Istonom frontu, za sve nas, snaga i vitalnost ruskog napada na nae poloaje predstavlja zagonetku. Mno-gima je ve odavno postalo jasno da smo mi na samom poetku rata protiv Rusa poinili ozbiljne politike greke prema ruskom narodu. Kod nas je obiaj da spoljnu politiku pokuavamo da vodimo istim sredstvima kao i unutranju. Mi jednostavno verujemo da moemo is-to tako jednostavno da komandujemo evropskim narodima kao to je to sluaj sa sopstvenim nemakim narodom. Dovoljno je da uporedi-mo kako smo se
Bitka kod Harkova poela je 4. marta 1943. kada je naa armija iz grupe Jug kre-nula u napad protiv sovjetskog VoronjeSkog fronta, a okonana je 18. marta 1943. U tim borbama mi smo zabeleili velike uspehe. Drugi SS tenkovski kor-pus krenuo je na Harkov i grad se 16. marta 1943. naao potpuno u naim rukama. Uporedi: O. Hackl, Das Schlagen aus der Nachhand". Die Operationen der Heeresgruppe Don bzw. Slid zwischen Donez und Dnjepr 1943, in: Treppen-dienst, Jg. 1983, 132-137; E. Schwarz, Die Stabilisierung der Ostfront nach Stalingrad (Studien und Dokumente zur Geschichte des Zweiten Weltkrieges, Bd. 17), Gottingen 1985. Uputstva za postupanje prema politikim komesarima" izdala je 6. juna 1941. Vrhovna komanda Vermahta, i oni odmah treba da se identifikuju i odvoje od ostalih ruskih zarobljenika i likvidiraju". Uporedi: H. A. Jacobsen, Kommis-sarbefehl und Massenexekution sowjetischer Kriegsgefangener, in: Anatomie des SS-Staates. Gutachten des Institut Zeitgeschichte, Bd. II, Olten-Freiburg i. Br. 1965, 161179. (112)

odnosili prema nemakom narodu pre nego to smo osvojili vlast, dakle, pre 1933. i sada, pa da oveku dode da povraa, ta sada govore profesionalni propagandist!. Ovo se odnosi ak i na jednog, inae, pametnog Gebelsa. Neki su pokusali da nau politiku prema ruskom narodu promene, ali, razume se, sve je bilo uzaludno. Evo jednog malog primera. Za Uskrs 1941. bilo je u pripremi rata protiv Rusa naredeno da moraju da se ubiju svi ruski politiki komesari i
25

funkcioneri, dakle, da se tu ne pravi nikakav izuzetak. Posledica tog naredenja: otporna snaga ruskih ovnova porasla je i postala ilavija. Na kraju smo shvatili greku i taj smo princip odbacili. Da li i sam Hitler zna da se njegovo uputstvo u pogledu ruskih politikih kome-sara vise ne potuje, ja to ne znam. Firer i dalje zastupa miljenje daje bolje da likvidira i hiljadu nevinih nego da jedan kriv ostane na ivotu. On zanemaruje injenicu da sa hiljadu nevinih koje ubijemo dobijemo deset hiljada, pa i vise, novih neprijatelja. Moje miljenje, naravno, odnosi se na stanje u naoj armiji. Nasi saveznici treba da zauzmu pozicije na prostoru koji smo nedavno ponovo osvojili. Taj front je ionako veoma proreden, a novim razvojem situacije bie zaposednut jo manjim brojem vojnika. Tako se front izduio na ogromnom prostranstvu i njegovi veliki delovi uopte i nisu zaposednuti vojnicima. Rusi, dakle, sada imaju povoljnu priliku da svojim tenkovima, koji su zaista solidni, zaobiu nae proreene po-loaje i napadnu nas s lea. Nae jedinice zauzele su poloaj jea" i upravo nam je to u prolosti donelo ogromne gubitke. Hitler je najzad odbacio ovu taktiku. Vesti sa fronta su veoma razliite. Ima onih koji tvrde kako je snaga otpora naih trupa i dalje nepokolebljiva i vrsta, a, drugi, opet, zastupaju potpuno suprotno miljenje. Verovatno to za-visi od toga o kom delu fronta govorimo. Moj prijatelj Ruof je 19. februara 1943. imao na raspolaganju 342.000 vojnika na poluostrvu Ta-man. Bilo je predvideno da se dnevno 5.000 vojnika povlai na Krim, i to avionima i kamionima (Ruof je u ovom ratu takoe izgubio jednog sina). U meduvremenu, komanda je reila da se prekine sa akcijom povlaenja i odluili smo da branimo to poluostrvo. Neki nemaki generali pokuali su da nagovore Hitlera da imenuje vrhovnog zapovednika za ruski front. Firer je odluno odbacio ovaj predlog.26 U prvom trenutku firer je ozbiljno poceo da razmilja o ovom predlogu. Onda se naao nasamo sa Bormanom, i njih dvojica su se povukli da se posavetuju. Kada se vratio, odluno je rekao da taj predlog ne dolazi u obzir i da e tek sada on morati da sam komanduje celokupnim ratnim operacijama. U takvoj situaciji, naravno, mogue je da jedan maral moe da postane slavan u nemakom narodu i u ce-lom svetu ako bi uspeo da zaustavi ruski prodor na zapad. Najzad, u pitanju je samo ovo: ili da mi pobedimo, ili da nas sahrane na rueO uzaludnim pokuajima generala Mantajna, frajhera Fon Rihthofena i Milha da nagovore Hitlera da imenuje vrhovnog komandanta za Istok (predlagali su Mantajna), uporedi: Irving, Hitler und seine Feldherren, 468 f., 819.

vinama nae nemake otadbine. Treeg nema. Gebels je, u meuvre-menu, pustio vest daje Hitlerovo zdravstveno stanje dobro. O drugim velikim planovima, ukoliko bismo mogli da zaustavimo prodor Rusa, nema nikakvih vesti. Da li elimo da se ponaamo kao da smo neka tvrava koju neprijatelj dugo bezuspeno napada, a onda to dosadi neprijatelju i jednostavno obustavi opsedanje i ode? Ler veruje, na osnovu sopstvenih utisaka, da nismo u stanju da postavimo novu, rezervnu armadu koja bi brojala, kako se planira, oko milion i etiri stotine hiljada vojnika. Planira se, izmeu ostalog, da se ponovo formira 6. armija, i to u Francuskoj, a i 134. peadijski puk koji treba da se ponovo zove Dojmajster".
(113)

Ovu informaciju dobio je Baldur u glavnom tabu. Kao odgovor, u Beu su Knol, Hajgl i njihovo drutvo zapoeli hajku protiv Baldura. Ja sam poslao pismo Balduru 1 rekao mu da sam na njegovoj strani. Kako, medutim, rat treba da se okona? Ovaj na protivnapad protiv Rusa verovatno je i poslednji. Kako stvari stoje, necemo vise u Rusiji preduzeti neku veu ofanzivu. Firer e svakako nastojati da Tripoli, u Libiji, ostane u naim rukama, jer time e Nemaka da obezbedi Italiju kao svog saveznika. U odnosu na neprijateljske namere, u toku sledeih dana, ni nae ministarstvo spoljnih poslova, a ni sam Hitler, ne veruje da e britan-sko-amerike snage preduzeti vee napade na prostoru Balkana. Pre raunaju s jednom diverzijom protiv italijanskih trupa na grkom ostr-vu Rodosu. Rusi su jasno dali do znanja da ce kada dode do mira ceo Balkan, osim Grke, posmatrati kao svoje podruje uticaja. Zbog toga Rusi ne bi bili oduevljeni ako bi se Anglo-Amerikanci angaovali na torn podruju Evrope, koje je uvek predstavljalo arite ratne opasnosti. Turska je jasno stavila do znanja Berlinu da ne misli da uestvuje u vojnom pohodu protiv Nemake i Italije. U vezi sa tim pitanjem valja posmatrati i sastanak erila sa turskim dravnicima u gradu Ada-ni. erilova misija27 nije bila uspena. I pored tog neuspeha Englezi su nastavili da naoruavaju Tursku jer su u toj zemlji videli jednu vrstu protivtee Rusiji. Englezi bi lako mogli da preotmu Italijanima Rodos i da ga predaju u ruke Turskoj. To je jedina stvar koja bi Tursku mogla da pokrene da prihvati engleske predloge. Odnos izmeu Amerikanaca i Engleza, s jedne strane, i Rusa s druge, uopte nije tako jednostavan. Staljin je konferenciju u Kaza-blanki28 potpuno ignorisao. Staljin jednostavno ne eli da sebi unapred vee ruke dogovorima, a Atlantska deklaracija Amerikanaca i Engleza nikako mu se ne dopada. Poljska je ula u rat zbog pitanja koridora oko Gdanjska (nem. Dancig, prim. prev.). Rusi, medutim, planiraju da Poljacima otmu ceo istoni deo zemlje. Pri torn Moskva mnogo ne razbija glavu pitanjem ta o tome misle njeni saveznici u Londonu i Vaingtonu. Iz dana u dan postaje sve jasnije koliko je suluda ova situacija na stranom ruskom frontu. Da li su za ovakvu situaciju krivi dravnici"? Na Dalekom istoku ne treba zaboraviti. Japan. Ako To-kiju pode za rukom da postane privredna sila, time Japanci mogu da bace na kolena, ako ne Rusiju, onda sigurno celu Evropu! Kada razmiljamo o mestu gde bi Amerikanci i Englezi mogli da se iskrcaju, onda Italija dolazi u obzir. U poslednje vreme, mart 1943, firer vrsto veruje da bi saveznici mogli da izvre invaziju na ostrvo Sardiniju. Englezi i Amerikanci bi sa tog ostrva mogli da prekinu snabdevanje naih trupa u Libiji, u Tripoliju. Hitler je naroito ubeden da bi do ameriko-engleskog iskrcavanja moglo da dode na severoza-padu Spanije. Kada bi oni zauzeli taj deo panije, mogli bi da ugroze nae podmornice koje operiu na torn delu Atlantika. Nasi vpjni kru-govi, meutim, jo uvek ozbiljno raunaju sa mogunou da bi nepri-jateljska invazija mogla da se odigra na Balkanu. Zbog te mogunosti treba to vise nemakih trupa povui iz Hrvatske i prebaciti ih u Grku, na egejska ostrva. im se zavri vojna akcija protiv slobodne partizanske teritorije", treba da prebacimo nae trupe u Grku, ali, i

eril je 30. januara 1942. u Adani posetio predsednika turske drave Inenija. Razgovor je nastavljen i dan kasnije, 31. januara. Sve toje eril uspeo da po-stigne bila je izjava slubene Ankare daje Turska spremna da prema Velikoj Bri-taniji ostane u odnosu dobronaklone neutralnosti".
27

(114)

Konferencija predstavlja po-kuaj saveznika da se Turska uvue u rat i obeanje da e uskoro da usledi iskr cavanje ameriko-britanskih jedinica na Balkan. Uporedi: F. W. Deakin, Die brutale Freundscahft, Keln-Berlin 1962, 206 f., 213 ff. Re je o konferenciji izmeu Ruzvelta i erila, kao i vojnih tabova Amerike i Engleske, a trajala je jedanaest dana, od 14. do 25. januara 1943, u marokanskom gradu Kazablanki. Ovde je dogovoren budui plan vojnih operacija na Medite-ranu, i objavljena formula o Uncoditional Surrender" (bezuslovna predaja", prim, prev.) Trojnog pakta. -

27

eril je 30. januara 1942. u Adani posetio predsednika turske drave Inenija. Razgovor je nastavljen i dan kasnije, 31. januara. Sve toje eril uspeo da po-stigne bila je izjava slubene Ankare daje Turska spremna da prema Velikoj Bri-taniji ostane u odnosu dobronaklone neutralnosti". Konferencija predstavlja po-kuaj saveznika da se Turska uvue u rat i obeanje da e uskoro da usledi iskr-

etiri hrvatske brigade koje su tek formirane i divizije Iegionara. Vide-emo ta e od svega da bude. to se meuljudskih odnosa tie, Hitlerova tiranija dostigla je svoj vrhunac. Jedva da jo postoji general koji bi imao smelosti da neto kae. Biti otputen i penzionisan nije i kraj price. Svako je svestan toga da se izlae daleko veem riziku. Sluaj sa tvrdavom Germershajm 2 9 ponek i mnogi drugi. U pitanju su najsposobniji i najzasluniji oficiri. Neko vreme Hitler se potpuno povukao od svojih vojnih saradnika, te je jeo sam. Navodno, mnogo se igrao sa svojim psom. Izgleda da se stvar sada popravila. Kako stvarno izgleda u njegovoj dui, teko da o tome neko zna. On je jedan veliki glumac. Ribentropa niko vise ne uzima ozbiljno, a mnogi veruju da ga ni Hitler vise ne ceni. Ribentrop je jedan veoma glup, sujetan dripac, neverovatno nevaspitan i neobrazovan, koji samo misli na svoj ugled i povrne uspehe. Sa njim sam 17. marta 1939. sedeo u hotelu Imperijal" u Beu. Nae trupe su malo pre toga ule u Prag. Ja sam mu priao o ekim legionarskim divizijama iz vremena Prvog svetskog rata. Taj ovek, koji kroji sudbinu naroda srednje Evrope, samo me je bledo gledao jer nikada nije duo za te eke divizije. Drugi primer. U julu 1941. boravio sam sa maralom Kvaternikom u istonoj Pruskoj. Nali smo se u jednom dvorcu koji je Ribentrop, tokom pohoda protiv Rusa, izabrao kao rezidenciju za svoje goste. Sedeli smo za stolom sa Ribentropom. Ja sam izjavio da bi istona Galicija mogla da poslui

(115)

kao model za razumno reavanje ukrajinskog pitanja. Istona Galicija je dugo godina pripadala Austriji. Ribentrop me je smeteno pogledao i upitao: A gde se nalazi istona Galicija? A, da. To je kraj oko grada Lavova." Malo posle toga poslao sam Kajtelu pismo i upozorio ga na to da nikako ne smemo da dozvolimo da istonu Galiciju pripojimo Poljskoj. Taj potez bi mnogo naljutio Ukrajince. Ja sam bio dovoljno naivan pa sam poverovao da mi iskreno elimo da saraujemo sa Ukrajineima. Frank je u to vreme bio u milosti i imao Hitlerovu po-drku. On je to iskoristio, pa je Galiciju pripojio podruju kojim je vladao i tako je proirio svoju teritoriju... Geringov poloaj takoe je oslabljen i on vise ne uiva tako veliku Hitlerovu podrku kao to je to ranije bio sluaj. Ponaa se kao neka histerina ena koja je u poetku euforina, da bi posle kratkog vremena pala u stanje potpune apatije. Stanje pasivnosti kod Geringa daleko je ee nego stanje energinosti i aktivnosti... Brodski saobraaj na Azovskom mom nije pod komandom nae ratne mornarice nego se nalazi u rukama naeg ratnog vazduhoplovstva. Razlog za ovu nelo-ginost svakom je jasan: to more je bogato kavijarom, a komandant naeg ratnog vazduhoplovstva Gering iznad svegavvoli - kavijar

Hans Graf Sponeck (Dusseldorf, 12. 2. 1888 - 23. 7. 1944, streljan u tvrdavi Germershajm), od 1. februara 1938. general-major, 10. 10. 1941. komandant 42. armijskog korpusa; suprotno nareenju pretpostavljenih, ponek je 29. 12. 1941. izdao zapovest da se nemake jedinice povuku sa poluostrva Ker kako bi izbegle neprijatelj ski obru, poraz i zarobljavanje; 31. 12. 1941. smenjen; 23. 1. 1942. vojni sud mu je izrekao smrtnu kaznu, 20. 2. 1942. smrtna kazna preina-ena u est godina zatvorske kazne; iako 20. 7. 1944. nije uestvovao u atentatu na Hitlera, ubijen je od strane SS-a

IX ALZAANI U HRVATSKOJ

Sredina marta 1943. Sada napokon znam kada e se okonati rat: 1948. Ovih dana u Zagrebu je boravio ef nemakog dravnog radija dr Glasmajer.1 On je nekada bio zaposlen kao arhivar. Roen u rajnskoj oblasti. Priao mi je daje sa firerom putovao krajem nedaleko od Minstera. Bilo je to u vreme kada je Hitler tek osvojio vlast. Razgovarali su o prolosti i Hitler je Glasmajeru izjavio: Posle tri stotine godina ja sada najzad imam priliku da izbriem sramni mir koji je potpisan u ovom gradu." I zaista, im je poeo rat, vrile su se pripreme da se ponovo potpie mir u Minsteru. Drugi dogaaj. Od prole jeseni u Zagrebu i u neposrednoj okolini smetena je 187. rezervna divizija. U njoj slue uglavnom ljudi koji su rodom iz Gornje Austrije, a ima neto i Nemaca iz Alzasa (Nemci kau Elzas", prim. prev.).
(116)

Komandant im je Brauner. On je moj kole-ga iz Ratnog arhiva u Beu. Funkcioneri iz Nemake, koji su stigli u tu bivu francusku pokrajinu im smo pokorili Francusku, poneli su se savreno glupo. Kako je Alzas dugo vremena bio deo Francuske, neko iz redova partije im je zapretio da e oni uskoro takoe postati dobre nemake patriote. Metoda za postizanje tog cilja bie - tako im je re-eno - batina. Nije onda ni udo da su ti Nemci iz Alzasa, kada su mo-bilisani da slue u nemakoj armiji, stigavi u kasarnu u Manhajmu, pevali francusku himnu, Marseljezu, i urlali Vive la France!" (Zivela Franc us ka!). U redovima 187. divizije Alzaani su na poetku bili veoma suz-drani i druili su se samo izmeu sebe. No, kako je vreme odmicalo, dobro su se slagali, pa su se ak i sprijateljili sa kolegama iz Gornje Austrije. Dezertirala su samo dvojica vojnika iz Alzasa. Tokom vojnih operacija i borbi u Bosni oni se uopte nisu pokazali kao loi vojnici. Desila se, medutim, jedna nezgodna stvar. Vojna cenzura uhvatila je oko sto pedeset pisama koje su vojnici iz Alzasa iz 187. divizije pisali svojim najbliima. Iz njih se jasno vidi da Alzaani nisu nimalo oduevljeni to je njihova pokrajina pripojena Nemakoj. Takoe nisu pokazali nikakvu radost i cast to mogu da slue kao nemaki vojnici. Na osnovu pravila slube tih sto pedeset vojnika trebalo je streljati. Komandant te divizije Brauner uspeo je da im spase ivote, i ostalo je sve samo na opomeni. Od svojih potinjenih oficira zatraio je da mu predaju podroban izvetaj o celom sluaju. Jedan od njih napisao je sledeu, veselu reenicu: Prema ideji nacionalizma Alzaani se ose-aji zbunjeni i nemi." Ova misao toliko nam se dopala da od sada za svakoga u naoj kancelariji, ako vidimo da nije sasvim ubeen u na-cistiku stvar, kaemo: Postoji bojazan da j e W i z Alzasa." Posle svega, razume se, izdato je naredenje da u tu diviziju vise ne smeju da se primaju vojnici iz Alzasa. Oni, verovatno, moraju da slue u diviziji u kojoj vlada gvozdena" disciplina. Iskustvo Alzaana sa pruskom upravom od 1871. do 1918. izgleda daje bilo mnogo dobro"! Da se sada uozbiljim i utvrdim prostu i-njenicu. Nasi Nemci iz Alzasa i Lorena, naravno, duhovno su za nau naciju bili izgubljeni najkasnije sa velikim dogadajem Francuske revo-lucije 1789. Godine 1743. jo je bilo mogue da te ljude spasemo za nemaku naciju. No, veliki kralj je tada pao u ruke Marije Terezije...

Heinrich Glasmeyer (Dorsten, 5. 3. 1892 - ? ), senator nemakog rajha za kul-turu, generalni direktor glavnog nemakog radija.

X NEMAKI KRST
Zagreb, april 1943. Nemaki krst,1 koji svako treba da nosi, ja sam sada primio u srebru. Neki naroiti smisao za umetnost ne mogu da vidim u izradi ovog odlikovanja. Tradicija pruskog vladara Fridriha, navodno, moe da se prepozna u ovoj izradi.
(117)

Precizno analiziram samog sebe. Nekada sam imao veliku slabost prema odlikovanjima. No, to sada pripada prolosti, a i zato to se bojim da emo, pre ili kasnije, sve to morati da bacimo kao daje staro gvoe. Ovo se odnosi i na hrvatsko odliko-vanje, koje sam takode pre nekoliko dana primio i nosim ga oko vrata. Ono me prilino podsea na viteki krst uraen od gvoa. To uopte ne moe da se nosi u Nemakoj... Ler se sigurno obradovao to je mogao da mi preda orden. On mi je ak poslao avion u Zagreb kako bi sveano mogao da mi ga preda u Solunu. U nedelju, 4. aprila 1943, krenuo sam na put sa zagrebakog aero-droma. Leteli smo iznad Bosne i Makedonije. Naalost, ve kada smo se nali iznad Teslia, a tu je roena moj a dobra Anica, naili su gusti oblaci koji su nas pratili sve do Egejskog mora, tako da od gigantskih, lepih predela nismo mogli skoro nita ni da vidimo, osim, tu i tamo, delove planina pokrivenih snegom. U Solunu je bilo hladnije nego u Zagrebu. U hrvatskom glavnom gradu prolee se osea neuporedivo jasnije i jae nego ovde, u Solunu. Odmah sam otiao u apartman hotela Mediteran". More sa svojim prostranstvom moe da ulepa i tu-an krajolik. A pejsa oko Soluna je takav da ovek ne moe da zami-sli da moe da postoji neto dosadnije i alosnije. U pozadini, tamo gde zalazi sunce, mogli smo da vidimo ogroman vrh Olimpa pokriven snegom, a s druge, istone strane, nasluujemo planinu Atos u kojoj se nalaze brojni manastiri. Svaki put kada se nadem na rubu ovog helenskog sveta, pitam se kako je mogue da je nekada ovaj melanholian komadi naeg sveta mogao da bude kolevka nae kulture. Pre veere kratko sam se sastao sa vrhovnim zapovednikom za Jugoistok Lerom. No, kako sam bio premoren od puta koji je trajao etiri asa, na razgovor se brzo okonao. Naa maina letela je uglavnom na visini od etiri hiljade metara. Posle veere, kada sam se malo odmorio, Ler mi je u vojnikoj kasini, u prisustvu svojih najbliih saradnika, predao odlikovanje. Pre toga obratio mi se sa nekoliko toplih i iskrenih rei. Ja sam zahvalio na odlikovanju i odrao kratak govor. Spomenuo sam i dugogodinje poznanstvo sa Lerom. Ono to mi se svia kod Lera jeste to to on ide ve oko deset uvee da spava. Proiveo je nekoliko neprijatnih dana. Posumnjalo se da ima rak. Poslali su ga na specija-listiki pregled u Be i utvrdili da je pretpostavka bila potpuno ne-osnovana. Bilo bi mi ao daje potvreno drukije. Prirodno je da se slubeni deo razgovora odnosio pre svega na sta-nje u hrvatskoj vojsci. Dolazi, izgleda, i do promene u odnosu na moj poloaj. Razmilja se, naime, da se Liters posle okonanja operacije varc" prekomanduje na more gde bi trebalo da preuzme komandu nad jednim korpusom. Time bih ja ostao jedini vojni zapovednik za podruje itave Hrvatske. Ovakav razvoj, izgleda, prieljkuju svi. Dode li do toga, zahtevau da budem imenovan za peadijskog generala. Nije ovde u pitanju moja sujeta nego bi se time izbegla situacija u kojoj kompetencije nisu jasno odredene. Mnogo prostora u razgovorima posvetili smo naem italijanskom savezniku. Brojne informacije govore nam da se Italija sprema da obu-stavi ratne operacije i da poniti svoje obaveze prema Nemakoj. Ler je izjavio: Sve u svemu, ja mogu dobro da razumem italijanske gene-rale. Njihovi vojnici jednostavno vise ne ele da ratuju." U Grkoj, gde partizanski pokret sve vise raste, pripadnici grkog pokreta otpora hvataju bez veih tekoa, kao da su u lovu na zeeve, itave italijanske ete i bataljone. Mnogi analitiari veruju da e ove jeseni stanje u Grkoj biti gore nego u Hrvatskoj i na odbrambenom prostoru Maret-linije2 koja je ovih dana probijena. Italijani su posle kratkih borbi brzo

(118)

Glezu Horstenauu je 8. marta 1943. urueno odlikovanje.

Tako se zvala odbrana nemako-italijanske armije u istonom Tunisu gde su bili izloeni napadima 8. britanske armije. Nemako-italijanske snage su 27. 3. 1943. bile prisiljene da se povuku sa ove odbrambene linije poto ih je britanska armija sedam dana ranije, 20/21. 3. 1943, zaobila
2

podigli ruke u vazduh i time jasno dali znak neprijatelju da ele da se predaju. Poto kod Italijana vlada takvo raspoloenje, kako je Ler pri-metio, postaje sve problematinija saradnja s njima. Odnos prema ita-lijanskoj komandi postaje sve loiji. I firer je besan na italijanske sa-veznike. On, meutim, i dalje veruje Musoliniju. Mislim da je tu u pravu, premda poslednji susret ducea i Ribentropa nije protekao u naj-boljem redu. Ali, ta nam vredi sam Musolini, ovo je Hitlerovo mislje-nje, kada on nije u stanju da postrelja nekoliko generala koji pokazuju defetizam. Da li Musolini to uopte jo sme da uradi? Dve kratke napomene koje se odnose na dogaaje ove nedelje. Italijanski poslanik u Zagrebu Kazertano3 boravio je due na odmoru u svojoj zemlji. Pre est nedelja on se najzad vratio u Zagreb a da uop-te nije pokazao volju da se vidi sa hrvatskim ministrom spoljnih poslova Lorkoviem. Jednostavno ga je ignorisao. Peri, 4 koji se nalazi u Rimu, javlja uzrok takvog stava. On tvrdi da razlog neprijateljstva slubenog Rima prema Lorkoviu navodno lei i u injenici daje Lor-kovi u dobrim odnosima sa Horstenauom, dakle sa mnom. U Rimu mene smatraju glavnim krivcem to se Hrvati tako neprijateljski odnose prema Italijanima. Ja sam za njih stoprocentni Austrijanac, i sve to uz to ide.5 U vezi sa ovim treba posmatrati i Kazertanosovu primedbu koju je on nabacio dok se nalazio u naem drutvu, a pri tome se obratio di-rektno Kaeu da lo uticaj na hrvatsko-italijanske odnose vri austrijski duh. Ja sam odgovorio daje smeno kada neko moe da poveruje u takve price. Primetio sam da klika koja vodi nesrenu NDH jeste bilo ija pre nego austrijska.

Raffaele Cesertano, od 1941. do 1.6. 1943. italijanski poslanik u Zagrebu. Stijepo Peri, od 1941. do maja 1943. hrvatski ambasador u Rimu, od 5. 11. 1943. do 2. 5. 1944. ministar spoljnih poslova Hrvatske. Uporedi: Fricke, Kroatien, 199 f.: Stav italijanske vojne vrhovne komande, koji se odnosi na aktivnost i linost Gleza od 21. 3. 1943 (prevedeno samo delimi-no): General Glez sluio je u austrougarskoj armiji... Glezovo miljenje u odnosu na nas: naem efu vojne misije jednom prilikom je rekao: ,JFirer je reio da Hrvatska pripadne italijanskoj sferi uticaja. Kao Austrijanac, ja to ne mogu da ra-zumem, no, to je firerova odluka, a o tome ja ne raspravljam." U jednom drugom susretu Glez je kazao ovo: Vi razumete koliko je teko za Hrvate da saraduju sa vama. Vi ste im odsekli jednu nogu, Dalmaciju, a sada biste hteli da im po-mognete kada krenu s vama u setnju." Ono to stoji kao izvesno jeste to da je Glez pokazao nameru da iskoristi protiv nas siedea dva negativna elementa, i to u vremenu od maja 1941. kada smo sa Hrvatskom sklopili ugovore: - da poniti zabranu kojom se Hrvatska obavezuje na nema ratnu mornaricu, - da sprei stvaranje italijanske Dalmacije. Krenuo je ofanzivno protiv nas s namerom da nam u Hrvatskoj on bude kon-kurencija: Glez je sa Kvaternikom sklopio dogovor, a nas ni o emu uopte nije obavestio; (119)

Pre sedam dana u zagrebakoj katedrali odrana je sveana litur-gija posveena papi. Slubi smo prisustvovali vojni komandant, pruski general Kosak i ja. Sa nam je bila i grupa nemakih oficira. Kae je poslao drugog sekretara ambasade. On je zaista smena pojava. itava stvar se proula ak do Berlina, do ministarstva spoljnih poslova. Slubi su prisustvovali svi drugi poslanici. Cak i pravoslavni Rumuni i Bugari. Iz naeg ministarstva spoljnih poslova stiglo je naredenje da slubi u crkvi moe da prisustvuje samo drugi sekretar ambasade. Dakle, ak ni prvi sekretar ne sme da dode u katedralu. To to sam i ja prisustvovao liturgiji, to nije bilo dobro primljeno u Berlinu. Kakva glupa politika prema Vatikanu, i to u jednom vremenu kada ak i jed- na ruski front poslao je dva pojaana puka ratnog vazduhoplovstva, kao i grupu hrvatskih mornara...; - hrvatske trupe, severno od demarkacione linije, postale su postepeno zavisne od nemakih... ak i ako podemo od pretpostavke da u nemakom interesu lei to da u borbu uvue to je mogue vise hrvatskih trupa, pa ipak je udno da se sve odvija u otvorenoj konkurenciji prema nama i da je u pitanju jedan jasan dogovor izmeu Italijana i Hrvata. Trenutno stanje: sa poloaja je uklonjen maral Kvaternik, a time je Glez izgubio jednog vrednog saradnika, ime se poboljao i na poloaj. U hrvatskoj vojsci, naime, habzburki duh, koji je bio pokreta hrvatsko-nemakog bratimljenja, oslabio je. Rad Kvaternika, medutim, nastavlja se u starom pravcu. Na politikom polju staru Kvaternikovu politiku nastavlja da podrava nemaki poslanik Kae. U ko-jem stepenu i obimu on to radi, to se ne zna. Van sumnje je da Glezu mogu da se pripiu ove stvari: - nemaki kontakti sa Maekom, - irenje glasina u septembru 1942. da e Nemaka potpuno preuzeti zatitu nad hrvatskom teritorijom, - otvorena nesimpatija prema ustakom pokretu, - preuveliavanje pozitivnih strana iz habzburke prolosti. Dode li direktiva od strane nemakog vrha da prema nama odnosi treba da se poboljaju, Glez nam ne izgleda kao pogodna linost koja bi mogla da nosi ovaj novi, pozitivniji politiki pravac.

na Finska, u kojoj ivi svega pet stotina rimokatolikih vernika, alje svog poslanika u Vatikan! Interesantno je to kako Ler vidi stvari na Balkanu. Sasvim je mo-gue da e Engleska ipak osvojiti grko ostrvo Rodos da bi ga odmah posle toga poklonila Turskoj. Englezi naoruavaju Tursku, ali ne s ci-ljem da krenu u rat s nama. Englezi planiraju da upotrebe Tursku, Ru-muniju i Madarsku i da otvore front protiv Rusije. San o mogunosti stvaranja zajednikog evropskog fronta protiv boljevika suvie je lep da bi bio istinit. On bi mogao da se ostvari, ali sa jednom drugom Ne-makom, a ne sa ovom. Dananja Nemaka pre je spremna da sklopi primirje sa Rusijom. A ni mi uopte nismo tako daleko do procesa boljevizacija. Za to su se postarali vazduni napadi Engleza i Amerikanaca na nemake gradove. Kao posledica ovog bombardovanja iz-glasan je zakon o stanovima, kao i obaveza svih gradana da daju obuu za one Nemce ije su kue i stanovi stradali tokom bombardovanja. Sada sve ee imamo pojavu opteg siromatva koje prevazilazi nematinu uveliko prisutnu u Prvom svetskom ratu. Krajem avgusta 1939, kada smo se spremali za ovaj rat, izgleda da niko nije razmiljao o socijalno-politikim posledicama ovakvog stanja. Uvee, 3. septembra 1939, u Salcburgu, rekao sam Borodajkevicu: Zapamtite, doktore, da je ovaj rat najtei zloin protiv oveanstva." Nekoliko dana kasnije ovo sam ponovio i kada sam sreo dr Kramzala... Tokom boravka u Solunu zabeleio sam dva interesantna dogaa-ja. Jedan je zapravo veseo. Iznenada se pojavila jedna SS jedinica. Na-meravali su da krenu u akciju protiv manastira koji se nalaze na Svetoj gori. Prvo su izjavili kako ele eksplozivom da unite manastire. Malo kasnije kazali su sasvim neto drugo: da su krenuli na Atos kako bi ispitali
(120) Od maja do jula 1941. na Svetoj gori je radila specijalna komisija ministra Ro-zenberga, a 15. novembra 1941. ona je sastavila zakljuni izvetaj. Jedan speci-jalni tab, koji se nauno bavi religijama, sakupljao je informacije o pravoslavnoj

mogunost da monahe Svete gore upotrebe u borbi protiv Va-tikana". Najzad se ispostavilo da do Atosa uopte i nije tako lako stii. Morem je opasno jer u neposrednoj blizini operiu neprijateljske pod-mornice. Kopnenim putem moe da se stigne, ali svega 80 kilometara pre Svete gore. Preostali deo puta moe da se prevali, ali samo na ma-garcu. Kada je SS grupa shvatila koliko je to sve komplikovano, odu-stala je od namere da poseti" Atos.6 Drugi dogadaj je tragian. U Solunu je ivelo mnogo Jevreja, a medu njima najvie sefarda koji vode poreklo iz panije. Oni su sada bili uhapeni i iveli su u jednom getu u gradu. Planirano je da svi budu prebaeni u Poljsku. Jednog dana lan nemakog vojnog taba iz Beograda jahao je pored eleznike pruge kada je upravo nailazio jedan teretni voz iz Soluna. Iz vagona se irio uasan smrad. Kroz rupe vagona nemaki oficir mogao je da vidi ljudska lica. To su bili Jevreji iz Soluna koji su nasilno ukrcani u vagone na eleznikoj stanici tog grada. Tokom celog puta vozom od Soluna do Beograda niko im, oe-vidno, nije davao ni hranu ni vodu. Tako je taj teretni voz putovao kroz Srbiju, Hrvatsku, Maarsku, Slovaku, a kada su stigli u Poljsku i kada su se vrata vagona otvorila, mogli su samo da izvade leeve. Vest o toj strahoti dospela je do Berlina, do vrhovnog suda. On se, medutim, bojao da bilo to preduzme. Taj dogaaj je jednostavno bio u skladu sa onim rezultatom koji su oni gore" i eleli. Jedan slavni psihijatar pouzdano je dijagnostikovao da imam sve znake tipine za paranoju. Kod kue sam otvorio leksikon. Lekar je bio u pravu. To je strano. No, tei me primedba u leksikonu da se od obolelih paranoika svega jedan odsto nalazi na psihijatrijskom leenju. Mi smo, dakle, svi paranoici ili veoma veliki broj nas. Iz Soluna smo leteli preko Beograda. U Zagreb smo stigli 5. aprila 1943. Sunce je upravo zalazilo. Za mene je veoma interesantan bio pogled kada smo nisko leteli iznad Slavonske Poege i okolnih brda. Ovde smo poslednjih meseci, sa mnom na elu kao vojnim zapoved-nikom protiv sopstvene volje", vodili vojne operacije protiv partizana. Vide se mnoga spaljena sela koja su nekada bila bogata. Svaka od tih ruevina predstavlja neku vrstu optube protiv mene. Sve se dogodilo pod mojom komandom. To je uasno. Da li su, meutim, Britanci i Amerikanci neto bolji od nas? Oni svakodnevno bombarduju nema-ke gradove. Rat se uostalom ovde vodi sa svim okrutnostima kakve
crkvi i o namerama rimokatolike crkve da sprovede unijaenje pravoslavnih vernika. Na elu ovog taba nalazio se Dajnde. Na samom Atosu je radio specijalni tab pod vostvom slavnog vizantologa, univerzitetskog profesora dr Delgera (Dolger). On je radio na popisivanju rukopisa, sredivanju arhive i predmeta umetnike vrednosti. Nije poznato nita o tome da je neko od strane nemakih vojnika nameravao da nasilno ude na Sveto goru. Uporedi: E. Feigl, Athos. Vor-holle zum Paradies, Wien 1982, 60 f.

Od maja do jula 1941. na Svetoj gori je radila specijalna komisija ministra Ro-zenberga, a 15. novembra 1941. ona je sastavila zakljuni izvetaj. Jedan speci-jalni tab, koji se nauno bavi religijama, sakupljao je informacije o pravoslavnoj

tradicionalno poznaje i prolost. Ovde valja spomenuti i slavan orijen-talni nain masakriranja nemakih vojnika. No, i u naim redovima u velikoj meri je nestao oseaj vitekog naina ratovanja. To se ak odnosi i na nae vojnike iz Gornje Austrije i na Alzaane kojima koman-duje Brauner. Oni su se brzo privikli na nove uslove ratovanja. Uz veliku muku polazi mi za rukom da pitanje talaca odrim na nivou koji donekle moe da se podnese. Vojska trai represalije!", svakodnevno ujem ovo upozorenje. Daje neko drugi na mom mestu, danas bi hiljade ljudi ve bilo
(121)

ubijeno. Ovo mogu sa ponosom i mirno da tvrdim, ak i kada ne govorim o svojoj intervenciji pred poetak operacije protiv partizana, o emu sam ve pisao... Sada smo sreno primili i jednog visokog policijskog SS firera". Njemu stoji na raspolaganju hiljadu ljudi. Prvo su nam govorili da emo dobiti pet hiljada pripadnika SS jedinica. U nj ego vim rukama sada se nalazi celokupni javni red i bezbednost u Hrvatskoj.7
Nemaki krst

ovek zaista ne treba mnogo da zavidi komandantu brigade Ka-merhoferu koji je imenovan za komandanta policije SS-a za podruje Hrvatske. On je ranije bio voda paravojnih jedinica u Austriji, u tajerskoj. To je pametan ovek sa kojim moe da se radi. On mi je ispriao kakvu ulogu je igrao 1934. U borbu je uao protiv svoje volje, ali je posluao naredenje, a kada je stvar propala morao je da bei u Jugoslaviju. U toj stvari je nezgodno samo to to iza te akcije stoji Himler, a to znai da uvek postoji mogunost da iznenada bude smenjen. Ve prvi pregovori Kamerhofera sa poglavnikom odvijaju se izuzetno teko. Na zahtev za to da nam Paveli prepusti sve svoje policijske snage, razume se, znai odricanje od jednog bitnog dela prava, koji sainjava suverenitet drave. S druge strane, stvar u pogledu javnog reda i bez-bednosti u Hrvatskoj nije zadovoljavajua. Za svoj policijski stab Kamerhofer treba samo u Zagrebu da ima etiri do est blokova kua sa nekoliko stotina soba... Ovih dana naa sluba je dobila jedno zanimljivo pismo. Jedan musliman iz Bosne, koji boravi u Berlinu, pie pismo svom zemljaku u Bosni, bratu po veri. U njemu se osvre i na nemaku politiku prema potlacenim" narodima, pa kae: Boli srce kada ovek gleda kako su Nemci odlini vojnici, a tako slabi politiari. Nemaka loa politika je kriva to su protiv sebe okrenuli itavu Evropu." Sasvim u torn tonu jue je sa mnom govorio, ozbiljno zabrinut, stari, dobri Uzelac. On je bio poslednji komandant austrijskog ratnog vazduhoplovstva.8 Posle Prvog svetskog rata sluio je jo nekoliko godina u Beogradu. im sam u aprilu 1941. stigao u Zagreb, on je bio prvi koji mi je telefonirao i zatraio moju intervenciju. Nove vlasti htele su da ga izbace iz
govoru sa Glezom pozvao na nemako-italijanske razgovore u Berhtesgadenu. Tom prilikom Italijanskoj vrhovnoj komandi pruena je garancija da e do ovih mera doi tek posle konsultacija izmeu Gleza i italijanskog generala Rea. Glez je zamolio svoje pretpostavljene za miljenje. O itavom kompleksu ovog pitanja uporedi: R. B. Birn, Die Hoheren SS- und Polizeifiihrer. Himmlers Vertreter im Reich und in den besetzten Gebieten, Diisseldorf 1986, S. 260 ff. Uporedi Memoare Glez Horstenaua, knjiga 1, str. 349, prim. 230. Uzelac je bio komandant vazduhoplovstva na frontu tokom Prvog svetskog rata, ali ne i itavog austrougarskog ratnog vazduhoplovstva. Za njega, medutim, slobodno moe da se kae daje osnovao austrougarsko ratno vazduhoplovstvo.

stana na ulicu samo zato to je pravoslavni Srbin. Ler i ja smo esto o tome govorili i spominjali ga u pismima. Skolski primer predstavlja i reenje ruskog pitanja. Uska i nema-tovita partijska ideologija nacionalsocijalista slavila je to kao svoj najvei uspeh. Ako u Rusiji ni priblino ne ide onako kako smo se mi nadali, onda sedamdeset odsto krivice snosi naa politika. Ne moe se tako postupati prema narodu koji broji 200 miliona ljudi i da mu se ka-e kako e sledeih 200 godina iveti kao robovi. Poznato je daje po-stojao plan o tome da se uz pomo nemake kolonije" Ukrajine finansira rat. Ukrajinsko ito bie jevtino, jerje radna snaga u Ukrajini jevtina", a prodavaemo ga po svetskim cenama. Ova razlika u ceni nam omoguava da fmansiramo rat. Jedan narod, ako ve mora da bude rob,

(122)

onda e on, prirodno, pre da bude rob oveka koji potie iz njegovog naroda nego da mu to bude tudinac i osvaja. Mi smo omo-guili da 160 naroda koji ive u Sovjetskom Savezu prihvate bolje-vike kao svoje gospodare. Ukrajina je za to kolski primer. Prisecam se razgovora koji sam na poetku rata vodio sa Ribentropom o isto-noj Galiciji. O istoj temi napisao sam pismo koje sam poslao i Kajtelu. Ja sam prosto razmiljao ovako: deo Ukrajine koji je bio dugo godina pod Austrijom poseduje vii stepen kulture od podrucja koja su veko-vima bila pod ruskom vlau. Taj deo Ukrajine mogao bi da poslui kao pokreta, da za sebe dobijem ostali, vei deo ukrajinskog naroda koji broji 40 miliona ljudi. Dogodilo se upravo suprotno od mojih na-ivnih ideja. Mi smo ak unitili vredne spomenike ukrajinske kulture, digli smo u vazduh kijevsku katedralu i ostala nacionalna sveta mesta. To je svetogre! Drugaije to ne mogu da nazovem. A to su mogla da budu simbolicna mesta za podravanje ukrajinske autonomije. U sep-tembru 1942. sa poglavnikom sam bio kod firera. Tada je, medutim, Hitler sa oduevljenjem govorio o Ukrajincima kao Gotima, a za Ukrajinke je primetio da imaju, kao i Skandinavke, duge noge (to ba i nisam mogao da vidim kada sam boravio u Ukrajini). No, ta to vredi. Godinu dana ranije u Ukrajini smo zatvorili sve vise i srednje kole, a kulturne ustanove ukinuli. A pri torn, moda su Ukrajinci jedini narod koji je mogao odluno da podri na plan da stvorimo novu Evropu". Jednako smo se tako besmisleno ponaali prema baltikim dra-vama. Kada smo sa naom vojskom umarirali u te zemlje, imenovali smo komesara Nemaeke za Ostland" i na taj nain smo teko razoarali te narode. Posle ovakve greke nismo mogli da dobijemo toliko mnogo antiboljevikih pristalica koliko smo planirali. Duh pruske Nemaeke kralja Fridriha jo uvek je vladao naom zemljom. Ovde se ne slaem sa bugarskim carem Ferdinandom i Ganevim, koji se za-lau za vaskrs ruske carske drave. Ja bih pre dao prednost raspara-vanju velike Rusije i njenoj podeli na vise malih drava. Tek tada bih se zaloio da dode do ponovnog oivljavanja Ruske pravoslavne crk-ve, kao i svih drugih hrianskih veroispovesti. No, ak i u ovom slu-aju, zahvaljujui naoj glupoj ideologiji, dozvolili smo Staljinu da nas preduhitri. Tek kada je Staljin ve odavno, navodno, sklopio mir sa Ruskom pravoslavnom crkvom, a sa njenim poglavarom patrijar-hom razmenio prijateljske, dirljive depee, probudili smo se i setili da bismo i mi mogli da preduzmemo sline korake. Naim vojnim svetenicima bilo je, na primer, jo dugo posle vojnog pohoda protiv Moskve, zabranjeno da slue u crkvama i uopte u civilnim institu-cijama. A, s druge strane, nae novine Berliner Illustrierte" donele su na dve strane slike koje nam pokazuju slubu u ruskoj crkvi. I ovde smo, naravno, zakasnili! To je velika nevolja i nesrea. Od dravnika neprijateljskih zemalja ujemo da govore o novoj Evropi". Ta njihova predstava i nije mnogo mudra. Ipak, neto pamet-no rekao je Vilkens.9 On je Ruzveltov zamenik. Izjavio je da posle rata Nemcima treba izbiti iz glave kruti pruski mentalitet. Pre pola godine kazao sam dobrom Popicu koji je bio poslednji pruski ministar: Ako izgubimo ovaj rat, onda ga je izgubio pruski duh kralja Fridriha." Ovim ne elim da kaem kako pruski mentalitet nije sadravao i zdra-ve klice. On je imao i svojih dobrih strana. Nemaka nacija prosto ima nesreu da geografski zauzima takav poloaj. Mi se nalazimo u srcu Evrope". Nama je na sve etiri strane zatvoren pogled prema velikom, slobodnom prostranstvu. Na torn putu su nam se ispreili veliki i mali susedni narodi. Da bismo premostili te prepreke, trebalo je imati sna-ge, a toga nismo imali ni na Rajni, a ni na Dunavu. Nemaka bi se ras-pala na vise malih drava ve 1918. da nije bilo jake centralne vlasti. Bilo je dovoljno da se u penuavo nemako vino doda malo vode. Piti

(123) Potpredsednik Amerike i Ruzveltov zamenik bio je Henri Volas (Henry Wallace). Moda Glez misli na Vendela Vilkija (Wendell Willkie). On je bio Ruzveltov protivkandidat na predsednikim izborima 1940.

isto, jako i koncentrisano vino - taj uitak Nemcima mnogo kodi. Uenje Niea i emberlena zauvek pripada prolosti i njihova dela treba baciti u korpu za otpatke. Oni su pripovedali o oveku gospodaru i verovali da e svet ozdraviti na nemakom duhu. Ovaj Nemac pruskog duha jeste pre sve drugo, a ne ovek gospodar. On je sasvim suprotno od te ideje, sem nekoliko izuzetaka do 1918, koje predstavljaju jun-keri, a koje je vladajua dinastija Hohencolern mazila i tetoila. U svojoj sutini pruski duh poseduje prirodu roba koji hoe samo jedno: da mu se zapoveda. Nacionalsocijalizam i nije nita drugo nego neka vrs-ta dovodenja do krajnosti prusko-nemakog oveka. Oni se mnogo ne sekiraju zbog injenice da sada skoro veu ulogu igraju Bavarci i ljudi iz pokrajine Tiringije nego sami Prusi. Takav duh morao je da zataji i u spoljnoj politici. A on je tu, naalost, doiveo potpuni neuspeh. Taj duh je morao da doivi poraz, i to u onom trenutku kada je poetkom 1939. preao granice u kojima vise ne ive Nemci kao veinski narod, odnosno gde iskljuivo ive strani narodi. Naa politika - kao i njen prethodnik i veliki primer, pruski sistem - pokazala se kao potpuno nepodesna za ivot i optenje sa tuim narodima.

XI KLEZHAJM IBERHTESGADEN
Pocetakmqja 1943. Sudbina se kree udnim, neobjanjivim stazama. Poslednjih dana Hitler je velikoduno dozvolio svojim satrapima da, jedan za drugim, dodu na poklonjenje i da mu poljube nogu.1 Na red je, najzad, 26. aprila 1943. doao i poglavnik, ef Nezavisne drave Hrvatske".2 Ku-da to leti elegantan avion kojim upravlja lini Hitlerov pilot, SS-pu-kovnik Baur,3 koji mi je dobro poznat. On je estit malograanin. Poleteli smo sa zagrebakog aerodroma preko vrhova Alpa, leteli smo severno od Gaizberga. Iznenada sam iz aviona, ne bez tronutosti i uzbudenja, ugledao dobro poznata jezera: Ful,
(124)

Mond i Volfgang, a odmah zatim, tvrdavu Hohensalcburg. Izgledala je kao da ju je neko izbacio iz kutije za igrake. Tu je i Krojcbrikl, gde sam proveo lepe dane, ali, zbog svoje majke, i mnoge rune dane. Naa maina poela je da se sputa neposredno pre aerodroma kod Salcburga, koji mi je toliko dobro poznat. Tu je i vojni poligon! Koliko je vojnikog znoja proliveno da bi se iskopali rovovi. Sada su oni zatrpani. Ribentrop nas je primio sa svojom velikom pratnjom. On je imao veoma neraspolo-eno, kiselo lice, pa, ipak, i u takvom stanju bilo bi dovoljno da se popne na postolje spomenika.

2 3

Tako 12/13. aprila 1943. kod Hitlera je bio rumunski ef drave maral Antones-ku, 16/17. aprila 1943. posetio ga je maarski ef drave admiral Horti, 19. aprila 1943. norveki predsednik vlade Kvisling, a 22. aprila 1943. slovaki predsed-nika vlade Tiso. Uporedi: Hillgruber, Staatsmanner und Diplomaten bei Hitler (Dravnici i dip-lomate kod Hitlera), Bd. 2,270-277. Hans Baur (roden u mestu Ampfing bei Miihldorf (pored Mildorfa), 1897), tokom njegove predizborne kampanje od 1932. jeste Hitlerov pilot, 1934-1945. komandant eskadrile nemake vlade. Uporedi: H. Baur, Ich flog Machtige der Erde (Bio sam pilot monicima ovog sveta"). Kempten/Allgau 1956, 226.

Predivne livade Kleshajma su oskrnavljene i sada su ispresecane dravnim autoputem, eleznikom prugom (koja je uraena za firero-ve goste) i barakama. Dok se vozim kolima, sa setom posmatram svoje lepe staze za jahanje kod Zicenhajma. Obino bih tada, pre mnogo godina, terao konja da u galopu pree aleju u Klezhajmu i prode pored zidina dvorca. Svuda unaokolo mogu da se vide samo mali ostaci od onoga kako je nekada bilo. Veoma lepo izgleda glavna palata Fiera fon Erlaha. Prilaz je renoviran na osnovu starih slika. Tamo su sme-teni poglavnik i dva ministra (Budak i Lorkovi). Mi ostali - Kae, Begi (stari jarac), Prpi i ja - konaili smo u Kavalirshausu, dakle, u maloj palati. Ovde sam poslednji put, u decembru 1912, boravio kao gost nadvojvode Ludviga Viktora, brata naeg cara. Sa mnom je bio i moj general Gelb fon Zigestern. Malo posle toga car Franc Ferdinand je svim oficirima zabranio da poseuju Klezhajm... Moja soba je bila divna. Na jugu je gledala na crkvu iz Zicenhajma. Ovde je Ludvig Viktor najzad naao svoj mir. Njegov burni ivot bio je ispunjen brojnim lutanjima, a na kraju i tragedijom. Ako se nag-nem kroz prozor, mogu da vidim vrh crkve u mestu Maksglan. Vreme je bilo malo maglovito, ali ne i runo. Uskoro nam je javljeno daje firer stigao iz Oberzalcberga kako bi nakratko posetio poglavnika. No, on se prvo povukao u svoju radnu sobu. Tu je vodio poverljivi razgovor sa saradnicima Kajtelom, Cajc-lerom i Varlimontom. To je trajalo do dva posle podne. Zatim smo u njegovu sobu pozvani Paveli i ja. Posle septembra 1942. tek sada sam ponovo video Hitlera. On od rodenja ima neto savijenu kimu, ali sada hoda jo pognutije. Njegove crte lica pokazuju vise krutosti, sigurno zbog godina, ali i zbog tekih dogaaja i bremena koje nosi. Lice mu se sada malo popunilo, a i dobio je na teini. Uostalom kao i ja. To je zato to se malo kreemo. Prpi, koji ume veoma paljivo da po-smatra, veruje daje Hitlerov pogled odavao oveka koji je umoran. Mi smo se okupili oko stola na kome se nalazila vojna karta. Pourio sam da se javim Cajcleru. On je prvi dobio priliku da govori. Cajcler je nizak ovek, irokih ramena, elav, ali nije uopte nesimpatian. Govorio je o situaciji na ruskom frontu. Njegovo izlaganje ostavilo je dubok utisak. Zatim je re dobio Varlimont. Njegova tema bila je Balkan, a referat ne tako uspean. Poslednji je govorio Hitler, i to dosta dugo. Bio je dobro raspoloen i majstorski je pokazao svoje umee u voenju propagande. Prpi ovde ne deli sasvim moje
(125)

miljenje. Hitler je prvo govorio o poloaju naih trupa u Rusiji i rezultatu poslednjih zimskih borbi. Zakljuio je da se nemaka vojna situacija stabilizova-la. S druge strane, sve vesti sa ratita nam govore o tome da su Rusi pretrpeli ozbiljne gubitke. (Nekoliko dana kasnije naim ataeima je javljeno da su ruske rezerve u ljudstvu jo veoma visoke. Hitler je primio i ataee. Jedan od njih mi je rekao daje firerovo lice naduveno", te da deluje veoma umorno. A i promukao je.) Iz firerovog izlaganja mogli smo da zakljuimo da u skorije vreme ne planira protiv Rusa vee vojne ofanzive nego samo da pokrije prostor kod Kurska koji je ostao isturen. (Ovome mogu da dodam sledeu primedbu: jo, izgleda, nismo odustali od plana da zauzmemo Lenjingrad. To bi mnogo zna-ilo za nesrene Fince. Moral bi im znatno ojaao.) U svom daljem izlaganju firer se uvek vraao na ideju krstakih ratova koji su pred-stavljali odbranu hrianstva od varvarskih neprijatelja. O Balkanu Hitler nije kazao nita sutinsko. Situaciju na Sredozemlju je otpisao jednim pokretom ruke, koji govori da mu je to pitanje muno i nebit-no. Nijednom reju nije spomenuo Italiju. Premda, na osnovu svih in-formacija koje imam, njegov bes protiv pageti deronja" jeste ogro-man. Ljudi Drae Mihailovia Italijane zovu abari". Tunis je bio ko-ristan jer smo neprijatelju zatvorili prilaz Siciliji. U toku svog izlaganja firer je zamolio da mu donesu geografsku kartu sveta, a uz to i tuce arenih olovaka. Prvo je skrenuo panju na injenicu da nam se na evropskom ratitu ne moe vise nita dogoditi. I vazdune napade Engleza i Amerikanaca biemo u stanju da neutraliemo u julu, a naj-kasnije u avgustu, jer emo dobiti novo jako oruje. Problem sirovina smo veoma dobro obezbedili time to se u naim rukama nalazi Ukra-jina i poluostrvo Krim. Pitanje snabdevanja gorivom Hitler je jednostavno preutao. Napravio je jednu interesantnu primedbu kada je uporedio Ameriku i Nemaku. Podvukao je sa ponosom da Nemaka ima prednost jerje industry alizacija kod nas postigla daleko vei ste-pen. (Malo kasnije, kada je govorio sa ataeima, rekao je da u nasim fabrikama radi devet miliona stranih radnika. Nemaki radnik zapo-slen je skoro iskljuivo jo samo kao ef smene ili kao kontrolor.) Sta je preostalo od partijskog programa nacionalsocijalista? Na kraju e jo da ispadne daje pokojni Karl Marks bio u pravu! Svoje izlaganje Hitler je okonao sa ubedenjem jednog poznava-oca istorije iz 1917. o tome da e rat dobiti nemaeke podmornice. Kao dokaz za tu tvrdnju firer je rekao da su nae podmornice potopile u martu 1943. mnogo amerikih i engleskih brodova. Njihova nosivost iznosi 12 miliona tona. Njihova brodogradilita, s druge strane, mogu meseno da izgrade brodove ija nosivost iznosi svega osam miliona bruto registarskih tona. Hitler je olovkom povukao iroki krug oko Indije, Afrike i zapadne obale Evrope. Na ovaj nain odsei emo Ameriku od naeg kontinenta, tako da e Amerika biti iskljuena sa evropskog ratita. Kako e stvar dalje da se razvija, Hitler nam je pre-utao. Pa ipak, moram da priznam da me je njegovo izlaganje fascini-ralo. Ja sam, naravno, primetio da on veto stavlja u prvi plan stvari koje govore nama u prilog, a da isto tako po nas nepovoljne stvari jednostavno preuti. Uvee sam jednom prijatelju iz Vrhovne komande Vermahta rekao: Kada bih ovakvo izlaganje ee sluao, skoro bih i poverovao u te price." Njegov odgovor je bio: IIi bi upravo bilo obrnuto." Posle poverljivih razgovora sledio je ruak u lepoj, sveanoj trpe-zariji. Levo i desno od firera sedeli su Lorkovi i Budak, a preko puta se nalazio poglavnik. Firer je jeo samo supu, a posle toga jaje na oko sa spanaem. Mi ostali smo
4

(126)

Sa nemaeke strane ne postoje nikakvi sauvani dokumenti u kojima je bilo rei o razgovorima od 7. do 10. 4. 1943, a koji su voeni u Klezhajmu, izmeu Hitlera, Musolinija, Bastijaninija i Ambrozija. Uporedi: Deakin, 306-324. Prema ovom autoru, najvise se razgovaralo o Bastijaninijevom pokuaju da nagovori Hitlera na to da Nemaka prestane da ratuje protiv Sovjetskog Saveza. Njegov predlog nije bio prihvaen. O tome govore i drugi svedoci dogadaja, kao Martin, Frie-denschlusse 1942-1943, str 111, prim 81.

bili poslueni ukusnim jelima. Ranije su Hitlerove oi bile pomalo mutne, a sada su iznenada znale da blesnu kada bi poinjao da pria o jevrejstvu. O toj temi nije tako brzo pre-stao da govori. Njegova fiks-ideja ostaje: za sve su krivi Jevreji, i zato moraju potpuno da se unite. Ta misao ga, oevidno, dan i no opseda i uvek podstie na novi fanatizam. Posle nekog vremena najzad sam dravnom ministru Majsneru, koji je sedeo do mene, re-kao: Bilo bi ipak dobro kada bi firer ve jednom prestao da govori o torn pitanju jer ovek koji sedi preko puta njega, poglavnik, oenjen je poluJevrejkom, a njena sestra udata je za Jevrejina!" Istovremeno, postalo mi je savreno jasno koliko Hitlerova mrnja prema jevrejstvu stoji iza svih njegovih akcija. Pomirljivi postupci u pojedinim sluajevima gotovo da su kod njega iskljueni i nemogui. Posle rucka kratko smo predahnuli i ja sam to iskoristio da razgo-varam sa Smundom. Bili smo na terasi i uivali u prelepom pejzau planine Gaizberg i oblinje tvrave. Odjednom je naiao Ribentrop, ohol i zle volje. Bio je u drutvu nekog Hrvata. apnuo sam Smundu: Pogledajte naseg Ribentropa. Kod njega se primeuje savrena spremnost da se popne na postolje nekog spomenika." mund se nasmejao od srca. On ce, verujem, taj vie da ispria i fireru. Na terasi sam kratko razgovarao i sa feldmaralom Kajtelom koji je prema meni uvek bio dobar i prijatan. On je razumeo daje to naa zasluga to smo ustaama omoguili da imaju slobodne ruke. Nisam mogao a da mu ne odgovorim: Gospodine feldmarale, to je bila jed-na teka nesreca za Hrvatsku." Kajtel na moju primedbi nije nita odgovorio, ve me je samo pitao da li bih mogao ovde da ostanem jo dva dana. Prekosutra dolaze na razgovor kod firera, u Berhtesgaden, Fer i Liters. Predloio mi je da i ja prisustvujem torn susretu. Poziv sam prihvatio s radou. Zatim je doao na red slubeni deo razgovora posveen hrvatskim stvarima. Prisutni: firer, hrvatska delegacija, Ribentrop, Kajtel, Cajcler, Kae i ja. Sedeli smo za okruglim stolom. Ovo savetovanje" nije bilo sadrajno tako da mi teko pada da dam jednu povezanu sliku sa tog sastanka. Nemaka politika u Hrvatskoj nosi sve nagovetaje poraza. Ovaj neuspeh odnosi se pre svega na mene. Firer je zahtevao od poglavnika da se hrvatska vojska jae angauje na ratitima. Najavio je, kao i u septembru 1942, da e Nemaka poslati pomo. Hitler je Pavelia zapljusnuo Ijubaznou. ak je naao i opravdanje za izvesna preterivanja do kojih moe da dode u revolucijama. Na neki nacin ustaama je pruio blagoslov i kao pomahnitao psovao Srbe. Ja sam se uplaio da bi Paveli ovo mogao da razume kao ohrabrenje da pokrene protiv pravoslavaca nove masakre. Sve u svemu, dogodilo se sasvim suprotno od onoga to je Ler odluno zahtevao u svom memorandu-mu, iji je autor bio mladi obavetajni oficir Bel (Behl), i ja sa izveta-jima koji su bili politiki daleko realniji. Sta se stvarno dogodilo? Slu-tio sam ovakav razvoj i sada sam za to dobio i potvrdu. Prilikom razgovora Hitler- Musolini, due je zahtevao, i to mu je polo za rukom, da dobije Hitlerovu saglasnost da cela Hrvatska ponovo pripadne ita-lijanskoj zoni uticaja.4 Moda kao nadoknada za Libiju. Za to posebne zasluge ima anglofilski nastrojen dravni sekretar Bastijanini,5 raniji prefekt Dalmacije, koji je mrzeo Hrvate vise nego iko. Ambasador Riter mi je uvee rekao: Firer bi najradije eleo da za Hrvatsku vise nitai ne uje!" Pod ovakvim uslovima Paveli je mogao da lae koliko mu je dra-go i da svoju Hrvatsku predstavlja kao pravi raj, a da mu niko uopte ne protivrei. Ali kad je pomenuo svoje divne elezniare, nisam mogao da se uzdrim a da ne kaem koliko mi samo brige zadaje elez-nika pruga Zagreb-Zemun. Pri torn sam, kao usput, napomenuo: ni streljanjem talaca nita se ne postie. Streljaju se redovno oni koji nisu krivi, a ta ima za posledicu - to da se broj ustanika poveava regru-tacijom u ustanike redove rodaka ubijenih. Poglavnikovu molbu Kajtel je pogreno razumeo.
5

Giuseppe Basianini (Perugia, 8. 3. 1890 - ?), od 1943. do 25. 7. 1943. dravni podsekretar u italijanskom ministarstvu spoljnih poslova. (127) Helmut Fely (28. 5. 1885 - 14. 12. 1965), od I. 2. 1938. general vazduhoplovstva, 21. 6. 1941. do 11. 9. 1942. zapovednik june Grke, 15. 2. 1948. osuen na 15 godina zatvora, a 1951. pomilovan.

Paveli je zamolio da se meni da vea slobo-da u odluivanju, to isto i Leru kada ode zapovednik Liters. Kajtel je razumeo daje poglavnik protiv toga da povuemo Litersa, kako je bilo planirano. Taj plan je povuen. Trebalo je da koncem 1942. godine general Feli6 ode u Irak, ali se od toga odustalo. Umesto toga, Feli je prebaen na prostor Egejskog mora. Kajtelove primedbe govore o tome da mu nedostaje smisao za orijentaciju. To mnogo ne udi kada se zna koliki veliki prostor ovek treba da memorise, a koji je naa vojska zauzela u Evropi. Od naeg kontinenta naa armija napravila je tvravu". Ne bi bilo lose da uvedemo odgovarajuu decentralizaciju u odnosu na pisanje izvetaja, donoenje odluka i preuzimanje odgo-vornosti. Kajtel je, sem toga, pogreio jer na stvari gleda onako kako bi on hteo da one jesu, pa nije u stanju da sagleda realnost. Kajtel oce-njuje da su vojne akcije Vajs I" i Vajs " postigle savren uspeh. Policijska operacija koju planira SS-firer Kamerhofer u Kajtelovim oima je ve uspeno izvedena. A Kamerhoferu je naredeno da ni iz ega stvori policijske jedinice koje bi brojale 20.000 ljudi, a jedna de-setina treba da je sastavljena od Nemaca. Za Kajtela ne predstavlja neki veliki problem to da se potpuno ugui pokret otpora. Dovoljno je da krenemo u akciju i za nekoliko nedelja reiemo taj problem. Nekim generalima iz komandnog taba spomenuo sam ovaj optimizam, a oni su mi odgovorili: On se tako ponaa i u svim drugim stvarima!" Kada Kajtel sastavlja izvetaj sa nekog sastanka, on vrvi od greaka i zabluda. Razgovor sa Kajtelom me je veoma oneraspoloio. Pridruio sam se drugim ljudima iz firerovog kruga. Dolo je vreme za aj. Ponovo smo seli za okrugli sto. Razgovor nikako da pocne. Hitler je sedeo nasuprot meni. Mogli smo da biramo izmeu kafe i aja. Ja sam se odluio za kafu, a firer je na to primetio: Ja, eto, od vas drugo i nisam oekivao." Obojica smo hvalili beke kafane kao naroita mesta susreta i kulture. Hitleru sam priao o ulozi kafana dok sam ja bio ministar. Govorio je o koristi koju je on imao od bekih kafana dok je bio mladi. Tu je mnogo nauio. Kako je bio siromaan, nije imao dovoljno novca da kupuje knjige, a u kafanama je mogao besplatno da ita novine i asopise, a naroito one koji su imali tehniki sadraj. Oni su mu nadomestili knjige. Razgovor je dobio jaku austrijsku boju. Cajcler, koji je sedeo do Kajtela, apnuo mu je na uvo: U ovom raz-govoru mi ne moemo da uestvujemo." Druga tema razgovora izmedu Hitlera i mene odnosila se na Braunau. On mi je sa osmehom re kao: Vi imate nesreu da sam se i ja rodio u torn mestu. Da nije tako, onda biste vi bili najslavniji stanovnik mesta B raunau!" Odgovorio sam mu: Moj fireru, to ba nije sasvim tacno. Vi se seate, pre nekoliko stotina godina u Braunauu je iveo gradonaelnik koji je imao tako dugu bradu daje cipelama mogao da gazi po njoj. On dolazi odmah posle vas, a pre mene." Nasmejali smo se tome. Hitler se veoma pohvalno izrazio o Kleshajmu, u kome su smeteni gosti, kao i o lepoti Salcburga koji su Amerikanci, kako nas je Hitler obavestio, navodno pretili da e bombardovati. Firer se divi raznolikoj lepoti nemakog pejzaa. On je takoe istakao iroku i raznorodnu kulturu koja postoji u Nemakoj. Ovo donekle stoji u protivrenosti sa ideologijom na-cionalsocijalista, koja se zalae zajednakost i jednolinost. Posle toga Hitler se ponovo vratio problemu Rusije. Govorio je o ruskoj opasnosti i slavnoj ulozi Bea i Austrije 1683, a i kasnije. Nedavno je o tome neto itao.7 Dobru ocenu Hitler je dao i austrijskoj upravi. Moe ovek o staroj Austriji da govori ta god hoe, ali njena uprava je postig-la vanredne rezultate. Kada sam bio sa Kaeom i Ribentropom, Kae me je pohvalio da umem tako lako i lepo da razgovaram sa Hitlerom i da on poznaje jo samo jednog oveka koji poseduje tu sposobnost. Ribentrop se naravno strano naljutio kada je uo Kaeovu primedbu. Hitler je govorio i o Madarima. On ih mnogo ne voli, a i ranije ih nikada nije neto simpatisao. Posle Staljingrada on ih jo manje voli. Nedugo posle ovog razgovora sreo sam Stoju u
(128) Verovatno je u pitanju ova knjiga: R. Lorenz, Turkenjahr 1683. Das Reich im Kampf urn den Ostraum, 1. Aufl. Wien 1933, 2. Aufl. Wien 1936, 3. Aufl. Wien 1944.

Beu. Ispriao mi je da je Horti bio kod Hitlera i da su tri sata razgovarali nasamo.8 Firer nije pokazao mnogo milosti i simpatije za Hortija. To je samo povealo nezadovoljstvo maarskog efa drave. Da dodam i ovo: tokom slu-benih razgovora firer je govorio i o misterioznoj novoj Evropi", kako je on vidi u budunosti. Cene robe bie svuda iste, Evropa e imati i jedinstvenu valutu, Evropa e biti dovoljna sama sebi, ali to se odnosi samo na Evropu kao celinu, a ne i na pojedine zemlje. On, dakle, ipak ima svoje miljenje o Evropi. Posle aja Hitler je krenuo sa poglavnikom i sa mnom ka drugom ' stolu. Tu su se nalazile fotografije, njih oko sedamdeset. Snimljene su sa zapadne, atlantske obale Francuske. Svaka je prikazivala gigantska betonska utvrenja, protivtenkovske prepreke, bunkere i sklonita za podmornice i tako redom. Hitler je slegnuo ramenima: Francuzima smo, razume se, morali potpuno da unitimo lepotu njihove obale." Mislio sam na predivno mesto La Roel (La Rochelle)! Sve u svemu, nije mi bilo prijatno to moram da gledam te slike, jednu po jednu, i da im se pri tome divim. No, firer nije imao milosti. To je bio deo pro-grama. Posle posete jednog efa strane drave Hitler je rekao jednom svom saradniku: Ja sam sebi liim na trgovca gumenim igrakama i balonima. Naduvavam balone, jedan za drugim, a kada, najzad, stig-nem do poslednjeg, vidim da se onaj prvi ve izduvao." U pola sedam Hitler se rukovao sa svakim posebno, a onda napu-stio prostoriju. Tako je okonan slubeni deo dravnike posete. Kajtel, Lorkovi, Begi, Prpi i ja povukli smo se u jednu prostoriju kako bismo mogli da porazgovaramo o vojnim eljama i zahtevima Hrvata. Razgovarali smo o mnogim stvarima, ali neke velike koristi od svega nije bilo. Na kraju, trebalo je da zajedno sa Hrvatima na-pravimo kratak izlet kolima. Preli smo Lenerov most, prosli kroz novi i stari deo grada, a onda se preko Maksglana i aleje u Klezhaj-meru vratili u svoju rezidenciju. Predstavljalo mi je iskreno
Uporedi: Hillgruber, Staatsmanner bei Hitler, Bd. 2, 234-263.

zadovolj-stvo to sam gostima mogao da posluim kao vodi i da im pokaem svoje prelepo rodno mesto u kome sam pohadao srednju vojnu kolu. Veeru je za nas priredio Ribentrop. Kao i sve ostalo to taj ovek radi, i veeraje bila smrtno dosadna. Imao sam sreu jerje do mene sedeo peadijski general Materna, a do njega Prpi. Oni se poznaju jo iz vremena Austrougarske kada su zajedno sluili u Bosni. Posle vee-re seo sam pored ambasadora Ritera. On slui kod Vrhovne komande Vermahta kao Ribentropov ovek, odnosno kao predstavnik ministra spoljnih poslova pri Vrhovnoj komandi. Priao mi je o italijanskim albama koje su stigle pre nekoliko dana prilikom Musolinijeve posete. Italijani su uputili demar zbog moje protivitalijanske aktivnosti u Hrvatskoj. Cak tri italijanska gospodina potrudila su se da se poza-bave sa mnom: dravni sekretar Bastijanini, direktor u ministarstvu Pjetro Marki i savetnik italijanske ambasade u Berlinu, koji radi kod naeg dravnog podsekretara Vermana. Protiv mene je napisana alba, sastavljena u nekoliko taaka.9
. ADAP - Akten zur Deutschen Auswartigen Politik. (Akti nemake spoljne politike), Serie E, Bd. V, br. 286: Beleke razgovora izmeu Ribentropa i drav-nog sekretara Bastijaninija, a prisutni su bili ambasadori obe zemlje, Makenzen i Alfieri... od 8. aprila 1943: ...I izmeu Kazertana i Kaea vlada najbolje razu-mevanje. Jedino Glez Horstenau igra van kola. On ima neke line poglede o tome kakvi bi trebalo da budu odnosi izmeu Italije i

(129)

Hrvatske. On je izjavio da Hrvatska ne moe vise da ide putem koji joj je odredila Italija. Predloio je da Italijani treba da se prilagode hrvatskom mentalitetu. Kazertano je na ove Glezove primedbe odgovorio da su italijansko-hrvatski odnosi veoma precizno odreeni ugo-vorom koji je po svojoj slobodnoj volji potpisala hrvatska vlada. Ambrozio je sa-optio da je Horstenau izrazio elju da uskoro poseti Rim. Kada Glez dode u Italiju, Bastijanini e ga zamoliti da razgovara s njim. Tada e Bastijanini is-koristi priliku da mu najzad objasni za ta sve Hrvatska, a naroito poglavnik, li-no treba da zahvali dueu i Italiji." Ne dolazi u obzir da dode do potpuno novog ugovora izmeu Italije i Hrvatske. Ribentrop je predloio da od sada odgovor-nost za nemako-hrvatske odnose ima Kae. U vezi s planiranom posetom Horstenaua Rimu, Ribentrop nema nikakvih informacija i on e se potruditi da ispita tu stvar

Taka albe broj jedan odnosi se na jedno predavanje koje je u Zagrebu pre vise nedelja odrao admiral Gadov.10 On je govorio o borba-ma na Atlantiku. Organizator ovog predavanja bilo je Hrvatsko-ne-mako drutvo. Predsednik tog drutva zove se Stipeti." Stipeti je profesor, a tokom Prvog svetskog rata radio je u Puli kao konstruktor podmornica. Pre poetka predavanja govorio je o povezanosti Hrvata sa morem. Publika, uglavnom Hrvati, burnim aplauzom pozdravila je Stipetievo uvodno izlaganje. Predavanju su prisustvovali i poslanici stranih zemalja, a meu njima i Kazertano. Demar Italijana odnosio se na pretpostavku da sam ja organizovao ceo skup i da sam se lino pobrinuo da se pozovu predstavnici stranih misija. Najvanija optuba bila je da sam se ja dogovorio sa Stipetiem da odri upravo takav govor. Italijanski demar je muan i neozbiljan. Sta ja, evo, imam da ka-em na ove optube. Kae se, na moju sreu, pokazao kao pouzdani svedok dogaaja i onaj koga sam mogao da citiram u korist svoje od-brane. Sa samim predavanjem ja zaista nemam nikakve veze. Za ovo je zaduen, kao uvek, atae za kulturu iz nae ambasade. Tokom predavanja uopte nisam ni bio u Zagrebu nego u Solunu. Sledeeg dana, kada sam se vratio u Zagreb, odbio sam Kaeov poziv. On je priredio veeru u cast Gadova, tako da tog oveka nisam ni video. A to se samog Stipetia tie, tog sam oveka, koliko se seam, video samo jednom, nakratko, i to u maju 1941, prilikom predavanja profesora Ibersbergera. Dok ovo piem, ja ne verujem da bih Stipetia, da ga ponovo vidim, mogao da prepoznam!... alba broj dva iz demara protiv mene upravo je smena. Pre Uskrsa pal a mi je na pamet ideja da tokom praznika otputujem na nekoliko dana u Rim i da se malo odmorim. Odavno je to moj san. O ovome sam razgovarao sa italijanskim kolegom generalom Reom.12 Onda sam mu, onako usput, kazao i ovo: Razume se da neu da propustim priliku da posetim armijskog generala Ambrozija. Bie mi cast da ga vidim." Ambrozija poznajem jo iz vremena kada je on bio komandant u Suaku. Nikada mi nije bio posebno simpatian. Pa, ipak, pogreio bih da ga ne posetim dok sam u Rimu kao general Vermahta. Sta su Italijani napravili od te price? To prosto ovek da ne poveruje, a ipak je istina! Oni tvrde kako sam ja nameravao da odem u Rim, kod Ambrozija, kako bih se sa njim urotio protiv duea i njegove politike prema Nemakoj! Da li je to ikada bio sluaj u istoriji? Da se pred-stavnik jedne drave odlui na tako nizak korak i time dovede i sop-stvenu vladu u tako glupu situaciju! Da se sve odigrava iza kulisa i tako podlo, kao to su u mom sluaju uradili Italijani! Trea taka tie se miljenja italijanskih dravnika. Oni dre" kao injenicu" da ja u Zagrebu vodim, suprotno od nemakog posla-nika, neku privatnu politiku. Ovaj prekor sam ve uo. Naime, ja sam jedini krivac za to to u
Hans-Joachim Gadow (Tillendorf, Schlesien, 6. 9. 1898 - ?), pomorski oficir, od novembra 1940. do januara 1943. ef transportne flote u Francuskoj, do marta 1943. ef taba rumunske ratne mornarice za Crno more, do maja 1945. ef taba nemake ratne mornarice za sever". Do 1947. proveo u logoru za ratne za-robljenike. Georg uro Stipeti (Zagreb, 9. 7. 1876 - ? ), inenjer brodogradnje, 1. 5. 1911. penzionisan kao invalid. (130) Giancarlo Re, italijanski pukovnik, 1941/1942. ef italijanske vojne misije u Zagrebu, 1942. general.

11

12

Hrvatskoj postoji protivitalijanski stav. Riteru sam u kratkim crtama dao svoje miljenje o torn pitanju. Dogovorili smo se da sledei dan zajedno odemo kod Varlimonta.13 Namera nam je bila da celu stvar razjasnimo do kraja. 14
ADAP, Serie E, Bd. VI, broj 11, Anlage 2: Vrhovna komanda Vermahta pise nemakom ministarstvu spoljnih poslova, ambasador Riter, dravna tajna, pred-met: predlog za Hrvatsku da dode do smirivanja politike situacije, firerov glavni stab, 26. 4. 1943, potpis, ef OKW (Vrhovne komande Vermahta), medu dru-gima i Varlimont. Uvrtene su izjave nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj, kao dodatak elaborata Vrhovne komande za Jugoistok. Zapaena je velika aktivnost Kazertanosa. Bilo bi dobro da Italija po torn pitanju pokae uzdranost. Masa naroda pokazuje mrnju i odbojnost prema poglavniku. Proteklog leta jo je bilo mogue da dode do promene reima (da Hrvatska seljaka stranka zameni ustae"). Sada je to daleko tee izvesti. Citira se moja izjava: Ustaki pokret kompromitovan je zbog poinjenih greaka, zloina i pojave korupcije. Zato je nuno da se on odvoji od dravne izvrne vlasti (vojska, policija)... poglavnik bi morao da donese odluku, da 'pravoslavnom stanovnitvu ponudi jed-nakost pred zakonom, bezbedan ivot, slobodu i pravo posedovanja imovine, kao i to da u skromnim razmerima uestvuje u organima vlasti'. Poglavnik bi morao da se sloi sa predlogom, da u odnosu na nemaku vojsku, vrhovnu vlast ima ne-maki zapovednik. Ako ne dode do znatnih ostvarenja ovih predloga i opipljivih rezultata, onda u Hrvatskoj mora da se uvede nemaka vojna uprava. Raunamo s tim da e se na Balkanu pojaviti neprijateljske trupe. Hrvatski narod je umoran i nije za rat, a tu nee mnogo da pomognu ni trupe legionara..." PAAA (Politisches Archiv Auswartigen Amtes - Politiki arhiv ministarstva spoljnih poslovaVdravni sekrctar/I Irvatska, Bd. 4, Riterov telegram posiat Ka-eu, Berlin, 3. 5. 1943, dravna tajna. Vrhovna komanda je predloila da Glez

Sledeeg jutra krenuli smo zajedno sa Majsnerom15 u Hajlbron. Ponovo su me preplavila brojna seanja. Posetili smo dvorac i hidro-centralu. Zatim smo se kratko zadrali u Petersfridhoru. U jedanaest pre podne poglavnik je krenuo na aerodrom i vratio se u Zagreb. Cim se Paveliev avion odlepio od piste, priao mi je Ribentrop. Do tog trenutka on me uglavnom ignorisao. Poeo je da mi nabraja sve po-greke koje sam poinio prema Italiji. Italijanske albe protiv mene dobro su mu dole. Sada je najzad naao opipljivi razlog svoje ne-simpatije prema meni. Primetio sam i od ranije da mi Ribentrop nije naklonjen. Ovo je postalo vidljivo naroito posle poslednje poglavni-kove posete firerovom glavnom tabu. Stvarni razlog lei verovatno u sledeem: on me posmatra kao autsajdera", dakle, kao nekog ko ne pripada najuem krugu Hitlerovih ljudi, pa ipak sam za njega opasan jerje svestan da sam proitao njegovu spoljnu politiku za koju on veruje daje vodi briljantno. Prema meni je zauzeo pretei stav. Taj glupi tip bio je sklon da odmah poveruje u to da je druga taka optube protiv mene tana. Ribentrop je neprestano govorio, tako da ja nisam mogao da dodem do rei, pa mi nije preostalo drugo nego da poste-peno ponem da govorim sve glasnije, dok nisam zaurlao: Gospodine ministre spoljnih poslova, ja nisam seoska luda da izaberem ba Am-brozija da se s njim udruim protiv nemaeke politike." On mi je odgovorio da je Ambrozio najvea svinja medu Italijanima. Pobesneo je i izgovorio je mnogo uvredljivih rei na njegov raun. Stigao sam do tree take optube i zamolio Ribentropa da mi navede dokaze. On je odgovorio da su dokazi sporedna stvar. Istovremeno me je upozorio da se uvam takvih stvari jer to moe da ima
16

17

August Kouti, od 1941. do 1944. potpredsednik Hrvatske seljake stranke. General-pukovnik Ler je 1943. predloio da Kouti bude predsednik hrvatske vlade. Oxilia, italijanski general, od 1941. do avgusta 1942. ef italijanske vojne misije u Zagrebu.

(131)

ADAP, Serie E, BD. VI, Nr. 2: Ribentropov telegram upuen Kaeu, u specijal-nom vozu, 1. 5. 1943. Iz telegrama od 24. 4. 1943. i na osnovu albi na raun Horstenaua, Ribentrop je razumeo da je nedavno dolo do neslaganja i nespo-razuma izmeu Gleza Horstenaua i nekih italijanskih oficira i diplomata. Ribentrop jo jednom skree panju na to daje za Nemaku hrvatsko pitanje od drugorazrednog znaaja kada se ima u vidu, odnosno kada se uporedi odnos Nema-

negativne posledice i u linim odnosima duea i firera. Tada bih mogao lose da se provedem. Pre nego to je uao u kola, izgovorio je: Ta, kako ste vi Austrijanac, neete valjda da mi kaete kako vi Italijane naroito volite." Odgovie ne odgovara na molbe generala Rea. Najbolje da se vrhovna komanda italijanske armije obrati direktno nemakoj vrhovnoj komandi. I:> August Edler von Meyszner (Grac, 3. 8. 1886 - 1946, obeen u Beogradu). od 1934. voa ilegalne austrijske SA-brigade za podruje srednje tajerske, a prilikom neuspelog pua u Austriji pobegao u Nemaku, 20. 4. 1939. general-major policije, od 10. 9. 1940. zapovednik policijskih snaga za Norveku, od 24. 1. 1942. ef policijskih snaga za Srbiju i SS-grupenfirer, 1944. generalni inspektor andarmerije, 1945. izruen Jugoslaviji.

vorio sam mu: Nita manje nego od danas Berlince." (Ribentrop je roden u mestu Vezel, pored Rajne, ali od 1922. ivi u Berlinu, prim, prev.) Uvee u kasarni u Berhtesgadenu naao sam se u drutvu sa Varli-montom i Riterom. Mogao sam mirne savesti da im kaem da ja, zapravo, u Zagrebu nikada nisam vodio neku antiitalijansku politiku. Nikada nisam nagovarao dobre Hrvate da Italijanima ne treba da cine ustupke. Naprotiv. Ja sam ih nagovarao da prihvate predloge Italijana. Nedavno sam razgovarao sa vodom hrvatske opozicije Koutiem.16 Pitao me je da li imam neto protiv, ako on uspostavi kontakte sa Italijanima. Odgovorio sam da ne samo da nemam nita protiv nego da smatram takve kontakte veoma poeljnim. Cilj nam je da Trojni pakt ima jednu politiku liniju. Prisutan je bio i Mecger. Varlimont je primetio da sam u svojim izvetajima Vrhovnoj komandi uvek ukazivao na to da treba da budemo obazrivi prema Italijanima, jer su veoma osetljivi i valja da pazimo kako ih ne bismo povredili. Varlimont se takoe sea da sam ga ja, prilikom njegove posete Zagrebu, a to je bilo pred kraj 1941. godine, odmah predstavio i generalu Oksiliji.17 Na taj nain sam pokazao potovanje prema naem italijanskom savez-niku. Mogu da se setim i primera nedavnog formiranja SS policije pod Kamerhoferovom komandom. Ja sam se lino angaovao oko hrvat-sko-nemakog ugovora. Nadeno je isto reenje, tako da italijanska strana nije nita mogla da mi prebaci. Riter je paljivo sluao moje izlaganje i objanjene. Naglasio sam da ja nikada nisam bio prepreka za dobre nemako-italijanske odnose, te da sam spreman i da dam ostavku na svoj poloaj ako je to poeljno. Riter je odgovorio daje on lino, a i Ribentrop, na mojoj strani.18 Uvee, 27. aprila 1943, po kinom vremenu, krenuo sam sa Rite-rom da posetimo Varlimonta. Istovremeno sam se preselio u hotel Esterahier Hof. U Klezhajmu sam mogao da boravim samo jedan dan due jer predstoji Lavalova poseta.'9 U takvim prilikama veoma je neprijatno i komplikovano boraviti u blizini jer su strae pojaane. Sa Riterom sam jo jednom popriao o svim spornim pitanjima. On je otiao, a ja sam ostao kod Varlimonta. Razgovarali smo o tekuim pitanjima moje slube. Jo sam mu jednom skrenuo panju na problem komandovanja, jer iste kompetencije kao ja ima i Liters. Ima da se pre-cizno odredi koje su moje nadlenosti, a koje Litersove. A na to nas upozorava i nedavni dogaaj. Dan kasnije to sam kazao i Kajtelu koji mi je rekao da slian odnos postoji u Rimu, i to izmeu Rintelena i Keselringa. Ovaj argumenat nije mogao da me ubedi u neopravdanost mog zahteva. Rintelenovi zadaci su sasvim druge prirode od mojih. Ler je predloio da se moja malenkost imenuje i unapredi u peadij-skog generala. Ovome se opet protivi novo pravilo da peadijski general moe da bude samo zapovednik korpusa. Ja sam ukazao na to da i sada imam slubu komandanta. Kajtelovo objanjenje sam primio mir-no. S druge strane, Varlimont veruje da to jo nije konacna odluka, te da se strpim. Uvee sam u hotelu u Berhtesgadenu bio Varlimontov gost. Ve-cerao sam sa gospoom Varlimont i njihovom decom. Fasada hotela i enterijer su modernizovani. Ovo ipak nije moglo da sprei moje sea-nje na ovaj hotel od 10. jula 1936. I pored neprijatne i mune posete koju sam tada oekivao, uspeo sam da posle podne malo odspavam. Dok
(132)

sam iao stepenicama hotela, video sam jednog oveka u civil-nom odelu, koji me je pozdravio sa zdravo, Gleze!" To je bio Zajs-Inkvart. On je malo ranije prisustvovao jednom sastanku, kome je predsedavao rajhsmarsal Gering. Pozdravili smo se srdano i dogo-vorili se da se, ako je ikako mogue, vidimo sledeeg dana. Ovo nis-mo mogli da ostvarimo.
ke i saveznika Italije. Nemako poslanstvo u Zagrebu odgovorno je za to, da na osnovu ponaanja nemake strane u Zagrebu ne sme da dode do potekoa u ne-mako-italijanskim odnosima". O Lavalovoj poseti Hitleru, na Obersalcbergu, od 29. aprila 1943, a prisutan je bio i italijanski dravni podsekretar Bastijanini, uporedi: Hillgruber, Staatsman-ner und Diplomaten bei Hitler, 2. Bd., 277-286. Hitler je ovim susretom hteo da sprei Lavalovu ostavku.

Posle deset uvee krenuo sam u Salcburg, u svoj hotel. Ovaga puta sam dobio sobu na drugom spratu sa pogledom na Jecelsberger. Ujutro sam povukao zavese i video da napolju pljuti kia. Posle mnogo lepih dana danas pada kia. Nedaleko od recepcije hotela sreo sam gaulaj-tera Koruke Fridla Rainera koji je pre toga bio gaulajter Salcburga. Sedeo je u uglu hale i gorko mi se poalio na nezahvalnost koju je grad Salcburg pokazao prema njemu kao bivem efu te pokrajine. Njegovo raspoloenje bilo je pomueno zbog afere sa kuponima kojima se nabavljaju osnovne ivotne namirnice. U tu aferu umean je na neki nain i moj prijatelj Rajter. Dan ranije gaulajter Rainer je bio na partijskom savetovanju kome su prisustvovali gaulajteri sa podrucja nekadanje Austrije. Pre podne sam iskoristio da posetim sabornu crkvu u Salcburgu. Ona deluje tako plemenito da me poseta torn zda-nju uvek iznova ispunjava oduevljenjem. Oko podne sam krenuo u Berhtesgaden. Prvo sam imao slubeni razgovor sa pukovnikom Fon Butlarom. On je Varlimontov zamenik. U 13.30 odvezao sam se auto-mobilom do Lamersa koji me pozvao na ruak. Slavi trideset godina braka. Brani par zrai, kao i uvek, iskrenou i ljubaznou. Jeli smo nicle koje su bile veoma ukusne. Bol zbog moje beke vile jo nisam prebrodio. Nju je takoe zahvatio zakon o valorizaciji stambenih povr-ina. Moj bol, verovatno, moe da izlei samo firerova odluka. On je-dini ima mo da promeni to stanje. Sve ostalo, zbog birokratskih pre-preka, nije izvodljivo. Presli smo na opte teme. Lamers ocenjuje do-gaaje u velikoj politici prilino tano. On nijednom reeju, naravno, nije spomenuo imena voa nae drave. Da bi mi opisao kakvo je stvarno raspoloenje u narodu, skrenuo mi je panju na brojna ano-nimna pisma koja svakodnevno prima. I ranije je dobijao mnoga pis-ma. Medutim, ona se danas, posle Staljingrada, razlikuju u tome da su nezadovoljstvo i bes anonimnih sastavljaa pisama upereni uglavnom protiv Hitlera. Ne nedostaju ni najsoniji i najotriji izrazi. Hitler je preuzeo punu odgovornost za Staljingrad. Lamers veruje daje time na svoja lea navukao suvie veliki teret. Dodao je da firer grei jer je za sebe zadrao pravo da sam donosi toliko mnogo odluka, ak i one sitne, manje vane. To je suvie za jednog oveka. Primer: da bi jedan nemaki ministar mogao da koristi specijalni voz sa salonom, potrebno je da dobije linu Hitlerovu dozvolu. Lamers mi je spomenuo jo jedan drastiniji primer, ali njega, naalost, sada ne mogu da se setim. Tako je u teoriji, ali u praksi, to funkcionie drugaije. U suprotnom, za svaku, pa i najmanju odluku, trebalo bi nedeljama da se eka dok ih firer ne primi i ne saslua njihova pitanja. Naa vlada ne funkcionie najbolje. Ovo se naroito odnosi na vodee predstavnike nae drave. Nedostaje jednostavno institucija kancelar i tako redom. No, Gering vise nije u potpunosti angaovan u svojoj funkciji marala Nemake. Svako drugo reenje nije zadovoljavajue. Za takvo stanje je odgo-vorna smena Ribentropova naduvenost. Lamersu sam ispriao tok razgovora koji sam jue vodio sa Ribentropom. Odgovorio mi je da ni on nije
(133) Martin Mutschmann (Hirschberg, Saale, od 9. 3. 1879. do 1945. u sovjetskom za-tvoru), industrijalac, partijski ef pokrajine Saksonije, SA grupenfirer.

bolje proao sa Ribentropom koji je uasno uobraen ovek i koji veruje da sve najbolje zna. Ribentrop nikome ne dozvoljava da dode do rei. Tako je Lamers, kako mi je ispriao, tri puta morao da ga moli da i njemu najzad dozvoli da neto kae. On je uveo obiaj da sada stoji straa i pred ministarstvom inostranih poslova. Lamers je samo slegnuo ramenima. To je bio njegov komentar. I firer nije oduev-Ijen takvim Ribentropovim potezima. Ministar spoljnih poslova misli samo na svoje line potrebe, a opti interesi ga mnogo ne brinu. Govori li smo i o socijalnim posledicama koje je prouzrokovalo vazduno bombardovanje Engleza i Amerikanaca. U Nemakoj ivi 32 miliona porodica, a etiri miliona je ostalo bez krova nad glavom. Medu njima ima mnogo porodica iji se sinovi i muevi nalaze na frontu. Lamers je Laju predloio da se zapone sa uurbanom grad-njom baraka. Laj je zbog estetskih razloga odbio ovu ideju. Njegova elja je da se nedostatak stambenog prostora rei ubrzanom izgrad-njom stanova. U Esenu, recimo, trebae nekoliko meseci samo da se uklone ruevine. Gering je u vise navrata izjavio kako Nemci treba da ostanu poteeni toga da moraju da prihvate nemaeke izbeglice, pogorelce. Sve dok vladamo Holandijom, Belgijom i francuskom po-krajinom Burgundijom, izbeglice treba zbrinjavati u tim zemljama. Uputstva u vezi sa zatvaranjem prodavnica bila su neuporedivo blaa i umerenija nego to su se sprovodila dole", u praksi. Neki gaulajteri su, meutim, uasni. Doznao sam da je jedan od njih, Muman20 iz Saksonije, naredio da se u njegovoj pokrajini zatvore sve advokatske kancelarije. On veruje da e ovim potezom podii svoju popularnost. Firer sigurno nije neki veliki prijatelj pravnika, ali je ipak, posle La-mersovog referata, naredio da Muman povue svoju odluku. I Gering se isto tako najotrije ogradio od plana prema kome je svako duan da stavi na raspolaganje obuu za pogorelce. Lamers je naroito otar u svojoj oceni Gebelsa i njegove propa-gande. Njegovo delovanje je viestruko tetno i katastrofalno po inte-rese Nemaeke. Gebels ima ambicije da postane predsednik vlade. Evo naroito dobrog primera koji nam govori o Gebelsovom nainu delovanja. Ministarski odbor zaduen za odbranu zemlje poetkom rata imao je specijalna ovlaenja. Rajhsmaral Gering sazvao je taj odbor svega jednom ili dva puta i on uopte nije funkcionisao kako treba. Zato je pre izvesnog vremena formiran Akcioni komitet" u kome su bili Lamers, Borman i Kajtel. Komitet je razraivao i vladina uputstva. Nedavno je bilo odlueno da moraju da se zatvore i svi luk-suzni lokali. U tu svrhu na saradnju je pozvan i Gebels. On uiva glas politiara leviara. Posle sednice je sigurno bio zadovoljan jer su sada njemu omrznuti luksuzni lokali najzad zabranjeni. I ta sad u ovoj situaciji Gering radi? Tek to se vratio u Berlin, on se pojavio na jednom skupu i govorio protiv tankog sloja bogatih koji plivaju u luksu-zu. On je nastupio tako kao da nema pojma daje ve donesena odluka i da e uskoro svi luksuzni lokali biti zatvoreni. Rezuitat: jo iste vee-ri neko je razbio stakla na prozoru Horherovog stana i unitio njegov automobil. Poziv efa gaulajtera Gebelsa nije ostao bez eljenog rezul-tata. Kasnije je stigla i finansijska kontrola koja je pregledala Horhe-rove raune. Tako je Gebelsovo ime poelo da se spominje ee od bilo kog drugog u Rajhu, osim, razume se, Hitlerovog. Jednom prilikom Gebels je govorio i protiv krzna koje nose elegantne dame. Po-sledica: mnoge ene koje nose krznene kapute postale su predmet vreanja i napada. Izgrednicima se nije nita dogodilo jer su mogli da se pozovu na Gebelsov lanak. A u jednom od sledeih brojeva dolo je do sveanog odustajanja od takvih radikalnih mera, i to se oprav-dalo ovim reeima: nije ispravno da se jednoj Nemici prebacuje ako i danas pokuava da bude lepo obuena. Navodno je bila vreana ena SS-

(134)

obergrupenfirera Lorenca zato to voli da nosi elegantnu odeu. Izgrednici su se jednostavno pozvali na Gebelsov prilog iz novina.
___________________ Izmedu Hit!era iPaveha __________________

U tri sata je predvieno da stignu generali Liters iz Slavonskog Broda i Fer iz Soluna. Kako je ovde bilo lose vreme, oni su sleteli u Lincu. Sa aerodroma su odmah krenuli kolima u Berhtesgaden. Lamers me je pozvao da posle podne dodem kod njega i da se odmorim u jednoj od njegovih soba za goste. Rado sam prihvatio poziv. Setnja u pet posle podne otpala je jer je poeo pljusak. U est posle podne Jodl me je pozvao da dodem kod njega. Tamo su ve bili Kajtel i Varlimont. Prvo smo razgovarali o neprijateljskom stavu Italijana prema meni. Kajtel je bio veoma miran, a to je sasvim suprotno njegovoj pri-rodi i navici. Prema meni je bio, kao i uvek, veoma predusretljiv i pri-jatan. Rekao sam: Gospodine feldmarale, Italijani nastoje po svaku cenu da me obore. Ovo nee biti njihov poslednji pokuaj." Zatim smo raspravljali, na osnovu seanja, o poglavnikovim razgovorima. Ne mogu a da ne primetim sa aljenjem da je Kajtel znatan deo tog razgovora pogreno razumeo. Iznenada se iz hodnika ula neka buka. To su bili Liters i Fere. Uli su u nau sobu i ispriali nam da su u desnom krilu dravne kan-celarije upravo vodili razgovor o vojnoj akciji Svarc".21 Cilj operacije bio je usmeren protiv etnika na junom delu Hrvatske (istona Herce-govina i podruje juno od Sarajeva, koji su tokom Drugog svetskog rata takoe pripadali Hrvatskoj, prim. prev.). etnike snage moraju da se razoruaju, a po potrebi i unite. etnici, naoruani srpski nacio-nalisti, slubeno se dele u dve grupe. Jedna grupa deluje u italijanskoj zoni odgovornosti i njih ima oko 40.000. Italijani ih snabdevaju i naoruavaju. Protiv te grupe uperena je glavnina naih snaga kako bi se opet uspostavio mir i red" na toj teritoriji. Italijanska 2. armija (komanda se nalazi u Suaku, pored Rijeke) uvek okleva kada treba da krene u akciju protiv etnika. Druga grupa etnika su isti revolucio-nari. Na elu im se nalazi jugoslovenski ministar rata i vrhovni komandant" Draa Mihailovi. On se u to vreme sa svojim tabom nala-zio u Kolainu, u Crnoj Gori. S njim je bilo i nekoliko engleskih oficira. Njihova brojnost nije poznata. Izmeu etnika Drae Mihailovia i italijanskih etnika postoji bliska saradnja. Vojvoda Jevevi je svo-jevremeno bio bosanski, a kasnije i jugoslovenski poslanik. On je neka vrsta oficira za vezu izmeu Mihailovia i pojedinih komandanata italijanske 2. armije (Ambrozio, Roata, Roboti O ovim odnosi ma sam govorio fireru ve 23. septembra 1942. On je oevidno tek tada razumeo stvarnu situaciju. Posle toga je smatrao da treba razoruati sve pobunjenike u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Ovo ukljuuje i italijanske etnike. Kada je sredinom aprila u Rim pu-tovao u pratnji Ribentropa, Varlimontov zadatak je bio da za taj plan dobije podrku samog Musolinija. To mu je polo za rukom tokom jednog razgovora sa dueom. Prisutan je bio i Ambrozio. Sledeeg dana doao je kod Ambrozija kako bi s njim podrobnije popriao o torn planu. Ambrozio mu je torn prilikom izjavio daje on sasvim drugaije razumeo duea. Drugim reima, Ambrozio je kazao da ne dolazi u obzir da se etnici, koji se nalaze u italijanskoj okupacionoj zoni i koji su lojalni Italijanima, razoruaju. Varlimont je bio razoaran tim susretom pa je ponovo otiao kod duea. Musolini je-tada iz sveske istr-gao jedan list i na njemu napisao poruku za Ambrozija da treba razo-ruati i italijanske etnike. Varlimont se vratio Ambroziju i predao mu Musolinijevu poruku. Kad ju je proitao, bio je veoma iznenaen i po-goden. Na Varlimontov zahtev napisao je na jednom listu: Na osnovu izriitog dueovog naredenja mora..." to i to da se uradi. Fere je pred nama razvio jednu vojnu kartu na kojoj su tano bila oznaena sva mesta u Crnoj Gori gde treba da
(135)

opkolimo pobunjenike. Plan je bio predviden tako kao da se vojna operacija planira u Pozenu (nemaki grad, posle 1945. dodeljen Poljskoj i danas se zove Poznanj, prim, prev.), gde je sve ravno, a ne u visokim brdima. U Crnoj Gori planinski vrhovi dostiu preko dve hiljada metara, a ima i mnogo du-bokih provalija i klisura. U predvidenoj akciji specijalna uloga name-njena je puku Brandenburg".24 Pre poetka akcije trebalo je da se pre-obuku i da nose srpske uniforme kako bi mogli tokom borbi da zarobe Drau Mihailovia. Puk Brandenburg" bio je elitna vojna formacija.

Vojna operacija bila je pripremljena za borbu protiv ustanika. Plan se sastojao u tome da se krene iz pravca Sarajeva prema jugu i prema severoistoku Crne Gore. Operacija je poela 15. maja 1943. i naila je na otpor, naroito kod Podgorice i Kolaina, kao i pored Sutjeske. Nemakim i italijanskim snagama ova akcija nije donela oekivani uspeh.

Ugledan etniki voa sa podruja Bosne i Hercegovine. Mario Robotti, general-pukovnik, od februara 1943. do septembra 1943. komandant italijanske 2. armije. etvrti motorizovani puk divizije ,3randenburg" 17. 4. 1943. prebaen je pored Nia.

U njoj su sluili oni koji znaju srpski jezik i koji mogu da se preobuku u srpske seljake. Re je, dakle, o modernoj verziji trojanskog konja. Koliko znam, ovim lukavstvom smo se prvi put posluili u Holandiji. Na puk nosio je uniforme jednog holandskog puka i ispred su ili ve-seli holandski" vojnici kao vojni muziari.25 Bivi austrijski general Berne mi je kasnije, sa velikom zadovoljstvom, ispriao jednu aneg-dotu iz aprila 1941, kada smo ratovali protiv Grke. Vojnici puka ,Brandenburg" bili su obueni u uniforme srpskih vojnika. Predstavili su se kao da su pobegli u Grku kako ne bi dospeli u nemako zarob-ljenitvo. Presli su bez napora preko jednog vanog mosta, a zatim su se pokazali kao pravi nemaki vojnici.26 No, ovde to nije bilo tako bitno. Daleko vanije pitanje odnosilo se na nae italijanske saveznike. Vrhovnoj komandi Vermahta bilo je jasno da se Italijanima ne sme re-i pre vremena za taj plan. Naa akcija prema italijanskim" etnicima bi, u torn sluaju, propala. Zato je firer doneo odluku da se Italijanima nita ne govori. Pokret nasih trupa i upad u Crnu Goru, koja pripada italijanskoj okupacionoj zoni, mora da se dogodi bez znanja Italijana. Ako neko od italijanskih trupa eli da se prikljui naoj akciji, neemo ih u torn spreavati. Bude li se neko od Italijana usprotivio naem pla-nu da se etnici razoruaju, skrenuemo im panju na dueovo naredenje. Kajtel i Jodl dodali su ponosno da e te Italijane, pokae li se potreba, tretirati kao izdajnike" Naroito teak zadatak dobila je SS divizija Princ Eugen". Njen komandant je Fleps, moj stari drug iz vremena stare Austrije. Njegovi vojnici su folksdojeri iz Banata. On se nalazio nedaleko od Mostara, na desnoj obali reke Neretve. U odre-enom danu, u maju 1943, trebalo je da njegovi vojnici u Mostaru isprovociraju svadu sa italijanskim" etnicima, i tako dobiju oprav-danje da ih sve razoruaju. Pri torn ne treba nimalo da se osvru na italijanske proteste.27

Uporedi: O. Reile, Geheime Ostfront. Die deutsche Abwehr im Osten, Wels 1963, 335 f. Verovatno se ova pria odnosi na spreavanje miniranja mosta preko reke Var-dar, u grkoj, u egejskoj Makedoniji, pored mesta Aksinpolis, 8. aprila 1941, i to od strane pripadnika divizije Brandenburg". U istoriji divizije ova pria se ne spominje: Kumm, Vorwaerts Prinz Eugen, 73-90. (136)

Kajtel i Jodl su bili ubedeni da e ova balkanska akcija imati pun uspeh. Ja sam se tiho, da me niko ne uje, smejao. U raspravi, medutim, nisam uestvovao jer to ionako ne bi imalo nikakvog smisla. Prema celoj akciji sam bio skeptian i sumnjao sam u njen uspeh. Bilo mi je jasno da e Italijani pomoi etnicima. Italijani nee tek tako pa-sivno da posmatraju preteu opasnost koja se nadvila nad etnicima. Kakve e posledice po odnose sa Italijanima imati naa akcija, to se tano ne moe predvideti. Seam se da sam vise puta u toku rata, izmedu 1915. i 1918, znao da kaem naim nemakim saveznicima gospodi iz Vrhovne komande: Vaa politika poznaje samo dve kraj-nosti: bombe ili zagrljaj." A naa dananja politika je ak prevazila onu iz Prvog svetskog rata. Problematino je bilo i to ta e da uradi Mihailovi. Da ga uhvate - to e teko da pode za rukom i elitnoj jedi-nici Brandenburg". Ako etnici ne uspeju da se izvuku iz naeg obru-a, postii emo pun pogodak: prisiliemo etnike i partizane, nacio-naliste i komuniste, da protiv nas stvore jedan jedinstven front! Do sada oni izmeu sebe vode krvav bratoubilaki rat. Bez nae vojne operacije oni e, verovatno, i dalje nastavili da se meusobno ubijaju. Seam se sa nelagodom naeg prijatelja Petrovia"28 koji je nedavno doao iz Titovog taba da ovde sa nama pregovara oko razmene zarobljenika. Razgovarali smo i o slavonskim partizanima. On ima 35 godina, a u civilnom ivotu je bio advokat u Zagrebu. Napustio je grad samo zato to se bojao da bi, u suprotnom, bio uhapen. Sada je, eto, partizan, i mora sa njima da deli sve nevolje jedne neizvesne sudbine. On je pravoslavac, ali je dobro govorio austrijski nemaki. U toku razgovora saznao sam daje on sin Ljubomira,29 unuk Duana,30 i praunuk

Prijatelj Petrovi" je, zapravo, Vladimir Velebit (Zadar, 19. 8. 1907 - ? ), dok-torirao pravo na zagrebakom univerzitetu, 1939. postao lan Komunistike partije Jugoslavije, od 1941. lan glavnog taba partizanske armije (predsednik vojnog suda), ef partizanske vojne misije u Velikoj Britaniji, a posle 1945. ambasador Jugoslavije u Londonu. Ljubomir Velebit (Derventa, Bosna, 5. 10. 1880 - ?), u toku Prvog svetskog rata sluio u austrougarskoj vojsci kao oficir u generaltabu, 1. 11. 1918. postao major, a posle 1919. primljen u vojsku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Duan Velebit (Kuljane, Hrvatska, 9. 3. 1853. - ? ), sluio u austrougarskoj vojsci i 1. maja 1895. unapreen u majora, 1.11. 1903. potpukovnik, 1. 5. 1905. pukovnik, 1. 5. 1910. general-major, 1. 2. 1911. penzionisan

(137)

austrijskog oficira llije.31 Vladimir Velebit je prvih petnaest godina svog ivota proveo u Beu. Mecgeru i meni je rekao svoje pravo ime. U Zagrebu smo ga lepo smestili, u komandi grada, a uivao je punu slobodu kretanja, pa je mogao da poseti i svoje roditelje. On nije bio ubeeni komunista, ve Jugosloven. Ne bih sada ulazio podrobno u sve pojedinosti, ali smo sa ljudima kao to je on mogli da vodimo ra-zumnu politiku. ak bi i Kae, a to je izuzetak, pristao na saradnju. No, ta da se radi kada mi se sa svih strana, neprestano, neznalice upli-u u posao... Razgovor smo vodili kod Kajtela, ali on je samo neko vreme bio prisutan. Nisu nedostajali saveti u pogledu Italijana i Hrvata. Predlo-eno je da se sa Italijanima postupa veoma oprezno, a i sa Hrvatima. Kajtel je takode izrazio miljenje da su ustae jedna sveta institucija i da zato Fer mora da izbije iz glave ideju da se ustae skinu sa vlasti. Kajtelove primedbe i ideje stajale su u potpunoj suprotnosti sa politikom koju ve due vodi komandant Ler. On je ak izdao i direktivu tampi da re ustaa" ne sme da se pojavljuje u novinama. On se pri torn pozvao na ve spomenuti elaborat^2 koji je nedavno sam Ler poneo u firerov glavni stab. Sam Hitler, meutim, uopte nije primio ovaj elaborat. Za to se takode pobrinuo Kajtel. Elaborat je zato dobio ne samo Himler nego i Ribentrop. I ovo je Kajtelova zasluga. Poslao sam privatno pismo Varlimontu u kome sam mu objasnio da moj izvetaj nema veze sa Lero-vim elaboratom koji je, usput govorei, napisan prilino naivno. Sve to nije pomoglo. Ribentrop je, naime, pretpostavio da sam ja autor ela-borata. Ovim je samo poveao odbojnost prema meni, koja je ionako ve postojala. Kada je poela da pada no, mi, generali, razili smo se. Meni je bilo svega dosta, pa sam pourio da to pre stignem u Salcburg. Ostali generali su otili u Berhtesganer, u hotel, gde su i prenoili.

Ilija Velebit (1805-1878, Petrinja), sluio u austrijskoj graniarskoj slubi i do-ao do ina kapetana, a 1858. penzionisan. ADAP, Serie E, Bd. VI, broj 11: Ambasador Riter javlja Kaeu, Salcburg, 4. 5. 1943. Vrhovna komanda Vermahta ve je prosledila izvetaje Lera i Horstenaua. Njih je ovde poslanik Rintelen ve pokazao poslaniku Kaeu koji je izrazio elju da napie svoje miljenje. U tu svrhu napravie se prepis izvetaja i vojnih kara-ta. Ler je sakupio sve analize i miljenja u pogledu raspoloenja kod: hrvatske vojske, hrvatske policije, hrvatske eleznice, industrije naoruanja, hrvatskih ru-dara, seljaka i muslimana, i one su ispale negativne. Ovde se misli i na nemake interese u borbi protiv partizana i etnika. Izgledi u toj borbi su loi jer je situacija u Hrvatskoj loa. Ler predlae sledee: da se smeni poglavnik, da Glez Horstenau preuzme vrhovnu komandu nad nemakim trupama u Hrvatskoj, da se iz Zagreba opozove poslanik Kae, da se razvije efikasna propaganda protiv Tita i partizana, da se hrvatska vojska snabde potrebnim naoruanjem i opremom, da se ukine ustaki pokret i da se izvede istka u hrvatskoj upravi, te da se odstrane korumpirani inovnici. Treba imenovati novu hrvatsku vladu koja bi se sastojala od Maekovih pristalica i od strunjaka". Jodl je Lerov elaborat pregledao i do-pisao a da ga nije dao na uvid fireru". Himlerov odgovor na ovaj elaborat verovatno se sastoji u imenovanju Kamerhofera kao efa SS-jedinica za Hrvatsku. Jodl se sloio sa ovlaenjima koja je Kamerhofer dobio. Kae je ve uspeo da

(138)

delove Lerovog elaborata prepise i da ih 20. aprila 1943. poalje ministarstvu spoljnih poslova. Kae je ovo dopunio 19. maja 1943. svojim miljenjem: ustae su dravotvorni pokret. Nedostaci postoje, ali ustae mogu da se opravdaju jer Hrvatska nema dovoljno sredstava. Da se formira hrvatska vlada sastavljena od strunjaka, to nije mogue". Ne bi bilo sa nemake strane dobro da preuzmemo odgovornost, jer je bolje da domai ljudi sami nose breme odgovornosti". Kae se ne slae da je raspoloenje kod hrvatskog seljaka lose: Ne delim Glezovo miljenje od 26. aprila 1943. da je stanje u hrvatskoj dravi i vladi tako lose. Glez preteruje kada tvrdi da hrvatski narod ne podrava ustae. General Glez je protiv ustaa zbog nekih svojih privatnih, ljudskih i drugih razloga. Da Hrvatska seljaka stranka postane osnova nove hrvatske drave, i ovaj stav sam smatrao i sada smatram kao pogrean. Maek je za parlamentarizam i demokratiju, a u martovskim dogadajima 1941. odluio se protiv Nemake." Odluujui problem za hrvatsku vladu lei, po Kaeu, u odnosu Italije prema Hrvatima. Da se hrvatske stvari prosuuju sa take gledita humanosti jeste politiki nekorisno... Iznad svega je politiki neodrivo da se iznosi miljenje na osnovu oseaja. Ovde, pre svega, mislim na takozvane zloine ustaa". Ovakvi izvetaji su uglavnom preterani i frizirani tako da odgovaraju nemakim prilikama. Kae dalje kae: Namera, da se nemakom vojnom zapovedniku da neograniena vlast, razum-ljiva je, ali ...ja to ne mogu da podrim." Neprestana sumnja u sposobnost Hrvata podriva njihov moral i na njih deluje defetistiki. Samo optimizam budi opti-mizam, a poverenje rada poverenje." Ka.se se, nadalje, pohvalno izrazio prema ljudskim i privrednim naporima Hrvatske, a sa istorijskim poreenjima i pro-lou, treba biti obazriviji. Sve to danas postoji u Hrvatskoj, novo je... Ako mi pobedimo, dobiemo dovoljno prostora u istonoj Evropi i severnoj Africi, pa onda lako moemo da se odreknemo Balkana... Zbog svega, molim, da se pred-lozi koji su doli od strane general-pukovnika Lera i nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj Gleza odbiju jer su za nau politiku nekorisni". Uporedi takoe: Hory-Broszat, 146 f.

Nisam se oseao prijatno. Da su me sada oborili uz pomo italijanskih spletki, ja bih se, naravno, ljutio. Smenili bi me, verovatno, tako da ne povrede moju cast. No, u pitanju je moja lina situacija. Ali, preko svog sluaja dobio sam priliku da vidim kakva je situacija i u samom vrhu nae vojne komande, i shvatio sam da i tamo vlada pri-lino veliki haos. Vrhovna komanda pokuava slabosti i nedostatke da prikrije velikim i jakim frazama. Mudre i skeptine glave, kao to je Prpi, ovo su odmah primetile, i to ne tek ovde i danas. Mi od protekle jeseni priamo, na primer, o reorganizaciji hrvatske vojske. A ta smo do sada uradili? Presipamo iz upljeg u prazno. Veoma esto potajno razmiljam o tome kako bih morao da se izvinim austrougarskoj voj-noj komandi, jer sam ih ranije, u mladosti, nepravedno kritikovao. Kako su samo solidno tada oni radili! A mi, tek svrseni vojni pitomci, mladi oficiri, poput mladoturaka", podvrgli smo ih otroj kritici. Razume se, javnost o tome nije nita znala. Preterani autoritarni sistem ima za posledicu to da ljudi svoj posao ne rade estito. Takav sistem prosto unitava svaki oseaj odgovor-nosti. Ribentrop mi je jue na aerodromu zapretio da bi cela stvar za mene mogla da ima veoma neprijatne posledice, i to ukoliko bi se, moda, Musolini direktno umeao u ovaj sluaj. Ne mora da znai da bih ja bio samo smenjen. To i ne bi bilo ono najgore. Moglo bi se desi-ti da se sa mnom oproste na nedolian nain, ili, recimo, da me degra-diraju, da me poalju na robiju u tvravu Germershajm, i jo ko zna ta. Ako, dakle, svaka slobodna re, svaka nezavisna odluka ima za posledicu to da dovodimo u opasnost sopstveni ivot, i u takvoj situaciji ne moe da postoji ni ponos mukarca, a ni oseaj za odgovor-nost. U takvoj situaciji vaspitavamo ljude koji znaju samo da kau da" i koji, dakle, nemaju karakter. Posledice ovog mogu da se vide na svakom koraku. Od slavnog ponosa pruskih oficira tokom poslednjih godina nije vise nita ostalo. (Razume se da poslednjih dana o svojoj smeni sa poloaja mnogo razmiljam. ak i ako se i za dlaku izvuem iz ove nezgodne situacije, posledice po mene mogle bi da budu katastrofalne. Dovoljno je da se pogleda vaei zakon. Zahvaljujui polo-aju na kome sam sada, neke stvari jo uvek mogu da spreim. No, onog trenutka kada budem smenjen i kada me stigne prokletstvo de-gradiranog oficira, sudbina e biti nemilosrdna. U roku od jednog dana izgubiu stan (a ovo vai i za Gustija) i nai u se na ulici!)

(139)

Kako je postojala mogunost da se vidim i sa Himlerom, ostao sam i 30. (aprila 1943, prim, prev.) u Salcburgu. U nekoliko navrata sam posetio Rajtera, a jednom varcbaha i Alete Zigmunda. Rajterovo lice mi govori da ima mnogo briga. Kako sam ve spomenuo, on se 1940. upetljao u neku aferu sa bonovima za nabavku ivotnih namirni-ca. Njegova ena je nekada bila oduevljeni pristalica nacionalsocija-lizma. Od svegajedva daje ostao i trag. Ljulja se i poloaj generalnog guvernera Franka koji je zbog afere La33 bio veoma uzbuen. La je crnoberzijanac najvieg stepena, i to je platio sopstvenom glavom. Frank je odrao govor u kom je podrao firerovu kritiku pravnika. Ima i privatnih problema. Ima mnogo dece. Pokuao je da ostavi enu i da se oeni prijateljicom iz svoje mladosti. Pre tri meseca Frank je trebalo u Bolonji da primi poasni doktorat. Njegov salon-vagon bio je ve ukljuen u kompoziciju u Krakovu, a onda je telegrafski stiglo na-redenje sa vrha", da treba da javi da je kao bolestan i da ne putuje u Italiju. Frank je protestovao, ali bez uspeha. Onda je zatraio da ga smene, ali do sada nije primio odgovor. Gaulajter i studentski voda Nemaeke el zatraio je, navodno, od Himlera da on zameni Franka. No, predviden je aricer,34 gaulajter iz Salcburga. On je ve jednom zauzimao taj poloaj. To bi ve i iz reprezentativnih razloga bio lo izbor. U mom hotelu Esterajhier Hof' vise nije tako lepo. Naroito sada, jer je ambijent i atmosferu pokvarilo prisustvo celokupnog ministarstva spoljnih poslova. Ljudi iz tog ministarstva mnogo smetaju. Ribentrop je nedavno proslavio pedeseti roendan u svom dvorcu Ful. tampa se ponela veoma udno: dali su fotografije, ali bez teksta. Fotografije ga prika-zuju istovremeno kao dravnika i kao heroja. A nije bilo ni spomena o odanosti fireru. Moda je to bila Ribentropova elja, a moda iza svega stoji Gebels. Sreo sam brojne prijatelje, a medu njima Vajcekera

Karl Lasch (29. 12. 1904 - 1942, obeen), doktor pravnih nauka, 1930. u vrhu uprave NSDAP-a (Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija), od 1. 2. 1934. direktor Akademije za nemako pravo, u toku Drugog svetskog rata imenovan za guvernera Galicije, gde je zbog korupcije i pronevere osuden na smrt i obeen. Karl Scharizer (Freistadt, Gornja Austrija, 30. 7. 1901 - 1958), studirao hemiju u Gracu, od 1938. do 1945. zamenik gaulajtera u Beu, SS-brigadenfirer.

i Klodijusa. Sa Vajcekerom sam razmenio nekoliko beznaajnih rei i estitao mu na imenovanju za Rim. Njegov odlazak u Italiju je samo posledica njegovog poloaja u ministarstvu spoljnih poslova. Prosto su hteli da ga vise ne vide u centrali, u Berlinu. Sa Klodijusom sam razgovarao o stanju na ratitu. Pitao sam ga da li najzad moe da sredi to da
RH (Savezni arhiv/Vojni arhiv, akti nemake armije) 31 111/12: Glezova poruka efu Vrhovne komande Vermahta, vojna tajna, br. 880/43, Zagreb, 6. 5. 1943. Re mi je objasnio, da on nema veze sa demarom, ali je hteo da ga i o tome obave-stim. Glez takoe izvetava (vidi malo dalje) o razgovoru sa generalom Rabo-tijem i pie: Prilino je jasno daje inicijator novog kursa na italijanskoj strani Bastijanini. On je ve dve godine guverner italijanske Dalmacije. Njegova mr-nja prema Hrvatskoj sada je dostigla vrhunac. Grof ano tokom 1942. nije bio tako strog u svojoj politici prema Hrvatskoj i nije zatezao uzde. Njegov na-slednik, verovatno pod uticajem gubitka Tripolija, hteo je da nadoknadi (140) propu-tene prilike."

zajedno sa Engleskom krenemo protiv Rusije. On je to opisao kao jedan veoma lep, ali, naalost, neizvodljiv san. Diplomata se mnogo ugojio. Nedavno je bio u Turskoj i o toj zemlji kazao je: Turcima bi najvie odgovaralo kad bismo mi Rusiju rasparali na etrdeset malih drava. A onda bi oni eleli da Englezi poraze nas." Iz Salcburga u Bee sam krenuo 1. maja 1943, a zatim u Zagreb. Pre odlaska posetio sam jo nau grobnicu. Bilo je sunano jutro. U saksiji su cvetale prelepe ljubiice. Vrh planine Untersberg sjaji se pod belim pokrivaem. Dve me misli zaokupljaju. Prva je o tome kako je moja majka znala da umre u pravom trenutku. I druga: da li u i ja ika-da ovde poivati? Ili e moj pepeo biti prosut na sve etiri strane sve-ta?! Otiao sam, naravno, i u salcburku sabornu crkvu gde sam sluao orgulje. Posetio sam, po obiaju, i nadbiskupovu grobnicu. Od grob-nica svetovnih lica trojicu nisam poznavao: Grubera, varcenberga i Tarnocija. Ostale sam znao barem po vienju: Edera, Halera, Kata-lera, Kaltnera, Ridera i Vaica. I ja sam ve toliko star... im sam stigao u Zagreb, iskoristio sam prvu priliku da se vidim sa svojim italijanskim kolegom, generalom ankarlom Reom. Odmah sam ga pitao o italijanskom demaru protiv mene. Re mi je odgovorio kako o celoj stvari nita ne zna. Verujem mu. Dodao je da on nema ni-kakve pritube protiv mene. Jedino to bi mogao da mi prigovori jeste to to ga nisam na vreme obavestio o nemakim namerama prema Hrvatskoj.35 Adutant generala Rea, Fon Levecov-Lantijeri," rekao mi je jednom prilikom da sam ja, verovatno, postao rtva pruske, protivaustrij-ske zavere. Ovo mi zvui malo preterano. Reov deda ili pradeda zvao se Edler fon Re 37 i bio je feldmarallajtnant u austrijskoj armiji. Roden je u italijanskoj provinciji Lombardiji i prvo je sluio u francuskoj armiji. Za vreme Napoleona odlikovanje i gvozdenom krunom drugog reda. Posle je stupio u austrijsku armiju. Jedno vreme je bio zapovednik 7. konjikog puka. Dananji Re ima na zidu sliku na kojoj se vidi Re u uniformi austrijskog generala. Tu je i njegova ena, grofica, de-vojako prezime joj je Cihi. Levecov-Lantijeri takoe police od stare austrijske loze. Njegov otac je, medutim, poreklom iz severne Nema-ke.38 U Gracu se oenio poslednjom baronicom Lantijeri koja je bila nosilac odrena krsta sa zvezdom za dame. Kada smo sami, u intimnom krugu, on priznaje da ali za nestankom stare Austrije. Kada ga Mec-ger sretne, javi mu se: Pozdravljam Levecov-Lantijerija. Kako si?" U Zagreb su 4. maja 1943. stigli Roboti i Ler. Leru sam u svojoj vili dao na raspolaganje jedan stan. Tu se oseao veoma dobro. Uvee smo otili u Gradski podrum i veerali. Sledeeg jutra razgovarali smo o predstojeim vojnim operacijama. Ler nije smeo nita da kae o akciji u Crnoj Gori (akcija varc"). A to nikako nije prijatna situacija. Ni Roboti, na sreu, nije spomenuo ni re o tome. Naa panja sasvim se usredsredila na podrucje Like koju su ugroavali partizani. Izbegavali smo da postavimo i retoriko pitanje: a ta je sa potinja-vanjem nemakih pomonih trupa italijanskoj komandi? Vrhovna komanda Vermahta, odnosno, trojica njenih generala - Kajtel, Jodl i Varlimont ponosno i odluno su izjavili: Ovo ne dolazi u pitanje!" Na moj izriit zahtev razgovorima su na kraju mogli da prisustvuju Hrvati Begi i Prpi. Ovaj poslednji se pokazao kao odlian besednik. On je, naravno, govorio nemaki. Roboti ne govori nemaki. Iskoristio sam predah izmedu dva razgovora da izgrdim Robotija. Od Lorkovia sam doznao da je Roboti nedavno bio kod hrvatskog
Carl Erdmann Freiherr von Levetzow-Lanthieri, roden u Berlinu, 8. 3. 1907, kraljevski italijanski majstor vitekog reda. Nobile di Re (Milano, 1781-1847, Milano), od 1815. major u austrijskoj vojsci, (141)

1826. pukovnik, 25. 8. 1832. general-major, 14. 7. 1845. penzionisan. Erdmann Freiherr von Levetzow (Schedlau, 25. 8. 1868 - 30. 5. 1940, Gorz), i on se oenio 10. 5. 1906. groficom Klementinom Lantijeri.

opunomoenog predstavnika dr inia. U njegovoj glavnoj kance-lariji Roboti je izjavio sledee: Poglavnik nita ne radi a da prethodno ne dobije saglasnost ili odobrenje generala Gleza. Dok vladaju ovakvi odnosi, Hrvatska nema ta da oekuje od Italijana." Robotiju sam pri-ao i rekao: Ekselencijo, ujem da me u vaem tabu vide kao hrvatskog regenta. Takav stav me vreda. Ja nisam uobraen da mislim sve najbolje o svojoj dravnikoj sposobnosti i diplomatskom umeu. Pa, ipak, ao mi je da vi tako malo drite do mog uticaja." Roboti je na-pravio tuno lice: Meni nije poznato da je neko iz mog taba mogao da daje ovakve izjave. teta to te izjave nisu tane." Ja: Ekselencijo, ja nikada sam ne bih mogao da igram tu veliku ulogu nego, u najbo-ljem sluaju, samo s vama, jer nama pripada Zvonimirova kruna." Roboti je, u stvari, dr iniu rekao jo nekoliko stvari: Za nas je sasvim svejedno da li istonom obalom Jadrana, Dalmacijom, vladaju Nemci ili Rusi... Kazertano je sigurno bio mnogo odsutan, moda e on da ode iz Zagreba, ali pre toga morae jo Glez, ali i Kae, da po-svravaju neke domae zadatke." Poslednje Robotijevo proricanje nije se ostvarilo. Kazertano odlazi iz Hrvatske. Opozvan je poslednjih dana maja 1943. Re ga je pitao o problemu u vezi sa mnom, ali nije dobio zadovoljavajui odgovor. Ja sam ga sreo jo nekoliko puta, ali mu nisam dao do znanja da sam obaveten o tome. Odlazak Kazertana, koji se poslednjih meseci mnogo trudio, povezan je sa njegovim linim sukobom sa Bastijaninijem. No, borba protiv mene se verovatno nastavlja. Hrvatski poslanik u Italiji naputa Rim. Uz ivo mlataranje rukama ispred njegovog nosa, Bastijanini mu je na odlasku rekao: Hrvatska je od bitke kod Visa, 1866, u rukama Austrije... Hrvatska e nauiti da nas voli, i to ili do-brovoljno, ili e je tome nauiti jedan italijanski general." Kazertano je dao slinu izjavu koja se odnosila na uticaj Austrije. U drutvu smo bili Kae, Re i ja. Pri torn je prezrivim pokretom ruke dodao: Austri-ja vise ne postoji." Voleo bih da sam mu odgovorio sa nekoliko citata iz dueovih govora od 1933. do 1936. Odustao sam od te namere i zadovoljio sam se sa samo nekoliko primedbi koje su imale za cilj da njegov stav uine smenim. Vreme kada su Hrvati pripadali crno-utoj" monarhiji uopte nije tako daleko. Jugoslovenstvo svoju otadbinu nema toliko u velikosrp-skoj ideji srpskih intelektualaca, ve je njegova kolevka pre kod Hrva ta. Ljudevit Gaj39 i trosmajer40 su stvorili tu ideju. U njoj ima korene i srpsko-hrvatska koalicija. Nosilac te koalicije bio je, na primer, i otac sadanjeg ustakog ministra Lorkovia. Predstavnici jugoslovenske ideje u Hrvatskoj bili su, uglavnom, Masarikovi daci. Njima se suprot-stavio Starevi.41 On jejedna nedorasla, nekompletna linost. Zastu-pao je najljui hrvatski nacionalizam. Protivio se svakom uticaju Be-a na Zagreb". Tek se Stareviev naslednik, Jevrejin Joua Frank, opametio. Frank je bio krupan i nosio je veliku bradu, pa je po tome podseao na Austrijanca enerera koji se ponaao kao slon u prodav-nici aa i porcelana". Frank se nije borio protiv svega postojeeg, ali je odbijao dinastiju. Ustae, koje se smatraju naslednicima Stranke prava, ponovo su se vratile uskom nacionalizmu jednog
Ljudevit Gaj (Krapina, 8. 7. 1809 - 20. 4. 1872, Zagreb), studirao u Gracu i Pe-ti, zagovarao jugoslovensku nacionalnu svest, borio se protiv maarizacije. Autor hrvatsko-slovenske ortografije 1835, a 1841. osnovao Ilirsku narodnu stranku. Josip Juraj Strossmayer (Osijek, 4. 2. 1815 - 8. 4. 1905, Dakovo), doktorirao teologiju u Beu, od 18. 11. 1849. biskup u akovu. Jedan od rodonaelnika ideje za stvaranje jedinstva meu junoslovenskim narodima. Ante Starevi (itnik, pored Gospia, 23. 5. 1823 - 28. 2. 1896, Zagreb), za-govornik Nezavisne drave Hrvatske, 1878. godine osnovao Stranku prava. Die Kroaten", pripremio za tampu i izdao Clemens Diederich, Berlin, Ver-lagsbuchhandlung (142) Velebit", Zagreb 1942.

Starevia. Pojam Austrija" danas u Hrvatskoj neto znai samo starim oficirima koji su nekada sluili u austrougarskoj armiji, a moda i predstavnici-ma starijih generacija, premda Austrijanci svuda nailaze na izraze simpatija. Svi ostali koji su vezani za postojei dravni sistem u Hrvatskoj ne samo da odbijaju lepravi austrijski nain ivota, nego ga ak i mrze, kao to je to sluaj sa poglavnikom. Zaboravlja se da Hrvati tim Austrijancima duguju daleko vise nego to ini najbitniji deo njihove kulture, jer u vreme upada Turaka oni su Hrvatima omoguili da bioloki preive. Da nije bilo Austrijanaca, Hrvati ne bi vise ni postojali. Takoe, oni ne vide koliko je tragova ostavila Austrija u svakom gra-du i selu, od Karlovca i Zagreba, pa preko Varadina i Bjelovara do Osijeka i Vukovara. Knjiga Hrvati", a prodata je u hiljadama prime-raka, sadri jedva i jednu reenicu koja govori o herojstvu Krajinika. A oni su se borili pod austrijskim carskim barjakom. Ovi graniari, medutim, najveim delom bili su pravoslavci! Sve je u ovoj lepoj i voljenoj zemlji Hrvatskoj podeljeno i u nekom gru.

...Vraam se jo jednom na temu italijanske politike. Hitler nije Paveliu nita kazao o razgovorima koje je vodio sa Musolinijem. Hrvati su, ipak, najkasnije posle nekoliko dana saznali o odlukama sa tog susreta. I nisu bili time oduevljeni, to je razumljivo. Hrvati su postali jo nepoverljiviji. Naa politika u toj situaciji praenaje, da i to kaem, jednim primitivizmom koji teko ko moe da prevazie. Ve sam govorio o poredenju sa bombama i zagrljajima". Ovo bih mogao da dopunim primedbom da se mi kreemo i ponaamo izmeu krajnje surovosti i potpunog nedostatka dostojanstva. Prema Italijanima se ponaamo, to se hrvatskog pitanja tie, potpuno nedostojanstveno. Hrvatsku dravu smo stvorili mi, Nemci. O tome sam ve govorio, delom i u ovim sveskama. Kada sam bio u Hitlerovom vozu, 14. aprila 1941, kod Menihkirhena, pokuao sam da pokaem kako bismo mogli, donekle realno politick!, da reimo to pitanje i pored toga to smo u Hrvatskoj upali u jednu nezgodnu situaciju. Hitler me je sasluao i razumeo. To je, naalost, trajalo samo kratko vreme. U igru se umeao predivan par Ribentrop-Cano. Posle toga na je moto u hrvatskoj poli-tici glasio: skrenuti pogled na drugu stranu! Toga se drimo ve od u-venih Rimskih ugovora iz maja 1941. Na

45 46

(143)

Verovatno misli na Franz-Josefs-Feld (Novo Selo), severno od Bijeljine, Bosna. Donja i Gornja Srednja. Windthorst, posle 1918. mesto se zove Nova Topola, a danas Bosanska Gradika. Marija Stern je manastir koji su Austrijanci podigli 1868. nedaleko Banjaluke, na reci Vrbasu. Poznat je po proizvodnji sira trapista", a tako se zvao i taj katoliki red.

ambasador u Rimu Maken-zen primio je izriito uputstvo da u tim pregovorima izmeu Italije i Hrvatske deluje samo kao posmatra. Upravo sam se etao sa Verne-rom ihtom zagrebakim parkom Zrinjevcem43 kada su prodavci novina vikali ulicama da je potpisan ugovor. Nikada u ivotu nisam video daje jedan narod tako potresen i oajan kao to su to vee bili Hrvati. No, mi bismo i dalje ostali samo posmatrai". Kada bi Italijani toliko pritisnuli Hrvate, da bi se onda ovi, u oajanju, nama obra-tili za pomo, mi smo se pravili da nita ne razumemo. Ovako se ponaamo i sada, u najmladoj epohi hrvatske istorije. Da imamo za saveznike ljude koji imaju oseaj za meru, tada bi bilo mogue da razgovaramo i o torn pitanju. No, nasi saveznici Italijani su sujetni i ljubomorni. Oni gledaju da svoju poziciju poprave samo na nau tetu. Sve one Hrvate, od Lorkovia pa dalje, za koje dre da su nemaki prijatelji", iskljuuju iz igre. O svemu sam razgovarao sa naim posla-nikom Kaeom. Sve to se dogada, medutim, on nalazi daje predivno. Uskoro e, razume se, doi vreme kada niko nee hteti da se sa nama proeta glav-nom berlinskom ulicom Unter den Linden. Tako e saboTrg i park u Zagrebu nedaleko od glavne eleznike stanice.

teri i nemaki neprijatelji uskoro moi da slave. No, i bez ovog problema, istina je da su simpatije prema Nemcima potonule do dna. To se ne odnosi samo na iroke slojeve stanovnitva nego i najvie pred-stavnike hrvatske drave. Ojaale su one snage koje nastoje da sklope, po ugledu na Italiju, neki separatan mir i da se tako spasu. Te snage nalaze odreeno uporite kod poglavnikove ene, kao i kod dece u Dalmaciji, koja su vaspitavana u italijanskim kolama, a sada stasaju u mladie. A ovo raspoloenje postoji i kod jezuita, kako me je oba-vestio Lorkovi. S tim u vezi hteo bih jo neto da kaem o naoj politici prema crkvi. Nedavno sam u Zagrebu posetio finskog poslanika i sa njim po-pio aj. Prisutan je bio i protestantski svetenik Pop. On mi nije naro-ito simpatian. Uasno je nesrean zbog svega to je doiveo. Ovo se odnosi na Nemce iz Bosne, iz sela Senborn (ranije Franc Jozefstal), 44 kao i na druga mesta.45 Oko deset hiljada protestantskih vernika napu-stilo je svoja sela. Odmah posle okupacije nemaki stanovnici iz No-vog Sela, protestanti, naselili su se u mestu Vindtorst. 46 Mesto su nase-lili Nemci sa Rajne, koji su vatreni rimokatolici i doselili su se u Bos-nu sa idejom da budu nosioci vise" kulture. Naselili su se severno od nemakog manastira Marija Stern47 gde ive monasi iz reda trapista. Kako je Austrija bila blaga i tolerantna! Protestantski svetenik Pop nedavno je primio pisma od svojih vernika, u kojima mu javljaju da su veoma nesreni u torn mestu. Isto sam itao i u pismima Nemaca iz Postojne, koje smo takoe preselili, jer to sada pripada Italiji. Da li sve to mi oveanstvu moemo da ponudimo mora da bude tvrdo i kruto? Dobri svetenik Pop takode je uasnut naim predivnim delovanjem u Sloveniji. Kako u okolini Celja nema vise rimokatolikih svetenika, protestantski popovi moraju da krtavaju katoliku decu i da dre ope-lo pri katolikim sahranama. Pop se takoe udi kako su nedavno tri vojnika iz SS divizije komandanta Flepsa sahranjeni na zagrebakom groblju Mirogoju, i to grekom (?) bez svetenika. On nema pojma o ivotu i vremenu u kome ivi. Ili, kako moja Anica voli da kae, re je o oveku viljuci" koji tek to se rodi i naui da upotrebljava viljusku u jelu i radu, ve ga hvataju samrtni grevi i mora da napusti ovaj svet. Pop mi svaki as upada u re i moli me da ga ne izdam jer e ga zbog takvog miljenja poslati u koncentracioni logor... U Beu sam boravio 15. i 16. maja 1943. Predsednik sam Nema-ko-maarskog drutva. Maarskom kolegi Tasnadi-Naiju pomogao sam prilikom otvaranja izlobe madarskih slikara. Tasnadi je rekao da e doi u Bee, ali pod uslovom da se i ja pojavim. Zabolelo me je srce kada sam video koliko je ovaj nekada carski, raskoni i lepi grad po-eo
(144)

da propada, i to od 1914, a naalost, i od 1938. Na bekoj elez-nikoj stanici Ostbanhof Tasnadija su doekali samo Stoja, princ Rohan i ja. Od slubenih linosti niko se nije pojavio. Automobil koji je gostu stavljen na raspolaganje pre je izgledao kao neki stari, rashodo-vani taksi. A moda je zaista nekada i sluio kao taksi. Nije doao ni Baldur fon irah. Njega je zastupao gospodin aricer koji nas je poa-stio raznovrsnim i ukusnim jelima. U nedelju pre podne govorio sam u raskonom dvorcu Belvedere, i guio sam se, jer sam morao da se drim propisanog reda. Prvo sam, naime, morao da pozdravim partiju, zatim dravu i onda Vermaht. Pomoglo mi je to to sam Vermahtu po-svetio vise vremena, te sam podsetio na herojsku borbu naih vojnika. Izloba nam nije pruila nikakvu duhovnu hranu. Nekoliko nedelja kasnije Hitler je ponovo formirao 44. beku diviziju koja je prethodno stradala u katastrofi kod Staljingrada. Dobila je ime Nemaka grena-dirska divizija hoh und dojmajster".48 Ja bih bio daleko zadovoljniji da su toj diviziji dali ime 134. beki puk". Da podsetim na svoje pismo upueno mundu, od 12. decembra 1942. Pogledaj raniju primedbu.49 Mi, medutim, patimo od megalomanije. Moda je sada i vidlji-vija borba protiv reakcije". Belije su kod Bormana odmah odustale od svoje prvobitne namere kada su poetkom godine uli od Baldura da firer namerava da promeni ime puka. U Beu je ova poast sveano proslavljena na jednom sletu pred vodom Nemaeke. U jednom delu publike bila je smetena rodbina
Divizija je dobila ime 1. juna 1943. na vojnom poligonu Marija ter Hajde u Belgiji. Vidi malo dalje.

poginulih kod Staljingrada. Oajni ljudi. Kada je neko spomenuo ime Staljingrad, oni su spontano zajecali. U Antverpenu, gde je ta divizija formirana, cast je pripala generalu tenkovskih jedinica dr Hubicki, 50 Austrijancu, da sveano proita firerovu odluku. Ipak je to to su iza-brali njega, Austrijanca, simpatino. Zaboravili su da spomenu inicija-tora cele akcije. Tek kada su se sakupili u Hitlerovom salonu, Varlimont mi je rekao da su spomenuli i moje ime. Veoma sujetno. Firero-va zapovest pisana rukom, naalost, nije sadravala nijedan od mojih predloga i argumenata, odnosno nita o tome daje re o slavnom puku iji koreni lee u nemakoj tradiciji i nastavljaju ideju nemackog vitekog reda.51

(145)

Alfred R. von Hubicki (Friedrichsdorf, Maarska, 5. 2. 1887 - 14. 7. 1971, Be), tokom Prvog svetskog rata sluio u austrougarskoj vojsci kao kapetan, 22. 2. 1930. pukovnik, 24. 12. 1935. general-major, 1. 10. 1942. general tenkovskih trupa, 26. 7. 1944. ef nemaeke vojne misije u Slovakoj, 31.3. 1945. osloboden vojne slube. Ovu misao zastupao je Ludvig Jedlicka u: ,JHoch und Deutschmeister. 700 Jahre deutsches Soldatentum" (Sedam stotina godina nemakog vojnikog postojanja), Wien-Leipzig 1944. U uvodu knjige autor citira Horstenaua. Uporedi takoe: Autographensammlung Herbert Sauer, Wien: Schreiben des Div. Kdr. Gen. Lt. Bayer an FM Ehg. Eugen, s.d., mit Unterschriften aller Offiziere der Division. (Pismo komandanta divizije general-potpukovnika Bajera upueno feldmaralu nadvojvodi Eugenu sa potpisima svih oficira, u kome Eugen pozdravlja nadvoj-vodu poslednjeg viteza i kome je danas sveano uruena povelja divizije grenadira Nemaeke, koja se zove Hoh und Dojmajster" Nadvojvoda je glasno otpozdravio. Koncept je napisao 1. 6. 1943, gde nadvojvoda srdano odgovara" na pozdrave, koji su ga ispunili iskrenom radou" i alje hrabroj 44. diviziji najtoplije estitke povodom imenovanja".

XII U VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA 1943. __________________

Jun 1943. Da li u ovde o tome mnogo da piem, to ne znam. Neke stvari moram, delimino, da nadoknadim, a druge su opet pogodne da ih spomenem upravo na ovom mestu. Sredinom maja 1943. primio sam novog efa generaltaba. To je pukovnik Kaulbah.1 Dosadanji je bio samo ef taba i zvao se Frajher fon Funk, pukovnik, koji je na zahtev generallajtnanta Fera, efa generaltaba kod Lera, premeten na drugu dunost. Funk je kod mene sluio od 20. aprila 1941, a poreklom je iz Pomeranije. Po struci je obavetajni oficir. On je gospodin koji voli sreen, udoban seoski ivot". Vee je uglavnom provodio u svojoj vili koja se nalazi pored moje, i to kao veliki gospodin. Ponekad sam znao da mu pri govori m, jer nije umeo da razlikuje ta pripada slubi, a ta, opet, njegovom privatnom ivotu. Kao ovek, meutim, bio je e-stit i simpatian. Na kraju, radei sa nama, on se toliko poaustrijanio da je mojim glavnim saradnicima, Potu i Mecgeru, na odlasku pred-loio da predu na ti". To je medu Prusima veoma retko. Njegov za-menik je, mora da se prizna, veoma obrazovan ovek. Savreno govori francuski i engleski. Na tome mu mnogo zavidim. No, kao tip oveka, on je skrojen nekako suvie po meri. Sem toga, sklon je da u svemu vodi glavnu re. Ovo je, uostalom, karakteristika svih prusko-nema-kih oficira iz generaltaba. Ja se ne ljutim ako Kaulbah eli da preuzme deo mojih obaveza koje me ionako ne interesuju. Takoe je dobro da on u tab uvede strou disciplinu. Oficiri moga taba mnogo su se privikli na lagodan ivot u Zagrebu, i to uzimaju kao neto to je
_________________ U vrhovnoj komandi Vermahta 1943. ___________________________

(146) Eberhard Kaulbach, roen 1902, od 1. 1. 1943. pukovnik, kasnije imenovan za vojnog ataea u Lisabonu, od 1957. profesor na Vojnoj akademiji Bundesvera za predmet Vojna istorija.

samo po sebi razumljivo. injenica je da je Zagreb moda jedno od najlepih mesta za boravak u ovom ratu, dakle, neka vrsta raja. Sada, kada je stigao Kaulbah, svi kukaju i uzdiu. Kaulbahu sam jasno sta-vio do znanja da sam ja ef. Sve bitne politike odluke, kao i personal-na pitanja, ja sam donosio. Seam se da su mi u Prvom svetskom ratu nemaki generali sa Zapadnog fronta predoili i poalili se kako su sve u svoje ruke uzeli Ludendorf i njegov generaltab. Ta stroga hijerar-hija reavala je sve, a komandanti sa fronta bili su degradirani na obi-ne izvrioce njihovih naredenja. O tome je posle Prvog svetskog rata pisao general-lajtnant Mozer. Istovremeno je stigao i novi pomonik ataea potpukovnik barun Brokdorf. On je zamenio dobrog grofa pea koga su poslali na front. Kada je Brokdorf stigao, potrudili smo se da mu naemo vilu jer je do-putovao sa enom i dvoje dece. To je jedna dosta muna pria. On je izjavio kako treba da mu pripadne vila u kojoj je stanovao Funk. Na kraju je ipak dobio pola vile, a u drugoj polovini je- Kaulbah, i on je reio da tu i ostane. Kaulbah i ja smo 7. juna 1943. poleteli avionom, koji pripada vojnom vrhu, i stigli u sedite Vrhovne komande Vermahta.3 Tokom leta smo imali lose vreme. Spustili smo se na aerodromu Aiming, a zatim nastavili put automobilom. To je bio najnepovoljniji dan koji smo mogli da izaberemo. Malo pre naeg dolaska Varlimon je bio pozvan da se javi u kasarnu koja se nalazila na brdu. Ovde je Hitler odravao ratni savet sa Keselringom i Romelom. Njima se malo kasnije pridru-io i Gering koji se upravo vratio sa tronedeljnog odmora. Sve oi bile su tako uprte u firera kao to zeevi napeto gledaju u kobru. Glavna tema je Peloponez, a i Grka uopte. Vesti o tome da Amerikanci i

Misli se na knjige general-lajtnanta Fon Mozera (Otto von Moser): Ernstahte Paudereien Liber den Weltkrieg. Eine kritische militar-politische Geschichte des Krieges fur Fachleute und Nichtfachleute, Stuttgart 1925, 2. Aufl. 1937. Die obersten Gewalten im Weltkrieg. Das Werk der Staatsmanner, Heerfuhrer, Parlaments-, Presse- und Volksfiihrer bei der Entente und bei den Mittelmachten, Stuttgart 1931. RH 31 111/12, Horstenauovo pismo upueno Leru, Zagreb, 15. 6. 1943. KTB/-OKW/WFST, III/2, 1071 (Ratni dnevnik/Vrhovna komanda Vermahta/Glavni tab Vermahta.) Preduzimane mere da se stvori hrvatska vojska. Nemaka podr-ka pri izgradnji hrvatske vojske je stvar nemakog generala u Zagrebu.

Englezi nameravaju da se iskrcaju u Grkoj postaju sve konkretnije i mnogobrojnije. A i situacija je tako povoljna da prosto izaziva inva-ziju. Partizanski rat se toliko razbuktao u Grkoj da oni mogu da udare po Italijanima kad god im se prohte. Grka vlada i grki kralj ekaju u Aleksandriji na ovaj veliki trenutak. Iz svega ovoga za Hrvatsku pro-izlazi jedna zaista neprijatna perspektiva. Cela stvar je utoliko gora sto smo mi odavno nauili da na poloaj u Grkoj gledamo ne onako ka-kav on jeste, nego kako bismo mi voleli da jeste. Tako, recimo, moramo da izademo na kraj sa minimumom naih vojnih snaga jer je, na-vodno, stanje u Hrvatskoj mirno. Sve ostale nae snage treba da poa-ljemo na jug, u Grku. Varlimontu sam skrenuo panju da e, dode li do iskrcavanja tri hiljade Engleza u Dalmaciju, svi u Dalmaciji krenuti im ususret, s namerom da im se pridrue. U takvoj situaciji biemo jo i sreni ako hrvatski vojnici, legionari, potede ivote svojih oficira. Varlimont se zaudio mom izlaganju. Upitao sam ga: Da li vi zaista verujete da e se Francuzi boriti s nama dode li do neprijateljskog iskrcavanja u Francuskoj?" Varlimont: Da, ali Francuzi su bili nasi neprijatelji i s njima smo ratovali. Hrvati su, meutim, osloboeni uz pomo nae vojske!" Ja: Da. To je tano.
4

(147)

Uporedi: KTB/OKW, WFST. Bd. /2, 70: Glez je naglasio kako postojee hrvatske vojne jedinice, ako dode do ozbiljne situacije (invazija, narodni ustanak), treba posmatrati kao nepouzdane". On predlae da se teite stavi na formiranje plaenikih divizija. Mogue je da treba sasvim da se odustane od stvaranja isto hrvatskih vojnih jedinica. Pored toga raspravljalo se i o pitanjima nemacke per-sonalne politike.

No, mi smo samo zamenili srpsku prevlast italijanskom, a istovremeno smo mirno posmatrali ustaka nedela i njihove svinjarije!" Uostalom, spomenuo sam da bi valjalo da proita moj tekst Katastrofa" jerje on pouan za svakoga ko ne zna mnogo o Balkanu. Ja nisam, naalost, imao dovoljno vremena da Varlimontu vise ka-em u vezi s naom politikom u Hrvatskoj, a naroito u vezi s naom vojnom politikom. Zato sam s mnogo temperamenta nadogradio priu kada sam razgovarao s njegovim zamenikom, baronom Butlarom. On me je posle svakog mog izlaganja uveravao kako sam u pravu. Kada sam posetio poglavnika, bilo je to koncem septembra protekle godine, dogovorili smo se da krenemo sa ostvarivanjem odredenog programa odbrane. U sklopu toga trebalo je da igraju ulogu i dva nemaka puka sastavljena od folksdojera. Istovremeno, odlueno je da ja stojim na elu zajednike komande. Ova odluka donesena je poetkom novembra 1943. Malo posle toga u itavu stvar se umeao Himler i zatraio da samo on ima vlast nad folksdojerima. Posle toga ja sam zamolio da se uini izuzetak nad est hiljada folksdojera koji treba da slue kao tumai. Odobreno mi je, razume se, manje. Dodeljeno nam je hi-ljadu folksdojera. Oko Boia Vrhovna komanda Vermahta iznena-dila nas je jednim potpuno novim programom odbrane. Tu su kao po-asno mesto zauzele etiri brigade, a svaka je bila sastavljena od est bataljona. Te vojne jedinice izuzete su iz sastava hrvatske vojske i pri-kljuene nemakim divizijama, njih etiri na broju, koje ve operiu na hrvatsko-srpskom prostoru. Kasnije one treba da operiu i na pod-ruju Egeja. I pre nego to je jedna od etiri predvidene brigade bila osnovana, zauvek su nestale nae dve divizije, a brdska brigada jo uvek je neizvesna. Bilo je takoe predvideno da se formira sedam brigada, i to od hrvatske vojske iz njenog rezervnog sastava". Trebalo je da one vode rauna o bezbednosti. U februaru 1943. pojavio se Himler sa svojom muslimanskom divizijom, a u martu smo dobili policiju pod komandom Kamerhofera. I jedni i drugi su u svoje redove primili pedeset hiljada Hrvata. Ovim jedinicama trebalo je da se doda i trea legionarska divizija. Ukupno to znai sedamdeset hiljada ljudi. Jo uvek nije bilo izvesno da li e moi da budu formirane brigade koje imaju zadatak da brinu o bezbednosti... 4 (rukopis se ovde prekida).

Uporedi: KTB/OKW, WFST. Bd. /2, 70: Glez je naglasio kako postojee hrvatske vojne jedinice, ako dode do ozbiljne situacije (invazija, narodni ustanak), treba posmatrati kao nepouzdane". On predlae da se teite stavi na formiranje plaenikih divizija. Mogue je da treba sasvim da se odustane od stvaranja isto hrvatskih vojnih jedinica. Pored toga raspravljalo se i o pitanjima nemacke per-sonalne politike.

XIII POSETA BEU

Jul 1943.

Friedrich Schwoder (Strasnitz, Moravska, 4. 5. 1881 - ? ), od 1.5. 1916. kapetan u austrijskoj vojsci. Do kraja Prvog svetskog rata radio kao generaltapski oficir. Za ovo naredenje nismo mogli da pronademo dokaz. Prvo je postojao plan da se sakupe sva pisma nemakih vojnika koji su se borili kod (148) Staljingrada i da se ob-jave u obliku zbornika radova. Vojno odeljenje koje se bavi informacijama ustanovilo je da je svega 2,1 odsto vojnika imalo pozitivno miljenje o ratu. Zbog

U poslednje vreme sam prilino zanemario svoje dnevnike zapi-se. Razlog, verovatno, lei u oseaju da je sve ionako besmisleno. Pa ipak, moram da napiem nekoliko rei. Od 1. do 3. jula 1943. boravio sam u Beu. Stvarni razlog za to je je to mi je tokom poslednje dve i po godine isplaena vea suma novca nego to mi po pravilu sleduje. Za propust je odgovorna blagajna Vrhovne komande i njen javaluk. Raun moram da dovedem u red, a to znai da spasem to se spasti moe. Pismo je potpisao neki dr Sve-der.' Kasnije sam doznao daje on stari austrijski oficir koji je sluio u generaltabu. Istovremeno smo dobili in kapetana. Razume se da smo sva sporna pitanja reili odmah i sa lakoom. Kakva razlika izmeu Kaulbaha i Pfaferota. Njih dvojica razgovaraju kao da su stranci koji nemaju jedan drugome ta da kau. A zajedno su sluali predavanja" na vojnoj akademiji! No, sada da preem na stvar. Desilo se ono najstranije! Ve sam nekoliko puta uo za to, ali nisam mogao da poverujem. Ovo je, ipak, uasna istina. Sada sam, najzad, primio potvrdu daje vest tana. Sto-tine hiljada oeva, majki, supruga i dece strahuju za sudbinu nemakih vojnika koji su zarobljeni kod Staljingrada. Hteli bi da znaju makar da li su jo ivi, to je prirodno. Hitler je, medutim, naredio da se nijedno pismo koje dolazi od zarobljenih nemakih vojnika ne prosledi rod-bini, nego da se sva unite ili zadre. Ja za ovo ne znam pouzdano. Sve je to uradeno iz straha i da bi se proirila vest o tome da nasi vojnici nisu ubijeni i da, moda, u ruskom zarobljenitvu normalno ive. To bi onda moglo da navede nae vojnike na ruskom frontu da dezer-tiraju! Neto gluplje i bezdunije, a to oveka moe da razbesni, svet jedva daje poslednjih vekova mogao da vidi. Sta e da kau ljudi koji su nekada duboko verovali u ideju nacionalsocijalizma kada saznaju za ovo? Zaista je tako: Qui mange du pape en mort! I pored ove zabrane vesti su, naravno, ipak procurile. Nedavno je Radio Moskva kratko javio kako je sin jednog poznatog bekog hirur-ga, a on je takode doktor, dobro, te da u ruskom zarobljenitvu radi kao lekar. Rezultat ove informacije iz Moskve: otac je primio tuce anonimnih poruka kojima su mu javili tu vest. Deava se da stignu i direktna saoptenja i to zahvaljujui sluaju. Izgleda da je general mund reio da Hitleru najzad kae da povue svoje naredenje koje je suludo. I Himler, navodno, namerava da se u torn smislu pozitivno an-gauje. Videemo. Neprijateljska propaganda je lose obavetena. Ona uopte nema pojma o ovom sluaju. Kada bi znali za to i objavili, ne bi imali bolje propagandno borbeno sredstvo. Razgovarao sam sa trecijusom i Dajsom.3 Kao i uvek susret je bio informativan. S prvim sam priao o nadi" koja se u zemlji i ino-stranstvu polae u armiju. Izjavio sam da je ona smena i dodao: Za to smo u velikoj meri krivi i mi, generali, i to ne tek od danas i jue, nego od 1934. kada je dolo do istke medu pruskim oficirima, a pruski generali su sve to mirno i pasivno posmatrali. Oni su znali i za Dol-fusovu smrt, a on je potekao iz njihovih redova." trecijus je odgovorio da e doi dan kada e se starom Beku podii spomenik. alio je to sam retko u Beu, i kada doem to boravim veoma kratko. lako svakoga dana jae, nije sasvim zdrav. Ima oko sedamdeset godina. Poznati hirurg Zauerbruh nedavno je operisao Beka i on se sada oporavlja na Zauerbruhovom imanju. Zauerbruha sam upoznao kod ina. I Homan je bio prisutan. Razgovarali smo, seam se, o velikim preprekama u radu svetenika u naim bolnicama. Takvo sam stanje je

(149)

toga se odustalo Kneg und die Deutscnen (Hhlerov rat.

od

namere

da

se
DuJe]d

pisma

1, erS 197 0 2 sf

objave.

Uporedi:

M.

Steinert

Hitlers

Dyes, .menovan za pukovnika 1. 1. 1942 od 1942 do 1Q44 wl J7 danta XVIII armijskog korpusa. ^ b' aUtant koman

otro osudio. Ruali smo u veem drutvu, a onda je Zauerbruh ostao i nazdravio mi, premda nisam sedeo tako blizu njega, i rekao: Dunost srca mi nalae da vam nazdravim jer vidim da imamo isto miljenje." Zauerbruh ima znatnih problema u partiji. Nisu, medutim, mogli da mu nakode. Danas je najbolje zanimanje biti slavan lekar. Posle Strecijusa posetio sam i efa taba pukovnika Kodrea.4 Njega vise nisam mogao da se setim. Godine 1928. otputen je iz vojne kole u mestu Ensu. Primio je odlikovanje. Pre razgovora s njim, odlu-io sam da mu se obraam sa vi". No, ipak se nisam drao toga. I on je Austrijanac, mnogo mlai od mene i ima jedva etrdeset godina. Pitanje je vi" ili ti". Kazati nekom ti" pokazalo se do sada daleko praktinije i bolje nego to neki veruju. Ja sam uvek govorio sledee: ti" moe da povredi samo onda kada ga upotrebljavaju pretpostav-ljeni. Jedan primer. Pre vise godina, kapetan iz Tirola, Fon Hanken-tajn, bio je moj komandant u 4. puku. Mene je oslovio sa vi", Hiru, koji je imao nii in u armiji, kazao je ti". Ja sam to shvatio kao znak Hankentajnovog nepoverenja prema meni. Ja sam bio tek primljen u taj puk. Drugi sluaj. Po meni, bilo je krajnje neukusno kada je general grof Hujn najmlaem poruniku, takoe grofu, kazao ti", a majora je oslovio sa vi, oigledno samo zato jer je potie iz gradanskog sta-lea. Ili moj sluaj. Upravo sam bio imenovan za majora u general-tabu. Dok sam bio kapetan general Konrad fon Hecendorf obraao mi se sa vi", a sada, kao majoru, pisao mi je ti". To pismo i danas imam. Kodre i ja smo razgovarali o hrvatskim plaenikoj vojnoj for-maciji5 koja treba da se osnuje tokom sledeih nekoliko nedelja. Slo-ili smo se da je daleko bolje ako komandant te legionarske jedinice bude Austrijanac, a ne Prus. I on je znao koliko je Hrvatima lake kada kod svojih nemakih stareina vide da su oni Austrijanci koji na svojim grudima nose austrijske oznake. Ja neprestano ponavljam i piem: Pruski malogradanin nije dobar propagator za stvar nove Evrope." Ovo miljenje u potpunosti deli i Dvinger.6 Zajedno sa Borom posetio sam ga u njegovoj sobi u hotelu Bristol". Razlog Dvingerovog boravka u Beu: Rus Vlasov u poseti Balduru! Prisutna je bila i njegova lepa ena. Dvinger je vise romantik, a pomalo je i mistian. Dvingera poznajem jo iz vremena kada se u Salcburgu odravala ne-delja pesnika". Razgovarali smo o ruskom problemu. U izlaganju sam upotrebljavao misli koje su bile i njegove. Ovo sam doznao kada mi je na kraju naeg susreta predao svoj elaborat. Mi smo se, prirodno, slo-ili u tome da je naa politika prema Rusima neto najgluplje to o-vek uopte moe da uradi. Nikako nismo smeli u leto 1941. da krenemo u rat protiv Rusa sa parolom da narod od 200 miliona mora da postane rob nemaeke rase. Umesto toga, trebalo je da u ruskom narodu probudimo sve one konzervativne snage, ili, pak, one koje bi pokazale naklonost prema nama, te da tako slue naoj stvari. To da se svi Rusi, bez izuzetaka, proglase ivotinjama", predstavlja uasnu besmis-licu. To se odnosi i na Ukrajince koji su na poetku rata nae vojnike oduevljeno pozdravljali, a sada se estoko bore protiv nas, i to na strani
6

Edwin Erich Dwinger (Kiel, 23. 4. 1898 - 17. 12. 1981, Gmund am Tegernsee), kao dobrovoljac prijavio se u nemaku vojsku i borio se na ruskom frontu. Pao u rusko zarobljenitvo, borio se u redovima admirala Kolaka protiv boljevika, 1921. vratio se u Nemaku, autor vise knjiga, 1941. ratni dopisnik Heinrich Kodre (Wien, 8. 8. 1899 - 22. 5. 1977), od 1. 6. 1938. kapetan, 24. 1. 1941. major, 16. 3. jedne ten-kovske divizije, napisao nekoliko elaborata koji govore o pogrenoj nemakoj politici prema 1942. potpukovnik, 20. 4. 1943. pukovnik. (150) Rusiji, u jesen 1943. imao kontakte sa ruskim generalom Vla-sovim i zato dospeo u kuni pritvor, posle Misli se na 392. peadijsku diviziju (hrvatsku) koja se zvala i plava divizija". Ona je osnovana u 1945. napisao nekoliko knjiga. kasarni Delershajm (Doellersheim), Donja Austrija. Komandant im je bio general-lajtnant Hans Mickl (Mikl). Uporedi: Schraml, 229-286.

partizana. Naa ideja o tome da Ukrajince treba pretvoriti u ro-bove, i da emo na taj nain pokriti svoje trokove naoruanja (razlika izmeu proizvodnje ita i njihove svetske cene), takoe je idiotska. Nedavno sam sreo naeg novog efa vojne obavetajne slube u Zagrebu potpukovnika Fon Lasera. On je stari Austrijanac. Saoptio mi je neke informacije o antiboljevikoj armiji Vlasova. Postavio sam mu sledee pitanje: Kakav politiki cilj imamo pred oima kada smo mu ponudili saradnju? On se nee boriti na naoj strani jer imamo lepe oi." Isto sam pitanje postavio sada i Dvingeru. Plavokosi Nemac iz pokrajine Holtajn samo je odmahnuo glavom: Mi se do sada nismo o torn pitanju uopte jasno odredili. Veliku prepreku predstavlja i gaulajter Koh. On je nemaki komesar za Ukrajinu i ima lo, fatalan uticaj na firera. Koh neprestano ubeduje Hitlera u to kako emo mi ipak poraziti Ruse, te da e se pobedonosno vijoriti barjak nacistike Nemake ne samo na Uralu, ve i u Vladivostoku. To deluje kao lek na Hitlerovo bolesno srce, posle toliko razoaranja! Dvinger je sa tenkovskim jedinicama uestvovao u prvom delu vojnog pohoda protiv Rusije. Pre toga ga je Himler pozvao i rekao mu da e posle etiri nedelje biti njegov gost u Moskvi. Himler je odluio da posle sloma Rusije njegov glavni stab bude negde na Uralu. Dvinger mi je na rastanku dao svoja dva spisa. Prvi se bavi Rusijom, a drugi seljakim pitanjem. Zanimljivo je da Dvinger smatra kako nemaki narod nije bioloki dovoljno jak da u kratko vreme naseli predeo oko Varte. A kako bi onda mogao da kolonizuje ogrom-na prostranstva Rusije! Ja sam se sloio s njim da e narod koji kolonizuje jedan prostor biti uskoro pretopljen u narod koji je nii". Ovo se esto deavalo u istoriji. Po Dvingerovom miljenju, kasno je za to da se Rusija podeli u vise autonomnih, manjih drava. Dvinger je, kao i Vlasov, protiv vra-anja starog reima i uspostavljanja carizma u Rusiji. Oni se zalau za novu Rusiju u kojoj e doi do vaskrsnua Ruske pravoslavne crkve, te da se, neogranieno i bezuslovno, vrati zemlja seljacima. U petak uvee (2. jula 1943) bio sam pozvan da prisustvujem krugu ljudi bliskih Vlasovu. Nisam, naalost, mogao da dodem jer sam bio zauzet predavanjem rauna u vezi s kuom. Gospoda koja su me pozvala bila su pomalo ljuta na mene. Posle e mi biti ao to nisam doao. Raspoloenje u Beu je zaista lose. Svi se pitaju kada e rat da se okona. Moe da se zavri danas, a mogue da potraje jo godinama. Naroito se osea mrnja prema Nemcima. Za to su krive i izbeglice iz Nemake. Oni su tokom bombardovanja izgubili sve i sada su, kao beskunici, potraili utoite u Austriji. Ova pojava je za aljenje. Strecijus je tokom svoje poslednje inspekcije naiao na jednu takvu kolonu izbeglica i bio je duboko potresen. On ovde veoma jasno vidi i socijalni problem. Domai posmatraju izbeglice popreko i ne vole ih. To se osea od prvog trenutka kada oni u kafani zauzmu mesto, tamti", domaem apotekaru i policajcu, koji godinama sede za istim stolom. Prirodno je da su i pojmovi vlasnitva postali nejasni kod mnogih izbeglica, tako da bi i ruski komunisti bili sreni kada bi videli kako se izbeglice ponaaju. Neke izbeglice ulaze u kue koje su im pruile gostoprimstvo i veoma brzo izjavljuju kako predmete u kui

(151)

posmatraju kao da im i pripadaju. U petak posle podne bio sam kod Baldura fon iraha. Neposredan povod bio je sluaj Borodajkevica koji se nedavno naao pred partijskim sudom. Reeno je da bude is-kljuen iz sledeih razloga. On je, kao prvo, 1933. uestvovao u radu Dana katolika Austrije (uostalom, i ja sam bio jedan od uesnika). Tom prilikom primio je i priznanje pro ecclesoae et pontifice". Dru go, svoje dete krstio je u rimokatolikoj crkvi, a kum deteta je autor ovih redova i odlazi u crkvu. Tree, odrao je predavanje u Uraniji" i torn prilikom austrijskog cara Franca Jozefa nazvao jednim od ne-makih vojvoda". Borodajkevic i njegova supruga, razume se, duboko su potreseni ovakvim razvojem. Oni spadaju, kao i Lauers, medu naj-vee vernike iz redova nacionalsocijalista. On je do 1932. bio ilegalni clan austrijske partije nacionalsocijalista i do 1932, do anlusa", podneo je teke line rtve. Tek sto je dolo do prikljuenja Austrije Nemakoj, poela je hajka protiv njega premda je on sam bio clan partije.7 Hajgl, generalni direktor Nacionalne biblioteke, i Knol, rektor Visoke kole za svetsku trgovinu, kidisali su na Borodajkevica i jurili ga kao divlju zver. Hajgl i Knol su moji kuni neprijatelji". Branom paru ve je svega dosta i Borodajkevic bi odavno dao ostavku na lanstvo u partiji, ali upravo je imenovan za profesora univerziteta u Pragu, i potvrda njegovog postavljenja za profesora dola bi u pitanje ako bi podneo ostavku na lanstvo u partij i. Sreo sam se sa Baldurom koji me je prijateljski primio u ve poznatoj sobi. Obeao mi je svaku vrstu pomoi u vezi s tim sluajem, pod uslovom da protiv Borodajkevica ne postoje i neke druge optube.

U Glezovim memoarima, knjiga 1, str. 546, primedba 108 treba da se dopuni: Borodajkevic (Borodajkewycz ili skraeno Boro) umro je 3. 1. 1984. u Beu. Opis celog sluaja u vezi sa iskljuenja iz partije data je prireivau ovog dela supruga Hilde Borodajkevic u pismu bez datuma, koje je prireiva primio 26. 3. 1985. U pismu se naglaava odluna inicijativa i podrka Borodajkevicu od strane Horstenaua i dr Vilhelma Hetla (Hottl). Dr Hetl je 24. 3. 1985, iz mesta Altauze, uputio pismo prireivau ove knjige i naglasio: U partiji su postojale tri kategorije saradnika. Prvi su bili stalni lanovi, drugi poasni, a trei dounici. Dr Borodajkevic ak nije bio ni informant, dakle, nije imao nikakve obaveze prema partiji. Njegova stvarna uloga sastojala se u tome da provede vreme sa 'interesantnim' ljudima koji su mogli da mu prue dragocene informacije, no bez ika-kve obaveze prema partiji. Tako je, na primer, princ Karl Anton Rohan poetkom 1943. napisao elaborat o Musoliniju. U njemu tvrdi da e dueovoj vlasti uskoro doi kraj. Hitler je pobesneo na mene kada je uo za taj elaborat."

(152)

Baldur je pourio da prede na druge, opte teme. Govorili smo najvie o Vlasovu. Posle mene u njegovu sobu treba da dode taj Rus. Baldura su ukljuili u celu stvar kako bi on uticao na firera da pristane na Vlasovljev plan. On je spomenuo i Kohov uticaj na Hitlera. Hitler je rekao Balduru, prilikom njegovog poslednjeg boravka u Glavnom tabu, daje za stvaranje jedne autonomne Ukrajine sada suvie kasno. Kada bismo sada Ukrajini dali autonomiju, to bi samo prouzrokovalo neverovatan pad proizvodnje. Baldur je zatim govorio o tome kako se firer nada da e doi do svade u redovima neprijateljske koalicije. On se pre svega uzda u tekoe koje Ruzvelt trenutno ima u Americi. Baldur, ija je majka Amerikanka, odluno je izjavio da se vara svako ko veruje da e Ruzvelt izgubiti na predstojeim izborima 1944. Ruzvelt e izbore sigurno dobiti. Sa Baldurom sam razgovarao skoro jedan sat. Imam utisak da je postao nekako zreliji. On za ovaj nesrean Be jo uvek predstavlja sreu. To sam mu otvoreno i rekao. Da njega nema, kako bi Be izgle-dao. Partijski ljudi koji su u slubi tajne policije jo vise bi divljali... Pre nekoliko dana umrla je gospoa mic. Njen mu je bio na-kratko zatoen u logoru u kome se nalaze ljudi koji ekaju izvrenje smrtne kazne. Tu je Gvido mid uspeo da spase Hornbostela. Sada se osea sasvim dobro. O Adamu jo uvek ne znam nita. U subotu pre podne bio sam kod Bitnera. Stari prijatelj se pre-tvorio u senku od oveka. Njegovo zdravlje je potpuno narueno. On, koji je bio nepokolebljivi optimista i vedar ovek, sada sa mnom raz-govara kao pesimista! Nekada je imao itavu bujicu argumenata kojima nas je ubeivao u nau sigurnu pobedu. Sada je taj izvor presuio. ak se i Borodajkevic tome zaudio. I jo neto karakteristino! Hajgl neprestano vri pritisak na Bitnera da prekine sa rimokatolikom crk-vom. Bitner nam je u jednom trenutku izjavio kako je on daleko is-pred drugih vernika". Kada je imao 16 godina, molio se Vuotanu. On odbija da napusti crkvu. I dalje plaa porez za rimokatoliku crkvu iako je pao u Hajglovu nemilost. Navratio sam kod Kinbeka. Ovo je moja poslednji poseta tokom sadanjeg boravka u Beu. Naao sam ga, kao i uvek, u filozofskom raspoloenju, dakle, savreno ravnodunog prema trenutnoj situaciji. Uvee sam se vratio u Zagreb.

XIV UBRZANI PAD

Jul-avgust 1943.
(153)

Od odluujueg znaaja za krajnji ishod rata, kako verujem, bie dogadaji koji e se odvijati tokom sledeih nekliko nedelja. Dana 10. jula 1943. stigao sam avionom u Solun. Mainu mi je Ler stavio na raspolaganje. Kabina je bila tesna, ali je avion bio brz. Kada smo se nali nad solunskom pomorskom Iukom, mogli smo da vidimo brojna oteenja. Pre nekoliko nedelja neprijateljsko ratno vazduhoplovstvo iznenada je bombardovalo ovaj grad. Stradali su i nasi avioni na aerodromu, koji su bili gusto poreani jedan do drugog, tako daje neprija-telj imao lak posao. Gering je zatraio Lerovu odgovornost zbog ovog propusta, a on mu je odgovorio da nema vise nikakve veze sa ratnim vazduhoplovstvom. Gering je bio iznenaen. Iz aviona smo uli u kola i tada smo saznali da su Amerikanci i Englezi poeli da se iskrcavaju na Siciliji. Ovo je prva pukotina u tvrdavi Evrope koju mi branimo. 1 Vei deo dana proveo sam samo sa Lerom. Otili smo i na izlet na brdo kod Soluna. Bilo je toplo, a put pranjav. Ipak smo naili na nekoliko stabala i nabavili malo vode. Ler mi je priao o svojoj posled-njoj poseti glavnom tabu. U vezi s procenom italijanske situacije, firer nema neki jasan stav. Ler mi je takoe rekao da Gering kod Hitlera vise ne uiva nikakav ugled. Kada su jednom prilikom sedeli za ru-kom, Gering nije mogao Hitleru da da odredeni odgovor. Hitler se onda okrenuo Jaoneku i izgrdio ga ovim reeima: Vi morate bolje da informiete svog efa!" Sve u svemu, za nas dvojicu Austrijanaca ne postoji nikakav razlog da budemo neto izuzetno optimistiki raspo-loeni. Ne jednom doli smo do zakljuka, a i slutimo, da neemo nikada moi da se vratimo kui.
Dana 10. jula 1943. poela je operacija Haski" Operation Husky"). Pet ame-riko-britanskih divizija iskrealo se na Siciliji, kod Sirakuze, kao i etiri amerike divizije kod Dela i Lieta. Nemako-italijanske snage su 12. jula 1943. kapi-tulirale u Augusti i Sirakuzi.

to se slube tie, moje stvari se ne odvijaju ba dobro. Ler mi je privatno, u etiri oka, saoptio da sam od njega dobio odobrenje, te da mogu u Hrvatskoj sve da uradim to mi izgleda kao nuno. Dode li do kapitulacije italijanskog saveznika, nae trupe e umarirati u Dalma-ciju. Ler je zapovednik itavog prostora od Grke pa sve do italijanskog grada Trienta. A desno od Trienta nalazi se teritorija kojom ko-manduje Romel. U vezi s mojom odgovornou, to zvui zaista lepo. Ali, da li e mi Ler zaista i predati komandu? A ta u torn sluaju da radimo sa nemakim poslanikom u Zagrebu Kaeom? Ler i ja smo stalno zajedno, a Kaulbah svoju mudrost prosipa i deli sa Ferom. Prisiljen sam da korigujem mnoge stvari iz istorije, a me-du njih spada i miljenje o prusko-nemakom generaltabu. Bek i Konrad su bili verni sledbenici Moltkea. Nemaki generaltab, izgleda, da nije sledio uenje mudrog oveka i generala Moltkea. Ovo se u svakom sluaju odnosi na trojicu ljudi s kojima imam posla ovde na Balkanu: Fere, Pfaferot, a sada jo i Kaulbah. Svoj trojici nedostaje oseaj za meru. No, i znanje ove trojice oficira nije na visini, a ni so-lidno. Verujem da ni vojna kola u ulici Drajhufajzen nije bila bolja. Nijedan od njih nema potrebnu skromnost. Kada je zapoeo rat, uve-den je zakon kojim se ukida odgovornost oficira koji slue u general -tabu. No, i dalje su vidljiva nastojanja generaltaba da komandante sa fronta stave potpuno pod svoju kontrolu. Ovih dana sam u nekoliko navrata razgovarao sa odvratnim Kaulbahom. Jasno
2

(154)

Gottlob Berger (16. 7. 1896- 5. 1. 1975), zauzimao najvie dunosti u SS-a, od jula 1942. do 1945. lini Himlerov predstavnik kod ministra Rozenberga (za slo-venska pitanja), predsednik Nemakohrvatskog drutva, predsednik Nemako--flamanske studijske grupe, 31.8. 1944. komandant vojnih operacija u Slova-koj, 1.11. 1944. ef za pitanja ratnih zarobljenika, 1940-1945. obergrupenfirer i general SS jedinica, 2. 4. 1949. osuen u Nirnberkom procesu na 25 godina zatvora, a 1951. pomilovan. Erich von dem Bach - Zelewski (Lauenburg, Pommern, 1.3. 1899 - 8. 3. 1972, Muenchen), clan SS-a od 1931, 12. 7. 1934. SS-grupenfirer, 23. 10. 1942. Himlerov predstavnik u borbi protiv bandita, 1. 7. 1944. general SS jedinica, 1962. osuen na doivotnu robiju.

sam mu saoptio odluku da sebe ne dovedem u zavisnost od generaltaba. Dodatna, ote-avajua okolnost kod Fera jeste ta da on politiki ne stoji dobro", jer je nekada bio blizak lajherov saradnik. Mada se ubraja u bolje i kulturnije oficire iz kruga generaltaba, Fere radi sve to se od njega zahteva. Ne postoji nijedna krvolona naredba koju on nee da pro-sledi a da je pri torn jo i ne pootri. Tako postoje zapovesti u kojima se govori o nunosti da se ubijaju ene i deca, i tu vise nije mogue da se izdaju stroa nareenja. Ovo isto vai i za preterivanja" koja se cine tokom borbi protiv partizana. Izdata je zabrana vojnim vlastima da vode postupke protiv nemakih vojnika koji su izvrili mogue zloine nad civilima. Fer je to potpisao, pa ak i dobri Ler koga esto ne mogu da razumem. Liters i Pfaferot su ovde daleko umereniji. Svima nama, razume se, nedostaje dovoljno gradanske hrabrosti, a samo ona ima etinu vrednost. Posledice emo, naravno, mi snositi. Kada sam stigao u Zagreb, rekao sam svojoj pametnoj Anici: Zapamtite poznatu poslovicu iz srednjeg veka, koja se odnosi i na mene: Qui mange du pape en meurt. Ovo e se dogoditi i meni samom." Ja sam, naalost, iste savesti i iz najboljih namera, suvie esto jeo zajedno sa mo-nicima ovog sveta. Vratio sam se iz Soluna u Zagreb, gde sam se zadrao 24 sata, kako bih mogao da prisustvujem sveanom inu preuzimanja dunosti obergrupenfirera Bergera2 i Baha.31 jedan i drugi predstavljaju najbolji primer ljudi iz SS-a i ve su po svom spoljnjem izgledu pravi pred-stavnici sadanje nemaeke nacije. U glavnom tabu SS-a Berger igra vanu ulogu. Tokom boravka u Zagrebu, razume se, nije propustio priliku da podeli poklone: poglavniku je dao lepo graviranu kutiju, ne-makom poslaniku Kaeu lovaku puku, i tako redom. Meni, slava bogu, nita! Hrvatska je ve due postala deo SS-drave. Dve godine smo ima-li sreu da tu gospodu iz SS-a drimo po strani. Ako se ne varam u proceni, krivicu za takvo stanje snosi sadanji hrvatski ministar spoljnih poslova Budak. On je dobar pesnik, a lo politiar. Dok je jo kao hrvatski poslanik boravio u Berlinu, njegov atae za policijske poslove rovario je zajedno sa Bergerom protiv Budaka. Pili su mnogo, brati-mili se i nazdravljali u cast nemako-hrvatskog prijateljstva. Rezultat nije izostao, a odgovornost za to snosi i Kajtelova popustljivost. Prvo je dolo do formiranja SS-muslimanske divizije (islamski Germani). Od dobrovoljnog regrutovanja u tu jedinicu nije ostalo nita osim far-se. U istonoj Bosni je neki SS potpukovnik iz Banata, koji lii na ev-nuha, sveano predao jedinici zelen barjak proroka Muhameda. U Sarajevo je stigao i veliki muftija jerusalimski, koji se ve odavno sta-

vio u slubu SS-a.4 Prilikom formiranja jedinice on je kazao nekoliko lepih rei. Budui komandant muslimanske divizije SS-tandartenfirer Fon Obvurcer5 u Zagrebu potrudio se da razglasi njeno osnivanje. Tuce dobrih ustaa dezertiralo je, i to pravo iz redova Pavelieve telesne garde, da bi se ve to isto vee pokazali, podrugljivo se smejui, pred svojim dojueranjim pretpostavljenim u potpuno novim uniformama SS-a. U Bosni je Obrvurcer, pobornik ideje o muslimanskoj diviziji, proklamovao autonomiju za bosanske muslimane. Tako je

Mohamed Emin el Huseini, veliki muftija jerusalimski, religiozni voa Arapa Palestine. Britanci su ga 1937. smenili. Godine 1941. preao na teritoriju Sila osovine. U prvoj polovini aprila 1943. Huseini je posetio Zagreb, Banjaluku i Sarajevo. Uporedi Hory-Broszat, 156 ff. Herbert von Obwurzer (Innsbruck, 23. 6. 1888 - 26. 1 1945, poginuo u borbama u zapadnoj Pruskoj), od 1919. pripadnik dobrovoljake gvozdene divizije" u Pruskoj, od 1934. u Hesovom tabu, 19391942. slui u Vermahtu, od formiranja do sredine 1943. komandant handar" divizije, od 10. 6. 1944. (155) komandant 15. SS divizije (letonska br. 1), 1944. unapreden u SS-oberfirera.

krenuo sto-pama stare Austrije o kojoj svi bosanski muslimani jo uvek sanjaju. Pred hrvatskim kasarnama stoje ljudi koji nagovaraju bosanske muslimane da preu u SS jedinice. Tako je nekada radio i jedan pruski kralj koji je iveo za vojsku i spavao u kasarni. Hrvatska vlada se pojavila pred Himlerom koji se 5. maja 1943. nekoliko asova zadrao u Zagrebu. Vrhovna komanda Vermahta napravila je program naoru-anja hrvatske vojske, a sada se, evo, u Hrvatskoj formira musliman-ska divizija. U Hrvatskoj je zbog toga nastao haos i to nikoga ne uz-buduje jer je firer oduevljen idejom islamskih Germana". Iza svega stoji velika ideja, a Himler je njen propagator. I na prostoru biveg Sovjetskog Saveza treba da se pod crnim barjakom SS jedinica ujedine svi narodi koji su srodni Turcima. Ovaj plan svesrdno podrava i veliki muftija jerusalimski. U Berlinu se odrava kurs za vode islamskih naroda i njihovih imama. Da ovek zaplae od muke. U martu 1943. Ler je bio u firerovom glavnom tabu. Tom prilikom podneo je elaborat koji se odnosi na uspostavljanje reda u Hrvatskoj. Ler je predloio da ja budem imenovan za opunomoenog pred-stavnika Nemaeke za Hrvatsku. I ta je iz svega ispalo? Kajtel je vodio razgovor sa Himlerom, i onda se vratio Leru, sijajui od sree, rekavi daje sada u Hrvatskoj sve u najboljem redu. SS je spasila Hrvatsku jer e uskoro da poalje pet hiljada nemakih policajaca. Oni e zajedno sa dvadeset hiljada Hrvata i folksdojera formirati sopstvene policijske snage. Kae je napao Lerov elaborat. Ribentrop je elaborat poslao Ka-eu sa molbom da da svoje miljenje. Kae je bio malo povreden ovim elaboratom i zadatak je reio tako to se pohvalno izrazio o stanju u Hrvatskoj. Prikazao ju je kao raj na zemlji. Kao predstavnik voe SS-a za Hrvatsku" uskoro se pojavio SS--brigadenfirer i general-major policije Kamerhofer. I on je u Hrvatskoj odmah poeo sa akcijom prikupljanja dobrovoljaca za svoje jedinice. Hrvatska vlada odmah je, bez prigovora, prihvatila Kamerhoferov plan. Hrvatska vlada je majstor u pruanju pasivnog otpora. Kamerhofer ima iza sebe burnu prolost. Bio je voa ilegalne nacistike para-vojne jedinice u Austriji, u tajerskoj. Jula 1934. morao je da napusti Austriju i postane politiki emigrant. On je sada otiao u Osijek, gde je osnovao sedite folksdojera. On je od partije postavljen i za efa folksdojera. Mecger i ja smo avionom posetili Osijek i jednu kasarnu. Tamo smo sreli i Hrvate koje je Kamerhofer upravo doveo kao regrute u svoju jedinicu. Bili su gladni, prljavi i nosili su pocepane uniforme. Sreli smo i jednog domobranskog podoficira koji je nosio kompletnu uniformu, ali je bio bos. Kada je dobio premetaj u drugu jedinicu, za svaki sluaj su mu oduzeli cipele kako ih u svojoj novoj jedinici ne bi prodao. Mecger mi je, s ironijom, apnuo na uvo: I ti e ljudi za est nedelja predstavljati zakon i vlast!" Pored nas su ve stajali Hrvati koji su upravo obukli nove, plave uniforme nemaeke policije. Bila je to lepa slika. No, kada se sa njima razgovara, oveku se otvara jedan drugi pogled i saznaje za neuvene ljudske drame. Teko da koji drugi rat moe da se uporedi sa ovim, i to zahvaljujui zloinakim planovima nekoliko ljudi. Da li je ikada jedna nacija tako uasno i tako glupo radila kao narod Getea i Betovena! Pred sobom vidim rezultate ludorija pruskog kralja Friderikusa... Da se vratim Bergeru i Bahu i njihovoj poseti Zagrebu. Bilo je ra-dosti, ali i senki. Ovo poslednje se odnosi na posetu kod nemakog poslanika. Kae je morao da ustupi istaknuta mesta kod sveanog ruka dvojici monih ljudi, Bergeru i Bahu. Svemu tome mogu samo da se smejem...

(156)

vio u slubu SS-a.4 Prilikom formiranja jedinice on je kazao nekoliko lepih rei. Budui komandant muslimanske divizije SS-tandartenfirer Fon Obvurcer5 u Zagrebu potrudio se da razglasi njeno osnivanje. Tuce dobrih ustaa dezertiralo je, i to pravo iz redova Pavelieve telesne garde, da bi se ve to isto vee pokazali, podrugljivo se smejui, pred svojim dojueranjim pretpostavljenim u potpuno no vim uniformama SS-a. U Bosni je Obrvurcer, pobornik ideje o muslimanskoj diviziji, proklamovao autonomyu za bosanske muslimane. Tako je krenuo sto-pama stare Austrije o kojoj svi bosanski muslimani jo uvek sanjaju. Pred hrvatskim kasarnama stoje ljudi koji nagovaraju bosanske muslimane da preu u SS jedinice. Tako je nekada radio i jedan pruski kralj koji je iveo za vojsku i spavao u kasarni. Hrvatska vlada se pojavila pred Himlerom koji se 5. maja 1943. nekoliko asova zadrao u Zagrebu. Vrhovna komanda Vermahta napravila je program naoru-anja hrvatske vojske, a sada se, evo, u Hrvatskoj formira muslimanska divizija. U Hrvatskoj je zbog toga nastao haos i to nikoga ne uz-buduje jer je firer oduevljen idejom islamskih Germana". Iza svega stoji velika ideja, a Himler je njen propagator. I na prostoru biveg Sovjetskog Saveza treba da se pod crnim barjakom SS jedinica ujedine svi narodi koji su srodni Turcima. Ovaj plan svesrdno podrava i veliki muftija jerusalimski. U Berlinu se odrava kurs za vode islamskih naroda i njihovih imama. Da ovek zaplae od muke. U martu 1943. Ler je bio u firerovom glavnom tabu. Tom prilikom podneo je elaborat koji se odnosi na uspostavljanje reda u Hrvatskoj. Ler je predloio da ja budem imenovan za opunomoenog pred-stavnika Nemake za Hrvatsku. I ta je iz svega ispalo? Kajtel je vodio razgovor sa Himlerom, i onda se vratio Leru, sijajui od sree, rekavi daje sada u Hrvatskoj sve u najboljem redu. SS je spasila Hrvatsku jer e uskoro da poalje pet hiljada nemakih policajaca. Oni e zajedno sa dvadeset hiljada Hrvata i folksdojera formirati sopstvene policijske snage. Kae je napao Lerov elaborat. Ribentrop je elaborat poslao Ka-eu sa molbom da da svoje miljenje. Kae je bio malo povreden ovim elaboratom i zadatak je reio tako to se pohvalno izrazio o stanju u Hrvatskoj. Prikazao ju je kao raj na zemlji. Kao predstavnik vode SS-a za Hrvatsku" uskoro se pojavio SS--brigadenfirer i general-major policije Kamerhofer. I on je u Hrvatskoj odmah poeo sa akcijom prikupljanja dobrovoljaca za svoje jedinice. Hrvatska vlada odmah je, bez prigovora, prihvatila Kamerhoferov plan. Hrvatska vlada je majstor u pruanju pasivnog otpora. Kamerhofer ima iza sebe burnu prolost. Bio je voda ilegalne nacistike para-vojne jedinice u Austriji, u tajerskoj. Jula 1934. morao je da napusti Austriju i postane politiki emigrant. On je sada otiao u Osijek, gde je osnovao sedite folksdojera. On je od partije postavljen i za efa folksdojera. Mecger i ja smo avionom posetili Osijek 1 jednu kasarnu. Tamo smo sreli i Hrvate koje je Kamerhofer upravo doveo kao regrute u svoju jedinicu. Bili su gladni, prljavi i nosili su

Mohamed Emin el Huseini, veliki muftija jerusalimski, religiozni voda Arapa Palestine. Britanci su ga 1937. smenili. Godine 1941. preao na teritoriju Sila osovine. U prvoj polovini aprila 1943. Huseini je posetio Zagreb, Banjaluku i Sarajevo. Uporedi Hory-Broszat, 156 ff. Herbert von Obwurzer (Innsbruck, 23. 6. 1888 - 26. 1 1945, poginuo u borbama u zapadnoj Pruskoj), od 1919. pripadnik dobrovoljake gvozdene divizije" u Pruskoj, od 1934. u Hesovom tabu, 19391942. slui u Vermahtu, od formiranja do sredine 1943. komandant handar" divizije, od 10. 6. 1944. komandant 15. SS divizije (letonskabr. 1), 1944. unapreen u SS-oberfirera.

(157)

pocepane uniforme. Sreli smo i jednog domobranskog podoficira koji je nosio kompletnu uniformu, ali je bio bos. Kada je dobio premetaj u drugu jedinicu, za svaki sluaj su mu oduzeli cipele kako ih u svojoj novoj jedinici ne bi prodao. Mecger mi je, s ironijom, apnuo na uvo: I ti e ljudi za est nedelja predstavljati zakon i vlast!" Pored nas su ve stajali Hrvati koji su upravo obukli nove, plave uniforme nemake policije. Bila je to lepa slika. No, kada se sa njima razgovara, oveku se otvara jedan drugi pogled l saznaje za neuvene ljudske drame. Teko da koji drugi rat moe da se uporedi sa ovim, i to zahvaljujui zloinakim planovima nekoliko ljudi. Da li je ikada jedna nacija tako uasno i tako glupo ra-dila kao narod Getea i Betovena! Pred sobom vidim rezultate ludorija pruskog kralja Friderikusa... Da se vratim Bergeru i Bahu i njihovoj poseti Zagrebu. Bilo je ra-dosti, ali i senki. Ovo poslednje se odnosi na posetu kod nemakog poslanika. Kae je morao da ustupi istaknuta mesta kod sveanog ruka dvojici monih ljudi, Bergeru i Bahu. Svemu tome mogu samo da se smejem...

U ponedeljak sam sa Kamerhoferom i Bergerom avionom otputo-vao u Bee. Tamo nas je ekao Himlerov avion koji nas je prevezao u Hohvald", tajno ime za Himlerov glavni stab, koji se nalazi kod An-gerburga. Stanovao sam u Himlerovom specijalnom vozu, u salonu vagona gde sam sreo Fon Vojra.6 On je predsednik policije u Drez-denu i roak je feldmarala. Vojr je pametan ovek, a odgovornu funkciju nosi dostojanstveno. Himler je proveo vee sa pesnikom Jo-stom.7 To su udni tipovi koje smo sreli tek sledeeg dana u podne. Slobodne asove sam iskoristio tako to sam otiao u glavni stab Var-limonta, koji se nalazi 50 kilometara od Angerburga. Nismo imali mnogo slobodnog vremena za razgovor. Varlimont se nalazio pod utiskom loih vesti koje je upravo primio sa Sicilije. Firer je veoma razoaran. Primetio sam da je stvar neprijatna, ali da ne mogu da razu-mem razoaranje. Jer, ta smo drugo i mogli da oekujemo? Kako mi izgleda, ovde se ljudi jo uvek, a tu ukljuujem i sam vrh nae drave, hvataju za slamku nade. Varlimont mi je na to odgovo rio: Da, to je tano. Ali, ta drugo da radimo? Ta, mi ne smemo da odmah podemo od lose varijante. Nemamo dovoljno sopstvenih vojnika, pa su nam zato potrebni Italijani!" Ovo je razmiljanje koje ja nikako ne mogu da razumem. Varlimont mi je istovremeno saoptio daje Kajtel predvi deo jedno podruje Balkana na kome e Himler izvesti akciju ienja. Ovde e uestvovati i Bah. Podruje o kome je re jeste vaa voljena Slavo-nija", kako se Varlimont izrazio. Razmiljao sam o tim planovima i kako e uskoro ta regija biti stavljena pod upravu SS-a i, to je najgo-re, na elu akcije bie Bah. To me uasava, i zato sam upozorio Varli-monta. Ova vest, na sreu, ispostavila se kao netana. Bah e postati sef za borbu protiv partizana", i to za ceo svet. Njegovo imenovanje na taj poloaj usledilo je istovremeno sa postavljanjem Voroilova za efa svih partizanskih jedinica, To mi ne izgleda logino. Bah e dobiti sopstveni glavni stab koji se gradi nedaleko od Himlerovog taba. Kao prvo, dobie jednog efa generaltaba Vermahta i prvog oficira iz redova policije. Sada SS postaje sve autonomnija vojna snaga. Jo nije sasvim jasno kako e cela stvar da funkcionie u pogledu trupa za obezbedenje, komandovanje sa fronta i ostalo. Vojr se jedva uzdrao da mu ne izlete

Udo von Woyrsch (Schwanowitz, 24. 4. 1895 - 1982), od 1933. pruski dravni savetnik, 1942. SSobergrupenfirer i policijski general sa seditem u Drezdenu. Hanns Johst (Seehausen, Sachsen, 8. 7. 1890 - 23. 11. 1978, Ruhpolding), studi-rao medicinu, autor nekoliko knjiga, 1929. predsednik nacistike organizacije Kampfbund flier deutsche Kultur", (158) poeziju, oktobra 1935. predsednik Udruenja pisaca Nemake, predsednik Akademije za nemaku 1949. osuden na tri i po godine robije i deset godina zabrane objavljivanja.

sarkastine primedbe. Ja sam utao. Da li treba da se angaujem u pogledu reorganizacije Treeg raj ha? Razgovor sa Himlerom na mene nije ostavio neki naroiti utisak. Gotovo sve vreme je govorio samo Kamerhofer. Odmah posle susreta ukrcali smo se u avion i preko Poljske stigli u Bee, gde je naa maina uzela gorivo. Neobino sam bio dirnut kada sam izdaleka ugledao vrh beke crkve Svetog Stefana jer nisam imao mogunosti da se due zadrim u gradu. No, gde ja jo uopte imam zaviaj! To je jedino mo-da na onom, drugom svetu. Bio sam, na koncu, srean kada se veliki Himlerov avion oko devet asova uvee spustio na zagrebaki aero-drom. Doekao nas je jak, ali prolazan pljusak. U Hrvatskoj vlada veliko uzbuenje. Raspoloenje protiv nas je vidljivo. ovek to osea na ulici, u prodavnicama, svuda. Bez lane skromnosti mogu sa punim pravom da izjavim kako jedinog Nemca koga mi ovde jo imamo da uiva poverenje - predstavlja moja malen-kost. S druge strane, na poslanik Kae, zahvaljujui svojoj bezrezerv-noj podrci ustasama, postao je potpuno nevaan i niko vise ne obraa panju na njega. Meni dolaze svi hrvatski politiari. Odnos sa Kou-tiem, Maekovim predstavnikom, posle kraeg prekida ponovo je us-postavljen. Niko vise, razume se, ne veruje u nau pobedu. Ovde lei najdublji razlog svih nesimpatija i neprijateljstava prema nama. Pacovi se spremaju da napuste brod koji tone. Sicilija je pola izgubljena... U nedelju, 25. jula 1943. uvee, stigla je vest u Zagreb o padu Mu-solinija. Novi italijanski poslanik Petrui8 proveo je to vee sa svojim maarskim kolegom Maroijem. Igrali su karte. Nakratko su prekinuli igru jer ga je neko traio preko telefona. Kada se vratio, njegovo lice je sijalo od sree. Od srea ga je obradovala vest koju je upravo uo. Savetnik poslanstva Justinijani, koji je takoe bio prisutan, novost je primio sasvim drugaije. Bio je pogoden. On je najdue nosio faisti-ki znak. No, i on ga je skinuo u etvrtak.
Luigi Petrucci, od jula 1943. italijanski poslanik u Zagrebu.

(159)

Kako sam to vee proveo sam u svom stanu, za ovu znaajnu vest sam doznao tek u ponedeljak ujutro. Odmah sam pozvao Mecgera kako bih s njim razmotrio novonastalu situaciju. Moja odluka sastojala se u sledeem: da od Vrhovne komande Vermahta zatraim pomo koja bi trebalo da ostane tajna, a koja bi se odnosila na nepredvidene slu-ajeve. Zamolio sam da mi se dozvoli da preuzmem vojnu komandu u Hrvatskoj, ako smatram daje to neophodno, a isto tako da preduzmem odgovarajue mere u unutranjoj politici Hrvatske. Ler je moje pred-loge prosledio Vrhovnoj komandi. No, odgovor je bio potpuno glup. ta mogu o tome vise da kaem. Ministar spoljnih poslova Ribentrop nije se sloio sa mojim predlogom. On je bio ubeden da u sluaju novih partizanskih pobuna (kao da stare uopte vise ne postoje!), vojni komandant Jugoistoka treba da ih jednostavno uniti oruanom silom, a pri tome, oevidno, misli i na sve dosadanje pobune koje se sve vise ire. I komandant Jugoistoka Ler, koji je za ovo saznao od Kajtela, bio je nezadovoljan i pogoen ovakvim Ribentropovim stavom. Sve se svodi na sledeu njihovu mudrost: Operi me, ali pazi da ne budem mokar." Diletantizam koji vlada svetom uistinu je svemoan.9 Pad faizma u Italiji bio je za Nemaku ne samo stvar spoljne politike, nego i od najveeg unutranjopolitikog znaaja. Nije Hitler sluajno u svom govoru u Rajhstagu, 30. januara 1939, ukazao na tes-nu vezu izmedu pobede faizma i nacionalsocijalizma. Kada je pre nekoliko nedelja, za vreme jednog ruka, Hitleru pokazan neprijatelj-ski Ietak koji je bio baen iz aviona, nad Rimom, a u kojem se pre svega traila likvidacija faizma, on je prasnuo u smeh: neto Musolini nee nikada prihvatiti!" Pomisao da bi i sam Musolini mogao da bude sruen nije mu uopte padala na pamet. Ovde lei i razlog zbog koga je Hitleru sada toliko teko da se snae u novonastaloj situaciji u vezi s Italijom. Na osnovu pouzdanih informacija, prva Hitlerova re-akcija kada je primio vest da je Musolini oboren bila je
9

Oevidno je daje umesto prihvatanja Glezovog predloga, dolo do sledeeg razgovora: ADAP, Serie E, Bd. VI, Nr. 207. Kae u poruci Ribentropu, Zagreb, 2. 8. 1943. Razgovor sa generalom Glezom u vezi s blagovremenim pripremama u sluaju negativnog razvoja dogaaja u Italiji: politiki gledano, hrvatska vlada ponovo mora bezuslovno da dobije Dalmaciju. Sa nemake strane ovo treba da bude praeno izjavom Nemake koja podrava ovakav politiki razvoj. to se tie slovenakog dela oko Ljubljane, tu ne treba da se konano precizno izjasnimo, ve treba samo da damo optu izjavu kojom se priznaju sva narodna prava. U pogledu Crne Gore bie nam od koristi da damo izjavu kojom, medutim, ne priznajemo konanu i bezuslovnu nezavisnost ove drave. Muslimanima Sandaka morala bi se obezbediti narodna i kulturna autonomija. Treba da imamo obzira zbog poloaja u Srbiji. Vojno: Hrvati bi trebalo da stvore neregularne vojne organizacije sa kojima bi prodrli u Dalmaciju. Nemaka strana ovu akciju nikako ne sme otvoreno da podrava, ali treba da Hrvatima da oruje, municiju i hranu. Svoje trupe treba da pomerimo na povoljnije poloaje, koliko je to u saradnji sa Italijanima trenutno mogue. Odnos prema partizanskim bandama treba da menjamo i prilagoavamo od sluaja do sluaja. S obzirom na dogadaje uz obalu Jadrana, mogue je da e partizanske bande biti spremne da se prikljue jedinicama hrvatske drave. Prema etnicima moramo biti veoma oprezni. No, iz taktikih razloga, u pojedinim sluajevima ne smemo da prema njima ne pokaemo obzir". Zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj morao bi da ima pravo da zajedno sa Hrvatima krene prema obali Jadrana, i to mora da ima prioritet nad ostalim vojnim merama. Kae je ovo izjavio Glezu. 5 (160)

naredba da due mora da bude osloboen uz pomo elitnih padobranskih jedinica i da ponovo preuzme vlast u Italiji. Brojne zapovesti govore 0 ubede-nju nae komande da e, ukoliko Badoljo prestane da nam bude saveznik, delovi italijanske vojske, a pre svega najvei deo crnih kou-Ijaa", nastaviti da se bore sa nama. Nemacke trupe u severnoj Italiji izgleda da su primile uputstva o tome da prue podrku italijanskim faistima u borbi protiv Badolja i njegovih pristalica. Jedan italijanski faista u Zagrebu ima zadatak da montira ilegalnu radio-stanicu. (Poslanik Kae je u poetku krio njegov identitet. A ta tajna linost, kako sam kasnije doznao, bio je niko drugi do Preciozi, bivi italijanski poslanik u Beu. On je u oktobru 1933. zahtevao od Dolfusa da ja, zbog predavanja o bici kod Kobarida (Isonca) iz Prvog svetskog rata, gde sam lose govorio o borbenim kvalitetima italijanskog vojnika, budem penzionisan u roku od osam sati. Zemlja je okrugla! Nedelju dana posle pada Musolinija, Preciozi je zajedno sa gospoom Kae prebaen u Be i posle toga ne znam nita vise 0 njemu.) Suprotno ovakvim na-dama i naim nastojanjima, pri emu je elja otac svih misli i odluka, govori Kanarisov izvetaj10 koji je on podneo posle susreta sa italijanskim kolegom u Veneciji, a to se dogodilo svega nekoliko dana po Musolinijevom padu. Kako stoji u Kanarisovom referatu, on je bio zapanjen kako su brzo nestali svi tragovi sruenog reima. A slian

O susretu 29. jula 1943. izmeu admirala Vilhelma Kanarisa (Wilhelm Canaris) i generala ezara Amea (Cesare Am) u Veneciji vidi: H. Hohne, Canaris, Mun-chen 1976, 506 f.

utisak imao sam i ja kada sam ovih dana posetio efa italijanske vojne misije u Zagrebu Rea. U njegovoj kancelariji, na zidu, video sam samo eksere i prazne ramove. Sic transit gloria mudni! (Slava je tako pro-lazna!) U Zagrebu je boravila jedna eta crnokouljaa", i to jo iz vremena kada je u Zagrebu boravio Oksilije. Oni su 1 dalje vredno na-stavili da pevaju faistike pesme i da kliu eviva" dueu, fireru, pa ak i Paveliu. Ovih dana, medutim, oni su u najveoj tajnosti zame-njeni jednom etom vojnika iz garnizona u Karlovcu. Re tvrdi da je politika situacija sada u Italiji stabilnija i jaa nego pre. Mecger tei njegovog autanta Levecov-Lantijerija: Dragi Levecove, ti moras da se pripremi da uskoro postane Jugosloven, dakle, Slovenac!" Leve-cov, koji je odrastao u Beu, kae da bi najradije bio Austrijanac. Ovim intimnim stranicama poveravam i ovo: nisam nikada verovao, osim nekoliko nedelja posle rata i pobede nad Francuskom, u mo-gunost nemake pobede. Poraz Nemake za mene, koji sam bio est gost kod pape" (autor misli kod Hitlera, prim prev.), znai i linu katastrofu iz koje, verovatno, postoji samo jo jedan put: onaj koji vodi u dobrovoljan rastanak sa ivotom. Pa ipak, izgleda mi da bi bilo protiv istorijske logike kad se stvari ne bi tako odvijale. Istina, Ler veruje, kao i nekada Frajberg, da bi Englezi, u svakom sluaju, zaratili protiv Nemake, i to zbog isuvie brzog oporavka naeg naroda posle katastrofe iz 1918. Ja ipak mislim da u svetskoj istoriji nije nikada jedan jedini ovek bio toliko kriv za tragediju kao Adolf Hitler. On je u avgustu 1939. zapoeo rat koji je unapred bio osuden na neuspeh i zato je to bio nepromiljen, brzoplet in. Ostavljam ovde po strani pitanje o tome da li bi do rata dolo kasnije, posle 1939, ili ne bi. Hitler se odmah na poetku uhvatio na lepak neuporedivo vetijeg Staljina, a da toga uopte nije bio svestan. Staljin je pristupio savezu sa Engle-zima, i tako su oni sa svih strana okruili i izolovali Nemaku. Sam Hitler je bio ubeden da rat nee dugo potrajati. Vojnicima na poljskom frontu obeao je u jesen 1939, ne bez razloga, da e za Boi biti kod svojih kua. Da se to dogodilo, Staljin bi izvukao deblji kraj, a ne Hitler. Malo je

(161)

verovatno da bi Staljin mogao tako lako da dobije ansu da napadne Finsku, da baltike drave prikljui Sovjetskom Savezu, a da Besarabiju i Bukovinu otrgne od Rumunije. Hitler je, medutim, bio taj koji je izigran - a ne Staljin. Hitler nije bolje proao ni sa vojnim savezima koje je sklopio. Posle pobede nad Francuskom, kada je Hitler bio na vrhuncu svoje slave, njegov elini partner", Italija, nije vise mogla da izdri i da nemo posmatra kako Hitler osvaja jedan pobedniki venae za drugim. Posle nemake pobede nad Francuskom, i Italija je reila da napadne Francusku, a to je bila sasvim besmislena ideja. Italijanski napad na Francusku, ak daje izveden inteligentnije, onemoguio je istinski, dugotrajan dogovor Nemake sa Francuskom. Nadalje: Italijani su se upustili i u grku vojnu avanturu, iji je glavni zagovornik bio grof ano. Zbog nedovoljne borbenosti i slabe vojne snage Italijana morali smo da krenemo u severnu Afriku, a afriki front bio je polazna taka naih kasnijih poraza. Sukob sa Rusijom, u meduvremenu, postao je zaista neizbean. Politika pozadina, koja je bila osnova nae borbe, bila je toliko nelogina, daje teko zamisliti da neto idiotskije od toga moe da postoji. Umesto da u Sovjetskom Savezu pridobijemo na nau stranu sve snage koje bi mogle da nam budu korisne: autonoma-e, crkvu, seljake koje elimo da oslobodimo - mi smo krenuli u rat protiv zemlje koja broji dve stotine miliona ljudi, i to sa javno prokla-movanim ciljem da od njih elimo da napravimo robove Nemake! Posledice ovakve nepromiljene politike osetili smo ve u prvoj ratnoj zimi. Mora da se prizna i ovo: Japan nas je u toj situaciji spasao jo vee nevolje jer je zaratio sa Amerikom. No, po koju cenu! Zar pre-lazak azijskih kolonija, kojima su do jue upravljali belci, u ruke utih majmuna sa drveta", kako Kinezi nazivaju Japance, nije bio gubitak Zapada, odnosno one nove Evrope od koje smo mi toliko oekivali?! Ne znai li oslobaanje" Indije, ako posmatramo iz istorijskog ugla, poraz belog oveka"? Rat protiv boljevizma svakako bi imao puni smisao. No, ovo bi vredelo samo u sluaju daje front bio drugaiji: Evropa i anglosak-sonski svet da zajedniki udare protiv Rusije i Japana! Poetak Iudosti nagovestio je i ovaj dogadaj: kada je Ribentrop stigao u London kao novi ambasador, engleskog kralja je pozdravio sa hajl Hitler". Uz sve do sada izreene kritike ovome valja dodati i bezgranino nerazumnu i kretensku politiku koju mi vodimo u okupiranim zemljama. Prvo se pokualo sa istrebljenjem Poljaka, a u najmanju ruku sa unitenjem njihove inteligencije. Posle toga dolo je na red glajh-altovanje" (vladavina jednoumlja") u Norvekoj i Holandiji. A onda

smo planirali da formiramo veliku dravu Burgundiju koja bi se uve-ala na raun Francuske. Vodili smo, preko Birkela i Vagnera, zloi-nako glupu politiku u Alzasu i Lorenu. Pasivno smo posmatrali i po-dravali zloinaki reim u Hrvatskoj. Ludilo velikogermanskog raj-ha", sa pozivom folksdojerima u celom svetu da se nasele na istoku Evrope,
Poziv za osnivanje Nacionalnog komiteta slobodne Nemake objavljen je 10. jula 1943. u listu Das freie Wort" (Slobodna re), a samo osnivanje sledilo je dva dana kasnije, 12. 7. 1943. Kampanja za Savez nemakih oficira" poela je 16. avgusta 1943. Uporedi: B. Scheuerig, Freies Deutschland. Das Nationalkomitee und der Bund Deutscher Offiziere in der Sowjetunion 1943-1945, 2. Auflage, Muenchen 1961. A. Fischer, Die Bewegung Freies Deutschland" in der Sowjetunion: Widerstand hinter Stacheldraht? In: Der militaerische Widerstand gegen Hitler und das NS-Regime 1933-1945 (Vortraege zur Militargeschichte, BD. 5), Herford 1984, 187-206. Heinrich Graf Einsiedel, roden u Potsdamu 26. 7. 1921, porunik ratnog vazduhoplovstva. (162)

u Poljskoj i Rusiji. Koliko nesree e nam doneti samo ta lu-dost! Reenje slovenakog pitanja, ime se Himler toliko ponosi. Italijanska politika na Balkanu, koja je doprinela tome daje nemogue uvesti red u ovom nemirnom delu Evrope. Svetom vladaju ludaci. Stvar, naalost, nita bolje ne stoji ni sa ljudima koji se nalaze iza rovova, dakle, sa inteligencijom. Ovim se ponovo vracam na pitanje Italije. Ta zemlja pod Badoljovom vladom eli da prestane da ratuje. Ova namera nije jasna samo naivnim ljudima kojih kod nas ima. Njih sam opisao u ovim svojim zabelekama. ta u ovoj situaciji rade Cer-il i Ruzvelt? Umesto da podre Badolja i njegove ljude, oni reaguju uzdrano i kruto, te se u svom odgovoru pozivaju na Dogovor iz Ka-zablanke, u kome stoji da Amerika i Velika Britanija zahtevaju od Nemaeke, Italije i Japana bezuslovnu kapitulaciju". Ovim, naravno, teraju Italijane da ponovo zagrle Nemce. Ono to je, dugorono gle-dano, jo vanije - ovim oni seju seme komunizma u Italiji. Ovim po-tezima London i Vaington pomau zapravo Rusiji. Moskva e tako moi da izade na obale Sredozemlja, do Italije, i to bez borbe. Jedini pametan dravnik jeste, naalost, Staljin. Ovih dana on je iznenadio svet osnivanjem Nemakog oslobodilakog odbora.11 U ovom odboru kao zarobljeni ratni oficir nalazi se i jedan Bizmarkov praunuk. 12 Uvek se iznova pojavljuju i ire glasine o tajnim vezama izmeu Hitlera i Staljina.13 Staljin je pre nekoliko nedelja, navodno, poslao svoje izaslanike u Stokholm. U pitanju su bila dvojica istih Jevreja", a oni, kao takvi, nisu mogli da budu prihvaceni kao nasi pregovaraki partneri. No, ovim jo nije izgovorena poslednja re. Na dobri Zigfrid Kae poneo se veoma udno kada je stigla vest o padu faizma u Italiji. Odmah je uzeo Badoljovu knjigu o Abisinijs-kom ratu.14 Sa zadovoljstvom je primetio da je Badoljo u predgovoru svoje knjige vise puta govorio o faistikoj" Italiji i zakljuio kako autor, dakle, ne moe da bude antifaista. Uskoro se pojavila lista sa novim ministrima Italije. Kae se od srca obradovao kada je medu novim nosiocima visokih dravnih funkcija naao i imena ljudi koji su primili Musolinijeva odlikovanja. U prvom trenutku ova vest je delo-vala veoma umirujue na Kaea, a Kamerhofer i ja smo se tome slatko smejali. Poglavnik je ve u ponedeljak uvee pozvao Kaea i mene da ga posetimo. Ja sam stigao neto pre Kaea. Paveli i ja smo se sloili da e Italija uskoro da prestane da ratuje. Malo kasnije stigao je i Kae. On je bio potiten kada je uo nae miljenje. Poglavnik je pitao ta u takvoj situaciji da se radi. Kae je odgovorio uopteno, sa mnogo umirujuih rei. A onda je doao red na mene, i ja sam rekao ovo: Poglavnie, vremena su ozbiljna. Vi morate da mislite na to da stvorite vladu od ugleda, koja e se osloniti na iri sloj drutva i koju e onda voditi predsednik vlade." Paveli je bio malo iznenaden mo-jim izlaganjem, a kada se pribrao, zamolio me je da mu podrobnije ob-jasnim svoje miljenje. Odgovorio sam: Da u vladu uu i iz Hrvatske seljake stranke." Dobri, priglupi Kae nije razumeo ni znaenje koje za hrvatsku unutranju politiku ima pitanje Dalmacije. Poglavnik i ja odmah smo se sloili oko sledeeg: u trci do dalmatinske obale ne mogu prve da stignu ni englesko-amerike snage, a ni partizani, ve is-kljuivo Nemci i Hrvati. Moj zadatak sledeih nedelja sastojao se u
U junu 1943. upuena je najnovija sovjetska ponuda kojom se nude granice iz 1939. Hitler je ponovo odbio ovaj predlog. Uporedi Martin, 102 f. Pietro Badoglio, La guerra d'Etiopia (Etiopijski rat), na nemaki preveo Eugen (163)

Dolman (Eugen Dollmann). Predgovor napisao Benito Musolini, Muenchen,

tome da to objasnim i onima gore", odnosno, naoj Vrhovnoj komandi. Ja sam ak sastavio i jednu proklamaciju. No, za sada svi moji na-pori izgledaju uzaludni. Na stvari se, eto, ve due gleda onako kako bismo eleli da one jesu, a ne kakvo je stvarno stanje. Ovo je zabri-njavajui znak koji govori o naoj unutranjoj slabosti. Iz svakog lanka nove italijanske tampe koja se oslobodila tereta faizma, koja je, dakle, izvrila proces defaizacije", govori enja prema nekom donekle pravednom miru i koji ele ve danas, a ne tek sutra. Varlimont nas je obavestio o razgovoru koji je voen izmeu Ribentropa i novog italijanskog ministra spoljnih poslova Guarilja. 15 Susretu su pri-sustvovali i Kajtel i Ambrozio.16 Rezultati razgovora bili su za nema-ku stranu zadovoljavajui". Varlimontu sam estitao na uspehu, a on mi je odgovorio: Ja znam vae miljenje." Ipak, dugo se raspravljalo o zajednikoj izjavi do koje onda nije ni dolo. Dakle, kako Varlimont stvar vidi, susret onda i nije bio tako zadovoljavajuci. Ovaj politiki stav, kao da", doveo je, prirodno, i do vojnog sta -va. Nemacke trupe dobile su razna pojaanja. Neke, medutim, izgledaju kao SS divizija Nordland".17 Sledeih dana divizija treba da stigne u Hrvatsku. O toj diviziji priaju se uda i to da e ona mnogo znaiti u pogledu ojaanja naih snaga u Hrvatskoj. A onda smo primili prvo preciznije saoptenje. Divizija se zaista sastoji od 24.000 boraca. Ona e se kasnije podeliti u dve divizije, te je zato ve i sada na putu jedna SS komanda korpusa. Od 24.000 vojnika njih 12.000 su Nemci iz Erdelja (ili Transilvanije, danas u Rumuniji, prim, prev.), 7.000 Holanani, Danci i Norveni, a 5.000 su Nemci iz Nemake. Da li e ovih 7.000 Holanana, Danaca i Norveana biti dobri propagatori Treeg rajha, to e tek vreme poka-zati. U redovima partizana ve se nalazi nekoliko vojnika iz Alzasa, koji su sluili pod Braunerovom komandom. No, kako e se pokazati ova slavna divizija (ili korpus) koja treba pod
15

16

17

Raffaelle Baron Guariglia, roden u Napulju 19. 2. 1889, od 27. 7. 1943. do 30. 9. 1943. italijanski ministar spoljnih poslova. Razgovor u Tarviziju voden je 6. avgusta 1943. Italijanima je bilo stalo da dobiju na vremenu. Razgovarali su o zakljuivanju jednog separatnog mira sa Sovjetskim Savezom i o nemakoj reenosti da rat nastave i u Italiji. Uporedi: Deakin, 578-581. Jedanaesta SS dobrovoljaka tenkovska divizija Nordland" osnovana je u julu 1943. na poligonu Grafenver, a formiranje je okonano u Hrvatskoj, i to izmeu septembra i novembra 1943. Divizija je sastavljena od SS tenkovskog puka 23. norge" (norvekog br. 1) i 24. danmark" (danskog br. 1) i te su se jedinice od septembra do novembra 1943. nalazile u sastavu 2. tenkovske armije, a u decembru 1943. prikljuene su armijskoj grupi Sever". Generalna komanda III (germanska) SS-tenkovski korpus osnovan je 13. 4. 1943. takoe u Grafenveru. Od septembra do novembra 1943. ova vojna formacija predvodila je do konca rata na Balkanu SS germanske" tenkovske jedinice (11. tenkovsku diviziju, brigadu . Nederland" (Nizozemska), Langemark" i Wallo-nien", a od decembra 1943. prikljuena je armijskoj grupi Sever".

Ferovom komandom da krene u akciju zaposedanja obale izmedu Rijeke i Zadra? Njih ipak ima 17.000, ali poseduju
(164)

samo 3.000 puaka, te tuce tekog naoruanja i nekoliko topova. Sa tim snagama mi treba da zaposednemo veliku teritoriju juno od Zagreba pa do Banjaluke. Korpus trenutno ne ras-polae nijednim vojnim telefonom. Mecger je s pravom primetio da e te jedinice, odnosno njihovi ljudi za vezu biti prisiljeni da skoknu do prve kafane kako bi mogli da telefoniraju. Komanda korpusa raspolae sa etiri do est hiljada boraca. Ovo-me valja dodati i prilino areno naoruanje SSjedinica generala Staj-nera.19 Pfaferot namerava da te jedince prebaci u Zagreb. Brauner, koji raspolae sa svega nekoliko bataljona, morao je da napusti Zagreb. Reio sam da zbog novonastale situacije otputujem u Solun. Ne bi bilo dobro, pre svega iz politikih razloga, ali ni zbog bezbednosne situacije, da se glavni grad Hrvatske potpuno prepusti vlasti SS-a. Ve sam sasvim realno mogao da zamislim da e dobri nadbiskup Stepinac mo-rati uskoro da napusti svoju palatu kako bi napravio mesta za visoke oficire iz SS-jedinica! Pukovnik Kaulbah primio je od Pfaferota u subotu, 7. avgusta 1943, u Banjaluci vane informacije, a mene je obavestio tek 36 sati kasnije. Ja sam po drugi put pobesneo. Ovo je sasvim protiv moje pri-rode. Urlao sam i udarao po stolu. Kada sam se smirio, duboko sam se stideo svog ponaanja. Mecger je posredovao i nekako nas izmirio. Sledeeg dana, 10. avgusta, ukrcali smo se u avion za Sarajevo. Iz Sarajeva smo uli u kolski avion ju-52". Posle troasovnog leta stigli smo u Solun u jedan sat posle podne. Ler je kao i uvek bio ljubazan. Ugostio nas je jednostavnom veerom. On lino malo jede. Posle ru

Felix Martin Steiner, roden 23. 5. 1896, lan nacionalsocijalistike stranke, od juna 1936. komandant peadijskog puka Deutschland" (Nemaka), od septembra 1940. general-major SS-jedinica, od maja 1943. komandant HI SS-tenkov-skog korpusa, u januaru 1945. vrhovni komandant 11. armije

ka smo krenuli motornim amcem ka jednom kupalitu. Ja se nisam kupao jer ne volim morsku vodu. Sem toga, imam debeo stomak, pa mi ne priinjava zadovoljstvo da ga pokazujem pred publikom. Bilo je veoma toplo. Jedino mi je smetala debela kragna uniforme. Meni inae ovog leta veoma prija toplo vreme. Uvee smo razgovarali i ja sam se odmah izjasnio daje moja glav-na elja da SS drim podalje od Zagreba. Istovremeno sam doznao da je dolo do promene u komandovanju na Jugoistoku. Prvo je bilo za-miljeno, dakle, pre pada Musolinija, da se formiraju dve armijske grupe. Jedna da stoji pod Romelovom komandom u Solunu, a druga pod Lerovom u Beogradu. Sve je ve bilo pripremljeno, Romel je ve stigao u Solun i odmah postavio ovo pitanje: zato nae snage jo nisu evakuisale celokupno grko stanovnitvo? A Grka ima sedam miliona stanovnika! Upravo je krenuo avionom sa solunskog aerodroma kako bi iz vazduha mogao da snimi situaciju, a onda je stiglo nareenje da mora da se vrati. Mora da preuzme komandu nad nemakim tru-pama u severnoj Italiji. Tako e on, verovatno, biti moj sused, sa zapadne strane. U Veroni je 19. jula 1943. dolo do sastanka Musolinija i Hitlera. Musolini je jo uvek delovao samouvereno.

Uporedi: W. Hubatsch, Hitlers Weisungen fur die KriegsfUhrung 1939-1945, Frankfurt/Main 1962, 218-221, 224-227. Weisung 48: Vrhovni komandant gru-pe armije F" (generalfeldmarsal Fon Vajks) dobio je komandu nad svim nema (165) -kim trupama na podruju Balkana. O susretu Musolinija i Hitlera 19. 7. 1943. u Veneciji (u Feltreu) uporedi: Dea-kin, Brutale Freundschaft, 461-482.

Hitler je svom prijatelju rekao da namerava da postavi Romela za vrhovnog zapovednika nad celokupnom italijanskom armijom. Due je zahvalio na ovom predlo-gu i njegovoj brizi za Italiju. Ler je srean to Romel nije ostao na Balkanu. Romel je jedan hrabar voa gerilskog naina ratovanja i nita drugo. Ovo se verovatno odnosi i na jo jednog Hitlerovog miljenika, na general-pukovnika Ditla (Dietl). Njegovo lice deluje veoma glupo. Barem takav utisak ostavlja na fotografijama koje naa tampa neprestano objavljuje. Komandu nad Balkanom nije dobio Ler, kako bi bilo po pravdi, nego novi zapovednik armije grupe F", feldmaral Vajks, koji se ub-raja meu osvajae" Austrije. Poznajem njegovu enu. U njihovoj sam kui bio gost kada sam 1938. u Nirnbergu prvi i poslednji put prisustvovao Danu nacionalsocijalistike partije. Kada sam stigao u Solun, Vajks je leao bolestan, u apartmanu hotela Mediteran". Imao je groznicu. Papatai ga je dobro sredio. Otiao sam da ga posetim i obojica smo se obradovali to s vremena na vreme moemo slubeno da se vidimo. On je planirao da posle dva dana otputuje u firerov glavni stab. No, on jo uvek lei u krevetu (kraj avgusta), u Solunu. I inae je bolestan ovek. ef generaltaba u armiji feldmarala Vajksa bie, kako sam tek kasnije saznao, general-potpukovnik Fere. Ovome se mnogo ne radu-jem. On mi nije naroito sklon, a i inae ne vredi mnogo. Ipak, nadam se, da u biti u mogunosti da se s njim sreem to je mogue rede. Ler po svom imenu ostaje vrhovni zapovednik celokupne nemake armije za Balkan, ali, u stvarnosti, bie degradiran na vrhovnog komandanta samo jedne armije. Privremeno, Ler e da komanduje i l l . italijanskom armijom (zapovednik je general Vekijareli, bivi italijanski vojni atae u Beu), koja se nalazi u istonoj Grkoj. Oevidno je da Vrhovna komanda lose postupa sa Lerom. On bi trebalo da ima komandu samo nad Grkom i ostrvima (Krit i Dodekanes). Severnim delom Balkana, koji ukljuuje i Hrvatsku, komandova-e peadijski general Renduli, a bie zapovednik i tenkovske armije broj dva. S njim sam mnogo godina imao bliske kontakte u vreme kada je jo bio kapetan i major, posle prevrata 1918. Kasnije je on postao austrijski vojni atae u Parizu. Bio je smenjen sa tog poloaja jer je bio pristalica nacionalista, a jo vise zbog svoje ene, roene u Italiji. Od tog vremena oni su postali moje najbolje muterije", jer sam radio u vojnom arhivu. U Nemakoj je Renduli ve tada postigao veliki ugled kao autor vojnih taktika. Posle prikljuenja (anlusa") Austrije Nemakoj Renduli je odmah imenovan za efa generaltaba XVIT armijskog korpusa (Kinic, Be). Ve prvih nedelja Hitler ga je zapazio jer je o francuskoj armiji dao precizne procene. Za razliku od nemakih kolega, Renduli je predvidao da e Francuzi, u sluaju ne-makog napada, pruiti veoma slab otpor. Njegovo miljenje pokazalo
Nella Renduli (Trst, 4. 12. 1886 - 20. 11. 1974, Line), roena Cebl, kerka ka-petana fregate, udala se 4. 9. 1916. u Beu za Lotara Rendulia. Uporedi: Anna Renduli, ...und die Segel ziehen vorueber... Ein Leben, Wels 1966

(166)

se kao tano. Ovaj susret dogodio se u tamersdorfu, u oficirskoj kan23

tini vojne formacije dojmajster". Kada je poeo rat, Renduli je u saobraajnoj nesrei izgubio sta-rijeg sina. Sada uiva glas velikog vojnika koji je nedavno, u Rusiji, kod Orela, komandovao sa pet divizija. 24 Renduli me je posetio, a pre toga primio je odlikovanje hrastov list". Austrijska odlikovanja on vise ne nosi.26 Ja sam se vratio iz Soluna u Zagreb, a malo posle toga Renduli je stigao u Zagreb. Saekao sam ga na aerodromu i to je veoma laskalo njegovoj sujeti. On se prema meni ponaao krajnje ljubaz-no i iskreno. Pre toga primio ga je firer koji mu je rekao sledee: Va je zadatak da u Hrvatskoj vlada mir, da Srbija ostane pokorena i slaba, te da branite morsku obalu od Rijeke do granice Grke." Sper je ot-pratio Rendulia do kapije i kazao mu: Vi ste dobili jedan veoma lep zadatak!" Zadatak je lep, to je tano. No, pri tome ovek moe da iz-gubi cast i ugled. Izgleda da Renduli tako ne osea. Govorio sam mu o looj situaciji i raspoloenju u Hrvatskoj i dodao da nas niko u Zagrebu vise ne posmatra kao pobednike. On se mnogo iznenadio ovim recima, a onda se uspravio i patetinim glasom, koji govori da iskreno tako i misli, rekao: Ovde e se oni grdno prevariti." On veruje da je sada jo potrebnije nego ranije jedno duboko nacionalsocijalistiko vaspitanje vojnika i oficira. U svom korpusu on ima, kako ree, slava bogu, hiljadu procentnog nacistu"27 koji je ef njegovog taba i koji ga u torn pogledu potpuno podrava. U poetku su stariji oficiri bili skeptini prema toj ideji, ali e uskoro njegova predavanja da se pojave u obliku knjige namenjene celoj armiji. Ovaj ovek nije glup i imao sam nameru da mu postavim nekoliko pitanja. No, ja sam utao i za-dovoljio sam se da ga na kraju upitam za miljenje o ruskom ratitu. Renduli mi je rekao da Rusija ne moe vojniki da se porazi. Nismo razgovarali o tome kako on zamilja kraj rata. Da se vratim Solunu. Razgovarao sam sa Lerom i Ferom. Reeno je da moj nadredeni bude feldmaral Vajks. to se teritorijalnih pitanja tie, ja sam podreen vojnom zapovedniku za Jugoistok, koji ima sedite u Beogradu i koji istovremeno vodi vojnu upravu u Srbiji. Ovu funkciju dri peadijski general Felber.28 Kako sam uo, on je prijatan, fini ovek. Komanduje i jednom specijalnom vojnom jedinicom u Grkoj. Ceo taj aparat, udno, ne stoji pod Vajksovom komandom, ve njim zapoveda general-potpukovnik Vagner. On je iz Vrhovne komande vojske. Feldmaral Vajks ima pravo da izdaje naredenja samo u stvarima koje se odnose na uske potrebe trupa. Zato da stvar po-jednostavimo kad moe i komplikovanije?
Vidi: Renduli, Soldat in stuerzenden Reichen, Muenchen, 1965, str. 210 f. i str. 220: U vreme mog boravka u tokerau, kada je Hitler mnogo drao do mog miljenja, oseao sam samo jedno: da je to negativno poelo da deluje na moje duhovno ja. Ne nalazim drugu re. No, ovo delovanje je uskoro nestalo..." O ofanzivi sovjetskog Zapadnog i Brjanskog fronta protiv 2. tenkovske armije" (Heresgrupe Mite") oko orelskog luka (kod grada Orela), koja je zapoela 12. jula 1943, a glavnina udara bila je usmerena protiv XXXV korpusa; uporedi takode L. Renduli, Gekaempft, gesiegt, geschlagen, Wels 1952, 132-148. Isto, str. 170. Renduli je primio nekoliko odlikovanja: a medu njima 18. 1. 1945 dobio je hrastov list sa maevima jednog viteza kao vrhovni zapovednik 20. brdske armije. Helmut Staedtke, Minhen, 30. 8. 1905, od 1.4. 1942. potpukovnik, januara 1943. sef generaltaba XXXV armijskog korpusa, 1. 4. 1944. general-major, 26. 4. 1945. komandant 198. peadijske divizije.

(167)

Kaulbah odlazi. Ovu vest sam saznao tek posle nekoliko dana. Dolazi kod artiljerijskog generala Badera koji je upravo imenovan za komandanta XXII armijskog korpusa. Bie njegov ef generaltaba. Od srca sam se obradovao ovoj promeni. Umesto Kaulbaha, razume se, odmah su mi poslali Prusa, nekog potpukovnika Fon Zelhova. 29 On nije tako mlad, ali je sluio u 1. gardijskom puku, a posle Prvog svetskog rata vise godina bio je Zektov adutant. Moj pokuaj da dobijem Munkela koji je u Beogradu, Martela ili Zajdla, koji ve nekoliko nedelja pripada mom tabu, propao je. Zelhov je debeo i prijatan ovek. Odmah sam mu rekao da ja, kao prvo, ne dozvoljavam da me neko tretira za neto kao neko maloletno dete, kao drugo, nisam prijatelj birokratskih mieva, i, kao tree, volim ljude koji, i kada se suoe sa ozbiljnim problemima slube, ostaju vedri. Zelhov potie iz zemljo-posednike porodice iz lezije i pripada starom plemikom rodu. Prilikom prvog razgovora ostavio je na mene prilino dobar utisak. NjeHans Felber (Wiesbaden, 8. 7. 1889 - ?), od 1. 10. 1938 general-major, 25. 10. 1940 - 13. 1. 1942. komandant XIII armijskog korpusa, 15. 8. 1943. vojni zapovednik za Jugoistok (Balkan), 26. 9. 1944 - 27. 10. 1944. vrhovni komandant nemake armije za Srbiju, 22. 2. 1945 - 25. 3. 1945. vrhovni zapovednik 7. armije. Kurt Alexander von Selchow (Rudolstadt, 14. 5. 1888 - 6. 12. 1967, Zapadni Berlin, Zehlendorf), od 1. 6. 1939. potpukovnik.

gov prvi korak u novoj slubi bila je molba da mu se odmah odobri dvonedeljni odmor, i ja sam mu to odobrio. Mecger u tome vidi dobar znak. Mecger je i Kaulbahu, koji se oprostio od nas, rekao da njegovo ponaanje nije bilo korektno. Kaulbah je Jupeu30 priznao daje poinio najveu greku u tabu, a ona se odnosila na organizaciju hrvatske vojske. Ja sam ga zbog toga ukorio. Moji dnevniki zapisi su haotini. No, to i nije vano. Ne znam da li sam ve pominjao Jupea. On je generalpotpukovnik koji mi je do-deljen za specijalne zadatke i kontrolie formiranje novih hrvatskih vojnih jedinica. Jupe, istina, nije strunjak za regrute, ali ima dobre veze sa visokim oficirima. Oni, medutim, ne mogu da ga odbrane kada napravi tako krupnu greku kada, na primer, regularnu diviziju zameni lovakom divizijom (iz Srema). U Glavnom tabu Vermahta upozorili su me na to da njemu ne treba poveravati nikakav posao koji ima veze sa pisanjem. Sada on sam ima jedan tab i u njemu se nalazi i ef taba. I tako redom. Imam utisak da bi on voleo da dode na moje mesto. U torn sluaju, mora da pouri. No, ve je vreme da ja najzad napustim" Solun. Moram dajavim itavu seriju veselih dogaaja. Kada smo leteli iz Soluna prema Sara-jevu, trebalo je da nam u susret krene ista maina ju" kao pratnja. Avion nije bio smeten na glavnom aerodromu Rajlovac nego na jednom manjem. No pre naeg dolaska partizani su napali taj mali aerodrom i zapalili sve avione. Unisteno je 17 aviona, od kojih pet nemakih. Najzad je, na dan naeg dolaska, iz Sarajeva poletela jedna kolska maina ju", kako bi nas pratila tokom leta od Soluna do Sarajeva. Avion je brzo morao da se vrati u Sarajevo i prisilno spusti jer je imao kvar. Postavilo se pitanje kako da se mi vratimo. Tako smo ruali sa efom taba

" Hans Juppe (Schweidnitz, 30. 10. 1889 - ? ), od 1. 8. 1940. general-major, 1. 8. 1942. generalpotpukovnik, 15. 8. 1942 - 28. 2. 1943. general za specijalne zadatke pri nemakom generalu u Zagrebu (kod Gleza), 10. 10. 1943. glavni inspektor za hrvatsku vojsku, 15. 1. 1945. nemaki general za hrvatsku vojsku. (168) 31 Sigismund von Falkenstein (Munster, 14. 9. 1903 - 2. 6. 1972, Buckeburg), od 1. 5. 1944. general-major, posle Drugog svetskog rata u Zapadnoj Nemakoj bio brigadni general Bundesvera.

vazduhoplovaca, pukovnikom Fon Falkentaj-nom.31 On se spremao da nam stavi na raspolaganje jednu mainu hajnkel" kada se na aerodrom spustila nemaka maina do". Njen pilot je bio hrvatski potpukovnik Rumler koji je upravo primio odlikovanje gvozdeni krst drugog reda. On je sin generala Rumlera. Mi smo, sreni, odmah uli u avion i tako napustili Solun. Let je bio praen divnim vremenom, videli smo lepo plavo nebo iznad Prespan-skog i Ohridskog jezera, onda smo leteli iznad Tirane, Skadarskog je-zera, koje je gotovo presuilo, i uIi u zaliv Boke. Rumler je bio odva-an, kao i svi hrvatski piloti, leteo je nisko iznad predivnog kraj a, a u meni se probudilo seanje na dane kada sam kao pitomac vojne akademije imao poslednje kolske manevre. Seam se i naeg izlaska kada smo bili u Kotoru, i Medinhen" i ja smo u prekrasnoj letnjoj noi krenuli prema vojnoj koli za plivanje. Zbog bubavaba nismo mogli da spavamo. Sve ovo me podsea na neto kao izgubljeni zaviaj". Kako je bilo divno to carstvo Habzburgovaca! Rumler je leteo iznad samog mora u Kotorskom zalivu. Iznenada se naa maina zatresla. Pogledao sam pilota koji je bio iznenaen, ali se ipak nije mnogo uzbudio. Leteli smo dalje, blizu Dubrovnika. Video se predivan trg Stradun. Ovde sam sa grupom pitomaca pio kafu i divio se lepim enama. Preleteli smo usee Neretve, poluostrvo Pelje-ac i produili prema Splitu. I na ovom poslednjem delu puta more je bilo prelepo. Levo od nas vide se brojna ostrva koja sam kao osnovac znao napamet. Istina, tada su nosila italijanska imena. Desno od nas pruala se strma stena, nekoliko stotina metara visoka, da pogledom nisam mogao da je obuhvatim. Rumler je prvo nameravao da leti di-rektno u Zagreb. Iznad Splita je naglo okrenuo mainu u smeru severo-istoka. Prvo smo leteli iznad alosnog kra i nita manje tunog Li-vanjskog polja, a onda iznad divnih umovitih planina. Imao sam neki nelagodan predoseaj. Kada smo sleteli na sarajevski aerodrom, poka-zalo se daje moja slutnja bila opravdana. Jedan propeler aviona bio je ozbiljno oteen. Oteenje se dogodilo u trenutku kada je Rumler leteo suvie nisko, pa je u Kotorskom zalivu dodirnuo povrinu mora. Smrt smo za dlaku izbegli. Dana 18. avgusta 1943. proslavljalo se etrdeset godina slube. Napisao sam pismo Gusti Denku. On mi je odmah odgovorio telegra-mom. Otputovao sam na dva dana u Be. itav sat sam sa Brantnerom etao u tiini. Verovatno ove godine neemo organizovati proslavu nae generacije vojnih pitomaca. Nije vreme. A niko i nije raspoloen

da slavi. Kari Grebenc, zvani Gernenc, nalazi se u koncentracionom logoru! Ovaj jedan primer od mnogih govori dovoljno. Vee pred ju-bilej proveo sam u Zagrebu sa nekoliko mojih kolega koje poznajem jo iz doba vojne akademije u Bekom Novom Mestu. Stari Ciceri odrao je u moju cast prilino nadahnut govor koji je bio ispunjen pristojnim" mislima. Poto ima dug nos, a nekako se sav smanjio, Mecger ga zove Marabu. Za trenutak sam razmiljao o tome da li, kada na mene dode red da odrim govor, da spomenem austrijskog cara i staru Austriju, kako sam to uradio prole godine kod Kvaternika. Odu-stao sam od te namere. Zivo sam citirao Torezanisa koji je oseao odvratnost prema roendanima i jubilejima starih ljudi. Od prisutnih mo-jih godina bio je Hinko Paveli. On se rodio kao Hajnrih Hnedaek. S njim, medutim, nisam imao o emu da razgovaram... Jedino to nas vee jeste to to pripadamo 151. generaciji pitomaca, koja je zavrila vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu. To je pet generacija u jednoj porodici. No, nijedna generacija pitomaca pre nas nije ni priblino morala da nosi toliki teret kao naa. Tako, u Prvom svetskom ratu od 2.400 pitomaca nae akademije 600 je poginulo. Ni u ovom ratu nee biti drugaije. I mi, stari, ginemo. Ovo pokazuje primer Jozefa Mar-ika. On je kao oficir poginuo 1940. godine na Zapadnom frontu. Kratko pred
(169)

njegovu smrt rukovao sam se s njim u Koblencu. Makar je ostao poteen mnogih loih vesti i nevolja koje nas danas prate. Prokletstvo nae generacije postaje sve oevidnije. A i Hrvatske. Naa popularnost iz dana u dan sve je manja. Ili, da budem jasniji, ona se preobratila u suprotnost. U Hrvatskoj postajemo sve omraeniji. Ne male zasluge za ovakav preokret ima SS koji se u Hrvatskoj ponaa kao da se nalazi u neprijateljskoj zemlji. Krivicu za ovakvo stanje snose i Svabe iz Banata i njihova divizija Princ Eugen". Njen novi komandant zove se Oberkamp.33 On je nasledio Flepsa. Ui nas kako je ivot jednog nemakog vojnika vredniji od sto ivota onih koji nisu nemaeke krvi i nezavisno od toga odakle su ti ljudi i koja su im uverenja. To odgovara uenju Nieovog oveka gospodara" i mi, Nemci, zasluili smo da nam se sve ovo deava! Pa, ipak, napisau SS-brigadenfireru Oberkampu pismo da ga upozorim da se nikako ne slaem sa njegovim postupcima, jer on nareuje streljanje i nevinih roditelja iji sinovi slue kao dobrovoljci u nemakoj vojsci. Takoe u mu objasniti da se nita ne postie ako ubijemo sto talaca, jer time istovremeno hiljadu ljudi teramo u umu i oni se onda prikljuuju ustanicima da bi postali viestruke ubice nemakih vojnika. Hou da odgovorim na jedno principijelno pitanje: Ako problem 'ratnih zloi-na' u tampi Amerike i Engleske igra tako veliku ulogu, onda ta gos-poda koja se prave sveci treba prvo da oiste ispred svoje kue. Jer, to to oni rade bombardovanjem nemakih gradova prevazilazi sva zver-stva koja su se dogodila u etiri godine ratovanja. ak i ako podemo od toga da smo mi poeli sa bombardovanjem gradova, to teko moe da bude opravdanje, jer naa bombardovanja engleskih gradova 1940. bila su deja igra u poredenju sa njihovim dananjim bombardovanjem." Pa, ipak, pojedini zloini naih pobesnelih vojnika priinjavaju mi velike brige. I pojedina odeljenja u vojsci poinju da se oduevljavaju inom odmazde. Ovo se odnosi na jedinicu JR 92, koja se privremeno nala u Sremu. Tu je jedan na major delovao kao palikua. Pri 118. peadijskoj diviziji nedaleko od Foe... (na ovom mestu rukopis se prekida).

(170)

XV U FIREROVOM GLAVNOM TABU

Septembar 1943. Septembar 1943. poeo je sa mnogo dogaaja. Prvog septembra 1943. primio sam telegram od Smunda, u kojem

Isto, Riterov telegram Kaeu. Specijalni voz u pokrajini Vestfalen, 21.8. 1943: Izjave generala Rendu lia su pogrene." ...Vojna uprava ne spada u njegovu nadlenost. Vrhovna komanda Vermahta zna da su prilike u Hrvatskoj drugaije nego u drugim podrujima Balkana'4. Sve promene treba da se sprovedu u do-govoru sa hrvatskom vladom. O naim daljnim stavovima treba da se obavesti Renduli. PAAA, N1, knjiga 10a, 1, poslanik Kae, predmet Hrvatska, 27. 8. 1943: Hrvat-ska vlada, uprava i hrvatska vojska jo uvek jesu nasi pouzdani saradnici koji deluju u smislu politike linije Nemake. U svojoj veini hrvatski narod nalazi se u stanju iekivanja i on je pasivan."...Ukljuimo li u organe vlasti i Maekovu Seljaku stranku, u redovima seljaka dolo bi veoma brzo do promene u raspoloenju, jer Maek obeava poboljanje materijalnog stanja seljaka, a to nije izvodljivo u uslovima daljeg voenja rata. Ili, da budem jasniji: mi bismo izgubili politiku kontrolu nad Maekovom vladom..." Ova opasnost postoji. Da bi se stanje u Hrvatskoj poboljalo, potrebno je odstraniti italijansku dominaciju nad zemljom. Promene u ustakoj organizaciji nisu potrebne... one bi bile opasne po nae interese". PAAA, dravni sekretar/Hrvatska, knjiga 5: izvetaj Kaea prilikom razgovora kod firera u njegovom tabu 30/31. avgusta 1943, Zagreb, 8. septembra 1943. Kae je odbacio sve spekulacije u vezi s Maekovim ukljuivanjem u Pavelievu vladu kao neumesne, jer Maek ima druge politike ideje. Veliku krivicu za lose stanje u Hrvatskoj snosi Italija. Varlimont je podvukao ustaku odgovornost. Kae je kritikovao Lera, jer on ne veruje Hrvatima. Kae je govorio o razliitim nemakim kontaktima sa Titom, koje vodi Oto". Spomenuo je i moj predlog o tome da pre poetka vojne operacije u Crnoj Gori prihvatimo Titov predlog kako bi dolo do politikog dogovora i prestanka ustanka. Hitler je dao jednu primed-bu kojom odbacuje ovaj predlog, ali nije kazao daje sasvim i odluno protiv te ideje. Hitler je pitao kako e da reaguje Hrvatska ako je proglasimo za auto-nomnu saveznu dravu Nemake". Kae smatra da bi to Hrvati odbili i daje zato bolje da sve ostane kako je sada, dakle, po starom. Hitler je obeao da e Kaeu poslati helikopter ako se stanje u Hrvatskoj toliko pogora i banditi zadobiju prevlast.

(171)

stoji da sam imenovan za peadijskog generala. Ovo nisam oekivao. Ima trenutaka kada se tome radujem. Zatim opet naie pomisao: emu sve to? Za oveka u mojoj situaciji ovo ipak nema smisla. Posle rata u Austriji e me zbog moje politike, verovatno, pozvati na odgovornost. Titova radio--stanica nedavno me je osudila na smrt. Oigledno to ima veze sa glupim plakatom gde stoji daje Titova glava ucenjena, 1 a potpisana je sa zapovednik nemakih trupa", dakle, mojim imenom. Ova presuda stoji u vezi sa navodnim ubistvom Globonika nedaleko od mesta Lublina. On je jedan krvoloan pas kome nema ravna. No, iv je i treba da dode u Trst za efa SS-a i policije. Ova smrtna presuda me je ipak malo naljutila. Jer, ako je iko na prostoru itavog Balkana spasa-vao ljudske ivote, onda sam to ja... Poslednjih dana avgusta 1943. Ribentrop je pozvao Kaea da dode na konsultacije. Povod: planovi koje je Renduli predloio Kaeu. Ja sam ga uzaludno upozoravao. Kae je odmah javio kakve su vojne
PAAA, dravni sekretar/Hrvatska, knjiga 5: Kaeov telegram, br. 3062, Zagreb, 22. 7. 1943: izlepljeni su plakati u kojima se obeava da e dobiti 100.000 ne-makih maraka onaj ko pomogne pri hvatanju Tita". Glez je rekao daje to delo Vrhovne komande Vermahta. Hrvatska strana i Kae veruju da taj plakat nema smisla. Isto, Kaeov telegram, dravna tajna, br. 3508, Zagreb, 19. 8. 1943, razgovor sa Renduliem. On je primio zadatak od firera da u Hrvatskoj uspostavi mir, da Srbiju dri u pokornosti i da sprei neprijateljsko iskrcavanje na jadranskoj oba-li". Namera mu je da u izvesnoj meri hrvatsku upravu zameni nemakom vojnom upravom". Kae pozdravlja nameru da se dode do preduzimanja naih jedin-stvenih mera, ali se protivi, da mi preuzmemo odgovornost za upravljanje hrvatskom dravom, i to iz poznatih razloga".

namere Rendulia protiv Hrvatske i Ribentrop mu je odgovorio da se slae sa Kaeovim miljenjem.3 Nema nijednog ministra koji tako ljubomorno bdi nad svojim pravima kao to to radi ovaj umiljeni dripac. Prirodno je da sam ja dalji razvoj video sa mnogo neizvesnosti i nervoze, jer Kae e opet stanje u Hrvatskoj opisati kao veoma dobro. Ispae da je Hrvatska u raju.4 Tako je to izgleda i bilo, jer mi je 30. avgusta 1943. telefonirao Varlimont i rekao da se uskoro spremim za put, jer treba da posetim firerov glavni stab. Na osnovu Kaeovih predloga treba da se napravi nacrt o tome kako bi dolo do bolje i us-penije saradnje sa Hrvatima.5

(172)

Izmedu Hitlera iPavelia

U Firerovom glavnom tabu

Pre podne, 2. septembra 1943, stigla je maina he" koja je poku-pila Mecgera i mene, i tako smo u pet posle podne napustili Zagreb. Sleteii smo u sedam uvee na aerodromu nedaleko od grada Breslaua (danas pripada Poljskoj i grad se zove Krakov, prim. prev.). U torn gradu smo, kako je bilo i planirano, prenoili u hotelu Dojer H o f a ranije se taj hotel zvao Francuska". Ovde sam bio tano pre tri godine kada sam se vratio iz Lavova. Nisam propustio da primim starog Tvar-dovskog. No, daleko vise mislim na vreme Prvog svetskog rata kada sam isto ovde proveo jednu no, i to uoi bitke kod Limanova-Lapa-nova. Bio sam prljav i zarastao u bradu, kao i svaki vojnik sa fronta. Onda sam ugledao ljude koji su obueni u iste, nove uniforme. Nisam ni slutio da u i ja posle svega nekoliko meseci pripadati armijskoj vrhovnoj komandi, i to odeljenju za vodenje operacija. Mecger i ja smo proetali trgom Adolf a Hitlera (tako se zove glavni trg u Krakovu od poetka septembra 1940), a zatim smo obilno ve-erali. Sledeeg jutra pourio sam do Marijanske crkve, koja je zaista lepa i predstavlja udo kasne gotike. Posle slube otili smo na aerodrom i odmah otputovali avionom u smeru istone Pruske. Leteli smo iznad zapadne Pruske. Kraj je tuan, a i moje misli su bile takve. Neprestano sam se pitao: I zbog tog alosnog komada zemlje (oko kori-dora Danciga (danas u Poljskoj i zove se Gdanjsk, prim, prev.) zapo-eli smo ovaj rat!" Na aerodromu Rastenburg primio nas je naslednik Moma, potpukovnik Fon Bibra. 6 On je sada moj novi ef taba. Nekada je bio pripadnik gardijskog puka. Simpatian ovek. Kada smo stigli, pozdravila" nas je vest da su se Englezi iskrcali u Redo di Ka-labriji.7 Ovaj dogaaj naa Vrhovna komanda primila je prilino pri-brano i bez panike. Teko je poverovati da e Britanci moi tako lako da prodru ka severu Italije. Hitler je verovao da im je osnovni zadatak da zavladaju prostorom Brindizi-Otrant kako bi odande, kasnije, krenuli prema Balkanu i zatvorili morski prolaz Otrant, a time i prilaz Jadranu. Da e jo ove zime da dode do nekog ozbiljnog napada Ame-rikanaca i Engleza na Balkan, u to niko od naih ne veruje. Za to je ve isuvie kasno, jer e uskoro zima. U oficirskoj menzi glavnog ta-ba Vermahta mi smo prvo dorukovali. Mecger je uzeo kobasicu i sir, i primetio da nije znao da se stanje u dravi u pogledu ishrane toliko poboljalo. A ni kafa nije bila loa. Posle doruka otili smo kod Var-limonta. Pukovnik Butlar je takoe pozvan da prisustvuje sastanku. Razgovarali smo o izgradnji hrvatske vojske. To je tema koja polako poinje da mi se gadi. Ovde vise ne pomae ni firerova zapovest gde se on zalae za bolju saradnju izmeu nae i hrvatske vojske. Kae je pre dva dana bio kod Hitlera i predloio neke nove mere. U bitnim ta-kama ovaj plan predstavlja znatno poboljanje. No, u jednoj stvari Ka-e nam je podvalio. U drugom delu uputstva stajalo je da ustaki pokret, na koji se poglavnik oslanja, treba da ostane zvezda vodilja svake nemaeke politike, pa i vojne. U prvom trenutku nameravao sam da or-ganizujem posetu Hitleru. Posle nekog vremena rekao sam Varlimontu da bih voleo da me firer primi samo na jedan minut. Ne dode li do toga, izgubiu u Hrvatskoj svaki ugled jer svi znaju daje Hitler primio Kaea. U krajnjem sluaju, morao bih barem da dobijem dozvolu da proirim vest po Zagrebu kako sam bio kod firera. Posle izvetaja o stanju na ratitu", a skraeno svi to zovu sta-nje" (kod drugih komandi taba, a narocito pri vojnoj obavetajnoj slubi, ovo se naziva kolona"), odmah posle ruka, Jodl je rekao Hitleru da ja ekam na prijem.

Moda se misli na Vilhelma fon Bibra (Wilhelm Freiherr von Bibra), roen u Mecu, 25. 11. 1884, a umro 28. 1. 1956. u Adelsdorfu, pukovnik. U Kalabriji su se 2. septembra 1943. iskrcale dve divizije iz sastava 8. britanske armije i poele da napreduju ka severu Italije.

Hitler je odmah odgovorio: Neka dode sutra!" Cas ranije glavni stab napustio je marsal Antonesku. Pre nego to je sledeeg dana dolo do razgovora, doznao sam da Hitler voli Antoneskua vise nego ostale svoje saveznike. On se sada i zdravstve-no potpuno oporavio. Sa mladim rumunskim kraljem Antonesku po-stupa po jednoj jedinoj ispravnoj metodi: s njim komunicira samo pismenim putem, a kada su u pitanju dravni poslovi, on ga uopte ne obavetava. Kraljevoj majci Antonesku je zapretio da e je najuriti iz zemlje ako se mea u politiku. Hitler misli da su Antoneskuovi sa-vetnici i okruenje u pogledu rasnog pitanja velianstveni.8 Ruao sam u oficirskoj menzi Vrhovnog taba Vermahta. Na je-lovniku je bilo ribe, a ja sam dobio mnogo jaja. Za mojim trpezarij-skim stolom bilo je mnogo oficira, a medu njima i potpukovnik
Razgovor izmeu Antoneskua i Hitlera voenje 2. septembra 1943. Uporedi: Hillgruber, Staastmaenner und Diplomaten bei Hitler, knjiga 2, 300-311.

Polak.9 U glavnom tabu on je zaduen za pitanja smetaja. Posle nam se pridruio Mecger sa kojim smo nastavili razgovor i doli do dobrih rezultata. Uvek sam zastupao miljenje da je za Hrvatsku teko izvod-ljiva ista vojna
(173) (299)

Izmedu Hitlera iPavelia

U Firerovom glavnom tabu

uprava. U krajnjem sluaju, mogue je da mi kontroli-emo poslove u Hrvatskoj, ali ne i da vodimo dravnu upravu. I fire-rovo naredenje, koje je u pripremi, iskljuuje mogunost vojne uprave za Hrvatsku. Postoje, meutim, izvesne mogunosti koje govore o tome da, eventualno, dolazi u obzir i sluaj da Nemaka preuzme iz-vrnu vlast. Kae, razume se, ne sme nita da dozna o ovim otrijim merama. O tome emo uostalom razgovarati 8. i 9. septembra 1943. u Beogradu. Sledeeg dana Polaka vise nisam video. Te noi doznao je da je njegova kua u Berlinu unitena tokom anglo-amerikog bombardovanja. U pet posle podne uputio sam se kod Varlimonta na aj. U stvari, pili smo kafu. On stanuje sam u jednoj maloj kui. Ovo je, verovatno, jedina mogunost da se ovaj ivot po vojnim menzama i barakama uini donekle snoljivim. Poeo sam razgovor direktnim pitanjem o tome da li on uopte vidi neki izlaz. Varlimont je bio na neki nain zgranut mojim pesimizmom. Poalio se na zlonamernu neprijateljsku propagandu i dodao da emo morati da premostimo kritian, teak trenutak. Upravo su zavreni radovi na novoj generaciji podmornica. Varlimont veruje da emo veoma brzo poeti da beleimo uspehe. Isto tako prebrodiemo krizu nae vazdune inferiornosti. Varlimont, naravno, kae da sam u pravu kada tvrdim da novim naoruanjem jo uvek ne moemo da dobijemo rat. Isto tako je za aljenje to to nismo ostali dosledni svojim ciljevima u pogledu totalnog" voenja rata. Sledeeg dana sam saznao da smo s tim u vezi morali da uinimo dodatne ustupke. Sa Varlimontom se slaem da se u pitanjima spoljne politike moe neto postii jer postoje oevidne suprotnosti izmeu Rusije i Anglosaksonaca. Odravaju se i kontakti izmeu Rusije i Japana, iji je reim fleksibilniji od naeg. Izmedu Vrhovne komande Vermahta i Ribentropa trenutno postoje mnogi nesporazumi. Ovo je potvrdio i Kae. Kao i u sluaju Lutera, i Ribentrop se sada potpuno bacio u naruje Hajnriha Himlera. Najvaniji nasi diplomati nisu oduevljeni jer su sada dobili zadatak da jednom nedeljno sastavljaju izvetaj i alju ga direktno Himleru. Obojica
Friedrich Poleck, od 1. 12. 1943. pukovnik generaltaba u Vrhovnoj komandi Vermahta, zaduen za pitanja smetaja.

ministara su, da usput primetim, ve godinama na ti". Varlimont s pravom smatra Ribentropa velikom tetoinom. U leto 1941. Varlimont je pregovarao sa francuskom vladom i od nje dobio pravo da Nemaka moe da koristi mediteransku luku Bizertu. Francuzi su pristali da Nemakoj stave na raspolaganje i luku Dakar, u Senegalu, koja bi sluila kao podmornika baza. Nedugo posle potpi-sivanja protokola Britanci su umarirali u Libiju i tako osujetili ovaj dogovor. Ribentrop je teio Hitlera pokazujui mu prstom na geograf-skoj karti: Ovo e sve da nadoknadi Romel kada osvoji egipatsku luku Aleksandriju. Posle toga krenue preko Libije, Tunisa, Maroka i Sahare na Dakar." Toliko je, eto, uobraen Joahim Ribentrop. Uvee smo posetili Jodla. On je daleko oputeniji od Varlimonta. Podrobnije smo razgovarali o jaanju mog poloaja u skladu sa ve citiranim nacrtom zapovesti. Dobar i pouzdan Mecger je spremio ovaj nacrt kako bih kasnije mogao da dodam svoje primedbe. Pre nekoliko dana i Kae je razgovarao sa Jodlom. On je vetim govorom ostavio prilino dobar utisak na Jodla koji je pravi cestiti bavarski malogra-anin.10 U meuvremenu, stiglo je Rendulievo pismo i od mene je za-traeno da kaem svoje miljenje. Pismo sadri neke naivne predstave koje sam na rubu pisma propratio primedbama. Ipak, ono je upueno i Jodlu, a stiglo je u pravom trenutku jer stoji u suprotnosti sa svetlom i optimistikom slikom Hrvatske, kako ju je nacrtao Kae. Vee smo proveli u oficirskom klubu Vrhovne komande. Za naim stolom sedeo
PAAA, Staatssekretar/Kroatien, Bd. 5, Kaeov zapis razgovora sa generalom Jodlom, pri Vrhovnoj komandi Vermahta", Berlin, 1. 9. 1943, potpisao Jodl koji se 2. 9. 1943. sloio sa Kaeom daje pre svega potrebno zadobiti poverenje hrvatske vlade. On nema nita protiv Kaeovog predloga da dode do razmene oficira (dakle, ovde nije re o direktnom uticaju nemakih oficira na hrvatsku vojsku), kao i da dode do stvaranja brdske i lovake divizije, te, kako je ve sa Gle-zom dogovoreno, do formiranja jedne divizije iz redova ustaske milicije. Jodl je rekao da razmilja da se nemaki general u Zagrebu Glez direktno stavi pod vrhovnu komandu za Jugoistok". Kae: Ovo je od koristi. Jodl: Da sve nemake snage na Balkanu stoje pod Rendulievom komandom, a na teritoriji Hrvatske da je glavni zapovednik Glez. Kae se sloio sa ovim predlogom. Kae je ocenio razgovor sa Jodlom kao veoma pozitivan i veruje da e i predstojee razgovore sa Glezom i Renduliem moi uspeno da okona".

je Varlimont. Nije bilo naroito zanimljivo, ali je zato vee proteklo sasvim mirno i prijatno. U deset uvee otiao sam u potpunom mraku na spavanje. Pratio me je moj nekadanji oficir za poslove vojne pri-vrede potpukovnik Sard.11 Ovog puta nisam, kao poslednji put, morao da spavam u bunkeru gde ne prodire nikakav zvuk. Prenoio sam u baraci, u sobi profesora Nisnera. On je lekar i trenutno je na godinjem odmoru. Nisam mogao da zaspim jer se stalno ula velika
(174) (299)

Izmedu Hitlera iPavelia

U Firerovom glavnom tabu

buka. Pro-budio sam se rano, uznemiren, jer me je neprestano muilo pitanje koje nameravam da postavim Hitleru prilikom predstojee posete: da ovaj rat objasnim mom detetu?" Kratko pre ruka posetio sam, posle poluasovne vonje, Anu". To je tajno ime za sedite Vrhovne komande vojske. Glavni stab Vermahta zove se Volfance". Kratko sam razgovarao sa Vagnerom, koji je zaduen za smetaj gostiju. Zatim sam krenuo kod Hitlera. Nije jednostavno da se stigne do njega jer postoje razne zatvorene, dobro uvane zone (I i II). Naroito je teko doi do prve zatvorene zone jer firer tu stanuje. Veoma se esto menjaju mere predostronosti i lozinke. Kada sam stigao u glavni stab, upravo je ponovo dolo do promene mera obezbeenja. Najzad sam stigao do cilja. Vozio me je Ancinger. On je iz Salcburga. Zivi sreno u ajani", a to je jedna sasvim lepa baraka. Odmah pored nje stanuje Hitler. Neki SS-oficir zamolio me je da uem u jednu prostoriju. Bilo je 12.30. Kako bih se ohrabrio i ojaao nerve, popio sam gutljaj rakije, vermuta. Posle nekog vremena pojavio se Smund. Kod njega sam se prethodno prijavio za razgovor. Bio je veoma ljubazan. Ja zaista verujem da je on poten ovek. Mnogo se alio na svoju slubu jer nikome ne moe potpuno da ugodi i ispuni sve elje. Veoma esto je molio firera da ga makar na pola godine oslobodi slube i poalje na front. No, Hitler nije prihvatio njegov predlog. Teio sam ga kako on nema pravog razloga da se ali jer je u pitanju samo jedan neprijatan sluaj kada mu je oficirski korpus izrazio nepoverenje. mund se posle toga raspitao o mom novom efu taba Zelhovu. Razgovarali smo i o Kaulbahu koga je on, kada smo bili u Klezhajmu, naroito hvalio. Sada, meutim, mund nema neko pozitivno miljenje o njemu. Ja sam, nam koncu, takode doznao pod kojim uslovima oficir moe da postane feldmaral. Ne sme vise da se dogodi, kao to je to bilo 9. novembra 1918, da neki feldmaral skine sa vlasti efa drave i da ga poalje u izgnanstvo! Ovo mi je mund kazao, i pri torn je bio pun nekog unutranjeg oduevljenja i topline. Posle toga s istinskim oduevljenjem je govorio o Hitleru i dodao daje on za nemaki narod neophodan i da se bez njega ne moe. Odmah na poetku naeg susreta Smund mi je saoptio daje Hitler pozvao feldmarala Romela, koji je upravo stigao avionom, i mene na ruak. On e, medutim, da pone tek oko dva posle podne. Ovu vest sam primio sa pomeanim oseajima. Ja bih najradije jo danas voleo da krenem na put sa Varlimontom, koji ide u Minhen, a onda bih produio let do Salcburga. Tada bih prisustvovao liturgiji, u nedelju ujutro, u sabornoj crkvi. Toliko se tome veselim. Sada su, izgleda, svi moji planovi propali i danas ne mogu da putujem.
Scahrdt, 1.3. 1942. unapreden u potpukovnika, u inspekciji.

U ajani sam sreo i Cajclera. On je, kao i uvek, veoma prijatan. Struna pitanja, medutim, on nije uputio na moju adresu. Stvar stoji ovako: Vrhovna komanda vojske komanduje Zapadnim i Istonim frontom, a Vrhovni stab Vermahta zapoveda operacijama na Sredo-zemlju i u Norvekoj. Re je o udnoj, ali ipak potrebnoj podeli komande. Desi se da proe i nekoliko dana i da Vrhovni stab Vermahta ne zna nita podrobnije o Rusiji.
12

Sa Cajclerom je bio i general-potpukovnik Hojzinge. On je ef odeljenja za vojne operacije Vrhovne komande vojske. Sada sam ga video prvi put: niskog je rasta, izgleda boleljiv i ima pametne cite lica. Nekako smo se odmah sprijateljili. Sloili smo se da smo rat, po-litiki gledano, u velikoj meri izgubili. Dok sam tako ekao na prijem kod Hitlera, iznenada su se pojavili profesor Hofman i princ Filip fon Hesen. Oni su izali iz oblinje kue i krenuli prema meni. Hofman sada izgleda manje pije nego ranije. Hesen, suprug princeze Mafalde, zet je italijanskog kralja. On se ve est nedelja nalazi u glavnom tabu. Pitao sam ga da li je jo uvek
Adolf Heusinger (Holzrninden, 4. 8. 1896 - 30. 11. 1982, Keln), od 1. 8. 1940. pukovnik, 1. 12. 1941. general-major, 1945-1948. zatoen kao ratni zarobljenik kod saveznika, 1955. kao general-potpukovnik u Bundesveru, Jul 1957 - mart 1961. glavni inspektor Bundesvera, april 1961 - februar 1964. predsednik Stal-nog vojnog tela NATO-a u Vaingtonu. Vidi: A. H., Befehl im Widerstreit. Schicksalsstunden der deutschen Armee 19231945, Tubingen 1950, prevedeno na francuski: Hitler et ..., Paris 1952
12

aktivan kao neka vrsta predsednika vlade Sila osovine. Odgovorio je, s tugom u glasu, da sada za njega ima malo posla. Hesenova prisutnost obavijena je velom tajne. Neko je primetio da je on ovde zbog line zatite. Firer je u razgovoru sa omalovaavanjem oponaao prinev piskutav glas. Ne mogu da se setim kojim povodom je Hitler spomenuo Hesena. Princ sada ne nosi ni uniformu kapetana vazduhoplovstva, a ni predsednika, ve jednostavno civilno odelo. Pridruio nam se i dr Morel. Kad njega vidim, uvek pomislim na njegove dobre injekcije. Pitao sam ga ta je s njegovom kuom u Berlinu. Odgovorio mi je da je ne samo ona itava nego i njegov veliki biro u Hamburgu! Bombe su

13

Giinther Korten (26. 7. 1898 - 22. 7. 1944. umro od posledica atentata na Hitlera, 20. 7. 1944), april 1941 - Jul 1942. ef generalstaba ratne vazdune flote (tokom balkanske operacije Istok"), od 1. 10. 1942. komandant ratnog vazduhoplovstva na Donu, 29. 7. 1943. vrhovni komandant ratnog (175) vazduhoplovstva flote broj jedan", 25. 8. 1943. ef generalstaba ratnog vazduhoplovstva, 22. 7. 1944. general-pukovnik.

(299)

Izmedu Hitlera iPavelia

U Firerovom glavnom tabu

ih zaobile. Lepo je biti lini lekar naj-monijeg oveka. Najzad sam dospeo u Hitlerovo predsoblje. Iz sobe su upravo izali Jodl i novi ef generalstaba vazduhoplovstva Korten.1 Korten deluje mladoliko, spontano, svee. Ranije je bio ef taba kod Lera. U sobi se nalazila pilotska kapa boje emajla, na kojoj je bilo upadljivo malo zlata. Ovo je sasvim suprotno slici koju sam video kod Geringa poetkom 1941, u Parizu, u Maksimu". Pa, ipak, i ova kapa pripada rajhsmaralu Geringu. On se jo zadrao kod firera. Jodl je sumorno predvidao da e se vreme ruka odloiti i da bi mogao da pone tek negde u etiri posle podne. Ovoga puta nije bio u pravu, a to se retko dogada. Malo posle dva sata posle podne otvorila su se vrata firerove sobe i iz nje je izaao Gering. Pruio mi je ruku i, tek da neto kae, upitao me: stoje stvari u Hrvatskoj?" I ja sam mu odgovorio, tek onako: Odlino!" Posle toga Gering je nestao iz sobe. U sledeem trenutku neko je pokazao u smeru hodnika i apnuo mi: Tamo stoji firer." Javio sam se obezbeenju. Zahtevali su da odloim kaput i onda smo krenuli. Romel, koga sam ve video, iao je ispred mene. Stigli smo u trpezariju koju ve sasvim dobro poznajem. Pre poetka obeda jedan SS-oficir u lepoj uniformi upitao me je: Ribu ili beki meni?" Odluio sam se za ovo poslednje. No, supa je bila retka, dijetalna. Posle su mi servirali utu repu i pire krompir, a na kraju ukusan puding od okolade. Sedeli smo za okruglim stolom ovim redom: desno od firera nalazio se Romel, zatim Jodl, a levo smo sedeli mund i ja. Zatim je na red dolo pie. Poruio sam kiselu vodu, a ne vino. U stomaku mi se nakupilo suvie kiseline, pa sam na taj nain hteo da je se oslobodim. Domain, Hitler, ljubazno me je zamolio da se zbog njega ne odriem vina. On ima mnoge goste koji bi se osetili kanjeni kada bi morali da piju samo vodu. Odgovorio sam: Moj fire ru, ja zaista nisam toliko stidljiv, no, srean sam da barem jednom ne moram da pijem alkohol." Zaista je to udno: kada se rat okona, Hitler namerava da zabrani puenje. Istovremeno, njega uopte mnogo ne brine pijanstvo. A taj nemaki nacionalni porok je daleko tei i opas-niji. U redovima partije veoma se mnogo pije, a nita manje i u armiji. Ruak je trajao do etiri posle podne i sve vreme govorio je skoro samo Hitler. Tu i tamo i ja bih prozborio poneko slovo, Romel manje od mene, dok Jodl i Smund uopte nisu govorili. Glavna tema: Italija! Hitler ne veruje da e Badoljo da se odri na vlasti. Pad faizma on vidi, kao da je prorok ili osniva neke religije, kao delo nekih zlih sila, a u njih Hitler ubraja kraljevsku porodicu i papu. Ja sam ga provokativno podsetio na njegovu posetu u maju 1938. Postao je zajedljiv. U ceremonijalu italijanske kraljevske kue Musolini je stavljen negde na kraj stola. To je za Hitlera neto strano. I prema Hitleru nisu bili previe paljivi. Bilo je to jednom prilikom u Napulju. On je zbog toga odluio da Italiju napusti dva dana ranije. Samo zahvaljujui Musoliniju i njegovoj molbi, on je ipak ostao u Italiji kako je bilo i predvideno. Ipak im se Hitler osvetio jerje pustio drutvo dvora da ga eka pola asa, koliko je trajalo njegovo sveano oblaenje i stavljanje fraka. U svakoj prilici italijanski kralj, koji inae ima kratke noge, voleo je da se gura i da uvek bude ispred Musolinija. Jednom je pola asa vodio Hitlera kroz odaje palate Kvirinal. Oseao sam se uasno", kazao je firer. Priao je o runim, ispijenim, mravim dvorskim damama koje su ga neprijateljski gledale. Njih je predvodila kraljica. Hitler osea prema Musoliniju i sada, kao i ranije, veliko prijatelj-stvo. Seam se jednog dana kada je firer rekao Vimeru, Rajteru i meni: Due, to je pravi momak sa kojim bi ovek mogao da pije do zore i da ide u kradu konja." To je bilo odmah posle prikljuenja Austrije Nemakoj. Ja sam mu 28. februara 1938. u Minhenu i kasnije vise puta po-novio daje faizam imao svoju herojsku fazu, ali on nije poloio ispit kada su naile prve ozbiljne prepreke. Hitler se ovde sloio sa mnom. Neko je spomenuo ana, pa smo doli i do njegove supruge Ede koja ima polujevrejsko poreklo. Kao to je poznato, ona je priznata due-ova kerka, a majka joj je ruska Jevrejka.14 Nisam propustio priliku a da ne skrenem panju i na Pavelia i njegov brak. Posle ruka povukli smo se u Hitlerovu radnu sobu. Prvo je govorio Romel o stanju u severnoj Italiji. On je na neki nain ipak bio sklon da poveruje da bi italijanske trupe mogle u veoj meri da uestvuju u borbama na naoj strani. Ler ima pravo. Romel je veoma primitivan ovek. Njegovo lice ne govori da pred sobom imamo oveka duha. On je sigurno dobar oficir na samom bojnom polju. U svom tenku on je uvek prvi. Poseduje zdrav razum i ima sposobnost da trenutnu situaciju na bojnom polju obuhvati brzim i jasnim pogledom. No, on je sve pre nego onakav vojskovoda kakvim smo ga mi nekada zamiljali. Izvesno je da on fireru nikada nee moi da organizuje jedan 9. novembar. Hitler je u razgovoru sa Romelom bio veoma operativan". Razgovarali su o italijanskoj pokrajini Redo, gde su se upravo iskrcale amerike i britan-ske trupe i Hitler je izrazio bojazan da bi one mogle da krenu u pravcu Brindizija. Romel je tada na vojnoj karti pokazao svoj plan i rekao da u torn sluaju moramo protiv njih da poaljemo trupe koje su trenutno smetene istono od Napulja. Slian manevar se desio i pored Salerna, ali nismo postigli uspeh. Naa mudra propaganda je anglosaksonsku
Angelica Balabanov, zamenica glavnog urednika lista Avanti". Nemaki protivnapad kod Salerna sa 1. i 2. tenkovskom divizijom zapoeo je 13. septembra 1943. Ve dan kasnije ovaj pokuaj je propao jer su ameriko-bri-tanske snage estokom paljbom sa svojih brodova i iz aviona osujetile taj plan. Nemci su (176) 1943. konano odustali od te operacije. ponovo pokuali da krenu u akciju, ali su 16. septembra

(299)

Izmedu Hitlera iPavelia

U Firerovom glavnom tabu

invaziju na italijansku teritoriju ve slavila kao drugi Denkerk (kada su 1940. nemake snage na francuskoj obali Atlantika porazile bri-tansko-francuske snage, prim. prev.). Ovoga puta je jasno daje akcija okonana naim povlaenjem.15

Na red su iznenada dola i pitanja teritorija. Tako sam najzad i ja mogao neto da kaem. Prvo je Hitler govorio o Junom Tirolu kao prekrasnom delu nemake zemlje". Ja sam dodao da je ta teritorija nemaka jo od sedmog veka. To je, dakle, hiljadu i tri stotine godina naa zemlja. Ovde je firer skoro pustio jednu suzu jer to nije znao, a drugu jer je Juni Tirol morao da rtvuje i da prepusti Italiji. Ja sam rekao nekoliko rei. Prvo sam podsetio prisutne na svoju posetu Francuskoj, u novembru 1940, nedaleko od Ruena gde je bila smetena jedna jedinica iz Junog Tirola kojom je komandovao potpukovnik Majer. I danas se ivo seam svega i duboko sam potresen. Ovu jedinicu Hitler je primio u Insbruku, ali nije mogao da se seti tog do-gadaja. Pokaite mi na geografskoj karti gde se tano prostiru granice nemakog jezika", obratio mi se firer. Uzeo sam olovku i napravio nekoliko poteza iznad kraja koji dobro poznajem. Zatim je zahtevao da mu nacrtam granice Tirola, koje sada pripadaju Nemakoj, a ne Italiji. I to sam uradio, a ruka mi je drhtala. Bio sam veoma uzbuden. Zatim je Hitler poeo da raspravlja o svojim teritorijalnim planovima. Oni su bili krajnje nerealni. Ja sam se usudio da primetim: Moj fireru, mene podilazi jeza!" Interesantno je to da je on delom znao da prizna i navodne neprijateljske planove kada je govorio o svojim. A oni su, kao toje poznato, esto bili menjani. Evo njegovog izlaganja: Italija prestaje da bude sila. Bive kraljevstvo Napulj (bez Sici-lije) Amerikanci i Englezi prepustie savojskoj dinastiji. Sicilija e, pored Sardinije i Korzike, pripasti savezu mediteranskih ostrva kako bi Anglosaksoncima bila zagarantovana prevlast na Sredozemlju. Crk-vena drava Vatikan doivee vaskrsnue i bie vea nego ranije, a u njoj e preovladavati Jevreji. U toj dravi zlatni dolar tei e kao neka reka. Na severu Italije Britanci e stvoriti jednu slabu, demokratsku republiku." Rekao sam da na severu Italije, u Lombardiji, ive Italijani koji u sebi nose jak germanski mentalitet. Tano", odgovorio je Hitler. Rasni odnos snaga u severnoj Italiji bolji je nego u istonom delu Evrope gde preovladavaju narodi koji su meavina mnogih rasa!" Bio sam veoma iznenaden kada sam uo te rei od oveka koji do pre kratkog vremena nije nita hteo da zna o ju-gu i jugoistoku Evrope. Da li je tome doprineo na poraz na Istonom frontu, u Rusiji, pa sada, kao za zamenu i odtetu" trai da povrati izgubljeno u nekom drugom delu Evrope? Ili razmilja da dode do nekog sporazuma sa Staljinom? Mnogi veruju daje ovo poslednje tano. No, da bi se dolo do dogovora, potrebno je da obojica suparnika to zaista i ele. Pitanje je da li Moskva moe za ovaj dogovor tako brzo da se pridobije! Italijanska imperija pripada prolosti", glasi jedna od Hitlerovih tvrdnji. Kada smo govorili o Junom Tirolu, Hitler je uvek iznova spominjao ime gaulajtera Hofera. Sada mi je ao to nisam kazao pravu re za tog dripca i brbljavca. Jodl je ipak rekao da e u Juni Tirol poslati mog starog prijatelja Fojrtajna.16 On je moj drugar iz Dronthajma. Roden je u austrijskoj pokrajini Forarlberg. Hitler je takoe govorio i o Lombardijsko-mletakom kraljevstvu koje je nekada pripadalo Austriji i primetio da je ono nekada bilo u sastavu nemaeke drave. Ja sam uzeo tu slobodu da ga ispravim u tome da se ovo odnosi samo na Vojvodstvo Milano koje je nekada pripadalo nemakim zemljama. Onda je firer dodao daje ono ipak pripadalo nama, pa makar i preko stare Austrije. I uopte ta stara Austrija sada je mnogo prisutna u mislima ovog monog oveka. U svom delu borba" ( Kampf'), medutim, on je gorko, sa nipodatava-njem i nepravedno govorio o njoj. Hitler je nedavno i Hermanu Noj-baheru rekao, a ovaj meni ispriao, sledee: Mi moramo da na istoku nae imperije radimo kao stara Austrija, a ako je mogue, i tako dobro!" Jedinstvena istorijska prilika za taj projekat pruila nam se posle Minhenskog ugovora! Tada nam je pripao ne samo ostatak ehoslo-vake, koji ionako nije mogao da postoji bez Sudetske oblasti, ve je Nemaka mogla da dobije i ceo jugoistoni deo Evrope sve do delte Dunava, razume se, pod uslovom da smo znali da vodimo mudru politiku koja bi vodila rauna o osetljivosti tuih naroda. To o emu je Austrijanac Feliks varcenberg sanjao posle 1848, sada je mogla da postane stvarnost. Razume se da smo to mogli da postignemo samo bez Hitlera koji ne voli da u svojoj dravi ima strance i nacionalne manjine. Tokom razgovora neko je spomenuo Tisu, predsednika Slo-vake. On kod Hitlera uiva veliko poverenje. Ve sam pomislio da neu dobiti priliku da i ja govorim. To ne bi bila nikakva teta. Onda se javio za re Jodl i predloio fireru da mu ja neto kaem o Hrvatskoj. Kako je nesreni Kae pre mene bio kod Hitlera, a on je obavio svoj
Major Jordan je u Minhenu, 27. jula 1943, obavestio generala Fojrtajna, da on ima zadatak da formira jednu elitnu jedinicu (uglavnom od pitomaca vojne kole u Mitenvaldu), koja bi imala zadatak da zauzme na prepad planinski prevoj Bre-ner.(177) Dana 31. jula 1943. preko Brenera su se uspeno, tajno, prebacile prve ne-make vojne jedinice (27. tenkovska divizija). Uporedi: V. Feurstein, Irrwege der Pflicht 1938-1945, Munchen - Wels 1963, 172 ff.

(299)

Izmedu Hitlera iPavelia

U Firerovom glavnom tabu

posao", to me je prisililo da budem oprez-niji. Tako sam bio prisiljen da glumim Cezara, te da neprestano po-navljam kako je Brut astan ovek". Pa ipak, eleo sam da kaem sve to je vano za tu temu. Moje izlaganje zapoeo sam time kako i ja delim miljenje daje potrebno, makar i prividno, da Hrvate od sledee godine vise anga-ujemo u ratnim operacijama. Istovremeno, nisam propustio priliku da kaem da je raspoloenje meu hrvatskim oficirima lose, a zatim sam nastavio: Moj fireru, Hrvati su primitivan narod. Oni nisu u stanju da pro -dru u sutinu stvari kao mi Nemci. Zbog toga oni ne prosuuju ratnu situaciju na osnovu njene najdublje sutine, nego iz ugla njene spolj-ne, povrinske strane. Oni su imali teka iskuenja na jugu i istoku i uspeno su ih poloili, ali su postali zabrinuti i zamiljeni. Ovo ras-poloenje prenosi se i na njihove oficire..." Zatim sam govorio i o optem stanju u hrvatskoj dravi. Ponovo sam rekao daje Brut astan ovek. Ne mogu da poreknem da moramo da raunamo sa poglavnikom i ustaama. (Ova tvrdnja, naalost, ve je stajala u firerovoj zapovesti koju smo mi proitali. Lukavom Mec-geru polo je za rukom da naknadno izbrie barem re ustaa", tako da je u dokumentu ostalo samo ime poglavnika koji je tako ostao kao jedini stub hrvatske drave.) No, mi nikako ne smemo da napravimo greku i da uporedimo ustaki pokret sa nacionalsocijalizmom i SS-om. Firer se nasmejao, pokazujui potpuno razumevanje za moju tvrdnju. Zatim sam nastavio sa izlaganjem. Rekao sam da sa nemaeke strane ne bi trebalo toliko da govorimo i da hvalimo dva stuba' hrvatske drave (poglavnika i ustae). Nastavimo li sa takvom prak-som, hrvatski vojnici e nastaviti da prelaze u neprijateljski tabor i to ne vise kao do sada u etama i vodovima, nego itavi bataljoni i pu-kovi! Zatim sam preao na opis poglavnika i to veoma jasno i pod-robno. On je bio provincijski advokat, a sada je postao provincijski revolucionar. Nema sumnje u to da nam je Paveli lojalan, ali to je zato to on prosto nema drugog izbora. esto sam morao da ga prekorim jer me je slagao. Posle toga bi se svaki put zaklinjao da to vise nee da radi. Pola minuta posle toga ponovo sam ga hvatao u lai. Hitler se smejao. Ustae sam opisao ivopisnim bojama. Oni uopte vise ne predstavljaju jedinstven pokret. Naprotiv, i u njihovim redovima postoji znatna opozicija. Pre nekoliko dana, na primer, posle atentata na Prpia, vrhovni komandant ustaa pukovnik u17 zatraio je nau za-titu, i uz nau pomo pobegao je kod svoje rodbine u Koruku. Nedavno se odrao sastanak ustakih voa i veina je bila protiv Paveli-a. Njega jo podrava pet ili est takozvanih ustaa pukovnika sa jo nekoliko terorista, i svi oni zasluuju da budu stavljeni uza zid. Rado-vao bih se kad bih ih ja streljao. Pre nekoliko dana Kae je bio kod Hitlera i on mu je sigurno pri-ao sasvim suprotnu priu. Firer je moje izlaganje primio mirno i dodao pomirljivo: Znate li da meni uopte nije toliko stalo do toga da u Hrvatskoj zaista nastupi red. Nama uvek mora da se prui mogunost i povod kako bismo mogli da se umeamo u njihovu politiku, da zahte-vamo vojne baze i slino." Odgovorio sam: Moj fireru, vi, dakle, zastupate miljenje pokojnog predsednika vlade Tafea (Taaffe) koji je rekao da nacije u svom okruenju treba neprestano da drimo u stanju umerene pobune i nemira." Hitler me je zbunjeno pogledao, ali je onda klimnuo glavom i rekao mi: Znate, postoje stvari koje ne treba svakome da se otvoreno kau." Razgovarali smo o polaganjima prava Hrvata na jadransku obalu, ukljuujui i istonu Istru. Hitleru sam skrenuo panju na nunost da se Hrvatima prui prilika da odmah krenu u akciju ako Italijani prestanu da ratuju. Odgovorio je da e o tome voditi rauna nae ministarstvo spoljnih poslova. Ono je zaista i delovalo u torn smislu. To je bio lzuzetak. Naalost, to se raspoloenja kod Hrvata tie, uspeh je ispao daleko ispod mojih oekivanja. O tome u jo govoriti. Hitler je Slovencima koji se nalaze pod italijanskom okupacijom obeao autonomiju. Primetio sam da nije sasvim u redu to kako smo do sada postupali sa Slovencima. Hitler je odgovorio: Ima ih svega nekoliko stotina hiljada. S njima emo ve izai na kraj. Imamo dovoljno iskustva u raseljavanju stanovnitva." U torn asu on je plani-rao da i Crnoj Gori obea autonomiju. Ukazao sam na prednosti koje nam se trenutno pruaju ako Crnu Goru odelimo od Srbije. (Neki, medutim, predlau da Crnu Goru pripoje Srbiji kako bi ojaali Nediev poloaj.) Kotorski zaliv, po Hitlerovom
Oto Cu je navodno bio austrougarski oficir, posle 1941. postao je oficir u ge-neralstabu u odeljenju ministarstva unutranjih poslova.

miljenju, treba izgraditi tako da postane nemaka ratna luka. Loven, prirodno, treba da pripadne nama! I Albanija treba da bude autonomna. Banat i Baka su nemake zemlje i ovde mora neto da se desi. I rudnik Bor, razume se, mora da se obezbedi i da pripadne Nemakoj. udio sam se da Hitler, pored svih ovih izjava, oigledno, uopte vise nije mislio na stvaranje italijanske vlade u izbeglitvu, inae ne bi tako odluno odbacio italijansku politiku iredente.

(178)

(299)

Izmedu Hitlera iPavelia

U Firerovom glavnom tabu

Hitler se i o Farinaiju18 izrazio negativno i sa nipodatavanjem. Na osnovu mnogih informacija, on bi trebalo da igra veliku ulogu u italijanskoj, faistikoj emigraciji. Nikada se, naravno, ne zna ta govori, a ta stvarno misli. To se pokazalo i ovde. (Farinai je sada, dok smo mi razgovarali, boravio u jednom od Ribentropovih dvoraca. Tako je barem rekao Kae.) Neto pre est sati uvee Romel i ja smo se pozdravili sa Hitle-rom. Bio sam pod dubokim utiskom Hitlerovih rei kada je govorio o tome da je dobro da postoje umereni nemiri", te sam, odlazei iz glavnog taba, rekao Jodlu: Ja sam u vezi s tim principima potpuno utuen. Zar mi zaista moramo da vodimo trajni rat? Pa, mi ne smemo da zaboravimo da je nesrea nae generacije zapoela ovde, na Bal-kanu, pre skoro trideset godina. A firer bi ovde voleo da podrava nemire." Jodl mi je, malo pogoden mojim reima, odgovorio: Da. Vi imate pravo. Tamo je poeo rat." Vratio sam se u zatvorenu zonu . Jo sam se malo proetao sa Varlimontom. I on je zastupao stav kako je Hitler nezamenljiv. Rekao je da Nemaku ne bi mogla da snae vea nesrea od te - da sada iz-gubimo Hitlera. Varlimont i ja smo razgovarali i o Romelu. Rekao sam mu ovo: Da li znate da mi se firer obratio sa 'dragi Gleze'. To mogu da razumem. No, kada sam Hitlera uo da kae 'dragi Romele',
Roberto Ferinacci (Isernia, 16. 10. 1892 - 28. 4. 1945, ubili su ga partizani kod mesta Vimercate), novinar, advokat, mart 1919. jedan od osnivaa faistike organizacije, posle 25. jula 1943. pobegao u Nemaku, bio italijanski voda bez-uslovnog saveznitva sa Nemakom.

to me je neobino dirnulo." Varlimont mi je klimnuo glavom i od-vratio: Kada je u pitanju Rundet, Hitler ne sme tako da ga zove. Svaki put ga doeka pred kapijom svoje kue. Ovo ga, razume se, nije spreilo da privremeno i Rundeta najuri sa poloaja." O Romelovim kvalitetima Varlimont i ja smo istog miljenja. Posle afrikog pohoda Musolini je toliko zamrzeo Romela da je ambasador Fon Makenzen (i jo neki) bio primoran da o tome obavesti firera. Hitler se upravo spremao da, prilikom susreta u Feltreu, predloi du-eu da Romel postane zajedniki vrhovni komandant, ali je od toga odustao premda se Romel puna dva meseca spremao da preuzme tu dunost. Umesto toga, poslao ga je na novu dunost, u Solun. Romel se spremao da preuzme komandu u Solunu, a dragi Ler je trebalo da ode u Beograd, kada je stigla vest o padu Musolinija. Romel je bio pozvan u Minhen gde mu je reeno da preuzima vrhovnu komandu nad Grupom armije B.1 Vee sam proveo u oficirskom klubu glavnog taba Vermahta. Za mojim stolom je sedeo glavni Romelov ekonomista koji mi je ispriao neke zanimljive stvari. Sledeih dana e se preseliti u Rivu. Zavidim tim ljudima. Kako sve to lepo zvui! Srce da mi iskoi od uzbudenja. Sledeeg jutra Varlimont, Mecger i ja otputovali smo istim avionom. Prvo smo stigli u Minhen. Mecger i ja smo marljivo itali list Fakel" koji sam naao u biblioteci svoje kue u Zagrebu. U jednom broju lista naroito su mi bile interesantne novosti iz Ila i kako Zal-tens lovi zeeve". Varlimont je putovao do Minhena. Sledeih dana on e operisati bruh. Sa minhenskog aerodroma smo nastavili put. Leteli smo, naalost, visoko iznad oblaka, vazdunom linijom pravo prema Zagrebu. Pratilo nas je olujno nevreme. Sputanje na aerodrom nije proteklo sasvim jednostavno. U Zagreb smo stigli u nedelju, 5. septembra 1943. Mecger i ja smo se ve 8. septembra ponovo nali u avionu. Morali smo da otputujemo u Beograd. Zao mi je to sam morao da propustim sveanu liturgiju u zagrebakoj katedrali. U Beogradu sam prvo posetio novog vojnog zapovednika za Ju-goistok", veoma utivog peadijskog generala Felbera. On je do sada komandovao jednom grupom armije na jugu Francuske. Njegov ef generalstaba je Riter fon Gajtner.20 On je ranije bio ef taba kod Ba-dera koji sada komanduje XXI brdskim korpusom. Kasno poslepodne proveo sam sa Hermanom Nojbaherom u vili poslanika Benclera. 21 Firer je nedavno dodelio Nojbaheru odlikovanje viteki krst. Njegov je zadatak da na Balkanu koordinira rad nemaeke vojske i diplomatije i sada ima sedite u Beogradu. Rekao mi je da se energino suprotstav-Ija streljanju talaca, i na tome sam mu estitao. Ostali deo razgovora nije bio zanimljiv. Nojbaher i ja smo sedeli na terasi u bati, gde jo uvek cvetaju ru-e, kada je stigao Bencler i javio nam najnoviju vest daje Italija obja-vila da prekida ratne operacije. U pitanju je dogaaj koji je svaki razu-man ovek morao da oekuje. Pa, ipak, ja sam bio duboko pogoden kada sam to uo. U meduvremenu, stigao je Mecger, i ja sam mu pri-znao kako teko proivljavam ove trenutke. Setio sam se informacija iz Bugarske. Bilo je to u septembru 1918! U oficirskom klubu komandanta Fembersa vlada grozniava aktiv-nost. Nekako smo obedovali, a onda su mnogi krenuli ka telefonskim aparatima da bi vodili bezbrojne telefonske razgovore. I ja sam dva ili tri puta telefonirao Kaeu u Zagreb kako bih od njega uo kakvo je stanje u Hrvatskoj. uo sam se i sa Ferom. Izgleda da se sve odvija po planu. Ribentrop i Vrhovna komanda Vermahta odobravaju na upad u Dalmaciju.22 Napustio sam prostorije u 22.30, kako i treba, I

(179)

(299)

Izmedu Hitlera iPavelia

U Firerovom glavnom tabu

Curt R. von Geitner, roden 3. 5. 1884, od 5. jula 1942. ef generalstaba pri vojnom zapovedniku u Srbiji, 26. avgusta 1943. set" generalstaba pri vojnom zapo-vedniku za Jugoistok. 21 Felix Benzler, od aprila 1941. do 29. septembra 1943. opunomoeni poslanik nemakog ministarstva spoljnih poslova pri vojnom zapovedniku u Srbiji, poslanik I klase.
22

ADAP, Serie E, Bd. VI, Nr. 295: Kaeov telegram, 9. septembra 1943: zadatak da okupiramo celu Dalmaciju izvren je. Kae se ne slae sa predlogom da za-

Uporedi prikaz kod: D. Irwing, Rommel. Eine Biographie, Hamburg 1978, 409: Romel je 18. jula 1943. zapisao u svoj dnevnik da su Hitleru savetovali da Romela ne postavi za vrhovnog zapovednika u Italiji jerje on neprijateljski raspo-loen prema Italijanima". Romel je zatim primio informaciju da e Grupa armije B biti prebaena u Solun. Romelov avion se 25. jula 1943. spustio na solunski aerodrom. Imao je zadatak da pregleda grke odbrambene sisteme. U jedanaest uvee Romelu je telefonirao Varlimont i saoptio mu daje Musolini uhapen, te da on treba da se vrati u firerov glavni stab. Iz Soluna Romel je avionom krenuo na put u sedam asova ujutro, 26. jula 1943.

otiao u hotel. Ostali su se zadrali do tri ili etiri sata ujutro. Seam se da sam se isto ponaao i l l . marta 1938. kada sam takoe uo dramatine vesti. Sledeeg dana pred Belim dvorom nas je ekao debeli Fere. Pre-neo nam je novost da vrhovna komanda za Jugoistok namerava ne-makim generalima u Hrvatskoj da preda svu vlast u Hrvatskoj, i to sve dok se ne okona naa potpuna okupacija Dalmacije. Ja sam odre-den za glavnog zapovednika Hrvatske za podruje severno od reke Save. Krenuli smo u njegovu kancelariju i odrali sastanak. Odmah sam upitao feldmarala Vajksa koji je, kao i uvek, bio ljubazan, i Fer-a da li za ove odluke imaju odobrenje Vrhovne komande Vermahta. Odgovoreno mi je da nemaju, ali je zato Fer naredio da to odmah mora da se uradi. Zatim smo govorili o izgradnji hrvatske vojske. Ju-pe, koji je u meduvremenu takode stigao, podrao me je. No, od svega nije ispalo nita konkretno. Pre ruka Vajks i ja smo proetali oko Belog dvora, kao i u aprilu 1941. Vladala je potpuna saglasnost naih sudova i razmiljanja. Jedi-no smo u jednoj stvari imali razliito miljenje. Vajks misli da nije trebalo da krenemo u rat protiv Rusije. Ja sam mu skrenuo panju na to da je do sukoba moralo doi. Do leta 1940. imali smo svetski rat, a istovremeno je postojao nemako-ruski mirovni ugovor. No, Staljin je na miran nain pokuavao da nas izazove. Da smo sa Rusima mogli da vodimo samo kratki rat, to bi nas spaslo. Naglasio sam mu da sam u nasu pobedu verovao samo est nedelja, i to posle pobede nad Francuskom. Planirali smo da posle ruka u Belom dvoru avionom krenemo u Vrnjaku Banju gde se nalazi Renduli. No, zbog napete situacije mo-rali smo da odustanemo od te namere. I bolje je to nismo otili. Vra-tio sam se u Zagreb. U mom birou, na Zrinjevcu, u susret mi je krenuo Zelhov i javio mi novost o tajneru koji iz Zagreba komanduje 3. germanskim tenkovskim korpusom". Kao ef taba SS-a, general taj-ner je upravo planirao da preuzme vrhovnu komandu nad tenkovskom armijom broj dva", koja stoji pod zapovednitvom Rendulia. Odmah sam izdao naredenje da se ta akcija zaustavi. Zatim sam telefonirao Fercu koji je bio prilino pogoen torn informacijom. Fere je rekao da je firer zabranio da dode do te akcije i da se protivi svakoj meri koja ograniava poglavnikovu vlast u Hrvatskoj. Kakav bi haos nastao da nisam u Beogradu zahtevao da sve akcije nuno moraju da se koordi-niraju i da budu odobrene sa najvieg mesta! Jo pre podne Herman Nojbaher je velikoduno dao svoju saglasnost da se u Hrvatskoj proglasi vanredno stanje! Fer mi se sve manje dopada. To je ovek koji nema emocije i koji ne razmilja svojom glavom. Koliko ovek moe da se prevari ako samo ita neije tekstove!23 Ako me seanje ne vara, bilo je to uvee 9. septembra 1943. kada je radio na italijanskom jezi-ku javio daje ponovo dolo do stvaranja, ali ovoga puta jedne repub-likanske", faistike stranke u Italiji. Nekoliko dana kasnije Musolini je bio osloboden, i to u jednoj zaista hrabroj akciji. Prvo mi je javio Gusti daje to doznao od Jedlika. Kazao mi je da je kljucnu ulogu odi-grao Hetl (Hottl) koji je oslobodio duea.24 No, to nije bilo tano. Za-sluga za oslobadanje pripada jednom drugom Beliji koji nosi german-sko ime Skorceni.25 Imao sam na neki nain utisak da moja dvadeseto-

(180)

(299)

___________________

Izmeu Hitlera i Pavelia

__________________

posednemo i Istru. U odnosu na nekadanju italijansku okupacionu zonu u Slo-veniji oko Ljubljane, Kae predlae da se proglasi autonomija i da se sarauje sa dosadanjim partizanskim grupama". Armija grupe pod komandom Vajksa proglasila je autonomiju Crne Gore i Albanije. Od istog, Nr. 296: telegram broj 3827, od 9. septembra 1943, Kae moli da se preispita odluka u vezi s Titovim partizanima". Hrvati e dati amnestiju svima onima koji su se iz hrvatskih nacionalnih pobuda odmetnuli i otili u sumu kako bi ratovali protiv Italije. Postoji li mogunost da se uspostavi veza sa Titom; ja sam za to da se iskoristi svaka mogunost koja bi mogla da dovede do prestanka borbi protiv nas..." Po pitanju etnika Kae predlae veu opreznost. Voa etnika Jevevi nalazi se, navodno, u Ljubljani gde pokuava da uspostavi vezu sa nama i Hrvatima".

O spomenutim dogadajima vidi i Kaeov izvetaj: PAAA, dravni sekretar/Hrvatska, knjiga 5, broj 3835 od 9. septembra 1943, Zagreb, 10. 9. 1943, 00.30. Biro dr Hetla, sluba VI, zaduena za Jug (politika tajna sluba - odeljenje za inostranstvo). Njegova jedina zasluga sastoji se u tome to je doznao mesto gde su drali Musolinija u zatvoru. Uporedi: Hagen, Die geheime Front, Linz-Wien 1950, 401 ff; od istog autora, Unternehmen Bernahard, Wels 1955, 132 ff. Otto Skorzeny (Be, 12. 6. 1908 - 6. 7. 1975, Madrid), diplomirani inenjer od 1931. od 21. 2. 1940. clan SS elitne jedince Adoif Hitler", uestvovao u ratu protiv Srbije i Rusije, 12. septembra 1943. oslobodio je Musolinija zajedno sa pripadnicima SS elitne jedinice i padobrancima kolskog bataljona; voda akcije Grajf', kao komandant tenkovske broj 150", koja je 16. decembra 1944. vodila

godinja odbrambena borba" protiv italijanskog oseanja manje vred-nosti jo uvek nije okonana. Pa, ipak, oseao sam istinsku samilost kada sam 18. septembra 1943. uvee, u svom lepom stanu u Zagrebu, uo preko radija Musolinijev glas. Pozvao je svoje pristalice da mu se pridrue, optuio kralja i objavio ambiciozan program. Da li je on to sasvim slobodno govorio? Tragedija e se pretvoriti u farsu. Nae dravno rukovodstvo, na sreu, dovoljno je nelogino i ne-dosledno u postupcima da posljednje ostatke dueove imperijalistike iredente ipak ne podri. Renduli mi je, medutim, pre nekoliko dana rekao da su morali da odustanu od propagande koja se zalagala za ot-cepljenje od Italije i za autonomiju u Albaniji i Crnoj Gori. No, u hrvatskom pitanju najzad je uinjen kraj italijanskoj iredenti. Naa tampa, istovremeno, svu krivicu za glupu italijansku politiku na Jad-ranu svalila je iskljuivo na italijansku kraljevsku kuu i reakcionar-ne snage". No, opte je poznato da se istina nalazi upravo na drugoj strani. Kralj je barem bio protiv osvajanja Albanije za Uskrs 1939. On je bio i protiv avanture u jesen 1940, u ram protiv Grke. Za taj vojni pohod optuuje se iskljuivo ano. U hrvatskoj politici mnogo su se angaovali italijanski krugovi iz redova vojske i ratne mornarice. Oni su nameravali da Hrvate potpuno istisnu sa obale Jadrana. Takoe su se zalagali da se odri zona IT. Bio je to, razume se, ano koji je ve 28. aprila 1941. u Ljubljani postavio na dnevni red to da se Italiji pri-poji i cela zona . Uvek sam verovao u to da e na pohod i zaposedanje obale kod Hrvata proizvesti ogromnu promenu raspoloenja i da e doi do ne-vienog oduevljenja. Ovo se zaista i dogodilo, no, to je trajalo svega nekoliko dana. A i oduevljenje je bilo daleko slabije nego to sam oekivao. Ja sam se direktno ukljuio u akciju. Preko radija sam uputio proglas svim sinovima hrvatske zemlje, bez obzira na to ideje zastupaju i kojoj veri pripadaju", da zajedniki ustanu u odbranu svoje otadbine, te da e se hrvatska zastava vijoriti u Rijeci i Suaku. Moj govor je bio pohvaljen od nekih ljudi. Neke sam uo, a neki su mi se pismeno zahvalili. Nisam doiveo nijedan napad od strane neprijateljskog radija. No, moj govor nije nita koristio. Mi smo u oi-ma dobrih, ali prilino nepouzdanih, Hrvata kao pobednici" otpisani, ajedino naivni Kae ne veruje daje to zaista tako. Sa aljenjem moram da primetim da sam u pravu. Ispalo je da je ba poglavnik, taj omrznuti ovek, darovao Hrvatima more. Uloio sam mnogo truda da taj uspeh pripiem hrvatskoj vladi. Moja vienedeljna nastojanja, medutim, propala su zbog otpora svih relevantnih faktora, a naroito Pa-velia. On je opsednut vlau i ubeden je u svoju smenu misiju", i kao takav nije pokazao spremnost da makar deo svoje vlasti prepusti drugima. Kako bi osujetio moj plan i prikazao ga kao smean, on je ovih dana za predsednika hrvatske vlade imenovao sirotog, starog Mandia.27 Mandi je doktorirao na Bekom univerzitetu i sa ponosom nosi prsten na ruci, koji svedoi o njegovoj akademskoj tituli. U vreme Austrougarske, pod generalom Poorekom i Sarkotiem, igrao je izvesnu ulogu u politikom ivotu Bosne. On je tajni savetnik iako danas ima 75 godina! I on sada treba da izade na kraj sa mladim

nemaku ofanzivu u Ardenima protiv amerikih i britanskih trupa, 15. maja 1945. zarobljen od ameriko-britanskih snaga, 1948. pobegao iz saveznikog zarobljenitva u paniju. Njegova seanja: (181) Lebe gefaehrlich (Zivi opasno), drugo izdanje, Koenigswinter 1973; Wir kaempfen - wir verlieren, Koenigswinter 1973; Krieg ohne Fronten (Rat bez frontova), Wiesbaden-Muenchen 1976.

(309)

___________________

Izmeu Hitlera i Pavelia

__________________

usta-kim pukovnicima". Ovakav poglavnikov potez je neozbiljan. ovek ne moe drugaije da ga opie.28 Hrvatska je dobila i novog vojnog ministra. On se zove Navratil 29 i nosi in vazduhoplovnog generala. Otac mu je eh, a majka SrpkiOvaj deo govora nije zabeleen u Kaeovom izvetaju, Pol. 5, bez datuma. Ve stoji: ...vas barjak, zastava Hrvatske, vijorie se ne samo u Senju i Dubrovniku, ve i u Zadru, ibeniku i Splitu..." Nikola Mandi, roden u Dolcu, pored Travnika, advokat, 1914. bio potpredsed-nik bosanskog parlamenta, a zatim i gradonaelnik Sarajeva, a posle 1918. drav-ni sekretar, od 2. septembra 1943. do maja 1945. predsednik hrvatske vlade. RH 31 III/l 1: Glezov telegram upuen Vrhovnoj komandi Vermahta (inostran-stvo, dravna tajna, broj 3921/43, Zagreb, 2. septembra 1943): Mandi je star preko sedamdeset godina. On je estit i obrazovan ovek. Tokom Prvog svetskog rata bio je veran savetnik general-pukovnika Sarkotia. On, meutim, ne moe da ispuni oekivanja hrvatskog naroda. Ni poglavnik, izgleda, njegovo imenovanje nije uzeo suvie ozbiljno..." Uporedi takode: Fricke, 139. Friedrich (Miroslav) Navratil, roden u Sarajevu 19. jula 1893, tokom Prvog svetskog rata sluio u austrougarskoj vojsci, u ratnom vazduhoplovstvu i deset puta pobedio u duelu sa neprijatelj skim avionima, a to je provereno

nja. Njegove simpatije za Nemacku, meutim, prilino su sigurne. Ja sam se u ovo lino uverio. No, kod njega me ljuti to to je odmah na poetku stare Austrijance oslovio sa vi". Ovde pre svega mislim na Dragicu. 30 Starim drugovima, sa kojima je sluio u Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci, on, meutim, kae ti". No, reio sam da ga upozo-rim na ovu stvar. O oslovljavanju nekoga sa ti" mnogo se govorilo u austrougar -skoj armiji. Ludi feldmaral Bog, na primer, kada je ispraao u penziju svog efa generalstaba Lauperta, u svom govoru mu se obratio sa vi", a ne kako je do tada bilo uobiajeno sa ti". To je u Bogovim oima bio naroiti znak izraza potovanja prema Laupertu". Ja sam, medutim, pristalica oslovljavanja sa ti", te se i danas tako ponaam prema bivim austrougarskim oficirima, premda u pravilima nemaeke vojske stoji da treba da se oslovljava sa vi". Ovo ti" stvaralo je drugarsku atmosferu" i u dananjom nemakoj vojsci, u Vermahtu; ono ne moe da se tako esto oseti. Daleko je jednostavnije kazati: Ti si jedan ma garac!" Kada se nekome kae vi", onda je takvu reenicu daleko tee izgovoriti. Posle ovog kratkog lingvistikog izleta, vraam se na opis stanja u Hrvatskoj. Najzad sam 15. septembra 1943. posetio Rendulia u Vrnjakoj Banji. Naom mainom vaje" spustili smo se do aerodro-ma u Kraljevu. Od Kraljeva vodi lo put do Vmjake Banje. To je naj-Iepa srpska banja. Po zgradama podsea na na Zauerbrun, u Lajt-hagebirgu. Renduli mi je odmah rekao da mu na sreu lee neke stvari koje mora da mi poveri, a koje mu se ne dopadaju. I ja sam priznao da se ne slaem sa nekim njegovim potezima. No, kako se dugo pozna-jemo, to je pomoglo da veoma brzo otklonimo sve nesporazume. Sve se okonalo, kako je Mecger od samog poetka predvideo, a ovo je potvrdio i Ler (koji je bio Renduliev uitelj), u jednom svom duho-vitom pismu: Ja sam pogreio. Dobriina Lotar Renduli jeste ovek skromnih sposobnosti i duha. On je u stanju da pie duboke rasprave o tome da li odeljenje mora da ima osam ili devet vojnika. No, dalje od toga on nema ta mnogo da kae." On je naroito ubeeni nacista i tvrdi da samo terorom moemo da imamo uspeha. Pri torn je skrenuo panju na Srbiju u kojoj se nalazi dobri Majsner (Meyszner), koji dnevno izda naredenje da se strelja nekoliko stotina ljudi. Ovu ideju sam, razume se, odbacio i pri torn dodao da to nikako ne znai da sam ja neki mekuac. Let nad Bosnom je prijatan kao i uvek. Tokom putovanja naviru mi seanja iz vremena Austrougarske... Sve u svemu, u svojoj lepoj vili u Zagrebu, na Tukancu, uivam u prelepom jesenjem vremenu. Dok ide, neka ide. Tako i ja kradem svaki i najmanji radostan trenutak, ba kao to je sluaj sa nekim osu-denikom na smrt. Divno je to mogu uvee da sedim na balkonu i po-smatram vrhove kronji iza kojih se sakrio grad Zagreb. Pogled mi se prostire i prema bosanskim planinama koje mogu da se naslute tek kao slaba, bleda silueta. Anica je malopre stigla kod mene. Volim da je slu-am kada mi pria o svojoj mladosti u Bosni. Njen nain pripovedanja je mudar i lep, pa ume da bude zanimljiva i kada govori o najbezazle-nijim dejim avanturama. Ponekad govori i o italijanskim renesansnim majstorima. Njihove tragove sada nalazi u brojnim knjigama... U danima kada je Italija izlazila iz rata bilo je prilino iznenae-nja u pogledu odnosa prema Italijanima u Zagrebu. Kada sam se vratio iz Beograda, veina oficira iz sastava italijanske vojne misije nalazila se ve u Nemakoj, i to kao ratni zarobljenici. Medu njima je bio i Karleto Levecov-Lantijeri. On se u Zagrebu zaljubio u lepu baronicu Vranicani

Ovde Glez verovatno misli na oveka koji se zove Fedor Dragojlov, od 2. septembra 1943. do februara 1944. ef hrvatskog generalstaba. (182) (309)

___________________

Izmeu Hitlera i Pavelia

__________________

koja je za njim iskreno alila. Za razliku od svojih kolega, on nije imao vremena ni da poteno spakuje svoju putnu torbu. Italijanski diplomati stavljeni su u kuni pritvor, i to ili u palati italijanske ambasade, ili u svojim stanovima. Ova sudbina snala je i Rea. Potpukovnik Sanoro, koji je u Zagrebu jo due nego ja, grekom je odve-den u Nemaku kao ratni zarobljenik. Popratni dogaaji, kao to je pitanje stana, automobila i ostale imovine Italijana, naalost, nisu bili nimalo prijatni. Ustae i SS takmiili" su se ko e vise da otme. Koje tu bio bolji, nije lako da se kae. Dan posle mog povratka iz Beograda posetio sam Rea. Njegov stan dobro je uvan od strane hrvatske i nemaeke policije i od jednog nemakog oficira. Gorko mi se alio.31 Na kraju sam morao da ga podsetim daje nain na koji su Italijani prestali
RH 31 IH/7: primedba nemakog poslanika. Predmet: razgovor sa italijanskim generalom Karlom Reom, 9. septembra 1943, u 13.00, Zagreb, 9. 9. 1943.

da ratuju izazvao kod Nemaca razumljivu reakciju. Do nje ne bi doslo da su ostali saveznici Nemake. O ovome je nedavno preko radija
32

govorio i Hitler. Ovde bih hteo da primetim kako je veoma problematino to da sada Musolinija hvalimo kao primer vernosti savezu sa Nemakom. I on bio nam okrenuo leda daje samo imao tu mogunost. No, ni eril, a ni Ruzvelt sa njim nikada ne bi sklopili primirje. Da Musolini moe da bude vredan izdajica, dokazao je na primeru Austrije, u sluaju Dolfusa i uniga. Prvo ih je prisilio da postanu separatist i mo-narhisti da bi ih onda ostavio na cedilu. Ovo se odnosi na Suniga, dok je Dolrus ve bio mrtav. Pre dva meseca nesreno je stradao gradonaelnik Banjaluke Had-rovi. Ustae ga nisu volele. Pre nekoliko nedelja umalo nije ubijen ef hrvatskog generaltaba Prpi. Ove nedelje u Zagrebu neko je usred bela dana provalio u stan dravnog sekretara Begia. Ukradeno mu je, navodno, oruje i sva odlikovanja. Provalnici su na hartiji kao pozdrav napisah: Drue Begiu, sada vise nisi vitez!" U pitanju je, naravno, uspela ala da se starom jarcu" ukrade ono to on najvie voli. Nije bilo tako davno, a Begia su videli u Sofiji, na sahrani bugarskog kra-lja Borisa. Ovi dogadaji verno odslikavaju stanje u Hrvatskoj. Partizani su, sem u gradovima, skoro potpuni gospodari. Oni privredno dre Zagreb pod blokadom. Pijace su prazne. Nijedan seljak se ne usuduje da pu-tuje do gradske pijace. Uvee u Zagrebu sa naeg balkona gledam Zri-njevac koji vrvi od etaa. Ja uvek ponavljam da se medu njima, u to nema sumnje, nalazi i mnogo partizana. Pria se da ih u Zagrebu ima deset hiljada. Ja procenjujem da ih ima i vise. Uporeujem ovo stanje sa prevratom 1918. Ono je bila deja igra. Moj stan je 1918, u Beu, bio bezbedan. Bilo je pokuaja da mi, poetkom 1919, oduzmu jednu sobu. To me je mnogo uzbudilo. No, svoj stan sam lako odbranio. Moj glavni stan nalazio se u Badenu, i do njega sam iz Bea lako mogao da stignem peke. Za to bi mi bio po-treban jedan dan hoda. No, zahvaljujui tome to sam imao automobil kramon" bio sam poteen vonje tramvajem, kao to su to uradili neki iz Vrhovne komande armije. Koliko su danas stvari drugaije! ta u Zagrebu svakog dana moe da se desi, samo bog zna. Ovde trenutno nije stacioniran nijedan kompletan nemaki bataljon. Istina, pred mojom batom stoje hrvatski policajci koji su tu da uvaju pog-lavnika i hrvatskog ministra spoljnih poslova, koji ne stanuju daleko od mene. Nee li oni biti prvi koji e da prebegnu u neprijateljske re-dove? Dode li do sloma u pozadini, to bi moglo da otvori provalnici-ma sve kapije. Nije li sve to ja ovde posedujem izloeno velikoj opasnosti? Dovoljno je da pogledam sluaj Vilka Begia. Upravo sam uo na radiju Ruzveltov govor,33 koji sav radostan najavljuje da e Amerika uskoro poeti da bombarduje juni i istoni deo Nemake. Istovremeno, jedan vedski list javlja da se industrijska postrojenja preseljavaju iz Nemake u Austriju. ta e biti sa Beom? Da li e i mene da snade sudbina general-potpukovnika Jupea? On je tokom bombardovanja u jednoj noi izgubio sve, berlinski stan i sve stvari. Moram da priznam da je ivot sve drugo samo nije lep. Drugog septembra 1943. naao sam se pored benzinske pumpe, nedaleko od Baj-rojta (Beyreuth). Iz jednog kamiona uo se radio koji je davao ratne izjave i prognoze. Sve nam je ukazivalo na to da nas oekuju mnoge strane stvari. No, stvarnost je daleko prevazila najcrnje slutnje i naj-gora predvidanja. Poslednji meseci bili su bogati dogaajima, a naroito jedan jasno govori o nainu na koji vodimo spoljnu politiku. Nedavno je Kae bio kod Hitlera. Firer ga je upitao da li je ve helikopterom napustio Zagreb. U toku razgovora Hitler se interesovao: Radoznao sam kako e-te uspeti da se izvuete iz Zagreba?" Izgleda mi da Hitler vise zna nego to ovek misli. On samo govori toliko koliko mu se ini da je u torn trenutku potrebno. Kae mi je saoptio da je besan na neke nae ljude koji su fireru poslali izvetaje o stanju u Hrvatskoj. U njima se nepovoljno govori o poglavniku koji je u Kaeovim oima svetac. Kae mi se poalio da ti izvetaji stoje u suprotnosti sa njegovim iz-vetajima. On mi je iznenada, 20. septembra 1943, saoptio da ga je Ribentrop izgrdio jer su Hrvati uzeli Rijeku i Suak. U pitanju je, me-

(183)

(309)

___________________

Izmeu Hitlera i Pavelia

__________________

dutim, sledee. Paveli je poslao Hitleru telegram u kome mu zahva-' to je ova dva grada dao Hrvatskoj. Istovremeno, poglavnik ga

Tekst Hitlerovog govora nalazi se kod Domarus, 2035-2039. Govor je prenosen preko radija 10. septembra 1943, u osam uvee.

moli da Hrvatskoj pripoji i istonu Istru. Cela stvar bila je i meni neprijatna. Ja sam, najzad, predaju ova dva mesta Hrvatskoj nedavno najavio i preko radija. Za ovaj korak imao sam podrku i ministarstva spoljnih poslova. Ovakav razvoj morao je da ima veoma nepovoljne posledice po raspoloenje prema nama u Hrvatskoj. Kaea sam zamo-lio da mi dozvoli da o svemu obavestim Vrhovnu komandu Vermahta. On nije odobrio moj predlog jer je smatrao da e ona o svemu ionako uskoro biti informisana. Uvee sam ipak telefonirao Jodlu i zamolio ga da nikome ne govori da je ovu vest primio od mene. On o celoj stvari nije imao pojma i bio je veoma iznenaen. Sledeeg dana kod mene su bili efovi SS-a za Hrvatsku. Oni su poneto znali o posled-njim dogadajima. Iz Kranjske i sa jednog dela obale planira se stvaranje vojnog podruja, koje valja da osigura povlaenje".34 Voa ove operacije treba da bude Fridl Rajner. Sta sve on nee da postigne! Se-dita e imati u Ljubljani ili u Miramareu, a i vlast nad Rijekom i Suakom. Sledee vee ponovo sam telefonirao Jodlu i javio mu naj-novije vesti. Odgovorio mi je da e jo to vee o svemu obavestiti firera. Ribentrop je bio prisutan i bio je veoma ljut jer sam o svemu obavestio Jodla. Sam firer o celoj stvari nije imao pojma. Odmah je zahtevao da mu se donesu dokumenti o torn predmetu, pa je u pitanju Rijeke presudio u korist Hrvata. Dan kasnije i Kae je primio telegram koji je potpisao Ribentrop lino. Telegram je bio prilino nejasan i govorio je o Pavelievoj noti i molbi da Kae saopti poglavniku kako firer sada nema vremena da se bavi crtanjem granica. Re je, naravno, bila o izgovoru koji je smislio glupi, nadmeni Ribentrop. 35 Ipak, postalo je jasno da e Rijeka ostati u sastavu Hrvatske. Reili smo da na-eg civilnog komesara ipak ne poaljemo u Rijeku. Ostalo je otvoreno samo pitanje zapadne granice oblasti Rijeke. Savetovao sam Kaeu da se za sada dri stare austrougarske granice. Na kraju e jo doi do rata izmeu Hrvatske i vojvode Rajnera. Ljudi koji su bliski poglavniku, oseam, postali su nekako kruti i nepopustljivi. ak i Navratil, novi vojni ministar, nije ostao imun na sve ovo. Sa Paveliem sam vodio nekoliko neprijatnih razgovora. On je iznenada odluio da od ustake milicije, koja ima zadatak da obez-beuje eleznice, a to su najvee fukare, stvori u Zagrebu elitne komandose" za borbu protiv partizana. Te jedinice treba da stoje pod ko-mandom ustakog pukovnika" Herenia.36 Sama po sebi ta ideja je jedina ispravna. Nae trupe nisu izvebane za borbu protiv partizana. Sa ustanicima treba da se borimo njihovom taktikom. No, ja sam morao da zahtevam da se za tu borbu ne angauju ustaki komandosi, ve hrvatska andarmerija. Poglavnik je dovoljno glup da ustaama poveri i taj zadatak, premda su oni ve dovoljno omrznuti u narodu. Posle atentata na Prpia ja sam odluno odbio da Hereni postane komandant tih ustakih jedinica jer sam pretpostavio daje on, na neki nain, upleten u taj atentat. Paveli se bunio protiv moje odluke, ali je morao da popusti. S druge strane, poglavnik nije hteo ni da uje da nove us-take elitne jedinice stoje pod komandom Kamerhofera. On se u tele-fonskim razgovorima na nekoliko mesta alio kako ne sme da se dozvoli da svaka hrvatska jedinica koju on stvori, pre ili kasnije, dode pod nemaku komandu. Meni lino nije stalo do toga da se svaam, nego da uspostavim saradnju izmeu nemakih i hrvatskih snaga jer bez toga nije mogue voditi vojne akcije. Ovo Paveli, naravno, ne razume. No, on, naalost, toliko voli da se drui sa Kaeom i da saraduje s njim! Javnost Pavelia i njegovih pet ili est najodanijih ljudi zove huntom". Paveli se naljutio i odluno odgovorio da to ne postoji. Sa ovim ljudima on se vidi samo svakih etrnaest dana. No, moj a inter-vencija izgleda da je urodila plodom, jer ce jedan od najgorih ustaa, Hereni, biti, navodno, uskoro penzionisan. Proces u vezi sa sluajem Prpi, prirodno, nije doneo nikakve re-zultate. Jedan zastavnik nalazi se u bekstvu i u odsustvu je osuden na
Ivo Hereni, nesvreni student ekonomije, 1941. godine se vratio u Hrvatsku iz italijanske emigracije, ustaki pukovnik

smrt. Atentator na Prpia, poto je maloletan, osuen je na dvadeset godina zatvora. rtva se nije pojavila na sudu. On je teko bolestan (od sifilisa) i jedna noga mu je amputirana. Poglavnik mi je ovo saop-tio u pnsustvu nekoliko ministara, a medu njima je bio i novi pred-sednik vlade Mandi. Odgovorio sam: ne drim mnogo do smrtnih kazni kada su u pitanju atentatori. Jedino je vano to da se ispita poza-dina atentata, a ovo, naravno, sud nije ni dotakao."
(184) Erich Fellgiebel (Breslau, 4. 10. 1886 - 4. 9. 1944, streljan jer je uestvovao u atentatu na Hitlera 20. 7. 1944), od 1. 3. 1938. general-major, 26. 8. 1939 - 20. 7. 1944. ef vojne obavetajne slube Vermahta. (309)

___________________

Izmeu Hitlera i Pavelia

__________________

Paveli se, prirod-no, izgovarao onim zastavnikom koji se nalazi u bekstvu. Jasno je da je Hereni prilino upleten u atentat. Dana 27. septembra 1943. posetio me je general Felgibel,37 glavni ef obavetajne slube Vermahta. Priao je o Salernu koji smo izgu-bili samo zato to naa vojska nije imala dovoljno goriva. Na poetku nisu ni planirali da ozbiljno povedu borbu, pa su sve to nije bilo neophodno potrebno prebacili na drugo mesto, ukljuujui i gorivo. Felgibel je sa Romelom bio u mestu Garda. Romel i Keselring se po-naaju kao zavaena braa. Koliko sam ja primetio, Keselring ga se verovatno plai. Pre ili kasnije Romel e ga unititi. Zbog toga su oni izmeu sebe jedva razmenili po koju informaciju. Ovih dana Romel je operisao slepo crevo. Amerikanci i Englezi napreduju veoma sporo i oprezno. Da li e jo ove jeseni biti pokuaja da se izvede iskrcavanje? Felgibel i ostali merodavni ljudi veruju da bi do invazije moglo da doe u junoj Francuskoj ili u Italiji, nedaleko od Denove. Felgibel misli daje malo verovatno da bi do ameriko-britanskog iskrcavanja na Balkan moglo da doe jo ove godine. Musolini ovih dana verovatno boravi u mestu Roka. On navodno namerava da za svoje sedite izabere Beluno (od 1918. to mesto je Austriji ostalo u loem seanju). Kod mene u gostima bio je i general Jupe. Kada sam Felgibela upitao: stoje nasi napori da sa Rusijom sklopimo mir?", Jupe me je iznenadeno pogledao. Felgibel je odgovorio: Ovo ne bi bio lep izlaz iz rata, ali je za nas jedini mogu!" Nastavili smo da razgova-ramo o nemakom oficirskom savezu, koji deluje u okviru Moskovskog nacionalnog komiteta. Felgibel i Jodl poznaju generala Fon Zaid38

lica veoma dobro. Zajdlic je artiljerac, strogo konzervativan ovek. Sumnjaju da su to njegove rei kojim osuuje firera. Felgibel nam je ispriao neto o italijanskom maralu Gracijaniju,39 vojnom ministru u Musolinijevom kabinetu". Nedavno je na radiju morao da odri govor protiv dinastije, i on mu je bio diktiran. Rusi se nalaze pred vratima Kijeva koji je na pola puta izmeu Staljingrada i Berlina! Mi se povlaimo sa podruja Kubana.40 Krim medutim, treba da se po svaku cenu brani, jer zbog Crnog mora ima povoljan poloaj. Zalimo se da smo rusko pitanje politiki reili tako nespretno. U psihologiju diktatora, oigledno, spada i crta da on pravi ustupke tek kada je kasno. Da su ustupci uraeni u pravom trenutku, oni bi doneli fantastine plodove. Ovo vai i za Nediev sluaj. Njega je ve pre tri meseca trebalo da primi Hitler. Da li bi se tada jo neto pozitivno dogodilo, to sam bog zna. Ribentrop je iznenada oboleo, pa tako do susreta dolazi tek sada. Srbi ovaj poziv Nediu shvataju kao dokaz nemake slabosti. A tako jasno stoji i u slubenim izvetajima. Nediu, sem toga, gotovo nita od njegovih predloga i elja nije ispunjeno, a nisu ni mogli da ispune... Danas, 28. septembra 1943, kod mene je bio general-major, prof, dr Riter fon Nidermajer (Ritter von Niedermeyer), poznati geopolitiar i dobar poznavalac Rusije. On trai svoju 162. diviziju koja je iz ka-same u Nojhameru krenula na tri strane: ka Veroni, Udinama i Zag

Walther von Seydlitz-Kurzbach (Hamburg, 22. 8. 1888 - 28. 4. 1976, Bremen), od 1. 12. 1939. general-major, pao u sovjetsko zarobljenitvo, septembra 1943. predsednik Saveza nemakih oficira, 1950. osuden na smrt, a zatim pomilovan i osuden na 25 godina prisilnog rada, 1955. puten na slobodu i vraen u Zapadnu Nemaku. Njegova seanja: Staljingrad. Konflikt und Konsequenz. Erinner-ungen, Oldenburg-Hamburg 1977. Rudolfo Graziani (1882-1955), od 1916. major, 16. 3. 1935. guverner Somalije, 9. 5. 1936. maral Italije, 19. 2. 1937. preiveo atentat, ranjen, 25. 3. 1941. posle italijanskog poraza smenjen, 23. 9. 1943. vojni ministar italijanskih faista, 3. 5. 1950. osuen na 19 godina robije, ali brzo amnestiran. Njegova seanja: Ho dife-so la patria, Roma 1947. Izmedu 7. 9. 1943. i 9. 10. 1943. po planu se 17. nemaka armija povukla sa Kubana. Vojnici, ranjenici, civili, topovi, tenkovi i sva oprema Vermahta preba-eni su na poluostrvo Krim.

(185)

(309)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

rebu. to se Zagreba tie, delovi te divizije treba da stupe u akciju sa prostora Karlovac-Ogulin ka severozapadu, prema Kranjskoj, kako bi tamo uestvovali u borbama protiv ustanika. Pre poetka rata, s vremena na vreme, slubeno sam saraivao s njim. Trebalo je da postanem nauni referent Vrhovne komande Vermahta. Od svega, hvala bogu, nije se nita obistinilo. Ponovo sam ga sreo u leto 1941. na aerodromu takenu. Upravo se spremao da ode u tab Felmija koji je trebalo da ode u Iran i Basru. Od toga nije bilo nita. Onda je Nidermajer preuzeo komandu nad 162. divizijom ne-daleko od Poltave koja se u velikom broju sastojala od raznih naroda koji su po jeziku srodni turskom. Njihov broj je iznosio 40.000. 1 On je morao ove trupe na brzinu da povue iz Rusije i da ih prebaci na aerodrom Nojhamer, u leziji. Neprijateljska propaganda je ojaala i protivnik se opasno pribliio poloajima 162. divizije. Nepouzdane vojnike postepeno je izbacio iz divizije, a postarao se da stareine bu-du Nemci. Tako je postepeno stvorio diviziju koja je brojala sedam bataljona, snabdevena sa dovoljno artiljerije i tako redom. Neke poli-tike ideale, razume se, ne moemo da im pruimo. Oni oseaju lojal-nost samo prema svom komandantu. Oni su plaenici koji hoe dobro da jedu i piju i mnogo im je stalo do ena. Kada im ovek zapoveda, mora te tri stvari da im obea. Tek tada oni kreu u borbu", objasnio mi je Nidermajer. To su stvarno najprimitivniji vojnici. Na pitanje kako nam ide u Rusiji Nidermajer mi je odgovorio: Usrano." Jo godine 1940. on je proputovao celu Rusiju. Utisak koji je doneo kui bio je nedvosmislen: rat protiv Rusije je ludost. No, niko ga nije sluao. Naa politika bi bila ispravna da smo se u jesen 1939. zadovoljili naim istonim granicama, i da smo prema Rusiji izgradili istinska, neosvojiva utvrenja. Da smo se zadovoljili i granicama na epru i Desni. I to bi jo nekako ilo da smo samo blagovremeno za-poeli s tim projektom. Sada je i ta linija vecim delom u rukama nepri-jatelja. On je najotriji kritiar nae itave ratne politike. Uvee je Nidermajer vozom otputovao u Udine. Avionom nije mogao. Veruje da e ponovo da se vrati u Zagreb. Posle Nidermajera posetio je me dr Hetl. Kao to je poznato, on je kod nas vaio za Musolinijevog spasioca. Prve vesti su govorile da ga je on oslobodio. Medutim, on je u Bavarsku prebacio samo dueovu porodicu i anovu enu i decu. To to su Nemci spasavali i anovu porodicu jeste firerova namera da spase dueovu krv". Krvno srod-stvo postoji jer se Cano oenio Musolinijevom erkom. Hetl, sem toga, ima vehke zasluge jer je uspeo da dozna gde je Musolini zatoen. No, ovek koji je zaista oslobodio Musolinija zove se, kao to je poznato, Skorceni. Tako ga zovu njegovi drugovi iz SS-jedinice, a pravo ime mu je - Skoreni. Hetl deli moje miljenje o novoj italijanskoj emigrantskoj vladi. Ni on za njih nema simpatije, a i u italijanskom narodu ova vlada uiva zastraujue slabu podrku. Uostalom, Musolini je jedan star, slomljen ovek koji danima ne moe nita da radi, jer ga boli stomak. I Gracijani je smean. On je maral, a nema armije. Citavo to drutvo, na sreu, nee mnogo da optereti nau politiku. Hetl je mesecima pratio situaciju u Italiji. Dobro poznaje prilike u zemlji i neprestano je javljao svojim
Uporedi: J. Hoffman, Die Ostlegionen 1941-1943. Turkotataren, Kaukasier und Wolgafinnen im deutschen Heer, Freiburg 1976. U 162. peadijskoj diviziji bilo je dobrovoljaca koji su od juna 1942. sakupljeni iz nekoliko logora za ratne zarobljenike. Tu je bilo etiri nacije: Turkmena, Azerbejdanaca, Gruzijaca i Jer-mena. Do maja 1943. ukupno ih sakupljeno 35 bataljona. Oni su od 1943. upo-trebljeni u borbama protiv partizana.

pretpostavljenima da faizam nema podrku u italijanskom narodu. Nae vostvo ne samo da mu nije verovalo nego su se i ljutili na njega to im alje tako nepovoljne iz-vetaje. Hetl je bio u Rimu i onog dana kada je oboren Musolini. Jo u toku te iste noi stiglo je nareenje od ludog Ribentropa da se pobu-njenici", a medu njima Badoljo i njegovi istomiljenici, odmah uhapse i prebace u Nemaku. Jedva smo uspeli da ga uverimo da to nije tako lako sprovesti u delo.42 Hetl je pre nekoliko dana bio u Beogradu, kod Hermana Nojbahe-ra. Hetl je, pored Italije, od glavne komande SS-a zaduen i za Hrvatsku i Srbiju. Nojbaher je ovek u koga Hitler zaista ima poverenja kada su u pitanju politiki problemi Balkana. Hetl je govorio o strano negativnoj ulozi Ribentropa. Ovde je dao taan sud. Nojbaher, Hetl i ja treba da uvedemo red u hrvatske prilike. Hetl misli da bih ja morao da postanem glavni predstavnik Nemaeke za Hrvatsku. Da bi se to ostvarilo, morae, hvala bogu, da protee jo dosta vode ispod Sav-skog mosta u Zagrebu.
Uporedi: W. Hagen, Der geheime Krieg, 398.

Ni tridesetogodinji Hetl, razume se, ne veruje vise u nau pobe-du. Njegove politike ideje kreu se u smeru koji sam i ja nekada podravao. Ukratko: kada vreme sazri, moramo da pregovaramo sa Rusijom. No, ovo radimo samo zato
(186) (323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

da bismo Englezima uterali strah u kosti i da bismo ih prisilili da nam uine ustupke. Ovo je, sigurno, is-pravna misao. Vreme je, meutim, ve suvie odmaklo. Ribentrop bi, prirodno, morao da bude oteran. Hetl i ja ocenjujemo daje Staljin najmudriji svetski politiar. Hitler je u Hetlovim oima korov. Sve su ea i upornija govorkanja o tome da predstoje pregovori sa Rusijom. Poglavnik je, navodno, pre nekoliko dana kazao predsed-niku hrvatske vlade Mandiu da su razgovori Nemaeke sa Staljinom ve prilino napredovali. Hrvatska bi to je pre mogue morala da dobije jednu jaku, stabilnu vladu. Kada sam bio kod Hitlera, rekao mi je da je sasvim prestao da podrava ideju Musolinijeve rimske imperije. Hetl misli daje firerovo interesovanje za Rusiju mnogo opalo, ali da se zato on sada vise zani-ma za Balkan. Za to podruje sada su, po Hitleru, angaovana etiri Austrijanca: Ler, Renduli, Nojbaher i Glez. Hetl se dobro razume sa Vajcekerom. Ne postoji opasnost da se izvri otmica rimskog pape. Papa sve vise dobrovoljno osea simpatije prema Nemakoj. U Zagrebu sada deluje, kao toje poznato, jedan korpus sastavljen od SS-ljudi. Njihov komandant, general i nosilac visokog odlikovanja Stajner ponaa se neobino mirno i povueno. Kae je jue izjavio da se Stajner nalazi u nekoj tajnoj misiji. Hetl, koji je jue bio kod Staj-nera, kae da to nije tano. Sa svima nama se slae u oceni daje njegov ef taba, pukovnik Cigler,4j visok dva metra, jedan odvratan tip. Fer bi hteo da Stajner i njegovi SS-ljudi to pre odu sa ove teritorije. Zar nisam od samog poetka upozoravao na ovu situaciju? ta je to koristilo! Posle Hetla posetio me je predsednik Kreditne banke iz Bea, Haslaher. Fridl Rainer jo posmatra Rijeku kao da pripada njemu. Do-brog Volzegera poslae u Trst kao svog stalnog predstavnika. Ribentrop se izgleda sasvim zapetljao kada je Rijeka u pitanju. Ovde ni Kae nije sasvim nevin. Depee naeg ministarstva spoljnih poslova, koje prima Kae, tako su nejasne i ne dodiruju principijelna
Joachim Ziegler, 1943/44 SS-tandartenfirer, ef taba III SS-germanskog korpusa.

pitanja, a istovremeno ukazuju na to da ministarstvo ne pokazuje ni osnovna geografska znanja sa tog podruja. Kae je uvee, 25. septembra 1943, boravio u oblasti Mure kada je u nae poslanstvo u Zagrebu stigla Ribentropova depea. Ovde se od Kaea zahteva da nagovori Hrvate da u roku od 36 sati priznaju novu Musolinijevu vladu. O torn pitanju ona e imati sednicu u ponedeljak pre podne. Kaeov zamenik, savetnik poslanstva Fon ubert, pokazao se u ovoj situaciji simpatian. Njegov ef u ovom okolnostima nije smeo bez dozvole da napusti Zagreb. Kada su u pitanju Italijani i kada treba da im se uputi prekor, ja sam spreman da se sprijateljim i sa samim vragom. Zato sam se odmah javio Lorkoviu i obavestio ga o na-im predstojeim koracima. Hrvati su bili dovoljno lukavi da odvoje te dve stvari, odnosno da kau da priznaju Musolinija, ali su istovremeno naglasili da su Rijeku prikljuili Hrvatskoj. Badoljovo naputanje rata imalo je za posledicu to da je sada Hrvatska dobila tri hiljade svojih vojnika. Oni su kao regruti sluili u Italiji, u mestu Riva, a instruktori su im bili italijanski oficir. Prvo su nam javili direktno, a i preko naeg ministarstva spoljnih poslova, da e hrvatski dobrovoljci preko Bea stii u Hrvatsku. Tek to smo se sa Hrvatima dogovorili o njihovom dolasku, obavestili su nas daje Romel ovu hrvatsku jedinicu zadrao i da e ih upotrebiti za borbe u Slo-veniji, te da se firer neto ljuti na hrvatsku vojsku. Hitler je odobrio Romelov plan da se hrvatska jedinica zadri u Sloveniji, da se od nje kasnije napravi etvrta dobrovoljaka divizija i da se poalje u Deler-shajm. Sve ovo, naravno, stoji u suprotnosti sa firerovom izjavom da hrvatske trupe ubudue ne slue van zemlje. Ovo je on izjavio pre samo tri nedelje. ta je uzrok tome? Novi hrvatski vojni ministar Navratil, prirodno, zbog toga je tu-an. On sada nema malu hrvatsku armiju. A mi smo mu je odobrili. Telefonirao sam Jodlu i skrenuo mu panju na ovakvu besmislenu situaciju u kojoj na potez ne znai drugo nego da e sva etva Slavo-nije ove godine pasti u ruke partizana. A posledice toga osetie se ve u januaru kada e Nemaka morati da hrani Hrvatsku. Nita, verovatno, ne pomae da se ovaj potez promeni. Kod mene je 29. septembra 1943. bio princ Lobkovic (Erwein Lobkowitz), ef rimskog pape za procenu umetnikih vrednosti. Lobkovic je ujedno Paveliev neslubeni poslanik u Rimu. On mi je ispri ao neke zanimljive stvari koje su se dogodile poslednjih nedelja u Italiji. Nepostojanje eksteritorijalnosti Vatikanu je prouzrokovalo potekoe. Naroito je vredno panje njegovo miljenje o faizmu i Mu-solinijevoj vladi u izgnanstvu. On ne dri ni do jednog ni do drugog. Italija je presrena da se oslobodila faizma. Istina, jo ima mladih ljudi koji neto oseaju prema faizmu i oni su bili ti koji su toga dana, kada su Nemci preuzeli vlast u Rimu, krstarili ulicama u nemakim kamionima i pucali iz puaka. O nekom ozbiljnom veem broju prista-lica faizma meu Italijanima nema govora. Onom malom broju faista kod inteligencije i u oficirskom koru Musolini je zadao jak uda-rac, jer je zastupao republikansku liniju. Padu njegove popularnosti doprineli su i brojni sluajevi korupcije i slino. Protiv Musolinija na-roito se koristila njegova ljubavna afera sa sestrama Petai (Petacci), koje smo mi, usput govorei, kako bi cela familija bila na okupu,
(187) (323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

ta-koe prebacili u Nemaku. Musolini je obe sestre prosto zatrpao dra-gocenostima. U vili, u mestu Monte, naredio je da se sagradi fantastic-no mermerno kupatilo, i tako redom. U otroj suprotnosti sa ovim ga-lantnim avanturama stoje, da i to bude spomenuto, fotografije na koji-ma se vidi Musolini posle oslobadanja, kao i njegove posete fireru. On, sa svojim zguvanim eirom, kako je duhovito primetio Mecger, pre lii na nekog vercera nego na jednog dravnika koji poseduje neogranienu vlast. Odnos nemakih okupatorskih trupa u Rimu prema Vatikanu, prema reima princa Lobkovica, besprekoran je. Ovo je u punoj meri ista-kao i papa tokom Lobkoviceve oprotajne audijencije koja je potrajala 45 minuta. Na trgu Svetog Petra stoje nemake strae; nijedan vojnik, medutim, ne sme da prede belu liniju. Sam Vatikan uveo je veoma stroge mere u crkvi Svetog Petra, kako bi nemake dezertere drao to dalje od svoje teritorije. Trojici nemakih dezertera, dvojici Austrija-naca i jednom Poljaku, ipak je polo za rukom da se sklone na teritoriju Vatikana, i za sada neka ta brojka i ostane. U politici Vatikana dominira zabrinutost zbog mogunosti da bolj-evizam pobedi. Zbog toga papa jo vise osea naklonost prema Ne-makoj, na emu i Vajceker marljivo radi. Uspomene Pija XII iz vremena kada je bio nuncijus u Nemakoj ine sve ostalo. On ih smatra za najlepe u svom ivotu. Samo se jednog boji: da bi ga pri povla-enju Nemaca SS-trupe mogle povesti sa sobom. Ova opasnost ne mo-e sasvim da se iskljui. Veim delom su kardinali, a na elu te frakcije stoji dravni sekretar kardinal Maljone (Maglione), anglofil. Kada je dolo do pada faizma, papa se drao veoma plemenito. Poslednjeg dana septembra, meseca koji je bio prepun dogadaja, posetio me je admiral Brinkman. 45 Sada je ef taba kod glavnog ne-makog admirala za Balkan, sa seditem u Sofiji. Brinkman je priao veoma zanimljivo o stanju na Crnom mom. Ler mi je rekao da se ve 1941. uzalud zalagao za to da se ruska crnomorska flota uniti uz po-mo naeg ratnog vazduhoplovstva. Sada nam se ovaj propust sveti. Stanje na odbrambenom utvrenju na Kubanu veoma je nepovoljno uticalo na manevarsku pokretljivost nae crnomorske flote. Ve i gu-bitak Novorosijska jeste veoma ozbiljan udarac.46 Gubitak ove od-brambene linije otvara ruskoj floti Slobodan prilaz ka Azovskom moru i time dovodi u opasnost tesnac kod Kera, koji je naroito zimi ugro-en, jer se Azovsko more delom smrzava. Nekoliko naih divizija na Krimu, pored nedavnog pojaanja sa Kubana, jedva daje dovoljno da odbrane Krim od ozbiljnog napada. Brinkman stanje u Sofiji ne prosuuje pogreno. Posle smrti kralj a dolo je do velikih narodnih demonstracija u Bugarskoj, koje su da-vale podrku njegovoj politici. Brinkman je ovde kako bi regulisao pomorska pitanja u Hrvatskoj. Za buduu hrvatsku mornaricu postavice se jedan nemaki admiral. U vojnom i politikom pogledu on e zavisiti od mene i imae zadatak da mi redovno predaje izvetaje. Govori li smo i o odbrani Jadrana. Sve ovo mi je veoma prijatno. Brinkman ne veruje da e jo ove jeseni doi do nekog ozbiljmjeg neprijateljskog iskrcavanja. Titula admirala Jadrana" dovoljno je prostrana i ukljuuje i Rijeku.47

Luigi Maglione (1877-1944), postao 1918. papski nuncijus u Bernu, 1926. u Parizu, 1935. kardinal. Helmuth Brinkmann, roden 1895. u Libeku, od avgusta 1940. do avgusta 1942. komandant teke krstarice ,J?rinc Eugen", od novembra 1943. do oktobra 1944. komandant nemake crnomorske flote, od 1945. do 1947. bio u ratnom za-robljenitvu. U Novorosijskoj pomorskoj luci 10. septembra 1943. iskrcale su se jedinice iz sastava 18. sovjetske armije, a 15. septembra 1943. nemake trupe, posle povla-enja sa odbrambene linije na Kubanu, prekinule su borbe oko grada Novorosijska. Posle izlaska Italije iz rata, u septembru 1943, admiral Jadrana dobio je komandu nad podrujem koje se prostire od Trsta pa sve do grke granice, a njegov pret-

(188)

(323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

Brinkmanova poseta krunisana je dorukom kod poglavnika. Sedeo sam sa Pavelieve desne strane i malo sam ga zadirkivao. Kada mi je dao asnu re da njegova garda ima mali broj tenkova (a oni su za-plenjeni od Italijana), pitao sam ga: Da li je ovde re o balkanskoj asnoj rei ili o zapadnoj?" Dok smo pili kafu, ispriao sam im o jednom majoru.48 Sasvim smo se lepo zabavljali, samo je Kae imao problema da izade iz uskih okvira svoje slube. On je bio nekako zavid-ljiv na moje vene i neunitive sale i humor", ali nam se ipak pridru-io u naim zdravicama, premda je sve vreme imao nekako kiselo lice. U Zagrebu je bio Verner iht. Planiramo da sledee nedelje otpu-tujemo u Budimpetu. Radoznao sam da li e nam to poi za rukom. U slubenom armijskom listu ipak se nala i vest da sam ja unapreden u peadijskog generala.49 Sudei po prvim estitkama, bojim se da e to dosta dugo potrajati. Iz novina sam saznao da je za najvieg civilnog upravnika za podruje Junog Tirola (za gradove: Bocen (Bolcano), Trient (Tren-tino) i Beluno) odreen uveni gaulajter Hofer.50 On je za naelnika Bolcana odredio nekog Petera Hofera.51 Nadam se da mu to nije neki rodak. Ovo moe da dovede do nesporazuma sa Musolinijevom vla-dom. Sa ovakvim ljudima uskoro emo da zaratimo sa faistikom republikom Italijom. Raniji jugoslovenski ministar Andres52 posetio me je poslednjeg dana septembra. Doneo mi je prepis odbijanja svoje stranke53 da on
postavljeni bio je nemaki admiral, zapovednik podruja Jug. Sedite taba se do oktobra 1943. nalazilo u Sofiji, od oktobra 1943. do januara 1944. bilo je u Beogradu, kasnije je prebaeno u Opatiju, a u septembru 1944. u Trst, a u decembru 1944. prestalo je da postoji. Verovatno je re o prepriavanju iz seanja Franca Karla Ginckija (Ginzkeys), Die Reise nach Komakuku, Be, 1953. Knjiga govori o Adolfu Kruliu fon Krismonteu; od 1. 5. 1913. potpukovnik u austrougarskoj vojsci. U memoarima je re o jednom oficiru koji je radio u vojnogeografskom institutu, koji je pozna-vao svaki planinski gleer. Glez Horstenau unapreden je 1. septembra 1943. u peadijskog generala. Vidi primedbu 34. Franz Hofer imenovan je takoe 10. 9. 1943. Peter Hofer, poginuo prilikom jednog bombardovanja Bolcana. Ivan Andres, od 26. avgusta 1939. do 11. aprila 1941. bio jugoslovenski ministar za trgovinu i industriju, clan Hrvatske seljake stranke. Misli se na Hrvatsku seljaku stranku.

ue u sadanju hrvatsku vladu. Njegova stranka je, medutim, spremna da podri jedan neutralan kabinet". Mene itava stvar ne udi. Kako da neko upravo u ovom tekom trenutku ue u vladu? Pre jednog asa pozvali su me predsednik hrvatske vlade Mandi i ministar privrede Balen.54 Zamolili su me da ih posetim i saoptili mi da je dravna katastrofa ve tu, pred vratima. Pod pritiskom partizana predsednici optina daju ostavke na svoje poloaje. Zagreb je potpuno odseen od sveta. Meso, jaja, slaninu teko nabavljaju i diplomate. Mleka uopte nema. Posle razgovora sa ovom
54
Josip Balen, od 10. 10. 1942. do 10. 10. 1943. hrvatski ministar privrede, od 11. 10. 1943. do 6. 5. 1945. ministar umarstva i rudarstva.

dvojicom hrvatskih ministara otiao sam kod Kaea. On je potpuno miran i kao uvek stoji na strani ustaa, a spletkario je protiv naih generala. Akciju ienja oko Bjelovara predstavio je kao veliki uspeh i rekao je da se time hrvatska drava oporavila i ojaala. On je sve to predstavio sa zadivljujuim govor-nikim darom. No, to ne moe da sakrije injenicu da se on, kao i uvek, ponaa kao savreno glupi deran i debil. To to ovek mora da ga slua kad pria predstavlja veliku muku. Pri jednom od poslednjih bombardovanja Minhena, Anglosakson-ci su namerno pustili tepih bombi na imanja Hesa, Leja i gradonael-nika Filera. U Filerovoj kui boravio sam u decembru 1940. Njegova kua je vredela nekoliko miliona maraka. A ni druga dvojica nee da ostanu prosjaci. O svemu mi je ispriao Volfrum, koji slui u SS-u. Strane novine objavile su informaciju o uslovima mira", sa kojima je Hes, u maju 1941, svojim avionom odleteo u Englesku. Idn je to nedavno proitao u engleskom parlamentu. Hes je naroito naglasio da o tim uslovima Hitler nita nije znao. Mirni Hes je saoptio svoje uslove jerje tada bio ubeden u nau pobedu. No, sada je uvideo koliko je njegov poloaj teak. Zanimljivo je to daje on Englezima rekao da je rat Nemaeke sa Rusijom neizbean.

XVI UTISCI O MAARSKOJ. SS-FORMACIJEI KOZACIU HRVATSKOJ

(189) (323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

Ovaj deo seanja poeo sam da piem 14. oktobra, na dan kada je pre 54 godine umro moj otac. Posle podne, 6. oktobra 1943, Mecger i ja smo krenuli naim avio-nom he" u Bee. Dobro je bilo to je naa maina morala da se zadri na aerodromu jer je rezervoar za gorivo, koji je mnogo curio, morao da bude zamenjen. Sledeeg dana otiao sam na ruak kod svog starog dobroinitelja vojvode enburga. Ovo sam uradio u dogovoru sa viim vojnim finansijskim inspektorom i sa Bitnerom. Vojvoda se boji da bi nas Hitler mogao isporuiti boljevicima". Posle ruka sa vojvodom otiao sam u hotel Bristol". Tu sam sreo Dvingera. Ispriao mi je o kraju akcije Vlasov" koju je on organizovao.1 Baldurova intervencija nije urodila plodom. (Vidi moje ranije beleke.) Pre est ili osam nedelja Hitler je obergrupenfireru Bergeru rekao: Oni koji ele da me nagovore da prihvatim Vlasova, to su izdajice otadbine. Oni hoe da me uvuku u slicnu pustolovinu kao to je bila ona u jesen 1932. kada su hteli da uem u koaliciju sa vladajuom strankom. Stojim na pragu jedne od najveih pobeda, a oni sada ele da se ja tog cilja odreknem. Ovo poruite svim onim ljudima kojih se to tie." Kada se zna koliko je na poloaj u Rusiji teak, onda ovakva izjava zvui veoma udno. No, takav je Hitler: on dobrovoljno ne eli da se odrekne ni pedlja zemlje i uopte ne namerava da se iega odrekne. Kasnije, ipak mora da popusti i da se odrekne, i to po cenu velikih rtava. Neprestano se ponavlja poreenje sadanjeg svetskog sukoba sa borbom za vlast" u istoriji nacistike stranke. To je neumesno i odTakoe: M. Wortmann, Baldur von Schirach - Hitlers Jugendfuehrer, Keln 1982, 220 f.

vratno. To to je nacistika partija 30. januara 1933. osvojila vlast u Nemakoj, iskljuivo treba da se pripie sluaju. Zahvaljujui jednom Francu Papenu koji je uspeo da nagovori starog feldmarala (Hinden-burga, prim, prev.) da za predsednika vlade predloi Hitlera. Sve je moglo da ispadne i drugaije. Dobro su saraivali lajher i sindikati. I da je Georg traser postao predsednik vlade, sve bi bilo drugaije. Uporedimo li sa sadanjom situacijom, stanje u Nemakoj u januaru 1933. pre bi moglo da se nazove rat aba protiv mieva. No, posledice iz 1933. bile su dalekosene. Posle podne kod mene su doli Boro i Jedlika. Prvi ponovo po-nosno nosi svoja partijska obeleja. Pre podne, postoje prethodno ulo-io albu na prvostepenu presudu, odrao se proces i on je pobedio. Za jadnog Boru ovo je predstavljalo biti ili ne biti. Jo nije definitivno reeno da li e biti imenovan za profesora u Pragu. Kancelarija firera (Buler) jo nije donela reenje. Njih dvojica, inae, nita novo nemaju da kau. Uvee sam kod kue sredivao svoje papire i neka dokumenta. Gusti treba da ih prebaci u Vajdendorf. Pre podne, 8. oktobra 1943, otputovao sam sa Vernerom ihtom vozom u Budimpetu. Ruali smo u vagonrestoranu. Smestili smo se u hotelu Ric". Dobio sam lepu sobu sa pogledom na Dunav. Kada se pogleda celokupan grad, onda Budimpetu ubrajam meu najlepe. Uvee smo etali ulicama. U jednoj knjiari kupio sam Rihterovu knjigu Kronprinzen Rudolf. Kupio sam i mnogo konzervi. Sledeeg dana mi je pri kupovini pomogla sekretarica Hutera i Levera, u ijoj fir-mi sam clan direktorskog saveta. Nisam uspeo da kupim svilene en-ske podvezice, ali ni druge stvari koje mi je Anica poruila. Ruao sam kod Jagova koji mi je priao o nekim stvarima koje dobro opisuju stanje u Madarskoj. Tu sliku dopunio je general Helepront koga sam sreo sledeceg dana. Jagov je imao zadatak da ubedi Madarsku da prizna novu italijansku faistiku vladu. Gui (Ghyczy) mu je pruio zna-tan otpor. Madar je prvo pokuao da se opravda injenicom da on ne zna koji deo Italije kontrolie Musolini. Poznavanje ovog stanja pred-stavio je kao preduslov. Jagov je onda Guiju skrenuo panju na to da nJegove rei predstavljaju kritiku na raun Hitlera. I pored pritiska Nemake, proteklo je punih pet dana dok Madarska nije izrazila sPremnost da prizna Musolinijev reim. Izjava madarske vlade bila je Prilino neubedljiva i mlaka. Gui se ubraja, kako mi je saoptio poslanik Maroi, u velike anglofile. Predsednik vlade Fon Kalaj takoe bi hteo da Maarska to pre prestane da ratuje". Jedini je Horti taj koji se dri prijateljstva sa Nemakom i koji nee da nam pravi svi-njarije. No, Jagov smatra da nije iskljueno da jednoga dana on bude izigran od strane ostalih maarskih politiara. Svi s napetou gledaju u Rumuniju. Madarima je ovaj rat veoma neprijatan, ali eljno oe-kuju trenutak kada e doi do obrauna sa Rumunima. Gering je, medutim, jednoj madarskoj delegaciji rekao: Sada ne dozvoljavamo rat izmeu buva!" Sastanku je prisustvovao i Helepront.

(190)

(323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

Ovih dana Horti je primio roendanski poklon. Firer mu je nak-nadno estitao 75. roendan i torn prilikom mu poklonio ogromnu, le-pu jahtu koja je opremljena svim moguim komforom. ak se i na zidu salona, u jahti, nala slika Madone, jer se zna daje Horti veoma poboan ovek. Na jahti ima mnogo mog porcelana i srebrnog pribora za jelo. Sada znam kuda ide veliki porez koji ja moram da plaam jer sam neenja. Pored toga, Horti je dobio i album sa crteima. On se mnogo iznenadio i obradovao. Jue, 13. oktobra 1943, ukrcao se na svoju jahtu kod Viegrada i Dunavom se provozao do Pete. ta e on da radi sa jahtom, to sam bog zna. Uvee sam jeo sa Denkom. Sledeeg dana, u nedelju pre podne, otiao sam s njim u glavnu crkvu Budimpete. Tokom liturgije neko je svirao Mocartove crkvene kompozicije. Takva muzika mnogo dopri-nosi da sluba boja deluje uzvieno i sveano. Dok sam sluao tu mu-ziku navrla su mi seanja na Salcburg i na katedralu u kojoj je nekada liturgiju sluio Kataler. Crkva u Budimpeti sigurno ima divan oltar, ali ne dopada mi se kao celina. U podne sam sa hrvatskim ambasadorom Koakom2 proetao po dunavskom ostrvu Margareta. Jo uvek je bio neobino prijatan, to-pao dan. Na nebu nije bilo nijednog oblaka. Poslednji letnji dan ove godine koja je obilovala suncem, ali je na ostalim poljima bila nesre-na. Koak mi je kazao da mnogo brine za sudbinu svoje hrvatske otadbine. Kao glavnog krivca cele hrvatske nesree imenovao je poglavnika. Slika stanja u Hrvatskoj kako ju je on dao u potpunosti se poklapa sa mojom. Glavne Pavelieve osobine su neiskrenost i pod-lost, kao i nedostatak svake konstruktivne misli. I mi, Nemci, tog smo oveka doveli na vlast! Niko ga od nas nije poznavao", potuio mi se Koak vise puta u toku razgovora. On misli daje iskljuena svaka mo-gunost da dode do promene u Hrvatskoj. ak ni delimina promena vlasti nije mogua. Nada postoji samo ako se izvri veliki pritisak na Pavelia, ili jo bolje, ako ga stave uza zid i streljaju. Kada sam se vratio u Zagreb, u grubim crtama sam o ovom razgovoru ispriao Kaeu i rekao da takav stav imaju Lorkovi, Starevi i jo neki. Kae mi je, kao da se izvinjava, odgovorio daje ovde re o grapi mladih, priglupih zanesenjaka. U naoj ambasadi u Budimpeti, kao i u madarskim krugovima, vlada veliko uzbudenje jerje dolo do smene naeg vojnog ataea. General-major Rabe fon Papenhajm (on nije u srodstvu sa grofom Papen-hajmom) imao je nesreu da je jedan njegov izvetaj dospeo u ruke Maara.3 U torn izvetaju on ne kritikuje madarsku vojsku, Honved, nego je izgrdio maarsku vladu. Zbog istog razloga morao je da ode i njegov prethodnik Krape. Ovo samo po sebi ne bi bilo nita neobino da nije izbor za njegovog naslednika pao na nikog manje nego na no-sioca odlikovanja vitekog krsta", general-potpukovnika Fon Graj-fenberga.4 Grajfenberg je due bio ef generalstaba kod Lista. Kako .nalae diplomatski protokol, on e sada u slubenim prijemima stajati iza nekog finskog majora, jerje ovaj due na slubi u Budimpeti od Grajfenberga. Svi, razume se, nagadaju da e Grajfenberg ubudue da bude vojni zapovednik Maarske. U Bee sam se vratio posle podne kako bih sledeeg dana doao na aerodrom da ponovo preuzmem svoj avion. Tokom vonje jedan sat sam sedeo u kupeu voza i razgovarao sa Auerpergom.5 Slovenaki partizani unitili su mu sve sem njegovog dvorca. Pri torn nisu po-stedeli ni njegovu poslugu koju su zverski muili i ubili. Namerava da nekako dode do svog imanja. Savetovao sam mu da prvo stigne do Ljubljane. Sve je tako uasno.

Vladimir Koak, vodei lan desnog krila Hrvatske seljake stranke, od 2. 7. 1941. do 2. 6. 1943. hrvatski ministar finansija, zatim poslanik u Budimpeti, 1944. poslanik u Berlinu.

\ Uporedi KTB/OKW/WFST, HI/2, 1185, 8.10. 1943. Hans von Greiffenberg (1894-1951), od 1. 8. 1940. general-major, 1. 1. 1941. ef generalstaba 12. armije, 10. 10. 1943. vojni atae u Budimpeti. Karl Alain Prinz Auersperg (1895-1980

U linosti peadijskog generala Rendulia, nosioca odlikovanja hrastov list", dobili smo naroitog pristalicu naeg vremena. On je komandant 2. tenkovske armije, ali trenutno jo nema tenkova. Od Hrvata sam saznao daje on nedavno izdao naredenje da e pri aktu sa-botae i slinih radnji za svakog nemakog vojnika da strelja pedeset talaca. S druge
Ovo firerovo naredenje nije naeno, a ni sauvano u dokumentima KTB/-OKW/WFST. Ono ipak mora da postoji jer se Glez Horstenau u pismu upu-enom Renduliu od 15. 1 1. 1943. poziva na to naredenje, a isto tako se i Hitler, dok je razgovarao sa Mandiem, pozvao na tu naredbu. 7 Robert von Kronholz (Be, 17. 9. 1887 - 22. 8. 1946, Beograd), od 26. 12. 1921. austrijski generalni konzul II klase u Beogradu, oko 1941. nametenik fir-me enker (Schencker und Co.) u Beogradu; nemaka vojna uprava angaovala ga je (191) kao tumaa, pa je prevodio i prilikom Nedieve posete Ribentropu i Hitleru.

(323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

strane, ak je i firer, protiv oekivanja i medunarodnog prava, nedavno objavio da uhvaeni partizani ne smeju vise, kao to je do sada bio sluaj, bez izuzetaka, da se streljaju nego, ujte i udite se, moraju da se tretiraju kao - ratni zarobljenici.6 Kako e naredba glu-pog Rendulia da bude u skladu sa Hitlerovom, ovo zna samo dragi bog! Ja u se u svakom sluaju potruditi da njegova naredba u stvar-nosti ne bude tako surova. Dok sam ja komandovao jednom akcijom, u prvoj polovini 1943, na podruju izmeu Save i Drave, Hrvati je trebalo na moj zahtev" da streljaju, po kljuu 1 : 10, najmanje hiljadu zarobljenih talaca". Hrvatska policija, hvala bogu, to nije uradila. Ja sam se, naravno, uvao da ih zbog toga opomenem. Dva dana posle mog povratka u Zagreb (iz Budimpete i Bea) posetili su me feldmaral Vajks, Nojbaher, Fezenmajer, Hetl i Kron-holc.7 Re je o jednom arolikom drutvu. Prvog dana feldmaral Vajks je sa mnom vodio dui razgovor. Sledeeg dana Vajks me je ponovo posetio, kada nam se pridruio Navratil. Uvee su kod mene u gostima bili Kae, general SS-a tajner (germanski korpus), Nojbaher... Ukupno sam imao jedanaest gostiju. Ponudio sam ih karfiolom, toplom unkom, tortom po Aniinom recepm. Svi su oduevljeno po-hvalili veeru. Posle toga smo sedeli pored kamina i pili crnu kafu: Vajks, Herman Nojbaher, tajner, Zelhov i ja. Nojbaher je sve prisut-ne oarao svojim priama. On je, kao i uvek, pokazao svoj optimizam. ovek lako moe da padne pod uticaj njegovog armantnog pripove-danja. On je naglasio austrijanstvo i njegovu genijalnost. Toliko je preterivao da su tajner i Zelhov s vremena na vreme odmahivali gla-vom. Vajks, rimokatolik iz Bavarske, medutim, od srca se radovao takvim priama. Nojbaher je ovako predstavio ratni problem: mi smo prisiljeni da se povuemo sa mnogih evropskih frontova. Ovo je, medutim, dobro. Mi smo svoje snage razvukli na suvie velikom prostoru. U vojnom pogledu moi emo jo veoma dugo da se odrimo. Odluka, medutim, lei u rukama politike. Kako imamo dovoljno vremena, mi emo to optimalno da upotrebimo, i to tako to emo da iskoristimo duboke suprotnosti koje vladaju izmeu naih neprijatelja. Nojbaher je svoju misao preneo tako jasno o briljantno da je na poloaj postao jasan svakom oveku koji ume hladno i prisebno da rasuuje. I pored po-stojanja naih podmornica i naeg novog oruja, jedini izlaz je u politikom reenju, i to takvom kako ga je upravo izloio Nojbaher. Ostaje da se vidi kojoj e strani na koncu rata Nemaka moi i morati da se prikloni. Oko svega, ipak, postoji jedno veliko pitanje. Ovo pre svega misli zato to se stanje na ratitima sve vise pogorava, i to na nau tetu. Drugo pitanje. Veoma je mogue da se nasi neprijatelji me-du sobom ipak nee posvaati, i to tako dugo dok nas ne pobede. Tek kada dobiju rat protiv Nemake, meu njima bi moglo da dode do su-koba. Tree. Da bi se politick! poloaj Nemake popravio, preduslov je da naduveni Ribentrop nestane. Herman Nojbaher je priao i o reenju balkanskog problema. On tvrdi da je Nemaka kao industry ska drava veoma privlana za sve seljake zemlje Balkana. Ovo sam zastupao i ja posle Minhena 1938. Da li e to posle ovog rata i nadalje da vai, to je veliko pitanje. Ili e po okonanju rata nastupiti dugotrajni prekid svih veza Nemake sa Balkanom? Nas je interesovao jugoslovenski problem". Nojbaher ga je ovako objasnio: Nemaka mora u najveoj meri da ispuni srpske elje. Ovde je Nojbaher dobio aplauz od politiki zainteresovanog tajnera. tajner je Nojbaherovom izlaganju dodao i ovo: nuno je da se velikosrpskoj dravi prikljue Bosna i Srem. Ne dolazi u obzir da se ponovno stvori Jugoslavia. Nojbaher je rekao i ovo: Hrvatska dra-va mora da se smanji i da njene dravne granice odgovaraju njenim stvarnim etnikim granicama, i ona treba da postane, kao i ranije u proslosti, nemaka vojna krajina. Nojbaher je, istina, naglasio da ovo to sada pria ne pripada njegovom zadatku koji je, da dodam i to, uvijen u maglu tajnovitosti. Nojbaher nam je sa naroitim oduevljenjem priao o tome kako je stvorio dravu u Albaniji. O tome je sanjao jo dok je bio u Beu, gde se nalaze Skenderbegov ma i lem. elja mu je bila da ih u Tirani preda Albancima kao poklon. I ovog puta nije propustio da naglasi kako se Albanci rado seaju vremena kada je tim prostorom vladala Austrija. Onda smo dotakli pitanje otimanja nekih vrednih muzejskih eksponata iz Bea. Nojbaher je priao kako je gradonaelnik Nirn-berga Libel jo pre prikljuenja Austrije Nemakoj bio kod firera i dobio od njega obeanje da e iz omrznutog Bea dobiti eljene muzej-ske predmete. Koliko se seam, ja sam u ovim dnevnikim zapisima ve govorio o tome i zapisao koliko me je ta stvar potresla. Govorei o svojim buduim eljama posle zavretka rata, Nojbaher je rekao da bi voleo da se vrati u Be i da bude gradonaelnik. ...Ve je bila blizu pono kada su moji gosti reili da odu. Zahva-lili su mi na prijatnom veernjem druenju. Verujem da su to iskreno rekli. Vajks, koji inae ide uvek rano u postelju, ne sea se daje ikada ostao tako kasno u gosti ma. Izuzetak predstavlja 24. septembar 1942. Hetl je bio kod mene jo pre nego to sam ga pozvao u goste. On u Berlinu radi sa Kaltenbrunerom. Kaltenbruner je ef tajne policije kod Himlera, a kod firera uiva veliko poverenje. Istovremeno, njegova su oseanja veoma jasna,

(192)

(323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

austrijska. Kada je osloboen Musolini, Hetl je Skorceniju rekao: Ti nisi zasluio odlikovanje 'vitekog krsta', ve te treba strpati u koncentracioni logor jer si uradio glupost." Hetl je ube-den da je prijateljstvo izmeu Ribentropa i Himlera samo optike pri-rode. Himler, u stvari, o Ribentropu misli isto to i Nojbaher, Fezenmajer, Hetl i ja. Hetl se u Berlinu zalae da nemaeke interese u Hrvatskoj zastupa samo jedna osoba, a pri torn misli da bi to trebalo da budem ja. Koliko se secam, Hetl je bio taj koji mi je saoptio da je firer nedavno ponovo izrazio svoje divljenje prema Staljinu. Sledeeg jutra Vajks i ja smo dorukovali kod poglavnika. Vajks je Pavelia poslednji put video u aprilu 1941. Poglavnik je tada posetio Vajksa. On se sada i pred Vajksom pokazao kao orijentalni provincijski advokat. Na doruku se pojavio i Nojbaher, premda nam je si-no rekao da ne eli da ide kod Pavelia. On se ve pre doruka sa Kaeom pojavio kod poglavnika. Nojbaher je izrazio aljenje to su se partizani, prilikom kapitulacije Italije, domogli velikog broja tekog naoruanja. Ovde se u razgovor odmah umeao Kae i izjavio da je naprotiv ovakav razvoj dobar za Hrvatsku jer, kao toje poznato, snaga partizana lei u njihovoj pokretljivosti, a sada e, na sreu, zahva-ljujui novom, tekom oruju oni izgubiti ovu veliku prednost. Tako se Kae ponovo blamirao. Izmeu Nojbahera i mene sedeo je stari Mandi. Za vreme doru-ka Nojbaher i ja smo pred poglavnikom istakli svoj austrijski mentalitet. Ovo se Kaeu uopte nije dopalo. Nas dvojica smo se prosto tak-miili ko e vise da se seti dobrih vremena stare Austrije gde je vladao ustavni haos, ali, u celini, ta austrougarska drava je predivno funkcionisala. Posle doruka sam simpatinog, dobrog Vajksa otpratio do aerodroma. Uvee me jo jednom posetio Nojbaher. Ovoga puta jeli smo un-ku. Prisutni su bili Mecger i Hetl. Razgovarali smo o hrvatskom pro-blemu. Nojbaher bi eleo da mi ovde imamo jednog generala koji bi predstavljao interese Nemaeke. Pri torn je pokazao prstom na mene, da bih ja trebao da budem taj general. Sumnjam da e da dode do takvog reenja. Posle dva sata razgovora krenuli smo u posetu ataeu policije Helmu. Kod njega se nalo malo drutvo koje se sastojalo skoro is-kljuivo od Austrijanaca. Izgledali smo kao neki zaverenici. Svi smo se sloili daje od svih balkanskih zemalja pozicija Hrvatske najloija, a da je ona, istovremeno, strateki najvanija zemlja Balkana. Herman Nojbaher je ponovo odrao lep govor. On koketira s pojmom revo -lucionar" i hvali se daje i on jedan od njih. Sledee veeri posetio me je bivi austrijski konzul Fon Kronholc, sin nekadanjeg artiljerca brigade u Lincu, koji je bio pravi predstavnik stare austrijske armije. On je sada slubenik kod firme enker i drutvo, u Beogradu. On bi hteo da ga Nemci uzmu u slubu za tu-maa. Prilikom posete predsednika srpske vlade Nedia9 Ribentropu i Hitleru, Fon Kronholc je bio prisutan kao prevodilac. Dok je boravio u Berlinu, Kronholcu su hteli da daju poloaj nieg inovnika ministarstva spoljnih poslova. Kronholc je to odbio. Priao mi je o susretu Nedia i Ribentropa.
Helm, SS-turmbanfirer, od 1942. do 1944. policijski atae pri nemakom po-slanstvu u Zagrebu. Nedi je 19. septembra 1943. posetio Ribentropa. Tom prilikom kratko ga je primio i Hitler. Nedi je postigao skromne rezultate. Uporedi: Izvetaj generalnog konzula Kronholca o razgovoru sa Ribentropom: ADAP, Ser. E, Bd. VI, Nr. 328; tako vidi i: Hermann Neubacher, Sonderauftrag Suedost 1940-1945, 134 ff (pre-vedeno na srpski: Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan, Slubeni list, Beograd 2004, prim. prev.

Razgovor je trajao gotovo tri puna sata. Ribentrop je bio zapaen po svom nadmenom i glupom ponaanju. Kada je dolo na red pitanje slubenog saoptenja, Nedi je odbio da potpie prazan, besadrajan dokument. Ribentrop ga je besno zguvao, a Ne-di je hrabro ustao i hteo da napusti prostoriju. Samo zahvaljujui Nojbaheru izbegnuta je neprijatna situacija. Kada ovek uje ovakve i sline price, onda mu postaje jasno koliko je Ribentrop kriv to je dolo do pogoranja nemako-engleskih odnosa. Biti ambasador u Londonu i ponaati se kao Ribentrop, to jednostavno nije bilo ni pametno, a ni diplomatski. Nediev razgovor sa Hitlerom, prema reima Fon Kronholca, pro-tekao je u boljoj atmosferi. Nedi, meutim, nije smeo da postavi pitanje teritorije. Hitler je takode odbio da prizna Nedievu Srbiju kao dravu. Nedi je ipak postigao neke uspehe koji se odnose na unutra-nju situaciju u Srbiji. No, kada se vratio, poele su da se ire netane informacije o tome kako je Nedi dobio i neke teritorijalne ustupke, a koji se odnose na levu, bosansku obalu Drine. Neprijateljske radio--stanice poele su da sire vest o tome kako je Nedieva poseta Hitleru jasan znak slabosti Nemake. Istina je, medutim, daje planirano da do ovog susreta dode tri meseca ranije, ali je on odloen jer se Ribentrop iznenada razboleo. Mi uvek moramo da kasnimo. Kada ve govorimo o visokoj politici, onda moram odmah da is-priam jednu drugu priu. Pre podne, 18. oktobra 1943, iznenada mi je telefonirao Fridel Rajner (Friedel Rainer) iz Klagenfurta. On je gaulajter za Koruku. Protestovao
(193) (323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

je zbog toga to Hrvati nameravaju da preuzmu upravu nad Rijekom. Saoptio je da su Hrvati ve odredili dravnog sekretara Turinu da vodi upravu nad Rijekom. On se trenutno nalazi u Trstu. Odgovorio sam mu da je to odluka feldmarala Romela koji se izriito sloio sa hrvatskim planom.10 Rajner mi je saopRH 31 III/4: Kae u poruci ministarstvu spoljnih poslova od 18. oktobra 1943, dravna tajna: Rajner je jue telefonirao Glezu Horstenauu i izjavio da nee da dozvoli Turini da krene na put u Rijeku. Hrvati su mogli da se pozovu na tele-fonski poziv od 8. septembra 1943, po kome njima pripada podruje Rijeke, Su-aka, Krka i Raba.

tio jednu zanimljivu vest: 12. septembra 1943, neposredno posle akcije spasavanja Musolinija, kod firera je odran sastanak kome su prisustvovali, pored Rajnera, kriminalac Hofer (gaulajter iz Tirola), Borman, Himler i Ribentrop. Poto su Koruka i Tirol proglaeni za armijska podruja, obojica gaulajtera su nad torn teritorijom izgubili vei deo vlasti. U odnosu na Hrvatsku, Ribentrop je hteo da Musoli-nijevoj vladi preda na upravu severnu Dalmaciju i jo neka druga pod-ruja. Tako sam ja barem razumeo u telefonskom razgovoru. Ovde je firer, medutim, rekao jedno odluno ne". No, Hrvati, izgleda, za sada ne samo da nee dobiti Rijeku, a za ovo je pomalo kriv i Kae, nego moraju da se odreknu i Suaka koji je njima ve bio obean. Rajner je objasnio da je on Rijeku i Suak ujedinio u provinciju" Rijeku. Istovremeno je na Suaku uspostavio isto hrvatsku upravu. A kada ljudi iz Suaka moraju da idu u Rijeku, gde se nalazi optina, on se pobri-nuo da njihove predmete obraduje jedan Hrvat. Uostalom, u sluaju tih podruja, kao i takvih koji se nalaze u oblasti nemakog Junog Tirola, firer je dueu stavio do znanja da su Nemci emocionalno i duhovno vezani za te teritorije. Koliko sam bio u pravu kada sam Kaea, koji se uvek pravio kao da sve zna, neprestano upozoravao zbog glupe italijanske faistike politike, a sada i zbog njene nove vlade! Ribentrop je, naravno, opet oduevljen novom Musolinijevom vladom. Ovo je razumljivo jer je Osovina, jo iz vremena kada je stvorena ozloglaenim elinim paktom", bila glavni nosa nae spoljne politike. Ovaj nosa sada je sram-no propao. Ribentrop sada pokuava iz ruevina da spase neke bez-naajne ostatke.11 Kae, kome sam ja saoptio Rajnerove namere, ne namerava da ga sasvim podri. On ima griu savesti jer se suvie oslonio na telefonska obeanja. U nedeljama koje su usledile posle svrgavanja Musolinija,

PAAA, N1. Kae, Bd. 10/4, beleka Ribentropa za firera, Vestfalen, 26. 10. 1943. Ribentrop je jo jednom u kratkim crtama opisao prodor Hrvata prema dalma-tinskoj obali. Hitler se nije sloio sa sadrinom telegrama koji je Ribentrop po-slao Kaeu o tome da poglavnik treba da zna da Nemci moraju da zaposednu istonu Istru, Rijeku i spomenutu grupu ostrva kako bi se uspeno povela borba protiv ustanika. Ribentrop je onda telefonom obavestio Kaea da njegova pre-anja odluka vise ne vai i da Hitler trenutno nema vremena da se bavi dravno-pravnim problemima.

neprestano sam govorio Kaeu da od sada treba potpuno da preispita svoj zadatak poslanika u Zagrebu jer se situacija promenila iz osnova. On me nije posluao. Rajner ne eli da ispuni zahteve Hrvatske u pogledu istone Istre. Koliko sam mogao da vidim iz njegovih saoptenja, on namerava da celu Istru pripoji Nemakoj. Pa dobro, radoznao sam da vidim ta e iz svega ispasti. Jo nisam ispriao itavu priu sa ve odreenim hrvatskim kome-sarom za Rijeku. Turina se, dakle, nalazi u Trstu, a Volzeger ga je jednostavno izbacio iz grada. Jednom reju, dogaaju se mnoge stvari, a ja sam u stanju da stavim na hartiju samo male delove velikog mozaika. Ovih dana posetili su me Renduli i Fleps. Renduli je proveo ve-e kao moj gost. Telefonirao je svojoj eni i vodio je nean razgovor s njom. Puio je cigaretu i sedeo pored velikih vrata koja vode do mog najdraeg balkona. Slika mira i udobnosti. Vise puta Renduli mi je kazao: Joj, kada bih imao na raspolaganju dvadese t divizija, tada bih u ovoj zemlji poubijao sve, dakle, toliko ljudi koliko bi mi to bilo mo-gue!" Moje ideje on uopte ne razume. I Mecger se uzalud trudio, tokom etnje sa Renduliem, da mu objasni nau poziciju. Ne, tu o-vek nita ne moe da uradi. On nam je, istovremeno, priznao da ima dak kafe, i to bi hteo da razmeni za jedan ilim ili za bilo koji drugi vredan predmet. Pitao sam ga odakle mu dak, a Renduli mi je odgovorio: Razume se da nije iz Albanije." On je dak kafe doneo ovde, na zaostali Balkan, iz Francuske. Dva dana kasnije Mecger je tele-fonom bio opomenut jer je hteo da trguje. Uskoro e poeti da cveta i trgovina poznatom robom kao to su francuski konjak i ampanjac. Dva dana posle Rendulieve posete sreo sam Flepsa. On je upravo krenuo u Mostar da preuzme komandu nad svojim korpusom. Tema naseg razgovora bila je streljanje talaca. Izjavio je da je protivnik ovakvih kaznenih mera. On primenjuje drugaija sredstva i ispriao mi je kako reava taj problem: kada sazna da je negde izvrena sabotaa, ode u najblie mesto gde je izvren teroristiki akt i sravni to selo do temelja, da ne ostane ni cigla na cigli. Na taj nain prisiljava ljude da njegove pretnje shvate veoma ozbiljno. Time ih ui kako svako selo i mesto treba da vodi rauna o bezbednosti, da sve preduzmu kako bi spreili sabotau i da blagovremeno jave kada primete neto sumnjivo.
(194) (323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

Pokuao sam da ga ubedim u to da sumnjam u svrsishodnost njegovog naina odmazde. U torn poduhvatu nisam imao mnogo uspeha jer je on i dalje ostao pri svom stavu. Do jedne odredene mere mogu da razumem da su nae trupe po-stale nervozne i veoma osetljive jer postoji ogroman ustaniki pokret. Jedva da postoji neko selo, deo ume, ili vonja eleznicom, a da se ovek u veoj ili manjoj meri ne izloi opasnosti i ne postane rtva nekog podlog prepada. Kada nasi vojnici ratuju pod ovakvom psiho-zom, onda reaguju veoma brzopleto, a to je i razumljivo, dakle, da radije prvo pucaju nego to dozvole da budu ubijeni. Ne pouzdaju se u mere predostronosti kako bi potedeli ivote nevinih osoba. Pre nekoliko dana pametni slovaki poslanik predao mi je listu albi protiv kozaka. Pri tome mi je objasnio daje nastala neka vrsta psihoze kojoj podlegnu mirni i trezveni ljudi. Poseban tip ljudi su kozaci koje predvodi Fon Panvic.12 Ovo vai i za general-majora Fon Nidermajera koji komanduje trupama sastavljenim od turskih naroda. Zemlja ima sreu da se i jedan i drugi sada nalaze u Hrvatskoj. Trupe Fon Panvica u poslednjih 14 dana projahale su Sremom kako bi tamo zavele red. Pukovnik Frajher fon Butlar, koji radi u glavnom tabu Vermahta, telefonom mi je najavio dolazak ovih trupa u Hrvatsku i dodao: Vi ete, verovatno, sa tim vojnicima doiveti nekoliko tekih i munih asova." Pokazalo se da je bio u pravu. Na poetku su se ti vojnici vladali mirno i disciplinovano. Od 20. oktobra 1943. poele su u ogromnom broju da stiu pritube na raun tih trupa. Ovim albama pridruila su se i dvojica poslanika. Pored ve spomenutog slovakog poslanika, protestovao je i madarski poslanik koji se silno uplaio za sudbinu svojih prokletih sremskih Maara". Za razliku od njega, slo-vaki poslanik Cieker je svoje albe argumentovano obrazloio i tano opisao postupke tih trupa. Kada se ita njegov izvetaj, oveku se die kosa na glavi. Neizmerno se stidim i patim beskrajno zbog toga to je Nemaka tako duboko potonula jer je za svoje ratne saveznike uzela takve horde. U sluaju kozaka, ja sam najzad reio i 19. oktobra 1943, uvee, seo za sto i vrhovnom komandantu za Balkan poslao jedno emotivno i otro pismo. U albi sam izjavio kako mi nemamo pravo da nastavimo da psujemo ustae.13 Morao sam, razume se, tako da sastavim pismo da nisam rukovoen nikakvim etikim obzirima. Kada bih svoje albe potkrepio tim argumentima, onda bih se izloio naj-teem prekoru koji moe da me pogodi u Treem rajhu: da nisam dovoljno tvrd", ili ak, da sam mekan". U torn sluaju moje pismo bi odmah zavrilo u korpi za otpatke. ovek je prisiljen da na stvari gle-da kao realni politiar. No, ovo u sebi krije i izvesne opasnosti. Jo istog poslepodneva dok je Cieker bio kod mene, telefonom se javio nadbiskup Stepinac. Bio je oajan: pripadnici turskih naroda koji stoje pod komandom Nidermajera opustoili su njegovo rodno selo Krai i odvukli sa sobom tri stotine potpuno nevinih, dobrih ljudi". Pitao me je da li ja mogu makar toliko da uinim da ne budu ubijeni. Takode je spomenuo mogunost da se medu kidnapovanim ljudima verovatno nalaze i neki njegovi roaci. Opte je poznato da su se dva brata nadbiskupa Stepinca prikljuila partizanima. ena jednog od Stepineve brace bila je uhapena, ali je poglavnik ovde uinio izu-zetak i oslobodio je. Takode je istina daje rimokatoliko svetenstvo sa
Helmuth von Pannwitz (Gornja lezija, 14. 10. 1898 - 16. 1. 1947. obeen u Sov-jetskom Savezu), od 1. 4. 1940. potpukovnik, 1. 4. 1942. pukovnik, 1. 6. 1943. general-major i komandant 1. kozake divizije, 1. 2. 1945. general i komandant kozakog korpusa.

partizanima sklopilo neku vrstu preutnog mira. Partizani su se obavezali da nee dirati katolike crkve i njihova imanja, pod uslovom da tamo nisu smetene neprijateljske trupe. U mnogim sluajevima partizani potuju taj dogovor. A od toga onda ima i crkva koristi. Ni za Nidermajerove vojnike sastavljene od turskih naroda, a ni za kozake, ne moe da se kae da su u Hrvatskoj dobrodoli. Pre nekoliko nedelja Nidermajer je bio kod mene. Ne znam da li sam o tome ve pisao. On mi je malo podrobnije priao o svojim hrabrim vojni-cima. Sakupio ih je na prostoru izmeu Dona i Volge. Prvo ih je bilo 40.000. Odveo ih je u kasarne u Nojhamer (Slezija). Napravio je se-lekciju i od tog broja ostavio 10.000 probranih vojnika. Tu jedinicu popunio je pravim Nemcima. Ti vojnici ne poseduju nikakvu ideo logiju nego su prosto plaenika vojska. Oni su lojalni samo svom komandantu. Razume se da to nisu salonski ljudi. Sela koja oni osvoje nemaka komanda im prepusti da ih slobodno opljakaju. Kada uu u osvojeno selo mukarce pobiju, a ene siluju, a celokupna imovina pripada njima. Takvi su i kozaci, koji naroito vole konje, ali i svinje. Prema poslednjim vestima, oni kradu i ivae
1

RH 31 HI/11: telegram upuen vrhovnoj komandi grupi armiji F, vojna tajna br. 02115, Zagreb, 19. 10. 1943: ve nedeljama stiu mi informacije i glasine koje govore o divljim, navodnim ili stvarnim, zloinima kozakih jedinica. Prilaem tube maarskih i slovakih poslanika koji su zabrinuti za sudbinu svojih manjina u Sremu. Predlaem da se sve te albe provere i molim da mi se prui mogunost da odbacim neopravdane tube. (195) (323)

________________

Izmeu Hitlera iPavelia

___________________

______

Utisci o Madarsko

maine. Samo na prostoru Iloka kozaci su, navodno, oteli 70 ivaih maina. To su, nema sta, vredni momci. No, moram da priznam da SS divizija Princ Eugen" sastavljena od Nemaca folksdojera mnogo ne zaostaje za njima. Njihov poslednji dolazak" u Split to najbolje dokazuje.14 ao mi je Eugena Savojskog, jer takve trupe nose njegovo ime. Medutim, ne-zakonito ponaanje vojnika i nedisciplina pojavljuju se u pojedinim sluajevima i kod pripadnika Vermahta. Njihovi komandanti moraju svojim vojnicima da gledaju kroz prste i ne kanjavaju ih. Svemu ovome valja dodati i injenicu da je u Hrvatsku u poslednje vreme stigao veliki broj novih nemakih vojnika. Njih je teko ubediti u to da nisu stigli u neprijateljsku zemlju, ve da se nalaze kod prijatelja. Ako se ogree o hrvatsko civilno stanovnitvo, onda su sa velikom sigurnou povredili i otetili roditelje i sestre hrvatskih vojnika koji se bore na naoj strani. Meni, razume se, sve ovo zadaje velike brige: etike i po-litike! Vojnici sastavljeni od turskih naroda napustili su Nojhamer, a na njihovo mesto odmah su stigli pripadnici dobrovoljake" SS-divi-zije, iji su pripadnici regrutovani od strane bosanskih muslimana. Oni su do tog vremena boravili u Francuskoj, u kasarnama u Klermon-Fe-ranu (Clermont-Ferrand). Tamo je dolo do male zavere. Nekoliko ne-makih oficira i podoficira je streljano. I muslimani iz Bosne, koji su nas na poetku rata pozdravili sa velikim oduevljenjem, sada su nam potpuno okrenuli leda, te masovno bee partizanima. Ne malu krivicu za takav razvoj snosi SS-politika. No, odgovornost za ovu lou poli-tiku klimu ima i ponaanje naeg Vermahta i policije prema Srbima. Pisau o tome vise na drugom mestu.

