РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР “НИКОЛА ТЕСЛА” БРОД

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
_

Ул. Краља Петра I Ослободиоца 7, 74450 Брод, тел: 053/610-094, факс: 053/610-093, web: www.ssntb.org, е-mail: ss47@skolers.org

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ИЗ: СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

ДАТУМ: 11.5.2020.
РЕАЛИЗАТОР: Анђелка Милојевић
ОДЈЕЉЕЊЕ И БРОЈ ЧАСА: III4 19. час
НАСТАВНО ПОДРУЧЈЕ: Књижевност између два рата
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Милутин Бојић – Плава гробница
ТИП ЧАСА: Обрада
ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ: Читање и разумијевање пјесме Плава гробница, Милутина
Бојића; схватање историјског контекста;
УВОДНИ ДИО ЧАСА:
САДРЖАЈ ЧАСА: Тема часа је пјесма „Плава гробница“ Милутина Бојића. Рећи ћемо неке основне
податке о пјеснику. Милутин Бојић је рођен 1892. године у Београду, а умро је 1917.
године у војној болници у Солуну. Као што се види Бојић свој животни пут завршава
прерано, са само 25 година, и припада нашој, српској ратној књижевности. И он спада у
ону групу „Уклетих пјесника“ европских модерниста који су имали ту трагичну судбину
пјесника. Писао је пјесме, приповијетке, драме, књижевну и позоришну критику.
Пјесму „Плава гробница“ објавио је у збирци „Песме бола и поноса“, 1917. године,
непосредно прије своје смрти. Ова збирка настајала је током рата, инспирисана
великим страдањем српског народа у Првом свјетском рату. Да бисмо разумјели
пјесму „Плава гробница“, прво морамо да се осврнемо на историјске догађаје, односно
српско страдање у Првом свјетском рату. У току Првог свјетског рата, тачније у зиму
1915/1916. године српска војска и цивили повлачили су се, након инвазије Центранлних
сила и напада са свих страна, преко планина Црне Горе и Албаније, ка Крфу, тачније
острву Видо. Та догађај остао је у традицији запамћен као Српска голгота. Шта значи
ријеч голгота? У правом смислу Голгота је брдо у Јерусалиму гдје је, према Библији,
разапет Исус Христ, а шта је у пренесеном смислу? По њиховом доласку на Крф и
острво Видо, поред Крфа, војници и цивили исцрпљени, болесни, гладни, оболијевају
од тифуса, упале плућа, умирали су. Није било ни мјеста ни времена да буду достојно
сахрањени, њихова тијела спуштана су у Јонско море. Историја каже да их је на Крфу на
тај начин „сахрањено“ 4847, а са острва Видо – острва смрти око 5400. И пјесник Бојић
је са српским војницима и цивилима прешао Албанију и био је свједок масовног
умирања и страдања. Био је инспирисан доживљеним и виђеним сликама и
догађајима.
ГЛАВНИ ДИО ЧАСА
За почетак треба да прочитате пјесму. Добићете је у прилогу. Вјероватно ћете наићи на
неке непознате ријечи. Неке од ријечи које би вам могле бити нејасне, непознате: крма
– задњи дио брода, Прометеј – јунак грч.митологије, познат по томе што је украо ватру
са Олимпа и дао их људима, кажњен је. Оличење је храбрости, пркоса и поноса,
корифеј – вођа, узор, идеал, првак, славан.
Какво значење има наслов пјесме Плава гробница. Овај наслов има метафорично
значење, односно морска дубина је гробница, почивалиште, гробље без имена и
ознака, без вијенаца. Које је морално начело погажено бацањем тијела мртвих војника
у морске дубине? Погажено је морално начело јер част гроба припада сваком човјеку,
поготово јунацима и мученицима, то је обредна, вјерска и морална дужност.
Бојићев стил пјевања је свечан, библијски, химничан, узвишен.
Пјесма је испјевана у облику апострофе. Апострофа је стилска фигура у којој се пјесник
директно обраћа неком неприсутном, боговима, предметима или појавама. Бојић се у
пјесми обраћа галијама царским, и свим онима који пролазе, а обраћа се
наредбодавачки, громогласно, глаголи су у императиву. Ова пјесма је помен, опијело
српским војницима и страдалницима који су своје животе дали за отаџбину, али и
будућим српским херојима који ће у њима да виде идеале, узоре, корифеје. Дакле, ово
је родољубива пјесма. Пјесника преплавља дивљење према свом народу, осјећај
љубави, прожет болом и тугом. Пјесник није за рат, ово је једна антиратна пјесма, јер
рат доводи до пораза људскости.
Пјесма има 14 строфа. У строфама се смјењују четрнаестерци, које одликује херојски
пркос и седмерци, које одликује свечани мир и тишина, што доприноси нарочитој
ритмичности. Остале строфе су дванаестерци. Бојић је тежио да постигне формално
савршенство у пјесми.
У првој строфи видимо да нам пјесник предочава једну црквену атмосферу – опијело
држим, светом водом. Опијело држи:

„Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

прометеји наде, апостоли јада.“
„Зар не осјећате како море мили,
да не руши вечни покој палих чета? „(строфа 2.)

Друга поетска цјелина (од 6. строфе) окренута је будућности, према онима који су
остали у животу, слуте се нове побједе српске војске, повратак преживјелих. Пронаћи
стих гдје нам Бојић предочава ту славну будућност?
„И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.“ ( 7. строфа)

„Али ово гробље, где је погребена

Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.“ (8. строфа)

Страдање српског народа је подвиг достојан великих херојских епопеја, епова. Догађај
је невјероватан и нестваран, створен за памћење као бајка, која ће се преностити с
кољена на кољено. У тој бајци ће будућа покољења тражити своје корифеје (узоре,
идеале и идоле), који ће их напајати снагом, заносом и самопоуздањем.
Бојић, умирући, као да је наслутио славу српске војске (Преживјели, опорављени
српски борци прикључили су се борбама на Солунском фронту).

У завршној, трећој цјелини Бојић опет држи опијело. Тежиште је опет на плавој
гробници и дијалогу са замишљеним царским галијама које би се могле појавити на
видику. Сада је ту захтјев да утрну буктиње, да хујно веслање умре и да галије, пошто
се опијело сврши, побожно и нечујно клизе у црну ноћ. Али овај захтјев за тишином ,
сада, није више израз жеље да се тиме ода пошта прометејима наде и апостолима јада,
него да кроз мртву тишину чују хук борбене лаве. Овдје Бојић повезује прошлост и
будућност. (11. строфа)
Метафора „хук борбене лаве“ значи - лава је незадржива, тако ће и борба будућих
покољења бити незаустављива.
Стих у пјесми је везан. Подударају се рима и број слогова са другим стихом. Рима је
укршена АБАБ.
 ЗАВРШНИ ДИО ЧАСА
За крај да издвојимо три кључне ријечи у пјесми (Нацртати на табли троугао)
ЖРТВА ОПИЈЕЛО, ПОЧАСТ
ПОНОВНА СПРЕМНОСТ
НА ЖРТВУ

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Пронаћи на интернету пјесму „Плава гробница“, прочитати пјесму, прочитати лекцију и
пратити објашњења, читајући пјесму.

Одговорити на питања:

1. Шта значи ријеч голгота ( у правом и пренесеном смислу)?

2. Објаснити наслов пјесме Плава гробница!
3. Које је морално начело погажено бацањем тијела мртвих војника у морске
дубине?
4. Како се ми данас односимо према жртвама? Каква би била ваша порука
данас, вашим вршњацима, старијима, држави, власти, будућим
покољењима?

ЛИТЕРАТУРА:

ПРИЛОГ: