Portret savremenika: Dragan J.

Vučićević Portret savremenika: Dragan Stojković Piksi

“INFORMER”, TABLOID ZA MOĆNE MISTER I LEPOTA FUDBALA
BiH 7 KM; Hrvatska 33 HRK / 4,40 EUR; Makedonija 200 MKD; Crna Gora 3,50 EUR; Slovenija 4,50 EUR
B
cena 350 rsd

broj
1657
6. oktobar 2022.

EKSKLUZIVNO:
TAJNI ROKOVNIK SALETA MUTAVOG

TERETANA ZA MAFIJAŠE,
MINISTRA I POLICAJCE
• Otkud u automobilu Aleksandra Stankovića policijski radio
• Ko je posle Stankovićevog ubistva poslao Belivuka u štek
• Vodič kroz klan Belivuk: Ko je ko u najmonstruoznijim zločinima
 Čitateljstvo se obaveštava da se
u prodaji još mogu naći ove knjige
u izdanju nedeljnika Vreme

nedeljnik
25 godina

Ivan Ivanji
ć

MILAN MILOŠ
EVIĆ
JA

Desna deca
levih roditeljja
O JOŠ JEDN
OJ GENERA
IZMEĐU “VOĐ CIJI X
E”, “DANGE
” I “STR ADIJE
E””
Prilog kulturi seć
anja, hronika u
u tekstovima isp 250.000 reči
isivanim tokom
2340 nedelja,
Драган
kao prolećne
vode proteklih
od 1970. do 201
5.
Тодоров
ић

У ТРИ
Odabrani član
ci objavljivani
Vreme, NIN, FAK tokom pretho
K i Yu Novosti dnih 45 godina
, o raspadu Jug u listovima
uspaljenosti s oslavije, Kosovu
kataklizmičnim ,
90-ih, prekinu posledicama,
toj moderniza o političkim bor
ciji i urb aniz bama
u samoupravn aciji bez urbano
om socijalizmu sti, migracijam
kako će, sudeći i pećinskom anti a
po socijalizmu, kom unizmu, o tom

ЛЕПЕ
i o tome kako kapitalizam u e
je otpisana jedn Srbiji ispasti loš
a generacija nad
e.

Beograd, 201
5

I
NČIĆ
Igre u Alek
eksa
sa
sand
and
ndar Ćirić
Ćir
irić
irić
ić TEOFIL AN
L PA

Olimpiji
PILU LE
PROTIV
Z A BORA VA

Možete ih kupiti putem interneta na adresi www.vreme.com/knjige

Informacije na prodaja@vreme.com
 BROJ 1657
6. oktobar 2022.
Dragoljub Žarković (1951–2020),
glavni urednik od 1991. do 2020.
Zoran Jeličić (1945–2018),
glavni urednik od 1990. do 1991.
izdavač
NP “VREME” d.o.o.
Kosovska 17, Beograd
direktor
Stevan Ristić
pomoćnik direktora
Vojislav Milošević
finansijski direktor
Daniela Vesić
glavni i odgovorni urednik
Filip Švarm
pomoćnik glavnog urednika
Momir Turudić
redakcija
Željko Bodrožić, Slobodan Bubnjević,
Sonja Ćirić (mozaik), Zora Drčelić,
Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijević,
Andrej Ivanji (svet), Marija Janković (foto),
Jelena Jorgačević, Slobodan Kostić,
Radmilo Marković, Saša Marković,
Ivana Milanović Hrašovec,
Milan Milošević, Uroš Mitrović,
Teofil Pančić (kultura), Saša Rakezić,
Nemanja Rujević, Nedim Sejdinović,
Zoran Stanojević, Dragan Todorović,
Tanja Topić, Biljana Vasić, Jelena Zorić
foto dokumentacija
Jelena Mrđa
tehnička redakcija:
Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković;
lektori: Olga Babić,
Živana Rašković, Ivana Stanković;
korektor: Nikola Dragomirović
internet izdanje
www.vreme.com
Marjana Hrašovec
prodaja i pretplata
Nikola Ćulafić, Milan Radović
računovodstvo
Slavica Spasojević
marketing
Aleksandar Aleksić (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
štampa: Rotografika, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266
Prenošenje, preuzimanje ili
korišćenje tekstova objavljenih u
Nedeljniku “Vreme” je zabranjeno.
Za svako eventualno korišćenje
potrebna je posebna dozvola
autora i NP VREME, kao nosioca
isključivih imovinskih prava na
iskorišćavanje autorskih dela koje
su stvorili zaposleni u NP VREME.
04 Ekskluzivno:
Tajni rokovnik Saleta Mutavog
08 Vodič kroz klan Belivuk: Ko je ko i šta je šta
u najmonstruoznijim zločinima u Srbiji
13 Lični stav: Smrtna kazna
Foto: Darko Vojinović
pre 20 godina i danas
14 Portret savremenika:
Dragan J. Vučićević
16 Porodično nasilje i religija:
I tišina može da ubije U izbornoj noći građani Republike Srpske
19 Nuspojave: Istorija kroz čokanjče probudili su se sa dva predsednika,
najpre je Jelena Trivić objavila da je
20 Izbori u Bosni i Hercegovini:
pobednik, a nekoliko sati kasnije isto
Krađa, prevara i korupcija
je za sebe izjavio i Milorad Dodik.
kao sastavni deo nacionalnog tanja topić
identiteta
22 Lični stav: Poziv na šetnju protiv
konstantnog nasilja nad našim majkama,
ćerkama i sestrama
24 Portret savremenika:
Dragan Stojković Piksi
27 Lični stav:
Dobro došli u kapitalističku Srbiju
28 Lični stav: Kad je veći, zašto nije jači?
31 TV Manijak: Treći svetski rat, ili kako sam Ko god da je minirao cevi, sabotaža
se navikao na bombu u Baltičkom moru možda je konačni
SVET kraj decenijske simbioze Moskve i
Berlina u kojoj su jedni imali vernu
32 Sabotaža Severnog toka:
mušteriju, a drugi jevtin gas
Veliki prasak nemanja rujević
38 Brazil: Predsednički izbori
40 “Dart” protiv Dimorfosa:
Odbrana Zemlje od “kosmičkog stenja”
44 Fudbal: Hronika katastrofa na stadionima
KULTURA
46 56. Bitef (2): Zaoštravanje i
razvodnjavanje
49 Roman: Vrati šalu, đavole
50 Odlasci: Kornelije Kovač i Radko Polič
52 Film: Ne brini, draga i Plavuša Pozorište koje svodi svoja sredstva na
54 Izložba: Otimanje iz okvira slike minimum kako bi bilo što jasnije i ubojitije
sebi samom vezuje ruke te da najjači i najduži
55 Provetravanje: Šta je rekao grom
utisak ostavlja pozorište koje se vraća
MOZAIK superiorno artikulisanoj umetničkoj formi
marina milivojević mađarev
56 Intervju: Madlena Cepter
60 Strip: Prezir prema samom sebi Na naslovnoj strani: Majica sa likom Aleksandra Stankovića –
Saleta Mutavog koju su nosili fudbaleri Partizana na utakmici
61 Navigator: Našao sam dobar bend
nekoliko dana nakon njegovog ubistva oktobra 2016.
62 Vreme uživanja: Septembar Fotografija: Branislav Božić / Beta photo
4 Ekskluzivno: Tajni rokovnik Saleta Mutavog

TERETANA ZA M
MINISTRA I POLI

6. oktobar 2022. VREME

REME
 5

MAFIJAŠE,
ICAJCE
Narkodiler i vođa huliganske grupe “Janjičari” Aleksandar
Stanković zvani Sale Mutavi neposredno pre nego što je 12.
oktobra 2016. ubijen u mafijaškoj likvidaciji, zapisao je u svom
rokovniku šta planira da ostvari u naredna dva meseca, tačnije
do kraja godine. Ti planovi otkrivaju i početke njegovog
kriminalnog klana, koliko su tada materijalno bili moćni, a
koliko su se, prvenstveno od dilovanja droge, obogatili pošto
je klan preuzeo Velja Nevolja, za kog se veruje da i dalje ima
sakrivenih 70 miliona evra i desetine luksuznih nekretnina