U vezi sa spomenutim borbama vidi: Kumm, Vorwaerts Prinz Eugen!", I l l ft. 26. septembra 1943. Split su branila dva italijanska puka i 9. partizanska divizija. Pred Splitom su izgradili sistem bunkera, ali ih je SS divizija Princ Eugen" pregazila i pri tome zarobila 300 oficira i 9.000 vojnika.

(196)

(323)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Sada se vraam na razgovor koji sam vodio sa Flepsom i Ku-mom.15 Razgovarali smo o pisanju istorije o poslednjem ratu i naem radu u tabu. U jednom trenutku Kum je iznenada primetio: 0 ovom ratu, ja mislim, bie nemogue da se opie i samo mali deli istine. ta smo tamo uradili! Ja, pri torn, mislim na rat u Rusiji. A i to bi bilo su-vie strano!" Bio sam iznenaden to ovu izjavu ujem iz usta jednog vode SS-a, koji je nosilac odlikovanja vitekog krsta". Ja sam, kao usput, primetio: Nedavno je kod mene bio jedan vii nemaki oficir. On je ustanovio da mi Nemci moemo uda da napravimo. Jedino kada se povlaimo, potpuno gubimo prisebnost duha. Ja sam to ve 1918. doiveo, a sada opet, i to u daleko veoj meri." Svoje izlaganje zavrio sam oprezno ovom konstatacijom: Ovo sigurno ne moe da se uopti nego vai samo za izuzetne sluajeve." Krum mi je na ovo odluno odgovorio: Ne, gospodine generale, ovo je pravilo." Posle toga obojica mojih gostiju poceli su da priaju o svojim ratnim doiv-ljajima. Fleps je uestvovao u ratu protiv Rusije godinu dana. Bio je komandant SS-puka. Kazao je da smo mi ve poeli da se povlaimo 1941, kada smo se borili kod Umana u julu 1941.16 Kada se uporede ove borbe, onda su nae bitke iz 1914. kod Lavova bile obine igre za decu. Tada, u Prvom svetskom ratu, bili smo svedoci horde vojnika koji su beali bez cilja i bacali su oruje. Topovi su ostali za njima, konji su beali zajedno sa poludelim jahaima. Pored nas su prolazili vozovi bez pratnje. Sve je tralo, spasavalo se, bealo. Ovo se nije po-novilo jednom nego stotinu puta, u mnogim situacijama i u raznim godinjim dobima. Sada imamo uobiajeni opis rata koji daje povoljnu sliku o Hitleru i Vermahtu. Generali se prikazuju kao ljudi koji su uopte spremni da se rtvuju i da se angauju u ratnim okrajima". Tako moemo da objasnim zato imamo toliko mnogo rtava sve do samog komandanta. Retko se uje za nekoga ko nije bio na frontu nego sedi daleko u pozadini. To su oficiri ozbiljne kole, koji su sluili u staroj vojsci i uivali u Prvom svetskom ratu. Ostali komandni kadar, recimo, koji pripada bataljonskom komandnom osoblju, delom je veoma lo. Oni su taktiki lose kolovani, pa nemaju volje da se angauju u svom poslu. Izuzetak cine, prirodno, prema izjavama obojice, nji-hovi ljudi iz korpusa, zahvaljujui injenici da su dobrovoljci. I firer je nedavno izjavio da je najvei broj generala na frontu izgubio samo-potovanje. Ovo je saoptio general Fon Pfultajn.17 On je nosilac odlikovanja vitekog krsta" i komandant divizije Brandenburg". Rekao je da su generali u najveem broju izgubili potovanje na frontu. Tu lei razlog neprestanog povlaenja naih trupa. Sasvim je druga slika kada su u pitanju dostignua SS-jedinica. Istina je daje Hitler od svo-jih najvernijih vojnika, od SS-a, zahtevao da podnesu ogromne rtve. Sada je tako kako je Fleps rekao: u odnosu na poraenog nepri-jatelja, ili na onog koga je lako pobediti, kao toje bio sluaj sa Polja-cima i Francuzima, Hitler je mogao lako da izade na kraj. Protiv Rusije, medutim, on se mnogo prevario i preraunao. Kada je re o Rusiji, ovakva pogrena procena odnosi se skoro na sve Nemce, ali i na mno-ge u
15

Otto Kumm, 9. 11. 1944. SS-brigadenfirer i general-major SS-a, od 11. 1. 1944. do 20. 1. 1945. komandant 7. dobrovoljake brdske divizije Princ Eugen". Pre nego to je glavnina snaga sovjetske 6. i 12. armije opkoljena (ukupno 20 divizija) od strane nemakih snaga na prostoru Umana (kraj akcije bio je 8. avgusta 1941), dolo je do ogorenih borbi izmeu Crvene armije i 17. nemake armije koja je marirala kroz stepu. Uporedi A Philippi - F. Heim, Der Feldzug gegen Sowjetrussland 1941-1945, Stuttgat, 1962, 61 ff.; A Seaton, Der russisch-deut-sche 17 Krieg 1941-1945, Frankfurt/Main 1973, 107 Alexander von Pfuhlstein (Danzig, 17. 12. 1899 - 26. 12. 1976, Bad Homburg), od 1. 2. 1942. pukovnik, ff. od 1. 4. 1943. do 10. 4. 1944. komandant divizije Brandenburg, 1. 7. 1943. general-major.

svetu. Ja se esto seam uasne reenice koju je Hitler izgovorio u tri asa ujutro, 10. marta 1938: Ta, greh je da ovek ima tako sa-vrenu armiju a da sa njom nita ne uradi!" Pored mene u kancelariji nalazio se Gebels. Kroz itavo moje telo prola je jeza. Sada je on, dakle, uradio". No, bilo bi daleko bolje daje greh do kraja svog ivo-ta uzeo na svoju duu. Ni njemu nije polo za rukom da sprovede u-do, pa da iz sedam divizija nastanu stotine i stotine novih. Na sreu, ljudski faktor u pogledu kvaliteta ni kod Rusa nije bolji od naeg, ve se nalazi u daleko Ioijem stanju. Da nije tako, Rusi bi ve bili u Berlinu... Nasi vojnici ulau natoveanske napore. Ovo se odnosi na vodei armijski i privredni aparat drave, koji je pretrpeo i teke gubitke. Fer, ef generalstaba kod feldmarala Vajksa, nedavno se gorko poalio da i mi u armiji svakodnevno doivljavamo haos koji ve due vlada u nemakoj upravi. Ova negativna pojava kao zaraza sada moe da se vidi i u naem vojnom vrhu. Tako od jedne te iste komande mogu da stignu razliita, pa ak i suprotna naredenja. Leva ruka ne zna ta radi desna. A celokupna komanda ostavlja utisak opteg haosa. e-sto se setim otre kritike koju bismo mi mladoturci" tokom Prvog svetskog rata upuivali na adresu Vrhovne komande austrougarske armije i mornarice, kao i na rad naeg generaltaba. Sada, posle toliko godina, povlaim svoju kritiku. Tada smo imali neuporedivo manje sredstava nego danas, a ipak je sve funkcionisalo odlino. Neka ide do davola na austrijski
(197) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

besmisleni kompleks manje vrednosti koji imamo u odnosu na Nemce! Svi smo se mi Austrijanci ponemili. Sada je opet drugaija situacija. Citiram jednog visokog funkcionera iz naci-stike stranke, koji me je nedavno posetio: Ja sam postao oduevljeni Austrijanac." A takvu reenicu ovek moe sve ee da uje. I ovde, u Hrvatskoj, neprestano se uje reenica nas podsea na lepa vremena iz doba stare Austrije". Tu, kada uopteno sudimo o staroj Austriji, Hrvati su veoma dobronamerni kada je u pitanju politika kritika. Nedavno sam sreo jednog bosanskog muslimana iz okoline Doboja. Njegovi su pripadali turskim dostojanstvenicima. Tvrdio je da se rodio 1869. Verovatno je jo stariji i sada nosi titulu doglavnika" Hrvatske. Dakle, on je jedan od najviih predstavnika Pavelievog re-ima. Pre nekog vremena postavio sam mu pitanje: Vi ste preiveli etiri razliite vlasti: staru Tursku, Austriju, Jugoslaviju i ustaku Hrvatsku. Gde je bilo najbolje?" Stari bosanski musliman mi je odgovorio: Pod Austrijom, naravno! Tamo je vladao red, pravo i prav-da!" Mnogo drugaije se nije izjasnio ni velikosrpski etniki voda Perovi,18 kada se u Dubrovniku, kao predstavnik etnikog vojvode Jevevia (koga su, navodno, ubili partizani), sreo sa jednim SS-ofi-cirom. Nedavno sam u birou sreo generala Maria. Tamo sam upoznao jednog Hrvata koji je u Beogradu, u doba stare Jugoslavije, bio vii inovnik. Nova hrvatska vlast zatvorila ga je tri meseca. Leao je u uasnom zatvoru u Savskoj ulici. Tokom Prvog svetskog rata sluio je u austrougarskoj vojsci kao rezervni oficir pri peadijskom puku broj 96. (Karlovac). On je sa oduevljenjem osveio svoja seanja. Maria sam pitao kako to da je tako veliki broj austrougarskih oficira prihvatio poziv i sluio u redovima nove vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Taj Hrvat se umeao u razgovor i odgovorio: Austrija je imala veoma dobru armiju. Tamo je meu oficirima vladalo nevideno drugarstvo. Tako neto se vise nee ponoviti!" Da, tako neto se vise nee ponoviti. U pravu je...
18

Perovi, 1942, kao porunik, komandant Iine pratnje Drae Mihailovia.

Danas, 26. oktobra 1943, posetio me jedan Nemac, folksdojer. Zove se Romberg i slui kao kapetan u Bosanskohercegovakoj divi-ziji", kako se ona sada zove. I njegov otac je stari oficir, kako to i pri-lii jednom iz porodice Romberg. On je bio sa sinom. Roden je u austrijskoj pokrajini Forarlberg, a oenio se u Hrvatskoj, pa je tu ostao. Njegov sin slui od samog osnivanja u toj diviziji koja je sastavljena od bosanskih muslimana. Idejni tvorac divizije je Himler. O tim voj-nicima nije priao nita dobro. Sa bosanskim muslimanima mi nee-mo doiveti nita lepo", govorio je. Iz njegovih rei uspeo sam pre svega da saznam da ni SS-oficirskom korpusu nije uspelo da se Nemci iz raznih pokrajina pretope u jednu, nemaku naciju. Izmedu severnih i junih Nemaca postoji jaz. Severni Nemci su se bolje snali u redovima SS-a. Isto vai i za Austrijance. Za sve je kriv pruski duh koji ne zna pametno da postupa sa drugim nacijama. Da je ova misao tana, pokazalo se i iz Rombergovog primera. Bosanski muslimani u SS-je-dinicama trpe glad, a istovremeno su podvrgnuti napornim vebama. Pored svega, njih kao naciju lose tretiramo. Niko se nije potrudio da naui njihov jezik. S druge strane, u diviziji postoje Nemci, folksdoj-eri, oficiri, koji znaju jezik i razgovaraju sa njima na njihovom mate-rinjem jeziku. Drugim Nemcima se to ne dopada. I ne samo to, nego mi grdimo bosanske muslimane kada izmeu sebe razgovaraju na hrvatskom! I jelo nije kako treba. Dok su bili na obuci u junoj Fran-cuskoj, na poetku je vladalo odlino raspoloenje. Ono je uskoro po-stalo veoma lose. Za to su, navodno, odgovorne subverzivne" aktiv-nosti neprijateljskih padobranaca. Uestala je pojava dezerterstva. Utoite u Francuskoj bosanski muslimani nali su u rimokatolikim manastirima, kod monaha". Na kraju je dolo i do pobune u kojoj je uestvovalo oko sto bosanskih muslimana koji su pobili omrznute oficire. Trojica oficira su bili Nemci, a dvojica folksdojeri. Jedan vojni imam pokuao je da smiri pobunu i jednog pobunjenika je ubio. Posle toga odrao im je govor. On je predloen da primi visoko nemako odlikovanje gvozdeni krst" prvog stepena. Po mom miljenju, zasluio je to priznanje. U meduvremenu, u prostoriju je stigao jedan zastavnik i rekao daje on Hrvat, a bio je zapravo pravi bosanski musliman. Uao je u sobu gde su bila zatvorena petorica nemakih oficira i ubio ih. Ostali pobunje-nici su se uplaili i pokuali su da pobegnu. Gotovo svi su ubrzo uhva-eni i streljani. Posle Francuske, divizija bosanskih muslimana prebaena je u Ne-maku, u leziju, u mesto Nojhamer. Jedan od dezertera putovao je ak do Drezdena, gde je boravio kao regrut. Tamo je bio uhvaen. Kada je policija poela da ga mui, kako mi je kazao Romberg, on je odjednom u muci prizvao Hrista i Mariju. I drugo iznenaenje: on je govorio nemaki. Premda su ga podvrgli muenju i zatvorili, uspeo je, uz pomo jednog svog druga, da se oslobodi i pobegne. ak je ubio i jednog policajca koji je krenuo da ga uhvati. Ovi strani narodi predstavljaju tvrd orah za Nemaku. Oni su nas kao ratnog pobednika ve potpuno otpisali. Broj stranih radnika ve danas iznosi 13 do 14 miliona. To, dakle, znai da na tri odrasla Nem-ca dolazi po jedan neprijateljski tuinac. Kako e sve to da se okona, samo dragi bog zna... Pomenuu jo dva dogadaja koji nisu sasvim nezanimljivi. Obe epizode jo traju. Prvo je iz Zadra stigla vest daje Musolini preko Radio Rima izjavio kako je imenovao jednog italijanskog gradonaelnika za Zadar. A ja sam, kako sam
(198) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

ve spomenuo, preko Radio Zagreba odrao govor u kome sam obeao da e se uskoro vijoriti hrvatska za-stava na zidinama zadarske tvrdave i Rijeke. Istovremeno je jedan avion hidrogliser stigao u Zadar i doneo iz Rima dvadeset miliona lira.19 Poto Kaea nisam mogao da dobijem, telefonirao sam artilje-rijskom generalu Jodlu koji je u Glavnom tabu Vermahta. Pokazalo se da je on o celoj stvari malo znao. To mogu da razumem. On i svi ostali bili su potpuno zaposleni zbog krajnje napete situacije u Rusiji. Ipak, obeao mi je da e se itava situacija uskoro razmrsiti. O celom sluaju poslao sam i pismeno saoptenje u kom sam u kratkim crtama opisao taj spor. Nisam hteo da pokaem punu ogorenost. Proteklo je
PAAA, Staatssekretar/Kroatien, Bd. 4, Hilgersov telegram za Rana, Nr. 1706, poslato iz specijalnog voza, 26. 10. 1943. Raspituje se zbog jedne Glezove in-formacije koja se poziva na vest rimskog radija od 24. 10. 1943.

nekoliko dana a da nisam primio odgovor. Jo jednom se potvrdilo da je moj sud ispravan kada kaem da nae ministarstvo spoljnih poslova nedovoljno poznaje geografiju i istoriju. Radoznao sam kada u da primim odgovor i kako e on da glasi. Dan ranije morao sam da javim gore", mojim pretpostavljenima, da je jedan republikanski faistiki italijanski poslanik, po imenu Tamburini,20 na putu i da uskoro treba da stigne u Zagreb. Istovremeno sam upozorio na opasnost koja moe da proistekne iz ovog koraka kada se zna da na dalmatinskoj obali ivi mala italijanska manjina koju italijanske faistike organizacije ele da iskoriste za svoje politike ciljeve. Moj stav sam potkrepio argumentima hrvatske vlade. Cela stvar mi je zaista neprijatna. Oseao sam se toliko lepo to vise nisam morao u Zagrebu da sretnem nijednog abara, a sada, eto, opet dolazi jedan, i to italijanski poslanik! Da li hrvatski dvadesetogodinji od-brambeni rat za dalmatinsku obalu zaista jo uvek nema kraja? Ube-den sam da e mi dalji razvoj dogadaja dati za pravo kada tvrdim da e nam taj vaskrsli due prirediti jo mnogo neprijatnosti. ak i Kae polako poinje da veruje u to, premda se dugo opirao mom miljenju. On je, da usput primetim, pozvan na razgovor kod svog efa Ribentropa jer je pismeno dao ostavku. Moda je svemu kumovao Herman Nojbaher. Drugi dogadaj: Vajks i ja smo primili telegram od Glavnog taba Vermahta. U njemu se od nas zahteva, nezavisno jedan od drugoga, da damo svoje miljenje o pitanju mogueg uspostavljanja vanrednog stanja u Hrvatskoj. Telefonirao sam Feru. On mi je odmah izdiktirao osnovne linije novog otrog predloga za Hrvatsku. Mecger, Kramzal, Zelhov i ja nismo bili u stanju da razumemo emu ovakve mere koje zahtevaju angaovanje mnogo vojnika, a koje mi jednostavno nema-mo. ak se i Zelhov iznenaujue dobro uklopio u nau ekipu, premda on jo uvek izgovara Vardin" umesto Varadin. Seli smo i zajedno sastavili plan u kome smo predloili da se poglavnik skloni sa vlasti, ili da se poalje na odmor. Takoe smo predloili da Hrvatska formira neutralni" kabinet, kao to su nam savetovali predstavnici Hrvatske seljake stranke. U zemlji bi kao predstavnik Nemaeke delovao ne-maki general koji bi bio neka vrsta guvernera sa velikim ovlaeTullio Tamburini, od jeseni 1943. do januara 1944. ef italijanske policije.

njima, ne samo u vojnim nego i u politikim i privrednim pitanjima. Ovaj predlog poslali smo danas, 26. oktobra 1943. U telegramu je sadrana i jedna kratka zabeleka koja govori o metodi terora i looj disciplini naih trupa. Da li e ovde biti rei samo o jednom predlogu koji je iziskivao mnogo truda, a koji nam je zadao dobri potpukovnik Polek, ili je u pitanju jedna ozbiljna stvar, pokazae budunost. Ako je tano ovo poslednje, onda sam ja potpisao sop-stvenu smrtnu presudu". Lako je mogue, padne li stvar na plodno tlo, da na moje mesto dode jedna druga osoba. Ja bih, razume se, bio uasno nesrean kada bih morao da napustim moj dragi Zagreb. No, moda e sve to opet da ispadne kako je ve zapisano u zvezdama. Barun Gutenberg, a Mecger ga zove obavetajac G., neprestano trese glavom i kae da bi bilo strano kada bih ja morao da odem iz Zagreba.22 Ja verujem da mi ni u Hrvatskoj, a ni na drugim podrujima, ne moemo jo neto znaajno da promenimo. Poslednje nedelje dat je alarm zbog vazdune opasnosti. Preko radija sam sluao prenos liturgije kada se zaculo brujanje aviona. Jedan jaki angloameriki vazduni puk bombardera preleteo je Banjaluku i kretao se prema severu. Hteo sam da ujem Radio Budimpetu, ali je
RH 31 III/11: telegram za Vrhovnu komandu Vermahta, vojna tajna br. 006252/43 od 26. oktobra 1943. Slubeno proglaavanje vanrednog stanja nad celom Hrvatskom sa sadanjim sistemom vlasti jedva daje mogue. Predlog mera na politikom i vojnom polju. Politiki: Hrvatska je samostalna drava, ali je pod nemakom zatitom; poglavnik ostaje kao predstavnik drave ili da bude na elu dravnog saveta; nemaki general preuzima stvamu kontrolu nad radom hrvatske vlade; sadanja hrvatska vlada daje ostavku, a nova vlada treba da se formira na to je mogue iroj osnovi; ustaki pokret polako zamire i nestaje; jezik uprave ostaje hrvatski. Vojno: formiranje tri isto nemake divizije koje bi pomogle da se (199)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

sprovedu politike mere; ienje terena vri se po pravilu, disci-plinovano, a da se pri torn izbegavaju metode terora; posle toga dolazi na red delovanje domae andarmerije; ustaka milicija postaje deo hrvatske vojske, koja je za sada pod nemakom komandom"... Ove mere trajae mesecima." ADAP, Serie E, Bd. VII, br. 2: poslanik II klase Frovajn (Frohwein) pie Kaeu i Nojbaheru (specijalnom izaslaniku ministarstva spoljnih poslova za Balkan), u specijalnom vozu, 1. oktobra 1943: Vrhovna komanda Vermahta naredila je Glezu Horstenauu da on sada preuzme vojne zadatke za Hrvatsku. Glez je podreen vojnom zapovedniku za Jugoistok". On moe da u delovima Hrvatske proglasi vanredno stanje, i to u skladu sa hrvatskim zakonima od 16. 1. 1943.

stanica ponovo bila iskljuena, ...a posle nekog vremena uutao je i Radio Bee. Poradovao sam se: Dakle, ove bombe su namenjene Madarskoj, ili, to je verovatnije, bie baene na Austriju." Posle manje od jednog sata iznenada smo na nebu uli snanu buku i, odmah posle toga, poela je da deluje naa slaba protivavionska artiljerija. Anica i ja smo otili na balkon i gledali u oblano nebo. Nisam mogao nita da vidim. Neki kau da su videli neprijateljske avione kako se svetle na nebu. Avioni su bacali bombe nad Austrijom. Nisu nastala znatnija oteenja. Nekoliko bombi bacili su i nad Hrvatskom... Ve nekoliko dana besni borba protiv partizana kod Samobora, Karlovca i
23
v

Ogulina. Cesto se uje prasak topova. A priroda je tako lepa sa svojim rasko-nim jesenjim bojama koje nigde nisu lepe, arolikije i u veem skladu nego na padinama Sljemena, tu pored Zagreba. Raspoloenje iz dana u dan postaje sve loije i sve se vise okree protiv nas. Danas je kod mene bio jedan kapetan iz Bjelovara. Grad se nalazi u potpunom partizanskom obruu. Kada su njegove trupe stigle u taj stari graniarski grad (grad je u stara vremena bio sedite 16. puka), a to je bilo pred kraj 1942, stanovnitvo ih je primilo sasvim prijateljski. Sada je ve vise nemakih oficira moralo da napusti svoje privatne stanove i da se preseli u kasarnu jer se u gradu vise nisu oseali bezbedno. Za moje lino snabdevanje, a i za moje pomono osoblje, obru oko Bjelovara predstavlja veoma neprijatnu stvar. Odatle smo se naj-vie snabdevali ivotnim namirnicama! Sada je sve to postalo mnogo tee. Ovome valja dodati injenicu da nam je plata ostala ista, a istovremeno je sve u Zagrebu poskupelo, i to od vremena naeg dolaska ak deset puta. A Kae i dalje tvrdi da to nije tako... Ja sam sada esto sa nadbiskupom Stepincem koji me neprestano moli da mu pomognem. On ima sasvim smene predstave o avionima i vazdunom ratu. Neprestano govori o tome da u centru Zagreba, oko Kaptola, katedrale i svoje palate eli da stvori neku vrstu neutrainog Vatikana, koji bi bili zatieni od vazdunih napada. Istu nadu ima i biskup Markone. Uzalud pokuavam da objasnim ljudima da su ovakve ideje smene i nemogue. Dao sam primer katedrale u Kelnu i
U Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta (KTB/OKW) za kraj oktobra i poetak novembra govori se samo o ivoj aktivnosti bandita".

crkve San Lorenco u Rimu, koje su takoe oteene u bombardovanju. No, sve to nije nita pomoglo. Stepinevo rodno selo je Krai. To je bogato selo, no sada je ve-im delom uniteno. Mnogi mukarci su odvedeni u nepoznatom prav-cu ili su ubijeni. Njegov brat je imao posla sa ustaama i nije dobro proao. Mecger i ja smo ponudili nadbiskupu da oveka u kojeg ima poverenja, koga on sam izabere, otpratimo do Kraia. Stepinac se nalazi u procepu. On je bio solunski dobrovoljac. Hrvatski ef za propagandu nedavno mu je uputio zahtev da svojim svetenicima naredi da propovedaju protiv komunizma. No, ko u gra-anskom ratu govori protiv komunizma taj govori protiv partizana i time postaje umean u politiki sukob. Svetenici bi, prirodno, rado govorili protiv komunizma, no, time bi prekrili preutni dogovor koji je sklopljen izmeu Rimokatolike crkve u Hrvatskoj i partizana, a koji glasi: nemoj ti mene da dira, onda neu ni ja tebe. Ovaj stav je sasvim razumljiv jer niko drugi na selu, van veih hrvatskih gradova, ne moe Katolikoj crkvi da prui zatitu. Partizani su, s druge strane, priznati od naih neprijatelja kao saveznika vojska. Stepinac je svojim ponaanjem prema naem protivniku na neki nain pokazao svoj stav. Sve je to tako strano haotino i komplikovano... Stepinev brat je ipak naen mrtav. Njegov le je pronaen na jednoj livadi. Streljan je. On, naalost, nije rtva ustaa. U meduvremenu, Mecgeru je nadbiskupov sekretar javio da su u jednom mestu, u Zum-berku, Nemci doterali petnaest ljudi kod nekog svetenika i sve ih stre-ljali, a samog svetenika odveli sa sobom u Sloveniju. Mi sada nastojimo da nademo tog svetenika. No, da li emo ga ikada nai? A opet, nije sasvim sigurno da streljani ljudi nisu zaista bili partizani. Da smo svojim vojnicima rekli da te ljude jednostavno uhapse, onda bi se javio problem transporta. Vojnici onda rade ono to im je jednostavnije: nesrenike prosto pobiju. Ovaj ivot je muka i jad. Citava stvar e se, politiki gledano, zatakati jer e se naa strana pravdati time kako su vojnici pod psihozom i stresom. Koliko je hrvatskih domobrana i dobrovoljaca zavijeno u crno od strane nemakih ratnih saveznika jer su izgubili roditelje, brau i sestre, kuu i imanje? Prirodno, svaki takav ovek koji je izgubio svoje najmilije povede sa
(200) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

sobom deset svojih drugova i krene u umu, u hajduke. Osveta protiv nas bie strana. O politikom reenju problema, pod datim okolnosti-ma, uopte nema govora. Od Lorkovia sam 29. oktobra 1943. saznao o jednoj neopisivoj svinjariji koju je dan ranije poinila jedna naa SS jedinica. Nedaleko od Krapine spalila je etiri hrvatska sela. I namerava da spali jo etiri. Potoje SS-general Stajner bio odsutan, ja sam odmah telefonirao efu njegovog taba, odvratnom pukovniku Cigleru. On je naao opravda-nje za takav postupak SS jedinice i odmah se pozvao na jednu zapo-vest glupog Rendulia. itava stvar sve se vise zaotrava i preti da pree u ozbiljan sukob. Komandant SS puka koji je odgovoran za uni-tavanje tih sela jeste SS-turmfirer Fictum. On pripada generaciji koja je 1914. zavrila vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu. U Prvom svetskom ratu sluio je kao porunik u peadijskom puku broj 14" i odlikovan je gvozdenom krunom 3. klase. On tvrdi daje bio prisiljen da pribegne otrim merama jer je u Krapini bio proglaen opti trajk, a on je spalio samo jedno partizansko selo. Posle podne kod mene je na kafi bio privredni strunjak dr Fibek. On je nekada bio moj kolega kada sam radio u ministarstvu. Prethodne veeri je u Zagrebu odrao predavanje o kretanju cena u Nemakoj i o meudravnim odnosima valuta u novoj Evropi". Pri torn je, namer-no, izrekao jednu misao da je, naime, za male drave, to je Hrvatska", u principu, dozvoljeno da svojom valutom vode inflacionu politiku. Ova reenica je, naravno, kod dobrih Hrvata prouzrokovala malu paniku. Kada je bio kod mene, Fibek nije pokazao neki naroiti optimi-zam. Ispriao mi je, onako usput, da se razveo 1938. Ta ena je za-trudnela sa njegovim prijateljem. Ja sam izrazio aljenje, no on uopte nije bio tuan. Rekao je da je u ovakvim vremena bolje da je sam jer tako oveku nita lose ne moe da se dogodi". O Hrvatskoj ima pra-vilan sud. On zna za novane planove Toda i smatra da oni nisu loi. Osnovni princip je u tome da se drava oslobodi prevelike koliine novca. Radoznao sam da vidim kako e tu stvar da urade partizani! Nemaku politiku u svim vanijim pitanjima on vidi kao proma-enu. Tako razmilja svaki ovek koji poseduje imalo razuma. Dugo je naa politika bila najbolja u Holandiji. No, sada smo i tamo pokvarili izglede jer smo poeli da deportujemo radnike u nemaeke fabrike. Moj raniji adutant, potpukovnik Ekold, priao mi je kako mi to radimo u Ukrajini: selo okruimo sa svih strana, mukarce jednostavno pokupi-mo i prebacimo ih u Nemaku da rade u fabrikama. Ovo mi je kazao i Fibek. Hteo bih da znam kako ovi tvrdi" ljudi zamiljaju tu nau sto-procentnu pobedu? Kada bi se ovo i ostvarilo, pobeda ne bi bila dugog veka jer bi ubrzo dolo do ustanka evropskih naroda protiv Nemake. Pobuna bi u prvoj fazi bila pasivna, a onda bi prela u drugu, aktivnu fazu. Fibek je 1941. trebalo da postane glavni komesar u Harkovu. Jednom prilikom gaulajter Koh pozvao je svoje saradnike, nemake vodee ljude za Ukrajinu, i saoptio im da od njih zahteva samo jedno: da svi bezuslovno potuju njegov autoritet. Dodao je da niko ne moe mimo njega da vodi neku svoju politiku za Ukrajinu. Sve je drugo do-zvoljeno: svako moe da se opija, da vodi Ukrajinke u krevet i da se bavi korupcijom koliko mu srce eli. I Fibek, naravno, dri daje glu-po da se Ukrajincima, narodu koji broji 45 miliona, dozvoljava da budu samo radnici i seljaci. Daleko bolje je postupio Vehter koji je odreen za glavnog komesara Lavova. On se primerno ponaao prema tamonjem stanovnitvu. Lavov je dugo bio u sastavu Austrougarske monarhije i on se mnogo trudio da neguje austrijsku tradiciju. Cak je iao i u pravoslavnu crkvu. Rezultat njegove mudre politike bio je taj da se ak 100.000 ljudi javilo da dobrovoljno slui u SS jedinicama. Pred polazak u rat doao je njihov unijatski biskup da im da bla-goslov! Fibek je dravni sekretar u etvorogodinjem privrednom planu. Svog neposrednog efa Geringa u poslednjih godinu i po dana video je samo izdaleka, a s njim nikada nije razgovarao. Gering mu pravi samo probleme i ljuti se na Fibeka koji sprovodi strogu kontrolu cena. Do pre tri meseca stanje je bilo prilino dobro. Fibeku je usluge inio Milman, koji je inae zaduen da u korist Nemake krade po evrop-skim muzejima. Kada bi Fibek trebalo da dobije neku naroito vanu dozvolu od Geringa, poslao bi Milmana, i ovaj bi to sredio lako i brzo. Milman je pre izvesnog vremena bio kod firera i predao mu, po njegovom naredenju, jednu umetniku sliku iz Holandije. Hitler je tu sliku kupio i rekao: Ja takve slike odmah poklanjam dravnim galeri-jama. Gering tako postupa tek kada umre." Sada ni ta veza preko Milmana vise ne postoji. Fibek mi je kazao i ovo: Ja nemam pojma ta Gering radi. Kada sam s njim razgovarao 1938, imao sam utisak da pred sobom imam sveeg oveka koji je bio pun energije." Ja verujem da Geringovo ponaanje ima dva objanjenja. On je pre rata toliko obeavao i hvalio se svojim ratnim vazduhoplovstvom, pa se sada potpuno obrukao. Ovo je imalo za posledicu to da njegov odnos prema Hitleru nije vise tako blizak. Gering, kao drugo, nije verovao u nau pobedu. Njegove su sestre u Salcburgu, krajem avgusta 1939, priale da je sa Berghofa stigao kui duboko deprimiran jer je shvatio da uskoro dolazi rat. A i kasnije esto su se ule njegove pesimistike iz-

(201)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

jave. Nedavno su se kod Geringa, u Karinhalu, sakupile sve ene i jednoglasno zakljuile da je atmosfera bila loa i da su bile depri-mirane... Fibek pria daje u Holandiji sve donedavno stanje bilo najbolje. O tome sam ve pisao. Doli smo na temu stranih radnika u Nema-koj. Njih trenutno ima ve 13 miliona. Sloili smo se da u tome vi-dimo veliku opasnost za budunost zemlje. Fibek je rekao da meu njima ima i snanih momaka koji sigurno imaju dovoljno noeva. Zaukel je takvom politikom doneo Nemakoj mnogo nesree. Fibek je na ovom poloaju zamenio Jozefa Vagnera. Vrhunac Vagnerovejca-rijere predstavlja vreme kada je bio gaulajter Vestfalije, a zatim Sle-zije, gde je bio i predsednik pokrajine. On je, kao toje poznato, izba-en iz partije jer je, pre svega pod uticajem svoje ene, svojoj keri zabranio da se uda za jednog mladia SS-a, koji nije hteo da se vena u crkvi. Kerka je zatrudnela, a majkaju je ubedila daje to dete pro-kleto jer se nije venala u crkvi. Jozef Vagner je, kao to je poznato, rimokatolik koji redovno ide u crkvu. Hitler ga je odmah oterao sa po-loaja i iz partije. On, medutim, ima dve penzije i ne eli da napusti svoju lepu berlinsku palatu jer je svojevremeno uivao Geringovu zatitu. Fibek stanuje u maloj kui u Malnovu, pored Berlina. U Beu vise nema stan. Razgovarali smo, naravno, i o mogunostima kako da popravimo privredno stanje u Hrvatskoj. Fibek je predloio da barem uvoz iz Nemake organizujemo tako da roba direktno stie do potroaa, a da pri torn iskljuimo iz igre pekulante. A o toj ideji sam i ja esto raz-miljao. Ministar Tod mu je odao tajne planove o tome kako on na-merava da sanira hrvatsku valutu. Kao prvo, on e sve novanice od hiljadu kuna da spakuje u banku. Povui e sav novae koji se nalazi na tednim knjiicama. Posle ovog koraka, svim novanicama e da pre-polovi vrednost. Tako e da zaustavi inflaciju, a to e, pre svega, da plate male tedise. Fibek smatra da ovo reenje nije lose. Ja mislim drugaije. Fibek je otiao posle dvoasovnog razgovora sa mnom. On je ambiciozan ovek. Sve to je postigao do februara 1938. treba da za-hvali Kinbeku. Kada se popeo visoko, jednostavno je zaboravio Kin-beka. Njegova elja za uspehom ilaje tako daleko daje izigravao naj-radikalnijeg nacistu, premda je po svom vaspitanju bio liberal starog kova. I zato ga je Birkel proganjao. Da bi se dodvorio nacistikim gla-veinama, u jednom svom bekom predavanju zahtevao je da nemako bankarstvo ukine kamate" koje drutvo vodi u ropstvo. I ja sam bio na torn predavanju i u diskusiji sam ovako argumentovao: ne razumem se u finansijske stvari. No, jedno znam. Ovakvi planovi postojali su i pre hiljadu godina, a Stari zavet ih je odbacio kao praktino neizvod-ljive. Protiv Fibeka je veoma otro ustao njegov prijatelj Zajs, a na-roito Herman Nojbaher. Posle toga Fibek se povukao kao pokisao mi. Posle stvaranja Nemakog komesarijata za Holandiju, Zajs je po-veo sa sobom i Fibeka da mu u toj zemlji bude glavni komesar za privredu. Njegova ambicija je da jednog dana postane nemaki mini-star privrede ili predsednik nemake banke, Rajhbanke. No, ja sam sa Fibekom ipak lepo razgovarao, bolje nego ikada ranije. Da li je to zato toje najzad i on doiveo neprijatnosti? Oktobar se zavrio sa nekoliko loih vesti. Kozaci se ponaaju kao divljaci. Drugi partizanski korpus ovih dana javlja svom vrhovnom efu Titu sledee. Donosim puni tekst: U Sremu se trenutno sprovodi najjaa neprijatelj ska akcija ienja. Neprijatelj pali, ubija, otima i vri neuvena zverstva." Pre nekoliko dana javio sam vojnoj komandi u Beogradu da su kozaci, u skladu sa svojim obiajem, nou upali u rimokatoliko selo pored akova, zatvorili sto dvadeset ena i onda ih silovali. Ovo mi je saoptila hrvatska vlada. Sledeeg jutra ene su pu-tene kuama. Odmah posle toga feldmaral Vajks poslao mi je slu-beni telegram u kome od kozake divizije praktino zahteva da odgo-vore na optube hrvatske vlade i da kau da one nisu istinite. Ukratko, kozaci treba da odgovore da hrvatska vlada lae. Verovatno je koncept telegrama sastavio Fer. Moj bes pokuao je da stia Begi koji je na-juren iz vojnog ministarstva, a njegova odlikovanja su ukradena. On je sada samo doglavnik". Predloio mi je da se sprovede istraga koja je, prirodno, ispala negativna". A ta drugo da ovek i oekuje kada se zna daje stanovnitvo zaplaeno! Posle podne, 31. oktobra 1943, posetio sam generala SS obergru-penfirera Stajnera, i to u njegovoj jazbini, dakle, u kasini zagrebakog hotela Esplanade". On je bio, kao i uvek, sladunjav na reima. Odao mi je jednu svoju tajnu, a to je da njegova direktna veza sa firerom postoji samo zahvaljujui injenici da je jedan od njegovih autanata prijatelj s jednim od firerovih autanata. U Zagrebu tajnera bije glas da je on, onako iz pozadine, zapravo najvaniji nemaki ovek u Hrvatskoj, koji vlada torn zemljom. On se ve est nedelja nalazi u Zagrebu, a jo se nije udostojio da poseti poglavnika. Pitao sam ga zato se tako ponaa. Odgovorio mi je da takvo njegovo ponaanje doprinosi njegovoj popularnosti. Sto je dalje od Pavelia, to je popularniji. Niko u Hrvatskoj ne eli da ima posla sa Paveliem. Posle toga mi je priao o nekim svojim pokuajima da namami partizane iz okolnih zagreba-kih planina da siu u Zagreb, a da ih onda sve pohvata i transportuje u Austriju, u Stajersku. Sest stotina partizana ve je poslao u Stajersku. Najzad sam stigao do glavne teme: teroristika vlast u Hrvatskoj. On je odmah izjavio da se sa mnom u potpunosti slae, te da se samo po sebi razume kako u obzir dolazi samo politiko reenje. U pogledu ona etiri spaljena sela kod Krapine, u pitanju su mesta koja su branili partizani. Ukratko, po Stajneru, ta sela su stradala tokom borbi izmeu
(202) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

partizana i njegovih jedinica. Svako drugo objanjenje za njega je ne-prihvatljivo. Kada sam video da pria tako patetino, umalo da nisam pustio suzu zbog njegovog plemenitog ponaanja! Sta taj Stajner stvarno planira, to sam bog zna. Zelhov veruje da tajner eli da uzme u svoje ruke politiku vlast nad ovom teritorijom. U vojnom pogledu on je sve postigao. Dobio je najvia odlikovanja ~ gvozdeni krst", viteki krst sa hrastovim listom" i druge. Zelhov i ja smo se saglasili da su nae neprestane albe zbog poi-njenih okrutnih zloina kod nekih ljudi postigle eljeni cilj jer su oni Poeli o tome da razmiljaju. Ovo smo primetili ak i kod Rendulia koji je stalno neto ljut. S druge strane, jasno nam je da ni od koga ne-cemo zbog toga dobiti rei pohvale, nego e i mene da optue da sam .,ratni zloinac". No, moja savest je spokojna, a to ipak neto vredi. Dobro je to to kada ovek naputa ovaj svet - ne grize ga savest...

XVII MOSKOVSKA DEKLARA. U FIREROVOM GLAVNOM TABU I U BERLINU

Novembar 1943. ...Na rimokatoliki praznik Dan mrtvih, 1. novembra, imali smo prelepo jesenje vreme. Sa Anicom sam rano ujutru krenuo u katedralu. Nadbiskup Stepinac je veoma lepo sluio Hturgiju, no njegova pro-poved nije bila tako lepa. Posle podne posetili smo veliko zagrebako groblje Mirogoj. Bilo je toliko ljudi da smo se jedva probili automo-bilom do naeg cilja. I na samom groblju bilo je veoma mnogo sveta. Rat je i ovde bacio senku. Neki buketi cvea nisu nimalo lepi. Uvek su mi etnje ovim zagrebakim grobljem bile korisne i budile u meni brojna seanja, jer svako drugo ime koje itam na nadgrobnim spo-menicima ima neke veze sa starom Austrijom ili sa njenom armijom. Istina, nemaki nadgrobni spomenici veoma su retki, ali ih ipak jo ima. Na nekima, recimo, pie da je tu sahranjen taj i taj austrougarski Hrvat koji je imao nemaeke plemike titule. Kada sam stigao kui ukljuio sam radio kako bih uo rezultat Moskovske konferencije.' Ovde je re o najveem istorijskom blefu koji postoji. Dve su me stvari u ovoj izjavi dirnule. Prvo, kada savez-

Izjava saveznika u pogledu ponovnog stvaranja slobodne i nezavisne Austrije" data na Konferenciji ministara spoljnih poslova u Moskvi, 30. oktobra 1943: Vlade Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Drava zastupaju mi-ljenje daje Austrija prva slobodna zemlja koja je postala rtva tipine Hitlerove agresivne politike i koja treba da se oslobodi. Austriju podseamo na to da ona snosi odgovornost jer uestvuje u ratu na strani Hitlera. Kolika e da bude njena odgovornost zavisi i od toga koliko e ona sama da doprinese svom oslobadanju od Hitlera." O Moskovskoj konferenciji uporedi naroito: G. Stanley, Great Britain and the Austrian Question 1938-1945, Diss., London 1973, 82-123.

nici najavljuju svoju nameru da ponovo stvore nezavisnu i slobodnu Austriju. No, pri torn e se voditi rauna o tome koliki e udeo imati Austrijanci u svom oslobadanju. Ova formulacija je toliko providna i proizvoljna da ne postoje rei kojima bih to mogao da opiem. Ko po-znaje svu bedu Austrije izmeu 1918. i 1938, reagovao bi sasvim dru-gaije. Jasno je, a da i ne kaem, da je odluujuu ulogu u priklju-enju" Austrije Nemakoj igrala neverovatno loa privredna situacija. Umesto da preteim prstom strogog uitelja pokazuju na Austrijance, bilo bi daleko bolje i potenije da su samo govorili o osloboenju Austrije", a da su joj posle toga obeali velike i dugorone kredite, ili da su kazali da e Austriji da prikljue i Bavarsku. Istovremeno je smeno da se o brojnim, osetljivim teritorijalnim pitanjima u Evropi, koja postoje od Severnog do Egejskog mora, uopte ne govori, a samo se govori o maloj, jadnoj Austriji! Druga taka bavi se pitanjem ratnih zloinaca", a njihova lista bie uskoro objavljena. Veoma je verovatno da sam ja na jugosloven-skoj listi. Imena ratnih zloinaca nisu birali domai ljudi nego emigrants Ja ipak verujem da u moi da se odbranim pred svakim su-dom. Jer ako se iko u Hrvatskoj uvek i u svakoj prilici borio protiv zverskih zloina, onda sam to ja. Ja sam protestovao i protiv ustakog masakra, ali i protiv naih. Spasao sam ne hiljade ivota nego desetine hiljada. Dovoljno je da se uzme primer itave price koja je prethodila akciji Vajs". Ja, medutim, nikada neu dozvoliti da o mojoj sudbini odluuje jedan srpski sud... itava stvar me je ipak pogodila.
(203) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Oseam se lino pogoen, ali pre svega i objektivno, jer sve vise mi postaje jasno kako smo mi pojedinci bespomoni jer svetom ne vlada razum! Jedno je, medutim, jasno - Rusija je u ovom ratu pobe-dila! Ovo se, naravno, odnosi na vrh nae drave, koji je veoma dobro obaveten o pravom stanju stvari. Pobednicima u ovom ratu, izgleda, nije stalo da dode do pravednog reenja. Ovo pokazuje i Moskovska konferencija, koja se nedavno odrala. ta ta konferencija znai za Hrvatsku? Izgleda da je ona preputena na milost i nemilost bolje-vicima. Sledeih nedelja znae se podrobnije ta e da bude sa Titom, a ta sa Mihailovicem, te da li e doi do invazije saveznika na Balkan. A ako i dode do iskrcavanja, opte je uverenje da e do toga doi pre u Grkoj, na primer, kod Soluna. Firer je tokom razgovora sa Kaeom rekao da bi do neprijateljske invazije moglo da dode i u Dal maciji. Ovaj razvoj treba da se iskoristi zbog unutranje politike situacije u Hrvatskoj.2 Poslanik Kae je bio u glavnom tabu. Vratio se u Zagreb 1. novembra 1943. preko Klagenfurta. Dan ranije nam se iz Beograda tele-fonom javio Fer i saoptio da Nojbaherova misija nije imala uspeha. Vajks i Fere su zbog toga bili toliko ljuti da su odmah poslali telegram u firerov glavni stab. Kako je Kae opisao susret, stvar je ispala tragi-komina. Kae je postigao pismeni uspeh jer je Hitler jo jednom po-tvrdio da priznaje reim svetog poglavnika i svetih ustaa. No, Kae je imao oseaj daje postigao Pirovu pobedu. je poloaj u glavnom tabu veoma lo", alio se Kae. Firer je posle susreta potpisao traeni protokol, ali je pri torn izjavio daje to bezvredan komad hartije. To to susret nije imao uspeha valja pripisati i Nojbaherovom tem-peramentu. On je mnogo oekivao od tog susreta sa Hitlerom i mnogo je obeavao. Morao je da zna da obeanja nee moi da ispuni. Drugo, kriv je i gospodin i majstor Ribentrop. U njegovim oima Pavelieva ustaka Hrvatska predstavlja, takorei, poslednji ostatak nekada lepe i ponosne zgrade nemakog ministarstva spoljnih poslova. U svakoj dravi ministar inostranih poslova koji bi imao toliko neuspeha bio bi najuren. Prvo je pogreio u pitanju engleske politike, zatim je pogreUporedi takoe: PAAA, Renthe-Fink, Bd. 12: Ges von Tippelskirch, Pol. V, Herrn Unterstaatssekretaer Hencke. Posmatranja u vezi s pitanjem ponovnog uspostavljanja Austrije; u saoptenju sa Moskovske konferencije, Berlin, 6. novembra 1943. stoji: 1. udna je formulaciji prema kojoj je Austrija bila prva rtva agresije. Ovim se pokazuje ,,jasno namera tri sile, da se razbije san o velikoj, ujedinjenoj Nemac koj. 2. Nijedan odgovoran nemaki dravnik ne moe da dovede u pitanje nemako jedinstvo. 3. Oko Austrije medu trima silama ne postoje razlike u miljenju. 4. Postoji, dakle, namera da se austrijski narod upotrebi kao peta kolona. 5. Sovjeti mogu da raunaju s tim da e im Austrija posluiti kao pogodan teren da iz srea Evrope sire komunizam. 6. Moemo da pretpostavimo da se ameriko-britanske snage nee iskreati na teko prohodnom terenu Dalmacije, ve pre u Istri gde im na raspolaganju stoje odline pomorske luke. Istra poseduje i dobre puteve i elezniku mre-u. Iz Istre bi onda lako mogli da krenu u Austriju. Moda Moskovska konferencija i njena izjava u vezi s Austrijom predstavlja politiku pripremu za veliku vojnu akciju saveznika.

no procenio to da Engleska nee ui u rat. Trea greka, zakljuio je elini pakt" sa Italijom. Kako je samo glup ovaj izraz. etvrto, pogreio je u vodenju politike prema Rusiji, i tako dalje. Ribentrop je razgovarao sa Kaeom. Na poetku je njihova diskusija bila veoma una. Verujem da je to tano jer su obojica veoma tvrdoglavi. Posle toga su se primirili

PAAA, NI. Kasche, Bd. 10a, 1: Spis se odnosi na razgovor sa firerom 29. oktobra 1943, u glavnom tabu." Zagreb, I I . novembra 1943. Uesnici razgovora, pored Hitlera, bili su: Ribentrop, Riter, Hevel, Herman Nojbaher, dr Fezenmajer. U odnosu na Hrvatsku firer je oprezan, ili bolje da kaem, skeptian." Hrvatske trupe, ako e morati da se sukobe sa Englezima, ne poseduju nikakvu borbenu vrednost. Bolje miljenje ima o ustaama. Hrvatska e morati Jednoga dana da jo blie bude spojena sa Nemakom". Nojbaher je primetio da Hrvati nita tako arko ne prieljkuju kao to da ponovo postanu graani Nemake". Ribentrop je primetio za Gleza Horstenaua: On je neprijatelj ustasa, a to predstavlja problem za nau politiku". Firer je stao u Glezovu odbranu i rekao da mu je Glezov stav razumljiv jer je on nekada bio austrijski oficir. Hitler bi jos jednom hteo da razgovara sa Horstenauom. Firer je naglasio da su muslimani pouzdani.

i nastavili da razgovaraju normalno. Kae mi je saoptio da je firer esto pominjao moje ime kada su stigli do teme ustae".3 Hitler je izjavio da e sa mnom jo da porazgovara o tim stvarima jer sam ja iskusan Austrijanac. Kae je mnogo patio zbog toga to su Jodl i Himler o JTrvatima govorili sa prezirom i velikim ne-potovanjem. A ni ja se, prirodno, tome naroito ne radujem. Oni na vrhu", koji zauzimaju najvie poloaje, napravili su toliko greaka da sada ne bi smeli drugima da dele lekcije. Najzad, itava naa stvar je propala. Uostalom, ponovo se pokazuje da su kod nas

(204)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

ljudi koje zove-mo pravi Prusi sposobni da razmiljaju samo u krajnostima. Ja sam predloio da se drimo zlatne sredine, no moj predlog, ini se, jo nije stigao do onih gore". Naravno da se prilikom Kaeove posete glavnom tabu razgova-ralo i o pitanju jadranske obale. Ovde smo svedoci jedne zanimljive injenice. Ribentrop se ovoga puta nije ponaao tako bedno. A ni Jodl i firer nisu bili za bezuslovnu pomo novom faistikom reimu u Italiji. Jodl sigurno nije bio za Italijane. Neke informacije govore o tome da se u celu stvar umeao Borman. On je nastupio kao ovek nacisti-ke partije, te mu je veoma stalo do toga da faistika stranka u Italiji ponovo ojaa. Kae je uo za Bormanov veliki elaborat koji sadri i geografske karte. Tu on govori i o pitanju Rijeke.4 Karakteristino je to da se mi u pitanju Suaka pozivamo na Rimske protokole od maja 1941, dok se o problemu ostrva na Jadranu pozivamo na granicu koja je postojala izmeu Austrije i Maarske, i to pre 1918. Sta e biti sa podrujima kojima komanduje Rajner? Oni treba da pripadnu Nema-koj! Nojbaher je kod firera ipak neto postigao. Kao to sam kazao, Nojbaher je primetio da Hrvati imaju samo jednu enju: da kao nekada ponovo postanu deo Nemaeke. Pri torn ne treba da zaboravimo da su sve one generacije koje su roene posle 1900. potpuno zaboravile Austriju. Zadar, hvala bogu, ostaje Hrvatskoj. Ovo, medutim, Musolini ne sme da zna! On jo uvek veruje da Zadar pripada Italiji. To je sve visoka politika koju je skoro nemogue razumeti. ta da radimo sa dvadeset miliona lira koje je on hidroavionom odneo u svoj Zadar? Verovatno emo ih strpati u dep. A ta e da bude sa italijanskim gradonaelnikom kada stigne u Zadar, a tamo nade velikog hrvatskog u-pana? Moda je on odreden da bude guverner za itavu italijansku Dalmaciju", dakle, za ibenik i Split. Iz svega moe da ispadne lep haos. Kae mi je pomalo stidljivo rekao daje on kao Prus teko pogoen injenicom daje Austrija i sve toje austrijsko postalo popularno kod Hitlera, Himlera i drugih. Himler mu je ak na jedan simpatian nain prigovorio zbog njegove pruske tvrdoglavosti. O Nemakoj se govori na austrijski nain. Kae tvrdi da je to romantino. On za vaskrs austrijanstva optuuje ak i dravnog sekretara tukarta iz ministarstva unutranjih poslova. Ja sam se pobunio: Ta, on je Prus!" Kae mi je odgovorio alosno: Naalost, samo po imenu!"5 Kaeovu primedbu o tome da je sada Austrija popularna kod Hit lera, prokomentarisao sam: Sada je to suvie kasno!" Mnoge austrij-ske stvari ljudi ne razumeju. Hitler i Himler su, recimo, ubedeni da su se bosanskohercegovaki pukovi koji su se nalazili u okviru austro-ugarske vojske sastojali iskljuivo od muslimana. I Kae to ne razume premda sam mu o ovome govorio vise puta. Kae je posle toga po-urio da telegrafie Kislingu. On mu je, naravno, odgovorio da su sve tri nacije, ve prema procentualnom sastavu stanovnitva Bosne, bile zastupljene u tim pukovima.6 Hitler, u stvari, nema pojma o staroj Austriji. On je pohadao kolu u kojoj je ueitelj bio najgluplji i najopasniji Austrijanac, Georg fon Senerer. Ako on sada krene tim putem, ovim se on rastaje od jo jednog svog ideala iz mladalakih dana. Od ideala svog uitelja enerera. Ovo nije ni prvi, a ni poslednji ideal. Hteo bih da na odgovarajui nain iskoristim Navratilovu posetu glavnom tabu. Moda u uspeti u tome da stari nazivi Gornja i Donja Austrija ponovo udu u upotrebu, a koji su sada zamenjeni nazivima Gornji" i Donji Dunav". Ova promena imena me naroito ljuti. Po-etkom 1941. odrao sam predavanje o princu Eugenu na Bekom univerzitetu. Tom prilikom sam naroito naglasio koliko je ime Austrija asno i ponosno. Ono je hiljadu godina povezano sa torn zemljom ko-jom protie Dunav. Kae mi je rekao da Hitler dobro izgleda i daje raspoloen da uje miljenje drugih ljudi. Nisu razgovarali o optoj situaciji. Kae je ne-to uo o naim pokuajima da se zaustavi napad Rusa (kod Krivog Roga).

Postojanje ovog elaborata nije poznato. Uporedi: Stuhlpfarrer, passim. 5 U vezi s ovom temom Glez Horstenau je napisao Kaeu privatno pismo: RH 31 III/14, Glez pie Kaeu, Zagreb, 2. decembra 1943. Kae je napisao Himleru jedan elaborat koji govori o problemima bosanske SS divizije. Kae odluno odbija" vrednost te divizije. Izjavio je da to miljenje dele i u Hrvatskoj, u vo-deim emigrantskim krugovima". Ali su upravo u Bosni 1917, u njihovom par-lamentu koji broji preko pedeset poslanika, svega dvojica glasala za to da se Bos-na pripoji Hrvatskoj i tako formira velika Hrvatska". Pogreno je da se govori o tome da u Hrvatskoj postoji jedna homogena nacija. Jo 1941. je kod nema-kog zapovednika stigla jedna delegacija iz Bosne, koja je zamolila da Bosna ne bude deo Hrvatske nego da bude autonomna, kao to je to bio sluaj u Austriji, te da

(205)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

4 5

Postojanje ovog elaborata nije poznato. Uporedi: Stuhlpfarrer, passim. U vezi s ovom temom Glez Horstenau je napisao Kaeu privatno pismo: RH 31 III/14, Glez pie Kaeu, Zagreb, 2. decembra 1943. Kae je napisao Himleru jedan elaborat koji govori o problemima bosanske SS divizije. Kae odluno odbija" vrednost te divizije. Izjavio je da to miljenje dele i u Hrvatskoj, u vo-deim emigrantskim krugovima". Ali su upravo u Bosni 1917, u njihovom parlamentu koji broji preko pedeset poslanika, svega dvojica glasala za to da se Bos-na pripoji Hrvatskoj i tako formira velika Hrvatska". Pogreno je da se govori o tome da u Hrvatskoj postoji jedna homogena nacija. Jo 1941. je kod nema-kog zapovednika stigla jedna delegacija iz Bosne, koja je zamolila da Bosna ne bude deo Hrvatske nego da bude autonomna, ka o to je to bio sluaj u Austriji, te da

se direktno prikljui Nemakoj. Glez se nada da Kae nema nita protiv to-ga da se Himleru da i ovo pismo. Na to pismo Kae je Glezu odgovorio: PAAA, N1. Kasche, Pol. 5, Kae pie Horstenauu, Zagreb, 8. 12. 1943: to mene rukovodi da sam protiv tolikog naglaavanja austrougarske prolosti u Hrvatskoj, nisu oseaji. Za neuspeh koji smo doiveli pri formiranju hrvatske vojske, a i u borbama su Hrvati bili loi, nije kriva Austrougarska monarhija. Politiki rad je vaan i treba da koristimo iskustva iz prolosti, a time i iz istorije Austrougarske monarhije." Kae je na kraju naglasio da njegova namera nije bila, da njega, Gleza, povredi zbog nje-govih oseanja prema austrijskoj tradiciji. KA, Kanzleiregistratur Zl. 9969/43. Dokumenat, naalost, ne postoji. Kae je poslao Kislingu pitanja 3. 11. 1943, a odgovor muje stigao 8. 11. 1943

Naknadno moram da pribeleim i ovo. Hermanu Nojbaheru je mnogo stalo do toga da Albancima najzad preda Skenderbegov ma koji se nalazi u Bekom muzeju umetnosti. Nisam ubeen da emo zbog toga i da dobijemo rat na Balkanu. to se tie izgleda angloamerike invazije, Hitler je usput o tome primetio da nije iskljueno da bi uskoro moglo da bude opasno po Dalmaciju. Veina nemakih odgovornih oficira smatra da je to malo verovatno, a i ve je kasna jesen. Ako uopte i dode do neprijateljskog iskrcavanja na Balkanu, to e da bude u Grkoj, u Solunu. Opti utisak koji je Kae stekao u glavnom tabu nije dobar. Nije jasno da li mi uopte imamo neki plan. Smeno je to da su nemake novine poele da kukaju i da napadaju Nojbahera zbog njegovog plana za Balkan. Prebacili su mu da on kao Austrijanac uvek kasni sa svojim idejama. A koliko tek sada kasnimo mi Nemci? Uvee je kod mene bio Liters. On je, u to ne sumnjam, estit o-vek. alio mi se na mnoge presume i zloine koji postoje. Naroito mi je skrenuo panju na glup stav naih mladih oficira, ukljuujui i svog efa", koji veruju da je sve u najboljem redu. Oni druge narode posmatraju kao ljude nie vrednosti, te gledaju na njih samo kao na po-luljude. Priao mi je, uz ostale stvari, i o streljanju 308 Italijana. Medu streljanim Italijanima kod Splita nalazila su se i tri generala. Pre streljanja on je uspeo da pobunjene italijanske vojnike ispita i da napravi zapisnik. Iz ovoga se videlo kako su Italijani snabdevali partiza-ne orujem. Tri stotine ubijenih Italijana predstavlja lep poklon fai-stikoj Republici Italiji! Pred streljanje samo se mali broj italijanskih vojnika drao hrabro. Kakva razlika u ponaanju Hrvata i Srba, uklju-ujui i ene. Liters se mnogo ali i na ponaanje SS divizije Princ Eugen" i na njenog komandanta. Ovde moram da dodam da postoji nepotrebno
7

Vidi: Renduli, Gekaempft, gesiegt, geschlagen, Wels 1952, 181. On je delovao u skladu sa Hitlerovim naredenjem od 11. septembra 1943. Na osnovu tog na-redenja svi italijanski oficir, koji posle kapitulacije zajedno sa svojim vojnicima pruaju otpor, treba da se smatraju pobunjenicima i da se kao takvi streljaju. Ovu zapovest on nije mogao da zaobie. Nemake trupe koje su se nalazile pred Spli-tom primile su direktno naredenje, a u borbama sa italijanskim jedinicama imale su i gubitke. Renduli je mogao da postupi i drugaije, da naredi da se streljaju samo vode pobune.

naredenje od 10. juna 1943, u kome stoji: Nijedan mukarac koji je sposoban da nosi oruje ne sme iv da izae iz naeg obrua." alosno je da to radimo mi, Nemci! Ovo naredenje potpisao je dobri Liters, a ipak je verovatnije daje to uradio Pfaferot. U pitanju je bila naa akcija hvatanja Tita, koja nije uspela. Dobri momci iz spomenute SS jedinice, razume se, sve su uradili kako bi ukaljali ime jadnog princa Eugena. Oni su odmah streljali i nekoliko hrvatskih oficira, kao i trojicu Italijana. Svi su se oni nalazili u Titovom zarobljenitvu. Ovde spominjem i jednog visokog, plavog vojnika, pravog nemakog mla-dia, koji je plen podelio sa jednim svojim drugom iz SS-jedinice, niskog rasta, a dolazi iz Brna. Ovaj plavokosi div je ak priznao daje jednog Hrvata ubio jer je video da nosi zlatni asovnik. Vojnik iz Hamburga je zbog ubistva osuen na osam godina zatvora. Liters je protestovao zbog tako niske zatvorske kazne. Njegov kolega iz Brna osuen je na jednu godinu zatvora. Na poetku procesa obojica ne-makih vojnika bili su veoma iznenaeni to se protiv njih zbog takve sitnice uopte i vodi sudski proces.

(206)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Ovde bih hteo da dodam jednu malu primedbu. U novembru 1942, kada su doneta nova pravila oko vojnih zapovesti, ja sam izriito pred-loio da budem postavljen na mesto opunomoenog generala u Hrvatskoj". Isto sam tako predlagao da komandant Liters bude imenovan za meni potmjenog generala. Glavna komanda Vermahta uvek je najpa-metnija, pa je, umesto mene, imenovala Litersa za zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj". Ovom odlukom, prirodno, napravljen je haos u pogledu kompetencija. Istovremeno, imao sam zadovoljstvo da gledam brojne gluposti i zlodela koje treba pripisati firmi Liters-Pfa-ferot. Liters mi je izneo svoje miljenje o Hrvatima. Domobrani nita ne vrede. Njima ak ne moemo da poverimo ni uvarsku slubu. Oni su tako bedno opremljeni i obueni da to reima nije mogue opisati. Domobrani nemaju dovoljno koulja, a neki hodaju u pocepanim pan-talonama tako da im tokom najhladnijih dana, zimi, vire gola kolena. Ne treba zaboraviti to da hrvatski vojnici kada prime solidne stvari gledaju da ih prodaju im im se prui povoljna prilika. Mi smo obukli hrvatski lovaki bataljon i vojnici sada lepo izgledaju. Kako e, medutim, izgledati, kada prodaju nae nove uniforme? Ustae se, to je jasno, bore bolje nego domobrani. Za razliku od domobrana, ustae imaju neki ideal. Koji? Oni imaju lini, prisan odnos sa poglavnikom. Pukovnik Zelhov, moj ef taba, sumnja da to vai za veinu ustasa. Liters smatra da za ofanzivne akcije ni ustae nisu upotrebljive jer imaju lou obuku. No, oni bolje dre utvrdenja od domobrana. Ceo problem zaista nije jednostavan. Liters se setno rastao sa mnom. On se nada da e dobiti slubu... Gospodin Fon Kronholc me je posetio 12. novembra 1943. (Pogledaj moje ranije dnevnike zabeleke.) Saoptio mi je da je Radio London, u emisiji na nemakom jeziku za Austriju, javio da emo po zavretku rata Nojbaher, Ler i ja biti predati Jugoslovenima kao ratni zloinci".8 Sramotno je od ovih emigranata jer su spremni da svoje zemljake is-porue drugom narodu. Ovo svedoi o tome da su ti emigranti izgubili svaku moralnost. Mogu da razumem da postoje graani Austrije koji su protiv nas. No, jedan ovakav proces predstavlja ponienje. Ono to mene pogaa jeste injenica da eli da mi sudi upravo ona zemlja u kojoj sam ja bio jedini koji se zalagao za humanu politiku. Uspeo sam da spasem ne desetine hiljada, nego stotine hiljada ivota. No, pre nego to ovo pitanje postane aktuelno, protei e jo dosta vode ispod Savskog mosta. A i ivot, posle ovog ludog rata, nee vise biti vredan ivljenja. oveku jedino preostaje da se ozbiljno udubi u filozofiju smrti, da shvati koliko je sve zemaljsko prolazno... Pre nekoliko dana kod mene je, u Zagreb, na moj zahtev, doao i general Fon Panvic, komandant kozake divizije. Poznajem ga jo od onog divnog nedeljnog dana kada sam krenuo iz Vrhovne komande Vermahta i posetio njega i njegovo izviako odeljenje (divizija iz Linca) u lepom, starom gradiu Homburgu. Pozdravio sam njegove vojnike. Tu je bilo i nekoliko poznanika koje sam sretao u Salcburgu. Lepe, stare i uske ulice Homburga odzvanjale su od muzike koja je svirala mar Princ Eugen", a ja sam vrio smotru trupa. Bilo je to po-etkom aprila 1940. Panvica sam ponovo video kod Laona. On je sada general-major i nosi odlikovanje vitekog krsta sa hrastovim listom". Kozaci su zaista prevrili svaku meru, pa sam morao da porazgovaram sa Panvicom. Naroito zbog toga jer sam iznenada od Fera obaveten da oni treba da dodu blizu Zagreba. Istog dana kada je Panvic stigao u Zagreb bilo je planirano da ja otputujem u Trst da nakratko posetim Rajnera i Volzegera. Poleteli smo pri relativno povoljnim vremenskim prilikama, ali smo uskoro morali da se dignemo iznad oblaka. Umesto da ispod sebe vidimo more, iznenada da smo se nali nad visokim planinama. Viknuo sam: Pa to je Krn!" i pri torn se setio, pun strahopotovanja, austrijskih boraca iz 1915. i 1917. Malo posle toga oblaci su se na trenutak proredili, te sam video reku Socu. Nalazili smo se nad podrujem Tolmina. Trebalo je da se spustimo na aerodrom kod Ronkija. Na pilot nije hteo da rizi-kuje da se spusti po oblanom vremenu, pa je reio da se vratimo u Zagreb. U avionu je bilo veoma hladno. Panvic je ruao kod Lorkovia. Prisutan je bio i Vrani, koji je odmah svima bio nesimpatian. Lorkovi i Panvic su se sloili da u kozakim jedinicama treba da budu prisutni hrvatski oficiri za vezu, a meu njima da budu i hrvatski policajci. to ih ima vise, to bolje. Panvic je bio zadovoljan. Kada je uvee sa Zelhovim stigao kod mene, nismo vise
U pitanju je radio-program londonskog Bi-Bi-Sija koji se tie Austrije. Emitova-nje je postalo ee tek posle Moskovske deklaracije. Austrijske emigrantske organizacije u Velikoj Britaniji pridavale su posleratnoj Austriji veliki znaaj u procesu denacifikacije". Uporedi: strana 328, primedba 6 i: H. Maimarin, Politik im Wartesaal. Oesterreichische Exilpolitik in Grossbritannien 1938-1945.

morali da razgovaramo o toj temi.

(207)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Pitao sam ga o stanju na ruskom frontu. Zanimljivo je da mi je odgovorio da nemaeke trupe jednostavno vise ne ele da se bore. Ovde lei odgovor zato se mi neprestano povlaimo. Dok piem ove ree-nice, spremamo se da napustimo itomir.9 Zapadna obala Dnjepra je veoma visoka i strma. Rusima je ipak polo za rukom da preu reku, i to gde im je volja. Zelhov je priao o jednom mostu na Dnjepru, koji je neprijatelj izgradio ispod povrine vode, a nae trupe to nisu mogle da vide. Naim vojnicima je dosta ratovanja. Nemamo dobre oficire. Jedino jo tenkovima moemo da postignemo neki uspeh. No, prilikom povlaenja svojih trupa nismo dirali oteene ruske tenkove. Do-gadalo se da smo bili svedoci da posle nekoliko dana vidimo takav tenk na frontu u borbi protiv nas. Rusi bi ga popravili i ponovo ospo-sobili za ratovanje. Naroito je uoljivo koliko su vojnici izgubili poU okviru ofanzive 1. ukrajinskog fronta 12. novembra 1943. neprijatelj je zauzeo itomir, a 15. novembra 1943. nemaki 48. tenkovski korpus ponovo je zauzeo grad. Neprijatelj je 30. decembra 1943. ponovo osvojio itomir.

verenje u vodei komandni kadar. Posle Staljingrada oni su izgubili svako poverenje i u samog Hitlera. Panvic, koji se i sam borio u Hoto-voj armiji, priao je da je Paulus ve spremio svoju armiju kako bi probila ruski obru. Hitler je, medutim, naredio da nema povlaenja. Panvic veruje da Paulus nije postupio kao mudar, hrabar ovek, jer da je to bio, on bi svoje trupe, i protiv Hitlerove zapovesti, poveo iz rus-kog obrua kada je za to bilo jo vremena. Nemaki vojnici kod Staljingrada bili su zavaravani lanim obeanjima ak do sredine januara 1943. pa i due dok najzad nisu saznali istinu o svom poloaju. Proi e jo tri vojnike generacije dok ne premostimo ovu katastrofu. Panvic nema predstavu o tome kako bi dalje trebalo da vodimo rat protiv Rusa. Sve vidi veoma crno. Pa ipak, i kod njega moe da se primeti odreeni misticizam koji jo uvek ispunjava i vlada znatnim delom nemakog naroda. Nae buenje bie strano i prouzrokovae uasne traume. Pitao sam ga za ideologiju njegovih kozakih vojnika. Odgovorio je ovako: Kozaci imaju ideologiju koja se zove oslobada-nje Rusije od boljevistike vlasti!" Pitao sam ga za sudbinu tih ljudi kada se okona rat, a Panvic je izjavio sledee: Nadam se da e ipak doi do preokreta u ratu. To e onda omoguiti da se on sa svojim ko-zakim jedinicama naseli na podruju Kavkaza. Tamo je tako lepo!" On je otac etvoro male dece. Kozaci ga oduevljavaju. Gledajui rasno, to je odlian tip ljudi. Mnogi izgledaju kao da su iz Skandinavije. Hrvatima nee nimalo da teti ako pri silovanju Hrvatice raaju decu iji su roditelji kozaci. Panvic mi je kazao daje zbog pljake i slinih prestupa do sada morao da naredi streljanje pedeset kozaka. I on dri da je za nas problema-tino to ako na due vreme dozvolimo da kozaci ratuju u slovenskim predelima. I zaista, ve je nekoliko kozaka prebeglo kod partizana. Prvih etrnaest dana boravka kozaka u Hrvatskoj postojala je kriza". Ona je sada savladana. Za nas bi bilo daleko bolje da kozaci ratuju u Italiji. I ja to elim abarima. Kozake treba na bilo koji nain skloniti iz Hrvatske. O tome sam i Feru pisao. Panvica neprestano prati jedan simpatian kozak, star pedeset i tri godine, koji nosi mnogo zlata na svojoj uniformi i ima pantalone sa crvenim prugama. On je naoruan irokom kozakom sabljom, a ne odvaja se ni od svog automatskog pitolja. Nikada ne ostavlja svog komandanta. ak i u hotelu neprestano straari pred vratima njegove sobe. Mi smo ga posluili dobrim jelom. Automatski pitolj je ostavio u garderobi, ali ne i svoju sablju. Nasi ljudi su sedeli oko njega i rado-znalo ga posmatrali. Anica, zato to govori hrvatski, sluila nam je kao prevodilac. Ona ga je i zabavljala. Kozak ima dva sina koji takoe slue u diviziji kojom komanduje Panvic. Zena i deca su ubijeni na Donu gde su iveli. U ruskom gradanskom ratu on je sluio pod ko-mandom Krasnova.10 On je napisao knjigu Od carskog orla do crvene zastave". Nije neobrazovan. Panvic tvrdi da nepismenih ima vise u Francuskoj nego medu nj ego vim kozacima. Da li ovaj uspeh treba da pripiemo sovjetskoj vlasti? Kako sam obaveten, njihov kolski sistem je dobar. Pa ipak, kozak koji prati Panvica vatreni je antiboljevik. On nita ne eli tako arko kao to da i ovi ljudi iz Hrvatske odu u Rusiju i uvere se svojim oima ta to komunizam u stvarnosti znai. Anica mu je donela geografsku kartu Rusije. On se odlino snalazi i zna svaku razdaljinu u kilometrima. Mnogo se obradovao kada se naao u Sremu i u srpskim selima ponovo mogao da naie na iriline natpise. Panvic ne iskljuuje mogunost da su kozaci torn prilikom uspostavili i odredene veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Priroda tih veza nije bezopasna za nas. Kozak, Panvicev pratilac, tokom cele veeri popio je samo jednu au piva. I na kraju aj s rumom. Inae, sve vreme je sedeo u kuhinji i zadovoljio se toplom vodom. Pri odlasku sam mu pruio ruku. I on je, na neki nain, tragian simbol jednog stranog doba. Koliko je samo nesree oveanstvu donelo ovo nae vreme! I posle ove posete ja imam posla sa kozacima. Hrvatska vlada se obratila Kaeu. Zamolila ga je da se on zauzme kako bi kozake jedinice napustile teritoriju Hrvatske. Kae, koji je inae spreman da se mea u vojne stvari, sada, u ovom vojnopolitikom problemu, oklevao je da neto uradi. On je tvrdoglavi jarac.
(208) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Poslednjih dana nekoliko puta sam telefonirao Renduliu. Razgovarali smo o kozacima. Zamerio sam dobrom Lotaru Renduliu da je orijentalac". On nije odmah razumeo moju primedbu. Najzad mu je

Pjotr Nikolajevi Krasnov, Vom Zarenadler zur Roten Fahne 1894-1921, Leipzig - Zuerich 1929. Ostale knjige Krasova: Verstehen heisst verzeihen, Jena 1923; Fallende Blaetter, Jena 1925; Einig unteilbar, Jena 1925; Der weisse Kit-tel, Stuttgart - Berlin - Leipzig 1929; Nach Hause, Essen 1939; Russischer Sol-datengeist, Berlin 1939.

postalo jasno, te mi je odgovorio da su te metode jedino ispravne. Preko telefona smo se lose sporazumeli jer sam ja bio promukao. Zbog svojih principa, napisao sam pismo u kome sam izloio svoje milje-nje. Kopiju pisma sam priloio linoj arhivi.11 Iz dana u dan hrvatski domobrani nam zadaju sve vee brige. Kod njih nita vise ne funkcionie. Izdajniki hrvatski oficiri sada su ponovo kod Virovitice izdali i predali partizanima sedam stotina hrvatskih vojnika. Samo e se jedan deo vratiti u svoje jedinice. Novi vojni ministar Navratil sprema se da poseti firera. On bi hteo da govori o velikim planovima za hrvatsku vojsku. Mi, medutim, Jupe, Zelhov i ja, razmisljamo o tome da preemo u redove dobrovoljake vojske. Postaje sve tee. Ovih dana zabeleio sam jednu interesantnu stvar u vezi s nadbis-kupom Stepincem. Dogadaji koji su se nedavno odigrali u njegovom selu Kraiu, a pre svega smrt njegovog brata, potresli su ga vise nego to smo mogli da naslutimo. Njegov bes uperen je iznad svega protiv nemake vojske, jer u njoj slue i vojnici stranih naroda, koji su poi-nili zloine i u njegovom selu. No, i dobrovoljci iz skandinavskih ze-malja nisu mnogo bolji. Tako je pre nekoliko nedelja korpus Gerrna-ni" upao u jedno selo u Zumberku i uhvatio jednu partizanku. Silovalo ju je mnogo vojnika. Posle toga predali su je u ruke popu da bi na kraju zavrila kod dobrih Hrvata koji su je zaklali. Zahvaljujui Ren-dulievom naredenju, sve glavne eleznike saobraajnice okiene su obeenim ljudima. Time se, ipak, sabotae protiv eleznikih saobra-ajnica nisu nimalo smanjile. Naprotiv, sada su postale jo ee. Oti-maine i krade su svakodnevna pojava. Ko pokua tome da se suprot-stavi, izlae se opasnosti da bude ubijen. Niko nije spreman da rtva-ma pritekne u pomo. Nadbiskup Stepinac je 31. oktobra 1943. organizovao u Zagrebu veliku litiju koja je bila posveena mini. Po zavretku litije on je na Kaptolu, ispred katedrale, govorio pred sakupljenim vernicima. Na po-etku govora Stepinac je naglasio kako je rimokatolika crkva uvek istupala protiv komunizma i boljevizma, te da e ovo initi i ubudu-e. No, odmah posle toga poeo je svoj ma da okree ka drugoj stra-ni. Ovo je uradio tako to je najpre, kao izvinjenje, istakao da su kao posledica neverovatnih zloina mnogi ustanici bili primorani da odu u umu. Vrhunac njegovog govora nedvosmisleno je bio uperen protiv nas Nemaca. Ovo se najbolje videlo kada je, govorei o odmazdi, pod-vukao kako nije u redu da se za jednog ubijenog vojnika, makar on bio i pripadnik vie rase", strelja pedeset nedunih, ili pod sumnjom da su krivi, pripadnika jednog nieg" naroda (naredenje za ove odmaz-de delo je glupog Rendulia). U nastavku Stepinac je govorio o rasiz-mu, pri emu je naroito podvukao da crnci i Indijanci nisu nita manje vredni nego, recimo, arijevci. Na kraju je govorio o bombardova-nju nemakih gradova, i to je oznaio kao boji sud nad narodom ija je dua izgubila milost. Kada je zavrio, njegov govor, ve odtampan, deljen je narodu. Nedelju dana kasnije predsednik vlade Mandi pozvao je nadbiskupa i u Lorkovievom prisustvu mu skrenuo
Uporedi: Hory-Broszat, 168; RH 31 111/12: Glezovo pismo Renduliu, Zagreb, 15. novembar 1943. (Primedbe Brauhia od 16. 11. 1943; Mecgera od 25. 11. 1943.) Glez je skrenuo panju na firerovo naredenje od 7. septembra 1943. Ipak, Renduli mu nita ne govori o svojim planovima. Glez je zahtevao da kozaci na-puste Hrvatsku. Poslednjih nedelja uz elezniku prugu u Slavoniji moe da se vidi mnogo obeenih kako vise na vealima. Pa, ipak, broj prepada na elezniku prugu nije se smanjio.

panju na netaktinost njegovog istupanja. Moda bi moglo da se razume da se nadbiskup ljuti na pripadnike nemake vojske zbog pojedinanih ekscesa koji su oni poinili, te, eto, osea dunost da o tome kae koju re. Ali, s druge strane, on ne bi smeo tako da govori, a da ne spomene i svoj poloaj. Istina je i to, na primer, da on o Hrvatskoj nije kazao nijednu lepu rec.

(209)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Nadbiskup je na poetku delovao veoma uplaeno. Kao opravda-nje za ono to je rekao pozvao se na rei jednog visokog nemakog oficira" koji mu je govorio o podivljaloj soldatesci". On nije imeno-vao tog vieg oficira i naglasio je da on ne moe da otkrije njegov identitet. Na kraju je ipak kazao da je visoki nemaki oficir" Glez. Ovo je, naravno, i Lorkoviu bilo poznato. Od nadbiskupa to nije bilo sasvim u redu to me je tako direktno citirao". No, bilo kako bilo, ja Stepinevu izjavu ne mogu da poreknem. Na kraju je Stepinac rekao da e u svojoj sledeoj propovedi istupiti sasvim jasno u korist Hrvatske i njene borbe za opstanak. Otac Miler, jezuita, koji me je nedavno posetio, slae se sa mnom da nadbiskup Stepinac nije naroito pametan ovek. Sem toga, on se

nalazi pod uticajem svoje nesrecne okoline. No, jezuiti su Stepinevi neprijatelji. itava stvar imala je i posledice. Novi ministar prosvete Maka-nec,12 inae katolik koji redovno ide u crkvu, napao je nadbiskupa Ste-pinca u listu Hrvatski narod", a na kraju lanka direktno ga je nazvao glupim dripcem". A na jednom javnom skupu Makanec je govorio, a nije imenovao Stepinca, o jednom zagrebakom istomiljeniku moskovskog patrijarha Sergeja, koji blagosilja bezboniki pokret 1 njegovo oruje. Zbog toga je dobio ogroman aplauz publike. Zagrebaki nadbiskup je zapravo sam sebe doveo u nezavidan poloaj. On je i inae netaktian i neoprezan. Navodno je naredio da se u jedan rimokatoliki manastir sakriju neki italijanski oficiri koji je trebalo da budu oterani u nemako zarobljenitvo. Verovatno su oni stajali pod zatitom vatikanskog predstavnitva. Poruio sam mu da se ne uputa u takve eksperimente. Bilo bi veoma alosno kada bi on agresivnom Gestapou pruio priliku da stupi u akciju... Ponovo sam boravio u Hitlerovom glavnom tabu. Ovo je trei put da sam bio lino kod njega. Oko mene postaje sve tamnije. Pitam se da li e ikada da svane zora. Oni najcrnji oblaci sigurno vise nikada nee da nestanu sa mog neba. Veoma je teko kada ovek radi za jednu stvar za koju pouzdano zna da je izgubljena. Posmatram ljude sa kojima radim, gde jo postoji lian, ljudski odnos. Pa ipak, i tu vidim da su pobedili nerazumnost, nadmenost i lakomislenost. Zato u ovom sluaju oseam naroitu gorinu. Povod za posetu bila je elja novog hrvatskog vojnog ministra Navratila, koga sam ja predloio na to mesto, da bude primljen u fi-rerovom glavnom tabu. Na put su hteli da krenu poglavnik i drugi ministri, a pre svega Lorkovi. Onda je bilo odlueno da od Hrvata putuje samo Navratil. Zbog loeg vremena Hitler nam je zabranio da na put krenemo avionom. Putovali smo eleznicom, spavaim kolima. Za nae malo drutvo ovo je bilo sasvim dovoljno. Grupa se sastojala od nas petorice: Navratila, njegovog oficira iz generalsta-ba Helbiha,13 savetnika nemakog poslanstva u Zagrebu Fon Suberta,14 Zelhova i moje malenkosti. Kae bi veoma voleo da nam se na putu pridruio jo jedan ustaa, pukovnik" Rolf.15 Dobio je veoma lose karakteristike dok je sluio u dobrovoljakoj diviziji. Navratil mi ih je tajno doturio. Pred odlazak nali smo se kod Pavelia. Prisutni su bili Kae i Lorkovi. Ja sam te tajne karakteristike izvadio iz depa i proitao ih. To je delovalo kao bomba. Posle toga niko nije vise govorio o planovima da sa nama na put krene i ustaa Rolf. Bilo je dogovoreno da Navratil tokom svoje posete bude tretiran kao gost nemake drave. Sve potrebne stvar za put morao sam da na-bavim u Zagrebu na crnoj berzi. Kupio sam toliko namirnica da sam moga tri godine da hranim sebe i sve ljude iz svoje kue u Zagrebu. Po povratku s puta od sve te hrane nije nita ostalo. Brojni gosti koje smo posluili rado su se odazvali naem pozivu. Ukupni trokovi puta stajali su 80.000 hrvatskih kuna, a to iznosi 4.000
14

12

13

Schubert, 1943/1944. savetnik nemakog poslanstva u Zagrebu. Tomislav Rolf, pukovnik ustaa, a kasnije postao ustaki general, 15. maja 1945. izvrio samoubistvo kod Blajburga kada su Englezi reili da izrue ustaSe partizanima. O navodnom pokuaju Pavelia da preko Rolfa kod Hitlera izdejstvuje da i6 ustae ponovo iskljui iz sastava hrvatske vojske, uporedi: Fricke, 151. Engelbert (Steockerau, 17. 7. 1912 - 3. 2. 1884, Wien), podoficir u Julije Makanec, od 11. oktobra 1943. do 6. maja 1945. hrvatski ministar Teufelhardt za kul|7 slubi u Zagrebu kod generala Gleza fon Horstenaua. turu. Albrecht Schubert,uroden 23. 6. 1886, od 1. 4. 1936. general-major, 1. 6. 1940. peadijski general. Helbich, ef nemakog generaltaba pri II korpusu hrvatske armije, sa seditem Slavonskom Brodu, kasnije radio u hrvatskom ministarstvu odbrane.

nemakih maraka. No, stvarna vrednost ne prelazi 500 nemakih maraka. I Anica je krenula s nama na put. Ona je u salon-vagonu radila kao naa kuvarica i pomo-nica. To to smo se svi dobro oseali bila je njena zasluga. Podoficir Tojfelhard joj je pomogao sa uobiajenom marljivou.

(210)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

U subotu, 20. novembra 1943, krenuli smo na put. Oko podne, sledeeg dana, stigli smo u Bee gde nas je doekao komandant Vermahta, peadijski general ubert.17 Odveo nas je na ruak u hotel Bri-stol". Osoblje hotela pozdravilo me je oduevljeno, kao starog po-znanika. Kada sam ponovo video toliko dobro poznati grad oko ulice Princ Eugen i bekog prstena", osetio sam setu. Navirala su bezbroj-na seanja iz vremena pred Prvi svetski rat kada sam bio mlad ovek. Iz hotela sam uspeo da se javim vojvodi enburgu. On danas, 21. novembra 1943, slavi 85. rodendan. Jedino to voli da jede to su suve ljive. Moram da mu ih to pre nabavim. On ne razmilja o tome da su mi potrebne kune. Pobrinuo sam se da sa nama jede i Kisling. To je bilo dobro. Za stolom je bilo mnogo Austrijanaca. Ova injenica moe da bude i Na-vratilu od koristi. On osea odreenu odbojnost prema svemu to je austrijsko i nimalo ne skriva svoje eko poreklo. On to u svakoj pri-lici i kae. Njegova majka je Srpkinja. U ranim poslepodnevnim asovima ponovo smo krenuli ka Severnoj eleznikoj stanici i vozom, naalost, do Vildenverta. Proli smo Brno i Cvitau. Bilo je hladno pa smo se pokrili ebetom. Posle je proradilo grejanje u naem vagonu i spavali smo prijatno sve do jutra. Kada smo ustali, pred nama je ve bio istonopruski pejsa. Za mene je strano kada pomislim da smo mi poeli rat zbog ovakvih tunih predela. Njih ulepavaju samo jezera koja postoje i u ovim krajevima. U Korenu je na vagon otkaen od kompozicije i stigla je spe-cijalna lokomotiva koja nas je odvezla do mesta Rastenburg. Tu je na vagon prikaen na specijalni Kajtelov voz. Zamolio sam da budem primljen na razgovor pre naeg zakazanog obeda sa Kajtelom i Jodlom kako bih mogao da podnesem izvetaj. No, morao sam da se zadovoljim time da doem po Kajtela neto pre dva posle podne, jer je on upravo bio kod firera. Nije bio tako prijatan kao inae. Ili je bio samo nervozan. Pozvao me je da uem u kola, i kratko me upitao: 0 emu, dakle, nas dvojica treba da razgovaramo?" Poeo sam da govorim o mojoj staroj elji za stvaranjem hrvatske vojske. Kazao sam da taj problem valja posmatrati kao politiko pitanje. On me je prekinuo ovim reima: Poglavnikovu politiku i ustae svi podravaju, ak i hrvatska vojska, osim vas!" Ostao sam zapanjen njegovom izjavom. Jasno sam mu pokazao svoje neslaganje. Odgovorio sam ustro i nervozno. Ukazao sam na povezanost politike i rata. U torn trenutku ve smo stigli do specijalnog voza gde smo ruali u velikom Kajtelovom salonu. Za stolom je bilo dvanaest ljudi. Sedeo sam levo od feldmarala Kajtela. Navratil je sedeo preko puta njega. Priali smo i za vreme obeda, ali nita znaajno, tako da jedva mogu neega da se setim. Posle ruka sam pokuao da nasamo, makar samo na-kratko, razgovaram sa Kajtelom. No, ovo mi nije polo za rukom. Nisam uspeo moda i zato to on prosto nije hteo da razgovara sa mnom. Moda i zato to mu susret sa Navratilom nije bio tako znaajan. Zelhov smatra da je ovo poslednje tano. On veruje da glavni tab neto sprema protiv postojeeg sistema u Hrvatskoj. Sednica je poela u etiri posle podne. Ja sam bio neto besan, te sam zatraio re. Izjavio sam da moram da skrenem panju na poli-tiki deo problema. U pogledu italijanskog pitanja pokazalo se da sam apsolutno bio u pravu. Zbog toga zahtevam da se moje izlaganje uzme ozbiljno. Poloaj mi ne dozvoljava da kaem neto vise. Posle mene govorio je Navratil. On je svoje izlaganje poeo veoma lukavo.1 U pet smo prekinuli sastanak kako bismo otili kod firera.19 Prisutni smo bili Kajtel, Birkner i ja. Hitler nas je primio veoma ozbiljno. Bio je nekako zamiljen. U prvom trenutku reeno nam je da nas prima samo na petnaest minuta, ali je na kraju na susret trajao jedan sat. Sedeli smo za okruglim stolom. Ja izmedu Hitlera i Kajtela, a Navratil levo od Hitlera. Navratil se ponovo pokazao kao veoma snalaljiv. On je dobar poznavalac Hitlerove knjige borba". Polo mu je za rukom da veto skrene razgovor na pitanja svetske politike i ideologije. Ukazao je na znaaj toga da hrvatski vojnici u duhovnom smislu treba da budu dobro potkova-ni. Takoe je kazao daje potrebno da se njemu, kao ministru, omogui da bude vise u kontaktu sa hrvatskim trupama nego to je to do sada bio sluaj. Dobro sastavljen Navratilov govor ostavio je na Hitlera sjajan utisak. Zatim smo govorili o nekim pojedinostima u vezi s ko-mandovanjem u Hrvatskoj. Ja sam mogao da govorim o svom koman-dovanju severno od Save. Podsetio sam da sam istoni deo komandne odgovornosti prepustio jednom hrvatskom komandantu. Hitler je na ovo odgovorio: Ovakve stvari, jasno je, ovek moe da prosuduje samo na osnovu konkretnih primera. Svaki sluaj je specifian." Razgovarali smo i o borbi protiv partizana. Ukazao sam na to da ne valja da reagujemo brzopleto. Hitler je odgovorio: Glez ima pravo. Ja to uvek govorim!" Zatim sam govorio o svom stavu. Hitler je o poglavniku uvek govorio sa jednim udnim uvaava-njem. O ustaama, koliko mogu da se setim, govorili smo samo usput. Zato smo mnogo vremena posvetili Italiji. U naem drutvu naao se i

RH 31 /4 Amt Ausland/Abwehr, Zagreb Ausland Nr. 1596/43, dravna tajna II B: Zapis o poseti hrvatskog vojnog ministra Navratila efu Vrhovne komande Vermahta od 21. do 24. novembra 1943. (211)

(381)

Izmeu iPavelia RH III/9: izvod iz dnevnika hrvatskog ministra odbrane: prijem kod firera. Bez datuma.

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

general-potpukovnik Tusen. On je sada na vojni opunomoeni predstavnik u dueovoj vladi. On je bio sa nama u Kajtelovom vozu, a i kasnije, tokom putovanja do Berlina, imali smo prilike da razgovara-mo. Tako sam doznao mnoge prilino zanimljive stvari koje potvrduju to da sam ja bio u pravu. Hteo bih da u kratkim crtama prikaem tok razgovora. Faizam danas u Italiji predstavlja propalu stvar. Izgleda da ovako osea i firer. Na moje pitanje Tusen je odgovorio da se italijanske fa-istike organizacije ne mogu odrati ak ni na podrujima gde se jo uvek nalazi nemaka vojska: Na kraju sve moramo da radi mo mi Nemci." Ovo se podudara sa vestima iz vajcarskih novina. Prema tim informacijama, due je teko bolestan i skoro je podetinjio. Tusen ga gotovo i ne vidi. Hitler se ljuti zbog Musolinijevih megalomanskih vojnih planova. Hitler nije skrivao svoja oseanja. Due planira vojsku od 400.000 vojnika. On oekuje od Nemaeke da naorua i obue nje-govu buduu armiju. A pri tome se protivi, kako je sam Hitler izjavio, prihvatanju jedne nemaeke divizije koja bi se sastojala od instruktora. I oni oficiri koji su ostali sa Musolinijem delom su postali nelojalni faistima i sanjaju da se prikljue Badolju. Upalo mi je u oi daje tokom ruka o Italijanima tako govorio i Kajtel. Kao daje zaboravio da je nekada veoma lepo govorio o njima. To je da ovek poludi. Neki veruju da ljudi imaju tako lose pamenje. Nisam propustio da makar Birknera podsetim na to kako su ga u septembru 1941. poslali meni u Zagreb. Njegov zadatak je bio da me upozori na to kako bi trebalo da blae i paljivije izvetavam i postupam sa naim saveznicima Italijanima. Prilikom sadanje posete fireru Birkneru sam s osmehom rekao: Pa, ja sam uvek voleo Italijane." On me je pogledao popreko i odgo vorio: To ipak nije bila tako velika ljubav!" Naroito se Stunk potrudio da na dnevni red dode pitanje hrvatskih primorskih gradova. Naivnost koju je nae ministarstvo spoljnih poslova pokazalo prema italijanskim faistima izgleda da je glavni razlog to je moja trenutna pozicija tako nesigurna. Samo tako mogu da protumaim informaciju koju mi je preko telefona saoptio Herman Nojbaher o tome da me je firer tokom jednog razgovora nazvao im -perijalistom". Naroito sudbonosno pokazalo se pitanje Zadra. Kako sam ve rekao, ja sam bio prvi koji je javio da je Musolini imenovao novog gradonaelnika Zadra. Ponovio sam i razgovor koji sam vodio sa Jodlom. Taj razgovor sam zapisao i poslao ga kao telegram koji je bio pomalo i otar. Ribentrop mora daje doiveo teke trenutke to je firer jednu politiku vest saznao prvo od mene, a ne od njega. Novog italijanskog gradonaelnika Zadra mora da je izabrao Ribentrop, verovatno, na predlog Rana. 20 Kako mi je reeno, on predstavlja pravi tip nae nove diplomatije. Iznenada se Ran setio da smo zaboravili Zadar. On je pourio kod Musolinija i predloio mu da imenuje guvernera. Na sreu, ovo se ne odnosi na celo podrucje Dalmacije. Posle toga misteriozni italijanski guverner nalazi se u centru panje naih diplomatskih razgovora. Za mene je bilo zanimljivo da ujem kako Hitler govori o osni-vanju hrvatske drave i o upadu Italijana na deo hrvatske teritorije. ovek treba da uporedi moje dnevnike beleke iz vremena kada sam 1941. razgovarao sa Hitlerom u Menihkirheneru. Ovog puta sam imao priliku da sluam Hitlerove misli koje sam ja izgovorio 1941. Evo Hitlerovih rei: Hrvatima sam hteo da poklonim celu terito-riju. Ono to se 1941. stvarno dogodilo u Hrvatskoj moe da se uporedi s ovim. To bi, naime, bilo isto kao da sam ja 1933. pristao da pre-uzmem vlast, ali pod uslovom da se odreknem Bremena, Hamburga, nemackog zaliva oko Danciga (Gdanjska) i slino. No, bilo je onih koji su unitili moje planove u pogledu Hrvatske." Da li u te ljude Hitler ubraja i Ribentropa? Skoro bih hteo da verujem daje Hitler mislio i na njega. U odnosu na pitanje Rijeke Hitler je zapao u tekoe kada je morao da govori o svojoj ulozi sudije. Maari i Rumuni takoe su od njega zahtevali da igra ulogu arbitra. Pre nego to je dolo do dogovora u Beu, Rumuni su ponudili Maarima samo mali deo Erdelja. Zahtevi Madara bili su veim delom zadovoljeni. Oba nemaka saveznika nisu se, medutim, primirila ni posle spomenutog bekog dogovora. Obe strane bile su pomalo ljute na Nemce. Po meni, razumno reenje bilo bi sledee: Maari je trebalo da dobiju samo rumunski deo Banata, a Erdelj je trebalo da ostane kod Rumuna. Poloaj Karpata je geografski takav da to nije mogue deliti. Klodijus mi je priao da je tokom pregovora izmeu Maara i Rumuna Hitler sam napravio razgranienje. to je firer tokom zasedanja vise psovao Maare, to im je vise teritorija poklanjao. U ovom ratu svako je dovoljno greio. Ni ja tu nisam izuzetak", izjavio je Hitler. On se uvek vraao na smisao
Rudolf Rahn (1900-1975), doktor istorijskih nauka, 1928. atae u ministarstvu spoljnih poslova, 1938. savetnik nemacke ambasade u Lisabonu, od avgusta 1940. radi u nemakoj ambasadi u Parizu, 19431945. ambasador pri italijanskoj vladi Musolinija. Napisao memoare: Ruheloses Leben, Dusseldorf 1949.

(212)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

rata. Osnovni motiv rata video je u borbi protiv boljevika. Tu se reava sudbina Evrope. Crve-nu kugu valja drati daleko od Evrope. Pre naeg puta upozorio sam Navratila da ne govori nita lose o Austriji jer je ona sada opet popularna. Navratil se nije drao naeg dogovora, te je Hitleru rekao kako je zamerio Kvaterniku to toje ovaj hteo da, pre svega, stvori austrijski oficirski kadar, a ne novi, hrvatski. Navratil je ipak i pre svega eh koji ima komplekse i mrzi staru Austriju. On nosi svoja carska, austrijska odlikovanja tako da ne mogu jasno da se vide. Kada ga vidim, izgrdicu ga zbog toga. Hitler se prijateljskim reima rastao od nas. Kajtel je jo nekoliko trenutaka ostao nasamo sa firerom, a onda nam se ponovo pridruio. Obratio se Navratilu: Va nain izlaganja, a naroito kada govorite o svom uticaju na hrvatske trupe, ostavio je na firera dobar utisak. Zbog te stvari on ce uskoro da pozove generala Rendulia." Zahtevao sam da na sledecoj konferenciji budem i ja prisutan. Renduli jo uvek predstavlja veliinu i uiva ugled u glavnom tabu. No, kako sam doznao, ovo treba da se pripie ne toliko njego-vim vojnim pobedama, nego njegovim publicistikim radovima. Dok je jo bio komandant divizije, on je pisao tako zanimljive elaborate o tome da nemaka vojska treba da upije nacistiki duh." Ja postajem sve sigurniji u to da je Rendulic potpuno glup, a istovremeno i bes-krajno ambiciozan tip. Kajtel i Navratil su nastavili da razgovaraju. Razgovoru smo pri-sustvovali Zelhov i ja. S vremena na vreme Kajtel je govorio zauu-jue otvoreno o naem nepovoljnom poloaju na ratitima. On je dobar govornik. Deluje ubedljivo ak i tada kada sadrajno nema ta da ponudi svojim sluaocima. Povremeno sam se kratko, neupitan, meao u razgovor. Time nisam stekao Kajtelove simpatije. Feldmaral je ose-ao da ga ometam. Ovo mi je kasnije ispriao Birkner. Na kraju razgovora Kajtel se prilino uzdrano pozdravio sa mnom. Naalost, ja nisam zapamtio kada je govorio o broju divizija kojima ukupno raspo-laemo na svim frontovima. Konkretan rezultat nae posete glavnom tabu, meutim, moju pomalo ve detinjastu, preuranjenu radost pokvarilo je opet poslednje firerovo naredenje. Kae je to Hitlerovo naredenje21 primio sa pome-anim osecajima krajem oktobra 1943. Od brojnih Navratilovih elja obeano mu je da e primiti naoru-anje samo za osam hrvatskih pukova i, najvie jo, opremu za sada-nju Pavelievu telesnu strau. Firer je takoe naredio da podjednako tretiramo domobrane i ustae. No, ovo se jednostavno nije potovalo. Kada se Kae vratio u Zagreb, obavestio me je o torn Hitlerovom nare-enju i bio je veoma nesrean zbog toga. Uskoro nam je stigla uteha. Dok smo mi biliodsutni, dogodilo se sledee - general SS jedinica i obergrupenfirer tajner, komandant III germanskog SS tenkovskog korpusa, posle tri meseca boravka u Zagrebu najzad je odluio da poseti poglavnika. Ovo je bila njegova prva i poslednja poseta Pave-liu. Tom prilikom mu je iskreno i srdano rekao: Ne brinite mnogo. Ja u tim smenim domobranima da odrim lekciju. Srediu ih po kratkom postupku. Saraivau samo sa ustaama." Kae je tvrdio kako je Paveli bio oduevljen tajnerom. S druge strane, tajner je rekao da to nije ba sasvim tano, no, mora da prizna da se s tim ovekom mogu uraditi neke stvari, no samo pod uslovom da se dri pod kon-trolom. tajner se ubraja u one ljude koji imaju daleko vee elje nego to su mu sposobnosti. Kada je tajner odlazio iz Zagreba priredio je veeru u hotelu Esplanade", kojoj se odazvalo pedeset (ili neto vise) ljudi. Ja nisam otiao. Pilo se i banilo do sedam ujutro. Neprestano su se neki SS vojnici svaali i mlatili. Kae je bio do pola etiri. On nalazi da je to opijanje bilo sasvim simpatino. Nema nikakvog ose-aja za ovakve stvari, a ni u pitanjima okrutnosti.

Koliko ga poznajem, poglavnik e ionako da radi to mu odgo-vara. On ima orijentalnu lukavost i verujem da e uspeti da stvori za sebe jo jednu gardijsku diviziju, premda smo mu mi to zabranili... Veerali smo u specijalnom vozu, u Kajtelovom salon-restoranu. Jodl je navodno promukao, pa je zamolio da ga na veeri zastupa ge-neral Bule. Rano izjutra sledeeg dana vozili smo se do Vrhovne komande vojske. Ona je smetena u barakama koje nose tajno ime ", i kao takve ui e u svetsku istoriju. Posetio sam efa odeljenja za vojne ataee. Tamo sam dobio priliku da vidim vojne karte u kojima su ucr-tani nasi poloaju na ruskom frontu. Imam premalo vojnika i divizije koje moraju da pokrivaju front duine i do ezdeset kilometara. U takvoj situaciji, razume se, Rus moe, kako mu se prohte, da nade naa slaba, nebranjena mesta i da nam probije front. Trenutno je interesant-no grlo" kod Nevela.23 Lica ovih
ADAP, Serie E, Bd. VII, Nr. 68: 1487/368, 657-60, dravna tajna, predmet: Jedinstveno vodenje borbe protiv komunizma na Balkanu. Firerovo uputstvo, glavni tab, 29. oktobar 1943: 1 - Komunistika opasnost na Jugoistoku zahteva da se vodi jedna jedinstvena akcija. 2 - Politiki deo posla ima da vodi spe-cijalni izaslanik Nojbaher. Samo je on ovlaen da pregovara sa vodama bandita. On moe da ih Walter roden 26. 10. 1894, od 1. 1. 1939. pukovnik, 1. 8. 1940. general--major, 1. 4. u 1944. odobri i da Buhle, ih odbije." Vii SS policijski komandanti su savetnici Hermana Nojbahera... 8 - Sve toje peadijski general, 1. 2. 1945. ef naoruanja za potrebe Vermahta. vezi s pitanjem talaca ima da se reava u dogovoru sa Nojbaherom. Sovjeti su 6. oktobra 1943. zapoeli sa ofanzivom ( 2 1 3 ) pod imenom Kalinski front", i to na delu gde se dodiruje Grupa armije Sredina i Grupa armije Sever. Rezultat ofanzive: Nemakaje izgubila Nevel.

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

ljudi iz glavnog taba, koji jedini znaju pravo stanje stvari, a koje ja sada sreem, veoma malo zrae optimizmom. I Zelhov se zarazio optom rezignacijom koja ovde vlada. To je primetio i kod svog prijatelja munda. mund smatra da nije vise sasvim iskljueno da na Istoni front doivi potpuni slom. Tada neemo imati drugog izlaza nego da se grevito drimo za svako utvr-enje i da, eto, tako nastavimo rat. Da li je to miljenje i njegovog e-fa, samog Hitlera? Zamenik Kamerhofera, dobri" Bajer Volfrum ima-e pravo kada kae da e svi Nemci na kraju postati partizani. Pre toga neemo moi da postignemo mir. Za rukom smo bili kod Himlera. Navratilu je naroito bilo stalo da ga vidi. Tamo smo sreli nekoliko ljudi sa visokim odlikovanjima. Bio je i Bah koji ima zadatak da se bori protiv ustanika. Himler je govorio o Hrvatskoj i izgovorio je jednu ispravnu misao: Bila je to velika i teka politika greka jer se mislilo i verovalo da je mogue pobiti i iskoreniti dva miliona pravoslavaca." Mnogo vremena posve-tio je izboru najboljih i najsposobnijih mladih ljudi u SS jedinice. Jedan od uslova za primanje u SS, on je u vise navrata spomenuo, jeste to da nisu crkveni ljudi. Njemu je do toga mnogo stalo. No, za njega je svaki ateist - kreten. Ako neki pripadnik SS-a uradi neku veliku, smrtnu greku, mi mu onda na sto stavimo pitolj. Upitao sam ga: Da li se oni u takvoj situaciji zaista i ubiju?" Himlera je gotovo uvre -dilo moje pitanje i odgovorio je: Hteo bih da vidim onoga ko tako ne uradi! U suprotnom, takav e za nekoliko sati visiti na prvoj banderi." Raspravljali smo i o islamskom pitanju. Himler je ponovio svoje miljenje o tome da muslimanska religija ima herojski karakter. S druge strane, Himler prezire hrianstvo, a naroito rimokatoliku veru. Religija koja propoveda to da ovek postupa ispravno ako se ovako ponaa: neko te udari po desnom obrazu, a ti mu onda okrene levi obraz, takva religija jednostavno nije podesna da vaspitava narod u herojskom duhu. Ovde sam se ja umeao u razgovor i primetio da u istoriji oveanstva nije proliveno vise krvi nego pod znakom krsta. No, moj argumenat nije uticao na Himlerovo miljenje. Razgovor smo vodili nas etvorica: Himler, Birkner, Navratil i ja. Nae misli o Hrvatskoj bile su teke i turobne. Navratil, lukavi eh, odmah se uzdigao u visoke filozofske visine. On se tu pokazao kao ap-solutni nacista. Nita naroito nije bilo reeno, bar ne dok sam ja bio prisutan. Navratila sam morao da ostavim samog sa drutvom na sat i po jer sam imao zakazan sastanak sa Jodlom. Himler me je otpratio iz prostorije. Kazao sam mu daje on jedini u vrhu Nemaeke koji stvarno poznaje Hrvatsku. Na neki nain nisam preterao. Jedini Himlerov ne-dostatak je taj to zakljuci koje on izvodi polaze od pogrenih pretpo-stavki, a one imaju romantini karakter. Kada sam odlazio sa sastanka, ispriao sam mu to to sam upravo doznao od Navratila o njegovom poslednjem razgovoru sa Paveliem. Navratil mi je rekao prilino otvoreno da Hrvatska u Moskvi (misli se na Konferenciju ministara spoljnih poslova SAD, Velike Britanije i SSSR-a u Moskvi, o kojoj je u memoarima bilo ve rei, prim, prev.) nije preputena Rusiji i da je zato za Zagreb potrebno da se orijentie prema Engleskoj. Primetio sam da Himler nije bio iznenaen, te me upitao da li se Navratilu uopte moe verovati. Ja sam odgovorio potvrdno, mada ni sam nisam u to bio sasvim siguran. No, kome se danas uopte moe verovati? Jodl nije bio toliko promukao, ali je zato bio jo manje prijatan nego ranije. On pokazuje odreene znakove rezignacije. No, ovo ovek moe da vidi svuda, sem kod SS ljudi. Zelhov i ja smo mu iskreno rekli ta nam lei na srcu. U vezi s kontroverznim miljenjima o meni on, izgleda, nije imao pojma. Odgovorio mi je: Sledei put mi sve odmah javite." Pitao sam ga za mogunost da dode do neprijateljskog iskrcavanja u Dalmaciju. Odgovorio mi je skoro ljutito: uopte ne dolazi u obzir!" Iz glavnog taba smo 23. novembra 1943. krenuli vozom u Berlin. Ve no ranije grad je doiveo teko bombardovanje. Tom prilikom uniteni su stanovi Kajtela i Lamersa. Gorela je i zgrada ministarstva spoljnih poslova, kao i Ribentropova palata u kojoj sam poslednji put bio 1928. Bilo je to vreme kada je tu gospodario Hindenburg. Razmiljali smo da li je bolje da odustanemo od posete ministarstvu spoljnih poslova, te da odmah nastavimo put u Be. Ribentrop je, medutim, reio da Navratil dode u Berlin. U Berlinu smo odluili da ne odemo na doruak koji je za nas priredio tengraht. Tokom none vonje dolo je do drugog vazdunog napada na Berlin, koji je bio jo tei od prethodnog. Na elezniku stanicu le-zies Tor" u Berlinu stigli smo u deset pre podne. Uskoro smo doznali da je to jedina od veih eleznikih stanica u Berlinu koja nije unite-na. No, sa krova stanice padali su veliki komadi stakla. Niko nas iz ministarstva spoljnih poslova nije doekao. To je i razumljivo. Kako nam je bilo nareeno, odmah smo se uputili u hotel Adlon". Prizor koji nam se pruao, dok smo se vozili gradom, bio je uasan. Na svakom koraku bili smo svedoci razaranja, poara, dima, praine, unite-nih delova nametaja na ulicama. ene su hodale umotane u alove, deca bez krova nad glavom drhte od zime, mnoge zgrade su potpuno unitene, vire samo prazni zidovi. Centar Berlina izgleda
(214) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

kao osvojen grad u kome su se do pre nekoliko minuta vodile ogorcene borbe. Po-znati berlinski hoteli Kajzerhof', Bristol", Central", Esplanade" i Idn" ili su potpuno uniteni, ili veoma oteeni. U hotelu Adlon" dobili smo sobu u kojoj jedva da je postojao jedan prozor koji nije bio uniten. Smrzavali smo se. Ovo delimino treba pripisati i naem uz-budenju. Najzad smo se nali sa jednim niim inovnikom iz ministarstva spoljnih poslova. On nam je saoptio da je sam Ribentrop celu no uestvovao u gaenju poara. On sada spava i moe da nas primi, umesto po dogovoru u 11 pre podne, tek u jedan po podne. Bio sam radoznao da vidim da li e se i sada Ribentrop ponaati kao da je neki ivi spomenik. Kod recepcije hotela Adlon" priao mi je ovek i predstavio se kao jedan od Kramonovih sinova. I njegova je kua unitena. Priao mi je da je dve noi proveo nedaleko od recepcije u fotelji hotela Ad -lon". On ima jednu molbu. General Fon Pogrel, koga sam sreo u jesen 1940. u Gatajnu, lei u berlinskoj bolnici arite". Ima leukemiju. Njegovi dobrovoljni davaoci krvi nisu u mogunosti da brzo stignu do bolnice. On se nalazi u ivotnoj opasnosti i samo brz transport do jedne bolnice u Potsdamu moe da ga spase. Moj zadatak je da nabavim automobil. Malo kasnije smo u tome uspeli. Hrvatski pomorski atae dao nam je svoja kola. Oduili smo mu se tako to smo njegovu po-znanicu baronicu Rotkirh, rodenu Kirhbah, prebacili u Breslau (danas Vroclav, prim. prev.). Malo posle toga iz polumraka mi je priao jedan nepoznati gos-podin. Posle privih rei shvatio sam da razgovaram sa nemakim mi-nistrom obrazovanja Rustom. Pokazao mi je na mali auto koji je stajao pred vratima i rekao: Od jutros je ovo moj biro." I zgrada njegovog ministarstva bila je potpuno izgorela. Ovo se takoe odnosi i na zgra-du ministarstva unutranjih poslova, koja je tek nedavno obnovljena, a nalazi se preko puta hotela Adlon". Odmah do hotela smetena je francuska ambasada. Tu je i palata prvog gardijskog puka, a do nje ministarstvo, na ijem elu se nalazi Rozenberg, koje je takoe stra-dalo u poaru. I tako redom. Admiral Birkner, na verni savetnik, pozvao je Navratila i mene na pie u svoju kuicu smetenu podalje od centra grada, nedaleko od jezera lahtenze. Nisam imao telefon da se nekom javim, a poznanike nisam mogao da pronaem. Ko nema u Berlinu kola, taj je nastradao, jer elektrini tramvaji ne saobraaju. Tako mi nije preostalo drugo ve da prihvatim Birknerov poziv. Prvo smo se vozili delom grada koji nije mnogo stradao. Zatim smo proli pored Vrhovne vojne komande, a tu je i moja lepa kancelarija u ulici Bendler. To je sve srueno. Sruena je i madarska ambasada koja se nalazila u ulici Drake. Kada je plamen besneo, poslanik Stoja je he-rojski pomogao vatrogascima u gaenju poara. Prelaz preko pruge kod Zigeszojle takoe je mnogo stradao. Tehnika visoka kola ve je stradala u ranijem bombardovanju i od nje su ostala samo etiri gola zida. Blizu nje bilo je mesto gde je firer stajao kod vojnih parada. Kudam, kada se ide od Uland ulice pa do Halenzea, izgleda jo sasvim dobro. Zgrada na Kudamu broj 195, gde je smeteno Nemako-maar-sko drutvo, takoe jo stoji. Tek sledee bombardovanje pogodie moju spavau sobu i unititi vrata i prozore moga stana. No, u njemu je jo moglo da se stanuje. Dan kasnije u moj stan se uselila gospoda Kastner jer je prethodne noi njen stan potpuno uniten. Ona je vodila brigu o mom stanu. Kada smo preli most kod Halenzea, pogled mi se zadrao na Ganefovom stanu. Od njega je ostala samo gomila rue-vina. Ovde smo mi nekada uvek dobro jeli. Posedovao je itavu gale-riju slika koje ga prikazuju kako na kaputu nosi brojna odlikovanja. Nekoliko dana kasnije stradala je i vila u Grunevaldu, koja je pripada-la baronici Masenbah, a koja se ranije zvala Ganef. Zrtva teroristi-kog vazdunog napada takoe je postalo i hrvatsko poslanstvo... Kod Birknera se nismo dugo zadrali. Vratili smo se u hotel Adlon". Navratil, ubert, Birkner i ja primili smo poziv da doemo u palatu ministarstva spoljnih poslova. U njoj nisam bio od vremena Hindenburga. Prvo je na minut uao Subert, a zatim je stigao red na Navratila. Za to vreme Birkner i ja smo morali da ekamo u ambasa-dorskoj ekaonici". Cela atmosfera je neprijatna, jer je nou goreo krov zgrade. U akciji gaenja poara, kako sam ve spomenuo, ue-stvovao je i Ribentrop. Bio sam pogoden, jer je Navratil ostao tako dugo sa Ribentropom, a mene niko ne zove da uem. S vremena na vreme pored nas u ekaonici proao bi Rue.24 On je Dernbergov za-menik. Rue se konano pojavio jo jednom, ali ovog puta da nam sa-opti da je razgovor zavren, te da moemo da odemo na elezniku stanicu kako bismo se vratili u Zagreb. Bio sam, razume se, zgranut i besan zbog takvog postupka. Meni, da budem iskren, uopte nije ni bilo stalo do toga da se ponovo vidim s tim majmunom koji se zove ministar. No, bila je to blamaa za mene da me ostavi da ekam u predsoblju. Svi Hrvati koji su bili sa mnom svedoci su mog ponienja. Kada sam uao u automobil, rekao sam Rueu: Kaite svom ministru da vise nikada neu da dodem kod njega. Sramota je da se ovako postupa sa mnom!" Navratil je takoe bio prisutan. I Brikner je bio uasnut Ribentropovim postupkom. Kazao je da imam pravo da se alim zbog ovakvog ponaanja. Ja sam, u meduvremenu, to i uradio.25 Do sada jo nisam primio odgovor.

(215)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Lose raspoloen krenuo sam ka eleznikoj stanici lezies Tor". Zelhov je poao ranije kako bi naao naa spavaa kola. Ovde sam ponovo bio svedok zaista zadivljujueg dranja Berlinaca. Hiljade ljudi nalazilo se na eleznikoj stanici. Mnogi od njih, verovatno, nisu ni znali kuda da krenu. Pa ipak, vladala je besprekorna disciplina. Bila je takva guva da ni igla ne bi mogla da padne, no niko se nije gurao, niti je psovao ili vikao. Svi su bili mirni i vladao je red. Neke ene bi s vremena na vreme zaplakale, ali tiho, za sebe. Nijedno lice, razume se, nisam video da se smeje... Tu je bilo i nekoliko madarskih oficira. I oni su sigurno bili zaueni i zadivljeni ovom disciplinom. To je tako strano kada ovek vidi koliko snage poseduje ovaj narod, a da se ona troi takojalovo. Najzad smo na udaljenom koloseku ugledali svoj vagon. Spazili smo Tojfelhardovu glavu koja se naginjala kroz prozor naih spavaih kola. Uskoro je na vagon-salon stao tano u sredinu perona gde se na-lazila najvea gomila ljudi. Svi su nam, medutim, napravili mesta da prodemo. Od deset vojnika pozdravlja me devet, a i onaj deseti bi me pozdravio da nije nosio bezbroj kofera. Niko se nije bunio kada smo uli u luksuzni vagon. Gledaju nas mnogi koji su sve izgubili i sada se smrzavaju. Nema glasa prekora. Ovaj Berlin tog sivog novembarskog dana 1943. nikada neu da zaboravim. Da bog sauva Be i moju Austriju da ne doivimo slinu nesreu! Koji put oveku proleti misao: da li nemaka carska kua Hohencolern ne snosi veliki deo krivice, a njene posledice mi sada, evo, oseamo i patimo zbog toga. No, ovek odmah sa gnuanjem od-baci takvu misao, s obzirom na veliinu katastrofe. Vozom idemo preko Breslaua i Vildenverta. Sedimo udobno u salonu i dorukujemo. Prolazimo kroz Cvitao, Mezeri, a to je moravska vajcarska. Oseam veliku enju za starom Austrijom. Kakve su to bile uasne snage koje su razbile to divno udo od Austrougarske monarhije?! Iznenada smo uli u veliki grad Brno. Stanovnici ga pravilno izgovaraju kao Brin. Posle smo stigli u pilberg. Ovde se Austrija sigurno nije proslavila

24

Heinrich Adolf Ruhe (29. 6. 1907 - 24. 1. 1973), studirao na mainskom fakulte-tu, od marta 1941. nauni savetnik i pomonik u ministarstvu spoljnih poslova, odeljenje protokola.

RH 31 III/12, Glez je pisao efu Vrhovne komande Vermahta, dravna tajna, br. 02408/43, Zagreb, 27. novembar 1943.

No, kada uporedim sa svim to se danas dogaa, onda je to ipak bilo divno. Jednom prilikom sam ovde bio kao ministar. Sa mnom su bili moj a majka i Gusti. Bio je siv i oblaan dan. U podne smo stigli u Be. U pet posle podne otili smo u pozorite. Gledao sam Aidu". Scena i muzika bile su veoma lepe. U Lincu je nedavno odran skup, a posle je bio prireen i ruak za goste. Govor je odrao gaulaj-ter Ajgruber. Line je nekada bio malo mesto u kome je preovladavao seljaki duh. Sada je firer eleo da to postane grad na Dunavu". Gaulajter je priao daje ne tako davno puna dva sata proveo sa Hitlerom, da su zajedno ruali i torn prilikom raspravljali o budunosti Linca. U program je, prirodno, bio ukljuen i Urfar. U gradu e se podii pre-krasne kolonade. Bie svega. Line mora, razume se, da postane gigant-ski industrijski grad. Jadan, bedan gradi! Ba mi gaje ao. Sve se ovo dogaa u vreme kada milioni Nemaca, beskunika, tumaraju besciljno po naoj zemlji... Sledeeg dana krenuli smo u Zagreb. Ministarstvo spoljnih poslova nam je zabranilo da putujemo nou. Razlozi zabrane nam nisu poznati. Prijatno putovanje. Ve je bila mrkla no kada smo preli nemako-hrvatsku granicu. Tu, na jednoj maloj stanici, na voz je iznenada stao. Navratil se zbog toga prilino uzbudio i savetovao je da nastavimo put, te da, ako je potrebno, predemo u jedan od vagona koji su se nalazili u stranjem delu kompozicije. Ja sam smatrao da ne odgovara naem poloaju da se vozimo u vagonima druge klase. Najzad su se svi sloili s mojim predlogom da se iz Zagreba narui jo jedna lokomotiva koja e da ide ispred nas. Tako je i bilo. Sa dvoa-sovnim zakanjenjem stigli smo kui", u Zagreb. Na eleznikoj stanici su me saekali baron Gutenberg i Mecger koji je ozdravio. Mecger se dan ranije vratio sa odmora koji je proveo u Zemeringu.

XVIII RAZGOVORI U BEU I KLAGENFURTU

(216)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

BOI 1943. U ZAGREBU Zagreb, decembar 1943. Prvih dana decembra boravio sam u Beu. Preciznije, tu sam bio od 3. do 5. decembra. Valjalo je dovesti u red brojne probleme u vezi s mojom kuom. Jedno vee sam iskoristio za etnju. Vreme je bilo ki-ovito, vlano, a ulina rasveta je bila slaba. Sve je bilo nekako tuno. Video sam malo prolaznika, i ni na jednom lieu nije bilo osmeha. Pro-da vnice su samo delom otvorene i vise reda radi. Ovo i nisu prodavnice, ve kulise. Na kraju sam pobegao u kafi hotela Bristol". I tu mi je sve bilo tude. Nisam prepoznao nijednog od starih kelnera koji su nekad znali da me pozdrave kao starog poznanika. A i gosti su mi nekako daleki i strani. Nijedno poznato lice. Sta je vreme uradilo od ovog grada koji je, istina, posle 1918. izgubio na znaaju, ali je i dalje ostao simpatian i prijatan! Pred kraj Prvog svetskog rata grad je jo bio neverovatno iv i poletan. Posle osam uvee jo tunije je. Tada je sve zamraeno. Vise se niko ne usuduje da izae na ulicu, osim onoga ko ba mora. Navodno, strani radnici prave probleme. Napadaju ljude, skidaju sa njih odeu i drugo. Dogaaju se ak i ubistva. Uvee se ak zatvaraju i bordeli, jer je prosto opasno. U njima se esto skup-lja olo. O njima su svojevremeno, u toku Prvog svetskog rata, u voj-nom asopisu Oktavijus" pisane pesme pohvale kao o hotelima gde ovek provede jedan ili dva sata... Potrebno je mnogo napora da bi se ovek navikao na sve te stvari. Ja ovde hvalim Zagreb u kome sve izgleda malo veselije, premda se spremaju da u mojoj bati ponu da grade protivvazduno sklonite. Poslednjih nekoliko dana doznao sam nekoliko zanimljivih stvari koje zasluuju da ih unesem u dnevnik. Srbik mi je, na primer, ispri-ao da je bivi ministar vojske Gesler ovog leta bio kod pape u Rimu. I ja Geslera poznajem ve godinama. esto smo se sretali kada je dolazi o kod mene iz Ervalda. Gesler je Srbiku ispriao da je kod njega nedavno bio Vajceker i da mu je saoptio kako je Hitler voljan da razgovara o poloaju Rimokatolike crkve u Nemakoj, odnosno daje spreman da blae i popustljive postupa prema Katolikoj crkvi. Papa je Hitlerovu ideju pozdravio i pohvalio, ali je istovremeno dodao da bi pre razgovora voleo da od Hitlera vidi i neku pozitivnu akciju. I do sada je uo mnoga obeanja, ali ona nisu bila ispunjena. Verujem daje papa u pravu, jer drugaiji odgovor i nije mogao da da. Ovi nespo-razumi traju jo od 25. take programa nacistike stranke, koja je zaista neobina. I od drugih mojih posetilaca saznao sam za neke izvanredno za-nimljive stvari. U pitanju su dva dnevnika zapisa. Prilikom akcije spasavanja Musolinija, naoj policiji (SD) polo je za rukom da za nekoliko sati prelista dnevnike beleke1 koje je due vodio dok je nekoliko nedelja bio zatvoren. Usput da primetim, naa sluba bezbednosti, SD, najbolja je policijska organizacija koju je svet do danas video. Tih nekoliko listova iz dnevnika, razume se, odmah su fotografisani, a zatim su ponovo vraeni na svoje mesto, medu Musolinijeve putne torbe. U ovoj intimnoj svesci Musolini je zapisao daje bio protiv rata. No, Hitler ga je nagovorio da ue u rat. On je imponovao Musoliniju svojim programom za naoruanje. Dueovi memoari, tako govore, literarno su dobro napisani i svedoe o tome da autor poseduje duhov-nost. Due, stari ateista, sada govori da u samoj sutini svakog razmi-ljanja treba da stoji Hrist. U Beu su ve izmislili poslednji vie: spasi-lac Musolinija Skorceni sada eli da primi i najvie odlikovanje, hra-stov list sa vitekim krstom". Da bi to postigao, Skorceni je reio da Musolinija vrati njegovim neprijatelj ima. Jo interesantnija stvar je to da smo se mi domogli autentinog anovog dnevnika. Dnevnik sadri i brojne razgovore koje je ano vodio sa Ribentropom. Ti zapisi nisu uvek prijatni. A medu njima izdvajam onaj od jula 1939. Tada je Ribentrop uveravao svog volje-nog kolegu da se buduci rat uopte nee voditi zbog Danciga (danas Gdanjsk, prim. prev.). Hitler eli mnogo vise i on e nas voditi u rat zbog mnogo, mnogo veih stvari. Dnevnik predstavlja i vredan dopri-nos pitanju ratne krivice. Bez obzira na Canovu nespretnost, on je ipak bio suvie lukav da se zadovolji samo jednim primerkom, pa je jedan primerak svojih dnevnikih zapisa pohranio u Lisabonu, a drugi u vajcarskoj. On je preduzeo mere predostronosti i odredio da, u slu-aju da mu se neto desi, njegov dnevnik bude odmah tampan. Njegov tast sada namerava da ga isporui njegovim krvnicima. anova poslednja elja u pogledu dnevnika mogla bi da predstavlja znatnu prepreku prilikom izvoena humanog" plana, tj. da ana preda u ruke delatima. Himler, navodno, punom parom radi na tome da smeni Ribentropa. Kaltenbruner i njegovi ljudi usmerili su svoje
Gospodin dr Vilhelm Hetl (Dr. Wilhelm Hottl) potvrdio je ovu tvrdnju u pismu od 14. aprila 1985, koje je poslao prireivau Glezovih memoara. Nemaki pre-vod spomenutih Musolinijevih dnevnikih beleaka moe da se nade u knjizi: W. Hagen, Die geheime Front, Linz-Wien 1950, 406-432. Nemaka sluba bezbednosti pokuala je da legalnim putem dobije Canove dnev-nike. Ona mu je ponudila ugovor. Uporedi isto tako: Whagen, Geheime ( 2 1 7 ) Front (Tajni front), 445 ff. Objavljeno: Graf Galeazzo Ciano, Tagebuecher 1939-1943, Bern 1947; Ciano, Diario 1937-1938, Rocca S. Casciano 1948.

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

napore na to da pro-nau zamenika za Hermana Nojbahera. Ovu promenu, ini se, eli i sam Hitler. Kaltenbruner me, navodno, veoma simpatie, a jednom prilikom, kada me je Fezenmajer ogovarao, on, Kaltenbruner, stao je veoma odluno na moju stranu. U drugim krugovima govore da bi Nojbahera mogao da zameni Papen. I pored Nojbaherove romantike i oportunizma, on mi je ipak miliji. Papen mi izgleda suvie kao salon-ski tip koji voli da gospodari... Izjavu sa Moskovske konferencije u pogledu Austrije iroki slo-jevi bekog stanovnitva popratili su aplauzom. I P. Bruno oekuje mnogo od te konferencije. Ruska propaganda u vezi sa novom politikom prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi oduevila ga je. On se ovde po-ziva na jednu papinu molitvu posveenu Mariji Boijoj, gde je kazao da u Rusiji ponovo javno mogu da se vide ikone. Mislim da to papa nije rekao. Upozorio sam ga na to da je njegovo miljenje pogreno. Kada sam bio kod Bruna, tada jo nisam nita znao o negativnom od-govoru koji je ruski predsednik Kalinin poslao Otu fon Habzburgu. To je objavljeno u asopisu Rat i radnika klasa", a na nemakom je objavio list sudetskih Nemaca Nojer Tag".3 S druge strane, Bruna nije nimalo impresionirala injenica da su austrijski emigranti u LonDolo je do opte promene kursa u Moskvi u pogledu austrijskog legitimizma 1943/44. Uporedi Maimann, 137 ff., 274 f.

Gospodin dr Vilhelm Hetl (Dr. Wilhelm Hottl) potvrdio je ovu tvrdnju u pismu od 14. aprila 1985, koje je poslao prireivau Glezovih memoara. Nemaki pre-vod spomenutih Musolinijevih dnevnikih beleaka moe da se nade u knjizi: W. Hagen, Die geheime Front, Linz-Wien 1950, 406-432. Nemaka sluba bezbednosti pokuala je da legalnim putem dobije Canove dnev-nike. Ona mu je ponudila ugovor. Uporedi isto tako: Whagen, Geheime Front (Tajni front), 445 ff. Objavljeno: Graf Galeazzo Ciano, Tagebuecher 1939-1943, Bern 1947; Ciano, Diario 1937-1938, Rocca S. Casciano 1948.

donu osnovali Emigrantski komitet koji vodi Julijus Doj.4 Ovaj komitet ima sada prednost nad akcijom koju vodi Frankentajn.5 Ovaj komitet je nedavno objavio Austrijski program.6 On je preterano revo-lucionaran. Legitimistike organizacije, ako se o njima uopte moe tako govoriti, odmah su posle izjave sa Moskovske konferencije, zbog strahaod agents provocateur" obustavile sve svoje aktivnosti. Verovatno je direktor Joham u pravu kada u pogledu austrijske budunosti vidi veoma, veoma crno. On ovde pre svega misli na boljevistiku opasnost po Bee. Posle konferencija u Moskvi i Kairu pre nekoliko dana imali smo i konferenciju u Teheranu. 7 Ne treba potceniti znaaj ovih konferencija. Posle njih uvek sledi, i to jo iste godine, neka znaajna vojna akcija. Posle Moskovske konferencije panja je bila usmerena na zapadnu obalu Francuske. Danas Turska predstavlja veliki znak pitanja. Za sada, medutim, izgleda da Turci jo nee bitno promeniti sadanji po-loaj neutralnosti. Najvie to e dozvoliti Amerikancima i Englezima jeste to da upotrebljavaju njihove pomorske luke i aerodrome. No, ovo se ionako ve dogaa. Slovaki poslanik u Zagrebu je veoma zabrinut. On mi je skrenuo panju na ostavku bugarskog ministra

Prvo je u Engleskoj osnovan beznaajan Austrian Labour Club", a posle toga, u aprilu 1941, formiran je Londonski biro austrijskih socijalista u Velikoj Brita-niji". Biro su vodili Oskar Polak i Karl ernec (vidi Maimann, str. 82 ff.) Glez govori o Julijusu Doju zbog njegovog rada u Francuskoj 1939/1940, kada je Doj pregovarao sa monarhistima, sa namerom da stvori austrijsku izbegliku vladu. No, protiv Doja je bila veina u udruenju Austrijskih socijalistikih emigranata" (vidi: Maimann, str. 103 ff.) Doj je posle toga uglavnom iveo u SAD. s U decembru 1939. pod zatitom Dorda Frankentajna osnovan je u Londonu, kao prethodno u Parizu, Austrijski biro". On je imao za cilj oslobadanje Austrije i dobijanje priznanja da su oni austrijski predstavnici u izbeglitvu. Krajem 1941. biro se prikljuio Free Austrian Movementu", ali, pri torn, nisu izgubili svoju sa-mostalnost. 6 Verovatno se misli na program od 3. 11. 1943, a objavila ga je organizacija Oesterreichischen Vertretungskoerperscahft" (vidi: Maimann, 184). Program je iren i preko propagandnih letaka. 7 Konferencija u Moskvi odravala se od 19. do 30. oktobra 1943, a razgovarali su Molotov, Idn (Eden) i Hal (Hull). Konferencija u Kairu bila je od 22. do 26. novembra 1943. izmeu Ruzvelta, erila i ang Kaj eka. Zakljueno je da e se posle rata Formoza (Tajvan) oduzeti Japanu i prikljuiti se Kini. Govorilo se i o pomoi saveznika Kini u borbi protiv Japana. Konferencija u Teheranu poela je 28. novembra, a okonana je 1. decembra 1943, a glavni uesnici bili su Ruzvelt, eril i Staljin. Oni su se sloili oko budue podele Nemacke, o buduim polj-skim istonim granicama, kao i o oduzimanju nemakih istonih teritorija. Nije postignut dogovor oko erilovog zahteva da se stvori podunavska federacija. Takode nije prihvaen ni Staljinov zahtev da se u Rusiju deportuju nemaki rad-nici, a da Nemaka postane agrarna zemlja.
4

(218)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

spoljnih poslova.8 Bugarska je jedan vulkan. U prilog tome govore ovi potezi: arka elja Sofije da se u Moskvu to pre poalje novi vojni atae, a da u Ankaru ode jedna delegacija bugarskih oficira. Moglo bi da dode do pada reima, kao u domino igri, prvo u Bugarskoj, a zatim u Rumuniji i Madarskoj. Jasno je da e sve to se dogada na Balkanu imati posledice i po nau zemlju. Naoj politici je u svakom sluaju uspelo to da tri neevropske svetske sile razgovaraju o budunosti stare Evrope koja je kolevka dananje kulture oveanstva. Oni tretiraju Evropu samo i jedino kao objekat. Onaj koji bi bio najpozvaniji da Evropu vodi protiv ove neevropske koalicije, ili barem da je spreci u tome, potpuno je zatajio jer je vodio pogrenu politiku. On je morao da se oslonu na evropske snage... U Hrvatskoj, odnosno Jugoslaviji, odigravaju se veliki istorijski dogadaji. Posledice toga jo nisu poznate. Svedoci smo jedne intere-santne igre koja se vodi na ovom prostoru. U poslednjih osamnaest meseci Tito i velikosrbin Mihailovi najotriji su protivnici. Nekoliko dana pre Teheranske konferencije Tito je formirao privremenu vladu, sa Ribarom na elu.9 Tito je torn prilikom proglaen za marala Junih Slovena, a ne Jugoslavije. Ovaj dogadaj izazvao je, razume se, veliko zaprepaenje u krugovima jugoslovenske emigrantske vlade u Kairu i Velikoj Britaniji, koja ne prihvata Tita i opanjkava ga kod saveznika. Staljin trlja ruke. Poglavnik je ipak pogreio jer se nadao da e mu Engleska pruiti pomo. Pobedi li Tito, koji se zapravo zove Josip
U pitanju je Bogdan Filov (1883 - 1. februara 1945. obesen u Sofiji), 16. 2. 1940 - 14. 9. 1943. predsednik bugarske vlade, 12. 4. 1942 - 14. 9. 1943. ministar ino-stranih poslova. U Bihau se 27. 11. 1942. odrao partizanski sastanak, a dr Ivan Ribar izabran je za predsednika izvrnog odbora AVNOJ-a. U Jajcu je 30. novembra 1943. formiran Nacionalni komitet za oslobodenje Jugoslavije, a Tito je bio predsednik. Teheran je oznaio prekretnicu jer su velike sile tada podrale Tita.

XVIII RAZGOVORI U BEU I KLAGENFURTU

BOI 1943. U ZAGREBU Zagreb, decembar 1943.

I ja Geslera poznajem ve godinama. esto smo se sretali kada je dolazi o kod mene iz Ervalda. Gesler je Srbiku ispriao da je kod njega nedavno bio Vajceker i da mu je saoptio kako je Hitler voljan da razgovara o poloaju Rimokatolike crkve u Nemakoj, odnosno daje spreman da blae i popustljive postupa prema Katolikoj crkvi. Papa je Hitlerovu ideju pozdravio i pohvalio, ali je istovremeno dodao da bi pre razgovora voleo da od Hitlera vidi i neku pozitivnu akciju. I do sada je uo mnoga obeanja, ali ona nisu bila ispunjena. Verujem daje papa u pravu, jer drugaiji odgovor i nije mogao da da. Ovi nespo-razumi traju jo od 25. take programa nacistike stranke, koja je zaista neobina. I od drugih mojih posetilaca saznao sam za neke izvanredno za-nimljive stvari. U pitanju su dva dnevnika zapisa. Prilikom akcije spasavanja Musolinija, naoj policiji (SD) polo je za rukom da za nekoliko sati prelista dnevnike beleke1 koje je due vodio dok je nekoliko nedelja bio zatvoren. Usput da primetim, naa sluba bezbednosti, SD, najbolja je policijska organizacija koju je svet do danas video. Tih nekoliko listova iz dnevnika, razume se, odmah su fotografisani, a zatim su ponovo vraeni na svoje mesto, medu Musolinijeve putne torbe. U ovoj intimnoj svesci Musolini je zapisao daje bio protiv rata. No, Hitler ga je nagovorio da ue u rat. On je imponovao Musoliniju svojim programom za naoruanje. Dueovi memoari, tako govore, literarno su dobro napisani i svedoe o tome da autor poseduje duhov-nost. Due, stari ateista, sada govori da u samoj sutini svakog razmi-ljanja treba da stoji Hrist. U
Gospodin dr Vilhelm Hetl (Dr. Wilhelm Hottl) potvrdio je ovu tvrdnju u pismu od 14. aprila 1985, koje je poslao prireivau Glezovih memoara. Nemaki pre-vod spomenutih Musolinijevih dnevnikih beleaka moe da se nade u knjizi: W. Hagen, Die geheime Front, Linz-Wien 1950, 406-432. Nemaka sluba bezbednosti pokuala je da legalnim putem dobije Canove dnev-nike. Ona mu je ponudila ugovor. Uporedi isto tako: Whagen, Geheime ( 2 1 9 ) Front (Tajni front), 445 ff. Objavljeno: Graf Galeazzo Ciano, Tagebuecher 1939-1943, Bern 1947; Ciano, Diario 1937-1938, Rocca S. Casciano 1948.

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Beu su ve izmislili poslednji vie: spasi-lac Musolinija Skorceni sada eli da primi i najvie odlikovanje, hra-stov list sa vitekim krstom". Da bi to postigao, Skorceni je reio da Musolinija vrati njegovim neprijatelj ima. Jo interesantnija stvar je to da smo se mi domogli autentinog anovog dnevnika. Dnevnik sadri i brojne razgovore koje je ano vodio sa Ribentropom. Ti zapisi nisu uvek prijatni. A medu njima izdvajam onaj od jula 1939. Tada je Ribentrop uveravao svog volje-nog kolegu da se buduci rat uopte nee voditi zbog Danciga (danas Gdanjsk, prim. prev.). Hitler eli mnogo vise i on e nas voditi u rat zbog mnogo, mnogo veih stvari. Dnevnik predstavlja i vredan dopri-nos pitanju ratne krivice. Bez obzira na Canovu nespretnost, on je ipak bio suvie lukav da se zadovolji samo jednim primerkom, pa je jedan primerak svojih dnevnikih zapisa pohranio u Lisabonu, a drugi u vajcarskoj. On je preduzeo mere predostronosti i odredio da, u slu-aju da mu se neto desi, njegov dnevnik bude odmah tampan. Njegov tast sada namerava da ga isporui njegovim krvnicima. anova poslednja elja u pogledu dnevnika mogla bi da predstavlja znatnu prepreku prilikom izvoena humanog" plana, tj. da ana preda u ruke delatima. Himler, navodno, punom parom radi na tome da smeni Ribentropa. Kaltenbruner i njegovi ljudi usmerili su svoje napore na to da pro-nau zamenika za Hermana Nojbahera. Ovu promenu, ini se, eli i sam Hitler. Kaltenbruner me, navodno, veoma simpatie, a jednom prilikom, kada me je Fezenmajer ogovarao, on, Kaltenbruner, stao je veoma odluno na moju stranu. U drugim krugovima govore da bi Nojbahera mogao da zameni Papen. I pored Nojbaherove romantike i oportunizma, on mi je ipak miliji. Papen mi izgleda suvie kao salon-ski tip koji voli da gospodari... Izjavu sa Moskovske konferencije u pogledu Austrije iroki slo-jevi bekog stanovnitva popratili su aplauzom. I P. Bruno oekuje mnogo od te konferencije. Ruska propaganda u vezi sa novom politikom prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi oduevila ga je. On se ovde po-ziva na jednu papinu molitvu posveenu Mariji Boijoj, gde je kazao da u Rusiji ponovo javno mogu da se vide ikone. Mislim da to papa nije rekao. Upozorio sam ga na to da je njegovo miljenje pogreno. Kada sam bio kod Bruna, tada jo nisam nita znao o negativnom od-govoru koji je ruski predsednik Kalinin poslao Otu fon Habzburgu. To je objavljeno u asopisu Rat i radnika klasa", a na nemakom je objavio list sudetskih Nemaca Nojer Tag".3 S druge strane, Bruna nije nimalo impresionirala injenica da su austrijski emigranti u LonDolo je do opte promene kursa u Moskvi u pogledu austrijskog legitimizma 1943/44. Uporedi Maimann, 137 ff., 274 f.

donu osnovali Emigrantski komitet koji vodi Julijus Doj.4 Ovaj komitet ima sada prednost nad akcijom koju vodi Frankentajn.5 Ovaj komitet je nedavno objavio Austrijski program. 6 On je preterano revo-lucionaran. Legitimistike organizacije, ako se o njima uopte moe tako govoriti, odmah su posle izjave sa Moskovske konferencije, zbog strahaod agents provocateur" obustavile sve svoje aktivnosti. Verovatno je direktor Joham u pravu kada u pogledu austrijske budunosti vidi veoma, veoma crno. On ovde pre svega misli na boljevistiku opasnost po Bee.

Prvo je u Engleskoj osnovan beznaajan Austrian Labour Club", a posle toga, u aprilu 1941, formiran je Londonski biro austrijskih socijalista u Velikoj Brita-niji". Biro su vodili Oskar Polak i Karl ernec (vidi Maimann, str. 82 ff.) Glez govori o Julijusu Doju zbog njegovog rada u Francuskoj 1939/1940, kada je Doj pregovarao sa monarhistima, sa namerom da stvori austrijsku izbegliku vladu. No, protiv Doja je bila veina u udruenju Austrijskih socijalistikih emigranata" (vidi: Maimann, str. 103 ff.) Doj je posle toga uglavnom iveo u SAD. s U decembru 1939. pod zatitom Dorda Frankentajna osnovan je u Londonu, kao prethodno u Parizu, Austrijski biro". On je imao za cilj oslobadanje Austrije i dobijanje priznanja da su oni austrijski predstavnici u izbeglitvu. Krajem 1941. biro se prikljuio Free Austrian Movementu", ali, pri torn, nisu izgubili svoju sa-mostalnost. 6 Verovatno se misli na program od 3. 11. 1943, a objavila ga je organizacija Oesterreichischen Vertretungskoerperscahft" (vidi: Maimann, 184). Program je iren i preko propagandnih letaka. 7 Konferencija u Moskvi odravala se od 19. do 30. oktobra 1943, a razgovarali su Molotov, Idn (Eden) i Hal (Hull). Konferencija u Kairu bila je od 22. do 26. novembra 1943. izmeu Ruzvelta, erila i ang Kaj eka. Zakljueno je da e se posle rata Formoza (Tajvan) oduzeti Japanu i prikljuiti se Kini. Govorilo se i o pomoi saveznika Kini u borbi protiv Japana. Konferencija u Teheranu poela je 28. novembra, a okonana je 1. decembra 1943, a glavni uesnici bili su Ruzvelt, eril i Staljin. Oni su se sloili oko budue podele Nemacke, o buduim polj-skim istonim granicama, kao i o oduzimanju nemakih istonih teritorija. Nije postignut dogovor oko erilovog zahteva da se stvori podunavska federacija. Takode nije prihvaen ni Staljinov zahtev da se u Rusiju deportuju nemaki rad-nici, a da Nemaka postane agrarna zemlja.
4

(220)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Posle konferencija u Moskvi i Kairu pre nekoliko dana imali smo i konferenciju u Teheranu. 7 Ne treba potceniti znaaj ovih konferencija. Posle njih uvek sledi, i to jo iste godine, neka znaajna vojna akcija. Posle Moskovske konferencije panja je bila usmerena na zapadnu obalu Francuske. Danas Turska predstavlja veliki znak pitanja. Za sada, medutim, izgleda da Turci jo nee bitno promeniti sadanji po-loaj neutralnosti. Najvie to e dozvoliti Amerikancima i Englezima jeste to da upotrebljavaju njihove pomorske luke i aerodrome. No, ovo se ionako ve dogaa. Slovaki poslanik u Zagrebu je veoma zabrinut. On mi je skrenuo panju na ostavku bugarskog ministra spoljnih poslova.8 Bugarska je jedan vulkan. U prilog tome govore ovi potezi: arka elja Sofije da se u Moskvu to pre poalje novi vojni atae, a da u Ankaru ode jedna delegacija bugarskih oficira. Moglo bi da dode do pada reima, kao u domino igri, prvo u Bugarskoj, a zatim u Rumuniji i Madarskoj. Jasno je da e sve to se dogada na Balkanu imati posledice i po nau zemlju. Naoj politici je u svakom sluaju uspelo to da tri neevropske svetske sile razgovaraju o budunosti stare Evrope koja je kolevka dananje kulture oveanstva. Oni tretiraju Evropu samo i jedino kao objekat. Onaj koji bi bio najpozvaniji da Evropu vodi protiv ove neevropske koalicije, ili barem da je spreci u tome, potpuno je zatajio jer je vodio pogrenu politiku. On je morao da se oslonu na evropske snage... U Hrvatskoj, odnosno Jugoslaviji, odigravaju se veliki istorijski dogadaji. Posledice toga jo nisu poznate. Svedoci smo jedne intere-santne igre koja se vodi na ovom prostoru. U poslednjih osamnaest meseci Tito i velikosrbin Mihailovi najotriji su protivnici. Nekoliko dana pre Teheranske konferencije Tito je formirao privremenu vladu, sa Ribarom na elu.9 Tito je torn prilikom proglaen za marala Junih Slovena, a ne Jugoslavije. Ovaj dogadaj izazvao je, razume se, veliko zaprepaenje u krugovima jugoslovenske emigrantske vlade u Kairu i Velikoj Britaniji, koja ne prihvata Tita i opanjkava ga kod saveznika. Staljin trlja ruke. Poglavnik je ipak pogreio jer se nadao da e mu Engleska pruiti pomo. Pobedi li Tito, koji se zapravo zove Josip
U pitanju je Bogdan Filov (1883 - 1. februara 1945. obesen u Sofiji), 16. 2. 1940 - 14. 9. 1943. predsednik bugarske vlade, 12. 4. 1942 - 14. 9. 1943. ministar ino-stranih poslova. U Bihau se 27. 11. 1942. odrao partizanski sastanak, a dr Ivan Ribar izabran je za predsednika izvrnog odbora AVNOJ-a. U Jajcu je 30. novembra 1943. formiran Nacionalni komitet za oslobodenje Jugoslavije, a Tito je bio predsednik. Teheran je oznaio prekretnicu jer su velike sile tada podrale Tita.

Broz, to e istovremeno znaiti da e se Hrvatska nai pod kontrolom Rusije. Posle etrnaestodnevnog puta po severnoj Dalmaciji i Trstu, koji je bio ispunjen brojnim pustolovinama, Lorkovi se vratio u Zagreb. Sa njim sam 11. decembra 1943. razgovarao u njegovom stanu. Naro-ito smo dotakli temu stravinog ponaanja stranih trupa na tlu Hrvatske. Kritika se odnosi i na SS jedinice. Naroito je ljut hrvatski mini-star spoljnih poslova Peri. Njegova kua pored Dubrovnika, koja je stara nekoliko stotina godina, potpuno je opljakana. Njegova ena, Nemica, toliko je uasnuta nemakim zverstvima da po ceo dan place. I Peri se boji da se vrati u svoju kuu. Vrani10 je novi ministar policije. To je jedan dripac koji je izjavio da smo mi, Nemci, loiji od Italijana. Lorkovi, s druge strane, pohvalno govori o dvojici Austrija-naca. Re je o Eglzeru11 i Nakeu.12 Obojica su pokazali naroito razu-mevanje za poloaj Hrvatske. Kae, koji je takoe bio prisutan, sluao je Lorkovievo izlaganje i nije bio oduevljen. Nake je bio zastavnik pri peadijskom puku 59." u Salcburgu, kada sam ja tamo sluio kao oficir kod brigadnog generala. Istina je, naalost, da su onog trenutka kada su stigle u Hrvatsku, prve SS jedinice poele da rade uasne stvari. Vrhunac u tim nede-lima, ostavim li na momenat po strani komandanta kozakih jedinica Panvica, postigli su Severni Germani" 1 tenkovskog korpusa. Oni su otimali, krali i ubijali, kako su bili raspoloeni. Komandanti tih SS jedinica ne samo da nisu pokuali da spree zlodela svojih vojnika, nego su jo bili uvredeni ako bi ih neko kritikovao zbog svinjarija koje su poinile njihove trupe. ak i od Rendulia neprestano primam opome-ne da interveniem kod Hrvata kako bih se zaloio za cast naih vojnika. Ovakve zahteve, naravno, moe da postavi samo neki sasvim glupi dripac. Kada neko poini neasna dela, onda ovek ne moe da se bori za njegovu povredenu cast. Naroito se nemogue

11

12

Vjekoslav Vrani, 11. 10. 1943 - 3. 4. 1944. hrvatski dravni ministar, 3. 4. 1944 - 6. 5. 1945. ministar trgovine, male privrede i industrije. Karl Eglseer (1890 - 23. 6. 1944, poginuo u avionskoj nesrei), od 17. 6. 1935. pu-kovnik, 1. 9. 1936. ef generalstaba 6. divizije, 1. 11. 1940. general-major, (221) 20. 2. 1943. komandant 714. peadijske divizije. Albin Nake (1888-1947), od 1. 2. 1939. pukovnik, 1. 4. 1942. general-major,. 15. 7. 1942. komandant 709. peadijske divizije.

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

poneo SS general Stajner. Kada je napustio Hrvatsku, poslao mi je jedno ogor-eno pismo. U njemu tvrdi daje teko povreena cast svih SS vojnika jer su jednog njegovog vojnika Hrvati optuili da je nekom seljaku ukrao svinju. On nije ukrao svinju, ve pisau mainu. Zbog toga on, Stajner, zahteva od Hrvata da mu se i pismeno i usmeno izvine. U odnosu prema SS-u ovek se nalazi u jednom veoma tekom poloaju. I Himler se identifikuje sa SS vojnicima i gotovo uvek stoji na njihovoj strani. Istovremeno, ako se neko zameri SS-u, onda moe lako da izgubi poloaj. Generalpotpukovnika varcnekera poznajem jo iz Bea. On je sada postao inspektor eleznica u Hrvatskoj, a se-dite mu se nalazi u Vinkovcima. Priao mi je o svojim doivljajima u Belorusiji gde je bio vojni komandant. Tamo su bile dve neobine li-nosti. Glavni komesar za Belorusiju je Kube.13 A drugi je Gotberg,14 voa SS-a za Belorusiju. Kube je 1937. bio izbaen iz partije zbog brojnih svinjarija koje je poinio kao gaulajter. On je u ratu napredo-vao od obinog pnpadnika SS-a do glavnog komesara, i u toj funkciji doao je u sukob sa svojim drugovima iz SS-a. On je, na kraju, pao kao rtva atentata u kome je ubijena i njegova ena. varcneker mi je takoe priao o nastojanjima SS-a da Hitleru bezuslovno poalju izve-taje koji govore o lepim dogaanjima i velikim uspesima. Ovo je karakteristino i za izvetaje ostalih, a ne samo SS-a. Uostalom, na sli-an nain radi i Fere. Ovo, prirodno, ne deluje nimalo vaspitno na dravni vrh koji je, razume se, veoma dobro prozreo namere sastav-Ijaa ovakvih izvetaja. Moj vazduhoplovni atae (kako to ime lepo zvui!) boravio je poslednjih nedelja slubeno u Nemakoj. Imao je priliku da prisustvuje nekim predavanjima. ef generalstaba ratnog vazduhoplovstva u jed-

Wilhelm Kube (13. 11. 1887 - 22. 9. 1943, Sovjetski Savez, student istorije na Berlinskom univerzitetu, 1928. gaulajter Ostmarke, 17. 7. 1941. glavni komesar za Belorusiju. Kada je saznao za uasne zloine SS jedinica nad Jevrejima, on je protestovao. Na osnovu slubene verzije, na njega su ruski partizani izvrili atentat u kome je uestvovala njegova kuna pomonica; ona je potajno radila za ruske partizane. Sahranjen je uz dravne poasti. Curt von Gottberg (11. 2. 1896 - 31. 5. 1945, izvrio samoubistvo kod Flensbur-ga), 1942. ef SS-a za Belorusiju, 15. 7. 1943. grupenfirer i policijski general-pukovnik; od 21. 6. 1944. na istom zaduenju u srednjoj Rusiji, 30. 6. 1944. ober-grupenfirer i general SS-a.

nom govoru rekao je kako bi nemaku Luftvafe valjalo izgraditi na potpuno novim osnovama. Verovatno su doli i do mnogih pronala-zaka koje su oni pokazali i ataeu. No, ovde lei mali problem. ef generaltaba Luftvafe Kortens kazao je da to novo oruje mogu da upotrebljavaju tek od jeseni 1944. A u pogledu trajanja rata Kortens je doslovno rekao da bi on mogao da traje 10 godina, ili 20, 30, 40, pa i 50 godina... Doiveo je i prijem kod Gebelsa. Ovaj je govorio o naoj pogrenoj i nespretnoj propaganda Kao primer izdvojio je Geringovu slavnu izjavu da se nikada nad berlinskim nebom nee pojaviti nepri-jateljsko ratno vazduhoplovstvo. Ditrih je u oktobru 1941. odrao govor u kome je izjavio daje Nemaka ve pobedila Rusiju. On je govorio o bombardovanju Berlina i istakao primerno dranje naroda. Na-mera mu je da javno istakne ove vrline nemakog naroda. Da li je real-nost ba takva? A stvarnost je sledea: dravni vrh postavio je u okolini Berlina 50.000 elitnih trupa. Njihov zadatak je u tome da puca-ju bez milosti u svakoga im se pojave znaci i najmanjeg otpora rei-mu. Mislim da je ovde na delu jedan veoma opasan opit koji bi se veoma lako mogao okrenuti i protiv samog reima. Svi nasi pogledi uprti su u Englesku. Na njenim obalama primeu-ju se ve ozbiljne pripreme za invaziju. U Berlinu veruju da e engles-ko iskrcavanje propasti. Ne uspe li nam da spreimo britansko-ameri-ku invaziju, tada nam se ne pie dobro. Moda je Kortes u pravu. I Mecger veruje da e nam poi za rukom da se odbranimo od neprijatelj skog iskrcavanja. Dalmacija je teko pogoena neprijatelj skim vazdusnim napadima. Oni se pojavljuju iznenada nad vedrim plavim nebom i prelepim primorskim gradovima kako bi se oslobodili svog stranog tereta. U Dalmaciji vlada veoma velika panika. Pre poetka bombardovanja ne postoji znak za uzbunu. Lorkovi veruje da e doi do iskrcavanja neprijatelja u Dalmaciji. Mi ne verujemo. Mislim da neprijateljski avioni deluju u Dalmaciji samo da bi dezorganizovali nau odbranu obale i da bi tako pomogli Titu. Uskoro e Boi. Praznike u opet da provedem u Zagrebu. Ne radujem se prazniku. Posle boinih praznika, a pre Nove godine, na-meravam da u Klagenfurtu posetim Rajnera. On misli da se ljutim na njega zbog rijekog pitanja. To je, naravno, smeno. On bi voleo da ja doem u Trst gde bih bio vojni zapovednik. To, medutim, nije mo-gue... Zelhov je ovih dana bio u Beogradu i Vrnjakoj Banji. Na, odnosno moj slubeni poloaj i nije tako lo kako sam pretpostavljao. Shvataju nae probleme i cene nae napore. Renduli u svom tabu zauzima takav poloaj da teko moe da zadobije ugled. Njegova uloga mi pomalo lii na dvorsku ludu. Istono od Sarajeva malopre je okonana akcija Kugelblic".15 Pre poetak operacije Kajtel je bio potpuno uveren u uspeh te akcije. Dve ili tri partizanske divizije, a, u stvari, to su bile dve ili tri slabe brigade, uspele su da se izvuku iz obrua, i to na onom delu fronta kojim je komandovao Brauner, te su pobegli prema severozapadu. Drago mi je da se ovaj propust dogodio upravo Brauneru. On

(222)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

je ludo i drsko derite koje se, kao i Renduli, zalae za najotrije mere odmazde. On na svojoj savesti ima nekoliko stotina ljudskih ivota. Da nas, Austrijance, bog sauva od naih ne-makih nacionalista". Opta situacija se ovako prosuuje: poetkom sledee godine po-inje naa velika opta ofanziva na svim frontovima. Od odluujue vanosti je naa odbrana na zapadu, u koju polaemo veliku nadu. Ne pode li nam to za rukom, izgubili smo rat. Uspemo li u ovom planu, rat e se produiti u nedogled. Bilo kako bilo, nasi izgledi su odlini". ta nam je to trebalo? Seam se svojih uasnih predoseaja kada sam se 3. septembra 1939. naao kod jedne benzinske pumpe kod mesta Bajrojta. Naalost, u previe sluajeva sam imao pravo. Nad svim Nemcima sada se nadvio ma ienja pozadine". Front trai od nas da poaljemo milion novih vojnika. Na front bi mogli da budu poslati i oni koji se jedva kreu. Hitler je pobesneo. Preti svakom odgovornom komandantu da e sa njim postupati kao sa rat-nim zloincem ako i jedan jedini vojno sposoban Nemac nepotrebno ostane u pozadini. Neki visoki predstavnik partije ustanovio je, prilikom naeg povlaenja sa jednog mosta na reci Dnjepru, suvie veliki broj vojnika - pozadinaca. Odmah je taj sluaj preneo Hitleru koji je podivljao i rekao: Vermahtu sada dajem poslednju priliku da iz sopstvenih snaga napravi red. Zataji li jo jednom, onda u nad Vermah-tom da postavim politiku kontrolu svojih partijskih ljudi. injenica je da imamo suvie mnogo vojnika koji slue kao pozadinci. Slubeno je objavljeno da na jednog vojnika koji slui na frontu dolazi dvanaest pozadinaca. U Prvom svetskom ratu taj odnos je bio jedan prema de-vet, na primer, kod korpusa kojim je komandovao Keves. A taj korpus je pokrivao dugi front. U Gentu je u torn pogledu bilo lose i mi smo sada na putu da sredimo tu nemoguu situaciju. A i ovde, u ZaPosle kapitulacije Italije i razoruanja italijanske vojske znaajan deo njihovog oruja naao se u rukama partizana koji su se kretali istono od Sarajeva sa namerom da upadnu u Srbiju. Operacija Kugelblic", od 2. do 18. decembra 1943, spreila je upad partizana u Srbiju, ali nije uspela da ih razbije jer su partizani uspeli da glavninu svojih snaga izvuku iz obrua.

grebu, to se dobro vidi. Svi nasi vojnici se bave nedozvoljenom trgovi-nom, neko manje, a neko vise, jer su vojnika primanja postala nedo-pustivo niska. Ovome valja dodati i esta opijanja nemakih vojnika i nerede koji oni prave na javnim mestima, po ulicama i kafanama. Niko za to ne odgovara, jer je re o druini profesionalnih pijanaca", tako da oni jedan drugoga uvaju i tite. Ovih dana u Zagrebu su se dogodile mnoge stvari. Pre dve veeri, ili preciznije, pola asa iza ponoi probudio nas je zemljotres, a zatim je sledila snana detonacija. Danas je 20. decembar 1943. To je, dakle, bilo 19. odmah iza ponoi. Citava se kua potresla i ja sam se probudio. Odmah posle toga tektanje puaka i prasak minobacaa uz tutnjavu topova. Na trenutak sam razmiljao o tome da li da ustanem. Bilo je, meutim, suvie hladno. Grmljavina topova trajala je oko tri sata. Ujutro sam doznao ta se u toku noi dogaalo. U Sesvetama je neko digao u vazduh hrvatsko skladite municije. Nedaleko od depoa nalazi se naa fabrika mesnih proizvoda i kobasica Rabus", a njen vlasnik je Belija Kova. Pet asova pre toga stigli su posavski partizani i zauzeli spomenuto skladite municije u Sesvetama, koje je uvalo sedamdeset domobrana sa nekoliko oficira. Svi su se predali a da nije ispaljen nijedan metak. Grmljavina topova, meutim, dola je s druge strane Zagreba, nedaleko od Samobora. SS jedinice (Severni Germani") uspeno su odbranile grad od jednog napada. U nedelju, 19. decembra 1943, pre podne, otiao sam u Sesvete. Morao sam, naalost, da rtvujem nedelju. Pogledao sam stem koju je noanja eksplo-zija prouzrokovala ovom mestu. Sve je izgledalo prilino deprimira-jue: uniteni prozori i krovovi kua, a sobe pune praine i stakla. Jo je gore prolo selo koje je smetano pored samog skladita municije. Tamo nijedna kua nije ostala poteena razaranja. Ljudi nemaju gde da spavaju. Partizani su, mora se priznati, bili toliko poteni da su pre dizanja depoa u vazduh obavestili seljake da napuste svoje kue, pa tako niko nije stradao. Celu stvar je ispriao jedan hrvatski podoficir nemakim i hrvatskim vojnim vlastima. Nemci to nisu mogli da spre-e, a imali su i gubitke. Stradao je I jedan podoficir. Od skladita municije, a u pitanju je municija za hrvatsko ratno vazduhoplovstvo, nije ostalo nita sem jednog velikog kratera iz koga je tekao potok vode. Na povratku smo posetili skladite benzina. Ono se takoe nalazi blizu Sesveta, a uvaju ga Hrvati. to se tie njihovog dara za organi-zaciju i za vodenje vojnih poslova, ako moramo da ocenjujemo na osnovu primera ovog skladita, onda su zasluili najloiju ocenu. Bio sam prvi general koji je posetio ovo skladite goriva. Komandant odbrane skladita jeste mladi hrvatski pilot. On mi je kazao: Ja sam Belija!" I zaista, to je bio mladi Pongrac, sin Lizl Rot. Ona je bila vaspitaica kod Hatingera Gustija. Kako je svet mali. Mladi Pongrac komanduje hrvatskim vojnicima i svakom je jasno da oni nisu sposobni da se odbrane od mogueg partizanskog napada...
(223) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

U vezi s posetom Zelhova Beogradu moram da pribeleim jo nekoliko stvari. Dode li do iskrcavanje angloamerikih trupa u Nor-mandiji, planirano je da se protiv njih odmah poalje celokupna naa armija koja je stacionirana u Nemakoj. Takoe e skoro sve nae trupe sa Balkana biti povuene i poslate u Francusku, a na njihovo mesto dobiemo jedan bataljon koji se uglavnom sastoji od ljudi kanjenih na osnovu lana 175 naeg zakona.16 U Grkoj je ve ranije stigao jedan bataljon koji se sastoji od kriminalaca i ubica. Vojnik tog bataljona, koji ima najgore karakteristike, kanjavan je ak dvadeset i eti-ri puta. Nedavno mi je stigao jedan izvetaj o torn bataljonu i dobio je ocenu dobar". Pa ipak, sve su to, kratko reeno, avolja posla. Takve bataljone mogu da smisle samo bolesni umovi... Vest iz Bea. Gospoa Lauer, udovica, javila se Gustiju. Od plaa nije mogla da govori. Ako sam dobro razumeo iz telefonskog razgovora, ona eli da je prebace u psihijatrijsku kliniku. Qui mange du pape en meurt (Ko jede kod rimskog pape, taj umire, prim. prev.). Ona je toliko bila oduevljena nacizmom da je mnogo i esto jela u trpe-zarijama vodeih ljudi partije. Ona je zapravo vredna saaljenja. O sinu jedincu, koga je rodila posle mnogo godina braka, kako je okon-ana Staljingradska bitka, nema nikakvih vesti. Kraj em avgusta sahra-nila je mua. On je bio moj stari prijatelj. Berndl je umro iznenada, posle ruka.
Re je o nemakom zakonu, koji raspravlja o neprirodnim, bludnim radnjama izmedu mukaraca".

Ovih dana kod mene je bio slovaki poslanik Ciker. Iskreno mi je rekao to mu lei na srcu. Njegove informacije su bile zanimljive, ali ne i nove za mene. Interesantno je daje raspoloenje sada i u Slova-koj protiv novih evropskih snaga" (tako govori Kae), a stvarno se tu misli na Nemaku. Pitao sam ga za razlog te promene. Ciker je veliki pristalica Tise. Kazao je daje kriza u Slovakoj poela jo u leto 1940. kada je izvren pokuaj da se obori Tisa, te da se na elo drave dovede Tuka. Ovih dana Hrvatsku je napustio HI SS (germanski) tenkovski kor-pus. Stajner, komandant korpusa, priredio je oprotajno vee i pozvao sedamdeset ljudi. Proslava je tekla sve do ranih jutarnjih asova. Tokom te sveanosti esto je dolazilo do svae izmeu ljudi iz Stajne-rovog taba. Krenuli su na sever, u pravcu Lenjingrada, a sa sobom su poneli veliki plen. itav njihov boravak u Hrvatskoj nije bio nita drugo nego jedan veliki pljakaki pohod. I komandant tajner je ue-stvovao u toj otimaini. Jednom prilikom neki voza kamiona dobio je zadatak da vozi dve i po hiljade kilometara, do Bona i natrag. Prevozio je tri sanduka prepunih opljakanih stvari. To je bio svadbeni Staj-nerov poklon za jednog prijatelja. Vojna policija u Zagrebu zaustavila je kamion, ali nije mogla nita da uradi protiv tajnera. Kamion je ponovo zaustavljen u Minhenu i tamo su zaplenili stvari. Mangupu se, meutim, nee dogoditi nita neprijatno. Aniina sestra radi kao kuva-rica u bazi SS-a u Prekom kod Zagreba. Na osnovu njenih pria samo sam naao potvrdu za ono to ionako svi znaju. Oni se ponaaju kao da ive na dvoru francuskog kralja. Jednostavno uzmu sve to im treba i, razume se, nita ne plaaju. Ne ustruavaju se ni da ubiju ako im neko stane na put. Dode li neka prijava, onda se pred kadiju kao krun-ski svedok pozove iskljuivo optueni. Lako moe da se pretpostavi kako se taj cirkus uvek zavrava. SS jednostavno ne samo da odbacuje sve optube, ve tajner prelazi u napad i pokree tubu protiv rtve i optuuje je daje uvredila nemaki Vermaht. Ti ljudi me pomalo podsecaju na doba umirueg, perverznog rokokoa" i na one koji ele da uivaju u ivotu bez mere, do kraja, pre nego to ih stigne neizbena kazna. Vojna policija pria o pravim SS orgijama: dovezli bi kamion pun ena koje su negde pokupili. Slino je i sa javnim kupatilima. Sve se to dogada pod zatitom komandanta tajnera. Tube nita ne koriste, a probleme moe da ima samo onaj ko ih prijavljuje. Ceo njihov svakodnevni ivot odvija se izmedu pijanenja i voe-nja ljubavi sa lakim enama". Uasno se mnogo pije. Ispadi SS-a na ulicama i po kafanama veoma su esti. Potajno vode i visoku politiku. Stajner mi je tako priao da je u neverovatnoj tajno vodenoj akciji velikih razmera imao uspeha kada je veliku grupu partizana nagovorio da preu u njegove redove. Sa svojim darom za sklapanje poznanstava u Zagrebu je postigao prilino veliki uspeh. No, u ovom sluaju to je bilo obino hvalisanje, jer u stvarnosti prebezi nisu bili partizani nego obini mirni gradani koji su imali radnu obavezu. Prebega partizana jeste bilo, ali ne mnogo. Ti ljudi su bili jednostavno obmanuti. Podelili su im neke uniforme i neke ute dokumente kojima ti navodno pre-begli partizani mogu da se legitimiu od strane naih organa. 7 Prebezi komandanta tajnera transportovani su negde u tajersku. Sada dolazi veseli deo price: jednom Hrvatu je polo za rukom, jo dok su bili u Zagrebu, da pobegne iz sabirnog logora za prebege". Pre Boia poglavnik je priao Kaeu i meni o toj akciji. Prebezima je re-eno da e biti prebaeni u sabirni logor, u Nemaku, gde e onda ekati povoljan trenutak da krenu u Hrvatsku, i to sa zadatkom da obore Pavelievu vlast i da onda u Hrvatskoj uspostave isti nacistiki reim. Ovo to nam je poglavnik ispriao uopte mi ne izgleda neve-rovatno. U najmanju ruku ovo odgovara

(224)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

nainu razmiljanja o kome je tajner u vise navrata govorio dok je boravio u Zagrebu. Meni lino, meutim, on to nikada nije pominjao. Kae je naredio da se uhapsi jedan od tajnerovih ljudi i da se preda policiji kojom komanduje Kamerhofer. Na osnovu prilino podudarnih vesti ujem da se uhapeni" ve slobodno eta ulicama Graca. Kae je besan. Kamerhofer se kune da nije imao pojma o taj-nerovim planovima i akcijama. Kamerhoferu ne veruje ni Kae, a ne verujem mu ni ja. SS organizacija mi lioi na neki srednjovekovni viteki red. Ma ta da se desi, oni se pomau. Boini praznici doneli.su mnogo poklona: knjiga, foto-albuma, konih mapa, rakije, kolaa, cigareta, ali malo unke i kobasica. Gde je ono vreme iz 1941. i marala Kvaternika! Kae i ja smo takoe raz-menili darove. Poklonio sam mu knjigu, a i ja sam primio od njega jednu, i to sa posvetom. Jedan od mojih poklona za Kaea bio je i zbornik
U vezi s ovom akcijom prebega vidi takoe: Hory-Broszat, 163, primedba 456.

radova Austrija", koji su za tampu priredili Srbik i Nadler. Kae mi je poklonio Novu Evropu", a predgovor za knjigu napisao je Ribentrop. Tako je nama obojici polo za rukom da preko darivanja pokaemo i malu zlobu i nesimpatiju koja je obostrana. Boine praznike proveo sam u Zagrebu. Ovo je peti ratni Boi. Ve sada ovaj rat traje due nego onaj iz 1914. Uvee je u zgradi na-eg slubenog predstavnitva bio prireen mali prijem. Ja sam odrao kratak govor, a kozaci su pevali i igrali. I oni pripadaju novoj Evro-pi", koja se toliko hvali. Dode li ovek u razgovor sa jednim od tih kozaka, uvek uje neku tunu priu. Koliko je tu ljudskih tragedija. No, nije li to uopte sudbina svih tih naroda? Posle slubenog dela vratio sam se kui na Badnje vee. Namera-vao sam da u pono sluam papinu boinu liturgiju preko radija. Kako sam bio lenj, ovo nisam uspeo da ostvarim. Na Boi sam otiao u zagrebaku katedralu. Nadbiskup je drao propoved jedan i po sat. Govorio je o oprostu od greha. Ruao sam kod Kaea. Posluio me je peenom patkom. Nisam jeo mnogo. To meso ne mogu da jedem jo od novembra 1937, iz vremena kada sam bio u Vajdhofenu. Umesto da jedem knedle, zadovoljio sam se jabukama i orasima loeg kvali-teta. To je bilo sve. Preostala dva dana praznika proveo sam u svojoj zagrebakoj vili na Tukancu. Mnogo razmiljam o budunosti i kraju ivota. Nastojim da se sprijateljim sa filozofijom smrti. Ovo se naroito odnosi na none a-sove kada me mui nesanica. Pokuavam da sebe ubedim u to da imam skoro 63 godine, a sem toga, posle ovog rata ionako niko nema ta da oekuje od budunosti. I tako dalje. Ljudima kao to su Kisling i njemu slicni, razume se, daleko je lake, jer su zauzimali poloaje u pozadini, manje istaknute i odgovorne. Pa ipak, koji put pomislim da bi bilo lepo da sam i ja uestvovao u borbi. Srean sam to sam upravo za Boi uspeo nekoliko ljudi i njiho-ve porodice da obradujem. Re je o progonjenim ljudima. Javna, narodna pravda" ih je osudila, a zahvaljujui mojoj intervenciji bili su oslobodeni i tako sam im omoguio da ponovo uivaju u svojim skromnim ivotima. U jednom sluaju ja sam se pokazao kao dobar pravnik. Jedan hrvatski potar osuen je na dve godine zatvora jer je, navodno, ukrao torbu jednom hrvatskom vojniku, dobrovoljcu. Vojni sud je doneo pogrenu presudu. Dokazi protiv potara bili su neubed-Ijivi. Pa ipak, morao sam da uloim mnogo truda kako bih izdejstvo-vao reviziju procesa koji je okonan oslobaanjem potara svake krivice... Najzad sam, 27. decembra 1943, krenuo na put koji sam vise puta odgaao, i posetio Rajnera i Volcegera. Poto je moj avion bio u kva-ru, a putovanje vozom bi bilo strano, reio sam da krenem kolima. Ovde sam, naravno, morao da reim pitanje kako oda izbegnem opasnost od moguih partizanskih napada. O tome sam poeo da razmi-ljam kada sam ve sedao u kola u kojima su ve bile spakovane sve moje stvari. Nalazio sam se nedaleko od palate nadbiskupa Stepinca. Kazali su mi da se kod Rana vode borbe. Ja sam onda odluio da iz Zagreba krenem u Krapinu, pa onda u Rohi. Kasnili smo otprilike jedan i po sat. Ovo je, kako smo kasnije doznali, spaslo ivot i meni i trojici mojih pratilaca: Kramzalu, Rilu i jednom naoruanom poli-cajcu. Nali smo se 20 kilometara od Zagreba, na putu prema Krapini, zapadno od Sljemena. U jednom selu smo gledali kako ustae kradu jedan automobil. Pitali smo se kako tek onda izgleda podalje od Zagreba kada se ovo dogada tako blizu grada. Jedan ustaa pokuao je da nam na loem nemakom objasni da je tri kilometra odavde upravo uo pucnjavu iz automatske puke. Drugi ustaa nas je teio: Parti-zani se ne bi sputali danju na drum." Nastavili smo vonju. Napustili smo ravnicu i poeli da se penjemo serpentinama. Oko druma je gusto bunje. Ridi je primetio: Ovde bi mogla da se napravi dobra zaseda. Sledeeg trenutka, sto metara daleko od naeg auta, video sam veliki nemaki kamion koji je stajao na drumu. Pored kamiona je lealo nekoliko ljudi. Onda sam uo da jedan iz nae pratnje vice: Svi su mrtvi." Prva dva nemaka vojnika leala su gola. Ukupno ih je bilo pet ili est. Kasnije smo utvrdili da ih je bilo pet. Ubili su ih partizani. Razmiljali smo da li da izademo iz auta. Ril je rekao: Najbolje je da se odmah vratimo u
(225) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

Zagreb." Imali smo povoljnu priliku jer je blizu bio jedan umski put, pa smo lako mogli da okrenemo kola. Nekoliko trenutaka vladala je opravdana napetost jer smo shvatili da niko ne moe da nam garantuje da i mi neemo biti meta jednog takvog pre-pada. No, nita se nije dogodilo. Kamion je bio napadnut otprilike pet-naest minuta pre naeg dolaska. Sada je put bio tako zakren da ne bi mogao da prode ni motor a da ne prede preko ubijenih vojnika. Da li su ustae ve znale za ovaj sluaj? Ne mogu da odgovorim. Reili smo da nastavimo put. Odluka nam nije lako pala. Moram otvoreno da priznam da me nije vukla nikakva arka elja da se vidim sa Rajnerom. Najradije bih ostao kod kue, u Zagrebu. No, dao sam mu re, pa me je to spreilo da se vratim. Okrenuli smo kola i vratili se u Samobor. Ovo mesto svaku no napadaju umberaki partizani. Tako to ide ve danima. Proli smo Celje, Maribor i stigli u Klagen-furt. Ovim putem sam se vozio prvi put u ivotu. Bio je lep, sunan dan. Kao da najavljuje skori dolazak prolea. Kada smo proli kroz Gonobic, setio sam se da sam tu proveo sedam dana. Bio sam pitomac vojne akademije. Vodio nas je kapetan Langer fon Langerode. Sa nama je vebao taktike" igre. Spavali smo u kui svetenika. Moja po-sluga bio je vojnik Italijan Setimo Briozi iz Varone, nedaleko od Rive. Pre nego to je otiao kui, on se tako napio tajerskog vina da nije znao za sebe. Naredio sam da no provede u optinskom zatvoru. Pej-za mi je nekako bio stran. Mogao sam da se setim samo crkava koje se nalaze na vrhovima brda. U mestu Vindi-Fajstricu znam da se u stara austrougarska vremena nalazio garnizon carske konjice. Tu su bili i husari". Neretko se dogadalo da me spopadne enja za starom Austrijom. esto se pitam da li sam u dodiru sa stranim narodima ikada pokazao nadmeno dranje ili mrnju. Ne mogu da se setim. Na Italijane, ovo moram da priznam, bio sam esto besan, a prema Maarima oseam ogorenost. S druge strane, Slovence sam, na primer, kroz ije selo VindiFajstric mi upravo prolazimo, uvek oseao kao ravnopravnu brau... Tokom vonje, naravno, esto smo razgovarali o stranom dogaaju koji smo doiveli na putu, na svega dvadesetak kilometara od Zagreba. Ril je u jednom trenutku kazao: Da smo stigli na vreme, reili bismo se svih zemaljskih problema." I pored injenice da toliko razmiljam o kona-nosti ivota, zakljuio sam da jo uvek nisam mnogo napredovao u svojoj filozofiji smrti". A opet, nisam siguran da li bih se vise bojao trenutka kada postajem ratni zarobljenik ili samog samoubistva. Prelep je kanjon Drave na potezu izmeu Maribora i austrijske granice (Unterdrauburg). Po putu ka Rozentalu palo je neto novog snega. Tano u tri po podne stigli smo pred zgradu uprave Klagenfurta. Primio nas je Rajner lino. U njegovom drutvu bili su Volceger, Haslar i dobro uhranjeni veseli Globonik, vii funkcioner SS-a i ef transke policije. Bio sam srean to sam od 1. septembra 1943. unapreden u peadijskog generala. U suprotnom, po rangu bih bio nii od Globo-nika koga zovemo Globus". On je SS-grupenfirer i general-potpukovnik policije. Jo nismo ni seli za sto, kada je zazvonio telefon. Javio se dravni sekretar tukart iz ministarstva unutranjih poslova u Berlinu l traio da razgovara sa Rajnerom. Telefonski razgovor nije bio prijatan. U pitanju su bile beke izbeglice koje su postale besku-nici, jer su im stanovi i kue stradali u anglo-amerikom bombardo-vanju. tukart zahteva od Rajnera da 60.000 ovih izbeglica smesti u tajersku, a 40.000 u Koruku. Naroito se Baldur zauzeo za ovakvo reenje. Rajner rauna da e neprijatelj uskoro poeti da bombarduje Filah i Klagenfurt. U ovoj proceni, verovatno, ne grei mnogo. Telefonski razgovor sa ministarstvom unutranjih poslova iz Berlinu nije bio preterano prijateljski. Rajner je sada krupna zverka, ali je na to visoko mesto stigao nedavno. Posle tog razgovora nije mogao da se smiri zbog gluposti i nadmenosti Stukarta. Rajner je glasno i ljutito komentarisao: Ovakav ton Stukart je sebi mogao da dozvoli kada sam ja bio mali nepoznati gaulajter. Sada bi morao da bude srecan da pruim ruku jednom takvom bednom dravnom sekretaru!" Posle razgovora o neprijatelj skim vazdunim napadima i proble-mu izbeglica zapali smo u depresiju. Napustili smo Rajnerovu kan-celariju koja je, kada se uporedi sa onom raskonom iz Salcburga, krajnje skromna. Krenuli smo u njegovu privatnu. Ni ona, prirodno, ne moe da se nosi sa rezidencijom gaulajtera iz Salcburga, ili sa dvor-cem Lepoldkron". Veerali smo takoe kod Rajnera. Njegova ena, posle naeg po-slednjeg susreta, rodila je jo nekoliko dece. I veeras je, kao uvek, bila dosadna. Ponudila nas je peenim zecom. Meso je bilo neobino tvrdo. asovi su, i pored lose pripremljene hrane, protekli u veoma za-nimljivom razgovoru. Beleim najvanije. Kada je Musolini osloboden, Rajner se zajedno sa Hoferom zate-kao u Hitlerovom glavnom tabu. Tog poslepodneva jo nisu imali pouzdane informacije o tome da li je akcija uspela. Uopte jo nije bilo jasno da li e oni nai Musolinija. Uvee je stigla vest daje due osloboden, te da je vec stigao u beki hotel Imperijal". Hasler ga je tamo lino video. Po svom spoljanjem izgledu liio je na nekog sta-rog vercera kakve esto moemo da vidimo u nekom filmu. Firer je odmah telefonirao Musoliniju. Razgovor je bio dirljiv. Obojica su bili veoma sreni. Due sada izgleda bolje. Pa, ipak, Hitler ga vise mnogo ne uvaava. U dueovim godina firer oekuje da e due biti u stanju da
(226)

(381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

pomogne u ouvanju nekih tradicionalnih vrednosti u italijanskom narodu. No, Hitler ozbiljno vise ne rauna ni sa Musolinijem, a ni sa Italijanima. Firer zna da due nije isti Rimljanin, ve da je njegova krv pomeana i iskvarena loim italijanskim genima, a preko svojih porodinih i enidbenih veza, on nije isti arijevac. Govorili smo i o anu. Globonik je spomenuo njegov dnevnik. Iz njega se vidi da je ano planirao, posle Musolinijevog pada, da se dogovori sa Bado-ljom! Naroito ubedljiv i ozbiljan argumenat protiv Cana jeste pismo koje je on poslao Badolju. Naa ga je sluba kopirala. U njemu se pri-lino jasno vide anove namere da nas izda. Musolini je sada, zaklju-io je Rajner vano, ni manje ni vise nego jedan Hitlerov protivnik na tlu Italije. Zato sada pravimo glupi opit sa ovim Musolinijevim neofaiz-mom. I ve pre oslobaanja duea faizam je u Italiji propao. Firer ne veruje u vaskrs faizma u Italiji. Oevidno iza svega stoji Ribentrop koji po svaku cenu eli da odri privid saveznitva Italije i Nemaeke. Zbog Japana! Treba odrati Trojni pakt sa svojim dravama satelitima, koje su se vezale za Osovinu. Jednostavno: izdaja Badolja ne sme da prouzrokuje nikakvu promenu u svetu. U ekspenment sa neofaiz-mom, razume se, mogli su da poveruju samo glupi ljudi. A i oni samo sedam dana. Posle toga prevara je ak i njima postala jasna. Bugarska, Rumunija i Madarska ne bi ostale verne Trojnom paktu nijedan as kada bi mogle da promene stranu. Sve se vrti oko Ribentropa i njegovog ugleda. Firer ga i dalje podrava, premda je doiveo mnoge poraze. Rajner je istakao da su on i Hofer kod firera, izedu ostalog, stekli poverenje i proslavili se jer su predvideli Badoljovu izdaju. Nasuprot njima, slubeni izvetaji naeg ministarstva spoljnih poslova, koje je Hitler esto znao da ismeva, bili su prema Italiji puni neshvatljivog optimizma. Ova kritika odnosi se i na Keselringa. Iz jednog drugog izvora znam daje na ambasador u Rimu, Fon Makenzen, slao u Berlin izvetaje koji su govorili o uspesima i pobedama Italije, premda je u to vreme Musolini bio oboren, a Italijom je vladao Faistiki veliki savet. Isto, optimistiko raspoloenje vladalo je u naem ministarstvu spoljnih poslova i kod Ribentropa posle nemacko-italijanskih razgovora u Tarviziju. Ribentrop je posle tog susreta ipak rekao Rajneru: Sada mora da budemo lukavi kao lisice!" teta to Kae nije uo za ovo Ribentropovo miljenje! Uostalom, kako Rajner veruje, naeg novog ambasadora u Italiji Rana (Rahn) Musolini je potpuno oarao. Due ivi pored Gardone. Nae metode vladanja vide se dobro na primeru podrucja na ijem elu stoje Hofer i Rajner. Veoma brzo posle pada Musolinija Hitler je postavio pitanje statusa tih regija. Budua, Musolinijeva, neofaistika Italija nee da bude okupirana zemlja, ve zatiena. Stajae, dakle, pod nemakom vojnom kontrolom. Hitlerova naroita elja bila je ta da dva italijanska podrucja treba da stoje pod kontrolom nemakih gaulajtera. Firer je, kao romantina dua, ovu predstavu oigledno po-vezao sa srednjovekovnim predstavama. Prevoj Brener mora da se osi-gura stvaranjem jedne nemaeke regije, marke", koja ima da obuhvati sledea podrucja: Bocen (ital. Bolcano, prim, prev.), Trentino, Beluno, Veronu i Breu. Dolina reke Soce, koja vodi iz Austrije do severnog Jadrana, treba da obuhvata teritoriju koju je u srednjem veku imala uveana Koruka, a sastojala bi se od provincije Udine-Friulija, Kranjske (ako ona ne bi bila razdeljena izmeu Koruke i tajerske), Go-rice, Gradaca, Trsta, Istre i podrucja Rijeke! Slubeno, oba ova podrucja nekadanje kraljevine pod dueovom su kontrolom. Njegova ministarstva se prave kao da ona vladaju tim podrujima. No, stvarni vladari, kako mi je Rajner ponosno saoptio, jesu obojica gaulajtera, dakle, Hofer i on, koji primaju nareenja iskljuivo od firera. Ribentrop bi veoma voleo da je njegovo ministarstvo preuzelo brigu nad Italijom, i to s ciljem da odri privid da nam je Italija i dalje saveznik. I Ribentrop se borio za takav ishod kao to se lavica bori za svoju mla-dunad. Njegovi napori bili su, medutim, uzaludni. Neposredno posle akcije oslobadanja Musolinija obojica gaulajtera, Hofer i Rajner, vee-rah su sa firerom. Lica su im bila tuna jer su se bojali da e njihova Podrucja ponovo biti ujedinjena sa Italijom. Hitler je to primetio i, u prisustvu Ribentropa, uzeo je Hofera i Rajnera za ruke i kazao: Vaa podruja e ostati vaa. Nemojte da se bojite." No, Hofer je odustao od upravljanja Breom i Veronom. Navodno je Hitlera ova vest raalostila. Hitler je u jednoj stvari Tirolac, jer misli na sudbinu veoma lepog Junog Tirola. Italijanskim faistima je zabranio da se meaju u poslove te pokrajine, a Rajneru je samo za-branio da u Junom Tirolu upotrebljava nasilje protiv Italijana. Slu-beno u oba podruja jo uvek vlada Musolini. To sam ve spomenuo. Fojrtajn, kome sam ja ranije komandovao, nije stigao. Komandant Bolcana je neki pruski general.18 Bolcano i Inzbruk mnogo stradaju od vazdunih napada. Da se sada vratim na problem Rijeka-Suak! Ovo je problem koji smo sami skrivili. Hitler uopte nije mislio na to da ova mesta preda Hrvatima. To je bilo vreme dok nam je Italija bila saveznik. Za njega nacionalni i politiki razlozi na ovom primeru nisu igrali nikakvu ulogu. Nisu imali predstavu kako italijansko podruje Rijeke izgleda. Stvar stoji prosto ovako: firer se bavi velikim teritorijalnim planovima o novom preureenju Evrope. Kada se zna kakav je stvarno na sadanji ratni poloaj, onda su takvi planovi samo fantazije. Obe provincije, gde su Rajner i Hofer gaulajteri, treba da slue kao neka vrsta krajine, i da budu uvari alpskih prevoja. U Rajnerovoj provin-ciji, firer predvia, glavna
(227) (381)

Izmeu iPavelia

Razgovori u Beu i Klagenrurtu

pomorska luka Nemake, pored Trsta, bie i Rijeka. Da bi se ovo postiglo, Nemaka mora da kontrolie ne samo istonu Istru i Suak, nego i ostrvo Krk. Kada ovim planovima dodam jo jedan - da je Hitler meni lino saoptio da zaliv Boke Kotorske namerava da izgradi kao ratnu luku za nae brodove - tada ovek mo-e slobodno da prizna sledece: on nije skroman. Time to sam se anga-ovao oko Rijeke, upleo sam se u gustu paukovu mreu. Zato Hitler nije u avgustu ove godine dozvolio ni meni a ni Kaeu da uestvujemo u razgovorima o torn pitanju. Ovo je tako vano da su morali da mi kau za razloge mog nepozivanja. ak ni Jodl, medutim, nije znao da mi odgovori. Hitlerovi planovi u Italiji idu i mnogo dalje, kako mi je kratko na-govestio Fridl Rajner. On bi, oevidno, Nemakoj hteo da pripoji i
Joachim Witthoft (1897 - ?), od 1. 10. 1938. general-major, 1. 3. 1942. pea-dijski general.

biva austrougarska podruja koja su obuhvatala Veneciju i Lombar-diju. Firer se, dakle, oslanja na teritoriju kojom je u srednjem veku vladao nemaki car. Sa ovom idejom se mnogi sprdaju. Bez romantike se, dakle, ipak ne moe. Za sada smo se zadovoljili time da Musoliniju ostavimo Mletke i Lombardiju. No, on ne vlada Tirenskim i Jadranskim morem. Tamo komanduju nemaki generali, tako da je stvarna teritorija vladavine duea mala i ima oblik udnog trougla. Da ivi Trojni pakt! Prilino zanimljivo bilo mi je da ujem Rajnera kako on zamilja da vodi politiku na svojoj teritoriji. Nijedna od ideja koje mi je izlo-io, razume se, nije bila proizvod njegovog pileeg mozga, ve delo njegovih prijatelja Volcegera, Haslahera i Globusa. Jednom reju, Rajner sada sprovodi pravu i ispravnu austrijsku politiku prema raz-nim nacionalnostima. On bi najradije eleo da vrati stare zemlje pod upravu Austrije, koje su nekada pripadale austrijskoj kruni.19 A on ovo za-pravo i sprovodi. Za predsednika Slovenije postavio je jednog austrougarskog oficira koji je kasnije postao i oficir Jugoslovenske kraljevske vojske. Govorim o generalu Rupniku.20 On je bio u vojnoj akademiji godinu ili dve dana pre mene. Rupnik je oduevljen svojim poslom i veran je Hitlerov pristalica. Nedavno je kod njega bio bivi hrvatski konzul Ivani. Posetio je Rupnika, navodno sa zadatkom da mu pre-nese pozdrave poglavnika i pri torn predloio da dode do personalne unije izmeu Hrvatske i Slovenije. Rupnik ga je izbacio iz svoje kan-celarije. Kao predsednik pokrajine Gorice - Gradia po-

Uporedi Rajnerov elaborat upuen Ribentropu, Klagenfurt, 9. 9. 1943, a moe da se proita kod Stuhlpfarrer, str. 143-145. Leo Rupnik (Lokve, 10. 8. 1880 - 5. 9. 1946, Ljubljana), od 1. 11. 1900. porunik austrijske vojske, 1. 5. 1911. oficir generaltaba 1. brdske brigade, 1. 11. 1913. kapetan u generaltabu, 1937. komandant umadijske divizije, od 8. 9. 1943. uestvuje u organizovanju slovenake teritorijalne vojske, i italijanska armija ih Je upotrebljavala za borbu protiv partizana, 9. maja 1945. pobegao u Austriju, u Koruku, koncem maja 1945. Englezi su Rupnika isporuili partizanima, sa 11.000 ostalih izbeglica od koji su svi ubijeni, sem pet stotina omladinaca koji su bili maloletni. Rupnik je uspeo da pobegne u Italiju, ali je 4. 1. 1946. isporuen Jugoslaviji, a 29. 8. 1946. osuen je u Ljubljani na smrt veanjem. Presuda je ublaena tako da nije obeen nego streljan. Izmeu Hitlera iPavelia

(228)

(381)

Razgovori u Beu iKlagenfurtu

(396)

(229)

stavljen je takoe stari Austrijanac, grof Pace. Ovakvo je stanje i u Trstu i u Istri. Kao vodei inovnici za poloaje van Austrije postav-Ijaju se, u principu, ljudi koji su rodeni pre 1897. godine jer oni jo nose u sebi seanje na staru Austriju". Rajner, meutim, nee da zado-volji slovenake nacionalne oseaje u bitnim i optim nacionalnim pitanjima, ve samo u ogranienom, lokalnom smislu. Negovanje na-cionalizma dozvoljeno je samo Nemcima", ponosno me poduava Rajner. Cela stvar je, naravno, uzaludna. Prvo, jer smo rat izgubili, pa sa nama ele da sarauju samo potpuno glupi momci. Kao drugo, mi smo reili slovenako pitanje na jedan uasan nain u srezu Ujbe-rajter. Globus, inae duhovit ovek, koji uopte nije glup i u potpuno-sti podrava austrijski kurs, ispriao mi je sluaj njegovih Ukrajinaca, unijata, koji mu slue kao uvari, a dolaze iz istone Galicije. Bili su mu veoma lojalni i borili su se ak i protiv Pravoslavne crkve cije su ga vladike blagoslovile. Sada su i Ukrajinci postali drski. Razume se daje jasno, jer i oni znaju da mi neemo dobiti ovaj rat. I sada Ukrajinci poinju da razmiljaju kako da dobiju podrku Rusije. Slino e se dogoditi i Rajneru. Mi, jednostavno, uvek i na svakom mestu stiemo suvie kasno. Veoma smo iscrpno raspravljali o hrvatskom pitanju. Poznato je da je poglavnik veoma zadovoljan Rajnerovom politikom prema Hrvatskoj i hrvatskoj naciji. Rajner, medutim, nije toliko zadovoljan Paveliem. Naprotiv, Rajner i njegovi ljudi su veliki protivnici hrvatskog reima. Istovremeno, oni jednoglasno izjavljuju da Hrvatskoj pripada kljuno mesto u itavom balkanskom problemu. Ako ona pro-padne, propada i ceo Balkan, a time bi opasno bila pogoena i jugo-istona granica Nemake. Kao u igri dominama, pali bi svi reimi do Maarske, ukljuujui, naravno, i Maarsku. Razgovarali smo o ree-njima koja su nam jo mogua, ali sam naglasio da asovnik pokazuje petnaest minuta do dvanaest. Globus me je ispravio i izjavio da nas svega pola minuta deli od dvanaest! Sloili smo se da bi za nas bilo korisno ako bismo od Hrvata stvorili lukave ljude koji ekaju na po-voljnu priliku", recimo, ime je Rajner zadovoljan u Sloveniji! OvakMarino Graf Pace (roen u tajerskoj 28. 3. 1892 - ?), od 1. 7. 1915. potpukovnik austrijske vojske, od 31. 8. 1916. do 12. 2. 1918. u ruskom zarobljenitvu odakle je pobegao i ponovo krenuo na front kao austrijski oficir.

vi ekai" korisni su, razume se, samo toliko dugo dok im u zemlju ne ue spoljani neprijatelj. Moram sa uenjem da primetim sa kakvom otvorenou i hrab-rou ovaj krug ljudi oko Rajnera razgovara o ratu. Raspoloenje koje prevladava glasi: eto vam moje sveano odelo, a ja odoh na drugi svet. Oni razgovaraju sasvim mirno i prisebno i o mogunosti da Austrija bude granica sa koje valja da se brani Nemaka. S vremena na vreme moe da se uje Rajnerov glasni monolog: Dogodi li se to, ne preostaje nam drugo nego povlaenje iz planinskog masiva Karavanke!" Rajner i njegovo drutvo priznaju, bez dlake na jeziku, da smo mi po-inili brojne greke, a, istovremeno, u mnogim stvarima nismo imali sree. U krugu ovih ljudi atmosfera je daleko oputenija nego kod Ka-ea. Rajnerovi prijatelji procenjuju veoma trezveno sadanji trenutak, a, istovremeno, u pogledu planiranja budunosti gube se u pustom, iracionalnom sanjarenju. Dok razgovaram sa njima, postaje mi jasno koliko neverovatnu vlast poseduje jedan gaulajter. Dode li bilo koji od njih da poseti fire-rov glavni tab, Hitler ga obavezno poziva na aj i ruak. Rajner je tako u jednoj prilici sedeo levo od Hitlera. U prostoriju je uao Ribentrop, a jedan od SS ljudi koji slui goste apnuo je Rajneru: Ovo mesto je rezervisano za naeg ministra spoljnih poslova." Hitler je to uo i obratio se Rajneru: Samo nastavite da sedite, jer je to vae mesto." Borman nita nee da uradi pre nego to obezbedi Hitlerov pri-stanak. Pa ipak, on se mea u sve stvari. Stvarno veliki i moan ovek u dravi je Himler kome su svi, i Rajner i Globus, bezuslovno lojalni. Istina, Globus mi je kazao da njegov odnos prema Himleru nije jedno-smeran, nego da i on zna Himleru da kae svoje miljenje. Ja verujem da je to istina, jer je on kao enfant terrible", kao veliko nevaspitano dete, koje svakome, pa, eto, i svom efu ume da kae neprijatne stvari. Sa police svoje biblioteke Rajner je izvukao crvenu kutiju koja je bila ukraena dravnim grbom. U kutiji se nalazila srebrom uramljena Hitlerovu slika. Rajner je to nedavno dobio na poklon za svoj 40. roden-dan. I inae u njegovoj sobi zastupljeni su portreti svih vodeih ljudi Nemake. Od svih austrijskih pokrajinskih glavnih gradova Klagenfurt je bio najbeznaajniji. Tako izgleda i glavni hotel Zandvirt". Po spoljnom !zgledu lii na konak u jednom provincijskom gradiu. Posluga i izbor jela su, medutim, izvrsni. Sa sobom sam poneo pravu kafu. U sobi za visoke goste, koja je lepo ureena, Kramzal i ja smo bili poslueni veoma ukusnim dorukom. Nameravao sam da posetim i starog Fel-dena. No, u ovim krajevima nou nije sasvim bezbedno da se putuje, pa smo zato krenuli na put ve odmah posle osam izjutra. Kramzal mi je dosadivao svojim razmiljanjima o tome kako bi on reio neka tre-nutna upravnopolitika pitanja koja predlae u dogovoru sa Volcegerom. Vreme je, naalost, bilo kiovito. Ispred Marenberga otkrili smo kompoziciju jednog voza koji se te noi prevrnuo pre ulaska u elez-niku stanicu. Da li je ovde re o partizanskom napadu ili o saobra-ajnoj nesrei?

(230)

U dva posle podne sreno smo stigli u Zagreb. Imali smo nekako oseaj da smo junaci, a to je, razume se, veoma glupo i detinjasto od nas. Sledeeg dana telefonirao mi je komandant nemaeke divizije Cvade. 22 Od njega smo doznali da je u nesrei koju smo videli kada smo krenuli na put iz Zagreba poginulo sedam naih vojnika. Pet je poginulo, a dvojica su nestala. Moda su jo ivi. Cvage me je pitao ta mislim o odmazdi. Odgovorio sam da sam protiv represalija jer ob-linja sela ne mogu biti kriva za taj zloin. Nije odgovorna ni telesna Pavelieva straa kojoj pripadaju i ustae koje smo sreli nedaleko od mesta zloina. Bio sam srean toje prihvatio moje miljenje... Od Kajtela sam primio prijatno pismo. Na ovaj nain gotovo su se rasprili nasi nesporazumi koji su nastali prilikom mog poslednjeg susreta s njim. Kae je zato primio jedno neprijatno uputstvo iz ministarstva spoljnih poslova. Od njega se trai da ukine vojnopolitiko odeljenje koje je on nedavno osnovao u okviru naeg poslanstva u Zagrebu. Ministarstvo se, naravno, poziva na mene kao na izvor informa-cija. Kae je posle ovog telegrama bio prvo veoma ljut, a kasnije se primirio. Ovome je doprinelo i jedno privatno pismo" u kome mu ministarstvo spoljnih poslova savetuje da prestane da im pie romane.23 Prilikom naeg razgovora Kae mi je priznao da predlog za novu na-redbu - na osnovu koje ja vise ne smem da interveniem u stvarima koje se odnose na ustae, nego da to pitanje treba da reava samo Kae - potie od njega, Kaea. Ta naredba je rezultat razgovora koji je krajem oktobra ove godine Kae vodio u glavnom tabu. Moja prologodinja intervencija bila je jedina koja je urodila plodom. Poslednjih nedelja Mecger i ja smo pokuali da spasemo roditelje lepe supruge vajcarskog generalnog konzula dr Kestlija. Oni ive u Litvaniji. Na poetku je izgledalo dobro, a onda je sve propalo zbog intervencije nae slube bezbednosti. Oseam se veoma neprijatno. ta da kaem generalnom konzulu i njegovoj eni. To odbijanje predstavlja dokument naeg vremena. U objanjenju nae slube bezbednosti, pored brojnih sumnji, navode se i naroiti razlozi za to to nisu pozitivno odgovorili na moju molbu. Jedan razlog glasi ovako: brani par dobro poznaje stanje u Litvaniji i postoji opasnost da svoje znanje 0 zemlji ispriaju nekome u vajcarskoj! Ovo je neka udna nova Evropa koja bi trebalo da obuhvati i baltike zemlje. Drugi razlog odbijanja molbe jeste upravo smean i glup: nemaeke vlasti ne mogu da dozvole odlazak iz Litvanije jer bi time priznali da bee pred boljevicima koji prete da udu na prostor Baltika... Firer je za Badnje vee ljudima Balkana podario lep poklon. Izdao je nova uputstva u vezi sa merama odmazde, koja se odlikuju nevero-vatnom umerenou.24 Kada se samo setim zapovesti i uasnih nedela Bemea u Mavi! Kako je samo u martu 1942. dobri Kunce u razgovoru sa Kajtelom 1 Jodlom odahnuo kada je morao da im odgovori na pitanje strogih" niefa odmazde i pri torn mogao da predoi tabelu koja je govorila o tome daje u Srbiji streljano 21.523 taoca! Fer se 30. decembra 1942. vratio iz firerovog glavnog taba i odmah je zahtevao da se tokom predstojee akcije Vajs" ti predeli tako temeljno unite da se pretvore

Georg Zwade (roen u Berlinu 15. 10. 1893 - ?), od 1. 4. 1940. pukovnik, 1. 10. 1943. general-major, od 15. 11. 1943. do 10. 5. 1944. komandant 367. peadijske divizije. PAAA, N1. Kasche, Pol. 2, tengraht pie Kaeu (Steengracht an Kasche), Berlin, 21. 12. 1943: Bio bih vam zahvalan kada bi svi vai predlozi bili sastavljeni u kraoj i preciznijoj formi." tengraht takoe trai od Kaea da se ogranii na pitanja koja se tiu njegove slube. U vezi s nastankom ove zapovesti koju je 23. 12. 1943. u obliku predloga general-major Fer pokazao ambasadoru Hermanu Nojbaheru, a onda je to, bez znanja Nojbahera, izdato kao zapovest 296 i sa datumom od 22. 12. 1943. Na osnovu Nojbaherovih memoara, on se zalagao za potpuno ukidanje represivnih mera. Uporedi: Hermann Neubacher, Sonder-Auftrag Suedost, Goettingen 1958, 136-148. (Knjigu je u srpskom prevodu objavio Slubeni list SCG", Beograd, 2004, prim, prev

pustinju. Pri torn ne smeju da se potede ni ene, ni deca. Samo zahvaljujui mojoj intervenciji, moglo je da se sprei najgore! Da je sada stupila na snagu nova Hitlerova zapovest u pogledu represalija, ovo bi se verovatno kao zasluga pripisalo Hermanu Nojbaheru. Taj ambiciozni ovek romantinih ideja da nita drugo nije postigao osim ovog, bilo bi dovoljno, a nemaka armija treba da mu je zahvalna. Pri torn se pitam zato je trebalo toliko vremena dok se nije dolo do takvog reenja. Na elu armije stajali su oficin koji su Hitleru mogli da skrenu panju na surove zloine! Niko se, medutim, nije usudio. No, ako ovek poznaje firera, onda shvata da to ne bi nita mnogo ni pomoglo, jer bi on uvek u torn prusko-nemakom narodu robova mogao da nade dovoljno drugih oficira koji bi bili spremni da ga slede. I pored svega, Kajtel i Jodl su bili ti koji su neprestano ponavljali da treba biti tvrd" i da se moraju poduzeti otre mere". Sada

(231)

kada mi iznenada postupamo drugaije, to je znak nae slabosti, te nam druga strana odgovara daje suvie kasno, suvie kasno! Tako je bilo sa mno-gim drugim stvarima na ovoj teritoriji. Moram, istina, da naglasim i sledee. U ovom uasnom svetu svi su monici i silnici odavno ostvarili svoj cilj: oni su postali sudije. Samo kada se pogleda ta rade ameriki i engleski avioni nad nemakim gradovima, onda ovek moe njih da optui da su poinili teke ratne zloine. Ostavimo po strani injenicu da etika nije neto relativno, ve neto apsolutno. Da i ne govorimo o brojnim i bezimenim grozotama koje su se zbile u hrvatsko-bosanskom gradanskom ratu, a koje su poinili ustanici. oveanstvo je zasluilo da bude uniteno... Danas, 31. decembra 1943, Lorkovi je bio kod mene. Priao mi je daje nadbiskup Stepinac strano uzbuen jer je doznao da su, potaj-no, poeli da prave ogromno skladite za benzin, i to od oblinjeg vojnog voznog parka pa sve do ispod katedrale i njegove palate. On zahteva intervenciju hrvatske vlade. Re je o nadbiskupu koji bi prema svojim sposobnostima trebalo da bude seoski pop. Samo ga njegov visok poloaj uva da mu ovek ne kae daje glup. On je smean kada to zahteva od hrvatske vlade. Moram da priznam da i meni smeta da se tu, blizu katedrale, nalazi vojni park, i ja bih hteo da se prebaci na neko drugo mesto. Moda u i uspeti... Doek Nove godine. Sada je i ova uasna godina za nama. Stupa-mo u estu ratnu godinu! Sedim u tiini svoje zagrebake kue. Anica se povukla u ugao sobe. Preko radija je govorio Gebels, a onda su pu-stili operu Tanhojzer". Mogu da kaem da Vagnera vise ne volim, jer to to je on komponovao posluilo je nemakom nacionalizmu kao pratea muzika koja ga podrava. Ovo isto vai i za Niea, jer su zlo-upotrebili njegove knjige. Nemaki nacionalizam je naem narodu do-neo mnogo nesree. Pa, ipak, u ovom trenutku rado sluam Vagnera. Moda i zbog brojnih prijatnih seanja koja mi sada zvue sveano. Istovremeno razmiljam o protekloj godini. Mnogi su verovali da e u 1943. rat, ova strana drama oveanstva, biti okonan. Prevarili su se. Za nas Nemce protekla godina nas je znatno pribliila putu koji vodi u poraz. Kada se zna koliko su glupi nasi dravnici, onda je na poraz gotovo neizbean. Na poraz bie istovremeno i propast Zapadne Evrope. S druge strane, lino bih mogao da budem zahvalan sudbini za proteklu 1943. ako uporedim opte strano stanje i izglede nae nacije. Ona je, istina, bila bogata nezadovoljstvima, borbom sa sopstvenom saveu, potekoama svih vrsta, a iznad svega razoaranjima u to da sam bio u pravu, a da ipak nisam uspeo da svoje ispravno miljenje nametnem drugima. Ne oseam zadovoljstvo zbog toga to sam tano pred video neke stvari, jer moja predvidanja su crna i tuna. A opet, punih pola godine dobio sam zadatak da zapovedam trupama koje su imale brojnost male armije. Nisam se nadao da e mi se ta elja ikada ispuniti. Zadatak nisam ni lose izvrio. Godina 1943, sem ovoga, do-nela mi je i napredovanje u slubi, kome se nisam nadao. Postao sam peadijski general. Inae, pored uasnog poskupljenja, moje lino stanje jo je veoma dobro, to se, naalost, suvie jasno vidi na osnovu mog spoljanjeg izgleda. To to se tako dobro oseam, pre svega, imam da zahvalim mom zagrebakom dornu", lepoj vili na Tukancu. Preivim li ovaj rat, mnogo e mi nedostajati vila. U njoj mogu dani-ma da boravim a da ni na sekund ne poelim da izaem napolje, u grad. No, nad svim tim trenutnim spoljnim okolnostima moga ivota, kome mnogi mogu da mi pozavide, nadvio se crni oblak zbog brige za budunost koja moe samo da donese nesreu. Samo je pitanje kada e ona da dode. Moe ovako da potraje jo prilino dugo, a opet kata-strofa moe da se pojavi sasvim brzo i nenadano, recimo, vec danas, vog trena. To je jedan neobian oseaj da ovek proivljava ovakve ^omente. Ponekad mi se ini kao da me se sve ovo uopte i ne tie, ve kao da ja sve to posmatram negde u pozoritu, u loi, iz udobne i bezbedne udaljenosti. A onda me opet sustigne neprijatan oseaj da ovde ne sedim u publici, nego da i ja uestvujem u toj igri. Ovaj oseaj me dovodi do oaja, a posebno nou kada se probudim. Tada pokua-vam da se uteim: , ti e uskoro da napuni ezdeset i dve godine. ta, dakle, ti jo naroito ima da trai na ovome svetu?" Po obiaju, nisam ekao pono kako bih doekao Novu godinu. Otiao sam u krevet ranije. Pre nego to sam zaspao, uo sam pucnja-vu iz puaka, a koji put javila bi se i potmula tutnjava topova. Doek Nove godine u Zagrebu. Godina 1943. je za nama. Sudbina sveta nalazi se u bojim rukama. ta tu znai jedan ovek? Kako se mi uopte usuujemo da pokuamo prodreti u boje tajne, mi, jadni, bedni ljudi! Do moje vile ivi potpukovnik frajher Fon Brokdorf, moj zamenik u slubi vojnog ataea. On umire. Ve neto vise od pola godine bo-luje od raka. Izgleda da e bog najzad da mu se smiluje i da ga oslobo-di muka. Sa njegovom enom vodim duge telefonske razgovore. Ima dvoje dece. Poslednji dan stare godine 1943. u Zagrebu. Da nam se bog smiluje.

(232)

XIX STANJE U HRVATSKOJ

Zagreb, januar 1944. Prvi dan u novoj godini proveo sam kod kue. Oko podne prireden je nemako-hrvatski vojni koncert koji ba i nije bio uspean. Hrvatski vojni ministar Navratil pozvao me je na ruak. On sada stanuje u vili u kojoj je pre stanovao moj italijanski kolega" Oksilije. Navratilova e-na je doekala svoju gou Trude Dragojlov i rekla joj: Znate, mesto gde mi sada stanujemo moglo bi da odgovara statusu jednog generala, ali ne i ministru." Trudin mu je, kao toje poznato, general.1 Siguran sam da Navratilova ena nije roena u nekoj kraljevskoj palati. Ne, ona je seljanka iz Novog Sada. U trenutku kapitulacije Italije Oksilije je bio zapovednik divizije Venecija". Divizija se prikljuila partizanima. Njegovi vojnici su ga, navodno, ubili. O prvoj nedelji 1944. nemam mnogo da priam. uo sam za par-tizanski proces nekom ustakom oficiru u Bugojnu, kome je izreena smrtna kazna veanjem. Zabolelo me je to to sam opet u emisiji Radio Jugoslavije, u vezi s tim procesom, zajedno sa dobrim Baderom i manje dobrim i veoma glupim Majsnerom, pominjan kao ratni zloi-nac koji nee umai pravednoj kazni. Moram da kaem da se ne bo-jim. Jedno je izvesno: iv neu pasti u njihove ruke. Nabaviu otrov kako bih se osigurao za takvu mogunost. ivot je tako malo primam-Ijiv s obzirom na to ta sve oveku preti posle ovog stranog rata, da i nije teta izgubiti ga. No, sve me to ipak pogaa i boli, a i ceo Zagreb je gnevan. Jer, prvo, ja sam kao opunomoeni general" samo kratko komandovao i nisam inae imao nita znaajno da kaem u torn smi-slu. Drugo, ja sam medu svim nemakim funkcionerima koji su doli u

Gertrude Dragojlov, rodena Gastinger (10. 12. 1903 - 3. 3. 1977, Line), supruga Fedora Dragojlova, efa hrvatskog generaltaba.

ovu zemlju bio jedini koji se uporno trudio da se prema stanovnitvu ponaa tako da se asno ime nemake vojske ne uprlja. Isto tako, na-stojao sam da se sa stanovnitvom, bez obzira na klasu, naciju, poli-tiku i versku pripadnost, postupa na pristojan i pravedan nain. Zbog toga mogu da kaem da sam svojim uticajem na nemaka odgovorna mesta, pre svega u pogledu ustakih svinjarija, spasao ivote ne hilja-dama, nego desetinama hiljada ljudi. Ovo se i vidi na mnogim strani-cama iz ovih mojih zapisa. Da pomenem intervenciju u Slavoniji protiv Dida Kvaternika, Tomia, Luburia u jesen 1942. Ovo sam uradio reda", dakle, a da prethodno nisam o tome razgovarao sa Ka-eom. To bi, zapravo, trebalo da bude njegova briga. Moja intervencija je zaista do vela do izvesne prekretnice u sveunitavajuoj ustakoj politici. Pomenuu i ono ratno savetovanje u Beogradu od 30. decembra iste, 1942. godine. Tada sam, u poetku, jedini ustao protiv plana da se cela zona HI pretvori u pustinju, odnosno da se bez ikakvog obzira postupa i prema enama i deci. Moda je u pitanju nesporazum kada sam se ja naao na listi rat-nih zloinaca". Moji tuioci su pogreno procenili moju funkciju koja je samo diplomatske prirode. Verovatno su me zamenili, recimo, sa Litersom koji je stvarni zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj. Ja sam lino predloio kako da glasi naziv moje funkcije kako bih iz-begao svaki nesporazum. No, Glavni stab Vermahta bio je pametniji od mene, tako da ak i ljudi u Zagrebu veruju da sam ja lino napisao poternicu protiv Tita, koja je potpisana samo sa zapovednik nema-kih trupa". Ovu greku sa potpisom napravio je glupi Kaulbah. Liters je apsolutno korektan i pristojan ovek, no i on je poinio prilino mnogo greaka... I, uopte, itava pria u vezi s ratnim zloincima i slinim glupostima" predstavlja jednu od najpodlijih demagogija koja je ikada postojala u svetskoj istoriji. U takvom sluaju sudije" su su-oene sa velikim problemima. Nedavno smo primetili amerike avione koji su nosili natpise i time se, oevidno, hvalili da pripadaju udrue-nju ubica". Mongomeri je jednom novinaru izjavio da bi on bio srean kada bi svaki dan mogao da uniti po jedan nemaki grad! Mogue je da je tano da smo mi prvi zapoeli sa unitavanjem gradova. U torn sluaju bilo bi sasvim opravdano da na protivnik poduzme dvostruke ili petostruke odmazde protiv nas. No, to to sada Amerikanci i Eng-lezi bombarduju nemake

(233)

gradove oduzima im svako pravo da pokau moralni gnev prema nemakim zloinima. U pitanju je anglosakson-sko licemerje... Izgleda da u ja ipak na kraju da uem u istoriju kao tragikomina figura. Posle sloma me oekuju najmanje dva sudska procesa. Na jednom sam ve sve rekao povodom mojih ratnih zloina". Voleo bih, medutim, da svi nemaki ratni zloinci mogu da se kao ja pojave tako svetla obraza pred nepozvanim, smrdljivim sudijama, razume se, samo ako bih ja dopustio da do toga dode. Drugi proces valjalo bi da bude odran pred jednim austrijskim, ili, da kaem, bolje emigrantskim su-dom, i to zbog moje politike pre prikljuenja (anlusa") Austrije Tre-cem rajhu. Kad bi to bio objektivan i pravedan proces, ja bih mu se ak i obradovao, a i najira evropska javnost imala bi iz mojih usta ta da uje. No, bez obzira na sve ovo, teko da postoji neko ko je u toj meri Austrijanac kao ja i ko Austriju voli toliko kao ja. Posle anlu-sa", a on nije mogao da se izbegne, uvao sam i borio se za stvar naj-istijeg austrijanstva i toliko sam pomagao ugroenim Austrijancima. Usput da primetim kako ne verujem da iza optunice o tome da sam ja ratni zloinac" stoje austrijski emigranti iz Londona. Tamo se nalazi i nekoliko mojih naroito dobri h prijatelj a. A ko nema prijatelj a! A ta treba da znai briga o meni i mojoj beznaajnoj linosti kada se to uporedi sa deavanjima u svetu? Posle Boia, na primer, do-iveli smo u Rusiji, zapadno od Kijeva, novi teak poraz. Tu smo prethodno zabeleili neke uspehe u naem protivnapadu.2 Sada se Rusi nalaze pred Rovnom i otvoren im je put do rusko-poljske granice iz 1939. Nemakim vojnim snagama, koje se nalaze na donjem toku reke Dnjepra, preti drugi Staljingrad ako se na vreme ne povuku iz obrua. Da i ne govorimo o poluostrvu Krimu, koje Rusi trenutno ne napadaju, jer im ne smeta. A ionako ce to podruje da im padne u ruke kao prezrelo voce. Pomislim na Hena kada je kazao daje pruska ludost to da se vladaru dozvoli da on istovremeno upravlja i vojnim operacija-ma. Bilo bi daleko bolje da vodenje rata prepuste nekom od

Otto von Knobelsdorff (roden u Berlinu 31. 3. 1886 - ?), od 1. 1. 1939. general--major, 1. 7. 1942. komandant korpusa Knobelsdorf, 1. 8. 1942. general tenkov-skih trupa, od 6. 9. 1944. do 30. 11. 1944. komandant 1. armije. s Graf Schimmelmann von Lindenburg, od 1. 12. 1943. pukovnik, komandant tenkovskog puka br. 15.

Dana 24. decembra 1943. krenula je velika sovjetska zimska ofanziva 1. ukrajin-skog fronta protiv 4; nemake tenkovske armije (general tenkovskih trupa Raus), i to na putu Kijev-itomir. Nemci su se 30. decembra 1943. povukli sa te linije, a 4. januara 1944. napustili su grad Berdiev.

generala. Kada general doivi neuspeh, onda ga jednostavno treba zameniti

boljim, sposobnijim vojskovoom. Ovim vladar i kruna nimalo ne gu-be na ugledu. U pogledu prestia diktatori su daleko osetljiviji od kraljevi. Hindenburg je tokom Prvog svetskog rata rtvovao stotine kilometara teritorije, a da za to nije morao nikome da polae raune. Hitler ne eli da ispusti nijedan metar osvojenog zemljita, a njegov rezultat izgleda kao - Staljingrad. Nemaki front prema ruskom frontu do Boia je iznosio osam-deset kilometara. Kako su Rusi sada preduzeli ofanzivu, front se toliko produio i sada iznosi ak etiri stotine kilometara. ovek lako moe da zamisli ta ovo proirivanje fronta znai za nae trupe. Ne bez raz-loga, iz Hrvatske su poslednjih dana primile prekomandu dve nemake divizije i krenule ka ruskom frontu. Iz glavnog taba vojske na front je morao da krene i jedan major iz generaltaba. O ovim stvari ma mi, naravno, saznajemo posrednim putem, a Rendulic, koji je vrhovni komandant tenkovske armije broj 2", a trenutno se nalazi na odmoru, ni o emu nas ne informie.
3

Johann Miki (1893 - 10. april 1945, poginuo kod Karlobaga), od 16. 1. 1936. potpukovnik austrijske vojske, 1. 6. 1940. pukovnik nemakog Vermahta, od 13. 8. 1943. do marta 1945. komandant 392. peadijske (hrvatske) divizije. Uporedi H. Richter - G. (234) Kobe, Bei den Gewehren. General Joahnn Mick! - eon Solda-tenschicksal, Radkersburg 1983.

Radoznao sam da vidim kakvi e da budu sledei potezi Rusa i ta sve moemo da oekujemo od njih. Da li e da probiju nau odbranu i da krenu na zapad, prema Nemakoj, ili e da krenu protiv naih trupa koje se nalaze na donjem Dnjepru, ili i jedno i drugo? Pre nekoliko dana kod mene je bio general-major Mikl,' komandant nove, 3. hrvatske dobrovoljake divizije. Godine 1914. zavrio je vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu, a nosilac je odlikovanja hrastovog lista". Bio je na proputovanju kroz Kaiiovac. Njegova divizija nije u takvom stanju da bi mogao da bude zadovoljan. Kada ih ovek gleda sa strane, njegovi vojnici ne izgledaju lose, no njihov duh i moral zabrinjavaju. Iz pisama vojnika, kao to su Austrijanci iz mesta Stokerau, vidi se da ne vole Nemce. Mi samo ekamo da moemo puke da uperimo protiv nemakih oficira!", takvo je raspoloenje Austrijanaca u njegovoj diviziji, zakljuio je Mikl. A i ja esto upo-trebljavam ovu reenicu, ali u vezi sa moguim iskrcavanjem anglo-amerikih trupa u Dalmaciji! Mikl je pre dolaska u Hrvatsku bio komandant divizije na ruskom frontu, ali je dobio prekomandu, jer se nije slagao sa Knobelsdorfom.4 A imao je i nesporazuma sa Hotom. Mikl je veoma ogoren, paje tako veoma teko oceniti u kojoj meri je objektivan. U ratu protiv Francuza 1940. on se borio u diviziji kojom je komandovao Romel. Pod njegovom komandom se borio i godinu dana u Africi. U Austriji, pre an -lusa", sluio je kao generaltapski oficir u Zankt Peltenu, a pre toga u korukoj brdskoj jedinici (br. 4). Premda se Mikl posvadao i sa Rome-lorn, opisao ga je kao jedinog vojskovodu koji poseduje stvarne kvali-tete,^ takvih generala ima malo u nemakoj armiji. On je grub i neotesan kao panj, koji samo zna za prekor i grdnju potinjenih oficira, i nikada ih ne hvali. Pa ipak, on uiva veliki ugled kod svojih vojnika jer se uvek i svuda izlae opasnosti kada treba da se zastupaju interesi vojnika. Povran pogled na njegovu biografiju dovoljno govori o njemu. Nemaki generali koji se nalaze na frontu od Lenjingrada do Crnog mora jednoglasno su odbili da rade sa Miklom. Mikl hoe da zna razloge za na lo poloaj na ruskom frontu. Neprestani nasi ne-uspesi na Istonom frontu, po njegovom miljenju, lee, pre svega, u naem vodeem oficirskom kadru i u tome to nasi generali ne vole da idu na front. Mikl je sam bio godinu dana na ruskom frontu i za to vreme video je samo generala Modela koji je bio na isturenim poloa-jima. Nikog drugog. Komandanti pukova i bataljona, medutim, izdaju naredenja samo iz svojih bezbednih bunkera. Tako je u njegovoj jedinici sluio komandant tenkovskog puka po imenu imelman.5 On nikada nije izasao iz svog sklonita, a ipak je u armiji uivao veliki ugled. Pored ovog straha od prve linije fronta, za nae neuspehe, po Mik-1, odgovoran je i firer, jer nema mnogo volje da vodi ofanzivni rat, premda mi imamo veliku prednost jer posedujemo dobre tenkove. Ovo je doba tenkova, a time imamo i veliko preimustvo nad naim protiv-nikom koji je prisiljen da se brani od naih napada, i zato ve na samom poetku ima slabiju poziciju. Morali smo da vodimo neprekidne napade i samo bi nam to donelo uspeh. Mikl se lino uvek drao ovog recepta i pri torn je imao mnogo uspeha 1 sree. Dobio je premetaj jer se zamerio jednom svom nadredenom oficiru. Uskoro posle Miklove posete otputovao sam u Beograd. Ovde sam sluajno sreo peadijskog generala Klesnera.6
Heinrich CloBner (GieBen, 17. 9. 1888 - ?), od 1. 1. 1942. peadijski general, 15. 10. 1943. komandant IX armijskog korpusa.

Pre poetka rata bio je vojni inspektor u Inzbruku, a u ratu je odlikovan vitekim krstom". I on je pao u nemilost kao komandant korpusa. Pre ruske ofanzive bio je zapovednik jednog korpusa. Pitao sam ga kako je moglo da dode do te katastrofe kada smo izgubili tri do etiri divizije. On mi je odgovorio da uzrok lei u nesporazumu izmeu dvojice komandanata koji nisu mogli da se dogovore gde prestaje linija fronta jednog, a gde poi-nje linija odgovornosti drugog. Sa samo jednim pukom mogli smo da spreimo nesreu", zakljuio je Klesner koji je jasno upozoravao na ovu opasnost. Na kraju je morao da ode, jer se nije razumeo sa svojim pretpostavljenim, general-pukovnikom Rajnhartom. Sada je odeljenje personalne uprave armije zahtevalo da joj se dostave Klesnerovi izve-taji, oigledno, zato toje bio u pravu... Dobri Ler nas je pozvao u Beograd i stavio nam na raspolaganje svoj avion. Posle podne, 7. januara 1944, Mecger, Pot i ja smo krenuli na put. Kako je Vajks na odmoru, pri vremenu komandom nad ovom armijom preuzeo je Ler. Prvo smo posetili Fera, a posle toga sam oti-ao sam kod Lera. Sledee pre podne bilo je posveeno vojnom zapovedniku, simpatinom peadijskom generalu Felberu. Na kraju smo morali da obedujemo dva puta. Prvo u podne, kod Filbera, a zatim sat kasnije kod Lera. U tri po podne poleteli smo sa zemunskog aerodro-ma i vratili se u Zagreb. Na ovaj papir stavljam, bez nekog vidljivog reda, svoje beograd-ske susrete i razgovore. Opta naa situacija, a naroito to se Rusije tie, procenjuje se kao veoma ozbiljna. U pogledu mogueg iskrcavanja britansko-amerikih trupa na francuskoj atlantskoj obali, svi moji beogradski sagovornici se nadaju da e naa armija biti u stanju da se odbrani od te opasnosti. Govorio sam o svojoj zabrinutosti zbog uas-ne nadmoi neprijateljskog ratnog vazduhoplovstva. Ler mi
(235)

je odgovorio da je moja bojazan opravdana. Njegov predlog je da nae celokupno preostalo vazduhoplovstvo koncentriemo na jednom mestu, a da trenutno zanemarimo ostala ratita, i da tako efikasnije upotrebimo svoje avione. U pogledu Geringovog poloaja, dovoljno je da usput primetimo kako on i dalje nastoji da dri kontrolu nad Luftvafom. Nijednom oficiru ratnog vazduhoplovstva nije do sada polo za rukom da ode na razgovor kod firera a da prethodno nije dobio odobrenje od Geringa. To moe da potvrdi i Ler koji je tek nedavno mogao da se vidi sa Hitlerom, kada je postao vrhovni zapovednik nemaeke armija za Jugoistok. Smrt Jeoneka jo nije u potpunosti razjanjena. On je pre Kor-tensa bio ef generalstaba Luftvafe. Mogue je da se i on, kao i Udet, ubio. Pada u oi to da on nije sahranjen uz najvie dravne poasti. Njegovoj sahrani hteli su da prisustvuju i neki prijatelji, ali im je savetovano da ne dolaze. Na dan Jeonekove sahrane Kortens je ve bio imenovan za njegovog naslednika. Ne sumnja samo Mecger u anglosaksonsko iskrcavanje u Francuskoj, ve i nae slube govore o tome kako ta akcija uopte nije sigur-na. Naa komanda razmilja o tome da moda nije re o pokuaju zavaravanja, da neprijatelj nau panju odvrati od svojih stvarnih namera, a to bi moglo biti iskrcavanje na Balkan. Moje miljenje takode govori u prilog iskrcavanju na Balkan. To je prostor gde bi neprijatelj najbre mogao da postigne uspehe I tako odlui o ishodu rata. Na protivnik ima potpunu nadmo u vazduhu i mogao bi lako da uniti ono malo aerodroma koji se nalaze u toj regiji. Da smo mi na mestu Anglosaksonaca, mi bismo ve odavno osvojili Rijeku i Trst. Sada smo moguem neprijateljskom iskrcavanju na Balkan dali tajno ime Forele" (pastrmka"). Ovim se sada bavi na operativni sektor. Po-eetkom februara iz glavnog taba posetie nas Varlimont. On hoe da vidi kako stoje stvari sa nama na ovom divljem Balkanu. To e moda da nas sauva da preostale nemaeke trupe ostanu na Balkanu. Ler je sa punim pravom pomalo ponosan na svoje uspehe koje je postigao osvajanjem grkih ostrva. Vesti iz Grke bile su 1943. jedan od retkih radosnih izvetaja koje smo imali na ratitima. Prilikom ka-Pitulacije Italije, u septembru 1943, naroito podlo su se poneli italijanski vojnici na Rodosu. Ipak nam je polo za rukom da ih zarobimo. Kao i u Splitu, tako se isto dogodilo 1 na nekoliko grkih ostrva daje, naime, na osnovu Hitlerovog naredenja nekoliko stotina italijanskih oficira l vojnika bilo streljano. Zato su oni uopte bili streljani i zasto su streljani upravo ti italijanski vojnici, to niko na svetu ne moe da odgovori.7 Ler je nedavno dobrovoljno predloio da se sa Balkana prebaci deo trupa i da se poalje na ruski front. No, njegov poloaj je udan. On poseduje nekoliko gardijskih bataljona. Medu njima ima i petnaest bataljona u kojima slue vojnici koji su optueni za teke zloine. Re je o momcima koji su prilino otri i neprijatni. Oni su sada dobili priliku da se iskupe i to tako to ih Ler alje na prve borbene linije, tamo gde je najopasnije. I meni su ponudili neke od njih, no ja sam se za-hvalio i odbio tu pomo. Znatan deo naih trupa nalazi se na grkim ostrvima i ivi pod veoma loim uslovima. A ni oficirima nije lako, jer svakog trenutka mogu da raunaju s tim da ih neko od potinjenih ubi-je. Pod Lerovom komandom slui jedan ili dva arapska bataljona. Oni zapravo uopte i nisu Arapi, ve po svojim rasnim osobinama pripa-daju bezvrednim Levantincima, a ti ljudi ne misle ni na ta drugo ve samo na ene, i to na one sa debelom stranjicom. Oni kidiu i na de-cu. Felmi ih je izabrao sa zadatkom da u pogodnom trenutku krenu sa Kavkaza prema Persijskom zalivu. I oni, naravno, nose nemaeke uniforme. Uskoro treba da stigne 175. bataljon. U njemu ima mnogo ho-moseksualaca, ali su oni kao vojnici prilino korisni. Sve je tako uasno! Kada je Ler osvojio ostrvo Krit, a Romel napredovao kroz libijsku pustinju, Ler je predloio da sa Krita poleti jedna nemaka desantna divizija i da na prepad zauzme Suecki kanal. Da smo tada osvojili Suec, to bi verovatno reilo rat u nau korist. Vrhovna komanda, medutim, nije prihvatila Lerov predlog. Ona se bojala da bi to moglo da prouzrokuje kanjenje napada na Rusiju. A i inae nemaka komanda je bila protiv vazdunih i pomorskih operacija. Mnogo se, prirodno, govori o Hrvatskoj. U glavnom tabu su veoma nezadovoljni to su Kae i Ribentrop uspeli da sprovedu svoje ideje, a i pobedila je vojna struja u ministarstvu koju zastupa Nojbaher. Sve u svemu, Herman Nojbaher provodi malo vremena u Beogradu. On ima suvie mnogo obaveza. Priao sam sa Kronholcom. On smatra da je Nojbaher jedan duhovit, simpatian amater. Moda Kron-holc mnogo i ne grei. Razgovarali smo i o mojoj sudbini, zbog mog loeg odnosa sa Ribentropom. Istovremeno, svi priaju o tome kako je ministarstvo spoljnih poslova znalo da hitno pozove Nojbahera. On se odmah odazvao pozivu, da bi onda morao esto danima da eka pre nego to bi ga primio Ribentrop. On je, prirodno, znao da se naljuti zbog ovakvog tretmana, dok su ostali slubenici ministarstva spoljnih poslova pokuavali da ga utee. Kau mi da Nojbaher jo ima sree. Nekima se dogodi da ih Ribentrop pozove
7

KTB/OKW/WFST, 1II/2, str. 1133, 23. 9. 1943: ...na grkom ostrvu Kefaloniji nemake snage unitile su italijansku vojnu posadu. Italijanski general i njegov tab divizije zarobljeni su. Pet hiljada italijanskih vojnika, koji su se prethodno predali nasim trupama, firer je pomilovao. Naknadno je precrtano sledee: svi na-oruani italijanski vojnici, njih etiri hiljade, streljani su. Vrhovnoj komandi za Jugoistok, dakle Leru, javljeno je da italijanske vojnike, zbog podlog i izdaj-nikog ponaanja na (236) ostrvu Kefaloniji, ne zarobljava ve likvidira. Na ostrvu Rodosu je, 12. septembra 1943, kapituliralo oko 40.000 italijanskih vojnika.

na razgovor, a onda oni danima ekaju i, na kraju, moraju da se vrate neobavljena posla, jer se ispostavi da Ribentrop nema vremena za njih. Drutvo koje se nalo za Felbersovim stolom sloilo se da Ribentrop takve stvari ne uzima suvie ozbiljno, jer je i on sam, kadaje bio mlai, kao predstavnik fir-me ,,ampanjac" doivljavao sline stvari. I takav ovek u najsudbo-nosnijem i najtraginijem asu nemaeke nacije vodi spoljnu politiku. Poetkom novembra 1943. Kronholc je bio poslednji put u Zagrebu. Tada je razgovarao sa Koutiem koji mu je predao listu hrvatskih politiara pogodnih za preuzimanje vlasti u Hrvatskoj. Lista se nala u Nojbaherovim rukama, a on ju je u Budimpeti predao Fezenmajeru koji ju je odmah prosledio hrvatskom poslaniku u Budimpeti Koaku. Koak je listu dostavio hrvatskoj vladi, a ona je to javila Kaeu. Ti Hrvati zasluili su ovakvu blamau i nije mi ih nimalo ao. Ko im je kriv, to su imali toliko poverenja u Fezenmajera i to sa njim pokua-vaju da vode ozbiljnu politiku! A neki Hrvati ga jo zovu hrvatskim ocem otadbine"! Gajtner bi u Hrvatskoj eleo da uvede vojnu upravu. Ja sam mu saoptio svoje predloge. U Hrvatskoj je stanje, to je sigurno, najloije. No, ni u Albaniji stvar ne izgleda dobro. Tamo ima mnogo partiza na", ree mi jedan poznavalac prilika. Jedan drugi opet tvrdi da na severu Albanije jo nekako ide, ali je na jugu zemlje stvar oajna. Pria sa Skenderbegovim maem i lemom jo nije zavrena. Nojbaher je ve stvari hteo da preda albanskim prvacima, no, izgleda, da e one i dalje ostati u Umetniko-istorijskom muzeju u Beu. Pre nekoliko meseci primio sam pismo od direktora Vojnog mu-zeja u Beu dr Mela. On me obavetava da trae zlatni klju koji su gradani Venecije predali Radeckom kada je on, kao austrijski komandant, osvojio grad. U vreme vladavine Dolfusa, njegova ena predala je Musoliniju zlatni klju kao poklon, premda je taj predmet vlasni-tvo bekog muzeja! Za sada nisu imali uspeha. Verovatno je isti ano dao da se zlatni klju pretopi. Partizanski pokret je i u Crnoj Gori, navodno, jak. Crnogorski se-paratisti cine, po nekim procenama, samo dvadeset do trideset odsto stanovnitva, a svi ostali su Srbi, odnosno velikosrbi. Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko ree daje ona ak i najmi-rnija zemlja u Evropi. injenica je da stanje u NDH ne moe da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji dogadaju neprijatne stvari. Tako su zaustavili automobil lekara jednog nemakog generala i oteli mu krzneni kaput, a jednoj dami se ne dozvoljava da sama vozi kola, nego mora da ima pored sebe muku pratnju. Draa Mihailovi je iskoristio opte stanje, pa su nasi oblasni komandanti sklopili ugo-vore sa pojedinim etnikim vodama. Kronholc se ubraja u naroito velike prijatelje Srba i njegovi planovi idu i dalje. On nije prvi koji mi je priao da bi bilo dobro da se mladi kralj Petar vrati u Srbiju. Jedna arapska radio-stanicajavilaje daje navodno propao pokuaj osloba-anja" kralj a Petra iz engleskog zarobljenitva. Ovakvi eksperimenti su, razume se, krajnje problematini. Krug ljudi oko generala Felbera politick! razmilja daleko realnije od politiara. On misli da ni ovoj srpskoj gospodi ne moe mnogo da se veruje. Ovde je on uglavnom u pravu. Stanje ni u drugim balkanskim zemljama nije dobro. U Bugarskoj jaa i postaje sve popularnija rusofilska struja. Jedan bugarski bataljon je priao partizanima. U Rumuniji je, navodno, general Antonesku li-no posetio jedan logor u kome su zatvoreni ruski vojnici, te ih je hrab-rio da ne gube veru i nadu. Ovo mi gotovo zvui neverovatno. Svi su nas, dakle, otpisali. Niko vise ne veruje u nau pobedu. U uim, poverljivim krugovima sve se ee razgovara o tome kako da se Nemaka izvue iz ove katastrofe. Nadu nam moda daje oajna politika situacija koja vlada kod naih neprijatelja. Poljska granica iz 1939. sada se ve nalazi u ruskim rukama na prostoru mesta Sami u duini od 70 kilometara. Nastave li Rusi da napreduju, Polja-cima preti opasnost da bude unitena njihova bioloka supstanca. Sla-ba im je uteha da e kao nadoknadu dobiti zapadnu granicu na reci Odri. Opasnost od Rusa daleko je vea. U Jugoslaviji veina ljudi nije za Tita. Za njega nisu ni Srbi, koji su uglavnom za kralja, ali nisu ni Hrvati. I jedni i drugi najvee nade polau u Engleze. Za ovu nadu postoje izvesni argumenti. S druge strane, protiv ovih argumenata govori italijansko iskustvo. Ponaanje Engleza i Amerikanaca nije toliko vezano za poslovnu glupost politiara, ve njihove odluke zavise pre svega od zabrinutosti da bi u ratu protiv Nemake mogli da izgube Rusiju kao svog saveznika. Ova zabrinutost postala bi bespredmetna ako bi dolo do nemako-britanskog dogovora. Tada bi i Sporazum iz Kazablanke prestao da vai. No, da li uopte neko u ovom trenutku eli da razgovara s nama? Niko ne veruje u tu mogunost. Diktature i totalitarni sistemi suvie su kruti. Naa slubena propaganda govori do kraja". Ler se, kao i ja, protivi tome da ga neko posmatra kao ratnog zlo-inca". S pravom se poziva na ozbiljnu pripremu kojom je planirao i izveo bombardovanje Beograda. Jasno je da je i tako sprovedeno bom-bardovanje bilo strano. Naa vazduhoplovna flota broj 4", meutim, nije divljala i unitavala bez reda, vec je nastojala da srui samo one zgrade koje su bile znaajne za rat. injenica je da danas u Beogradu jedva da moemo da vidimo tragove naeg bombardovanja iz aprila 1941. kada je grad doiveo uasne trenutke. Ler je izjavio kako ne moe da razume sadanje

(237)

vazdune napade Amerikanaca i Engleza. Bombardovanje i unitavanje nemakih gradova pogada samo civilno stanovnitvo. To stalno podvlai i Gebels u svojim lancima koji sve vise nose peat mistike. Oni bombardovanjem ne skrauju rat, ve ga samo produavaju jer sve vei broj Nemaca dolazi do saznanja da oni vise nemaju ta da izgube, nego samo mogu da dobiju. Vojna indu-strija je pretrpela manja oteenja nego da su Anglosaksonci to radili planski... Sef saniteta Grupe armije za Jugoistok, lekar generaltaba dr Hofman, izgubio je na frontu svog jedinca.
Jedinice 1. ukrajinskog fronta prele su 4. januara 1944. poljsku granicu koja je do 1. septembra 1939. bila medunarodno priznata.

Na osnovu mundovog saoptenja za potrebe autanata, nasi gu-bici u oficirima su manji nego to smo pretpostavljali. Do juna 1943. gubili smo 45 oficira meseno. U tu brojku uraunati su poginuli, ra-njeni ili zarobljeni oficiri. Od juna 1943. gubimo sto pedeset oficira meseno. ak i poslednja brojka od 150 ne bi bila toliko velika, s obzirom na duinu naih frontova, kada bih bio siguran da su ovi podaci tani! No, ja ne mogu da verujem u tanost ovih brojki... Beleim u dnevniku jo jednu ispravnu Lerovu primedbu: sada se mnogo govori o austrijanstvu, no ono se tumai na potpuno pogrean nam. injenica je da Hitler kao dak enera nema predstavu o Austriji i njenim problemima. To isto vai i za Himlera. Kada se vratio sa odmora Zelhov mi je doneo drugi deo Zektove knjige. Poinjem da itam od 1923. godine. Veoma zanimljivo tivo. Pa ipak sam veoma razoaran piscem Rabenauom. On je povran kako u pisanju, tako I u ivotu. Nije u stanju da, prilikom opisa svog glav-nog junaka, ostane po strani, ve uvek mora da da neki svoj komentar. Uostalom, Zekt kao Prus ne poznaje stvarne nemake probleme. U ne-makoj otadbim, koja sada ukljuuje l Austriju, on ne vidi nita drugo nego uveanu Prusku. Knjiga je, naravno, pisana sa velikim obzi-rom prema nacistikom reimu. Pa ipak, iz njegove knjige provejava onaj duh koji mora da nas vodi u nove katastrofe. etvrtog januara 1944. otvorio sam dane Visoke kole Vrhovne komande Vermahta u Zagrebu. Tom prilikom sam odrao govor. Na otvaranju se pojavilo tridesetak profesora, kao i ostali radoznao svet. Stigli su i svi vaniji predstavnici Nemaca i Hrvata iz Zagreba, a medu njima ministar prosvete i nadbiskup Stepinac, hrvatski pravoslavni mitropolit, vladika Pop. Moj govor je bio zapaen. Nisam izbegavao da govorim i o nekim nepopularnim temama. Zamolili su me da govor predam u tampu. To neu da uradim jer sam u njemu naglasio da sam protiv rata... Petog januara 1944. ispratili smo mog zamenika, vojnog ataea frajherna Fon Brokdorfna, na njegov poslednji put do eleznike stani-ce, a zatim je vozom prebaen do porodine grobnice u Holtajnu. Rak plua napredovao je zauujuom brzinom. Umro je posle podne, 1. januara. Iza sebe je ostavio udovicu sa dvoje sasvim male dece. Bio je dobar, plemenit ovek... Danas je kod mene bio poznati profesor sudske medicine zagre-bakog univerziteta dr Miloslavi. U vreme Austrougarske monarhije sluio je kao vojni lekar. Njegova seanja u vezi s aferom Redl" inte-resantna su. On e o tome, naalost, da govori pred pripadnicima SS-a. Za mene je novost bila pria o poruniku Horinki. On je bio Redlov ljubavnik. Horinka je sluio u 5. konjikom puku, i to je radio samo iz interesa. Bio je zaljubljen u jednu devojku sa kojom se i verio. Odlu-io je da prekine vezu sa Redlom. To se dogodilo u hotelu Klomzer" jednog prepodneva, pre Redlove smrti. Kada je uo za Horinkovu odluku, rekao je: Ubiu se." Sledeeg dana Horinka je saznao za Red-lovo samoubistvo i pourio je da poseti Redlovog brata. Verovao je da je kriv za Redlovo samoubistvo jer je prekinuo ljubavnu vezu sa njim. Tako je javnost saznala za ovu homoseksualnu aferu. Miloslavi mi je priao neverovatne i vesele price o Hrvatima. Predsednik radnikog sindikata odrao je govor koji je prouzrokovao veliki skandal. U torn govoru on je optuio ozloglaenog ustau Leoni-dasa Griviia9 da je ukrao dve milijarde kuna. On je mafija velikog stila. Od ovih optubi Grivii se branio prilino mlako i neubedljivo. Svoj odgovor je poslao u pismenoj formi. U nemilost je takoe pao i dr Vranei, direktor poznatog sanatorijuma koji se nalazi na Panto-vaku. On vise nije profesor na zagrebakom univerzitetu. Izbaen je 24. decembra 1943. sa univerziteta pod optubom da se bavio korup-cijom, daje mason i komunista. Odmah po osnivanju NDH u njegovom sanatorijumu, u reiji marala Kvaternika, prireivane su obilne i ukusne veere. Kada su ustae preuzele vlast, sanatorijum je mnogima sluio kao mesto gde su mogli da se sklone. esti gosti sanatorijuma bili su Budak, Lorkovi i, naravno, Grivii sa kerkom Nonom koju je stari maral voleo. Karakteristina je bila Miloslavieva pria o ustakom zloinu u Sestinama. Tamo je ef poglavnikove telesne garde, ustaki major Ki-rin, u tri asa ujutro otkrio etvoricu navodnih komunista i ubio ih. Paveli, kome sam se ja obratio za objanjenje o celom sluaju, dva puta mi je umesto odgovora ponudio price koje su izgledale kao da su uzete iz knjige Hiljadu i jedna no". etvorica su streljani zato to su sirotog Kirina pokuali da namame u partizansku zasedu. Stvarno su ti ljudi bili odvedeni u umu, vezani za drvo, ranjeni u nogu,
Leonidas Grivii, trgovac iz Zagreba, Paveliev predratni prijatelj, 1945. pobegao je iz Zagreba u inostranstvo. (238) Ico-Ivan Kirin (Zdenci, 4. 6. 1911 - 12. 1. 1947), ef Pavelieve slube bezbednosti, od 1. 10. 1944. ef zagrebake policije, posle rata osuen na smrt i obeen.

mueni, a tek posle nekoliko asova i ubijeni. Jedan od ubijenih bio je saradnik dravnog sekretara za javne radove gospodina Bulia. Buli, koji je poznat kao narocito veliki nemaki prijatelj, poslao je venae svom saradniku na grob i zbog toga je bio otputen iz dravne slube. Kae je prvo izjavio da se nikako ne slae s tim da Buli izgubi slu-bu. I ja sam protestovao. Kae je kasnije kod poglavnika ipak popustio i nije se vise zalagao za Bulia. Profesoru Miloslaviu je uvee, posle ubistva, dostavljen jedan od etiri lea, koji je od batina bio potpuno plav i pun krvavih masnica. Miloslavi je bio umoran i svom pomo-niku je rekao da e sutra raditi na seciranju. Sledeeg dana pomocnik mu je, vidno zbunjen, saoptio da su stigla estorica ustaa i uzela le. Nisu ga vratili. Za odmazdu, zbog dizanja u vazduh skladita municije u Sesveta-ma, vlada je naredila da se na ulazu u gradjavno obesi esnaest komu-nista. Vecina su bili intelektualci. Trebalo je zapravo obesiti osamna-est. Sedamnaesti po redu, neki Kovaevi, kada je doao na red za veanje, izgubio je svest. Istovremeno je u blizini dolo do pukaranja, pa je to spreilo ustae da nastave sa veanjem. Preostala dvojica (Ko-vaevi se u meduvremenu po vratio) iskoristila su pucnjavu i pobegla. Ustae nisu uspele da ih uhvate. Po gradu su se irile glasine da su, navodno, Nemci zahtevali ovo veanje. Mi sa tim stranim dogaajem nemamo nikakve veze i za to smo doznali tek kada su jadni ljudi ve visili na banderama. Najzad sam reio da itavu stvar objavim u ne-makim novinama u Zagrebu, gde sam objasnio da akcija veanja ljudi u Sesvetama nema veze sa nama, i da je sprovedena odmazda bila nezakonita... Sutra je Geringov roendan. Iz Beograda sam doznao da e na ro-dendan, naravno, doi i Nojhauzen. Njegov avion e biti pun poklona za Hermana Geringa. Nojhauzen je pre nekoliko meseci postavljen u Beogradu za privrednog savetnika i efa uprave. On uiva naroito Geringovo poverenje i zatitu. O Geringovim pljakakim akcijama Nojhauzen verovatno mnogo zna. Banat je jedan od najbogatijih evropskih krajeva i on je direktno pod kontrolom Hermana Geringa i njegovog etvorogodinjeg privrednog plana". Svom vernom Nojhauzenu Gering je dodatno darovao" velike zemljine posede i tu je Nojhauzen naloio da se za njega izgradi pravi dvorac! Niko u dravi ne moe da dobije dozvolu za upotrebu cementa, a Nojhauzen ju je dobio. Nisam mogao da se suzdrim a da ne kaem Kronholcu dok smo komentarisali taj sluaj: Napraviti dvorac u Banatu? Vidi se da je Nojhauzen lo politiar." Poglavnik je 10. januara 1944. organizovao vise prijema. Oko podne je doao red i na mene. Pojavio sam se sa grupom oficira Vermahta. Odrao sam govor koji je bio sasvim dobar. Po podne su kod Pavelia dole diplomate. Kae je igrao ulogu doajena diplomatskog kora. Maarski diplomata Maroi pojavio se u raskonoj, plemikoj uniformi. Kasnije je priredena ajanka u letnjikovcu, pored bolnice Rebro". Ja sam se zadrao u duem razgovoru sa biskupom Markoneom. On se alio na papin veoma teak poloaj. Optuio je Britance da u Evropi nameravaju da ukinu sve kraljevine. Za italijanskog filo-zofa Benedeta Kroea tvrdi da je jedan nemoralan, nestabilan fantazer. U drugoj nedelji januara u prvi plan interesa javnosti dospela je hrvatska unutranja politika. Tako je 9. januara 1944. potpukovnik Babic, zajedno sa enom, otputovao sa zagrebakog aerodroma u nepozna-tom pravcu. Avion je pripadao hrvatskom vojnom ministru, a mai-nom je upravljao najpouzdaniji pilot hrvatskog ratnog vazduhoplovstva". Babi je bio jedan od najboljih, a istovremeno i najkontroverz-nijih oficira hrvatske vojske. Politiki je bio blizak Hrvatskoj seljakoj stranci. Pre rata je sluio u Jugoslovenskoj kraljevskoj armiji, a tokom putovanja na ruski front Kvaterniku je sluio kao adutant. Kasnije se borio u hrvatskoj dobrovoljakoj jedinici protiv Rusije. Kada se vratio sa Istonog fronta, sve je vise bio upleten u hrvatsku politiku. Priznao je daje dobar Hrvat. Moda on to i jeste. Istovremeno se pokazao kao smrtni neprijatelj hrvatskog reima. Da li se on osea i Jugoslovenom, to se ne zna. Njegove izjave su ponekad takve da bi, naalost, moglo da izgleda kao daje Jugosloven. Zaposlio sam ga pre nekoliko nedelja u svom birou, a malo kasnije je preao da radi za Jupea. On je veoma rano poeo da pati od manije gonjenja. Osecao je kao da ga progone zbog politike. Verovatno je za to imao i stvarnih razloga. esto je mo-Ho da ga povedemo u Nemaku. Mi bismo mu izlazili u susret, a onda b' iznenada povlaio molbu. Znao je da svake noi spava u drugom krevetu. esto je znao da kae kako e morati
Uporedi: KA, B/800, br. 168, Babievo pismo upueno Kislingu iz mesta Te-remolinos, 18. 12. 1961: Nekim ljudima iz Seljake stranke 1943. polo je za rukom da uspostave vezu sa Londonom. Od Engleske su traili dozvolu da mogu da poalju nekoliko domobranskih oficira radi dogovora o saradnji hrvatskih do-mobrana i saveznika, a da zato imaju podrku hrvatskih politiara. Mi smo misli-li da moemo obezbediti pomo saveznika u suzbijanju Titove premoi. Tako sam ja izabran iz jednog ireg kruga domobranskih oficira da vodim razgovore sa saveznicima. Ja sam 9. januara 1944. uspeo da jednim hrvatskim avionom sletim na aerodrom Bari. Moja misija, medutim, nije postigla nikakav uspeh. Kod Bri-tanaca nismo naili ni na kakvo razumevanje. Posle razgovora, koji su trajali dva i po meseca, morao sam da izaberem: da se prikljuim ili Titu ili Mihailoviu, ili da stupim u slubu engleske propagande. Sve sam ove predloge odbio, pa su me Englezi do kraja rata otpremili u jedno mesto gde sam imao ogranieno pravo kretanja..." (239)

da nestane iz Hrvatske kako bi spasao goli ivot. Sada je to i uradio. Ta stvar nije prijatna ni za nas Nemce. Neposredni povod Babievog bekstva bez sumnje je njegova manija gonjenja. Politike posledice ovog ina tek e se po-kazati.11 Pored Babievog bekstva posvetiu malo vremena i poveanoj te-roristikoj aktivnosti u Hrvatskoj. Glavni nosilac terorizma u Hrvatskoj jeste, nesumnjivo, sam poglavnik. U kasno leto 1943. izvren je atentat na Prpia, efa generaltaba hrvatske vojske. Kada je Prpi uvee, posle posla, stigao kui, napala su ga dvojica nepoznatih ljudi. Prpi, koji inae nije posebno hrabar, pruio je otpor. Atentatori su pokuali da pobegnu, ali su bili uhvaeni. Oni sigurno pripadaju troj-kama", iji je ef ustaki pukovnik" Hereni. On je jedan od najzlo-udnijih od ustakih pukovnika". U blizini mesta atentata viden je njegov auto. im su uhapena ova dvojica napadaa, Hereni je odmah stigao u policiju kako bi mogao nasamo da razgovara s njima. Ja sam na sve ovo upozorio, pa ipak je sudski proces protiv njih bio obi-na farsa. Sud se veoma revnosno trudio da se ne dozna ko stoji iza atentata na Prpia. Ovome je pomogla i injenica da je ef trojke mogao na vreme da pobegne. Hereni uopte nije ni pozvan na infor-mativan razgovor, premda sam ja to zahtevao. Jedan od atentatora osuen je na osam godina zatvora jer nije punoletan. Drugi boluje od sifilisa, a ranjen je tokom akcije hapenja, pa je njegovo stanje lose, i on uopte nije sasluan. Uspeo sam da se dokopam sveske koja je pripadala jednom od optuenih. Mi smo je preko noi fotografisali, pa smo tako imali njenu kopiju. Saznali smo, naime, na vreme da je poglavnik sledeeg dana naredio da se sveska, kao dokazni materijal, uniti. Svesku mi je dotu-rila jedna poverljiva osoba. U njoj nije bilo nita naroito zanimljivo, sem liste ljudi za odstrel. Na prvom mestu stajalo je prezime Prpi, a na drugom Babi. Poetkom oktobra 1943. pronela se vest daje uhapen uveni tero-rista Tomi, od koga su mnogi strepeli, i da e on verovatno biti osuden na smrt. Pitao sam Lorkovia za pozadinu ovog hapenja. On mi nije dao jasan odgovor, samo je kazao da je u pitanju zavera". U stvarnosti je Tomi spremao atentat na Lorkovia. Trojka je ve pri-mila zadatak i krenula u akciju da ga presretne pred njegovim biroom. Atentat, medutim, nije izvren. Tomi tvrdi da tu no nije mogao oka da sklopi, te da se predomislio. Hereni opet kae da je on spasao Lorkovia jer je na vreme otkrio da se sprema atentat. Tomi, na kraju, ipak nije obeen, ve je zajedno sa Hereniem napustio Hrvatsku i nastanio se u Budimpeti, u hotelu Ric". Tu je vodio nemiran, ali zato prijatan ivot. Sada, oko Boia, obojica su se vratila u Hrvatsku. To-mi se vratio jer ga je maarska vlada proterala, a Hereni izgleda da se vratio dobrovoljno. Posle Herenievog uea u atentatu na Prpia ja sam izjavio da nemaki Vermaht odbija da saraduje sa tim teroristom. U decembru su na moj radni sto stigli dokumenti koji se bave do-gaajima iz estina i Sesveta. O tome sam ve neto govorio u svom dnevniku. Dr Pebst12 mi je saoptio da je naa izjava u vezi s drugim sluajem teroristikog akta, dakle onim iz Sesveta, u zainteresovanim bekim krugovima izazvala veliko interesovanje. Prebst takoe veruje da ponovno rasplamsavanje ustakog terora treba da se u najveoj
Hermann Proebst (Minhen, 25. 2. 1904 - 15. 7. 1970, Minhen), studirao istoriju na univerzitetima u Minhenu, Kelnu i Berlinu, a i u Engleskoj i Americi. Od 1929. jedan od vodeih ljudi na nemakom dravnom radiju, 1936. iz politikih razloga otputen iz slube, od 1938. preselio se u Jugoslaviju, 1939. izdava lista Neue Ordnung" (Novi poredak"), iz Zagreba, 1946. glavni urednik za spoljnu politiku lista Rajnie cajtung", 1947. ef za tampu u bavarskoj dravnoj kance-lariji, 1949. zamenik glavnog urednika Zidoje cajtunga", 20. 5. 1960. glavni urednik tog lista. Autor nekoliko knjiga

meri pripie uticaju poznatog makedonskog profesora terorizma Vance Mihajlova.13 Njegove usluge koristili su poglavnik i njegova klika jo pri ubistvu kralja Aleksandra u Marselju. Mihajlov, jedan obrazovan 1 bezobziran Bugarin, koji je terorizam unapredio na stepen nauke, ivi u Zagrebu u jednoj vili na Tukancu (dakle, nedaleko od moje vile). Mihajlov se vozi jednim lepim automobilom koji mu je hrvatska dra-va stavila na raspolaganje. On pripada, premda to javno ne pokazuje, najintimnijem krugu Pavelievih prijatelja. Trenutno se nalazi u Berlinu. Nemaka rauna s njim da vodi teroristike akcije iza leda nepri-jatelja, i to u sluaju da neprijatelji prodru na Balkan. Sve su ovo neverovatne, velianstvene veze! Odnosi izmedu nas i Hrvata su se, u meduvremenu, mnogo po-gorali. Za ovo pogoranje odgovorni smo i mi jer su neke albe Hrvata opravdane. injenica je da Hrvati samostalno ne raspolau nijednim bataljonom. Oni su samo pasivni posmatrai Rendulieve strategije, koji se povukao iz nekoliko mesta. Osam dana kasnije Rendulic je ta mesta povratio, ali ih je, istovremeno, pretvorio u ruevine. No, za slu-aj o kome sada priam nije odgovoran Renduli i njegova pogrena strategija, ve javaluk XV brdskog korpusa. Njima je, naime, veoma jasno i precizno tri puta javljeno da se partizani spremaju da oko Nove godine napadnu Banjaluku. Istina, kada su se pojavili nemaki tenko-vi,
13

14

Vano Mihajlov (1897 - ?), oko 1928. postao je voa VMRO. Nastojao je da stvori veliku Makedoniju uz pomo teroristikih metoda. Uestvovao je u atentatu na kralja Aleksandra Karaordevia u Marselju. Napisao je i dve knjige. (240) Nikolas Benckiser, Es war viel schwerer. Der Weg Kroatiens" (Bilo je mnogo tee. Kurs Hrvatske"), u: Das Reich, 5. 12. 1943, drugi lanak objavljen je u Volkischer Beobachter" od 9. 12. 1943.

partizani su odmah napustili grad, ali su za kratko vreme uspeli dosta ga da unite. Pre nekoliko dana kozaci su, posto su silovali sve ene u mestu, iznenada napustili Glinu. Ovo mesto jo nikada nije bilo u rukama partizana. Svi nasi pokuaji da ih vratimo u Glinu propali su. Velika zabrinutost vlada u odgovornim krugovima hrvatske vlade jer se naa vojska i Herman Nojbaher udvaraju Nediu i Srbima. Ovome valja dodati i prilino neodgovorne lanke koji su nedavno objav-ljeni u listu Felkier Beobahter", a autor je Ronenberger, zatim Ben-kizerov14 tekst u Rajhu". im je objavljen, taj broj je ak povuen iz prodaje. Jedan prilog objavljen je i u novinama tirmer", koji obraduje marseljski atentat i gde se o poglavniku ne govori sa mnogo sim-patija. Svako ko se bavi ovim prostorom neizbeno se suoava sa pita-njem jugoslovenstva... ak i najbolji Hrvati u dubini svog srca uvek su bili i Jugosloveni. To se odnosi na najvei broj Hrvata i danas. Kada se, medutim, spustimo na tlo praktine politike, tada dolazi do ne-slaganja. Srbi, na primer, smatraju da Bosna i Srem pripadaju Srbiji. S druge strane, Hrvati ne ele ni da uju da se Srbima daju bilo kakvi teritorijalni ustupci. Ovo se ak odnosi na Koutia i Andresa. Ko e u budunosti ovde, na Balkanu, da im bude sudija i andar? Bojim se sovjetska Rusija... Dana 14. januara 1944. vodio sam dui razgovor s poglavnikom. Pozdravio sam ga tako da sam odmah poeo sa sluajem Babi". Kazao sam da sam zbog tog sluaja dospeo u nezavidan poloaj. Izrazio sam elju da ujem Pavelievo miljenje o pukovniku Mraku15 koji je Babiu stavio na raspolaganje avion kojim je on onda prebegao neprijatelju. On se sada nalazi u zatvoru. Mrak je, inae, ustaa prvoborac. Paveli je ovo poslednje osporio i rekao da se Mrak ne ubraja u usta-ku elitu, a zatim dodao da namerava da odredeni broj hrvatskih oficira, koje on naziva crnim kabinetom", uskoro penzionie. Ja sam posle toga izjavio kako ne zahtevam nita drugo ve da se ceo sluaj to pre okona kako se oko njega ne bi digla praina. U sebi sam se pitao kako e na kraju da zavre ovi domobrani. Sa Paveliem sam razgovarao skoro jedan i po sat. alio sam se na ustaki teror koji se neprestano ponavlja. On mi je odgovorio da to nije istina. Pitajte Lorkovia. On e da vam potvrdi istinitost moje tvrdnje", rekao mi je. Pre nekoliko dana Lorkovi mi je tvrdio suprotno. Primetio sam da bih bio srean kada bih makar jednom mogao da ujem neto dobro o ustaama. I pored moje dobre volje, ovo mi nije polo za rukom. U Hrvatskoj cene njihovu borbenu silu, ali ih se boje. I ovo Paveli nije hteo da prizna. Rekao sam da me smatraju neprijateljem ustaa, a ja to nisam. No, istina je da mislim daje ustaka politika u poslednje dve godine pro-maena, a naroito se to odnosi na srpski problem. Pitanje srpske manjine hteli su da ree tako da ih prosto pobiju. Veoma udno, ali na
Mrak 1942/1943. ustaki pukovnik i komandant 5. hrvatske brdske brigade. Ili: Ivan Mrak, roden oko 1900, hrvatski vazduhoplovni pukovnik, predsednik vojnog suda u Bosni, uhapen u Zagrebu, obeen posle 1945.

ovom mestu on mi nije rekao nita znaajno ve je samo izjavio da su za to krivi ustaki stoernici16 koji pripadaju militantnim jedinicama. Na kraju naeg razgovora Paveli je kazao da od svih balkanskih naroda ipak samo Hrvati vole Nemce. Odgovorio sam da ni to nije istina. Naprotiv, nas mrze i u Hrvatskoj. Moda je to malo preterano, ali u svakom sluaju, mi nismo mnogo omiljeni. Ovo se odnosi i na ustake krugove. On nije u potpunosti opovrgao moje miljenje, ali je pokuao da moj sud ublai. Naroito sam naglasio da sve to u Hrvatskoj nije dobro pokuava da se prebaci na Nemce. Ispada da smo mi za sve krivi. Kao primer spomenuo sam veanje u Sesvetama i glasine koje su se irile u vezi s tim dogaajem. Nisam mu rekao jednu stvar za koju sam jue uo. Pre nekoliko dana odran je sastanak ministarskog sa-veta Hrvatske. Hrvatski ministar spoljnih poslova Peri je torn prilikom izjavio da e od sada on malo drugaije da razgovara sa Nemcima: Ta, Nemci su u poslednjih dvanaest meseci bili prisiljeni, usled ruske ofanzive, da se povuku punih osam stotina kilometara." Ovo je njegova neuvena, drska reenica, i on sa zluradou gleda na na te-ak poloaj na ruskom frontu. Dana 15. januara 1944, pre podne, posetio me je Lorkovi i izne-nadio informacijom o tome da hrvatske vlasti noas nameravaju da u Zagrebu sprovedu raciju koja bi trebalo da traje do sutranjeg prepod-neva. Nikome nee biti dozvoljeno da posle jedanaest uvee napusti svoj stan. Formirano je oko osam hiljada patrola i one e pretresati sve kue, osim onih u kojima stanuju Nemci. U raciji e pomoi nemaka vojna policija i SS policija komandanta Kamerhofera. Sve treba da ostane u najstrooj tajnosti. No, Hrvati su vec pre mene znali za ovo. Nekako su doznali, ili predosetili. Uvee je u policijskom klubu kod Kamerhofera priredena sveana. veera u cast obergrupenfirera Lorenca. On je pre podne stigao u Zagreb. Bilo je etrdeset gostiju, a izbor predjela: unke, salame, sardine, jaja. A posle toga: supa od jetre sa testeninom, pirinac, uran, trudla od jabuka, sir, maslac, voce, predivna, ista crna kafa, pivo, vino. Jednom recju, sve to oveku srce poeli. Moe slobodno da se kae kako nema ta da se prebaci ovim predstavnicima
(241)

16

Ustaki inovi koji odgovaraju rangu kapetana.

nacionalsocijalistike stranke u pogledu stila i naina ivota. S druge strane, ljudi koji ive u mom malom domainstvu, pa i ja, ve nedeljama nisu videli komad maslaca. ak i nae poslanstvo oskudeva u hrani. Bilo bi dovoljno da su se gosti posluila predjelom, supom i glavnim jelom. Tokom veere Kae se ponaao savreno i simpatino glupo, a samo ga je Lorenc u tome prevaziao. Kako je strano to su ti ljudi no-sioci ideje nove Evrope. Lorenc se razbrbljao ve tokom veere. Citi-rao je Bremzovu17 knjigu Ni car, ni kralj". Zatim je postavljao tako glupa pitanja, da sam prestao da ga sluam. Razgovor je bio bolji posle veere kada smo preli na crnu kafu. Stigli smo na temu kozakih silo-vanja. Lorenc je izjavio da su kozaci u pravu jer mi, eto, ratujemo ve petu godinu, pa tu onda vojnik moe da radi ta poeli. Dodao je, verovatno u ali, da je i on tokom ovog rata silovao ene. Pri torn je upotrebljavao nemako-pruske sone, prostake, seksualne izraze koje nisam mogao potpuno da razumem, ali sam mogao da naslutim njiho-vo pravo znaenje. Ispriao je slavnu priu o majoru gleeru" koji nije hteo da ponovo napuni municiju". Ova ala izazvala je provalu smeha. Naroito se glasno smejao Kae, a to jo nikada nisam doiveo kod ovog poput sante leda hladnog tipa. No, uskoro sam se sa njim ponovo sukobio. Priao je ponosno o tome kako je sino bio kod poglav-nika, pored bolnice Rebro". Tom prilikom Paveli je prvo njemu is-priao, i to pre nego hrvatskom ministru unutranjih dela, o planiranoj raciji. Poglavnik je puna etiri sata, jue posle podne, sedeo sa Prebe-kom i Kirinom kako bi razradili sve pojedinosti u vezi s torn akcijom. Ja sam se javio za re i kazao: To je zaista pravi zadatak za jednog efa drave!" Kada je spomenuo ime ubice Kirina koji je, kao to je poznato, ef tajne policije Pavelieve garde, krv mi se uzburkala, a jezik razvezao. Podsetio sam prisutne na to da je Kirin odgovoran za ubijanje ljudi u Sestinama. Kae je na ovo odgovorio jednom zlobnom primedbom protiv mene i verovao da ce time ova tema biti okonana. No, ja se nisam predavao, ve sam dodao kako me je lino poglavnik u sluaju estinskih zloina tri puta slagao. Kae je divno" odgovorio: Oko takvih stvari ne postavljaju se pitanja. U politici samo ivi ljudi Jgraju neku ulogu, a ne mrtvi!" Drugom prilikom ovaj mudar" ovek je izjavio: U politici su bitne samo injenice", a pri tome je Kae miBruno Brehms, roman trilogija: Apis und Este'\1931;, Das war das Ende", 1932; Weder Kaiser moch Konig", 1933.

slio na ustake svinjarije. Kae nije pristao da se podrobnije raspravlja o sluaju estine i o leu koji je ukraden sa univerziteta. U vezi s raspoloenjem u Zagrebu spomenucu samo ovo: 15. januara 1944, pre podne, odran je skup hrvatskih dravnih inovnika. Pri torn je neko skrenuo panju da ce Radio Zagreb veceras javiti jednu vanu informaciju. Ovde se mislilo na najavu predstojece racije. Svi prisutni su, medutim, sa velikom sigurnou pomislili daje u pitanju vest - o bezuslovnoj kapitulaciji Nemake... Bojim se da e se iznad nas uskoro spustiti tama! Danas je 16. januar 1944. Pre ruka smo se sastali kod Kaea, a poasni gost bio je obergrupenfirer Lorenc. Razgovarao sam sa hrvatskim ministrom spoljnih poslova Periem o politikoj situaciji. Kazao je da je Sofija prilikom poslednjeg vazdunog napada doivela velike gubitke, te su Bugari veoma besni na Amerikance i Engleze. Glavni razlog ovog teroristikog bombardovanja Bugarske lei u sledeem. Turska je u razgovoru sa Angloamerikancima izjavila da nee da ude u rat sve dok London i Vaington ne unite bugarske aerodrome. Peri mi je takoe saoptio da Sofija ne rauna sa tako skorim napadom neprijatelja na Balkan, odnosno na prostor Jadranskog mora. Pitao sam ga ta e Hrvatska da radi. On se malo zamislio, a onda rekao da sve zavisi od toga ko ume vetije da postupa sa narodom. Razgovor, naalost, nije mogao da se nastavi jer nam se pridruio Kae. Kada sam se vratio ku-i, bio sam prilino potiten. Ovo oseanje bilo je pojaano Varlimon-tovim iznenadnim sutranjim dolaskom kod mene na razgovor, premda je svoju posetu Balkanu planirao tek za poetak februara. Mene lino njegova poseta raduje, ali onda oznaava i to da se ovom prostoru pribliava burno vreme. Ako me predoseaj ne vara, moj boravak u lepom Zagrebu bie kroz nekoliko nedelja okonan. Ova injenica me alosti. Ne elim jo da razmiljam o danu svog odlaska i nainu na koji u na kraju da budem ispracen iz Zagreba. Da li e se ponoviti 1918. Da, samo to e ovaj rat da se okona neuporedivo gore po mene, i to kako u materi-jalnom smislu, tako i u pogledu moje line sudbine! Pre nekoliko dana zamolio sam jednog prijatelja, vojnog lekara, da mi nabavi otrov koji deluje brzo i sigurno. Ja se nikako ne ubrajam u kandidate za samoubistvo. Hteo bih da jo mnogo toga napiem pre nego to se rastanem od ovog sveta. No, moda u ipak pre vremena morati da napustim ovaj svet kako bih izbegao jo stranije stvari. Dok sam tako razmiljao o ovim stvarima, kao iz nekog sna, pro-budila me je Lorencova poseta. Prvo sam govorio o madarskom drutvu. Mogao sam bez tekoa Lorencu da olakam posao time to bih svoje mesto prepustio ambasadoru Makenzenu. S druge strane,
(242)

Blauhut je nagovestio da bi Masenbah bio poeljan kandidat za mog naslednika. Lorenc, medutim, nije zagrizao mamac, ve me je, suprot-no mom oekivanju, zamolio da mu predloim ime nekoga ko bi mogao da bude potpredsednik Nemako-maarskog drutva. Nije mi palo na pamet nijedno ime. Posle uobiajenih optih pitanja preao sam na temu Ribentrop". Posle poetnog oklevanja iz usta mog gosta potekao je mlaz mrnje koji se dugo kupio u njegovom srcu. Ja sam, naalost, razumeo samo jednu etvrtinu od onoga to mi je on priao i usput psovao. Njegov nemako-pruski dijalekt za mene je teko razumljiv. Sloio se sa mnom daje Ribentrop u Engleskoj mnogo toga pokvario. Priao je kako se Ribentrop ponaa oholo prema svojim saradnicima. Hevel je jednostavno odbio da sa Vajcekerom krene na novu slubu jer se sa Ribentropom ne razume. Spici19 narocito mrzi Ribentropa. On je divan mlad ovek, sin bekog ortopeda. Dugo je radio sa Ribentropom i tako ga dobro oponaa da bi mogao da nastupi sa torn ulogom u cirku-su. Sa ambasadorima postupa bedno. Trojica nemakih ambasadora koji su sluili u Junoj Americi ne samo da nisu bill predstavljeni fire-ru, vec ni Ribentrop nije hteo da ih primi. Valja spomenuti da on pose-duje najnii in ako se posmatra SS hijerarhija. A Ribentropa je na tako visok poloaj doveo niko drugi do Rudolf Hes lino. Himler mu je tu pomogao, a sada se zbog toga kaje. Zbog toga je u partiji dolo do velike svade koja je tokom vremena nekako zaleena. Ribentrop i Lorenc su, naravno, na ti" i ovaj zna da ponekad otvoreno kae Ribentropu svoje miljenje i da ga kritikuje ako je u pravu. Bio mi je komandant brigade general-major SS Oberkamp, i kod mene se odjavio kao zapovednik SS-divizije Princ Eugen", sa kojom je od leta 1943. On se nije dobro slagao sa svojim komandantom korpusa Flepsom koji u njemu nije video efa" divizije nego samo nekog njegovog trgovakog predstavnika". Oberkamp je takoe veoma nezadovoljan kako mi vodimo rat u istonoj Bosni. Ovde je sigurno u pravu. On mi je potvrdio da su Rendulievi izvetaji, koji govore o us-penim vojnim operacijama, netani. Renduli od trupa zahteva nepre-stani pokret, a time
Theodor Massenbach (roden u Pitenu, severna Austrija 25. 11. 1905 - 16. 7. 1977), doktor filozofije na univerzitetu u Hajdelbergu, od 1941. radi u nemakoj ambasadi u Zagrebu, 1942. na slubi u nemakoj ambasadi u Sofiji, posle 1945. radio u austrijskom ministarstvu spoljnih poslova. Reinhard Spitzy, roden u Gracu 11.2. 1912, od 1931. do 1936. studira u Parizu, od novembra 1936. privatni Ribentropov sekretar, 1941. uestvovao kao vojnik u napadu na Rusiju, 1942/1944. predstavnik vojne fabrike koda" u Madridu, SS-hauptturmfirer. Napisao svoja seanja: So haben wir das Reich verspielt, Minhen 1986.

one gube borbenu snagu. Tako njegova divizija zapravo uopte nije sposobna da ratuje i zato bi trebalo da se poalje na tromesecni manevar. On se zalae za okupacioni sistem. Po pitanju odmazde Oberkamp je odgovorio daje on protiv, to verovatno ne od-govara istini. Fleps je vatreni zagovornik odmazde. Ovo je zaista ta-no. Oberkamp ne voli ustae. A ko ih voli?! Borbe za Split nisu bile lake. Oko dvadeset hiljada Italijana je u Splitu moralo da kapitulira, a medu njima pet stotina oficira i tri generala. Hitler je naredio da svi italijanski oficiri moraju da se streljaju jer su vodili pobunu. Oberkamp je ispitao sve italijanske oficire i zadovoljio se streljanjem 47 italijanskih oficira medu kojima su bila i tri generala. Najvei deo njih drao se dobro i muki prilikom streljanja. Streljani oficiri sahranjeni su ispod jedne stene koja je specijalno za tu priliku bila minirana kako leeve niko vise nikada ne bi mogao da nade". Jedino su tri generala sahranjena na groblju. Svako je dobio svoju raku. Sve je tako uasno kao da se nalazi u najtamnijem dobu srednjeg veka. Pre nekoliko dana sam uo da je due naredio da se ubije otac dece koja su njegovi unuci. Posle ovoga ovek vise nema emu da se udi. Jedne novine su na drugoj strani objavile presudu o tome da su u Aliru francuske degolistike vlasti naredile da se ubiju estorica mla-dia koji su stajali na elu jedne omladinske organizacije. Njihov greh sastojao se u tome to su bili verni Petenu (Petain)! Ovaj svet je zaista jedna savrena ludnica. Jo neto u vezi s procesom protiv ana. U septembru 1943. Ka-valero, bivi ef italijanskog generalstaba, izvrio je samoubistvo. Na-e novine su pisale daje on to uradio jer je bio razoaran Badoljovom izdajom. Sada saznajemo, razume se, iz istih listova daje i sam Kava-lero uestvovao u Badoljovoj izdaji. Nadene su njegove beleke koje govore o njegovom delovanju, kao i delovanju njegovih prijatelja. Ovo slui kao dokazni materijal protiv Cana i Badolja da su bili iz-dajnici sa kojima je Kavalero prisno saradivao. Kavalero je smatran za naroito velikog prijatelja Nemaeke. Jednom je posetio i Zagreb. Ne znam da li sam to ubeleio u ovu svoju svesku. Perevi i ja smo nali veliku slinost, i po izgledu i po tem-peramentu, sa pokojnim lekarom. Sa mnom je bio veoma prijatan. On je, naravno, itao moje knjige. Govorio je odlino nemaki i ponosno je
(243)

nosio nemako odlikovanje vitekog krsta". Boe moj, pa ta su kazali Fridrih Veliki" i Bizmark kada je u pitanju trajnost savez-nitva?! Sada se esto govori o austrijskom cam Karlu. Ljudi podseaju na to kako je izgledala njegova izdaja" i ovo uporeuju sa sadanjom italijanskom izdajom. Govori se o austrijskoj izdaji od 28. oktobra 1918. No, ako paljivo i savesno pratimo hronologiju dogadaja, onda vidimo daje prvo izdao nemaki car Vilhelm koji je zatim u dirljivom tonu zamolio austrijskog cara Karla da stane na elo nemako-austrij-skih trupa. No, Vilhelm je to uradio veoma nespretno, a toga sam se i ja bojao. A i Kramon ree daje pad nemaeke carske dinastije olakao put bogatom austrijskom gradanskom sloju da preuzme vlast u Austriji. Uostalom, Francuzi, Amerikanci i Englezi ponaali su se prema Austriji posle 1918. jednako glupo kao to se Anglosaksonci sada odnose prema Italiji. A tako e verovatno uskoro opet da se ponaaju i prema nama! Pre nekoliko dana za rukom sam Lorencu rekao da je politiki poloaj tokom Prvog svetskog rata daleko bolje procenio austrijski car Karl nego Ludendorf. Kada sam ovo izgovorio, Nemci su me samo gledali. Nedavno sam u naoj tampi itao da se ve prave planovi o tome kako e Berlin da izgleda kada se okona rat. Bie to divan grad sa deset miliona stanovnika. U njemu e biti mnogo zelenila i porodinih kua, a manje oblakodera. Izgradie se jedna prostrana avenija koja treba da preseca grad iz pravca severa ka jugu i u njoj e se nalaziti najraskonije prodavnice na svetu. Proirie reku pre tako da e biti tri puta ira nego to je danas. Ve je sada pod vodstvom arhitekte pera zaposleno sto pedeset arhitekata koji razraduju taj plan. Izgrad-nja Berlina trajae najvie sedam godina i stajae nekoliko milijardi maraka. Ostavimo po strani pitanje o tome da li treba da prestanemo da gradimo velike gradove jer oni prouzrokuju mnoge bolesti. Ovde se postavlja jedno veliko istorijsko pitanje: da li Berlin zaista mora da ostane glavni grad Nemake? Sve ovo, naravno, pod uslovom da se ovaj rat zavri povoljno po nas. Verujem da bi valjalo da u torn sluaju izaberemo jedan drugi glavni grad: Frankfurt ili Nirnberg. Be ne dolazi u obzir jer je geografski smeten suvie na jugoistoku. Sve drugo uslove, razume se, Bee najbolje ispunjava. Prusima i Berlinu pripada zaslueno mesto u nemakoj istoriji. No, posle 1918. njihovo vreme je isteklo... Sedamnaesti januar 1944. Danas je esta godinjica smrti moje maj-ke. Meni izgleda kao da je proteklo dvadeset godina, pa i vise. Tako mi beskrajno daleko izgledaju ti dani, jer se u svetu u poslednjih est godina toliko toga dogodi!o. Bio sam toliko zauzet razmiljanjem o svojoj majci i njenoj smrti da sam zaboravio da kaem da je 17. januara 1944. kod mene bio Varlimont, zamenik efa vodeeg taba Vermahta. On se ovde pojavio iznenada, a stigao je preko Minhena. Cilj njegovog puta jeste Sofija gde ga je pozvao bugarski vojni mini-star. Oevidno je u pitanju SOS poziv iz Sofije. Varlimont je doputo-vao u Zagreb samo zbog mene. Smestio sam ga u svoju kuu. Anica se lepo brine o njemu. Uvee smo bili kod poglavnika, na Rebru". Pri-sutni su bili Peric, sa svojom suprugom i kerkom, Lorkovi, Kae, Zelhov, Prebeg, Mecger i ja. Posle veere Paveli nas je ponudio crnom kafom. Lorkovi je bio nametljiv i dosaivao je jadnom Varlimontu sa bezbroj pitanja. Uvek isti, bolni problemi. Varlimont i ja smo proveli mnogo asova razgovarajui u etiri oka. Prvo smo, prirodno, dotakli Balkan. Varlimont bugarsko-tursku situaciju posmatra sa prilinom zabrinutou. Pritisak na Tursku je uasno veliki. itam prvih nekoliko reenica Lerovog pisma koje je, kao i uvek, prijateljsko i duhovito. Napisao ga je pre odlaska iz Beograda. On se hitno vraa u Solun jer je naa sluba javila da se na Me-diteranu, kod egipatske obale, koncentrie velika flota neprijatelj ski h brodova. Stanje je veoma ozbiljno. Teko je kazati u kojoj meri e ove stvari uticati na Hrvatsku. Bosanski muslimani e biti nemirniji, iako poglavnik tvrdi suprotno. Poetkom februara iz Nojhamera u Bosnu stie bosanskohercegovaka 13. dobrovoljaka SS divizija (hrvatska). Varlimont za sada ne rauna na neprijateljsku invaziju u Dalmaciji. U prilog ovoj tvrdnji on je naveo nekoliko ubedljivih argumenata. Zbog te injenice on neprestano ponavlja da e iz Hrvatske morati da povuku sve nemake bataljone sem onih koji su neophodni. Posle toga smo raspravljali o Rendulievom nainu ratovanja. Mi smo se zapravo sloili daje on doiveo neuspeh, ali je zato unitio moral naih trupa. Varlimontu sam kazao da divizija treba dva ili tri meseca da se odmori u nekom mestu u Nemakoj gde moe da se veba sa vojnicima. On me je samo samilosno pogledao i nasmejao se. Istovremeno, mi ne znamo kako i ta valja da se preduzme na vojnom planu. Kada se sve jasno sagleda, mi uopte nemamo snage da vodimo rat. Varlimont je rekao da treba da pridobijemo Hrvate kako bi ozbiljno saradivali s nama. Nisam propustio da ga obavestim o stvarnom stanju u Hrvatskoj. Ponovo sam mu skrenuo panju na to da smo u stanju da se nekako nosimo i da drimo situaciju pod kontrolom. Stigne li nekoliko hiljada Amerikanaca i Engleza u Dalmaciju, u torn sluaju imaemo sasvim novu situaciju. Varlimont ne voli da uje ovakve stvari. Zato sam ose-ao daje potrebno da mu to jo jednom kaem. Sloio se sa mnom da teoretski nije nemoguce da se potrudimo da u
(244)

Hrvatskoj dode do ume-renih politikih promena i reenja. Istovremeno, Varlimont me je upo-zorio da ove promene praktino nije mogue izvriti dok nau politiku vodi Ribentrop, a Vrhovna komanda Vermahta ga voli toliko koliko ga i ja, Glez, volim. Priao sam mu neto o dogaajima od oktobra 1943, zatim, o mojim no vim slubenim dunostima, o Nojbaherovom porazu i tako redom. Sve se to odvijalo dok je Varlimont bio na od-moru, pa nije mogao da zna za to. Pokuao sam da mu izloim svoju politiku zlatne sredine". Re je o mojim razmiljanjima o tome kakvi Pametni potezi mogu da se vuku kada se ovek nalazi, s jedne strane, izmedu Kaeove glupe politike, a, s druge, kada imamo pred sobom cisto vojnika reenja koja nam nudi Vrhovna komanda za Jugoistok i ^otar Renduli. Varlimontu sam, pred njegov odlazak, predao nacrt koJi smo Nojbaher i ja skicirali. On ni za ovo ne zna.20 Neposredno
Prepis onog telegrama: 1. kopija predata 18. januara 1944. generalu generalta-ba Varlimontu".

pred odlazak rekao sam mu sledee: Noas sam jo razmiljao o na-em razgovoru. Na vrh ne eli da prizna mogunost dolaska do brze balkanske krize, vidim to, i nije spreman da u ovom trenutku preduz-me vee politike promene i eksperimente u Hrvatskoj. Pa ipak, mi treba da preduzmemo sve kako bismo spreili ustaki teror. Ne moemo da oekujemo da na poslanik Kae ovde neto uradi. Daje ume-sto Ribentropa na elu naeg ministarstva spoljnih poslova jo uvek moj prijatelj Nojrat, predloio bih vam, i pored svoje line skromnosti, da me imenujete za nemakog poslanika u Zagrebu, a da istovremeno zadrim svoj vojni poloaj. Najzad, i sam Hitler je u vise navrata govorio da bi ovaj korak bio poeljan. Tada bi moj poloaj bio znatno jai, te bih slobodno mogao da sa Paveliem razgovaram sa pozicije sile. Zadatak jedne donekle mudre nemaeke politike u Hrvatskoj mora da bude takav da stvori atmosferu veeg poverenja. Hrvatski narod, koji eka i nada se, mora da ima vise poverenja u svoju vladu. Treba da pridobijemo i partizane umorne od ratovanja, da se slobodno vrate svojim kuama. Varlimont me je paljivo sasluao. Rekao je da bi mo-da bilo mogue da komandanti nemakih trupa prime takva uputstva koja bi im onda omoguila da se suprotstave ustakim zlodelima. Odgovorio sam da bi to zaista bilo veoma lepo. No, bojim se da bi naj-kasnije kod tree akcije naih trupa dogadaj bio javljen hrvatskoj vladi i da bi ona odmah pozvala u pomo Kaea, a ovaj opet Ribentropa. Tako bismo se uskoro ponovo nali na mestu gde smo sada. Varlimont ne voli poglavnika. Smatra ga jednim podlim orijentalnim tipom. A i o Kaeu ima ispravan sud. Varlimont veruje da bi ovde morao da po-mogne Herman Nojbaher. Ja sam, naalost, morao da odgovorim kako Nojbaherov uticaj ipak nije tako veliki. Jo jednom, tokom razgovora sa Varlimontom, vratio sam se na oktobarske dogadaje. Pitao sam ga zato i ja nisam bio pozvan na onu konferenciju ambasadora", kada je ak i Hitler rekao da bi hteo sa mnom da razgovara. Varlimont mi je odgovorio da sam savreno u pravu kada postavljam to pitanje i dodao da Ribentrop ponovo planira sastanak sa nemakim poslanicima koji slue u balkanskim dravama. Sada e on da preduzme korake da ovog puta i ja prisustvujem plani-ranoj konferenciji. Nedavno se slino dogodilo sa Ranom. On je zajedno sa Ribentropom bio neprestano kod firera. Onda je Vrhovna komanda Vermahta pozvala mog kolegu iz armije Tusena (Toussaint). Uspeli su, uz pomo munda", da i on dobije pristup kod Hitlera. Tu-senu je polo za rukom, poto je on obdaren govornik, da ubedi firera da se vise ne oslanja na neofaistiku upravu u Italiji, ve da tamo uvede vojnu upravu. Hitlera je ve pridobio za ovaj plan, a onda se u celu stvar umeao ljubomorni Ribentrop, pa je tako sve ostalo po sta-rom. No, i ovo reenje bilo je jo uvek bolje nego da nam je i taj novi Musolinijev reim okrenuo leda, kako je prieljkivao neuveno ljubomorni Ribentrop. Po pitanju celokupnog vodenja rata Varlimont se izjasnio kao i svi koji nisu dovoljno jaki da pogledaju istini u oi i da priznaju kako je nae opte stanje uasno. Umesto toga, on je samo ponovio: Mi po -bedujemo jer moramo da pobedimo!" On procenjuje da naa vojna situacija u Rusiji nije tako loa kao to na prvi pogled izgleda. Imam utisak da se on tei reenicom da smo se izvukli iz toliko tekih situacija. Dakle, nekako e i dalje da ide. Na delu fronta od nekoliko kilometara izmeu Bardieva i Vinice, na primer, postojao je prostor koji gotovo da i nije bio branjen. Sada smo ovaj propust otklonili. Poloaj izmeu Zarnog i Rovna ne mora da nas zabrinjava.21 Ne pamti se ovako blaga ruska zima. Pre osamdeset godina bila je tako topla. U Polesju vojne operacije nisu mogue. Podsetio sam ga na oktobar/novembar 1915, kada smo mi ve jednom postali rtva ovak-ve greke. Zabrinjava me to da bi ovde mogao da nastane novi Staljin-grad jer su Mantajnove trupe suvie isturene. Ovde mislim i na Krim. Varlimont me je teio raznim priama, ali nije uspeo da me ubedi. Govorio sam o strategiji koja se planira samo zbog prestia. Diktatori su prisiljeni da se tako ponaaju. Rekao mi je da sam u pravu. Nae vojskovode uvek govore o tome da treba da se povuemo, ali dodaju da je Hitler protiv toga. Govorili smo i o frontovima koji su kratki. Kao primer uzima se onaj na udskom jezeru (danas na granici Rusije 1 Estonije, a Nemci to jezero zovu Pajpus, prim, prev.), koji se upravo Pnprema. Usput sam primetio daje napad u dananje vreme tenkova i aviona postao daleko efikasniji nain ratovanja od odbrane.
(245)

Kako Hitler podnosi ajbliim saradnicima? On Ii -----------n

tolike i

neuspehe? Da jeste glumac.

li Kako

on

glumi objasniti

i da

pred on

svojim i u

Napad prve ukrajinske armije juno od Zarna poeo je 27. januara 1944. protiv severnog krila nemake Grupe armije Jug i bio je usmeren ka Luku i Rovnu. Tri-naesta sovjetska armija osvojila je 2. februara 1944. Luku i Rovno

vreme najvee opasnosti razmilja o moguim teritorijalnim proire-njima Nemaeke? Primer za ovo jeste njegov plan da anektira Veneciju i Lombardiju sa Milanom. Nije li to igra jednog deteta? Varlimont ree da se na njemu ponekad vidi da je zabrinut. Lose spava, a u krevet ide jo kasnije nego nekad, a zato ostane due u po-stelji. Veruje u svoju intuiciju koja mu govori da e na kraju da pre-mosti sve tekoe. On sada veruje i u udo, dok je ranije to odbacivao. Kajtel sve donedavno nije znao za ovu promenu kod Hitlera. Feld-maral Kajtel je verovao da e ugoditi Hitleru ako se suprotstavi torn verovanju, pa mu je estoko odgovorio da ne postoji mogunost da se desi udo. No, sada je imao posla sa drugim, promenjenim ovekom. Hitler mu je odgovorio: udo? A zato i mi ne bismo mogli da doi-vimo jedno udo?" On pri torn uopte i ne misli na neke line posledice. Naprotiv! Hitlera jedino brine to, nastavio je Varlimont svoje izlaganje, da bi neko od vojskovoda mogao da se toliko proslavi i za-seni i njega samog. Pomalo je ljubomoran na generala Mantajna, ma-da njega uopte ne mora da se boji, kao, uostalom, nijednog generala. Dode li do odluka koje istovremeno sluajno dolaze i od Hitlera i od nekog generala, a koje obecavaju uspeh, tada je njemu neobino stalo do toga i obino kae: Skreem vam panju, ova misao prvo se rodila u mojoj glavi." Pitanje je da li e on jo dugo da podrava Mantajna. Ve sada je u glavni stab stigao generalpukovnik Model. Tako je bilo i sa Romelom. Model je tu kako bi u pogodnom trenutku mogao da zameni Mantajna, generala koji je osvojio Sevastopolj. Pitao sam Varlimonta ovo: zato se nae trupe ponaaju tako? Varlimont mi je odgovorio daje za to kriv Staljingrad. Takoe postoji bitna razlika izmeu Grupe armije Jug i, s druge strane, obe nae se-verne armije. U pogledu oficira, oni stariji od etrdeset godina premo-reni su i vise ne mogu da izdre prevelike napore. Stanje kod mladih je bolje. Da se jo jednom vratim Hitleru. Kada mu njegovi saradnici govore o neprijateljskom bombardovanju nemakih gradova, kae da mu je ao ljudi, dok ga unitavanje zgrada i poznatih zdanja, po Varlimontu, uopte ne zabrinjava. Sve e on to da obnovi, i nemaki gradovi e biti jo lepi nego to su bili. Tako emo opet da doivimo staro vreme: graditi, graditi i opet graditi! Sada shvatam da on eli da se uniti mra-an barokni stil i umetnost starog centra, grada Salcburga, a na mesto baroka planira da podigne veselu nacistiku arhitekturu. Tako e Salc-burg da lii na atinski Akropolj. I Brukman pria da mu se u Bavar-skoj, sem klasicizma, svi ostali stilovi ne dopadaju. I to je samo potvr-da daje Varlimontova pria ubedljiva. Moj dobar Rajneke, peadijski general i ef odeljenja za opte po-slove Vermahta, unapreden je. Zadrao je stari poloaj, a istovremeno je imenovan i za efa glavnog nacistikog biroa. Njegov zadatak je da vojsci prui jedinstven pogled na svet. On je nedavno bio kod firera! Rajneke je preterano ambiciozan. Istupio je iz crkve da bi se dodvorio nacistima. Za ovo je odgovorna i njegova druga ena koja ga nemilosrdno zlostavlja. On je pokazao i inicijativu" u vezi s pitanjem krstova na grobovima. Krst mu toliko smeta da ne moe da spava. Drveni krstovi na grobljima izgledaju mu smeni da on u podsvesti ima oseaj... Varlimont je veoma zabrinut zbog Bugarske, a Maare psuje, jer su podigli tubu protiv nekoliko svojih oficira. Tako se ponaati danas, to predstavlja isti luksuz. Hteli su pred specijalni vojni sud da iz-vedu jednog feldmarala, dva oficira i jednog general-majora nekog Kajdnera22 i to pod sumnjom da su na ruskom frontu poinili zloine. Maari su ovo suenje hteli da opravdaju plemenitim namerama. Tako su hteli da preduhitre budue zahteve pobednika da im isporue ratne zloince. Ovo, medutim, nije lepo od Madara da se i na taj nain jasno distanciraju od zlih Nemaca, a to je njima veoma vano.23 etvorica optuenih su, meutim, pobegli preko maarsko-nemakog graninog prelaza Hegiealom. Moda su im pomogle same maarske vlasti. Sve je mogue.

(246)

Valja se pozabaviti i aferom falsifikovanja franaka.24

Ferenc Feketehalmy - Czeydner, nemako ime Zeidner mu je madarizovano, roden 22. 11. 1890, a 5. 11. 1946. obeen u ablju, kod Novog Sada, od 1. 11. 1939. general-major, od 5. do 30. januara 1942. bio je na elu racije u Novom Sadu, kada je ubijeno mnogo uglednih Srba i Jevreja, 20. 8. 1942. penzionisan, 11.3. 1943. zbog istrage koja je pokrenuta protiv njega pobegao je u Nemaku; 15. 10. 1944. vratio se u Maarsku i postao zamenik vojnog ministra, 1.11. 1944. general-pukovnik, u maju pao u ameriko zarobljenitvo, potom izruen Madarskoj, a u januaru 1946. izruen Jugoslaviji gde je osuden kao ratni zloinac i obeen. Vidi malo dalje, fusnotu 25. U vezi s falsifikovanjem franaka uporedi W. Hagen, Unternehmen Bernhard, Wels 1955, 32-63. Veliku akciju falsifikovanja novca organizovao je princ Lud-

Tokom veere kod poglavnika ponovo smo raspravljali o izdaji Italije. Kada se vode ovakvi razgovori, ja se nalazim pomalo u ulozi proroka. Uvek sam govorio da e se to desiti, i sada trijumfujem. Ovo se takoe odnosi i na Varlimonta koji je takoe sve do kraja verovao u vernost Italije i zato ju je neprestano hvaiio. Hitler, meutim, ve odavno ne veruje Italijanima. On takoe ne dri mnogo do dananjih neofaista. Varlimont mi je ponovo priao o svojim razgovorima i doivljajima sa Ambrozijom u vezi sa etnikim pitanjem. etnici sada igraju odreenu ulogu izmeu nas i Hrvata. Odgovornost za to sno-se ne samo Italijani nego i mi, jer se po torn pitanju nismo ponaali bitno drugaije od Italijana. O ovome Varlimont nema pojma. Lorko-vi nije mogao da sakrije svoje oseaje a da se zlobno ne nasmeje. Za mene nisu bile nezanimljive neke Varlimontove informacije. One samo dodatno potvrduju to koliko je nama saveznitvo sa Italijanima tetilo i optereivalo nas. Italijanska flota je na podruju Sredo-zemlja dozvolila da im neprijatelj bombarduje ratne brodove u mati-nim lukama umesto da je krenula u akcije protiv engleskih brodova i da je pomogla da se naa armija odri u Libiji. Iznenadilo nas je iskrcavanje Amerikanaca i Engleza na Siciliji, ali se ono, da smo poduzeli prave mere, moda moglo spreiti. Varlimont je takoe rekao da smo pogreili to nismo posle kapitulacije Francuske odmah umarirali i u Alir. Nismo to uradili zbog obzira prema Viijevoj Francuskoj. Varlimont mi je priao daje pregovarao sa Francuzima o predaji Bizerte. Prilikom borbe za Tunis italijanski ratni brodovi su se sakrili i nisu uestvovali u vojnim operacijama. Priali smo i o politikim pripremama za rat. Izloio sam svoju tezu: nacionalsocijalizam je postigao izvanredno velike rezultate kada je u pitanju unutranja politika i ratne pripreme. Koliko je tu bilo i sre-e, o tome nisam raspravljao. Medutim, nacisti su se pokazali nespo-sobni na spoljnopolitikom planu. Nacionalizam i imperijalizam zapravo predstavljaju dva suprotna pola. Nacionalsocijalizam, koji ima

vig Vindigrec (Windischgraez). On je imao veze sa nemakim desnim, radikal-nim snagama koje su se okupljale oko Maksa Bauera 1922/1923. Zadatak im je bio da za madarsku iredentu sakupljaju finansijska sredstava. Betlenova vlada je znala za to, ali je bila prisiljena da glavne linosti ove akcije uhapsi. Krivci su osueni na etiri godine zatvora, ali su jo iste, 1926, puteni na slobodu.

svoje etike osnove, mora daje spreman da prui ista nacionalna prava i drugim, susednim narodima. Varlimont me ovde nije dobro razumeo, pa je neto buncao o ivotnom prostoru" (Lebensraum"). O ratu sa Rusijom sam esto govorio u ovim sveskama. Objasnio sam to duinom ovog svetskog rata koji je zapoeo u septembru 1939. Kada se okrenem prolosti, mora da se kae da je sukob sa Rusijom bio neizbean, i to ve u jesen 1940, kada je postalo jasno da e rat da potraje. Varlimont je izjavio da niko u vrhu nemaeke drave nije raunao s tim da e rat da traje tako dugo. Ovde je on u pravu. Ja sam iz-uzetak. Dovoljno je da ovek proita moj razgovor voden 3. septembra 1939. na autoputu kod Bajrojta. Varlimontu sam, medutim, priznao da sam i ja verovao da emo ruske vojne snage brzo poraziti. No, nikada nisam verovao da emo moi da osvojimo celu Rusiji. ak i da smo doli do Urala, ni tada ne bismo mogli da znamo ta nas eka iza, istono od Urala. Mi smo osvojili gotovo itavu Evropu, ali bila je po-trebna velika armija da se tu i zadrimo. Trokovi odravanja takve armije, dugorono gledajui, bili su toliko ogromni da nismo imali sredstava da to finansiramo. Ovo se naroito odnosi na Rusiju. Varlimont mi se suprotstavio argumentom: Pa, mi smo nameravali da bolj -evistiki reim zamenimo jednim konzervativnim." Podsetio sam ga da mi ovakve dobre namere uopte nismo imali. Dovoljno je da pogle-damo nau politiku prema pravoslavnoj crkvi, Ukrajini i tako dalje. Naa namera je bila da dve stotine miliona Rusa drimo punih dvesta godina kao narod robova, koji valja da radi za nas. Varlimont mi se ovde nije suprotstavio.

(247)

Ve sam rekao da Varlimont ne voli Ribentropa. Promene koje su nedavno sprovedene u ministarstvu spoljnih poslova Nemaeke, on jo uvek smatra nedovoljnim. Jo 23. septembra 1942. rekao sam Varlimontu daje Kajtel impotentan, a on mi je odgovorio daje to Hitlerov momak za amaranje. Istina je da sam ja bio prvi koji je upotrebio ovu re, a Varlimont je to nesvesno preuzeo od mene. Pa, ipak, to jasno odslikava Varlimontovo miljenje. Sada je Varlimont dao jasan sud o Kajtelu. On je za njega jedna nula. A i o Jodlu ima samo malo bolje miljenje. Varlimontov sud, kada su u pitanju generali Vrhovne komande Vermahta, nije nikako povoljan. Svi ih okrivljuju zbog stanja Istocnom frontu. No, oni uopte ne donose odluke, ve iskliuivo Cajcler. Navratila svi ve odavno zovemo Vokurka". On je ostavio veoma dobar utisak na Varlimonta, a i na sve Pruse. Ja verujem daje Navratil dobar glumac koji ostavlja utisak velikog eksperta, a zapravo je njegovo znanje skromno. On se ponaa po onoj narodnoj poslovici: opreznost je majka mudrosti. Rano ujutro, 18. januara 1944, Varlimont je iz Zagreba otputovao avionom u Sofiju. Bugarski vojni ministar lino ga je pozvao da po-seti Sofiju. Kajtel je, medutim, tako predstavio stvar fireru kao da je on za tu misiju predloio Varlimonta. Prema meni je on veoma ljuba-zan i u Zagreb je stigao na osnovu sopstvene odluke, jer je hteo da se sretnemo. Kod mene se oseao sasvim prijatno. Dana 19. januara 1944. primio sam Hitlerovu naredbu, u kojoj stoji daje vojnim linostima zabranjeno da i u svojim slubenim izveta-jima pisu nepovoljno o italijanskom neofaizmu. Kritika dueovog reima doputena je samo predstavnicima ministarstva spoljnih poslova. A oni e se, prirodno, uvati kritikovanja Italije. Ova naredba je verovatno nastala na inicijativu Ribentropa. Zahvalan sam sudbini da sa ovim Italijanima vise nemam nikakvog posla. Ovakvo ponaanje je tako neprirodno i ukoeno! Istog dana kod mene je bio madarski poslanik Fon Maroi. Spomenuo sam mu proces ratnim zloincima u Madarskoj. Objasnio mi je da se proces ne odnosi na ratne zloine" poinjene u Rusiji, ve na zloine poinjene nad Srbima u Novom Sadu. Re je o pravoj, ali za-kasneloj akciji odmazde madarske vojske protiv srpskih civila. Poi-njeni su zloini nad Srbima kao odgovor na akcije srpskih ustanika, koji su se dogodili jo tokom zime 1941/1942. Savest Madara se od-jednom, tek nedavno, probudila jer im je stalo do toga da se izmire sa Srbima iz Bake. No, ovo im nee biti mnogo od pomoi.25 Danas sam posetio Lorkovia. Sa mnom su bila dvojica od esna-est ljudi iz Slavonske Poege, koje je pred Boi general Brauner oterao u koncentracioni logor. Jedan od njih pripada ljudima koji su se 1934. naroito mnogo starali o austrijskim politikim izbeglicama. Naivni Brauner poverovao je Nemcima folksdojerima koji su zapravo
U toku akcije progona i ubijanja Srba, 7. januara 1942. poinjen je masakr nad Srbima u Novom Sadu. Ova akcija odvijala se u svim delovima Bake, ali pre svega u onim srpskim selima Bake koja se zovu ajkaka". Pojedinosti vidi: Vaso Kazimirovi, ajkaka u borbi", Novi Sad, 1956.

komunisti i prosto su hteli da nesrecnim ljudima otmu imanja. Brauner se nedavno naao u opasnosti da bude smenjen. Njegova divizija trebalo je da postane brdska. Renduli ga je spasao. Uspeo je, naa-lost, da Brauner zadri svoj poloaj. Renduli, oigledno, misli kao i Brauner. Brauner je jedan opasan i zao momak. Pre nekoliko dana na-redio je nemakim vojnicima da na glavnom trgu u Slavonskom Brodu obese kao taoce dvojicu Hrvata. Jedan je imao 19 godina, a drugi 14. Sutra u da prijavim ovaj sluaj. Stidim se toje Brauner Austrijanac. Tokom Prvog svetskog rata ja sam obiavao da govorim svojim ne-makim prijateljima: Vi, Nemci, poznajete samo dve stvari u politici: prijatelj ili neprijatelj." Ovo vai i sada, tokom Drugog svetskog rata. Kae se, recimo, prema loem i nesposobnom hrvatskom reimu nalazi u stanju neprestanog grljenja i bratimljenja. Cudi me da on sam sebe ve ne zove poglavnikom", jer se u tolikoj meri identifikovao sa Paveliem. S druge strane, nae trupe i njihovi komandanti kao, recimo, Renduli, u dodiru sa drugim narodima poznaju samo jedan jezik, a to je da ih poniavaju. Ovo i lii na jednu nadmonu rasu gospo-dara. Nemci jednostavno ne poznaju srednji put i kompromise. Ovo se dogada gde god se mi naemo i angaujemo i zato su nam i rezultati takvi. I zato je za mene muka iva to moram da uestvujem u torn poslu... Jo nekoliko primedbi oko faistikog procesa. Cano je, oevidno, jo u vreme Badolja" pobegao u Nemaku, svojoj porodici, a zatim smo ga mi izruili Musolinijevom tribunalu! Sigurno se sve to odigra-lo u dogovoru sa dueom. Canova ena, majka njegove dece, nije us-pela da nade nikakav povod da bi intervenisala kod svog oca, kod Musolinija. Papa je, medutim, pokuao da utie na ducea da se spase Ca-nov ivot. Nije uspeo. Odnos izmeu Musolinija i duea poslednjih meseci, posle dueovog pada, uopte nije ni postojao. Musolini je o Canu rekao: Vec one veeri kada je prvi put stupio u moju kuu, on rne izdao." Ovo je izjavio tokom sednice Velikog faistikog saveta,2 clJi rezultat je bio dueov pad. Posle odluke Velikog faistikog saveta

(248)

Veliki faistiki savet sastao se 24. jula 1943. i odluio da se Musoliniju oduzme vrhovna komanda nad italijanskom armijom i preda u ruke Velikom faistikom savetu. Devetnaest lanova saveta podralo je ovu odluku, a sedam je bilo protiv. Musolini je ovo izjavio 25. jula 1943. kada se naao u audijenciji kod kralja. Kada je napustio kraljevsku palatu, bio je uhapsen.

o smenjivanju Musolinija, ano je krenuo u sveanoj povorci, sa jo nekoliko svojih kolega, ka palati Venecija" koja se nalazi u donjem delu Rima. Tom prilikom je Tringali-Kazanova27 rekao anu sledee: Mladi ovee, ovo to ste vi uradili jeste zloin koji se plaa krvlju. elim vam sve najbolje. No, ne verujem da ete jo dugo iveti." Pri-log u listu Bazler Nahrihten" iz Erijevog pera naziva smrtnu presu -du nad anom, u Veroni, kao smrt pravdi".Njemu nije ao samog ana, koga smatra tekim politikim zloincem i podlim, sebinim o-vekom. Evo jednog detalja koji ne govori o anovim zloinima, ve o njegovim ljudskim slabostima. Majsner mi je ispriao da je, prilikom posete ana Klezhajmu, nedaleko od Salcburga, dobio zadatak da za njega nade jednu glumicu koja bi mu bila na raspolaganju. Tokom Jednog dana imao je tri ene". On bi, dakle, mogao da se drui sa ko-zacima. De Bono, sedamdesetosmogodinji maral, komentarisao je ovim reima smrtnu presudu koja je doneta protiv njega: Ovo je kraj jedne karijere!" Sva petorica, ini se, presudu i streljanje podneli su dosto-janstveno. Cano je pred smrt zaeleo cigaretu. Pred samo streljanje on je izviknuo Zivela Italija!", a neki od preostale etvorice ak su vikali Ziveo Musolini!" Streljanje je izvreno u Veroni, u dvorcu Vekio". U torn gradu su jo pre sto godina straarili austrijski vojnici. Presuda u Veroni ima znatan i principijelan uticaja na sve vlade. Tako u Aliru, koji kontrolie De Golova (De Gaulle) vlada, sudilo se ranijem francuskom predsedniku vlade Flandenu j0 i njegovim prijate-ljima zbog veleizdaje". Svi ti ljudi zasluni su za uspeh americko--engleskog iskrcavanja u Aliru. U ovaj sluaj umeali su se London i
Antonio Tringali-Casanova, roden 1888, od 15. 9. 1943. do 28. 4. 1945. ministar pravde u italijanskoj republikanskoj vladi u Salou, koja je bila protiv Musolinija. Albert Oeri, roen u vajcarskoj 21. 11. 1875, urednik nekoliko uticajnih vaj-carskih novina. Emilio de Bono (1866-1944), uestvovao u Prvom svetskom ratu, 1918. general, 1922. jedan od uesnika i organizatora pohoda faista na Rim, 1928. dravni ministar, 1935. komandant italijanskih trupa u Etiopiji, 16. 11. 1935. maral Italije, 24. jula 1943. bio je jedan od devetnaest lanova Velikog faistikog saveta koji je glasao protiv Musolinija. U septembru mu je sudeno zajedno sa Canom i jo trojicom za veleizdaju i streljanje. Pierre-Etienne Flandin (1889-1958), od 13. 2. 1940. do 9. 2. 1941. ministar spoljnih poslova u Petenovoj vladi.

Vaington. De Gol im je obeao da se e proces odloiti i da e im se suditi tek posle osloboenja Francuske. U sluaj se, meutim, umeao ruski ambasador i proces e se ipak nastaviti u Aliru. Verujem da ce se ovako ponaati i austrijski emigranti kada se vrate kui, te nece pro-pustiti priliku da se osvete onima koji su im krivi to su morali da emigriraju. Nedelja, 22. januar 1944. Hteo bih zapravo da jedno poglavlje mojih seanja posvetim nedelji u Zagrebu". No, ovde nee biti rei o mirnoj nedelji odmora, koja se provodi u etnji, sluanju radija i crkvenih zvona. Govoriu o jednoj uzbudljivoj nedelji. Dan je poeo itanjem Stepinevog pisma. Doneo ga je jedan njegov poverljivi o-vek. Ree daje stvar veoma hitna i vana. U pismu stoje dve njegove albe. Broj jedan: nadbiskup je saznao iz pouzdanih izvora da e novi manastir koji pripada katolikom redu milosrdnih sestara", a nalazi se u Savskoj ulici, biti konfiskovan, te da e biti pretvoren u bolnicu. U njoj e se leiti nemaki vojnici koji su oboleli od polnih bolesti. Za rimokatoliku javnost Zagreba ovo predstavlja skandal koji e dopri-neti tome da ugled nemakih vojnika u Hrvatskoj padne na nulu". Moram da kaem da smo mi, izgleda, tako nisko pali, posle svega to se deavalo, da je teko poverovati da moemo jo i vise da propad-nemo. Oevidno je daje ovu netaktinost neko paljivo isplanirao, ali se Stepinac nada da ja to jo mogu da popravim. U hodnike asne i bogobojaljive kue ne mogu da se unose bacili koji prenose polne bolesti.

(249)

Zalba broj dva: dragi kozaci, koji su sada premeteni iz Zagreba u smeru Karlovca, poeli su da luduju i besne u jednom mestu juno od Zagreba. Stepinac mi pie da je, na primer, jedna ena silovana ak trideset puta od erkeza. Kozaci i ubijaju. Ovo je saznao Lorkovi iz jednog Stepinevog pisma. Odmah sam zbog sluaja silovanja pisao komandi kozake divizije. Prvo se sam javio jedan oficir koji je bio na dunosti. On je, razume se, kazao da ove optube nisu istinite. Posle toga je dodao da su kozaci mladi, zdravi i strastveni ljudi koji treba i da se provesele i da uivaju. Malo kasnije uspeo sam da dobijem general-majora Fon Panvica. On se prvo naljutio zbog ovih optubi: Ostavite ve moju diviziju i kozake na miru. A ove optube, uostalom, moda su samo poluistinite." Pozdravio sam njegovu otvorenost i iskrenost. Do sada su kozaci u oima njihovih, nemakih oficira bili o smenjivanju Musolinija, Cano je krenuo u sveanoj povorci, sa jo nekoliko svojih kolega, ka palati Venecija" koja se nalazi u donjem delu Rima. Tom prilikom je Tringali-Kazanova27 rekao anu sledee: Mladi ovee, ovo to ste vi uradili jeste zloin koji se plaa krvlju. elim vam sve najbolje. No, ne verujem da ete jo dugo iveti." Pri-log u listu Bazler Nahrihten" iz Erijevog pera naziva smrtnu presu-du nad anom, u Veroni, kao smrt pravdi".Njemu nije ao samog ana, koga smatra tekim politikim zloincem i podlim, sebinim o-vekom. Evo jednog detalja koji ne govori o Canovim zloinima, ve o njegovim ljudskim slabostima. Majsner mi je ispriao daje, prilikom posete ana Klezhajmu, nedaleko od Salcburga, dobio zadatak da za njega nade jednu glumicu koja bi mu bila na raspolaganju. Tokom Jednog dana imao je tri ene". On bi, dakle, mogao da se drui sa kozacima. De Bono,29 sedamdesetosmogodinji maral, komentarisao je ovim reeima smrtnu presudu koja je doneta protiv njega: Ovo je kraj jedne karijere!" Sva petorica, ini se, presudu i streljanje podneli su dosto-janstveno. ano je pred smrt zaeleo cigaretu. Pred samo streljanje on je izviknuo Zivela Italija!", a neki od preostale etvorice ak su vikali iveo Musolini!" Streljanje je izvreno u Veroni, u dvorcu Vekio". U torn gradu su jo pre sto godina straarili austrijski vojnici. Presuda u Veroni ima znatan i principijelan uticaja na sve vlade. Tako u Aliru, koji kontrolie De Golova (De Gaulle) vlada, sudilo se ranijem francuskom predsedniku vlade Flandenu j0 i njegovim prijate-ljima zbog veleizdaje". Svi ti ljudi zasluni su za uspeh ameriko--engleskog iskrcavanja u Aliru. U ovaj sluaj umeali su se London i Vaington. De Gol im je obecao da se ce proces odloiti i da e im se suditi tek posle osloboenja Francuske. U sluaj se, meutim, umeao ruski ambasador i proces e se ipak nastaviti u Aliru. Verujem da e se ovako ponaati i austrijski
Antonio Tringali-Casanova, roden 1888, od 15. 9. 1943. do 28. 4. 1945. ministar pravde u italijanskoj republikanskoj vladi u Salou, koja je bila protiv Musolinija. Albert Oeri, roden u vajcarskoj 21. 11. 1875, urednik nekoliko uticajnih vaj-carskih novina. Emilio de Bono (1866-1944), uestvovao u Prvom svetskom ratu, 1918. general, 1922. jedan od uesnika i organizatora pohoda faista na Rim, 1928. dravni ministar, 1935. komandant italijanskih trupa u Etiopiji, 16. 11. 1935. maral Italije, 24. jula 1943. bio je jedan od devetnaest lanova Velikog faistikog saveta koji je glasao protiv Musolinija. U septembru mu je sudeno zajedno sa Canom i jo trojicom za veleizdaju i streljanje. Pierre-Etienne Flandin (1889-1958), od 13. 2. 1940. do 9. 2. 1941. ministar spoljnih poslova u Petenovoj vladi.

emigranti kada se vrate kui, te nee pro-pustiti priliku da se osvete onima koji su im krivi to su morali da emigriraju. Nedelja, 22. januar 1944. Hteo bih zapravo da jedno poglavlje mojih seanja posvetim nedelji u Zagrebu". No, ovde nee biti rei o mirnoj nedelji odmora, koja se provodi u etnji, sluanju radija i crkvenih zvona. Govoriu o jednoj uzbudljivoj nedelji. Dan je poeo itanjem Stepinevog pisma. Doneo ga je jedan njegov poverljivi o-vek. Ree da je stvar veoma hitna i vana. U pismu stoje dve njegove albe. Broj jedan: nadbiskup je saznao iz pouzdanih izvora da e novi manastir koji pripada katolikom redu milosrdnih sestara", a nalazi se u Savskoj ulici, biti konfiskovan, te da e biti pretvoren u bolnicu. U njoj e se leiti nemaki vojnici koji su oboleli od polnih bolesti. Za rimokatoliku javnost Zagreba ovo predstavlja skandal koji e dopri-neti tome da ugled nemakih vojnika u Hrvatskoj padne na nulu". Moram da kaem da smo mi, izgleda, tako nisko pali, posle svega to se deavalo, da je teko poverovati da moemo jo i vise da propad-nemo. Oevidno je daje ovu netaktinost neko paljivo isplanirao, ali se Stepinac nada da ja to jo mogu da popravim. U hodnike asne i bogobojaljive kue ne mogu da se unose bacili koji prenose polne bolesti. Zalba broj dva: dragi kozaci, koji su sada premeteni iz Zagreba u smeru Karlovca, poeli su da luduju i besne u jednom mestu juno od Zagreba. Stepinac mi pie da je, na primer, jedna ena silovana ak trideset puta od erkeza. Kozaci i ubijaju. Ovo je saznao Lorkovi iz jednog Stepinevog pisma. Odmah sam zbog sluaja silovanja pisao
(250)

komandi kozake divizije. Prvo se sam javio jedan oficir koji je bio na dunosti. On je, razume se, kazao da ove optube nisu istinite. Posle toga je dodao da su kozaci mladi, zdravi i strastveni ljudi koji treba i da se provesele i da uivaju. Malo kasnije uspeo sam da dobijem ge-neral-majora Fon Panvica. On se prvo naljutio zbog ovih optubi: iOstavite ve moju diviziju i kozake na miru. A ove optube, uosta-'m, moda su samo poluistinite." Pozdravio sam njegovu otvorenost i iskrenost. Do sada su kozaci u oima njihovih, nemakih oficira bili Poglavnik je 22. januara 1944. zamolio Kaea i mene da ga poseti-mo. Znao sam o emu je re, jer sam se dan ranije video sa Lorkovi-em sa kojim sam razgovarao o torn problemu. Paveli ne moe vise da podnese Navratila. Hteo bi da ga smeni, a da na Navratilovo mesto postavi Vokia32 koji je sada ef ustake saobraajne milicije. On je nekada bio slubenik na eleznici, a sada je ministar saobraaja. I, stvarno, Navratil nije ispunio nijedno obeanje koje je dao kada je pre-uzeo dunost ministra. On je ohol, nema takta, nagao, tvrdoglav. On veruje da e sa takvim karakterom moci da pridobije hrvatske oficire protiv ustake politike. Vrhovnoj komandi Vermahta napisao sam da njegova vrednost nije naroito velika. S druge strane, on se trenutno potpuno oslonio na nas. Sem toga, ostavio je prilian utisak na sve vane osobe Rajha, od Hitlera do Varlimonta. Njegov spoljni lzgled je pnjatan (Anica ga zove bokser"), a i dobar je govomik. Kae i ja smo stoga kazali Paveliu da nije dobro da se odmah smeni ovek koga smo nedavno predstavili fireru. Pored toga, pitao sam se da li je dobro da se za njegovog zamenika postavi jedan ustaa, ma kako dobar. Sa-vetovali smo poglavniku da Navratila ostavi na mestu vojnog ministra, a da za dravnog sekretara vojske postavi Vokia. Obeali smo da e-mo Pavelievu odluku lepo sroiti u telegramu za nae pretpostav-Ijene. Do smene je dolo brzo. Sledeeg dana, u nedelju, 23. januara 1944, posle podne, bilo je oko pet sati, telefonirao mi je Varlimont. Tokom ruka firer je paljivo proitao moj telegram i poruio mi da se ne meam u tu stvar. Razmisljao sam da li treba ovu vest odmah da prenesem i hrvatskoj strani. Lorkovic se upravo nalazio kod mene. Uvee me je posetio Mecger i zajedno smo obedovali. Posle toga mi se javio Varlimontov autant. Jodl mi je poruio da prenesem Kaeu da uloi svoj uticaj kako bi Navratil ostao ministar. Ovo je politika stvar i Kae mora to da uradi. Mecger i ja smo bili uasnuti ovakvim
Ante Voki, bio podoficir u austrougarskoj vojsci, slubenik eleznice, 1943. potpukovnik i komandant jedne ustake saobraajne brigade, od 11. 10. 1943. do 1. 9. 1944. hrvatski ministar saobraaja, 23. 1. 1944 - 1. 9. 1944. vojni ministar, 1945. po naredbi Pavelia ubijen. Vidi izvetaje: RH 31 HI/4, Kae ministarstvu spoljnih poslova, Zagreb, 22. 1. 1944; RH 31 III/4: Glezov telegram poslat Vrhovnoj komandi Vermahta, na ruke generalu Varlimontu br. 0135/44, vojna tajna od 23. 1. 1944.

argumentima. Izbor vojnog ministra i vrhovnog komandanta kod jedne saveznike drave, i to u punom jeku rata, proglaava se politikim pitanjem. Takva je, eto, Vrhovna komanda Vermahta! Ja sam, sem toga, osetio kao dunost da sledeeg dana prenesem najnovije Lorkovi-evo saoptenje. Naglasio sam da ovde postoji dilema na liniji hrvatska vojska-ustae. Moji pretpostavljeni pravili su se gluvi punih 48 sati. Posle dva dana sam telefonirao Varlimontu. Kazao sam da sam iznenaden jer oni spomenuti problem tretiraju kao politiki. Ako stvari treba dalje da idu tim putem, onda je najbolje, dodao sam, da odmah imenujete Ribentropa i za ef generalstaba. Posle toga vise ne morate ni o emu da brinete". Varlimont je hteo da me umiri. Rekao je da te-lefonska uputstva nisu ila tako daleko, vec su prosto sugerisala da se i ja ukljuim u politiki proces. U toku razgovora sa Varlimontom doznao sam da na dravni vrh planira, ni manje ni vise, da se ide tako daleko da e na kraju hrvatski reim izgledati apsurdno. Odgovorio sam ta mislim o takvoj politici. Upozorio sam na politiku koja moe da izazove katastrofu. Upitao sam ga ija je to bila ideja da se pripad-nicima Vermahta zabrani da izraavaju nepovoljne sudove o pripadni-cima Musolinijeve neofaistike stranke. Varlimont je odgovorio da on to ne zna. Razgovor se okonao ovim reeima: Istorija nama gene-ralima nee biti naroito naklonjena. Pokazali smo uzdranost jednog PontijusaPilata."34 I zaista, ovi gore", a to se odnosi na Himlera i firera, a moda ak i na Ribentropa, izgleda da su na neki nain otpisali hrvatsku reim kakav danas postoji. Hitler mi je jo 4. septembra protekle godine rekao sledee: Meni se uopte ne dopada da dole, kod vas, vlada pot-pun mir. Ja moram da imam mogucnost da se meam u balkanske stvari." Kada je sredinom oktobra 1943. Nojbaher bio kod mene, rekao mi je: Bosna, razume se, pripada Srbiji. Hrvatska se pnkljuuje Nemakoj i dobija ulogu vojne krajine." Ribentrop je, s druge strane, pred Boi predloio Kaeu u jednom neformalnom razgovoru da on J s p t t a da li bi se Hrvati mogli pokrenuti i nagovoriti da se na neki nain stave pod neposrednu zatitu Nemaeke. Kae je prilino glasno i
RH 31 HI/4: Mecgerova primedba u aktima povodom telefonskog razgovora izmedu grofa Perpnhera i dr Fon Gocanija, vodenog 24. januara 1944, u 20.35 sati i generala Gleza sa generalom Varlimontom od 25. januara 1944.

(251)

jasno odgovorio da ta ideja sa sobom nosi mnogo problema. Posle tako jasnog Kaeovog odgovora Ribentrop se vise nije vratio na tu temu. Ovi neobini dogaaji i predlozi imali su sa nemake strane jasnu prosrpsku notu. Nedi i njegova politika oigledno uivaju sve vee simpatije i imaju sve veu podrku kako kod Nojbahera, tako i u Berlinu. Lo odnos saveznika prema Drai Mihailoviu nudi povod za nove nade i kombinacije.35 Najvei deo ovih problema ja sam ve zabe-leio u ovoj svesci. I nemaka tampa stavljena je u slubu te politike. lanci u listu Felkier Beobahter" (Volkischer Beobachter") i u Rajhu" (Das Reich") opisuju Titov partizanski pokret kao isto hrvatsku stvar". Posle toga nije me moglo mnogo iznenaditi kada je Feru i meni dao do znanja da Nemakoj ne bi nimalo bilo neprijatno ako bi Hrvatska dobila slab reim. Fer je potpuno podrao moje de-pee i dodao da mi ne moemo da znamo da li e nova linost stvarno i da bude slaba. Uvee, 27. januara 1944. posetio sam Kaea. Razgovarali smo o tim pitanjima. Saoptio sam mu i poruku koju mi je poslao Jodl, ali sam preutao Hitlerovu nezainteresovanost. Sasvim smo lepo razgovarali. Ispriao mi je da e sledeeg dana posetiti poglavnika kako bi mogao da prenese moj protest zbog novih ustakih zloina. Kae je, razume se, mnogo ublaio moj protest. U poverenju mi je priznao da Luburi radi zajedno sa Beklom36 kako bi Tita uhvatili ili ubili. U pismu Paveliu ja sam Luburia oznaio kao masovnog ubicu". Bog da ih blagoslovi u poduhvatu hvatanja Tita, no njima to sigurno nee poi za rukom. 7 Hteo bih neto da kaem o plakatu na kome stoji da je Tito uce-njen sa sto hiljada nemakih maraka u zlatu. Ovo je bila Litersova
Velika Britanija i Sjedinjene Drave 15. decembra 1943. priznale su Tita kao ravnopravnog saveznikog komandanta. Friedrich Bockl (Klagenfurt,1896 - 26. 7. 1944. poginuo kod Varadina). PAAA, N1. Kasche, Bd. 2. Kase je mnogo pomagao Bekli. Kae ga je upoznao sa Otom. Kae pie dravnom sekretaru ministarstva spoljnih poslova, dravna tajna, Zagreb, 10. 12. 1943: potpukovnik Bekli, premetenje u Zagreb. Bekl je dobio zadatak da uhvati Tita. U tu svrhu Bekl je tbrmirao jednu specijalnu jedinicu. Sredinom decembra 1943. Oto treba da ode u Titov glavni stab. Oto ide kod Tita zbog dogovora oko razmene zarobljenika. Ljudi u Titovom tabu mu veruju. Oto slubeno radi za Gleza. Otu sam dao podrobna politika uputstva." ideja. Kritikovao sam ovaj korak. Odgovoreno mi je da

cutim jer je to bila lino Hitlerova ideja. Varlimont mi je, meutim, priao, prilikom naeg poslednjeg susreta, da Hitler uopte nije bio toliko zainteresovan za hvatanje Tita. Tokom razgovora sa Kaseom spomenuo sam da me je Paveli vise puta slagao kada je govorio o Luburiu. Kae je na to odgovorio bajkom da se Maek, kada je poslednji put promenio mesto stanovanja, mnogo pouzdao u policijsku zatitu Kaeovog prijatelja Luburia. Nisam mogao dalje da sluam ova naklapanja, pa sam naglo ustao iz fotelje. I dva dana kasnije sam jo uvek bio ljut zbog toga to Kae u prvom trenutku nije ni shvatio ta se dogada... Lorkovi je pre kratkog vremena uspeo da uspostavi vezu sa po-glavnikom kako bi ugovorio moj susret s njim. Planirao sam da Pave-lia posetim u subotu, 29. januara 1944. Onda se u jedanaest pre podne pojavio kod mene Kae i saoptio mi da se neto dogodilo". Gotovo istovremeno telefonirao mi je Navratil i javio da je upravo obave-ten da je Sabljak38 imenovan za ministra. Ministri i vii oficiri bili su odmah posle ruak pozvani kod Pavelia. Mecgeru sam naredio da telefonira poglavniku kako bih mogao da se uverim u istinitost te informacije, a istovremeno da protestujem jer nisam bio obaveten o tim promenama. Kae je upravo bio kod mene. Kae mi je pokazao dugako pismo koje mu je pre kratkog vremena poslao Paveli. U njemu ga obavetava daje ustaki pukovnik Vo-ki imenovan za hrvatskog ministra odbrane, a da je general ani39 postavljen za vrhovnog komandanta hrvatske armije. Ove kadrovske promene Kae je jue sproveo u dogovoru sa poglavnikom, a da se prethodno uopte nije posavetovao sa nemakim ministarstvom spoljnih poslova. Nije ni saekao instrukcije Ribentropa. On je tako po-stupio kako bi meni pomogao u ovoj tekoj situaciji. A u stvarnosti Kae je to uradio kako bi pomogao ustaama za koje ima velike simpatije i kojima pomae kako bi oni jo vise mogli da uvrste svoju vlast u zemlji. Poslaniku Kaeu sam priredio neuvenu scenu. Potpuno obuzet besom, jasno sam mu stavio do znanja kako pod ovakvim okolAdolf Sabljak, ustaki pukovnik, ujunu 1945. obeen SlUi d0 191 U austrou arsk vlff o ' g J armiji, posle 1918. postao oficir vojske Kraljevme Srba, Hrvata i Slovenaca, 2. februara 1944. imenovan za vinovnog komandanta hrvatske vojske.

nostima moj ostanak u Hrvatskoj vise nema nikakvog smisla. Pri torn sam svoj bes, smiljeno i proraunato, prvo uperio protiv poglavnika. Mecger je upravo uao u sobu da mi javi daje uspeo da uspostavi tele-fonsku vezu sa Paveliem. Ovo sam planirao pre Kaeovog dolaska. Odgovorio sam mu: Vezu moete slobodno da prekinete. S tim ove-kom ja vise
(252)

nemam ta da razgovaram!" Kae je sedeo pored mene i sve to, naravno, dobro uo. Minut kasnije u sobu je ponovo uao Mecger i rekao da me poglavnik moli da s njim porazgovaram. Krenuo sam ka telefonu koji se nalazio u drugoj sobi i ostavio vrata irom otvorena kako bi Kae mogao da uje svaku re. Paveliu sam na naj-otriji nain kazao da je ovakvo ponaanje podlo i da je jasno usme-reno protiv mene. Zbog toga meni ne preostaje drugo ve da prekinem svaku vezu s njim. Zbog toga sam prisiljen da odbijem njegov poziv da ga veeras posetim. Kada sam obavio telefonski razgovor, Kae je preuzeo vezu i rekao Paveliu nekoliko umirujuih rei. Za to vreme priao mi je Mecger i pruio komad hartije na kojoj je crvenim slo-vima stajalo odloiti". Ponovo sam krenuo ka telefonu i zahtevao od poglavnika da mi izae u susret utoliko to e mi dati dovoljno vremena da o ovom dogaaju informiem Vrhovnu komandu Vermahta. On je rado udovoljio mojoj molbi. Kae je otiao iz moje kue postiden. Izgledao je kao pokisao mi. Paveli mi je posle toga jo jednom telefonirao da mi saopti daje spreman da mi prui dodatne ustupke. Moj bes je bio istinski, pa ipak sam, i tako ljut, od samog poetka bio svestan sopstvenog poloaja. Moj teatralni nastup nije mogao da mi zamrai um i odgovor iz firerovog glavnog taba bio je je unapred poznat ijasan. Ja sam, ipak, drao daje moje agresivno ponaanje bilo sasvim u redu, te da mi ono omoguuje da napustim poloaj i Zagreb na jedan donekle astan nain. Poglavniku sam izjavio da mi sada ni-ta ne preostaje ve da saekam odluku od vrha". Moda e Hitler da odgovori da mu je svejedno ta e Hrvati da urade. Ruao sam zajedno sa Kislingom koji je u Zagrebu odrao preda-vanje. Ve je posetio Kaea. Prema meni nije bio suvie ljubazan. S nama je bio i Lorkovi. I prema njemu sam se ponaao prilino hladno i rezervisano. Zatim sam bio kod Kaea. Posle nekog vremena zazvo-nio je telefon. Traili su mene. Na vezi je bio jedan oficir iz glavnog taba Vermahta, koji se javlja u Varlimontovo ime. Malo posle toga oficir mi je saoptio da sa mnom eli da razgovara general-major Frajher fon Butlar, koji radi zajedno sa Varlimontom. Butlarova odluka, razume se, glasila je onako kako sam i predvideo, pa sam tako i prila-godio svoju taktiku. Moja molba saoptena je lino fireru. U njegovim oima Navratil je iskren nemaki prijatelj I dobar ovek. Ako se poglavnik i Navratil ne slau, onda treba na mesto Navratila da se iza-bere pogodna linost koja e da garantuje dobru saradnju sa nemakim Vermahtom. On takoe mora da ujedini sve hrvatske vojne snage. Hitleru je svejedno da li e Navratilov zamenik biti civilno ili vojno lice. Ovakva Hitlerova odluka znaila je da su Paveli i Kae pobed-nici, a da sam ja poraen. Meni nije preostalo drugo ve da pokuam da formalno spasem to jo spasti moe. Raditi za politiku kakvu vode Paveli i Kae jednostavno nije mogue. U svakom sluaju, ja sam i za poglavnika i za Kaea bio neka vrsta dobrotvora, jer sam ih titio od opasnih situacija. Premda stvarna opasnost za njih zapravo uopte nije ni postojala. Uvee, 29. januara 1944, poglavnik je priredio sveani obed u Kislingovu cast. Kako sve ee preti opasnost iz vazduha, on stalno boravi na Rebru", u svojoj letnjoj rezidenciji. Re je o zagrebakom lovakom domu. On je naloio da se kua lepo preuredi, a ulaz je na-pravljen od lepog zida u jednoj steni. U sobi gde prima goste nalaze se udobne fotelje koje su presvuene drepevom koom. Ovo izaziva veliko interesovanje i zavist kod ena. U zgradi radnikog udruenja 30. januara 1944. bio je prireden sveani skup u znak secanja na Hitlerov dolazak na vlast. Jedan govor-nik, Nemac, opisao je uzbuenim glasom sreu koja je tih dana, 1933, obasjala zemlju. U podne smo preko radija sluali Hitlerov govor.40 Sada su i Gebelsovi novinski lanci drukiji, pa tako i Hitler pokuava da kod Engleza probudi savest i da im kae kako je njihova politika glupa. Na neki nain on ima pravo. No, ko uopte jo eli sa Hitlerom i sa Nemcima da sklopi mir? U podne me je Kae pozvao na obilan i odlian ruak. Odrao je govor koji je odisao zahvalnou, jer sam mu jue izaao u susret. Ka-seu i njegovoj supruzi uputio sam nekoliko rei zahvalnosti u ime
Citav govor moe da se proita kod Domarusa, 2082-2086. U torn govoru Hitler tvrdi da e evropski kontinent biti nemaki ili sovjetski. To je protumaeno kao upozorenje Britancima.

prisutnih gostiju i u svoje ime. Posle obeda razgovarao sam sa Emp-tingom.41 On je ef organizacije nemakih radnika za Hrvatsku. Priao mi je o svojim partijskim slubenim putovanjima u Nemaku gde ima priliku da razgovara sa Bormanom, Lajom (Ley) i ostalim nacistikim glaveinama. Hrvatska je, izgleda, u sadanjim granicama otpisana", kazao mi je Empting i nastavio da e budua hrvatska drava biti mnogo manja nego sadanja NDH. Primetio je da su Srbi mnogo spretniji u politici. Ako treba, Srbi umeju da budu ljubazni i da se nasmeju, ali kada im se prui prva povoljna prilika okrenue leda Nemcima. Istina, Empting je priznao Bormanu da ni hrvatska vernost Nemakoj nije naroito vrsta i pouzdana. Recimo, u sluaju da neprijatelj izvri iskrcavanje, Empting upozorava da Nemakoj preti opasnost sa podrucja Balkana, gde bi Angloamerikanci mogli da izvre uspenu invaziju. Na sastanku sa efovima radnikih nacistikih stranaka koje deluju van Nemake, ratni poloaj Nemake predstavljen im je kao ne ba sjajan, ali

(253)

ipak kao optimistian. Kada ne bismo tako oseali, svi bismo morali da se ubijemo, kako je u jednoj raspravi izjavio Laj. Pred-stojea invazija neprijatelja na podruje francuske atlantske obale oce-njuje se od vodeih ljudi Nemaeke kao mogua i oni je oekuju mirno i sa mnogo samopouzdanja. I u pogledu vazdune bitke na vrh veruje da emo uskoro biti u stanju da pokaemo nevienu snagu. Naa efi-kasna odbrana od vazdunih napada Amerikanaca i Engleza oznaie nau pobedu". Emptingu sam odgovorio daje sve to dobro i lepo to od njega ujem. No, mene zanima kako nasi zamiljaju da se rat okon-a? Empting nije mogao da jasno odgovori na ovo pitanje. Nasi se, oigledno, nadaju udu. I Kajtel, dakle, mora da stupi u red onih koji veruju u udo i da ostane lan takvog udruenja.42
Rudolf Empting, 1942-1944, ef radnike nacistike stranke (NSDAP) za Hrvatsku. Glez Horstenau je u to vreme pisao svom prijatelju novinaru Hermanu Ulmanu, koji je iveo u vajcarskoj, sledee pismo koje je delom objavljenu u: Hermann Ullmann, Publizist in der Zeitwende, za tampu pripremio Hans Schmidt-Egger, Minhen 1965, 175 ff.: Dragi gospodine dr Ulman, jedna povoljna prilika omo-guila mi je da Vam se obratim sa nekoliko reenica. Ne moram da Vas uve-ravam u to kako esto Vas spominju Vai zagrebaki prijatelji, a naroito ja. No, kod bliskih prijatelja formalno, ljubazno pismo ne odgovara prirodi takvog odno-sa i oseanja, pa je u torn sluaju bolje da ovek uti... Da Vam govorim o optoj situaciji, to nije potrebno, jer Vi imate daleko bolji pregled od mene. Hteo bih

Izgubili smo avion (pre toga izgubili smo avion tipa torh"). O tome me obavestio Kortensov telegram, koji me na kraju poruke tei reeima: Sve za konanu pobedu!" Stareina mog linog obezbeenja Kajzer, na karikaturista, napravio je jednu sliku: ja sedim u voj-nikom injelu, na biciklu na kome se, takoe, pozadi nalazi kapetan Mecger koji ima neverovatno duge noge, a podoficir Tojfelhard eka

samo da Vas zamolim ako doete u Nemaku da mi se javite. Ja mogu da Vas posetim ma gde da se nalazite u Nemakoj. Kako je ovde, to ne moete u potpu-nosti da saznate iz vajcarske tampe. Ja donekle pratim njene novinske izvetaje i vidim da su veoma loi. U vreme Musolinijevog pada Nemaka je propustila poslednju priliku da u Zagrebu dode do promene vlasti. Hrvatska je ponovo dobila obalu. U rano ujutro 25. jula 1943. predloio sam da dode do promene nae politike prema Hrvatskoj. Odgovoreno mi je ovom reenicom: 'Ministarstvo spoljnih poslova ne deli miljenje nemakog opunomoenog generala Horstenaua' Krajem oktobra prema Hrvatskoj smo zauzeli takvu politiku koja je zna-ila potpun poraz mojih nastojanja i stremljenja. Nedavno je u 'Bazler Nahrich-tenu' objavljen vodei komentar u kome stoji da Nemci podravaju ustaki kurs terora. To miljenje je pogreno, barem kadaje re o nemakom Vermahtu. Ne samo ja, nego i svi generali koji komanduju trupama nastoje, naprotiv, da spree masakre nad pravoslavnim stanovnitvom. To nije sve. Nemaeke vojne vlasti na ovom prostoru sve jasnije oseaju da se ponovo pojavljuje jugoslovenska ideja kao alternativa dosadanjoj politici Berlina. Za nas Austrijance, koji poznajemo problem, ovo nije nita novo. Kao posledica svega, svedoci smo sve veih razlika izmeu nemaeke politike u Beogradu i hrvatske politike u Zagrebu. Dokaz za ovu tvrdnju jesu brojni lanci iz nemakih listova, a takoe i nervozan Lorkoviev govor. Mene bi, prirodno, mnogo zanimalo koju sliku Vi, dragi gospodine dok-tore, posedujete o naoj situaciji. To je za na propagandni rad od odluujue vanosti. Kako vajcarska, neprijateljska tampa govori o hrvatskom pitanju? Za-lae li se ona za samostalnu Hrvatsku? Ostaje, naravno, pitanje kako moe jedna tako mala drava da opstane u svetu. ta e da bude sa Slovencima koji su jo vise orijentisani prema Zapadu? Poto se nikada ne zna u koje sve ruke mogu da dospeju ovakvi intimni zapisi, o mnogim stvarima mogao sam da govorim samo kratko i uopteno. Ovde mislim i na injenicu da sam ve pre mnogo meseci preko radija imenovan kao 'ratni zloinac' i 'delat'. Ovo proivljavam veoma bol-no... Mogu da kaem da sam spasao ne hiljade, nego... desetine hiljada ljudskih zivota. Sigurno je da mnogi u inostranstvu ne poznaju dobro situaciju, pa tako ne mogu da znaju da ja uopte nemam nikakvu vojnu vlast. Moji zadaci su ogra-nieni iskljuivo na vojno-diplomatsko polje. Moje etike vrednosti ovde svi jednoglasno priznaju, a svetska javnost me toliko blati. I ta injenica pokazuje koliko nas je ovaj rat udaljio od svih ljudskih i zajednikih vrednosti. 1 ovaj krst ovek e morati sam da nosi..."

da nas osvei hranom i piem. Po pitanju aviona ja sam uvek upozo-ravao da ovek ne valja da je skroman. Morao sam malo energinije da se zaloim da na avion marke ,,vaje", ma koliko me napora to sta-jalo, zamenim mainom marke junker" ili hajnkel". Imao sam na-kratko avion hajnkel", no taj san je kratko trajao. Sada imam jedno-motorni avion W 34", no, i njega u, verovatno, uskoro da izgubim. Sve ovo govori da su moj a kola neizbeno i nezaustavljivo krenula prema provaliji. Ja jo nisam stigao do dna. Oekuju me jo mnoga ra-zoaranja. U ovom trenutku, medutim, meni i mojim ljudima je odlic-no, ako nas uporedim sa veinom stanovnitva. Sledeih dana, naalost, izgubiu i svog ofera Rila (Riehl). Od leta 1940. on upravlja mojim kolima. A Hofbauera, verovatno, neu moi da dobijem kao zamenu. Ril se posvaao sa svima u mom tabu. On mora da ide, a ja, verovatno, neu moi da mu ispunim najveu elju: da bude imenovan za narednika. On je, medutim, bio odlian voza koji mi je u vise navrata spasao ivot. Duan sam da torn co-veku budem zahvalan. Svi mukarci rodeni od 1906. i oni

(254) Na prostoru izmeu Ancija i Netuna, juno od Rima, 22. januara 1944. iskrcao se VI korpus 5. amerike armije.

mladi moraju da idu na front. Odgovoran nemaki vojni zapovednik u Beogradu na ove predloge je odgovorio jednom optom naredbom. Tu on moli komandante da svoje vojnike i oficire, koji imaju arku elju da slue na frontu, ne odvracaju od te namere. To je sve tano. No, ova arka elja" meni izgleda malo problematina. Ja tako neto nisam mogao da primetim. Ovih dana Zelhov je boravio u Vrnjakoj Banji gde je posetio vrhovnog komandanta tenkovske armije broj 2". Prisustvovao je razgovoru vojnih komandanata za Jugoistok i efova njihovih generalta-bova. Tema razgovora: mogunost neprijateljske invazije na Balkan. Celokupna slika ratita nije bila ohrabrujua. Iskrcavanje neprijatelj-skih snaga kod Netuna potpuno nas je iznenadilo.43 Razlog je veoma jednostavan. Na italijanskom frontu mi, naime, gotovo uopte vise nemamo mogucnost da obavljamo vazduna izvidanja.

XX KOD ADOLFA HITLERA U KLEZHAJMU. UP AD U MAARSKU

Mqj 1944. Moje dnevnike zapise, eto, zanemario sam vise od tri meseca. Pisao sam jedno istorijsko delo 1 u kome sam se bavio ulogom Austrije u nemakoj istoriji. Ja sam obradio vojni aspekat ove teme. Bardolf i Hubka 2 su redigovali knjigu. Moj prilog zove se Stara armija i naci-onalni problem" (Die alte Armee und das nationale Problem") i on treba da bude najvaniji tekst u toj knjizi. Veoma sam se rado odazvao pozivu da piem o ovoj temi. Danas je 8. maj 1944, a ja svoj rad jo nisam zavrio. U ovom poslu ja vidim tako neto kao istorijsko-poli-tiku oporuku. Naalost, veoma brzo sam shvatio da mi pisanje ove teme u Zagrebu teko pada. Ovde ne mogu da nadem potrebnu litera-turu. Prosto je neverovatno koliko vanih knjiga nema u zagrebakoj Univerzitetskoj biblioteci. Rad bih mogao solidno da napiem tek kad bi mi bili pri ruci izvori iz bekih arhiva. U tu svrhu sam dva puta boravio u Beu. No, nekoliko dana boravka u Beu, naravno, nije bilo
Uporedi KA, B/691 (N1. Ratzenhofer), br. 15: Oko 1940. planirano je izdanje Osterreichisches Monumentalwerk", koje je trebalo da izae u est knjiga. Delo je moralo da bude strogo nauno i da prui pregled velikih i znaajnih dela Austrije, koja je ona darovala svetu". Delo je trebalo da bude objavljeno, pre nego to umru ljudi koji su nosioci tradicije stare Austrije". Knjige je trebalo da objavi izdava Luzer". Prvu knjigu Istorija" planirano je da pripremi za tampu Zrbik, drugu knjigu Vojnici" Bardolf. Hubka je u znatnoj meri, oevidno, ue-stvovao u izdavanju te knjige. Planirano je da se knjiga pojavi 1943. U prvoj ver-ziji programa nije bilo predvideno da prilog pie Glez Horstenau. Gustav R. Hubka von Czernczitz (Trento, 1873-1962, Grac), 1908-1909. sluio u Makedoniji kao policijski instruktor da bi pomogao u reformi turskih policijskih snaga, od 26. 8. 1912. do 5. 8. 1914. austrougarski vojni atae na Cetinju, 1. 2. 1916. potpukovnik i ef generalstaba austrougarskog vojnog guvernera za Crnu Goru, 1. 3. 1919. penzionisan kao pukovnik. Radio kao autor vojnih dela.

Na prostoru izmeu Ancija i Netuna, juno od Rima, 22. januara 1944. iskrcao se VI korpus 5. amerike armije.

XX KOD ADOLFA HITLERA U KLEZHAJMU. UP AD U MAARSKU

dovoljno za moj rad. Ratni arhiv iz Bea, zbog sigumosti, sada se seli u Rec, Getvajg i bog zna kuda sve ne. U lepom dvoritu Ratnog arhiva pravi se veliko postolje za protivvazdunu artiljeriju.3 Pitanje je da li e ova arhiva ikada vise biti vraena institutu... Pa ipak, verujem da sam uspeo da nadem neke interesantne dokumente. Iz arhiva se jasno vidi kakvu je sjajnu organizaciju posedovala stara austrijska armija. Kada se zadubim u ove stare arhive, onda sam tako

Uporedi KA, istorijski rukopisi KA, Nr. 13/VI: R. Kiszling, Primedbe oko iz-gradnje postolja za protivvazdunu artiljeriju; arhiv se seli van grada. I pored protesta direktora arhiva Kislinga, u drugoj polovini 1943. napravljeno je postolje za etiri protivvazduna topa kalibra 12,8 cm, a poetkom 1944. oni su bili spremni za borbena dejstva. Dugo su se vodili pregovori sa komandantom Bea, generalom timpflom, a onda je od 16. marta 1944. poela evakuacija arhiva u Rec, Getvajg, tamersdorf i Znajm(255) KIosterbruk. itav posao okonan je do avgusta 1944.

daleko od alosne sadanjosti koja nam ne prua nikakve mogunosti da nademo izlaz. A naa stara armija nalazila je reenja i u najveim iskuenjima. Izuavajui stare dokumente, postao sam jo svesniji toga koliko je na ovom podunavskom prostoru teak nacionalni problem. Koliko je Beu bilo teko, i pored nabolje volje, da pokua da nae reenje. Veoma sam esto mislio na knjigu ponovnom podmladivanju Austrije" (Die Wiederverjuengung Oesterreichs") koju je napisao pametni P. mid (Schmidt). U pitanju je jedina politika knjiga koju je, navodno, proitao austrijski car Karl. A i od te knjige car je pro-itao samo prvih osam strana. Smid je podvukao da pojedinim narodi-ma zapravo uopte nije stalo do ravnopravnosti nego pre do vladavine nad drugim narodima. U svakom sluaju, nijedan narod nije bio spre-man da napravi kompromis i da rtvuje deo svojih interesa kako bi se postigla ravnopravnost svih naroda. Na osnovu tog saznanja Smid je napravio plan o podmladivanju". Na osnovu dravne konstrukcije svakom narodu se nudi mogunost da vlada drugima. To moe da bude sluaj u bilo kom delu austrougarske drave (u nekoj provinciji, srezu). Ova karakteristika naroda jasno mi se pokazala prilikom zase-danja parlamenta u Kremziru, kada je svaki narod u monarhiji dobio dravno pravo: Nemci su priznati kao dravotvorni narod na itavoj teritoriji Austrougarske, Cesi su postali dravotvorni narod na teritoriji eke (i dato im je pravo da vladaju nad nemakom manjinom u ekoj, nad sudetskim Nemcima), Poljaci su postali hegemonijalni narod u Galiciji i stekli su pravo da vladaju nad Ukrajincima, Madari su dobili pravo da ugnjetavaju sve narode u ugarskom delu drave, Hrvatima je priznato pravo da vladaju nad pravoslavnim Srbima. ak su i Tirolci dobili dravno pravo da vladaju nad Velima. Maari i Hrvati nisu bili zastupljeni u Kremziru. Veoma su lepo opisane te stvari kod Rogea i pringera.4 Stidim se to ove knjige prvi put itam tek sada, a istovremeno se istinski radujem to sam ih proitao... Odakle da ponovo ponem sa svojim hrvatskim seanjima? Mo-da je najbolje da prvo spomenem posetu predsednika hrvatske vlade Mandia i hrvatskog ministra spoljnih poslova Peria. Sa njima sam bio kod firera, 20. februara 1944, u Klezhajmu.5 Ja sam ve 13. februara 1944. poslao telegram u kome su stajale elje koje su Hrvati u predstojeim razgovorima nameravali da iznesu. Njihove elje bile su uglavnom vojne prirode. Hrvatskim eljama dodao sam i ovo: spreman sam da odem, da kaem privatno, u Berhtesgaden kako bih mogao da budem pri ruci glavnom tabu. Nije bilo mogue da ja slubeno doem u Berhtesgaden kada se zna koliko je Ribentrop ambiciozan i ljubomoran. U pitanju spoljne politike on dri da je samo on pozvan. Ipak smo uspeli da Zelhov pode kao poasni lan" delegacije, pa je tako mogao da uestvuje u razgovorima. Moj telegram od 13. februara 1944, oigledno, nisu ni itali, jer su firer, Kajtel i Ribentrop bili mnogo iznenadeni kadu su im Hrvati predstavili spisak u kome oni trae ogromne koliine oruja. Hitler je prvo name-ravao da Hrvate zadri samo na ruku, a posle toga da ih odmah po-alje kui. U poslednjem trenutku on je ipak odluio da ih zadri i posle obeda.
Anton Springer, Geschichte Oesterreichs seit dem Wiener Frieden 1809 (Istori-ja Austrije od Bekog mira 1809), u dve knjige, Lajpcig 1863. i 1865; Walter Rogge, Oesterreich set der Katastrophe Hohenwart-Beust (Austrija od katastrofe Hohenvart-Bojst), u dva toma, Lajpcig-Be 1879; Walter Rogge, Oesterreich von Vilagos bis zur Gegenwart (Austrija od Vilagoa do danas), knjiga 1, LajpcigBe 1872. Do posete je dolo 1. marta, u dvorcu Klezhajm. Prilikom Mandievog razgovora sa Ffitlerom bili su prisutni Ribentrop, Peri i Kajtel. Uporedi: Hillgruber, Staat-smaenner und Diplomaten bei Hitler, 2. Bd., 364-370. Mandi se zaloio za osnivanje teritorijalne odbrane i zahtevao je da se postavi jedan nemaki vrhovni komandant za Hrvatsku, sa seditem u Zagrebu. Poalio se na ponaanje kozake divizije. Hitler i Kajtel su obeali da e pri naoruavanju Hrvatske dati prednost ustaama. Peri i Mandi su se izjasnili protiv odmazde nemakih trupa i pljake u hrvatskim selima. Po pitanju partizana Hitler je ovako odluio: ako se oni do-brovoljno predaju, hrvatska vlada slobodno moe da ih upotrebi za radne akcije. Budu li partizani uhvaeni u borbi, onda prema njima treba postupati kao sa rat-nim zarobljenicima. etnici mogu samo da se upotrebe kao pomona radna snaga.

Prisutni su bili Ribentrop, Kajtel, Mandi i Peri, ali ne i Kae. Ja sam kasnije mogao da se pozovem na svoj telegram i time sam se lepo izvukao iz neprijatne situacije. Kae se uopte nije ni video. Mandi se dopao fireru. Za njega je Hitler rekao da je on pravi, stari, austrijski inovnik. I Mandi je bio neverovatno oduevljen Hitlerom. No, ovo ga nije spreilo da u poverljivim razgovorima za sve to je u Hrvatskoj lose okrivi Nemce". Peri je za firera kazao da je
Willy Requart, 1943/1944. dodeljen nemakom poslanstvu u Zagrebu kao SS-tandartenfirer. Radio je u (256) odeljenju za propagandu. Kuehn, doktor pravnih nauka, savetnik pri nemakom poslanstvu u Zagrebu, od 25. januara 1944. Kae ga je postavio za mog oveka za vezu sa zapovednikom nemakih trupa u Hrvatskoj".

spretan i lukav" i da se ponaa kao da je ovek sa Levanta". Mislim da Peri ovde nije mnogo pogreio. On je naroito otvoreno govorio o delatnosti" SS-divizije Princ Eugen" prilikom zaposeda-nja Dalmacije. Mora se otvoreno rei daje ova divizija zaista arila i palila. U Stonu, Perievom rodnom selu na poluostrvu Peljecu, ubili su sedam mirnih graana, i to razliitog uzrasta, premda u torn mestu nikada nije bilo partizana. Perieva kua, kao i mnoge druge, potpuno je opljakana. Ne samo da je firer bio obaveten o sudbini te kue, nego je i tano znao ta je Peri priao u Zagrebu. Tako je tokom jedne sednice hrvatske vlade Peri o nama, Nemcima, rekao: Sa ljudima koji su tokom jedne godine beei prepeaili osam stotina kilometara mora da se razgovara jednim drugim jezikom." Neto slino, samo jo malo otrije i sonije, Peri je kazao i u prisustvu simpatine supruge vajcarskog generalnog konzula i jo nekoliko slubenika iz nemakog poslanstva u Zagrebu, kao i Rekvarta6 i Kina.7 Pili su do tri ujutru u Dvercima. Kin je ve ranije hteo da ode, ali je Peri uspeo da ga pri-dobije time sto mu je predloio da jedan drugom govore ti". Kin je i sam bio pijan. Nekako je o torn sluaju obaveten i sam vrh nae dra-ve. Naroito je bilo neprijatno fireru, jer je tokom doruka do njega sedeo Peri koji mu je otvoreno kazao ta misli. Na poziv Varlimonta, 6. marta 1944, Mecger i ja smo krenuli u Hitlerov glavni tab. Poto je ponovo naiao hladni talas, na put smo iz Zagreba krenuli vozom: prvo smo spavaim kolima doli do Graca, a zatim smo danju, preko Radtata, stigli u Salcburg. Tokom vonje osveio sam seanja kada sam ovuda putovao autom preko Entala. Bilo je to 1919. Ili smo na izlet da razgledamo Dolomite. Sa mnom u kolima, pored moje sedamdesetdevetogodinje mame, bile su i ene iz Moraveca. Nisam zaboravio ni veselu pustolovinu u Tandeliru.8 Ovde su nagovorili Springenmida da odri jedno predavanje. U hotel Esterajhier hof", u Salcburgu, stigli smo u pet posle podne. Odmah smo se javili Varlimontu. Rekao je da e jo veeras da bude u Salcburgu, te da bi hteo da me vidi. U holu hotela sreo sam Kaea. On je ve pre nekoliko dana stigao ovde i sada eka da ga firer pozove na razgovor. Kae je bio glavni razlog Varlimontove tako tajanstvene posete. Predvideno je da tokom sledeih nekoliko dana Varlimont nastupi u ringu" sa Kaeom. Borba e se voditi oko hrvat-skog pitanja. Od mene je hteo da cuje najnovije vesti iz Zagreba. 9 Hit-ler je oigledno ve pre ovog izlaganja bio veoma antihrvatski raspo-loen. Varlimont je nameravao da Kaea predstavi kao neozbiljnog oveka koji iri lani optimizam.10
Dvorac Tandalier, kod Radtata, nedaleko od Salcburga. Varlimont je 9. marta 1944. odrao podroban izvetaj o stanju u Hrvatskoj. Uporedi Fricke, 159 f.; KTB/OKW/WFST, IV/1, 740f. PAAA, N1. Kasche, Bd. 10a, 1: primedba u vezi s izlaganjem od 8. marta 1944. kod firera..., Zagreb, 30. 3. 1944, potpisao Kae. Hitler se izjasnio protiv Mandi-evog optimistikog izlaganja, te je izrazio bojazan da Tito planski dovodi svoje ljude u redove ustaa kako bi u ustakim redovima pobedila Titova struja, ne bi li se, na kraju, ustae prikljue partizanima". Zatim je govorio Varlimont koji je, uglavnom, dao negativnu sliku situacije u Hrvatskoj. Posle njega mogao je da govori Kae. On je opisao potekoe sa kojima se susree u svom politikom radu. Uzrok lei u negativnom stavu Vermahta prema Hrvatima". Ovde treba da se spomenu i brojni povoljni aspekti u Hrvatskoj": raspoloenje i dranje seljaka; mnogi Hrvati u severnoj Hrvatskoj i Dalmaciji napustili su partizanske redove, i tako dalje. On se zaloio za stvaranje teritorijalne odbrane i pojaano naorua-vanje ustake milicije. Hitler se delimino sloio sa ovim takama, ali je dodao da Vermaht ima sasvim drugo miljenje o stanju u Hrvatskoj. Posle tog razgovora Ribentrop je bio nezadovoljan, te je Kaeu dao zadatak da ga kratkim tele-gramima svakodnevno obavetava iz Zagreba. Kae je govorio i o dogadajima iz Perievog rodnog mesta Stona. " Heinrich Graf Perponcher-Sedlnitzky (1915-1981), rezervni kapetan, adutant. 12 Verovatno je re samo o optim napomenama. Prireiva nije mogao da nade te izvetaje.
13

PAAA, N1. Kae, Pol. 5, Kae u pismu Vajksu, 18. 2. 1944, lino na ruke. Pful-tajn je u Banjaluci, pred bataljonom divizije Brandenburg", izjavio da se na ruskom frontu u obruu nalazi 19 naih divizija, te da im predstoji unitenje. Rat

Varlimont se pojavio u drutvu Perponhera.11 Obojica su bila po-sluena odlinom veerom. Varlimont mi je postavljao bezbrojna pitanja. Da li je on bio zadovoljan odgovorima, to ne znam. I, uopte, ja mnoge stvari ne mogu da razumem. Zato se sada nasi odjednom ivo interesuju za nesrene hrvatske prilike. Godine 1941. i 1942. protraili smo u zadovoljnom, pasivnom posmatranju. Poglavniku i njegovom sistemu oprostili su svaku svinjariju. Moja upozorenja nisu nita po-mogla. A sada, ovih poslednjih nedelja, interesujemo se za Hrvatsku kada se Rusi pribliavaju Karpatima, neprijatelj ska invazija izgleda da uskoro predstoji, dalmatinsku obalu neprijatelj svakodnevno bombar-duje, a mi smo bestidno nemoni da je efikasno branimo. No, to je sutina Hitlerove politike: prvo pusti uzde iz ruku, da stvari idu svojim tokom, a onda ih odjednom uzme kada ve sve bude kasno. Ovako je on postupao u celini, prema novoj Evropi", koja je oekivala dolazak slobode, a sada oevidno i u sluaju Hrvatske, i to u najnepogodnijem trenutku. Sa ovakvim planovima ja, prirodno, nisam mogao da se slo-im. Varlimontu sam rekao da smo zatoenici jedne mizerne politike", a mi sada treba iz nje da spasemo to se jo spasti moe. Dovoljno je da ovek uporedi moje izvetaje koji su

(257)

priloeni ovom dnev-niku. Prilikom jednog doruka rekao sam Kaeu: se sada nalazim u udnoj situaciji, jer moram da branim vau politiku, premda je to protiv moje volje." Moja izjava ga nije oduevila. Sledeeg dana krenuo sam sa Mecgerom, preko elenberga, u Berhtesgaden. Preko noi napadao je novi sneg. U Berhtesgadenu ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa Mandiem i Periem. TJ vise navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispra-vio, a pre svega u pogledu etnikog pitanja. On je mislio da se etnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraeno Hivis", dolazi od nemaeke rei Hilfsvvilligen", prim, prev.), koji slue u nemakim divizijama. Posle Kajtela nakratko sam otiao kod Lamersa. Njegova kua u Berlinu tokom neprijateljskog bombardovanja potpuno je uni-tena. Firer mu je poklonio lovaku kuu u orfhajdeu i sada je preureuje. Hoe li on ikada iveti u njoj? Prema meni je bio kao i uvek ljubazan. Delovao je malo umorno. Videlo se daje ve vremean. Iz njegovih reenica nisam mogao da primetim daje optimista. Posle sam otiao u kasarnu i posetio glavni stab Vermahta. Tamo sam sreo Mecgera. Bio je u birou jednog generaltapskog majora. Pro-uavao je kartu na kojoj je bio ucrtan raspored naih trupa na Balkanu. One su bile podeljene na grupe severozapad, jugozapad i jugoistok. Major nije bio u svom birou. I ja sam sa zanimanjem posmatrao tu ma-pu. Setio sam se premetaine" u odeljenju za planiranje vojnih operacija u Teenu, koja se sprovodila na osnovu nepisanog zakona. Taj posao su obavljali oficiri koji su radili u birou Mecgerovog oca... I sada, ovde u Berhtesgadenu, naslutili smo na osnovu nae pre-metaine" da se neto sprema. Uskoro emo o tome da saznamo mnogo vise. Pre doruka sreo sam u oficirskom klubu general-majora Fon Pfultajna. On je komandant slavne divizije Brandenburg. Stupio sam sa njim u razgovor. Pitao sam ga: Sta se to zapravo sprema?" On mi je odgovorio da postoji mogunost pokreta prema Madarskoj. Mecger i ja smo, dakle, tano pogodili. Jedino nam nije bilo jasno to da li e Madarska da bude osvojena" ili e da kapitulira bez borbe. Moram da priznam da sam pomalo tuan pri pomisli da bi Madarska mogla da bude napadnuta od strane naih trupa. Istina, Madari su ostali mnogo duni staroj Austriji, ali to se odnosi i na vreme iz Prvog svetskog rata. Pa ipak, nekako mi ih je ao. Dok sam razgovarao sa Pfultajnom, bio sam optereen jednom njegovom nedavnom izjavom. Pfultajn je, naime, tokom svog boravka u Banjaluci, pred svojim oficirima i podoficirima, dao jednu veoma pesimistiku izjavu. Delom je to bilo u jednom slubenom, javnom nastupu. Izmedu ostalog, kazao je da bi trebalo da budemo sreni ako se donekle izvueemo iz ove teke situacije. Kapetan Bekl, roden u Ko-rukoj, koji inae uiva naroitu Kaeovu naklonost, sluajno se naao u blizini i odmah je otrao Kaeu i podneo prijavu protiv Pfultajna. Poznato je da on Pfultajna ne podnosi. Prijava je ila svojim slube-nim kanalima i stigla do najvieg mesta. Malo je nedostajalo pa da Pfultajn izgubi glavu.13 Kako sam uo, Pfultajn e ipak da se izvue iz ove situacije i bie samo prebaen u jednu diviziju na frontu. Kao i uvek, u glavnom tabu Vermahta bili smo poslueni doru-kom koji nije bio los. Primetio sam daje tu bio i Fer, Vajksov ef ta-ba. Delovao je nekako tajanstveno. Fere je bio odreden da u Beu formira operativni stab koji treba da isplanira upad u Madarsku.14 Vojnu akciju terba da vodi njegov ef, feldmaral Vajks. Kada sam ga pobli-e pitao za razlog njegovog boravka, on je poeo da izmilja bajke. Kada sam se vratio u Zagreb, u tabu me je ekala informacija da Fere na jednom tajnom mestu u Beu planira stvaranje nove armijske gru-pe! I Varlimont je delovao tajanstveno. Jedino je Jodl bio otvoreniji. Dan kasnije, kada je Varlimont priredio veeru u Berhtesgadenu, Jodl je kazao da se neto sprema protiv Maarske. Seam se uvek 11. jula 1936. U hotelu Esterajhier hof' u Salcburgu nalazio se i dr Fezenma jer. On je profesionalni komandant pete kolone", koju je on organizo-vao u nekoliko drava: u Austriji, Slovakoj, Hrvatskoj, Srbiji. I on igra vanu ulogu u buduem pohodu protiv Madarske. Tokom jednog poslepodneva zapoeo sam sa njim razgovor. Cutao je kao zaliven. Odmah je skrenuo razgovor na bezopasne stvari, pa me je tako zamolio da mu nabrojim knjige o carici Mariji Tereziji. Hitler bi hteo da ih ima. Kazao sam mu za Arneta, Gulja i Kremajera.15 Hitler je izjavio da o carici suvie malo zna. Firer je, zaista, u septembru 1943. prvi put govorio o svojoj na-meri da otrije reaguju prema Madarskoj. On nije voleo ovu zemlju zbog ostataka feudalizma i jevrejstva koji su jo uvek bili u njoj. No, onda se ipak predomislio. Poetkom marta 1944. ponovo je naredio glavnom tabu Vermahta da zapone sa pripremama za upad u Madarsku. Odgovorni oficiri su mu odgovorili da e posao moi da zavr-e tek krajem marta. On je odgovorio da treba da poure. Povod za ovaj korak bile su nove, uznemirujue vesti o specijalnim misijama madarske vlade. Predstavnici Kalajeve vlade pokuali su da stupe u kontakt sa Amerikancima i Englezima. U Budimpeti se sve vise govori o stavu Madara da istupe iz rata. Sve ove sumnje nisu bile sasvim pogrene. Mi ipak nikako nismo mogli da objasnimo ta zapravo Madari oekuju od Rusa koji se sve vise pribliavaju granicama njihove drave. Situacija u odnosu na Kalaja bila je u poslednje vreme veoma napeta. Tako je, recimo, na poslanik u Budimpeti Fon Jagov primio naredbu da sprei

(258)

predsednika madarske vlade da na eleznikoj stanici isprati turskog poslanika. Hortiju je 18. marta 1944. bilo naredeno da dode u Klezhajm.16 Jagov je gotovo na silu morao da izvue Hortija iz postelje i da ga dovede do eleznike stanice. Voz je krenuo vec posle nekoliko aso-va. U Klezhajmu je izmeu Hitlera i Hortija dolo do veoma otvorene i glasne prepirke. Horti je pokazao jasne znake starosti. Izgledalo je da e izmeu njih doi do otvorene svae. U poslednjem trenutku u su-kob se umeao Sombateli17 i uspeo nekako da izgladi spor. Tokom Prvog svetskog rata on se jo zvao Knaus. No, Sombateli je uskoro, na na zahtev, jer je odravao bliske veze sa Kalajevom klikom, bio uda-ljen iz vlade. Upad naih trupa u Madarsku sprema se, u meduvremenu, iz Sre-ma, Zagorja, Donje Austrije, i iz Krakova, ako sam dobro obaveten, gde treba da budu smetene nae rezervne snage. Kada sam se vratio u Zagreb, Zelhov mi je sveano predao pismo u kome stoji da sam ja postao zapovednik trupa u Sremu i Slavoniji. Ovo je javljeno i naim trupama. Razume se da je tekla tajna akcija koja je trebalo da skrene panju sa naih stvarnih namera, a to je upad naih trupa u Madarsku. Uestvovale su nae vojne jedinice kod Petrovaradina, Novog Sada i Osijeka (XXII korpus pod generalom Lancom koji je nekada bio ef taba kod Bajersa..), i kod Varadina: LXIX korpus, a pre svega DeO susretu Hitlera i Hortija (Horthy), do koga je dolo 18. marta 1944. u Klezhajmu, vidi: Ranki, Unternehmen Margarethe (poduhvat Margarita"), 145 ff., kako je zabeleio sam Horti. Ferenc Szombathelyi, madarizovani Nemac. a pravo ime mu je Knaus (1887 - 4. 11. 1946, obeen u Novom Sadu), zavrio vojnu akademiju, 1. 5. 1926. potpukovnik, 1926-1931. profesor na madarskoj vojnoj akademiji, jun 1937. general-major, 1. 11. 1941. general-pukovnik, 1946. isporuen Jugoslaviji i zbog umeanosti u masakr u Novom Sadu, osuen na smrt i streljan.

e da se zavri za dva meseca. Kae je izrazio bojazan da bi se ova izjava mogla negativno odrazili na dranje trupa koje vodi kapetan Bekl. Oni su do sada bili uspesni u borbama sa partizanima. Njima pripada i jedna ustaka i jedna do-mobranska jedinica. O ovom: G. Ranki, Unternehmen Margarethe. Die deutsche Besetzung Ungarns, Be-Keln-Grac 1984; general Fer 8. marta 1944. osnovao je svoj tab u Beu. Alfred R. von Arneth, Geschichte Maria Theresias, u deset knjiga, Be, od 1870. do 1879; Emil Guglia, Maria Theresia. Ihr Leben und ihre Regierung, u dve knjige, Minhen-Berlin 1917; Heinrich Kretschmayer, Maria Theresia, Lajpcig 1938 O susretu Hitlera i Hortija (Horthy), do koga je dolo 18. marta 1944. u Klezhajmu, vidi: Ranki, Unternehmen Margarethe (poduhvat Margarita"), 145 ff., kako je zabeleio sam Horti. Ferenc Szombathelyi, madarizovani Nemac. a pravo ime mu je Knaus (1887 - 4. 11. 1946, obeen u Novom Sadu), zavrio vojnu akademiju, 1. 5. 1926. potpukovnik, 1926-1931. profesor na madarskoj vojnoj akademiji, jun 1937. general-major, 1. 11. 1941. general-pukovnik, 1946. isporuen Jugoslaviji i zbog umeanosti u masakr u Novom Sadu, osuen na smrt i streljan.

nerove18 jedinice. Njih je malo kasnije zamenio Ringel koji je tek stigao. Fer se nalazio u Beu gde je ekao kao pauk. Nae trupe su 19. marta 1944, u etiri ujutro, prele Dravu i Du-nav. To je bila nedelja, a u ratu se uvek na taj dan deavaju dobre stvari". Nae vojne jedinice su prvo primile zapovest o razoruavanju Maara. Posle je ona rjonitena. No, desno krilo nae armije nije na vreme primilo promenjeriu naredbu, pa je tako Brauner, koji je koman-dovao tim jedinicama, zaista i razoruao madarski novosadski garni-zon i pripadmke madarske dunavske flote. Brauner je stari Austrija-nac, pa njemu nije bilo lako da izvri naredbu. Maarski oficiri, koji prema nama nisu oseali nikakvo neprijateljstvo, bili su veoma alosni kada smo im oduzeli puke. Medu njima je bilo i nekoliko kolega sa kojima je Brauner iao u vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu. Brauner je zatim krenuo u Marija Terezijaopel. 19 Tu je sakupio oficire konjikog puka kako bi se sa njima posavetovao u vezi sa daljim akci-jama razoruanja. On nije ni pokuao, tako je kasnije priao, da sakrije svoja oseanja. I dok smo tako sedili i raspravljali o tome ta da se uradi, na vratima se iznenada pojavio Lane. On je svojim avionom torh" odleteo za Braunerom da bi mu saoptio kako Maari svoje oruje ipak mogu da zadre. Nastalo je opte olakanje i oduevljenje. Poeli smo da se bratimimo i opijamo sa Maarima. Njima je bilo za-branjeno samo to da sa orujem idu van kasarne. Mogli smo ponovo da ispraznimo puke i da rune granate vratimo u vojni magacin. Naa vojna formacija Varadin" stigla je do Kestelija gde je udo-vica, vojvotkinja Festeti, skinula madarsku zastavu. Bila je ljubazna prema naim ljudima. Veina stanovnitva nas je korektno pozdravila. Samo se deo madarske inteligencije prema nama ponaao hladno. Pre podne na ulicama Budimpete pojavile su se SS jedinice. Medu njima se nalazio i moj prijatelj dr Hetl. Pripadnici Vermahta nisu se mogli videti u samom gradu. Komandant jedinica Vermahta feldmar-al Vajks uputio se u hotel Palatinus" koji se nalazi na ostrvu Margarita. Hortijev specijalni voz upravo se vraao iz Berhtesgadena u Madarsku. Naredeno je da uspori vonju kako bi Horti mogao da stigne u

(259)

Madarsku tek posle naeg upada u zemlju. Fezenmajer je ve preuzeo novu dunost u Budimpeti. On je sada novoizabrani nemaki poslanik i opunomoeni ministar Nemake" u Madarskoj. Fezenmajer je u salonu voza putovao zajedno sa Hortijem kome je predloio da novi predsednik madarske vlade bude Imredi. Horti je prezrivo dreknuo: ta, hoete da uzmete jednog Jevrejina?" Formiranje nove madarske vlade trajalo je dva dana. Na kraju su se sloili da novi predsednik vlade bude Stoja, koji je roden kao Dimitrije Stojakovi. On je moj prijatelj i s njim sam iao u vojnu kolu. Drag je, estit ovek. No nikad se nije bavio dravnikim poslovima. Posle Prvog svetskog rata postao je maarski vojni atae u Berlinu gde je iveo sedam godina. Bio je popularan i kod mukaraca i kod ena. Posle je radio u Budimpeti, u vojnom ministarstvu, a ef mu je bio Gembe. Kada se u ma-darskom poslanstvu u Berlinu upraznilo mesto, bilo mu je ponudeno da tu radi. A da bi postao maarski poslanik u Berlinu, morao je da promeni svoje srpsko ime i prezime i da ga maarizuje. Tako je Dimitrije Stojakovi postao Deme Stoja (Domo Sztojay). Poznavaoci madarskog jezika rekli su mi da ova promena imena nije bila dovoljna. Posle promene imena, sledila je i promena vere: on je morao da istupi iz Srpske pravoslavne crkve. Pred Stojom je stajao izbor: moe da postane lan rimokatolike ili protestantske crkve. On je izabrao rimo-katoliku. Njegov maarski jo uvek nije savren, a nemaki mu bolje ide. U vojnoj koli pripadao je partiji Zagorskog koji je kasnije postao nesrecni konkurent Pilsudskog. Tu stranku su vodili kavasi". Mnogo smo se maltretirali sa Stojom, a jednom je skoro pao sa drugog sprata. Kao skoro svaki maarski oficir, pripadnik Honveda, tako je i Stoja (koji je pripadao domobranima) uskoro dobio ensku", polnu bolest. Da bi ozdravio, morao je za neko vreme da se potpuno odrekne alko-hola. Kalajev kabinet podneo je ostavku. Sve se odvijalo mirno, bez buke. Kalaj i Betlen su pobegli u tursko poslanstvo. Oni su jo uvek tu. Dovoljno da naprave samo jedan korak iz turskog poslanstva i bie uhapeni od strane SS-a. Maarski ministar unutranjih poslova Kere-ste-Fier nalazi se u jednom nemakom koncentracionom logoru.

18

19

Ernst Dehner, (1889 - ?), od 1. 10. 1936. pukovnik, 1. 10. 1940. general-major, 1. 12. 1942. peadijski general. Maria-Theresiopel (na nem.), srpski grad se zove Subotica, a maarski Szabadka.

berenc Keresztes-Fischer (1881-1948), pravnik, 1931-1935. ministar unutranjih poslova Madarske, 1938 - 22. 3. 1944. maarski ministar unutranjih poslova, predstavljao anglofilsku struju u kabinetu Betlena i Kalaja, uhapen od Gestapoa i do kraja rata zatvoren u jednom koncentracionom logoru.

On je brat generala Fiera Lajoa, moga prijatelja. Nekoliko vlasnika velikih fabrika na vreme je pobeglo avionom. To su plemi Manfred Vajs,21 Goldberger22 i Horin.23 lanove nove madarske vlade Horti je primio veoma hladno. Zameniku predsednika vlade general-pukovniku Racu24 nije ni pruio ruku. Ili smo u istu vojnu kolu, ali tada je imao nemako ime. Verovatno se Horti tako poneo jer je smatrao da mesto u politici nije dovoljno asno za jednog oficira. Odmah posle toga u Maarskoj su poeli i progoni Jevreja. Horti je bio protiv toga jer su te mere pretile da Madarska ostane bez stanovnitva. injenica je, naime, da su se Jevreji mnogo meali sa Madarima, pa tako, preko udaje i enidbe, veliki broj Maara ima u sebi dosta jevrejske krvi. Progoni su tako mogli da se sprovode samo protiv istih Jevreja. Ne znam da li bi bilo bolje da smo itavu akciju sproveli sa manje surovosti i doslednosti. Mi nemamo oseaj za nijanse i kompromise. Da je mene Hitler pitao da li da upadnemo u Madarsku pod punom ratnom spremom i da razoruamo Madare, ja bih sigurno kazao ne". Ja bih pokuao i da pozovem Hortija da uestvuje o formiranju nove vlade jer bi tada novi kabinet imao legitimitet da pozove narod na odbranu zemlje. Uostalom, nae trupe nisu otile, kako smo pretpo-stavljali, da brane Karpate. Naprotiv, posle operacije u Maarskoj vra-tile su se, barem one iz

21

Manfred Baron Weiss, sin istoimenog industrijalca, kome je 1918. dodeljena titula plemia, vlasnik je fabrike Manfred-Vajs", koja je jedna od najveih ma-darskih fabrika maina, a toj fabrici pripada i fabrika aviona Dunav". Leo Goldberger (roen u Budimpeti 1878 - umro u martu 1945. u koncentracionom logoru Mauthauzen), generalni direktor fabrike tekstila Goldberger". Godine 1944. pruena mu je mogunost da se otkupi od SS-a i da otputuje u Portugal, te da se tako spase. On to nije uradio. Umro je ubrzo posle oslobodenja kon-centracionog logora Mauthauzen. Ferenc Chorin (Budimpeta 1879 - 1964, Njujork), doktor pravnih nauka, generalni direktor rudnika Salgotarjaner, 1932-1941. predsednik udruenja madarskih industrijalaca, 1944. otputovao u Portugal. Jene Ratz, roden u Zrenjaninu 1882, od 1922. do 1925. predaje u madarskoj voj-noj koli, od 1. 11. 1930. general-major, 30. 4. 1938. general-pukovnik, saveznici ga 1945. isporuili Maarskoj gde je (260) osuen na doivotnu robiju.