J
esenje večeri, 13. oktobra 2016. godine,
Aleksandar Stanković (29), zvani Sale
Mutavi, sedeo je u garsonjeri koju je,
sa verenicom, iznajmljivao u novobe-
ogradskom naselju Belvil. Već tri godine je uz
dozvolu suda, u čak 12 navrata, odlagao odlazak
na izdržavanje petogodišnje zatvorske kazne
zbog dilovanja droge i nelegalnog oružja. Nje-
govi planovi za budućnost nisu bili povezani
sa tim šta će raditi kada dospe iza rešetaka...
Naprotiv, Stanković je planirao i da putuje
iako su mu pravosudni organi kao osuđenom
oduzeli putne isprave. Međutim, prelazio je
granice i dok je čekao da mu se vrate regular-
na dokumenta. Posle njegove smrti otkrive-
no je da je neretko koristio lažni pasoš BiH na
ime Tihomir Ždero, izdat u Novom Sarajevu.
Nekoliko sati pre nego što je ubijen, Aleksan-
dar Stanković je u svom rokovniku zapisao:
Ciljevi do kraja 2016. godine:
– stan za Beku i mene;
– dizanje firme na noge;
– 500 hiljada evra da sakupim;
– slučaj/pasoš da rešim;
– da smršam na 100 kg;
– sat neki lep da uzmem;
– čelična, vojnička disciplina.
Ako još možeš da dišeš, ne radiš pravilno
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Stanković je potom, uz čeličnu volju i s pan-
cirom preko grudi, otišao na trening u fitnes
centar Spartanac, u Ulici gospodara Vučića, u
Beogradu. Odvezao se standardnim automobi-
lom. U podzemnoj garaži zgrade u Belvilu ostao
mu je parkiran blindirani audi. Neiskusno za
kriminalca koji je pretendovao da bude glav-
ni narkodiler u Srbiji – ostao je bez benzina.
U blindiranom audiju, kako nedeljnik “Vre-
me” ekskluzivno saznaje, Stanković je imao
ugrađenu i policijsku radio-stanicu. Nikada
nisu dokazane spekulacije da je upravo Služ-
ba za borbu protiv droga Stankoviću omogu-
ćila radio-vezu u kolima kako bi bio sa njima
u kontaktu i to dok diluje narkotike. To nije
jedina spekulacija kada su u pitanju odnosi
Saleta Mutavog i Službe za borbu protiv dro-
ga, koja ima ingerencije na republičkom nivou.
Sumnja se da su mu policajci baš iz tog ode-
ljenja, naoružani heklerima, bili telohranite-
lji tokom primopredaja droge.
Ipak, 13. oktobra 2016. godine sa Stankovi-
ćem je bio samo jedan telohranitelj, inače čuvar
u beogradskom Okružnom zatvoru, Milorad
Đurić, koji je honorarno radio kao obezbeđenje
narkodilera i vođe huliganske grupe “Janičari”.
Uz Stankovića su u teretani bili i njegovi
prijatelji Veljko Belivuk i Darko Ristić Meda. »
6