23

Hrvatske, odakle su i dole. Maarima je bilo mnogo ao to su nasi vojnici uestvovali u akciji. SS se, kao i uvek, ponaao nedolino, kao svinje. Pljakali su i ophodili se prema Madarima kao pripadnici vise rase, kao herenfolk" prema slugama. Mecger mi je spomenuo mogunost da sam predloen da preuz-mem neku sporednu dunost. Metoda koju mi sada prema Madarskoj primenjujemo takva je da sam srean to nisam uestvovao u pohodu protiv te zemlje. Fezenmajer e to da radi mnogo bolje od mene, ve kako mu oni gore" budu naredili. On je, najzad, dobio redovan posao. Kao nemaki opunomoeni general kod maarske armije imenovan je nosilac odlikovanja vitekog krsta" artiljerijski general Fon Grajfenberg. Nekoliko dana pre upada naih trupa u Madarsku u Hrvatskoj su poele da se sire neverovatne price. Jedino koga one nisu mogle da zbune bio je kraljevski madarski poslanik u Zagrebu, vitez od Maroi-ja. Posetio sam ga kao lepo vaspitan ovek u nedelju posle podne. Dvanaest asova ranije nae trupe su upale u Maarsku. Saoptio sam mu da on nee imati mogunost da bude u telefonskoj vezi sa Budim-petom, jer su linije prekinute. Razgovor sam poeo pitanjem o tome da li on ima neke nove vesti, a Maroi mi je odgovorio: Da. Horti je jue bio kod firera. Nae, maarske trupe, sem toga, upale su u Ne-maku." On je u Zagrebu bio jedini ovek koji nije imao pojma o naj-novijim zbivanjima. Bio je savreno neobaveten. Kao pristalica Imre-dijeve politike on je pozdravio na potez i oznaio ga kao pravilan i dobar. Odmah je poeo da sanja o unapreenju. I Hrvati sanjaju da im se vrati Meumurje. Naa komanda dala mi je uputstva da u torn pogledu stiam oduevljenje Hrvata. Oni su ve poeli da se sakupljaju kod Varadina. Anica mi je savetovala: Ne-mojte da podrite na zahtev da Hrvatska dobije Medumurje. Ta, tamo jo vlada mir i red za razliku od ove nae situacije." Ona nema dobro miljenje o svojim Hrvatima. Kada ve govorim o Anici, da spomenem i ovo. Poetkom januara 1943. Aniino rodno mesto Tesli nekoliko dana se nalazio u rukama partizana. Kratko posle toga opet smo mi uli u to mesto. Medu njima se nalazio i jedan sasvim glupi kapetan andarmerije po imenu Nojman. On nije imao pametnijeg posla nego da sa sobom povede i tridesetak talaca" koje je izabrao proporcionalno, po nacionalnom kljuu. Koliko procenata Hrvata ivi u Tesliu, toliko ih je odveo kao taoce. Tako je postupio i sa Srbima i muslimanima. U nekim sluajevima ovo je uraeno na naroito podao nain. Nojman je zarobljenima pri-ao da ih vodi kako bi popravljali oteeni drum. Kada su stigli na dogovoreno mesto, on ih je jednostavno pokupio i odveo na rad u Ne-maku. Punu godinu dana trudio sam se da ih SS oslobodi iz Maut-hauzena gde su radili u kamenolomu. Anica me je neprestano podsea-la na njihovu zlu sudbinu. Meni je, najzad, marta 1944, polo za rukom da oslobodim njih trideset. Preostali su, razume se, ve umrli u paklu Mauthauzena. U Zagreb su stigli pre uskrnjih praznika. Osam-desetogodinji doglavnik" Adamaga Mesi,25 bosanski musliman, Tur-in", priao je da ih je on oslobodio. Kada su se vratili u svoje mesto, doznali su pravu istinu o tome ko ih je oslobodio. Neki od talaca su postali invalidi, a medu njima i dve devojke. One su oigledno dospele u Beograd gde su radile" u javnoj kui. Mnogo mi je pomogao dr Herman koji je ef SS-a za ovo podruje. Upoznao sam ga prilikom anlusa" Austrije. Trebalo je da postane moj adutant. A ja sam uvek govorio da bi on onda bio ne moj autant, ve moj kontrolni organ". Sa gnuanjem je to odbijao da prizna. On je simpatian ovek... Dolo je do prvog vazdunog napada na Zagreb. Bilo je to 28. februara 1944. Upravo smo se pripremali da odemo na sahranu admiralu Jakinu. On je bio hrvatski poslanik u Sofiji. Tamo je dobio anginu i u roku od osam dana umro. Nalazio sam se u kancelariji. Ustanovio sam da sam zaboravio da ponesem sveani generalski opasa. Krenuo sam, dakle, u svoj stan, a posle na groblje Mirogoj koje je smeteno na jednom breuljku severoistono od Zagreba. Dat je znak za vazdunu opasnost. Kako se to esto dogaalo, nismo mnogo obraali panju, te alarm nismo uzeli suvie
Predstavnik ili jedan od zamenika efa drave poglavnika Pavelia.

ozbiljno. Kolima smo se vozili Mlinarskom ulicom. Odjednom smo primetili ljude kako tree kao da su poludeli. Nastavili smo vonju u pravcu groblja. Kada smo najzad stigli, usta-novili smo da je Zagreb upravo bio bombardovan. Glavni ciljevi na-lazili su se jugozapadno i juno od nas. Ja jo uvek nisam bio sasvim svestan to se zapravo dogadalo. Na sahrani se pojavio i jedan hrvatski oficir. Bio je ranjen. Pomislio sam daje neposredno pre toga doiveo saobraajnu nesreu. Bio je lako povreden od strane protivvazdune artiljerije. Odsutni su bili gotovo svi lanovi diplomatskog kora, ukljuujui i doajena. ak mi ni to nije bio znak daje stanje neobino. Tek kada se ponovo oglasila protivvazduna artiljerija i bombe poele da padaju, postalo mi je jasno ta se dogaa. Mrtvaki sanduk bio je otkriven tako da je moglo da se vidi njegovo lice koje su obasjavali protiv vazduni topovi. Zemlja i vazduh su podrhtavali od eksplozija. Samo je lice pokojnika ostalo mirno. To je zapravo bilo jedno prijatno oseanje. Ivo Perevi i ja smo razgovarali o tome da li da nastavimo sa sahranom. Ja sam smatrao da treba da nastavimo. Pod puenjavom protiv vazdune artiljerije ispratili smo
(261)

starog moreplovca na njegovo poslednje putovanje. Zivot mu je bio prilino zanimljiv. Posle sahrane smo krenuli prema zagrebakoj katedrali. Neprijateljske bombe napra-vile su oko katedrale prilino veliku tetu. Da nisam zaboravio generalski opasa, naao bih se u samom centru ovih vazdunih napada. U blizini katedrale nalazi se park za vojna vozila. Ja sam se uvek zbog toga ljutio i protestovao kod hrvatskih vlasti. Doekao me je komandant voznog parka, jedan odvratan tip, koji mi je jasno stavio do zna-nja da je cilj neprijateljskog napada bio njegov objekat. Odgovorio sam mu da prestane da brblja. Verovatno bombe nisu bile namenjene nijednom cilju. A ako je cilj postojao, onda je to mogao da bude samo Markov trg. Prilino je stradao aerodrom i neposredna okolina. Pogodeno je i jedno naselje gde se nalazi i rimokatoliki manastir koji je potpuno uniten. U njegovim ruevinama zatrpani su monasi manastira. Pogo-dena je i zgrada pored hotela Esplanade". U njoj su smeteni biroi za socijalno osiguranje. U Zagrebu je nastala velika panika. Zagrebaki aerodrom tek je u maju ponovo osposobljen za saobracaj. Za to vreme morali smo da koristimo aerodrom koji se nalazio kod Velike Gorice (Pleso). Prema planovima Hermana Geringa Zagreb ima da se pretvori u vazdunu tvravu" sa dobro opremljenom protivvazdunom odbra-nom. Zagrepane e ova vest sigurno obradovati jer e sada da stra-huju da e postati cilj neprijateljskih bombi ako se u njihovom gradu nade ma i jedan nemaki vojnik. Paveli vise ne spava u gradu nego pored Zagreba, u jednoj kui, njegovoj letnoj rezidenciji, na podnoju Sljemena. U njoj je ugraden jedan dubok tunel... Na Istonom frontu su smenjena oba feldmarala, Mantajn i Klajst, koncem marta, poetkom aprila 1944, a zamenili su ih Modi i Serner. Klajst je svakom ko je bio spreman da ga slua priao da je firer obojici smenjenih feldmarala rekao da mu sada vise nisu po-trebni stratezi nego samo generali koji dolaze iz redova trupa. Njemu u celom vojnom pohodu na Rusiju vise ne trebaju stratezi. O strategiji u ovom ratu i tako nije postojao nikakav trag. Godine 1941. Hitler se drao recepta koji je nemaka armija primenila u Prvom svetskom ratu protiv Francuza, kada je prela reku En-Som (Aisne-Somme). Tada smo uspeli da zaobidemo francusku armiju i da je tako potpuno izne-nadimo. Dejstvo je bilo izvanredno. Verovao je da e torn taktikom moi i protiv Rusa, da tenkovskim jedinicama ude medu neprijateljsku armiju i da se zabije kao klin koji e prouzrokovati raspad ruske vojske. Ovde se Hitler prevario. U zimu 1941/1942, kada je smenjen Fon Brauhi, naa armija je izgubila strategiju. U leto 1942. sledio je napad u pravcu Kavkaza i Staljingrada umesto da smo se koncentrisali na jedan cilj: da pobedimo neprijatelja. Nameravali smo da preko Kavkaza stignemo do Persijskog zaliva i Bazre. Rezultat nae vojne operacije bio je - Staljingrad! Posle toga nama nedostaje svaka strategijska misao. Jedino to kasnije radimo jeste to da krpimo tu i tamo rupe koje je neprijatelj napravio u naim odbrambenim linijama. Opta parola glasi: da se ukopamo i branimo dok je to mogue. Tako su Rusi preli reku Dnjepar i u jednom naletu stigli do Rovna i do bojnih polja gde smo se sa Rusima ve tukli u jesen 1915. i leto 1916. Rusi nisu ve daleko od istone Galicije, Stanislava, ernovice, Dnjestra i Karpata. Sve ove poloaje morali smo da napustimo, a pri torn smo podneli uasno velike rtve. Na kraju smo morali da se odreknemo i poluostr-va Krima. Ovde smo, kada se uporedi sa ostalim bitkama, jo i dobro proli. Bili smo prisiljeni da se oslobodimo dva obrua. Jedan je bio nedaleko od erkasija,26 a drugi juno od Tarnopola. Kod Tarnopola je komandovao jednoruki general Hube. Godine 1937. on me je od Olimpijskog sela odveo do Deberica gde se nalazio poligon kojim je on komandovao. Poginuo je u aprilu 1944. Posle posete Berhtesga-denu hteo je odmah da krene avionom sa salcburkog aerodroma. Pilot mu je savetovao da odloe let. On se ogluio o taj savet. U tri nou, po gustoj magli, poleteli su sa aerodromske piste, a svega nekoliko tre-nutaka kasnije avion je udario u jedno drvo i svi putnici su poginuli. Model se ubraja medu najgrublje generale nemake vojske. Jedino ga prevazilazi Serner koji je nosilac odlikovanja pour la merite". Odlikovanje je zaradio u Prvom svetskom ratu, u bici kod Soe. Neki mu osporavaju zasluge iz te bitke. Do 1934. bio je najei protivnik nacionalsocijalizma, a sada spada u njihove najvatrenije pristalice. Svega nekoliko dana komandovao je jednom armijskom jedinicom, da bi na kraju uspeo da preko reda dobije komandu nad najjunijom grupom armije. Sada nacistiko ubedenje predstavlja prednost u armiji. Samo uz pomo ove ideologije polae se nada u pobedu. Stigla je zapovest da svaki oficir od sada mora da bude lan nacistike partije. lanstvo u partiji je sada postalo

Dana 28. januara 1944. u obruu, juno od erkasija na Dnjepru, kod Kanev-Korsuna, nali su se XI armijski korpus i 42. armijski korpus (general Liba) iz sastava 8. armije. Zahvaljujui prodoru prve tenkovske armije sa zapada i 8. armije sa juga, nemakim jedinicama je polo za rukom da se izvuku iz obrua, ali su pri tome pretrpele velike gubitke. Ruski napad na tvrdavu Sevastopolj zapoeo je 5. maja 1944. Hitler je 8. maja 1944. dozvolio da se nemake snage povuku iz Sevastopolja. Dan kasnije Sevastopolj je pao u sovjetske ruke. Rusi su 12. maja 1944. zauzeli poluostrvo Hersones. (262)

najvanije u oceni sposobnosti nekog oficira. I feldmarali su se nedavno sveano zaklinjali u ime partije. Evo kako je dolo do ovakvog razvoja: Godine 1943. od zarobljenih nemakih oficira u Rusiji formiran je jedan privremeni Nemaki oslobodilaki komitet, a posle toga osno-van je Savez nemakih oficira. Na elo ovog saveza postavljen je arti-ljerijski general Fon Zajdlic. On je zarobljen kod Staljingrada. Nedavno se uo i njegov proglas preko ruskog radija. Mnogi koji su dobro poznavali ovog krajnje konzervativnog oficira ne mogu da poveruju da se takav ovek stavio u slubu boljevika. Ili je ovde re o nekom tri-ku, ili su Sovjeti protiv Zajdlica, Fon Danijelsa27 i drugih upotrebili neke injekcije koje deluju tako da ovek izgubi kontrolu nad sopstvenom voljom. Ispostavilo se, medutim, da je nemaki general Lib,28 koji se nasao u erkasiju u obruu, a i drugi nemaki generali sa ruskog fronta, primio pisma od Zajdlica. Iz njegovih pisama postalo je jasno da nije re ni o kakvom triku. Od svog biveg kolege Liba Zajdlic zahteva da se preda, jer je rat ionako izgubljen za Nemaku. Zajdlic takoe u pismu kae da se jedini spas Nemake nalazi u tome da se nacisti i firer skinu sa vlasti. Zajdlic je pred jednim nemakim vojnim
Alexander Edler von Daniels, 1891, od 1. 1. 1942. general-major, od 1943. do 1955. u sovjetskom zarobljenitvu. Theobald Lieb, 1889, od 1. 6. 1941. general-major, 3. 9. 1943. komandant 112 peadijske divizije.

sudom, u odsutnosti, osuden na smrt. Javljeno je da on nije dostojan da nosi nemaku uniformu. Istovremeno, mund je krenuo na put kako bi posetio sve feldmarale. Poeo je od Rundteda. Svima je pre-doio tekst u kome stoji da se oni, sa svojim potpisom, obavezuju na venu vernost fireru. Zajdlic i njegove kolege proglaeni su za izdaj-nike i gnjide. U izjavi takoe stoji da su nacionalsocijalistiki ideali oslonac sigurne pobede.29 Imao sam neki udan oseaj kada sam medu potpisima video i imena kao to su Rundted i Kluge. Prvog sam jednom posetio 1940, u mestu arlvil, tokom rata sa Francuzima. Kod njega smo veerali. Tada je govorio sasvim drugaije nego sada, kako se iz ovog mundovog dokumenta vidi, koji je, eto, i Rundted potpisao. On je tada bio zabrinut jer je odgovarao za liniju koja se protezala 87 kilometara, od reke Mas pa do Denkera. A i Kluge je predstavljao nadu onih koji su verovali da lose stanje moe da se promeni ako se uvede vojna dikta-tura. Ja nikada nisam verovao u takav razvoj dogadaja. Potpis feldmarala mund je dalje preneo svim generalima. Izjavu su potpisali Mantajn i Klajst, ali ne i Brauhi i List. U torn tekstu se dalje saoptava da su svi oficiri obaveteni o izjavi lojalnosti, kao i o svinjskom ponaanju Zajdlica. Dodato je da su Zajdlic i zarobljeni ne-maki generali postali rtve ruskih tajnih lekova i tableta. Ko u to veruje, blago njemu... Pre nekoliko nedelja posetio me je konjiki general Kestring. On je glavni inspektor svih kozakih jedinica. Sastao se i sa Panvicom, komandantom 1. kozake divizije, koja po Hrvatskoj ari i pali.30
Ovu izjavu lojalnosti Hitleru 19. marta 1944. potpisao je general-feldmaral Fon Rundted, a prisutni su bili generali svih rodova vojske. Celokupan tekst, datiran 18. 3. 1944, objavljen je u Voelkischer Beobachter", beko izdanje, 19. 10. 1944. Uporedi okolnosti i reakcije: Scheurig, Freies Deutschland, 77f.; Irving, Hitler und seine Feldherren, 559 f. Uporedi: H. von Herwath, Zwischen Hitler und Stalin, Erlebte Zeitgeschichte 1931 bis 1945, Frankfurt/Main 1982, 338 f...: General Koestring (Kestring) i ja po-setili smo Panvica i njegove kozake, kako bismo na lieu mesta mogli da vidimo njegove neobine vojnike. Kestring je posetio razliite kozake pukove koji su se borili protiv partizana. On je stekao utisak da su kozaci odlini vojnici... Kozaci su, meutim, i sirovi ratnici koji sa svojim zarobljenicima ne postupaju ba ne-no. A ni prema civilnom stanovnitvu nisu mnogo bolji. Rat u Hrvatskoj i Sla-voniji istie se svojom naroitom brutalnou. Nekoliko dana sam u Zagrebu bo-

Kestringa sam sreo u julu 1940, u Moskvi. Tu je on iveo kao nemaki vojni atae. Bio je sin jednog nemakog knjiara iz Moskve. Tako je Kestring od malih nogu dobro upoznao ruske prilike. On ima 67 godina. Nedavno se oenio jednom udovicom. Njen mu, Kester, bio je nemaki ambasador. Kestring je imao i ljubavnicu iz Moskve, no njom se nije oenio. Veoma je ponosan to mu je ena rodila sina. Pa ipak, kod njega se primeuje starost. Mlatara nekontrolisano gla-vom. On je, i pored svega, simpatian ovek. U njegovoj pratnji naao se jedan diplomata srednjih godina, koji je takoe dobar poznavalac Rusije, Hervart fon Bitenfeld.31 Dok sam 1940. putovao Rusijom, Hervartova supruga boravila je u Moskvi bez svog mua. Oba generala priala su veoma otvoreno o naem poloaju. Pri-sustvo Zelhova nije im nimalo smetalo. Situacija je veoma teka. Raz-matrali su mogunost sklapanja mira. Nisu dolo ni do kakvog rezul-tata. Kestringa sam pitao da li je na rat sa Rusijom bio neizbean. Odgovorio mi je pitanjem: Vi elite da me strpate u koncentracioni logor?" Njegovo pitanje predstavljalo je ujedno i njegov odgovor, a on je bio jasan. Ruska ambasada u
(263)

Berlinu jo uvek je u prvim danima juna 1941. verovala da Hitler samo blefira sa napadom na Rusiju. A i ruska diplomatija delila je isto miljenje. Tek rano ujutro, 22. juna 1941, Kestring je obaveten od nemakog ambasadora u Moskvi Fon der Sulenburga da je upravo bio kod Molotova i da mu je predao saoptenje nae vlade da smo im objavili rat. Molotov je prebledeo i, tek kad se posle nekoliko trenutaka malo sabrao, promrmljao: Da li ste to zaista morali da uradite?" Ja sam smatrao da su nas Rusi isproravio kod Karla Ludviga frajhera Fon Gutenberga (Karl-Ludwig Freiherr von Guttenberg). On je predstavnik nemacke obavetajne slube kod nemakog generala Gleza u Zagrebu. Opisao je svirepa divljanja iji uzrok lei u mrnji izmeu katolikih Hrvata i pravoslavnih Srba. Sa Gutenbergom, koji je pripadao uem krugu zaverenika protiv Hitlera, razgovarao sam i o uobiajenim pitanjima o dranju oficira u sluaju da dode do dravnog udara. Hans Herwarth von Bittenfeld, roen u Berlinu 1905, iz oficirske porodice, u ap-rilu 1927. stupio u diplomatsku slubu, od aprila 1931. do avgusta 1939. radi u nemakoj ambasadi u Moskvi, sredinom maja adutant generala Kestringa, pripadao krugu ljudi koji su organizovali atentat na Hitlera 20. jula 1944, posle 1945. stupio u diplomatsku slubu Savezne Republike Nemake.

vocirali. Da se samo podsetimo da je Moskva prethodno napala Fin-sku, te da je upala na teritoriju baltikih drava i Rumunije (uklju-ujui i grad ernovic). Oni su nas prisilili da udemo sa njima u rat. Kestring mi je odgovorio da su se Rusi samo drali ugovora koji smo sa njima potpisali u ranu jesen 1939. Nisu, dakle, Rusi provocirali nas, nego smo mi isprovocirali njih jer se nismo drali dogovora iz 1939. Mi smo pogazili slovo ugovora jer smo upali u Rumuniju i Bugarsku, a da se prethodno nismo o torn koraku posavetovali sa Rusima. Mislim daje Kestring ovde u pravu. Kestring je takoe priao veoma zanimljivo o svom povratku iz Rusije, posle objave rata. Govorio mi je i o svojoj sadanjoj diplomat-skoj misiji koja se odnosi na 60.000 kavkaskih vojnika koji su u slubi Vermahta. Za razliku od Kestringa i njegovih pesimistikih procena, Panvic je tokom razgovora neprestano naglaavao da je on uvek i u principu optimista. No, njegova izjava stajala je u protivrenosti sa njegovim procenama politike situacije. Kratko posle susreta sa Kestringom, kod Kaea je organizovana jedna propagandna priredba" u korist kozaka. Kae, koji tvrdi da toliko voli Hrvate, sada se angauje za tako divlje momke kao to su kozaci na koje se Hrvati toliko ale. Bili su pozvani, izmeu ostalih, i predsednik hrvatske vlade... (ovde se rukopis prekida)

XXI ZVERSTVA SS JEDINICA U DALMACIJI. UTISCI SA PUTA PO MADARSKOJ, 1944.

Mesec maj je zapoeo uobiajenom Prvomajskom paradom. Kae je u glavnom gradskom pozoritu, u Hrvatskom narodnom kazalitu, odrao sasvim dobar govor o nacionalsocijalistikim postignuima na polju socijalne zatite radnika. Uvee je trebalo da odem u Sisak kako bih prisustvovao sveanosti osnivanja 1. kozake divizije. Generalu Fon Panvicu polo je za rukom da njegova kozaka divizija u izve-taju Vermahta bude pohvaljena zbog svojih uspeha. Zasluge na ratnom polju, a ne na podruju otimaine i silovanja. Ova pohvala sigurno nije doprinela tome da Hrvati od sada imaju vee poverenje u nae slu-bene izvetaje. Kae je, naravno, bio oduevljen. Odustao sam od odlaska na kozaku proslavu. Mecgers me je na-govorio da avionom otputujem do Flepsa. U sebi sam se protivio puto-vanju. Znak da starim i da se najbolje oseam kod kue. Nadao sam se da e vreme biti lose i da u ostati u Zagrebu. Uzalud sam se nadao. Vreme je bilo povoljno, pa smo poleteli u etiri posle podne sa aerodroma u Velikoj Gorici, sa Plesa. Zagrebaki aerodrom je zatvoren posle neprijateljskog bombardovanja od 12. aprila 1944. Kako vise upo-trebljavamo avion W-34", to ga i vise cenimo. Stigli smo u Sarajevo. U 18.15 nastavili smo put po sve lepem vremenu preko Ivanovog sedla i izmeu lepih stena sleteli smo u Mostar. Danju aerodrom mar-Ijivo nadleu neprijatelj ski avioni. Uvee ih vise nije bilo. Zapljuskuju me brojna seanja na vreme u vojnoj akademiji i na kolsko

(264)

doba. U Mostaru sam kratko posetio veoma simpatinog komandanta, pukov-nika Praia.1 On je istovremeno komandant borbenih trupa", a ima zadatak da brani mesto do poslednjeg vojnika.
' Prahl, od 1. 12. 1941. pukovnik.

U 19.30 doao je po nas general Begi koji je na uniformi nosio brojna odlikovanja. Vilko je ve nekoliko nedelja kod Flepsa sluio kao civilni komesar". Fleps je komandant V brdskog SS korpusa. SS vojnici su Begia tako pridobili za sebe da on sija od sree. Jednom prilikom mi je rekao da jo nikada nije imao tako lepu slubu. Do jue je bio apsolutni ustaa, a sada je Begi njihov ljuti neprijatelj. Mecger je s pravom kazao da bi Begi sada, kada bi to od njega zahtevali, iz-vrio i atentat na poglavnika koga je do pre kratkog vremena oboa-vao. Fleps se nedavno preselio u iroki Brijeg, a to je kod samih boga-tih nalazita boksita. Kada je odlazio iz Mostara, iz hotela Narenta", poneo je i sve to je moglo da se ponese, odnosno to nije bilo zako-vano. Hotel su napustili zbog estih neprijateljskih bombardovanja. On je sa efom svoga taba, SS-oberfirerom Krukenbergom, reio da se preseli u lepu montanu baraku koja je smetena nedaleko od jedne ume. Opasnost od vazdunih napada ovde je veoma mala. Put od Mostara do irokog Brijega veoma je dobar i sa njega prua lep vidik na Mostar, na okolinu i oblinje planine. Pao je potpuni mrak. U naem skromnom stanu oprali smo ruke i malo se osveili. Fleps je odmah doao po nas i odveo nas u prostoriju koja je preureena u oficirski klub. Ponudili su nam odrezak, suvo meso i vino. Karakteristino za na razgovor bilo je to da uopte nismo priali o svetskoj politici nego smo se ograniili na nae uske, lokalne probleme. Fleps je moj stari drugar iz vremena kada smo sluili u elitnoj austrijskoj jedinici, a kasnije i u generaltabu. Pa ipak, izbegavamo da priamo o kakljivim temama. Mene pre svega interesuje koju politiku SS namerava da vodi u Hrvatskoj. Fleps mi je kazao da je prilikom poslednjeg susreta sa firerom bio njegov gost na ruku. Ree da je pred Hitlerom zastupao moje sadanje politike stavove. Sklon sam da mu poverujem. Najvei deo naeg razgovora odnosio se, razume se, na dogaaje kod mesta Otok. Otok i jo tri sela kod Sinja, naseljena rimokatolikim stanovnit-vom, krajem marta 1944. unitena su od strane delova 7. SS divizije koja nosi ime Princ Eugen".2 Tim nedelom uprljali su njegovo ime. Prva informacija glasila je da je iz tog sela ubijeno nekoliko stotina staraca, ena i dece. Posle toga javili su se Hrvati i tvrdili da su nae trupe ubile izmeu tri i etiri hiljade ljudi. Ovu tvrdnju potkrepili su delom i uasnim slikama sa imenima ubijenih. Nemaki svedoci, Rek-vart i Kainka,3 potvrdili su ispravnost ovih brojki. Oni su se sluajno nali u Dalmaciji. Tanost podataka potvrdio je i na komandant Splita, pukovnik Mosdorf.4 Kainka je bio kod mene i ispriao mi je ceo sluaj. SS jedinica
2

KTB/OKWAVFST, IV/1,743.

boravila je najmanje dvadeset sati u tim selima gde su mirno jeli i pili. Oni ovde zapravo nisu ni smeli da se zadravaju jer to podruje stoji u nadlenosti susedne jedinice. Iznenada, nou, nava-lili su na selo i ljude pobili ili ih zapalili. Fleps je prvo verovao da se ovo dogodilo u borbi". No, on to nije mogao da potkrepi argumen -tima jer su injenice govorile sasvim neto drugo. Hrvati su hteli da nam priskoe u pomo i da nas izvuku iz neprijatne situacije. Hteli su da zloin slubeno pripiu etnicima i pojedinim SS oficirima koji su od etnika bili pogreno obaveteni. Stvar je propala jer se ministar za Dalmaciju Bulat5 ponaao kao daje poludeo. Tako je Bulat ulicu Princ Eugen preimenovao u ulicu Muenika sa Otoke. Ovo je bilo objav-ljeno u novinama i na ulinim plakatima. Flepsa sam posetio 1. maja 1944. Priznao je da nam taj dogaaj donosi mnogo glavobolje i veliki politiki gubitak. Renduli, divlji momak, pokuao je prvo da opravda zloin borbenim dejstvima". Ali je ipak na kraju morao da sprovede istragu. A da bi i sam sebe zatitio, izdao je i nekoliko zapovesti u kojima se nasi vojnici pozivaju da u svojim akcijama budu umereniji, a komandantima je rekao da je njihov zadatak da kontroliu postupke vojnika. Spomenuo je i delovanje nenemakih vojnika koji slue u naoj 2. tenkovskoj armiji. Pokrenut je sudski postupak. Fleps je u tu stvar ukljuio i dvojicu Hrvata, Begi-a i Simia. Ba sam radoznao da ujem od Begia kakav e uspeh imati taj proces. Kako je na veernji razgovor sve vise odmicao, tako
Robert Katschinka, roen u Beu 1913, od juna 1941. zamenik ataea za kulturu pri nemakom poslanstvu u Zagrebu, od aprila 1944. atae za kulturu u Bu-dimpeti, posle 1945. radio kao novinar za ekonomska pitanja. ^ Mossdorf, od 1. 7. 1942. pukovnik. Edo Bulat, lan Orjune", posle 1941. hrvatski poslanik u Rumuniji, kasnije predstavnik hrvatske vlade u Splitu, od 20. 5. 1944. do 6. maja 1945. hrvatski dravni ministar. Ili je ovde u pitanju Marijan imi, od 2. 7. 1941. do 15. 10. 1941. ministar trgo-vine, male privrede i industrije; ili je re o Franji Simiu, hrvatskom generalu, od 1945. komandantu ustake divizije Oluja".

(265)

je Fleps sve vise naputao svoje prvobitno stanovite da su posredi bile borbene mere". Na kraju naeg razgovarao Fleps mi je rekao da je re o etnicima koji nose SS uniforme. Namera im je da posle borbe i prestanka rata Hrvati budu bezopasni.7 itava stvar, u to nema nikakve sumnje, predstavlja sramotan in. Isto tako ne postoji nikakva neizvesnost oko toga da je za zloin odgo-vorna SS divizija. Da je ona sposobna za takve stvari, dokazuje mi i pria koju sam, u leto 1943, uo od Litersa. Nae trupe su krenule u borbenu akciju preko Bihaa. Jedne veeri Liters je sreo sto radnika koji su tu popravljali put. Ove Hrvate uposlila je SS divizija. Sledeeg jutra on ih vise nije video. Liters je pitao gde su. Pripadnici SS-a su mu, pomalo zbunjeni, odgovorili da prosto vise nisu znali ta da rade sa tim Hrvatima, pa su ih postreljali. Za ovakve postupke odgovoran je nadmeni, surovi duh u kome su SS vojnici vaspitani. Istovremeno, mora da se kae da nasi neprijatelji ine neuporedivo vee i podlije zloine, pa onda niko nema prava da se uzbuuje ni zbog ovakvih zlo-ina. Ovde mislim na niske, svirepe anglo-amerike vazdune gang-stere i teroriste. Kako je dolo do zloina u Otoku, ostaje tajna. Treba da se poznaju motivi. Pitao sam Flepsa da li je on primio u diviziju i neke Srbe iz Banata. On je kazao da u diviziji nema Srba, ali opet u to nije sasvim siguran. U svakom sluaju, obaveten sam da i medu ba-natskim Nemcima, a divizija se slubeno sastoji od njih, dakle, od ba-natskih vaba, ima dosta onih koji su pravoslavne vere. Sigurno da su se njima nekako prikrpili, kao pomono osoblje, i srpski etnici. Groz-no krvoprolie u Otoku ovek ne moe da posmatra izolovano, ve treba da gleda kao nastavak krvavih obrauna koje su u maju 1941. zapoeli poglavnik i njegovi drumski razbojnici. Nije nezanimljivo ni saoptenje dr Kainke. On radi u nemakom poslanstvu u Zagrebu. Ve nekoliko meseci traje iseljavanje folks-dojera iz srednje Slavonije u Srem. Ovo preseljavanje Nemaca nare-dio je firer. Ti Nemci su uglavnom veoma nesreni, pa su se za pomo obratili ak i hrvatskoj vladi. Navodno se kod mesta Otok odigrao i ovaj sluaj: nekoliko pripadnika SS-a, koji su rodom iz Hrvatske, napali su stanovnike tog mesta i pri torn su vikali daje to osveta jer su Hrvati proterali folksdojere iz slavonskih sela. Ni ovu verziju ne treba sasvim iskljuiti. U poslednje vreme dnevnik sam prilino zapustio. Zato odmah poinjem sa ministarskom krizom u Hrvatskoj. Ona je direktna posle-dica dogadaja od kraja aprila 1944. U Lorkovievom stanu smo razgovarali Peri, Bulat, Kae i ja. Kae je torn prilikom postavio jedno ne ba inteligentno pitanje: kakav zahtev Hrvati ele da postave nama Nemcima zbog Otoka? Cime bismo mi mogli da ih zadovoljimo? Hrvati su brbljali neto o dovoenju odgovoraih nemakih vojnika u Otoku, kojima bi se tu odmah i sudilo i tako dalje. Ja sam se uspro-tivio takvim predlozima. Upozorio sam da se ostave oravog posla. Predloio sam da se zadovolje molbom da pravo i pravda postanu za-kon koji vai za sve. Kao upozorenje podsetio sam na dogaaj od 23. jula 1914. Sledeeg dana kod mene se pojavio Kae. Bio je u nekom sveanom raspoloenju. Saoptio mi je da je od naeg ministarstva spoljnih poslova upravo primio telegram. U njemu stoji da su Hrvati u Berlinu, u naem ministarstvu, u ulici Vilhelm, uloili protest zbog Otoke. Ton i sadrina tog protesta su takve prirode da mi to ne moe-mo da prihvatimo. Kae je dobio zadatak da u roku od dvadeset i etiri sata predsedniku hrvatske vlade Mandiu saopti da nemaka vlada ne moe vise sa Periem da razgovara. Mecger
7

PAAA, N1. Kasche, Pol. 2, Kaeove beleke, Berlin, 12. 5. 1944, pojedinosti mog razgovora sa Periem zbog dogaaja oko Otoke". Kae je o torn problemu sa Periem vodio etiri razgovora, i to u razmaku od 4. 4. do 19. 4. 1944. Tokom razgovora od 19. aprila prisutan je bio i Glez Horstenau. Peri je na kraju izrazio pretpostavku da su u ovom sluaju u znatnoj meri uestvovali i etnici. Posle ostavke Peri je izrazio veliko aljenje toje dolo do tog dogaaja.

sedamdesetpetogodinjeg Mandia naziva omladinskim rukovodiocem u Hrvatskoj". Kae je od Ribentropa primio i jedno pismo. U njemu on kritikuje Kaea jer su njegovi izvetaji o stanju u Hrvatskoj suvie optimistini i nerealni. Ribentrop dalje kae da ga za ovaj propust direktno optuuje sam Hitler. Ribentrop mu takoe u torn pismu saoptava kako on osea kao svoju dunost da mu skrene panju u vezi sa Kaeovim daljnjim bo-ravkom u Zagrebu. Ribentrop je postavio pitanje da li Kae posle svega moe jo uopte da i dalje ostane u Zagrebu. Firer je na kraju ipak odluio da Kae ostane u Zagrebu. U svakom sluaju, na solidnom zdanju ministarstva spoljnih poslova pojavljuju se napukline. Napad vojnih predstavnika na diplomatu Kaea, u nepovoljnom trenutku, nije ostao bez rezultata. 8
PAAA, N1, Kasche, Bd. 10a, 1: Ribentropovo pismo Kaeu, na ruke!, Berlin, 13. april 1944. Ribentrop je Hitlera pitao u kojoj meri on jo podrava Kaeovo po-

Ultimatum zbog Peria. Kae mi je ovo saopstio kao jednu strogo poverljivu stvar. Mecger i ja smo se sloili daje na ultimatum jedan nespretan i netaktian potez. Nije u redu postavljati ultimatum Zagrebu pre nego to se do kraj a razjasni dogadaj u mestu Otoka. Hrvati e to da shvate kao na pokuaj da stvar zatakamo. Mandi je u to vreme boravio u Sarajevu. Kae je reio da odmah krene na put i da se vidi sa njim. Vreme je bilo tako lose da Kae nije
(266)

mogao da otputuje avionom. Krenuo je vozom. Predloio sam mu da nae miljenje prenese ministarstvu spoljnih poslova, odnosno, Ribentropu. No, on nije imao hrabrosti da to uradi. Ja sam se, u meduvremenu, raspitao kod Lorkovia kako je dolo do hrvatske protestne note. Ree da Peri nije autor protesta. On je samo sakupio materijal o torn sluaju i poslao ga hrvatskom poslanstvu u Berlin sa zahtevom da se Nemcima poalje protest. Sadraj note sastavio je prvi sekretar hrvatskog poslanstva u Berlinu. Pre rata je bio optinski sudija. On je to uradio na svoju ruku. Nije se posavetovao sa hrvatskom vladom, a govorio je u ime svoje vlade. Ja sam pri Vrhovnoj komandi Vermahta pokuao da osujetim namere na-eg ministarstva spoljnih poslova, te sam se zaloio da Peri tako dugo ostane na poloaju hrvatskog ministra spoljnih poslova dok se ne rei sluaj Otoka. Vrhovna komanda Vermahta, naravno, nije imala pojma o krizi Peri". Meni zato nije bilo nimalo jednostavno da Varlimontu u najkraim crtama objasnim sutinu problema. Dobra vest: doznao sam da Kajtel, Herman Nojbaher i ambasador Riter, Ribentropov o-vek za vezu sa Vrhovnom komandom Vermahta, dele moje miljenje. Sve to ipak nije mnogo koristilo. Kae je 28. aprila 1944. u Sarajevu sveano uruio notu naeg ministarstva spoljnih poslova predsedniku hrvatske vlade Mandiu. Kae mu je proitao sadraj nae note, a poglavnik je telefonom javio da je Peri smenjen sa dunosti. Na taj nain Peri je kod svojih Dalmatinaca postao nacionalni junak. Novi
naanje. Hitler je odgovorio da Kaeu zamera to to njegovi izvetaji ocenjuju odnose i dogadaje tako da su suvie bliski pogledima Hrvata". Ovo se naroito odnosi na njegov izvestaj u kome on lose govori o muslimanskoj SS diviziji. Ka-e takoe preteruje kadajavlja daje 15.000 bandita prelo na nau stranu". I pored ove kritike on, Hitler, eli da Kae ostane u Zagrebu i da i dalje obavlja svoju dunost. Ribentrop zahteva da Kae salje apsolutno trezvene izvetaje i da svoje tvrdnje prethodno paljivo proveri. Za to to Kae pokazuje nesimpatije i netrpe-Ijivost prema organima SS, nema nikakvog opravdanja".

ministar spoljnih poslova Hrvatske postao je dosadanji ministar unu-tranjih dela Lorkovi. Kada se Mandi iz Sarajeva vratio u Zagreb, napisao je pismo naem ministarstvu spoljnih poslova. Ton pisma je ponizan. Dao ga je Koaku koji je postao novi hrvatski poslanik u Berlinu. On uskoro treba da krene na put. Renduli je na jedan misteriozan nain, pre hrvatske vlade, doznao za sadraj hrvatske note. Rendu-li je bio besan i kao autora tog protesta imenovao je hrvatskog poslanika u Berlinu. To sigurno nije istina. Hrvatski poslanik je sigurno znao za neku hrvatsku intervenciju pri naem ministarstvu spoljnih poslova... Mecger i ja smo 2. maja 1944. u irokom Brijegu spavali svega tri asa jer smo rano morali da budemo u Mostaru. U pet ujutro krenuli smo u Mostar. Jutro je bilo lepo. Odmah smo poleteli i u sedam ujutro naa maina V-34" ve se spustila na sarajevski aerodrom. Mandi se upravo spremao da otputuje u Zagreb. Zajedno sa starim gospodinom Mandiem izvrio sam smotru poasne ete. Njegov avion do'\ posle nekih problema, poleteo je prema Zagrebu. Ja sam se malo zadrao u Sarajevu. Prvo sam posetio naeg generalnog konzula Gerdesa (Goer-des). On mi nije priao mnogo o stanju u Hrvatskoj, ali sam iz njego-vih kratkih reenica osetio da je pesimista. Na kraju sam svratio do nadbiskupa aria. Poslednji put sam ga video pre tri godine. I ovoga puta je bio siatkoreiv i neprestano je ponavljao koliko je radostan to Hrvatska ima tako dobrog" poglavnika. Na kapiji nas je blagosiljao, a to je bio najbolji deo moje posete kod njega. Rano posle podne poleteo sam sa sarajevskog aerodroma, a iznad Teslia smo se spustili prilino nisko kako bismo mogli to bolje da vidimo Aniino rodno mesto. Svim mojim saradnicima Tesli zadaje mnogo glavobolje i imamo mnogo posla zbog estih intervencija. To je prijatno mesto, a njegov postanak, to se vidi, datira iz austrijskih vremena. Stigli smo sreno u Zagreb. Poslednji deo puta leteli smo msko zbog pojave neprijateljskih aviona. Ove reenice napisao sam 9. maja 1944, pre podne, u svojoj zagrebakoj vili. Upravo je trajala vaz-duna uzbuna. Saradnici i osoblje moje vile, koje predvodi narednik Mi ler iz Landeka, i Anica dva puta su odlazili u sklonite. Bunker se nalazi u naoj bati i ja sam tek nedavno dao nalog da se napravi. Prva u bunkeru bila je troma kuvarica Helena, Slovenka. Njoj inae treba pola sata da se jednom okrene oko sebe u kuhinji. I ja sam izaao iz kue i bio sam u bati, nedaleko od bunkera. Kae je 5. maja 1944. priredio oprotajno uvee za maarskog po-slanika Maroija. Sveane govore odrali su domain i poasni gost. Kae je zahvalio Maroiju kao doajenu diplomatskog kora u Zagrebu na velikoj pomoi, jer je Maroi diplomata od karijere. Maroi mu je uzvratio zahvalnou kao politiaru koji mu je esto davao podsticaj u radu i omoguio Slobodan pristup kod njega. Maroi treba iz Zagreba da ide u Stokholm. Dosadanji maarski poslanik u vedskoj Ulajn-Revicki9 je pobegao. No, sa agremanom se odugovlai. Tako Maroi odlazi iz Zagreba, a novo radno mesto jo mu nije sigurno. Ostavio je svoju ljubavnicu, jednu udovicu, koja duboko ali to odlazi. Svi se ude toj vezi. Maroi nije ovek duha, ali je simpatian.

(267)

RH 31 111/12, Glez Horstenau pie Jodlu, 12. maj 1944, a pismo mu je lino predao podoficir Lorenc. U poruci Glez istie da nije dobro ako dode do smene Ka-ea. Hrvatska predstavlja krizno podruje i na raspolaganju nam stoje dobrovo-ljake divizije. U takvoj zemlji politika je uvek povezana sa vojnim stareinama. To se odnosi i na smenjivanje hrvatskog ministra spoljnih poslova Peria. Horstenau se boji da e po pitanju smene poslanstva ponovo biti stavljen pred svren in".

Sledeeg dana Kae je iznenada morao da otputuje u Berlin. Primio je telegram od ministarstva spoljnih poslova da odmah napusti Zagreb kako bi due boravio u Berlinu". Te noi zamenik mog vojnog ataea, major Fon Hodenberg,10 imao je telefonski poziv iz Berlina. Saopteno mu je da e sledeeg dana Kae biti opozvan. Ovu vest potvrdio mi je i Hetl. On je u Budimpeti. Telefonirao sam mu. U Vrhovnoj komandi Vermahta, kao i obino, nisu bili obaveteni o toj promeni. Varlimont je na putu, pa sam javio Jodlu. Prvo smo razgovarali veoma uopteno jer neprijatelj prislukuje". Zbog mera bezbednosti iz naeg razgovora se izrodio nesporazum. Dvadeset i etiri sata kasnije ponovo sam telefonirao Jodlu. On mi je odgovorio: Za sada nema promena." Njegov odgovor se nije odnosio na Kaeovu sudbinu, nego na mogui odlazak poglavnika i kolaps njegovog rei-ma. Po drugi put sam pitao Jodla u vezi s Kaeom. On mi je ponovio da mu nita nije poznato. Molio sam ga da ne dozvoli da ih nae ministarstvo spoljnih poslova stavi pred svren in. Vrhovna komanda Vermahta ima pravo da se mea u tu stvar. Obecao je da ce me posluati, osim ako nije u pitanju ista politika. No, on je kao i Pontijus Pilatus, a takvi su i svi generali nove pruske kole. Objasnio sam mu neke osnovne stvari o Hrvatskoj: to je zemlja gde smo mi stvorili i naorua-li preko tri stotine hiljada vise ili manje upotrebljivih i dobrih vojnika. Ova drava dri vanu vezu sa jadranskom obalom, a preko nje vodi put ka junom Balkanu. Dakle, ovde nije re o istoj politici. Jodl je jue imao rodendan, pa je jo bio malo mamuran. Pored dokumenata poslao sam mu i pismo.11 Tokom mog drugog razgovora sa Jodlom, govorio sam i o hrvatskim albama zbog izvetaja Vermahta. U izvetaju od 6. maja 1944. spominje se velika pobeda nemakih" divizija u severnoj Bosni. Takode se pohvalno govori o podvizima srpskih dobrovoljaca na podru-ju istono od reke Drine. Jedna od dve nemake" divizije koja se bo-rila u istonoj Bosni bila je, zapravo, tek osnovana 13. muslimanska divizija koja se sastoji gotovo iskljuivo od Hrvata. U toj akciji su uestvovali I domobrani i ustae. Fleps, medutim, tvrdi da doprinos ustaa nije bio znatan. A i inae izvetaji Vermahta u poslednje vreme spominju zasluge svih dobrovoljaca: Estonaca, Litvanaca, Letonaca, Flamanaca i, naravno, kozaka. Samo su jadni Hrvati ostali neprimee-ni. 0 njima niko ne govori. Lorkovi mi je saoptio da hrvatska dua kipti od besa. Tu sam izjavu odmah preneo Jodlu. Povodom Kaeove smene da kaem jo neto. Meni lino nije bilo lako sa tim tvrdoglavim tipom. Ja sam mu bio veoma sumnjiv jer sam Austrijanac. Pa ipak, medu nama se tokom vremena stvorio jedan prilino podnoljiv odnos. esto sam sam sebi govorio: Ko zna ka -kav e ovek da bude njegov naslednik!" Jednu stvar ne mogu da ra-zumem. Postojali su brojni nasi vojni i civilni izvetaji sa podruja Hrvatske. Ovde ukljuujem i svoje. Ali su, izgleda, najvie verovali

RH 31 111/12, Glez Horstenau pie Jodlu, 12. maj 1944, a pismo mu je lino predao podoficir Lorenc. U poruci Glez istie da nije dobro ako dode do smene Ka-ea. Hrvatska predstavlja krizno podruje i na raspolaganju nam stoje dobrovo-ljake divizije. U takvoj zemlji politika je uvek povezana sa vojnim stareinama. To se odnosi i na smenjivanje hrvatskog ministra spoljnih poslova Peria. Horstenau se boji da e po pitanju smene poslanstva ponovo biti stavljen pred svren in".

Antal Ullein-Revicky (roen 1894, a umro u Londonu 1955), od 1919. do 1922. sekretar pri madarskoj ambasadi u Beu, od 1923. do 1927. radi u madarskoj ambasadi u Parizu, od 1928. do 1934. maarski generalni konzul u Carigradu, od 1935. do 1938. madarski konzul u Zagrebu, 10. septembra 1943. postavljen za maarskog ambasadora u Stokholmu, 22. 3. 1944. dao ostavku na svoj poloaj. Knjiga njegovih seanja objavljena 1947, Neuchatel: Guerre allemande, paix russe". Verovatno je ovde re o Leonardu Ernstu Vilhelmu frajheru Fon Hodenbergu (Leonhard Ernst Wilhelm Freiherr von Hodenberg), roenom 29. 6. 1895.

Kaeovim izvetajima i sledili njegovu glupu politiku. To nas je, na sreu, dovelo do slepe ulice. Kada pogledamo na celokupan poloaj, trenutno ne vidim pravog izlaza. Nae stanje u Hrvatskoj je lose jer je naa vojna situacija nepovoljna. Preuzmemo li potpunu kontrolu u Hrvatskoj, teko da se moemo osloniti na neke ire i solidnije slojeve hrvatskog drutva. Da bi bili efikasni u sprovodenje te namere, valjalo bi da imamo na raspolaganju est do osam nemakih divizija. A mi ih, razume se, nemamo. Ovde mislim na isto nemaeke, a ne na skandi-navske, banatske ili islamske. Preostaje jedno isto hrvatsko reenje, i to pod nemakom kontrolom. No, nae karte su i za ovo reenje lose,
(268)

jer na politiki ugled i u Hrvatskoj moe ponovo da se povrati samo ako uspemo da izbacimo angloamerike trupe sa tla Italije, ili ako uspemo da ponovo doemo do obale reke Dnjepar. Sve relevantne hrvatske politike snage napeto posmatraju razvoj ratnih zbivanja i gledaju da se u to boljem svetlu predstave moguim, ili prilino iz-vesnim pobednicima ovog rata. Kaeova smena nema nikakvog smisla ako ponovo dovedemo u Zagreb oveka koji zastupa iste politike ideje. S obzirom na to da mi je dobro poznata glupost naeg ministarstva spoljnih poslova, bojim se da oni ne posegnu za nekim receptom u najnepovoljnijem trenutku. Ovaj recept bio bi moda dobar da smo ga primenili pre tri godine, ili pre dve, pa i pre godinu dana. Sada bi on, medutim, bio potpuno neupotrebljiv. Mi vladamo novom Evropom", a ta teritorija se iz dana u dan smanjuje. Postoji veliki broj ljudi koji veruju da bi za nas bilo najbolje kada bih ja u Zagrebu preuzeo i dunost nemakog poslanika. Slino je u leto 1941. firer rekao Lamersu, a ovaj to preneo Ribentropu. I ja sam skoro voljan da poverujem u to reenje. Zelhov je, sa mojim znanjem, u torn smislu sastavio pismo i poslao ga Smundu: Dragi Rudi... tvoj prijatelj." No, taj predlog Ribentrop sigurno nee podrati. Videemo! Kriza sa naim hrvatskim poslanikom izgleda da e se uskoro okonati. Mecger je to saznao tokom mog odlaska iz Zagreba. Ja sam 20. maja boravio u Beu. Varlimont mi je 25. maja 1944. saoptio da Kae ipak ostaje u Zagrebu i da se za takvo reenje sam firer pobrinuo. Varlimont mi je rekao da se na vrh teko odluuje na to da u Hrvatskoj preduzme radikalne mere". Nema govora da ovakvo stanje moe da potraje. Primio sam pismo od Jodla. Zapravo je to pisao Varlimont, a ovo mi je on potvrdio i u telefonskom razgovoru. U pismu stoji da za sada sve ostaje po starom, a da on nastavlja paljivo da prati hrvatsko pitanje. U meduvremenu, i naa sluba bezbednosti sve vise veruje u to da bi bilo najbolje kada bi se sve nalazilo u mojim rukama. Da ja, dakle, budem glavna nemaka vojna i politika linost u Zagrebu. Ne verujem da e se to i ostvariti. Sumnjam da u postii i neki uspeh ako budem postavljen na to mesto. Bilo je predvideno da se Kae 27. maja 1944. vrati vozom u Zagreb. Za njega su ve bila naruena i spavaa kola. Onda je iznenada stigao telegram naeg ministarstva spoljnih poslova iz koga smo videli da on jo nee doi. Najavili su da e nas malo kasnije pismeno pod-robnije obavestiti. Kae se i inae ponaa neobino. Pa ipak, u ranijim sluajevima, tokom svog boravka u Berlinu, javio bi se svojoj porodi-ci. Sada se nije javio ni svojoj deci. Njegova supruga se zabrinula kada je ponovo javljeno da se njegov povratak u Zagreb odlae. Na kraju je ak pitala da nisu moda uhapsili njenog mua. Sigurno se setila 1. jula 1934. kada su ga ve obukli u zatvorsku uniformu, a sledeeg dana je trebalo da bude streljan. Spaslo ga je samo jedno firerovo nareenje da se zabranjuje izvrenje preostalih smrtnih presuda. Ovde se, u meduvremenu, iz Berlina vratio dr Volf koji je bio na specijalnom zadatku naeg poslanstva iz Zagreba. O Kaeovom na-sledniku razgovarao je sa tengrahtom, Henkeom12 i brojnim ljudima iz ministarstva spoljnih poslova. Mene je kod Ribentropa kao Kae-ovog naslednika predloio Zonlajtner.13 On prema meni osea naroitu prijateljsku naklonost. Ribentropov odgovor bilo je jedno odluno ne". Ovo me, kako sam ve kazao, nije zaudilo. No, stvar jo nije okonana jer izbor kandidata je veoma teak. Ludin14 vise ne dolazi u obzir. Sada se kao Kaeov zamenik spominje grof Ecdorf.15 On mi je
Andor Hencke (Berlin, 14. 7. 1895 - 31. 1. 1984), od 1922. do 1928. radi u ne-makom poslanstvu u Moskvi, 7. 10. 1939. voda nemacke delegacije u pregovo-rima sa Sovjetskim Savezom oko pitanja granice izmeu dve zemlje, 18. 1. 1943. radi u nemakoj ambasadi u Madridu. Franz von Sonnleithner, Salcburg, 1. 6. 1905, od 1931. policijski komesar u Be-u, 31. 3. 1943. u ministarstvu spoljnih poslova vodi poslove linog taba |4 Ribentropa. Hans Elard Ludin, roden 1905, u januaru 1941. imenovan za nemakog poslanika
ls

u Bratislavi i na torn mestu ostao do 1945, a 1943. postao SA-

obergrupenfirer. Hasso von Etzdorf, roden 1900, od 16. 4. 1931. radi u nemakoj ambasadi u To-kiju, 4. 1. 1937. slubenik nemake ambasade u

dobro poznat. Kao moguci kandidat spominje se i Herman Nojbaher. Jo jednom ponavljam: videemo! Volf je roden u Egerlendu (grad u ekoj, nedaleko od nemake granice, prim. prev.). ali se na veoma lose stanje u njegovom rodnom mestu! Tamo ljudi nisu za naciste. ak mu je drae seanje na vreme kada je taj grad pripadao ekoj dravi. Ovo je zaista porazna ocena nacistikog reima i najbolje govori o njegovoj nesposobnosti u vodenju spoljne politike. S druge strane, Volf mi je potvrdio miljenje o stanovnicima Berlina, o kojima i svi drugi govore. Njihovo dranje je fantastino. ak ni poslednja velika bombardovanja grada nisu mogla da uzdrmaju njihov moral. U Beu sam boravio 20. i 21. maja 1944. Kao neposredan povod posluila je tuba komandanta XV brdskog korpusa generala Fon Laj-zera16 protiv Rendulia. Pozvan sam u Bee, na osnovu postojeih pro-pisa, da nastupim kao posrednik". Pojedinosti u vezi s ovim sluajem savreno su nezanimljive. To se odnosi i na slubene razgovore koje sam vodio sa tvrdoglavim, umiljenim ovekom koji uvek o svemu najbolje zna. Takav je Renduli. Bio sam pozvan na
Rimu, od septembra 1939. Do (269)

ruak kome je prisustvovao i generaltapski lekar Cimer.17 Tokom ruka dolo je do ustrog razgovora izmeu Rendulia i mene. Tema je bila istorija. On je priao o vojnom vaspitanju. Zbog toga sam mu ranije ve napisao i pismo. Uasno je ta moe da postane od jednog Austrijanca. U prisu-stvu njegove ene rekao sam mu: Ti si Prus!" Tu je bio i Karsten,18 glumac iz uvenog bekog pozorita Burg". Njegovom miljenju suprotstavio sam kult Marije Terezije iz godine 1741, kako je to Ku-nersdorf prikazao. Nisam mogao a da ne primetim da se Austrijancima pruski kralj Fridrih Veliki ve popeo na glavu. Renduli je odgovorio da moje miljenje nije pogreno. Sloio se da je negovanje linosti pruskog kralja Fridriha preterano. On zastupa miljenje da bi valjalo napraviti sintezu jedne opste nemake istorije, i to uz pomo pruskog kralja Fridriha i Princa Eugena. O ovome, prirodno, moemo da disku-tujemo. Rendulieva supruga, rodena Italijanka, ofarbala je kosu u crveno. Ona nervira svojim prefinjenim ukusom. Oduevila se mojim izlaganjem, pa i onda kada sam izgrdio Senerera. Kada listam po Pih-lovoj19 knjizi, vidim daje enerer najvie doprineo takozvanom du-hovnom dobru".Kod njega moe svata da se nade, pa ak i prizna-nje: Ja sam neznaboac!" On je takoe izrazio elju da bude sahra-njen bez svetenika. Na sahrani mu je ipak bio jedan protestantski svetenik iz Zaksenvalda. Pre nekoliko nedelja primio sam od Rendulia jedno dugako pismo. On se ali da ga je hrvatski ministar za
31. januara 1943. predstavnik ministarstva spoljnih poslova pri Vrhovnoj komandi Vermahta, od 1. 7. 1950. radi u birou nemakog kancelara za pitanja spoljne politike, 5. 6. 1956. ambasador Savezne Republike Nemake u Otavi, 17. 8. 1961. nemaki ambasador u Londonu, 31.3. 1965. penzionisan. 16 Ernst von Leyser (1989-1962), od 1.2. 1941. general-major, 1. 12. 1942. peadijski general, 1.11. 1943. komandant XV brdskog korpusa. 17 Arthur Zimmer (Be, 2. 12. 1884 1945, izvrio samoubistvo), od 1910. kao vojni lekar zaposlen u vojnoj bolnici, 1. 5. 1940. lekar kod zamenika komandanta XVII armijskog korpusa, 1.8. 1941. generaltapski lekar. 18 Julius Karsten (Be 1881-1959, Be), pravo ime Julius Kleindienst, 1907-1910. glumio u berlinskom pozoritu Hebel", a posle u Lajpcigu, od 1923. do 1955. glumac Burgteatra" u Beu.

Dalmaciju dr Bulat pro-zvao Hrvatom. injenicaje daje Renduliev otac bio istokrvni Lia-nin. Pa ipak, on je potroio jedan metar hartije i litar mastila kako bi mi dokazao da je on istokrvni Nemac". U istom pismu me je pitao ta bih ja rekao kada bi mi neko sugerisao da sam Francuz. Zamolio me je da ga proitam poglavniku. Kopiju sam poslao Leru. On se na Renduliev raun saaljivo nasmejao. Malo kasnije Renduli je pozvao i telefonom. Javio se Mecger. Pitao ga je: Sta radi Francuz Glez?" Mecger mu je, a da se nimalo nije zbunio, odgovorio: Razmilja da li da se prikljui De Golu (de Gaulle) ili irou (Giraud)." Kod Rendulia je, u meduvremenu, stigao u Vrnjaku Banju novi hrvatski ovek za vezu sa nemakom vrhovnom komandom za Jugo-istok, ministar" Benak. Renduli ga je primio veoma lepo, ali ga to nije spreilo da mi se kasnije poali na Benaka jer je nekada bio Ju-gosloven. Tokom razgovora Renduli je rekao Benaku: i ja sam po krvi pola Hrvat!" Tokom mog boravka u Beu i razgovora sa Ren-dulicem mogu da naem objanjenje za ovako hrabro priznanje". Renduli mi je objanjavao kako Hrvati uopte i nisu Sloveni nego su predivni, isti Goti. O ovoj temi odrao mi je dugo predavanje. Priao sam mu da je to isto tvrdio i firer, i to prilikom Kvaternikove posete
19

Eduard Pichl, Georg Schoenerer und die Entwicklung des Alldeutschtums in der 2o Ostmark, u est knjiga, tree izdanje, Oldenburg, 1938. Sandor Aleksandar Benak, od novembra 1944. hrvatski opunomoeni ministar pri Vermahtu

glavnom tabu, u julu 1941. Posle toga sam feldmaralu Kvaterniku kazao: Da li je ta tvrdnja istinita, ja to ne znam. No, vi, Hrvati, treba da ste sreni to ste Goti. Biete malobrojniji!" Rendulia sam morao malo da naljutim jer sam mu saoptio najnovija dostignua hrvatskih istoriara koji sada tvrde da oni potiu od Persijanaca... Dana 21. maja 1944. estitao sam osamdeset i prvi rodendan feld-maralu nadvojvodi Eugenu. estitari su se sakupili kod gospode Fon ildenfeld, u ulici Landkron broj 5. To je ista kua u kojoj je nesreni car Karl prenoio kada je pokuao da reformie ugarske politike prilike. Prvi put sam video starog gospodina bez perike. Ne moe daje nosi jerje nedavno dobio alergiju. Covek se zapita zato se on toliko muio i punih etrdeset ili pedeset godina nosio periku.

Milan Tiljar (Zagreb, 7. 12. 1882 - 1969, Be), sin general-majora austrougarske armije, od 1. 11. 1917. generaltabni major, 1919. penzionisan. ivko Tiljar, roden u ekoj 1885, a umro u Beu 1953, od 1. 11. 1911. potporunik, posle 1918. sluio kratko u ehoslovakoj armiji, 1920. penzionisan. Ovde (270) verovatno nije re o avionu W 43", ve o maini W 33", kojom se pu-tovalo i do Amerike.

Jer on uopte i nije potpuno elav kako bi ovek pretpostavljao zbog njegovih godina. On ima prilino kose, a posebno iznad ela. Beka tampa ne pie dobro o Hrvatskoj. Nacisti su besni na Hrvate jer oni, umesto da su uz Nemaku, odlaze u umu. Legitimisti zameraju Hrvatima, s pravom, da nemaju smisla za tradiciju. Oficiri hrvatske vojske nose samo u retkim prilikama stara austrijska odliko-vanja. Ovome se poglavnik, oigledno, raduje. Hans Valdteten mi je priao da su u nekadanjem austrijskom, legitimistikom pokretu, bra' 21

ca Tiljar uvek govorila da Hrvati verovatno ele da imaju svoju dravu, ali da oni nisu legitimisti. Stariji brat Milan bio je moj drug iz vojne akademije, a i tokom Prvog svetskog rata. Uhapen je generalni konzul" Mesner, predsednik fabrike Sem-perit, a nekada je bio sekretar Ring-kluba. Da li je uhapen zbog de-viznih poslova ili je u pitanju neki politick! razlog, ja to ne znam. Gvi-do Smid veoma je rairio svoje poslovne veze. On je mnogo postigao i zaista je bogat. Uvee, 21. maja 1944. avionom sam otputovao iz Bea. Tokom leta pratilo nas je nevreme. Mainom W-43"22 srecno smo sleteli na zagrebaki aerodrom. To je jednomotorni avion. Po pravilu, generali ne bi uopte smeli da upotrebljavaju takvu mainu. No, pilot Hinen-feld je tim avionom leteo u Ameriku. Zato imam poverenja u svog pilota. Sedita su udobna, a i vidik je prelep. Poslednjih dana uspeli smo da na jadranskoj obali sprovedemo reforme. Uraeni su brojni propusti i svinjarije. Sve me je to primoralo da prihvatim Mecgerov predlog o kome mi je ve odavno govorio, a sastojao se u tome da za obojica nemakih generala zahtevam da imaju potpunu vojnu vlast na podrucju jadranske obale. Vrhovni zapovednik naih snaga za Jugoistok i njegov stab veoma su podrali moj ko-rak. Paveli je, meutim, predloio da za jadransko podruje imenuje dvojicu hrvatskih vojnih predstavnika. Oni bi vodili administraciju, a bili bi potinjeni nemakim generalima. Za hrvatskog komandanta junog dela hrvatske obale (juno od Splita), na na predlog, imenovan je Begi. Njega svi zovu stari jarac".23 Radoznao sam da vidim kako e sve to da funkcionie. Poslednja dva dana u mesecu maju donela su malu promenu u mom svakodnevnom ivotu. Mecger i ja smo posetili Budimpetu. Bo-ravak u Madarskoj bio je veoma interesantan. Ovu posetu planirali smo odavno, a krenuli smo 30. maja 1944. avionom V-34". Bio je to prvi utorak posle Trojica. Skoro sam pomislio - naa pouzdana" ma-ina. No, ovog puta ona nije zasiuila da bude pohvaljena jer, kada smo preleteli Blatno jezero i Tihani, te se nali 25 kilometara jugo-zapadno od Sekefehervara, motor aviona, koji je inae tako pouzdan, poeo je uasno da lupa i pravi buku. Sledeeg trenutka posluga aviona nam je javila da moramo da veemo pojaseve. Jedan od njih je pourio da mi stavi pojas oko struka koji je, naalost, prilino obiman. Jasno sam ispod nas video zemlju koja je bila ispresecana brojnim re-nim kanalima. U sebi sam pomislio: Da vidimo kako e da se okona ova pustolovina!" Iznenada smo se prizemljili na nekoj mekanoj zele-noj livadi. Nita nam se nije dogodilo, jedino je motor aviona otkazao. Prvo je pilot pomislio da nam je neko u gorivo nalio vode. No, ubrzo se pokazalo da ta pretpostavka nije bila tana. Greka je bila u motoru. Zahvalan sam bogu da nam se ova nezgoda nije dogodila prilikom mog poslednjeg leta nad Bosnom i Hercegovinom. Tada bismo se raz-bili o neku stenu, ili bismo sleteli na teren koji kontroliu partizani.
Na nemakom se to kae alter Bock".

Prvi ovek koga smo ugledali bio je neki stari mlinar. On me je pomalo podsecao na pokojnog raml-Baija. Seam ga se kada sam kao dete boravio u Lukaahu. Taj mlinar bio je Maar Havliek, a iveo je u mestu Prosnic, u Moravskoj. Lose je govorio nemaki. Odveo nas je do imanja Balint. Tamo nas je predao mladom, simpatinom maar-skom vazduhoplovnom poruniku. I on je slabo vladao nemakim. Odveo nas je u jednu kancelariju sa staromodnim telefonom. Uspeli smo da uspostavimo vezu sa oblinjim aerodromom u Sekefehervaru, kojim upravljaju Nemci. Zamolili smo da nam poalju kola kako bismo mogli da nastavimo put do Budimpete. Dok smo pokuavali da uspostavimo telefonsku vezu, u prostoriju je uao upravnik imanja Halter. Po izgledu potpuno odgovara tipu upana u komadu Ciganski baron". Odmah je razvezao priu o svojoj austrijskoj vojnikoj pro-losti. Kada sam ga upitao u kojem puku je sluio, spetljao se. Prvo je govorio o konjikom puku 14, a malo kasnije o konjikom puku broj 4. Ponudio me je slaninom, ali sam odbio. Zatim se alio na svoje rad-nike, jer su lenji, i kritikovao korumpiranost Budimpete. Ubrzo se iz-gubio, a Mecger i ja smo se nali u drutvu nekoliko maarskih vazdu-hoplovnih oficira. Sa njima smo krenuli drumom Sekefehervar-Sio-fok. Ovde smo bili poslueni odlinom suvom unkom i popili smo po au dobrog piva. Razgovarao sam lepo sa madarskim kolegama. Sa setom sam ustanovio da kod tih oficira jedva postoji seanje na neka-danju austrijsko-maarsku zajedniku dravu. Za njih je od najvece vanosti bio nemakomaarski odnos. Razgovarao sam sa jednim in-teligentnim maarskim kapetanom. Na Istonom frontu on je zaradio
(271)

odlikovanje gvozdenog krsta drugog stepena". Govorio je o odlinoj saradnji izmeu Maara i Nemaca i bio je oduevljen nama, ak i onda kada smo umarirali u Madarsku. On je oevidno bio prilagodljiv i snalaljiv ovek. Kazao je da sigurno nije lepo - ali donekle ipak moe da razume Nemce - da on sopstveni auto moe da vozi tek poto primi dozvolu nekog nemakog oficira. Sada mu za to ak treba do-zvola jednog nemakog narednika. Prilino smo se dugo zadrali u torn mestu. Za to vreme pojeli smo celu unku. Iz Sekefehervara najzad nam je stigao jedan dobar auto. Srdano smo se pozdravili sa naim maarskim drugovima i krenuli na put. Na voza bio je Bavarac, iz mesta Pasau. Posle anlusa" Austrije, on se preselio u Line i tamo otvorio radnju. Tri godine je bio na Istonom frontu, a sada je srean to se ponovo naao medu ljudima". Imanje Belint-Majerhof bilo je veliko aristokratsko i dravno dobro. Do pre nekoliko nedelja imanjem su upravljali Jevreji. Oni su bili zakupci. upan mi je kazao daje sa Jevrejima bilo lako raditi, jer su oni posedovali mnogo gotovog novca". Imao je daleko bolje miljenje 0 Jevrejima nego o radnicima. Vonja kolima do naeg hotela Ric-Dunapalota", koji se nalazi u lepom glavnom gradu Madarske, bila je uzbudljiva. Prvi ovek kog sam sreo pred hotelom bio je moj prijatelj Verner Siht. Krenuli smo na obed u jedan posle podne. Bili smo gosti Fon Grajfenberga. On je ne-maki opunomoeni general pri madarskoj armiji. Nosilac je odlikovanja vitekog krsta", a nekada je bio ef taba kod Lista. Zivi u lepom delu grada, u Svabenbergu, u jednoj jevrejskoj vili. Zgrada je ogromna 1 reprezentativna. Ne moe da se uporedi sa mojom zagrebakom vilom koja je manja, ali zato prijatnija za stanovanje. Njegova ena je simpatina, ali bez arma. Mecger joj je pravio drutvo. Primili su nas veoma lepo. Posle ruka razgovarali smo bez drutva, u etiri oka. Grajfenberg je nizak i izgled mu je savreno svakodnevni. On je jedan nemaki general i lii na mnoge druge generale. Priao mi je o nekim stvarima koje su dovele do zaposedanja Madarske. Posle ruka imali smo neto slobodnog vremena. Mecger i ja smo to iskoristili za kratku etnju u ulici Vaci. U jednoj knjiari kupio sam lepu knjigu Verk-lungenes Wien". Autor je An Ticija Lajtih.24 Ona se ponovo zove gospoda Fon Korningen, a tako je i ja znam iz svog bekog doba. Knjia-ra je mnogo izgubila na ari i lepoti, kakvu je znam od moje poslednje posete. I tada je izbor zabranjene literature bio veoma malen, a sada tih knjiga uopte vise nije ni bilo. Umesto njih mogu da se vide neka slaba dela sa podruja propagande. to se ostalih prodavnica tie, najmanje svaka druga bila je zatvorena. I ovde se jasno vidi posledica izgona Jevreja iz Madarske. Pa ipak, jo sam mogao da zapazim veliki broj ljudi koji nosi velike ute trake sa Davidovom, jevrejskom zvez-dom. Medu njima mogao sam da primetim i nemali broj elegantno obuenih ena koje se voze u gradskim autobusima. Nemaki poslanik u Madarskoj i opunomoenik Nemake" nije mogao da mi kae pre-cizan podatak u vezi sa Jevrejima. Doktor Fezenmajer procenjuje broj madarskih Jevreja na preko jedan milion. On je uspeo da od SS-a do-bije pravo da ih ne ubije u Madarskoj. Na osnovu tog dogovora Jevre-ji ce biti prebaeni u Nemaku gde e biti ukljueni u proizvodnju. Setio sam se naih, austrijskih, proteranih Jevreja. Pitao sam Fezenma-jera ta emo posle rata da radimo sa ovih milion madarskih Jevreja. Odgovorio mi je da on o tome ne razmilja, jer to i nije njegov problem. U pola pet smo posetili Grajfenberga. Njegov biro nalazi se takode u predelu Budimpete koji se zove Svabenberg i prilino je daleko od naeg hotela. Smeten je u jednom hotelu koji je ranije petanskim Jevrejima sluio kao
Ann Tizia Leitich (Be 1896-1976, Be), udata za dravnog slubenika, pisca i pnvatnog docenta dr Eriha Korningena, koji je umro u Beu 1975, a Glezov je poznanik. Izmedu dva svetska rata bila je ameriki dopisnik za nekoliko bekih listova, a napisala je i nekoliko romana.

odmaralite. Kako cemo da vodimo sledei, trei svetski rat kada vise nece postojati Jevreji? Koga emo onda da proterujemo? Maari i njihovi nemaki vojni saveznici sa zabrinutou posmatraju junu madarsku granicu na Dunavu i Dravi. Boje se jer je tamo partizanska aktivnost veoma iva. Iza te madarske zabrinutosti krije se zapravo pomalo i crta madarskog imperijalizma. Srem, a mo-da i Slavonija, pripadaju u dravnopravnom" pogledu, Madarskoj. A to se odnosi i na Rijeku. Sa Grajfenbergom smo vodili slubene razgo-vore. Prisutno je bilo i nekoliko ljudi iz njegovog taba. Kod njega je sve vee i impozantnije: i zgrada, i nametaj, i broj ljudi. Na kraju razgovora bilo nas je samo troje, no to ipak iskljuuje onu prisnost koja je moguca samo kada smo nas dvojica. Posle toga posetio sam Fezenmajera. On je sada velika zverka, ali je prema meni bio ljubazan. Priao mi je mnogo. Neto od toga bila je istina, a neto je pre liilo na bajku. Pitao sam ga kako je dolo do nae intervencije u Madarskoj. U mojim zabelekama jo u govoriti o toj temi. On pria daje na taj visoki poloaj doao zahvaljujui fireru koji je Ribentropu naredio da ga imenuje na taj poloaj. Ljudi iz nae dravne bezbednosti tvrde da
25

(272) Ferenc Szalasi (1897-1946), obeen u Budimpeti, 1930. lan tajnog drutva Sa-vez za zatitu maarskog ivota", 1933. major, 1935. penzionisan, od 1933.

Fezenmajerova pria nije tana. Kurs njegove politike izgleda mi da nije lo. On mi je, istina, priznao da se mnogo oslanja na grupu madarskih oficira na ijem je elu major Sa-lai. Nedavno ga je primio na razgovor. Odnos prema Hortiju je udan. Grajfenberg pria da se Horti dri hladno kao led kada je prisutan Fezenmajer. Kada razgovorima ne prisustvuje Fezenmajer, Horti je drugi ovek. Fezenmajer sam pria da mu je Horti jednom prilikom kazao: Mladiu, vi ste za mene suvie dobar govornik." Pre 1914. kada bi se davala ocena o nekom stranom poslaniku, to bi obino vodilo do prekida diplomatskih odnosa. A sada se itava stvar okona izmire-njem. Stoja je sledeeg dana izjavio da je odnos izmeu Hortija i Fezenmajera neto bolji. Nedavno je Horti pozvao Fezenmajera i njegovu enu na aj. Fezenmajer se nije mnogo obradovao kada sam rekao da idem da se vidim sa starim prijateljem Stojom. On je postavio uslov da sa Stojom razgovaram samo o prolosti, a nikako o sadanjoj politikoj situaciji. Obeao sam mu da u se drati njegovog uputstva. itava stvar je smena. No, kada se zna kako su ljudi u naem ministarstvu spoljnih poslova osetljivi, ovek mora da se tako ponaa. Sledeeg jutra posetio me je Guti Denk. On se nije promenio. Malo smo govorili o sadanjem vremenu, a mnogo o naoj zajednikoj lepoj prolosti. Na kraju smo poveli Gustija do ostrva Margareta gde on svakog dana odlazi da pliva. Posle smo krenuli do budimske tvrda-ve. Tu smo prvo posetili dr Hetla, glavnog oveka nae slube bezbednosti u Madarskoj. On stanuje u ulici Dis, a njegova vila je mala, ali prelepa. Pripadala je Jevrejinu ulhofu, a pre toga je bila vlasnitvo jedne aristokratske porodice. O ovome govori svaki deo nametaja. Prema trgu ima samo etiri prozora, ali je zato sa druge, dunavske strane svetla. Tu postoji i balkon sa koga se prua predivan pogled na Petu. Razgovor sa Hetlom nije bio mnogo zanimljiv. Jedina korist je u tome to sam mogao da naslutim da ve sada postoji tajni jaz i netrpeljivost izmeu njega, kao predstavnike slube bezbednosti, i Fezenmajera, kao oveka ministarstva spoljnih poslova. O ovome sam zapravo ve uo u Beu. Izgleda da se naa sluba bezbednosti trudi da Fezenmajera, koji je nedavno unapreen u SS-brigadenfirera, to pre skloni sa poloaja nemakog poslanika u Budimpeti. Verovatno vec imaju svog oveka za njegovog naslednika.
odrava bliske odnose sa SS-om, 15. oktobra 1944. predsednik madarske vlade i uskoro nosi titulu voa nacije" (nemzetvezetoe"), godine 1946. SAD su <>a is-poruile Madarskoj, gde je osuen na smrt.

Ribentrop i Himler govore jedan drugome ti'\ pa ipak su nepri-jatelji. Ribentrop je i kod firera mnogo izgubio. Svaka nemaka sluba u Budimpeti pria o dogaaju koji se odigrao pre dve nedelje. Hitler je na razgovor primio Fezenmajera, Grajfenberga i Vinkelmana.26 On je visoki predstavnik SS-a i ef policije u Peti. Zajedniki su referisali fireru. Svakom od njih trojice Hitler se na kraju razgovora obratio po imenu. Zatim se okrenuo prema Ribentropu: ta kaete vi, gospodine ministre?" Posle ovoga Ribentrop je, navodno, doiveo teak ner-vni ok. Kao mogui Ribentropov zamenik spominje se Zajs. No, on je tako egocentrian tip da sasvim sumnjam u to da bi on uopte predstavljao povoljno reenje. S druge strane, Hasel dri da ni Hetl za sada ne dolazi u obzir kao kandidat, jer bismo njegovim imenovanjem imali i promenu u politikom kursu. Hetl je na poetku bio dodeljen Fezenmajeru kao politiki savetnik". Tako je odluio firer. Hetl se sada, meutim, uopte ne vida sa Fe-zenmajerom. Na kraju naeg razgovora Hetl nam je pokazao svoju ku-u i zamolio me da pozdravim Stoju. To sam i uradio. No, ne znam da li sam ga time i obradovao. Stoja se, naime, pomalo boji Fezenmajera. U pola dva sam posetio Demea. Jo u predsoblju sam se pozdravio sa Maroijem. On se ne vraa u Hrvatsku, kako se pria po Zagrebu, ve odlazi u Stokholm. U Svedskoj e raditi kao prvi sekretar u madarskoj ambasadi. I u Bernu i u Madridu, ve prema elji vajcar-ske i panske vlade, bie popunjena samo mesta prvih sekretara po-slanstva. Deme je bio ljubazan kao uvek. Iskreno mi je kazao ta mu lei na srcu. Otvoreno je priznao da ga novonastala situacija ne raduje mnogo. Razgovarali smo o dogaajima koji su se zbili tokom krize. Pomalo se alio na ponaanje SS-a. Ja sam mu na to preneo Hetlove pozdrave. Poruio mu je daje SS na njegovoj strani. U dva posle podne domain je sasvim spontano priredio ruak u moju cast. Na obed su doli, pored Mecgera i mene, sledei gosti: Fezenmajer, Rac, Rukaj, Vinkelman i Palfi.27 Rac i Rukaj tokom Prvog svetskog rata nosili su druga prezimena. udno je to to nisu pozvali i Grajfenberga. Ruak nije protekao veselo. Mecger tvrdi da sam ja bio naroito raspoloen, te da sam svojom priom lepo zabavijao prisutno drutvo. No, uspeh sam postigao samo kod Vinkelmana. On se sve vreme smejao mojim alama. Fezenmajer se pri kraju ruka potpuno ukoio. On ne voli ovu maarsku, oputenu atmosferu. Nacistima Rukaju i Palfiju naa reenja u pogledu Hrvatske nisu dovoljno radi-kalna.
Otto Winkelmann (1894-1977), od 26. 3. 1942. policijski general-major, 15. 3. 1944. SSobergrupenfirer i policijski general, od 31. 3. 1944. na slubi u Madarskoj, pozvan kao svedok na procesima u Nirnbergu i Madarskoj. Fidel grof Palffy (1895 - 2. 3. 1946. obeen u Budimpeti), 1933. (273) osniva Na-cionalsocijalistike stranke u Madarskoj, 1944. madarski ministar poljoprivrede, posle 1945. isporuen Madarskoj gde je osuden kao ratni zloinac.

Prvi je to ovako prokomentarisao: Sve dok vi ne oduzmete svu vlast Paveliu, stanje u toj zemlji ne moe da bude dobro." Kasnije sam to ispriao Mecgeru. Njegov odgovor je bio: Da. Novi dvori!" Ovde je on mislio na neke planove da se poglavnik skine sa vlasti i poalje na njegovo zagrebako imanje. Kod Gustija sam popio crnu kafu. Hvala mu. Njegova kerka jae svakodnevno u drutvu SS-ovih ljudi. Ja sam joj kum. Ovu prekrasnu ergelu konja SS je stekao" od Jevreja. Zlobno sam se naalio: Jev-rejskim vlasnicima ste platili dve nemaeke marke po grlu." Da budem poten, ni mi nismo bolji. Divizija kojom komanduje Brauner uzela je od partizana dva prelepa konja, lipicanera. Vlasnik je jedno hrvatsko dravno dobro. To je van svake sumnje. Moj prijatelj general Brauner, i pored opomene, nije vratio konje. Divizija je dobila prekomandu u Italiju, i predivne lipicanere je povela sa sobom. Brauner se bolje po-neo prema ilimu koji sam mu pozajmio iz svog zagrebakog stana. Pre nego to sam mu predao tepih, morao je da mi potpie. Mecger je, u meduvremenu, uspeo da nam nabavi avion he". On nas je neveli-kom brzinom vratio iz Budimpete u Zagreb. Ukratko stavljam na hartiju utiske i slike sa puta po Madarskoj. Doznao sam neke pojedinosti o martovskoj krizi. Naroito mi je bila zanimljiva pria predsednika Haslahera iz Koruke. Poetkom juna 1944. posetio me je u Zagrebu. Priao mi je da su se nasi prvo bavili misiju da Madarska postane protektorat Nemaeke. Gaulajter je trebalo da bude dragi Juri. ovek bi ovde mogao samo da se smeje kada stvar ne bi bila tako ozbiljna i sudbinska za nemaku naciju. Nita se kod nas ne reava struno, a za odgovorna mesta se ne trudimo da nademo Pogodnu i sposobnu linost. Sve se reava borbom izmeu odredenih mocnih interesnih grupa. Juni Tirol i podrucje Jadrana je dobar primer. Ovde su na poloaje doli gaulajteri koje podrava uveni Bor-man. Ova grupa gaulajtera veoma je imperijalistika. Sada su svoj cilj usmerili u pravcu Madarske. Usput da primetim da se sada u vezi s Hrvatskom esto spominje Uberajters. On se ubraja u velike nesree Treeg rajha. U Madarskoj je ipak uspela da pobedi borbena grupa na-eg ministarstva spoljnih poslova. Ribentropu je polo za rukom, i pored njegovog sve slabijeg poloaja kod Hitlera, da u Madarskoj spro-vede svoju politiku. Sve odgovorae poloaje u Madarskoj, izgleda, ne dri SS nego Ribentropovi ljudi. No, to moe lako da se promeni. Haslaheru sam odgovorio: Da je Juri doao za gaulajtera Maarske, itava bi zemlja bila puna partizana." Oni e, uostalom, u svakom sluaju doi. Firerov susret sa Hortijem protekao je izuzetno dramatino. Tako su mi opisali moji sagovornici u Budimpeti. Hitler mu je predoio kompromitujui materijal koji govori o izdaji nekih njegovih mini-stara. Horti je posle toga umalo doiveo nervni slom. Drugi opet tvrde da je on razmiljao o tome da podnese ostavku. Stoja mi je priao da je Horti, tokom dramatinog razgovora sa firerom, izjavio da on nikada nee izvriti izdaju. Pre bi, i pored toga to ima enu i decu, izvr-io samoubistvo. Posle te njegove izjave Hitler je povukao nareenje o razoruanju madarskih vojnika. O tome sam ve govorio. Istovremeno, naa sluba je sve uradila da uspori Hortijev povratak u Madarsku. Tokom tog putovanja vozom Jagov je doznao da nemaki poslanik u Budimpeti vise nije on nego Fezenmajer. No o ovoj promeni nismo se savetovali sa Madarima. Ja se, u meduvremenu, ponovo vraam na dramatine dogadaje koji su se odigrali u Budimpeti, u noi izmeu 16. i 17. marta 1944. Grajfenberg je o udaru naih trupa na Madarsku bio obaveten tek dva dana ranije. On je sigurno naslutio da se neto sprema. No, kako nije bio obaveten, mogao je madarskim prijateljima da pria razne bajke a da pri torn ima istu savest". Govorio je, recimo, o velikim tenkov-skim manevrima u Burgenlandu. Pria je dobila na verodostojnosti jer je istovremeno u Budimpeti boravio general-pukovnik tenkovskih jedinica Guderijan. U tri ujutru, 17. marta 1944, Grajfenberg je javio Kalaju da su ne-make trupe upale u Madarsku. Kalaj je u torn trenutku bio u drutvu nekoliko madarskih ministara. Protestovao je uzbueno i nervozno. Grajfenberg je pokuao da ga umiri. Rekao mu je da se to vise ne mo-e promeniti jerje to odluka vrha. Prva nemaka divizija ve se nalazi nedaleko od Budimpete. To je bila divizija Brandenburg". Uli su u Madarsku pod izgovorom da su samo na proputovanju u pravcu Ru-munije. Kada su bili blizu Budimpete, morali su da stanu jer su po-ela da gore kola puna sena. Grajfenberg je mogao da ukae na inje-nicu daje do nemakog upada u Maarsku dolo po zapovesti Hortija. Kalaj je pobegao u tursku ambasadu. Jos pre mog dolaska u Budim-petu raspravljalo se o ovom pitanju: automobil turske ambasade kree se ulicama Budimpete, a u njemu sedi Kalaj. Da li se on nalazi na teritoriji Turske ili Maarske? Verujem kada bi zaista dolo do problema da bi ovaj meunarodnopravni problem bio reen veoma jednostavno, odnosno Kalaj bi bio uhapen. Ministar unutranjih poslova Kerestes-Fier i njegov brat, adutant jednog generala, ve su uhapeni. Ista sudbina snala je i generala Ujazija. On je vodio kontraoba-vetajnu slubu koja je bila krajnje neprijatelj ski raspoloena prema Nemakoj. U celoj prii, prirodno je da je vanu ulogu igrala i jedna dama iz sveta prostitucije. Nesrea za Kalaja bila je i to to su se dan posle upada nemakih trupa u Maarsku engleski obavetajni oficiri padobranima spustili u Madarsku. Oni su odmah bili uhapeni od strane nemaeke dravne bezbednosti.

(274)

Za novog predsednika vlade bio je predloen Imredi. No, njegova kandidatura nije prihvaena. Horti ga je nazvao Jevrejinom". Imredi je imao prababu ili pradedu, koji su, verovatno, bili Jevreji. Nisu bili arijevci. Porodica se tada zvala Hajnrih. Po Hortijevoj elji za novog predsednika vlade predloen je Stoja. U torn trenutku on je bolovao od trovanja stomaka, a to je onda izazvalo i srane probleme. Mogao je da se digne samo uz pomo injekcija i tableta. Razgovor izmeu Hortija i Stoje bio je dramatian. Horti je u jednom trenutku uhvatio Stoju za obe ruke i zamolio ga da na sebe uzme ovu teku dunost. Stari gospodin Horti vodi brigu i o sudbini vatikanskih zatvorenika. No, Hitler je besan na Hortija. To je on, kako sam ve napisao, pokazao tokom razgovora u Obersalcbergu, kada je veoma otvoreno i otro kriti-kovao rad maarske vlade. Hitler se prema njemu ponaa veoma ne-prijateljski. Tako, dok sam boravio u Budimpeti, ponovo je dola do
Istvan Ujszaszy (1894-1946, Nirnberg), 1931-1934. madarski vojni atae u Var-avi, a 1938. u Pragu, 1. 4. 1942. general-major, 1. 7. 1942. ef maarske drav-ne bezbednosti, 15. 10. 1944. pobegao u vedsku ambasadu u Budimpeti, otro-vao se tokom Nirnberkog procesa.

izraaja jasna i otra razlika u miljenju izmeu Hitlera i Hortija. Ovog puta kao povod posluila je maarska konjika divizija. Ona je bila najdraa Hortijeva vojna jedinica, a bila je i miljenica madarske aristokratije. Iznenada je iz firerovog glavnog taba stiglo nareenje" da ova madarska divizija mora odmah da krene na front. Vozovi za njen transport ve su bili spremni. Divizija je trebalo da krene u prav-cu severa, prema Polesju. Horti se usprotivio toj Hitlerovoj naredbi. Umesto toga, on je postavio zahtev da maarska konjica ode u istonu Galiciju gde se ve nalazi maarska armija. Njegov zahtev je u velikoj meri opravdan. Tokom mog boravka u Budimpeti ova stvar jo nije bila reena. Grajfenberg nije mogao sasvim da odbije Hortijev zahtev. U Karpatima radimo na stvaranju odbrambene linije. I Horti je pomalo ljut. U januaru ili februaru 1944. Sombateli, tada ef maar-skog generaltaba, bio je u firerovom glavnom tabu. Sombateli se ne-kada prezivao Knaus. Razgovarao je sa Hitlerom kako bi se informi-sao o pripremama za stvaranje odbrambene linije na Karpatima. Nae povlaenje na Istonom frontu traje ve godinu dana. Kada je Sombateli stigao u inspekciju fronta, bio je primljen hladno. Optuili su ga da je defetista i oterali sa fronta. Horti je u pravu kada kae: Sada, eto, imamo tu situaciju!" Ovo nikako ne govori o mudrosti i daleko-vidnosti naeg dravnog vrha. A taj primer nikako nije usamljen. Sombateli je morao da podnese ostavku jer je bio suvie blizak sa prea-njom madarskom vladom. Komandant maarska armije u Galiciji, general-pukovnik Lakato,29 morao je zbog istog razloga da napusti svoj poloaj. Nosilac je odlikovanja vitekog krsta". Ostavku e pod-neti i madarski vojni ministar ataj.30 Kao prvo, to je logino. Drugo, Gestapo hapsi aktivne oficire madarske armije. On ree da nema nita protiv hapenja, ali eli da mu sude maarski pravosudni organi. Uostalom, i Imredi je pomalo ljut na nas jer smo okupacijom Madarske povredili njen suverenitet. A pre nekoliko dana on je postao neka vrsta nadministra madarske privrede. Sve u svemu, Nemci u Madarskoj u ovom trenutku jo uvek su u boljoj situaciji nego to smo mi u hrvatskom haosu. Mi smo ve tri godine u Hrvatskoj. To je dovoljno dugo da se meusobno posvadamo. A i ivot u Budimpeti jo je uvek podnoljiv. Skupoa nije tako velika kao to je u Hrvatskoj. A i nain ivota u Budimpeti daleko je urbaniji nego u Zagrebu. Buka i ivost na ulicama Budimpete nisu kao u vreme mira, a veernji korzo uz dunavski kej sasvim se pro-redio. Pa ipak, u Budimpeti ovek jo uvek moe da vidi mnogo lepih ena. Kurt Siht vlada kulinarskom scenom grada. Veerali smo u hotelu Astorija". Niko nas nije pitao za markice za ivotne namir-nice. Odlino smo jeli. U baru smo mogli da naruimo ampanjac, a devojke su nosile kratke suknje. Kad bi neka ena bila tako obuena u
Geza Lakatos, roden je u Budimpeti 1890, a umro u Australiji, u Adelaidi 1967, od 1928. do 1934. maarski vojni atae u Pragu, 1. 11. 1934. pukovnik, 1. 11. 1939. general-pukovnik, uestvovao u osvajanju karpatske Ukrajine, 22. 5. 1943. komandant 2. madarske okupacione armije u Kijevu, 1. 4. 1944. komandant 1. madarske armije, 26. maja 1944. smenjen, 29. 8. 1944 - 15. 10. 1944. predsednik madarske vlade, onda stavljen u kuni pritvor, posle 1945. nastavio da ivi u Madarskoj, umro prilikom posete rodacima u Australiji. Lajos Csatay von Csata, roden je u Aradu 1886, a 18. 11. 1944. izvrio samoubistvo u Budimpeti, 1929. pukovnik, 1. 5. 1938. general-major, prilikom oku-pacije Bake komandovao 3. artiljerijskim pukom, 1. 2. 1943. general-pukovnik, 12. 6. 1943. maarski ministar odbrane, 16. 10. 1944. uhapen. Istakao se kao autor knjiga iz vojne oblasti.

Nemakoj, odmah bi je pozvali na prisilni rad. U jedanaest uvee otili smo da spavamo. Moj hotel je blizu Dunava. Kako nisam navikao na alkohol, lose sam spavao.
(275)

Maj 1944. bio je pun dogaaja. Hteo bih da pribeleim jo dve stvari. Pre nekog vremena u Zadar se iz Rima vratio italijanski uprav-nik grada koji je prilino stradao od neprijateljskog bombardovanja. Jednom nemakom oficiru je rekao da mu je Musolini kazao da e uskoro da poseti firera u glavnom tabu. Tom prilikom e razjasniti poloaj Zadra.31 Kada je taj susret proao, u Hrvatskoj su poele da se sire glasine da je Hitler izaao u susret Musoliniju u pogledu teritori-jalnih zahteva na prostoru Hrvatske, te da e u Hrvatskoj biti stacio-mrane Musolinijeve neofaistike trupe, itd. Ja dobro znam koliko je Hitler oduevljen Musolinijem. A isto tako mi je poznato da se Ribentrop zalae da ponovo oivi Trojni pakt. Zato sam Vrhovnoj komandi Vermahta javio ta se pria i apue po Zagrebu. Odozgo" su mi, kao odgovor, poslali umirujue saoptenje koje sam mogao da proitam i
0 Musolinijevoj poseti Hitleru od 20. jula 1944. uporedi Hillgruber, Maatsmaenner und Diplomaten bei Hitler (Dravnici i diplomate kod Hitlera), 468-475. Na osnovu zapisa, Musolini i Hitler nisu ni spomenuli Hrvatsku.

poglavniku. Hasler mi je kasnije priao da je Musolini, prilikom posete Hitleru, sa sobom poneo celu knjigu ispunjenu molbama i al-bama". No, tokom razgovora prosto nije imao vremena da je lista. U pogledu teritorija, sve je ostalo po starom. Gledam dueove slike prilikom posete fireru. On uasno izgleda. Ovde mu ne pomae ni najlepa poza. Sada je pravi starac. Nita mu nije pomogao ni nemaki profesor Caharije32 koji mu je davao sokove od gorkih treanja. Takoe mu je, kao pravi lekar i majstor svog zanata, neprestano davao injekcije. I nasi susedi iz Trsta - Rajner, Volzeger i Haslaher - vide u novonastalom Musolinijevom faizmu pokret koji je propao. Due, meutim, i dalje veruje u uspeh svoje misije. Nedavno je izvren pokuaj da se nedaleko od Drvara uhvati maral Tito". Desant su izvrili nemaeke padobranske jedinice.33 U desantu je uestvovao jedan bataljon posr-nulih" bivih oficira. Oni su sada dobili priliku da se poprave i okaju svoje stare grehe. Poleteli su sa zagrebakog aerodroma. Tek dva sata pred akciju saopteno im je koji je smisao i cilj akcije. Prve padobran-ce partizani su masakrirali. Nasi su uspeli da uhvate dvojicu britanskih novinara. Pronali su i nekoliko kutija partizanske arhive. Tito ili nije vise bio na torn mestu, ili je na vreme pobegao. Firer se, izgleda, veoma ljutio zbog tog neuspeha. Veruje da je neko javio Titu i tako odao nae planove. Cela akcija bila je planirana u takvoj tajnosti da o svemu nisam ni ja imao pojma, a ni Hrvati. No, ne treba iskljuiti mogunost da su partizani ipak mogli neto da naslute.
Dr Georg Zachariae, lekar. Uporedi: D. Mack Smith, Mussolini, London 1981, 309 f. Od poetka 1943. vrile su se pripreme i planovi za hvatanje glavnog partizan-skog taba, a naroito Tita^ Zadatak je imala da izvri Kirhnerova jedinica" koja je sastavni deo divizije ,3randenburg". Kasnije je tu jedinicu vodio potpukovnik Bekl, a posle njega major Bene. Plan je uao u zavrnu fazu kada je dolo do re-organizacije u naoj tehnikoj slubi prislukivanja da bi se deifrovale nepri-jateljske poruke. Tako je naima polo za rukom da odrede gde se nalazi Tito. Tada se on nalazio 200 kilometara zapadno od Jajca. Padobranske trupe su 25. maja 1944. nameravale da osvoje glavni partizanski stab. Desant nije uspeo. Tito je pobegao na ostrvo Vis. Nemakim trupama nije bilo potrebno mnogo vremena pre nego to su ponovo uspeli da prislukuju i deifruju Titove poruke. Uporedi: K. D. Wolff, Das Unternehmen Roesselsprung". Der deutsche Angriff auf Titos hauptquartier in Drvar im Mai 1944, in: Vierteljahreshefte fuer Zeitgeschichte, 18. Jg. (1970), 476-509.

Tokom mog boravka u Budimpeti neprijatelj ski avioni su bom-bardovali aerodrome pored Zagreba. I na dan naeg odlaska, na Du-hovski ponedeljak, neprijateljsko vazduhoplovstvo, kada se vraalo iz Donje Austrije u svoje baze, napravilo je pored Zagreba mnogo tete. Zapadno od Zagreba divizija pod Braunerovom komandom upravo se spremala da se ukrca u voz. Godinu i po dana su sluili u Zagrebu. Odjednom su se pojavili neprijatelj ski avioni. Leteli su nisko. Mitra-Ijezima su poeli da pucaju po naim vojnicima. Bilo je mnogo ranje-nih i medu civilima. Anica je svom lekaru dr Sokoliu ispriala dogodovtinu sa naim avionom, kako smo u Madarskoj morali da se spustimo na jednu liva-du. Njen komentar: Da se torn prilikom generalu neto dogodilo, to bi bio znak da bog ne postoji!" Pametan lekar ju je pogledao i ozbiljno odgovorio: Bog postoji!" Anica mu je odgovorila: Da, bog postoji, ali on se sada, ini se, retko pojavljuje na poslu". A to je istina. Tokom ovog kiovitog maja 1944. bog je ljudima podario malo dobrih stvari. Ovo se pre svega odnosi na Nemaku. Rusi stoje pred Karpatima i u Moldaviji. Bugarska, a Rumunija jo vise, vrda. Nisu nam pouzdani savezni-ci. Armija britanskog generala Aleksandra, sastavljena od brojnih naroda engleske imperije, zabrinjavajue se pribliila svojim levim kri-lom Rimu. Iskrcavanje neprijatelja na francuskoj obali Atlantika izo-stalo je. Spanija i Turska pruile su Anglosaksoncima znaajne izjave lojalnosti u pogledu privrede. Istina je daje Turska dobila lou ocenu od Cerila jer se protivi da ue u rat protiv nas. Nastavljaju se terori-stiki vazduni napadi Amerikanaca i Engleza na nemaeke gradove. Naa protivvazduna odbrana daje slab otpor. Pred vratima Bea, na Rozenhigelu, neprijatelj je bombardovao rezervoar s vodom. Sada grad ima malo vode. Sve je to uasno. A na radio eli da nas umiri iz-javom jednog slubenog govornika kako je ovaj rat bio

(276)

neizbean. Ja u tu priu ne verujem. A ako je to istina, onda smo morali bolje da vo-dimo rat, i politiki i vojno. A pre svega politiki.

XXII NA SLUBI U BEOGRADU

Jun 1944. Jun je doneo jednu vanu promenu u istoriji Drugog svetskog rata. Dolo je do anglo-amerike invazije na zapadu. O tome se mnogo go-vorilo. Istovremeno, mi smo se povukli iz Rima ka severu Italije. Nae povlaenje je znatno.1 I dok unosim u svesku ove rei, primih vest da su Rusi probili tesnac u Karelskom moru i da su uli puna 24 kilome-tra duboko iza finskih odbrambenih linija.2 Finski poslanik u Zagrebu, prilikom prijema diplomata 10. juna 1944, nije bez razloga imao veoma tuno lice. Gde su sada ponosne rei Hitlera da je on uspeo da izbegne staru greku i moru Nemake, naime, da mora da se bori na dva fronta. A mi sada vodimo rat ak na tri fronta. Ta tri fronta su veoma velika. Takvu situaciju nismo ni poznavali u Prvom svetskom ratu. Kraj Nemake? To je oseaj kao da se nalazi u sredini kue koja propada i uruava se sa svih strana. Ovome valja dodati i vest iz bazelskih novina. One su prenele in-formaciju novinske agencije Rojters daje dolo od sporazuma izmeu Angloamerikanaca i Nemake u vezi s uslovom obustave neprijatelj -stva. Londonski Sandi tajms" prenosi uslove na osnovu kojih Ne-maka mora da plati obeteenje slino onom kao u sluaju Versaj-skog ugovora odmah posle Prvog svetskog rata. Naroito je zanimljiva vest koja se bavi neprijatelj skom okupacijom u toku trajanja pri mi rj a. Na osnovu tih informacija Rusi e da zaposednu Prusku sve do reke Elbe, severozapadni deo Nemake okupirae Britanci, a jug Nemake kontrolisae amerika vojska. Berlin i Austrija bie okupirani od sve tri armije. Pomisao da emo u Beu imati Ruse, ili bolje rei bolje-vike, zaista je uasna. Tokom celog Prvog svetskog rata znali smo da spreimo ovaj scenario. Pa to je strana predstava da boljevistike glaveine u svojim prljavim izmama etaju po parketu Hofburga i enbruna. Stravino je i pomisliti da e ista sudbina zadesiti Salcburg i Inzbruk. Moda bi do ovog plana, ovako ili onako, ipak dolo. Pa ipak, neto govori da su ovo smislili crveni nemaki emigranti koji su se borili u februaru 1919. za to da boljevizam dode na vlast u Berlinu i Beu. Glupi i nesposobni reim koji su predvodili Dolfus i Sunig takoe snosi odgovornost za ovakav negativan razvoj. Seam se da mi je pre nekoliko meseci moj stari prijatelj, konjiki general, Brantner u centru Bea rekao: Za nau, austrijsku, katastrofu kriv je Dolfus!" Tu njegovu misao sam
Sa poloaja Ancio-Netuno 5. amerika armija, pod komandom generala Klarka, krenula je 23. 5. 1944. u napad i 25. 5. 1944. uspela je da se spoji sa armijom koja je napadala sa juga. Ovo je imalo za posledicu opte nemako povlaenje u Italiji. Dve sovjetske armije iz sastava lenjingradskog fronta krenule su 9. 6. 1944. u ofanzivu kod tesnaca Karelskog mora, i to protiv IV finskog korpusa. Crvena armija je 20. juna 1944. osvojila Viborg.

pozdravio aplauzom. U leto 1933. napisao sam u vojnom listu uvodni lanak Druga Nemaka".3 Zapravo, hteo sam da dam naslov Bolja Nemaka". U tekstu sam govorio kako je principi-jelno besmisleno da se Austrija bori protiv jednog nacionalsocijalisti-kog reima kakav je te godine postojao u Nemakoj. Austrija se borila protiv nacista, a pri torn je upotrebljavala iste metode. Te lanke pisao sam 1932. i 1933. U njima sam se zalagao za nove izbore. Jo poet-kom 1934. govorio sam pred Miklasom i enburgom o potrebi Austrije da se vrati u ustavne okvire. Izazov je bio planiran. Austrijskoj jav-nosti je u februaru 1934. pokualo da se sugerie da se drava nalazi u ratu na dva fronta. Ovakav razvoj sam uvek smatrao tekom austrij-skom nesreom. Moj stari prijatelj Kerner takoe je delio to miljenje. Dolfus, Faj i
(277)

Nojtedet ispatali su zbog te greke. A sada e i cela Austrija da plati zbog tog greha. Ovde nam nita ne pomae informacija koja nam je stigla iz vajcarske. Po njoj je Be izabran da postane sedite reda i poretka sila pobednica ovog rata. Ako su i Rusi u toj igri, tada e to biti lepa igra. Ja sam u svim tim planovima lino pogoden. Pa ipak, oseam pomalo i zluradost prema svojim neprijate-Ijima iz Austrije, koji sada ive u engleskoj i amerikoj emigraciji. Po-to su se ponaali valjano, bie nagradeni, a ja u biti kanjen.
Prireiva Glezovih memoara ovaj lanak nije mogao da pronae.

Osetio sam kao svoju dunost da napiem pismo Balduru i da mu skrenem panju na informaciju novinske agencije Rojters. Usput sam primetio daje daleko znaajnije kada se bombarduje najmanje i najza-ostalije selo u Nemakoj, nego kada neko napie najlepi lanak o Ne-makoj i objavi ga u nekom listu. Baldur mi nije odgovorio. Nemaki poslanik Kae se vratio iz Berlina. On je tvrdoglav kao to je i ranije bio. Objasnio sam mu da bi barem sada mogao da iskoristi situaciju i kae Hrvatima: Zbog vas sam se naao u nezavidnoj situaciji. Stoga oekujem od vas da sada daleko bolje branite svoje interese nego to je bio sluaj do sada." Kae je samo stresao glavom i rekao da on prvo mora da vidi kakva je njegova situacija. Ovo mora da razjasni tokom razgovora sa Ribentropom i Hitlerom. Istovremeno, on se dogovorio da prvi ruak provede sam sa Vokiem. Njemu e tano da referie, a meni, razume se, nije dao da proitam njegov izvetaj. Sadraj tog iz-vetaja doznao sam od treeg lica. U njemu Kae stoprocentno po-drava ustaki program. Sopstveni stav sam ponovo poslednjih nedelja morao oda poaljem onima gore". Iz mog priloenog pisma vidi se da je on osnova ostalim izvetajima. Istovremeno, on daje prilino jasnu sliku o trenutnom raspoloenju Hrvata.4 Ja tek sada, naalost, itam Rogeovu Istoriju Austrije od Vila-gosa do 1871.". Veoma zanimljivo tivo. U njegovoj drugoj knjizi, na stranici 129, daje se veoma precizna slika Hrvata: u svojoj naivnosti ovi narodi u Austrougarskoj monarhiji, koji sebe vole da vide kao velike, ni trenutak ne oklevaju da se istovremeno veu za Be i Petu. Madari priznaju samo krunu svetog Itvana, Poljaci vide samo Jagelo-novie, Cesi znaju samo za krunu svetog Vaclava, a zagrebaki lilipu-tanci imaju pred oima samo maglom obavijenu krunu Zvonimira. U ime Trojedne kraljevine" Hrvati zahtevaju da se Dalmacija pripoji Hrvatskoj i Slavoniji. Istovremeno ele da se i Vojna krajina prikljui civilnoj Hrvatskoj. Sta e im uzak pojas Vojne granice, koji se protee od Orave na Dunavu (kod erdapske klisure, prim, prev.) do jadran-ske luke Rijeke, pa se onda sputa juno uz obalu do Kotora, ako nije ispunjen i spojen sa

Postoji jo samo ovaj izvetaj: RH 19 XI/36: Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj. IA/8 e 10 Nr. 11451/44, vojna tajna. Predmet: Ia/Ic izvetaj o situaciji u vremenskom razmaku od 15. 6. 1944. do 14. 7. 1944. Zagreb, 18. 7. 1944. Po-litiko stanje: i u redovima ustakog pokreta sigurno da nedostaju kontakti sa drugom, neprijateljskom stranom". Pa, ipak, njihove vode tvrde da za njih gotovo ne postoji mogunost da uspostave vezu sa Angloamerikancima. Postoje glasine o tome da pokusavaju da uspostave vezu sa Badoljom". No, ovo jedva da moe da se uzme ozbiljno. Jedno je sigurno. Hrvati pokusavaju da pokau Nemcima da njih vise ne posmatraju kao monu silu". Ne moe da se oekuje naa saradnja sa Hrvatskom seljakom strankom. To bi dolo u obzir tek kada bi dolo do bitne promene stanja na svetskom ratitu, i to u nau korist. Tito sada vlada situacijom. Pa, ipak, Hrvati se nadaju da e u poslednjem trenutku anglosaksonske snage da preokrenu situaciju u korist Hrvatske. Poloaj pobunjenika nije se bitno prome-nio. Veliki deo albi Hrvata svih opredeljenja i stranakih pripadnosti odnosi se na delovanje etnika koji imaju podrku nemakih vojnih komandanata. U vezi s pitanjem hrvatske vojske: ef generalstaba vrhovnog komandanta za Jugoistok putovao je junom i zapadnom Hrvatskom i doao do zakljuka da tip hrvatskog dobrovoljca, legionara, predstavlja joS najprikladniji oblik stvaranja hrvatske vojske. ...Voki se trudi da zadobije poverenje vodeih hrvatskih, domobranskih oficira. No, pored toga, njemu na srcu najvie lei izgradnja ustake milicije, pa

zaleem, dakle, sa Bosnom i Hercegovinom, koje se nalazi u turskim rukama. 5 Iza ovih rei, koje opisuju stanje u prvih ezdeset godina 19. veka, pojavljuje se lep, bradati lik Anta Starevi-a, domovine". On je idejni tvorac ovakvog suludog naciona-lizma. Zbog togaje dobio jedan neukusan, kiasti nadgrobni spomenik u lepom selu Sestine... Smund je primio Zelhovo pismo. Posle toga otiao je kod firera i predloio da ja budem imenovan i za nemakog poslanika u Zagrebu. Ovaj predlog Hitler je sasluao bez komentara. utao je. Kajtel se, medutim, usprotivio ovoj kombinaciji jer imam lo odnos sa Ribentropom. Ovog meseca dogodilo se mnogo toga, a zapravo i nita. Sa glu-pim, ambicioznim Renduliem iz dana u dan sve je loije. Nije vredno truda da piem o tome. Ler je u pravu: Mi, Austrijanci, zaista nema -mo dobrog predstavnika u njegovoj linosti." Pored svih drugih loih osobina, Renduli je i profesionalni dounik. Njegovo zanimanje gla-si: denuncijant. On nita ne pokuava da se dogovori sa ljudima, ve sve prenosi onima gore". Sve to radi s namerom da se dodvori mo-nicima, a da se pred svojim saradnicima prikazuje kao moan ovek.
ak, ako je potrebno, i na tetu hrvatske vojske. Poglavnik takoe deli njegovo mi.ljenje. Ova linija je jasno vidljiva..." (278)

Walter Rogge, Osterreich von Vilagos bis zur Gegenwart, 1. knjiga, Wien-Leip-zig 1872; 2. i 3. knjiga, Wien-Leipzig 1873. Citat, kako je i autor kazao, iz 2. knjige, str. 129

No, ja verujem da njegova zvezda poinje polako da tamni i da je na zalasku. Renduli je malopre tuio nemakog poslanika, jer je ovaj jednom SS-obergrupenfireru kazao: Renduli je principijelni neprijatelj Hrvata."6 Sigurno je Renduli i mene denuncirao kod vrhovnog za-povednika za Jugoistok. A moda me je prijavio i samom glavnom tabu. Sve samo zbog toga to slavno pismo o Bulatu nisam proitao i poglavniku. A ja se nisam odluxio na taj korak samo zato to sam hteo da zatitim autora tog pisma koje je zapravo bilo smeno. No, on je insistirao da se pismo objavi. Posledica svega: Bulat je bio izbaen iz politikog ivota Hrvatske. Sem toga, Renduli namerava da Hrvatima najstroe zabrani da vode nacionalnu borbu". U pitanju je oprobano sredstvo, kako reiti nacionalna pitanja. Nije jasno, kakve namere oni gore" imaju prema Hrvatskoj. Valj -da e ve da nadu neki recept koji bi bio odlian za jueranji dan, ali je za dananji savreno nemogu. Pripadnici SS-a se naroito prave vani i hteli bi da stvar preuzmu u svoje ruke. Vrhovna komanda za Jugoistok predloila je Vrhovnoj komandi Vermahta plan iji autor je ponovo Kamerhofer. Ideja je da se u istonom delu Slavonije proglasi vanredno stanje. Ja bih bio vrhovni zapovednik, a u moje ime bi tim podrujem komandovao general brdskih trupa Ringel. Glavni razlog: da se obavi etva. No, ovo je samo slab izgovor. Iza svega stoji naa namera da Hrvatima otmemo to je mogue vise ita. Istovremeno, u istonoj Bosni muslimanska SS divizija ponaa se kao daje kod kue. A to znai da Hrvatima zabranjuje da sprovodi regrutaciju, a takoe im zabranjuje izvoz hrane sa podruja koji oni kontroliu. Ovde, dakle, muslimani imaju i vise od izvrne vlasti. Renduli je veoma po-pustljiv prema zahtevima SS-a. U ovom sluaju ak se i on osmelio da zatrai stidljiv odgovor od Vrhovne komande Vermahta. Primio je pi ah odgovor od njih. Dogodi li se da poglavnik izgubi kontrolu nad najveim delom Slavonije, preostae mu, osim Zagreba, samo Zagorje. Ostalim pod-rujem vladae Tito. Da li e on da se pomiri sa ovakvim scenarijem, pokazae sledeih nekoliko nedelja. Novi hrvatski poslanik u Berlinu zove se Koak. Re je o osobi koja je veoma kontroverzna, ali i veoma sposobna. Nedavno je bio u prilici da fireru preda svoj agreman. Pre toga je bio kod Ribentropa, u Fulu. Ribentrop mu je rekao da

PAAA, Ni. Kasche, Pol. 2, Zagreb, 6. 7. 1944. Kae obavetava o jednoj ustroj raspravi sa Renduliem. Tu je spomenuo i jedan drugarski razgovor koji je poet-kom maja 1944. vodio sa SSobergrupenfirerom Krigerom. Tom prilikom spomenuo je primere koji govore o general-pukovniku Renduliu i njegovom od-bojnom stavu prema Hrvatima". O ovom sluaju Kajtel je informisao general-feld-marala Fon Vajksa daje Kae izjavio Krigeru kako Renduli, kao vrhovni zapovednik 2. tenkovske armije, mrzi Hrvate jer je i sam hrvatskog porekla. Renduli je traio da mu se Kae izvini i da bude pozvan na odgovornost". U svom odgovoru Kae je izjavio da on nije izjavio da Renduli mrzi Hrvate, nego da prema njima ne osea neke velike simpatije. Kae je dao primere kao to je dogaaj u mestu Otok, te da Renduli daje prednost etnicima. Renduli takoe ignoriSe hrvatske tabove. On nije podrao ni aktivnost Ota koji se mnogo anga-ovao u vezi s aktivnostima Titovih bandita. Saradnja sa Otom bila bi politiki znaajna za nas. Njemu, naalost, nije bilo mogue da radi sa Renduliem u 2. tenkovskoj armiji, te je on sada ponovo zaposlen u privredi".

gaje Hrvatska mnogo razoarala. Eto koliko je Ribentrop pun obzira i takta! On je, sem toga, u Koakovom prisustvu, dakle u prisustvu jednog stranog diplomate, opanjkavao Ka-ea. Hitler je bio mnogo ljubazniji. Koaku je govorio o angloameri-koj invaziji u Normandiji. Rekao je da se Nemakoj ne pie dobro ako nam ne pode za rukom da ih odbacimo. Koak je Kaeu kazao da je on bio suvie slab i popustljiv prema Paveliu. No, ta to sada sve koristi kada je rat odmakao ve tako daleko. Novo oruje testirano je 15. juna 1944.7 Taj dogadaj je svugde izazvao veliku senzaciju. Ne mogu da verujem da e ovo novo oruje da rei sudbinu rata. Nadam se daje moje miljenje pogreno.

(279)

^ Primio sam vest iz Beograda. Moram deset dana da zamenjujem peadijskog generala Felbera, i to pri vojnom zapovednitvu za Jugoistok. Felber mora da provede nacistiki desetodnevni kurs za gene-rale, koji se odrava u Zonthofenu. Kada sam primio vest, nisam bio naroito oduevljen. ta mogu ja na torn poloaju da uradim za tako kratko vreme. Felber je bio zapovednik za ceo zapadni Balkan, a istovremeno je i vojni guverner Srbije i Crne Gore. A kako se ponaao
ec 12. i 13. juna 1944. protivvazduni puk 155. poeo je sa lansiranjem raketa au-1" (V-l). Rakete su bile usmerene na ire podruje Londona. U punom obi-mu rakete su lansirane tek 15. i 16. juna 1944. Od 144 uspesno lansirane ne-make rakete, engleska protivvazduna odbrana uspela je da obori 21.

prema Hrvatima? Najzad sam krenuo na put i to avionom marke ju", koji se upravo naao na zagrebakom aerodromu. Tokom leta trei motor je poeo da pravi probleme, no mi smo se ipak u devet ujutro, 15. juna 1944, sreno spustili na panevaki aerodrom. Peadijski general Felber jo se bio u Srbiji. Smestili su me u jednu vilu, u Rumun-skoj ulici. Kua je prilino udobna. Spavaa soba i salon" vode do te-rase odakle se prua lep pogled na Topider.8 A vidi se i reka Sava. Nedaleko od moje vile nalazi se bojno bolje gde se austrijski vojsko-voda princ Eugen sukobio sa Turcima. Pre podne sam proveo kod efa taba vrhovnog zapovednika za Jugoistok, general-majora Vintera.9 ef Vinterovog taba je jedan mlad, sasvim simpatian Bavarac. U podne sam jeo u oficirskom klubu. To je lepa vila koja je pripadala jednom od tri regenta, zajedno sa ljubavnicom. Ako uporedim veoma ukusnu i obilnu zagrebaku kuhinju, ovde se jede asketski. Uvee sam slubeno preuzeo dunost od Felbera. Primopredaja je trajala petnaest minuta. Posle primopredaje, Felber je odmah otputovao. Moja dunost da kontroliem bugarski okupacioni korpus spadala je medu naroito kakljive zadatke. Komandant je neki general Nikolov. Tri etvrtine Srbije nalazi se pod okupacijom njegovih vojnika. Bugarske trupe su veoma lose i nepouzdane. Nekoliko dana pre mog dolaska u Srbiju, dve ete bugarskih vojnika, i to sa punom ratnom opremom, prebegle su partizanima jugoistono od Nia. Mora da se kae da ovaj korpus predstavlja najloiji deo bugarske armije. Fluktuacija vojnika je velika. Tokom mog boravka u Beogradu nisam imao nikakvih susreta sa Bu-garima. Jedino smo razmenili nekoliko pisama i telegrama. Medu oficirima koji su me prvo vee pozdravili u oficirskoj kasini bio je i rezervni major Fon Stokhauzen, Papenov zet. Kada je Hitler preuzeo vlast, nekoliko godina je bio predsednik vlade u Rurskoj oblasti, ili preciznije, njegova odgovornost protezala se na podruqje koje je imalo tri i po miliona stanovnika. Sreo sam i princa Vredea. 10 On pripada aristokratskom rodu. Praunuk je bavarskog feldmarala koji, kao toje poznato, potie iz jedne porodice potara. ef taba nalazi se na odmoru, a zamenjuje ga potpukovnik Fon Hanzen. 11 On je veoma pametan, miran ovek. Prvi oficir generalstaba jeste neki rezervni major koji nosi pantalone boje maline. On je rodom iz Nirnberga. Priao je veoma veselo i duhovito o svojim brojnim sukobima sa tajherom. Tokom noi data je vazduna uzbuna, opasnost 15", a to znai da se petnaest minuta od Beograda nalaze neprijatelj ski avioni i da se pri-bliavaju gradu. Stalno sam na hodniku oslukivao mime, vrste kora-ke. Zatim je u sobu uao komandant strae. On mi je referisao o tre-nutnom stanju. Najzad sam i ja postao pomalo nervozan. Ustao sam i spakovao svoju uniformu u kofer. Tek to sam to uradio, dat je presta-nak vazdune opasnosti. Otkako sam poslednji put boravio u Beogradu, grad je prilino stradao od bombardovanja. Prosto je nemogue razumeti ta to neko ima ba protiv ovog grada. Sledeeg dana javio sam se feldmaralu frajheru Fon Vajksu. im sam uao u njegovu sobu, on je odmah poeo da mi ita tekst iz aso-pisa koji hvali firera i naciste. Ovako se prilikom moje poslednje posete ponaao i njegov zamenik Ler. Vajks je iz poslednjeg broja aso-pisa itao lanak ta nas pokree?". Vojni asopis se sada zove Fire-rovi oficiri". Vajks je dao da se u Belom dvoru sagradi mala kapela. Svake nedelje on tu ide na slubu. To mi je priao

Deo Beograda. Ovde je 1831. srpski knez Milo izgradio svoj konak. August Winter, roden 1897, od 1. 10. 1941. pukovnik, 1. 8. 1943. general-major. Verovatno je ovde u pitanju Karl Ludwif von Wrede, roden u Puli 1876, a umro 1847. u Minhenu.

njegov autant grof Vestfalen. On je kao i uvek bio ljubazan. Priao je o jednoj Papenovoj poseti. Papen mu je rekao: Hitler mora da ostane na vlasti jerje on nenadoknadiv kada je re o jedinstvu nacije. Marali i generali, medutim, treba

(280)

da oteraju naciste sa vlasti. Tek tada emo moi da postig-nemo mir." Vajks i ja smo se smejali Papenovoj naivnosti. On sada, da usput primetim, proivljava teke asove jer se Turska opasno ljulja. Vajks je priredio veeru za najui krug svojih saradnika. Po svom obiaju drutvo sam napustio neto posle pola jedanaest. Dane 19. i 20. jun 1944. proveo sam u Zagrebu gde je trebalo da zavrim neke poslove. Ujutro, 21. juna, Mecger i ja smo pokuali da sa zagrebakog aerodroma krenemo avionom V -34" za Beograd, a posle toga za Sarajevo. Trebalo je da uzmemo general-majora Vintera. Vreme je bilo 'epo. Posle pola sata leta vratili smo se u Zagreb, jer se pojavila gusta magla. Posle podne smo najzad krenuli na put, bez MIO". Ova tajna
Njegov identitet prireiva nije mogao da utvrdi.

ifra je skraenica, a puno znaenje glasi: prisutnost neprijatelj ski h aviona". Sada, naime, uopte nije tako lako za nas da putujemo avionom. Naroito je riskantno da se leti juno od reke Save jer iznenada mogu da se pojave engleski lovci spitfajers" (Spitfires"). Ovo se odnosi i na putovanje automobilom. Ako naidu neprijatelj ski avioni, treba to pre pobei sa druma i sakriti se. Nalazimo se na samom ratnom popritu. Ve dugo boravim u Beogradu, i pre svega u zabeleiti jedno iz-nenadenje. Ono se zbilo 24. juna. Dan ranije, 23. juna 1944, primio sam iz Zagreba od Kaea molbu da naem ministarstvu spoljnih poslova poaljem kratki izvetaj u vezi s nesporazumom i aferom Bulat--Renduli. Rekao sam da mi materijal nije pri ruci i zamolio sam Kaea da prieka dok se ne vratim u Zagreb. Uvee, 23. juna 1944, posetio sam Hermana Nojbahera. On je svega nekoliko sati boravio u Beogradu. Retko se zadrava u glavnom gradu Srbije. Doli su njegovi najblii saradnici. U centru panje en-skog dela drutva bila je simpatina plavua, Nojbaherova sekretarica. Nojbaherove dame smetene su na jednom zemljinom posedu u Ba-natu i tu im se nije mnogo dopalo kao u Bukuretu. Glavna zvezda ve-eri bio je jedan rimokatoliki svetenik, Albanac, koji pripada franje-vakom redu. On u svojoj zemlji igra vanu ulogu, a to vai i za mno-ge rimokatolike svetenike. On treba da otputuje u Bee gde namerava da se podvrgne detaljnom medicinskom pregledu. Nojbaheru se do-pada uloga oveka koji ima izvesne simpatije prema crkvenim ljudima. Nema sumnje da je on tu iskren. Kada je 1935. bio uhapen od strane austrijskog reima kao nacista, ve tada je pokazao da u pogledu crkve ne stoji na liniji nacistike stranke. Takav stav zadrao je i kasnije i zato nije primio visoko nacistiko odlikovanje. On se pomalo pravi vaan, istina, on to radi na jedan prijatan nain, sa svojim huma-nistikim obrazovanjem. On bi sa franjevcem najradije govorio samo latinski. Posle veere sam uspeo sa Nojbaherom da razgovaram o Hrvatskoj. I od njega sam uo daje firer otpisao" Hrvatsku. Objasnio sam mu kratku istoriju naih odnosa sa Hrvatskom. Kazao sam mu da smo propustili trenutak kada smo lako mogli da preokrenemo za 180 ste-peni politike prilike u toj zemlji. Sadanji momenat je lo i ne moe da se zamisli nepovoljniji as. Recept koji bi jo prekjue bio koristan ne mora da znai da je i danas valjan. Nojbaher mi je dao za pravo. Govorio je o istinskom austrijskom taktu i smislu za meru. Sa Nojbaherom sam govorio i o nemakom poslaniku u Zagrebu. Sledeeg dana Nojbaher je moje miljenje preneo Vajksu koji se sloio sa mojim sta-vom. Vajks se, izgleda, neto potajno dogovorio sa Renduliem. Nojbahera sam upozorio da se uva Rendulia. Ovo sam rekao i feld-maralu Vajksu. I tada se odigralo neto neobino. Ujutro, 24. juna 1944, javio mi se potpukovnik Fon Harling,12 prvi oficir u generaltabu u armiji. Sa-optio mi je daje Renduli opozvan. Zamenie ga general brdskih trupa Berne. On je trenutno komandant salcburkog vojnog okruga. Obja-njenje ove kadrovske promene stiglo je malo kasnije. Dan ranije u jednoj avionskoj nesrei u Stajerskoj stradali su general-pukovnik Ditl, general brdskih trupa Egelzer i general Rosi. 13 Neposredno pre toga posetili su nacistike kurseve za generale u Zonthofenu. Posle kursa su proveli jedan dan kod svojih porodica u Gracu.14 Renduli je 24. juna 1944. stigao u Beograd i posetio me. Jo uvek se nadao da e preuzeti novu dunost u Italiji. Ja sam rekao da bih vise voleo da me poalju na Severni pol. Rastali smo se naizgled pristojno, bez svae. I zaista, Rendulic je preuzeo Ditlov poloaj. Nekoliko dana kasnije javio mi se mund. Hteo je da uje moje miljenje o novim kadrovskim prome-nama. Odgovorio sam da nije moje da dajem ocene o vojnim sposob-nostima pojedinih generala. Politicki je, medutim, dobar potez to to su Rendulia povukli sa Balkana. Ljudi oseaju olakanje otkad je on otiao. Renduliu nee biti nimalo lako na novoj dunosti. U Gracu je bilo najstroe zabranjeno da se ire glasovi o Ditlovoj smrti. Prekriteljimaje zapreeno ak smrtnom kaznom. Verovatno je to u vezi sa pregovorima koji se upravo vode sa Finskom. ak je Ribentrop lino otputovao u Helsinki kako bi Fincima pruio garancije da cemo im poslati vojnu pomo.15 Ispraaj nemakih generala na y'anz Arnold von Harling, roden 1905, potpukovnik u generaltabu, od 1. 10.
(281)

13

14 15

944. pukovnik. Franz Rossi (roden pored Graca 1889 - 23. jun 1944. poginuo u avionskoj nesreci), od 1. 2. 1939. pukovnik, 1. 7. 1942. general-major. Uporedi: J. Thorwald, Die ungeklaerten Faelle, Stuttgart 1950, 56-83. Ribentrop je boravio u Helsinkiju izmeu 24. 6. i 26. 6. 1944. Finski predsednik Kuti obeao je Ribentropu da e njegova zemlja odbaciti svaki ponudu separatnog mira sa sovjetskom Rusijom.

najviem dravnom nivou bio je 1. jula 1944. u dvorcu Klezhajm pored Salcburga. Tek tog dana svet je saznao za avionsku nesreu. Hitler je lino odrao govor i oprostio se od poginulih generala. Bio je vidno pogoden i uzbuen.16 Ditl je bio prvi nemaki oficir 1920. ili 1921. koji je Hitleru dozvolio da dode u njegovu vojnu jedinicu. To je bilo u Minhenu. Egelzer je sahranjen u Klagenfurtu, Rosi u Gracu, a Ditl u Minhenu. U nedelju uvee, 25. juna 1944, avionom sam otiao iz Beograda. Moje slavno vreme kao vojnog zapovednika za Jugoistok bilo je time okonano. Kada sam napustio Srbiju, imao sam oseaj da je nemaka pozi-cija i ovde obina kula od karata. Najuticajniji ovek u Srbiji i dalje je Draa Mihailovi. Nije mu nakodio ni poraz koji je doiveo od Tita na podruju NDH. Pripadnici Drae Mihailovia nalaze se i u kabinetu Milana Nedia. Sa Nediem sam se sreo dva puta. On je ovek koga treba uzeti ozbiljno. Danas bi on sigurno dobro razmislio da li da prill vati ponudeno mesto predsednika srpske vlade. Nemci gotovo da ne-maju svojih trupa u Srbiji. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najvei deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najloije bugarske jedinice. Tek to sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske ete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je ovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Drae Mihailovi-a. Vezu sa njim za mene je odravao jedan nemaki major, nosilac odlikovanja vitekog krsta". Medu Nemcima u Beogradu korupcija je dostigla zastraujue razmere. U poslednje vreme ak su izreene i smrtne kazne protiv pre-stupnika: protiv saradnika Nojhauzena. On je ef vojne uprave i uiva naroito poverenje marala Geringa. Nojhauzen je ogrezao u korupci-ju. Jedna kompletna eta uhapena je na granici i sada se nalazi u zatvoru. Bavili su se nedozvoljenom trgovinom. Uasno se mnogo pije. Sve u svemu, stanje nije dobro. U tabu sam ostavio dobar utisak.
Celovit tekst njegovog govora moe se nai u: Domarus, 2111-2113.

Kada sam se vratio u Zagreb, doekalo me je mnogo posla. Tu je bilo i prilino neprijatnih stvari. Sada je na snazi novi politiki kurs". U Sremu je ve due aktivan, a zapravo protiv svoje sopstvene volje, ef hrvatsko-nemake" policije SS17 .

18

Helge Auleb, roden 1887, od 1. 2. 1939. general-major, 20. 12. 1942. komandovao je na armijskom grupom na Kavkazu, 27. 4. 1943. zamenik vojnog komandanta poluostrva Krima, 1. 12. 1943. peadijski general, 1. 4. 1944. zapovednik nemakih trupa u severnoj Rumuniji. Dr Wagner, od 17. 4. 1944. ef taba SS-a i policijske jedinice 13. SS divizije |9 handar", odnosno hrvatska br. 1. D o sprovodenja ovog plana nije dolo, barem ne kada je u pitanju Glez Horstenau. Da se umiri podrucje koje se protee izmeu Save, Drine, Spree i Bosne i da se iskoristi ekonomski, a pre svega poljoprivredno, uporedi: Hory-Broszat, 161; Fricke, 163 ff.

grupenfirer Kamerhofer. Njegovi ljudi poinili su brojne svinjarije. Njegovi hrvatski policajci nose zelene uniforme. Umesto da stvarno obavljaju dunost policajaca i da krenu u akciju protiv partizana, oni samo bezglavo jure tamo-amo, a da pri tome nisu zabeleili nikakav uspeh. Kamerhofer je roden u tajerskoj. Koje je njegovo zanimanje, to niko ne zna. Uestvovao je u julskom puu. On je patuljastog rasta i nosi uniformu tako da mu ra-mena izgledaju iroka. Veoma je ambiciozan. Himler nije sa njim zadovoljan. I zato Kamerhofer nastoji da se najzad istakne. Tako je on doao na ideju da se njemu u Sremu preda sva vlast. Pourio je da ode kod Rendulia. On mu je odgovorio da podrava njegov predlog. Ren-duli je, medutim, kazao da on eli da ima vojnu vlast nad celim pod-rujem koje se protee do samog Zagreba. Rezultat svih ovih aktivno-sti bio je sledei: zapovest Vrhovne komande Vermahta predala je u moje ruke vojnu vlast nad tim prostorom. Direktnu vojnu vlast na tere-nu trebalo je da prenesem jednom nemakom generalu. Tom jedini-com zapovedao je Ringel, a njegov naslednik bio je Auleb.17 Sa Ka-merhoferom u da negujem najbliskiju saradnju. On je u Osijeku. Kao glavni ekonom, odnosno neka vrsta privrednog diktatora, postavlja se SS-brigadenfirer Vagner.18 On treba da pomae Kamerhoferu. Kao pri-vrednik se istakao negde u Belorusiji, a posle toga slui u 13. SS
(282)

mu-slimanskoj diviziji handar". Vrh Vermahta nije razmiljao o tome da mu se stave na raspolaganje trupe. Ili, moda su i mislili, ali ih prosto nemaju.19

U vezi sa sprovodenjem tih ideja morao sam da otputujem u Salcburg. Ovaj let je ve dugo planiran. O torn putu bie rei u sledecem poglavlju. Ima jo nekoliko stvari koje bi valjalo naknadno uneti u dnevnik za ovaj mesec. No, jednu stvar svakako bih hteo da zapiem. U junu 1944. bio je kod mene dr Peri, bivi hrvatski ministar spoljnih poslova. S njim je bila i njegova ena. Ona je simpatina, utljiva Nemica, rodom iz Braunvajga. Popili smo kafu. Peri je, razume se, najvie priao o svojim rimskim doivljajima. Naroito je istakao svoje prijateljstvo sa Pijetrom Makijom, dravnim sekretarom u italijanskom mi-nistarstvu inostranih dela. On potie iz jedne stare italijanske porodice. Antifaista je, ali on to ne oglaava na sva zvona. Peri mi je, medu ostalima, kazao i neto o Ribentropu. U leto 1939. Ribentrop je sa a-nom sklopio opkladu da u predstojeem ratu Francuzi i Englezi nee uestvovati. To je jo jedan prilog i dokaz Ribentropove kratkovi-dnosti i govori mnogo o traginoj predistoriji ovog rata... Na kraju ovog meseca juna 1944. nad naim Istonim frontom nadvili su se gusti, crni, olujni oblaci. Postojalo je opte uverenje u to da e Rus prvo krenuti u ofanzivu na Balkan, prema Rumuniji. Poka-zalo se da je Rus te ofanzivne pripreme sprovodio sa velikom lukavo-u, i to samo da bi odagnao panju sa svojih pravih namera. Rusi, dakle, nisu krenuli na Rumuniju, ve na nau Grupu armiju Centar, koja se nalazi izmeu Pripeta i Letonije.20 Ovaj ruski proboj, kako je Varlimont kazao, predstavlja najveu katastrofu za nemaku vojsku u ovom ratu. Pred kraj juna 1944. Rusi su bili na obali reke Njemen i nedaleko od naih starih pozicija koje smo dugo drali u vreme Prvog svetskog rata. Nisam bez enje mislio na front i borbe iz 1914-1918. Ovde je neko vreme stajao panj iz Ulma 12". Tako glasi lepo, tajno Kevesovo ime, koji je bio komandant korpusa. Svojim seanjima bih hteo jo neto da dopiem, to kao teak teret pritiska moju duu. Re je o kui u Beu, u XIII optini, u ulici Milbaher broj 8. Zgradu sam kupio 1938, po tada vaeim austrijskim zakonima. Ona je bila optereena hipotekom iz 1929, i to na 80.000 nemakih maraka. Istovremeno, kua je do 1952. bila osloboena plaanja poreza. Kako smo, posle prikljuenja Austrije Nemakoj, pre-uzeli i nemake zakone, moja kua je osloboena plaanja poreza samo do aprila 1944. Uvedeno je jedinstveno odreivanje vrednosti. Mojoj kui sada prete brojne opasnosti, kao to je ta da mogu samo ogranieno da podiem cenu kirije, i tako dalje. Usput sam uo da banka, koja se nalazi u ulici Heren broj 13, a koja od 1939. upravlja i mojom zgradom, moe da mi izae u susret i da plati ostatak hipoteke na moju kuu. To iznosi oko 25.000 maraka. Prvo sam ih zamolio da mi odobre da platim tu sumu na adresu ministarstva finansija. Od njih sam primio odgovor da se planira takvo opte reenje. No, zbog bombardovanja ono je za sada odloeno. Posle sam se obratio Lamer-su za pomo da ipak otplatim svoje dugove kod ministarstva finansija. Tim vise to moja molba ne predstavlja nikakav jedinstven sluaj. Lamers je intervenisao. Pa ipak, ponovo sam primio
Sovjetska letnja ofanziva protiv nemake Grupe armije Centar zapoela je 22. juna 1944, i to na prostoru Vitebsk-Mogilev. Prema nemakim procenama, Rusi su za tu ofanzivu angaovali 45 tenkovskih brigada, 16 motorizovanih brigada, est konjikih divizija i 126 peadijsko-mehanizovanih divizija. Nemci su se sup-rotstavili Rusima sa ukupno 40 divizija. Crvena armija odmah je postigla velike uspehe i zala je duboko u neprijateljsku pozadinu. Nemci su morali da napuste Minsk 3. jula 1944. Do 8. jula prestao je otpor 4. nemake armije koja se nala u obruu. Tako su Rusi uspeli da u ovoj ofanzivi unite 28 nemakih divizija sa ukupno oko 350.000 vojnika.

odgovor da ne mogu da udovolje mojoj molbi. Jedino bih mogao da ministarstvu finansija odmah platim nominalnu vrednost. Ovo bi znailo da bi drava primi-la od mene trostruko vise novca nego to je vredna sama hipoteka. Posle ovog Lamers mi je odgovorio da ima neto novca i da bi mogao da mi pomogne. Predloio sam da ministarstvu finansija platim cenu kakva je trenutna na tritu, a ostatak sume da mi pozajmi Lamers. Ovo bi znacilo da novae seta iz jedne dravne ustanove u drugu, a glavni profiter iz te novane transakcije nisam ja, ve drava jer ona tako dobija tri puta vise novca nego to bi trebalo da dobije. A onda sam primio vest koja je odjeknula kao bomba. Lamers mi je pisao da stvar ipak moe da se sredi, i to pod povoljnijim uslovima za mene. Firer mi je, na Lamersov predlog, odobrio dotaciju od 100.000 maraka- Ministarstvo finansija treba da upotrebi taj novae za isplatu mog duga na hipoteku kue, i to u iznosu od 25.000 maraka, a ostatak su-nie, dakle 75.000 maraka, bie prebaen na moj konto. Pojam dota-clJa" za mene predstavlja optereenje. Kada bih ja imao posla samo sa rnmistarstvom finansija, onda bi cela stvar bila bezazlena. Dotacija bi u torn sluaju tekla iz jedne dravne ustanove u drugu. Jedina prednost za mene bila bi u tome sto bih izbegao tromu, sporu birokratsku procedure a glavni profiter...21 (rukopis se ovde prekida)

(283)

XXIII POSETA SALCBURGU POETKOM JULA 1944.

Zagreb, jul 1944. Pisanje ovog dnevnika zapravo mi je dosadno. Jer emu slue ovi memoari? Da generacije mogu da ga itaju? Meni je to savreno svejedno. Ravnoduan sam prema svetu posle svoje smrti. Pa ipak, prisi-liu se da nastavim sa voenjem dnevnikih zapisa. Dakle, 3. jula 1944. posle podne, Mecger i ja smo uli u avion V-34" i poleteli sa zagrebakog aerodroma. Neprijateljskih aviona nije bilo. Preleteli smo Beko Novo Mesto, Sankt Pelten i stigli u Salcburg. Let je bio predivan, a naroito kada se prelee Zalckamergut. Covek uvek otkriva nova uda, iako u torn kraju poznajem svaki put, svaku stazu i svaki mosti. Pa ipak, ovaj doivljaj se usekao tako duboko u mene kao da sve vidim prvi put i razmiljam kako se zovu ti potoci i sela. Koliko sam puta samo sa svojom pokojnom majkom prepeaio ovim puteljcima! Salcburg smo preleteli sa severne strane, a onda smo se spustili na aerodrom koji je opustoen kao i sve ostalo u ovom uasnom svetu. Kako salcburki aerodrom treba da poslui i fireru, ispresecan je no-vim pistama. A i inae je oko Klezhajma izgraen novi autoput i pri-lazni putevi, i time je nagrena njegova prirodna lepota. Do prvih ze-lenih lepih livada treba prilino da se peai. Tamo su i staze za lju-bitelje konja. Sada u Klezhajmu jedva da oko moe da nae komadi prirode gde moe da se odmori. Mi smo se spustili na aerodrom, a da za to zapravo nismo dobili dozvolu. Na pilot je morao ponovo da uzleti i da se spusti na aerodrom kod Ainringa. Usli smo u automobil komandanta XVIII vojnog okruga i odmah se odvezli u Salcburg, u hotel Esterajhier hof. Moja soba nalazi se na drugom spratu. Pogled se prua na kafi Bazar" i
21

Nismo mogli da utvrdimo da li je Glez Horstenau primio ovu dotaciju.

Zalcah. Lep pogled na koji sam bio navikao sada je, naalost, nagren popravkom dravnog mosta. Radovi na mostu traju ve celu venost. Tu su i fabrike koje se nalaze uzvodno i nizvodno od reke koja protie kroz Salcburg. Uvee nas je posetio Varlimont. Ponudili smo ga sasvim pnstoj-nom veerom. Posle toga smo razgovarali o najnovijem pitanju: pro-glaavanju vanrednog stanja u Sremu i Slavoniji. Ja sam pre svega postavio pitanje: da li je naa namera da izazovemo dravnu krizu u Hrvatskoj ili emo se zadovoljiti akcijom kupljenja letine na torn podruju? Varlimont je odbacio prvu mogunost. Stoga smo odluili da napravimo novi plan po kome se odriemo da iz ruku hrvatskih vlasti preuzmemo vlast na torn terenu. Mecger je jo isto vee seo za sto i ceo plan razradio u osam taaka. On je vest u tome. Na osnovu tog plana general Auleb, novi komandant LXIX armijskog korpusa, dobie izvrnu vojnu vlast nad Sremom i Slavonijom, ali samo za vreme trajanja borbe. Uzee se u obzir i stav SS-a tako sto e se uvaiti Vagnerove elje. Pre podne, 4. jula 1944, izneli smo predloge pukovniku Poleku. Kod njega i njegovog vojnog upravnog saveta naili smo na razume-vanje. A zadovoljan je bio i Varlimont. Pre poetka dogovora prvo sam se sreo nasamo sa Varlimontom. On je takoe rekao da namerava da saopti fireru da sam ja u Salcburgu. Posle podne mi je, medutim, kazao daje Hitler prezauzet, a i promukao, pa nee moi da me primi. No, pravi razlog je taj da Hrvatska Hitlera ne interesuje. Glavni razlog za ovakav stav lei u naoj napetoj, tekoj situaciji na ruskom frontu. Pa ipak, pomalo sam se ljutio kada mi je Varlimont saoptio da mu nije polo za rukom da ubedi Hitlera da me primi. Ovo mi je rekao na terasi hotela u Berhtesgadenu. Varlimontu smo savetovali, pre nego to se izda zapovest koja je sainjena na osnovu Mecgerovih pisanih predloga, da o ovome obave-sti nae ministarstvo spoljnih poslova i vodu SS-a Himlera. Varlimont, medutim, nije sledio na savet. Njegov propust oseam ve danas, 17. jula 1944. Na kraju ovih beleaka osvrnuu se podrobnije na tu temu. Pre podne, 4. jula 1944, posetili smo i Butlara. On ba i nije pame-tan. Razgovarali smo o Vokievom predlogu o naoruavanju dvanaest ustakih brigada, a ne sedam kako je ranije bilo planirano. Voki nam je svoj predlog predstavio nekako brzo, nametljivo. Butlar se sloio sa
Poseta Salcburgu poetkom jula 1944. (284) __________________________

naim stavom o tome da Hrvatima ne moemo zabraniti da osnivaju brigade, ali moemo u pogledu naoruanja da im smanjimo isporuke. Ovo je trenutno i jedino mogue, jer nam naa ratna situacija i program naoruanja ne dozvoljavaju da postupamo drugaije. Na doruak smo pozvani u oficirski klub. No, reili smo da jedemo kod Alberta Rajtera. Tamo su bile i obe sestre. Jedna od njih je supruga generalnog direktora muzike akademije Fon Calingera.1 Protiv njega je pokrenut sudski proces. Optuen je da je manipu-lisao markicama i tako se nezakonito dokopao sedamnaest kilograma osnovnih ivotnih namirnica. Proces je okonan Calingerovom pobe-dom i on je osloboen optube. Da ironija bude vea, na kraju je jo primio i odlikovanje krst prvog stepena" zbog ratnih zasluga. Medutim, morao je da da ostavku na mesto predsednika vlade, a zamenio ga je Laue, ministarski savetnik. Calinger e sada prvo da se skloni kod svog uraka Ciglera, u Bee. No, odmah posle naeg zajednikog ruka morao je da otputuje u Berlin kako bi tamo, samo reda radi, preuzeo jedan poloaj u ministarstvu unutranjih poslova. Njegova ena Hilde veoma je ponosna na kerku koju je nedavno rodila. Morao sam da glumim oduevljenje premda ba nemam simpatije za sasvim malu decu. Varlimont je 5. jula 1944. u moju cast priredio veeru u hotelu Berhtesgander hof. Prisutni su bili saradnici njegovog taba. Sem njih bili su Smund i Buler. Pre toga otiao sam nakratko kod Jodla. Lepo sam razgovarao s njim. 0 hrvatskom pitanju on je istog milje-nja kao i ja, dakle da u Hrvatskoj u ovom trenutku ne valja preduzi-mati nikakve radikalne korake. Zahvaljujui Smundu i Varlimontu, vee je proteklo prilino za-nimljivo. Bila je to moja poslednja poseta glavnom tabu. Jer Kajtel... (rukopis se ovde prekida)

Meinhard von Zallinger, roen u Beu 1897, muziar, radio u operama Minhe-na Kelna i od 1935. do 1944. ponovo u Minhenu, 1947. direktor Mocartovog orkestra u Salcburgu, zatim u Gracu, Beu, od 1953. do 1956. radi u Istonom Berlinu, od 1956. do 1973. dirigent Bavarske opere u Minhenu.

XXIV MOJ PAD. KAKO SAM SMENJEN KAO NEMAKI OPUNOMOENI GENERAL U HRVATSKOJ
Bee, oktobar 1944.
Moj ivot je bogat pustolovinama i problemima. Godine 1918. umalo nisam postao ef austrijske vojne kancelarije. Bilo je predvide-no da se osnuje jedna austrijska i jedna madarska vojna kancelarija. A onda je dolo do raspada austrougarske drave. Od 1936. do 1938. bio sam ministar. Mnogi su predviali da u uskoro da postanem austrijski kancelar. A 12. februara 1938, prilikom pregovora u Berhtesgadenu sa Hitlerom, protiv mene su bile obe strane. Umesto mene iza-bran je Zajs. Nije mi zbog toga ao. Leto 1944. Vraam se dnevniku koji sam, eto, zapostavio. Tada su mnogi ustro intervenisali u moju korist. Sve centralne institucije bile su obasute molbama da se nemaki poslanik u Zagrebu, najzad, smeni, a da ga ja zamenim, odnosno da preuzmem i mesto politikog zastup-nika Nemaeke u Hrvatskoj. Nekoliko nedelja kasnije, posle nesrecnog 20. jula 1944. (tog datuma je izvren neuspeo atentat na Hitlera, prim, prev.), ja sam politick! bio uniten ovek. S druge strane, Kae je vas-krsao kao feniks iz pepela. On, koga su s pravom ismevali mnogi Hrvati, pa i prezirali, a nemali broj njih je smatrao da je upravo on, Kae, odgovoran za njihovu nacionalnu nesreu. Ne znam da li je pitanje u vezi s mojim padom sreca ili nesrea. No, i to je pitanje postalo nevano kada se pred oima ima opte stanje na ratitu. Mnogi po-znavaoci prilika misle da treba da zahvalim bogu to sam smenjen sa poloaja. Da bi ovek mogao da razume ove dogaaje morau, naalost, da izlaem malo podrobnije i da neto vise kaem o linosti poglavnika dr Anta Pavelia. Ovaj ambiciozni provincijski advokat ve na samom poetku svoje karijere, a to je bilo poetkom dvadesetih godina, poku-ao je da izda Stjepana Radia. Kako? Tako to je, kao suprotnost Pa-iu i njegovim srpskim radikalima, osnovao Hrvatsku radikalnu stranku. Ovaj Paveliev pokuaj je propao. Krajem dvadesetih godina, na osnovu saveta pripadnika stranke Anta Starevia, napustio je zem-lju. Prvo je otiao u Austriju, a posle u Nemaku. Beogradskoj vladi je polo za rukom da ga protera iz obe drave. Onda je krenuo u Italiju sa svojom enom koja je polu-Jevrejka. Tu je proveo sledecih deset godina. Italijanske vlasti odnosile su se prema njemu i
(285)

dobro i lose, a to je zavisilo od trenutnih odnosa Rima i Beograda. Na kraju je uspeo, a ovo se naroito odnosi na njegovu enu, da uspostavi dobre odnose sa Musolinijem. On ga je zatitio i tada kad ga je Francuska osudila na smrt, jerje bio upleten u atentat na kralja Aleksandra Karaorevia u Marselju. Stvarno, moemo prstom da pokaemo na Pavelica kao na glavnog organizatora ovog zloina. Onda je 27. marta 1941. dolo do dravnog udara u Beogradu. Moda su se Srbi time osvetili Nemcima zbog atentata u Marselju. Daje i dalje Aleksandar bio kralj, verovatno da do pua ne bi ni dolo. Posledice dravnog udara u Jugoslaviji su poznate. Nemaka je sa zakanjenjem od dva do tri meseca povela rat protiv Rusije. Da nije dolo do dravnog udara u Beogradu, mi bismo pre poetka zime uli u Moskvu. Tehniki organizator atentata u Marselju bio je Makedonac Vana Mihailov. On je od terorizma napravio pravu nauku. toje veoma zna-ajno, Vana Mihailov je pratio Pavelia u Zagrebu kada se ovaj vratio iz italijanske emigracije. Od tog vremena on neprestano ivi u Zagrebu, u jednoj vili na Tukancu, nedaleko od samog efa drave. Taj deo grada je zatvoren i pristup u njega imaju samo ljudi sa specijalnim dozvolama. Veina Hrvata nikada nije ni ula za Vanu. Paveli je bio tuan jer nije mogao da nade nijednog Hrvata koji bi bio spreman da ucestvuje u Marseljskom atentatu i da baci bombu. Onda je Vano Mihailov za taj zadatak odredio svog bugarskog ofera. Iste godine kada je izvren atentat na kralja Aleksandra, Paveli je vodio razgovore sa Musolinijem. O tim susretima malo se zna. Izves-no je daje prilikom tih pregovora ef hrvatskih emigranata pruio Musoliniju brojne ustupke u pogledu dalmatinskog pitanja. Bio je spre-man da prizna italijanskog princa Aimonea od Splita (kasnije Aimone d Aoste) kao budueg hrvatskog kralja. Paveli je ve tada uspeo da oko sebe sakupi nekoliko stotina hrvatskih emigranata. U pitanju su uglavnom bili propali studenti i slini tipovi. Medu njima je bilo i ljudi koji su 1932. pokuali da dignu ustanak na planini Velebit. Ustanak je propao. Hrvatsku emigraciju izdravala je italijanska drava. Medu hrvatskom emigracijom dogadale su se tipine balkanske stvari. Pave-li je izrekao nekoliko smrtnih kazni". Zabeleeni su i sluajevi ubi-stava. Svi su znali za sve prljave stvari, a to ih je i dralo na okupu i bili su jedan od drugoga veoma zavisni. Ovakvo stanje traje do danas. Dr Paveli je vodio pregovore i sa Gembeom. Razgovarali su o pitanju Bunjevaca.1 Paveli se odrekao Bunjevaca i priznao da oni pri-padaju madarskom narodu, a zato Medumurje ostaje u buduoj Hrvatskoj. To je bio rezultat njihovih razgovora. Od sredine tridesetih godina odnosi Nemaeke i Jugoslavije mnogo su se poboljali. Nemako-italijanski odnosi postali su veoma bliski i prijateljski. Sve je to doprinelo tome daje Paveli poeo da sumnja da e ikada da postigne svoj cilj, a to je stvaranje nezavisne hrvatske drave. Jedan deo emigracije, pod vodstvom Budaka i Lorkovia, Pa-velic je poslao u Jugoslaviju. Poeo je amaterski da se bavi istorijom i da izmilja titule za budue predstavnike hrvatske drave u koju je i on jedva mogao da veruje. Crtao je dravni grb, krojio uniforme bu-due hrvatske vojske, izmiljao inove. Pri tome je uvek mislio na ne-ku maglovitu tradiciju samostalnih hrvatskih kraljeva. Paveli se potpuno prilagodio i stopio sa italijanskom sredinom. Naroito se u toj zemlji dobro oseala njegova supruga. Ona je bila protiv Treeg rajha. Aprilski rat ga je potpuno iznenadio. Jo je vise bio zateen time to niko nije na njega ekao, i sveano proglaenje hrvatske drave izvreno je bez njegovog uea. Slavnko Kvaternik, bivi austrougarski potpukovnik, bio je taj koji je sveano objavio stvaranje Nezavisne drave Hrvatske". Bilo je to na Veliki petak, 10. aprila 1941, a u pozadi su se vijorile nemaeke zastave. Dakle, prisutni nisu bili ni Paveli, ni Italijani. Kako je saoptio dr Prebst (Proebst), Pavelieva supruga je bila besna jer je raunala s tim da e sa svojim muem ui u Zagreb, i to samo pod zatitom i u pratnji Italijana. Verovatno je u podsvesti mislila i na mua svoje sestre. Re je o jevrej-skom trgovcu Vajnbergeru. Cim je osnovana hrvatska drava, on je odmah pobegao iz Zagreba. Dakle, ulazak
1

Bunjevci pripadaju junoslovenskoj grupi naroda i rimokatolike su vere. ive izmeu Subotice i Sombora. Ovaj kraj su naselili u 17. veku. Prema popisu iz 1910. ivelo je 88.000 Bunjevaca. Govore tokavski i oseaju se kao posebna et-nika grupa. Uporedi W. Bihl, Notizen zu den ethnischen Splittergruppen in der Habsburgischen Laendern, in: Die Voelker des Reiches. Wien 1981, 965 f.

Ante Pavelia u Zagreb bio je neobian. U grad je uao nou. Dva dana pre toga zadrao se u Karlovcu, gde se skrivao. Od samog poetka italijanska veza je predstavljala teret za Pave-lievu politiku. Prilikom moje prve posete Pavelicu zapazio sam da on uopte nije isprva ni razmatrao Hitlerove predloge koje sam mu ja sa-optio. Njegova prva briga bila je da zadovolji italijanske elje, da proiri italijanski uticaj sa podrucja Zadra u pravcu Splita. Sreli smo ga posle razgovora u Ljubljani i Monfalkoneu. Pravio je da je izne-naden italijanskim apetitima prema dalmatinskoj obali. Najveci deo italijanskih zahteva ne samo da mu je bio dobro poznat, ve ga je on pre nekoliko godina i prihvatio. Tako je dolo do 18. maja 1941. kada je Paveli potpisao ugovor u Rimu, koji je u velikoj meri odgovarao dogovoru koji je
(286)

pre nekoliko godina Paveli sklopio sa Musolinijem. Poglavnik je ovakvim ponaanjem propustio povoljan as da u istoriju ude kao istinski veliki Hrvat i sin svoga naroda. Ve poetkom maja 1941. savetovao sam hrvatskom poslaniku u Berlinu dr Benconu da poglavnik pokae prema Italijanima veu odlunost u odbrani hrvatskih interesa. Da je ovde imao uspeha, nemaka politika bi ga pre podrala nego izgrdila. Ante Paveli je u Rimu, kako smo ve kazali, potpisao ugovor, sa blagim grem na lieu, koji je otkrio sledeu stvar. Bio je uzbuden jer je znao da je rtva svoje politike iz emigrantskih dana. Sem toga, on je bio spreman da se odrekne svega osim vlasti do koje je doao neoekivano i nezaslueno. Pri torn je pred neobavete-nim ljudima izigravao muenika nemako-italijanskih prijateljskih veza. Ovu ulogu je jo dugo nastavio spretno da igra. Posle svega to sam video i uo, ja mu sada ne verujem: recimo to daje uopte bio u loim odnosima sa italijanskim poslanikom Kazerta-nom. On je to pred nama Nemcima uvek naglaavao. Kada bolje raz-jnishm o karakternim osobinama ovog oveka orijentalnog mentalite-a, sada mi je jasno da je veoma verovatno da je on nas Nemce esto zlonamerno" hukao protiv Italijana. Paveliev odnos prema Kazer-anu bio je mnogo srdaniji. Delimino i zbog toga toje daleko bolje govorio italijanski nego jezik severnih varvara". Prve dve godine Pa velieve vladavine njegova ena i deca esto su boravili u Firenci ili Milanu, gde je boravio i Vajnberg. On je mu njene sestre. Sa Kazer-tanom se Paveli nekoliko nedelja ranije dogovorio o smeni Lorkovia koji je tada bio hrvatski ministar spoljnih poslova. Ovo vai i za hrvatskog poslanika u Rimu Peria. Kasnije je Paveli ovoj dvojici kazao da su ga na taj korak prisilili Italijani. Posle svega, ja mislim daje poglavnik veoma esto davao prednost Italijanima, a ne meni. esto mi je govorio kako Italijani prema meni gaje veliku dozu nepoverenja. Kazali su da ja samo nosim generalsku uniformu, a da sam zapravo nemaki politiar. Meni ne izgleda kao mnogo verovatno da me je pred Italijanima Paveli branio. Naprotiv, moda je ak i on sa svoje strane neto dodao protiv mene kako bi me se reili. Njegov odnos prema Italijanima bio je dvosmislen. Iza toga se kri-je izvesna poglavnikova simpatija prema Italiji. Ovome valja dodati da je Paveli bio izrazito neprijatelj ski raspoloen prema Austriji. Taj njegov oseaj uskoro je i jasno izbio na povrinu. Po ovom pitanju mi Austrijanci iz vremena Austrougarske imali smo pogrenu predstavu o Hrvatima. U aprilu 1941. ja sam, naalost, sa takvom netanom pred-stavom stigao u Zagreb. Tradicionalno dobre veze Hrvata i stare Austrije postojale su, kako sam kasnije ustanovio, iskljuivo na vojnom polju. Ljudi koji su stariji od etrdeset godina imali su neto za-jedniko, a to je da su gotovo svi govorili nemaki. Na kulturnom pod-ruju, medutim, nedostaje povezanost sa Austrijom i nemakim jezi-kom. Istina, postoji austrijska predstava o starom Zagrebu (Alt-Ag-ram), kao o jednom tipinom nemako-austrijskom gradu gde je svaki intelektualac starije generacije studirao u Beu ili Gracu. Medu naro-dima u Austrougarskoj do 1918. nije bilo nacije koja je tako prigrlila nemaku kulturu kao Hrvati. A ovo su primili preko Austrije. Stare-vi, otac hrvatske nacije", hvalio je francusku kulturu kao jedinu koja odgovara hrvatskom duhu. Ono toje Hrvate uinilo slavnim u Evropi nisu Zvonimir, Tomislav i sline razbojnike poglavice, ve jedino Vojna krajina i pored toga to su mnogo pljakali. Vojna krajina je bila veoma efikasna institucija u upravnom i privrednom pogledu. No, hrvatski oficiri, koji su zaraeni jugoslovenskom idejom, odluno od-bijaju ideju Vojne krajine. Istina, Bee je sredinom 19. veka priredivao Hrvatima velika razoaranja, a i kasnije se nimalo nije potrudio da pritisak Budimpete na Zagreb popusti. Ovo se odnosi na slubenu politileu Bea. Isto tako je istina to da su Hrvati jedan nesrean narod koji nikada ne zna ta hoe. Starevi je naroito dobar primer za moje miljenje. I ja sam u torn pogledu bio ispunjen tekim zabludama kada sam 14. aprila 1941. stigao u Zagreb. inovi u novoj tek formiranoj hrvatskoj vojsci uradeni su na primeru stare Austrije. I to je moja zasluga. Ne znam da li sam time uinio neku uslugu austrijskoj tradiciji. Na dan Svetog Antuna, 13. juna 1941, izvrio sam smotru prvih hrvatskih vojnih jedinica. Hrvati su marirali ispred poglavnika i mene pod sta-rim austrijskim, carskim zastavama i uz pratnju starih austrijskih mar-eva. Pnsutan je bio i italijanski general Ambrozio, vojni komandant Suaka. Jedva sam zaustavio suze. Paveli se u sebi ljutio. Posle mnogo vremena predloio mi je da austrijske oznake i inove zameni hrvatskim. Odmah je dodao da time ne eli da kae kako ima neto protiv stare Austrije. On je eleo promenu jer sline oficirske oznake ima i madarska armija. Kada su mi pokazali nove modele za hrvatske uniforme, ustanovio sam da su one jo slinije maarskim nego po-stojee. U svojoj antipatiji prema svemu to je austrijsko, Pavelicevi ose-aji potpuno su se sloili sa Kaeovim koji je nekada bio rezervni po-runik. Na poslanik u Zagrebu nita tako duboko ne mrzi kao staru Austriju, ali i novu. Kaeova svaka druga re glasi nas pruski kralj Fridrih Veliki". esto bi on, dok bismo tako sedeli za stolom, pokuavao da me izazove, jer ja mrzim Pruse". Za njegovu tvrdnju, medutim, nisam mu nikada pruio ni najmanji razlog. Uvek sam bio korek-tan kada bih govorio o Prusima. Nali smo se 1944. u Hitlerovom glavnom tabu. Bilo je to pre 20. jula 1944. Tada je austrijanstvo jo bilo popularno kod Hitlera. Kae je zbog toga veoma patio. Njemu je sada najzad
(287)

polo za rukom da iz Zagreba protera glavnog Austrijanca. To je uspeo uz pomo ogovaranja. A Austrijanac" Hitler odmah se sloio sa Kaeom. U Zagreb sam stigao ispunjen austrijskom tradicijom. Novom po-slu sam pristupio sa iskrenom austrijskom nadom da u biti od koristi i da u pomoi pri stvaranju nove drave u kojoj ivi tri naroda. Vero-yao sam da u uspeti da stvorim pravu vienacionalnu dravu u kojoj ce se svako oseati kao punopravan gradanin, bez obzira na versku i etniku pripadnost. Ostvarenje ovog cilja predstavlja moju drugu veliku zabludu. Tako sam, eto, stigao u lepi, meni dragi grad na reci Savi. Nisam bio objektivan. No, Paveli je 9. aprila 1941. stupio na tlo Hrvatske. On je imao sasvim drugaije ciljeve od mene. U novostvore-noj Nezavisnoj dravi Hrvatskoj" ivelo je 4.000.000 Hrvata, 1.800.000 Srba i 700.000 muslimana. Njegove namere bile su sledee: jedan milion i osam stotina hiljada pravoslavnih Srba hteo je da pobije, i to po svaku cenu i svim sredstvima. Kada se vratio u Hrvatsku, pratilo ga je oko pet stotina naoruanih pristalica. Delom su to bili ljudi koji su se sa njim vratili iz italijanske emigracije, a delom je bila re o hrvatskim rudarima koji su bili zaposleni u Belgiji, ali i hrvatski radnici iz drugih zemalja. Ovi radnici su uglavnom bili komunisti koji su se preko noi preobratili u radi-kalne hrvatske nacionaliste. Sa ovim divljim momcima novi ef dra-ve usreio je svoju osloboenu" zemlju. ta se sve danas ne zove sloboda"! Tek sam jedan dan boravio u Zagrebu, kada me je u mom birou posetio moj stari prijatelj vazduhoplovni general u penziji Uze-lac. On je bio pravoslavac. Na osnovu odredbe novog efa policije Eugena Kvaternika, Slavkovog sina, on kao i svi pravoslavni Srbi morali su da napuste Zagreb i da se presele na junu, desnu obalu reke Save. On je stanovao u vili u gradu. Pourio sam kod Ante Pavelia i zamolio ga da napravimo izuzetak makar za stare austrougarske ofici-re. I uspeo sam. Slavko Kvaternik je 15. aprila 1941. proglaen mara-lom i on se potpuno priklonio radikalnom kursu Pavelieve politike. Svi pravoslavni dravni inovnici, andari, i tako dalje, jednostavno su bili izbaeni na ulicu. Nas niko nije nita pitao. Pokuali smo da inter-veniemo u korist srpskih elezniara, ali smo dobili znak od nema-kih vojnih vlasti da se ne meamo u tu stvar. Uzalud sam upozoravao Slavka Kvaternika zbog oduzimanja Srbima prava na postojanje. Uzalud sam ga, u prisustvu sarajevskog nadbiskupa aria, preklinjao da Hrvatska mora da bude pravna drava! Oduzimanje Srbima prava na osnovna sredstva za ivot, izbacivanje sa posla i iz njihovih kua bio je samo poetak. Sledile su daleko gore stvari. Krajem maja 1941. prvi put smo primili vest o ubijanju srpskih talaca. Akciju je nedaleko od Bjelovara sproveo lino mladi Eugen Kvaternik. Ubijeno je dve stotine pravoslavnih Srba. Istovremeno do nas su stigle grozne vesti iz Hercegovine, te iz okoline Sarajeva. U Hercegovini su se pojavile ustae iz Zagreba i Like, koji su naroito divlji i brutalni. I tu su poeli da prave svoje krvave orgije. Ustae" su instrument jedne totalitarne stranke. Prpi i Laksa su uzalud pokuavali da smire strasti. Laksa je stari austrougarski general i nosilac odlikovanja vitez Marije Tere-zije". On je bio komandant u Bosni. U torn smislu objavio je jedan proglas, a Eugen Kvaternik, odnosno njegovi banditi jednostavno su te proglase pocepali. Laksa je bio smenjen u Bosni, ali je pod mojim pri-tiskom postavljen za efa generalstaba. Od samog poetka moga boravka u Hrvatskoj najotrije sam se suprotstavio uasnim ustakim zloinima. Kae je, nasuprot meni, u tome video samo jedan ventil" koji je sam po sebi vredan panje i koji vredi pozdraviti kao neku vrstu revolucionarnog zanosa. Kae nikada nije posumnjao u ovakav svoj stav. Uzalud sam se trudio da u svojim izvetajima skrenem panju na to kako e taj namerno i ve-taki izazvan gradanski rat stajati i mnogo nemaeke krvi. Treba da se prati svaki pojedini dogaaj i da se tano oceni. Kazao sam da itava stvar treba da se prikae drugaije nego to to radi Kae. Ni pred po-glavnikom nisam skrivao svoju veliku zabrinutost. Danas znamo da su sva grozna nedela izvrena sa Pavelievim znanjem i da ih je on od-obrio. Poetkom septembra 1941. vodio sam jedan naroito uzbudljiv i temperamentan razgovor sa Paveliem. Prisutni su bili Slavko Kvaternik, Kae i Lorkovi. Ovo je sve sadrano u mom slubenom izve-taju. Kvaternik je tog dana bio tako krvoloan da sam njegovo izlaganje prekinuo reeima: Dragi Slavko, srecan sam to do danas nisi i mene ubio." Posle toga Paveli je izjavio da bismo od jednog i po miliona pravoslavnih stanovnika, jedan milion pravoslavnih Srba sigurno mogli da pridobijemo za novu hrvatsku dravu. Seajui se Meterniha i razgovora sa Napoleonom u Drezdenu, odgovorio sam: Poglavnie, ja bih ak govorio i o neto manjem broju. No, dozvolite mi da otvo-nm ovaj prozor kako biste ovu izjavu mogli jasno i glasno da objavite \ svetu koji se sakupio u centru Zagreba, na Trgu svetog Marka!" Ni-jedan od prisutnih nije znao da ovo nisu bile moje rei, ve citat, dakle, plagijat. Sledila je zima, a Ante Paveli je poveo borbu protiv njemu naj-ttihjih neprijatelja, protiv intelektualaca. Medu onima koje je uhapsio nalazi se i slavni vajar Ivan Metrovi.2
Uporedi: Ivan Metrovi, Uspomene na politike ljude i dogaaje, Zagreb, 1969, 17 Jednoga dana stigla je do moje kue Glezova sekretarica, jedna mlada ena iz Bosne, te me je pozvala sa ulice i kada sam izaao na prozor poruila mi da general eli da me poseti. On je uskoro stigao. U njegovoj pratnji nalazio se njegov prijatelj dr Ulman. Kazao je da je doveo prijatelja jer mora da ima sve-doka. Dr Ulman je zapisao tok naeg

(288)

razgovora. Glezu Horstenauu izjavio sam sledee: 'Kada su me pustili iz zatvora, rekli su mi da nisam potpuno Slobodan, ve da se nalazim u kunom pritvoru. Upozorili su me da nikako ne smem da na-pustim prag svoje kue ako ne elim da izgubim glavu.' A Glez je moju izjavu ovako prokomentarisao: 'Prokleti laov i divlji mamlaz! On je obian italijanski sluga!' Ovo se, razume se, odnosilo na Pavelia. Malo kasnije Glez mi je rekao: 'Vi znate da sam ja Austrijanac i rimokatolik. Ja sam izdao Austriju. U Prvom svetskom ratu bio sam na italijanskom frontu i dobro sam upoznao Italijane i njihove vojnike kvalitete. ovek prema njima moe da osea samo prezir. Posle Prvog svetskog rata morao sam da doivim da su Italijani, te bedne kukavice, izi-gravali zatitnike Austrije. Ovo nisam mogao da podnesem, pa sam poeo da pravim zaveru s namerom da se 'prikljuimo' Nemakoj. S torn namerom Baldur fon irah i ja otili smo kod Hitlera kako bismo razgovarali o uslovima priklju-enja Austrije Nemakoj. Kasnije nam je bilo jasno da nas je Hitler prevario. Posle toga ja sam Hitlera toliko zamrzeo da mi je jedina elja bila da on nestane sa ovog sveta. Toliko Nemaca bilo bi spremno da ga ubiju, ali on ima tako dobro obezbedenje, da nije nimalo lako da se to izvede. A i kada ovek dobije dozvolu da dode do njega, ne moe sa sobom da nosi ak ni pero za pisanje. Najvei deo nemakog generaltaba je ubeen da on za Nemaku i nemaki narod predstavlja veliku nesreu. Jednom reju, on ima odlino obezbeenje. S druge strane, pre-preku predstavlja i nemaki mentalitet. Veina Nemaca tvrdi: 'Nikada u istoriji Nemci nisu izvrili atentat na Sefa svoje drave, ma kako da je on loS.' Nemci su u 99 odsto sluajeva ateisti, a ipak su istovremeno i praznoverni i neprestano po-navljaju: 'Hitlera uva neka visa, jaa sila!'"

Ja sam intervenisao za Metrovia premda ga uopte nisam pozna-vao. Posle mene to isto je uradio i Kae. Na ovaj nain imali smo pri-like da vidimo koliko je hrvatskim vlastima stalo do istine, te da istin-ski upoznamo hrvatskog efa drave. Kad god bismo Kae i ja pojedi-nacno ili zajedno razgovarali o Metroviu, Paveli bi nam uvek dao neku drugu, potpuno suprotnu verziju zbog ega je on uhapen i koji je njegov prestup. Nama je najzad uspelo da Metrovia oslobodimo iz zatvora. I odmah sam reio da ga posetimo, zajedno sa dr Ulmanom, u njegovom stanu gde se jo uvek nalazi u kunom pritvoru. Posle toga smo imali sreu da za njega izborimo potpunu slobodu. Pozvao sam ga da dode kod mene na kafu. Zahvaljujui bekim mecenama, Me-trovi se uzdigao od obanskog deteta do poznatog umetnika. U Prvom svetskom ratu pripadao je krugu jugoslovenske emigracije u Londonu. Pitao sam ga kako zamilja zajedniki
ena iz Bosne, te me je pozvala sa ulice i kada sam izaao na prozor poruila mi da general eli da me poseti. On je uskoro stigao. U njegovoj pratnji nalazio se njegov prijatelj dr Ulman. Kazao je da je doveo prijatelja jer mora da ima sve-doka. Dr Ulman je zapisao tok naeg razgovora. Glezu Horstenauu izjavio sam sledee: 'Kada su me pustili iz zatvora, rekli su mi da nisam potpuno Slobodan, ve da se nalazim u kunom pritvoru. Upozorili su me da nikako ne smem da na-pustim prag svoje kue ako ne elim da izgubim glavu.' A Glez je moju izjavu ovako prokomentarisao: 'Prokleti laov i divlji mamlaz! On je obian italijanski sluga!' Ovo se, razume se, odnosilo na Pavelia. Malo kasnije Glez mi je rekao: 'Vi znate da sam ja Austrijanac i rimokatolik. Ja sam izdao Austriju. U Prvom svetskom ratu bio sam na italijanskom frontu i dobro sam upoznao Italijane i njihove vojnike kvalitete. ovek prema njima moe da osea samo prezir. Posle Prvog svetskog rata morao sam da doivim da su Italijani, te bedne kukavice, izi-gravali zatitnike Austrije. Ovo nisam mogao da podnesem, pa sam poeo da pravim zaveru s namerom da se 'prikljuimo' Nemakoj. S torn namerom Baldur fon irah i ja otili smo kod Hitlera kako bismo razgovarali o uslovima prikljuenja Austrije Nemakoj. Kasnije nam je bilo jasno da nas je Hitler prevario. Posle toga ja sam Hitlera toliko zamrzeo da mi je jedina elja bila da on nestane sa ovog sveta. Toliko Nemaca bilo bi spremno da ga ubiju, ali on ima tako dobro obezbedenje, da nije nimalo lako da se to izvede. A i kada ovek dobije dozvolu da dode do njega, ne moe sa sobom da nosi ak ni pero za pisanje. Najvei deo nemakog generaltaba je ubeen da on za Nemaku i nemaki narod predstavlja veliku nesreu. Jednom reju, on ima odlino obezbeenje. S druge strane, pre-preku predstavlja i nemaki mentalitet. Veina Nemaca tvrdi: 'Nikada u istoriji Nemci nisu izvrili atentat na Sefa svoje drave, ma kako da je on loS.' Nemci su u 99 odsto sluajeva ateisti, a ipak su istovremeno i praznoverni i neprestano po-navljaju: 'Hitlera uva neka visa, jaa sila!'"

ivot Srba i Hrvata na istom prostoru. Kako imam stare austrijske ideale u vezi s etnikim problemom, njegov odgovor me je skoro razoarao. Rekao je da po njemu nije mogu zajedniki ivot Srba i Hrvata. Oni ne mogu da ive u istoj dravi. Ovo je potkrepio linim doivljajima iz svog rodnog kraja u severnoj Dalmaciji. Na moju intervenciju, hrvatske vlasti pu-stile su iz zatvora i druge intelektualce. Poetkom 1942. nemako-italijanske vojne jedinice preduzele su akciju protiv etnika, i to na prostoru Sarajeva. Operacijom ienja3 terena protiv etnika komandovao je general artiljerije Bader, vojni zapovednik Srbije. Italijansko uee u akciju ograniilo se na njihove namere da zaposednu Sarajevo. Prvi put se pojavio lukavi Roata koji je komandovao italijanskom vpjskom. Jedva smo uspeli da spreimo Italijane da ne zauzmu Sarajevo. Roatine trupe morale su da se zausta-ve u sarajevskim predgraima. Akcija ienja terena severoistono od Sarajeva uspela je. Nemake mere pokazale su dobar rezultat. Naa zatita srpskog civilnog stanovnitva na potezu Sarajevo-VIasenica uspeno je okonana. A onda se odjednom javio zastavnik jedne usta-ke jedinice i krenuo u veseli lov" na pravoslavno stanovnitvo. Nasi su uhapsili zastavnika i njegovo ustako drutvo. Lino sam odobrio akciju hapenja. Hrvate smo razoruali i uhapsili. Vrhovnoj komandi Vermahta poslali smo telegram sa pitanjem da li da ovim ustaama sudimo pred nemakim vojnim sudom. Ustaki sud bi ih oslobodio. Primili smo odgovor: Firer smatra da su ustae dravotvorni pokret koji moramo da podrimo. Zato treba da im progledamo kroz prste i da toleriemo njihove ispade. Uhapene ustae moramo da predamo hrvatskim vlastima."

(289)

To predstavlja principijelan stav Hitlera prema Hrvatskoj koja je visenacionalna drava. Firerova procena nema mnogo veze sa pravom sHkom stanja u zemlji. U jesen sam morao da se odluim i da interve-niem, premda ova stvar nije pripadala mojoj nadlenosti. Jadan bosanski seljaki narod. Mnogo je propatio i krvario. Mnogi oajnici da 1 spasli goli ivot pobegli su u umu" i tako se prikljuili jedinicakcija se vodila poetkom aprila 1942, a uestvovale su nemake i hrvatske jedinice sa podruja Sarajeva. Nemake jedinice stigle su iz Srbije preko Viegrada. iamrano je da se operacija zavri zajednikim napadom na Fou. Italijanske snage stigle su prekasno
A

ma naih neprijatelja. Banditi Ante Pavelia bacili su oko na bogata pravoslavna sela koja se nalaze izmeu Save i Drave. Krajem avgusta 1942. mladi Eugen Kvaternik sproveo je policijsku akciju" u Sremu, koju je odobrio glupi Kae. U operaciji su sa manjim brojem ljudi ue-stvovale i nemake trupe. oveku preostaje samo da ih tui Bogu! Viktor Tomi je u Sremu imao punu podrku Pavelia. On se ubraja u najpoverljivije Pavelieve ljude. Tomi je masovni ubica, pijanica i sluga pokorni. Prvi put kada sam ga sreo, bilo je to u nemakoj ambasadi u Zagrebu, pruio sam mu ruku. To je bio i poslednji put jer tada nisam znao ko je on. Kae je, naravno, bio oduevljen posetom viso-kog ustakog funkcionera. Akcija umirivanja ustanikog terena sasto-jala se zapravo u jednoj neprestanoj orgiji klanja, pijanenja i silova-nja. Glavne rtve, razume se, bili su bogati srpski seljaci Srema koji je preteno naseljen pravoslavnim stanovnitvom. U mnogim mestima osea se duh stare Austrije. Kada ovek putuje od Zemuna ka Iniji, sa jedne i sa druge strane puta nailazi na lepa sela u kojima stanuju svi narodi bie austrougarske monarhije: Srbi, Hrvati, Madari, Vlasi, Slo-vaci, Poljaci, esi i Nemci. Ti izgredi su najzad bili previe i za jednog Kaea. Do danas nisam primio slubeni izvetaj o torn dogadaju, ali znam da je jednom usred noi Kae zahtevao od hrvatske vlade da se Tomi opozove sa svog poloaja u Sremu. Hrvatska vlada je ispu-nila Kaeovu elju. Posle toga proteklo je manje od etrnaest dana kada sam primio vest da je Eugen Kvaternik preneo svoja ovlaenja na Viktora Tomi-a da vodi akcije umirivanja" podruja oko Bjelovara i Grubinog Polja. To bi moglo da bude oko 18. septembra 1942. Poglavnik se upravo spremao da otputuje i da poseti firerov glavni tab u Vinici. U Grubinom Polju roden je veliki hrvatski pesnik Petar Preradovi. U rukama sam ve imao originalni dokument koji govori o Kvaterniko-vom nareenju. Paveli je ipak sve poricao i rekao daje preko telefona naredio da se planirana akcija zaustavi. Ja sam mu javio da je u Bjelovaru ve uhapeno pest stotina Srba, a onda mi je Paveli preko Per-evia poruio kako je uhapeno svega pet ili est osoba. Pre nego to sam krenuo u Rusiju, Eugen Kvaternik mi je priao sline bajke. Smejao se mojoj, kako je verovao, naivnosti. I zaista, sada je krenula jedna od najkrvavijih i najuasnijih akcija koje su u poslednje tri godine sprovedene" u Hrvatskoj. Iz svojih kua isterani su starci, ene i deca. Zatvorili su ih u vagone u kojima se prevozila stoka. Tu su bili sabijeni u velikom broju, danima im nisu otvarali vrata vagona i vozi-li su ih u uasan koncentracioni logor Jasenovac. Ustae su se dokopa-le velikog bogatstva srpskih seljaka. Od strane hrvatske vlade slube-no je javljeno da su ovu operaciju prekinuli". U drugoj polovini oktobra 1942. stigle su do mene nove grozne vesti. Pogoden je bio kraj zapadno od Jasenovca, oko reke Save. Jasenovac je najstraniji koncentracioni logor u Hrvatskoj. U Jasenovcu je ubijeno mnogo hiljada gradana oslobodene hrvatske drave. Ve u
Aleksandar Seitz, od 2. jula 1941. do 10. oktobar 1942. dravni sekretar. Erin Lisak, roen u Zagrebu 1912. obeen 1946, nesvreni student medicine, ustaki pukovnik i od 1943. do 1944. Sef policije.

novembru 1941. ja sam zahtevao da u koncentracioni logor dode jedna nemaka komisija. Eugen Kvaternik se tome opirao. Vise nedelja se borio protiv mog plana kako bi dobio na vremenu. Ovo vreme je upotrebio da pored stvarnog logora smrti izgradi Potemkinovo selo". Iz susednih sela doveo je ljude koji su dobili zadatak da glume zatvorenike. Oni su izgledali veoma zadovoljno, a logor je bio lepo izgraden, ali je u njemu bilo mesta za samo 1.400 ljudi. ak i naivnom Kaeu ceo izvetaj izgledao je neobino i sumnjivo. Stvarni logor Jasenovac nije nikada video nijedan Nemac. U logor bismo mogli da uemo samo uz pomo tenkova. Logor je bio pod komandom naroito divljeg i okrutnog Luburia. On je iveo u emigraciji i bio je propali student. Jasenovac je branilo oko hiljadu ustaa. Oni, navodno, nisu nikome bili odgovorni. Vrili su teror nad celim krajem. Kretali su u svoje neuvene krvo-lone akcije", i to kad god im se prohtelo. Jednom prilikom sam doznao da se ponovo sprema jedna takva akcija. Hrvati, sa Paveliem, ponovo su poricali istinitost moje infor-macije. Ja sam onda naredio da mi se stavi na raspolaganje specijalni voz; zahtevao sam od poglavnika da mi da dvojicu hrvatskih pratilaca. Dobio sam dravnog sekretara Zajca4 i ustakog potpukovnika" Lisa-

(290)

ka. Krenuo sam na put, a to Pavelia nije nimalo obradovalo. ta sam sve video na eleznikoj stanici u Sisku i u oblinjem koncentracionom logoru, a zatim, posle due vonje automobilom, gde je me pratio nemaki tenk, u Crkvenom Boku - sve te uasne zloine poinjene od strane Luburia i njegovih bandita. To jednostavno ne moe da se opi-se. Stanovnici Crkvenog Boka malo pre mog dolaska preli su u rimokatoliku veru. Posle mog povratka u Zagreb predao sam Pavelicu kra-tak izvetaj. Saoptio sam mu surovu istinu, bez ikakvih ulepsavanja. Postavio sam nekoliko zahteva. Obeao mi je svojom asnom reju da e moje elje ispuniti. Pri torn, sada mi je jasno, nije ni pomiljao da obeanje i ispuni. Ve sam tada morao otvoreno da mu kaem kako sumnjam da njegova asna re neto vredi. Sledei put primio me je sa najsveanijim obeanjem da vise nee da me lae. Posle dva minuta ponovo je lagao. Samo sam u jednoj stvari uspeo da postignem privre-meni uspeh. Luburi je u samom centru Travnika, gde su se sakupili hrvatski dobrovoljci, ubio oveka. Ovo je kasnije opravdao time da je to uradio kako bi spreio pobunu. Posle toga Luburi neko vreme vise nije bio prisutan u javnom ivotu NDH. Zauzvrat, ja sam obeao kako neu vise nita da pitam u vezi sa Luburievim sluajem. Malo pre ovog dogaaja Kae je nameravao da Luburiu dodeli jedno nemako odlikovanje. Nije prolo ni godinu dana kada sam doznao da je Lu-buri ponovo aktivan" i daje sadau Banjaluci, i da se nalazi pod spe-cijalnom Kaeovom zatitom. Kae je dao Hrvatima do znanja da o ovome ne treba da me obaveste. Luburi je prijatelj sa jednim od naj-bliih Kaeovih saradnika. I ustaka banda u Jasenovcu i dalje je nesmetano delovala i inila nove zloine. Kada danas razmiljam o tome, mogu slobodno da kaem da mi je do ovog trenutka, dok ovo piem, polo za rukom da donekle zaustavim ustaki kurs i spreim jo stranije zloine. Poglavnik je na poetku imao pogrenu sliku i verovao je da sam ja veoma moan. On je moja ovlaenja precenio. Lor-kovi mi je jednom prilikom, 1943, rekao da sam ja jedini Nemac koga se Paveli boji. Posle 20. jula 1944. vise nije morao da me se boji. Najzad je doao njegov as. Najvaniji razlog to sam se suprotstavio ustakim nedelima bio je isto ljudski. Verovao sam da zadatak drave ne moe da bude stvaranje uslova za gradanski rat. Hrvatska vlast je ovo stanje neprestano podgrevala. No, intervenisao sam i zbog nemakih interesa. Ustaki reim ugroavao je i nas. Hteo sam da spreim da nemaki vojnici gi-nu zbog idiotske Pavelieve politike. Za mene je predstavljalo merilo to ta je korisno, a ta nije za voenje naeg rata. Za nas jednostavno nije bilo dobro da ustae neprestano vetaki podravaju stanje gra-danskog rata. A to se sve dogada iza naih lea i na nau tetu. Naro-ito je za nas bilo vano podruje izmeu reka Save, Dunava i Drave. Pravoslavni ivalj na ovom podruju, a pre svega u Sremu, nije imao nikakav naroit razlog da se raduje osnivanju NDH. No, ovi ljudi su uglavnom bili siti, bogati seljaci. Sve to su oni hteli jeste to da ih ostave na miru. Naa elja, dakle, nije nikako mogla da bude to da ove ljude plaimo i teroriemo. Pa, njihova sela su se nalazila uz najva-niju saobraajnicu Zagreb-Beograd! Ceo razvoj dogadaja posle je jednim delom krenuo u drugom smeru. On je bio prouzrokovan katastrofalnim porazima nemaeke armije na svetskim ratitima. Ustaniki pokret naao bi, i bez ustakog geno-cida nad sopstvenim gradanima, dovoljno motiva. Broj ustanika bi rastao u toj meri i postalo bi jasno da je nemaka pobeda sve manje verovatna. Tako je s vremenom bilo sve manje vano da Hrvatska, koju smo mi osnovali, rei svoja osnovna pitanja. Svakom je bilo sve jasnije da ta drava ionako uskoro nee vise postojati. S druge strane, istina je i to da je poglavnikova nesrena politika, kao i politika nje-govih emigranata, doprinela tome da su ustanici u svojim redovima imali mnogo vise boraca nego to bi ih imali da nije bilo ustaa. Borbu protiv ustanika platili su svojom krvlju pre svega nemaki vojnici. Ostaje injenica da hrvatska politika injenja zloina nad Srbima ima iznad svega da zahvali naem glupom poslaniku Kaeu. Ovo su nam izjavili i Hrvati koji su prijatelji Nemaeke. J a sam lino oseao potrebu da se distanciram od krvolone Pave-lieve politike i njegove ekipe ubica. Ovde mislim na njegove najpoz-natije ubice. Pri torn nisam mnogo vodio rauna o tome ta e bilo ko da mi kae. To oseam kao svoju dunost da bih zatitio ugled nema-kog Vermahta koji nema veze sa ustakim grozotama. Tokom vremena moje intervencije bivale su sve jasnije i energinije. Verujem da ovim nisam uinio malu uslugu ugledu nemakog naroda i njenoj armiji. Sve do poetka 1943. nemakog vojnika su maksimalno cenili svi narodi u Hrvatskoj i Bosni. Disciplina naih vojnika bila je na visini i sluila je kao primer. Ma gde da se pojavio, nemaki vojnik bio je ra-dosno pozdravljen. Stanovnici su se oseali bezbedno. Do izgreda gotovo da nikada nije ni dolazilo. Postoji samo jedan jedini vei izuzetak koga mogu da se sada se-Irn. Iznenada je jedna nemaka eta upala u jedno veliko srpsko, pra-voslavno selo u Sremu. Jedinicu je vodio kapetan Miler. Zbog sa'bota e eta je pobila dve stotine i pedeset pravoslavnih talaca. Ovaj zloin poinila je jedna specijalna jedinica. O tome nisu nita znali njihovi pretpostavljeni. Za kaznu su ti nemaki vojnici odmah transportovani na Istoni front. Nemaeke trupe
6

Johann Fortner (roden 1884-1947, obeen u Jugoslaviji), od 3. maja 1941. do 14. marta 1943. komandant (291) 718. peadijske divizije, I. 6. 1941. general-major. Friedrich Stahl, roen u Darmtadu 1889, od 1. 12. 1940. general-major, komandant 714. peadijske divizije do 1. januara 1944.

dugo su boravile u Hrvatskoj, kao 718. peadijska divizija pod generalom Fortnerom.6 On je od ranog leta na torn mestu. I 714. divizija nalazi se pod komandom generala tala7 koji komanduje od prolea 1942. Obe divizije sastavljene su od starijih ljudi. U 718. diviziji slue najveim delom Austrijanci. Ovome valja dodati i nekoliko rezervnih bataljona. Ponaanje svih tih nema-kih trupa bilo je primerno, i to u zemlji gde su nacionalni odnosi kraj-nje komplikovani. Sluili su u Hrvatskoj, u zemlji koja je na savez-nik, a opet delimino i na neprijatelj. Tek poetkom 1943, sa pojavom dobrovoljake SS divizije Princ Eugen", neopisivo visoki moralni ugled nemakog Vermahta u Hrvatskoj poeo je polako da pada. Divizija se sastojala najvie od folks-dojera, vaba" iz Banata. Medu njima je verovatno bilo i neto Srba. Diviziju je formirao moj prijatelj Fleps, generaltapski oficir stare austrijske vojske. Kao borbena jedinica, divizija je Flepsu donela cast i slavu. U pogledu discipline, jedinica se ponaala nadmeno, a njena bo-ja raspoznavanja bila je crna. Meni se najzad posreilo da sprecim tu diviziju da ceo kraj od Karlovca do Mostara pretvori u pustinju", gde nee vise biti nijedne ive due. Taj plan neko je diktirao sa vrha". Borcima SS divizije Princ Eugen" nikako nismo mogli da objasnimo da oni ne operiu u neprijateljskoj zemlji, ve da je Hrvatska na sa-veznik. General Liters je jednog jutra posetio diviziju. Pitao je gde se nalazi etiri stotine hrvatskih radnika koji su dan ranije na silu dote-rani i dobili zadatak da iste sneg. On ih je licno video. Pomalo zbu-njeno, odgovorili su mu kako nisu znali ta da rade sa njima pa su ih onda po kratkom postupku - postreljali. Liters je lepo vaspitan i pristojan ovek. No, njemu je nedostajala graanska hrabrost" pa da ovaj sluaj prijavi na najviem mestu. Vrhunac ovakvog ponaanja SS divizije, koja naalost nosi ime slavnog princa Eugena, dogodio se u martu 1944, na podruju Cetine, u severnoj Dalmaciji. Upali su u nekoliko mesta i pobili nekoliko hiljada Hrvata, pravih, istih Hrvata. Medu rtvama je bilo staraca, ena i dece. I Fleps je priznao daje za zloin odgovorna ta SS-divizija. Naravno, vojnici su zloin poinili bez njegovog znanja. Solidarnost medu pripadnicima SS-a spreila je da ceo sluaj dopre do javnosti. Istina, Hrvati su digli glas, ali ipak se cela stvar nekako zatakala. Ugled nemakog Vermahta bi samo porastao da smo celu stvar temeljno ispi-tali, primerno kaznili krivce i onda o svemu informisali hrvatsku jav-nost. Mnogo bolji nije bio ni ugled IU germanskog korpusa", koji je delovao u zimu 1943/1944. u Zagrebu i okolini. Ponaali su se kao da su stacionirani u neprijatelj skoj zemlji. Kada su dobili prekomandu, sa sobom su poneli sve to nije bilo zakovano i zakucano. Iz gradskog kupatila u Somboru, recimo, poneli su tueve, cevi i ostali materijal! Korpus se posle istakao u Estoniji. Njihov komandant, SS general tajner, odlikovan je maevima". Sa ovakvim poslunim tipovima ovek moe da ratuje, ali ne i da vodi politiku. Oni zaista nisu pogodni da sire ideju nove Evrope". Naroito teak udarac ugledu nemakog vojnika zadaia je kozaka divizija. Nju je vodio general Fon Panvic. U oktobru 1943. divizija je operisala u Sremu. Ovde su nekoliko nedelja palili i arili, otimali i ubijali, a zaustavili su se tek pred Zagrebom. Ovakvi loi primeri, prirodno, nisu mogli da ostanu bez posledica i odrazili su se i na moral regularnih trupa Vermahta. Bilo je gotovo nemogue da od njih zahtevamo strogu disciplinu i da moraju da se odreknu najosnovnijih stvari, a istovremeno vojnici su videli da u nji-hovom komiluku, za SS trupe, nema nikakvih ogranienja, ve da rade ta im se prohte. Jedna divizija Vermahta, koja je bila stacionirana na obali, trudila se da krene primerom kozaka i SS-a. Oni su tako daleko stigli daje bilo i sluajeva silovanja. I samoogranienja u pogledu pitanja talaca, koje se potovalo sve do poetka 1943, postepeno su padala. Od septembra 1943. vojni zapovednik za podruje Hrvatske, Crne Gore i Albanije jeste general Renduli. On je jedan podivljali Austrijanac i snosi deo odgovornosti u Pogledu pitanja talaca. Klju je sledei: za jednog ubijenog Nemca m ora da se ubije pedeset talaca. Ovde valja primetiti da su ustanici iz-Vrsili brojne sabotae u kojima je stradalo mnogo nevinih rtava. Na-Cln ratovanja Titovih partizana poprimao je sve surovije oblike. Nisu biraii sredstva. Na kraju krajeva, sasvim je svejedno da li neko ubija nevine ljude iz zasede ili iz teroristikih vazdunih napada. Ja sam se stalno borio protiv ubijanja talaca. Hrvatska vlada se raduje to moe da krene nemakim primerom. Jednog jutra, nedugo posle Boia 1943, u blizini Zagreba bilo je obeeno esnaest intelektualaca jer su navodno bili komunisti. Neko je poinio zloin i oni su uzeti kao ta-oci. Nisu imali nikakve veze sa poinjenim zloinom. Ova lista hrvatskog oseaja za pravdu moe da se produi u nedogled. Veoma sam esto razgovarao sa poglavnikom i kritikovao njegove krvave metode. Pokuao sam da mu probudim savest. Jednom prilikom, bilo je to u jesen 1942, rekao sam mu: Ja znam da vi mislite da tako isto postupaju i Nemci u Poljskoj 1 Rusiji. Moda tu imate pravo. No, ipak se ovo ne moe uporediti. Mi smo u spomenute zemlje upali kao osvajai, kao neprijatelji. Vi ste, meutim, u ovu nesrenu zemlju stigli kao otac otadbine!" Ovakva moja moralna predavanja podnosio je sa orijentalnim mirom. Jedino sam primetio da bi njegove usne zna-le nervozno da se zgre, a njegovo lice poprimilo bi plaviastu boju. Moje rei sigurno nije zaboravio.