Mutavi, Velja Nevolja i Meda javnosti su

postali poznati nekoliko meseci rani-
je kada su napali direktora FK Partizan
Miloša Vazuru i njegovo obezbeđenje. Dok
su Belivuk i Ristić prebijali ljude ispred
stadiona JNA, Mutavi se narugao čita-
vom sistemu i ispred sigurnosne kame-
re pokazao srednji prst.
Pre nego što je Sale Mutavi izašao iz
teretane, poslednje motivacione poruke
ispisane na zidu, koje je mogao da pro-
čita bile su: “Ako još možeš da dišeš, ne
radiš pravilno” i “Odmori se kada umreš”.
Istovremeno, ubice su se rojile i raspo-
ređivale oko tog mesta pripremajući Sale-
 U tom fitnes centru, gde piše “Spartanac,
tu Mutavom “fatalni odmor”. mesto gde su mazohisti ujedinjeni”,
mesto za mazohiste pored Stankovića tih godina trenirao je
U tom fitnes centru, gde piše “Sparta-
i tadašnji ministar MUP Srbije Nebojša
nac, mesto gde su mazohisti ujedinjeni”,
pored Stankovića, tih godina trenirao je Stefanović, koji je tamo 2012. godine
i tadašnji ministar MUP Srbije Nebojša
Stefanović, koji je tamo 2012. godine vodio vodio i novinare da ga snimaju kako
i novinare da ga snimaju kako radi skle-
radi sklekove i udara kamionsku gumu.
kove i udara kamionsku gumu. Taj sni-
mak i danas je na internetu, deo je zva- Govorilo se da su tu trenirali i nekadašnja
nične Jutjub stranice Srpske napredne
stranke. Govorilo se da su na “mestu za službenica BIA i MUP Dijana Hrkalović,
mazohiste” trenirali i nekadašnja službe-
kao i šef kabineta ministra policije
nica BIA i MUP Dijana Hrkalović, kao i
šef kabineta ministra policije Ivan Ristić.
Inače, trener iz Spartanca, za vreme mini-
strovanja Stefanovića u MUP-u, avanzo-
vao je u oficira za vezu u Rimu.
Aleksandar Stanković je kao u inat iza-
brao baš tu teretanu – ne samo da je na
istom mestu trenirao sa tadašnjim poli-
cijskim vrhom, već su i prostorije fitnes
centra udaljene tek nekoliko metara od
Okružnog zatvora u Beogradu. Kao da je
poručivao kako je “državni narkodiler”
jači od države. Ipak, nije bio jači od mafije.

fatalni šamar
Znao je da mu preti opasnost u ratu
 U blindiranom audiju, kako nedeljnik
“kavačkog” i “škaljarskog” klana koji je buk- “Vreme” ekskluzivno saznaje, Stanković je
tao već godinu i po dana. Ovaj vođa huli-
gana sa Južne tribine FK Partizana pri- imao ugrađenu i policijsku radio-stanicu.
klonio se “kavčanima” koje predvodi kri- Nikada nisu dokazane spekulacije da je
minalac iz Kotora Radoje Zvicer. I baš tih
dana, pre i posle Stankovićevog ubistva, upravo Služba za borbu protiv droga
kako su kasnije policijske istrage poka-
zale, po srpskoj prestonici Zvicer se šetao Stankoviću omogućila radio-vezu
kao slobodan čovek. u kolima kako bi bio sa njima u
Sa “škaljarima” i njihovim saradnici-
ma iz klana Luke Bojovića situacija je bila kontaktu i to dok diluje narkotike
6. oktobar 2022. VREME
REME

 Prilikom uviđaja posle ubistva Aleksandra
Stankovića, izvesni inspektor dobio
je poziv od u to vreme moćne žene iz
MUP-a. Dok je još držao telefon na uhu,
viknuo je: “Ko je Belivuk?” Kada se
Belivuk odazvao, usledila je komanda:
“... rekla ti je da se vratiš u štek!”
drugačija. Naime, suparnički klan se kon-
stantno bunio zašto Sale Mutavi nabav-
lja kokain po mnogo povoljnijoj ceni od
njih. Čak su pokušali i da izglade sukobe.
Izvor nedeljnika “Vreme” kaže da su se,
nekoliko nedelja pre likvidacije, Aleksan-
dar Stanković i Filip Korać susreli ispred
kafea “Izlog” u ulici 27. marta. Sastanak
im je navodno ugovorio, na svojoj terito-
riji, jedan od opasnijih dilera heroinom u
Srbiji. Pregovori su doživeli fijasko. Saletu
Mutavom više nije mogla da pomogne ni
politička zaštita zato što je na sastanku
prekršio kodeks mafije i lupio šamar Filipu
Koraću, desnoj ruci Luke Bojovića. Time
je, sumnja se, smrtno uvredio i sagovorni-
ka i domaćina sastanka. Nekoliko klano-
va se udružilo i osveta je bila neizbežna.
Samo što je Stanković krenuo iz tereta-
ne, na uglu Bačvanske i Ulice gospodara
Vučića vazduh je presekao zvuk pištaljke.
Bio je to znak da kreće napad. Crni audio
karavan preprečio je put i šezdeset meta-
ka iz dva kalašnjikova stuštilo se u prav-
cu vozača. Njegov telohranitelj Milorad
Đurić uspeo je da uzvrati kojim hicem pre
nego što je ranjen, dok su dvojica grdosi-
ja Veljko Belivuk i Darko Ristić zalegli iza
automobila i čekali da opasnost prođe.
Ubice su znale da meta nosi pancir, te
su meci ispaljivani isključivo Stankoviću
u glavu. Napadači su pobegli auto-putem
i još dok je uviđaj trajao, stigli su do šume
REME 6. oktobar 2022.
VREME
u okolini Čačka gde su zapalili automobil.
Telohranitelj Mutavog i zatvorski čuvar
teško je ranjen i prevezen u Urgentni cen-
tar. Tek nedavno je policijski inspektor
Aleksandar Ljubičić na Televiziji Hepi
rekao da je on od kolega saznao kako je
tadašnja visoka funkcionerka MUP Dija-
na Hrkalović dolazila, u sred noći, u pose-
tu kod ranjenog Đurića i nasamo s njim
razgovarala. Ta informacija ostala je kao
neproverena, s obzirom na to da niko nije
sproveo istragu o tome šta je inspektor
javno rekao.
DOBRO PAMTIM SVE: Pozdrav ubijenom vođi navijača na majicama košarkaša Partizana
oktobra 2016.
Foto: Branislav Božić /Beta
7
Milorad Đurić posle mafijaškog obra-
čuna nesmetano je nastavio da radi kao
zatvorski čuvar, a prošle godine dobio je
otkaz jer je razgovarao s prolaznikom dok
je stražario ispred Okružnog zatvora u
Beogradu, a njegovi šefovi smatrali su da
je to nedopustivo.
“rekla ti je da se vratiš u štek!”
Policijski uviđaj se radi kako bi se doka-
zi i tragovi koji vode do ubica što pre otkri-
li. Međutim, uviđaj posle ubistva Stan-
kovića rađen je i kako bi se neke stvari
sakrile. Naime, na uviđaju su, navodno,
bili svi viđeniji ljudi MUP-a u to vreme:
između ostalih, načelnik Službe za bor-
bu protiv droge Radomir Popović, načel-
nik beogradske policije Veselin Milić, šef
interventne jedinice Tomislav Radovano-
vić... Jedan od njih je, prema rečima oče-
vidaca, tada okrvavio ruke dok je iz dže-
pa ubijenog narkodilera izvlačio jedan
od tri telefona koje je imao. Taj telefon
se nije veštačio.
Drugi je dobio poziv od moćne žene
MUP-a u to vreme. Dok je još držao telefon
na uhu, viknuo je: “Ko je Belivuk?” Kada
se Belivuk odazvao, usledila je komanda:
“... rekla ti je da se vratiš u štek!”
Niz poteza nelogičnih za istragu ubi-
stva nastavio se i posle uviđaja. Nepunih
nedelju dana kako su inspektori za ubi-
stva radili na tom slučaju i kada su već
krenuli u dobrom smeru, odnosno otkrili
da su sigurnosne kamere zabeležile auto-
mobil sa ubicama na auto-putu, predmet »
8 Vodič kroz klan Belivuk