(292)

Potkraj leta 1943. izvren je atentat na efa hrvatskog generaltaba Prpia. Atentat nije uspeo. Prpi je ve zapravo skoro bio smenjen sa svog poloaja. Mnogo toga govori u prilog tvrdnji da je atentat ispla-nirao jedan od najbliih Pavelievih saradnika, ustaki pukovnik" Hereni, koji se ve mnogo puta uspeno dokazao kao kolja Srba". Zahtevao sam da se tokom procesa ispitaju Hereni i neki njegovi prijatelji. Hrvatska vojska, iji najvii oficir umalo nije ubijen, morala je da primi uverenje da predstavnik nemakog Vermahta saoseca sa njom i da ih drugarski podrava. Proces protiv Herenia bio je obina farsa. Sud se koncentrisao na tajanstvenog organizatora" atentata, koji je, razume se, pobegao. Od dvojice neposrednih izvrilaca atentata jedan se nalazio u bolnici i umirao je. Posle nisam nikada vise nita uo za njega. Drugi je bio osuen na duu zatvorsku kaznu. On, verovatno, nijedan dan nije proveo u zatvoru. Gotovo istovremeno otkri-ven je plan da se sprema atentat na ministra unutranjih poslova Lor-kovia. Organizator tog atentata bio je fini gospodin Tomi. Posle tog skandala, Hereni i Tomi su se sklonili u Budimpetu. Ovde su nekoliko nedelja veselo i uzbudljivo iveli na raun hrvatske drave. Posle toga poglavnik je nameravao da Herenia smesti u hrvatsku vojsku i da mu da visok vojni poloaj. Odluno sam odbio bilo kakav vid saradnje izmeu nemakog Vermahta i Herenia. Paveliu ovde nisu pomogle nikakve molbe. Ovih meseci zbio se jo jedan karakteristian sluaj i zasluuje da ga zabeleim. ef poglavnikovog linog obezbeenja zove se Kirin. po svom spoljnom izgledu on deluje sasvim normalno i svakidanje. Jednog jutra je upao u mirno selo estine, pored Zagreba, i iz kreveta izvukao etvoricu ljudi. Ubio ih je sopstvenom rukom ne ekajui odluku suda. Re je bila o javnom, otvorenom ubistvu. Kirin je i posle tog dogaaja i dalje obavljao svoj posao, odnosno brinuo za bezbed-nost efa drave. Posle tog dogadaja ja Kirina uopte nisam primei-vao. On je za mene prestao da postoji. Tako sam se ponaao i u Paveli-cevom prisustvu. Moj principijelan stav nije ga previse obradovao. Jednostavno, Ante Paveli je imao dovoljno razloga da se ljuti na mene. No, kako sam ve primetio, on mi to nikada nije otvoreno pokazao. Naprotiv, uvek je bio paljiv prema meni, dodeljivao mi hrvatska odlikovanja, poklanjao jubilarne zlatnike i razliite poklone. Nastojao je da prema meni uvek bude ljubazan i predusretljiv. Mecger i ja smo komentarisali njegovo ponaanje i zakljuili: Lake je nositi se sa jednim lukavim prevarantom, nego sa glupim." Oigledno da je Pa-velic precenio moj poloaj i bio je ubeden da sam ja veoma uticajan ovek. Poglavnik je esto bio svedok kako se Hitler paljivo i sa po-tovanjem odnosio prema meni. Zbog toga je tako strpljivo podnosio i moju kritiku. To vai i za onaj sluaj kada je Paveli (sa Kaeom) imenovao Vokica za hrvatskog ministra rata, a da me prethodno nije obavestio. Tada sam pobesneo i vikao na njega. Moda sam i preterao. No, poglavnik je ostao pribran. Ali u dui ovog oveka sa Orijenta ipak su ostale neke stvari. udeo je da mi se osveti. To sada jasnije vidim. Samo je ekao povoljan trenutak kako bi mogao da mi zabode no u lea". O tome je i otvoreno govorio svojim najpoverljivijim ljudima. S vremena na vreme irio je glasine o tome da sam pao u ne-'mlost kod njega, Pavelia, te da se uskoro spremam da napustim Hrvatsku. Onda je stigao 20. jul 1944. Atentat na Hitlera nije uspeo. On je hrvatskom tiraninu pokazao da u Trecem rajhu ni proslavljeni nemaki KjarSali nisu bezbedni, te da i oni mogu da budu osudeni na smrt. A to mje sve, jer oni mogu da budu ubijeni ne asno kao oficiri, ve da budu obeseni kao kriminalci. U slubenim i neslubenim nemakim krugovima povela se velika hajka protiv generala Vermahta. Bili su optu-eni da su odgovorni za svakakve ratne sabotae. Poglavnik je dobro procenio stvar i bio dovoljno lukav da oseti kako je sada doao njegov trenutak. Postalo mu je jasno da nemaki general u Zagrebu vise nije nedodirljiv. Istovremeno, u redovima ustakih terorista sa radou su pratili razvoj nemakih zbivanja i primetili da su na mesto generala Vermahta poeli da dolaze visoki predstavnici SS-a. Paveli i njegova druina shvatili su to kao povoljan signal da sada treba pokrenuti stvari i u Hrvatskoj. Kaeova pozicija bila je ozbiljno uzdrmana. Sada, posle 20. jula 1944, on je ponovo vrsto sedeo u svojoj stolici. Kae je opet bio onaj stari, provereni nacistiki kadar, premda se ne tako davno sam Hitler lose izrazio o njemu, ak ga i ismevao. Ko je pokrenuo tu inicijativu? Paveli ili neko iz njegove terori-stike grupe? Na ovo pitanje ne mogu pouzdano da odgovorim. Kao to esto biva u istoriji, i ovde se to ponavlja: ljudi koji sada dre vlast u Hrvatskoj imaju zajedniku prolost. Poinili su zajednike zloine i to ih vee. Pre nego to je igra okonana, teroristi su eleli da jo jednom dobiju glavnu ulogu. Govorim o Hereniu, Tomiu, Luburiu, Kirinu i o jo nekima iz tog drutva. Jedina smetnja bio im je nemaki opunomoeni general u Zagrebu, dakle, ja! Da kaem jo jednu re o politici SS-a u Hrvatskoj. Nju je vodio ef slube bezbednosti oberturmfirer Herman, te policijski atae pri naem poslanstvu u Zagrebu, Bavarac Helm. Herman je svojevreme-no bio moj prvi adutant" posle anlusa" Austrije. Opunomoeni za-stupnik Himlera za Hrvatsku bio je policijski general Kamerhofer, koji je nekada bio komandant teritorijalne odbrane Stajerske. Po Himle-rovoj zapovesti Kamerhofer ima sedite u Osijeku i ima zadatak da iz Osijeka vodi hrvatske SS policajce u borbu protiv partizana. Oni nose zelene uniforme. Prvo je bilo planirano da Kamerhofer bude organi-zator formiranja hrvatske policije. Sve do leta 1944. Herman i Helm su verovali
(293)

da se problem najjednostavnije moe reiti tako to e se ustaki teroristi pohapsiti i prebaciti u Nemaku, a moda ih ak i lik-vidirati. Veoma se esto govorilo o torn pitanju u naim krugovima. Jednom sam i ja bio prisutan. Herman Nojbaher je bio u poseti kod Helma. Cak je i Himler, kada je posetio Zagreb, zastupao miljenje da se moraju osloboditi ustaa i da ih treba prebaciti u Nemaku. Nekoliko dana pre 20. jula 1944. Herman Nojbaher je planirao da dode do susreta izmeu Kaltenbrunera i mene. Bilo je predvieno da razgo-varamo o tome kako da razvlastimo ustake teroriste. Karakteristino je da su se svi oni, dakle, Herman, Helm i Kamerhofer, najodlunije, i to sve vreme i u svakoj prilici, izjanjavali protiv Kaea. Opoziv i smenjivanje Kaea u junu i poetkom jula 1944. izgledali su kao ve skoro svrena stvar. Kaeov odlazak oni su po-zdravili sa najveim oduevljenjem, i to najvie zbog njegovog tvrdo-glavog bezuslovnog podravanja Pavelieve ustake politike. Istovremeno, svi su se slono i odluno zaloili za to da ja preuzmem du-nost i nemakog poslanika u Zagrebu. Tada se desio 20. Jul 1944. Sada je jasno da je ovaj tragian do-gadaj veoma dobro doao hrvatskom diktatoru. Jer, ako je tako to bilo moguce da se dogodi na zdravom stablu nemaeke totalitarne drave, zato to ne bi bilo mogue i na slabanoj grani Pavelieve line dik-tature. Sem toga, odmazda koju je Hitler vrio prema svojim protivni-cima u Nemakoj bila je odlian i pouan primer i za poglavnika. Musolini je bio prvi koji je organizovao monstruozni proces protiv Cana i Debonoa. Zatim je doao na red Hitler. On se otro obraunao sa svojim maralima i generalpukovnicima. Zato taj primer ne bi mogao da sledi i mali Paveli! Poglavnik, lukav kakav je bio, dobro je razumeo da vise ne treba da se boji mene, nemakog generala. Shvatio je da je sada korisno da se sasvim okrene na drugu stranu, dakle, prema nemakoj tajnoj policiji. Od nje je oekivao da pokae daleko vise razumevanja za njegovu politiku. Istovremeno su poele da se sire glasine protiv mene, da sam i ja navodno umean u dogadaj od 20. jula 1944.8 Glasine su posebno do-e na teini zahvaljujui injenici to sam koncem jula, odnosno
bil
PAAA, NI. Kasche, Bd. 10/6, Kaeova beleka, Zagreb, 21. jul 1944: Dana 20. jula 1944. telefonirao mi je general Glez. Bilo je oko jedanaest uvee. Kazao mi je da je upravo od Vrhovne komande Vermahta primio informaciju koju sada moe da mi saopti. Atentat na firera verovatno je izvrio jedan oficir. Iza njega stoji jedna oficirska grupa. General-pukovnik From proglasio je vanredno stanje, no njegova zapovest nije legitimna. Sva naredenja koja bi dola od Froma, feld-rnarala Fon Viclebena i od biveg general-pukovnika Hepnera treba odbaciti. General Glez Horstenau saoptio mi je ovu vest bez sopstvenih primedbi i nije Pokazao nikakve emocije." poetkom avgusta morao da otputujem iz

Zagreba u Breslau. (Vroclav, danas u Poljskoj, prim, prev.) Dobio sam zadatak da u torn gradu osnujem filijalu Nemako-maarskog drutva. Neko je proneo glas kako se ja vise necu ni vratiti u Hrvatsku. 9 Ja sam se, medutim, vratio. Nekoliko dana posle mog povratka, u Zagreb je stigao i SS obergrupenfirer Berger, ef glavne uprave SS-a. On vai kao jedan od ljudi u koje ef SS-a rajhsfirer Hajnrih Himler ima veliko poverenje. On je na eleznikoj stanici u Zagrebu doekan kao kralj. U vezi s tim ja sam, alei se, priao da sam se prilikom pomenutog doeka neprestano okretao oko sebe ne bih li moda video da neko na crvenom jastuiu nosi krunu kralja Zvonimira. Berger je bio smeten u Zagrebu, na Tukancu, podruje grada koje je iz bezbednosnih razloga bilo zatvoreno, a nalazi se blizu Pave-lieve vile. Hrvatski poslanik Koak saoptio mi je da su Berger i Pa-veli razgovarali u etiri oka, i to ne vise od 45 minuta. Sledeeg dana bilo je predvideno da mi u slubenu posetu dode Berger. To je bilo ne-to sasvim prirodno i razumljivo. No, ja sam ga uzalud ekao. Berger nije doao. Paveli ne samo da ga je dugo zadrao u razgovoru, ve ga je peke otpratio do hrvatskog ministra vojske Vokia. Paveliu je bilo stalo do toga da ubedi Bergera kako je hrvatski ef drave veoma po-pularan u narodu, pa su zato krenuli peice ulicama grada. Tako je svojevremeno radio i Eberhart. Oduevljenje naroda bilo je organizo-vano. Tokom sveanog ruka u nemakoj ambasadi otvoreno sam rekao Bergeru da mu zameram toje propustio da me poseti. On se izvinio, ali se nije potrudio da proputenu posetu nadoknadi. Kae se u to vreme nalazio u Berlinu. Inae, on je bio veoma ljubazan, a takva mu je i priroda. Tokom ruka mnogo je priao o obeenima i o onima koji e to uskoro da budu. Pri tome je, dok je govorio, pokretima ruke pokazi-vao dve stvari: vezivanje rtve i stavljanje konopca oko vrata. Karakteristian za novonastalu situaciju jeste i ovaj podatak. Iznenada, u nedelju 6. avgusta 1944, pre podne, bio je zakazan sastanak u Paveli-evoj rezidenciji u Novim dvorima, i to sa Bergerom, Lorkoviem, Vokiem i samim poglavnikom. Vokic je taj teak zloinac" koji je 30. jula zbog veleizdaje bio smenjen. Sto se mene tie, bilo je predvideno da ja samo doem na ruak. Moj odgovor, prirodno, glasio je da u ja doi i na sednicu i na ruak, ili da uopte neu da se pojavim. Posle tog mog jasnog odgovora, bio sam pozvan i na sastanak. Tokom sastanka svi su bili veoma prijatni, ali o nekim vanim odlukama nije bilo ni rei. Pa ipak, ne iskljuujem mogunost daje ve u to vreme za mene bila pripremijena oma. Na osnovu nekih Bergerovih primedbi mogao sam, naknadno, da zakljuim da je Paveli sklopio posebni ugovor sa SS-om i da je toj organizaciji predao u ruke NDH. Istina, nekoliko dana po Bergerovom odlasku iz Hrvatske, poglavnik mi je rekao da Bergerova poseta nije donela nita novo. Ja u to ne verujem. Mislim da je SS spasao Pavelia i njegov sramotni reim. No, koliko dugo? Odgovor na to pitanje samo dragi bog zna.
(294)

Saradnja izmeu poglavnika i mene nastavila je da se odvija sasvim normalno i glatko kao toje bilo i do sada. Sledeih nedelja mogao sam da obavim neke poslove za njega. Vrhovni komandant za Jugoistok sastavio je jedan otar antihrvatski izvetaj i predloio je da svu vlast na istonoj jadranskoj obali dobiju dvojica nemakih koman-danata. Poglavnik je zamolio da se barem ostavi prividni utisak da nad tim podrujem komandu ima hrvatska vojska, a da stvarnu komandu zapravo imaju nemaki zapovednici. Ovo neka ostane tajna. Ja sam se pri Vrhovnoj komandi Vermahta zaloio za ovako reenje koje je predloio Paveli.10 Plan je sadravao i neke opasnosti. Kratko vremena posle ovoga vrhovni zapovednik za Jugoistok zahteva da vlast nad celim pod-rucjem izmeu Save, Dunava i Drave, dakle, od Zemuna pa skoro do
Vidi takoe: KA, B/67, Nr. 112: izjava svedoka dr Tarasa Borodajkevica, 14. decembra 1950, u vezi sa Horstenauovim testamentom: Krajem jula 1944. u Bre-slauu je osnovana filijala Nemako-maarskog drutva... Ja sam bio potpredsed-nik beke filijale ovog drutva. Krenuo sam iz Praga gde sam radio kao profesor na nemakom univerzitetu. U hotelskoj sobi u Breslauu ekao me je Glez, mirno, i jedva da me je pozdravio: 'Dogodila se uasna nesrea', a malo kasnije dodao: 'Atentat na Firera je propao.'"

O ovome uporedi Fricke, 163 ff. Glez Horstenau je predloio dvodnevnu kon-ferenciju svih relevantnih nemakih i hrvatskih faktora. U jednom izveStaju od 14. avgusta 1944. za Hitlera, Ribentrop je izjavio: Firer se slae sa izvetajem Vrhovne komande Jugoistok, koji govori o slaboj i maloj borbenoj vrednosti hrvatske vojske, te da treba preduzeti radikalne reforme. Kae je o tome obavestio Pavelia. Istovremeno, Hitler trai da nemaka strana pokae obzir prema Hrvatima."

Zagreba, treba da se preda u ruke Kamerhoferu. Njegov zadatak sastoji se u tome da seljacima prui punu bezbednost kako bi oni mogli mirno i nesmetano da obave etvu. Oevidno je inicijativna dola od samog Himlera. I istona Bosna mora da se stavi pod komandu SS jedinica. Kad bi se ovaj predlog usvojio, to bi znailo kraj suvereniteta Hrvatske i poglavnika. Sem toga, mi uopte nismo imali dovoljno vojnika na raspolaganju da bismo pomenutu ideju mogli da sprovedemo u delo. Ja sam se usprotivio torn predlogu. Polo mi je za rukom da se postigne kompromis koji je bio podnoljiv za suverenitet Hrvatske. Ja sam se trudio da politika Vermahta bude prilagodena stvarnoj situaciji, a ona je bila krajnje nestabilna.11 O tome govori i moj telegram upuen na adresu Vrhovne komande Vermahta i na vrhovnog zapovednika za Jugoistok. Moj stav bio je u jasnoj suprotnosti sa miljenjem generala Vintera. On je ef generaltaba feldmarala Vajksa. Roden je u Bavar-skoj. Moje miljenje se razlikovalo i od artiljerijskog generala Angeli-sa. Nisam se sa ovim ljudima slagao oko prisilne regrutacije muslimana na podruju istone Bosne. A tu ideju podravalo je vostvo SS-a. Suprotstavio sam se evakuaciji stanovnitva koje naseljava obalu od Suaka do Dubrovnika. Da se ovaj plan Vermahta sproveo u delo, bili bi uniteni ne samo primorski gradovi, ve i njegovo stanovnitvo, ukljuujui starce, enu i decu. Moji saradnici su mi savetovali da po-pustim, ali sam ja ostao vrsto u svom otporu. U slubenom izvetaju kao razlog odbijanja naveo sam da nam taj plan nae armije ne donosi nikakvu veliku korist. Angloamerika ofanziva u Francuskoj napredu-je, pa nam ta mera na istonoj obali Jadrana ne obeava neke naroite uspehe. I zaista, dva dana posle mog pada obe zapovesti su povuene, jedna koja se odnosila na prisilnu regrutaciju u istonoj Bosni i druga na evakuaciju obalnog stanovnitva. Postigao sam istorijski uspeh za hrvatski narod time to se odustalo od plana evakuacije. Ni oko jednog pitanja se poglavnik nije mnogo nervirao. Nemaki poslanik Kae je tajanstveno nestao iz Zagreba 22. avgusta 1944. Bio je pozvan da dode na razgovor u nae ministarstvo spoljnih poslova.12 Tako je protiv mene krenula prljava hajka. Dan pre toga Paveli je u razgovoru sa Kaeom izneo podatak da sam se ja tokom poslednjih nedelja pred Lorkoviem izraavao defetistiki i da sam na taj nain na Vokia i na Lorkovia negativno uticao. Rezultat je poznat. Paveli je morao obojicu da ukloni sa njihovih poloaja.1" Koliko glup toliko i zao, Kae je tada reagovao na savreno neprime-ran i idiotski nain. Zatraio je da mu se pismeno saopti optuba koja se od strane hrvatskog reima podie protiv jednog nemakog generala! Protiv mene. Ovo je stvarno odmah i uradeno. Pri svemu tome, Paveli je, navodno, zamolio da o svemu bude obaveten i Hitler. IJmesto da me odmah obavesti o optubama podignutim protiv mene, Kae je pismenu optubu primio, spremio je u dep, od mene se naj-srdanije oprostio i otputovao u Berlin. I tamo je, kod Ribentropa, podneo prijavu protiv mene. Razume se da je prethodno bio poslat i prilino obiman pismeni izvetaj.14
tim. Rekao je da ima da mi saopti ozbiljnu vest u vezi s generalom Glezom. Informacija je takve prirode pa moram da zamolim da mi se omogui da tu vest lino saoptim fireru. Molim da se to pre odgovori na moju molbu." L. Toni-Sorinj, Erfuellte Traeume, Minhen 1982. Toni-Sorinj potie iz Hrvatske, iz jedne ugledne porodice. A ima stan i u Salcburgu. Godine 1943/1944. bio je student u Zagrebu: Poetkom 1944. iskoristio sam priliku i doputovao u Zagreb. Posetio sam meni poznatog biveg hrvatskog ministra spoljnih poslova dr Mladena Lorkovia. Sa mnom je razgovarao otvoreno i poverio mi svoje pla-nove. Preko vajcarske i Italije on je uspeo da se povee sa britanskom i ameri-kom vladom. Namera mu je da od njih dobije podrku kada u Hrvatskoj dode do promene reima. Hteo je zajedno sa Ilijom Vokiem ne da srui Pavelia, ali da ga potisne u drugi plan. Raunao je na podrku u ostalim krugovima hrvatskog drutva, a medu njima i hrvatske vojske. Planirao je da likvidira radikalno krilo ustakog (295) 12 KTB/OKW/WFST, KTB/OKW/WFST, IV/l, IV/l, 748. 748. 12 PAAA, PAAA, N1. N1. Kasche, Kasche, Bd. Bd. 10/6, 10/6, Kaeov Kaeov telegram telegram poslat poslat nemakom nemakom ministarstvu spoljnjih poslova, dravna ministarstvu spoljnjih poslova, tajna, br.pose1561: Poglavnik me je zamolio da ga posetajna, br. 1561: Poglavnik me dravna je zamolio da ga

pokreta, koje osea simpatije prema Nemcima. Posle toga Hrvatska e se proglasiti neutralnom i izai e iz saveznitva sa Nemakom. Lorkovi je bio pametan ovek i znao je kakve posledice taj plan moe da ima. Nemaka vojska bi u torn sluaju preuzela potpunu vlast u Hrvatskoj. No, za njega je bila vana budunost. Uspeli li njegov plan, Hrvatska bi dobila od pobednika ansu da se nade na strani saveznika, kao stoje to ve u Italiji uradio Badoljo. Hrvatska tako moe da spase samostalnost i da postane lan u jednoj buduoj dunavskoj federaciji koja bi se sastojala od Austrije, ehoslovake, Madarske i Hrvatske." PAAA, N1. Kasche, Bd. 10/6, Lino Pavelievo pismo za Kaea, Zagreb, 22. avgust 1944. Tokom jednog intimnog razgovora sa Lorkoviem, Glezje veoma negativno govorio o stanju na ratitu. On je ak otvoreno upitao Lorkovia ...kako Hrvatska namerava da se u toj situaciji ponaa". On je , jasno i nedvosmisleno 'zjavio daje Nemaka rat izgubila" i tako dalje. Takve izjave deluju krajnje nePovoljno po moral, a on, Paveli je reio da preduzme odgovarajue mere

Dok je Kae bio odsutan iz Zagreba, ja sam se esto slubeno viao sa Paveliem.15 Jednom me je Paveli, ako se
PAAA, N1. Kasche, Bd. 10. 10/6, Kaeove nepotpisane beleke, datirano, Zagreb, 1. septembar 1944, pad Lorkovia i Vokia i poloaj generala Gleza fon Horstenaua, 12 kucanih strana. Kae opisuje razgovor sa Ribentropom, Riterom i Zonlajtnerom. Ribentrop je izjavio daje Gleza uvek smatrao za obinog kafan-skog politiara". Ribentrop ipak postavlja pitanje da poglavnik nije naduvao celu stvar kako bi tu vodio neko svoju politiku igru". Kae, meutim, nije dobio priliku da razgovara i sa Hitlerom. Ribentrop je strahovao i 26. avgusta 1944. izrazio bojazan da bi firer mogao Kaeov izvetaj da oceni kao neutemeljen i da se on samo pravi vaan", jer jo nije sasluan Glez. Na kraju je Ribentrop po-besneo, ,,razgovarao o ovoj i onoj stvari, ali nije vise spominjao Gleza". Kae je najzad prekinuo razgovor jer ,je Ribentrop pokazao malo razumevanja za njegov stav". Tako se Kae iz Berlina vratio u Zagreb. Poglavnik je 29. avgusta 1944. pozvao Kaea i proitao mu izvetaje direktora njegove slube bezbednosti. Izve-taji su sadravali Lorkovieve i Vokieve planove da stupe u kontakt sa nepri-jateljem. On, poglavnik, sada mora da donese odluku. Dana 31. avgusta 1944. iz-dae naredbu da se oni uhapse. Uvce, 30. avgusta 1944, Paveli je saoptio Ka-eu da namerava da uhapsi oko ezdeset osoba. Paveli je rekao i to da mu je stalo do toga da se prema generalu Glezu postupa sa dunim potovanjem. Ja sam mu to obeao.

dobro seam, lino pozvao da ga posetim. Tom prilikom je bio veoma, veoma ljubazan prema meni i pokazao da ima poverenja u mene. U torn trenutku mogao sam da pretpostavim sve mogue stvari, samo ne jednu: da mi je on, uz pomoc svog prijatelja Kaea, zadao podli udarac noem u leda. Poglavnik je, kako sam saznao 27. avgusta 1944, zamolio Kaea, koji se u torn trenutku nalazio u Berlinu, da se vrati u Zagreb 29. avgusta, a ne, kako je bilo predvideno, 30. avgusta. Meni je ovo bilo malo udno, pa sam prilikom posete Paveliu postavio pitanje, zato on, poglavnik, toliko ezne za Kaeom. Odgovorio mi je daje to zbog Koa-ka koji se nalazi u Zagrebu. Koak mora 29. avgusta uvee da se vrati u Berlin. Paveli smatra daje potrebno da se Kae, Koak i on sastanu u Zagrebu. Korisno je da se dvojica poslanika sretnu ovde, kod njega. Stvarni razlog, medutim, jeste sledei: Paveli je nameravao da Koaka, koji je bio najintimniji Lorkoviev prijatelj, zadri u Zagrebu. Ovo bi za Kaea bilo ipak previse, jer bi time i trei njegov najintimniji prijatelj, dakle Koak, sada bio raskrinkan kao veleizdajnik Hrvatske i izdajnik nemaeke stvari. Zahvaljujui Kaeovoj intervenciji, Ko-ak je iv i zdrav mogao slobodno da se vrati u Berlin. Hoe li se on ikada vratiti u Zagreb, to samo dragi bog zna. Koak ve pored Minhe-na trai stan za svoju porodicu. U ponedeljak, 28. avgusta 1944, naao sam se u Zagrebu sa Mec-gerom kod hrvatskog efa drave", i to u njegovim slubenim pro-storijama na Tukancu. Poslednji put, posle tri i po godine koje sam proveo u Zagrebu i Hrvatskoj, vozio sam se dobro znanom ulicom koja je i inae vodila do moje vile. Tada jo nisam slutio ta me sve eka. Kae se 29. avgusta 1944. iz Berlina vratio u Zagreb. Prema meni se ponaao hladno, ravnoduno. Kod Pavelia je proveo ceo dan, a sa mnom je ugovorio susret tek 31. avgusta 1944. u podne. Sa Mecgerom sam 30. avgusta 1944. jo jednom posetio Lorko-via. U sedam sati uvee Lorkovi mi je saoptio da odmah mora da krene do poglavnika kako bi ga odvratio od prenagljenih koraka prema Macku i Seljakoj stranci. Tokom naeg razgovora on mi je poverio da jedna visoka linost iz nemaeke ambasade u Zagrebu iznosi teke optube protiv mene, kako sam javno irio defetistike stavove. Mecger i ja, kada smo napustili Lorkovia, razmiljali smo ko bi to mogao da bude i doli do zakljuka da je verovatno re o prvom savetniku ambasade Fon Subertu (von Schubert) koji je verovatno neto glupo izbrbljao. Sledeeg dana, u est sati izjutra, javio mi se telefonom obertur-mfirer Herman, ef nemaeke policije SD u Zagrebu, i obavestio me o najnovijim dogadajima. Tokom noci smenjeni su sa poloaja Voki i Lorkovi i uhapeni. Ova vest, kako moe da se i pretpostavi, veoma me je pogodila. Dva asa kasnije ponovo zvoni telefon u mom stanu. Ovde Lorkovi", javlja mi se glas sa druge strane ice. Ja, iznenaden, pitam: ta, pa zar vi niste uhapeni?". Lorkovi: Jo ne, bar za sada. Mogu savreno slobodno da se kreem." Zamolio me je da ga posetim. Predloio je da to bude uvee, kako smo se ve i dogovorili. Odgo-vrio sam da ne mogu da dodem jer moram da izbegnem svaki korak koji hi mogao da se protumai kao neka vrsta demonstracije protiv Poglavnika. Obecao sam mu, medutim, da e umesto mene doi moj ^utant Mecger. Lorkovi se pre nekoliko meseci razveo od svoje prve zene, Nemice. Ona je bila dvanaest

(296)

godina starija od njega i pomagala ^u je dok se nalazio u emigraciji u Nemakoj. On ve godinama odr-*ava intimne odnose sa jednom drugom enom, navodno Jevrejkom, koja je ve dva puta bila udata. I ona je znatno starija od Lorkovica. Da bi ovaj brak mogao da bude legalan, poglavnik je ve pre nekoliko nedelja preduzeo sve mogue pravne trikove. Samo zbog tog sluaja Paveli je potpisao specijalni zakon, lex Lorkovi, te je prilikom skla-panja novog braka primenio madarski zakon, po kome mogu da se sklapaju i civilni brakovi i da budu priznati od drave. Takav brak u Hrvatskoj nije bio mogu. Istovremeno je poslednji jugoslovenski sreski naelnik bio prebaen iz akaturna u Varadin. Ovde, u Vara-dinu, poetkom avgusta 1944, sklopljen je brak izmeu Lorkovia i njegove druge ene. Kumovi su mu bili Voki i hrvatski poslanik u Berlinu dr Koak. itavu stvar oko braka Lorkovi i Vokic sredili su u jednom vojnom avionu! Nova Lorkovieva ena bila je prijatnija nego biva. No, kada je ovek malo bolje pogleda, vidi se da deluje ve pri-lino istroeno i umorno. Oko deset asova pre podne Mecger je otiao do stana Lorkovia, sada ve biveg ministra. Video je da se njegov stan nalazi pod pri-lino jakom straom. Mecgeru je bilo bez ikakvih tekoa dozvoljeno da ue u Lorkoviev stan. Lorkovi je Mecgeru opisao podrobno ceo proces kako je uklonjen sa poloaja ministra. Poglavnik se, besan i erven u lieu, iznenada pojavio na sednici vlade. Nekoliko minuta svi su morali, ukljuujui i Pavelia, da ekaju na Vokia koji je kasnio zbog lepe baronice Vranicani. Paveli je otvorio sednicu primedbom da ima nekoliko ministara koji ne odobra-vaju politiku vlade. Oni smatraju da bi trebalo da se vodi neka druga politika i da bi hrvatska vlada morala da promeni svoj dosadanji kurs. U ovakvoj izvanredno napetoj politikoj situaciji takvi zahtevi su neodgovorni i ne vode nikakvom cilju. Na kraju svog izlaganja poglavnik je zakljuio daje primoran da dvojicu ministara, Vokia i Lor-kovia, razrei dunosti. itava stvar odigrala se u prijateljskoj atmo-sferi. Paveli je smenjenim ministrima ak dobacio da se nada da se ovom njegovom odlukom nee poremetiti njihovi lini, drugarski odnosi. U vezi sa pitanjem Seljake stranke, poglavnik je morao da ustukne jer je veina lanova njegovog kabineta bila protiv primene otrih mera prema lanovima HSS-a. Posle smenjivanja dvojice ministara izdato je saoptenje da je Li-sak imenovan za efa slube bezbednosti, a Kirin postavljen za uprav-nika policije u Zagrebu. Takoe je najavljeno da predstoji imenovanje ustakog pukovnika Herenia na mesto vrhovnog komandanta ustal<jh jedinica. Predvideno je i to da ustaki pukovnik Serti,16 koji je u doba Austrougarske bio kaplar, postane naelnik generalstaba hrvatske vojske. Dragojlov, dosadanji ef generalstaba, moj stari prijatelj i drug iz doba Prvog svetskog rata, te general Perkovi,17 takoe neka-danji austrougarski oficir, treba da budu smenjeni. I ovo predvidanje se ispunilo. Mene ni o ovoj promeni poglavnik nije obavestio, premda je to bila njegova dunost. U sredu, 31. avgusta 1944, u podne, sastao sam se sa Kaeom prvi put od njegovog povratka iz Berlina. Promene u hrvatskoj vladi on je spomenuo samo povrno, a zatim je brzo preao na ono najbitnije. Predao mi je jednu zabeleku, ali ne kompletnu, ve samo u delovima, koja sadri optube koje je poglavnik podigao protiv mene, i to na osnovu razgovora koje sam ja vodio sa Lorkoviem. Sve pojedinosti tog sluaja nalaze se u dosijeu mojih slubenih izvetaja. Pojedine take Kaeovih zabeleaka potpuno su se slagale sa sadrinom Pave-licevog pisma, a koje je Kae inicirao. Nedostajao je samo poslednji deo Pavelievog pisma u kome se govori o tome da sam na obojicu ministara toliko negativno uticao i da sam ih tako iskvario da sa njima vise nije bilo mogue raditi.18 Moda se Kae ipak ustezao da i ovu Pavelievu optubu unese u svoje zabeleke. Za samo Pavelievo pismo, a to je takoe dokaz Kaeove podlosti, doznao sam u tek u Glavnom tabu. Poglavnikove optube sam odbacio kao neosnovane jer su se, po mem, apsolutno temeljile na privatnim razgovorima. Istovremeno sam Kaeu skrenuo panju na to da jedno u toj optubi stoji. Ja sam zaista govorio o temi koja zanima sve Hrvate, a to je sledee: ta e se do-goditi sa Hrvatskom ako je mi, Nemci, napustimo? Sem toga, nedvoTomica Serti, austrougarski podoficir, ustaki potpukovnik, kratko vreme u septembru 1944. bio ef hrvatskog generalstaba. Aleksandar Perkovi od Kriepolja, roden u Zagrebu 1878, austrougarski oficir, a posle 1918. preao da slui u jugoslovenskoj vojsci, a 1941. preao u hrvatsku v l8 ojsku. Kae ovako opisuje razgovor sa Glezom: General Glez je primetio da se njegova greka sastoji u tome da se nije odluno suprotstavio Lorkovievom pesimi-sticnom gledanju na ratno stanje. Najvei deo Lorkovievog stava Glez ne pri-vata... Glez je izjavio da za njega vie nije mogue da i dalje sarauje sa Pave-cem . Kae je predao Glezu beleke koje ga teko kompromituju. KaSe: ,2amo-10 sam ga da mi do sutra pismeno odgovori na ove optube."
1?

(297)

smisleno sam upozorio Kaea na to da se sa jednim odraslim ovekom ne sme tako glupo razgovarati, kako to on, Kae, voli da radi. Zamolio me je da o svemu dam pismeno izjavu za moju (i njegovu) arhivu. Sledeeg dana, kada sam Kaea ponovo posetio, saoptio sam mu da nisam vise u mogunosti da celu stvar pretresam sa njim, ve da ceo sluaj moram da reim slubenim putem.19 Istovremeno sam mu zamerio, kao i dan ranije, na njegovom udnom dranju prema meni. Odgovorio mi je ovako: Priznajem da sam ovde pogreio." Na koncu sam ga upozorio daje meni, posle ovako nedolinog, podlog Pavelie-vog ponaanja, boravak u Zagrebu postao nemogu. Kae je moju izjavu primio mirno. Nisam mogao a da ga ne prekorim, te sam ga podsetio koliko sam se ja lino zauzeo za njega kada je kao poslanik doi-veo kritiku sa najvieg mesta. Svi oficiri su se udili zato se ja toliko zauzimam za poslanika Kaea. U meduvremenu su bile izvrene promene u vojsci, o kojima sam malopre govorio. Ovde je pre svega bilo pitanje: kao prvo, da terorista Hereni dode do asti i poloaja; i, kao drugo, da se u ministarstvu vojske nemaki uticaj svede na najmanju moguu meru. U svoj toj guvi zaboravio sam da pribeleim da je na mesto Lorkovia doao dotadanji ef saniteta dr Frkovi, jedan naroito radikalan Lianin. Umesto Vokia doao je admiral Nikola tajnfl, 1 nema sumnje pouz-dan ovek, koji, medutim, nita ne zna o kopnenoj vojsci. Poglavnik je, izgleda, hteo da ostane sam sa svojom klikom ustaa. Jedino jo odrava kontakt sa Kaeom koji mu je potpuno odan. Kadrovske promene koje je poglavnik sproveo, a da se nije posa-vetovao ni sa mnom ni sa nemakim poslanikom, podstakle su me da napiem pismo Kaeu. Sve ostalo moe lako da se proven iz mog do-sijea". Paveli je odmah slagao Kaea, a ovaj se zbog toga izgleda nije naljutio. Posle ove afere, sa Kaeom sam vodio poslednji razgovor. Nadam se da vise nikada neu da vidim tog tipa.22 Dana 7. septembra 1944, posle podne, napustio sam svoju prediv-nu kuu u Zagrebu. Znao sam da je to zauvek. Zamolio sam da se vidim sa Kajtelom. Do susreta je dolo u nedelju, 10. septembra 1944.23 Kajtel je bio veoma Ijubazan, ali se brzo ogradio: Jao, pa to je jedan prvorazredan politiki sluaj" i stao, kako je ve to bila uobiajena praksa pruskih generala od Moltkea pa do danas, da se izvlai, da sa tim nema nikakve veze. Ceo sluaj sadri slubeni deo. Ovde je u pitanju politika strana problema, dakle, odnos prema Paveliu. Tu odluku tnoe da donese samo Hitler. Drugi deo afere je lini. Slubeni deo, razume se, daleko je vaniji od privatnog. Odgovorio sam da postoje samo dve mogunosti za reenje ovog sluaja: prvo, ja ostajem u Zagrebu. Tada bi Hitler morao da diplomatskim putem obavesti Pavelia da ja uivam puno poverenje firera; drugo, da budem rtvovan. U torn sluaju treba se postarati da moj odlazak protekne dostojanstveno. Kajtel se sa tim sloio i tada, a i tokom sledeeg prijema. Ribentrop je izjavio da ministarstvo
19

31 111/11: Glezov telegram vrhovnom komandantu za Jugoistok, br. 01535/44, od 1. septembra 1944: Izmeu Pavelia i mene dolo je do tako dubokog i principijelnog neslaganja, a za ovo, 23 naalost, krivicu pomalo snosi 1.i septembra poizvetaj Kae je poslao telegrafski, 1944.
RH

20

21

slanik Kae. Meni je prosto bilo onemogueno da skici efikasno zastupam interese Prema u Vrhovnoj komandi Vermahta: Hrvatska sa vojnog gledita godine 1944, Vermahta. Ovo nisam mogao da uradim ni preko poglavnika, a posredstvom KTB/OKW/WFST, IV/ni 1, 751: Sve se odigralo prema oekivanju i logic-no, jer se general Glez Kaea. Molim da o svemu obavestim efa Vrhovne komande uvek Vermahta. " da se nemaka politika distancira od usta-kog reima. Sada je tome doao kraj. Glez je zalagao Mate Frkovi, 1. septembar 1944 - 6. maj 1945. unutranjih pozvan hrvatski u firerov ministar glavni stab. Dana 9- septembra 1944. ispriao je podrobno sve relevantne poslova. dogadaje, te je zamolio da ga razreimo dunosti. Istu elju izrazio je i poglavnik, pa je Glez razresen Nikola Steinfl, 1945. obeen, 1. septembar 1944 dunosti. - 6. maj 1945. hrvatski ministar Njegov naslednik nabolje je da bude jedan SS general. odbrane.

spoljnih poslova, na ijem je on elu, ne eli da se mea u tu stvar poto se ona tie samo Vermahta. On, medutim, nee biti ljut ako budem razreen dunosti. itavu stvar u pogledu Kaea daleko je jasnije video Jodl. Cinje-nica je da su u Vermahtu mnogi bili protiv Kaea. Kae nije mogao nita da uradi protiv Lera i Rendulia. Kae je prosto krenuo linijom manjeg otpora, pa je zato napao mene. Ovde nije proraunao. Nekoliko dana ranije Jodl je u Berlinu odrao predavanje pred oficirima

Vrhovne komande Vermahta. Njegovo izlaganje bilo je pesimistino i ostavilo je muan utisak na prisutne. U Glavnom tabu boravio sam etiri dana. Mecger i ja boravili smo u vozu Braunvajg" koji pripada feldmaralu Kajtelu. Svaki od nas imao je na raspolaganju mali salon. Covek se tu oseao sasvim prijatno. Jedino sam imao
(298)

problema sa spavanjem. Ne mogu da se naviknem da spavam u vozu koji se ne kree. To mi je nekako nepri-rodno. Uostalom, ovek se osea kao da se nalazi u nekom koncentracionom logoru. Malo dua etnja je skoro nemogua. Ne preostaje drugo nego da se etam oko voza kao lav u kavezu. Jedno vee proveli smo u klubu taba Vermahta. Varlimont, naalost, nije bio prisutan. Prilikom atentata na Hitlera njemu su povreene ui i sada se lei. U utorak, 12. septembra 1944, posetio sam Himlera. Kajtel mi je savetovao da to uradim. Predao sam mu svoj dosije. Svojim specijal-nim vozom Stajerska" Himler je upravo stigao sa Zapadnog fronta. Ovim frontom, sa seditem u Koblencu, komandovao je feldmaral Fon Runded. Kluge, njegov prethodnik, stradao je pod neobjanjivim okolnostima. Putovao je u glavni tab firera, njegova salonska kola bila su otkaena od glavne kompozicije i on je, verovatno, ubijen u jednoj umi.24 Mada je Runded bio tu kao komandant, svu vlast je imao Himler i on je nastojao da zaustavi izbeglice koje su se u kolo-nama kretale nedaleko od Ahena i Pfalca. Himler mi je sam priznao kako je ak i komandante armija poslao direktno na front i zapretio im da e im zavrnuti iju". On mi je kazao i kako zamilja kraj rata. Sle-dee godine, 1945, Himler predvia da u Evropi, zbog glupe politike Anglosaksonaca, izbije gradanski rat. On e izbiti u svim evropskim zemljama, sem, razume se, Nemake. Da bi se gradanski rat suzbio, Amerikancima i Englezima bie potrebna naa pomo: Tada emo mi dragi Gleze, 1946. i 1947. doi opet u priliku da uzmemo sve to nam treba." Himler je bio veoma otar u kritici Kaea, jer se nije drugarski po-neo prema meni. No, kada je poglavnik bio u glavnom tabu, Himler je prema njemu bio ljubazan i prilino intiman. to se preostalih kombinacija tie, o kojima se u Glavnom tabu raspravljalo, uzimali su kao mogunost i nadu za
24

To nije tano. General feldmaral Hans Ginter fon Kluge krenuo je 15. avgusta 1944. u obru kod Faleza. Njegova kolona bila je napadnuta od strane neprija-teljskih lovaca bombardera. Tom prilikom izgubio je auto za vezu. Uvee je Hitler poverovao da je on prebegao neprijatelju. Zato je imenovao novog vrhovnog zapovednika za Zapadni front. To je bio general feldmaral Model. Za ovu pro-menu Kluge je saznao tek jedan sat pre nego to e se pojaviti Model da preuzme komandu. Model je 19. avgusta 1944. preuzeo komandu. Istog dana, na putu izmeu Pariza i Meca, Fon Kluge se otrovao cijankalijem. U svom oprotajnom pismu je rekao da ostaje veran fireru i zamolio ga da to pre okona rat. Uporedi: P. Hofmann, Widerstand, 638.

Nemaku da dode do britansko-ruskog sukoba kod Carigrada, na Dardanelima. Sam Firer se takoe nadao ovakvoj mogunosti. Ja sam se nalazio u Himlerovom predsoblju. Dok sam ekao na prijem, razgovarao sam sa Hitlerovim oficirom za vezu. On se zove Fegelajn.25 Prisutan je bio i general-major Burgdorf,26 koji je mundov zamenik za kadrovska pitanja u armiji. Otvoreno sam kazao Fegelajnu i njegovom kolegi kako sumnjam u mogunost da tokom rata dode do sukoba izmeu Britanaca i Rusa. Oni su me, takorei, ismejali. injenica je da su neko vreme Britanci mirno posmatrali evakuaciju naih trupa sa egejskih ostrva. Nisu nam smetali. Moda Englezima odgovara da Ler oko Soluna ima odreeni broj nemakih vojnika. Ovako su razmiljali optimisti. Ali, do promene je dolo preko noi. Rusi su uli u Bugarsku, a onda krenuli na jug, ka Egejskom moru. Odjednom su stali i glavninu svojih snaga usmerili ka severu, prema Karpatima i Erdelju. Istovremeno su Englezi na prostoru Egejskog mora potopili nae transportne lade, a na atinskom aerodromu unitili su nam transportne avione. Dakle, o rusko-britan-skom sukobu nema govora.27 Najzad, nekoliko oficira je spomenulo mogunost da Nemci posle kapitulacije povedu partizanski rat. No, to bi bio zloin nad Nema-

Otto Hermann Fegelein (10. 10. 1906 - 28. 4. 1945), komandant prve konjike SS jedinice, 21. 6. 1944. SS grupenfirer, zbog dezerterstva na osnovu Hitlerove na-redbe streljan 28. aprila 1944. u Berlinu. Wihelm Burgdorf (1895 - maj 1945), od 1. 9. 1940. pukovnik, 1. 10. 1942. general-major, 1.11. 1944. peadijski general. Nemaka je 2. septembra 1944. zapoela sa evakuacijom svojih trupa sa prostora Egejskog mora, naroito sa ostrva Krit, Rodos i Kos, a 24. septembra poelo je d'i dejstvuje britansko ratno vazduhoplovstvo, kako bi zauzeli egejska ostrva. Nemci su 1. oktobra 1944. zapoeli sa evakuacijom Atine. Upravu grada su 3. oktobra 1944. predali u ruke grkom gradonaelniku.

(299)

kom. Da bi partizanski rat imao izgleda na uspeh, mora da poseduje jaku materijalnu i moralnu podrku stanovnitva, kao to je, recimo, sluaj sa Titovim partizanima u Hrvatskoj. Nemaki partizanski rat nema tih preduslova... U Alentajn smo krenuli 12. septembra 1944. No je bila tamna, bez meseine, pa smo zalutali. Deset puta vozili smo pogrenim pu-tem. Na voz smo stigli na vreme samo zato to je kasnio vise od pola sata. Na simpatian voza je zbog toga bio srean. Vozili smo se u vagonu-salonu iz 18. veka. Bio sam mokar i smrzavao sam se. Nikada mi nije bilo tako hladno u ivotu. Kada smo stigli u Breslau (Vroclav, danas grad u Poljskoj, prim, prev.), preao sam u putniki voz. Na-stavili smo putovanje preko Blaca, Brna i stigli u Be. Prednost u vozu imale su majke sa decom". Ja sam pristalica Herodijasa... Znaajno je da zabeleim jo neke stvari u vezu s Hrvatskom. Dok sam jo bio u Zagrebu, Kae mi je saoptio daje Pavelic podneo mol-bu da se sretne sa firerom. I ovo ulazi u njegov plan. Kajtel se sloio sa mnom da ako dode do ove Pavelieve posete, ja neu moi da budem prisutan. Poslednjih dana mog boravka u Zagrebu hrvatske novine su po-ele da piu o tajnim izdajnicima u sopstvenim redovima. Imena nisu spominjali. Ovde se, naravno, mislilo na Vokia i Lorkovica. Jednog jutra telefonom se javio meni nepoznati glas i na loem nemakom rekao da ima da mi prenese poruku mog prijatelja na severu". U pita nju je Lorkovic. Njegov ivot je ugroen. Veoma brzo posle ovog razgovora pojavio se Tito fon Gisi (von Ghyszy), Lorkovicev dvadeset-dvogodinji pastorak. Ovaj mladi nosi sledecu poruku od Lorkovica: Voki i on, Lorkovi, nisu nita uradili a da prethodno nisu obavestili Pavelia. Ovde su pre svega u pitanju odredeni kontakti sa pripadni-cima Hrvatske seljake stranke. Paveli je priznao Kaeu da su mu obojica ministara sve" kazala, a on ih je pustio da govore samo zato da bi saznao kakve su njihove stvarne namere. Kada je pastorak ponovo hteo da se vidi sa svojim ouhom, nije bio puten u njegovu kuu. Dan kasnije hrvatski radio je javio da su iz Pavelieve telesne garde, na osnovu sudske odluke, iskljuili ustakog podoficira Vokia i ustakog majora Lorkovica (obojica su nosili ove inove samo kratko vreme). Koji je razlog takvom postupku, to opet nije reeno. U jednom svom govoru poglavnik je, medutim, dao naslutiti o emu je stvarno re. Tu je za Vokia, izmeu ostalog, rekao kako je on jo u februaru 1944. nameravao da raspusti ustake jedinice. Voki je tada, urbi et orbi", celom svetu razglasio da eli da stvori jedinstvenu hrvatsku armiju. Mi smo svi podrali taj predlog. Prema vesti ma dr Prebsta, Voki i Lorkovi navodno su rekli Pa-veliu i ovo: Desi li se da nemaka vojska napusti Hrvatsku, ustaki reim vise ne bi mogao da se odri jer oni nisu sposobni da aktivno uestvuju u sudbini Hrvatske. Ustaama u torn sluaju ne preostaje drugo nego da odu u Nemaku i da tamo osnuju hrvatsku vladu u izgnanstvu. No, da u Hrvatskoj ne bi dolo do haosa, bilo bi najbolje da ustae, pre nego to napuste zemlju, predaju vlast Hrvatskoj seljakoj stranci. Valjalo bi da ostave toliko oruja kako bi nova vlast mogla da funkcionie. Poglavnik je pokazao izvesno razumevanje za ovu ideju. Proces u Hrvatskoj protiv dvojice ministara liio je na kopiju sli-nog suda u Nemakoj. Sve je bilo tako neukusno i jadno. Lorkovi je prebaen nedaleko od Krievaca, a Voki pored Koprivnice. Obojica se nalaze pod ustakom straom i navodno su dobro. U svom govoru Paveli je izrazio nadu da ce Hrvatska imati cast da u borbi ako treba i propadne, ali uvek na strani i zajedno sa Nema-kom. Posle tog govora male grupe graana krenule su ka nemakom poslanstvu kako bi tamo mogle da viu parole hajl Hitler". Nekoliko ljudi stiglo je i do mog slubenog biroa kako bi mogli da mi iskau svoje potovanje. Ja nisam bio u Zagrebu. Istoga dana uhapeno je oko pedeset intelektualaca koji su bili sprovedeni do restorana Tomislav" na Sljemenu. Meu uhapenima nalaze se: direktor zagrebakog hotela Esplanade" Grai, general u penziji i moj prijatelj Gustl Marie i pukovnik Blakovi.28 Marieva supruga otila je kod Lisaka, novog efa slube bezbednosti, i zamolila ga da pomiluje njenog mua. U prilog tome navela je kako je njen mu prijatelj mnogim Nemcima, a naroi-to je dobar sa Glezom. Kada je ona spomenula moje ime, Lisak je po-ceo da galami: ta vi govorite o torn nemakom generalu? Ta, on i nUe Nemac nego Austrijanac. Mi smo ga najurili iz Zagreba!" Imao je Pravo. Nisam mogao da se sloim sa Kaeovim primitivnim predsta-vama o reenju nacionalnog pitanja kod Junih Slovena. Zastupao sam
28

mar Blakovi, roden 25. juna 1883, posle 1918. penzionisan, a 1941. postavljen za komandanta domobranske divizije u Sarajevu.

miljenje da jedna drava u kojoj ivi vise nacija treba svim svojim gradanima da prui ista prava. Ova ideja je zaista austrijska, i to u najboljem smislu te rei... Posle mog povratka iz glavnog taba vrhovni zapovednik za Jugoistok mi je poslao poruku da doem u Beograd i da mu podnesem izvetaj. Mecger i ja smo 16. septembra 1944, u subotu, poleteli put-nikim avionom. Bilo je ve
(300)

prilino mrano. No je poela polako da se sputa. Na avion je leteo jedva dvadeset metara iznad zemlje. Na-lazili smo se izmeu Tise i Dunava i prepoznali lepa, bogata naselja. Najzad smo se spustili na zemunski aerodrom koji nam je tako dobro poznat. Na nas je ve ekao auto koji nas je odmah odvezao do oficir-skog kluba generala Felbera. Ovde smo se, kao i ranije, oseali prijat-no. Dodeljen nam je smetaj odreen za goste vrhovnog zapovednika za Jugoistok. U stan smo stigli oko ponoi. Put do kue nije bio bezo-pasan. Kua pripada tipinom srpskom skorojeviu. U njoj se nalazi mnogo porodinih fotografija okaenih po zidovima, a nametaj je industrijski. Sledeeg dana podneo sam referat feldmaralu Vajksu. Prisutan je bio i ef njegovog taba. Posle podne sreo sam se sa Hermanom Noj-baherom. On je mnogo ostario i postao je nekako utljiv, zamiljen i zabrinut. No, opet je veoma aktivan. Ve pravi nove planove sa njemu dobro poznatim Amerikanci ma. Za ovu akciju ima podrku ministarstva spoljnih poslova. Ali od ovih planova nee nita biti. On veruje da Rusi nee dirati Jugoslaviju. Uvee sam ponovo bio kod feldmar-ala. Pozvao me na veeru. Sledeeg dana poglavnik e posetiti firerov glavni tab. Pratie ga Zelhov, a ne ja. Vajks je poslao telegram u glavni tab, u kome predlae da me ne smene sa poloaja. Dogadaji su pokazali da Vajksov telegram nije postigao eljeni rezultat. Svi ne-maki oficiri u Beogradu bili su veoma ljubazni, ali i mnogo dosadni. Nojbaher i Vajks, na primer, posle veere sedeli su jedan pored dru-goga i pili kafu. Proteklo je najmanje deset minuta a da nisu razmenili nijednu re. Tek kada sam se ja umeao, razgovor je krenuo. Da usput zabeleim da je za hapenje Nojhauzena navodno naj-odgovorniji Nojbaher. Dogadaj se odigrao pre nekoliko nedelja. Nojhauzen je tokom Prvog svetskog rata bio oficir za nabavku materijala, i to u Rihthofenovom vazdunom puku, a komandant im je bio Herman Gering. Od toga vremena Nojhauzen je blizak sa Geringom. Kada je Hitler doao na vlast, on je kao trgovac osloboen optubi daje po-inio privredni kriminal u Bugarskoj. Imenovan je za nemakog opu-nomoenog privrednog predstavnika za Jugoslaviju, a dobio je titulu generalnog konzula. Kada je Jugoslavia propala, on jednostavno nije hteo da po veruje u tu injenicu. No, ubrzo je morao da se zadovolji titulom nemackog opunomoenog privrednog predstavnika za Srbiju. TJ torn svojstvu pravio je velike probleme vojnim zapovednicima za Jugoistok. Gering mu je poklonio veliko imanje u Banatu. Tu je uloio mnogo novca i gradevinskog materijala. Njegov glavni zadatak bio je poljoprivredno iskoricavanju Banata. Poznato je daje zemlja u Banatu jedna od najboljih u Evropi. Svake nedelje avion bi poleteo sa pan-evakog aerodroma ka Berlinu. Uvek je bio put hrane i ivotnih na-mirnica. Ve dugo je Nojhauzen bio pod sumnjom daje odgovoran za ozbiljnu korupciju. Pokuali su u nekoliko navrata da ga urazume time to bi ga, pored postojeih privrednih zaduenja, imenovali za efa srpske uprave, i to bi bilo u rangu generala. No, onda je ipak dolo do njegovog pada. U Beogradu ga je uhapsio SS. Poslednje vesti govore da mu se nee dogoditi nita strano. U Ponedeljak, 18. septembra 1944, ponovo smo poleteli putni-kim avionom Lufthansa". Tom prilikom Mecgeru sam rekao: Danas smo poslednju put ovde, u Beogradu!" Mecger nije delio moje milje-nje. Radoznao sam da vidim ko od nas dvojice ima pravo. etrnaest dana kasnije smo napustili Beograd. Evakuisali smo i mnoge civile. Rusi samo to nisu uli u grad. Nedieva vlada" pojavila se u Beu. A gde bi drugde! Ona je brojala dvanaest ministara i preko sto saradni-ka i pratilaca. Stanuju u Zaheru", u jednom od najboljih hotela u Been. Sredinom septembra 1944. Beograd je odavao sliku grada koji ivi sasvim normalno, u miru. Ljudi su se bezbrino etali i po najdaljim uskim ulicama. Peadijski general Felber mi je rekao da se sprema da se preseli iz svoje vile u jedno utvrenje". Posle toga on je imenovan za vrhovnog zapovednika Grupe armija Srbija" i verovatno je otiao u Vrnjaku Banju, u bivu Rendulievu rezidenciju. Tek to sam stigao u Bee, 20. septembra 1944. telefonirao mi je admiral Birkner. On je Kajtelov glavni politiki savetnik. Kratko mi je saoptio rezultat Pavelieve posete glavnom tabu. Poglavnik ovoga P"ta nije spominjao priu o mojim defetistikim izjavama. Fireru je krenuo panju na to da je u Hrvatskoj potrebno voditi radikalnu po litiku. U torn okviru spomenuo je to da sam ja bio pristalica meke struje, te da zato teko mogu da se snaem u novonastaloj politikoj
... 29

situaciji. Rezultat. Vidi o tome malo dalje: smenjen sam.30 Verovatno e uskoro da stigne moj zamenik.31 Pretpostavljam da ce to da bude jedan SS-general.32 Kajtel je izrazio elju da jo jednom razgovara sa mnom. On e za mene uvek da nade vremena. Zamolio sam ga da to bude u prvoj nedelji oktobra. Istovremeno, feldmaralu sam poslao telegram u kome ga molim da me obaveste pre nego to odlue o mojoj sudbini.

(301)

Stvari, u principu, vise ne funkcionisu. Dana 26. septembra 1944. telefonirao sam u Zagreb i javio se efu taba, pukovniku Fon Zelho-vu. On mi je saoptio da je upravo primio telegram od vrhovnog zapovednika za Jugoistok. U njemu stoji sledee: peadijski general Glez smenjen je sa svog poloaja u Zagrebu i premeten u Hitlerovu rezer-vu, odnosno imenovan je za opunomoenog vojnog istoriara za Jugoistok". Zbog brojnih razloga ovaj potez je trebalo da znai da nisam degradiran. Naprotiv. Ja sam iz Zagreba udaljen, ali ova distanca je samo prividna, jer poznavanje Balkana mogu efikasno da upotrebim i sluei u Beu. Ne moram i fiziki da budem prisutan u Hrvatskoj. Ideja moda i nije bila loa, ali realnost je govorila neto drugo. Mo-gunost da se stvarno angaujem, a da to odgovara mojim eljama i sposobnostima, izgledala mi je neznatna. Sem toga, ja bih morao da saraujem sa erfom, koji je bio flrerov

Ova primedba se ne nalazi kod Hilgrubera (Hillgruber, Staatsmaenner und Diplomaten bei Hitler), 505-519, odnosno u belekama poslanika Smida, koje govore o poseti od 18. septembra 1944. Paveli je pre svega zahtevao bolje naoruanje za ustae. Ko e da zameni Gleza, to pitanje jo nije bilo reeno. U prvo vreme general Ju-pe je zamenjivao Gleza. Kae je energino zahtevao da se to pre pronae zame-na za Horstenaua i predloio je Jupea, jer je on najpovoljnije reenje". Onda je stigla Hitlerova naredba da je na Glezovo mesto postavljen SS-obergrupenfirer Pricman. Pricman je izgleda na torn poloaju u Hrvatskoj ostao samo kratko vreme. General Jupe ipak nije imenovan za Glezovog zamenika. Jupe je 15. januara 1945. postavljen za nemakog generala u hrvatskoj armiji. Hans-Adolf Priitzmann (1901 - 21. maj 1945. izvrio samoubistvo), od 1934. SS-grupenfirer, 1938. senator u Hamburgu, visoki policijski inovnik u junoj Rusiji, 5. decembra 1944. nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj.

opunomoeni vojni istoricar"- On je posle atentata na firera esto pobolevao. Morao bih da mu stavim do znanja da mi njegov nain pisanja istorije izgleda prilino diletantski. No, kako je ovek veoma ambiciozan i histerian, nikako ne bi bilo preporuljivo da mu tako otvoreno kaem svoje miljenje. TJ nedelju, 1. oktobra 1944, bio sam u bekoj katedrali Sankt Stefan. Doao sam da ujem liturgiju. Dovoljno je da ovek pogleda ko sve peva u crkvenom horu pa da mu postane jasno da se nalazimo u totalnom ratu. Naime, nema nijednog mlaeg oveka. Mecger se ve vratio iz Zagreba. Nije doneo nikakvih bitnih novosti. Ni u Hrvatskoj stanje nee biti bolje i prijatnije. Svako se dri naela: nemoj da me pozdravlja na ulici, u centru grada! Ovo se u velikoj meri odnosi i na nae dosadanje prijatelje. Svako se boji da se ne kompromituje time to bi, eventualno, mogao da bude vien u naem drutvu. Ljudi se boje ustake, teroristike klike.. Poglavnik mi je 14. aprila 1944. po-klonio jubilarne hrvatske zlatne dukate. Vrednost im, navodno, iznosi 850.000 kuna. Mecger je, po mojoj elji, te zlatnike darovao nadbis-kupu Stepincu. Zamolio sam da to bude moj doprinos nematinom ugroenom stanovnitvu Zagreba.33 Nadbiskup je primio moj poklon. Poslanik Kae nema sasvim istu savest u pogledu mog odlaska iz Zagreba. No, inae se pravi prilino vaan, jerje iz naeg dvoboja iza-ao kao pobednik. Kaeu i poglavniku sa njegovim teroristima sada vise niko ne stoji na putu. Zelhov nije bio mnogo alostan kada je uo da Mecger naputa Zagreb. Mecger mu je samo smetao. Razmiljam o Funkuovoj korupciji i o Zelhovom ponaanju. Sada imam sasvim dru-gu predstavu o vitetvu i potenju starih pruskih plemia, junkera. Kao karakter Funk je daleko bolji primer. Dana 2. oktobra 1944. otputovali smo avionom u Berlin. Stigli smo u podne. Malo smo se odmorili u hotelu Adlon", a onda smo po-setili Kapusa. Uvee smo krenuli potanskim vozom u istonu Prusku. Kada sam se ujutro probudio, poeo sam da brojim svaki minut. Kao da sam osuden na smrt, a danas treba da budem streljan. Toliko mi je dvratna ova poseta! No, bilo je daleko bolje nego to sam oekivao.
U nemakim novinama Felkier Beobahter" od 19. maja 1944. Slika sa tekstom: .Poglavnik zahvaljuje peadijskom generalu Edmundu Glezu fon Horstenau, jer je zasluan u stvaranju hrvatske drave. Takoe je iz ruku Pavelia primio i zlatnu plaketu kao znak priznanja nemakom generalu.

Ponovo smo dobili smetaj u vozu Braunvajg" koji pripada feld-maralu Kajtelu. Kajtel je inae roden u Braunvajgu i tamo jo uvek poseduje imanje. Tokom doruka uivali smo u pravoj kafi, a jeli smo sir i unku. Saznali smo da firer lei u krevetu zbog problema sa sto-makom. Njegovi saradnici su zbog toga mnogo zabrinuti. Svi znaju da je Hitlerova majka umrla od raka na elucu. Trenutno se ne odravaju sastanci najvieg vojnog vrha. Posete Glavnom tabu se retke. Cak i Kajtel veruje da nas firer moe primiti najvie na nekoliko minuta. Hitler nije prisustvovao ni mundovoj sahrani koja je, ako se ne va-ram, odrana dan ranije. On je umro u bolnici u Rastenburgu. Prilikom atentata na Hitlera mund je bio teko ranjen. Izgubio je jedno oko i lekari su mu stavili stakleno. Sem toga, veliki komadi drveta zabili su se u meso njegove obe noge. Da bi odstranio te koma-de, profesor Zauerbah je morao da mu skine sve meso sa nogu. Poz-nati hirurg, dakle, nije bio upleten u zaveru protiv Hitlera, kako su neki priali. Na kraju nije bilo drugog izlaza nego da se amputiraju obe noge. Peadijski general mund, koji je odmah posle atentata bio unapreden, ima 48 godina. No, od te zle sudbine spasao ga je teak oblik sepse od koje je umro. Kratko pre

(302)

smrti posetio ga je admiral Birkner. mund je sve vreme plakao, ali ne zbog predstojee smrti, jer to nije ni znao, ve ga je muila gria savesti 1 neprestano je prebacivao sebi da je kriv to nije uspeo da sprei atentat na Hitlera. On je bio glavni firerov adutant. Drugi razlog njegove muke bio je povezan sa katastro-fom u Francuskoj. mund je od leta 1942. bio ef personalne uprave u armiji. Na torn poloaju propustio je da u Francusku poalje sposobne generale koji bi bili u stanju da spree iskrcavanje neprijateljskih snaga u Normandiji. Ove samooptube dolazile su od oveka koji je bio teko ranjen i pod visokom temperaturom. Da je Staufenberg mogao da dode do prostorije u kojoj je Hitler odravao svakodnevne sastanke sa svojim najuim saradnicima, to nimalo ne zauuje. Daleko veu zagonetku predstavlja injenica da policija nije nita primetila u vezi s pripremama za ovaj atentat, koje su se odvijale u Berlinu i na drugim mestima. A to se tie firerovog korpusa, o tome u malo kasnije neto da kaem. Poetkom jula 1944. bio sam poslednji put sa mundom na jednoj veeri u Berhtesgadenu, koju je u moju cast priredio Varlimont. Smunda sam upoznao posle prikljuenja Austrije Rajhu. Upravo je bio imenovan za firerovog adutanta. On je srednje visine i veoma mrav. Brzo je napredovao, ali nije imao fine crte lica, a ui su mu bile klempave. Vojska ga nije mnogo volela, i on je to dobro znao. Seam se kada sam u septembru 1943. ekao da me Hitler primi, mund mi je priao i alio se na vojsku. Ja sam pokuao da ga ohrabrim. On je zaista bio fanatini pristalica nacionalsocijalizma. Mecger i ja smo se te veeri u Berhtesgadenu sloili da tako zagrienih nacista nema mnogo. Njegove revolucionarne fraze bile su impresivne. Njegov otac je bio general i on je odrastao u Potsdamu, gradu sa
34 35

General-major Schmundt umro je 1. oktobra 1944. od posledica ranjavanja. Claus Schenk Graf Stauffenberg (1907 20. Jul 1944, Berlin), od 1. 10. 1943. ef taba za opte poslove armije, od juna 1944. ef taba kod glavnog biroa za naoruanje vojske. U vezi s atentatom uporedi: P. Hoffmann, Widerstand-Staatsstreich-Attentat. Der Kampf der Opposition gegen Hitler (Otpor dravni udar atentat. Borba opozicije protiv Hitlera); tree izdanje, Minhen, 1979, 389 ff.

brojnim kasamama. Hvalio se kako e uskoro da dode do takvih temeljnih promena da e na najvia mesta u dravi i armiji doi ljudi koji su istinski odani revo-luciji. Sve nacionalsocijalistike stavove mund je prihvatio kao sop-stvene. To je najoiglednije dolo do izraaja kada je govorio o armiji koja treba da postane svenarodna i politika snaga. Ovde se njegovo miljenje poklapalo sa Himlerovim. Meutim, mund je takav tip pri-mitivnog oveka da se njegovi sagovornici oseaju veoma neprijatno. Pitanje je da li su ovakvi ljudi uopte korisni Hitleru i njegovim naj-bliim saradnicima. Moda su takvi ljudi zapravo i jedini koji se nalaze u neposrednom firerovom okruenju. Jedini izuzetak predstavlja tip ljudi kao toje Kajtel. Oko podne, 3. oktobra 1944, posetio sam Kajtela. On stanuje u "bezbednosnoj zoni I". U njoj boravi i Hitler. Kretanje na torn podru-ju je prilino naporno. Uvek moras da nosi specijalnu propusnicu i neprestano da je pokazuje. Uvee je predaje deurnom oficiru. Po-setilac mora neprestano da se podvrgava kontroli. Kod Kajtela sam se zadrao vise od jednog sata. Iz svog biroa Hitler ne moe direktno da telefonira Kajtelu. Primeujem daje to veoma dobro za samog Kajtela za njegov duevni mir. Ranije to nije imao. Ve dugo nije bio tako 'jubazan prema meni. Upoznao sam ga u kui porodice Blomberg, u aPnlu 1937. On je prvi zapoeo razgovor: Nismo se videli od poglav-nikove posete." Kazao sam mu da nije u pravu. Zatim mi je podrobno

ispnao ceo tok Pavelieve posete. Nekoliko puta je Paveli ponovio da ostaje nepokolebljivo veran fireru. Poglavnikova izjava veoma je godila Hitleru i njegovim saradnicima kada se zna da broj nemakih saveznika postaje iz dana u dan sve manji. Paveli je, sem toga, govorio o potrebi da Nemaka poalje oruje. Poglavnik je priao o svojim planovima za poboljanje naoruanja za ustae, i to, moda, i na raun domobrana. I tako redom. Zabeleiu jo jednu stvar. Nedugo posle mog odlaska iz Hrvatske dogodilo se sledee: Paveli je pojaao teror, a taj njegov korak do vodi se u vezu sa Titovim ultimatumom koji isti-ce 15. septembra 1944. Posledice ultimatuma bile su oevidne. Domobrani su masovno poeli da bee i da se prikljuuju partizanima. TJ manjoj meri taj proces tekao je i kod ustaa, ali je ubrzo presahnuo. Prelaenje na stranu partizana palo je u vreme mog pretposlednjeg bo-ravka u firerovom glavnom tabu. Protokol o tim dogaajima nalazi se u arhivi. Sva pitanja koja su od ivotne vanosti za njegovu otad-binu, kao to je evakuacija stanovnitva i druga, Paveli uopte nije razmatrao. Izgleda da se samo bavio pitanjem evakuacije Banjaluke. Najvaniji deo razgovora vodio se izmeu Hitlera, Pavelica, Ribentropa i Kajtela. Kae na taj razgovor uopte nije ni bio pozvan. Kajtel se veoma lose poneo prema Kaeu. Posle nekog vremena sastanku se prikljuio
Georg Grui, roen 1887. u Sremskoj Mitrovici, tokom Prvog svetskog rata slu-io kao tapski oficir u (303) jednoj brigadi, i to kao kapetan austrijske vojske. Posle 1918. primljen u redove Jugoslovenske kraljevske armije, 1941. primljen u hrvatsku vojsku, od septembra 1944. do maja 1945. set'hrvatskog generaltaba.

priglupi Georg Grui.36 Njegov govor bio je veoma dug. Firer je ve postajao nervozan. Poglavnik je to primetio, pa je Gruia, na hrvatskom, upozorio da prekine. U vezi s mojim sluajem Kajtel mi je rekao sve ono to mi je ve ispriao preko telefona. Paveli se alio Hitleru da se ja zalaem za jedan suvie mekani kurs. Nova, otra i ne-milosrdna politika situacija je takva da ja sada vise u njoj ne bih mogao da se snadem. Kako se stvar dalje u pojedinostima odvijala, to ja ne znam. Medutim, izgleda da su o mom radu veoma pohvalno govorili i poglavnik i firer. Pa ipak, smenjen sam. Ni Himler mi nije pomogao. On je, medutim, odmah izjavio da moj naslednik mora da bude ovek iz redova SS-a. Kajtel je to pozdravio. U glavnom tabu Vermahta Butlar zamenjuje Varlimonta koji je jo uvek bolestan. Butlar mi je saoptio kako predlog da na moje mesto dode ovek iz redova SS-a dolazi od samog Kajtela. Sredinom septembra 1944. bio sam kod Jodla i on mi je torn prilikom rekao: Na tvoje mesto u Zagrebu treba da d ode jedan tvrdi, divlji esesovac, kako bi onda u Zagrebu mogli da vide i da razlikuju ta je to dobro, a ta zlo!" Kajtel mi je ispriao daje dolo do glasne svae izmeu Ribentropa i Himlera. Ribentrop je Hitleru predloio da se smeni i Kae. Kajtel se udi da Hitler nije prihva-tio ovaj Ribentropov predlog. Izgleda da Hitler vise ne rauna na dip-lomate, pa zato i puta Kaea na miru. Ljudi nemaju drugog objanje-nja jer firer neprestano ismeva Kaea, a ipak ga ostavlja da i dalje bude poslanik u Zagrebu. Kada sam sredinom septembra 1944. posetio Kajtela, on mi je kao usput rekao: Ako morate da odete iz Zagreba, onda budite srecni jer neete morati svojim oima da gledate kako e ta bedna drava da propadne." Tu je on mislio na Hrvatsku. Ovog puta mi je saoptio kako ce Hrvati biti sreni to je neko za njih odradio ceo posao. Sve ove informacije primio sam lako i sa zahvalnou. Posle toga govorio sam o svojim linim stvarima. Kajtel je izjavio da reenje za Zagreb jeste preuranjeno, a po formi kako je uradeno ne odgovara njegovom ukusu i volji. Odgovorio sam daje neophodno da moj odlazak bude dostojanstven. Poalio sam se zbog optubi na moj raun, jer se tvrdi da sam ja Lorkoviu davao defetistike izjave i nastavio: Kada bih ja bio defetista, onda b ih morao da budem srean da sam doiveo samo podsmeh i sramotu. Ovakav razvoj mogao bi samo da mi koristi u buducnosti. Ja se, medutim, ne odriem zakletve i zastave iako je ve prilino izguvana i istroena!" Kajtel se setno nasmejao. Ovo me je ohrabrilo tako da sam pun nade dovrio misao: Naa zastava, na-dam se, bie obnovljena i ponovo svea." Najzad smo se sloili da budem imenovan na sledei poloaj: general za specijalni zadatak kod sefa Vrhovne komande Vermahta, za specijalne zadatke za Jugoistok i ug, priprema pisanja istorije Balkana. Jodl se prihvatio zadatka da ubedi vojni vrh, kako bi prihvatili moje novo imenovanje. Kajtelu sam 'zneo jo neke svoje primedbe. Na kraju naseg razgovora najlepe sam zahvalio Kajtelu, a on mi je u poverenju rekao da se Hitler uvek radovao to moe da ita moje 2vestaje, te da nikada nije nijednu re upotrebio koja bi nepovoljno 6Vorila o meni. Kajtel se sloio sa mnom da na celu stvar treba gledati kao na pravo udo, jer sam ja uspeo da se na tako klizavom terenu u Hrvatskoj odrim toliko vremena. Dok sam ja razgovarao sa feldmaralom Kajtelom u njegovoj sobi, u sobi njegovog adutanta Mecger je diskutovao sa nekoliko oficira. Postavilo se pitanja ruske opasnosti za Madarsku. Jedan je odgovorio da emo ve nekako uspeti da zaustavimo Ruse, i to ako ne u Madarskoj, onda najkasnije pred Beom! Uvee tog istog dana bio sam pozvan na veeru od strane glavnog taba Vermahta. Kada se sa tim ljudima pria u etiri oka, intimno, onda su oni sasvim simpatini. Niko nije hteo da mi pokae da zna da sam smenjen. Svi su pazili da me ne povrede. Sto se ratne situacije tie, o tome svi razgovaraju prilino povrno. Pa ipak, uspeo sam da saznam kako je nae stanje sa gorivom katastrofalno. Uskoro e vo-nja automobilom, kao i avionski letovi biti svedeni na minimum. But-lar se i dalje ubraja u zagovornike partizanske borbe. Mi Hrvati" bili smo uasnuti kada smo u Vermahtovom izvetaju proitali da se Rusi ve nalaze severno i severozapadno od Beograda. To je bila greka jer su Rusi stigli samo" do ua reke Tise, dakle, oni su sada severno od Beograda. Sledeeg dana izvetaj je, na sreu, korigovan, pa je reno da se Rusi nalaze severoistono od Beograda. Neke informacije iz Madarske takve su prirode da nas veoma za-brinjavaju. Pre nego to sam otputovao iz Bea, sreo sam se sa novina-rom Kornhuberoma. On je dopisnik u Budimpeti. Duhovit je i ima gospodsko dranje. Ispriao mi je da je Horti u Erdelju ve vodio razgovore sa Rusima. Pregovore je prekinuo tek kada smo mi poslali ten-kovske divizije u Erdelj. To nije istina. Pa ipak, ne valja je sasvim iskljuiti kao mogunost. Horti je, navodno, obezbedio povlaenje u Stokholm. Starog gospodina mi je zaista ao. Poetkom 1941. zalagao se samo za jedan rat, za rat protiv Rusa. Ovo vai i za cara Ferdinanda. Posle veere po Kajtelovoj zapovesti otiao sam kod Jodla. On je bio krt na reeima, pa ipak nekako prijatan, kao to je uvek prema meni i bio. On je pokreta ideje da se ja imenujem za vodeceg pisca vojne istorije. Savetovao mi je da ne odbijem njegov predlog. Nisam se zadrao ni deset minuta kod njega.

(304)

U sredu, 4. oktobra 1944, po podne, bili smo u glavnom tabu Vermahta. Ja sam, pre svega, bio kod Butlara koji je obeao da e da se zauzme za moj sluaj. Onda smo preli na druge teme. Govorei o Istoku, razgovarali smo o Slovakoj. Tamo slui jedan sposoban ne-rnaki opunomoeni general Hubicki. Njega sada okrivljuju daje slo-vakom vojnom ministru atlou37 omoguio da prebegne partizani-ma. Zbog tog sluaja Himler je Hubickog odmah smenio s poloaja. Ima, dakle, ljudi koji su proli daleko gore nego toje to bilo sa mnom u Hrvatskoj. Uostalom, opozvan je i SS-obergrupenfirer Berger jer nije opravdao oekivanja. Himler je polagao mnogo nade u njega i verovao da e imati vise uspeha u borbi protiv slovakih partizana. Pre nekoliko dana slovaki partizani su kod Banske Bistrice i Cvolena zadali mnogo glavobolje novom policijskom generalu Hefleu.38 Izbio je partizanski ustanak.39 U vezi sa sudbinom Hubickog, Butlara sam skrenuo panju na to da su generali posle 20. jula 1944, posle neuspelog atentata na Hitlera, izgubili mnogo od uticaja i ugleda. Odgovorio mi je da je za firera daleko znaajnija katastrofa u Francuskoj i invazija saveznika. Ovim je presti generala u Hitlerovim oima pretrpeo vee tete nego to je to sluaj sa umeanou nekih generala u sam atentat. Koliko je Hitler izgubio poverenje u svoje generale, najbolje sam razumeo iz price generala Kicingera.40 On je vaba, a danas, 4. oktobra 1944, zajedno je sa nama dorukovao u vozu Braunvajg". Dugo je bio vojni zapovednik u Ukrajini, a najblii saradnik mu je bio Koh. Neposredno pred angloameriku invaziju u Normandiji postavljen je za vojnog komandanta u Francuskoj. Zamenio je generala Fon Stilpnagela. tilpnagel je odmah posle Prvog svetskog rata bio ef komisije za primirje sa tabom u Vizbadenu. Tokom Drugog svetskog rata bio je imenovan za komandanta 17. armije na ruskom frontu gde je zamenio oberta. obert je bio ukljuen u atentat na Hitlera, a kada je 20. jula 1944. javljeno da atentat nije uspeo, pokuao je da se ubije. Lekari su toliko bili milosrdni da su se potrudili da ne preivi. Najvei deo taba 17. armije znao je za atentat, ukljuujui i efa njegovog taba i druge. Kad je ve Fon tilpmagel imenovan za novog komandanta, nastav-ljeno je sa hapenjima i streljanjem ljudi u njegovom tabu, koji su bili ukljueni u atentat na Hitlera. Kicinger mi je pre svega dao podroban i zanimljiv opis povlaenja nae vojske iz Pariza, koje je proteklo veoma dramatino i haotino. On se nalazi u pariskom hotelu Maestik". Odjednom je izdata naredba da treba da krenemo. Morali smo odmah da napustimo Pariz. Oko naih oficira i osoblja u holu hotela Mae-stik" odigravala se ljudska drama: oajne i rasplakane francuske ene i devojke grevito su grille nae oficire i nisu htele da se rastanu od njih. Kada je to video, Kicinger je naredio da se odlazak odloi. Izdao sam naredbu da Pariz napustimo nou. Od osamdeset naih generala u Francuskoj najmanje dvadeset je nestalo. Feldmaral Sperle, vrhovni zapovednik naeg vazduhoplovstva u Francuskoj, smenjen je. Tri naa visoka generala vazduhoplovstva u Francuskoj uhapena su. Butlar smatra da smo zbog javaluka morali da obesimo mnoge nae gene-rale. Ja sam se usprotivio njegovom stavu. To bi praktino znailo da unitimo rukovodei kadar nae armije. Takav gubitak nije mogue nadoknaditi ni za nekoliko godina. Upozorio sam na to da obuka naeg generaltaba nije zadovoljavajua. Butlar se ovde sloio sa mnom jer smo mi zaista potpuno zapostavili svako tehnicko obrazovanje. On mi je ak imenovao nekoliko komandanata armije, koji ne bi mogli da budu ni majori i kao takvima ne bi im dozvolio da komanduju nijed-nim pukom. Objasnio je to injenicom da sada vlada doba siledija". Uvee, 4. oktobra 1944, Mecger i ja potanskim smo vozom na-pustili Volfance", kako glasi tajno ime glavnog taba Vermahta. Odlazio sam sa oseanjem da se nikada vise ovde neu vratiti. U torn velikom umskom kompleksu jo uvek se grade novi objekti. Svaka od tih drvenih baraka zatiena je betonskim ciglama. Gledajui sve to, Mecgeru sam setno dobacio: Sada vidi na ta se troi porez i ta ja mnogo plaam jer sam neoenjen!" U prvoj zoni bezbednosti" gradevinski radovi su uglavnom zavreni. Radilo se mnogo, a nije se gledalo na trokove. U drugoj zoni bezbednosti" jo uvek se gradi. Zadravanje oficira Vrhovne komande Vermahta na mestu gde se iz-vode gradevinski radovi, razume se, nije nimalo prijatno. Oni se tee reima: kada sve bude gotovo, onda e Vrhovna komanda Vermahta morati da ode. I zaista, izgleda da se uskoro priprema odlazak Vrhovne komande u Berhtesgaden. Kada se donese konana Hitlerova odluka, ona se za svega nekoliko asova sprovodi u delo.

(305)

Ferdinand atlo, od 14. marta 1939. do 5. septembra 1944. slovaki ministar odbrane, prebegao u partizane, posle 1945. osuden na pet godina zatvora, umro oko 1970. godine. Herman Hofle (1911-1948), od 20. aprila 1944. SS-obergrupenfirer, 20. septembra 1944. nemaki vojni komandant za Slovaku. Slovaki nacionalni komitet koncem jula 1944. reio je da podigne opti ustanak. Crvena armija nije bila daleko. Ustanak je poeo 25. avgusta 1944. etiri dana kasnije, 29. avgusta 1994. nemacke trupe zapoele su sa okupacijom Slo-vake. Bansku Bistricu i Cvolen Nemcu su uspeli da zauzmu 27. oktobra 1944. Prve jedinice Crvene armije prele su slovaku granicu 29. oktobra 1944. Uporedi: W. Venohr, Aufstand in der Tatra (Ustanak u Tatri), Koenigstein/Taunus 1979. Karl Kitzinger (18. 4. 1886 - 14. 4. 1962), od 1. 10. 1939. imenovan za generala vazduhoplovstva, 1944/1945. vrhovni zapovednik u odbrani francuske atlantske obale.

Pored Volfancea", gde ivi firer, postoje jo dva umska komp-leksa. Jedan se zove " i slui Vrhovnoj komandi kopnene vojske, odnosno vojnom generaltabu kao sklonite. Tu je iveo i Cajcler. O njemu ne znam nita podrobnije. Ovde je boravio i Vagner koji je bio zaduen za smetaj gostiju. Ubio se 21. jula tako to je istovremeno pucao sa dva pitolja. Drugi umski kompleks zove se Hohvald" i tu boravi Himler. On poseduje i jednu malu koloniju kua koje se nalaze u neposrednoj blizini Volfsancea". Komandu nad ovim kuama ima SS-grupenfirer Fegelajn. On je oficir za vezu izmeu SS-a i glavnog taba Vermahta. Tu Himler takoe ima svoj biro. A i inae Himler je u pogledu kancelarija sigurno najbogatiji ovek u Nemakoj. Sef Himlerove kancelarije Rajha jeste dr Lamers. On je moj prijatelj. To je oprezan ovek. Lamers je svoju baraku napravio u neposrednoj blizini Himlerove. Mislim daje to dobro uradio... Kada smo stigli u Berlin, smestili smo se u hotelu Adlon". Oko podne smo krenuli u deo grada koji se zove Grunevald. Tu Kajtel ima svoj tab. Kako taj kraj nije tako blizu centra grada, ovek se tu osea bezbednije od vazdunih napada. Tu moj stari poznanik general Vinter ima svoj glavni biro.41 On je ef centralnog biroa Vermahta. Feldmar-sal Kajtel mu je ve ispriao ceo moj sluaj. Tako sam ja postao general sa specijalnim zadatkom broj tri. Broj jedan je moj stari prijatelj Tomas. On e uskoro da bude penzionisan. Broj dva je konjiki general Fon Beker. On je bio vojni atae u Sjedinjenim Dravama. Od vite- je dogurao do konjikog generala. On je i dalje zaduen da prati amenke probleme. Moje novo radno mesto bie u Beu ili Salcburgu Jer se nalazi nedaleko od Berhtesgadena. Ja, medutim, verujem da moj
4! ~~

Paul Winter, roden 1894, od 1. marta 1939. pukovnik, 1. 10. 1941. general-major, 1944. ef centralnog odeljenja Vrhovne komande Vermahta.

novi zadatak nije nita drugo nego stepenica do penzionisanja, pa su me postavili tu kako ne bi povredili moje dostojanstvo. To nita ne menja na stvari, ali su mi pre mog odlaska neki oficiri iz glavnog ta-ba saoptili kako su proteklih nekoliko asova postojale kombinacije da me poalju u Budimpetu, kod Hortija.42 Vila u kojoj stanuje Vinter veoma je lepo uredena. Njegova kua je potpuno unitena tokom jednog angloamerikog bombardovanja. Ovde nije u pitanju uobiajena pria o jevrejskim vilama. Ne. Ova zgrada je napravljena 1936 (!), i to po nalogu vojnog ministarstva. Bila je predvidena da slui kao rezervni objekat za potrebe ministarstva vojske. Kako je teko nama pogorelcima! U podne smo bili gosti admirala Birknera. Pozvao nas je na ruak u hotel Adlon". Izmeu ostalog, rekao mi je kako je prilikom mog uklanjanja sa poloaja u Zagrebu Ribentrop bio potpuno na mojoj strani. Posle ruka nakratko sam skoknuo do jednog poznanika, a zatim sam otiao u Rajnbabenale (ovaj predeo Berlina se zove Dalem, prim, prev.). Tu se nalazi Nemako-maarsko drutvo. Video sam da su mnoge stvari spasene iz zgrade na Kudamu, gde se ranije nalazilo se-dite tog drutva. ak je sauvan i smean Majerov leksikon koji se prilagodio novoj nacionalsocijalistikoj ideologiji. Vonja Berlinom je jedna neopisivo tuna pria, a naroito nou. Gde god da ovek po-gleda, samo se vide ruevine i zgarita. Najvei deo zgrada stradao je od zapaljivih bombi. Spoljni zidovi su skoro neoteeni, ali je iznutra sve izgorelo. Uvek se iznova namee pitanje: ta e ovek uopte moi jo da uradi sa ovim ruevinama? Kada je mirno, tada je jo i podno-ljivo. Pone li da duva i najslabiji vetar, tada ceo grad nestane u ob-laku praine. Da li ljudski rod uopte zasluuje da i dalje postoji? Ja neprestano ve est godina ponavljam: Dobri, svemoni bog morao bi da na ovu bednu Zemlju poalje neku veliku planetu kako bi na njoj unitila sve to ivi. Od svih ivih bia ovek sigurno nije zasluio da ga sunce greje. Ovde nema izuzetka." Vozom sa krenuo iz Berlina u Bee. Dobio sam spavaa kola. Le-gao sam ve u osam uvee. Protiv svoje navike pre spavanja sam itao prilog Crni korpus" i Gebelsov lanak U poslednjem rajhu". Gebels izraava odredenu nadu da e doi do sloma u neprijatelj skoj koaliciji. I to je tipina pruska iluzija! Inae, ceo njegov prilog pun je albi na zlu sudbinu Nemaeke. Iz Crnog korpusa" mogu jasno da se vide uputstva za partizanski rat koji treba da donese spas
Glez je 25. septembra 1944. premeten u firerovu rezervu".

Nemakoj. Pa mi smo poeli rat i kako sada da vodimo partizanski rat. Lakoa i neodgo-vornost vodeih nacistikih funkcionera nemaju premca. Kako oni tako jednostavno sugeriu samoubistvo Nemakoj i nemakom narodu. Pisac tog lanka je beskrajno glup.

(306)

im sam stigao u Bee, pola sata sam u hotelu Bristol" razgovarao sa Koakom, hrvatskim poslanikom u Berlinu. On nema nameru da se brzo vrati u Zagreb. Poslednji put ga je spasao Kae. U sledecoj prilici Kae e ga pustiti niz vodu kao to je to ve uradio sa svojim prijatelj ima Lorkoviem i Vokiem. Koak mi je saoptio da je u loem odnosu prema Lorkoviu, a glavnu krivicu snosi Kaeova prosta i ograniena ena. Poslednjih meseci se sa njom stalno vidala Lorkovi-eva ena. Koak mi je priao daje Kaeu jasno izloio svoje milje-nje da, dakle, postoji ogromna krivica nemaeke diplomatije prema hrvatskom narodu, a naroitu odgovornost snosi njen predstavnik u Hrvatskoj, a to je Kae. Bilo je to u vreme poglavnikove posete firerovom glavnom tabu. Koaku sam rekao kako mi je Paveli, posle povratka iz glavnog taba Hitlera, saoptio da se njegov poloaj popra-vio za tri stotine procenata. Ispada da zasluge za to ima moje smenji-vanje i moj pad. Koliko sam ja, eto, uivao veliki ugled! Koak mi je odgovorio daje istina sasvim na drugoj strani. Pre svega pohvalno se izrazio o mojim lzvetajima koji govore o linosti hrvatskog dravnog vode. Moje miljenje o Paveliu ostavilo je veliki utisak na sve koji su itali moje izvetaje. Poglavnik je bio protiv toga da na moje mesto u Zagrebu dode jedan visoki predstavnik iz redova SS-a. To Pavelievo protivljenje razbesnelo je Himlera i njegove ljude. SS-obergrupenfirer Merger bio je opozvan iz Slovake. Sada je dobio novi zadatak. Treba da organizuje optenarodnu odbranu" koja na kraju ima da preraste u Partizansku organizaciju. Koak mi pria da mu je Berger prilikom Poslednjeg susreta doviknuo: Va poglavnik je jedan obian lopov i hangup!" Koak ree da deli Bergerovo miljenje. Budu li se stvari i dalje odvijale u torn smeru, verujem da se moe dogoditi da me ponovo pozovu u Zagreb. Tokom razgovora sa Koakom, Berger je izjavio kako veruje da bi na moje mesto u Zagreb mogao da stigne Ringel.

Ovo je potpuno suprotno onome to mi je govorio Kajtel koji smatra da cela stvar jo nije konano reena. Svetska istorija donee, naalost, svoj konaan sud i o podlom Pavelievom postupku prema meni, i on e, verovatno, za mene biti negativan. Da stvar stoji upravo tako, ini se daje od odlune vanosti bio ruski prodor prema Madarskoj. " Poslednjih dana u Beu su se proirile glasine da e madarska vlada, na ijem elu se nalazi Lakato, uskoro da padne, te da e daje zamene maarski klerikalci sa Salaijem. Kada sam poslednji put bio sa Himlerom, on mi je rekao: Srediemo maarske probleme. Ve smo pripremili novu madarsku vladu." U glavnom tabu Hitlera nedavno su boravili Fezenmajer, Vinkelman i Hetl. Izgledalo je da e Fezenmajer morati da ode. Njegovo smenjivanje, izgleda, nije uspelo, a to je Hetla dovelo u jednu neprijatnu situaciju. Ja drim da ceo eks-periment sa Salaijem nije bio potreban i da nam je samo doneo dodat-ne tekoe. Rusi su, u meduvremenu, zauzeli deo podrucja oko Tise, nedaleko od olnoka, i sada se nalaze na 120 kilometara jugoistono od Budimpete. Krenuli su i prema Debrecinu. Rusima, izgleda, Hrvatska nije vana, pa su je prepustili Titu i njegovim partizanima. Danas je 9. oktobar 1944. Upravo je stigla naredba da se istono od Bea, na granici prema Madarskoj, zaponu kopati rovovi. Izuzetak treba da bude prostor oko Edenburga.44 S druge strane, vise se nita ne uje o liniji nae odbrane kod Blatnog jezera. Kada sam pretposlednji put bio u Hitlerovom glavnom tabu, govorilo se mnogo o torn prob-lemu. Jue je pred Hitlerovim omladincima Baldur fon irah odrao govor. Govorio je o drugoj turskoj opsadi Bea i slino.45 Danas je u komandi grada govorio jedan iz SS-a. Tema mu je bila partizanski rat. Govorio je o enji svakog Nemca, ako drugog izlaza nema, da izvri samoubistvo pre nego da kapitulira. ivimo u jednoj ludnici. Izgubimo li Madarsku, ovo e imati velike posledice za Hrvate. Xo e znaiti kraj ustake hrvatske drave. O ovom problemu u de-taljnije pisati kasnije. Hrvatima nee biti lako sa ustaama, jer imaju pred oima preteu crvenu opasnost". Rusi nisu vise tako daleko od hrvatske granice. Stoga su prisiljeni da budu fleksibilniji i prema usta-sama. Kruta doktrina nee Hrvatima doneti nikakvo dobro. Naa linija odbrane bie na reci Muri I protezae se prema zapadu uz rubove Alpa. Time emo se suoiti sa stanjem koje smo Lorkovi i ja predvi-deli i o tome iscrpno i odgovorno razgovarali. I sad, umesto da mi je Paveli zahvalan, on je na osnovu mojih razgovora sa Lorkoviem stvorio itavu teoriju zavere i bio je spreman da mi zabode no u leda. Zahvaljujui mojoj prisebnosti, strela koju je on protiv mene odapeo, nije me pogodila. Pa ipak, taj sluaj najbolje govori o tome koliko je dravni poglavar" Paveli bedan, pa ak i neprijatelj ski raspoloen prema Hrvatskoj. Mi smo krivi jer smo ga sami postavili za efa dra-ve i nesreni Hrvati
Dana 12. septembra 1944. Rumunija je kapitulirala. Izmedu 13. i 16. septembra 1944. nemaeke i madarske trupe ponovo su okupirale Arad i Temivar i 26. septembra 1944. stigle su do reke Tise kod Segedina. Ofanziva 2. ukrajinskog fronta protiv 3. maarske armije zapoela je 6. oktobra 1944, i to na prostoru izmeu Arada i Petrovaradina. Crvena armija prodrla je sve do srednjeg i donjeg toka reke Tise i uskoro osvojila i Debrecin, ime je ta sovjetska ofanziva okonana. Beko izdanje Felkier Beobahter" od 11. oktobra 1944. objavljuje razliite po-zive sa naslovima: Mi gradimo utvrdenja prema jugoistoku." Felkier Beobahter", beko izdanje, 22. 10. 1944. Na jednom skupu, koji je odr-an 21. oktobra 1944. u Beu, pred bivim ministarstvom odbrane, irah je, izmedu ostalog, izjavio: Kada je turska vojska stigla preko Beograda pred Be, gradani ovog grada su se naoruali, ene i devojke su nosile municiju i hranu u rovove, te su vidale rane braniocima Bea. Narodna odbrana je tada razbila na(307)

moraju da ga trpe. Mi smo im takoe poslali naeg glupog poslanika Zigfrida Kaea. I pored svih greaka i loih strana Hrvata, ja taj narod volim. Mecger je, u meduvremenu, jo jednom otputovao u Zagreb. Njegov zadatak je da se umesto mene pozdravi sa mojim prijateljima i po-znanicima. Ja sam 7. septembra 1944. napustio zagrebaki dvorac" i imao sam oseaj da taj grad neu vise nikada videti. Zato mi je rasta-nak sa Zagrebom daleko lake pao. Mecger je u Zagrebu posetio etrdeset osoba, pa i vise. Poslao je stotine pisama u kojima obavetava o mom odlasku. Poglavnika i Kaea smo, razume se, ignorisali. Pre nekoliko dana kod mene je bio Rekvart. On pripada linom Kaeovom obezbedenju, te kao pripadnik SS-a radi u nemakom poslanstvu u zagrebu. On se nije nimalo uzdravao ve mi je otvoreno izneo svoje miljenje i opisao karakter svog efa Kaea. Deo naeg razgovora sam zapisao i poslao Jodlu. Drugi deo inforPad janjiara. Ne elimo da danas pred naim precima crvenimo i da ukaljamo obraz. Zelimo da se pokaemo da smo njihovi dostojni potomci, tako da na nas sa ponosom misle i nasi unuci." macija potie od Mecgera, a izvetaj u vezi s problemom SS jedinica u

Hrvatskoj dao je hrvatski poslanik u Berlinu Koak. U Berlinu se on nedavno sreo sa SS-obergrupenfirerom Bergerom. Ne slae se sa mojim miljenjem da su se prilikom prve posete Paveli i Berger dobro razumeli. Nae trupe su, oigledno, ve napustile podruje june Dalmacije i Hercegovine, a 118. peadijska divizija ve je povuena sa jadranske obale. Stanovnitvo u dalmatinskim gradovima nije evakuisano. Plani-rano je, navodno, da 118. divizija dode na prostor izmeu Doboja i Tuzle. To je mesto gde sam prvo otiao kada sam preuzeo svoju isto-rijsku dunost. Mecgeru se ini da je poglavnik savreno ravnoduan prema ovakvom katastrofalnom razvoju dogaaja. A pri torn je ovde u pitanju njegov rodni kraj. Da sam ostao u Zagrebu, zaista vise ne bih imao to da traim. im sam napustio Zagreb, Paveli je pourio da dvojicu najslavnijih ubica i terorista odmah vrati na visok poloaj. Re je o Tomiu i Lu-buriu. Luburi je ve otiao u posetu mom zameniku, generalu Jupeu. On je, naravno, ostavio jak i pozitivan utisak na Jupea. Jupe je jo ve-a naivina nego to je ef moga taba Zelhov. A to dovoljno govori. Paveli i Kae imaju mnogo razloga da se raduju Zelhovu i Jupeu. Oni su potpuno bezazleni i nee da ih ometaju u njihovoj raboti. Funkcija opunomoenog generala u Hrvatskoj sada je tako ograni-ena da on zapravo nema nikakve stvarne vlasti. Njemu se vise ne do-stavljaju nikakve operativne informacije. Celokupnu nemaku politiku u Hrvatskoj sada vodi sam Kae. Jupe i Zelhov se zbog toga ak i raduju. ef drave Paveli uopste vise ne obraa panju na nemakog opunomoenog generala. Cela stvar se promenila jer se feldmaral Vajks povukao iz Beograda i sada se njegov stab nalazi u Vukovaru. A armijski komandant general Angelis nalazi se nedaleko od Vukovara, u Somboru. Jednostavno reeno, i bez moje drame" poloaj opuno-moenog generala u Hrvatskoj bio bi ionako oslabljen zbog promena na evropskom ratitu. Posle 20. jula 1944. nemaki generali izloeni su nemaloj opasnosti. eril je to stanje zlobno prokomentarisao: Ka-da jednog nemakog generala pozovu na razgovor u Berlin, on nikada ne moe da zna da li ga zovu kako bi ga unapredili ili obesili." Kada se zna koliko je samo generala stradalo, onda ja mogu da budem sre-an to sam Zagreb napustio bez teih posledica. Kada sada razmislim, verujem da sam Hrvatsku napustio u pravom trenutku. Ovako niko nee moi da mi prigovori kako nisam uspeo da zadrim neprijateljsko napredovanje, te da sam ja odgovoran to su nae odbrambene linije probijene, i tako dalje. Moja austrijska druina koju sam tokom slu-bovanja u Zagrebu uspeo da okupim, razume se, veoma je tuna zbog mog odlaska. Brinem za njih i bojim se da ne budu izloeni odreenim neprijatnostima od strane pruskog kruga onih na ijem je elu dojuee-ranji ef mog taba Zelhov. U to uopte ne sumnjam. Trudiu se da pomognem svojim ljudima. eleo sam da ostanem u Zagrebu, privatno, u svom predivnom stanu na Tukancu, i posle 7. septembra 1944. Naroito se rado seam lepih nedeljnih poslepodneva: nebo nad Zagrebom je skoro mediteran-ski plavo, a do moje vile dopirali su zvuci zvona sa brojnih crkava. Pamtim lepe veeri koje sam proveo na balkonu, a pogled se pruao do vrhova kronji stabala guste i tamne ume, a iza te ume nasluuju se siluete Zagreba. Dok bih tako sedeo na balkonu, moja Bosanka Ani-ca priala bi o svom kraju. Ima dara za prianje, toje svojstveno svim Jugoslovenima. Govorila mi je o svom tunom detinjstvu. Njeni rodi-telji su bili siromani. Proveo sam mnogo prijatnih asova sa ljudima iz Hrvatske koji su oveku iz stare Austrije nekako, po mentalitetu, blii nego to su mu to severni Nemci. Anica je besprekorno vodila sve moje kune poslove, te sam tako mogao da ugostim mnoge meni drage ljude. Sve je to sada nestalo kao u snu. Moj odlazak bi se ionako ubrzao i bez moje drame". Pa ipak, drago mi je to sam mogao da proivim tako lepe trenutke. Toliko mi je bilo lepo da ni dolazak sta-rosti nisam osetio tako dramatino. I ta promena mi je pala daleko lak-se. Moj boravak u Zagrebu bio je sadrajan, te pored svih razoaranja odlazak iz Hrvatske tesko mi je pao

(308)

XXV P A S T AN A K OD IVOTA

Be, 22. septembra 1944. Ne iskljuujem mogunost da ivot napustim svojom slobodnom voljom. Ovo govorim sve pod pretpostavkom da u za to imati dovoljno hrabrosti, a to mora da prethodi jednom potpunom oajanju. O samoubistvu u razmiljati samo ako me prilike prisile na taj krajnji korak. Poto sam ja religiozan ovek, taj in dolazi u obzir samo u ekstremnoj situaciji. Zbog toga nameravam da se nakratko posvetim ovoj temi. Jedna stvar je za mene bila savreno jasna: zavretak rata za Ne-maku i Austriju bie katastrofalan. Izuzetak predstavlja samo kratak period od nekoliko nedelja kada smo osvojili Francusku. Tada sam, kako rekoh, za to kratko vreme, 1940, poverovao da bismo mogli u ovom ratu da pobedimo. Na samom poetku rata, u septembru 1941, rekao sam Tarasu i Kramzalu: Zapamtite! Ovaj rat predstavlja najvei zloin protiv oveanstva!" A kada sam tek stigao u Zagreb, u aprilu 1941, Anici, eni koja vodi moje kune poslove, rekao sam: Draga Anice, postoji jedna srednjovekovna poslovica: 'Ko rua sa papom, taj brzo umire.' Ja sam esto ruavao sa papom, a taj papa se zove Adolf Hitler." Godine 1918. moja jadna stara Austrija je propala. Ovaj dogaaj predstavljao je nesreu za ceo svet. Nije mnogo ostalo od te velike drave. To je kao da morski talasi izbace na obalu komade i olupine neke velike lade koja je stradala u oluji. I ja sam se oseao kao neki brodolomnik koga grize savest jer se spasao, a toliko ljudi je stradalo. Nestanak Austrougarske pogodio me je u samo srce. Ali, imao sam svega trideset i est godina. Oseao sam se dobro, svee. Bio sam jak i ivot je bio tako lep. Krenuo sam da izuim neki novi poziv, jer oficir-ski vise nije bio potreban. Danas imam ezdeset i tri godine, a ova rat-na katastrofa za sve e biti daleko gora nego toje bila ona iz 1918. To naroito vai za pobedene. Ja sam sada suvie star i umoran da bih imao snage I volje da ponem sve iznova. Pa ipak, pokuau da zaponem novi ivot iako se moja sudbina ipak razlikuje od sudbine veine Nemaca. Kao prvo, najverovatnije u se nai na listi ratnih zloinaca", koju e da pripremi budua, obnovljena Jugoslavia. S tim u vezi dr Eri je izneo nekoliko jasnih i istinitih recenica. On se pre svega poziva na primer iz 1815. Tada su se svi sloili s tim da samo jednog oveka proglase ratnim zloincem. To je bio Napoleon. Svi ostali su oslobo-deni te optube. Danas niko ne moe da porekne da se u ovom ratu nisu odigrali strani zloini. Oni su poinjeni van svih okvira koje bi, eventualno, zahtevale same vojne operacije. Eri, medutim, ima pravo kada tvrdi i ali se na to da se za ratne zloine optuuju samo pobe-eni. Pobednicima e da pripadnu samo priznanja i odlikovanja i oni e u svetsku istoriju ui samo kao heroji i zasluni ratnici. Kada govorim o ameriko-britanskim pobednicima, ovde pre svega mislim na njihovo teroristiko bombardovanje nemakih gradova. Istina je i to da smo mi prvi poeli da bombardujemo engleske gradove. To je bio rezultat neizmerne arogancije Hermana Geringa. Za mene bi bilo sasvim razumljivo da nam se neprijatelj, kada je ve toliko ojaao, osvetio dvostruko, pa ak i etvorostruko. Obim i veliina angloamerikih teroristikih vazdunih napada uperenih protiv nemakih gradova preva-zilazi, medutim, sve dozvoljene i zamislive mere. Jednostavno, njiho-va osveta nikako ne stoji u srazmeri sa naim zloinima, recimo, nad engleskim gradovima. Kada uporedim angloameriko bombardovanje sa, recimo, streljanjem talaca, a protiv tog zla ja sam se uvek borio, onda mogu da kaem da naa osveta ipak ima neku logiku jer sadri u sebi odredeni odbrambeni element. Mi smo planirali ubijanje nevinih civila. Ovde se, dakle, postavlja pitanje: ta je plemenitije"? Da li streljanje talaca ili ubijanje iz vazduha, bombardovanjem? Sada i Tito-VI partizani uzimaju za pravo da nekog proglaavaju ratnim zloin-cem! Re je o protivniku koji je izvrio bezbrojna grozna ubistva nad sopstvenim narodom. Oni su pobili i mnoge zarobljene nemake voj-n*ke. Partizani su, prema tome, zverski pobili mnogo civila i vojnika! Pa ipak, ja sam sada verovatno ratni zloinac". Niko u Zagrebu ne moe da veruje u tu priu. ak je i nadbiskup Stepinac napisao pis-m tadanjem vatikanskom ministru, kardinalu Maljoneu. U njemu je objasnio koliko je ta optuba nepravedna prema meni. U vajcarskoj takoe postoji odredeni broj ljudi koji su spremni da svedoe u moju korist. Ovde istiem generalnog konzula Nemaeke u Zagrebu i velikog vajara Metrovia. Metrovi sada ivi u Lozani. Svi oni pokuavaju da sa mene skinu tu odvratnu etiketu ratnog zloinca" i da me oslo-bode optube. Ostanu li svi ti
(309)

napori bezuspeni, i ja se, dakle, nadem na listi ratnih zloinaca,.onda ni to ne bi za mene bilo tako strano. Pod uslovom, razume se, da se nadem pred jednim evropskim sudom. Ja bih se sa velikim zadovoljstvom pojavio pred takvim sudom. Pa, ja nisam poinio nikakav ratni zloin. I ne samo to. Svoj glavni zadatak sam video u tome da spreim graanski rat u NDH. Nastojao sam da posledice tog gradanskog rata ublaim koliko mi je dozvoljavao moj poloaj. Ako izuzmem nekoliko meseci, nikada nisam zapovedao ni-jednom vojnom jedinicom. Tokom boravka u Zagrebu, moj stvarni po-sao sastojao se u posredovanju izmeu nemakog Vermahta i hrvatske vlade. To to sam se naao na partizanskoj listi ratnih zloinaca oe-vidno je nesporazum. Partizani veruju da sam ja bio nemaki vrhovni komandant u Hrvatskoj. Oni su prosto zamenili mene sa jednim ne-makim generalom u Hrvatskoj, koji je bio imenovan za zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj". Re je o peadijskom generalu Litersu. Naa imenovanja su partizanima bila tako slina da su nas prosto zamenili. Liters je lino bio estit i poten ovek. No, njemu je bila podreena i SS-divizija Princ Eugen" koja je ipak pocinila neke ratne zloine". On je, anonimno, potpisao i plakat kojim se Tito goni. Ja sam, istovremeno, pomogao u hiljadu sluajeva. To sam radio bez obzira na to o kojoj je osobi bila re, da li je ona bila poznata ili ne, i ne-zavisno od nacionalne i verske pripadnosti. Medu ljudima kojima sam ja pomogao nalaze se pravoslavna kolska posluga, ukrajinski studen-ti, srpski seljaci, hrvatski krojai i tako redom. Neki od njih ostali su ivi samo zahvaljujui mojoj intervenciji. O ovome u Zagrebu postoje brojni svedoci. Sve u svemu, nisam ja spasao hiljade ljudi, nego dese-tina hiljada. Ovde skreem panju na svoje zapise koji govore o doga-ajima poetkom 1943. U pitanju je akcija Vajs" I i II. Takoe se po-zivam na svoj poslednji uspeh" u Hrvatskoj. Nemaka vojna koman--da planirala je evakuaciju stanovnitva iz dalmatinskih gradova, a meni je polo za rukom da to spreim. Da se ovaj plan ostvario, bili bi uniteni ne samo ti gradovi, nego bi najveim delom stradali i stanovnici tih gradova. Godine 1944. morao sam da potpiem nekoliko smrt-nih presuda. Major Mecger najbolje zna koliko mi je svaki taj sluaj teko pao. Sve te smrtne kazne, a bilo ih je tri do etiri, donesene su na osnovu vaeih zakona kojih sam se ja strogo pridravao. Njih sam doneo na osnovu zakona iz civilnog, neratnog vremena. Poetkom 1944. moj pretpostavljeni, vojni zapovednik za Jugoistok peadijski general Felber, sa seditem u Beogradu, predao mi je u sudsku nad-lenost" one sluajeve koji se odnose na hrvatske dravljane koji su optueni da su vrili neprijateljske akcije protiv nemakog Vermahta. Kako sam ve rekao, sa zadovoljstvom bih se pojavio pred jednim evropskim sudom. Da se pojavim pred nekim azijatskim sudom gde oveka zlostavljaju svirepi tipovi koji su majstori u muenju, gde bi se unapred znao rezultat procesa, da se predam u ruke takvom sudu, to bi za mene bilo suvie. Ovo ne moe od mene da zahteva svemoni i milosrdni bog. O pitanju ratnih zloina", optuba protiv mene sastoji se iz dva dela. Prva se odnosi na 1938. u Austriji. No, ova optuba bila bi ura-dena sa merom. O torn problemu takoe mnogo govore moji dnev-niki zapisi. U njima je tano zapisana moja ulogu u tim dogadajima. Uostalom, kada me ve optuuju da sam podravao anlus" Austrije, onda treba na optueniku klupu staviti i Francuza Deladijera i pokoj-nog Cemberlena. Oni nisu samo olako rtvovali Austriju, ve i Ceho-slovaku. Poklonili su ehoslovaku kako bi spreili izbijanje novog svetskog rata. Do njega je ipak dolo. Za svakog pojedinog Austrijan-ca ne postoji neki opti, objektivni sud koji bi ga mogao osuditi. Eng-leska i Francuska vodile su prema Hitleru jednu neodlunu i mlaku politiku pruanja podrke Austriji. Posle 1919. nijedan Austrijanac ne bi mogao da sprei prikljuenje" Nemakoj. I zato je savreno glupo i bespredmetno razgovarati o tome da li je u Austriji uza sebe imao ve-inu ili manjinu stanovnitva. On bi tu zemlju u svakom sluaju osvo-J'o, milom ili silom. Engleska i Francuska bile su ravnodune prema sudbini Austrije, a Musolini je izdao Bee. Kada bih imao prilike da ovorim o svim tim stvarima pred nekim sudom, to bi za mene pred-stavljalo veliko zadovoljstvo, a za mnoge zainteresovane bio bi to as fiovije istorije. No, i tada bih patio, jer svaki zatvor donosi sa sobom mr>oge neprijatnosti.

(310)

Neki prijatelji su mi savetovali da na vreme pobegnem, i to, recimo, u vajcarsku. Da pobegnem u vajcarsku, protiv toga je govorila optuba protiv mene zbog ratnih zloina". Postoji velika mogunost da bih u vajcarskoj bio izruen. Da se skrivam u sopstvenoj zemlji? Ne znam gde da se sakrijem, a sem toga, ja sam previse star da se time bavim. Jedna stvar me je zaista dirnula: nekoliko nedelja pre mog od-laska iz Zagreba primio sam mnogo poruka od bogatih i sasvim siromanih, i ponudili su mi da kod njih naem utoite ukoliko se za to ukae potreba. Prilikom jednog takvog poziva nisam bio u stanju sa zaustavim suze. Ne izvrim li blagovremeno samoubistvo, tada mi preti da mnogo nedelja vodim ivot progonjene zveri, te da se svakog trena, i danju i nou, bojim da ne budem napadnut od strane zlona-mernih delata. Nadam se da u u torn trenutku nai dovoljno snage da sam sebe potedim ovakve alosne sudbine i da se ubijem. Neka mi se zbog samoubistva bog smiluje i oprosti mi. On je neverovatno daleko od nas ljudi i Kraj oktobra 1944. Od 7. septembra do danas dani mi prolaze tako to etam bekim ulicama i njegovom okolinom. Jedini je izuzetak poseta glavnom ta-bu Hitlera i Beogradu. 0 tome sam ve govorio. Prvo sam nameravao da odem u Gatajn, u banju, ili na neko drugo mesto. Sirene za uzbu-nu, koje najavljuju vazduni napad, nisu mi dozvolile da napustim Be. To mi je nekako izgledalo kao da beim, a da stanovnike grada preputam zloj sudbini. Sem toga, bojao sam se da mi u stan ne uu izbeglice. Sve je to uticalo na moju odluku da ostanem u gradu. Planirao sam da s prijateljima automobilom krenem u Budimpe-tu. Odustao sam od toga kada sam primio informacije o najnovijoj po-litikoj situaciji u Madarskoj. Imam mnogo dobrih linih veza sa vla-dajuim maarskim krugovima. U meuvremenu, dolo je do smene i novu madarsku vladu formirao je Salai, iz redova konzervativno-hri-anske stranke.1 Horti je u nedelju, 15. oktobra 1944, preko radija ob-javio da je spreman da sa neprijateljem potpie primirje. On je to sasvim dobro i lepo obrazloio: Horti kao ef drave eli da obustavi dalje prolivanje madarske krvi u borbi koja nema nikakvog izgleda na uspeh. Beznadena je. Time je on prekinuo saveznitvo sa Nemakom. Horti je to obrazloio izostankom nemake pomoi koju su im prethodno obeali. to je delimino tano. Kada je sve propalo, onda je i Hitler izgubio svako pravo da komanduje. Sve se sa madarskim zemljama dogodilo kako je Horti govorio izmeu 1938. i 1941. Istina je i to da su ga poneli dogadaji kada smo bili zajedno, u avgustu 1938.2 1
Uporedi: Gosztony, Hitlers fremde Heere, 228 ff., te 496, gde postoji lista ostale 2 literature. Vidi: Glezovi memoari, druga knjiga, 313.

mi nismo u stanju da ga shvatimo. I da nam, boe, sauva Austriju!

XXVI BESPOSLEN U BEU - INFORMACIJE IZ HRVATSKE I MADARSKE

on bi rado pripojio Madarskoj neke teritorije svojih suseda, a da ne mora da rizikuje rat. No, jo mu je milije bilo da zarati nego da odu-stane od Erdelja, Banata i dr. I sada je zbog toga stradao. Ovom prilikom hteo bih da zabeleim i to sa kakvom je velikom eljom, poet-kom 1941, prizivao rat sa Rusijom. To je bilo kratko vreme pre 27. marta 1941. kada je izbila jugoslovenska kriza. I kada sam posetio Maarsku. Slino su se nekoliko nedelja ranije ponaali car Ferdinand i Ganev. Kada sam otiao kod Hortija, bio sam tano informisan o naim namerama, i to sam i Hortiju saoptio, a on mi je dao re da ce utati o tome. Kratko posle Hortijevog poziva, budimpetanski radio preneo je jo jednu poruku, ovog puta od efa maarskog generaltaba Vereija.3 On je onako, usput, izjavio da ponuda za primirje ne mora automatski da znai da je primirje zaista i uspostavljeno. Naprotiv, dok ono nije potpisano, valja nastaviti sa borbom. I to smo ve videli kod Hortija i

(311)

njegovih ministara. Uvee je usledilo obrazovanje nove madarske vlade na ijem elu je bio Salai. Verovatno je do formiranja vlade dolo uz pomo glavnog nemakog poslanika Rana. On je ef i Fezenmajeru. Ran je istovremeno imenovan za ambasadora kod duea koji se, navodno, nalazi u bekstvu, te namerava da se smesti u mestu Cirs (Zuers), u zapadnom delu Austrije. Pojedinosti o tome jo ne znam. Jedno je sigurno. Horti je smenjen, ili jo preciznije, on se dobrovolj-no odrekao funkcije efa maarske drave. Trenutno se nalazi u Beu gde nastoji da okupi sve svoje zemljake koji se nalaze u bekstvu pred Crvenom armijom. Prema pouzdanim informacijama, Horti je smeten u bekom hotelu Metropol". U istom hotelu nekoliko meseci proveo je i Sunig. Politike promene u Madarskoj donele su nama u Austriji, a na-roito u Beu, izvesno olakanje. Neposredna ratna opasnost protiv Austrije tako je na trenutak odstranjena. Moda e ovaj trenutak da bude povoljan za Austriju jer se sada odrava konferencija u Moskvi gde razgovaraju eril i Staljin.4 U Madarskoj, izgleda, stoje jake madarske vojne snage koje su spremne da se bore zajedno sa nama. Koliko dugo? Kada ovek dobro poznaje Maare i zna koliko ih lako uhvati panika, onda postoji opravdani razlog za zabrinutost. Nova ma-darska vlada, zajedno sa svojim pristalicama, naroito se raduje da e sada nesmetano moi da ubijaju Jevreje. Medu novim ministrima po-znajem samo ministra za ratnu privredu general-majora Fon Hele-pronta. On je zet starog Helepronta koji ga je usvojio kao svog sina. Bogati Jevreji, koliko ujem, treba da se skupe kod mostova na Du-navu. Planirano je da svaki dobije metak u potiljak i da zatim svi budu baeni u Dunav. Stoje danas ostalo od Fezenmajerovih principa? ivot u okoiini Bea, i uopte na austrijskom selu, daleko je ne-prijatniji nego u Zagrebu i njegovoj neposrednoj blizini. U Zagrebu i njegovim prigradskim naseljima i selima, kako ujem od mnogih, jo uvek vlada mir. U moju vilu na Tukancu uselio se moj stari drugar Veber.5 On je ef naeg vazduhoplovstva na Balkanu. Koliko mu samo zavidim!

Janos Voros (1891 - 1968), od 1. 5. 1938. pukovnik, 1. 5. 1941. general-major, 26. 4. 1944. general-pukovnik, 31. oktobra 1944. javio se da slui kod sovjetskih trupa, 1948. uhapen i osuden kao ameriki pijun na doivotnu robiju, a 1956. osloboen.

Anica ostaje u mojoj zagrebakoj vili. Hofbauer mi pria da vise nema svoju sobu, ve da sada stanuje zajedno sa Maricom. Tako udobno i lepo nikada im vise nece biti. U Zagrebu nema dovoljno uglja i elektrine struje. Veze Zagreba sa svetom oajne su. Telegraf i telefon ne funkcio-niu ve odavno. Zeleznika pruga je na vise mesta oteena, a naro-ito nedaleko od Celja. Partizani vre diverzije, pa je saobraaj gotovo stalno u prekidu. Najnovija vest: neprijatelj ski avioni unitili su elez-niki most kod Maribora. On je ve u nekoliko navrata bio cilj njiho-vih napada. Pre nekoliko dana stigle su moje stvari iz Zagreba. Anica ln je sa mnogo ljubavi zapakovala, a Tojfelhard i Hofbauer su organi-zovali transport do Bea. Ipak, tri poiljke su se izgubile, a medu nji-ma jedna prilino velika putna torba sa stvarima, od kojih su neke bile
Konferencija izmeu erila i Staljina odrana je u Moskvi od 9. do 20. oktobra 1944. Razgovarali su o posleratnom preuredenju Evrope i dogovorili su se o zoni 5 uticaja na Balkanu. Bernhard Weber (10. 5. 1884 - 6. 2. 1945. obeen u pandauu, pored Berlina), od 22. 6. 1936. general-major, 1. 6. 1938. u premeten u Vrhovnu komandu ratnog vazduhoplovstva Rajha, 1. 3. 1942. general vazduhoplovstva, 1944. komandant nemakog ratnog vazduhoplovstva za severni Balkan, u novembru 1944. uhap-en, osuen na smrt, jer je irio defetizam". Smrtnu presudu potpisao Gering

vredne i skupe. Moje stvari putovale su vozom. Tokom puta voz je morao da promeni smer. 6 Tako je stigao do Petaua. U jednom otrom zavoju voz se kretao suvie brzo, pa je iskoio iz ina. Dvadesetak vojnika je poginulo, a bilo je dosta ranjenih. Iz vagona u kome su bili Hofbauer i Teufelhard niko nije stradao, oni su bili povredeni, ali nez-natno. Posle te nesree ustanovili smo da su nestala dva Mecgerova sanduka. On je, naravno, bio ljut zbog toga... Polako sam se privikao na svoj mali stan u Beu. Guti vodi rauna da mi radna soba bude topla. Tu je pisai sto za kojim i ruavam i primam prijatelje kada mi dodu na kafu. No, sve propratne okolnosti su prilino neprijatne. Grad je dva puta doiveo teke teroristike na-pade. Angloameriko vazduhoplovstvo naroito je bombardovalo deo grada koji se zove Majdling. Svi oseamo da nam je kraj blizu. Sudbi-ni ne moemo da pobegnemo. Ni telefonske veze nisu due funkcioni-sale, a nismo imali ni gasa. I gradski saobraaj je stao. Tragovi unita-vanja u neposrednoj blizini moje kue prilino su veliki. Ima i mnogo mrtvih. Istovremeno sam primio vest daje izvren vazduni teroristi-ki napad na Salcburg i daje gaan istoni deo grada gde je pogoena prelepa kupola glavne crkve, koja se sruila na glavni oltar. Pa to je uasno.7 U ovoj katastrofi vidim sopstveni oaj i beznade. Dakle, nikada vise neu moi da prisustvujem liturgiji u torn predivnom hramu! Tipino za nae vreme jeste i to da stab Vermahta javlja da je Salcburg doiveo samo teroristiki vazduni napad. No, nekoliko dana kasnije veoma su podrobno izvetavali o slinom bombardovanju, ali Bona. Naroito su naglasili
(312)

daje u teroristikom napadu uniten Bon-ski univerzitet. Bon je zaviaj Prusa koje u svetu niko ne voli. Da smo vise govorili o unitenju katedrale u Salcburgu, to bi nam donelo mnogo vise simpatija u svetu. Pa, i u Americi svako zna za taj hram! Slav-ne su i Salcburke letnje igre koje je dugo vodio Rerl. On je ponovo uhapen. Danas je 21. oktobar 1944. Pre sedam dana stigao je poziv da se pone sa kopanjem rovova istono od Bea, gde je naa granica ugro-ena. Tokom boravka u glavnom tabu Hitlera, priali su nam o od-brambenoj liniji koja treba da se protee od Bakonjske ume i severne obale Blatnog jezera do Petaua, a odatle, moda, i do planinskih masi-va Karavanki. Od te linije, izgleda, da smo odustali. Umesto toga uko-pali smo sc nedaleko od Velikih i Malih Karpata, zatim zapadno od Bratislave i zapadno od jezera Nojzidler, a zatim u smeru Petaua. Juri je izdao poziv koji zvui
6 7

Hoe da kae da je voz skrenuo ka lokalnoj pruzi. U pitanju je vazduni napad na Salcburg od 16. oktobra 1944.

iskreno. To je uradio i Baldur. Njegov poziv je lukaviji. Prilikom javnih radova u mestu Acgersdorf vlast je plani-rala da sto ttideset ljudi pozove u radnu akciju. Verner je za sebe zadr-ao czdeset. Posle toga se o torn sluaju nije mnogo ulo. Seljaci kod donjeg Dunava", u Austriji, nerado se odazivaju u radne akcije. Njima nikako ne odgovara da ostave svoja imanja na milost i nemilost stranih radnika. Belije veoma dobro znaju da rovovi u samoj blizini grada predstavljaju veliku opasnost za sam Be, i zbog toga su veoma tuni. esta podseanja na tursku opsadu Bea preko tampe i radija ne uspevaju da ih razvesele. No, neka reakcija i konkretna akcija protiv vlasti ne moe da se primeti. Znaju da time ne bi nita postigli i da je svaka pobuna nemogua. Mnogo patim zbog celokupne situacije koja je idiotska. Mi smo ludaci, a takvi su i nasi neprijatelji! To je, eto, alosna istina u vezi sa situacijom oveanstva danas. No, jedan od dvojice protivnika morao bi daje mudriji. Mi to sigurno nismo jer bismo inae zakljuili da ne moemo da izbegnemo sudbinu koju smo izabrali u jesen 1939, napadom na Poljsku. Nadmonost neprijatelja suvie je oevidna i velika, a ovo se odnosi kako na vazduhoplovstvo, tako i na ratnu mornaricu i privredu. Poboljanje naeg poloaja moe da nastupi samo ako se do-godi neko udo. Ono, meutim, nee da se desi. Upravo nam je mate-njalistika ideologija nacionalsocijalizma naredila da prestanemo da verujemo u uda. Jo uvek nasi nastavljaju da brbljaju i lupetaju o na-sem novom oruju koje e da doprinese preokretu u ovom ratu. Govori se o superbrzim avionima lovcima koji nam mogu doneti prevlast ba-rem na jednom delu neba. Govori se i o bojnim otrovima koji imaju takvo dejstvo da za due vreme potpuno onesposobe neprijatelja, tako da mi slobodno, bez otpora, moemo da zauzmemo odreenu teritoriju 1 tako postancmo pobednici". ak je i Mecger na trenutak poverovao u bajke kada se nedavno vratio iz Zagreba. Kada bi to i bili tano, nda bi nam neprijatelj odmah odgovorio istom merom i najavio nam 10'(>ko-hemijski rat. Posledice bi bile nesagledive, katastrofalne. ak neki razumni ljudi gaje nadu da e doi do raspada i svae u neprijateljskoj koaliciji. Sigurno da medu naim neprijatelj ima ima neslaga-nja, jer je i ratna problematika takve prirode da je to neizbeno. Ne-srean svet e sigurno doiveti, posle poraza Nemake i Japana, dolazak dubokog raskola medu pobednicima. Medutim, dok traje rat nee doi do raspada neprijateljske koalicije. Ko to oekuje, taj se grdno vara, i ne valja nasedati takvim iluzijama, ma koliko nam one izgledale privlane i prijatne. Amerika i Engleska zavise od Rusije zbog situacije na Dalekom istoku. Mi ak ne smemo da se nadamo ni ovome: kada budemo potpuno okupirani od strane naih neprijatelj a, ne moemo da se nadamo nikakvom poboljanju line situacije ak ni ako bi dolo do svae izmeu samih neprijatelja. Uvek e biti u pravu onaj pobednik koji e od nas da zahteva vise i koji e prema nama da bude tvrdi. Kako e ovo konkretno da izgleda, saznali smo pre nekoliko dana na jednom konkretnom primeru. Objavljeni su principi kako e da izgleda vojna uprava pobednika nad okupiranim nemakim krajevima. Ovi uslovi sigurno nisu tako tvrdi i strani kao sto su bili nasi zakoni kada smo okupirali Poljsku i Ukrajinu. I zato naa tampa sada nema ni-kakva prava da se uzbuuje i ljuti. Pa ipak, ti uslovi saveznika protiv nas teki su. O konanom reenju nemakog i austrijskog problema, medutim, ne stoji gotovo nita. Mi se nadamo da e makar Bee ostati poteden ruske okupacije. Tako je barem bilo najavljeno i obeano na Moskovskoj konferenciji. Groteskno zvui kada ljudi govore o tome kako otpor generala Keselringa, vojnog zapovednika, predstavlja nesreu za Austriju. No, to je zaista tako. Jer svojim snanim vojnim otporom protiv englesko--amerike ofanzive on je usporio njihovo napredovanje ka Austriji. S druge strane, ovim je indirektno pomogao Rusi ma da bre upadnu u nau lepu zemlju. A ipak, lake e nam biti da podnesemo okupaciju Engleza i Amerikanaca. No, ja samo vrdam i nikako da postavim glavno pitanje. Dakle, rat je za nas izgubljen. Uslovi mira sada mogu da budu samo jo nepo-

(313)

Nemaka e da bude podeljena u okupacione zone, kako su 15. januara 1944. predloili Britanci, a u julu 1944. to su odobrili i Amerikanci i Rusi. Do malih promena dolo je u februaru 1945, jer su u zapadnoj zoni okupirane Nemake, pored Amerikanaca i Engleza, sada i Francuzi dobili svoj sektor. Ugovor o gra-nicama okupacionih zona za Nemaku potpisan je 12. 9. 1944. na konferenciji u Kanadi, u Kvebeku, a 14. 11. 1944. konano je zakljucen.

voljniji, a sigurno nee biti blai. Da li uopte jo ima smisla da trpi-mo gubitke i da se rtvujemo za stvar za koju znamo daje izgubljena? Kakvog smisla ima da rtvujemo jo stotine hiljada ljudi? ta imamo od toga ako nam neprijatelj ski avioni unite bezbrojne kulturne spo-menike, naselja i gradove? Tada moemo da stvorimo uslove da na na-em tlu uspeva boljevizam. Svaki ratni dan predstavlja za nas ogro-man gubitak i u fizikom i u moralnom smislu. Mi stojimo pred odlu-kom, i to ne tek od danas: da okonamo straan rat, ili da doivljava-mo neprestane strahote? Kako se iz mojih beleaka vidi, ja sam u ovom ratu pogreio u pogledu tri velika pitanja. Prva moja pogrena procena dogodila se u maju 1940. kada smo osvojili Belgiju i Holan-diju. Verovao sam da e Nemaka tu da stane. To je znailo da smo potcenili neprijatelja. Moja druga zabluda bila je u leto 1940. kada smo porazili Francusku. Tada sam nekoliko nedelja iveo u iluziji da bi se sve ipak moglo zavriti dobro po nas. Pretpostavka za tu nadu le-ala je u naoj mudroj politici prema poraenoj Francuskoj. To, medutim, nije bio sluaj. Trea moja pogrena procena odnosi se na Rusiju. Verovao sam da smo sposobni da vojno porazimo Ruse. Pa, ipak, jasno sam video da nam velika opasnost preti zbog veliine ruskog pro-stora da se rat ne zavri brzo, nego da se odui. Oni gore" nisu, oigledno, uopte razmiljali o tim stvarima. Razlozi za to mi nisu jasni. Moda svoje korene imaju u romantikoj slici istorije. Moda to moe da se primeti kod nacionalsocijalistike materijalistike ideologije, naroito u Himlerovim stavovima, a i Hit-lerovim? Ili je u pitanju nastojanje da se ovek to je mogue due odri u ivom, a onda da radije dozvoli da bude sahranjen u ruevina-ma nemake, oeve kue, nego da pokua da spase rodnu kuu, a po cenu da sam pogine? Ili je ovde re o istoj ludosti? Ovakva pitanja sebi postavlja svaki ovek svakodnevno, svakog irenutka, i to tako ve mesecima. A odnedavno su ta pitanja naroito nemilosrdna jer su upravo na dan bitke kod Lajpciga, Hitler i Himler javili da su formirane prve jedinice narodne odbrane. ^ Hitler se ve dugo nije obratio nemakoj javnosti, a kada ima neto da im kae, kao to je spomenuta objava, onda on to napie, a drugi preko radija proitaju njegovu naredbu ili objave u tampi. Ve Prva reenica sadri grubu greku prema Hrvatskoj i Slovakoj. Re-cenica ovako glasi: Posle pet godina najteih borbi danas se neprija telj na nekoliko mesta pribliio nemakoj granici. Do toga je dolo jer su svi nasi evropski saveznici izneverili naa oekivanja." Ovo jednostavno nije ni dobar ni pravilan nemacki. Sem toga, nije pravedno da za izdaju uvek okrivljujemo nekog drugog. Bilo bi bolje da priznamo da smo mi sami sebe izdali jer smo vodili pogrenu politiku i pogrean rat. Najvie to bismo mogli da prigovorimo naim saveznicima jeste to da se oni nisu povlaili sa nama od Staljingrada do Budimpete, nego su saekali Ruse. Druga reenica, u kojoj se uporeuje poloaj Nemaeke u jesen 1939. sa dananjom situacijom, jeste nevideni intelektualni kreteni-zam. Jer kako inae objasniti injenicu da ef drave zahteva od naroda da podri njegov plan, koji je, sad je to vise nego jasno, savreno imbecilan. Hitler mora da veruje da su Nemci zaista beskrajne budale. Pade mi na pamet i jedna potpuno nelogina misao. Naime, nama je u jesen 1939. polo za rukom da obezbedimo granice Nemake, a time i Evrope, za dugi niz godina". U to vreme dola je do izraaja prva velika akcija" nemaeke narodne sile. Bicemo danas svedoci druge velike akcije". Sada je na nama ne samo da zaustavimo neprijatelja koji je reio da nas uniti, nego da ga ponovo odbacimo daleko od granica Nemaeke. A onda e budunost Nemaeke, u dogovoru sa svojim evropskim saveznicima, biti obezbeena." Ovo obavetenje otkriva pun karakter autora ovog teksta i govori nam da je on izgubio svaku vezu sa realnou. Autor ovog teksta naj-verovatnije je sam Hitler. Ovo obavetenje je kratko, dok su ranija bila veoma duga. Neto razumnije delovao je Himlerov govor, premda i on sadri mnogo protivrenosti. Odrao ga je pred prvom jurinom etom". Ono to mora da se prizna Himleru jeste to da on ni u istonoj Pruskoj nije skrivao svoje simpatije prema Austriji. Izjavio je da bitka protiv Napoleona kod Lajpciga predstavlja pobedu Pruske i Austrije. A princa Eugena, Fridriha Velikog i mnoge druge", Himler je spomenuo kao vaspitae i uzore nemakog herojstva.10 S druge strane, Him-lerovo svakodnevno pozivanje na narodne jurine odrede iz 1813 - to su spominjali i svi drugi govornici promaeno je. Jo gluplje je bilo kada su neki poeli da trae uzroke ovog rata u loem postupanju poljaka prema nemakoj manjini u Poljskoj. Sada smo prisiljeni da danima i nedeljama sluamo ovakve prazne price. Pri tome neki austrijski, beki listove izigravaju vece Pruse nego to su sami Prusi. Drugi se, opet, priseaju turske opsade Bea, ili spominju austrijskog junaka Andreasa Hofera koji se borio protiv Napoleona, ili, pak, slave koru-ke heroje iz 1919,
(314) Uporedi tekst kod: K. Mammch, Der Volkssturm. Bestandteil des totalen Kriegseinsatzes der deutschen Bevoelkerung 1944/45, Berlin 1981, 168 ff. Uporedi takode i 39 ff.

10

koji su se borili da ta austrijska pokrajina ostane u sastavu Austrije. Sve to je uasno kada ovek vidi kakva je velika raz-lika izmeu nekadanjeg i sadanjeg vremena, a ona je jasna svakom oveku koji ume logiki da misli. Danas je na poloaj daleko loiji. Ovi optenarodni jurini odredi 1944. imaju samo jedan zadatak: da nam produe optu nemaku agoniju i da uveaju broj naih rtava. Od grada Ahena ostale su samo ruevine. Ovo je samo najnoviji primer ludosti kojoj nas vodi ova krvava orgija.

Danas je 20. oktobar 1944. Neprijatelj je osvojio Ahen, ili preciz-nije, ruevine nekadanjeg grada. Mi smo izgubili jo tri grada: Debre-cin, Beograd i Dubrovnik. Od ovih gubitaka nekako me lino najvie pogaa gubitak Beograda i Dubrovnika. Pa i nije prolo mnogo vremena otkako sam sa Mecgerom bio u Beogradu. Bili smo na Dedinju, u Belom dvoru, a boravili smo u kui predvidenoj za goste vrhovnog zapovednika za Jugoistok. Ovde je bila zaposlena jedna lepa devojka, Austrijanka iz Stajerske. Beograd se mnogo razlikovao od Zagreba. Beograd je imao peat Istoka, a Zagreb Zapada. Nove, moderne zgrade koje su podignute u oba grada posle Prvog svetskog rata nita nisu promenile izgled grada u odnosu na opti utisak. ta e sada da radi le-pa Foska Zivanovi? Cvetkovi je njen roak i on se ubraja u prijatelje Nemaeke. U martu 1941. njegova vlada je oborena u puu. Da li jo Postoji oblakoder, palata Albanija", ili je i ona stradala tokom bombardovanja? I ta je zgrada podignuta pre Drugog svetskog rata. Na torn mestu ranije se nalazila jedna runa, neugledna kafana po imenu A1-banija". U njoj se kovala zavera i atentat na Franca Ferdinanda. Palata se nalazi u sevemom delu grada, a jedna neprijatelj ska radio-stanica javila je da su taj deo Beograda bombardovali Rusi. Dubrovnik je takode osloboen" od strane Tita i njegovih pristalica! Hiljadu godina Je ovim vetim levantinskim trgovcima polazilo za rukom da sauvaju
nezavisnost svog predivnog grada. Dubrovnik je 1797. izgubio samo-stalnost i tada su se plemii ovoga grada zakleli da od te godine vise nee imati decu. Neke porodice su se drale te zakletve. Prolog leta video sam Dubrovnik iz vazduha kada sam se vraao avionom iz Soluna. Bio je prekrasan suncan dan. Prvi put sam taj grad posetio 1910. kada sam se naao na jednom putovanju sa vojnim pitomcima. Bila je nedelja. Bili smo mladi i naroito su nas oduevile lepe ene i devoj-ke. ta e sada da kae Grai?11 A ta Peri? Dubrovnik je sada u rukama komunista. Paveli se sada sigurno nalazi u svom tipinom, ori-jentalno-fatalistikom raspoloenju, u svojoj kuu u Zagrebu, na Reb-ru. Njemu je stalo samo do sopstvene sudbine. Prema svemu ostalom je ravnoduan. Kako smo napustili Hercegovinu, izgubili smo najbogatija nalazi-ta boksita u Evropi. No, ona su ve due za nas bila beznaajna jer nismo mogli da ih koristimo poto su partizani unitili eleznike pruge. U mirnija vremena jedan deo hercegovakog boksita transportovali smo do Norveke gde smo izgradili fabriku za preradu boksita. Sve za hiljadugodinju nemaku dravu, za Trei rajh, razume se. Danas je 21. oktobar 1944. Primio sam nekoliko sveih informa-cija iz Madarske i Hrvatske. Vajks namerava da ode u Zagreb, a An-gelis u Samobor. Ler je oigledno stigao do Kosovske Mitrovice. Felber, koji je u poslednje vreme komandovao nemakom Armijskom grupom Srbija, takoe je, naravno, otiao na drugo mesto. U poslednje vreme on je, umesto Gajtnera, za novog efa taba dobio odlunog i pametnog pukovnika Farnbilera.12 Zelhova sekretarica posetila je Mec-gera u Zomeringu. Priala mu je da je moje nekadanje mesto u Zagrebu takve prirode da moj zamenik zapravo nema nikakvog posla, tako da e se uskoro ugasiti. U pogledu posla, dakle, ja sam Zagreb napustio u pravom trenutku. Medutim, mogao sam da ga napustim sa vise dostojanstva. Maarska se brani na liniji Dukla-Budimpeta-reka Dunav-Osi-jek. Budimpeta se dobro dri kao utvrenje. oveka koji mi je ispricao najnovije vesti pitao sam da li e taj lepi grad biti uniten tokom borbi. On je prilino ravnoduno odgovorio potvrdno. TJ pogledu najnovijih dogadaja iz Madarske, moj informant mi je saopstio kako je Hortijeva ponuda za prestanak borbi rezultat njegove nervozne reakcije. Doiveo je nervni slom. Kako su Nemci prisilili Hortija da preda ostavku i da kapitulira? Nisu upotrebljena mnogo fma sredstva". Prvo smo se posluili lukavstvom i uhvatili njegovog sina Nikolu. Tako smo dobili sredstvo kojim smo mogli starog gospo-dina da ucenimo. On je posle toga abdicirao i sada se nalazi nedaleko od Minhena. Njegov azil je dostojanstven. Ko jede sa papom..." A njemu od samog poetka to jelo nije bilo
Dr Grai, direktor hotela Esplanade" u Zagrebu, oenjen jednom Belijkom, Hertom Grai. Prema Glezovim obavetenjima i Grai i Peri potiu od jedne dubrovake plemie porodice. 12 Wilhelm Erich Freiherr Varnbuehler von und zu Hemmingen (1884-1963); bio je autor studije na osnovu koje je izvedena operacija Konjiki skok".

neto naroito ukusno, no ipak je jeo za istim stolom sa papom".

(315)

Salai je stoprocentni kreten. Do sada nam je pravio samo pro-bleme. im je proglaen Hortijevim naslednikom, javio je itavom svetu da mu je firer jo 26. septembra 1944. saoptio kako e uskoro da se formira nova madarska vlada. Kada se ova informacija pokazala kao netana, morao je da demanmje svoju raniju izjavu. Otada mu niko ne veruje. Na poslanik u Budimpeti nije eleo da Salai zameni Hortija. Predlagali su Bardoija ili Imredija. Himler je, medutim, bio za Salaija. I tako se on naao na elu drave. Verner iht je primio pismo od svog tasta iz Ginsa. On ima 65 godina i ivi kao izbeglica sa ezdesetogodinjom suprugom u jednom hotelu. Tokom putovanja do Ginsa svi drumovi su bili zakreni auto-mobilima svih vrsta. Sve se kretalo prema zapadu. Pre vise vekova vabe su odlazile na istok, a sada se, eto, kreu u suprotnom smeru, kako je zapisao jedan duhovit gospodin. Imamo mnogo izbeglica iz Jstonih zemalja. I svi ele da stignu do Austrije. Mnogi od njih, a medu njima ima i otmenih dama, prelaze preko zelene granice". Tako ^e je obavestila sekretarica Kurta ihta, koja je u rodu sa porodicom Drae. Kada ju je neko upitao koji je razlog njenog beanja, odgovo-r,laje: strah da budem silovana od Rusa. Sve je tako uasno. Nesrea Je zahvatila celu Evropu. U kolonama nemakih izbeglica nalaze se i folksdojeri iz Srema i Janata. Mnogi od njih ne doivljavaju zlu sudbinu prvi put. Pocetkom 1944. SS-brigadenfirer Kamerhofer iznenada je izdao zapovest da bo-Sati nemaki zemljoposednici u Slavoniji moraju da napuste svoj a lrnanja i da se presele u Srem. Ovi posedi im delimino pripadaju jo iz vremena Marije Terezije. Kamerhofer je opunomoeni Himlerov predstavnik za podruje Hrvatske. Namera je bila da Slavonija postane etniki isto hrvatska, a Srem i podrucje severno od Beograda planirano je da budu deo nemaeke drave. Zbog opteg ustanka u Sremu samo je mali broj Nemaca iz Slavonije mogao da se naseli u njemu. Oni su dobili imanja iji su vlasnici ranije bili Srbi, a veina ih je ubijena. Nemci su, uglavnom, naselili vea sremska mesta jer bi ih na selu partizani pobili. iveli su bedno i ostali bez imanja. Ti Nemci naselili su se za vreme princa Eugena i njegovog vernog uenika Mer-sija, a to je bilo pre vise od dve stotine godina. Njegovo delo, eto, posle toliko godina danas doivljava propast jer Nemaca vise nema ni u Sremu, a ni u Banatu. Ti Nemci su deo hiljadugodinje istorije habz-burke monarhije i mi smo njima naseljavali Srem i Banat kako bi na-e carstvo bilo bezbednije i stabilnije. U mestu Cel general Keselring je smestio svoj glavni stab. Sve ove stvari, na sreu, nismo morali da doivimo u Prvom svetskom ratu. Pogled mi pade na sliku Konrada, koja stoji preko puta mog pisaeg stola. Molim se da mi oprosti. Dvadeset drugi oktobar 1944. Danas u devet ujutro otiao sam u Hieing da prisustvujem slubi. Sam bog zna kada sam poslednji put bio u crkvi. Putem sam proetao predivnim parkom Senbruner koji se sav nalazi u znaku jeseni. Za mene je to bio i bolan i lep doivljaj. Tokom liturgije jedino mi je smetala kutija u koju su vemici stavljali svoje dobrovoljne novane priloge. Kako se sada nalazimo u fazi to-talnog rata, dozvoljeno je sakupljanje priloga samo svake tree ili et-vrte nedelje. Ve trideset jednu godinu ivim u ovom kraju, pa je to postao moj drugi zaviaj. Svaki kamen, svaka cigla ove crkve izaziva u meni muno pitanje: Koliko dugo u jo moi da nesmetano ui-vam u lepoti ove graevine dok se ne nade neki crnac iz Teksasa koji e pritiskom na dugme nekog aparata izbaciti bombu i tako unititi i ovu crkvu? Neopisiva, beskrajna mrnja ovladala je svim mojim bi-em prema neprijatelju koji je u stanju da unitava ovako lepe stvari. No, da budem iskren, da li bismo i mi, kada bismo mogli, drugaije uradili? Ko je prvi poeo da preti da e izbrisati" neprijateljske gra-dove? Covekom su sada zavladali najstraniji, ivotinjski instinkti. Postoji samo jedno reenje: celokupno oveanstvo treba unititi. U crkvi u Hicingeru visoki glasovi su pevali nemaeke liturgijske pesme koje je komponovao Subert. Moram da priznam da je rat kriv sto sam zaboravio meni nekada dobro poznate reci tih pesama. Misli su mi odlutale u jednu drugu crkvu od koje su danas ostale samo ruse-vine. U pitanju je crkva Svetog ora u Bekom Novom Mestu. Ui-nilo mi se da i sada do mene sedi moj dragi prijatelj Gusti koji, kao i uvek, peva pogrenu melodiju. Suprotno njegovom obiaju, ovog puta mi vec dugo nije odgovorio na pismo koje sam mu poslao jo 18. avgusta 1944. To ne sluti na dobro. Dvadeset trei oktobar 1944. Jue je bila nedelja. Imao sam mnogo posetilaca. I svi su oni, za razliku od mene, mladi, i imaju izmeu 35 i 40 godina. U Budimpeti se stvari ipak nisu odvijale tako jednostavno. U novom delu grada sahranjena su estorica nemakih zastavnika. Pali su juriajui na tvrdavu Budim. Do juria je dolo grekom. Neko je izdao naredbu da se prekine sa juriom, ali je ona stigla prekasno, pa je tako nepotrebno izginulo mnogo nemakih vojnika. U Peti se nalazi osvaja" Varave Bah. On je Himlerova britva. Rusi se ve nalaze na Dunavu, kod Baje. Porodica Siht napustila je Osijek. Njihova fabrika vise ne radi. ta rade Elcevi i Kueni, ija se imanja nalaze kod Vu-kovara? Pravo stanje na Balkanu nije sasvim jasno ni onima gore", a moda ni vrhu nae armije. Istonu Bosnu i Srem jedva da jo moemo da kontroliemo. Sve pod uslovom da borbe vodimo pametno, u ta sumnjam. Kragujevac su osvojili Rusi i partizani. U Hrvatskoj za sada, u
(316)

najboljem sluaju, mogao bi da se formira front Sibenik-Jajce-Osijek. Jo se veliki broj naih jedinica, sa komandantom Lerom, nalazi duboku na balkanskom prostoru. A neke nae trupe jo uvek su u severnoj Grkoj! Rusi su izvrili sjajan proboj kroz karpatske planine, i to krecui se sa juga ka severu, a glavni udar bio je prema Debrecinu. Tako smo morali da napustimo poloaje u Madarskoj, u predelu Erdelja i karpatskih uma, zajedno sa gornjim tokom reke Tise.13 Da li Velerov a armija uopte jo ima neke anse da se izvue iz smrtonosnog zagr-Ijaja?
Ofanziva 2. ukrajinskog fronta (ukupno est armija) poela je 6. oktobra 1944, i to na prostoru izmedu Petrovaradina i Arada. Imala je zadatak da se probije do Niergaza i Debrecina, te da tako razbije nemaku odbranu i da opkoli nemake snage, Grupu armije Jug. Akcija opkoljavanja nemakih snaga nije uspela, ali su Rusi 22. oktobra 1944. osvojili Debrecin.

Raspoloenje svih ljudi moe najbolje da se opie jednom recju: beznadeno. Svi su oajni. Ovo se odnosi i na nekoliko mladih ljudi koji su me nedavno posetili. U pogledu stanovnika Bea, najmanje po-lovina bi zavrila na vealima zbog verbalnog delikta", dakle zbog veleizdajnikih i defetistickih izjava", samo kada bi se naao dovoljan broj dounika. Veoma esto ljudi vode otvorene razgovore koji se odnose na 20. jul 1944. kada je izvren neuspeo atentat na Hitlera. Svaki drugi ovek koga sam sreo kandidat je za samoubistvo. Svi misle samo na jedno: kuda da se bei? Kako da se sklone od anglosak-sonskih bombi i Rusa? Ljudi se sastaju u grupama i pokuavaju da ree velike probleme sa kojima se i Hitler suoava: kako i ta jo moe da se spase? Kod mnogih je prisutna sledea misao: da nae snage odmah obustave sve borbe koje vode protiv Amerikanaca i Engleza i da svim raspoloivim snagama krenemo u rat protiv Rusa. Ovim bismo jasno stavili do zna-nja da se borimo u korist zapadne kulture, premda bi to prouzrokovalo da nam neprijatelj sa zapada nesmetano ue na nemaku teritoriju. Amerikanci i Englezi su, medutim, ipak bolji i prijatniji neprijatelj. Neprestano doznajemo iz SSkrugova daje Hitler nedavno razgovarao sa Oimom.14 Posle toga planirano je da japanski ambasador putuje u Moskvu gde je on, navodno, ve i bio. Rusi nisu naroito skromni u svojim zahtevima, no Hitler ne eli nita da uje kada je u pitanju politika poputanja prema Moskvi. U Vrhovnoj komandi Vermahta dolo je do znaajne promene. Varlimont se vise nije vratio na svoje radno mesto.15 Njegovu dunost je preuzeo Vinter koji je do sada bio ef generalstaba kod Vajksa. U pitanju je snalaljiv ovek koji se lako povodi za tuim miljenjem. On sigurno nije glup, no, ipak nema sposobnosti koje bi trebalo da ima ovek na takvoj dunosti. Varlimont je prema meni uvek iskazivao prijateljska oseanja. Prema meni je bio otvoreniji nego toje to slucaj sa ljudima sa kojima je radio. Pa ipak, jedva da bih od njega mogao da oekujem da se rt-vuje za mene. Ali, ko bi to uopte i uradio? Za Musolinija se govori da se on upravo sprema da se iz Italije preseli u Austriju, u mesto Cirs, pokrajina Forarlberg. Ljudi zadueni za smetaj ve su bili u Cirsu i izazvali su veliku panju metana. Kako se to mesto nalazi uz samu vajcarsku granicu, pria se da su se neki ve raspitivali kako se stie do Svajcarske. Due, meutim, nee da pobegne u Svajcarsku. On eli da ostane u Austriji i da bude pod Rajnerovom zatitom. Musolini ima i geografsku prednost jer Italija nije daleko. emu sva ova glupa pozorina predstava? Dvadeset esti oktobar 1944. Danas sam sreo Rekvarta. On se upravo vratio iz Berlina. Kae da je Hamburg na njega ostavio odlian utisak. Raspoloenje je tamo izvanredno, velianstveno. I u ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu ljudi su vrsti i odluni. Ovo nije tano. Jedino niko ne zna kako da se izvuemo iz ove situacije. Njegov boravak u Zagrebu izgleda da je qkoncan. Govorio je i o mom padu. Rekvart dri daje sasvim moguce daje u moje smenjivanje bila uple-tena i Kaeova supruga. A ja sam joj pomagao u svakoj prilici. Ona se uplaila da sam ja njenom
Japanskog ambasadora Oimu Hitler je primio 4. septembra 1944. 15 Varlimont je 20. jula 1944, prilikom neuspelog atentata na Hitlera, bio teko po-vreden. Dobio je potres mozga (izgubio je oseaj za ravnoteu) i u septembru 1944. otiao je na bolovanje, tako da sve do okonanja rata vise nije bio spo-soban da vri svoju dunost. Njega je prvo zamenjivao general Fraher fon Butler, a od 8. novembra 1944. na njegovo mesto je doao general August Vinter.

muu opasan suparnik. Ona nikada nije prema meni oseala neku naroitu simpatiju. Na primer, bila je veoma uznemirena i ljubomoma kada sam 14. aprila 1944. iz Pavelieve ruke primio primerak jubilarnog hrvatskog zlatnog

(317)

novca. O torn dogaaju pojavila se i slika u nemakom listu Felkier Beobahter", na kojoj sam sa poglavnikom. Kaea nije bilo na toj slici. Dodao sam da meni uopte nije bilo toliko stalo do tog priznanja. Lorkovi ponovno uiva poverenje kod Pavelia. Koak, s druge strane, izgleda da nee dugo ostati u Berlinu kao hrvatski poslanik. Navratil se trudi oko Kaea. Vodi ga po zagrebakim restoranima na Vecere, a sve s ciljem kako bi on nasledio Koaka u Berlinu. Koak je uz pomo ela dobio jednu vilu u Sankt Gilgenu. Dogaaju se, eto, jakve stvari. A mi, Nemci, moramo da se plaimo to imamo neku ma-lu kui ili stan, koju na kraju moramo da delimo sa izbeglicama. General Burgdorf imenovan je na mundovo mesto za efa vojne personally uprave. Burgdorf mi nije preterano simpatian. U Libenu je drao predavanje u vezi s dogadajem od 20. jula 1944. Postojala su tri centra u kojima se planirao atentat na Hitlera: ge-neraltab kopnene vojske, tab za opte poslove armije (general From) i nemaki vojni zapovednik Pariza. Iz armije je otputen i general-major Fon Fultajn. On je oevidno bio komandant divizije Brandenburg". Poverenje Hitlera u vojsku posle 20. jula 1944. definitivno je nestalo. Zato se sada formiraju nove optenarodne peadijske divizije. Ukupno ih ima 48, a od toga su 23 ve na frontu. Njihov kadar uglavnom se sastoji od iscrpljenih armijskih divizija. No, kada je u pitanju izbor komandanta divizije, strogo se pazi da je on odan i pouzdan clan partije. Kao oficiri, oni su istovremeno i dalje aktivni lanovi nacisti-ke stranke. Pri vojnoj upravi za personalna pitanja otvoreno je posebno odeljenje koje vodi poslove novoformiranih optenarodnih pea-dijskih divizija. Ovde sejo jednom pojavljuju sve vrste referenata za vojne poslove. U torn odeljenju vodi se i evidencija za oficire novoformiranih optenarodnih peadijskih divizija. Pored njihovih imena stajae ubudue i oznaka NP (narodna peadija). U pogledu borbenih zadataka te nove divizije tretirae se kao i ostale, no one stoje direktno pod komandom SS-rajhsfirera Himlera. On je u vise sluajeva, javno, iskoristio ovo pravo. Firer se nada da e iz redova obinih armijskih divizija stii jasna inicijativa da se i one pretvore u optenarodne pea-dijske divizije. Pismeno se u torn smislu nita nee preduzimati. Optenarodne peadijske divizije ubudue treba da ine osnovu mirno-dopske nemake vojske. Re je, dakle, o potpunoj reorganizaciji ne-make vojske. Iz Hrvatske stiu novosti da se Novi Sad, Petrovaradin i Sremski Karlovci nalaze u rukama partizana. Mi smo, verovatno, prethodno na-pustili ova mesta. Koliko mi je ao zbog gubitka prekrasnog, plodnog Srema! Kada se ovek jo pre dve godine vozio drumom od Zemuna do Indije, imao je utisak da prolazi kroz deo stare Austrije. U jednom selu iveli su Nemci, u susednom Srbi, a u treem Hrvati, esi, Slova-ci, Poljaci, Vlasi, Maari. Srbi su, meutim, inili veinu stanovnitva. Za to treba da zahvale i Austriji. Posle Karlovakog mira iz 1699, peki patrijarh Carnojevi obratio se za pomo Beu, sa molbom da sa svojim ljudima pobegne na teritoriju njegove carevine. S njim je bilo dvadeset hiljada Srba, a moda i vise. Be je pozitivno odgovorio na njegovu molbu. Pri torn su se potajno nadali da e carskim trupama u sledeim decenijama poi za rukom da prodru dublje ka jugu Osman-ske imperije, te da e tada biti u mogunosti da ove pravoslavne izbeglice ponovo vrate u krajeve odakle su pobegli. Srbi su dobili znatnu crkvenopolitiku autonomiju. No, istorija je reila drugaije. Srbi su ostali u Sremu i u drugim austrijskim krajevima. I ti Srbi kasnije su bili glavni, najelitniji nosioci velikosrpskog pokreta. Srbi su bili ti koji su p fvi predlagali i na kraju zadali spoljni udarac koji je doveo do propasti stare Austrije. Strateki poloaj na Jugoistoku je takav da pravu predstavu o tome nema ni generaltab. Kod Zagreba se navodno kopaju rovovi. Kada bih ja imao mogunost da donosim odluke, onda bih nemake trupe, ukljuujui i ruske kozake (a moda i dobrovoljake divizije), povu-kao sa ranije spomenute linije odbrane. Glavni zadatak odbrane u prednjim linijama poverio bih domobranima i ustaama. Uvek se setim razgovora sa Lorkoviem. Ja sam u vezi s Hrvatskom sigurno mislio potenije od nejasnog" poglavnika. Njemu je samo stalo do line koristi. ao mi je ako dode do borbe u samom gradu Zagrebu jer bi sigurno stradao... Meni je nekoliko ljudi savetovalo da ne sedim skrtenih ruku, ve da pokuam da reim neke stvari jer sutra moe da bude kasno. Sle-deih dana planiram da odem u Salcburg. Ovde bih morao da nadem stan gde bih mogao da sklonim svoje knjige, slike i ostale vredne predmete. Neke stvari mogao bih da ostavim i kod Gustija. Dirnkrut, meutim, lei na austrijsko-slovakoj granici, pa bi lako mogao da dospe pod vlast Rusa. Sve je tako uasno. Pitam se, s obzirom na linu ugroenost, da li uopte jo ima nekog smisla nastaviti sa ovakvom egzistencijom. No, ovek ipak nekako mora da nastavi da ivi. Kad smo ve kod Slovake, dobri poznavaoci prilika u toj zemlji saoptili su mi da je nemaka politika i tamo uinila velike pogreke. Medu njih se ubraja i ova: suvie smo se naslanjali na slovaki pro-testantizam jer smo se bojali politikog katolicizma". No, slovaki Protestanti istakli su se ve u Prvom svetskom ratu kao nosioci ideje zajednike drave sa esima. Veina Slovaka su, meutim, katolici, i , na elu sa Hlinkom i njegovim pristalicama, vise podravaju auto-nornaku i separatistiku liniju. Ludin je najbolji ovek koga je tur-mabtajlung poslao na Jugoistok, ali se i on ponekad ponaa prilino nespretno. Ostali njihovi ljudi su: Kilinger, Kae, Jagov, Bekerle.16 Pot
(318)

Adolf Heinz Beckerle, roden 1902. u Frankfurtu na Majni, 14. 9. 1933. predsednik policije u Frankfurtu na Maj ni, 9. 11. 1937. SAobergrupenfirer, 23 6 1941 "ernaki poslanik u Sofiji.

je danas stigao iz Zagreba i za sada je primljen u firerovu rezervu u vojnom okrugu XVII". Sve je to uradeno zbog njegove supruge koju mnogi posmatraju kao nepoeljnu strankinju. On je prilino zabrinut, pa nije mogao da mi ispria nita novo. Dvadeset sedmi oktobar 1944. U Hrvatskoj se front ipak ne pribli-ava tako brzo kako sam ja mislio. U Sremu smo se povukli prema za-padu, pa sada drimo liniju Ilok-reka Drina. Prema nemakim poloa-jima sada marira jedan ruski motorizovani gardijski korpus, a ovo nije nimalo prijatno za Hrvatsku. Na jugu smo svoje snage povukli samo sa prostora Dubrovnik-Split. Mostar je jo uvek u naim rukama. Ler je sa svojom armadom iz Kosovske Mitrovice stigao u Viegrad. elezniki saobraaj izmeu Slavonskog Broda i Sarajeva odjednom ponovo funkcionie sasvim dobro. Feldmaral Vajks, dakle, zaista dolazi u Zagreb. Meni je ao to nee da se useli u moju vilu. Veber je skoro uspeo da tamo smesti svoj stab. Angelis se ne seli u Samobor, ve mora da ode u Novu Gradiku. U Slavoniji se nalazi deo nemakih trupa koje su stigle sa solunskog fronta. U pitanju su svi mogui rodovi vojske. Kae se mnogo mea u visoku politiku. Njegova je davna elja da Titove ljude podeli u dva protivnika tabora. Kao da su samo ekali na tog magarca! Potpuno verujem u to da se ni partizani mnogo ne raduju dolasku Rusa. Kae me je, navodno, pozdravio preko Pota. Malo u poblie da se pozabavim tim sluajem. Ne mogu tako olako da predem preko te najnovije Kaeove drskosti. Vajks e da stanuje u Lorkovievoj vili. ta radi sada lepa Nada? Pot je razgovarao sa poglavnikom. Stekao je utisak da Paveli ne veruje da e Zagreb moi da se suprotstavi neprijatelju. Padne li Zagreb u neprijateljske ruke, Paveli e otii u umu, u Austriju, pored Kicbila. Ustaka brigada iz Jasenovca zadaje velike brige Nemcima. Koliko sam samo puta zahtevao da se ta brigada rasformira! No, mene su oni gore" ostavili na cedilu, tako da ja zapravo nisam imao nikakvu stvarnu mo, pa tako nisam moga nita ni da postignem. Pre nekoliko nedelja ova ustaka banda iz Jasenovca stigla je u jedno nemako selo pored Banjaluke gde su maltretirali nemaeke seljake. Tako nam i treba! Dvadeset osmi oktobar 1944. Moj dan protie uglavnom tako to pre podne ostajem kod kue. Glavni razlog su este uzbune koje na-javljuju neprijateljsko bombardovanje. Danas pre podne nisam izaao jerje vreme veoma runo. Tako lose vreme imamo ve nekoliko dana. kakvo vreme, takvo i raspoloenje. Posle podne sam svratio do hotela Imperijal". Sedeo sam sa ad-rniralom Birknerom. On mi je pre podne telefonirao. Lepo smo razgovarali, ali od njega nisam doznao nita novo. A to mi se esto dogaa. pok smo sedeli zajedno u hotelu, stigao mi je jedan slubeni dopis koji je potpisao Kajtel. On tu govori o naim dobrim odnosima i time zapravo eli da mi pomogne. Samo se po sebi razume da gospoda iz Vrhovne komande Vermahta do dana dananjeg uopte nisu shvatila sutinu problema. Birkneru sam dao do znanja da me cela pria vise uopte ne zanima. I on ima prilino jasan oseaj daje Kae pobedio u svim okrajima. On je teio i mene i sebe daje uo kako je Ribentrop tri puta ponudio Hitleru da smeni Kaea. No, Hitler bi svaki put odba-cio taj predlog. Zatim smo govorili o mojim buduim zaduenjima". Ja bih eleo da se moje radno mesto nalazi u Salcburgu. Drugi grad ne dolazi u obzir. Firer se jo uvek nalazi u istonoj Pruskoj. Tako glase poslednje vesti. Doi e dan kada e on morati da bei sa ovog podrucja. Samo treba da se seti u kom smeru se Hitler kree, pa e mu odmah biti jasno kakva je priroda njegove strategije. Birkner je bio u Slovakoj. Pria da su slovakim partizanima odrali dobru lekciju. Vode slovakih ustanika bili su Slovaci, Rusi i esi. Posle slamanja njihovog ustanka, vode su pobegle u Lavov. to se tie opte vojne situacije, Birkner se nada da e u neprijateljskom taboru doi do ras-kola, ili da e boljevici uskoro da iscrpe sve svoje snage. Govorio sam mu o ideji da gotovo sve nae vojne snage okrenemo prema istoku. Ovim potezom dali bismo ratu jedan sasvim novi smisao. Time bismo ameriku i britansku politiku doveli u poziciju gde bismo ih Prisilili da ponovo preispitaju svoje etike stavove. I, uopte, udim se kako se Kajtelov politiki savetnik lose snalazi u prostoru i vremenu u korne ivimo. On, recimo, uopte nije znao za akciju iz poetka 1941, u Svajcarskoj, koju su preduzela dvojica Haushofera, otac i sin. 17 IstiVidi razgovor od 12. maja 1941. izmeu Haushofersa i Karla Burkharta. Burk-hart je kasnije ovaj razgovor poricao. Uporedi: Laack-Michel, Albrecht Hausho-fer, 236 ff.
18

na, on planira da se uskoro sretne sa profesorom Burkhartom. Mnogo toga se sada razume. Jutros sam primio jedno dosta podrobno pismo od simpatinog feldmarala Vajksa. Pisao ga je svojom rukom.
8
(319) O ovoj akciji izgleda da se do sada nista nije znalo. Joseph Bachmayer (Budimpeta, 11. 9. 1887 - 6. 9. 1957. Salcburg), od jeseni 1944. do 9. aprila 1945. ef taba vojnog okruga XVII. Delove iz Gebelsovog govora preko radija od 27. oktobra 1944, koji apeluju na Nemce da izdre jo samo malo, te da e onda da dode konana pobeda, dan kasnije objavio je list Felkier Beobahter", na prvoj strani.

Birkneru sam saoptio da mi Vajks pie kako su hrvatskoj dravi dani odbrojani". Uvee sam posetio svog starog drugara Bahmajera.19 On je sada ef general-taba jednog vojnog okruga i ivi u stanu koji je nekada pripadao Aufenbergu. Poseta je lepo protekla. Poto su za stolom bile prisutne Beate i gospoa Bahmajer, o naim vojnim temama mogli smo da raz-menimo svega nekoliko rei. Svi prisutni bili su roeni u Salcburgu, ukljuujui i Bahmajerovog adutanta koji je po inu stariji vodnik. Gebelsov govor20 nismo mogli dugo da podnesemo. Sledeeg jutra mogao sam na miru da proitam ceo tekst. Mnogo mi je ao to ne umem da crtam karikature inae bih napravio lepu karikaturu Gebelsa. Njega navodno u nacistikim, partij skim slubenim dokumentima iz vremena pre nego to su preuzeli vlast zovu degenerisani German". Nacrtao bih ga kako svoje srce nosi sa obe ruke" i kako tokom svog govora ak dva puta vrsto stoji na svojim nogama", od kojih je jedna, kao toje poznato, jo od roenja opava. Gebels je, nema sumnje, spretan propagandist. On ima neiscrpan rezervoar fraza, ali u koje ne samo da niko vise ne veruje nego ljude dovodi do besa. I to je karak-teristika vremena. Kada sam govorio o narodnoj peadiji, zaboravio sam da spome-nem da komandanti bataljona nisu stariji od 32 godine, komandanti pukova imaju 38, a komandanti divizije svega 42 godine. Tako su se ostvarile Hitlerove rei koje je izgovorio u aprilu 1939, u vojnoj aka-demiji Robert Laj": Bude li potrebno, imau komandante divizija koji su stari 38 godina." Ja sam to prokomentarisao ovako: Kao Na poleon!" Istina, Hitler je rekao da e kada dode do mira komandanti nositi in ili dva vise nego to ih imaju sada, dok rat traje. Verujem da je za sada suvie rano da se o tome razmilja. U pogledu naoruanja narodne peadijske divizije jedva da se razlikuju od boljih peadijskih divizija naeg Vermahta. Kada nema niega, onda ni car nema nikak-vo pravo. Narodne peadijske divizije nai e se u sastavu SSdivizija. Tako je vojska razbijena u tri dela, a od toga sa dva dela komanduje Himler, a on je firerov zastupnik. Trei deo je nekada bila naa istin-ska vojska, a danas ona samo ivotari. Nedelja, 29. oktobar 1944. Katoliki praznik, Dan mrtvih, koji inae pada 1. novembra, prebacili su na dananji dan. Prisustvovao sam liturgiji u salcburkoj glavnoj katedrali, a predvodio ju je biskup Zajdl. Pri torn sam razmiljao o tome kako ova sluba u Salcburgu uskoro vise nee postojati. Posle liturgije otiao sam u grad gde sam sreo dr Kramzala. On se sino vratio iz Hrvatske. Premda je civilno lice, njegov izvetaj je za mene bio sadrajniji i interesantniji od izve-taja majora Pota od pre nekoliko dana. On je zbog brige o Paulu gotovo potpuno poludeo. Na vojnom planu nema mnogo toga da se kae. Mi smo se povukli iz Splita, tako da su i tamo sada partizani. Nae su trupe uz jadransku obalu delom odseene od centralne Hrvatske. Pri-vatno: u mojoj zagrebakoj vili sada stanuje samo Veber. On se prema Anici ponaa veoma pristojno. Kramzal sumnja da e stvar tako jo dugo da ostane jer uskoro treba da stigne u Zagreb vrhovni zapovednik za Jugoistok sa svojom pratnjom. Tako e porasti potreba za stano-vima. Anica odlino poznaje ljude. Po Kramzalu mi je poruila da ja vise ne bi trebalo da se borim za neku visoku funkciju, to mi ambi-ciozni Mecger savetuje, kako bi on opet u mojoj senci mogao da igra veliku ulogu. I Kramzal deli Aniin stav i veruje daje Mecger, svojim nediplomatskim ponaanjem, mnogo doprineo mom padu. Moj bivi biro u Zagrebu gotovo je prestao da postoji. Neizbeno je da se te dve funkcije ujedine, a na njihovom elu sada treba da stoji Jupe. Birkner rtu je takode saoptio da Jupe za sada obavlja dunost u Zag-rebu koju sam ja donedavno imao. Kada sam stigao kui, ekao me je jedan visoki nemaki policijski funkcioner. On je roeni Belija, a blisko sarauje sa vrhovnim zapo-yednikom za Jugoistok. Imam utisak da mi je naklonjen. Od njega sam Cu jednu zanimljivu priu koja mnogo govori o mom zagrebakom drutvu. On je karakteristian za Nemce i verno odslikava trenutne dnose u armiji. Premda je re o slubenoj prirodi ovih odnosa, ja o tome nisam imao pojma. Pria tee ovako: potpukovnik Fon Hailing primio je letos informaciju o tome da moja sekretarica, gospodica Ajsvald, odrava intimne odnose sa jednim hrvatskim oficirom. Prus-kinja je i vatreni pristalica nacista. Ona prima informacije od Mecgera koji je neprijatelj ski raspoloen prema nemakom reimu. Vesti na kraju stiu do partizana. On je, inae, obavetajni oficir u generaltabu kod vrhovnog zapovednika za Jugoistok. O svemu je obaveten Zelhov, i pri torn je primio uputstvo da meni, a ja sam njegov pretpostav-ljeni, o celoj stvari ne govori. Zelhov se, naravno, strogo pridravao ovog uputstva. Cela pria se, razumljivo, pokazala kao smean tra. Kao prvo, gospodica Ajsvald mnogo i iskreno voli jednog nemakog podoficira. On se zove Klajn. Svi mi koji radimo sa njom znamo za to veoma dobro i da ona ne bi mogla da ima vremena za neku drugu vezu. itava pria je, izgleda, izmiljena kako bi nepopularni Mecger bio iskompromitovan. Ima jedna udna stvar. Policijski slubenik mi je priao daje pre svega Hading taj koji Mecgera nikako ne podnosi. Mecger, opet, ne moe da veruje da je ova informacija tana. Ovaj predivan" nemaki svet pun je intriga, traeva i podlosti. ovek vise ne moe da veruje ni svom najboljem prijatelju. Na osnovu razgovara sa policijskim funkcionerom doznao sam najnovije vojne informacije. Kao prvo, mi smo na egejskim ostrvima ostavili deset do petnaest hiljada svojih vojnika. Nismo uspeli da ih evakuiemo. Time smo ih, razume se, prepustili na milost i nemilost neprijatelju. Na prostoru Beograd-Skoplje Rusi su, navodno, koncen-trisali
(320)

dve armije prema naim poloajima. Policijski slubenik veruje da na prostoru juno od reke Drave na jednog nemakog vojnika dolazi deset neprijatelj ski h. Sada moramo najzad da priznamo kako to za nas ne predstavlja naroito povoljan odnos vojnih snaga. I pored ove injenice Kae se u Zagrebu ponaa kao pobednik. Pa ipak, ja mu nimalo ne zavidim na sadanjem uspehu i poloaju. Kako mi je saoptio moj sagovornik, policijski slubenik, ve sada dolazi do velikih razmi-moilaenja izmeu vrhovnog zapovednika za Jugoistok i Kaea. Ova neslaganja odnose se na hrvatski suverenitet koji je za Kaea nepriko-snoven, a za koji nae vojne vlasti, prirodno, vise ne pokazuju nikakvo razumevanje. Istina, naa armija hrvatski suverenitet ni ranije nije uzi-mala previse ozbiljno. U ranijim prilikama ja bih se o torn pitanju, verovatno, naao na Kaeovoj strani. Ovo nimalo ne bi povoljno utica-lo na moj poloaj prema pretpostavljenim vojnim vlastima. Sada je Zelhov potpuno na Kaeovoj strani. On je, dakle, izabrao liniju ma-njeg otpora. Nojbaher principijelno podrava Vajksov stav. Moj posetilac mi je rekao da su izabrali ba Nojbahera da brine o buduoj hrvatskoj emi-grantskoj vladi koja e iveti u Nemakoj. O tome se ve mnogo govori u Zagrebu. Nasuprot ovim informacijama, kapetan dr Daneberg jzvetava me iz Sarajeva kako posle poglavnikove posete firerovom glavnom tabu svi predstavnici hrvatske vlade otvoreno govore o tome da je Hitler obeao Paveliu da e braniti hrvatsku zemlju kao i ne-maku. Dr Daneberg izgleda kao Jevrejin, no on je pouzdan clan na-cistike stranke. ta Paveli sada, kada nade nekoliko trenutaka mira, misli o pismu koje je protiv mene napisao Kae? I danas mislim da moramo da budemo iskreni i prema naim saveznicima. Sve drugo predstavlja izdaju, gde jedna velika sila izdaje jednu malu dravu. Po meni, ja sam dobro postupio, a i politiki je to ispravno da sam zapo-eo razgovor sa Lorkoviem, ali i sa Paveliem, u vezi sa mogunou nemakog povlaenja iz Hrvatske. Pri torn sam podstakao razmiljanja o tome da se pronalaze najbolja reenja za dati trenutak. Dugorono gledajui, moj stav odgovarao bi kako hrvatskim, tako i nemakim interesima. Jedan diktator, naravno, ne bi trebalo da gleda samo sebe i svoju vlast. Veoma je interesantno kada se poblie razmisli o temi izdaje". Uvek ista pria kod naih prijatelja. im im poloaj postaje nesiguran, poinju obavezno se svaaju i meusobno optuuju za izdaju zem-lje. Upao mi je u oi jedan opti fenomen koji mogu da pratim kod bivih austrijskih oficira kao to su Kisling, Dragojlov ili Bahmajer. Njihova razmiljanja o pojavi izdaje medu naim saveznicima nikada ne poga-aju sr problema. Ugovor se uvek odnosi na obe strane i obavezuje obe strane koje su dogovor potpisale. No, posle Bizmarka i pruskog kralja Fridriha Velikog, vanost ugovora ima granice. Kada jedna mala drava potpisuje ugovor sa jednom velikom, tada ona oekuje da e da bude tretirana skoro kao ravnopravan partner. Horti je paljivo Pnitio nae teke poraze na ruskom frontu. Krivicu za to najvie snosi nas glavni tab sa Hitlerom na elu. Za Madarsku je, medutim, ovim nastala jedna nova situacija, pa je Horti optuio Nemce da nameravaju n.jegovu zemlju da pretvore u bojno polje na kome e se voditi odlune borbe sa Rusima kako bi se odbranila Nemaka. U ovako komplikovanoj situaciji onaj vei morao bi da bude daleko obazriviji kada su u pitanju teke optube kao to je izdaja i kuka-viluk. Nastavi li sa takvim ponaanjem, tada ne treba da se udi ako uje neke veoma neprijatne stvari. Jedna od njih bila je i gorespome-nuta Hortijeva poruka koju je on kasnije povukao... Posle podne sam posetio Srbika. On izgleda tako lose kao da e ve sutra da umre. Nadam se da e se ipak oporaviti. Srbik je osetljiv ovek i bez mnogo smisla za humor. Prema meni osea veliku prija-teljsku naklonost. Razgovarali smo dva i po sata, iskreno i zanimljivo. No, dotakli smo i mnoge nimalo vesele stvari. Sasvim su smene op-tube na njegov raun jer je on, kao predsednik Akademije, poslao nadvojvodi Eugenu roendansku estitku povodom njegovog osamde-setog roendana. Srbiku su to uzeli za zlo, te su ga pijani Kurt Knol i ministar obrazovanja Rust prijavili vlastima. estitka je protumaena kao znak da Srbik nema nemako oseanje". U optubi ima jo nekoliko jaih izraza. Ceo sluaj jo nije reen. Srbik namerava uskoro da podnese ostavku. On se s pravom ali: 13. marta 1938. vlast me je slavila kao priznatog istoriara. Posle tog datuma ja sam samo obi-can senilni starac." 1 Mnogo smo govorili o nemakoj filozofiji istori-je. Neverovatno je to u koliko se samo stvari slaemo. Kada bi jedan zapoeo misao, drugi bi je zavrio. Tokom poslednjih dana novembra 1944. nastojao sam da razjas-nim situaciju u pogledu svog adutanta. Zato sam kontaktirao sa cen-tralnom kancelarijom Vermahta. Burgdorf mi je pisao da ja mogu da zadrim Mecgera. ta e jo da ispadne sa mojim novim radnim me-stom, to samo dragi bog zna. U Hrvatskoj se stvari nisu popravile. Nedavno je jedan voza proao putem Zagreb-Ran. Priao je da su sva stabla uz put naikana telima obeenih talaca. Nekima su ak u ruke gurnuli kiobrane. Teror, dakie, cveta. Novine Bazler nahrihten" od 7/8. oktobra 1944. na prvoj strani donele su sledecu vest: Iz pouzda-nih izvora doznali smo da u Hrvatskoj vlada haos. Zbog jednog poku-aja pobune u hrvatskoj armiji, SS je streljao 22 hrvatska generala. Posle ovih dogadaja smenjen je vrhovni zapovednik Vermahta u Hrvatskoj, austrijski general Glez Horstenau, a celokupnu vlast preuzeli su SS i Gestapo."
(321) Uporedi: G. Hamann, Kriegs- und Nachkriegserinnerungen eines Studenten an Heinrich Ritter von Srbik.

Moje raspoloenje savreno odgovara kalendaru. Vreme je depri-niirajuce. Ovome valja dodati I potekoe u vezi sa vazdunim napadi-tna. Tako sam proveo oktobar 1944. u svom stanu u Beu. Poetkom septembra 1944. napustio sam Zagreb. Nadao sam se da e rat, ako se neto nepredvideno ne dogodi, uskoro da se okona. Mnogi, mnogi ljudi mislili su kao i ja. Svi smo se prevarili. eril je u britanskom parlamentu bio prilino zbunjen i izjavio je da e rat da potraje jo duboko u 1945.22 eril e biti u pravu. On se upravo vratio iz Moskve. Prema vajcarskim vestima, u Moskvi se, izmeu ostalog, ras-pravljalo o buduim okupacionim zonama u Nemakoj. Rusija treba da dobije severozapadnu Nemaku, i to na liniji Libek-istoni deo grada Hamburga-Getingen-Egerland. Predvideno je da Berlin bude okupiran od sve tri svetske sile. Austrija ce da bude okupirana samo od Rusa i Britanaca. Da nam bog bude na pomoi u buducnosti!

Uporedi jedan erilov govor u britanskom Donjem domu i ta o tome pie ne-maki list Felkier Beobahter" od 2. novembra 1944: Ne mogu da predvidim, a jo manje mogu da garantujem, da e rat protiv Nemake da se okonca pre pro-lea 1945, ili ak pre poetka leta 1945."

XXVII U BEU, DECEMBAR 1944.

Danas je 10. decembar 1944. Dugo nisam nita upisao u dnevnik. Poslednje nedelje sam iskoristio kako bih nastavio sa pisanjem svojih seanja kada sam bio ministar, dakle, pre nego to sam stigao u Zagreb. To me je nekako optereivalo. S druge strane, moja depresija do-stigla je takve razmere da preostalo vreme ne koristim za vodenje dnevnika. Nemam volje da bilo ta radim. A nekada sam toliko voleo da vodim dnevnik! Uzeo sam u ruke stari kalendar i listao stranu po stranu kako bih osveio seanja. Ili, s istim ciljem listam drugi deo knjige Istorija vojne akademije u Bekom Novom Mestu i njeni pi-tomci" autora Svobode.1 Naroito su mi zanimljivi podaci koji se odnose na period od 1838. do 1860. Ovde mogu da se nadu neke intere-santne sudbine. Kako je bio miran i dobro ureden svet iz tog doba kada se uporedi sa naim vremenom! Svaka generacija pitomaca vojne akademije daje nam sliku prelepe drave kakva je bila stara Austrija. U vojnoj akademiji bile su zastupljene sve nacije iz Monarhije. Svi su oni iveli mirno, a samo u retkim sluajevima dolazilo bi do nacio-nalnih borbi i etnikih sukoba. U svakoj generaciji vojnih pitomaca bilo je zastupljeno svih deset naroda Austrougarske i iz krila svakog naroda uvek je najmanje jedan toliko napredovao da je zauzimao najvie inove i poasti u armiji. Medu nama je vladalo fantastino, jedinstveno drugarstvo. Ova tradicija nastavljena je i posle 1918. u maloj Austriji. Toj lepoj tradiciji doao je kraj tek sa netolerantnim reimom Dolfus-Sunig. Ratni poloaj u poslednjih est nedelja, koliko nisam vodio dnevnik, veoma se pogorao. To se naroito odnosi na Istoni front. Na Za-padnom frontu uspeli smo, zahvaljujui Arnhajmu, da zaustavimo anJohann Svoboda, Die Tehresianische Militaer-Akademie zu Wiener Neustadt und ihre Zoeglinge von der Grschndung der Anstalt bis auf unsere Tage, u tri knjige, Wien, 1894. i 1897.

gloameriko napredovanje prema Rurskoj oblasti.2 Razume se da smo ovde morali da upotrebimo znatne snage, a cena je bila visoka jer je neprijateljsko vazduhoplovstvo potpuno unitilo sva naselja oko Arn-hajma. Izgubili smo samo Strazbur koji je neprijatelj zauzeo na prepad. 3 Na Istocnom frontu Rusi su glavninu svojih snaga usmerili prema Madarskoj. Na krajnjem severu, na finskom ratitu, Renduli je uspeo da nemake trupe izvue iz ruskog obrua. On je nedavno par-tijski odlikovan zlatnom medaljom koju je zaista zasluio. Sada je imenovan za vrhovnog zapovednika cele Norveke. Kako je Renduli veoma ambiciozan, to onda za njega i nije tako visoka funkcija! Rusi-ma za sada nije polo za rukom da na podruju Kurlanda ugroze od-brambene pozicije nae armije kojom komanduje Serner. To vai i za istonu Prusku gde smo koncentrisali neverovatno veliki broj vojnika. Rusi su veoma blizu june Poljske i srednje Galicije. Ugroenaje naa industrijska oblast oko Slezije. Ruske snage nalaze se i juno od Kar-pata. Mi verovatno jo drimo poloaje kod prevoja Dukla. Vodimo borbe sa Rusima kod Miskolca. Pre nekoliko dana Rusi su osvojili mesto Vac (nem. Waitzen), severno od Budimpete.4 Ruske snage sada se nalaze sasvim blizu Budimpete. A moda su ve
(322)

ule u pred-grade. Sa juga Rusi se pribliavaju Budimpeti preko epela i zapadne obale Dunava. Odbrambena linija od Pete nizvodno od Dunava nije se dobro branila. Rusi su poetkom novembra 1944. kod Apatina bez veih tekoa preli na zapadnu obalu Dunava. Rusi se sada nalaze na Mohakom polju gde se u prolosti odi-grala znaajna bitka izmeu naih i turskih trupa. Rusi i nisu daleko od brda Harsanji gde se spremaju da napadnu nemaki korpus kojim
Prva britanska vazduhoplovna divizija 17. septembra 1944. izvrila je invaziju kod Arnhajma (Arnheim). Protiv njih je krenuo II SS tenkovski korpus kome je polo za rukom da uniti britansku diviziju. Strazbur 23. novembra 1944. osvojila 7. amerika armija koja je tako stigla do Rajne. Sovjetske snage su 9. decembra 1944. zauzele poloaje severno od Budimpete, nedaleko od Vaca: 6. gardijska tenkovska armija i 7. gardijska peadijska armija. Crvena armija je 8. novembra 1944. prela Dunav kod Apatina i nala se istono od Peuja (nem. Fuenfkirchen) i tu su utvrdili svoje poloaje. Rusi su 27. novembra 1944. zapoeli ofanzivu i zauzeli Peuj. Napredovali su sve do naih od-brambenih poloaja Margareta", koji se proteu izmeu Drave i june obale Blatnog jezera.

komanduje Felmi. Tu se nalazi jo nekoliko drugih nemakih jedinica koje smo uspeli da sakupimo. Krajem novembra i poetkom decembra 1944. Rusi su preko Peuja prodrli do Blatnog jezera. Trenutno se vode borbe na putu izmeu Sekefehervara (nem. Stuhlweissenburg) i Budimpete i istono od Velike Kanjie. Juni deo naeg fronta ve je pod Vajksovom komandom. I Angelis je svoj tab smestio na podruje severno od Drave. Rusi do sada nisu ulazili na hrvatsku teritoriju. Sada su, medutim, sakupili svoje snage kod Iloka i Vukovara, nedaleko od Dunava. Rusi se navodno spremaju da krenu na Zagreb. Ler se jo uvek nalazi negde u bosanskim planinama. Da bi se njegove trupe lak-e povlaile, naredio je da ponesu samo lako naoruanje. Linija fronta sada se nalazi na potezu Knin-Mostar. Na ovom prostoru, a i u Crnoj Gori, padobranom su se spustili britanski komandosi. Prilino su sma-njili svoje aktivnosti. Tito, navodno, ne eli da ima posla sa britan-skom vojnom misijom. Najvie me, kao i do sada, zanima situacija u Hrvatskoj. Nekako mi je sudbina te zemlje prirasla srcu i ona je postala moja druga otad-bina. Svoja oseanja s tim u vezi napisao sam u pismu koje sam poet-kom decembra 1944. poslao Jodlu.6 Poglavnik je, kako pie hrvatska tampa, lino preuzeo vrhovnu komandu nad celokupnom hrvatskom oruanom silom.7 ta to praktino znai, nije lako odgovoriti. On je po slovu zakona to i ranije imao, ali u praksi, stvarnu komandu imali su Nemci. No, Paveli je dobar glumac koji dobro poznaje psihologiju diktatora. A ko je dobro poznaje ako ne on! Jednostavno, Paveli veoma dobro zna kako moe da se dopadne Hitleru. Razume se da je firer jedini ovek na koga poglavnik jo moe da se osloni. U celoj Evropi ne postoji pas koji bi hteo da jede hleb iz Pavelieve ruke. Naj-odgovorniji ljudi u Nemakoj uopte ne razumeju ta se danas dogaa na Balkanu. Zato Kaeu i polazi za rukom da celu situaciju predstavi kao svoj sopstveni uspeh. Ako i postoje neki nasi diplomatski uspesi, onda bi se do njih dolo i bez Kaea i njegovog teatra. Sve u svemu stvari se razvijaju upravo tako kako sam ih ja pre etiri ili pet meseci predvideo u svojim izvetajima. Potoje sada jasno da Englezi i Amerikanci nece sa svojim trupama da dou u Hrvatsku, onda simpatini Hrvati jo uvek vise vole da su u njihovoj zemlji nemaki vojnici nego Rusi. Jednom reju, sva moja predvianja iz tih dana ostvaruju se. Ni ustaki teror nije nita bitno promenio tu injenicu. Nemci su u dananjoj politikoj situaciji opet kod Hrvata dobrodoli! Jedno pitanje ovek mora da obavezno postavi: kako e da se dre hrvatske trupe u borbi sa Rusima? Prilikom mog nedavnog boravka u Salcburgu sreo sam peadijskog generala Auleba. On je komandant LXIX rezervnog korpusa u Zagrebu. Protiv njega se trenutno pred voj-nim sudom vodi jedna neprijatna istraga. Optuuje se daje davao defetistike" i sline izjave, i to u prisustvu jednog nacistikog oficira koga je Vrhovna komanda poslala u Zagreb. Auleb mi je kazao da e ruski kozaci jedva biti od neke koristi u borbama sa Rusima. On pred-vida da e ustae biti korisnije u predstojeim okrajima sa Crvenom armijom. Ja delim njegovo misljenje. Mi se potpuno isto ponaamo na ruskom frontu kada zarobimo politike komesare i lanove komuni-stike partije kao to se nasi neprijatelji odnose prema zarobljenim SS vojnicima. Ljudi su izgubili svaku meru. Ovde mislim i na psiholoku. U mojoj vili u Zagrebu, posle mog odlaska, stanuje general Veber. ujem da je on iznenada nestao. Za sada ne znam nita o njegovoj sudbini. Umesto Vebera sada na prvom spratu moje zagrebake vile ivi pukovnik frajher Fon Kapher. U prizemlju stanuje neki potpukovnik. Anica mora da deli sobu sa Marom. U vili je koji put veoma ivo i buno. Naroito je to sluaj kada stignu nemaki vojnici. Oni tada toliko luduju da unitavaju mnoge stvari u vili. Anica je jednom prilikom izjavila: Hofbauer je pravi gospodin!" U sledeoj prilici ka-zala je: Volela bih da sam Nemce upoznala samo iz knjiga." Od mene je, razume se, nauila da razlikuje Nemce od Austrijanaca. To to se sada dogada sa mojom vilom u Zagrebu u meni izaziva oseaj kao da mi neko unitava moj izgubljeni raj na zemlji.

(323)

Iz Glezove zaostavtine, odnosno arhive, ovo pismo nije sauvano. Prema dokumentima KTB/OKW, IV/1, 755, Paveli je 4. decembra 1944. preuzeo vrhovnu komandu nad hrvatskom vojskom.

Porodica Kae je sav svoj nametaj iz Zagreba prebacila u Nema-KU. A svoje petoro dece su poslali u Austriju. To govori koliko je Kae licemeran. Ne voli Austrijance, a svoju decu je ipak sklonio u Austri-JU- Kaeova supruga nedavno je prenoila u Austriji, u Sankt Gilgenu, 1 to u vili. Vlasnik je Koak, sadanji hrvatski poslanik u Berlinu. Vila
Iz Glezove zaostavtine, odnosno arhive, ovo pismo nije sauvano. Prema dokumentima KTB/OKW, IV/1, 755, Paveli je 4. decembra 1944. preuzeo vrhovnu komandu nad hrvatskom vojskom.

Wolfgang Ludwig Freiherr von Kapherr (roen u Minhenu 2. 1 1. 1898 - umro u . salcburgu, 12. 5. 1966), pukovnik, doktor pravnih nauka.

ima dvanaest soba. Koaku je izjavila kako ona i njen mu nameravaju da jo dugo vremena provedu u Zagrebu. Auleb mi je ispriao da je Pavelic izjavio da e Hrvatsku da napusti sa poslednjim bataljonom hrvatskih vojnika". ivi bili pa videli! U Beu vlada velika zabrinutost jer se Rusi sve vise pribliavaju austrijskom glavnom gradu. Dou li Rusi, svi bi hteli da pobegnu iz Bea. Raspoloenje je lose, oajno. Sveano polaganje zakletve branilaca Bea odralo se jedne nedelje u novembru 1944. Cela sveanost bila je dirljiva, velianstvena. Najnovije glasine koje se sire govore o tome da postoje veliki problemi sa naoruanjem teritorijalne odbrane". Da li je to sluajno ili namerno? Svaki dan primam posete. Svi bi hteli da od mene uju kako bi mogli da pobegnu iz Bea. Na sreu, po ovom pitanju ja sam bespomoan jer o torn problemu odluuje iskljucivo nacistika stranka. Kada ve govorim o intervencijama, spomenuu jedan sluaj, no, on se odnosi na sasvim drugu problematiku. Iznenada me je posetila gospoda Fon Binder-Degenild sa svojim sinom. Ona je udovica mog starog prijatelja Bindera. Njen mu i ja smo zajedno radili u Ratnom arhivu. Njen sin je doktor pravnih nauka. Gospoa Binder-Degenild je dola zbog svoje sestre koja je takoe udovica. To je baronica Mar-guti. Njen mu je bio poznati general. Obe udovice su Jevrejke. Baronica Marguti u prvom braku bila je udata za jednog austrij-skog oficira koje je poginuo 1915. Sluio je u 7. konjikom puku. Ona se 1917. udala se za general-majora frajhera Fon Margutija. On se nalazio pod komandom konjikog generala Para koji je sluio na dvoru. General-major Marguti napustio je armiju i bio je postavljen za zamenika direktora Ratnog arhiva u Beu. To je predstavljalo gubitak za beki dvor jer je on bio jedini stvarni poznavalac dvorskog ceremo-nijala i najvie odlikovani austrougarski general. Primio je najmanje sedamdeset vrsta odlikovanja. Roden je u Trstu. Posle Prvog svetskog rata, kako je Trst pripao Italiji, postao je italijanski dravljanin. Obja-vio je knjigu o caru Francu Jozefu, koja je privukla veliku panju jav-nosti. Ja sam bio direktor Ratnog arhiva u Beu, a moj zamenik pukovnik Velce. Kada je on umro, pukovnik Vekijareli (a on je kasnije postao general armije) zamolio me je da na Velceovo mesto primim u slubu generala Margutija. Ja sam se rado sloio sa Vekijarelijevim predlogom iako je Marguti sada bio italijanski dravljanin. Znao sam da Marguti o Ratnom arhivu nema pojma i daje skroman ovek. I nisam pogreio. Oko 1935. umro je od raka. Dugo se mucio. Na nesreu, njegova ena je sve vreme ivela u Beu, veoma povueno. Danas gospoa Marguti ima 67 godina. Nekoliko dana pre nego to me je posetila njena sestra, gospoa Binder, sa svojim sinom, gospodu Marguti je iznenada uhapsio Gestapo. Smestili su je u jednu prostoriju gde je spavala zajedno sa jo trideset drugih Jevrejki, na slami. Ona boluje od angine pektoris. im ju je policija sprovela, dobila je straan srani napad koji je trajao nekoliko sati. No, uvari se nisu zbog toga mnogo uzbudili. Intervenisao sam preko general-majora Hornunga. On je ef generaltaba bekog SS-a. No, uskoro sam doznao da se u ovom slu-aju ne moe nita uraditi jer je re o linoj odluci samog efa SS-a Himlera. Sve to se dogaa u estoj ratnoj godini: Rusi su ve kod Blat-nog jezera, a Amerikanci i Englezi u Strazburu! Svaki komentar je, dakle, nepotreban. U Beu sam ponovo doiveo nekoliko snanih vazdunih napada. Tokom jednog bombardovanja uniteno je jedno krilo poznatog zdanja Belvedere".9 Tu je bila smetena policija premda je sam predsednik beke policije bio protiv toga, a i dr Grimic je upozoravao na to da policiju treba udaljiti iz Belvederea". U parku, pored Belvederea", nalazio se bunker koji je takoe uniten. Moda su u bunkeri bile sme-tene jo neke stvari. U torn smislu vlast nije tako bezlicna i nemato-vita. U blizini Belvederea" nalazio se i Konradov stan. U njemu je jo uvek ivela njegova ena. Sada je i ta zgrada stradala, tako da je jadna udovica postala beskucnik. Na svu sreu, dr Jedlika je spasao njegovu biblioteku. Ona ima istorijsku vrednost jer je feldmaral, prilikom itanja knjiga, pravio beleke. Prilikom dosadanjih bombardovanja moja kuca nije stradala. Tokom vazdunih napada ne odlazim u sklonite. Ostajem u svom stanu, a zatim odlazim u stan Jirkovskog, koji se nalazi u prizemlju moje kue. Sve, razume se, zavisi od sudbi-ne. Kada se daje znak za vazdunu uzbunu, mene hvata neizrecivi bes Protiv besmisla i ludosti rata. Ubeden sam da mi nastavljamo rat

(324)

samo zbog ugleda i inata, jer na neki stvarni preokret u ratu i u nau korist niko vise i ne misli. Posle prvih sirena ja se saberem i smirim. Istina,
Spomenuti napad odigrao se 18. oktobra 1944. Tom prilikom teko je oteena sala Makart" koja se nalazi u gornjem delu zgrade Belvedere". Prilikom bombardovanja od 22. februara 1945. oteen je krov, a u donjem delu zdanja belvedere" unitena je sala Groteski".

ivot mi je dosadio, pa ipak, iznenaen sam kada primetim da se ipak na neki nain bojim smrti. Ova podvojenost mojih oseaja glupa je i alosna. Tokom poslednjih est nedelja dva puta sam boravio u svom rodnom gradu Salcburgu. Nastojim da u Salcburgu nadem rezervni biro. Tokom moje poslednje posete ovaj grad je doiveo teak vaz-duni napad.10 Izgleda uasno. Oko ponoi stigao sam u Salcburg. Potpuno su unitene cele ulice: Finfhaus, Auerperg i Franc-Jozef. Stradala je i zgrada odmaralita, sigurno i svi spomenici. Sva mesta mojih seanja iz mladosti pretvorena su u prah i pepeo. Pogoen je severozapadni ugao dvorca Mirabel". U ulici Rafael-Doner nekoliko spomenika ostalo je bez glave. Stradala je prilino i crkva Svetog An-drije (oltar), kao i pijaca. Crkva sada slui kao skladite gde su beskunici sklonili svoj nametaj, maine, aparate i slino. Potoje stradala ulica Auerperg, to znai da su moji prijatelji Zigmund i Svarbah postali beskunici. Brani par Svarbah sada ivi kod svoje kerke u Ridenburgu. Oajni su. Alete Zigmind sa svojom mamom sada ivi u hotelu Esterajhier hof'. Sa Aletom Zigmund proveo sam nekoliko veeri i jeli smo u odlinom restoranu Est-Est-Est'\ Ona je vesela i dobro raspoloena. Gubitak kue je prebolela neverovatno lako. Ulicu Lincer nisam video. uo sam daje i ona strano stradala. Na trgu tajn uniteno je nekoliko kua, no, hvala bogu, nisu stradale one najlepe. Pola kafane Korzo" pretvoreno je u prah i pepeo. Naroito je stradalo mnogo ulica uz reku. Ovo se odnosi i na ulicu Pfajfer kao i na oblinje ulice. Pogoena je, navodno, i vojna bolnica. U ulici Geeten takoe ima mnogo unitenih kua. Ona je do sada bila ugroena samo od strane gde se nalazi Menhsberg. Stranji deo muzeja je takoe stradao. Mecger je bio u katedrali. Kupola katedrale pala je tano na mesto gde sam ja uvek sedeo i molio se. Oltar nije oteen. Prekrasna crkva stradae mnogo od hladnoe jer krov zgrade niko nije pokuao ni da privremeno pokrije daskama. Za to ne postoje mogucnosti, a nema ni elje. Sve je tako grozno. Prostorije za svoj biro naao sam u Rajte-rovoj vili. Herman Gering Silni okupio je oko sebe, u svojoj reziden-ciji Karinhal, svoje najodanije saradnike i prijatelje. Zato je svoju kuu pored jezera Mat morao da napusti Pauli Hiber sa svojom devojkom. Sada u toj kuici stanuje Hilde Rajter. Time e Rajterova vila u Ridenburgu uglavnom biti siobodna. Meni bi ipak na neki nain bilo milije, a tako mi je bilo prvo i obeano, da sam dobio stan Rajterovog oca koji je nedavno umro. On se nalazi iznad Ricerbogena. Mogao bih da zamislim da u ovom stanu, sedei u fotelji, proivim poslednje asove svoga ivota. Odavde se prua pogled na Kolegien crkvu, kao i na ivopisnu pijacu. U mislima bih sigurno bio sa svojim ocem koji me je kao dete, pre mnogo decenija, ovde vodio za ruku. Tu sam napravio prvi korak u javnom ivotu, dakle, kada me je upisao u austrougarsku vojnu kolu. U toj zgradi nekada je bio smeten univerzitet koji su vodili monasi iz benediktinskog reda. Naalost, taj stan nisam dobio jer su se u njega uselile izbeglice. Po nekoliko puta na dan u Salcburgu ujemo sirene koje najav-ljuju vazdunu opasnost. Tada ceo grad, a najvie majke sa decom, od-lazi u dugim kolonama prema sklonitima koja se nalaze na oblinjim gradskim breuljcima, Menhs i Kapucinerberg. U njima moe da se smesti, navodno, 30.000 do 4O.O0O ljudi. Straan je to oseaj kada si prisiljen da mnogo asova provede u tim sklonitima. Tokom mog boravka u Salcburgu jednog jutra u pet sati dat je znak za uzbunu prvog stepena. U prvom trenutku ostao sam i dalje da leim u postelji na treem spratu hotela Esterajhier hof'. Posle nekog vremena pojavio se Mecger koji me je nagovorio da odem u sklonite. Sem toga, zujanje neprijatelj ski h aviona govorilo mi je da su sasvim blizu. Oti-ao sam u prizemlje hotela. To je samo obina iluzija da odlazak u
Tokom 1944/1945. Salcburg je bio bombardovan esnaest puta. Najtei vazduni napad odigrao se, kako se i spominje, 16. oktobra 1944.

sklonite prua neku zatitu. Hotel, kao i svaka zgrada, za bombe ne predstavlja nita drugo nego obinu maketu kue iji su zidovi naprav-Ijeni od prostog kartona, a krov od stakla. Buka i huka aviona iznad naih glava trajala je jedan sat. U malom gradu kao to je Salcburg bombardovanje sam doiveo mnogo neprijatnije nego u Beu. Moj hotel bio je gotovo bez gostiju. Neprijateljske bombe sruile su se na most Ludvig-Viktor kao i nedaleko od Aigena gde je neprijatelj po-kuao da uniti Himlerovu kuu. Jednog dana, u podne, Emil Guseti me je pozvao u goste. Za ruakje spremio gula. Skoro smo zavrili sa Jelom kada je dat znak za uzbunu. Celo drutvo se odmah razbealo. fcuzetak je bila Paula Musoni. Unuku su spremili u jednu korpu. Emil, koji je bio star i teak srani bolesnik, obukao je pulover i kaput. Njegovo telo bilo je nekada tako dobro uhranjeno, a sada je toliko mrav da mu svaki komad odee visi kao da ga je pozajmio od starijeg brata. Svi su se uputili prema sklonitu. Kada se drutvo nalo na Karolin-skom mostu, Emil
(325)

je odjednom poeo tako silno da place da su ga spopali grevi. Bilo je veoma teko da s njim produimo do bunkera. Kada je dat znak za prestanak vazdune opasnosti, upitao me je gla-som uplaene, plahe ili, bolje reeno, smrtno ranjene ivotinje: Kada e da se okona ovaj rat? Hoemo li mi da pobedimo?" Kako je on stari pristalica enererovog uenja, naroito teko podnosi razoaranja koja je ovaj rat i njemu priredio. Gotovo da bi ovek svakom ueniku Georga Ritera fon enerera11 morao otvoreno da kae neprijatnu istinu: Vi ste dobili ta ste i traili. Vi snosite veliki deo krivice za strahote koje mi Austrijanci sada mora da proivljavamo..." Glavna vojna komanda Salcburga skoro je sasvim unitena. General Ringel je premestio svoj biro u kasarnu u Ridenburgu. Kada sam kolima uao u dvorite kasarne, navrla su mi secanja na davne dane kada sam tim stazama mnogo puta jahao na konju, i to izmeu 1926. i 1937. Gde su danas ta vremena? Kako su ona bila bezbrina i srena! Pa, ipak, tada smo stalno bili neim nezadovoljni. Ja sam imao samo jedan jedini razlog da budem nesrean: tiranija moje majke bila je nepodnoljiva. Inae sam sve vreme bio bezbrian. No, nijedan ovek ne sme da hvali dan pre nego to dode vee. I Ringel mi je neto pri-ao o defetizmu". Ja sam ostao neverovatno sabran i samouveren... Od drugih dogadaja poslednjih nedelja mogu da spomenem dode-lu odlikovanja vitekog krsta sa maevima. Primio sam ga zbog ratnih zasluga.12 Jednog dana neko mi se javio iz Bea. Govorio je u ime Vrhovne komande Vermahta, odeljenja glavne kancelarije Vermahta. Reeeno mi je da moram u roku od 48 sati da se javim Kajtelu. Ve pu-nih deset godina imam neku griu savesti. Tako sam reagovao i ovoga puta. im sam uo s kim razgovaram, malo sam se onespokojio. Uskoro me je umirio i uteio August Vinter: U pitanju je dodela odlikovanja." Mecger i ja smo krenuli na put avionom u utorak, novembra 1944, u devet izjutra. Leteli smo mainom lufthansa". U podne sam ve bio u Berlinu i sedeo u sobi sa Kajteiom. Mnogo sam se iznenadio kada sam primetio da se Vrhovna komanda Vermahta, sa svojim naj-vanijim slubama, preselila u Berlin, i to u trenutku kada su bili zavr-eni radovi za smetaj Vrhovne komande u istonoj Pruskoj. Firer stanuje u svojoj kancelariji u Berlinu. Svi iz Vrhovne komande se nadaju da e uskoro da napuste Berlin i da se presele u bavarsko mesto Berhtesgaden. Za sada su ovi izgledi malo verovatni. Kajtel mi je predao odlikovanje u Hitlerovo ime i to uz sveani govor. Rekao je da se nada da sam ja najzad preboleo gorak ukus koji sam verovatno imao kada sam napustio slubu u Zagrebu. Odgovorio sam: Da!" Ovo, medutim, nije bila istina jer ja nikako ne mogu da se pomirim sa injenicom daje Kaejo uvek u Zagrebu gde ak izigrava velikog diplomatu i pobednika. On se poneo podlo ne samo prema meni nego i prema nemakoj vojsci.
11

12

Schoenerer (1842-1921), austrijski political-, od ara koji su se borili za ujedinjenje Austrije katolikih klerikalnih krugova i liberala Njegove ideje uticale su na Hitlera, prim. prev. Glez je primio odlikovanje 8. novembra 1944.

1879. jedan sa Nemakom; i zastupao

od austrijskih politiborio se protiv rimoradikalni antisemitizam-

Posle toga Kajtel je preao na drugu temu i govorio o optoj voj-noj situaciji. Nijednom reju nije spomenuo moj specijalni zadatak" koji sam tako dugo obavljao u Hrvatskoj. On je prilino zadovoljan kako se stvar odvija na Zapadnom frontu. Naroito je istakao nau us-penu odbranu Rurske oblasti. U torn trenutku smo jo drali Strazbur. Prilino veliku zabrinutost pokazao je, medutim, zbog stanja na Isto-nom frontu. Rusi napreduju u duini fronta od Blatnog jezera do gor-nje Slezije, gde se nalaze nasi rudnici uglja. Rusko napredovanje ka gornjoj Sleziji zabrinjavajuce je. Do danas, 14. decembra 1944, ta zabrinutost se pokazala bez osnova. Nije mi bilo toliko stalo do toga da Kajtel kae neto dobro", ve sam nastojao da iz njega izvuem in-formacije koje se odnose na Hitlera. Skrenuo sam mu panju na glasine koje sire neprijateljske radio-stanice koje govore o tome daje firer ozbiljno bolestan, daje oduzet, pa ak tvrde i daje ve mrtav. Pri torn sam, kao usput, rekao Kajtelu da svako" slua neprijatelj ski radio. Predloio sam da se firer obrati naciji preko radija, ili, da barem do-zvoli da ga fotografiu. Dve nedelje kasnije Hitler je zaista tako i po-stupio. Objavljena je, naime, fotografija firera kako marira zajedno sa Salaijem.1' Sve to deluje nekako alosno, da, naime, Hitlerovu novu
O Salaijevom razgovoru sa Hitlerom od 4. decembra 1944. uporedi: Hillgruber, Staatsmaenner und Diplomaten beo Hitler, knjiga 2, 519-536. Prilikom tog susreta nemaka strana dala je uverenje Salaiju da e se Budimpeta braniti svim

(326)

Evropu" predstavljaju tako sumnjivi tipovi kao to su Salai i Pavelic, ili Musolini koji je postao tragikomina figura! Sada se upravo sprema da se oformi i nova rumunska" vlada koju treba da predvodi dripac Horija Sima. Do pre nekoliko dana njega smo drali zatvorenog u jednom koncentracionom logoru.14 Vee sam proveo kod generala Vintera koji stanuje u berlinskom delu grada zvanom Grunevald. Vinter je novi zamenik efa komand-nog taba Vermahta. Na veeru je stiglo svega pet osoba. Bilo je veoma prijatno. No, do jednog iskrenijeg, ozbiljnijeg razgovora nije do-lo. U tim krugovima to jednostavno nije mogue. Da neko uputi rei kritike, ili da samo postavi pitanje koje bi izraavalo sumnju u slu-beni stav nae vlade, to nikome i ne pada na pamet. Ljudi se boje. Zato je prirodno da u takvoj atmosferi uopte nije mogue voditi otvorene razgovore i diskusije. Kada se ovek kree i u tim najviim vojnim krugovima, stie utisak da se ljudi bave samo svakodnevnim poslovi-ma. Oni to odrade poteno, zanatski, ali niko ne govori o sutranjici". Ljudi se ponaaju kao da ive u miru i rade u nekom birou. Da li je to ispravan nain, to samo dragi bog zna. Ja, medutim, ne verujem daje to u redu. Jedno poslepodne proveli smo kod hrvatskog poslanika Koaka. Vaan deo razgovora, koji je bio prilino zanimljiv, napisao sam u jednom pismu i poslao Jodlu. Ono to ne stoji u torn pismu, mogao bih sada da dodam: Koak je neto doznao od Kaea i pre mene je znao za optubu koja se sprema protiv mene. Ovo je jo jedan novi dokaz o podlosti SA-obergrupenfirera Kaea. Ili to govori o njegovoj gluposti i podlosti! Kao drugo, Koak mi je priao o poglavnikovom putovanju u firerov glavni tab. Koak je tada otvoreno rekao Kaeu daje on kriv za hrvatsku nesrecu. Sumnjam da je Koak tako jasno i otro kriti-kovao Kaea. Koakov sud o Paveli nije se promenio. Koaku sam spomenuo slucaj hrvatskog vajara Augustinia.15 On je sada partizanski ministar. Kadaje Augustini izradio Pavelievu bistu, jednom prijatelju je izjavio: Jo nikada nisam imao kao model takvog coveka. Glava ovog efa drave predstavlja tipian lik ubice." Koak mi rece da mu je to sigurno ispriao Vranei.16 Pogodio je. Veerao sam kod generala Ganeva, u Dalemu, delu Berlina koji nije daleko od Grunevalda. Jelo je bilo veoma ukusno i dobro. Prisutni gosti: baron i baronica Masenbah, Mecger i ja. Ganeva kua kod Ha-lenzea, na Kudamu, tokom bombardovanja je potpuno unitena. Gan-ev, na domain, bio je ljubazan, ali zatvoren i bezlian. Ganev je ponosan to je bio na elu akcije kada je uspeo da oslobodi svog sta-rog, bugarskog kralja. Kralj je tokom partizanskog ustanka u Slova-koj bio zarobljen. A voa slovakih partizana bio je upravnik njegovog imanja. Kralj je tokom tog ustanka izgubio samo etiri lepa auto-mobila. Kralj sada ivi u Ebentalu. Nadam se da u uskoro da ga posetim. Masenbah slui u Haseovom tabu. Upravo je bio podvrgnut peto-nedeljnoj istrazi koju je protiv njega vodio Gestapo. To, razume se, nije bilo nimalo prijatno. On je zbog ratnih zasluga odlikovan krstom prvog stepena". I pored Gestapove istrage, on mi deluje mirniji nego pre. Trenutno slui kod komandanta Vermahta u Cepelinu, a mesto gde ivi nalazi se kod Cosena, gde je smeten tab Vrhovne komande vojske. On vozi lep diplomatski automobil koji je pripadao njegovom prethodniku Ganevu. Dobio ga je zahvaljujui vezama njegove ene Aneliz.
raspoloivim sredstvima. Fotografija sa tog susreta objavljena je u listu Felkier Beobahter". Rumunska vlada koju je predvodio Horija Sima formirana je 28. novembra 1944. kao nacionalna vlada", a kasnije je svoje sedite imala u Beu. Horija Sima i njegove pristalice pokuale su 23. januara 1941. da izvre dravni udar. Pu nije uspeo, pa je on pobegao u Nemaku. Antun Augustini, roden 4. maja 1900. u Kljanecu, nedaleko od Zagreba. Njegova vajarska dela izloena su u Jugoslaviji, enevi, Njujorku, Moskvi.

14

15

Ruao sam sa gospodicom Katner, Rajnekeovom sekretaricom. Od nje nisam mnogo doznao. Rajneke je ef nacistikog taba pri Vrhovnoj komandi Vermahta. Kao i svaki ovek iz Vrhovne komande Vermahta i on sedi na dve stolice: jedna je partijska, a druga vojna. General Fon HengI17 je ef nacistikog taba pri Vrhovnoj komandi vojske. Za razliku od Hengla koji ima stalni pristup Hitleru, Rajneke se veoma retko vida sa Hitlerom. Nacistiki oficiri postaju neka vrsta politikih komesara. A to je i Prirodno. Njihova ovlaenja su veoma iroka. To sam doznao tokom
Dr uro Vranei, lekar, psihijatar, vlasnik sanatorijuma gde su se pre 1941. sklanjale ustae. Georg R. von Hengl, roden 1897, od 1. 12. 1940. pukovnik, 1. 4. 1942. general-major, 1. 6. 1944. ef nacistike stranke u Vrhovnoj komandi vojske.

slubovanja u Zagrebu. Oficiri Vermahta duni su da ih informiu i 0 operativmm dogaajima. U Zagrebu sam poznavao jednog divnog momka koji je ranije bio uitelj u Halajnu. Sigurno da tako nije svuda. No, injenica je da sistem cinkarenja i mrea dounika potpuno spre-avaju stvaranje drugarske atmosfere u armiji. Ovo, medutim, vise i nije cilj reima. ak se vlast, posle dogaaja od 20. jula 1944, toga boji i smatra daje prijateljstvo medu oficirima
(327)

opasno po reim. Sada je dozvoljena samo jedna vrsta drugarstva: medu nacistima. To prijateljstvo je zaista vrsto i pouzdano jer nacisti veoma dobro znaju da su svi ugroeni dode li do propasti njegove moi. Kada je ovek star kao ja, dolazi esto u iskuenje da uporedi da-nanje doba sa vremenom svoje mladosti. Drugarstvo u austrougarskoj vojsci zaista je bilo predivno. Da zbog politike jedan oficir denuncira svog kolegu, toga u austrijskoj vojsci nije bilo. Postojala je prijava samo kada neko prekri opta pravila slube, ili povredi oficirsku cast. No, ova pojava nikako nije kodila drugarstvu u armiji. Naprotiv, to je ak jaalo te veze! Tek posle Prvog svetskog rata, kada su na vlast u Austriji doli Dolfus i unig, nemako-austrijski oficiri sa svojim oseajem za drugarstvo bili su proganjani od spomenutog totalitarnog reima. Onda je dolo do anlusa", do prikljuenja Austrije nacisti-koj Nemakoj. Slika slavnog drugarstva iz doba stare Austrije vise nije bila nimalo lepa. Sada je dolo vreme osvete. Bili smo svedoci od-vratnih cinkarenja protiv austrijskih patriota" koji su se protivili pri-kljuenju", a koji su prethodno denuncirali pristalice anlusa". Danas u torn pogledu imamo ovakvu sliku: svaki podredeni oficir ima mo-gunost da uz malo sree ubije svog nadredenog oficira, i to time sto nekanjeno moe da ga ocinkari. Ovo se izgleda, naalost, dogodilo i mom starom prijatelju Veberu. Posle Prvog svetskog rata on je u Austriji bio izbaen iz vojske jer je simpatisao naciste, a pre nekoliko dana nacisti su ga osudili na smrt jer je davao defetistike izjave". Protekle godine ee sam se vidao sa Veberom u Beogradu. Ja ne verujem da je on irio defetizam. Pre bih poverovao da je bilo ko drugi to govorio nego Veber. Ja za sada ne znam nita poblie o torn sluaju. Utehu mi donekle prua injenica da se upravo Veber posle mene use-lio u moju zagrebaku vilu, u moj izgubljeni raj". Odjednom sam uo kako je Veber nestao, a sada u .njoj stanuju divlji momci iz severne Nemake. Danas je 14. decembar 1944. Pre nekoliko dana primio sam slu-beni dopis. Mecger je, kao i uvek, veoma ambiciozan. Pre naeg odlas-ka u Berlin napravio je nacrt predloga gde bih ja posle Zagreba hteo da radim. Ja sam taj nacrt pregledao i precrtao njegove najlude ideje. posle toga nacrt je pregledao Vinter i uglavnom se sloio s mojim predlogom. Bio sam ubeen, kada moja molba stigne do Jodla, da e ostati veoma malo od mojih predloga. I imao sam pravo. Ispunio sam Aniinu elju da ne prihvatim nove obaveze i odgovornosti, kako je Mecger eleo da me ubedi. Moje novo radno mesto je otium cum dignitate", dakle, nisam dobio novo zaduenje, pa sam tako besposlen, ali imam generalski in, pa, dakle, i dostojanstvo. Nadam se da u jo dugo da uivam u ovom poloaju dokonog oveka. Izvetaj bekog lista o mom odlikovanju sa vitekim krstom" sastavio sam lino: Firer je dodelio Glezu fon Horstenauu, dosada-njem nemakom opunomoenom generalu u Hrvatskoj, odlikovanje... zbog njegovih zasluga kao predstavnika nemakog Vermahta u Hrvatskoj. Glez fon Horstenau proveo je tri i po godine na slubi u Hrvatskoj. Sada je imenovan na novu dunost." Meni je bila vana re predstavnik", kako bih pred svetskom jav-nou mogao da odbacim sopstvenu odgovornost za odredene glupe poteze nemakih komandanata. Pre kratkog vremena posetio me je Jedlika i torn prilikom podsetio na govor koji sam, na njegov poziv, odrao etrnaest dana pre po-etka Drugog svetskog rata. Mesto odravanja: Aterze, a moja publika bili su Hitlerovi omiadinci. Vec je bilo jasno da e naa armija da napadne Poljsku. Moje mlade sluaoce prilino sam rastuio kada sam 'zjavio: ,,Dode li do rata izmeu Nemake i Poljske, on se nee ogra-niiti samo na sukob izmeu te dve drave. I svetske sile bie uvuene u taj rat. Na kraju, nemako-poljski rat zapalie celu kuglu zemalj-sku." Jedlika se veoma dobro sea tih mojih rei i neprestano ih citi-ra- Kada smo saznali za nau objavu rata Poljskoj, Hofbaueru sam na aLl toputu, nedaleko od Bajrojta, rekao: Sada poinje sedmogodinji rat!"... Petnaesti decembar 1944. Danas sam bio sa dr Hetlom. U Hrvat-skoJ se dogadaju interesantne stvari. Srpski dobrovoljaki korpus us-Po je da prode kroz Hrvatsku. Na elu se nalazi Ljoti.18 Jedan tranDimitrije Ljoti, voda pokreta Zbor".

sport od 72 zboraa" pao je u ruke mog prijatelja" Lubuna. Iza-brao je polovinu i ubio ih. O torn dogadaju vlada velika nejasnoa. Zbunjeni su i Paveli i Kae. Hetl sigurno koji put preteruje, verovatno nenamerno, ve prosto jer je mlad. No, ova injenica je sigurno tana. Ona samo potvrduje da je moja politika bila ispravna. Ideja nove Evrope" ne moe da se ostvari uz pomo dripaca i ubica. Neobinu ulogu u Zagrebu igra ef bezbednosne slube Herman. On je bio moj adutant od marta 1938. esto smo razgovarali o tome kako bismo mogli da uklonimo ljude Luburievog kalibra. Sada je on upao u takvu igru da su mu ti tipovi postali saradnici i braa. Radoznao sam da vidim kako e cela stvar da se okona. Do sada nasi gore" apsolutno nita ne razumeju u emu je problem. Nojbaher je u Beogradu u neka-danjoj francuskoj ambasadi otvorio Balkanski biro". Ovih dana raz-govarau s njim. Nae vodstvo je veoma nezadovoljno razvojem situacije u Madarskoj. Madarske trupe apsolutno odbijaju da se bore za Salaija i njegove drugove. Madarske jedinice koje se sa nama bore na ruskom frontu uskoro moemo da
(328)

izbrojimo na prste jedne ruke. Za ovaj negativan razvoj Hetl okrivljuje Fezenmajera. Hetl se zalagao da novi predsednik madarski vlade bude Rukaj. On je roden kao Rucinger. A ako ne Rukaj, onda je Hetl bio za bilo kog starog madarskog generala jer bi taj ipak imao nekog uticaja na madarske trupe. Iz poverljivih izvora doznao sam da na Zapadnom frontu spre-mamo, i to pre Nove godine, veliku tenkovsku ofanzivu koja treba da bude potpomognuta novim raketama. Videemo! Mnogo se govori o Ribentropovom padu. Predvideno je da ga za-meni Zajs-Inkvart koji je najomiljeniji Himlerov kandidat. Dravni se-kretar u ministarstvu spoljnih poslova treba da postane Ran. Zajs ima mnogo pristalica. Hteli bi da izaberu oveka koji bi predstavljao kom-promisno reenje. Zajs nije povoljna linost jer je on, navodno, naj-odgovorniji za prikljuenje Austrije Nemakoj. Pored toga, Zajs ne govori nijedan strani jezik, osim dijalekta svog rodnog mesta Iglaua, kako je Milman duhovito primetio. Ukratko: Hitler je nedavno razgovarao sa Kaltenbrunerom. U novom evropskom poretku Madarska vise nece postojati kao samostalna drava. Planira se da se sve drave koje su nekada pripadale staroj Austriji pripoje Nemakoj, ukljuujui Hrvatsku 1 Erdelj. Rumuniji se oduzima Erdelj (rumun., Transilvanija, prim, prev.) i time se kanjava jer je izdala Nemaku. Nije receno da li smo kaznili Bukuret i zbog poraza koje je nama nanela Rusija. Jo od vremena princa Eugena naj-bolji umovi bave se problemom dunavskog prostora i nisu uspeli da pronadu najbolji odgovor. Sada je celo pitanje pojednostavljeno. Ono je predstavljeno kao policijski zadatak: kako da se nepokorni narodi ukrote. I na ovom primeru se vidi da Hitler nita ne zna o staroj Austriji, i o njenim centripetalnim i centrifugalnim silama. Ovo se odnosi, na primer, i na Hermana Nojbahera jer se on inae ne bi zalagao za ponovo stvaranje Vojne krajine u Hrvatskoj. Ona bi, po njemu, trebalo da predstavlja jedno od sredstava za reenje jugoslovenskog pitanja. Ja se, naalost, bojim da mi, odnosno naa generacija nee imati vise priliku da se bavi tim stvarima. Pa, ipak, jedno je sigurno. Nekako u firerovoj podsvesti ipak tinja saznanje o tome kakvu je veliku vred-nost imala stara Austrija za ouvanje nemakog jezika i duha u Evro-pi! Ja nisam propustio da u svom spomenutom izlaganju mladim pri-padnicima SS-a saoptim vanost stare Austrije. Dvesta pedeset godina, odnosno od osnivanja austnjskog Velikog carstva na Blatnom je-zeru nije nam se suprotstavio spoljni neprijatelj. To je naa zasluga... Da usput primetim. Neposredno posle 20. jula 1944. na Istonom frontu, tako je javljeno, poginula su u borbama sa neprijateljem tri od-lina i sposobna generala. Medu njima se nalazi i austrijski artiljerac Martinek, heroj iz bitke za Sevastopolj. Na osnovu informacije jednog mog prijatelja iz redova SS-a, izgleda da je njihova tragina pogibija povezana sa neuspelim atentatom na Hitlera. Iznenada je naredeno po-vlaenje sa prostora gde su ova trojica generala poginula. Ovo je u vezi sa nji'hovom, navodnom, izdajom firera... i tako dalje. Nijedan pre-anji rat nije naneo toliko pojedinanih tragedija kao ovaj. Iz prilino pouzdanih izvora zna se, recimo, da se feldmaral Fon Kluge u spa-vaim kolima otrovao, vozei se vozom iz Pariza ka Nemakoj. Ne zna se da li je izvrio samoubistvo iz oajanja jer nije moga da pod-nese vojni poraz Nemake, ili zbog nekih drugih razloga. Sesnaesti decembar 1944. Juce je Laupert u lepoj podrumskoj sali Ratnog arhiva u Beu odrao odlino predavanje o Napoleonu i njego-Vom usponu. Re je o izlaganju koje potresno deluje jer se nameu po-reenja sa naim dananjim poloajem. Naroito je bilo karakteris-hno to toje predava nekoliko puta ponovio tezu o tome daje Korzikancu nedostajao smisao za pravu meru. Za razliku od Napoleona, prema Srbiku, Marija Terezija je imala tu sposobnost. Potresno je delo vala i tvrdnja o tome da je Napoleon bio na neki nain ovek bez korena, otadbine i nacije. On se sasvim sluajno posluio francuskom nacijom kako bi mogao da zadovolji svoju beskrajnu ambiciju. On je isto tako mogao da se poslui i bilo kojim drugim narodom, da je kojim sluajem nad njim vladao. Predavanju je prisustvovalo dvadeset ili trideset ljudi. Sve su to bila starija, zasluna gospoda i ja ih sve poznajem. Neke od njih jedva sam prepoznao. Samo mali broj njih dublje razmiljaju o naim pro-blemima... Osamnaesti decembar 1944. Naa ofanziva na Zapadnom frontu zapoela je prekjue, i to odmah posle ponoi.2 Za sada se jo ne zna nita podrobnije o rezultatima ofanzive. Teim se da kada bih sada boravio u Zagrebu ne bih nita bolje bio informisan nego to sam, evo, ovde, u mom bekom egzilu. Sve u svemu, jo uvek patim od teke depresije i sete za Zagrebom i svojim izgubljenim rajem. U samom le-pom gradu moe da se oseti divan seoski nain ivota. Uzaludno govorim sam sebi da bi sada, kada se u Zagrebu nalazi komanda nae armije za Jugoistok, moj slubeni poloaj bio gotovo nepodnoljiv. Jedino to bi mi preostalo da radim bilo bi pisanje, a to bih isto tako mogao u Zagrebu kao sada u Beu. Gotovo svake noi sanjam lepi grad na Savi i Pavelieve podlosti. Eto, koliko razmiljam o Zagrebu, odnosno o poslednjoj razoaravajuoj epizodi svoga ivota.

Nemaka armija je 16. decembra 1944. preduzela Ardensku ofanzivu na liniji Hohen Fena i severnog dela Luksemburga. (329)

Nedavno sam primio novo slubeno obavetenje, o emu sam ve pisao. Ono sadri pre svega zadatak da ja kao nemaki opunomoeni general u Zagrebu, napiem svoja seanja i iskustva". Sada se, na sre-u, odustalo od prvobitnog plana da napiem jednu istoriju. Nije nima-lo nezanimljivo da napiem svoje utiske iz Zagreba. Mislim savreno ozbiljno da se bacim na taj posao. To je prilika da progovorim kritiki o nekim dogaajima. U nekim drugim okolnostima bilo bi nezamisli-vo da govorim tako otvoreno. U tu svrhi Mecger e morati nekoliko puta da kree na put. To njemu nimalo ne teti. On voli da putuje i naj-radije bi iveo kao neki veliki gospodm... Boravei u jednom krugu poverljivih ljudi, doznao sam i pojedi-nosti u vezi sa ulogom gospode Fon Ribentrop i dr Stengrahta koji je politiki dravni sekretar u naem ministarstvu spoljnih poslova. Dr tengraht svoj glavni zadatak vidi u tome da neutralise jak uticaj koji na Ribentropa ima njegova neverovatno runa ena. Ona esto telefo-nira svom muu ve u sedam ujutro kako bi dala uputstva i kritike. tengraht pokuava sada da presee njen uticaj. Sve je to strano. Jue sam bio sa Guidom midom. On je ponovo uspeo da zauzme visok poloaj. Dils, ef renog brodarstva u kompaniji Herman Gering", uhapen je. Dils je bio jedan od organizatora SS-a. Bio je i predsednik vlade Donje Saksonije u Hanoveru. Tu je radio zajedno sa Mufom. Muf mi je esto priao o Dilsovoj neuveno hrabroj kritici, da su ak poeli da sumnjaju da imaju posla sa nekim agent provocateur", odnosno sa policijskim dounikom. Posle se Dils oenio Ilzom Gering koja je bila udata za Geringovog mladeg brata. Ilza nije mnogo dobila ovim brakom, ali je zato Dils napredovao. On je imenovan za jednog od vodeih ljudi u firmi Herman Gering". Sada ga je stigla zla sudbina. Optuen je za defetizam. Verovatno ce Ilza da se razvede od njega. Gvido Smid sada rukovodi ne samo renim brodarstvom lezije, Ceke i Moravske, nego e da preuzme i poloaj uhapenog Dilsa. On se sada nalazi na samom vrhu karijere i svi ga podravaju i hvale. Smid kae da njegov glavni zatitnik nije toliko Herman Gering, ve daleko vise Plajger.2' Plajger je stvarni ef firme Herman Gering". Plajger prosuduje nau privrednu situaciju prilino pesimistiki. Naro-cito je teko sa ugljem, a to je u tesnoj vezi sa krizom u transportu. Ve sada nae lokomotive upotrebljavaju sve vrste loijeg, mrkog ug-Ija. Kada izgubimo rudnike uglja u gornjoj leziji, onda smo izgubili i rat. Pa, ipak, Smid veruje da je jo mogue pronai neko reenje koje
Rudolf Diels (16. 12. 1900 - 18. 11. 1957), imenovan 1933. za efa Gestapoa u politikom odeljenju u Berlinu, 1. aprila 1934. smenjen sa poloaja, 1940. oenio se u Hanoveru udovicom Geringovog mladeg brata, na kratko vreme uhapen od strane Gestapoa. Napisao .JLucifer ante portas" 1950. i Der Fall Otto John", 1954. Paul Pleiger, roden 1899, nemaki industrijalac, rano postao lan nacistike stranke, bio je predsednik Drutva austrijskih elezara Herman Gering" sa se-distem u Lincu. Vojni sud ga je 11, aprila 1949. osudio na 15 godina zatvora.

bi i nama donekle odgovaralo. Ovaj stav odgovara njegovom ugledu i poloaju. On naroito mnogo dri do Papena sa kojim je dva meseca radio u Ankari. Papen je tada zastupao miljenje da bismo mogli po-stii i za nas prihvatljive uslove mira, pod uslovom da Hitler da ostavku, i da se ukine totalitarni reim nacista. Kazao je da e to lino Hitleru da saopti. Siguran sam da on to nije uradio jer inae vise ne bi bio iv. Ja ne delim midovo oduevljenje Francom Papenom. On je u drutvu sigurno simpatian momak, ali postojee probleme on ne uzi-ma previse ozbiljno. Prui li mu se pnlika da ivi udobno, politika mu postaje nevana stvar. U pitanju anlusa" Austrije on je imao jedan sasvim nejasan stav i program. Zanosio se idejom o tome da e sa pri-kljuenjem Austrije Hitlerovoj Nemakoj biti u stanju da promovie stvar rimokatolike crkve. Ova predstava bila je sasvim nerealna. Isto tako me je Papen duboko razoarao kada sam ga poslednji put video. Bilo je to u oktobru 1940, u drutvu Union". Po svim takama on je dao pogrenu ocenu. Njegov poloaj u Turskoj bio je, kako me Smid uverava, izvanredan. Medu svim stranim diplomatima on je zauzimao prvo mesto. Pa, ipak, verujem da su u Ankari precenili njegov diplo-matski rad i rezultate. Turci ni po koju cenu ne ele da udu u rat. Sigurno da jednooki medu slepcima postaje kralj. Kada se Papen uporedi sa Kaeom i slinim tipovima, onda je on sasvim veliki diplomata. Ovakva mu poreenja nimalo ne tete. Posle ove teme Smid i ja smo nastavili da razgovaramo o prolo-sti. Ja sam dao glavni ton naoj diskusiji. Prvo sam ga pitao o susretu Musolinija i uniga u Veneciji. Bilo je to u aprilu 1937. Smid mi je priznao da je prilikom tog susreta predstavnika Italije i Austrije prvi put jasno osetio ta to znai kada ovek zastupa malu dravu. Austrij-ska delegacija bila je pozvana na sveani prijem prilikom kojeg su jeli sa Musolinijem u San Danijelu ili na nekom takvom mestu. Za vreme ruka Musolini jedva da je progovorio ijednu re. im je obed bio zavren, Musolini je napustio nau delegaciju i pourio da poseti ne-maki ratni brod koji je bio okien nacistikim kukastim krstovima. Prilikom povratka iz Italije unig je bio ljut. Kada se vratio u Be, nameravao je da demantuje lanak, koji je napisao Gajde. No, na kraju je ipak odustao od te namere. Sunig je mesecima iveo pod utiskom da je Zapad otpisao Austriju. Ispravnost ove tvrdnje potvrdio mi je i mid. Oevidno daje ernato uspeo da ubedi uniga u to da Austriji ne preti nikakva opasnost
(330)

od Italije. Ovo je, prirodno, imalo za posle-dicu to daje sve vise dolazilo do zahlaenja odnosa izmeu austrijske vlade, na ijem je elu stajao unig, i Nemake. Svojim ministrima unig nije predoio u kakvom se poloaju nalazi Austrija. Smidu sam rekao daje ovo bila unigova neoprostiva greka. Sada, kada piem ova seanja, postaje mi jasno koliko sam i ja bio prisiljen da igram bednu ulogu. mid je moju tvrdnju prokomentarisao ovim reima: U svojim komentarima opisae i moju ulogu, a ona nee, izgleda, da ispadne mnogo laskava." Izbegao sam da mu direktno odgovorim. Uostalom, i on sada pie memoare o vremenu kada je bio ministar. unig se neprestano nadao da e, zarati li Nemaka, Austrija moi da ostane neutralna. Ovo je mid spomenuo daje uo od Siniga, kako je izrazio istu nadu i to prilikom poslednjeg razgovora sa madarskim ko-legom Kanjom. Kanja mu je odgovorio da e Maarska pokuati da ostane neutralna, ali istovremeno je dodao kako sumnja da e to biti mogue. Kanja je takoe izjavio da Austrija nema nikakve izgleda da ostane neutralna. Smid je ispravnb primetio da kada se zna kakvo je dranje Nemaca iz Austrije, onda oni, im bi stigle prve vesti o voj-nikim pobedama Nemake, ne bi mogli da budu po strani. On je u pravu. Sada je, naravno, situacija sasvim drugaija. Celokupna slika koju mi je Smid dao o stanju na ratitima uliva malo nade. Ona postaje iz dana u dan sve nepovoljnija za nas... Devetnaesti decembar 1944. Danas je bio zanimljiv dan. Pre podne nije bilo lepo jer je bio dat znak za vazdunu opasnost. Za razliku od jueranjeg dana, danas nas u Beu nisu posetili neprijatelj ski avio-ni, ve su se zadovoljili, sem nekoliko izviakih maina, da skrenu ka istoku. Ove skoro svakodnevne posete krajnje se neprijatne. Posle podne prvo me je posetio Mecger. Doao je u drutvu rani-jeg hrvatskog dravnog sekretara za rad Bulia. Njegova je namera da organizuje nacionalne, hrvatske partizane. U Slovakoj boravi hrvatski general Prpic. On nas je zamolio da mu pomognemo da upravo s njim stupi u kontakt. No, pitanje je da li je to ostvarljivo jer Prpi je spre-man da ide bilo kuda samo da ne mora da ide u umu. Buli je priao da se 27. novembra 1944. Paveli susreo sa biskupom Markoneom i zamolio ga da se Vatikan zauzme za to da anglosaksonske zemlje pri-hvate Hrvatsku i da je proglase svojim interesnim podrujem. Ovo, verovatno, moe da bude istina. injenica je da je Svajcarska tampa vest o tome kako je Engleska izjavila da upravo tei ka tak-vom reenju. Prozapadni ljudi se, prirodno, raduju zbog Cilija i Aslinga... Buli je napustio Zagreb jer se nije oseao bezbedno. On je pri-sustvovao sahrani etvorice ljudi koje je Kirin ubio u Sestinama. Posle sam posetio Beatu. Sa mnom je bio feldmaral Kranc-Hele-pront, kraljevski, maarski, ratni, privredni ministar. On je fanatian pristalica maarskog krstakog drutva pfajlkrojclera" i priznaje im pravo da ive u Madarskoj. Ovo je razlog to moj prijatelj Gusti kod Helepronta uiva veoma lo ugled. Kranc-Helepront je ubeen u to da e Salaijeva vlada ve u januaru 1945. da pree u Budimpetu. Sam Salai takoe je zavrio vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu i on pripada generaciji pitomaca iz 1915, a sluio je u carskom lova-kom puku. Na napad na anglosaksonske snage na Zapadnom frontu imao je uspeha. Uli smo 60 kilometara duboko na neprijateljsku teri-toriju. U januaru se oekuje da dode do velikog uda i preokreta u ratu. Tada cemo ponovo da zadobijemo premo u vazduhu. Do tada treba da se strpimo. Madarska, kojom vladaju pfajlkrojcleri", mora da podnese velike vojne napore. Radna obaveza sada je proirena i uklju-uje starosnu dob do sedamdeset godina. Heleprontu sam postavio pitanje: zato ne biste mogli da uvedete radnu obavezu i za ljude do devedeset godina starosti?" On psuje na sve predstavnike starog, senilnog" maarskog reima, a pri torn misli na Hortija. On veruje u to da je glavni krivac Zara. To je nadimak Hortijeve supruge. Hele-pront smatra da smo mi, Nemci, poinili veliku greku jer je trebalo da sa naim trupama umariramo u Maarsku ve u martu 1944. On tvrdi da su neki najblii Hortijevi saradnici ve primali novae od Rusa. Horti je spremio odbranu kraljevske tvrdave. Verovao je da ce tako biti u stanju da se odbrani od Nemaca i da doeka Ruse. Nemaeke jedinice pregazile su madarsku odbranu za svega dvadeset minuta. Posle toga Horti je zamolio zatitu SS jedinica! Sada se Horti nalazi, zajedno sa enom i sinom, u egzilu. Navodno su ga nasi uhapsili kada je pregova-rao sa komunistima. Iz emigracije se javio Hitleru pismom. Zali se da mu je u egzilu ogranieno kretanje. Istovremeno, Horti u pismo fireru izjavljuje da on slobodno moe da dode u njegovu zemlju i da e mu pruiti azil kada Englezi okupiraju Madarsku. Ako je ovo istina, onda je Horti potpuno omatorio i posenilio. Celokupna madarska industrija, zajedno sa direktorima fabrika i radnicima, bie transportovana u Nemaku. A i inae imaemo mnogo madarskih gostiju. Dolazi nam, na primer, celokupni maarski parla-ment koji se trenutno nalazi u jednom malom maarskom gradu tokom bombardovanja potpuno unitenom. To pitanje nas mnogo ne mui. Unitenih gradova imamo i mi sasvim dovoljno. Helepront putuje u Berlin. Tamo nece imati susrete sa ljudima iz Vermahta. Videe se sa Gotlobom Bergerom i Jitnerom. I ovo nam govori mnogo o naem vremenu...

(331)

Posle ovog susreta otiao sam zajedno sa Kronholcom u hotel Grand" gde se smestio Mecger. Kronholc je sa Nediem stigao iz Kicbiela u Be. Nasi vre pritisak na Nedia da sazove svoje pristalice i da ih pozove na vernost Nemakoj. Od njega se takoe trai da po-ziva u borbu protiv komunista i da osnuje novu vladu. Nedi odbija da to uradi. Nojbaher se zato ljuti. Ljudi jednostavno vise ne ele da se kompromituju. Nain na koji smo mi napustili Beograd nije bio nima-lo veseo. Naa sluba bezbednosti, zajedno sa efom srpske policije koji je istovremeno bio i gradonaelnik Beograda, bili su medu prvima koji su napustili Beograd. Prilikom povlaenja minirali smo mnoge bunkere i druge objekte, a tokom borbi mnoge zgrade su stradale. Rusi divljaju po Beogradu. Ubijeni su svi srpski intelektualci u Beogradu, a pre svega bivi oficiri Jugoslovenske kraljevske vojske. Pre povlae-nja iz Beograda feldmaral frajher Fon Vajks je izjavio da e nemaeke trupe jo pre Boia ponovo da se vrate u grad. Ja u tu pricu ne mogu da verujem. U srpskim krugovima veliko uzbuenje prouzrokovalo je ubistvo Srba na zagrebakoj eleznikoj stanici. Luburi je, kako sam malopre spomenuo, ubio 36 srpskih dobrovoljaca, zboraa". Medu njima se nalazi i jedan veoma poznati pukovnik. Ljoti je bio dovoljno mudar i skroman pa je zahtevao da mu se samo izrue tela njegovih ljudi. Hrvati cak nisu hteli da mu ispune ni tu elju. Mi smo odgovorni, jer smo uvek u takvim prilikama poputali Hrvatima. Zaista bedno od nas. Kronholc je nedavno u zagrebakom hotelu Esplanade" sreo
Max Juettner, roden 1888, od 9. 11. 1937. SA-obergrupenfirer, 1. 5. 1943. ef taba SA, od 20. 7. 1944. stalni Himlerov predstavnik pri Vermahtu i zapovednik rezervne armije.

uasno glupog savetnika u naoj ambasadi, Kina (Kuehn). Kin mu je trijumfalno izjavio kako se pokazalo da je politika naeg poslanstva u Zagrebu bila ispravna. Kronholc se, naravno, nije sloio sa torn tvrd-njom. Ja sam, medutim, ubeden da i nasi gore" veruju da je Kin u pravu. Ljudi se prosto dre za slamku i ne ele da misle svojom gla-vom. Poglavnik je i u oima Kina na najdivniji saveznik, ist kao suza. Zato nismo ni reagovali kada je Luburi pobio Srbe. I kod Koprivnice je dolo do napada na srpske dobrovoljce zborae" koji su pu-tovali iz Srbije u Sloveniju! Nedi prima etiri hiljade nemakih maraka, a drugi srpski ministri dve hiljade. Sve nas to mnogo kota. No, kada se uporedi sa novcem koji je ovaj rat progutao, onda su nasi trokovi za Nedia umereni. Dobro je da zapiem jo neke stvari koje sam uo razgovarajui sa Heleprontom. On mi je priao o pobuni na Zapadnom frontu, i to medu kanadskim vojnicima. Izgleda da nae snage dobro napreduju na Zapadnom frontu, u kontranapadu kod Ardena. Jue sam sa Fricom Vestenom posetio ihta. On ima mnogo infor-macija. iht se upravo vratio iz vajcarske. Isporuio mi je pozdrave od mojih prijatelja: Augusta Vestena, Hermana Ulmana, Metrovia i Alojza Auerperga. Bilo bi zanimljivo da sa njima jednom sednem i popriam. ivot u vajcarskoj tee uobiajeno. Oni uopte ne oseaju rat. U vajcarskoj nema ni poskupljenja. Poloaj u svetu procenjuje se kao lo, a 99,9 odsto vajcaraca veruje u to da nemaka nee izai kao pobednik u ovom ratu. Kod nemakih neprijatelja takode stvari nisu nimalo prijatne. Na vojni poloaj u Italiji, Francuskoj i Belgiji, gde smo u protiv-napadu uspeli da povratimo neke teritorije, nije nimalo povoljan. Svu-da vlada boljevizam, krvna osveta, bezvlae, pljaka. Amerikanac, Rus i Englez slau se kao to se vole pas i maka. Ovo se veoma dobro vidi na vajcarskoj teritoriji. Profesor Burkhart veruje da kada bi rat prestao u ovom trenutku, niko ne bi znao ko treba da dri visak, a ko da malterie. Ne postoji opteprihvaeni politiki koncept. Amerika je savreno ravnoduna prema sudbini Evrope. Jedino to Ameriku inte-resuje jeste predstojeci rat protiv Japana, na Pacifiku, i kako da ispuni elje Rusije kako bi i Moskvu motivisala da uestvuje u napadu na Tokio. eril, s vremena na vreme, hrabro pokuava da vodi evropsku politiku, a posle uvek od Vaingtona dobije packu. vajcarska strahuje da bi pred kraj rata mogla da bude uvuena u evropski haos. Jo e da ispadne kako je Himler bio u pravu kada je izjavio da ce jedina zemlja u Evropi u kojoj e da vlada red i pravni poredak biti Nemaka. Desie se da druge drave pozovu nas u pomo da ih spasavamo od haosa i anarhije. Predvida se da Austrija ponovo postane nezavisna zemlja i ona, naravno, treba da postane jo manja nego to je bila posle 1918, jer se planira da joj se oduzme Klagenfurt, a moda i Grac. Oto je dva puta posetio papu u Rimu, a sada je opet u Londonu. Veruje se da e on postati Ruzveltov ljubimac. Stiu vesti sa Zapada daje London izjavio kako Slovenija i Hrvatska treba da se nadu u britanskoj zoni uticaja. Vest me raduje zbog Cilija i Aslinga. Dvadeseti decembar 1944. Danas sam Jodlu napisao pismo u vezi s aferom Luburi. Doznao sam da Ervin Konrad, sin feldmarala, pukovnik u generaltabu, ne moe da postane general, ve mora da ode u penziju. Razlog: njegova enaje veanka. Dvadeset prvi decembar 1944. Pre podne sam telefonirao Hetlu. U Hrvatskoj nove ustake svinjarije. U borbama sa partizanima za Knin 140 ranjenih etnika nisu mogli da krenu sa svojim jedinicama. Iz kola za ranjenike skinula ih je 6.
(332)

hrvatska brigada i sve ih pobila! Sve to govori da sam bio u pravu. No, ja nemam vise nita od toga to sam tano predvideo dogaaj. Povratak u Hrvatsku za sada ne dolazi u obzir. No, ni u daljnoj budunosti ne mogu da raunam s tim jer sada svu vlast dri u rukama SS. Pavelieva supruga je stigla u Panhans. Kada je ula da tamo stanuje i stari Kvaternik, bila je toliko ljuta daje nameravala da se odmah vrati u Zagreb. Besna je i zato to je nije doekao nijedan predstavnik nemakog ministarstva spoljnih poslova. Uopte ne naputa svoj stan u Panhansu. Pred vratima stoji straar. Ne mogu da razumem zbog ega je ona uopte napustila Zagreb. Po podne sam u hotelu Grand" posetio madarskog general-pu-kovnika Rukaja koji je roden kao Rucinger. General-pukovnici su, to je poznato, peadijski ili konjiki generali. Dui period on je io voda madarskih nacionalsocijalista. Neprestano upotrebljava naci-stike fraze kao pogled na svet". Kasnije je uao u savez sa Salaijem. Neko vreme je sedeo na dve stolice, pa zato ni sada ne moe da dode na red". Odavde putuje u Berlin kako bi tamo primio unapredenje SS obergrupenfirera! Prosto da ovek ne poveruje. Madari su do sada formirali jednu SS diviziju. Ovde nije re o madarskim Nemcima, nego o pravim Madarima. Oni se sada, oigledno, nalaze u Nojha-meru. Pored te divizije planira se, pod patronatom Rukaja, osnivanje jog etiri madarske divizije. Svi moraju da nose SSuniforme. Razliko-vae se od nemakih samo po tome to e na rukavima ili kragni (ili i na kragni i na rukavu) nositi specijalne madarske znakove. Regrutacija madarskih pripadnika SS-u obavljae se, ako se za to ukae potreba, tako to e se vriti blagi pritisak na madarsku armiju da preda odre-deni broj svojih vojnika kao dobrovoljce u SS jedinice. Protiv ovih planova stoje sve madarske vojne ustanove, ukljuujui i samog ma-darskog vojnog ministra Beregfija (roden kao Berger). Pored pet madarskih SS divizija u Nemakoj se planira formiranje i etiri madarske divizije iz sastava regularne madarske armije za koje Maari moraju da stave na raspolaganje uniforme, a Nemci oruje. Gde su ta blaena vremena kada su se Maari u staroj Austrougarskoj monarhiji alili zbog nepovoljnog dravnopravnog poloaja! Gde su decenije borbe da madarski jezik postane slubeni. Sada Maari znatan deo postignutih nacionalnih prava iz doba Monarhije moraju da rtvuju i da ih se odreknu! Maare je pogodila pravedna sudbina i kazna, premda mi ih je pomalo ao. Rukaj mi je dao potresnu sliku sloma madarske vojske. Ona je zatajila. Samo se jo dri nekoliko manjih divizija na severnom krilu fronta. I konjika divizija kod epela, istina posle velikih borbi, mora-la je da se povue. Ona je bila Hortijev ponos. Uzrok sloma, navodno ili stvarno, lei u daljnjem uticaju smenjene vlade i njene klike koja uspeva da iri defetizam. Odgovornost snose i dva madarska generala koja su prebegla Rusima, kao i nesposoban ef generaltaba! Horti se dri prilino dobro, no ve je dobro posenilio. Sve podlosti dolaze od Betlena. On je nestao. Gde? To niko ne zna. Do pre kratkog vremena stanovao je u Budimu. Raniji madarski predsednik vlade Kalaj pobegao je u tursku ambasadu. Mi smo energino zahtevali da nam ga Turci izrue. To su najzad i uradili. Sada je on u sigurnim", naim rukama. Rukaj o bivem maarskom efu drave ne govori sa toliko omalovaavanja kao to to ini glupi KrancHelepront. Horti je za Helepronta samo stara budala", a njegovu enu zove Rebeka". U svoje vreme Kranc je bio veoma posluan prema Hortiju koji mu je svojevremeno dodelio i odlikovanja koja on, za razliku od Rukaja, i danas nosi u etiri reda. Rukaja sam pitao o glasinama koje se odnose na Nemaku maj-storsku diviziju". Pria se da je ona, navodno, zatajila kod Peuja.3 Odgovorio mi je da ne moe biti govora ni o kakvom loem borbe-nom moralu". Nemaka divizija, dakle, nije zatajila. Divizija se prosto potpuno iscrpla u dugotrajnim borbama. Ona je morala da brani front koji se prostirao na ogromnoj povrini. Delove fronta branilo je dve do tri hiljade vojnika. Protiv njihovih poloaja stajali su Rusi kojih je brojano bilo nekoliko puta vise. Rusi su ih jednostavno pregazili. Vodstvo Vermahta poklonilo je suvie malo panje movarnom tro-uglu gde se Drava uliva u Dunav. Takoe je poinjena greka, jer poloaj izmeu grupe armije Frisner i Vajks nije ostavljen na Dravi, ve je premeten dalje prema severu. Ova kritika je ispravna. Za razliku od Helepronta, meni je Rukaj prilino simpatian ovek. On je oficir starog kova. Rukaj, razume se, odlino govori nemaki, dok se Helepront trudi da govori pruskim dijalektom. Posle Rukaja posetio sam Hermana Nojbahera. Naao sam ga pri-lino neraspoloenog. I tada je on prijatan, pa moemo mirno da raz-govaramo. On ima oseaj da nije primio zaslueno priznanje. Veruje daje odavno trebalo da postane ambasador". Tu je u pravu. On sma-tra daje za to kriv Ribentrop koji ga ne voli. Ribentrop prosto ne eli da Nojbaher postane uticaj an. Moda ga se pribojava kao opasnog su-parnika. I to je istina. Nojbahera sam pitao da li bi Zajs-Inkvarts mogao da zameni Ribentropa. Nojbaher misli da bi taj pauk zaista mogao da isplete mreu oko

U vezi s borbama kojejeod 11. novembra 1944. do 21. januara 1945. vodila ne-maka 44. peadijska divizije na prostoru Peuja, uporedi: imakLampreht--Detner, 331-333. (333)

Ribentropa i da ga potisne. Paukova mrea? Ovo je zaista dobra slika. Nojbaher, medutim, ne veruje da do smene moe da dode ve sutra. Sloili smo se da e ubudue sve u Nemakoj (i na

Karoly Beregffy, maarizovani Nemac Berger, roden je u Crvenki 1888, a stre-Ijan 12. 3. 1946. u Budimpesti, od 1. 5. 1917. kapetan austrougarske vojske, 1919. pristupio madarskoj boljevistikoj armiji, 1.11. 1934. pukovnik madarske voj-ske, 1. 11. 1939. general-major, 1. 1. 1944. generalpukovnik, na kraju rata za-robljen od Amerikanaca i izruen Madarskoj, gde je osuen na smrt.

teritorijama koje su nam jo preostale) da reava SS. Pitao sam ga da li namerava da napusti SA, te da se prikljui SS-u. Odgovorio je da razmilja o torn koraku. U pogledu jugoslovenskog pitanja imamo identino miljenje. Vise nije spominjao svoju ideju Vojne krajine i tome slino. On se i dalje zalae za samostalnu Srbiju kojoj moraju da pripadnu Srem i is-tona Bosna. Poglavnik se ve sloio s njim kada je nedavno bio u Zagrebu da se odrekne pet najpasivnijih srezova u Bosni i Hercegovini. Prirodno je da mora da dode do razmene stanovnitva jer pravoslavnih mnogo ima i u Lici. I Nojbaher i ja se slaemo u tome da Paveli i njegove pristalice moraju da se smene dode li do novog reenja na Balkanu. Odgovorio mi je prilino povienim i patetinim glasom da on na drugaije reenje ne bi ni pnstao. Mecger i ja smo izrazili zabrinu-tost o tome da bi poglavnik ipak mogao da ostane na vlasti jer je veoma lukav. Preuzimanje vrhovne komande nad hrvatskom vojskom jeste deo Pavelievog plana kojim on namerava da postigne svoj cilj. On neprestano govori o tome kako e da napusti Hrvatsku tek sa po-slednjim bataljonom. Cak spominje i mogunost da ode u umu kako bi nastavio sa borbom. Sve to predstavlja deo njegove taktike kako bi gor e", kod naih, dobio aplauz. Luburieva afera podigla je veliku prainu. Kae je bio prisiljen da poglavniku preda Ribentropov otar protest.4 Druga novost. Kae je, na neodredeno vreme, opozvan u Berlin. Na vojnom polju, meutim, ve se uju blai tonovi. Nasi se boje da bismo takvim postupcima mogli da povredimo i odbijemo naeg naj-vernijeg saveznika". Ta bojazan je glupa i neopravdana. Ovu ulogu Paveli je uvek veto igrao. Sem toga, Paveli, kao ef ovakvim ljudima koji su tvrdi", kao recimo Luburi, u jednom uglu svoga srca ima simpatije za njih ak i tada kada poine tetu. ovek mora da rauna i sa ovakvim psiholokim stvarima. Stanje na ratitu se u izvesnoj meri trenutno okrenulo u nau korist. Nasi su postigli zapaene uspehe na Zapadnom frontu. To moe da se odrazi i na rusku vojsku, kao i na po-jaanu neslogu u taboru naih protivnika. Tako razmiljaju i mnogi ra-zumni ljudi koji umeju da trezveno i jasno misle. U pitanju je reava-nje evropskih, ne nemakih problema. A oni bi mogli da budu reeni jo gluplje nego to smo mi pristupili torn pitanju. Rukaj tvrdi da su ruski tenkovi veoma dobri i da im je artiljerija dobra. Za peadiju ree daje delom dobro naoruana, ali daje obuena u dronjke. U ravnici se Rusi lako kreu, ali u brdskim predelima su tromi. Nojbaher mi je dugo priao o maarskom pitanju. Ispriao sam mu kako se Rukaj ali na to da je Salaijeva vlada pokazala potpunu nesposobnost. Salai nije realan politiar, nego sanjar koji mata o izgradnji idealne drave. Kao daje to mogue da se postigne sa Ma-darima! On ve planira da formira specijalne ustanove koje e raditi za taj cilj. No, on konkretno nita ne radi. Beda izbeglica je neopisiva, a mali sloj ljudi i dalje pliva u izobilju. Rukaj veruje da bi bilo daleko praktinije i bolje da smo ve 19. marta pristupili radikalnijem ree-nju. Ostalo bi, meutim, nereeno pitanje Hortijevog poloaja. Nojbaher smatra da je sva naa politika u Madarskoj promaena i veruje da je za to kri v Fezenmajer. Bilo je savreno glupo to to smo u Madarsku poslali Fezenmajera, oveka skromnih sposobnosti. On dri, a to govore i drugi, da bih ja bio najpogodnija linost za taj polo-aj. Ja u to ne verujem. Ne bih mogao da sprovodim politiku u Madarskoj koju su od mene oekivali. Iz istog razloga, naime, kao to nisam mogao da se sloim sa naom politikom u Hrvatskoj. A jo bi mi manje polo za rukom da u martu povuem blagovremene i spaso-nosne poteze. Fezenmajer je doiveo nekoliko nervnih slomova, ak je 1 pretio da e da izvri samoubistvo. On se sada nalazi u dvorcu He-dervar koji je pretvoren u veliku ruevinu. Madarska vlada i njena ministarstva nalaze se na trideset razlicitih mesta i nemaju nijedan telefon. Vlada dezorganizacija i haos. Ja nisam sklon da to proglasim znakom madarske nesposobnosti ili tako neto. Da se tri etvrtine nemake teritorije, kao to je sada sluaj sa Madarskom, nalazi pod okupacijom neprijateljskih trupa, ne
ADAP, Serie E, Bd. VIII, Nr. 318: Ribentropov telegram Kaeu, specijalni voz Vestfalen", 16. 12. 1944: Kae treba poglavniku da preda notu u kojoj se iz-raava veliko uenje i aljenje zbog itavog niza dogadaja, a medu njima I ovog: U blizini zagrebake eleznike stanice i na sa.moj stanici, 7. decembra 1944, nalazilo se 36 oficira iz sastava srpskih dobrovoljaca, 'zboraa'. Oni su se borili rame uz rame sa Nemcima i sada su krenuli, u pratnji jednog nemakog po-doficira, u Rijeku. Iz voza je Srbe, uz pretnju silom, skinulo jedno odeljenje od-lino naoruanih ustaa koji su ih odmah sve postreljali. Ni protest nemakog podoficira nije nita pomogao..." Kae ima zadatak da preda protest hrvatskim vlastima i da se posle toga vrati u Berlin. (334)

bi ni u onoj preostaloj jednoj etvrtini slobodne teritorije sve funkcionisalo besprekorno u pogledu organizacije. Kako kod da uzmemo, jedno je izvesno: Madarska je propala! Da nastavim sa Nojbaherovim izlaganjem: on naroito kritikuje nau bugarofilsku politiku. Bugari su u potpunosti zaraeni ruskim virusom. Od samog poetka rata bugarske trupe su se ponaale skan-dalozno. Mi moramo da se najzad i za sva vremena odreknemo Bugara l njihovih usluga. Oevidno je daje na Nojbaherovo miljenje uticao stav Bugarske prema Albaniji. Bugari su unitili albanske nade koje je Nojbaher podravao. Verujem da sam o ovome ve pisao: Nojbaher me je u oktobru 1943. posetio u Zagrebu. Tada mi je rekao: Morau da ti zadam bol. U bekom Muzeju istorije umetnosti nalaze se Sken-derbegov lem i ma. Uspe li moj albanski eksperiment, morau oba umetnika predmeta sveano da uruim jednom Albancu." Odgovorio sam da u i ovaj gubitak da prebolim jer sam ve preiveo i gore stvari. Nojbaher je delimino ili sasvim degradiran. U tome ima i neke tragike. Istina, mnogi se spore oko toga da li on svoj posao obavlja temeljno i kako valja. Pozvan je da preuzme dunost na Balkanu u leto 1943. Kako je Nojbaher odlian besednik, njemu je, prirodno, uspelo da oara Hitlera svojim buduim politikim planovima i nadama. Sve se to odigravalo pola godine posle Staljingrada kada je bilo jasno da se ovde, u zapeku Evrope, te ideje nikako vise ne mogu sprovesti. On je bio veoma ponosan na svoj zadatak. No, kako dobro poznajem Noj-baherovu prirodu, sa njim ne bismo mogli mnogo da postignemo ak i da su uslovi bili povoljniji. Uskoro su mu oduzeli pravo da se mea u bugarsku i hrvatsku politiku. To je uradeno jer su uzeti u obzir zahtevi naih SA poslanika u Zagrebu (Kaea) i Sofiji (Bekerlea). Kao posle-dica takvog poteza Nojbaheru su bile vezane ruke i nije mogao da re-ava i druge balkanske probleme koji se, dakle, odnose na Grku, Albaniju i Srbiju. A posle ovakvog razvoja dogadaja, Nojabaher nije onda bio daleko od toga da razoara one gore" koji su se hvatali kao davljenik za svaku slamku. Sada on sedi, kao specijalni poslanik, u lepim prostorijama francuske ambasade u Beu. U toj sam zgradi poslednji put bio kada sam bio gost francuskog poslanika Poa. Uvee sam u beki hotel Imperijal" pozvao brani par dr Prebsta (oni su iz Zagreba) i Mecgera. Jelo je bilo odlino. Prebst, rodeni Bavarac, sada u Zagrebu izdaje list Novi poredak" (Noje ordnung"). Jedino donekle zanimljivo to sam od njega uo bila je njegova pria o paveliu. Poglavnik je tokom boravka u emigraciji itao samo kriminalne romane i biografije neobuzdanih diktatora. Naroito je uivao u Ka-balama", a to govori o njegovom kompleksu emigranta. Voki se nalazi u Novom Marofu i potpuno je slomljen. I prema Lorkoviu postupa-ju veoma lose. Nalazi se u kunom pritvoru i dozvoljena mu je etnja samo po bati. Zabranjeno mu je da razgovara sa ljudima, a i izbor knjiga koje sme da ita ogranien je. Zbog ega su Voki i Lorkovi uhapeni, na ovo pitanje nije mogao da mi odgovori ni Prebst koji ina-e ima bujnu novinarsku matu. Prebst smatra da u odnosu na Lorkovica stvar stoji ovako: Lorkovi veruje da je on kriv to je smenjen mladi Kvaternik. Poglavnik i njegova ena mrze Kvaternika. Obojica ministara, sada zatvorenika, nalaze se pod neposrednom kontrolom ustakog brigadira Bobana.26 On se i ne trudi da sakrije svoju mrnju prema njima. Sluam sve te stvari i pri torn se seam mrnje ustakih glaveina, koju su iskazali prema meni. Sada ne mogu dovoljno da se naudim da nikada u Zagrebu nisu izvrili atentat na mene. Za to su imali dovoljno prilika. Ja sam se, naime, po Zagrebu kretao slobodno, bez pratnje. Atentatori su takoe mogli nesmetano da udu u moju kuu koja nije bila uvana. Gospoda su bila ili suvie velike kukavice, ili im je njihov ef Paveli strogo zabranio da me ubiju. Da spomenem jo jedan dogadaj koji nije nezanimljiv. Govorim o svom starom prijatelju Pereviu. Poznajemo se od 1901. i nikada nismo prekidali vezu. Posle 1918. on se, naalost, oenio baronicom Fest.27 Ona je polu-Jevrejka. Ili je tri etvrtine Jevrejka. Pre mnogo godina ja sam je upoznao u Beu. Tada je bila lepa i simpatina. No, danas, zbog antijevrejskih pretnji, mnogo je propatila i propala. Ona ima brata barona Festa koji je sluio u Bukuretu kao maarski diplomata i bio upleten u brojne afere, pa je zbog toga smenjen. Kasnije je, prilikom jedne saobraajne nesree, izgubio oko. Po svom spoljanjem iz-gledu on lii na jednog tipinog jevrejskog dripca i prevaranta. Baron Pest je mnogo godina bio predsednik odbora beoinske cementare u
General Boban bio je 1944. komandant 5. ustake brigade Margit Perevi, roena Fon Fest.

. Posle osnivanja NDH on se, naravno, odmah ukljuio u ekonomski ivot novostvorene drave i zaradio mnogo novca. U torn poslu je izgleda, naalost, uestvovala njegova sestra, a onda, indirekt-no i njen mu, moj prijatelj Ivo Perevi. Baron Fest se oenio mnogo mlaom i lepom enom Evom. Ona je Jevrejka. Kako se politiki kurs u Madarskoj od marta 1944. temeljno promenio, ona je dospela u jednu prilino teku situaciju. Pobegla je u Hrvatsku i nala utoite u

(335)

Zagrebu kod Ive Perevia. Pored njih je stanovao Kae koji je bio uasnut to u njegovom komiluku ivi ista Jevrejka. Svojim sarad-nicima je dao uputstva o tome da sa njom nikako ne smeju da se ruku-ju, ve da im je dozvoljeno daje pozdrave samo lakim pokretom gla-ve. On se uzalud trudio da baronica Fest tokom vazdune opasnosti ne dode u njegovo sklonite. Eva se prilino lako i bez veih problema kretala u zagrebakom drutvu, a ovde ubrajam maarsko poslanstvo, te princa Ervajna Lobkovia. Porodica Fest ne samo da je bila jevrej-ska, nego je imala jo jedan problem. Fabrike Herman Gering" plani-rale su da u svoj koncern prime i beoinsku fabriku cementa. Fest je veoma dobro znao ta bi ova transakcija znaila za njega lino, pa se suprotstavio toj nameri. On se ve nekoliko nedelja ne pojavljuje u javnosti i niko ne zna kuda je otiao. Jednostavno je nestao. Cela pria je za Perevia veoma neprijatna. Sada je Eva Fest dobila vajcarsku vizu, a i nemaku tranzitnu vizu. Na put je krenula automobilom, a do Bea ju je pratio jedan inovnik iz hrvatskog kon-zulata. Tek to je stigla u Be, Gestapo ju je uhapsio i sproveo u Berlin. Ocevidno je to Kaeova zasluga. Za Perevia se time itava afera pogorala. No, valja napomenuti da istovremeno u Zemeringu Kae-ova supruga svaki dan pije kam sa Pavelievom enom, a ona je polu-- Jevrejka... Kae, razume se, nije nita preduzeo a da se prethodno nije posavetovao sa Paveliem. Tako su oni stvorili lep prijateljski savez. U Zagreb dolazi, kao moj naslednik, SS-general Pricman (Pruet-zmann). On treba da preuzme ne samo moj poloaj, ve da postane in-spektor vojske i policije. Tako mi pie Zelhov. Kada se zna da Pricman uiva puno poverenje Himlera, onda je jasno da e on da bude u Zagrebu neka vrsta diktatora. U ovoj kadrovskoj promeni najvise gubi Kae koji je pokuao i nogama i rukama da sprei Pricmanov dolazak. Sada u Hrvatskoj Pricman vodi politiku, i to na osnovu Himlerovih uputstava. Kaea, izgleda, oekuje jo jedna prepreka. Poglavnik je degradiran samo na vrhovnog komandanta koji izvrava zapovesti ne-make armije. U svim vojnim pitanjima, dakle, Kaeovo posredovanje kod Pavelica postalo je nepotrebno, jer sada nemaka armija direktno komunicira sa poglavnikom. Pitanje je da li e Pricman koristiti svoje pravo. Za novog nemakog vojnog ataea u Zagrebu imenovan je Hodenberg. Time je sruen ceo sistem koji sam ja godinama u Zagrebu stvarao. On je, istina, ve poetkom 1944. dobio pukotine. Moje bive radno mesto u Zagrebu trenutno nije mnogo zanimljivo. Preseeni su pre svega svi obavetajni izvori. Ne prima nikakve vesti od strane ne-makog poslanstva u Zagrebu, a nije dozvoljeno da se pretplati na vajcarski list Bazler Nahrihten"! Sve je ovo rezultat zapovesti nae armije koja, prirodno, samo sledi naredenja koja dolaze sa najvieg mesta. Cuvanje dravne i vojne tajne ovih dana poprimilo je svoj vrhunac. Naroito se to odnosi na sve informacije koje dolaze iz neprijateljskog tabora. Jedno obavetenje, recimo, tvrdi da su prilikom ispi-tivanja uesnika neuspelog atentata na Hitlera od 20. jula 1944. doli do poraavajueg zakljuka da su neprijateljske radio-stanice imale naroit uticaj na pripremanje atentata i na irenje defetizma. Ja u to ne mogu da verujem. Meni lino bilo bi sasvim dovoljno da doem do sopstvenog suda o naem poloaju kada bih samo pogledao geograf-sku kartu i pri torn znao da smo pre otprilike neto vise od godinu dana bili pred Staljingradom, a da se sada nasi poloaji nalaze kod Kar-pata. Da bih to znao, nije mi potrebno da slusarn neprijatelj ske radio--stanice. Jo se jednom vracam Zagrebu. Ubeden sam da e Kae, i pored svoje tvrdoglavosti, sada poneki put da se seti kako mu je bilo dobro dok smo saraivali. Nije znao da ceni dobrotu. Umesto toga on je u-rovao protiv mene, uspeo je da me skloni iz Zagreba, a sam se naao u daleko nepovoljnijoj situaciji. Da li e tako da prou i glavni ljudi oko poglavnika, ja to ne znam. Prebst mi je danas priao da su Pavelievi ljudi bili razoarani kada su uli da ja nikako nisam sasvim pao u nemilost. Pricman je jue stigao u Zagreb. Nemako poslanstvo u Zagrebu nema o tome pojma. Da li ono eli da ignorie Pricmana? Gospoda iz nemakog poslanstva izgubie tu borbu. ta sad kae vojni inspektor Jupe? On se ranije alio daje podreen meni, premda sam ja po gene-ralskom inu mladi od njega. Na osnovu uputstva naeg ministarstva spoljnih poslova Kae je 18. decembra 1944. napustio Zagreb i morao da krene u Berlin. U naim krugovima slube bezbednosti govori se o tome da e i njegovu funkciju da preuzme Pricman. Takoe se govori da bi Kaea mogao da zameni Herman Nojbaher, no, ja u to ne verujem. Dvadeset etvrti decembar 1944. Badnje vee. Izgubili smo ma-darski grad Sekefehervar koji je udaljen svega 250 kilometara vaz-dunom linijom istono od Bea! Borbe se vode kod Grana. I neka mi sada neko pria o slabosti i umoru ruskih vojnika! Pa, oni su pregazili sve nae linije odbrane! Samo su zaustavljeni u istonoj Pruskoj. Generalpukovnik Frisner proao je kroz Bee. Putuje na neodreeno vreme na odmor. On je do sada bio komandant nae vojske u Madarskoj. Njegov naslednik, navodno, treba da bude Veler. On je na po-etku rata bio ef bekog vojnog korpusa. Badnje vee proveo sam delom kod Beate, a delom kod kue. Potpuno sam ispunjen seanjima na tri predivna Boia koja sam proveo u Zagrebu. Oseam veliku enju za dragim Zagrebom i za mojim izgubljenim rajem koji se
(336)

nalazi u mojoj nekadanjoj vili naTuskancu. Zagreb je u sutini ist, stari austrijski grad. Siguran sam da su sada u Zagrebu kronje stabala oteale od snega i da puni mesec baca svetlost na prelep pejsa kojim sam se toliko puta oduevljavao. Jedino to je znalo da mi zamrai uivanje bila je pomisao da e jednog dana doi kraj mom boravku u Zagrebu. Pored toga uivao sam u simpatinom drutvu. Ovde valja spomenuti i Anicu koja je pravo dete prirode i sa kojom sam mogao da razgovaram i o najozbiljnijim stvarima. Imala je sposobnost da svoje miljenje izrazi sonim, slikovitim reenicama. Sada je sve to prolo, nestalo... Dvadeset peti decembar 1944. U pola devet ujutro otiao sam na liturgiju u Stefansdom". Sluio je Inicer. I muzika trpi zbog totalnog rata. Sveana liturgija u Zagrebu bila je raskonija nego ova u Beu. Jedino muzika u zagrebakoj katedrali nije bila dobra. A i nadbiskup Stepinac slui bolje od Inicera. Dok prisustvujem slubi, setim se uni-tene katedrale u Salcburgu... Dragi bog je sada daleko od nas, bedne dece ove Zemlje. Kako bi inae dopustio da se dogode ovakve kata-strofe, a da pri torn ni okom ne trepne! ta je uradilo hrianstvo, ta Rimokatolika crkva da bi dolo do spreavanja ili ublaivanja dana-nje gigantske nesree? Odgovor: nita, ba nita. ak i na sam Boi lete nae rakete ,,V-1" i V-2" u pravcu Antverpena i Londona. Isto tako licemerni Britanci i Amerikanci bacaju i danas bombe na nemaeke i eke crkve. Kada je ovek svedok ovakvih stvari, onda boina liturgija nema nikakvog smisla. Ona preti da se pretvori u karneval. Dvadeset esti decembar 1944. Ja sam ipak odluio da napustim Be i da nekoliko dana provedem u Panhansu, na Zemeringu. Ovo nerado inim. Ponaam se kao maka koja ne voli da naputa svoju kucu. Sem toga, to je tako strano jer moram da ustanem u est ujutro. Sinoc, oko jedanaest uvee, dat je znak za uzbunu zbog nekoliko neprijatelj ski h lovaca koji su leteli zapadno od Bea. Nisam dozvolio da mi ometaju san. Ostao sam u krevetu.

XXVIII RAZGOVORI SA SLAVKOM KVATERNIKOMI ERNSTOM KALTENBRUNEROM

Januar 1945. Uslovi ivota u Beu nisu nimalo prijatni. Zato sam reio da poslednji dan 1944, godine koja je bila bogata dogaajima, doekam na Zemeringu. Na put sam krenuo sa branim parom Mecger i baronicom Irenom Hauzer. Irenini roditelji imaju imanje nedaleko od Temivara. Putovali smo vozom, u vagonu prve klase. Cak je i grejanje funkcionisalo. Vozili smo se veoma udobno dobro poznatom prugom Baden-Beko Novo Mesto. Sobu sam uzeo u hotelu Panhans" koji nije pret-voren u bolnicu jer je u vlasnitvu partije. Neuporedivo elegantniji i udobniji hotel kod Zidbanhofa pretvoren je u vojnu bolnicu. No, on je sada gotovo prazan jer su ranjenici evakuisani. Oevidno je to uradeno zbog biizine Madarske i nepovoljne vojne situacije koja tamo vlada. Govori se o brojnim planovima da pre povlaenja umtimo sve to bi moglo da koristi neprijatelju. Sasvim je mogue da te planove i ostva-rimo. Moj odmor u hotelu Panhans" nije protekao mirno. Ne iskljuu-jem mogunost da moj boravak ovde ne prouzrokuje diplomatsku aferu". Moguce je da sam pokvario Kaeove planove i planove njegove nemake politike". U istom hotelu ve due stanuje i maral Kvaternik. S njim je doputovala i njegova brojna porodica. Pre nekoliko nedelja u hotel je stigla i Pavelieva ena. Nju prati gospoa Prebeg i admiral Krizomali.1 U njenoj pratnji se nalaze i drugi ljudi, a tu su i brojni automobili i kamioni. Sve je to stiglo sa gospoom Paveli. Slavko Kvaternik mi je priao da kamioni nisu prevozili slaninu. GleNikola Ivan Crisomali, austrougarski porunik negate, 1941. pristupio hrvatskoj ratnoj mornarici.

dao je kada su iz kamiona iskrcavali teret: teki drveni sanduci poja-ani gvoem. Kvaternik mi je rekao da je odmah posle osnivanja NDH stigao kod Pavelia i naao ga okruenog kesama punim zlata. Sve one sigurno nisu zavrile u trezorima hrvatske dravne banke. On nil je takoe saoptio daje poslednjih nedelja osnovana komisija koja se sastoji

(337)

od ustakih terorista. Ona ima zadatak da popie hrvatsko dravno bogatstvo. Pre nekoliko dana neko je provalio u prostorije u kojima su se uvale jevrejske dragocenosti... itava pria o bekstvu Pavelieve ene jeste, po miljenju marala Kvaternika, plod iznenadne panike. Verovatno se ona vise nikada nee vrati ti u svoju srenu otadbinu. Sada sigurno trai neko drugo mesto gde bi mogla da ivi. U obzir dolazi neka vila kod Zidbanhofa ili neto slino u mestu Rajhenau. Mogue je da se ovde nee dugo zadrati, ve e krenuti dalje ka zapadu. Njoj su, u meduvremenu, nedaleko od Zidbanhofa pronali jedan mali dvorac. Gospou Paveli je od Zagreba pratila Kaeova supruga. Tokom vonje titili su ih nasi tenkovi. Kaeova ena nije bila samo iznena-dena, nego i povreena kada je videla daje nae ministarstvo spoljnih poslova nju smestilo pod isti krov sa vojskovoom" Kvaternikom. Jedva se smirila. Kada sam ja stigao u hotel, nje tu vise nije bilo. Oti-la je u austrijske Alpe da trai svoju decu. Njen mu je na neodredeno vreme opozvan iz Zagreba u Berlin. Razlog opoziva lei u aferi Lu-buri" jer je on na zagrebakoj eleznikoj stanici naredio ubistvo 36 srpskih dobrovoljaca, zboraa", koji su bili pod zatitom nemake komande. Njega, navodno, treba da zameni Nojbaher. Mislim da Nojbaher uopte ne bi bio oduevljen novim poloajem. To bi mu, kao prvo, dolo kao neka vrsta degradacije jer je do sada bio ef nemake diplo-matije u tri ili etiri balkanske drave. Drugo, on u Zagrebu nije nimalo popularan. Radoznao sam da saznam da li je Pricman ve stigao u Zagreb. O samom Didu imam da kaem jo neke stvari. U vezi sa mojim sluajem, Dido Kvaternik mi je ispriao detalj koji za moj pad nije neinteresantan. Prema toj verziji glupi SS-obergrupenfirer Berger prilikom svoje poslednje posete Zagrebu, a to je bilo poetkom avgusta 1944, rekao je poglavniku sledee: Dovedite u Zagreb jednog viso-kog predstavnika SS-a da vam on bude opunomoeni general. Dobi-oete tada od nas sve to god zaelite." Sasvim je mogue da je razgovor protekao upravo na taj nain, jer se posle toga Berger ponaao sasvim drugaije. Nije se, recimo, nimalo potrudio da me poseti. Ja sam, sem toga, morao sam da interveniem i molim kako bih mogao da prisustvujem konanim razgovorima u Pavelievoj rezidenciji, u Novim dvorima. O tome sam ve pisao na drugom mestu. Moguce je daje Paveli upravo od Bergera primio prvi znak i ideju o tome da me skloni s poloaja. Bergerov predlog savreno se poklapao sa dana-njom optom linijom dravne i partijske politike. Dovoljno je da upo-redimo pad Hubike u Slovakoj. Na kraju e Kae da plati cenu koja nee biti manja od moje. Za njega e likvidiranje Zagreba kao znaajnog politikog mesta biti jo neprijatnije nego za mene. Ne znam odakle da ponem sa pri com o dogaajima u Zemerin-geru. Gospou Paveli, razume se, nisam posetio. Razgovarao sam samo nekoliko puta sa Krizomalijem koji je prema meni uvek bio ljuba-zan. On je sada neka vrsta glavnog upravnika na dvoru Pavelieve supruge. Tako sam sreo i nekoliko ustaa koji se nalaze u njenoj prat-nji. Oni su me pozdravili, pa sam tako i s njima stupio u kontakt. Pavelievu enu zapravo uopte nisam ni video. Slavko Kvaternik se prema meni pokazao kao drag i predusretljiv ovek. Doznao je od simpatinog hrvatskog vieg policijskog savetni-ka Klobuaria da ja uz kafu nisam dobio mleko. Slavko mi je posle toga odmah poslao paket mleka. Klobuari je od 1918. iveo u emi-graciji, a nekoliko dana boravio je u hotelu Panhans". A i inae Slavko Kvaternik i ja dnevno smo se sretali po nekoliko puta. Jednom nas je pozvala i porodica Mecger. Slavko se pojavio u uniformi hrvatskog marala vazduhoplovstva. Cesto se nalazi u drutvn lanova svoje po-rodice. Najmanje od svih viao sam gospou Pothof koja je na sam dan mog dolaska sa muem i detetom otputovala u Gatajn. Mnogo je oslabila. Da ukratko dam svoje utiske o Slavku Kvaterniku. Mogu i moram da kaem da njega ovek ne moe da uzme ozbiljno. Mogu da razu-mem zato je sva njegova mrnja uperena protiv Pavelia. No, on takode odbija da prihvati odgovornost za sopstvene propuste koje je imao tokom 18 meseci kada je zauzimao visok poloaj u Hrvatskoj. Umesto toga, on neprestano ponavlja daje astan ovek. Sve to deluje neubedljivo i neverovatno. Po njegovom miljenju, da nije bilo neva-Ijalog i zlobnog poglavnika, tada bi on, Slavko Kvaternik, uspeo da sprovede sve zamisli koje sam ja predlagao u svojim izvetajima i slao na adresu Vrhovne komande Vermahta. On je duboko ubeen u istini-tost svoje tvrdnje. Nita, ba nita se nije moglo uraditi dok je Paveli sef drave. To je njegova pria. Masakriranje Srba dogaalo se sve vreme apsolutno protiv njegove volje. A ja znam daje za ubijanje Srba, verovatno, jedino vise kriv njegov sin. Zloin nad Srbima, tako mi sad Slavko pria, predstavlja u njegovim oima najveu nesreu. On optuuje nas Nemce to od samog poetka nismo preuzeli potpuno kontrolu nad celokupnom hrvatskom vojnom silom. Ja se, medutim, dobro secam sednice koja je odrana poetkom septembra 1942. Na njoj smo uestvovali Paveli, Slavko Kvaternik, Bader, tal i ja. Ler je predlagao da Nemci potpuno preuzmu vojnu kontrolu u NDH. Protiv tog predloga najglasnije se usprotivio upravo Slavko Kvaternik. Od nas dvojice svako je poinio oko 50 odsto greaka, a one su uglavnom nastajale zbog toga to nismo meusobno usaglaavali odluke. No, Slavko odbija da to prizna. On mi lii na onog bogumila koji mi je sada postao pravi prijatelj koji je spreman da sa mnom podeli sve, a
(338)

jedino nije spreman da se odrek-ne svoje vere u Hrista. Slavko Kvaternik naroito lepo govori o nad-biskupu Stepincu. Ja nisam, medutim, zaboravio kada me je jednom prilikom, a tada je bio na vlasti, tokom jednog prijema kritikovao jer odravam vezu sa Stepincem. On je na to potpuno zaboravio. Isto tako sada ne moe da nade dovoljno rei pohvale na raun Hrvatske selja-ke stranke i njenog voe Maeka. Poetkom maja 1942. Slavko Kvaternik je govorio da je njegova najvea elja da strelja Maeka. On bi to uradio kao prvu stvar kada bi mu Paveli, nakratko, prepustio vlast. Pri su tan je bio Varlimont. Svi ti razgovori sa Slavkom bili bi za mene neizdrivi i dosadni kada iz njih ne bih mogao da izvuem pouku i saznanje o nekim zanimljivim pojedinostima u vezi s hrvatskim nai-nom razmiljanja. No, sada dolazi ono najinteresantnije. I njegov sin Dido Kvaternik kada pria o svojoj ulozi u NDH, govori, naime, na isti nain kao i tac. I on svu odgovornost prebacuje na poglavnika koji ga je prisilio da vri zloine, a on je pokuavao da tu nesreu zaustavi. Smenjen je u Jesen 1942. Dido svoj pad sada objanjava time toje od Pavelia zahtevao da se Luburi ukloni iz javnog ivota Hrvatske! Ukratko, on je Ve tada mislio kao i ja. To stoji u potpunoj suprotnosti sa Mecgerovim miljenjem, koji tvrdi da su Dido Kvaternik i Luburi manje-vie isti tipovi kriminalaca i ubica. Mecger je u pravu. Kada ga sada slu-am, prosto ne mogu da verujem svojim uima. Od nas etvorice koji smo se, eto, sretali u hotelu jedini normalan ovek, sem moje malenkosti, bio je hrvatski vii policijski savetnik Klobuari. On je od samog poetka osnivanja NDH jasno video su-tinu Pavelievog reima. Zato u aprilu 1941. nije hteo da se vrati u Hrvatsku. Iz tih razgovora najzanimljivija mi je bila informacija o tome da Paveli, oigledno, namerava da ostane to je mogue due u Hrvatskoj. On ak razmilja o mogunosti da kada mi napustimo Zagreb, on krene u Rijeku. Slavko Kvaternik je, razume se, ubeden, da e Paveli da izda Hrvatsku. I Mecger misli isto. Slavka i Didu sam pitao zbog ega je Paveli svoju enu i dve kerke poslao ovde, kod nas. Obojica su mi odgovorili da to ovek moe da razume samo onda kada poznaje mentalitet jednog stoprocentnog oveka sa Istoka, iz Orijenta. Kao prvo, beanje supruge efa drave odmah je prouzrokovalo paniku u Hrvatskoj. S druge strane, mi ne bismo morali da se bojimo i da je sam poglavnik prebegao neprijatelju. Da je to uradio, mi bismo stekli utisak da nam je kao dokaz svoje vernosti Nemakoj ostavio svoju e-nu Maru kao taoca. Mi Nemci smo tako estiti! Ja mislim da bi Pave-liu jo uvek mogla da se prui prilika da pregovara i sa anglosak-sonskim silama. Paveli se 28. novembra sastao sa Markoneom. On ga je torn prilikom, navodno, zamolio da utie na Vatikan. Papa treba kod Amerikanaca i Britanaca da intervenie u korist Hrvatske. Marko-ne je, navodno, ovaj predlog odbio. Ako ceo problem posmatramo sa isto hrvatskog stanovita, onda takvo razmiljanje nikako ne smemo da osudimo kao nepatriotsko, jer je sasvim razumljivo da Hrvati vise vole da im u zemlju uu Britanci i Amerikanci nego boljevici. Uostalom, ma kojim tokom da stvari krenu, poglavnik zna veoma dobro da ako napusti Hrvatsku nikada vise nee videti svoju zemlju. On, kada je re o torn pitanju, ne veruje vise ni nama. Slavko Kvaternik mi je govorio o ministarskoj krizi u Hrvatskoj, koja se dogodila krajem avgusta 1944. Sredinom septembra 1944. Pa-veli je odrao govor o hrvatskim saveznicima". Njegov jezik je bio dovoljno jasan. Njegovi ministri, Voki i Lorkovi, predloili su mu, kao em drave, da u znatnoj meri promeni hrvatsku politiku. Sve govori u prilog tome daje Paveli prvo prihvatio ideje svojih ministara. Mo, uskoro je doznao da su o tome, preko svojih obavetajaca i infor-manata, obaveteni najvii krugovi rajha. Onda je Paveli odjednom promenio miljenje te je, na tipino orijentalni nain, svoje dojuera-nje lstomiljenike, Vokia i Lorkovia, smenio kako bi nama dokazao da nam je on i dalje veran i pouzdan partner. Sa Slavkom i Didom mnogo sam razgovarao o poglavnikovoj izdaji" Italije. Zajedniki smo razmatrali razliite izvore. Ja sam ve odavno siguran u jednu stvar. Ono toje Paveli 18. maja 1941. pot-pisao u Rimu sa Italijanima, to im je on ionako vec mnogo pre obecao. Zbog toga su propali svi moji pokuaji kada sam hteo da Pavelica ohrabrim da se odupre italijanskim tenjama. To je bilo jo pre naeg napada na Rusiju. Dido Kvaternik je priao o razgovorima sa Italijanima, koji su voeni u Ljubljani od 28. aprila 1941. Paveli je na te pregovore iz Zagreba poveo veoma brojnu delegaciju, no, niko iz te delegacije nije prisustvovao razgovorima sa Canom. Paveli je sam pregovarao. Posle razgovora, tokom sveane veere, Cano je bio uas-no arogantan. Odrao je govor u kome je diskretno kritikovao i Nemaku. Izmeu ostalog je izjavio da Italija ima savreno slobodne ruke i da bi mogla da podeli Hrvatsku, kao toje to ve uinjeno sa Slove-nijom. No, kako je Musolini Pavelicev prijatelj, due je dovoljno veli-koduan i milosrdan da to sa Hrvatskom ne uradi. Ve je bio izabran i hrvatski kralj.2 Slavka sam pitao zato je on 10. aprila 1941. jedno takvo ubre i izdajicu proglasio za efa drave. On se pravdao time da Pavelia gotovo nije ni poznavao. S druge strane, Ivo Perevi i Mile Budak su mu govorili daje Paveli najpogodnija linost za taj poloaj. Slavko je ubeen da je Ante Paveli u seksualnom pogledu potpuno zavisan od svoje ene. ega sve nema na ovom svetu! Slavko iz te injenice za-kljuuje da u svim krupnim politikim stvarima
(339)

stvarne odluke donosi Pavelieva supruga. Slavko tvrdi da je ona i glavni zagovornik ubija- Ja Srba, emu se on uvek protivio. On toliko ali zbog toga. Dido
Stavovi Dida Kvaternika mogu da se itaju u: Eugen Kvaternik, Ustaka emi-gracija u Italiji i 10. travanj 1941", u: Hrvatska revija, septembar 1952, 206-244. Tamo on izriito spominje razgovor sa Glezom Horstenauom od 31 decembra 1944.

Kvaternik je uvek uivao velike simpatije Mare Paveli. On to sada porie. O Didu se govorilo daje veliki prijatelj Italije. Sada on tvrdi da je germanofil. Pa neka se ovek tu sada snae! Razgovarao sam i sa dr Lutinskim. On se oenio kerkom Slavka Kvaternika. Obavestio me je da je poglavnik ozbiljno bolestan, da ne kae smrtno bolestan. Kada je bio mlad, dobio je sifilis u Hercegovini. Njegov lini lekar dr Budak, koji ima veliki uticaj na Pavelia, tvrdi da posledice te bolesti osea i danas. Poglavnik ima slabo srce, a ni vid mu nije najbolji. Moda odatle dolazi i ljubiasta boja njegovog lica, o emu mi je priao Lorkovi kada je tog dana smenjen sa poloaja. Njegova stopala ve odavno nisu zdrava, otekla su, pa zato mora uvek da ih dri visoko. Dakle, dobili smo lepu sliku njegove bolesti. Sigurno e uskoro da dode i do promene u njegovom mozgu koji e takoe da oboli. Porodica Kvaternik se ve preselila u.Gatajn. Ovde je samo ostao stari maral Slavko. Kada je re o povratku u otadbinu, kako mi je Klobuari saoptio, stari Kvaternik bio bi spreman da sa mnom radi na preporodu Hrvatske. Do toga, zbog mnogih razloga, siguran sam da nikada nee doi. Ovde, na Zemeringu, boravio je u vojnoj banji i jedan moj stari prijatelj. On je veci deo rata proveo na ruskom frontu. Priao mi je uasne stvari o zloinima koje smo mi tamo poinili. Tako je u nekom ukrajinskom gradu sreo jednog bekog trgovca koji je tamo radio" u ime SS-a. U svom poslu on nije samo pomagao u ubijanju Jevreja, ve je hteo da istovremeno bude i produktivan. Proculo se da Rusi u svim ponovo osvojenim podrujima iskopavaju leeve svojih ubijenih gra-dana. Posle toga je i kod nas stigla zapovest da se svi leevi otkopaju i spale. Na beki sugraanin doao je, dakle, na ideju u nekom ukrajinskom gradu da se svi leevi otkopaju. Predloio je da pre nego to ih spalimo, od njih napravimo sapun. Svoj plan je razradio do detalja. On se i danas ljuti to nae vlasti nisu prihvatile njegov predlog. S druge strane, bio je zadovoljan sto mu je bilo omoguceno da uvede pojedno-stavljeni proces spaljivanja leeva, i to uz pomo bacaa plamenova. Njegova druga pria. U umovitim Karpatima moj prijatelj je nabasao na jedno nae odmaralite. Upravnik je bio jedan pripadnik SS-a sa suprugom. Oni su veoma lepo brinuli o torn hotelu. ovek je patio od melanholije. Razboleo se jer je, pre nego toje postavljen na to mesto, morao da pobije" sve Jevreje iz okoline. Daleko veseliji doivljaji moga prijatelja, a i kulturniji, bili su u Lavovu, u jednoj laboratoriji. Ovde se proizvodio serum protiv tifusa. Za opite je trebalo proizvoditi vake. One su dobijale hranu od Ijud-skog mesa. Zatvorenicima, mukim, a jo vise enskim, nasi bi napra-vili ranu na gornjem delu noge, butini, ili na nekom drugom delu tela. Svakom zatvoreniku bi tako vise puta dnevno vezivali poroznu kutiju u kojoj su se nalazile vake. Zatvorenici su bili pelcovani novim seru-mom, a zatim su ih, naivo secirali jer serum moe da se dobije samo iz ljudskog izmeta. Opiti su se, dakle, vrili na ivim ljudima kako bi kasnije oveanstvo bilo spaseno od te strane bolesti. Nije udo daje takva vakcina skupa i da jedna kota nekoliko stotina maraka. Prenos-nici kuge zapravo su buve. Jedan od prisutnih gostiju primetio je da su stenice jo najpristojnije ivotinje. One grizu i siu oveku krv, ali su zato bezopasne. Osim Hrvata, porodice Mecger i spomenutog prijatelja, ovde na brdu Zemeringu nisam sreo nijedno poznato lice. I to je dokaz koliko je ovek posle anlusa" postao stranac u sopstvenoj zemlji. Drugog januara 1945, u sedam ujutro, krenuo sam sa Mecgerom natrag u Be. Kvaternik mi je pozajmio svoj auto da me doveze do e-leznike stanice. Ostali smo zavejani u snegu, ali, na sreu, ovo se dogodilo u neposrednoj blizini eleznike stanice. Dobra vest prve nedelje Nove godine u Beu jeste to da nije bilo uzbune za vazdunu opasnost. ovek je za takav predah i poklon za-hvalan dragom bogu. Dragom bogu? Borim se sa sobom i svojom hri-canskom verom u boga jer sam pod utiskom stranih dogadaja. Verujem da se dragi bog ovih dana jo vise udaljio od nae bedne Zemlje, nego to nas to ui hrianstvo. Za njega sudbina nae planete znai lsto toliko koliko se jedan ovek potrese kada zgazi mrava. No, na siabi razum to vidi drugaije. On se buni protiv tog uasa i ne moe da Pojmi kako bog dozvoljava" da do toga dode. U maloj crkvi u Zeme-rmgu, koju je drao poznati irski svetenik, 31. decembra 1944. sluao ^m propoved. Njegove utene rei primio sam sa velikom skepsom.

(340)

seek Nove godine proveo sam u krugu Mecgerove porodice. Bilo je Pnhno ugodno vee. Odmah posle ponoi ukljuili smo radio kakobismo uli firerov govor.5 Ni po svom sadraju, a ni po tonu njegov govor nije bio nita naroito. Samo se alio i cmizdrio. Naroito je napao ponaanje Maara. Tu je u pravu. Madarski ministar spoljnih poslova vise se ne usuuje da se vrati u Madarsku. On sada od nas trai da mu pomognemo. To mu, razume se, neemo pruiti. Vonja kolima pri punoj meseini na povratku u Be od naeg hotela do Panhansa bila je neopisivo lepa. Kako bi svet mogao da bude lep kada ne bi bilo zlih i glupih ljudi! Meu novogodinjim vestima beleim putanje na slobodu baroni-ce Marguti. Ona je bila zatvorena u zavodu Setalite Elizabeta". Ona je Jevrejka, kcerka trgovca senom iz Brandajzera. Trebalo je da bude transportovana u koncentracioni logor Terezientad" (Terezin, grad u severnoj ekoj, prim. prev.). Ne bi joj nita pomogla ni injenica da je italijanski dravljanin. Spasla se na taj nain to je dala sveanu, pismenu zakletvu pred naim dravnim belenikom o tome da je njen pokojni mu izjavio kako ona nije kerka Jevrejina Vajla, vec general--majora Riharda grofa Ludolfa.6 To se dogodilo poslednje nedelje decembra 1944. U njenu korist svedoili su ne samo Zdenko Lobkovic i general baron Gumingen, ve i sam Ludolf. Gumingen je potvrdio istinitost izjave generala Margutija. Na taj nain je moja intervencija pala na plodno tie, pa je tako ezdesetestogodinja udovica mogla da opet ode svojoj kuci. Napisala mi je jedno dirljivo pismo zahvalnosti. Ovo je jedna pria koja se sreno okonala. Ovakve nezakonite" afere sada se otkrivaju" prilino esto. Istog dana doiveo sam slede-u priu. Sin starog dvorskog savetnika baron Zaken eli da se oeni jednom mladom damom. Ona je polu-Jevrejka. Samo joj je otac Jevre-jin. Kako bi mogla slobodno, zakonski da se uda, njena majka je sada priznala da je njen pravi otac neko drugi, neko ko, razume se, nije Jevrejin. Njena erka je puna razumevanje za nju da ne zna ko joj je otac jer to se, najzad, dogodilo pre 34 godine". I evojo jedne bajke o tome kako Jevreji postaju arijevci. U vreme kada sam bio ministar, pred vratima moje kue stajala je straa. Medu njima, kao najradikalniji nacista, bio je neki Polak. Izgledao je kao Napoleon. Posle prikljuenja Austrije Nemakoj pokucao je na moja vrata. Izgledao je zbunjen i postiden. Priznao mi je svoju muku. Upravo je doznao daje on polu-Jevrejin, i to sa oeve strane. Nekoliko me-seci kasnije ponovo se pojavio kod mene, ali je tada delovao samouve-reno i izjavio je: Njegova majka je prava Nemica, a otac je takoe pravi Nemac. To je bila njena vanbrana veza." ak je pronaao i njegovo ime. Njegov pravi otac zove se, dakle, Zahorski i ivi u Otakrin-gu! Gospodin Polak je danas ef strae ili neto slino... Osmog januara 1945. u jednom privatnom stanu, u ulici Gushaus, sastao sam se sa vrhovnim efom policije, SSobergrupenfirerom Kaltenbrunerom. On je i policijski general i general SS jedinica. Bili su prisutni i dr Hetl i Vanek. 5 Kaltenbruner je roden u Lincu i rodak je prve ene Jozefa Ferdinanda. U mladim godinama sluio je kod dr Fon Filasa u Salcburgu i bio je najlenji" dak. Kasnije je promenio zvanje i poeo da se bavim visokom politikom. Jo dok je nacistika stranka bila zabranjena u Austriji, postao je voda SS-a za Austriju. Nekoliko meseci pred anlus" Austrije Nemakoj Kaltenbruner je bio najpouz-daniji Zajsov ovek u Austriji. Zajs je u februaru 1938. prvi put otputovao u Berlin i posetio firera. Na slikama, sa te posete, u pozadini se vidi krupna figura Kaltenbrunera. Neposredno pre te posete Kaltenbruner je jo sedeo u Austriji na optuenikoj klupi. Posle prikljuenja Austrije Nemakoj Kaltenbruner je imenovan za austrijskog dravnog sekretara u slubi dravne bezbednosti. Posle ukidanja Austrije kao drave on je postavljen na mesto visokog SS i policijskog inovnika za alpski i podunavski gau" (u teritorijalnom pogledu to je odgova-ralo podruju bive Austrije, prim. prev.). Ostaje zagonetka za mene to kako je Kaltenbruner mogao da dode na Hajdrihovo mesto. A jo sam vise iznenaden njegovom velikom aktivnou koju je Kaltenbruner u poslednje vreme razvio na planu spoljne politike. On je postao moan ovek u dravi. Nosilac je najviih odlikovanja zbog ratnih zasluga, kao na primer, vitekog krsta sa maevima". Takvom sam, dakle, oveku doao u posetu. Ono to mi je ispriao bilo je u torn trenutku tako groteskno da sam jedva mogao da pove-r4jem svojim uima. Moda ja ve znam, kazao mi je u poverenju

Wilhelm Waneck, SS-turmbanfirer, od 1943. do 1945. voda grupe, odnosno ode-ljenja VI-E - za Balkan, u Glavnom tabu slube bezbednosti

5 6

Celokupan tekst Hitlerovog govora moe da se nade kod Domarusa, 2, 2.179 2.185. Uporedi Glezove memoare, prva knjiga, 390. (341)

Kaltenbruner, da firer namerava da se potpuno odrekne svih osvojenih teritorija na Istoku. S druge strane, on namerava da sve drave i pokra-jine koje su ranije pripadale Austrougarskoj stavi pod upravu Nema-ke i tako ih ujedini, neto to su ve gaui" u Nemakoj, u jednu celi-nu. Kao primer Kaltenbruner je spomenuo ime Juri, koji treba da postane budui voda madarskog gaua". Za mene ovakvi planovi nisu bili nita novo. Ja se, meutim, seam kako je Hitler 17. marta 1939, posle okupacije Praga, a u vezi sa Slovakom, rekao Ribentropu: Ja vise o ovoj misiji na Jugoistoku ne elim nita da znam." Isto tako se Hitler, dok sam ja bio u Zagrebu, uvek iznova alio kako Italijani ne-e, a i ne mogu, da preuzmu kontrolu nad Balkanom o kome on, Hitler, najradije ne bi vise hteo ni da uje. Hitler uopte nije eleo da se angauje na Balkanu. Jednom sam mu ipak odgovorio: Fireru moj, vi se sa ovim problemom pre ili kasnije ipak morate suoiti!" Objanja-vajui poblie to to mi je malopre saoptio, Kaltenbruner je naglasio da je u pitanju, ni manje ni vise, ujedinjenje dva nekadanja carstva, nemakog i austrougarskog. Tokom razgovora sam odgovorio: Sve je to veoma lepo. Ipak, moram da te neto pitam, a zbog toga e me, moda, poslati u koncentracioni logor: Zbog ega mi to nismo uradili odmah posle Minhena kad nam je Istok kao zrelo voce ve bio u krilu. Zato smo pojeli sva govna jednog stranog rata?!" Pod zrelim vo-em", razume se, nisam mislio daje trebalo da od drava na Balkanu stvorimo nemaeke pokrajine, gaue. Prilika, medutim, da ove krajeve privuemo sebi i zadobijemo simpatije stanovnitva, i to prvo u pri-vrednom, a zatim, postepeno, i u politikom pogledu, zaista je posto-jala posle velianstvene pobede" u Minhenu 29. septembra 1938. Se-am se veoma dobro kako sam sa svojim vedskim prijateljem Bekom o tome razgovarao tokom jedne vonje na Kalenbergu. Obojica smo izrazili sumnju u to daje Hitler u stanju da na miran i uzdran nain mudro rei celu stvar. Bek mi je tada rekao: Znate, moralo bi se po-eleti i nemakom narodu i celom svetu da dragi bog uzme sada Hitlera sebi." Posle ove moje price Kaltenbrunerovo lice poprimilo je zbunjen izgled. Pojedinano gledano, valjalo je, naravno, da Hrvatska i Slovaka postanu na neki nain nemaeke savezne drave. Svimaje bilo jasno da Hrvatska mora ponovo da se organizuje, i to bez Pavelia. Sa ovim sam se slagao i jedino sam smatrao da poglavnik mora sto pre da napusti Hrvatsku, dok je Kaltenbruner planirao da ga ostavi u Zagrebu. Nemaki dravni vrh naroito je ljut na Maare. Najvei deo njih, hvala bogu, sada je uniten. Time e biti daleko jednostavnije da se pravednije sprovede zemljina reforma. Kaltenbruner takoe pria da se planira slanje velikog broj a nemakih policajaca, a i madarskih, ali koji su kolovani u Nemakoj. I madarska privreda mora u potpunosti da bude pod nemakom kontrolom. Sada u Madarskoj postoje veliki delovi teritorije koji su potpuno nenaseljeni. Tu se, po Kaltenbruneru, prua mogunost da dode do novog naseljavanja Nemaca. Kaltenbruner takoe misli da na pustu teritoriju naseli i pruske koloniste. Ja sam se osmelio, te sam ga podsetio na Srbiju, Erdelj i Rumu-niju. Kaltenbruner mi je odgovorio da e Srbija i Rumunija morati da budu u nekoj vrsti vazalskog odnosa prema Nemakoj. O Erdelju se veliki dravnik nije poblie izjasnio. Pitao sam ga ta misli o osvajanjima u Rusiji i na istoku Evrope. Pretpostavimo da Hitler ima uspeha protiv Rusije, ta e onda da uradi sa osvojenim podrujima? Kaltenbruner mi je odluno odgovorio: Ne! Ta teritorija ga ne zanima." Moje protivpitanje je glasilo: to je onda ostalo od 'Majn kampfa', knjige koju je napisao Hitler?" Imajui optu sliku pred oima, mogao bih, verujem, da objasnim dalekosene promene u Hitlerovom stavu o pitanju srednje Evrope. Od trenutka kada su Rusi stigli do Budimpete i Blatnog jezera, Hitler je, nema sumnje, razumeo kakav je znaaj imala stara Austrija. Du-navska monarhija, ak i u vreme svoje slabosti, predstavljala je veliku pomo i zatitu same Nemaeke. Time je firer okrenuo leda svojim ide-jama, kako ih je izloio u kampfu", gde se zalagao, a to je zastupao od svojih mladih dana, da se to pre razbije Habzburka monarhija. Istorija je esto gorka uiteljica. Njen glas se ili ne slua, ili stie suvie kasno. Ovog puta, bojim se, glas je zadocneo. Kaltenbruner mi, I'ecimo, nijednom reju nije objasnio kako da povratimo vojnu inicija-tivu i da zauzmemo polazne pozicije. A sve je to preduslov da se ovi ambiciozni planovi ostvare. Oni su postojali, u to nema sumnje, 1938, a i tokom rata. Kako da sada sve to povratimo kada u svemu vlada naj-veca oskudica. Dovoljno je da ovek baci pogled oko sebe. Isto tako, meni je na osnovu Kaltenbrunerovog izlaganja ponovo postalo jasno da nacionalsocijalizam, taj ekstremni prusizam, i duh SS-a, nikada nisu bili sposobni da uspeno ree ak ni najjednostavnije spoljnopolitiko pitanje. I tree, posle svih gluposti i zlodela koje je Treci rajh po-inio, kako u dobrim tako i u ravim vremenima, raunajui od 1938. pa do danas, sada je vise nego jasno da nama u sledecim vekovima niko vise nee poveriti prijateljstvo. Izuzetak moe samo da bude pod policijskim pritiskom koji, medutim, i pored vanredno vete i efikasne mainerije SS-a, ima svoje granice. Nepovoljan rezultat oekuje nas ak i u sluaju da pokuamo da upotrebljavamo nova sredstva i da po-stavimo nove ljude. I tada bi SS ostao bez saradnika i bio bi upuen na samog sebe. Ljudi iz redova SS-a ve su izabrani: Hrvatska - alkoholu sklon

(342)

moj naslednik Pricman (Pruetzmann), Madarska - Vinkelman, u Slovaku dolazi SS-general Hefle (Hoefle), a u Srbiju Berends.7 Ova gospoda bi trebalo da obnavljaju rajh princa Eugena Savojskog, naravno, hiljadu godina! Da pribeleim jo neke pojedinosti iz razgovora sa Kaltenbrune-rom. On je ubeden da e Kae uskoro da bude opozvan iz Zagreba. Ja u u to poverovati tek onda kada se to stvarno i dogodi. Setio sam se svog poslednjeg razgovora sa Hermanom Nojbaherom, pa sam upitao Kaltenbrunera: A kada ete u SS redove da primite Nojbahera?" On mi je odmah i odluno odgovorio: Nikada." Nojbaher e, dakle, mo-rati jo malo da prieka dok ne postane prvi ovek u SSu za spoljnju politiku. A meni je priznao da sanja o torn unapredenju. To je njegova sudbina - da ga ljudi suvie brzo procene i odbace kao arlatana. Kaltenbruner mi je saoptio da Hitler poseduje pismo koje sam poslao na Jodlovu adresu i da ga je sa zadovoljstvom proitao. Osniva i planer novih drava Kaltenbruner i ja rastali smo se veoma srdano i prijatelj ski. Imaju li ovakvi razgovori uopte neki smi-sao kada se zna ta nas sve uskoro oekuje? Mi samo jo moemo da gradimo kule od karata. Moda i to ima smisla jer time olakavamo sopstvene brige. Sledeeg dana Kaltenbruner je sa Hetlom otputovao u Edenburg. Tamo ih je zavejao sneg. Poslednjih nekoliko poslepodneva imao sam jedan doivljaj. On mi je jasno pokazao svu nau tragiku. Na vratima mi se iznenada pri-kazao jedan visoki maarski artiljerijski porunik. Prepoznao sam ga. Bio je to stariji sin Denka Gustija, najboljeg prijatelja iz mojih mlada-lakih dana. Bio je u jedinici rezervista i upravo sam bio svedok nji-hovog beanja" pred Rusima, kako mi je tuno priznao. Kada je bio dete, sreno je preboleo deju paralizu koju je dobio u Hajmaskeru. Gde god se zadri u Nemakoj, lepo ga primaju. Pa ipak, sudbina iz-beglice" veoma je bolna. Njegovi drugovi upravo noe u Brunu, nedaleko od jedne planine. Uskoro e i on da im se prikljui u Cvetlu. Tamo je ve vozom otputovala njegova sestra Maja, koja je takoe postala izbeglica. Ja sam njen kum. U Brunu su smeteni u barakama. Dvadeset oficira spava u jednoj prostoriji punoj stenica. Simpatian mlad ovek je priseban i miran. Na njegovom lieu ipak moe da se vidi koliko ga pogaa sudbina madarske nacije. Upitao me je gotovo uplaeno: A gde je Horti?" Odgovorio sam mu, a onda ga upitao: Varna je mnogo ao Hortija?", on je klimnuo glavom: Razume se." ta zna ovaj mladi, bedni ovek o novim snagama" o kojima mi je govorio Kaltenbruner i kojima mi elimo da usreimo Evropu. Gusti Denk se od ovog leta nalazi na svom imanju Menfe, kod mesta Dera. Ostario je i mora da cepa drva jer su mu oduzeli svu po-slugu. On i njegova ena ne mogu nijednu no mirno da spavaju. Neprestano prolaze vozovi koji transportuju trupe, a i vojnici spavaju u njihovoj kui. Pa ipak Gusti je reio da, po svaku cenu, ostane na svo-me. Napisao sam mu pismo i savetovao da ode jer sve to ujem o Rusima, govori mi da oni ne spremaju nita dobro za stare austrougarske oficire. Ovih dana bio sam u hotelu Grand" gde sam posetio Rukaja. On se pomalo razoaran vratio iz Berlina. Iz Madarske su protiv njega stigle neke prijave, tako da on sada u najboljem sluaju moe da bude imenovan za generalnog inspektora pet madarskih SS-divizija. Poto odreenu ulogu igra i nadvojvoda Albreht, skrenuo sam panju na njegovu linost. Rukaj je sa njim bio naroito dobar prijatelj, ali su se sada odnosi malo ohladili. Simpatian nadvojvoda ponovo se nalazi pred enidbom. Njegove bracne veze su brojne i poznate. Poele su tako to je maarskom poslaniku u Sofiji (a kasnije i u Beu) Fon Rudnaju preoteo suprugu i oenio se njom. Bila je to jedna veoma bur-na afera. Jo uvek je iva nadvojvodina majka. Zove se Izabela, ali joj je nadimak Buzabela jer je imala lepe grudi. Izabela je dugo ekala dok nije rodila svog sina jedinca. Njegove brane afere nisu joj se nimalo dopale. Oseala je da bi time mogla da proigra svoju veliku am-biciju. Planirala je da njen sin, nadvojvoda Albreht, postane kralj Ma-darske. On je navodno bio u srodstvu sa Krojom. U svojoj nevolji Iza-bela se obratila za pomo svom starom prijatelju i porodinom lekaru dr Bilu (Biehl) vojnom lekaru. On mi je ceo sluaj ispriao tokom vonje u bekom tramvaju. Govorio je glasno i duhovito. Da bi je umirio, dobroudno je odgovorio nadvojvotkinji Izabeli: Vaa kra-ljevska preuzvienosti, ali ja vaeg sina ne mogu da kastriram!" On joj je zapravo to kazao u mnogo sonijem tonu. Brak njenog sina trajao je nekoliko godina, a onda je razveden posle brojnih i unih svaa. Raz-vedena ena je za utehu dobila titulu vojvotkinje od Teena, koju joj je dodelio Kralj evski maarski dvorski sud. No, on po zakonu uopte nije nadlean za takve stvari. Kao to je poznato, ta titula ve postoji, i to po liniji nadvojvode Karla. Albreht se posle nekog vremena ponovo oenio. Njegova nova ljubav bila je jedna uiteljica iz Erdelja, Fon Bokaj. No, ona nema nikakve veze sa erdeljskim kneevskim rodom. Na osnovu madarskog zakona ona je, medutim, dobila titulu princeze i oslovljavali su je sa Njeno

Hermann Behrends, roden 1907, doktor pravnih nauka, 1932-1933, voda SS-a u Vilhelmshafenu. potpredsednik Saveza Nemaca za dijasporu, general-major SS jedinica. (343)

kraljevsko velianstvo. Rodila je dve ker-ke, ali ne i sina. Pre kraja 1944. u ivot nadvojvode Albrehta stupila je jedna umetnica (pevaica ili tako neto). Sada ponovo imamo haos i lorn. Za razliku od svoje prve ene Fon Rudnaj, on se sa svojom sa-danjom suprugom venao u rimokatolikoj crkvi, pa e stoga, zatrai li razvod braka, imati prilino velike neprilike. Njegova najnovija ljubav iz Madarske dovela ga je u dodir sa maarskim krugovima koji nisu nimalo naklonjeni Nemakoj. Tako je i njegova pozicija kod nas postala pomalo klimava. Kada sam boravio u Berlinu, nadvojvoda me je esto poseivao. Sklopio je bliske kontakte sa mnogima u Nemakoj. Polo mu je za rukom da jednom prilikom poseti i samog Hitlera. Tokom razgovora on mu je, navodno, obeao da e posle rata darovati njemu i njegovim naslednicima mesto Teen. Naroito uske veze nadvojvoda je sklopio sa Majsnerom. Otvoreno mi je priznao da namerava da zameni Hortija, a uslov je da Erdelj pripadne Madarima. Posle toga zbliio se sa krugom oko Fezenmajera.7

KTB/OKW, IV/l, 852. U pismu od 3. marta 1945, koje je Glez Horstenau poslao Jodlu, preneo je i Rukajeve informacije o Salaiju.

Rat se u meduvremenu nastavlja. Nae vojne snage su 18. decembra 1944. zapoele protivofanzivu na liniji AjfelTrir. Cilj nam je bio da ponovo dodemo do Antverpena. Na poetku akcije zabeleili smo uspeh. Ovo je dokaz toga koliko je i danas nemaki vojnik dobar i ne-unitiv. Naa akcija usmerila se ka gradu Namuru, ali nismo uspeli da stignemo ni do reke Mas. Seam se velike bitke u Francuskoj, koja se odigrala poetkom 1918. Tada smo na poetku ofanzive zabeleili veliki uspeh. No, onda smo stall. Na prodor sada nije uspeo jer nam je neprijatelj unitio linije za snabdevanje trupa. Pa ipak, postigli smo malu prednost. Neprijatelj je bio prisiljen da deo svojih snaga prebaci na to ratite kod Trira i mi smo tako bili u stanju da improvizujemo ofanzivu sa prostora Pfalca i Alzasa. 8 Ta ofanziva donela nam je na torn podruju znatan uspeh. Na istoku nam jo uvek polazi za rukom da se odrimo u Budimpeti ijom odbranom komanduje SS-grupen-firer Derner.9 Derner se nalazi u Budimpeti i stavlja sopstveni ivot na kocku. Mali su izgledi da neko od njih preivi ovu borbu. Poetkom januara 1945. etiri nemaeke divizije krenule su u protivnapad jugoistono od Komorna. Medu njima su se nalazile i dve tenkovske SS-divizije. Ma-dari su verovali da ta ofanziva ima za cilj da probije obru oko Budim-pete. Ili je ovde bilo rei samo o nastojanju nemakih snaga da iz ob-rua izvuku nemaeke vojnike kako je, navodno, Ludin kazao slova-kom predsedniku Tisu. To e se uskoro saznati. Rusi su neverovatno brzo izgradili odbrambenu liniju zapadno od Budima. Ta linija nije bila tako dobro branjena jer je na nekoliko mesta bilo mogue pobei. Mi, medutim, nismo postigli na glavni cilj. S druge strane, na Blat-nom jezeru i jugozapadno od tog jezera postalo je mirnije. U Slavoniji su Sovjeti prodirali u nekoliko pravaca, ali su ih zaustavile ruske ko-zake jedinice i poglavnikova garda.
Akcija Severni vetar" od 31. decembra 1944. bila je ograniena ofanziva XXXIX tenkovskog korpusa i XIII SS-korpusa. SS-oberfirer Derner (Doerner) krenuo je u januaru 1945. sa svojom jedinicom i uspeo da stigne do zapadnih delova Budimpete. Uspostavio je radio-vezu sa ne-makim jedinicima koje su se nalazile opkoljene u gradu i po trei put (od 18. do 27. januara 1945) pokuao da razbije ruski obru. Komandant nemakih opko-Ijenih snaga u Budimpeti bio je SS-obergrupenfirer i general SS jedinica Karl Pfefer fon Vildenbruh (von Wildenbruch). Uporedi: P. Gosztony, Der kampf urn Budampest 1944/1945.

Mnogo se govori o upotrebi novih lovaca.8 I neprijatelj je govorio o novom avionu, no on je tvrdio da je ceo eksperiment propao. Una-predili smo i deo ratnih operacija sa podmornicama. Pronali smo, na-ime, sredstvo kojim moemo da neutraliemo delovanje amerikih aparata za otkrivanje podmornica. Krajem aprila 1943. boravio sam sa poglavnikom u Klezhajmu. Hitler nam je pokazao jednu kartu sveta i objasnio kako e u najkracem roku da nam pode za rukom da neprijatelja bacimo na kolena. etrnaest dana posle toga povukli smo sve na-e podmornice sa svetskih mora jer je neprijatelj upravo otkrio, kako sam ve spomenuo, ureaje za otkrivanje podmornica. Kakvih smo se sve uveravanja i povoljnih predvianja nasluali tokom ovog rata! U meuvremenu, zapoela je faza novog narodnog rtvovanja". Ona najavljuje sprovodenje temeljne reforme u partiji, Vermahtu i medu dravnim slubenicima. Ova reforma znai jedan veliki korak u pravcu oduzimanja privilegija onima koji su ve razvlaeni". S druge strane, ova reforma nam najbolje pokazuje koliko smo mi iscrpli sve

Prvi beloruski front pod komandom marala ukova krenuo je u napad 14. januara 1945. sa prostora Magnueva i Pulavija. Rusi su razbili nemaku Grupu armije A; 17. januara 1945. nemaka 9. armija predala je Rusima Varavu; 30. januara 1945. ruska 2. gardijska tenkovska armija i 5. udarna armija stigle su do (344)

j2

reke Odre gde se formirao novi front na liniji Frankfurt na Odd i Kistrin.

svoje rezerve. Vermaht sada mora da sprovede tu reformu. To me ne udi. Da je jedna vojska pala tako nisko, kao toje sluaj sa nekada ponosnom pruskom i prusko-nemakom armijom, istorija jo nije za-beleila. Kriza u transportu postaje sve vea. Pre voz uglja, na primer, u poredenju sa prolom godinom toliko je pao da to ovek vise ne moe ni brojkom da izrazi. Nema sumnje da nam taj problem predstavlja najveu pretnju u nastavljanju ratovanja. Sekretarica Nemako-maar-skog drutva u Berlinu, gospodica Vajc, nedavno je u Esenu pro vela odmor sa svojom rodbinom. Ona sada ima zadatak da brine o izbeg-licama. Njima prvo treba dati stan i hleb, pa tek onda kulturu. Imala je tri brata, i svi su poginuli. U Esenu moe besplatno da se nabavi ugalj. To isto vai i za gornju leziju. No, niko nema volje da isprazni puna skladita uglja jer nema dovoljno lokomotiva i sredstava za transport eleznicom koja je gotovo prestala da funkcionie.

Ovde je u pitanju novi lovac tipa folksjeger He-162". Prvi letovi poeli su da se testiraju poetkom decembra 1944. Izrada pojedinih veih delova ovog aviona radena je u podzemnoj fabrici, u naputenom rudniku u Hinterbrilu (Hinterbru-ehhl) kod Medlinga. Uporedi: H. Nowara, Der Volksjaeger" He 162 (Waffen-Arsenal, Bd. 85), Friedburg 1984.

Petnaesti januar 1945. Prekjue su Rusi zapoeli sa dugo oekiva-nom ofanzivom." Danas je ponedeljak. Koncem protekle nedelje Fric Vesten boravio je u Olkuu i Volbromu. Tamo su sve fabrike radile punom parom. Niko nije imao pojma o predstojeim dogaajima. Jue su Rusi iz Baranova na irokom prostoru preli reku Nidu koju pam-tim iz Prvog svetskog rata! Od Budimpete su ostale samo ruevine i dim. Pokuaj da probijemo ruski obru oko madarskog glavnog grada moemo da posmatramo, barem za sada, kao propao.9 U nekada tako lepom madarskom glavnom gradu u obruu su se nali preiveli delovi nekadanje nemake 6. armije koja je 1943. skoro potpuno unitena u Staljingradu. Na Zapadnom frontu, prema Namuru, nase snage napre-dovale su 25 kilometara, ali smo brzo morali da se povuemo na po-etne linije. I ovde je naa odbrana sa obe strane veoma ugroena neprijatelj skim napadima. Uspehe postiemo samo delom u Francuskoj, a ona je moja pradedovska postojbina. Jugoslovenska vlada u izbeg-litvu iz Londona nije uspela da oslabi Titovu poziciju. Ruski uticaj za sada je obezbeen u Srbiji.10 Jue sam bio sa Rukajom. On je malo razoaran. Suvie brzo se bacio u naruje SS-a. To je uradio jer je veoma ambiciozan. Zbog jedne nesmotrenosti generala Kajnersa,11 Rukaj je zapao u neprijatan poloaj. On je zamenik SSobergrupenfirera Jitnera. Sada postoji opasnost da maarska vlada odbije imenovanje Rukaja. I tako on sada
Izmeu Hid era i Pavelia

sedi na dve stolice. On se mnogo brine za sudbinu svoje madarske otadbine. Nije tako veliki optimista kao to je to sluaj sa glupim i brbljivim Kranc-Heleprontom. Rukaj uporeuje dananje teko vreme sa dobom turske okupacije. Sluajno sam pre neki dan drao u ruci kartu iz vremena vladavine Osmanlija. Granica dananje Maarske, a ovde raunam i Slovaku, protee se slino kao u tursko doba kada su pae vladale Budimom. Samo je Hrvatska u neto povoljnijem polo-aju. Razlog lei u slabosti ruske vojske koja ne moe da odvoji deo svojih snaga za bosansko ratite. Ovo je, verovatno, i rezultat politike velikih sila. One jo nisu sigurne kako tano idu sfere uticaja na Balkanu. Madarski vaba Rukaj veruje da e Madari posle rata najloije proi. Tu je u pravu. Istorija se sada strano sveti Maarima jer svo-jevremeno nisu umeli da cene to to su dobro iveli u austrougarskoj dravnoj zajednici. Rukaj mi je takoe zanimljivo priao o Hortijevom problemu. Kada je 1936. Horti doao na vlast, nastupila je velika promena u Madarskoj. Ranije nije dozvoljavao da mu se porodica mea u dravne poslove. Tada je iznenada dolo do promene. Porodica ga je potpuno izolovala od spoljnjeg sveta. ak ni najvii vojni predstavnici nisu imali mogunosti da se s njim vide sem na formalnim prijemima i kratkim audijencijama. Njegova rezidencija u budimskom dvorcu bila je odseena od sveta. Samo porodica i najblii saradnici mogli su da posete Hortija. Moda uzrok ove promene lei u jednoj porodinoj tajni. No, to se ne odnosi na poreklo Hortijeve ene, ve na njegovo. Njeno devojako prezime glasi, kao to je poznato, Fon Burgli. Prezime Burgli zaista zvui kao da dolazi sa nemakog govornog pod-ruja u Svajcarskoj. Njen pradeda je bio vajcarski zemljoradnik. U Madarsku je stigao na

Cetvrti SS-tenkovski korpus krenuo je u napad protiv ruskih snaga severno od Blatnog jezera. Unitili su 135. sovjetski odbrambeni korpus. Do zapadne obale reke Dunav, kod mesta Dunapentele, stigli su 19. januara. Nemake snage uspele su da se na 20 kilometara priblie Budimpeti. Nemake i madarske snage nisu mogle da se izvuku iz obrua. Rusi su 27. januara 1945. krenuli u protivnapad i 10 SS-tenkovski korpus morao je da se do 7. februara 1945. ponovo povue. Misli se na pokuaj kralja Petra da prepravi ugovor koji je svojevremeno bio u sklopljen izmeu Tita i predsednika kraljevske vlade Ivana ubaia. Walter Keiner, roden 10. decembra 1890, od 1. 4. 1935. pukovnik, 1. 8. 1938. general-major, 17. 9. 1941. teko ranjen, 1.4. 1943. artiljerijski general, 1. 8. 1944. ief za opte poslove u Vrhovnoj komandi vojske. (345)

poziv nekog visokog maarskog plemia koji je hteo da iz vajcarske uveze stoku. vajcarac je u Madarskoj stekao ugled i bogatstvo. Hortijev posed potie od tog vajcarca. Porodica Burgli imala je dobre susedske odnose sa jevrejskom porodicom Vod-nijaner. No, Hortijeva ena nije imala nikakve krvne veze sa ovim Jevrejima. Poetkom 1944. neko je, medutim, otkrio da je Hortijeva baka sa majine strane bila rodena kao Lizl Gerber. Ona je bila igra-ica i udala se za Hortijevog dedu sa majine strane. Venanje je oba-vljeno u jednoj udnoj, opskuraoj crkvi u starom delu Budima. U po-pisu venanih stoji samo njeno ime Lizl Gerber i nita vise. Kako je
Razgovori sa Slavkom Kvaternikom iErnstom Kaltenbrunerom ____________________

Horti onda mogao da ue u aristokratske krugove? On je pokuao da prodre jo dok je bio mladi oficir. Tada nije uspeo. Godine 1914. bio je adutant vojnog komandanta. Javio se starom cam i, kako je bio obi-aj, car ga je pitao da li ima neku elju. On je izjavio da bi hteo da do-bije plemiko dostojanstvo. To mu je odobreno jer je u Madarskoj bilo daleko lake da se to dobije nego u Austriji. Rukaj je izrazio sumnju u to da ga Jevreji nisu ve dugo vremena ucenjivali, dakle, pre 1944, kada je otkriveno da on sa majine strane ima i jevrejske krvi. On je po tome ucenjen ve od 1936. Trenutno ne mogu da se setim da li je u pitanju Hortijeva baka ili mama. Horti je, uostalom, mogao da se tei da nije jedini. Vidi sluaj Ante Pavelia. Mi i nismo toliko osetljivi kada su u pitanju efovi stranih drava, pod uslovom da glume, da su nam verni saveznici"... Dok piem ove reenice, javila se sirena za vazdunu opasnost. Graani Bea, koji su od 28. decembra 1944. bili poteeni vazdunih napada, poverovali su daje doao kraj bombardovanju. Ja sam, medutim, video u svemu samo mali predah pred oluju". U najboljem slua-ju ovaj alarm mogu da protumaim tako da e neprijateljsko ratno vazduhoplovstvo samo preleteti iznad Bea, a da e smrtonosni tovar
. . . . .
v

bombi izruiti na industrysku oblast gornje Slezije. No, moje pretpo-stavke se nisu ispunile. Dolo je do jednog od najteih teroristikih napada koje je nas lepi grad do sada morao da pretrpi.12 Gadane su gotovo sve gradske optine. Hiljade ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Sigurno je i hiljade ljudi ubijeno prilikom tog napada na grad. Blago njima jer su oni sreniji nego mi koji smo preiveli to bombardovanje. Ja sam lino sisao u prizemni stan i bombardovanje sam doiveo u drutvu svog domaina Jirkovskog. Umalo da nisam izaao na ulicu jer me toliko uplaila misao da bih mogao da budem iv sahranjen u ruevinama ove kue. Pun jedan as uo se zvuk aviona koji su kruili nad Beom. S vremena na vreme odjeknulo bi gruvanje topova nae protivvazdune odbrane, a u daljini bi odjeknuo udar bombi. Sve na Prvi pogled i ne izgleda tako strano. Kao i uvek u takvim prilikama, obuzima me bes protiv tog ludog i uasnog sveta neprijatelj a koji veruje da e time to nae kue pretvara u zgarita i to ubija mime gradane skratiti nemako ratovanje za jedan cas. Postavlja seprtanje koje za ovu nesreu. O tome niko ne razbija glavn. U Drugom svetfkom am ne postoji p.tanje" krivice. Ono je veeunapred jasno. m e roden u Braunauu, ve u Versaju, no odmah pose rodenja preset se u Potsdam (grad pored Berlina, prim. prev.* Veto stran-Ppudce nemaekog naroda zovu se: Martin Luter Gustav Adolf, vojmcb kralj, Fridrih Veliki i Jedini" i 30. januar 1933...

tTv

XXIX PROCESI PROTIV RATNIH ZLOINACA I POKUAJI SS-a DA SKLOPI MIR

Prekjue u Sofiji u 23 sata ubijeni su na osnovu presude jednog revolucionarnog suda: princ Kiril i jo dvojica savetnika kraljevskog vea, 22 biva ministra, est savetnika pokojnog bugarskog kralja i 56 poslanika bugarskog parlamenta.1 Medu ubijenima nalazi se bivi predsednik Bugarske vlade Bagranjov.2 On je uzaludno pokuavao da u Kairu dobije podrku Engleza i Amerikanaca. Kada je video da je Zapad nezainteresovan za njegovu zemlju, pozvao je Ruse. Bagranjov je bio moj prijatelj i iskreno je bio privren Nemakoj. U leto 1944. u Madridu je bio bugarski poslanik. Ovde je sakupio dovoljno informa-cija koje su govorile o tome da je Nemaka izgubila rat. Kada je postao bugarski ministar spoljnih poslova, uloio je mnogo napora da uz pomo Anglosaksonaca spase svoju otadbinu i odbrani je od bolje-vistike opasnosti i sloma drave. To je, eto, vreme u kome ivimo. U istcm asu kada padaju glave ovih bugarskih politiara, obojica veli-kih hriana eril i Ruzvelt pruaju ruku prijateljstva Staljinu, dakle, oveku koji je naredio ubistva spomenutih linosti. Bugari su stradali samo zato to su naivno verovali erilu i njegovoj druini. I
Verovatno se misli na bombardovanje Bea od 21. januara 1945, a pogodio je ciljeve u gradskim optinama 1, 3, 5, 10 i 12. (346)

sada se najbolje vidi sva glupost nae tampe koja nije u stanju da jasno i glasno govori o tim injenicama, nego se jo raduje ubistvima tih izdaj-nika", a zgraa se nad krvolonim boljevistikim reimom.
Princ Kiril bio je brat bugarskog kralja Borisa III. Kiril je, zajedno sa Bogdanom Filovim (nekadanjim predsednikom bugarske vlade) i Nikolom Mihovim (voj-nim ministrom), streljan 1. februara 1945. u Sofiji. Ivan Bagranjov (roden 1892 - 1. februara 1945. streljan u Sofiji), od 2. juna do 2. septembra 1944. predsednik bugarske vlade.

Hteo bih da spomenem jo jednu zanimljivu epizodu. Nedavno je do mene stigao izvetaj jednog bugarskog ministra koji je sluio u vladi Cankova.3 Tu se govori o dogadajima u Bugarskoj, kada je zemlja prestala da bude lojalna Nemakoj. Re je o tipinom dogaaju naeg doba. Prilog deluje apsolutno pouzdano i ubedljivo. Izvetaj govori o tome da su od 1934. kralj i itav niz bugarskih ministara bili pod sna-nim uticajem sekte danovista". Ona je dobila ime po vodi sekte Da-novu. Sekta je imala negativan odnos prema svim crkvama i potovala je kult Sunca, a budunost je proricala na osnovu poloaja zvezda. Da-nov je imao veliki broj svojih pristalica u Francuskoj, Japanu 1 naro-ito u Americi gde je iveo dugo godina pre nego to se vratio u Bu-garsku. Godine 1938. u njegovo odmaralite na planini Rili stiglo je oko 30 njegovih pristalica, a medu njima i profesori sa univerziteta u Parizu. Danovisti su iveli u jednom specijalnom odmaralitu nedaleko od Sofije, a svake nedelje njihov uitelj" Danov im je drao pre-davanja kojima su prisustvovali i mnogi sofijski intelektualci. Tu je bilo ljudi i sa bugarskog dvora. Veoma je cudno to da je kralj Boris tokom jednog izleta na Rilu smrtno oboleo. Gotovo jo vei uticaj od Danova na odgovorne krugove u Sofiji imao je njegov najblii sarad-nik, pukovnik Ljubomir Lulev. Uticaj sekte na kralja Borisa bio je navodno toliko jak da posle 1934. niko nije mogao da postane ministar pre nego to bi ih proverili Danov i Lulev. Oni su to radili na osnovu ispitivanja rukopisa i slika. U jednom od poslednjih bugarskih kabine-ta ministar je postao i Lulev brat Andrej. Pred ve spomenutim revolucionarnim sudom treba da se pojavi i Ljubomir Lulev. Na osnovu razliitih mformacija, izgleda daje on iz-begao smrtnu kaznu. Priao je kako ga je kralj Boris odveo kod Hitlera koji je paljivo sasluao njegova predvianja i savete. Lulev ima naj-vee zasluge toje Hitler 1941. objavio rat Rusiji. On je namerno uvu-kao Hitlera u rat protiv Rusije kako bi Nemaka bila poraena. Tako je tvrdio pred sudom i ovo mu je, navodno, spaslo ivot. Vise puta sam uo da i Hitler ima svog v'raa. Hes je takoe bio okruen okultnom atmosferom. Ovo je optepoznata stvar. Kada je Hes pobegao, nacistika partija je zabranila rad svim okultnim organiU Nemakoj je 9. septembra 1944. formirana nacionalna vlada", a predvodio ju je Aleksandar Cankov.

zacijama. Pria se daje i Himler sklon odreenim okultnim pravcima. Sta je istina, to verovatno znaju samo ljudi iz njegovog najblieg okruenja. Ovih dana su se odigrale u Beu zanimljive stvari. Re je o moc-nom industrijalcu Fricu Vestenu i grofu Potockom od Lankuta. Njegovo imanje Rusi su odavno opljakali.13 Ukratko, Vesten i Potocki putuju u Svajcarsku, i to sa znanjem i dozvolom Himlera i Kaltenbrunera. Njihov zadatak je da ispitaju mo-gucnost sklapanja mira. Potocki eli da uestvuje u toj misiji samo pod uslovom da je Nemaka spremna da ponovo dozvoli stvaranje Poljske, i to u njenim starim granicama. Kazali su mu da u Nemakoj mora da ostane njegova stara majka kao talac. Nita nije pomogla ni njegova ponuda da sveano da asnu re biveg austrougarskog oficira. Odgovorili su mu da je i Vere, ef madarskog generalstaba, dao asnu re, a sada je boljevistiki maarski vojni ministar. Kao znak dobre volje sa nemaeke strane, Potockom je ponudeno da sa sobom ponese sliku jednog Tintoreta, akt i slino. Tajni uesnici i vode ove akcije bili bi moda i spremni da rtvuju nacistiku

Uporedi: Oesterreich, Institut fuer Zeitgeschichte, Mappe Hoettl, PS 1899, str. 3: Paralelno sa ovom akcijom odvijala se jo jedna koja je bila vise slubena, paje tako bila poznata i dr Kaltenbruneru. U pitanju je grof Alfred Potocki koji pri-pada visokoj poljskoj aristokratiji. Njega i njegovu majku, poznatu vojvotkinju Potocki, prebacio sam u Lihtentajn. Himler je zabranio da vojvotkinja ode iz Nemaeke. Hteo je da mu ona slui kao talac. U ovoj akciji istaknutu ulogu igrao je i dr Kaltenbruner. No, Himler nije uspeo. Ovo se moglo i oekivati jerje vojvotkinja Potocki suvie poznata linost da bi se takve stvari odvijale diskretno..." Dr Hetl je dao prireivau ovih memoara kopiju dokumenta od 28. februara 1945: Kaltenbruner je obavestio posrednika za kontakt sa Amerikancima da su on i Himler veoma zainteresovani da se rat to pre okona, a kao prvi korak pred-lau da se likvidiraju 'jastrebovi' medu nacistima, a naroito Borman." Agent je bio Fric Vesten.
13

(347)

partiju ako SS mo-e da opstane kao policija reda i poretka. Osnovna misao je sledea: Nemaka treba da zakljui mir sa Zapadom i da preuzme zadatak da Ruse dri dalje od Evrope. Mecger i ja verujemo da to nee biti dovoljno i da e Nemaka morati da uradi daleko vee ustupke. Jer, ko nama u svetu jo moe da veruje? Citava pria ima i druge zanimljive detalje koji, bar za sada, ne mogu da se stave na papir. U svakom slu-aju, razloga za pesimizam ima dovoljno. Svaki mali gradanin ove drave, recimo, moe da bude osuen na smrt i obeen.

XXX FRONT SE PRIBLIAVA BEU-BEKSTVO U SALCBURG

Mart 1945. Ja sam ve due zanemario svoje dnevnike zapise. Danas je 18. mart 1945. Sirene su jednog februarskog dana u Beu oglasile jo jednu vazdunu opasnost, a posle toga, 26. februara 1945, napustio sam Bee. Deset poslednjih dana koje sam proveo u svojoj kui stalno se neto dogaalo. U utorak 20. februara oko podne, oglasila se uzbuna, a ja sam, kao obino, siao u stan prijatelja koji se nalazi u prizemlju. Stajao sam pored prozora. Odjednom je jedna bomba pala sasvim blizu nae kue, pored Majdligerovih vrata i bacila moga domaina na patos. Oslu-kivao sam tutanj i lorn. Istovremeno, u stan se sruila itava gomila razbijenog stakla. Da bih se zatitio, prekrio sam rukama lice i jednim skokom se udaljio od prozora. U svim drugim stanovima nije ostalo nijedno itavo staklo na prozoru. Sledeeg dana otiao sam u skloni-te komande okruga. Treeg dana potraio sam utoite u hotelu Imperijal", tamo sam imao vezu, i uo kako bombe padaju po Sen-brunu. Kada sam izaao iz sklonita i krenuo ulicom Lasten, primetio sam da ni na jednom stanu vise nije bilo prozora. Grad je upravo doiveo jedan snaan teroristiki napad. Vojna komanda posudila mi je jedan automobil, no njim sam stigao samo do ulice Vinkelman. Dalje se nije moglo jer su popucale cevi, pa se ulica pretvorila u kaljugu. Mom stanu, a i itavom bloku, nije uinjena nikakva teta, sem malih pukotina u zidu. itav grad, medutim, odavao je sliku pustoi. Oteena je i gradska eleznica, tako da vise nee moi da se popravi dok traje rat. Nad svima stoji ma sudbine: ako noas bude uniten moj stan, kuda da idem? Gde da se ovek smesti. Firer nam lepo govori u svojoj poruci od 24. februara 1945, kako mu je ao to neprijatelj nije unitio i njegovu kuu na Berghofu.1 Neprijatelj ske radio-stanice su javile da je Berghof pogoden. On nema ni pribline veze sa nemakom stvarnou. Daje unitena njegova moderna kua u Berghofu koja ne sadri nikakve uspomene na porodicu, on ne bi morao da stanuje kao podstanar u tuoj kui. Hitler e odmah da dobije novi dvorac sa svim komforom. I po ovome se vidi koliko su oni gore daleko od stvarnih nevolja i nesrea naroda. U to spada slika koja se stalno ponavlja: im se oglase sirene za uzbunu, ulica Talija se ispuni dugom kolonom automobila koji prolaze pored predivnog vladinog bunkera", koji je izgraden na Vilhelminenbergu.2 Tu sede visoki pred-stavnici nacistike stranke sa svojim porodicama i imaju sav komfor. Narod ih zove zlatni fazani". Obian narod sa decom i putnim torba-ma, medutim, mora da se tiska i gura u katakombama. Ulica Talija se sada u bekom argonu zove Aleja heroja". Teka srea rastajem se od svog bekog doma. Da li u ga ikada ponovo videti? Mogu li da se radujem buduem idilinom miru? ao mi je gospode Gusti. Ona je hrabra i draga osoba. Ipak jo postoje pravi prijatelji. Profesoru Srbiku odobren je dvomeseni odmor u Ervaldu. Mecger i ja smo uspeli da ga provercujemo u na voz. Tek sada vidim koliko je ostario. Mecger ree da bi mogao da mi bude otac. Samo do Sankt Peltena vozili smo se tri sata! Ponavljam, tri sata vonje. U Amtetenu voz se zadrao jedan sat. Kada smo najzad ponovo krenuli, ve je poelo da svie. Danas je moj 63. rodendan! Svi moji rodendani bili su lepi od ovog. Vozom se danas putuje ne verovatno sporo. Imam oseaj da na taj nain ljudi koji rade na eleznici pruaju pasivan otpor reimu, ili je osoblje prosto postalo ravnoduno. Posle Racbaha u jedan posle podne stigli smo na malu elezniku staHitler se 24. februara 1945. javio jednom proklamacijom povodom godinjice osnivanja nacistike stranke. Nju je preko radija u Minhenu proitao Herman Eser. Tekst je objavljen u Domarusu, 2, 2.202-2.206. Citat koji se odnosi na Berghof: 2.206.

(348)

To je novo ime za Galicinberg koji je deo brda Kalen, a nalazi se u 16. bekoj optini. Ovde je 1942/1943. izgraen centar za proglaavanje vazdune opasnosti za Ostmarku" gde je smetena telefonska centrala i mesto odakle se za celo pod-nije gaua" izdaju zapovesti. Uporedi A. Elmar, Der Schirachbunker" im Galit-zenberg, 1979.

nicu Ficbah. Tu je voz ponovo stao. Nije nam dozvoljeno da produ-imo putovanje jerje u Salcburgu upravo na snazi znak za vazdunu opasnost. Puna etiri sata voz je stajao u Ficbahu. Slobodno vreme proveo sam u drutvu elezniara. Volim te jednostavne ljude. ovek moe sa njima lepo da se ispria. Na eleznici radi i jedan Slovenac. Kolege ga cene. Prvo smo primili lose vesti. Voz ne ide u Salcburg, ve u Vergl. Najzad se sve dobro zavrilo. Prvo smo stigli do Ajgena. Tu smo morali da napustimo voz. Mecger je nosio ruksak i kofer, a ja samo lepu konu torbu. Pokuali smo da stignemo do automobila, ali nismo uspeli. Vojnici su nas preduhitrili. Niko od njih i ne pomilja da da prednost generalu. Tako je bilo i 1918! Mi smo najzad odluili da ne ekamo, ve da do Salcburga stignemo peke. Mecger se poneo kao pravi drug i nosio je moju teku putnu torbu. Kada smo stigli do ulice Mocart, naisao je vojni auto koji nas je odvezao do naeg stana u Ri-denburgu. U Salcburgu je ponovo bila bombardovana eleznika sta-nica. Kafi Krimel" i crkva Svetog Andreja takoe su pogodeni. Na-alost, bombardovan je i predeo oko dvorca Leopoldskron. U to sam mogao da se uverim kada sam proetao tuda nekoliko dana kasnije. Biva austrougarska vojna kola za plivanje" vise ne postoji. Mnogi veruju da to i nije neka velika teta. Ali za mene ona predstavlja deo moje mladosti. U toj sam koli nauio da plivam. No, jo vise me boli oteenje dvorca! U njegovoj blizini pala je bomba. Svi prozori su porazbijani, ali, verujem, i ornamenti na fasadi dvorca. Sve je to lu-dost. Govorio sam o crkvi Svetog Andreja. Podigao ju je kardinal Kataler. On je na ulazu u crkvu stavio i svoje ime i tako se upisao u listu besmrtnih. Kada je crkva bila gotova, ja sam tu sveanost po-smatrao sa balkona nae kue. Tada sam bio pitomac vojne akademije. Moj otac i njegove sestre krteni su u toj crkvi. Smestio sam se prilino udobno u kui Alberta Rajtera, u Riden-burgu. Kao i tokom Prvog svetskog rata, sada ponovo stanujem na mansardi. Tu je moja spavaca soba, a pored nje je kupatilo. Mecgerov i moj biro nalazi se na prvom spratu i u prizemlju. Jedino je strano to kada Albert muzicira" sa jednom violinistkinjom. Tada su svi koji se nalaze u kui oajni! Drugu potekou nam predstavlja snabdevanje. Na sreu po mene, u kuhinji se obrazovala radna zadruga, a na njenom celu je Irina. To je simpatina kerka upravnika kue Perga. On je bivsi kapetan estonske vojske. Kafu sam spremam. Svaki dan se radujem loivanju kafe. To mi dode kao neka sveta radnja kojoj se uvek veselim. Srene asove mogu da izbrojim na prste jedne ruke. Svet je prosto postao ludnica. Vojni poloaj se poslednjih nedelja izuzetno pogo-rao. Rusi se ve nalaze na donjem toku reke Odre, pred Kistrinom i Frankfurtom na Odri. Rusi su opkolili i gornju leziju i Kenigsberg u istonoj Pruskoj, te dragi mi Breslau u kome sam boravio jo u avgustu prole godine. Strano i potresno deluje promukao i tvrd glas sim-patinog gaulajtera Hankea14 koji komanduje odbranom grada Bres-laua. Kakva suprotnost histerinim, bledim Gebelsovim frazama. Medu izbeglicama vlada neopisiva beda. Ni moj nekadanji ef taba iz Zagreba Zelhov ne zna nita o sudbini svoje supruge. On je rodom juno od Ratibora. U lepi Tein uli su Rusi i kreu se dalje prema moravskoj Ostravi. Ali i tokom 1914. ova predivna podrucja bila su blizu vojnih operacija. Mi smo kod Krakova uspeli da odbranimo svoju zapadnu civilizaciju i teritoriju. Danas uzaludno pokuavamo da to ponovimo. U Madarskoj smo uspeli da likvidiramo" ruske snage koje su se prebacile na drugu obalu reke Gran. 15 I mi sada upotrebljavamo jezik boljevika, jer govonmo likvidirati"! SS jedinice su se istakle. Juno od Dunava, na istonom kraju Blatnog jezera, u borbu je krenuo Sep Ditrih sa etiri tenkovske SS-divizije. On je trebalo da prodre do Dunava. To mu, razume se, nije uspelo.16 Postavlja se pitanje zasto nismo upotrebili sve nae raspoloive snage u novembru ili decembru 1944. kojima smo tada raspolagali u Madarskoj. Mogli smo da krenemo u smeru Budimpeta-Pemisl. Tada bismo doli iza leda ruskim snaga-

Karl Hanke (1903 - jun 1945), mart 1933. lini Gebelsov referent, septembar 1939. ratni dobrovoljac, februar 1941. gaulajter u donjoj leziji, od 15. februara 1945. komandovao je odbranom Breslaua, u maju 1945. zarobili su ga eki partizani. Protiv 8. nemaeke armije krenula je 2. ukrajinska armija, da zatvori obru oko Budimpete, i 18. decembra 1944. Rusi su stigli do reke Gran. Ovde se front stabilizovao. Sa prostora Blatnog jezera i Velenerskog jezera 6. marta 1945. krenula je u bit-ku 6. tenkovska SS-armija, 6. armija i 2. tenkovska armija, sa namerom da zatite nalazita nafte oko Velike Kanjie. Napad je 15. marta 1945. morao da se pre-kine. Istovremeno, 3. ukrajinska armija krenula je u protivnapad. (349)

ma koje su se koncentrisale kod Baranova. Sve nae vojne operacije od jeseni 1942. nisu rezultat nekih osmiljenih planova, ve predstav-ljaju obino krpljenje i nisu drugo do kratkorone akcije pojedinih divizija. Posle toga svi nasi napori su samo kap na vrelom kamenu. Moj prijatelj Ler se proslavio svojim vojnim manevrom. Izveo je sjajno povlaenje naih trupa sa podruja Soluna ka Beogradu. I ta zapovest za povlaenje, istina, stigla je prilicno kasno. Tek koncem avgusta 1944. Vajks se naao u Hitlerovom glavnom tabu. Rumunija i Bugarska su nam tada ve okrenule leda. Niko se, medutim, nije od-vaio da postavi pitanje povlaenja naih vojnika sa egejskih ostrva. 0 svemu se raspravljalo samo ne o torn problemu. Hitler ne eli ni da u-je da se dobrovoljno odreknemo teritorija koje smo prethodno osvojili. Kada mu neko predloi povlaenje, on uvek u tome vidi izraz defe-tizma. Po Hitleru bi onda u jesen 1914. Konrad i Hindenburg bili defetisti! Oni su se dobrovoljno povukli sa osvojene teritorije i time strategijski doveli nau armiju u odlinu ofanzivnu poziciju. Na poloaj na Zapadu nije dobar. Naa cela odbrana na Zapadu, na podruju Rajn-Pfalc, pukla je. Na Rajni nam se prilikom povla-enja dogodila nesrea. U pitanju je most Ludendorf' kod Remagena, koji nismo uspeli blagovremeno da onesposobimo. Zbog toga su na smrt bila osuena etiri oficira. Oni se spominju, svaki od njih po ime-nu, u izvetaju Vrhovne komande Vermahta.17 Amerikanci su tako uspeli da na irokom frontu, na levoj obali reke Rajne, koncentriu svoje snage. Oni su presekli i autoput Keln-Frankfurt. Na prostoru rajnske oblasti i Pfalca dolo je do haosa. Ajzenhauer je sveano obeao da e, dode li do otpora, potpuno unititi Frankfurt, Ludvigshafen i Manhajm. Danas je 20. mart 1945. Oko Rajne je stanje dramatino i moglo bi da ima negativne posledice i na kraj oko gornjeg toka reke Majne. Oni gore" i dalje nas, medutim, ubeuju u nau odlunost u tome da postignemo potpunu pobedu. Nastoje da oive duh pruskog kralja Fridriha Velikog. Neprestano se ponavlja Fridrihova pobeda kod Ku-nersdorfa. To se pretvara u mit. Robert Laj je otiao tako daleko da je u jednom drutvu u Salcburgu, oko Boia, izjavio da Hitler sada posle neuspelog atentata na njega od 20. jula 1944. i po svom spolja-njem izgledu lii na velikog" kralja. I on se kada hoda slui tapom. ik i Hitlerova brada lii na bradu starog Frica. Dame u Berhtesgade-nu, u ijem je centra Emi Gering, sada marljivo imitiraju kraljicu Luj-zu. Sve one ele da umru lepe, ali uz pomo otrovne kapsule". Ve se nekoliko nedelja bavim Fridrihom Velikim. Upravo sam proitao njegovu biografiju od Onoa Klopsa.18 To tivo me je podstaklo na mnoga razmiljanja. Trebalo je da ga proitam pre nego to sam upoznao Kaea. Sve to se posle izmeu nas dvojice dogadalo stoji u toj knjizi. Dovoljno je samo da uporedimo ponaanje Pruske prema Saksoniji, i to pre Sedmogodinjeg rata. Ili da prouimo prve pruske ugovore sa ruskom caricom Katarinom. Glavni interes skoncentrisan je na Poljsku i vedsku. Namera je bila da u tim zemljama ne dou na vlast trajni i stabilni reimi. ovek mora da zadri pravo i mogunost da se mea u njihove poslove (i da otima)." Zahvaljujui preovladavajuem Fridrihovom pruskom duhu, Austrija je ponovo izala iz mode. No, uzrok tome nije samo pruski duh, ve i razni dogaaji u vezi sa glumcima. Neki magarci, a medu njima i glumac Paul Herbiger,19 upisali su se u listu darodavaca koji zahtevaju slobodnu Austriju" i time postali besmrtni. Medu potpisnicima navodno se nalazi i Henings. 20 Druga grupa Austrijanaca brinula se i titila jednog bekog Jevrejina. On je kao engleski oficir skoio padobranom u Slovakoj. Zove se dr Klauber.10

Onno Klopp, Der Koenig Friedrich II und seine Politik, 2. Aufl., Schaffhausen 1867. Paul Hoerbiger (Budimpeta, 29. 4. 1894 - 5. 3. 1981, Be), znaajan austrijski pozorini i filmski glumac. Od kraja 1943. prikljuio se jednoj austrijskoj grupi otpora. U svojim nastupima je sve vise isticao svoje austrijanstvo, 1944. Gestapo ga je u vise navrata zvao na informativne razgovore, ali je uhapen tek 20. januara 1945, a 6. aprila 1945. puten je iz bekog zatvora. Uporedi: Paul Hoerbiger, Ich habe fuer euch gespielt. Erinnerungen. Muenchen 1979. Fred Hennings. Pravo ime Franz von Pawlowsky (Klagenfurt, 1895-1981, Heili-genkreuz), od 1923. lan poznatog bekog pozorita Burgteatra. Glavna dela: Barokni Be (Das barocke Wien), u dve knjige, Be 1965; Be u doba cara Jo-zefa, Be 1966; Memoari: Heimat Burgtheater, Wien 1972; Dopada mi se da budem star (Mir gefaellt das Altsein), Be 1971. To ime se ne nalazi na Iisti austrijskih pripadnika otpora, a ni u relevantnoj lite-raturi.

Moda je on roak mog pokojnog zubara? Bio je uhvaen, pa je kao znak zahvalnosti izdao policiji sva imena ljudi koji su ga sakrivali. TJ prvoj grupi nalaze se i dvojica austrijskih rezervnih oficira. Sve je to bio dovoljan razlog da se na

Amerikanci su 23. februara 1945. zapoeli ofanzivu istono od Ahena. Do 1. marta 1945. saveznici su uspeli da prodru do Menhengladbaha i zapadno od Kelna; 7. marta 1943. amerike trupe su prele Rajnu kod Remagena, i to zahvaljujui greci nemake odbrane.
17

(350)

teritoriji bive Austrije (za salcburki i beki vojni okrug) sprovede akcija ienja. Generalu Ringelu je, uz pomoc gaulajtera Hofera, polo za rukom da sprei akciju ienja na svom podruju. U Beu je smenjen Bahmajer,11 a na njegovo mesto postavljen je jedan vaba koji ima 44 godine. Pokuao sam po torn pitanju da interveniem. Sumnjam da u imati uspeha jer se peadijski general ubert nije mnogo zauzeo za svog starog efa. U svakom slu-aju, mi Austrijanci smo, izgleda, ponovo sumnjivi. U izvetajima Vrhovne komande Vermahta daje se i loa slika Bea. Centar Bea je 12. marta 1945. bio rtva znatnog vazdunog napada. Medu unitenim vrednostima nalazi se i oltar crkve Svetog Ste-fana, Opera, Burgteatar, Koruka ulica i tako redom. Ne elim uopte da mislim na to. Ljudi su stajali oko ruevina zgrade Opere i plakali. Izvetaj Vrhovne komande Vermahta, medutim, tvrdi sledee: Jue su izvreni teroristiki napadi na Svineminde, Be i Marburg na reci Lan." Kraj. To je sve. Razmiljao sam o tome da Vedelu napiem pismo, ali sam odustao. Ionako ne bi imalo nikakvog smisla. Nama vlada Fndrihov pruski sistem. Nemam nikakvih vesti iz Bea. Samo u ret-kim sluajevima mogu da razgovaram preko telefona. Veze su veoma esto u prekidu. Ovo je prilicno neprijatna situacija. Petnaesti mart. Mecger i ja smo posetili ela kako bismo inter-venisali u korist gospoe Mili i Kocijana da dobiju dozvolu boravka za Gatajn. el je gaulajter Salcburga. Veoma je zabrinut i srean kraj ovog rata vidi samo u mogunosti da dode do raskola izmeu Anglo-saksonaca 1 Rusa. Kao preduslov ovakvog srenog obrta po Nemaku on vidi u smeni u naem ministarstvu spoljnih poslova. Rekao sam mu da sam ja rad da Ribentropa zameni Zajs-Inkvart. el posle toga ree da podrava Inkvartovu kandidaturu iako on ne dolazi iz njegovog sveta. A njegov svet je Gustav Adolf. Dva dana kasnije u novinama je pisalo da je Sel organizovao miting starih boraca" koji su bili ispu-njeni nadom u pobedu. Neverovatno je kako se partija poigrava sudbi-nom nemackog naroda. Dvadeset drugi mart 1945. Jue i danas sam hteo da otputujem u Bee. No, to nije bilo mogue. Oteenja na pruzi kod mesta Vels, a na-roito kod Amtetena, toliko su velika daje elezniki saobraaj jo u prekidu. Jue sam primio pismo od gospode Gusti. Ona je jedna verna, portvovna dua. Danas izgleda daje Bee ponovo doiveo teko bombardovanje. " Barem smo tu vest doznali preko radija. Proteklo je skoro punih sedam godina otkada je Hitler govorio velike i lepe rei pred bekom gradskom venicom: Be je biser. Pobrinuu se da taj biser dobije odgovarajui okvir." I ona je danas unitena tokom bombardovanja. Danas je okvir Bea zaista lep. Kada ja ne bih imao stan u Be-u, nikada se, verovatno, vise ne bih vratio u taj grad. To je isto kao kada ovek ne voli da gleda mrtvog oveka ije lice je izoblieno i unakaeno, a istovremeno ga se sea kada je bilo krepko, lepo i puno ivota. Ratni izvetaji za poslednjih 48 sati veoma su loi. Na Zapadnom frontu nae slabo mesto" kod Rajnpfalca pretvorilo se u jednu otvore-nu ranu. Nasi poloaji kod Sarbrikena i juno od linije Kajzersla-utern-Vorms nalaze se u loem poloaju. Neprijatelj nam je preko reke Mozel zaao sa boka i sa leda. Sarbriken, Cvajbriken, Kajzersla-utern i Vorms se nalaze u rukama neprijatelja. Amerikanci su tenkovi-ma prodrli u Majnc! Rurska oblast je, slino kao Frankfurt i Manhajm, proglaena ratnim podrujem. Umtavanje tog kraja treba da se desi tokom sledeih nekoliko dana. Istovremeno sa istoka stiu nove, stra-ne vesti. Evakuacija naih trupa kod utvrenja Siko, na reci Dravi, izBe je 22. marta 1945. napadnut sa 138 bombardera tipa -24", a cilj je bila beka Istona eleznika stanica, kao i rafinerije nafte u Kagranu i u Floridsdor-M fu. Pri torn je teko oteen i Beki univerzitet. Uporedi Rauchensteiner, 68. Angloamerike trupe prele su 24. marta 1945. sa obe strane reke Vesel u pravcu Rajne. Dana 25. marta XII ameriki korpus stigao je do Vormsa, a XX ameriki korpus do Ludvigshafena. Tako je cela leva obala Rajne bila u rukama saveznika: 3. i 7. amerika armija i 1. francuska armija.

" Bahamjer je smenjen tek 10. aprila 1945, a na njegovo mesto je stigao pukovnik Helmut fon Visman kao ef generalstaba u bekom vojnom okrugu broj XVII. 12 Glavni napad saveznika bio je uperen protiv rafinerije nafte u Beu - Floridsdor-fu. U napadu je uestvovalo 777 bombardera koji su izruili na grad 1.667 tona bombi. Pogodene su i delom unitene sledee zgrade u Beu: Opera, Albertina, Berza, Sajmite, panska kola jahanja, Istorijskoumetniki muzej, Burgteatar i Narodno pozorite. Uporedi: M. Rauchensteiner, Der Krieg in Oesterreich 1945 (Rat u Austriji 1945), drugo izdanje, Be 1984, 64 f

vrena je tako precizno i dobro da je neprijatelj nastavio da tue po Siklou, a naih vojnika tamo odavno ve uopte nije m biio. Ali su nam zato Rusi to skupo naplatili posle nae ofanzive koju je predvodio Sep Ditrih. Rusi su ponovo stigli do Totisa. Neprijatelj pria kako ce se torn akcijom nai u ruskom obruu Be i cka, jer Rusi i ovde napreduju.21
Karl Ebner, roden 1901, od 1. aprila 1939. u slubi Gestapoa, odeljenje u Beii, a (351)

Serija neuspeha tokom poslednja tri meseca trebalo bi da bude do-voljna da otvon oi i najglupljem nemakom graaninu. Svakom je sada jasno da je nae vojno vodstvo odgovorno za ovu nesreu. Prvo je dolo do nae ofanzive na Zapadnom frontu. Prialo se daje Skor-ceni ve spreman da uhvati Ajzenhauera! 0 ovome se javno pred velikim drutvom hvalisao Robert Laj u Salcburgu. Onda smo krenuli u protivnapad s namerom da razbijemo ruski obru oko Budimpete! Taj na pokuaj da iz obrua spasemo nae vojnike potpuno je propao! Rusi su izvrili masovan juris u predelu srednjeg toka reke Odre. Nasi su planirali velianstven dvostruki protivudar pod komandom Himlera i ernera. Namera nam je bila da razbijemo ruske isturene poloaje. Jedina posledica te akcije sastojala se u izolovanju nae severne armije sa prostora Baltika. 22 Prethodno smo bili svedoci nae protiv ofanzive sa namerom da ponovo osvojimo Strazbur. No, uskoro smo morali da odustanemo od te akcije. I najzad da spomenem i ofanzivu Sepa Dit-riha. Odjednom se pred Ditrihovom armijom pojavilo dvadeset ruskih divizija sa brojnim tenkovskim pukovima, kao da su iz zemlje izronili. Ova serija poraza predstavlja samo deo spiska naih nesrea koje su se odigrale od leta 1942. No, Nemac je vaspitan u Fridrihovom, pruskom duhu i kao takav on veruje u pobedu. Lose bi se proveo onaj koji bi izjavio da sumnja u na trijumf. Njegova glava, pouzdano, ne bi dugo ostaia na ramenima.

Velike snage 3. ukrajinske armije 16. marta 1945. krenule su u napad izmedu Sekefehervara i Bikea, a 25. marta u ofanzivu je krenula i 2. ukrajinska armija severno od Dunava. Uporedi: Rauchensteiner, 109 ff. Dana 21. januara 1945. formirana je grupa armije Vajksel" pod vrhovnom komandom Himlera. U prvoj polovini marta 1945. nemake trupe iz Pomeranije I zapadne Pruske bile su odseene od glavnine nemakih snaga. Tako je nastalo tree izolovano ostrvo nemake armije, pored Kurlanda i grupe armije Nord' oko Kenigsberga.

Ovo lako moe da se dogodi, na primer, ak I jednom dr Ebneru,23 bivem efu beke slube bezbednosti. Njegov greh: pred prijatelj ima je priao daje 20. jul 1944. predstavljao nau poslednju ansu" (misli se na neuspeo atentat na Hitlera, prim. prev.). Talas hapenja protivnika nacionalsocijalista ponovo je u porastu. Tj Marijacelu je kompletno drutvo, mukarci i ene, sa gospodinom Lauentajnerom na elu, uhapeno jer su sluali neprijateijske radio--stanice. Cak je mogue da se desi i ovo: pre nekog vremena osuden je jedan ovek. Njegov zloin se sastojao u tome to je tvrdio daje una-pred predvideo kako e Italija izdati Nemaku. Sud je stao na stano-vite daje on time irio defetizam. Nemaki generalni konzul nalazi se u zatvoru u Nojnkirhenu, u Donjoj Austriji. On eka izvrenje smrtne kazne. Medutim, ima sreu jer je reim ponudio da ga razmeni, pa tako nee biti ubijen. Zahvaljujui blizini mesta Vimpasing, iji je on bio gradonacelnik, ne ide mu lose. Vlast vri neuven teror i time se nada da e moi da dri mase u pokornosti. Niko i ne pomilja da organizuje otpor. Otvorenost kojom u Beu i Austriji, ali i u Bavarskoj, I pored brojnih potkazivaa i de-nuncijanata, kritikuju situaciju zadivljujua je. Adolf Hitler je u naji-rim slojevima naroda danas postao predmet najee mrnje. Preovladava opte miljenje da se besmisleni i suludi rat nastavlja samo zato da bi glaveine ovog reima mogle na jo nekoliko nedelja da produe sopstvenu vlast i ivot. Jasno je da se svakim asom produenja ratne agonije dovodi u opasnost sama sr i opstanak nacije. Svi postavljaju jedno isto pitanje: zato niko iz vrha nemaeke drave (u to vreme ne-maka vlada je svoju dravu zvala Velika Nemaka" ili samo Rajh"; Prim prev.) ne ide na prvu liniju fronta da tamo pogine, ve umesto toga alju u smrt ogromnu masu prostih gradana? Po svemu sudei, itav scenario se odvija prema epu bitke na Val-zerfeldu. Tako barem ovek stie utisak kada uje price u Salcburgu i u drugim mestima. Ovakve namere izgleda da su savreno realne i u Potpunosti odgovaraju nacistikom duhu koji predstavlja udnu mea-Vlnu romantike i divljatva. Jue je kod mene bio Donegani, ludi Hrvat. Njegov zet je zubarski tehniar u Berhtesgadenu. Upravo je bio kod njega. Tamo vlada velika guva. Vidi se veliki broj automobila i kamiona. Mnogo se gradi. Donegani jc takoe priao daje tamo video jedan lep stan. Naravno, tamo ima i mnogo vojske sa protivavionskim topovima. Jedan top bio je onesposobljen od strane partizana". Posada topa u torn trenutku nije bila prisutna. Dode li do sprovoenja ludog plana, stradae mnogo, razume se, i Salcburg, jer i on spada u podruje utvrdenja Berhtesgaden. I kod Minhena se grade brojni bunkeri i sline lepe graevine". Istovremeno se govori o tome da e se porez na zaradu povecati za 30 odsto.

22marta 1945. osuden na smrt. Kazna nije izvrena. Proces pomilovanja se odu-zio i tako je dolo do kraja rata da bi 1947. ponovo bio pokrenut proces protiv njega. (352)

Sedamnaestog marta posetio sam Varlimonta kod jezera Tegern. etiri godine sluio je u Vrhovnoj komandi Vermahta kao Jodlov za-menik. Sada se odmara jer je 20. jula 1944, prilikom atentata na Hitlera, doiveo ozbiljan potres mozga. Poetkom septembra 1944. na hi-tan savet lekara krenuo je u banju. Poetkom 1945. eleo je ponovo da stupi na dunost. Kajtel je nameravao da ga imenuje za neku vrstu dravnog sekretara u Vrhovnoj komandi Vermahta. Plan su spreili ljudi iz treeg i etvrtog reda. Burgdorf je uspeo da Varlimont primi zaista vise nego zaslueno odlikovanje. Varlimont formalno i dalje pripada Vrhovnoj komandi Vermahta. Dogodila se nesrea na istoku, koja je Varlimonta mnogo potresla. Sada Varlimont eli da se stavi na raspolaganje, samo pod uslovom da bude imenovan za vrhovnog komandanta armije. Posetio sam ga u udobnoj kui iz koje se prua lep pogled na jezero Tegern. Pomislio sam da cu sada razgovarati sa ovekom koji kritiki razmilja. Doiveo je mnogo neprijatnih i gorkih asova. No, prevario sam se. Moje objanjenje: ili Varlimont nije sasvim upoznat sa veliinom nae tragedije, ili on veto sakriva svoje pravo miljenje. Mogunost da se izvuemo iz strane situacije Varlimont vidi u padu Ccrila, te da onda na njegovo mesto dode jedan stvarno konzervati-van" covek. On je dobar i naivan i ovde se mnogo vara. Govorei o ovom ratu Varlimont je priznao da nije verovao da e Engleska i Ame-rika ui u rat. Glavni nedostatak naeg voenja rata on vidi u injenici da Hitler nije nikada mogao da odlui da se dobrovoljno povuemo do linija koje su ionako ve bile izgubljene. Pitao sam da li bi, recimo, Jodlu bilo omogueno da bude postavljen za vodu celokupnih vojnih operacija. Kao primer naveo sam pitanje da li bi Jodl mogao da odlui A& sve nae vojne snage prebacimo na istok, na ruski front. Varlimont mi j e odgovorio da to nije mogue, jer Vrhovna komanda Vermahta oCjaovara samo za jedan deo ratita. Ona nije merodavna za ruski front, ve Guderijan. Predloi li Jodl neto na Istonom frontu, Gude-rijan e to da posmatra kao nedozvoljeno meanje u njegova prava i poslove. Na osnovu Varlimontovih primedbi postalo mi je jasno koliko je na vojni vrh ve godinama daleko od toga da donosi dalekose-ne i vane odluke. Vraam se ratnom vazduhoplovstvu. Gering sada pokuava da nade opravdanje pred svojom rodbinom i saradnicima jer je nae ratno vazduhoplovstvo zatajilo. Gering prebacuje odgovornost i na Hitlera. Varlimont kae da je Geringova tvrdnja sasvim pogrena. On nema lepo miljenje o njemu, dok o Milhu misli sve najgore. Kao primer, uzmimo amerike etvoromotorne bombardere. Umesto da ih kopira-mo, mi smo ih ismevali. Rugali smo se ovim amerikim avionima i prozvali smo ih letei kovezi za mrtvace". Niko kod nas pre anglo-saksonske invazije na Normandiju nije mnogo razmiljao o tome da su Amerikanci zaista konstruisali poboljanu verziju lovca. Takode, do danas nije zadovoljavajue reeno pitanje naeg jedinstvenog koman-dovanja ratnim vazduhoplovstvom. Cinjenicaje daje firer bezobzimo upotrebljavao avione kako bi njima snabdevao nae vojnike u Libiji i u staljingradskom obruu. Ovo se odnosi i na druga ratita gde smo se nali u obruu. Time je nae ratno vazduhoplovstvo pretrpelo nevero-vatne gubitke. Ovaj gubitak vise nismo mogli da nadoknadimo. Jedno moram da primetim, a to valja zabeleiti, da su tokom rata dvojica naj-sposobnijih Geringovih savetnika, Udet i Jeonek, izvrila samoubist-yo. Najnovije vesti govore da su uhapeni feldmarali Fihthofen i Sperle. Najnovija vest. Runded je podneo ostavku. Njega je zamenio Keselring.18 Dosadanji Keselringov poloaj preuzeo je general-pukovnik frajher Fon Fitinghof. Njega sam upoznao odmah posle naeg osvaja-nJa Sarajeva, u zgradi bive austrougarske komande korpusa. Cajcler, Ianiji ef generaltaba, otputen je iz slube.19 Prireden mu je skroman
Do ove promene dolo je 10. marta 1945. Cajcler je 30. juna 1944. vodio unu diskusiju sa Hitlerom. Posle te svae otiao je na bolovanje. Cajclerove poslove privremeno je preuzeo general Hojzinger, a

oprotaj. Ovo je posledica uloge koju su njegovi najblii saradnici

20

igrali 20. jula 1944. Cajclerov autant je obeen. Cajcler jo nema ni pedeset godina. Uhapen je i general Tomas zbog irenja defetizma. General Pfultajn je degradiran, te je sada samo major. Opasnosti koje danas prete svakom oveku neverovatno su velike. Varlimont je posetio Romela u Parizu. Kratko vreme pre toga bio je ranjen i spremali smo se da ga prebacimo u Nemaku. On smatra daje pisanje neprijatelj ske
(353)

tampe netano kada tvrdi da je Romel takoe uestvovao 20. jula 1944. u atentatu na Hitlera. I ja iskljuujem tu mogunost. Posle povratka iz Afrike Romel je mnogo izgubio od svog poleta i optimizma. Neto od svoje ranije energije uspeo je da povrati po iskrcavanju Anglosaksonaca u Normandiju. Tada je delimino ponovo bio onaj stari borac. Njegovi izvetaji sa Zapadnog fronta odisali su nepokolebljivim optimizmom. Varlimont je potvrdio moje slutnje da medu saradnicima Vrhovne komande Vermahta ne vlada drugarstvo ve provejava hladna atmo-sfera. On u torn pogledu tvrdi da je i sam kriv. Jodl se pre nekoliko
21

dana ponovo oenio. Za vreme rata radila je kao sekretarica.

20. jula uvee Cajclerov poloaj preuzeo je Guderijan koji ranije nikada nije radio u generaltabu. Cajcler je 15. avgusta degradiran u rezervu, a 15. januara otputen iz armije. Major Ginter Zmend bio je do 9. juna 1944. Cajclerov adutant. Zmendu se sa ostalim zaverenicima sudilo pred narodnim sudom". Svi optueni, ukljuujui i peadijskog generala Hajnriha fon tilpnagela (Stuelpnagel), osudeni su 30. avgusta 1944. na smrt. Smrtna kazna izvrena je tek 8. septembra 1944. General-pukovnik Jodl se 7. marta 1945. venao u Berlinu sa Lujzom Katarinorn fon Benda, roenom Rupkov. Ona od 1926. radi u nemakom ministarstvu odbrane, od maja 1941. do oktobra 1944. radila je u Italiji kod nemakog generala, posle 1945. bila je pomonik odbrane u Nirnberkom procesu. Napisala je me-moare: Sa druge strane kraja. Zivot i smrt general-pukovnika Alfred Jodla (Luise Katharina von Benda, Jenseits des Endes), Be 1976.

XXXI U SUSRET KRAJU

April 1945. Moj hrvatski prijatelj Lorkovi esto mi je postavljao pitanje o tome da li u posle moje knjige Katastrofa" napisati nastavak. Ja sam mu uvek sa zabrinutou odgovarao da ce do toga doi. Sada smo najzad stigli i do te take. No, ja sada moram da se prisiljavam da sedim za radnim stolom i da piem. Nedostaje mi motiv i potreban mi je unutranji mir. U sreditu moje nesrece trenutno se nalazi Bee. Ovo se odnosi i na svakog Austrijanca. Sredinom marta 1945. planirano je da u protivna-pad krene 6. tenkovska armija (SS), i to pod komandom general-pukovnika i SS-grupenfirera Sepa Ditriha. Ofanziva je trebalo da se usmeri severno od Blatnog jezera u pravcu Dera. Na osnovu svih vesti moemo da zakljuimo daje ta akcija doivela veliki neuspeh. Navodno su madarske divizije zauzele Rajsauz. Rukaj, koji je tek bio una-preen u SS-obergrupenfirera, izjavio je u Beu da ga je izdala i ma-arska vlada. U tim borbama Sep Ditrih gotovo je u potpunosti izgubio diviziju Totenkopf", a sa preostalim jedinicama morao je hitno da se povue. 1 divizija Dojmajster" takoe je mnogo stradala. Dva puta su se nalazili u obruu. Njen komandant Ginter fon Rost poginuo je herojskom smru.1 U nedelju pred Uskrs najzad sam iz Salcburga krenuo u Bee. Bio J e ponedeljak, 26. mart 1945. Vonja vozom zbog estih prekida bila Je krajne riskantna. Veliki deo puta morali smo da peaimo. Mecger i Ja smo pronali kamion koji transportuje nametaj. On pripada firmi
i

O borbama pri povlaenju nemake 44. peadijske divizije kod Blatnog jezera, uporedi: Schimal-Lamprecht-Dettner, 343 f. Ona se 22. marta 1945. stopila sa delovima 1. tenkovske divizije i SS-divizije il". Prilikom pokuaja proboja iz obrua prema zapadu 22. marta je u borbi pao general Fon Rost.

(354)

Eder" koja je jednom prevozila zaostavtinu moje tetke u Bee. Mecger je prvo protestovao smatrajui da ne dolikuje jednom nemakom oficiru da se vozi u kamionu za nametaj. Ipak je odluio da sa mnom krene na put. Tokom vonje me je podsetio na nae srene i ponosne zagrebake dane. U to vreme raspolagali smo avionima i automobili-ma koliko nam je sree poelelo. Predloio mi je da napiem knjigu koja bi se zvala Od aviona 'he-Ill' do kamiona za prevoz nameta-ja". Belije priaju vie o tome da Baldur fon irah pie knjigu pod naslovom Od dvostrukog orla do ptice kukavice". On se tu inspirisao Gebelsovim delom Od carskog dvora do Hitlerove kancelarije". Vo-nja nije bila neprijatna i relativno smo brzo stigli do cilja. Krenuli smo iz Salcburga, od zgrade osnovne kole u ulici Griz, u etiri po podne, a u moj stan smo stigli u pola tri posle ponoi. Odmorili smo se i vee-rali u trengbergu. Posle 32 godine ponovo sam zatraio pomo dobre gospoe Gusti, i tako skromno stanujem u ulici Grinberg. Kada sam stigao u svoj stan, tada jo nisam na to mislio. Medu pismima koja sam primio, jedno je bilo od Gustija Denka. Saoptio mi je da mu je umro stariji sin, artiljerijski natporunik. Na vratu mu se pojavio gnoj-ni ir. Od toga je dobio teak oblik trovanja. Umro je na rukama svo-jih roditelja koji su u poslednje vreme doiveli brojne nesree. Biskup iz era dao mu je poslednje miropomazanje, kao i papski blagoslov. Jadan Denk mi takoe pie - 5. marta 1945 - da se stanje u eru popravilo, pa nije razmiljao o tome da bei. Kada je njegovo pismo stig-lo do mene, Der se ve nalazio u ruskim rukama. Zbog toga vise nisam mogao da mu odgovorim. Kuda je otiao, ja to ne znam. Moda je ipak ostao u svojoj kui. Time je odjednom porasla i velika opasnost po sam Be. Da je stvar ozbiljna vidi se i po tome to Bee vise nije doiveo vee vazdu-ne napade. Samo sam na Veliki petak u dvorcu enbrun kratko vreme proveo u sklonitu. Bilo je krajnje vreme da napustim grad. Angao-vao sam nekoliko ljudi koji imaju automobile. Sve te kombinacije su propale. Najzad mi je polo za rukom da se vidim sa Vernerom Sih-tom. Poto mu je vlast oduzela automobil, ostao mu je stari i istroseni kamion. Dogovorili smo se da na Veliki petak, uvee, napustimo Bee Prvo sam otiao u svoj stan, pa onda kod Gustija. Kada sam zatvono vrata stana, poeo sam da plaem kao dete. Kasnije sam se stideo tih suza. Tokom vonje Verner je sedeo do mene. Odjednom je poeo tak;o silno da place da se sav tresao. Zakljuio sam da ni on, dakle, nije ,tvrdi" od mene. Kasno poslepodne doao sam da se oprostim od Beate. Kazala mi je da se nada kako me sledeceg dana vise nee videti u Beu jerje to za moje dobro. Ona je tako opasno procenila moj poloaj. Nekoliko dana kasnije primio sam njeno tuno pismo. U Beu je ostala sa Trik-slijem i Gustijem. Verujem da je njihova odluka ispravna. Gusti je sam doneo odluku, potpuno slobodno. Tako je i meni lake. Zbog nje sam svoje zlato ostavio kod nje. Ona ga nee predati Rusima. Jo sam jednom uspeo da uspostavim telefonsku vezu sa Beatom. Veza je, naalost, bila tako loa da nije mogla da me razume. Vonja do Salcburga bila je prilino muna. Sedeli smo stenjeni na naim seditima, a Verner nije dozvolio da se vozi bre od trideset kilometara na sat. Neto pre ponoi, kod Amtetena, morali smo da e-kamo nekoliko sati. Poto su neprijatelj ski avioni unitili most, morali smo da krenemo zaobilaznim putem. Formirale su se dve duge kolone kamiona sa prikolicama, a to je naroito oteavalo manevrisanje na tako uskom putu. Najzad se klupko kolone kamiona razmrsilo i mogli smo da nastavimo vonju. U Salcburg smo stigli u osam ujutro! Verner je jo jedan dan ostao u Salcburgu, a rano ujutro na Uskrs krenuo je u mesto Leh, u pokrajini Forarlberg. U nedelju posle podne otiao sam u salcburku katedralu Svetog Petra. Slubu boju drao je nadbiskup. Pevao je hor. U njemu nije bilo mladih ljudi jer su oni na frontu. Pokuali su da pevaju Mocartove kompozicije. Prostor za pevae, apsis, uzak je, pa zato ni akustika nije tako dobra. Sedeo sam do gospoe varcbah, u klupi koja je predvie-na za hor, a sa te strane svetenik dri propoved. Sve je tako tuno. U nedelju posle Uskrsa treba da se odlui sudbina Bea. Mecger je na Uskrs posetio svoju enu koja stanuje na Zemeringu. Istog dana, medutim, morao je da pouri i preko Bruka da se vrati u Salcburg. ta se dogodilo? Zbog panike koju su izazvali Nemci kod Gunsa, na dru-mu prema Nojnkirhenu, juno od Nojtada, Rusi su sada nagrnuli pre-*na severu i jugu. Sam Nojtad je, ukljuujui i staru akademiju, toliko stradao u vazdunim napadima daje pretvoren u hrpu ruevina. Pomi-sao da sam time izgubio i oevu kuu" za mene je neopisivo tuna. ^ikada nisam posetio zgradu akademije, tu velianstvenu tvravu, a da nisam bio dirnut... Sada se dogadaji odvijaju velikom brzinom. Danas je 10. april 1945. Neprijatelj javlja da on u Beu kontrolie ne samo Istonu, Ju-nu i Zapadnu elezniku stanicu, ve i zgradu Gradske venice, Operu i Radio. Borbe se vode oko Mince, a tu je i Beatin stan. Jue su stigle vesti o borbama SS jedinica u parku enbrun. Rusi su iz Badena preko
2

Na Zemeringu od 1. aprila do 8. maja 1945. vodile su se borbe izmeu Crvene armije i jedne nemake jedinice brdskoartiljerijske kole iz Dahtajna. O tome takoe vidi: H. Grunwald, Bericht ueber die ersten und letzten Gefechte des SS-Geb. Jg Ausb. und Ers. Btl. 13 Loeben/Steiermark im April/Mai (355) 1945, Heidelberg 1978. Angloamerikanci su 14. marta 1945. izvrili vazduni napad na Vircburg (Wuerz-

Vinervalda krenuli ka Klostenburgu, Tulnu i Zighartskirhenu. Istono i jugoistono od Bea Rusi su osvojili vehat. Sve ove vesti mi izgle-daju kao je je u pitanju jedan straan, neprijatan san. Naalost, to je istina. I Bratislava je pala. Za kratko vreme moji porodini dokumenti, knjige, odea i ostalo, dakle, stvari koje se nalaze u Vajdendorfu kod Dimkruta, postae plen neprijatelja. Na Zemeringu se odigrao jedan neobian dogaaj. Hotel Zid-ban" ostao je u nasim rukama i tu se skoncentrisala naa glavna linija odbrane. Tu stanuje Grete Mecger sa svojim osamdesetdvogodinjim ocem. Mlekaru i vojniko odmaralite osvojili su Rusi. Nekoliko dana kasnije Rusi su se povukli odatle a da nisu nita unitili, dok su nae trupe na mnogim mestima izvrile mnoge pljake. Sline stvari uo sam da se dogaaju i u zapadnoj Austriji. Ljudi su jednostavno izgu-bili svaki osecaj za stid. Za to je kriv ovaj dugi rat, kao i uasno teka privredna situacija u zemlji. 15. april 1945. Sudbina mog voljenog Bea je u meuvremenu zapeaena. U nedelju posle Uskrsa odigrale su se najbitnije stvari. Mi smo u Salcburgu neprestano sluali radio, te smo tako doiveli tu tragediju. Kada se cela stvar posmatra sa strane, Be je proao mnogo bolje nego, na primer, postupno uniteni Vircburg koji je kapitulirao pre nekoliko dana. Armijom grupe Jug sada komanduje Lotar Renduli.24 Kao nedavno Sernera, tako e sigurno uskoro Hitler da unapredi i Rendulia u feld-marsala. Baldur fon Sirah i aricer verovatno su pobegli. Bilo je, naravno, neuveno tuno sluati vesti o tome kako se u Beu vode borbe oko Zapadne eleznike stanice, Gradske venice i na glavnoj aleji oko Pratera. Neopisiva je sramota za na reim to su Rusi postali gos-podari Bea. Rusi su umarirali u Bee upravo na dan kada je pre sedam godina Hitler, na godinjicu osnivanja velikonemakog rajha", obeao Beu da e postati biser nemakih gradova. Tu nekako lei veliki teret na savesti svakoga ko je uestvovao" u torn Hitlerovom projektu.

22. april 1945. Rat se nastavlja. Ovo je neopisiva ludost. Toliko bih voleo da se-dim i piem. A za to imam doyoljno hartije. No, jednostavno nisam raspoloen za pisanje. Neprestano me opseda i mui misao o tome kako je sve to mogue. Ovde se, dakle, uopte toliko ne bavim sopst-venom sudbinom. Kako je narod mogao da se ponaa tako plaljivo i kukaviki, te da i dalje sledi tu ludaku politiku? Zar je mogue da policija bude toliko jaka da joj pode za rukom da sprei svako iskreno i razumno miljenje? Kako je mogue da narod jo i danas vode" bu-dale, zloinci i slabii, koji su ga doveli u tako uasnu i neponov-Ijivu" bedu? I pored svega: pre pet dana Hitler je poslao zapovest" nemakim trupama na ruskom frontu. Tu on izgovara, kao i ranije, gorde l prkosne rei, da e Berlin ostati u nemakim rukama, da e Bee ponovo biti nemaki (ovo treba da uradi Rendulic), te da Evropa nece biti ruska! 25 Dan kasnije u Berlinu su poele da se vode estoke borbe. Na ^raju zapovesti Hitler je, sasvim nepotrebno, izvredao svog upravo
Sedmog aprila 1945. U poslednjoj Hitlerovoj zapovesti upuenoj vojnicima nemakog Istonog fronta" od 15. aprila 1945. stoji: Poslednji put na jevrejskoboljevistiki najvei smrtni neprijatelj krenuo je u masovan napad. Taj neprijatelj pokuava da uniti Nemaku i da na narod iskoreni... Berlin ostaje nemaki, Be e ponovo biti ne-maki, a Evropa nee nikada da bude ruska. Uporedi: Hubatsch, Hitlers Weis-.ungen, 310 f. ^__________________ Izmedu Hitlera i Pavelia ________________________________

umrlog protivnika Ruzvelta time toje zahvalio sudbini toje najve-eg ratnog zloinca svih vremena" sklonila sa lica zemlje. Ko je naj-vei ratni zloinac svih vremena", o tome e istorija doneti daleko kompetentniji sud. Nesporno je da se on zove Adolf Hitler! No, osta-vimo sada ovu temu po strani. To izrugivanje nad upravo umrlim covekom samo je dokaz da je ovaj sistem, koji u sebi nema nieg vitekog, neastan. On je Nemaku bacio u najveu nesreu. U torn sistemu prevladava nevaspitan, proleterski element, a sistem je, sem toga, napravio teku politicku greku. Te budale su u najteim aso-vima i danima Nemaeke jedinu nadu videle u raspadu neprijateljske koalicije. Daje raspad koalicije poslednje i jedino oruje kojim mi jo raspolaemo, jasno proizlazi iz munog i umornog govora koji je 20. aprila 1945. odrao podli Gebels.26 Gebels je taj govor odrao samo nekoliko dana posle Hitlerovog. Da li se misli na govor ili na

burg) i pri torn su unitili 85 odsto grada. Komandant grada Sep Ditrih nije se borio do kraja. On je, izgleda, pre pada grada pobegao i sada se nalazi negde kod Kremsa. Pao je i Kenigzberg (danas Kaljingrad, prim. prev.). Gebels je govor odrao 19. aprila 1945, dan pre Hitlerovog rodendana. Njegov poslednji biograf procenio ga je kao Gebelsov najupeatljiviji govor", vidi: V. Reimann, Dr. Joseph Goebbels, Wien 1971, 345 ff. (356)

rodendan? Sluao sam ga preko radija u kui porodice Svarcbah. Dok sam pratio njegov govor, mogu da kaem da sam i fiziki patio jer sam morao da sluam njegove lane i ljigave izjave. Pa ipak sam ga, a to je perverz-no, sasluao do kraja. Jednostavno nije mogue rei ta je u njegovom govoru bilo najgore. Svaka reenica bila je takva da bih od muke mogao da povraam. Samo da se osvrnem na jednu misao iz njegovog govora: Gebels opisuje srenu budunost koja eka nemaki narod zahvaljujui Hitleru. Izjavljuje kako e nemaki narod ponovo poeti da kao bogat domain obraduje zemlju, da e ponovo da popravi i izgradi poruene gradove i sela koji e da budu lepi nego to su ranije bili. I tako redom! A najstranije u ovoj stvari jeste sledee: jo uvek ima mnogo miliona ljudi koji su dovoljno glupi da poveruju tim reeima. Gebelsov govor daje im na neki nain utehu i vraa im samopo-tovanje. Zahvaljujui pruskom duhu kralja Fridriha ova nacija je zaglupljena do same sri. Taj narod i nije zasluio drugaiju sudbinu nego ovu koju joj je dodelio najvei ovek u njenoj istoriji". Takoe jo uvek ima magaraca i filozofsko-literarnih snobova koji ovaj rat brane. Pre nekoliko dana imali smo posetu takve vrste kod Rajtersa. Re je o izvesnom direktoru Beleru. Taj ovek u ovom ratu
U susret kraju

j0 nije ni pomirisao barut, a pria nam o svojoj velikoj mukoj hrabrosti. Doiveo je samo jedno bombardovanje, i to iz bezbedne udalje-nosti. I taj ovek sada sedi medu nama, lepo, kicoki doteran i uverava nas: Ovaj rat je bio neizbean!" On veoma dobro poznaje Englesku. Ona je samo iz prikrajka ekala povoljnu priliku kako bi zaratila sa Nemakom. Zato? Nemaka zahteva da vlada Evropom. A to je njeno prirodno pravo! Ovde sam pokuao da se suprotstavim Belerovim raz-miljanjima i primetio da to pravo moe da se potvrdi samo uspehom. Kako je poznato, medutim, mi nismo pobedili u ratu 1914-1918. A u ovom ratu pokazali smo jo vei neuspeh. Po logici gospodina Belera, onda bi i dravica San Marino mogla da tvrdi da njoj pripada pravo da upravlja Evropom. Uskoro sam prestao da uestvujem u debati jer jednostavno razgovor sa takvim ljudima nije moguc. Iste veceri Rajtera je posetio Fibek. On je u Beu izgubio sve, a tu mislim i na njegove kue. Od sveg imetka ostale su mu samo tri putne torbe. Priao sam mu ta sam uo od grofa Elca sa kojim sam se malopre video. On je pobegao iz Veclara. Amerikanci u svojoj okupa-cionoj zoni raunaju da jedna marka vredi tri i po zlatna pfeninga. Fibek je izjavio da o tome nema pojma. Istovremeno on je siguran da e sva uteevina u nemackim markama posle rata jednim potezom pera biti proglaena nevaeom. Ukupna koliina papirnog novca na poet-ku rata iznosila je sedam milijardi maraka. Ovde ne rauna vrednosne hartije iz dravne banke. Danas ukupna koliina iznosi preko sedam-deset milijardi. Maina za tampanje novca jednostavno ne stie da dotampa dovoljno novca. Predivni izgledi. Zahvalni smo nasem fireru! Naa kancelarija" u Ridenburgu pretvorila se u biro za pisanje molbi i reavanje stambenih problema. Sve to se kree i gmie poku-ca na naa vrata. Iz Madarske je nedavno kod mene kao izbeglica bio bivi vojni ministar Barta. Stigao je svojim kolima koja je sam vozio. Bila su prepuna stvari. Kao jedini putnik sa njim je bila njegova supruga, roena u Beu. U Nemakoj se prema Maarima veoma lose postupa. To je razumljivo. Madari su kao izbeglice preplavili Nemaku. Ovde vlada nestaica benzina i hrane, a oni kao izbeglice imaju sve to u 'zobilju. Sem toga bije ih glas da su u poslednjim mesecima na frontu izdali" svoje nemaeke saveznike. Naroito se ovo odnosi na bitku kojom je komandovao Sep Ditrih. Ta borba je indirektno doprinela ipadu Bea. I Fezenmajer se nalazi ovde i ispriao mi je neke detalje iz te bitke. Sep Ditrih i armija kojom je komandovao Veler (Woehler) predlagali su razumnu varijantu, ali se Vrhovna komanda Vermahta (ili Vrhovna komanda armije) odluila za ekscentrini potez u pravcu jugoistoka, odnosno na to da se napadnu neprijatelj ski poloaji izmedu Blatnog jezera i Velene jezera. Nae jedinice su se doslovno zaglibile u blatu i movarama tog kraja. U donjem toku reke Rabe, gde su Ma-dari pokuali da nam prue zatitu s leda, sada su njihove linije napad-nute i razbijene. Albert Rajter je u kafani, u mestu Ofenloh, sreo jednog od dvojice komandanata divizije. Priao je da je njegova divizija na reci Raba morala da pokriva veliki deo fronta, a pri torn nisu imali teko naoruanje, ve samo puke i lake automatske mitraljeze. Tako su pred nadmonim ruskim snagama bili nemoni. Sep Ditrih se lepo izvukao iz neprijatne situacije. Dobio je zadatak da kao komandant Bea organizuje odbranu. On je tu dunost veoma brzo preneo na generala Fon Binaua27 koji je nekad bio komandant puka u vojnom okru-gu XVII. Sam Sep Ditrih se povukao u Krems, a zatim u Ameten... (ovde se rukopis prekida)

Rudolf von Buehnau (tutgart 1890-1962. tutgart), od 1. 8. 1936. pukovnik, 1- 9. 1940. general-major, 1. 11. 1941. komandant 73. peadijske divizije, 7. aprila 1945. komandant Bea.
27

(357)

XXXII U RATNOM ZAROBLJENITVU U SALCBURGU I AUGZBURGU

Mqj/jun 1945. (Gornji deo strane iscepan) On je zaista iveo tako dugo. Mislim daje to bio 30. april. Izvetaj Vermahta je javio daje firer pao u borbama za Berlin. A zapravo je on sa svojim najbliim saradnicima (Bormanom, Krebsom, zamenikom efa generalstaba i nesimpatinim efom personalne uprave armije Burgdorom) izvrio samoubistvo.-Ovu tragediju kao daje pisao ekspir. Gebels se navodno ubio zajedno sa svojom brojnom porodicom. Ima, istina, mnogo ljudi koji ne veruju u to daje Hitler stvarno mrtav, nego pretpostavljaju da se on ipak nekako spasao. Ovo je bedan, sra-motan kraj. Pobegao je iz ivota, od odgovornosti, a pre toga je sop-stveni narod doveo do ruba propasti i do najvee mogue nesree. Primetiu samo dve'stvari. Pre iskrcavanja saveznika u Normandi-ju, Hitler je izjavio: Ako im poe za rukom da sprovedu to iskrcavanje, onda je za nas rat izgubljen!" Invazija je uspela, a ludak je ne-maki narod terao u nove, uasne pustolovine i katastrofe. Druga stvar odigrala se poetkom marta 1945, pre nego to smo zapoeli sa ofanzi-vom Sepa Ditriha u Madarskoj. Hitler je rekao: Izgubimo li podruje nalazita nafte oko Blatnog jezera i Beko Novo Mesto, tada nemamo vise nikakvih izgleda da uspemo." Nekoliko dana kasnije doiveli smo neuspeh i u toj ofanzivi. No, nesrenik i posle svega, 17. aprila 1945, zjavljuje: Berlin ostaje nemaki. Be e opet biti nemaki, a Evropa nee da bude ruska!" Mecger i ja smo 28. aprila 1945. posetili glavni stab 2 Vermahta, koji se nalazio u kafani ifmajster" kod jezera Kenig. ef taba bio je generala Vinter. On je uvek prema meni bio ljubazan. Vinter je nekada bio ef generalstaba kod Vajksa. Glavni tab 1 vodio je Jodl. On je tih dana sa Kajtelom boravio u Firstenbergu (Zid Meklenburg). Upravo su bile u toku akcije nae armije koja se kretala iz pravca jugozapada i jugoistoka. Naa namera je bila da time potisnemo protivnika. Vinter je mnogo oekivao od tog manevra. S druge strane, on je znao da su u donjem toku reke Odre Rusi uspeli da zauzmu zabrinjavajue veliko podruje. Na njegovom naboranom eiu videlo se da ga to mnogo brine. Veera je bila sasvim pristojna. Navodno, poslednji put. Atmosfera je bila neprirodno uobiajena premda je svako znao kakav je na polo-aj: nemako operaciono podruje veoma se smanjilo i odavno je bilo saterano u dva obrua oko reke Majne. Posle veere autant je pozvao Vintera. Neko ga je pozvao preko telefona. Fitinghof je premoren" i vise nije u stanju da obavlja svoju dunost. Poznajem ga iz vremena kada je 1941. zauzeo Sarajevo. On je sada general i vrhovni komandant Junog fronta koji se polako gasi. Mora da mu se nade zamena. Nisu bitni njegovi komandni kvaliteti. Njegov zamenik mora da bude kao buldog". No, pre nego sto je donesena odluka, Fitinghof je sa svoje dve armije vec potpisao kapitulaciju.1 On je, naravno, uradio je-dinu moguu i pravu stvar. Keselring je svu odgovornost za taj in preuzeo na sebe. On je u meuvremenu nekako postao vrhovni zapovednik junog prstena odbrane. Kada sam se pozdravljao sa Vinterom, on mi je znaajno kazao: Zakletvu koju sam pred Hitlerom sveano poloio bezuslovno u po-tovati." Kasno uvee Mecger i ja smo se vratili preko elenberga u Salcburg. Na voza je bila jedna ena svetle kose i plavih oiju. Sada su dogaaji poeli da se odvijaju velikom brzinom. Mecger i ja smo proveli dan sluajui strane radio-stanice. Amerikanci su zauzeli Re-genzburg, Minhen, Augzburg i sve vise su se pribliavali Salcburgu. etvrtak, 3. maj 1945. Po mene je svojim kolima doao Pikril. On je Vimerov zet. Njegov auto jo uvek funkcionie. Odvezao me je u trobl... (gornji rub stranice je iscepan). Kada sam stigao kui, sreo sam Aletu Sigmund. Ceo Salcburg, razume se, veoma je uzbuden. Neprijatelj se nalazi pred vratima grada. Predstoji odluka: da li da se Salcburg brani?2 Nemakom armijom na naem prostoru komanduje moj prijatelj, peadijski general Fere. On je i u ovim poslednjim aso-vima reima plaljiv. Leperdinger3 je komandant odbrane Salcburga". On je iz Bavarske. Fere je Leperdingeru poslao poruku po jednom komandantu divizije,4 u kojoj mu daje jasan zadatak da Salcburg mora da se brani. Na ovom prostoru ratuje i oslobodilac Musolinija" Skorceni. Due je uhvaen pri pokuaju bekstva u vajcarsku i ubijen. Skorceni sa svojom jedinicom luduje u blizini Salcburga. Izgledalo je da e stvarno da se desi ono najgore.
(358)

Amerikanci su za napad na Salcburg pripremili tri divizije i stotine bombardera. Dan kasnije njima bi sigurno bio dat znak da krenu u akciju. U torn sluaju od mog rodnog grada ne bi ostao ni kamen na kamenu. Uzeo sam tablete za spavanje i ve sam spavao kada se u jedanaest uvee oglasio Radio Salcburg. Govorio je Leperdinger lino. On je odluio da se grad preda. Dakle, nee doi do borbi. Odluio je da grad spase od unitenja.5 Zavidim mu na ovoj istorijskoj ulozi. On je odluio o sudbini mog rodnog grada. Time je zasluio da mu se na najlepem mestu u gradu podigne spomenik. Istina, poslednjih meseci Salcburg je doiveo nekoliko bombardovanja. Mnoge unitene zgrade, recimo, ne tako lepa crkva Svetog Andreja, bile su prirasle mom sreu. No, ozbiljna razaranja grad nije doiveo, sem nekoliko figura na fasadi predivne katedrale. Kada sam se sledeeg jutra probudio, doznao sam daje rat za mene okonan. Ujutro sam pio svoju prvu kafu. Drutvo mi je pravila gospodica Rebiger. Ona je u poslednje vreme stekla veliko poverenje u mene. Sedeli smo u uglu sobe Rajterove vile. Posle toga smo izali da kod pekara kupimo hleb koji smo dobili bez kupona. Pekar nam je poklonio hleb. Posle se pojavila Alet Sigmund. Zatim smo sa Mecge-rom krenuli u etnju Ridenburgom i popeli se na Menhzberg. Ispred kua u ulici Nojtor leprale su se bele i meni drage austrijske crvenoArmija grupe C pod komandom general-pukovnika Fitinghof-ela (Vietinghoff-Scheel) potpisalaje 28. aprila 1945. u Kazerti primirje, a ono je slubeno objavljeno 2. maja 1945. Pregovori o tome zapoeli su ve 21. februara 1945, i to od strane nemakog visokog SS i policijskog predstavnika za Italiju, SS-obergru-penfirera Volfa. Uporedi: M. Waibel, 1945. Kapitualtion in Norditalien (Kapi-tulacija u severnoj Italiji), 2. izdanje, Bazel 1981. Uporedi Lackerbauer, Das Kriegsende in der Stadt Salcburg i Mai 1945 (Kraj rata u gradu Salcburgu u maju 1945), Be 1977. Hans Lepperdinger, pukovnik, od 8. aprila 1945. komandant Salcburga. Uporedi: , Lackerbauer, 15 ff. Misli se na generala Maksa fon Borka. On je dobio zadatak da 3. maja 1945. 5 preuzme komandu na delu ratita koje ukljuuje i Salcburg. Lackenbauer, 27 ff. .Ovaj govor preko radija Leperdinger je odrao tek 4. maja 1945, u est ujutro.

-belo-crvene zastave. Austrijske barjake uopte nije bilo teko napra-viti. Veoma je lako nacistike zastave preinaiti u austrijske. Ova set-nja od Menhzberga prema Nojtoru spada u rune asove rata. Bio je lep, sunan dan. Na trenutak ovek zaboravi na sve, a ta nam tek predstoji, to sigurno nije ni prijatno ni lepo. A naroito ne za mene. Ulice u starom delu Salcburga bile su mirne i prazne. Tu i tamo videle su se ruevine neke zgrade. Mir, mir. To je bila jedina blagoslovena misao. Salcburg, 4. maj 1945. Ovaj divan mir nee trajati dugo. Posle ruka sam malo odspavao. Posle podne Mecger, Rebiger i ja izasli smo iz kue da se proetamo. Kada smo stigli do jedne kafane u Ride-burgu, videli smo dugu kolonu vojnih vozila. Bili su to Amerikanci! Oni su ve tu! Zahvatilo nas je neprijatno oseanje. Okrenuli smo se i poli kui. Uskoro smo uli da su Amerikanci u ulici Nojtor za svega nekoliko asova ispraznili ceo blok kua. Bilo je pravo udo da nas nisu dirali. Uvee su nas posetila trojica Amerikanaca. Ponaali su se slobodno. Mi smo im, ne pruajui nikakav otpor, stavili na raspolaganje trpezariju. Ona se nalazi u prizemlju kue. Obe moje sekretarice spavae u gornjim prostorijama vile, a gospoica Adamec bie sa mnom, u potkrovlju. Ona sada ne mora da spava u podrumu sa psom, kao to je to uradila prole noi kada se jo mnogo pucalo. O Amerikanci ma e se brinuti Estonci iz nae kue. Sa njima su bili do est ujutro! Mecger je predloio da se jo isto vee prijavimo Amerikancima. Kod mene je taj predlog prouzrokovao teak ok. Ja sam oklevao, pa smo reili da sa odlukom priekamo do sutra. Tableta za spavanje mi je pomoglo da zaspim. Subota, 5. maj 1945. Ujutro sam vodio borbu sa samim sobom. Da se ubijem? Vise nego jedanput prineo sam otkoeni pitolj svojim ustima. No, naalost, nedostajala mi je hrabrost. Mecger i ja posle du-eg vremena ponovo smo obukli uniforme. U pola devet pre podne krenuli smo u dobro nam poznatu ridenburku kasamu. Stotine hiljada nemakih zarobljenika, medu njima i teki invalidi, ispunjavali su ceo prostor kasarne. Do amerikog oficira bilo je veoma teko doi. Na kraju su nas kolima prebacili u hotel Bristol". Ovde nas je zaista Iju-bazno primio jedan ameriki potpukovnik. Posle kratkog sasluanja poslao nas je kui. Pred ulazom u bati nae kue jedan ameriki strazar je zauzeo mesto. Na taj nain brojne izbeglice koje su traile stan nisu ni pomiljale da uu u nau vilu. Ovo je liilo na prijatan zatvor. Po podne, oko pet sati, po nas su dola kola. Sa sobom sam poneo najnuniju odeu. Poslali su nas kod 3. amerike divizije. Njen stab bio je smeten u Paru (Parsch, predgrade Salcburga). Tamo smo cekali do pola osam. Sasluao nas je jedan mlai ameriki oficir. Posle toga prebaeni smO u lepu vilu. Secam je se iz vremena kada sam bio porunik. Ona je pripadala trgovcu Golhoferu koji je bio snabdeva vojnikim kapama i opasacima. Roden je u jevrejskoj ulici. Za sebe sam izabrao jednu malu, lepu sobu u kojoj sam mogao i da se umijem. U zgradi, nalik na mali dvorac, bio je smeten i general Fere koji je upravo planirao da sa Amerikancima sklopi primirje. Armija kojom je on komandovao nalazila se na severnom rubu Alpa. Ovoj armijskoj grupi pripadao je i veliki nacista, general Ringel. On je bio
(359)

zapovednik vojnog okruga XVII. Mecger je s njim razgovarao jo u sredu u riden-burkoj kasarni, malo pre nego to se on povukao u brda. On je tada u kasarni Ridenburg izjavio da e da nastavi sa borbom. Gaulajterima je poneo i tipinu austrijsku narodnu nonju koju ine i kratke, kone pantalone. To je oevidno uradio kako bi lake mogli da se sakriju u planinskim selima. Ne znam da li im je taj plan uspeo. Kad je Fer saznao da sam i ja tu, odmah me je pozvao na kafu. Ako se ne varam, poslednji put smo se videli poetkom 1944. u Beogradu. Prisetili smo se razgovora od avgusta 1941. Bili smo tada u Grkoj, u jednoj bati pored Atine. Govorili smo i o poslednjoj ludosti naih gore" da na nemakom tlujo jednom sakupimo snage. Ovo je samo imalo da nam odvrati panju od stvarnih dogaaja. Fer je pametna glava, no, od prvog dana Treeg rajha postao je veoma plaljiv. On je pod Slaj-herom sluio kao ef medija i propagande. Zbog toga je u oima rei-ma bio sumnjiv. Fere je dui period bio Lerov ef generalstaba. Svaki put kada je Ler odlazio na razgovor kod Geringa, on bi primetio: Va ef generalstaba Fere nekako mi je sumnjiv." Fera su sumnjiili do poslednjeg dana rata. Kada sam se pohvalno izrazio o Leperdingeru I o Salcburgu koji, eto, nije uniten, Fer mi je odgovorio: Ja sam mu za-*sta naredio da grad brani. Danas sam mu, meutim, pruio ruku jer nije postupio po mom naredenju!" Takvi su bili nemaki generali Hitlerovog vremena! Ve na samom ulazu u kasarnu sreo sam generala vazduhoplovstva Herberta.28 Sem njega tu su bili: general-major Fos, jedan inspek-tor za ratne zarobljenike, direktor vojne pote Cigler.29 Cigler me je jednom posetio u Zagrebu. Tu je bio i general-major Lange,30 komandant Vermahta za Salcburg. Pozdravio sam se sa Ferom, a zatim sam otiao u trpezariju da veeram. Veera za diviziju bila je veoma dobra. Posle toga sam prilino dobro spavao do osam ujutro. Nedelja, 6. maj 1945. Preselili su nas u vilu, nedaleko od Arenber-gova dvorca. Imao sam neobian oseaj da sam se posle toliko godina ponovo naao. Proteklo je, eto, pedeset godina kada je ovde, preko puta dvorca, stanovala porodica Gusetis. Tu je Mecger stupio u kon-takt sa jednim amerikim kapetanom i upoznao ga sa naim tajnim vajcarskim vezama, odnosno sa Leslijem. 31 Nasuprot mojoj sumnje koja e se pokazati opravdanom, Mecger je od te stvari mnogo oeki-vao. On se nadao da emo preko te veze uspeti da budemo osloboeni. Na novi smetaj nije ni izbliza bio tako lep kao to je bio u Golho-ferovoj vili. Stanovnici su bili Nemci. Samo je kuni majstor bio Austrijanac. Pa ipak, ja sam ono malo stvari izvadio iz torbe i smestio ih u svoj novi stan. Tako sam se oseao prilino udobno. Kada bi do-lo vreme ruka ili vecere, amerika straa bi nas otpratila do vojnike kantine amerike divizije. Nasi straari su se trudili da nam objasne kako oni nisu tu da nam onemogue da pobegnemo, ve da samo moraju da nas uvaju od neprijatelja. Taj neprijatelj je nama ostao nepo-znat. Mi smo smeli da uemo u vojniku trpezariju tek onda kada je tab amerike divizije ve zavrio sa jelom. Inae, niko se lino nije interesovao za mene - zarobljenog peadijskog generala i biveg ministra. Sledeeg dana, u ponedeljak u podne, dobili smo dozvolu da jo jednom odemo u svoju vilu u Ridenburgu, kako bismo mogli da po-nesemo jo neke stvari. Kod kapije kasarne sreo sam general-majora Braumilera. On je dugo godina sluio u Beogradu kao oficir za privredna pitanja, a 30. aprila 1945. obukao je civilno odelo. Stanovao je nedaleko od mene, kod jednog protestantskog vojnog svetenika koji je bio i njegov rodak. Pitao me je da li e on kao zarobljenik imati neke privilegije, jer se zapravo brinuo za ekonomska pitanja. Gospodica Rebiger se brinula za mene i obradovala se kada me je videla. Uao sam u meni dragu kuicu u Ridenburgu. Oseao sam bol iako nisam ni slutio koliko dugo je neu ponovo posetiti. I general Lange je sluajno sreo svoju enu u kui koju su takode morali da stave na raspolaganje Amerikancima. Na svakom koraku se oseala pesnica pobednika i osvajaa. A drugaije i nije mogue! Posle podne nas je posetila Alete. Nekako je uspela da dozna gde se nalazimo. Delovala je prilino potiteno. U blizini njene kue sme-stili su jo nekoliko Rusa. I ona je zamiljala da e vreme posle ne-makog poraza da bude daleko lepe i snoljivije". Dok smo razgovarali sa Aletom, pred naom novom kuom" po-javilo se nekoliko automobila. Doli su po nas i saoptili su nam da moramo brzo da spakujemo stvari i da krenemo s njima. ovek se ose-a kao neki predmet u vlasti nepoznate, velike sile! Kuda nas vode? Proli smo kroz ulicu Nojtor, pored kunog broja 28. Tu sam stanovao sedam godina. Zatim smo krenuli u ulicu Bajern, kod Svarcbaha. Od-jednom su se naa kola zaustavila. Nisam mogao da poverujem sop-stvenim oima. Proli smo nekoliko kua dalje, stali kod naputene kafane i krenuli prema stranjem izlazu. S prvog sprata nas je posma-trao jedan nemaki pukovnik koji je imao sitno lice. Oko nas je bilo mnogo
28 29

Theodor Herbert, roden 1897, od 1. januara 1944. general-major. Uporedi: B. Gericke, Die deutsche Feldpost im Zweiten Weltkrieg (Nemaka vojna pota u Drugom svetskom ratu), Darmstadt 1971, 9 f. 30 Kurt Lange, roden 1891, od 1. 10. 1937. potpukovnik, 1. 10. 1940. pukovnik, 1941. komandant grada Karlsruea, od 1941. do 1945. komandant Salcburga. 31 Edge Leslie (takode Murray E.), saradnik CIA-agenta Allen Dulles. (360)

amerikih vojnika. Ovde je trebalo da se smestimo na nekoliko dana. Prva Mecgerova i moja misao, prirodno, bila je: a zato ne bismo mogli da spavamo u svojoj kui u ulici Ridenburg broj 8? Naa kua nije bila daleko od te kafane. Sva naa pitanja i molbe koje smo postavili jo iste i sledee veeri nita nisu postigli. Morali smo da se Pomirimo sa sudbinom i da tu spavamo pod uasnim uslovima. Nemaki pukovnik je siao sa prvog sprata. Zove se Kolazijus.10 On je bio oficir iz generaltaba. Smestili smo se u nekoliko prostorija. Kolazijus mi je prepustio da spavam na njegovom leaju u kuhinji. ^os, Mecger i on spavali su na poljskim krevetima. etvorica drugih
Un je od 30. januara 1945. pukovnik, sluio je u odeljenju za strane vojnike na Zapadnom frontu.

nemakih zarobljenika spavala su u drugoj prostoriji. ivimo kao da smo Cigani. Poslednji put sam spavao pod tako primitivnim uslovima 1914. Sledeih dana stalno smo ekali i nadali se da e nas prebaciti na neko drugo mesto. Utorak, 8. maj 1945. Pridruio nam se jedan lose raspoloen komandant, jednooki general tenkovskih trupa Fon Forman.32 S njim je bio njegov autant i jo dvojica. Na podu u prizemlju, kao zavijeni ve-lom tajne, spavalo je deset pripadnika SS-a. Na sreu, za nae prebiva-lite nekako su doznali gospodica Rebiger, dr varcbah, gospoa Raj-ter i varcbahova kerka. Oni su nas esto poseivali. Straa je dozvo-lila posete, ali pod uslovom da se nasi posetioci ne zadravaju dugo. Na taj nain smo ipak odravali vezu sa spoljnim svetom. Tako smo saznali da je bivi gradonaelnik Salcburga Hildman pozvan da ponovo zauzme svoje staro mesto. Neka Rels je priala da je Hilde Rajter bila kod nadbiskupa kako bi mu ispriala koliko je njen mu posled-njih godina bio proganjan od reima. Bio je optuen da je nezakonito prisvojio markice za nabavku ivotnih namirnica, te daje tako mogao da podigne 17 kilograma hrane! O torn procesu sam priao. Gospoa varcbah mi je ponudila svoj dak za spavanje, a ja sam bio toliko glup da ga nisam uzeo. Kada se gospodica Rebiger rastajala od mene, sa suzama u oima je izjavila da e doi kad god je pozovem i da e me ekati ako treba i dvadeset godina. I tada e se odazvati. Mecgera i mene te posete su snabdele velikim koliinama kafe. Mecgeru je ponovo polo za rukom da uspostavi kontakt sa jed-nim mladim amerikim oficirom. Ispriao mu je nau vezu sa Lesli-jem. I ovoga puta, naravno, nije postigao nita. Gospoda Amerikanci su uvek ljubazni, obeavaju nam brda i doline, ali od svega se nikad nita ne ostvari. U noi izmeu utorka i srede Amerikanci su poeli da slave primirje. U pono je poela besna pucnjava. Pucalo se iz puaka, puko-mitraljeza, pa ak i iz nekoliko topova. Mecger je tuno ustanovio da smo mi uvek na strani poraenih. Tu je u pravu. Sve u svemu, naa se amerika straa prema nama odnosila veoma pristojno i ljubazno. Sreda, 9. maj 1945. Pre podne nam je javljeno da ponemo da pa-kujemo stvari. Ja sam posedovao jedan ruksak, konu torbu i meni toliko dragu pisau mainu marke andervud" (Undervvood"). Forman, Kolazijus i ja smo morali da uemo u rasklimatani stari folksvagen", dok su se ostali, sa svojim stvarima, popeli u kamion. Autoputem se navodno nije moglo voziti jer su mostovi bili uniteni. Kolazijus je zahtevao da krenemo preko Frajlasinga. Nadao se da e moi da vidi svoju porodicu. Bilo je potrebno da samo malo krenu zaobilaznim putem pored jezera Vaginger. Proli smo kroz Maksglan, Lifering, pored zida u Klezhajmeru, preko eleznikog mosta u Frajlasingu. Ra-zumljivo je da sam postao uasno melanholian. Koliko sam samo puta ovim drumom proao sa majkom! A koliko sam puta projurio u galopu na konju pored zida u Klezhajmeru. Bilo je to pre trideset i vise godina! Ovde, u dvorcu Klezhajm, u aprilu 1943. prespavao sam jednu no kada sam bio u Pavelievoj delegaciji. A sada, eto, voze me kao da sam kriminalac! Prolazimo preko mosta kod Zalaha, pored neka-danjih carinskih zgrada koje su sada naputene. Kako je ipak bilo lepo to doba kada su te zgrade, pre prikljuenja Austrije Nemakoj, bile ispunjene ivotom! U to vreme kada je u Austriji jo bilo zabra-njeno da se pozdravljamo Hitlerovim pozdravom", moj tadanji o-fer, policajac Ogorevc, tajno je ipak podigao ruku u znak Hitlerovog pozdrava. On sada zbog tog postupka gorko ali! U Vagingu, pored jednog dvorca uz reku, naa kola su se za-ustavila. Ovde, u senci starih, monih stabala dobili smo mleko i hleb sa kobasicama. Posle kratkog predaha krenuli smo dalje. No, na mali auto nikako da krene. Najzad je njegov motor proradio. Malo posle Minhena zaustavili smo se na jednom parkiralitu i preli u kamion. Nali smo se u jednom selu. Tu sam sreo Nemce, folksdojere iz Bake. Oni su nekada bili bogati seljaci, a sada su beskunici i pro-sjaci. Pa ipak, oni su i dalje ponavljali: Mi smo naem fireru zahval-ni!" Po bavarskim selima videli bismo, tu i tamo, okaene bavarske, plavo-bele zastave. udno, amerike okupacione vlasti su pre nekoliko dana zabranile upotrebu svih zastava, sem belih i anglo-amerikih. Ovo pravilo vai i za Austriju. Pobednicima nije stalo do toga da se kod poraemh neguje duh oduevljenja za sopstvenu naciju. Vaser-burg je bio pred nama, lep i neoteen.
Nikolaus von Vormann, roen 1895. u zapadnoj Pruskoj, od 1. 9. 1940. pukovnik, 26. 12. 1942. komandant 23. tenkovske divizije, 1.1. 1943. generalmajor, 27. 6. 1944. vrhovni komandant 9. armije. (361)

Ovde smo preli reku In. Svi znaei nacistike stranke bili su sklonjeni. Jedino sam na periferiji Minhena mogao da vidim crno-utu tablu pored puta, na kojoj je stajalo: Glavni grad pokreta" (misli se nacistikog, prim. prev.). Ona, gre-kom, jo nije uklonjena. Minhen je izgledao uasno. Od njega nije ostalo nita, sem praznih, izgorelih ruevina. Prostor oko eleznike stanice bio je potpuno uniten. Sada Hitler najzad ima dovoljno mesta za, kako je planirao, 242 metra visoki obelisk. Tu je on eleo da bude sahranjen. Umesto toga, on sada lei zatrpan u Berlinu, u ruevinama kancelarije. Mecger veruje da se sakrio u jednoj fioci pisaeg stola. Posle Minhena vozili smo se autoputem. Tim drumom poslednji put sam se vozio pre sedam godina sa Kramzalom. Hteli smo da odemo po Beatu koja se nalazila u glavnom gradu pokreta". Za jedan as, dakle, tek oko sedam, stigli smo u Augzburg. Prvo smo proli gradom koji je takoe bio uasno uniten. Posle toga odveli su nas u zgradu komande 7. amerike armije. Cilj, razume se, nije bio da nas primi komandant amerike armije, ve samo da kratko predahnemo. Jedan as kasnije odveli su nas u zapadni deo grada, u naselje Berenkeler". To je bilo naselje sa raznim tipovima kua, okrueno dvema livadama i batama. Jedan deo tih kua bio je ispranjen kako bi se napravilo mesta za internirane vojnike". Mene su prvog odveli u kancelariju za prihvat oficira". U pitanju je, oevidno, bila naroita predusretljivost Amerikanaca, jer su kao straare primili veliki broj Jevreja. Medu njima je sigurno bio nemali broj iz Bea i Berlina. I porunik koji me je primio u birou bio je Jev-rejin. On je liio ba na Jevrejina, kada su u dobra stara vremena negovani vicevi na raun Jevreja, a takvog bi onda zvali lepi Jevrejin". Govorio je odlino nemaki. Njegov ton bio je meavina ljubaznosti i sarkazma. Oduzeo mi je tednu knjiicu, line stvari i novae i stavio u sef. To sam i oekivao. Jedan uvar mi je iz kone torbe oteo koba-sice, slaninu i veoma skupu flau kolonjske vode. Mislim da je bila marke houbigant" iz Pariza. I ovo sam nekako podneo. Najvie me je pogodilo kada su od mene zahtevali da se rastanem od pisae maine. S tim gubitkom nisam nikako mogao da se pomirim. Nou zbog toga nisam mogao oka da sklopim. Da li e mi je vratiti? Posle su me odvezli odmah iza ugla zgrade i pokazali mi moj novi smetaj. Nalazi se u ulici Lerhen broj 46, soba 413. U njoj i pisem ove reenice. No, uskoro sam se iz te sobe sa prozorom okrenutim prema ulici preselio u sobu 415 koja je mirnija i gleda u batu. Moj krevet nema arava i sve mi ne izgleda isto. Sto je presvuen linoleumom, a stolica rasklimana. To je sav nametaj mog novog stana. Ne znam koliko u dugo ovde da stanujem. Na sreu, u kuhinji pred mene stanuje Mecger. Odmah iza moje sobe smeteni su generali Fos i Forman. Na toalet nema vodu, pa kada je jako toplo iz njega dolazi aroban" miris. Nalazi se blizu sobe. To sada sainjava na skromni dom. Tak-vih stanova u ovom naselju ima nekoliko stotina. Kada ovek baci pogled na ulicu, preko puta nae zgrade vidi se obraena bata. Tu ive civili koji se prave kao da nas ne primeuju. Moda se tako ponaaju jer su oprezni. Zato su uspostavljene odreene veze izmedu uglavnom lako obuenih nemakih devojaka i amerikih vojnika. U tim transak-cijama igraju ne tako malu ulogu i ameriki paketi hrane. Naa ishrana je na poetku bila bogata. Svaki dan smo primali po est konzervi. e-tiri su sadravale meso sa testeninom, unkom i jajima, a u druga dva paketa nalazila se kafa, okolada, cigarete, pa ak i toaletni papir. Jedino nismo primali hleb. Posle deset dana poeli smo da primamo daleko manje hrane. Sada primamo samo dve kutije istog sadraja, ali kada se meri koliinom, onda ispada da su nam sledovanja smanjili na pola. No, meni je za sada i ovo dovoljno. Kako sam se vratio iz Zagreba, a jo vise tokom mog boravka u Salcburgu, mnogo sam oslabio. Nije mi nimalo krivo. Ostali nemaki zarobljenici se mnogo ale. Na poetku smo se poseivali, a posle nekog vremena vlasti su ograniile nae susrete. Zabranjeno je sastajanje po sobama. Onaj ko prekri pra-vila moe da bude kanjen neizlaskom iz sobe i da doivi sline nepri-jatnosti. Ne postoji osoblje koje se brine za istou. Mi sve moramo sami da radimo, da peremo i krpimo svoju odeu. Prostorija u kojoj peremo vev predstavlja neuveni Iuksuz. Ustanem u pola sedam i tu se i umi-vam. Tu se nalazi i pe koja mora da se loi, sto, a pod je prekriven sa dva ovja krzna. Sve to ne izgleda ba kraljevski, ali je ipak dovoljno. Sobe istimo pre podne, i to predstavlja veliku akciju. Svaki etvrti dan svako od nas dode na red za ienje. Mora da se oisti kuhinja, Pi'edsoblje i toalet. Do pre kratkog vremena ja sam spavao na jednom ebetu marke mitermajer", koje je kod uzglavlja imalo mali jastuk. Sada sam dobio lanene arave. Oni mi izgledaju kao neki neuveni, Prijatan luksuz. Opranu robu suim na prozorima. Neki se udrue, pa ondaprostru svoj ve i sue ga u bati. Na blok je okruen straarima. Nedavno se njihov broj poveao. Retko je neko od njih Amerikanac ili Englez. Uglavnom su to vojnici sa podruja Centralne Amerike. Vole da pevaju svoje panske, jedno-line pesme. Nou, kada je hladno, oni naloe vatru. Dok sam u poet-ku spavao u sobi prema ulici, oni bi se skupljali ba ispod mog prozora i pevali po celu no. (Gornji rub strane pocepan)... drugovi su mi saoptili da je ovde upravo stigao Herman Gering sopstvenim kolima. Pratilo ga je troje ljudi. Gering je, navodno, uhvaen kada je beao u Kicbil. Amerikanci su ga izvukli iz jedne kolone
(362)

vojnih vozila. Mi se nikada nismo voleli. No, kada sam ga ugledao s prozora dole u parku, u etnji, pozdravio sam ga laganim klimanjem glave. On mi je na isti naih srdano otpo-zdravio. Dan ranije prepoznao sam na jednom prozoru glavu majora grofa Vestfalena. Malo kasnije pojavio se i lik meni dragog feldmara-la frajhera Fon Vajksa. On me je glasno pozdravio. Tokom etnje sreo sam jednu grupu na ijem elu su se nalazili ministar Lamers, Funk i Onezorge. Sa Lamersom sam se rukovao. On je bio obuen u tamno-zeleno civilno odelo. I Frik se, navodno, nalazi ovde u logoru. Kratko vreme ovde je boravio i Horti. S druge strane, pria se da je tu i Su-nig. Ja u to ne verujem. Radio je javio da je on osloboen. Zenu i kerku izgleda daje izgubio negde u Bavarskoj. Naroito dobar pregled o brojnosti zarobljenika mogao sam da dobijem poslednje nedelje maja, kada je odrana prva liturgija u mo-dernoj, prijatnoj rimokatolikoj crkvi u naem naselju za ratne zarob-Ijenike. Prisutni su bili samo katolici. Veernju slubu odraoje jedan ameriki svetenik. Mnogi od prisutnih primili su svetu priest. Ne-macki ministri nisu otili u crkvu. Video sam dravnog sekretara Ese-ra. On je u partijskoj hijerarhiji pod brojem dva. Bio je u austrijskoj narodnoj nonji. On je jedini ministar koji je otiao u crkvu. U njoj su takoe bili Salai, bivi madarski ministar unutranjih poslova Kere-ste-Fier, nekadanji predsednik madarske vlade Bardoi, feldmaral Leb i, naravno, Vajks. Ja Salaija nisam video. Posle slube pristupio mi je jedan ovek niskog rasta, lepo obuen, u civilnom odelu, ist 1 obrijan. To je bio Varlimont. Obojica smo izrazili aljenje to ne sta-nujcmo u istoj zgradi. Za mene bi njegove informacije bile prvoraz-redni istorijski izvor... Pozdravio me je i Zuhenvirt-Zuhanek. Podsetio sam ga na na razgovor iz decembra 1940. Tada smo razgovarali, on, dr Fohler-Hauke i ja, i sloili smo se da e Nemaka verovatno doi-veti poraz. Za nemake ratne zarobljenike protestantske veroispovesti sluba je odrana na jednoj iivadi. U kuici pored moje zgrade stanuje madarski general-pukovnik Kereste-Fier sa svojim bratom. U doba Hortija on je bio ef maar-skog generaltaba, a kasnije i njegov glavni autant. U vreme Prvog svetskog rata sluili smo u istom operativnom odeljenju. U istoj kui stanuje i deset viih policijskih inovnika. Fier mi je po prijatelj ima isporucio pozdrave, a i ja njemu. No, do sada nismo uspeli da se vidi-mo. On i njegovi drugovi nalazili su se od marta 1944. pa do nemake kapitulacije u jednom nemakom koncentracionom logoru. Sada su ponovo u zatvoru! Svet u kome ivimo jeste uasan. Dvadeset sedmi maj 1945. Naa zajednica ratnih zarobljenika do-ivela je danas teak udarac. Najveci broj tapskih oficira, kao i generala, nije vise u naem logoru. Danas su prebaeni na neko nama nepo-znato mesto. Mecger je ostao u logoru. No, mi smo mnogo brinuli da bi zatvorske vlasti mogle da nas razdvoje. Sledeeg dana to se zaista i dogodilo. Rastali smo se teka srca. Umalo da nisam izvrio samoubistvo. Najprominentniji ratni zarobljenici takoe su napustili logor. Pre mog dolaska... (gornji rub strane iscepan) Obojica su nadvojvodi Eugenu estitali roendan. Zatim su otisli u Strobl. (Ovde su se privremeno, zbog vazdune opasnosti, smestili instituti.Bekog univerziteta.) Tu su i uhapeni. Jednu no su proveli u zatvoru salcburke tvrave. Na osnovu jednog dokumenta vidi se daje bio prisutan i Zajs-Inkvart. Njegovi zatvoreniki uslovi verovatno su daleko loiji od naih. Holandani se mnogo ljute na njega. Knol ranije nije bio moj prijatelj. Kao ovek slube sigurnosti ili ezbednosti? - neprestano me je pratio i ikanirao. Sada je miran i pi-tQm kao jagnje i frizira svoju prolost tvrdei da nikada nije bio naci-f_ta- pto je optuen, ima pravo da se brani. Daje nam asove engles-Kg jezika. Sada se bavimo izgovorom engleskog. Pravila su zaista eSka. Pa ipak, trudim se da svojom starom glavom ne zaostanem za ^aima. Kristijan je jedan veoma dobar momak. Prvi jun 1945. Svi su Madari, izgleda, napustili logor. Danas smo imali sreu da vidimo Helen Rifental.33 Nalazila se u jednom ame-rickom automobilu. Njena kosa bila je arkocrvene boje. S njom sam proveo jedno vee u novom Hofburgu, u Beu. Bilo je to 1938. U be-kim novinama pojavila se njena slika. S njom Amerikanci, kako uje-mo, prema njoj postupaju veoma dobro. Niko od nas ne zna zato se ona sada ovde pojavila. Drugi jun 1945. Doznao sam da se u logoru nalazi i feldmaral List. Prominentne linosti nam ne nedostaju. Pria se da je uhapen Fridl Rajner, gaulajter Koruke, koga Amerikanci smatraju veiikim ratnim zloincem. Poslednji put je vien u troblu. Lagao bih ako bih izjavio da prema torn umiljenom tipu oseam neku veliku samilost.

33

Helen Riefenstahl, roena 22. 8. 1902. u Berlinu, filmski radnik, najpoznatiji fil-mski reiser Treeg rajha, posle 1945. snimila nekoliko zapaenih

filmova

o afrikim crnakim plemenima.

(363)

U Englesku je interniran i Rundted, a Serner je, navodno, isporu-en Rusima.34 On je to i zasluio. On je pri samom kraju rata, kada je vec sve bilo gotovo, toliko izluivao sopstvene trupe jer je umislio da moe sam, na svoju ruku, da nastavi rat protiv Rusije. Na kraju je ipak reio da padne u ameriko-britanske ruke. Pre nekoliko dana prvi put sam sasluan.35 Pitanja su se uglavnom odnosila na moju aktivnost u Hrvatskoj. Izgleda da su dokumenti glavnog taba Vermahta pali u ruke Amerikanaca. Glavni nemaki arhiv, Rajhsarhiv, koji se nalazio u Potsdamu, bio je pred kraj rata prebaen u Lignic. Na osnovu toga moj ameriki islednik, simpatian rezervni porunik, mogao je da me pozdravi reeima: Znam da ste vi tamo morali da juriate protiv jedne granitne stene!" Manje povoljno po mene ispalo je ispitivanje mene kao Austrijanca. Moj islednik je u Beu proveo etiri godine pre anlusa", dakle, od 1934. do 1938, i jo nekoliko meseci posle prikljuenja". Mnogo se udio radikalizmu koji su pokazali stanovnici Beca prema jevrejskom pitanju. Pocinjena su i brojna okrutna nasilja i zlocini protiv Jevreja. Moj islednik je s pra-vom zbog toga oseao gnuanje. On nije mogao da prepozna dobro-udne, mirne Belije! Da bih mu na pitanja mogao dati pun odgovor, napisao sam dva memoranduma. Jedan se odnosio na Hrvatsku. Drugi memorandum bio je znatno kraci, ali zato dobro sastavljen, a odnosio se na moju ulogu u Austriji. On me je posetio jo nekoliko puta. Jednom se upravo bio vratio iz Inzbruka i rekao da grad nije mnogo stradao. Danas je 10. jun 1945. Nisam ga video ve nekoliko dana. Kazao je da se zove porunik Hohtad. Moda je to samo njegov nadimak. Ovde je sve pokriveno velom tajne. Medu gostima nae banje" pojavio se neki potpukovnik Buden. On je pre dve godine priao Titu. Po mom odlasku iz Zagreba Buden je, verovatno, poslat u neki koncentracioni logor u Nemakoj, i to kao ruski pijun. On je stvarno, u sebi, ve krajem 1942. prekinuo sa zagrebakim reimom i primljen je u Ti-tovu oslobodilaku armiju", ali je po zadatku morao da odglumi daje i dalje lojalan hrvatskoj vojsci. Posle osam meseci provedenih u logoru u Oberfalcu, od ega etiri meseca u potpuno mranoj zatvorskoj eliji, nedavno je bio osloboen. Tito mu je navodno avionom poslao uniforme. Sada je sa dva automobila i jednim letonskim slugom ponovo stigao u na logor. On je kod Jajca, kada je bio hrvatski oficir, uh-vatio nekoliko engleskih oficira pijuna. Englezi su posle toga nestali bez traga. Od Budena se sada trai da razjasni njihovu sudbinu. On je veliki rusofil i otvoreno iri rusku propagandu. Buden je uvek veoma dobro obaveten i veliki deo podataka do kojih dolazi ini se da je istinit. Moju situaciju Buden je prvo ocenio kao veoma teku, s obzirom na injenicu da su me hrvatski oficiri u svojim informacijama datim Titu strpali u istu korpu sa Kaeom. Mislim da je ovo nepotrebno! Kada je od mene saznao za pravo stanje stvari, bio je iznenaen i odjednom je u pogledu moje sudbine postao optimista. Ali ja nisam. Deseti jun 1945. Jue je protekao jedan mesec otkako sam stigao u 0vaj logor. Od tog sam dana potpuno odseen od sveta. Ni sa kirn se ne dopisujem. U Nemakoj pota jo nije proradila. Neverovatno ukakvu je nesreu Hitler bacio svoj" narod. Ovde, u logoru, moglo bi da nam bude i gore. Barem nam dozvoljavaju da i dalje neometano vo -dimo svoj duhovni ivot. Kada bih ovde imao pisau mainu, bio bih sasvim zadovoljan! Neverovatno koliko je oveku malo potrebno za ivot. Ipak, brinemo o svakoj sitnici: ispalo nam je dugme, ili nam se pocepala cipela - sve postaje problem jer imamo toliko malo stvari. Najdraa odea mi je plava pidama. To sam kupio 1940. kod Brauna, u ulici Graben. Marica je ve u Zagrebu morala da krpi pidamu. Bo-jim se da mi nee dugo posluiti! Veoma sam tuan to sam u zarob-ljenitvo krenuo u uniformi. Posluao sam, eto, Mecgera. Bilo bi ne-uporedivo bolje da sam nosio civilno odelo. Moj sobni drug postao je pedesetogodinji general vazduhoplovstva Ul.36 On je Austrijanac, i kao moj sobni drug zamenio je inspek-tora za ratne zarobljenike Fosa koji je prebaen na neko drugo mesto. Poznaje me iz Bea. Priao mi je neke stvari o Becu. To uglavnom nisu bile lepe stvari koje bi oveka ispunjavale nadom. No, nema mnogo smisla da se stvari ovako zapisuju jer ivot nije ni cm ni beo, ve je meavina istinitog i lanog. Uostalom, Ul je najozbiljniji kandidat za umiranje. Njegov krvni pritisak iznosi 94... Nedelja posle podne. Malo se naoblailo, a ipak preovladava sun-ce. Neka sveana tiina nadvila se nad logorom i time jo vise poja-ava oseaj samoe. Samo se s vremena na vreme uje galama nekog straara iz Srednje Amerike, koji ima zadatak da pazi na mene da ne pobegnem. Leim na krevetu. Knjigu, neki kriminalni roman, odloio sam na sto i zatvorio oi. Razmiljam, savladan setom, o tri grada koja su mi stalno pred oima. Prvo mislim na Zagreb, na Tukanac, na put do Smroka, na putokaz, na klupu gore iznad Zagreba gde sam voleo da sedim sa svojom vernom
Gerd von Rundsted, poetkom maja 1945. uhapen je od strane Amerikanaca u Bal Telcu, a zatim predat Britancima. Oni su ga prebacili u Bridend. Pojavio se 1946. kao svedok u Nirnberkom procesu. U maju 1959. pusten je na slobodu. Ferdinand Schoerner (erner) posle 15. 5. 1945. otiao je sam da se prijavi kod Amerikanaca, a oni su ga koncem maja 1945. isporuili Sovjetima. Godine 1954. vratio se u Istoni Berlin, a zatim je otputovao u Minhen. Uporedi: O. E. Moll, Die deutschen Generalfeldmarschaelle 1935-1945, Rastatt 1961, 223 f. i 237 f. 35 Protokol o Horstenauovom sasluanju sauvan je samo od 22. avgusta 1945. Sasluanje je obavio Interrogatio-Center" 7. amerike armije. Sasluanje se pre svega odnosilo na Hrvatsku. Kopija DOEW, br. 10.630. 36 Ernst Uhl, Donja Austrija (1895 - 24. 1. 1976. Be), od 1.4. 1941. vazduho34

(364)

Anicom, na pogled koji se prua na pre-krasnu umu u podnoju Sljemena. Ili mislim na balkon vile Rendi, gde sam sedeo svake veeri, muen crnom slutnjom koja nije bila ni blizu tako strana kao stvarnost, pa ipak sam nekako uivao u tim (jedna re ne moe da se proita, prim, prireivaa) trenucima odmora i sree. Drugi grad je Salcburg. Seam se sveanih zvukova crkvenih zvona. Ona e opet zvoniti punom snagom, kada proe alost i kada se popravi kupola glavne katedrale. Seam se drage kue u Ridenburgu, gde smo Mecger i ja proveli poslednje dane na slobodi. I trei grad je Be, Beu, samo e ti da bude predmet mojih snova..." Seam se svog skromnog stana u Senbrunu. Ko e tamo uopte da stanuje? Da li zgrada jo uvek postoji? Seam se ljudi u sva ta tri grada, a i oni misle na mene. Ovde pre svega mislim na ene. One me nee zaboraviti i pored mrnje koja ponegde u tampi moe da progovori protiv mene! Ne zavaravam se. Nalazim se u uasnom poloaju. Posle 63 godine danas imam potpuno uniten ivot! Ovo me, prirodno, duboko potresa. No, ponekad mi se ini da ovde uopte nije re o meni, nego daje tu u pitanju stradanje nekog meni potpuno nepoznatog oveka za kojim samo alim. Do ovakvog odstojanja od sopstvene sudbine sti-em uvek kada u mislima stignem tako daleko da poverujem da sam dovoljno jak da ovu nesreu okonam pre vremena. To u, verovatno, i morati da uradim. Ali nee biti lako. Privremeno se teim time da treba da saekam da se uspostavi veza sa otadbinom i da saznam kako tamo stvari stoje. U Beu je, izgleda, Kerner postao predsednik beke optine, a Fra-nek37 ef austrijske vojne vlade pod ruskom okupacijom. Kernera sam poslednji put video u Beu, u gradskoj eleznici. Na njemu su tada bili lako uoljivi tragovi tek izdrane zatvorske kazne. Franek je bio etiri ili pet godina moj potinjeni u Ratnom arhivu. Dopisivali smo se sve dok nije pao u zarobljenitvo. On je veoma prilagodljiv ovek, no ipak nije tip koji se prilagodava situaciji i modi: 1918. bio je socijalde-mokratski oficir, posle se izjasnio kao pristalica stare Austrije, zatim je postao hrianski socijalista, a u doba Hitlerove vlasti opredelio se za nacionalsocijaliste. A sada se prikljuio grupi oko Zajdlica (Seydlitz)... Ako je sve tano to se uje, onda nova Evropa" Rusa izgleda bolje nego amerika koja stoji pod jakim, tako opakim jevrejskim utica-jem. A on je veoma strog i zloban. A ta bi ovek drugo mogao i da
Friedrich Franek, roden u Beu 1891, umro 2. aprila 1976. u Beu, od 1. 4. 1940. pukovnik, I. 4. 1942. general-major, decembra 1942. komandant 44. peadijske divizije, 29. 7. 1944. pao u sovjetsko zarobljenitvo, 28. 7. 1948. povratak iz za-robljenitva. Uporedi: E. Kruml, General Dr. Fritz Franke, 1983.

oekuje! I mi to esto oseamo na sopstvenoj koi. Bratimljenje" sa naim straarima je najstroe zabranjeno. Prema nama se ponaaju kao da imamo kugu ili koleru. Ovo se, prirodno, odraava i na nae ras-poloenje. Naa itava kolonija ratnih zarobljenika postaje sve vise rusofilska i oekuje od Rusa da spase i Nemaku. Sva moja nastojanja kreu se samo prema jednom cilju: svojim drugovima elim da otvorim oi da jasno sagledaju svoj poloaj i da shvate ko je prouzrokovao njihovu nesreu. Ovde u logoru im je sa-vreno jasno ko snosi krivicu za ovaj rat. Ako neko ipak pone da se buni, te da sve opravdava nepravednim Versajskim dogovorom iz 1919. godine, ja odmah interveniem i postavljam pitanje: kakve ima veze Versaj sa dogadajima iz godina 1938/1939? Ili da se prisetimo dogaaja poetkom 1939. kada smo umarirali u Prag. Postoji samo jedan ovek koji je prouzrokovao ovaj rat, a on se zove Hitler. A mi svi, dakle, ceo nemaki narod snosi kolektivnu krivicu! Mi smo krivi ne zato to smo zli, ve zato to smo politiki nesposobni. Nemamo smisla za politiku, nego posedujemo mentalitet robova, a to su nam vaspitanjem nametnuli veliki pruski kraljevi". Prusku dravu ne ele vise ni Amerikanci. To sam danas kazao jednom od zatvorenika. O ovom pitanju ne pristajem ni na kakav kompromis. Nastojim da ovu istinu utuvim u glavu barem malom krugu ljudi sa kojima se dnevno vidam. Doznao sam nekoliko pouzdanih novosti. Hitler se nekoliko dana pre samoubistva venao sa Evom Braun! Ovo su potvrdili ljudi iz njegove neposredne blizine. Amerikanci inae ne veruju u to da je Hitler mrtav. Istraili su njegov poluugljenisani le i izjavili da bi to mogao da bude i neko od njegovih saradnika. Po njima je mogue i da je on pobegao u paniju. Njegovi saradnici iznenada prestaju da vode izvetaje nekoliko dana pre njegove smrti. Karlo Veliki, Fridrih Barbarosa! Sve su to samo legende! U Austriji se stvari polako normalizuju. U Beu je stvorena saveznika vojna vlada. Na novae ponovo se zove iling. Kurs: jedna nemaka marka vredi jedan austrijski iling. U Zagrebu su ubijeni Mandi (dobar, estiti starac), Alaj Begovi, tajnfl (on je zamenio Vokia) i Lu-buri. Ovaj poslednji ubijen je sa etiri godine zakanjenja. Poglavnika jo nisu uhvatili, ali zato njegovu suprugu Maru Paveli jesu. Ona se sama kod jezera Auz prijavila Amerikancima. U Nemakoj se preko radija vri velika propaganda protiv nacistikih glaveina. Javno se spominju njihovi bankovni rauni. Mi smo ovde tako izolovani da te-ko moemo
plovni pukovnik, 30. januar 1945. general-major, u ratnom zarobljenitvu do 23-maja 1946. (365)

da doemo do informacija. Verujem daje amerika propaganda manjeg obima nego to sam pretpostavljao. Ne verujem da e im poi za rukom da pobede nezadovoljstvo u Nemakoj, koje sva-kodnevno proizvodi amerika politika u okupiranoj zemlji. Rusi su, navodno, mnogo vetiji. Poloaj u kom se nalazim dode mi kao neki ruan san. Taj jasan oseaj naroito imam prilikom budenja. Poneki put matam o svom buduem, graanskom ivotu. Zar da se na slobodu vratim u uniformi po kojoj ljudi danas pljuju, a koju sam i sam zamrzeo? To ne dolazi u obzir. Kakvu u situaciju da nadem u Salcburgu i Beu? Kako e ljudi ponovo da me prime u svoju sredinu? Moj ivot je potpuno uniten, nita nemam i sada bih morao da ponem sve iz poetka. Ja danas imam 63 godine! Ovde za mene postoji samo jedan izlaz. Da pobeg-nem iz ovog sveta, iz ove doline suza. Za sada u malo da priekam. Hou iz zaviaja da ujem potpune, proverene vesti. Tek u onda da donesem konanu odluku. Izvrim li samoubistvo, uradiu to samo zato to sam suvie umoran. Nemam vise hrabrosti da ponovo ponem ivot. Sto se mojih politikih" sudija tie, slobodno i hrabro im gle-dam u oi. Samo onaj koje nevin, moe da bude tako spokojan! Trinaesti jun 1945. Danas je rimokatoliki praznik Sveti Anton od Padove. Na taj dan pre etiri godine odrana je u Zagrebu prva vojna parada. Poslednjih dana ovde, u logoru, dolo je do velike promene u pogledu sastava zarobljenika. Stari su otili, a stigli su novi. Logor su napustili Austnjanci Vitas38 i Marinkjevi.39 U dva posle podne, dok sam leao u krevetu i odmarao se, neko je iznenada viknuo moje ime. Moram da se preselim u manju sobu. U njoj su pre toga bili Madari, nasi generali, a nedavno i pukovnik Fon Tipelskirh. Tamo u primati ameriko sledovanje. Novu sobu, naalost, morau da delim sa jo jednim zatvorenikom. Dodeljen mi je, na sreu, simpatian berlinskiadvokat grof Fon der Golc.40 On nosi protezu. Zaradio ju je tokom Prvog svetskog rata kada je bio teko ranjen. On je slavan nacistiki advokat, a sada o tome ne eli ni da uje". Oajan sam jer ne mogu da budem sam. U ovom trenutku pored mene sede SS-obergrupenfirer aub i admiral Fon Putkamer."0 Obojica su bili lini Hitlerovi adutanti. Njih dvojica ne veruju u price da se Hitler oenio Evom Braun, a sum-njaju i da je Hitler jo iv. Eva Braun je imala samo jednu elju: da umre zajedno sa Hitlerom. To je i ostvarila. Firer je ve 20. aprila 1945. Sauba i Putkamera poslao iz Berlina u Berhtesgaden. Prema pravilima logora, mi kao susedi ne bismo uopte smeli da se vidamo. Nadam se da e nam to ipak i dalje biti omogueno. U hodniku se nalazi straar iz Srednje Amerike. Kao i svi njegovi zemljaci, tako i on neprestano neto peva. Njemu je ovde jako hladno. Radoznao sam da vidim kako ce da podnese no. Cetrnaesti jun 1945. Moj sobni drug ispriao mi je Friov sluaj. On mu je bio dodeljen kao branilac. Prva prijava protiv Fria stigla je jo 1936. Denuncirao ga je neki mid. Sluaj je odmah javljen i Hitleru koji je odluio da se stvar dalje ne procesuira jer je to zahtevao politiki trenutak. Krajem januara 1938. Friov sluaj ponovo je po-tegnuo Himler. Bilo je to odmah posle afere Blomberg. Himler je hteo da sprei da Fri postane vojni ministar. Hitler je formirao specijalni sud, a za predsednika je postavljen Gering. Hitler je stvorio jo jednu, paralelnu Gestapovu komisiju koja se takoe bavila Friovim slua-jem. Pojedinosti nalaza tog suda bile su skandalozne. Ni Geringovo ponaanje nije bilo jasno. Fri je osloboen optube, ali nije dobio sve toje zahtevao: punu satisfakciju. Zato je 1939. traio da pogine kao vojnik. Sa susedima sam danas razgovarao o Ribentropu. Pretpostavljaju da se ubio. Do 20. aprila 1945. on je svaki dan dolazio u Hitlerovu kan-celariju. Na Ribentropa je katastrofalan uticaj vrila njegova supruga, a i njihova odrasla kerka nije bila bolja. Obe ene su bile lude.

Tokom etnje sreo sam mladog" Ziberta. I on sada tvrdi da nije bio nacista i da se protivio ratu. Nemci, kao
20

Karl-Jesko von Puttkamer, roden 1900, od oktobra 1939. autant Vermahta KO firera, novembra 1.939. kapetan fregate.

narod bez prostora", sada opet naseljavaju gusto naseljenu zemlju: 350 ljudi ivi na jednom kvadratnom kilometru.

Glez pie Wittek'\ a on verovatno misli na Paula R. von Wittasa (1886-1973), od 21. 2. 1930. pukovnik, 24. 12. 1935. general-major, 1. 2. 1941. komandant za ratne zarobljenike u vojnom okrugu XVII. August Marcinkiewicz, roden 1888, od 1.2. 1939. pukovnik, 1. 12. 1941. general-major. 40 Ruediger Graf von der Gottz, roen u Berlinu 1894, a umro 1976. u Diseldorfu, teko ranjen u Prvom svetskom ratu, doktor pravnih nauka, lan nacistike stranke, advokat, branio je Fria. Uporedi: H. C. Deutsch, Komplott, 248 ff. (366)

Amerikanci su upola smanjili naa sledovanja. Golc i ja sada pri-mamo amerike tople obroke. Do sada smo primali amerike pakete hrane, a to je bilo mnogo povoljnije. Hrane sada imamo dovoljno, ali su raniji paketi bili bolji. Spavati u sobi sa jo jednom osobom nije lepo, ali mi je ovaj krevet bolji od onog predanjeg. Oajan sam i mnogo razmiljam o samoubistvu. Sada kada nisam sam u sobi to je daleko tee. Imam uasne, politike snove, ali ne spavam lose. Sedamnaesti jun 1945, nedelja. Ponovo sam, naravno, otiao u crkvu. Ove nedelje sam poslao apel na adresu komandanta naeg logora. On je okruen velom tajni. Ni na jedno pismo zatvorenika nije odgovorio. I danas sam mu pisao. Zahtevam da me vrate u moju raniju sobu u kojoj sam bio sam i traim da straa ne spava pred mojim vra-tima. Vodi se neprestani rat, a u toj borbi ja sam uvek poraen od lo-gorskih vlasti. Ribentrop se skrivao u Hamburgu i sada su ga pronali. Prilikom hapenja on je teatralno predao i svoj otrov policajcima. Bene je preko radija javio daje uhapen Martin Borman. Obojica su veliki ratni zloinci. Poslednjih 48 sati pored mene su bili smeteni obergrupenfirer Saub i admiral Fon Putkamer. Bilo mi je zabranjeno da sa njima mnogo razgovaram. Obojica ne veruju u priu o tome da su se Hitler i Eva Braun venali, a isto su tako ubeeni u to da je Hitler mrtav, a i Eva Braun. A na moja ostala pitanja nisu mi mnogo od-govarali. Naroito je Putkamer delovao prilino tvrdoglavo. Sino su Saub i Putkamer prebaeni na neko drugo mesto. U njihovu sobu je stigao slavni tuma mid. S njim je bio jo jedan diplomata. Straari pred vratima vise nam, naalost, ne dozvoljavaju da meusobno due razgovaramo. Na straar nou skae, vice i peva. Otvorio sam vrata i izdrao se na njega, na italijanskom. Premda mu je materinji jezik span-ski, on me, naalost, nije razumeo! Golc i ja neprestano diskutujemo, a naroito o pitanju ratne krivice, ratnih zloina i zloina nacistike partije. Jue smo jedan sat bili u etnji, u pratnji dvojice straara. Pokuao sam da na Golca utiem kao prosvetitelj, da mu pojasnim neke stvari. Moje raspoloenje? Veoma sam utuen, rezigniran. Neprestano koke-uram samoubistvom. Prilikom etnje u zatvorskom krugu video sam i nekoliko dama. One su takoe zatvorene. Sa naeg balkona prua se pogled na veliku livadu. To slui kao panjak za stoku. Vec nekoliko dana sa svog balkona mogu da vidim i suprugu Zajs-Inkvarta! Ona ima lepu, plavu kosu. I ona je krenula putem Helene Rifental. Amerikanci se na neki nain trude da je pridobiju za sebe, te se nekoliko dana zadrala u ovom logoru. Lepe, privlane ene prou i ovde bolje nego stari mukarci. Ovo sam mogao da primetim i u mom ranijem zatvoru odakle smo mogli da vidimo bate naselja Berenkeler". Medu interniranima nalaze se bivi madarski predsednici vlade Bardoi i Salai. Salai je bio pitomac vojne akademije u Bekom Novom Mestu 1915. Bardoi je beao pred Rusima. Svajcarski poslanih u Budimpeti (a ranije je bio i u Becu) poveo ga je u Bern. Svajcarska vlada morala ga je izruiti Amerikancima! Ova gospoda saveznici uzimaju za sebe suvie velika prava. Devetnaesti jun 1945. Danas je poslanik Smid priao zanimljive i potresne detalje o Hitleru i atentatu na njega od 20. jula 1944. Najkas-nije 1943. njegovim najbliim saradnicima postalo je jasno da Hitler pati od izofrenije. On je posle atentata, kada je stigao u Berlin, bio u tako jadnom stanju daje bilo zabranjeno da iko iz ministarstva spoljnih poslova gleda kroz prozor u vreme kada se on nalazio u etnji, u parku Rajhskancelarije". Namera je bila da se sprei da ga ljudi vide u tako jadnom fizikom i psihikom stanju. Jedan pogrbljen ovek, kose sasvim posivele, upalih obraza, ruku koje su drhtale. Jednostavno, pojava dostojna saaljenja. Kada je Ruzvelt umro, u prolee 1945, Ribentrop je pourio Hitleru da bi s njim razmotrio novonastalu situaciju. Ribentropu je bilo dozvoljeno da ga poseti. Ali sa Hitlerom se tada uopte nije moglo razgovarati. Jednostavno mi nije dozvolio da dodem do rei. Hitler je neprestano postavljao jedno te isto pitanje: da li se, moda, s njim eli razgovarati o trima muzama". Tako je Ribentrop morao da se vrati neobavljena posla. Otiao je u svoju potpuno zamraenu sobu i, kako je bio njegov obiaj, legao u krevet. Sijalica u njegovoj sobi bila je presvuena crnom bojom. On je ludak broj dva u naoj dravi. Broj tri je Herman Gering. Seam se kada sam boravio u firerovom glavnom tabu u Vinici. Tada sam u svojoj sobi za goste rekao Varlimontu: Firer je lud!" Varlimont je stavio prst na usta i proaputao: Za ime boga, tako neto ne smete da kaete!" Nema nikakve sumnje u to da su pametnije glave iz Hitlerove okoline tano znale kakvo je njegovo stvarno zdravstveno stanje koje je posta-jalo sve loije. Daje, medutim, neko dao samo i najmanju primedbu u torn smislu i da je to stiglo do Himlera, taj bi bio ubijen. A i Himler sam, nema sumnje, morao je veoma dobro da zna kakvo je Hitlerovo stvarno zdravstveno stanje. Da spomenem jo jedan detalj. U nacio-nalso-cijalistikoj nauci izofrenija je bila smatrana kao nasledna bo-lest. Ovo shvatanje poklapalo se s ranijim naunim dostignuima. To se onda, zakonski, primenjivalo i kod sklapanja brakova. Sada je jedan profesor iz Lajpciga otkrio da do izofrenije dolazi usled promene u predelu oko bubrega, te da moe da se lei. Nacionalsocijalistika nauka nije, medutim, torn profesoru dozvolila da sa svojim rezultatima izade

(367)

pred javnost. To se prosto kosilo sa njenim pogledima. Hitlerovo zdravstveno stanje se tokom poslednje godine naglo pogoralo i za to je odgovoran doktor Morel sa svojim injekcijama. Sada u se posvetiti neuspelom atentatu na Hitlera od 20. jula 1944. Atentator Fon Staufenberg ostavio je u Hitlerovoj radnoj sobi, Jagecimer", samo polovinu koliine eksploziva. Drugu polovinu bacio je na putu do Hitlerove kancelarije. Pa ipak, i ta bi koliina eksploziva bila dovoljna da ubije Hitlera pod uslovom daje torba napunjena eksplozivom ostala pored Hitlera, gde ju je Staufenberg i ostavio. Slu-aj je hteo da Hitler nekoliko trenutaka pre nego to je torba eksplo-dirala ode na drugu stranu masivnog hrastovog stola. Tako je on pre-iveo atentat, a nemaki narod je morao da proivi jo mnoge patnje i rtve. Hitleru je unitena una koljka, kosa mu je na zadnjem delu glave izgorela, desna ruka povreena, pantalone u donjem delu poce-pane, lice i noge sa brojnim ranama. Pa ipak, on je delovao veoma svee kada ga je, dvadeset minuta posle atentata, posetio Himler? S druge strane, prostorija gde je izvren atentat pruala je uasnu sliku. Ranjeni su bili odvueni iz prostorije. Medu njima se nalazio i Korten koji je izgubio desnu nogu i levu ruku. Glupi Kajtel je ostao nepo-vreden. On je jurio od jednog do drugog. Kod midaje bio ak tri puta i svaki put bi izjavio: Firer je iv. Da ivi on, sada ba iz inata!" Malo posle atentata stigao je i Gering. On je, sav uplakan, zagrlio Hitlera, a zatim je zapretio da e atentator biti kanjen. Himler se pojavio ne-obrijan, steui zube. Tri meseca pre toga on je upozorio Hitlera da se 11 Berlinu, u ulici Bendler, dogadaju sumnjive stvari. Hitler je Himleru dgovorio da nastavi da stvar posmatra sa strane, ali da nita konkretno ne preduzima jer je itava stvar delikatna. Proveriti imena! Neka-kva je zbrka! Sumnja je u prvi mah pala na strane radnike koji su neprestano morali da dograduju Hitlerov glavni stab. Onda je u glavni stab stigao telefonski poziv. Na drugoj strani ice, iz Berlina, javio se general-pukovnik From. Rekao je da je pukovnik generaltaba tau-fenberg upravo stigao avionom iz firerovog glavnog taba i da mu je saoptio o atentatu na Hitlera. Pitao je da li je to istina. Staufenberg je zapravo morao da dode kod Hitlera da mu referie. Firer je sada, eto, uo, da je on avionom stigao u Berlin. U nekoliko sekundi odjednom je Hitleru i svima ostalim sve bilo jasno. Kratko posle tog telefonskog razgovora kod Hitlera se pojavio jedan adutant. Hitler ga je pozdravio ovim reima: Atentator nije bio radnik nego jedna aristokratska svinja!" Tom izjavom odmah se krenulo u masu, medu javnost. Naroito je Laj preterao u svojim napadima na nemako plemstvo. Protiv njega stigle su brojne pritube od strane nemakih aristokrata sa fronta. Vlast ga je posle toga uutkala. Tek toje stvar oko Staufenberga postala prilino jasna, pojavio se pobedonosni Himler. U ruci je drao naredbu sa Hitlerovim potpisom. U toj zapovesti je stajalo da ga je Hitler imenovao za komandanta re-zervne armije i pozadine. Dao mu je vanredna, iroka ovlaenja u pogledu istrage protiv atentatora. Firer je, pismenoj zapovesti Himleru, dodao i usmenu: Sve je jasno! A sada krenite u akciju. Povedite sa sobom dovoljno naoruanih ljudi i ubijte svakoga ko se imalo uini sumnjiv." Iz Berlina je stigla telefonska informacija da trupe mariraju ka trgu Vilhelm. Hitler je to pogreno razumeo, mislei da su u pitanju SS jedinice, pa je odgovorio: Hvala bogu! To su nasi." Situacija je u Berlinu bila, kako mi je mid objasnio, prilino jasna. Neki od kljunih ljudi u dravi bili su sloni u jednoj stvari: bude li atentat uspeno izveden, pruie podrku novom reimu; ako stvar propadne, oni nemaju veze sa atentatom. Naroito je ovaj stav bio pri-metan kod generala Fon Hepnera. No, ni feldmaral Fon Vicleben nije bio daleko od toga. Mlai zaverenici ponaali su se mnogo odredenije i bolje. General-pukovnik From bio je naroito neodluan. Igrao je na kartu pola-pola". Jednim delom bio je na strani atentatora. Druga strana njegove Iinosti bila je protiv zaverenika. Kada se jadni Bek sam naao u sobi sa general-pukovnikom Fromom i doznao daje atentat propao, pucao je sebi u glavu, ali nije odmah umro. Onda mu je priao From i iz neposredne blizine pucao mu u glavu. uo se jo jedan hitac. U Fromovu sobu su dojurili njegovi saradnici, ali ih je on ispratio reima: General-pukovnik Bek je upravo izvrio samoubistvo." Svi su, medutim, bili uvereni da ga je From ubio. Kasnije je i From bio ubijen. Naroito je mnoge uesnike atentata izdao Gerdeler. Kao to je poznato, on je uhvacen tek kasnije kada se spremao da avionom pobegne u Svedsku. On je dao imena svih osoba koje su znale za zaveru. Narodni sud je bio jedna od najgorih farsi koje je svet ikada video.
21

Glavni sudija bio je Frajzler. On je prvo bio komunista. Odmah posle Prvog svetskog rata zauzimao je u Moskvi mesto zamenika narodnog komesara. Koncem dvadesetih godina vratio se u Nemaku i odmah je postao radikalan lan nacistike partije. Kao takav on se naroito de-magoki i podlo pokazao tokom svog delovanja u Narodnom sudu. Poginuo je posle sudskih procesa protiv zaverenika. Jedna bomba je pala u podrum Narodnog suda i potpuno ga raznela, tako da nisu mogli da nadu ni komadi njegovog tela. mid mi je dalje priao o tome kako je bio prisutan prilikom procesa koje je vodio Frajzler. To je bio uas. Procesi sovjetske tajne slube, eka, bili su deja igra u poredenju sa Frajzlerovim. Od samog poetka procesa pa do kraja. Na primer, da spomenem detalj. Vicleben je nosio iroke, civilne pantalone bez opasaa. Zato je bio prisiljen da ih dri rukama kako mu ne bi spa-le. Pa ipak se to nekoliko puta

(368)

dogodilo, te je on ostao samo u gaama. Medu zaverenicima nalazio se i jedan jezuita. Jedan od zaverenika pre atentata na Hitlera bio je kod njega i ispovedao se, i torn prilikom priznao da se sprema atentat na tiranina. Kada je tokom sasluanja jezuita priznao da je zaverenik spomenuo Hitlera, jezuita je pao u ne-svest. Onda je priznao da je i on bio upleten u atentat. I jezuita je zavrio na vealima. Hitlerova zapovest je bila da se smrtne kazne izvre veanjem i odnosila se na ceo proces. Kada su bili u pitanju oficiri, bilo je inter-Roland Freisler, roden 1893, umro 3. februara 1945. u Berlinu, od 1919. bolje-vistiki komesar u Sibiru, 1920. se vratio u Nemaku,
advokat, 1925. postao clan 22 nacistike stranke, avgusta 1942. predsednik Narodnog suda. Alfred Delp, roden u Manhajmu 15. 9. 1907, a osuden na smrt 2. februara 1945. i obeen u Berlinu, doktor teologije, 1925. pristupio rimokatolikom jezuitskom redu, 1941-1944. svetenik u Minhenu - Bergeshajmu, protivnik nacistikog re-tima, posle 20. jula 1944. uhapen.

vencija da se smrtna kazna izvri streljanjem. No, Hitler to nije dozvo-lio. Osudeni na smrt dovedeni su do veala samo u kupaim gaama, a neposredno pred egzekuciju morali su i njih da skinu. Vicleben je mo-lio da mu tokom veanja dozvole da nosi koulju, no molba mu je od-bijena. Predsednik berlinske policije grof Heldorf41 morao je da gleda veanje svojih drugova, a tek je na kraju doao red i na njega. Ovome se naroito radovao jedan filmski radnik u slubi prominentnih lano-va nacistike stranke jer je dobio dozvolu da moe da snima uasne scene. Kada je izvren atentat na Hitlera, svi prominentni ministri prisustvovali su jednom predavanju. Zaverenici su sve veoma lako mogli da ih pohapse. itava akcija bila je, medutim, izvedena krajnje tralja-vo. Spretno i hrabro drao se moj mladi prijatelj Heften. Ovo mi je potvrdio i mid. Kaem mladi", premda je i on imao neto preko e-trdeset godina. Njemu je polo za rukom da nadmudri sudiju Frajzlera, pa je uspeo da kae sve to mu je lealo na srcu. Ovo nije uspelo nijednom drugom zavereniku. Gerdeler je, sto je prosto neverovatno, izdao imena svih uesnika u atentatu. A ako je i neko ime zaboravio, islednici su sve podatke mogli da nau u njegovom dnevniku koji je vodio neverovatno savesno i pedantno... Jo neto o Hitlerovom kraju: odluku o samoubistvu Hitler je, izgleda, doneo tek tog dana. Dva dana pre samoubistva reio je da njegov zamenik bude Denic, Gebelsa je imenovao za predsednika nemaeke vlade, a ZajsInkvarta je postavio na mesto ministra spoljnih poslova. 1 to svedoi o tome da je Hitler izgubio svaki smisao za realnost. Godine 1943, prilikom posete Berhtesgadenu, Lamers mi je priao da se mali Zajs-Inkvart, taj germanski patuljak tamne puti", borio i no-gama i rukama da ve tada postane nemaki ministar spoljnih poslova, no Ribentrop se takode dobro branio. Poslednjih nedelja Hitlerovog ivota, Himler ga skoro nije ni poseivao. mid veruje da su se Hitler i njegovi najblii saradnici ubili tako to su se otrovali injekcijom. Ovaj razgovor sa midom otvorio mi je oi. Nikada mi nije postala tako jasna tragedija nacije kao tokom tog razgovora. Bio sam duboko potresen. Dvadeseti jun 1945. Vreme tee. Sada je, eto, proteklo skoro sedam nedelja otkako sam lien slobode. Svakoga dana idem do stale za stoku. Drutvo mi pravi madarski general-major M.42 Poslednji njegov poloaj bio je poloaj komandanta vojnog okruga u tajnmangeru. On je bio i pitomac vojne akademije u Bekom Novom Mestu i pripada generaciji koja je diplomirala 1912. Godine 1915. bio je zarobljen. Sluio je kao adutant pri peadijskom puku 23. Iz Sibira se vratio 1920. Dugo smo razgovarali o zajednikim poznanicima. Poeli smo sa naim starim Ferjencikom. Diskutovali smo o optoj madarskoj tra-gediji koja se upravo odigrava i iji e kraj biti straan. Dao je opis dravnog udara u Madarskoj u oktobru 1944. Njegova pria bila je neverovatno potresna. Horti je svoj govor naciji preko radija imao ve ranije spremljen u fioci pisaeg stola. Kalaj je pokuao da napravi sporazum sa Angloamerikancima, ali je odmah doiveo neuspeh jer su mu jasno stavili do znanja da u madarskom pitanju ne ele nita da re-avaju bez Rusa. Posle toga su Maari poeli da pregovaraju sa Titom. Jedan Titov predstavnik trebalo je da se vidi sa Hortijevim sinom. Ve je stigao u Budimpetu. Vojnici SS-a uhapsili su Titovog predstavni-ka, skinuli su mu uniformu i dali je jednom svom pripadniku. Tako preobuen SS vojnik otiao je, po dogovoru, na sastanak. Tokom pregovora mladi Horti izgleda da je primetio prevaru, pa je dolo do puenjave u kojoj je Hortijev sin Nikola bio ranjen. Nemci su ga odmah zarobili. Kada je stari Horti uo to se dogodilo sa njegovim sinom, pobesneo je. On je onda ranije sastavljen poziv madarskoj naciji dao da se proita preko radija i da se objavi. U poslednjem broju amerikih armijskih novina objavljen je la-nak koji nam govori o tome da nasi novi gospodari razmiljaju o mnogim problemima. Ja na to gledam kao ovek koji vise i nije sasvim od ovog sveta. Celokupna nemaka teka industry a prema torn novinskom tekstu treba da se uniti i to tako da se usitni i da pree u amerike ruke. Time se ve bavi preko stotinu amerikih oficira koji su zavrili specijalne kole. Ja, razume se, smatram daje ovakva radi-kalna politika pogrena. Ona ima za cilj da nas sasvim porobi. Svom

Wolf Heinrich Graf Helldorf, 14. 10. 1896, a obeen 15. avgusta 1944. u Berli od jula 1935. predsednik policije u Berlinu, uesnik atentata na Hitlera od jula 1944, ubrzo je bio uhapen, muen i osuden na smrt. (369)

Ovde bi mogla da bude re o Paulu Maaru, roden u Somboru 1891, umro u Vesprimu 1961, od 1943. komandant 9. pogranine brigade, 1. 2. 1943. general-. -major

sobnom drugu Golcu rekao sam da smo mi to isto pokuali u Poljskoj i Ukrajini. Hteli smo da im unitimo kompletnu inteligenciju. Sanjali smo o istim pokuajima i planovima i za itavu Rusiju. Golca je moja primedba razbesnila. Poeo je neto da mrmlja o nekultivisanim naro-dima, te mi je prebacio to toja neprestano optuujem nas Nemce kako smo uvek na pogrenoj strani. Nisam mu ostao duan. Odgovorio sam mu sa nekoliko otrih rei i onda sam zautao. On je prosto ti-pian predstavnik vise, germanske rase! Ameriki vojni list takoe se veoma odluno protivi bratimljenju sa nemakim narodom. Oni ameriki vojnici koji se ogree o taj zakon bili bi drakonski kanjeni. Sada amerike novine idu i korak dalje i trae da se otro kazne i oni Nemci koji trae dodir sa Amerikancima. Ovde ovek mora da postavi principijelno pitanje: kuda nas to vodi? No, isto tako treba imati na umu daje minulo tek est nedelja kako je rat zavren. Istina je i da su Amerikanci u ovom ratu najmanje stradali. Sve je tako strano. Zahvalni smo naem Hitleru koji se tako hrab-ro povukao sa ovog sveta. Upravo sam se povodom jueranjeg razgovora setio jo jednog detalja. Ve za Boi 1942. jedan vii dravni inovnik bio je osuen na smrt i obeen. Osuen je na osnovu zapisa iz svog dnevnika, koga su se nekako dokopali, i u kome je, izmeu ostalog, zapisao da sumnja u nau konanu pobedu. Ova kaznena praksa ostala je na snazi do poslednjeg dana rata. Tako je jo u martu 1945. obeen neki potpukovnik grof Ritberg. 43 Njega je zbog irenja defetizma prijavio jedan prijatelj". Dvadeset prvi jun 1945. Poetak leta. ta e doneti ovo leto. Mnogo me veseli kada ujem kako niko od zatvorenika sada ne eli da prizna da je podravao nacistiki reim koji je tako bedno propao. Reci-mo Knol. Jo sam u bivoj sobi izjavio kako e Knol na kraju jo da izjavi da je on zapravo bio proganjan od nacista. I zaista! Dva dana kasnije taj netolerantan i zloban ovek nam je priao kako je bio jednom prilikom pozvan od nacista na odgovornost. Odrao je navodno jedno predavanje u kome je tvrdio da glavni engleski finansijeri nisu Jevreji. Slino se ponaa i moj sadanji sobni kolega. Svi su ga zvali nacistiki advokat". Danas on, medutim, tvrdi da nije nita znao. Poinje da me nervira. Sada neprestano pria kako je 20. jula 1944. imao nepogreivo, dobro miljenje. Nee proi mnogo vremena a on e jo tvrditi da je on bio taj koji je stavio bombu pored Hitlera. Po svojim spoljnim navikama Golc je prijatan sobni kolega, no, tu postoji jedna neprijatnost: ienje nae sobe moram da obavljam sam. On nosi pro-tezu, pa mu je nemogue da radi takve poslove. Jedino moe da pere posude. Za 19. jun 1945 moram da dopiem sledee: mid mi je priao da je Hitler bio tako besan da je istrgao zavese i grizao ilim. To je, dakle, zaista istina. Sto se opte psihoze zatvora tie, sve tee podnosim gubitak slobode. Kada samoubistvo ne bi bilo tako teko! Ove noi sam lose spavao. Bilo je veoma spamo, duvao je topao vetar, a straari su pravili mnogo buke. Jedan neprestano stoji ispred naih vrata. Jue je mid sa nama proveo nekoliko sati. Davao sam mu cigarete, pa je tako ostao due nego toje mislio. Ovoga puta glav-na tema nam bila je Hitlerov seksualni ivot. Na osnovu Smidovih in2i

Karl Heinrich Graf Rietberg, roden je 22. 1. 1914, a obeen 12. 4. 1945. kod St. (370)

formacija, Hitler je u mladosti imao lake homoseksualne sklonosti. Kasnije je dugo bio u ulozi sadiste, sa biem u ruci. To inae dobro pristaje njegovom karakteru. Smid ne iskljuuje mogunost da je bio egzibicionista, ali su podaci o tome retki i turi. Preko diplomatskih kanala iz Lisabona kod naih diplomata mida i Hevela naruio je pornografske asopise iz Amerike. Smid mu ih je predao u zatvorenoj koverti. Ti asopisi su bili najprimitivnije sadrine. I inae Hitler je voleo da prelistava asopise koji su sadravali pornografske crtee i fotografije. Zato je njegov odnos prema Evi Braun bio odvratan i sigurno je sa njom odravao seksualne odnose. Na Oberzalcbergu njena soba je bila odmah do njegove. Uvek ju je pratio do stola u trpezariji. Ona mu se obraala sa Adolfe". Ribentrop je svakom lanu Hitlerove posluge i obezbedenja naredio da svaka sitnica iz privatnog Hitlerovog ivota ostane tajna. Prekri li neko to pravilo, bie ubijen. Kada ve govorim o egzibicionizmu, da spomenem feldmarala Kueru.44 Bio je uhvaen kako prisustvuje jednom balu adamitske sekte (ta sekta je propovedala da na slubu ljudi moraju da dolaze neodeveni, prim.
loharm Nepomuk Freiherr von Kutschera, roden je u Pragu 1766, a umro 20. 4. 1832. u Beu, od 1805. do konca ivota bio glavni adutant cara Franca II. (I) Uporedi: H. Neuhauser, FZM Johann Nepomuk Freiherr von Kutschera, Gene-raladutant Franz I, Diss. 1937.

prev.). Posle toga pojavio se pred carem koji ga je dobro pogledao od glave do pete i onda rekao: da ste na torn balu izgledali lepo!" Oficir za vezu izmedu Himlera i Hitlera SS-obergrupenfirer Fe-gelajn morao je jo 1944. da se oeni sestrom Eve Braun. Tokom jedne njihove etnje on ju je poveo iza Hitlerove kue i tu sa njom vodio ljubav. Ona je ovo ispriala svojoj sestri Evi Braun, a ona Hitleru koji je naredio da se Fegelajn u roku od osam dana oeni sestrom Eve Braun. Svadba je bila velianstvena. Bila je to poslednja proslava na toj planini. Tema broj dva naih razgovora: kada se pred sam poetak Drugog svetskog rata Ribentrop vratio iz diplomatske misije iz Londona, bio je uasno besan na Englesku. Kada je Nemaka napala Poljsku, Ribentrop je uradio sve kako bi otklonio Hitlerovu zabrinutost zbog mogu-eg engleskog negativnog stava. Ribentrop je potcenio englesku ree-nost da prui otpor Nemakoj. Druga slika: Ribentrop je u decembru 1938. bio u Parizu kod ministra Bonea. U jednom trenutku Bone je primetio da Poljska i nije toliko vana za Francusku. Ribentrop je pourio da 20. januara 1939. to javi pukovniku Beku prilikom svoje posete Varavi. Poljski ministar Bek odmah se pismom javio Boneu, a ovaj mu je 28. januara 1939 (?) odgovorio preko jednog govora: Francuska nije nezainteresovana za sudbinu Poljske. Posle toga Ribentrop je na tu temu Lamersu, u zgradi nemake vlade, u Berlinu, 30. januara 1939, Ijutito odgovorio. I ja sam bio prisutan. Koncem marta 1939. poljski ministar Bek putuje u London. Pruaju mu uveravanja u savezniki pakt. Pola je bilo dobrovoljno, a drugom polovinom su Englezi zapravo to Poljacima nametnuli. Bek, u stvari uopte nije ni eleo da taj ugovor dobije tako sveanu formu. On se bojao da e time samo jo vise da razbesni Hitlera, a to onda ne moe da bude dobro za Poljsku. Posle toga u naem ministarstvu spoljnih poslova stvorili smo specijalno odeljenje za poljske poslove. Time je rat postao neizbean! Ve tada je beka arhiva primila uputstvo iz Berlina da sakupi sve poljske zloine iz Prvog svetskog rata. Jednom prilikom je mid dobio zadatak od Ribentropa da sakupi engleske novinske izvetaje koji govore o stavu Londona prema poljskom pitanju. mid je doao do zakljuka da Engleska vise nee da ostane mirni i nemi posmatra. Ribentrop je, medutim, ignorisao midov zakljuak. On je eleo rat i bio je opsednut milju da u London ude kao pobednik. Za razliku od Ribentropa, Gering je bio odluan protivnik rata. Ovo mi je potvrdio i Hibers. mid je bio prisutan kada je Ribentrop uspeo da nagovori Hitlera da Engleskoj objavi rat. U vazduhu je ostalo pitanje: ta dalje?" Posle toga su se Ribentrop i Hitler povukli u Hitlerovu radnu sobu. Rat protiv Poljske bio je odloen za dvadeset i etiri sata. Nema-ke jedinice su ve krenule u akciju, ali su bile zaustavljene. Ribentro-pova je krivica daleko vea nego to to moe da zakljui povrni po-smatra. On je glupi bilmez!", zakljuio je mid svoje miljenje o svom efu. Godine 1942. mid
Leonhard am Frost, Donja Austrija, potpukovnik. (371)

je stigao iz Stokholma. Tu je ivela njegova verenica, a istovremeno je jo uvek bio oenjen. mid je u Berlin doneo i sjajan nacrt pakta o neutralnosti i prijateljstvu, koji je sastavio vedski ministar spoljnih poslova Ginter. Ginter je izrazio e-lju da se sastane sa Ribentropom. Kada je to uo, Ribentrop je pobes-neo. Psovao je Smida i prebacio mu da on vodi diplomatiju na jedan staromodan nain. Ribentrop je midu odgovorio da postoji samo jedno resenje: Svedska mora da pristupi Trojnom paktu. Smid mi je ispri-ao neke zanimljive pojedinosti o Molotovljevoj poseti Berlinu novembra 1940. Molotov je izjavio da je Rusija spremna da pristupi Trojnom paktu, i to pod sledeim uslovima: da Finska i Besarabija ne ulaze u interesnu sferu Nemake, baltike zemlje da se podele izmeu Nemake i Rusije, da Bugarska pripadne ruskoj interesnoj sferi i da dobije pravo da tamo dri ruske garnizone, a da se istovremeno ne mea u bugarsku unutranju politiku. Nemaka je htela da skrene pa-nju Rusije na Persijski zaliv, Avganistan ili Indiju. Molotov je kratko izjavio da to ne predstavlja temu razgovora izmeu Nemake i Rusije. Sem toga, Rusija i ne kontrolie ta podruja. Do sada je vladalo opte uverenje daje napad Japana na Ameriku usledio prema dogovoru sa Nemakom. No, to nije istina. Kada smo primili prve telegrame o Perl Harburu, niko u Berlinu nije verovao, pa ni sam japanski ambasador u Berlinu Oima, da je dolo do napada. Ribentrop se okrenuo na drugu stranu kreveta i samo je promrmljao: Nemogue." Zatim smo mi objavili rat Americi, a za to je odgovoran skljuivo Hitler koji je to uradio jer se nadao da ce posle toga uslediti japanska objava rata Rusiji. To im, medutim, nije ni palo na pamet. Tek pre nekoliko meseci Japan je sa Moskvom sklopio pakt o prija-leljstvu. Jedan ameriki oficir iz naeg logora izjavio je da bi bilo te-ko zamislivo da Ruzvelt intervenie u Evropi da Nemaka nije objavila rat Americi, jer su njeni interesi na Pacifiku bili veoma ugroeni. Gde god ovek pogleda, vidi stranu sliku. Rusija je bila raspoloena 1943. da sklopi mir. Jedan ruski pregovara ekao je osam dana u Stokholmu. No, na se diplomata nije ni pojavio. Bili smo suvie po-nosni i nadmeni i u ruskoj ponudi smo videli samo znak slabosti na koji je bilo najbolje i ne odgovoriti! Ribentrop nikada nije hteo da pogleda istini u oi, pa ni neposredno pred sam slom Nemaeke. Jo je sredinom aprila 1945. verovao da na bojnom polju imaju da se rese mnoge vojne bitke i odluke. Medu ratnim zarobljenicima poinje polako da se osea zatvorska psihoza. Nastojim da se koliko mogu kontroliem. Sve u svemu, prema meni se ljudi odnose kao prema nekoj znaajnoj linosti. Ameriki birokratizam je straan i preteran. Istovremeno stiu vesti sa nemake teritorije koja se nalazi pod ruskom kontrolom. Rusko propagandno delovanje je toliko uspeno da zadaje brige i razumnim Amerikancima. injenica je da medu zatvorenicima duva veoma jak ruski" vetar. To se naroito odnosi na Pruse koji su jo pod duhovnim uticajem stare pruske dinastije Hohencolern. Sto se mene tie, ja jo nisam postao boljevik. Drug s kojim idem u etnju ve nekoliko dana jeste jedan Maar Imredi. To to se on ovde naao kao zatvorenik ima pre svega da za-hvali" svojoj aktivnosti u pogledu donoenja madarskih jevrejskih zakona. Posle podne, kada se vratim iz etnje, sa balkona mogu da vidim grupu zatvorenika: petnaest ili esnaest ena. One su uglavnom mlade. Medu njima sam primetio i treu Lajovu suprugu. To je jedna visoka vitka plavua sa dugim nogama, ali skoro da nema grudi. Zatvorenici zlobno priaju da ih je zaboravila u svom krevetu. Druga Lajova ena je zbog nje izvrila samoubistvo. Trea Lajova ena ima dete, a sa Amerikancima se odlino razume! Prepodneva u logoru prou prilino brzo: ustajanje, pranje, doru-ak, ienje prostorija, etnja. Program je raznolik. U podne ruak nam donosi maarski ratni zarobljenik Stanislavski. On je bio student prava, a dobro poznaje Denka. Posle ruka dan nikako da proe. Vee-ra nam je izmeu pet i est, a u devet spavanje. Kad straari pred mojim vratima ne bi bili tako buni, spavao bih relativno dobro. Moji snovi su neverovatno zbunjujui, i u njima se redovno pojavljuje za-tvor. Potu uopte ne primamo. Kao da su nas izbrisali sa ovoga sveta. Dvadeset trei jun 1945. Nastavljam dnevnik od 22. juna, odjuce. Kao to je poznato, u Minhenu su se davale predstave sa Adolfom Vagnerom i Kristijanom Veberom. To su zapravo bile prave ogromne orgije. Dogadalo se da neko od nacistikih glaveina u pono telefonirao efu teatra u umetnikoj koloniji". Umetnice su morale potpuno nage da igraju. Posle toga bi usledilo sve ostalo, da bi se zavrilo orgi-jama i najveim svinjarijama. Jednom prilikom Hitler je naredio da se jzvede Fledermaus" (opereta Johana Strausa, prim, prev.), i to samo za njega i njegove bliske saradnike. Naredeno je glumcima da igraju svoje uloge potpuno nagi. Nisu nosili ni kecelje. Pepeo ljudi osuenih na smrt zbog umeanosti u atentat na Hitlera od 20. jula 1944, baen je u jedno jezero pored Berlina ili je rasut ko zna gde, i to na osnovu line Hitlerove naredbe. Ovih dana Montgomeri je odrao jedan otar govor u Hamburgu. Upozorio je na to da e i unuci dananje genera-cije u Nemakoj morati da se podseaju na zloine njihovih predaka. Rekao je i ovo: da je Hitler pobedio, sada bi mu svi aplaudirali isto kao to ga se danas svi odriu. Tu je Montgomeri u pravu. No, postavljam pitanje: a koji narod da je na mestu nemakog ne bi isto postu-pio? Koliko smo mi tokom rata raspravljali o ovom pitanju: koliko e za Nemaku biti pogubna nacistika stranka ako mi pobedimo? Koliko sam puta u poverljivim
(372)

krugovima izjavljivao: pobedimo li mi, istorija ce izgubiti smisao! Danas se bojim da e ona, u svakom sluaju, da postane besmislena. A ta se dogaa u Austriji, nita ne mogu da doznam. Dvadeset osmi jun 1945. Dani protiu jednolino. To zatupljuje, nervira. Ustajanje u sedam!", glasi zapovest tajanstvenog komandanta logora koga jo niko nije video. Zatim sledi zaista dobar doruak. Kafa moe da se pije, kolai, zobna kaa i slino. Posle toga dolazi pospremanje, ienje sobe. Moram sam to da radim jer moj sobni kolega nosi protezu. Ima drvenu nogu, a kao takav teko se kree. Oko pola jedanaest pre podne na redu je etnja po jednoj od dve li vade koje se nalaze u krugu logora. U etnji se nalazimo i sa zatvorenicima iz druge zgrade sa kojima zapravo ne bismo smeli ni da razgovaramo. Ruak je u podne, a donosi nam, kao i sve obroke, maarski ratni za-'"obljenik Stanislavski. On je bio student prava. Hrana je uglavnom do-bra, a priprema se u naoj zgradi. Ne hrane nas iz konzerve, ve se hrana priprema. Meni bi ipak bilo milije kada bih se hranio iz konzervijer bih onda tacno mogao da izraunam koliko sam pojeo kalorija, a koliko masnoe i ostalih sastojaka. Veera je izmeu pet i est. I ona je ukusna. U devet uvee je spavanje. Misteriozni jugoslovenski" potpukovnik Budan ree mi da sam u logoru samo zbog slube Hrvatskoj, te da stvar sa mnom stoji prilino dobro. Daj boe daje on u pravu! On veruje da se Amerikanci uopte nee baviti mojom ulo-gom u Austriji. O tome e se govoriti tek kada me isporue Austriji. Mene to uopte ne uzbuduje. Ne znam da li u to uopte i da doivim. Vesti iz sveta stiu nam sa zakanjenjem i ture su. O Austriji u-jemo da je na sastanku u San Francisku reeno da ona ponovo postane nezavisna i suverena drava.45 Uspostavljene su granice Austrije od 31. decembra 1937. Dakle, Austriji ne pripada Juni Tirol, ve pripada Italiji. Klagenfurt, medutim, ostaje Austriji iako je Tito uloio mnogo napora u to da pripadne Jugoslaviji. Poslednje informacije nam govore o tome da su se Rusi povukli sa najveeg dela austrijske teritorije, a za to su kao nadoknadu dobili nemaku pokrajinu Tiringen. Ruske trupe nalaze se samo jo u Beu i Gracu. to se Bea tie, uskoro e grad da bude podeljen na britansku i ameriku okupacionu zonu. Rusi, dakle, nece biti jedini gospodari grada. Uskoro e da se odre i politiki izbo-ri. Daj boe da to pre dode do normalizacije svakodnevnog ivota. Svim Amerikancima sa kojima se sreem ponavljam jednu te istu stvar: Ne pomognete li nama Austrijancima i na privrednom planu, morale da rauna s tim da ete uskoro ponovo dobiti jak pokret u Austriji koji e da zahteva prikljuenje Nemakoj." Do sada je za amerike i britanske vojnike u Nemakoj vailo pra-vilo da im je najstroe zabranjeno da se bratime" sa civilnim stanov-nitvom. Najnovije vesti govore da e i u torn pogledu uskoro da dode do promene i da vojnicima vise nee biti tako strogo zabranjeno da sklapaju kontakte sa Nemcima. U ruskoj okupacionoj zoni nemake vlasti su protiv takve politike saveznika. Takoe je snabdevanje sta-novnitva hranom bolje u ruskom delu Nemake. U ostalim nemakim pokrajinama stanovnitvo prima dnevno hiljadu kalorija, a vojnici saveznika etiri hiljade. Montgomeri najavljuje skoro poboljanje i to da britanske vojne vlasti razmatraju mogunost da u njenoj okupacionoj zoni Nemci po glavi stanovnika prime do dve hiljade kalorija dnevno. U pojedinim delovima Tiringena dolazi do masovnog beanja stanov-nitva jer se proulo da e Amerikanci uskoro da napuste tu pokrajinu, a da na njihovo mesto dolaze Rusi. Mnogo mislim na Salcburg, Bee, na svoj stan, na svoju biblioteku, na verne prijatelje, ene i mukarce. Da li u ikada vise videti neto od tih stvari, nekog od meni dragih ljudi? Da li u ipak pre toga da iz-vrsim samoubistvo? Kada bih barem imao hrabrosti da to uradim! Jedan veoma prijatan i zanimljiv drug u ovom logoru jeste poslanik Smid. On je esto u naoj sobi i pria nam o dogadajima iz svog ivota. Premda ima samo 34 godine, njegovo ivotno iskustvo je veoma bogato. Jue nam je ispriao kako je dolo do toga da radi kod Ribentropa. To je delimino bila obina farsa. Po midu, nisu samo Hitler i Gering bili budale, ve i Joahim Ribentrop. Dogaalo se da se ministar spoljnih poslova pola dana razvlai i pro vodi u svojoj po-stelji. Soba mu je bila potpuno u mraku, a preko elektrine sijalice sta-vio bi neki pekir. I to govori da je on bio histerina osoba. Likus je bio neko vreme njegov autant.46 Ili su u istu kolu. Prema njemu je znao da bude veoma neprijatan. to se politike i tampe tie, Ribentropa je interesovalo samo ono to se odnosilo ona njega. Kada bi Hitler primio stranog dravnika, svi nemaki listovi bi na prvoj strani morali da donesu sliku Hitlera sa stranim posetiocem, a na drugoj bi morao da se vidi Ribentrop koji bi, ako je mogue, tako sredio stvar da se na njoj ne vidi Gebels. Lo izbor slika za novine mogao bi uasno da razbesni Ribentropa. On bi toliko divljao da su njegovi najblii sarad-nici svakog trenutka oekivali da e i fiziki da ih napadne. Takvi su ljudi, eto, vladali Nemakom!

Konferencija u San Francisku odrana je 25. aprila 1945, a zavrena 26. juna 1945. Predstavnici brojnih drava potpisali su Deklaraciju Ujedinjenih nacija. (373)

Nisam siguran da li sam zapisao sledee: kratko pred svoju smrt Hitler je imenovao Denica za svog naslednika, Gebels je postao predsednik vlade, a Zajs je postavljen za ministra spoljnih poslova. Denic je, medutim, ignorisao Hitlerovu volju i za ministra spoljnih poslova postavio je grofa verin-Krosiga. Medu ljudima sa kojim provodim vreme u etnji ve nekoliko dana nalazi se bivi madarski predsednik vlade Imredi. On se pre svega
Rudolf Likus, SS-oberfirer, od 1938. do 1945. radio je u ministarstvu spoljnih poslova, u linom Ribentropovom tabu.

zamerio pobednicima zbog jevrejskih zakona. Sem toga, iz daljine sam video Bardoija i Remenji-nelera.47 Maari su proli gore od nas Nemaca. Lajova supruga vise nije u logoru. U logoru ima sve manje zatvorenika. Mnogi stanovi su ve skoro sasvim prazni. Odlazak iz logora odvija se na sledei nain: zatvoreniku se javi pola sata ranije i on mora u roku od trideset minuta da pokupi svoje stvari i da se popne u kamion. Samo voza kamiona zna kuda zatvorenik ide. Ne pravi se nikakva razlika izmeu generala i kapetana. Degradirali su nas na ko-mad nametaja. Dvadeset deveti jun 1945. Imredi i ja smo zamolili da nam dozvo-Ie da odemo u crkvu. Danas je crkveni praznik: Sveti Petar i Pavle. Nisu nam odobrili. ak nismo mogli ni u etnju da odemo. Pre nekoliko dana jugoslovenski potpukovnik Buden zamolio me je da mu po-zajmim asovnik. Posle sam saznao daje i profesora Kristijana zamolio da mu pozajmi" sat. Zajedno sa svojim adutantom Buden je jue napustio logor. Ree da e se vratiti kroz nekoliko dana. Njegov auto-mobil je jo u logoru. U poetku sam bio strano ljut to sam mu posu-dio asovnik, sada sam... (ovde se rukopis prekida).

POSLEDNJA KRITIKA PONAANJA U POLITICI

VELIKONEMAKA POLITIKA" ADOLFA HITLERA

Nirnberg, 2. novembar 1945. Pre nekoliko dana dobio sam spis dr Zajs-Inkvarta. On u njemu raspravlja o samoodreenju nemakog naroda, o austrijskom proble-mu, a poneto govori i o folksdojerima". I tu je veran sebi. Stvar prikazuje onako kako njemu odgovara, a da se nimalo nije potrudio da prodre u samu sutinu stvari. Nain njegovog izlaganja me je inspiri-sao da napiem ove reenice. Zajs je u pravu kada tvrdi da i nemaki narod ima pravo na sa-moodredenje. To pravo iskoristili su u ranijem dobu Francuzi, a u 19. i 20. veku na to pravo su se pozvali Italijani, Grci, Srbi i Poljaci. Nedavno je ameriki predsednik istakao vanost prava na samoodreenje naroda i zato je dobio aplauz od svih demokratskih snaga. Za Nemce je to pitanje postalo vano posle Prvog svetskog rata kada je propalo Austrougarsko carstvo. Re je o prostorima jugoistono i juno od etnikih granica Nemaeke, u.kojima je ivelo deset miliona Nemaca. Oni su naseljavali prostrana podrucja u kojima su inili ogromnu vei-nu. Re je o Nemcima iz Austrije i iz Sudeta, koji su posle 1918. do-deljeni ekoj. Versaj je, medutim, pokazao da primena takvih pleme-nitih principa kako ih je proklamovao Vudrov Vilson ne moe u na-em bednom svetu da znai mnogo. Da tih deset miliona Nemaca ima pravo na samoodreenje, oni bi sigurno glasali za to da postanu deo matine drave Nemaeke. Njihova elja sasvim sigurno odgovara pri-rodnom pravu. No, kad bi se elje austrijskih i sudetskih Nemaca ispu-nile, to bi dovelo do pomeranja odnosa snaga u sloenom srednjoevrop-skom prostoru. A ta promena prosto se nije uklapala u koncept pobed-nika i njenih saveznika.

Dakle, preostaje nam da razmotrimo prikljuenje nemake Austrije Nemakoj koja je bila poraena u Prvom svetskom ratu. Ja namerno upotrebljavam izraz prikljuenje" kako bih bio to jasniji u svom izlaganju. Nemaka Austrija, naravno, nije isto to i stara, velika Austrija. Jednostavno, time su granice Nemake izbile do prevoja Brenera, odnosno Nemaka se sada granii sa Italijom. Musolini sve do svog pljakakog pohoda na Abisiniju to nikako nije eleo. Time se nema-ka granica pomerila ka Balkanu. Re je o itavom nizu agrarnih dra-va kroz koje prolazi stari

Lajos Remenyi-Schneller, roen je u Budimpeti 1892, a obeen 24. 8. 1946. u Budimpeti, bankarski strunjak, 9. 3. 1938 - 16. 10. 1944. madarski ministar finansija. (374)

carski i vojni put ka Carigradu i Bagdadu. To je opet kod mnogih drugih sila izazvalo zabrinutost. Upadom Nema-ke u Austriju, 12. marta 1938, Hitler je presekao Gordijev vor koji mu je stajao na putu. Nemaki Austrijanci su anlus" prvo pozdravili kao oslobodenje, jer je njihov dotadanji poloaj bio gotovo nemogu. Oni nisu mogli da naslute ta e posle da dode. Nemali deo krivice snosi politika i privredna nemo zapadnih sila koje su se bavile aus-trijskim pitanjem. Posle 1933. dolo je u Nemakoj do velikog eko-nomskog rasta, a to onda nije moglo da ostane neprimeeno ni u Austriji. Ta nemaka privredna konjunktura bila je, u stvari, jedna gi-gantska prevara jer je i ona bila podlona ekonomskim zakonitostima koje govore o tome da posle privrednog oporavka i konjunkture dolazi vreme krize. O tome je govorio i sam Hitler. On je 22. avgusta 1939. odrao govor pred generalima i indirektno je to potvrdio. U torn trenutku, medutim, to niko nije razumeo, a najmanje su mogli da shvate nezaposleni Austrijanci. Sada torn nezaposlenom Austrijancu njegov drug koji radi u Nemakoj pria kako tamo ima posla za sve nezapo-slene Austrijance. injenica je i to da nacistika Nemaka nije eljela da i bratska drava" Austrija doivi privredni procvat. Tri etvrtine austrijskog izvoza odlazilo je u Nemaku. Ovo se odnosi i na vreme posle dogovora izmeu Nemake i Austrije od 11. jula 1936. Taj do-govor je navodno ponovo uspostavio mir izmeu Hitlera i Austrije. Posle toga Austrija je i privredno stajala lose. Kao primer nam slui zabrana iznoenja iz zemlje vise od hiljadu maraka za nemake turiste. To je zadalo veliki udarac austrijskom turizmu. Sada je ta zabrana uki-nuta. No, ona je na jedan drugi nain ostala na snazi jer su nemaki turisti u Austriji imali pravo da menjaju samo ogranienu sumu novca. Tako se smanjio broj nemakih turista u Austriji koju su poseivali samo pouzdani nacisti. Hitler je poveo novi rat 12. februara 1938. premda je to objavio dosta uvijeno. ak i oni politiari Zapada koji su se borili za samostal-nu Austriju polako su se mirili sa njenim nestankom. Tako, dobro oba-veteni Martin Fuks u svojoj knjizi Pakt sa Hitlerom" (Un pacte avec Hitler") pie da su se zapadne sile ve u jesen 1937. manje-vie pomirile sa gubitkom austrijske nezavisnosti. Jo tei problem od Austrije bilo je pitanje samoodredenja Nemaca koji ive u ekoj. Re je o pokrajini Sudeti koja je nekada bila deo Austrougarske. Ovaj prostor Evrope, koji se protee od Baltikog do Egejskog mora, a koji naseljavaju brojne nacije, zahvata i eki prostor. To je strateki i privredno vana teritorija na ijem rubnom delu, u Sudetima, ive Nemci. Re je o komplikovanom pitanju. Za nas ovde sada nije bitno da li deo Nemaca u ekoj i Moravskoj ivi tu due od samih eha ili ne. U ranom srednjem veku eki problem reili su tako to se eki kralj nalazio u blagoj zavisnosti od nemakog cara. Kasnije je on ak imao pravo da sa ostalim nemakim kraljevima i velikim knezovima bira nemakog cara. eki kralj Otokar II imao je elju da i sam postane nemaki car. U doba vladavine Habzburgovaca eko pitanje predstavljalo je unutranji problem austrijske politike. Istina, to nije bilo nimalo lako pitanje u uto-crnoj monarhiji. Posle 1918. esi su poku-ali da se malo oslobode nemakog okruenja. Deo njihove drave sada se prostirao ak do Karpata i graniio sa Rumunima. No, centar eke drave i dalje je predstavljao eku i Moravsku i kao takav sa tri strane je bio okruen brojnijim nemakim narodom. U doba moder-ne tehnike i motora jedna jaka tenkovska jedinica mogla bi za nekoliko asova da presee prostor koji spaja eku i Slovaku. S druge strane, Nemci su takoe iveli na severu eke i Moravske gde su bili okrueni brojnijim ekim naseljima. Tih nekoliko primedaba dovoljno je da postane jasno da su esi bili najvei protivnici dravnopravnog ujedinjenja Austrije sa Nema-kom. Istina, posle 1918. nacionalne i kulturne veze nemakih Austrija-naca sa Nemakom postale su daleko brojnije i jae. esi su to posma-trali kao neprestanu opasnost po sopstvenu dravu. Dode li, medutim, do politikog i vojnog ujedinjenja Austrije i Nemake, opasnost za eku bie neuporedivo vea. I zaista, odmah posle prikljuenja" Austrije Nemakoj, Hitler je pripremao glavni upad u eku upravo sa austrijske teritorije. Posle Minhenskog dogovora esi su morali Nemcima da daju jo vee ustupke. Sada su esi bili potpuno preputeni na milost i nemilost Berlinu. Dana 15. marta 1939. London i Pariz po-pustili su pred Hitlerovim zahtevima. U Minhenu je Zapad predoio esima da moraju nekako da se dogovore sa Nemcima. Habzburka monarhija je pruila esima najvea nacionalna prava i bila im je ga-rant nacionalne bezbednosti. Pa ipak, esi su se medu prvima potru-dili da posle 1918. razbiju Austrougarsku. To je zaista udno. Da se vratim na Minhenski dogovor od 29. septembra 1938. U ime evropskog mira Engleska i Francuska su pristale da daju Hitleru neuvene ustupke. Nijedan diplomata iz stare Austrije" ne bi to uradio. Dogovor u Minhenu ujedno je znaio, da je versajski poredak, ustanovljen posle Prvog svetskog rata, prestao da vai. Ne elim da tvrdim daje versajski sistem bezbednosti bio idealan za Evropu. Hitler uopte nije bio svestan toga da Minhenski dogovor predstavlja njegov jedini spoljnopolitiki uspeh. On je toliko eleo da ehoslovako pitanje rei odjednom, brzo, dakle, silom oruja. Njegov generaltab ga je upozoravao da to ne radi. Vratio se iz Mmhena sa oseajem daje po-bedio i da su
(375)

francuski i britanski predsednici vlada Daladijer i Cem-berlen (Daladier i Chambarlain) pred njim kapitulirali. Odmah je po-eo da smilja nove nesree. Posle svega sigurno je da se mora postaviti sledee pitanje: nije li postojalo neko drugo, evropskije" reenje austrijskog i sudetskone-makog problema? Ono bi svoju osnovu moglo da nade u jednom fe-deralistikom principu. Takvo reenje imalo bi veliku prednost jer bi, kao prvo, sauvalo austrijsku posebnost, a to bi odgovaralo i interesi-ma kako Nemaeke tako i Evrope. Pretpostavka je, naravno, da sve strane pokau dobru volju. I drugo, time bi obezbedili postojanje e-hoslovake kao dravne zajednice koja ini geografsku i privrednu ce-linu. Dogovor u Minhenu povukao je dravne granice Ceke, koje su bile neodrive. Razume se, evropske sile bi morale da prisile Prag da sklopi istinski mir sa svojom nemakom manjinom ija bi prava mo-rala da garantuje medunarodna zajednica. Nemcima bi morala da se da jedna teritorijalna ili personalna autonomija, ili i jedno i drugo. Taj predlog treba da se uporedi sa Moravskim dogovorom iz 1910. Pred-uslov dugotrajnog reenja morao bi da lei u jednom duhovnom i kul-turnom zbliavanju Praga i Berlina. Ni jedno ni drugo reenje nije bilo moguce da se postigne sa Hitlerom. To je danas svakome jasno, a mudri ljudi su to ve tada znali. Federalistika reenja mogu da poslue kao primer za reenja u istonoj i jugoistonoj Evropi. Ne valja, razume se, da se ovek ropski dri samo jedne seme. Kada ovek pogleda koje mogunosti prua nemako -francusko prijateljstvo, tek tada moe da se nasluti kakva is-torijska prilika je proputena posle Minhenskog sporazuma da je Hitler bio umereniji u svojim zahtevima! No, taj ludak je imao druge planove u istoriji. U svojoj mladosti on je bio pristalica ideje enerera, tog nesrenog austrijskog politiara. Tako je Hitler postao austrijski otpadnik. On nije imao ni vrst moralan stav, a nije imao ni mira i strpljenja da saeka da stvar sazri pre nego to se krene u akciju. Pokret koji je Hitler osnovao na spoljnopolitikom planu bio je nespo-soban da vodi pametnu diplomatiju. No, glasovi van Nemaeke bili su takvi da su nudili malo prostora za jednu stvarnu evropsku kombina-ciju. Ovde mislim i na italijanske prilike. Stvar se, dakle, odvijala tako da je pruila ansu jednom velikom politikom gangsteru, kao to je bio Hitler, da svet uvek dovede pred svren in. Posledice ovog rata su jasne. Evropa je nekada sanjala da vlada svetom. Danas je Evropa upravo proivela traumu stranog rata. Kao da ju je neko grubo pro-drmao i probudio iz lepog sna i sada je prisiljena da vidi sopstvenu realnost. Karta sveta joj pokazuje da je ona samo malo poluostrvo evroazijskog kontinenta koje je podeljeno na mnogo drava i optere-eno brojnim problemima. Evropa mora da nade svoje pravo mesto u svetu. Nemaki narod odavno ima tu nesreu da naseljava sredinu evropskog kontinenta. Sudbina Nemaeke u istoriji uvek je bila teka, bez obzira na to da li je drava bila mona ili slaba. U 19. veku dva su dravnika pokuala da se bore protiv ove sudbine. Re je o Meternihu i Bizmarku. Oni su bili potpuno razliiti, a svako je od njih na svoj na-in pokuao da rei taj problem. Nemaki narod je uvek u istoriji morao da se suoava sa velikim zadacima. Na istoku se granii sa manjim narodima. Na jugoistoku se stvorilo mono islamsko, osmansko car-stvo, koje je ak osvojilo prostor do Bea. Danas, opet, na istoku imamo mono rusko carstvo. Reenje ovog pitanja nije samo zadatak Nemaca, ve predstavlja i evropski problem. Neke od tih problema dugo je na svojim pleima nosila i Habzburka monarhija, te je tako svoje-

vremeno rasteretila Nemaku. A mnogi nemaki politiari umesto da budu zahvalni Austriji, oni su je ismevali. Problemi u Austriji reavali su se na nivou unutranjih politikih borbi, mirnim putem, bez krvi. U nekim drugim dravama to bi odavno dovelo do oruanih sukoba. Adolf Hitler je mrzeo svoju otadbinu Austriju kao niko pre njega. Tek kada je Nemaka osvojila Balkan, on je morao da prizna veliinu austrijskih dostignua na polju uprave i kulture. On se odjednom ose-ao osvetnikom zbog ubistva nadvojvode Ferdinanda, koje je dovelo do propasti stare Austrije. Naoj temi svakako pripada i ovo poglavlje. Treba da podsetimo da su tragovi stare Austrije i njena dostignua na Balkanu na polju uprave i ekonomije bili vidljivi do samog poetka Drugog svetskog rata. Naroito spominjem velika, kompaktna nemaka naselja uz reke Dunav, Tisu, Dravu i Savu. Sva ta brojna nemaka naselja nastala su u doba stare Austrije. Koje, recimo, prolazio starim putem od Beograda ka Petrovaradinu mogao je da vidi bogata naselja u kojim su ivele sve nacije austrougarske drave: Nemci, Maari, esi, Slovaci, Slovenci, Hrvati i, razume se, Srbi. ak je bilo i Rumuna. Na torn putu svoj trag su ostavili princ Eugen, Marija Terezija, Jozef Drugi i njihovi nasled-nici. Posle 1878. Bee je krenuo preko Save u Bosnu. Tu je svojevre-meno dolinom reke Bosne ve pre mnogo godina prodro princ Eugen na elu dve hiljade oklopnih vitezova. Zbog Hitlerovog rata mnogi od tih austrijskih tragova su uniteni danas na Balkanu. Nestala su ne-maka sela. Pre 1933. rad sa nemakom dijasporom nalazio se uglavnom u rukama Udruenja za kontakte sa Nemcima u inostranstvu, odnosno, VDA (Verein der Auslanddeutschen"). Nemakim manjinama u su-sednim zemljama i na
(376)

Balkanu, takozvanim folksdojerima, jasno je kazano da od svoje matice Nemaeke mogu da oekuju kulturnu po-moc, a moda i neki skromni privredni doprinos. Reeno im je da u politikom pogledu folksdojeri treba bezuslovno da budu lojalni gra-ani drave u kojoj ive kao manjina. Nema sumnje u to daje kritika opravdana kada se govori o zatiti manjina, kako je to proklamovano u Versaju. Ova zatita nije bila dovoljno zagarantovana u srednjim i ma-lim dravama. Nemaka manjina, meutim, jo uvek je bila u boljem poloaju od, recimo, madarske. Veliki deo teritorije nekadanje Ugar-ske pripao je susednim zemljama. Madari su u tim zemljama mogli da dodu do viih poloaja samo pod uslovom da se odreknu svoje nacije. Posle 1918. folksdojerima kao nacionalnoj manjini oko Podunavlja bilo je daleko tee u privrednom pogledu nego dravnim nacijama. No, oni su ipak uivali odreenu autonomiju u pogledu kolstva, tampe i tome slino. U nekim od tih drava nemaka manjina je imala vei stepen kulturne autonomije, a u drugim manje. Onda je u Nemakoj vlast preuzela Nacionalsocijalistika stranka. Ona se i na torn polju dokazala kao ruilaki element. Raunig, koga su proglasili otpadnikom" iz Danciga (danas Gdanjsk, grad u Poljskoj, prim, prev.), u svojoj drugoj knjizi Hitler i ja" (Hitler et moi") pie o tome kako je odmah po dolasku Hitlera na vlast dolo do promene politike prema folksdojerima. Hitler je odmah poeo da propo-veda o tome kakav stav i obaveze moraju da imaju folksdojeri. Tada jo nije postojao pojam peta kolona". On se pojavio tek' posle izbi-janja panskog graanskog rata. No, sve to ovek podrazumeva pod tim pojmom, to je Hitler zahtevao od folksdojera: da prestanu da budu lojalni graani drava u kojima ive kao nacionalna manjina, da bezuslovno sluaju njegove zapovesti i da pokau potpuno spremnost na rtvovanje. ta je Hitler stvarno mislio pod zadacima folksdoj-era" pokazao je u ovom ratu, pre svega u Poljskoj i Jugoslaviji. Ne-maka propaganda irila je glasine o navodnim jezivim zloinima nad nemakom manjinom u tim zemljama. U ovoj propagandi naroito se istakao dr Gebels. Kada joj je bilo potrebno, Nemaka se sluila i drastinijim merama. Himler je, na primer, pred izbijanje rata sa Polj-skom, organizovao oruane prepade i granine incidente. Nemakim zatvorenicima iz koncentracionog logora obukao je, recimo, poljske uniforme. No, novi vetar meu folksdojerima poeo je da duva jo u vreme mira. Sve je to bilo dirigovano iz Berlina i nije ostalo skriveno od javnosti. Takoe je razumljivo da su neki potezi folksdojera iza-zvali i reakcije do kojih ranije ne bi uopte ni dolo.

Specijalno poglavlje nacionalsocijalistike politike predstavlja tretman folksdojera tokom Drugog svetskog rata. Hitler, da bi se do-dvorio dueu, predloio je da se isele svi Nemci iz Junog Tirola. Kada je buknuo rat, postojala je mogunost da se ovaj predlog odloi. No, Hitler je to odbio. Sinovi Junog Tirola krvarili su na frontovima, a istovremeno je Himler, na osnovu Hitlerove zapovesti, poeo da tra-i novi zaviaj za Nemce Junog Tirola, iji su se preci 1809. istakli u vremeno rasteretila
Nemaku. A mnogi nemaki politiari umesto da budu zahvalni Austriji, oni su je ismevali. Problemi u Austriji reavali su se na nivou unutranjih politikih borbi, mirnim putem, bez krvi. U nekim drugim dravama to bi odavno dovelo do oruanih sukoba. Adolf Hitler je mrzeo svoju otadbinu Austriju kao niko pre njega. Tek kada je Nemaka osvojila Balkan, on je morao da prizna veliinu austrijskih dostignua na polju uprave i kulture. On se odjednom ose-ao osvetnikom zbog ubistva nadvojvode Ferdinanda, koje je dovelo do propasti stare Austrije. Naoj temi svakako pripada i ovo poglavlje. Treba da podsetimo da su tragovi stare Austrije i njena dostignua na Balkanu na polju uprave i ekonomije bili vidljivi do samog poetka Drugog svetskog rata. Naroito spominjem velika, kompaktna nemaka naselja uz reke Dunav, Tisu, Dravu i Savu. Sva ta brojna nemaka naselja nastala su u doba stare Austrije. Koje, recimo, prolazio starim putem od Beograda ka Petrovaradinu mogao je da vidi bogata naselja u kojim su ivele sve nacije austrougarske drave: Nemci, Madari, esi, Slovaci, Siovenci, Hrvati i, razume se, Srbi. ak je bilo i Rumuna. Na torn putu svoj trag su ostavili princ Eugen, Marija Terezija, Jozef Drugi i njihovi nasled-nici. Posle 1878. Be je krenuo preko Save u Bosnu. Tu je svojevre-meno dolinom reke Bosne ve pre mnogo godina prodro princ Eugen na elu dve hiljade oklopnih vitezova. Zbog Hitlerovog rata mnogi od tih austrijskih tragova su uniteni danas na Balkanu. Nestala su ne-maka sela. Pre 1933. rad sa nemakom dijasporom nalazio se uglavnom u rukama Udruenja za kontakte sa Nemcima u inostranstvu, odnosno, VDA (Verein der Auslanddeutschen"). Nemakim manjinama u su-sednim zemljama i na Balkanu, takozvanim folksdojerima, jasno je kazano da od svoje matice Nemake mogu da oekuju kulturnu po-mo, a moda i neki skromni privredni doprinos. Reeno im je da u politikom pogledu folksdojceri treba bezuslovno da budu lojalni gra-ani drave u kojoj ive kao manjina. Nema sumnje u to da je kritika opravdana kada se govori o zatiti manjina, kako je to proklamovano u Versaju. Ova zatita nije bila dovoljno zagarantovana u srednjim i ma-lim dravama. Nemaka manjina, medutim, jo uvek je bila u boljem poloaju od, recimo, madarske. Veliki deo teritorije nekadanje Ugar-ske pripao je susednim zemljama. Maari su u tim zemljama mogli da dodu do viih poloaja samo
(377)

pod uslovom da se odreknu svoje nacije. Posle 1918. folksdojerima kao nacionalnoj manjini oko Podunavlja bilo je daleko tee u privrednom pogledu nego dravnim nacijama. No, oni su ipak uivali odreenu autonomiju u pogledu kolstva, tampe i tome slino. U nekim od tih drava nemaka manjina je imala vei stepen kulturne autonomije, a u drugim manje. Onda je u Nemakoj vlast preuzela Nacionalsocijalistika stranka. Ona se i na torn polju dokazala kao ruilaki element. Raunig, koga su proglasili otpadnikom" iz Danciga (danas Gdanjsk, grad u Poljskoj, prim, prev.), u svojoj drugoj knjizi Hitler i ja" (Hitler et moi") pie o tome kako je odmah po dolasku Hitlera na vlast dolo do promene politike prema folksdojerima. Hitler je odmah poeo da propo-veda o tome kakav stav i obaveze moraju da imaju folksdojceri. Tada jo nije postojao pojam peta kolona". On se pojavio tek posle izbi -janja panskog gradanskog rata. No, sve to ovek podrazumeva pod tim pojmom, to je Hitler zahtevao od folksdojera: da prestanu da budu lojalni graani drava u kojima ive kao nacionalna manjina, da . bezuslovno sluaju njegove zapovesti i da pokau potpuno spremnost na rtvovanje. ta je Hitler stvarno mislio pod zadacima folksdoj-era" pokazao je u ovom ratu, pre svega u Poljskoj i Jugoslaviji. Ne-maka propaganda irila je glasine o navodnim jezivim zloinima nad nemakom manjinom u tim zemljama. U ovoj propagandi naroito se istakao dr Gebels. Kada joj je bilo potrebno, Nemaka se sluila i drastinijim merama. Himler je, na primer, pred izbijanje rata sa Polj-skom, organizovao oruane prepade i granine incidente. Nemakim zatvorenicima iz koncentracionog logora obukao je, recimo, poljske uniforme. No, novi vetar medu folksdojerima poeo je da duva jo u vreme mira. Sve je to bilo dirigovano iz Berlina i nije ostalo skriveno od javnosti. Takode je razumljivo da su neki potezi folksdojera iza-zvali i reakcije do kojih ranije ne bi uopte ni dolo. Specijalno poglavlje nacionalsocijalistike politike predstavlja tretman folksdojera tokom Drugog svetskog rata. Hitler, da bi se do-dvorio dueu, predloio je da se isele svi Nemci iz Junog Tirola. Kada je buknuo rat, postojala je mogunost da se ovaj predlog odloi. No, Hitler je to odbio. Sinovi Junog Tirola krvarili su na frontovima, a istovremeno je Himler, na osnovu Hitlerove zapovesti, poeo da tra-i novi zaviaj za Nemce Junog Tirola, iji su se preci 1809. istakli u borbama protiv Napoleona za slobodu Nemaca. Prvo su mislili da ih presele oko Beskida, kod francuskog grada Belfora, i najzad su se od-luili za rusko poluostrvo Krim. No, nemaki seljaci u Junom Tirolu nisu hteli da napuste svoja imanja. Italijani, s druge strane, nisu nimalo urili da nasele nemaka planinska imanja Junog Tirola, tako da su Nemce sa njihovih imanja u Junom Tirolu proterivali ne Italijani, ve bogomdan voa nemakog naroda. Nemci Junog Tirola oseaju du-boku privrenost nemakoj kulturi i, u znak zahvalnosti, Hitler ih je, eto, lepo nagradio. Sve je to tako tragino. Ista sudbina zadesila je Nemce iz Volinije, kao i nemaeke seljake iz Besarabije. U dogovoru izmeu Hitlera i Staljina, to podruje je preputeno Sovjetskom Savezu. U Slovakoj, Rumuniji i Hrvatskoj vlade tih zemalja morale se da prue nemakoj manjini takvu vrstu autonomye da su oni praktino postali drava u dravi. To je, naravno, bila budalatina. Dok je Ne-maka bila jaka, nemaka manjina, pa ni ona koja je bila udaljena od matice, nije ni trebalo da zahteva neku posebnu zatitu. Takva autonomy a samo je slabila matinu dravu u kojoj su Nemci iveli kao manjina. Tako iroka autonomija samo je izazivala zavist domaina. Kada Nemaka vise nije bila dovoljno jaka, onda je i najbolji ugovor o zatiti prava nemakih manjina postao besmislen. Folksdojeri su tada ostali preputeni milosti i nemilosti veinskog naroda. On je samo raz-miljao o tome kako da se to pre rei takvog neprijatnog manjinskog naroda kao to su folksdojeri. Himler je bio komesar nae drave za jaanje nemakog duha meu folksdojerima". On je, prirodno, vodio rauna o tome da na mesto umerenih voa folksdojera dou pristalice radikalne struje, odnosno, da to budu drugovi iz redova nacistike par-tije. Takve SSvoe folksdojera imale su specijalne veze sa Himlerom, ali su zato izgubile vezu sa zemljom i krajem gde su roeni. Upravo je groteskno bilo gledati kako su folksdojeri u pogledu odbrane bili lojalni dravi domaina gde su iveli kao manjina, a istovremeno i Adolfu Hitleru, kao vrhovnom vodi nemakog naroda. SS--dobrovoljci iz redova folksdojera bili su zakletvom vezani za lojal-nost prema dvema dravama. Etiki nije bilo mogue da se te suprot-nosti izmire. Hajnrih Himler je sanjao da e SS-armija da preivi rat. Kako se rat primicao kraju, on je poeo da regrutuje sve mukarce iz dijaspore, dakle, sve folksdojere. To je za njega bilo sasvim jasno. U pojedinim logorima za ratne zarobljenike danas moe da se vidi upadljivo mnogo folksdojera iz Bake. Oni su bili prisiljeni od svojih Nemaca da dobrovoljno" slue u SS jedinicama. Na taj nain su izgubili pravo da se vrate u svoje rodno selo, u svoju porodicu. Sada su postali zatvo-renici, a da ne znaju u emu se sastoji njihova krivica. I u vezi s drav-ljanstvom tih SS-ljudi sada je postojao problem. Oni su kao pripadnici SS jedinica postali nemaki dravljani, ali nisu izgubili ni dravljan-stvo, na primer, Jugoslavije ili Rumunije. Njihove porodice ne pose-duju nemako dravljanstvo.

(378)

Svaki folksdojer pripada meni", voleo je Himler ponosno da is-tie. Ovo pravo on je isticao i na jednom naroito tunom poglavlju, na preseljavanju folksdojera. Stotine hiljada folksdojera iz istone Evrope i sa Balkana bile su iseljene sa svojih starih, bogatih imanja. Nacistiki reim im je obeavao bolja i bogatija imanja na proirenom nemakom ivotnom prostoru". Tu su oni iveli bedno, iskorenjeni, i doivljavali su redovno tunu sudbinu. Naa vlast bi im dala 24 sata vremena, pa i manje, da ponesu u maloj putnoj torbi samo najnunije stvari. U pitanju su nemaki seljaci iz Volinije, Besarabije, Poljske i sa Balkana. Nemci sa podrucja reke Volge odbili su da se presele u Polj-sku gde je postelja domaina bila jo topla, a supa se jo nije ni ohla-dila. Oni su iz religioznih razloga odbili da dobiju oteta imanja polj-skih seljaka. Neki Nemci su tako izgubili svoje stare kue, a'i nove koje su im oteli raniji vlasnici ili zapalili partizani. Himler ih je unesre-io, a oni su ginuli za njega. Kada su nacisti videli da svim nemakim seljacima ne mogu da obezbede nova seoska imanja, dosetili su se da ih poalju u kolu, da ih prekvalifikuju" u nova zanimanja. Tako su od seljaka napravili zanatlije i industrijske radnike. S druge strane, Nemci iz Slovenije, iz Koevja, koji osam stotina godina tu ive i have se trgovinom, preseljeni su u Koruku na mala i velika seoska imanja proteranih Slovenaca. ta e oni sada da rade, ja to ne znam. Himler je raseljavao folksdojere i nije imao milosti ni prema starcima. Stotine hiljada ih je tako raseljeno a da nisu dobili nova imanja, pa su tako postali proleteri. Hitler je ak sanjao da e za svoju akciju uspeti da zainteresuje i Nemce iz Amerike. Njih je nameravao da naseli u Ukrajini, sa obe strane velikog puta koji je planirao da izgradi. Za dve stotine godina nadao se da e u Ukrajini da ivi petnaest miliona Nemaca. Hitlerova vera u nemaku kolonizaciju bila je sasvim neoprav-dana. No, svet ve poznaje takve nemake planove. Slino se ponaao i Ludendorf tokom Prvog svetskog rata u vreme Brest-Li tovska. Na kraju moraju da stradaju ak i oni Nemci koji su dobili imanja kod Poznanja ili u zapadnoj Poljskoj. I oni moraju, dakle, da plate da-nak kriminalnom opitu nekoliko ludaka i fantasta, te sada proivljava-ju bednu sudbinu izbeglica. Mnogi od njih su izgubili zdravlje i ivot. Radikalno reenje nemakog pitanja kod eha i Poljaka dalo nam je dovoljno povoda za zabrinutost i da sa zebnjom razmiljamo o sudbini nemake manjine koja je jo ostala da ivi u tim zemljama. Re je o nemakoj manjini u ekoj i o nemakoj veini na teritoriji koja je sada pripala Poljskoj. Oekuje ih gorka sudbina, Uloga jednog dela folksdojera, koji su pre izbijanja rata bili peta kolona, te njihovo ponaanje tokom rata, kako im je Hitler naredio, uticali su na to da ih posle rata ne oekuje nita dobro. Prisilie ih da se ili odreknu svoga imanja, a to je jo i manje zlo, ili e morati da bee. Stotine hiljada glasova ovih folksdojera, koji danas dele gorku sudbinu izbeglica, sada proklinju Hitlera u njegovom grobu. To se odnosi i na Himlera. On je bio tolika budala da je jo u jesen 1944. u Poznanju samouve-reno izjavio kako namerava da ostvari zamisao starih nemakih kralj eva i da osnuje velikogermansko carstvo nemake nacije". Sada nam jo preostaje da ispitamo ta su postigli nacionalso-cijalisti i njen voda firer kada su prisajedinili Austriju i sudetsku oblast velikonemakom rajhu". Odgovor na ovo pitanje ve je odavno dat, i to na jedan negativan, potresan nain. Jo 19. aprila 1937. kazao je jednom svom sagovorniku da je Bavarskoj trebalo pedeset godina dok nije sasvim srasla sa ostalim delovima Nemake. On e se prema Austriji pokazati velikoduan, pa joj zato daje rok od osamdeset godina. Osniva Hiljadugodinjeg rajha" uvek je bio galantan sa rokovi-ma. Da li je Hitler ve tada doneo odluku u pogledu Austrije ili neto kasnije, ja to ne znam. est nedelja posle 13. marta 1938. autor ovih reenica izjavio je pred efom Hitlerovog glavnog biroa: Gospodine nemaki ministre, vama mora da bude jasno da se Austrija danas ose-a kao osvojena, podjarmljena kolonija." Godinu dana posle toga ja sam torn istom ministru izjavio, tokom jednog susreta u Minhenu, da je dosadanji rezultat donoenja nacionalsocijalistikog ustava i uprave nad Austrijom poraavajui. Sada nemam duevnog mira da bih se podrobnije bavio nacionalnom tragedijom koja se sada odigrava u Austriji. To se odnosi i na razumnije austrijske nacionalsocijaliste koji e uskoro da osete taj gorak ukus. Seanje je uvek i neka vrsta brzog posmatranja na stvari i dogadaje. U aktima Bekog dravnog arhiva nalazi se jedan neobian doku-ment koji sadri kopiju pregovora koji su poetkom 1919. voeni izmedu Vajmarske Republike Nemake i tadanje nemako-austrijske vlade. Govorilo se o ujedinjenju obeju drava. Dobro su odmerili sve argumente koji su izloeni za takav predlog i protiv njega. Mala Austrija, koja je upravo doivela raspad svog velikog habzburkog carstva, bila je od strane velike Nemake tretirana kao punopravni partner koji slobodno moe da odreduje svoju sudbinu. Hitler je kasnije naveo sve razloge koji su izneti protiv postojanja samostalne Austrije. On se pri torn pre svega posluio Jozefom Birkelom koji je bio imenovan kao komesar Nemake za Austriju". To je jedan am-biciozan ovek niskog rasta, koji je donedavno bio uitelj. On se ve dokazao kao dobar nacista u nemakim pokrajinama Pfalcu i Sarskoj oblasti. Dr Zajs-Inkvart je Nemac iz Sudetske oblasti i imenovan je na mesto guvernera Nemake za Austriju". No, ubrzo je izgubio svaki politiki uticaj u Austriji. Hitler mu je sveano obeao da e ga ime-novati za ministra. O pitanju Austrije Hitler se jedino posavetovao sa Zajsom

(379)

i Birkelom i, naravno, sa svojim najbliskijim savetnicima. Ve nekoliko dana posle prisajedinjenja Austrije Nemakoj, on je izdao usmenu zapovest o tome da se ime Austrija" vise ne spominje, te da se zameni nejasnim i neistorijskim pojmom Ostmark". Da usput na-pomenem i to da se Ostmark spominje u doba dinastije Karolinga (vladala nemakim zemljama do 911, prim, prev.) i na poetku vlada-vine vojvode Babenberga (od 1156, a u 12. veku se ta loza ugasila, prim. prev.). To podruje obuhvata obe obale Dunava i protee se od Ena do Beke ume. Ime Austrija" prvi put se spominje ve 995, preciznije 996. kao Ostarihi", kako se pominje u jednoj povelji. Posle se to ime odnosiio samo na zemljine posede plemike Ioze Baben-berg. Uostalom, postoji i Ostmark u Bavarskoj. Ime Austrija" od po-etka 1941. bilo je prezreno. Time su nacisti hteli da izbriu svako is-torijsko seanje i veze Austrije sa svojim zemljama iz doba Habzbur-govaca. No, postavilo se pitanje logike i nunosti kako da se imenuje ta nemaka pokrajina, a da pri torn svako razume da se tu zaista misli na Austriju. Na sreu, pronali su reenje tako to su joj dodelili ime Alpska i dunavska pokrajina nemake drave". Ovde moram da pri-metim da Bavarska jo nije formalno dobila ime Rajhsgau, pa tako nije bila deo Nemake. Jo smenije i zlobnije ime za Austriju bila je upotreba nenemakih imena, kao Donji Dunav" i Gornji Dunav". Daleko je dostojanstvenije kazati Donja Austrija" i Gornja Austrija". Ne znamo da li je Hitler davao ta imena. Verovatno je to uradio neko od bliskih Birkelovih saradnika. Ali, odstranjivanje istorijskih imena sigurno u potpunosti odgovara izriitoj Hitlerovoj naredbi. Hitler, roeni Austrijanac, na neki nain se bojao tajanstvenih sila koje dolaze sa jedne mrlje na kugli zemaljskoj, koja se zove Austrija. On je pourio da izbrie njene tragove tako to je sproveo upravnu reformu, pa se tako veliki broj austrijskih dravljana naao direktno pod kontrolom Berlina, odnosno pripadao je Rajhsgauu", na ijem elu su uvek bili provereni partijski drugovi. Oni si bili imenovani kao voe gaua" i nemaki guverneri. Na nesrecnoj Austriji vrio se ta-janstveni opit sa reformom Nemake. Pre prikljuenja" Austrija se sastojala od osam saveznih pokrajina. Sada je austrijska pokrajina Fo-rarlberg izbrisana i prikljuena je Tirolu. Reformom je ukinuta i austrijska pokrajina Burgunland koja je bila podeljena izmeu Donje Austrije i tajerske. Istoni Tirol sa Lincom pripojen je Korukoj. Tim korakom Hitler je hteo jasno da pokae Musoliniju kako Nemaka nema nikakve teritorijalne ambicije, te da se on nee osvrtati na elje Nemaca iz Junog Tirola. Stanovnici Tirola bili su zbog toga veoma nesreni. Istovremeno je reim zapoeo sa praznom, dosadnom kam-panjom glajhaltovanja". Gde svi moraju isto da misle i govore, tu onda nema mesta duhu. Svi mogui zakoni ili institucije pruske Ne-make velikom su brzinom primenjivani i uvodeni na teritoriji austrij-skog gaua. Ovde se nije vodilo rauna o tome da li to odgovara speci-finim prilikama Austrije ili ne, ili da li su loiji od austrijskih, to je veoma esto bio sluaj. Gaulajteri", voe austrijskog gaua, na poet-ku su bili partijski drugovi iz Austrije koji su iza sebe imali ilegalni sta. Samo jedan od njih je bio stariji od 40 godina. Svi su se oni istakli kao vatrene pristalice uvoenja jednoumlja. Upadljiva je bila namera vlasti da u austrijsku dravnu administraciju zaposli toje vise mogue slubenika samo iz Nemake. Oni su dobili zadatak da mlita-vim" Austrijancima pokau kako stvar mora da se radi. Veliku ulogu su odigrali i austrijski emigranti, koji su se posle prikljuenja" vratili iz Nemake. Da bog sauva svaku zemlju od njenih emigranata! Oni su sedeli u birou i vodili rauna o tome da svi dobri i sposobni austrijski slubenici izgube posao ako se samo posumnja da nisu potpuno naklonjeni nacistima. Slina selekcija odigravala se i u privredi. Po Austriji se nezadrivo irio uticaj koncerna Herman Gering" i drugih velikih firmi iz Nemake. Potrebni privredni efovi" takode su veim delom dovedeni iz Nemake. Znatan deo krivice i ovde snosi austrijska nacistika stranka. Ako bi se za neko vanije mesto predloio Austrijanac, odmah bi uvari iste nacistike ideologije pronali neku mrlju iz njegove prolosti, koja bi ga automatski iskljuila kao kan-didata za visoki poloaj. Najzad su ljudi iz Berlina odustali od pred-laganja Austrijanaca na visok poloaj. Skoro svaki austrijski kandidat bi propao jer je nacistika kadrovska komisija bila nemilosrdna. Ako je bio iz Nemake, prolazio je. Postojao je veliki broj odlinih austrijskih strunjaka koji moda nisu imali neko zavidno partijsko iskustvo iz vremena ilegalnog rada, ali su zato bili dobri Nemci. Njima nije preostalo nita drugo nego da napuste zemlju. Mladi gaulajteri", vode pojedinih pokrajina gaua", naroito su imali podrku od Martina Bormana. Od njih ovek i nije mogao neto mnogo da oekuje. To se pre svega odnosi na podruje kulture, religije i njima bliske delatnosti. Svaki nacistiki glaveina imao je ambicija da postane mali Hitler, odnosno da se proslavi kao graditelj. Sam Hitler je pri kraju svog ivota izjavio kako ali toje izabrao poziv drav-nika, jer bi vise voleo daje postao arhitekta. Koliko bi to i za ceo svet bilo lepe? Svi ti mali Hitleri patili su od gigantomanije. Da nije izbio rat, mi bismo svata doiveli na polju graevinarstva. Na brdacu u samom Salcburgu, gde se od davnina nalazi zgrada katolikog reda ka-pucinera", nacisti su, na primer, planirali da podignu neku vrstu Akro-polja nacistike stranke. Drugi su opet predlagali da se stara, lepa ka-tolika crkva pretvori u nekakvo nacionalno kultno mesto. Ve nekoliko dana posle anlusa" iz kolskih udbenika u Austriji nestali su svi nacionalni simboli i barjaci Austrije. Njih su odmah zamenile boje: crno-belo-crvena

(380)

ili crno-bela. To je ve bilo strano. Jedan od prvo-boraca za postepeno i razumno optenemako razumevanje istorije bio je Hajnrih fon Srbik. On je doiveo ponienje jer su prikaze njegovih knjiga pisale sitne nacistike birokrate. Oni su ga izvreali i proglasili reakcionarnim, i to samo zato to su on i njegove kolege istovremeno ostali i dobri Austrijanci. Nacisti su protiv svojih protivnika vodili e-stoku borbu, naroito na polju kulture. To se protivilo njihovim estim ranijim izjavama dok su jo delovali ilegalno. Spominjem imena ple-menitih svetenika, a naroito biskupa iz Gurka. On se pre prikljue-nja" borio protiv diktatorskih stremljenja u Austriji koja su progonila nemaku kulturu. Posle anlusa" veoma brzo je iskusio svu neza-hvalnost nacistikog reima. Najbolji ljudi u zemlji od nacista nisu dobili ni re zahvalnosti. A ti Austrijanci su u najteim trenucima po-kazali plemenitost i vernost nemakoj kulturi. Rimokatolike javne manifestacije, kao to su crkvene litije, bile su zabranjene odmah posle prikljuenja". A to su manifestacije koje su duboko ukorenjene u na-rodna oseanja. Ve prve godine posle prikljuenja" Nemakoj, kada je crkva proslavljala Telovo, sve je bilo drugaije. Naroito ljudi iz Tirola mnogo dre do svojih narodnih i crkvenih obiaja. Oni su morali da sakrivaju ono to im je najsvetije jer su nacisti zabranili da se litije odravaju u naseljenim mestima, pa su se zato odravale po za-baenim poljima. Najstariji rimokatoliki manastiri, kao to je Sveti Petar u Salcburgu ili Kremzminster i Vilten kod Inzbruka, bili su po kratkom postupku ukinuti. Vlast ih je optuila za klerikalizam. Stare, priznate rimokatolike manastirske kole pretvorene su u nacistike partijske kole i ustanove, u muzike kole i slino. Religija kao pred-met izbaena je iz kolskog programa, a sa zidova uionica skinuti su krstovi. Jedan gaulajter" je izjavio da kroz dve godine na njegovom terenu nee vise ostati nijedan pop". Vlast je podravala i stimulisala sve one koji su hteli da se ispiu iz rimokatolike crkve. No, crkveni porez i prihod u veini parohija nisu mnogo opali. Hitler i njegovi naj-blii saradnici, Himler i Borman, mogli su da budu sasvim zadovoljni nainom na koji u Austriji napreduje rad na modernom" hrianstvu. Kampanja unitavanja Jevreja u Beu bila je voena naroito te-meljno. Ovo moe da se objasni injenicom daje Austrija moda bila i domovina antisemitizma. Ve od vremena politiara i gradonaelnika Bea Luegera sve znaajnije gradanske stranke u Austriji bile su anti-semitske. Njima su bile suprotstavljene radnike organizacije koje su najveim delom bile vodene od strane Jevreja. Progon Jevreja otpoeo je odmah posle 11. marta 1938. Moram, naalost, da kaem da su antijevrejski progoni voeni velikom vrstinom i doslednou, to inae ne odgovara austrijskom karakteru. Prvi smean nacistiki ef Bea, prvi gaulajter", bio je Odilo Globonik. U doba ilegalnog rada partije on se proslavio" tako toje izvrio napad najevrejskog zlatara Futer-vajta. Kasnije se on, kao predsednik policije u Lublinu, naroito ista-kao u proganjanju Jevreja. U Austriji, van Bea, gde nije ivelo mnogo Jevreja, zabeleeno je daleko manje ispada. Pedeset odsto svih lekara i tri etvrtine zubara u Beu bili su Jevreji. Slican odnos vladao je i medu advokatima, novinarima i ostalim slobodnim, samostalnim zanimanjima. Jevreji su posedovali mnogo radnji i prodavnica koje su dobro radile. Bilo je to veliko iskuenje za vlast da ih ne razvlasti i ne preda u ruke arijevaca". U nekadanjim jevrejskim vilama u rubnim, zelenim najskupljim delovima Bea, sada su se udobno smestile naci-stike glaveine, koje su do jue bile gole i bose. U tim danima veliki broj Jevreja je izvrio samoubistvo. Bilo je Jevreja koji su se tokom Prvog svetskog rata borili u austrijskoj vojsci, i to na frontu. Neki su pokuali da ih zatite, te da se protiv njih ne primenjuju nirnberki antisemitski zakoni. Nisu uspeli. U godinama koje su sledile, pa sve do kraja rata, mere protiv Jevreja postajale su sve brutalnije. Austriji je ta igra odavno postala odvratna i oseala je samilost za nesrene ljude. Ona je prosto bila uvuena u taj vrtlog iz koga vise nije mogla da se izvue. Tokom itavog rata ulagani su napori da se pomogne u poje-dinanim sluajevima. S obzirom na Hitlerov stav o Jevrejima, koji je postajao sve otriji, nije bilo mogue da dode do preokfeta i da se prema Jevrejima pocne blaze postupati. Austrija se posle prikljuenja veoma brzo ukljuila u politiki, pri-vredni i kulturni ivot Nemaeke. To niko od Austrijanaca nije zahtevao, pa ak ni radikalni nacionalsocijalisti. Kasnije su taj fenomen objasnili, a tu imaju pravo, potonjim Hitlerovim ratnim namerama. Austrijski nacionalsocijalisti pre prikljuenja" daleko su se vise bavi-li mogunou kako da osvoje vlast u Austriji nego da je to pre prisajedine Nemakoj. Tokom sudetske krize 1938. i ekih dogadaja od marta 1939, Hitler se u oba sluaja posluio austrijskom teritorijom na kojoj se sakupljala glavna nemaka vojna sila za napad na eku. Hitler je imao udnu odbojnost prema svemu toje austrijsko. To se ak graniilo sa odredenim strahom prema Austriji. Zato je naroito temeljno i odluno uklonio sve tragove austrijske vojnike tradicije. Kada je, recimo, uao u Be, on se protivio predlogu da ga doeka i pozdravi poasna eta austrijske vojske. Austrijska vojska morala je bre da se pretopi u nemaki Vermaht nego ostale austrijske institu-cije. Hitler nije imao nita protiv toga da austrijska vojnika tradicija postane deo nemake vojske. Austrija ni ovde nije mogla da zadri svoju posebnost, iako je austrijska vojnika tradicija jaa i vise ne-maka nego toje pruska armija. Nacionalsocijalistiko shvatanje isto-rije stajalo je u potpunoj suprotnosti sa austrijskom tradicijom. To se odnosi i na

(381)

pruski oficirski kadar. Iz stare austrougarske vojske nije ni-ta preuzeto u nemaki Vermaht: ni oznake inova, ni oglaavanje voj-nike trube. Jednostavno, nije ostao nikakav trag koji bi podseao na austrijsku tradiciju. Jedna beka divizija dobila je ime Hoh-und Doj-majster". No, to je pria za sebe, koja samo potvrduje ono o emu sam do sada govorio. to se kadrovske politike tie, pazilo se pre svega na to da Austrijanci ne budu veina u nekoj eti. Prema izriitoj Hitlerovoj zapovesti u vojnu akademiju Bekog Novog Mesta mogli su da budu primani samo Nemci iz Nemake. Poslednji komandant akademije bio je Romel. Austrijance su slali na vojnu slubu na sever Nemake. Tamo su slali i austrijske vojnike na dokolovanje. Tako su se upoznali sa vojnikim ivotom kasarne, koji se potpuno razlikovao od austrijskog puka koji je sluio, recimo, u istonoj Galiciji. Pruski podoficir, kaplar, pobrinuo se za to da svi austrijski vojnici posle do-kolovanja u Nemakoj po povratku u Austriju postanu ubeeni Austrijanci, pa ak i separatists Ne poriem daje sigurno bilo dovoljno nemakih oficira koji su se trudili da shvate austrijski mentalitet. Kao primer spominjem feldmarala Lista koji je sluio kao vrhovni zapovednik vojske za Be. No, velika veina nemakih oficira nije imala razumevanje za austrijsku posebnost. Oni su se prema Austrijancima ponaali nadmeno, i to su onda tumaili kao da pripadaju osobama koje su dobro shvatile problem. Kao primer Hitlerovog nepoverenja prema svemu austrijskom spominjem i svoj sluaj. Kao dobar poznavalac Balkana, bio sam predloen za odgovarajue vojno-diplomatsko mesto. Hitler je odmah izrazio sumnju u valjanost tog predloga, te je pri govorio da je pred-loena osoba - Austrijanac. Pa ipak je tokom rata relativno velikom broju Austrijanaca, pored stroge i po Austrijance nepovoljne kadrovske politike, polo za rukom da dostignu poloaj generala i vojnih ko-mandanata. To se pre svega objanjava sposobnou austrijskih oficira i dobrim vojnim kolama koje su esto bile bolje od nemakih. Austrijanci su i u ratu doiveli mnoga razoaranja i nepravde od svojih pret-postavljenih nemakih oficira i drugova. Ovo potvruju i ispitivanja koja su saveznici obavili medu vojnim zarobljenicima. Nema sumnje da je za lou klimu u armiji odgovorna i vojna katastrofa. No, ipak je odluujuu ulogu igralo razoaranje i ogorenje Austrijanaca koji su sluili u nemakoj armiji. Ne mogu drugim reima da opiem taj problem. Medu ispitanim nezadovoljnim Austrijancima bilo je mnogo i onih koji su postali nacisti jo pre 1938. ak je i na takve ljude nega-tivno delovao pruski duh koji je samo bio prevuen tankim slojem nacionalsocijalistike boje. Kada ve govorim o toj temi, da spomenem i ovaj sluaj. Nekoliko zarobljenih austrijskih generala poslalo je pismo amerikom komandantu logora, u kome su opisali koliko su patili zbog pruskog du-ha u nemakoj vojsci. U Treem rajhu vladalo je jednoumlje, uniform-nost miljenja i totalitarna zaslepljenost. Tome su dodali i sledei momenat: Hitler je imao negativan odnos prema Austrijancima. Generali iz Austrije izjavili su da su danas posle sedam godina diktature postali svesni i da su nauili da cene vrednost dravne, politike i kulturne samostalnosti Austrije, kao i demokratske slobode. Na ovom mestu moram da primetim da nije dobro kada danas neki ele da umanje ili preute veliko oduevljenje koje je 1938, posle pnsajedinjenja Ne-makoj, vladalo u Austriji. To je injenica i nita ne postiemo. ako taj fakat pokuamo da omalovaimo. Austrijanci su narod koji je u dubini due uvek bio poseban, individualan. Istorijske okolnosti su taj narod dovele u poloaj koji zapravo uopte nije odgovarao njegovom karak-teru. Austrijanci, najzad, nisu bili jedini narod koji je upao u miolov-ku, odnosno koji je poverovao doboaru". irom sveta bilo je prilino mnogo ljudi kojima je on imponovao. Isto tako bilo bi apsolutno ne-pravedno, kada govorimo o novonastalim demokratama, a naroito o izgubljenim austrijskim sinovima koji su ponovo otkrili austrijsku otadbinu, da te ljude bez razmiljanja osudimo kao obine licemere koji se samo prilagodavaju novom vremenu. Kao to nas i Sveto pismo ui, jedan preobraeni hrianin vise vredi od 99 starih, pravih hriana. Njih mnogi osuduju da se okreu kako vetar duva. Ta kritika nije ni pravedna. Ti prevrtljivi I snalaljivi" ljudi veoma su skupo platiLi kolu ivota. Bilo bi dobro kada bi ih saveznici ostavili na mini i kada ih ne bi osuivali pojedinano, ve, ako uopte i moraju, onda samo kolektivno. Svoje upozorenje upuujem i novim, odgovornim austrijskim politiarima. Velika veina njih su sigurno estiti i iskreni ljudi. Medu njima, medutim, sigurno ima pojedinaca koji su 1938. uli u nacistiku stranku zbog poloaja, a ne iz ubedenja. Taj tip oveka se prepoznaje. Autor ovih reenica bio je deset godina javna, politika linost koja se uvek zalagala za toleranciju, kompromis i dobre ljudske odnose. Tokom tog vremena doiveo sam tri reima. Jedan od tih rei-ma nije bio austrijski, ve tui, nemaki. No, ja Nemaku volim kao moju drugu otadbinu. I sada, dok boravim u zatvorskoj eliji, mogu da poruim svojoj arko voljenoj austrijskoj otadbini da se i ona u budunosti ponaa u torn istom duhu. Takozvani sudetski gau proao je jo gore nego Austrija. Od 1918. uprava i privreda su prele, potpuno ili delimino, u eke ruke. Posle upada nemakih trupa u sudetsko podruje, 1938, bili smo sve-doci kolonijalnog procesa. Slubenici i privrednici iz Nemaeke pre-plavili" su tu oblast. Dovoljno je da kaem kako su pojedini sudetski Nemci bili toliko razoarani nemakom politikom da su se sa setom i enjom seali vremena dok su esi vladali i

(382)

ugnjetavali ih jer im je tada ipak bilo bolje. Tome je sigurno mnogo doprineo i rat. Politika nacista je bila katastrofalna. Oktobarski dani iz 1938. sudbonosno su odredili budue dogaaje u sudetskom kraju. Stara Austrija, premda je bila obdarena i sposobna u politici, na primeru Sudeta nije uvek vukla dobre poteze. Sada je sudbina sudetskih Nemaca jasna: ili e biti pro-terani iz svog rodnog kraj a, ili e, ostanu li da ive u ekoj, biti asi-milovani. U svakom sluaju, svedoci smo kraja vievekovnog prisust-va Nemaca u Sudetima. ta e se dogoditi sa ponovo uspostavljenom dravom Austrijom? Sada su stvari daleko tee nego toje to bio sluaj prilikom formiranja austrijske drave 1918. Posle Prvog svetskog rata na ruevinama velikog carstva stvorena je austrijska drava koja je nasledila teke po-litike i ekonomske probleme. Danas postoji nada da bi saveznici mogli Austriju da tretiraju ak kao oslobodenu zemlju, a ne kao poraenu. Tako da onda ona ne mora da snosi ceo teret jedne okupirane zemlje kao to je sluaj sa Nemakom. I u toj povoljnijoj varijanti, medutim, bie za Austriju veoma teko. ta bi bilo dobro, pa ak i nuno, da se uradi na privrednom planu, ve sam govorio kada sam raspravljao o vremenu pre 1938. Svet je danas u mnogim stvarima postao siroma-niji nego toje bio 1918. ak je i tada bilo bolje nego danas. Nijedna svetska sila ne moe vise da die punim pluima. Ne primi li Austrija blagovremeno potrebnu pomoc, tada e ta zemlja ponovo postati ob-jekat nesporazuma, kao to je ve bila dvadeset godina pre poetka Drugog svetskog rata. To to sada radi Amerika sa Unrom, to je za Austriju prava stvar. Jo jednom: ta e da bude sa Austrijom? Pre 1938. postojao je poseban austrijski ovek". Oko njega se vodila iva i ustra rasprava medu austrijskim politikim strankama. Veina se sloila daje Austrijanac veoma svestan pripadnosti nemakoj naciji. Ovde ne govorim o nacistima. Vecina ljudi se oseala Nemcima sa posebnim, austrijskim peatom". Austrijanac je zaista Nemac. Austrijanac je meavina raznih nemakih elemenata: pored bavarskog valja pre svega istai franaki. No, ne sme se zaboraviti ni alemanski, a ni neka druga nemaka plemena. Nemaka svest Austrijanaca nastala je na junim granicama biveg Rimskog carstva, tako da ona u sebi sadri i momente rimske i latinske kulturne. Austrijanci su vekovima iveli u jednoj dravi sa mnogim tudim narodima. Zato su oni otvoreni prema stranim kultu-rama. No, Austrijanac je iznad svega bio posrednik i seja nemake kulture medu stranim, balkanskim narodima. No, on nije uspeo da se odri na jugoistoku Evrope kao to je, uostalom, sudbina mnogih ljudi sa Balkana bila takva da su prigrlili nemaku kulturu, te su se potpuno asimilovali. Austrijanac je svim svojim bicem ostao Nemac. Da sada, pod utiskom stranog nemakog poraza, to neko porekne, znailo bi da falsifikuje istoriju. Pa ipak, u ratu se Austrijancu dogaalo, a naroito kada bi se naao sa svojim zemljacima u tudini, na nekom stranom ratitu, da se zapita: nije Ii upravo sada u toku proces formiranja jedne posebne, austrijske nacije. I Hitler je, u mirnim trenucima razmilja-nja, brinuo da bi to moglo da se dogodi. Mi Austrijanci tokom vekova ili smo posebnim putem. Taj proces je poeo ve u ranom srednjem veku kada smo proglaeni za vojvodstvo u okviru Nemako-rimskog carstva. Mi smo prihvatili specijalne zadatke na istoku Evrope. Time se formirala jedna posebna svest koja nas prilino razlikuje ak i od nama najsrodnijih Bavaraca. Nemci sa juga Nemaeke, zapadno od reke In, sem toga, potpali su, a naroito posle 1870, intenzivnije pod moni uticaj pruskog duha. Uticaj je daleko jai nego to su oni samo spremni da priznaju. Sve nam to prua novi element koji govori u prilog formiranju austrijske svesti. Godine 1523. za papu je bio iza-bran utrehtski biskup Hadrijan. Kao papa dobio je ime Adrijan VI. U tadanjim dokumentima je bilo zapisano da je tako jedan Nemac postao papa. Hadrijan je bio prijatelj nemakog cara Karla V. U istorij-skim udbenicimaje pisalo daje Hadrijan bio poslednji nemaki papa. Svega dve generacije kasnije Utreht vise nije nemaki grad ve ho-landski. Od nemaeke pokrajine Holandije stvorena je posebna, holand-ska nacija koja se formirala tokom oslobodilake borbe protiv panskih zavojevaa. Ne nalaze li se sada Austrijanci, posle uasnog slo-ma, na slinom putu kao tada Holanani? Ili e se Austrijanci moda ujediniti sa Nemcima iz vajcarske? I Austrija ima planine, pa moe da se podeli na kantone. Iz Austrije bi mogla da se stvori druga vajcarska. O toj ideji razmiljale su posle 1918. ve mnoge umne glave. Po svojim prirodnim lepotama Austrija nimalo ne zaostaje za vajcarskom, a u pogledu istorije je ak i premauje. Ili e na kraju ipak da ispadne tako, pod uslovom da se Ne-maka ponovo probudi i ojaa, da e ljudi ponovo poeti da razmi-ljaju o prisajedinjenju Austrije Nemakoj. Nacionalsocijalistiki jaram i nacionalsocijalistiko jednoumlje Austriji je nametnuto. Ta istorijska lekcija i otrenjenje ne sme da se zaboravi. Dode li do teke privredne krize, ta tekovina bi mogla da padne u zaborav. Vana je i sledea i-njenica: tokom rata veliki delovi Pruske su uniteni i vise ne pripadaju Nemakoj. Zbog toga e sada juni deo Nemaeke dobiti na vanosti? Realni politiari morae da raunaju sa tim promenama. Isto tako, nikada nee da zastari plan stvaranja podunavske federacije. Taj pojam nikada nee nestati iz politikog renika. Na kraju izlaganja ovek mora da postavi i ovo pitanje: da li od-govoran mislilac ili politiar iz Evrope uopte jo moe da razmilja u starim kategorijama dravnih, carinskih granica, privrednih ratova i slino, kada je danas jasno da

(383)

smo mi samo mali privezak velikog evroazijskog kontinenta. Toliko je sama Evropa mala, no i to nam nije dovoljno, ve se jo medu sobom delimo dravnim granicama! Kada to arenilo od drava u Evropi uporedimo sa velikim svetskim impen-jama, onda je naa Evropa zaista beznaajna. Hitler je moda imao priliku da ponienoj Evropi prui ansu i povrati dostojanstvo. Bilo je to kratko posle Minhenskog dogovora. O tome sam ve govorio. Moda je nemaki narod, koji naseljava sredite evropskog kontinenta, bio ak i najpozvaniji da preuzme komandu u stvaranju ujedinjene Evrope. On ima duge istorijske veze i privlanu snagu za male narode u istonoj Evropi i na Balkanu. Nemci, medutim, danas ne mogu da vode tu ulogu jer su nas nae vode povele u uasnu nesreu. A i inae naa istorija nije bila mnogo srena. Morae da prou generacije pre nego to Nemaka ponovo zauzme mesto u Evropi koje joj zaista i pripada. A Evropa nema vremena da tako dugo eka. Danas bi samo Velika Britanija mogla da povede borbu za ujedinjenje Evrope jer je ona sigurna da e za taj projekat dobiti dozvolu Amerike. Engleska i nema drugog puta, i to ne samo zbog Evrope, ve i zbog sopstvenih interesa, jer samo tako moe da odri svoju imperiju. itav problem predstavlja, dakle, jedno anglo-ameriko pitanje. Ne ispuni li Engleska ovaj zadatak, javie se Rusija da pokua da sprovede evrbpsko ujedinjenje. U torn sluaju, ta azijsko-vizantijska tajanstvena zemlja, sa snanim kandama, stavie pod svoju kontrolu ceo evropski kontinent od Gibraltara do norvekog severa; do Norkape. Ceo na kontinent u torn sluaju nestae iza gvozdene zavese", o eernu je govorio Vinston eril. Niko ne moe da sluti kako e se onda odvijati na ivot.

IZJAVA

Nirnberg, 9. novembar 1945. U vezi sa svojim sasluanjem od 5. novembra 1945, a i sa svim sledeim sasluanjima koja e se voditi, uzimam za pravo da sudu pre-dam sledeu principijelnu izjavu: Za mene stoji, i to ne tek od 8. maja 1945. godine, van svake sumnje, da postoji neto to se zove kolektivna krivica nemakog, ali i austrijskog naroda. Odgovorni za ovu kolektivnu krivicu nalaze se i u svetu. Ovde mislim na Ameriku, Englesku, Rusiju i Francusku. Da podsetim da su za jaanje i uvrivanje Hitlerove vlasti u Nemakoj odgovorne i svetske sile. One su svojim ponaanjem, prilikom pri-kljuenja" Austrije Nemakoj, potpisivanjem Minhenskog dogovora, kao i nemako-ruski odnosi u vreme nemakog napada na Poljsku, doprinele da Hitler nesmetano nastavi sa osvajakim ratovima. Sem te kolektivne krivice, ja sebi pripisujem i individualnu krivicu. O tome u malo kasnije jo neto da kaem. Potpuno mi je strana pomisao da bih neto mogao da preutim, da umanjim, ili ak da tvrdim suprotno od istine. Ovde se prosto postavlja pitanje injenica i njihovog uticaja na ratne dogadaje. One, u svakom sluaju, zavise od sasvim drugih stvari, a ne od mene. Subjektivno stanje injenica ja sam upravo spomenuo. Sa nekoliko poteza mogu da opiem kako sam doao do svog poloaja. Time u da opiem sluaj koji uopte nije tipian za jednog Austrijanca. Re je o nesrenoj Austriji koja je 1918, posle sloma Habzburke monarhije, isplivala do obale kao brodolo-mac. Od 1918. do 1938. ona je ivela bedno: niti je tako mogla dalje da ivi, niti da umre... Uvek sam se interesovao za politiku. To se odnosi i na vreme kada sam radio kao istoriar. Tada sam ve 1914. pripadao, istina, tek kao spoljni saradnik, krugu ljudi oko Franca Ferdinanda. Kao i mnogi Austrijanci, i ja sam doao do saznanja, da posle 1918. za jadnu Austriju postoji, dugorono gledano, samo jedan izlaz: da se ujedini sa velikom Nemakom. Ovde je re o Austrijancima koji sigurno nisu bili najloiji i najnesposobniji. Tada, prirodno, niko nije mogao da misli i da predvidi gangstersko reavanje austrijskog pitanja iz 1938. Mi smo zamiljali da e se to odluiti jednom meunarodnom konferen-cijom, gde bi Austrija i posle ujedinjenja sa Nemakom zadrala veliki deo svoje samostalnosti. Ja sam i u doba Austrougarske bio odluni pristalica federalnog ureenja drave, i to sam ostao do danas. To je stav koji mnogi poznaju iz mojih brojnih spisa. Zbog toga uivam ugled u nemakim nacionalnim krugovima, ali i van granica Austrije. To je i bio razlog to sam 11. jula 1936. dobio nezahvalan poloaj. Kod mojih zemljaka, Austrijanaca, uivao sam glas umerenog nacio-nalnog, nemakog patriote. Zbog toga me je unig prvi put ve u jesen
(384)

1934. pozvao na konsultacije. Na taj nain je hteo da zadovolji nacionalnu stranu" austrijskih biraa. Imenovan sam za dravnog savetnika. Poloaj ministra dobio sam 1936. Za to mesto se nisam gurao. Kada sam ve postao ministar, trudio sam se da igram ulogu estitog posrednika i sudije u ringu gde se bore razliite politike stranke. Pri tome sam ih s vremena na vreme upozorava da potuju pravila igre i da se vrate na teren dravnog pravnog poretka". Ovde mogu da se zakunem da se meni nikako nije urilo da se moja zemlja prikljui Nemakoj u kojoj je od 1933. na vlasti Hitler. unig i ja smo se slo-ili u tome da Austrija mora da vodi takvu spoljnu i unutranju politiku kako bi zemlja bila u stanju da se odbrani od Hitlerove dina-mine" politike. Podrka svetskih sila nije bila sigurna, a na kraju je sasvim izostala. U to vreme spoljnu politiku Austrije vodio je Gvido Smid. Ja sam na polju unutranje politike morao da se podredim po-trebama spoljnje politike. Najkasnije od leta 1937. poeo sam da sum-njam u mogunost uspeha nae politike. Preostalo nam je samo malo prostora za manevrisanje. Austrijska politika koju su vodili Sunig i Glez, slobodno mogu tako daje nazovem, doivela je neuspeh. Glavni razlog nalazio se, kako sam ve kazao, u naglaenoj Hitlerovoj dinamici". Hitler nikako nije hteo da se odrekne Austrije, a nije ni pokuao da svoje planove uspori. Nisam bio lan nacistike stranke. Sem toga, kao religiozni o-vek, katolik, nisam uivao mnogo poverenje kod pripadnika austrijske nacistike stranke koja je u to vreme bila ilegalna. S poznatim ne-makim nacistima nisam uopte imao nikakav lini kontakt. Sada se vraam na susret u Berhtesgadenu 12. februara 1938. U tim nemako-austrijskim razgovorima u prvi plan je od Austrijanaca izbio dr Zajs-Inkvart. A to mesto nije mu nikako pripadalo s obzirom na njegov po-loaj. U austrijskoj vladi zadrao sam poloaj i posle 11. marta 1938. zahvaljujui nastojanju da uvek zastupam princip dobra i da na svaki nain spreim zlo. Podsetiu da sam tokom demokratskog perioda u Austriji bio svedok slinih situacija u raznim koalicionim vladama. Istovremeno priznajem da je moja odluka da ostanem u vladi i posle 11. marta 1938. bila pogrena. Toga sam svestan, i to ne tek od danas. Nekih krupnih uspeha kao ministar nisam imao. Ipak mi je polo za rukom da pomognem u brojnim pojedinanim sluajevima. U prilog ovoj tvrdnji mogu kao svedoke da imenujem itav niz poznatih li-nosti iz redova austrijskog antinacistikog tabora. Ja sam se, a to je injenica, dokle god sam bio na politikom poloaju, praktino nalazio u poziciji da svakog trenutka mogu da budem smenjen, odnosno da dam ostavku. Ve poetkom aprila 1938, recimo, poslao sam Zajsu pismeni predlog da me oslobodi dunosti. Koncem maja 1938. ve sam bio smenjen. Poetkom juna 1938. saznao sam iz novina da sam ponovo postavljen za ministra u novoj austrijskoj vladi. Bio sam mini-star, ali bez portfelja, bez ministarstva. Ministar unutranjih poslova Nemake ovu odluku objasnio je tako to je utvrdio da u ja kao po-smatra" biti u stanju da najbolje sluim narodu i dravi. Nisam pre-stajao da piem molbe kako bi me oslobodili dunosti. U kartoteci nacistike stranke o meni su sakupljeni mnogi podaci. Partij a je dala veoma nepovoljan sud o meni. Vaio sam za apsolutnog protivnika nacistikog reima. Centralna sluba bezbednosti Nemake zahtevala je od odgovarajue ispostave u Beu da me smeni sa visokog poloaja. Ja sam ak imenovan za poasnog lana nacistike stranke premda nikada nisam imao neku funkciju u partiji, niti sam imao neko ko-mandno mesto. Nacisti su neprestano isticali to da sam ja bio clan Hriansko-socijalni stranke. U vreme dolaska Hitlera na vlast u Ne-makoj bio sam predsednik Katolikog akademskog drutva (sve do poetka 1934). Bio sam i jedan od njegovih osnivaa. Zalagao sam se za striktno pOvtovanje zakona i ustava zemlje. Nacisti su mi i to uzeli za zlo. U svojim istorijskim radovima isticao sam zasluge Habzburgovaca za dobro Austrije i Nemake. I to su mi zamerili. Bio sam i poslanik parlamenta, Rajhstaga. Istakao sam to da nisam doao na osnovu zakona nego kao ministar. Naroito su me nacisti zbog toga kritiko-vali. Moje ponaanje ocenjeno je kao neodrivo, jer su moji stavovi strani nacistima. Svi napadi na mene ostali su bezuspeni. To mogu jedino da ob-jasnim linom Hitlerovom intervencijom. U brojnim susretima sa Hit-lerom primetio sam da on rado razgovara sa mnom. Govorio sam dru-gaije od ljudi iz njegove najblie okoline, koji su uglavnom priali samo ono to je Hitler hteo da uje. Moje izjave dugo su se posle prepriavale meu nacistikim glaveinama. I pored nepoverenja naci-sta prema meni, Hitler je voleo da uje moje miljenje. Pri izbijanju rata iz politike sam pobegao u armiju, u Vermaht. Kako dvadeset godina ve nisam bio u vojsci, morao sam da se zado-voljim skromnim poloajima, da ne kaem smenim. Tako sam bio imenovan za inspektora vojnih grobalja". Krenuo sam u Berlin, u Vrhovnu komandu Vermahta, vrsto reen da im jasno i nedvosmisle-no kaem svoje miljenje. Sreo sam se sa Halderom, Lamersom, Maj-snerom i ostalima. Govorio sam otvoreno o politikom trenutku. Od samog poetka sam govorio da rat predstavlja najtei oblik zloina" protiv oveanstva. Na konferenciji za tampu koju je odrao vrh armije takoe sam otvoreno diskutovao pred irim krugom ljudi. Kri-tikovao sam partiju koja se ponaala nedostojno i arogantno prema Vermahtu. Objasnio sam poloaj Austrije i moj odnos prema austri-janstvu. Prilikom poseta austrijskih trupa jaao sam njihovu samo-svest, a to sam prikrivao patriotizmom.

(385)

Pomagao sam nekim austrij-skim zemljacima koji su se nali u nevolji u Berlinu. Moji lini kon-takti ograniili su se gotovo iskljuivo na ljude koji su simpatisali uesnike atentata na Hitlera od 20. jula 1944, odnosno koji su im se pridruili kasnije". U moje najintimnije prijatelje ubrajam Beka, Ha-sela, Popica i Heftena. Kada sam kasnije, u aprilu 1941, stigao u Zagreb, taj krug ljudi mi je poslao oficira za vezu. Tri dana posle atentata na Hitlera on je bio uhapen, a pred kraj rata i ubijen. U aprilu 1941. imenovan sam za opunomoenog generala u Hrvatskoj zahvaljujui dobrom poznavanju balkanskih zemalja. Kajtel me je predloio za taj poloaj, a Hitler je to onda i potvrdio, ali nije bio oduevljen tim predlogom. On nije imao poverenje u mene jer sam Austrijanac". To mi je saoptio Jodl. U Hrvatskoj sam se od prvog trenutka zalagao za politiku pomirenja, kao i nacionalne ravnoprav-nosti. Odluno sam se, a esto i uspeno, suprotstavljao ustakom tero-ru. Odravao sam uske veze sa opozicionom Hrvatskom seljakom strankom i njenim vodama, a imao sam, due vreme, i veze sa Titom, koje su oslabile tek od leta 1943, i to usled spleta nesrenih okolnosti. Moj odnos prema hrvatskoj katolikoj crkvi imao je za posledicu pri-jave koje su stigle protiv mene kod nemakog ministarstva spoljnih poslova. Moje posete katolikoj crkvi smetale su mnogim nacistikim glaveinama. Moji izvetaji bili su tako jasni da jasniji ne mogu da budu. Otvoreno sam bio protiv politike Nemaeke, a nju je, a naroito spoljnu politiku, odredivao sam Hitler. U septembru 1944. najzad sam pao u nemilost. Bio sam smenjen. Moje uklanjanje sa poloaja bilo je posledica veoma opasne denuncijacije Pavelia i njegovih ustakih terorista protiv mene. Optuili su me za defetizam". Posle toga oni su se hvalili kako im je polo za rukom da iz Zagreba oteraju jednog generala koji i nije bio Nemac nego Austrijanac. Posle smenjivanja vratio sam se u Bee. Tu sam se aktivno ukljuio u pokret otpora. Re je o opozicionoj grupi, iji su lanovi postali moji prijatelji. Sa lanovima reene grupe ja sam doao u dodir delimino ve tokom slubovanja u Zagrebu. Od kraja 1944. od te grupe sam primao i zadatke, iji su naruioci bili Amerikanci koji su delovali iz vajcarske. Pozivam se na amerikog agenta Dalasa (Allen Dulles, kasnije postao ef amerike obavetajne slube poznate kao CIA, prim, prev.) i gospodina Leslija iz amerike ambasade u Bernu. Ovo moe da potvrdi i dr Grim.1 On je predstavnik austrijskog oslobodi-lakog pokreta. Ima jo i drugih ljudi koje bih mogao da spomenem. Tokom nedelja i meseci pre kapitulacije Nemaeke naa grupa je veoma intenzivno radila. Koliko mogu da zakljuim na osnovu saznanja, naa grupa otpora uspela je da zabelei i neke uspehe. To sam napisao kako bi neke stvari postale jasnije. Otvoreno priznajem da sam u vise navrata pogreno procenio situaciju i time se teko ogreio o istinu. Ja sam, medutim, kasnije shvatio greku i povukao sam poteze kojima sam ugrozio sopstveni ivot. To to sam preiveo nacistiki teror pre svega treba da zahvalim svojim ilegalnim vezama sa prijateljima koji su se nalazili u redovima nacista. Nikada nisam nijednom oveku, a naroito ne u politici, namerno uino neko zlo. Nisam se nikada svetio svojim protivnicima koji su pali u nemilost i vise nisu mogli da se bra-ne. Sebe posmatram kao karakteristinog predstavnika Austrije, a pri torn, razume se, uzimam u obzir svoju prirodu, svoj karakter i temperament. Nikome nikada nisam dozvolio da izjavi kako moju Austriju vise voli od mene. A ja sam se za nju uvek borio, pa i onda kada sam lutao i greio.

Kurt Grimm, umro u Beu 20. septembra 1984. u 82. godini, advokat u Beu, 1938. emigrirao u vajcarsku, tokom rata imao brojne veze sa saveznicima i austrijskim politikim emigrantima. Uporedi: F. Goldner, Flucht in die Schweiz. Die neutrale Schweiz und die oesterreichische Emigration 1938-1945 (Beg u Svajcarsku. Neutralna vajcarska i austrijska emigracija 1938-1945), Wien 1983.

NAPOMENA PREVODIOCA
Srpski itaoci pred sobom imaju kompletan prevod Seanja" generala Gleza fon Horstenaua. Knjigu je na nemakom jeziku za tam-pu priredio Peter Brouek. Glez fon Horstenau je bio na slubi u Zagrebu od aprila 1941. pa do jeseni 1944. Svoje zabeleke nastavio je da vodi, kao to je italac mogao da se uveri, do svoje smrti. Sve fus-note dolaze od Petera Broueka, dakle, od prireivaa originalnog, ne-makog izdanja. I njih sam, razume se, preveo. Imena knjiga, kao i li-nosti koje se spominju, pisao sam na originalnom nemakom kako je to uobiajeno u evropskoj istoriografiji, a u zagradi sam pisao i fonet-ski, srpski", te i prevod na srpski jezik kako bi mogli da se snau" i oni kojima istorija nije ua specijalnost. Prednost je oigledna. Time se daje mogunost studentima istorije i naunicima da sami dodu do originalnih dela i izvora o kojima je re u knjizi, a, istovremeno, delo ostaje zanimljivo i za najiru publiku jer mogu da ga itaju kao neko, verujem, uzbudljivo tivo.

(386)

Agram" sam, razume se, uvek prevodio kao Zagreb". Hrvatska imena koja su, na primer, sluila u austrougarskoj vojsci i koja je Horstenau pisao na nemakom, ja sam ponovo pohrvatio", kao Joseph" kod Horstenaua, prevodio sam kao Josip", i tako redom. Anlus" sam prevodio sa prikljuenje", ali sam upotrebljavao i nemaku re anlus", zato to je ona dobro poznata i upotrebljava se kod nas samo u torn odreenom istorijskom znaenju, dakle kada je re o priklju-enju" Austrije nacistikoj Nemakoj. Nemake vojne operacije pod imenom Schvvarz", ili Weiss", nisam prevodio na srpski kao crno" ili belo", nego sam ostavio njihova, nemaka imena, odnosno samo sam ih transkribovao u varc" i Vajs". Tako je to, uostalom, uobia-jeno i u svetskoj literaturi. Englezi, Francuzi ili Italijani kada prevode nemake tekstove takoe ostavljaju originalne, nemake rei, recimo, blickrig" (Blitzkrieg).

DEUTSCHES

Granica Kraljevine Jugoslavije na dan poetka rata 6. aprila 1941. ------- Granice posle preraspodele teritorije 8. jula 1941.
< *i

Demarkaciona linija izmeu nemake i italijanske zone uticaja u Hrvatskoj

Preraspodela teritorije na Balkanu (8. juli 1941)

Italijanska zona uticaja u Hrvatskoj bila je podeljena na dva dela: nije bilo dozvoljeno stacioniranje hrvatskih trupa ni njihovo borbeno dejstvo u zapadnom delu zone, dok je u istonom delu zone nadlenost Hrvatske bila ograniena u politikom i vojnom pogledu.

1. Potpis pristupa Jugoslavije Trojnom paktu, Be, Belvedere, 25. mart 1941. Sede: levo jugoslovenski predsednik vlade Dragia Cvetkovi, u sredini ministar spoljnih poslova Treeg rajha Joahim fon Ribentrop, desno italijanski ministar spoljnih poslova Galeaco grof Cano (iz knjige Rudolf Kiszling, Die Kroaten, Graz, 1956, str.. 160) 2. Adolf Hitler obilazi poasnu etu firerovog prateeg bataljona, 20. april 1941, Menihkirhen, eleznika stanica. Sleva nadesno: Vilhelm Kajtel, Valter fon Brauhi, veliki admiral Erih Reder, Herman Gering, Adolf Hitler (iz knjige Gerharda Buka, Firerov glavni stab 1939-1945, tree izdanje. Leini, 1983, str 91). 3. Potpisivanje dravnog ugovora izmeu Italije i Hrvatske u Rimu, Palata Venecija, 19. maj 1941. Sredina: Benito Musolini, iza njega dr Ante Paveli, drugi zdesna: Galeaco grof Cano (Rudolf Kiszling, Die Kroaten, Graz 1956, posle str. 176)
(387)

4. Maral Kvaternik obilazi jedinice novoformirane 369 (hrvat.) peadijske divizije. Stokerau (Stockerau), poetkom 1942. godine. U prvom redu sleva: peadijski general Strecijus, zapovednik XVII vojne oblasti, pukovnik Fabijanek (?); maral Slavko Kvaternik (Franz Schraml, Kriegsschauplatz Kroatien, Neckergemuend 1962, ispred strane 33). 5. General-major Glez Horstenau, verovatno prilikom vojne parade 19. aprila 1941. u Zagrebu (u vlasnitvu Beatrix Fliick-Wirth). 6. Dr Ante Pavel7c (u vlasnitvu general--majora u penziji dr Marija Duia, Be)

7. Maral Slavko Kvaternik prilikom inspekcije vojnog aerodroma u Zagrebu, poetkom 1941. Trei sleva: maral
Kvaternik, drugi desno od njega: Aleksander Ler, general vazduhoplovstva, zatim poslanik Zigfrid Kae, general-major Glez Horstenau (vlasnitvo Ervina Pica, Be

8. Predah prilikom snimanja filma Menschen im Sturm ", 1941. Sleva: general-lajtnant Glez Horstenau, hrvatski ministar Mile Budak, Olga Cehova (vlasnitvo dr Roberta Katschinka, Be)

9. Susret Adolf a Hitlera sa maralom Kvaternikom u firerovom glavnom tabu, u istonoj Pruskoj, 21.jul 1941. Desno: ministar spoljnih poslova Treeg rajha Ribentrop 10. Nemaki poslanik Zigfrid Kae prilikom naputanja zgrade hrvatske vlade, u Zagrebu 1941. (vlasnitvo:
Pit? Re)

11. Prijem u Zagrebu 1941/1942. Trei sleva: general-major Ivo Perevi, peti sleva: Glez Horstenau, trei zdesna: peadijski general Vladimir Laksa (vlasnit\>o: Beatrix Fliick-Wirth (Beatriks Flik-Virt) Vojnaparada delova l.kozake divizije, u Zagrebu, TrgbanaJelaia, 18. mart 1944. Sleva: peadijski general Glez Horstenau; general-lajtnant Helmut Panvic, sasvim desno: major Ervajn grof Elc (iz knjige: Kameradschaft XV.

(388)

Kosaken-Kav.-Korps Fulda bzw. Erwein Karl Grafzu Eltz. Mit den Kosaken, Donaurschingen 1970, ispred strane 105

(389)

(390)

Moje intervencije kao prevodioca jesu samo na onim mestima gde sam smatrao da je nuno jer, u suprotnom, tekst bi bio za srpskog ita-oca nerazumljiv. Kada, na primer, govori o nemakim gradovima ili pokrajinama, koje su posle 1945. dodeljene Poljskoj. On pominje, recimo, grad Breslau" ili Dancing" ili nemaku pokrajinu Sleziju". Ja sam to prevodio, kako je na srpkom uobiajenije i razumljivije, polj-skim imenima, dakle Vroclav", Gdanjsk" i Sleska", ali i Slezija". Horstenau esto govori o Joahimu", a iz njegovih dnevnikih zapisa je jasno da on tu misli na Ribentropa DEUTSCHES

REICH
Laibach

ITALIEN

Granica Kraljevine Jugoslavije na dan poetka rata 6. aprila 1941. ------- Granice posle preraspodele teritorije 8. jula 1941.
< *i

Demarkaciona linija izmeu nemake i italijanske zone uticaja u Hrvatskoj

Preraspodela teritorije na Balkanu (8. juli 1941)

koga, kao to se iz Seanja" vidi, nije nimalo cenio. Dakle, na srpski nisam prevodio Joahim", kako stoji u originalu, nego Ribentrop". Ili, Horstenau govori o pro-slavi Hermanovog rodendana" (str. 188 nemakog izdanja), ja sam iz istog razloga prevodio sa proslava Geringovog roendan". Na str. 218. autor govori o nemakoj akciji protiv etnika u Sudkroatien". Iz konteksta se vidi da je re o podruju istone Hercegovine i juno od Sarajeva, i ja sam tako i preveo. Horstenau, naravno, ne gresi jer je NDH u svoju dravu ukljuila Bosnu i Hercegovinu. Na kraju, eto, citiram i Krleino miljenje o autoru ovih seanja: Glaise-Horstenau jeste austrijskog porijekla. Bio je jedan od liberal-nijih generala. Spasio je mnoge ljude od ustaa. Kao mlad austrougarski vojnik, kao porunik, sluio je u Petrinji i govorio ak pristojno na jezik... Pavelia je, prema vjerodostojnim izvorima, mrzio. Do-nijeli su mu da postavi u svom kabinetu bistu poglavnika koju je radio Antun Augustini, i za nju je jednom prilikom von GlaiseHorstenau rekao: 'Bista je izvrsna. Ima sve karakteristike Pavelievog kriminal-nog karaktera.'" (Enes engi: S Krleom iz dana u dan (1975 1977)"; knjiga druga, Globus", Zagreb, 1986, 20. oktobar 1976, str. 157).

Italijanska zona uticaja u Hrvatskoj bila je podeljena na dva dela: nije bilo dozvoljeno stacioniranje hrvatskih trupa ni njihovo borbeno dejstvo u zapadnom delu zone, dok je u istonom delu zone nadlenost Hrvatske bila ograniena u politikom i vojnom pogledu.

(391)

15. Susret posle posete izlobe Naa vojska " u Bekom Hofburgu, poetak 1944 (malo posle 11. marta 1944), rle. Stoje: general-lajtnant dr Fric Franek, desno pored njega: poslanik dr Herman Nojbaher, sasvim desno: univ. prof, dr Hajnrih R.fon Srbi. (Osterreichisches Staatsarchiv--Kriegsarchiv/Nachlafisammlung, Wien)

16. Pretres kue u Bosni, 1944 (Heeresgeschichtliches Museum, Wie

(392)

17. Firer SS-a Hajnrih Himler vri smotru 13. (hrvat.) SS-brdske divizije handar" sa SS-firerom brigade Zaubercvajg (u Francuskoj), 1944. (Osterreichische Nationalbibliothek/ Bildarchiv, Wien)

(393)

18. Ulaz u izlobeniprostor Kampfraum Siidost", Vojni muzej, Be.jul 1944. (Heeresgesch ich tl iches Museum, Wien)

19. Lino pismo dr Ante Pavelia upueno nemakom poslaniku Zigfridu Kaeu, u kome poglavnik optuuje generala Gleza Horstenaua da iri defetizam, Zagreb, 22. avgust 1944, prva strana (Politisches Archiv des Auswaertigen Amtes, Bonn.)

(394)

(395)

22. Penzionisani potpukovnik dr Ivo Perevi i penzionisani pukovnik Stevo Dui, Grac, 19. avgust 1931. (vlasnitvo penzionisanog general--majora dr Marija Duia, Be)

23. Penzionisani potpukovnik Ivo Perevi i general-pukovnik Stefan Sarkoti, Be, maj 1931. (vlasnitvo penzionisanog general--majora dr Marija Duia, Be)

(396)

24. General-pukovnik Erih fon Ludendorf i austrougarski Artur Arc fon Strausenburg u Vrhovnom tabu austrougarske armije u Badenu, pored Bea, poetkom 1918. (Osterreichisches Staatsarchiv--Kriegsarchiv, Wien) 25. Dolazak austrougarskog ministra spoljnih poslova grofa Otokara ernina u Brest-Litovsk, 1918. Sleva nadesno: dravni sekretar Rihardfon Kilman, grof Cernin, bugarski delegat Popov, feldmaral Maks Ciceri fon Baani, major Edmund Glez fon Horstenau (Osterreichisches Staatsarchiv-Kriegsarchiv/Nachlafi Glaise Horstenau, Wien) 26. Polaznik nie vojne kole Edmund fan Horstenau, oko 1894. (Heeresgeschichtliches Museum, Wien)

general-pukovnik

Glez fon Horstenau IZMEDU HITLERA I PAVELIA

Izdava NOLIT AD, Beograd

Za izdavaa Branko Milosavljevi

Lektor Gradimir Anii

Korice Bratomir I. Ivanovi

(397)

Prelom Borka Drljaa

tampa GRAFIAR, Uice

Format 15,5x24

Tira 700

CIP - , 94(497.13)"1941/1945"(093.3) , Izmeu Hitlera i Pavelia : (memoari kontroverznog generala.) / Glez fon Horstenau : prevod sa nemakog Nikola ivkovi. -Beograd : Nolit, 2007 (Uice : Grafiar). -IV str., str. 7-742 : ilust.; 24 cm. -(Biblioteka Istorija / [Nolit]) Prevod dela: Ein General im Zwielicht : die Erinnerungen Edmund Glaises von Horstenau. -Tira 700. - Sr. I-IV: Umesto predgovora / Zoran Konstantinovi. - Str. 7-9: Primedba / Peter Brouek. - Napomena prevodioca: str. 741-742. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-19-02409-9

a) , (1882-1945)- ) 1939-1945- - 1941-1945- COBISS.SR- 145328140 ...Posle toga krenuli smo u koncentracioni logor koji je bio smeten u jednoj fabrici. Bilo je malo mukaraca, mnogo ena i dece slabo odevene, kojima je krevet bio hladni kamen. Goli ko-sturi. Zatvorenici su plakali, zapomagali. Komandant logora, dripac, bilmez. Kada sam se kasnije video sa Paveliem, o komandantu logora je govorio veoma dobro. Nisam ga ni pogle-dao. Ustakoj pratnji sam kazao: Kad ovek ovo vidi, on moe samo da pljune... samo da pljune, da, moja gospodo!" I naj-stranije: u jednoj prostoriji, du zida, na retko nabacanoj slami, svakako tek odskora, zbog moje inspekcije", lealo je oko pedesetoro gole dece, delom vec mrtve, delom na izdisaju! Ne treba zaboraviti da su tvorci koncentracionih logora Bri-tanci, i to tokom Burskog rata. No, ova mesta strave i uasa u Hrvatskoj, pod Paveliem, koga smo mi doveli na vlast, vrhu-nac su uasa. Najgore, medutim, jeste u Jasenovcu u koji obian smrtnik ne sme ni da priviri. ...Nastavili smo putovanje vozom, a pridruio nam se hrvatski komandant korpusa general Rumler, koji je sluio i u staroj Austriji. Posle krae vonje izali smo iz voza i uli u nemaki automobil koji nas je ekao. Hteli smo da razgledamo le'pu umu pored Save. Reeno nam je da je to partizanski kraj". Mi nismo videli nijednog. Ali smo primetili mnogo konja koji lutaju sami, bez gospodara, i krdo krava, a da ne spominjem i bezbroj gusaka. U Crkvenom Boku, blizu reke Save, javio mi se komandant tenkovskog odeljenja zajedno sa svojim oficirima. Dan ranije sam ga poslao ovde. Kapetan je vaba (iz okoline tutgarta), porunik prve klase dolazi iz severne nemake pokrajine Holtajn, a porunik iz Hanovera. Sva trojica su tako divni momci da oveku ne preostaje drugo ve da ih zagrli jer su pristojni, lepo vaspitani i gnuaju se onoga to se dogodilo i to su videli. U nesreno selo upalo je dva puta po pet stotina fukara i zlikovaca, stari izmeu petnaest i dvadeset godina, pod komandom dvojice ustakih porunika. Pobili su sve one do kojih su stigli, ene silovali, a zatim muili sve dok nisu umrle; i decu su ubijali. U Savi sam video jedan enski le isko-panih oiju i sa komadom drveta uguranog u polni organ. Sirot-ica nije imala vise od dvadeset godina kada je dopala u ruke ovim nemanima i vampirima. Na uglu jedne kue gladne svinje kidale su le nekog. mukarca. Sve kue su bile opljakane. One srenike" koji nisu bili ubijeni odmah.u selu ukrcali su u kamion. Neki od njih su tokom vonje presekli sebi vene.
(398)

(399)

(400)