Ko je ko i šta je
nazvan “Spartanac” im je oduzet. A izreše-
tani automobil u kom je Stanković ubijen
pauk je odneo sa parkinga ispred policij-
ske stanice 29. novembar.
Vrh MUP-a je odlučio da će na istrazi
ubistva Saleta Mutavog ubuduće raditi
Služba za borbu protiv droga. Kako nedelj-
nik “Vreme” saznaje, pošto je istraga pot-
zločinima u Srbi
puno upropašćena posle godinu dana, Klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića (na slici desno)
predmet “Spartanac” prosleđen je Službi nekoliko godina je odlučivao ko u Srbiji diše, a ko će prestati
za borbu protiv organizovanog kriminala.
da diše. Bili su najjači saradnici crnogorskog Kavačkog klana
Slučaj nikada nije rešen. Narednih godi-
na, ono što nije rešila policija, rešavala je na teritoriji Beograda, zaduženi za likvidacije protivnika,
ulica. Kako se navodi, većina onih koji su ubiranje reketa, rasturanje droge i oružja. Grupa huligana je
na bilo koji način učestvovali u Stankovi-
za kratak period prerasla u odred smrti, naoružan do zuba,
ćevoj likvidaciji ubijena je ili su im ubice
i dalje za petama. obučen za pratnju i kontrapratnju sa jakim vezama u policiji i
bezbednosnim službama. Viđani su često u društvu državnih
ratovi protiv mafije
funkcionera, bili su članovi vladajuće Srpske napredne
Ujutru posle ubistva Aleksandra Stan-
stranke, nazivali su ih “brat Velja i brat Mare” i važili su
kovića tadašnji ministar policije Nebojša
Stefanoić objavio je rat mafiji. Međutim, za nedodirljive. Međutim, kada su im nadimci promenjeni
mafijaški obračuni, likvidacije i korupci- u Velja Nevolja i Mare Mesar, od njih svi peru ruke
ja u sistemu bezbednosti i pravosuđu tek

tada su eksplodirali. Celokupni utisak je
bio da su “kavački klan” i njihovi saradnici
Veljko Belivuk i Marko Miljković nedodir-
ljivi. Javnost je ostala zaprepašćena kako
su Velja Nevolja i Mare Mesar oslobođeni
za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševi-
ća, slučaj poznat kao “ubistvo na šinama”.
DNK tragovi i dokazi volšebno su nestali,
u sred sudskog procesa. Češće su hapše-
ni, ali i ubijani pripadnici i saradnici “ška-
ljarskog klana”. Kao po pravilu, likvidirani
“škaljari”, neposredno i u momentu ubi-
stva, bili su na merama policijskog pra-
ćenja i prisluškivanja.
A onda je došao na red i Ritopek... Dok
su policijski zvaničnici građanima saop-
štavali kako nikada nisu bili bezbedniji i
da je statistika kriminalnih ubistava na
istorijskom minimumu, ljudi su nesta-
jali i odvođeni u klanicu Velje i Mareta
usred Beograda.
Rat protiv mafije, proglašen posle ubi-
stva narkodilera Aleksandra Stankovi-
ća, završen je kada je predsednik države
Aleksandar Vučić u oktobru 2020. godi-
ne objavio novi rat mafiji. Posle toga su
pohapšeni nekada najbliži saradnici Sale-
ta Mutavog, vođe huliganske grupe “Prin-
cipi”, nastale iz “Janjičara”, i vođe klana,
kao i članovi klana Veljka Belivuka i Mar-
ka Miljkovića.
JELENA ZORIĆ
D
ok su Belivuk i Miljković otimali i
klali žrtve po Ritopeku, a njihove
ostatke bacali u reku, policija se
hvalila da kriminalna statistika u Srbiji
nikada nije bila bolja i da je smanjena sto-
pa ubistava i uličnih okršaja. Nema tela,
nema negativne statistike, a sada okriv-
ljeni nadali su se i da nema dela. Dok su
Velja i Mare u blindiranim automobilima
krstarili Beogradom, niko ih nije ni prisluš-
kivao ni pratio. Apsurdno, ali na merama
prisluškivanja i praćenja od strane policije
bile su upravo žrtve klana i to u momen-
tima dok su otimani i ubijani. Neke od
žrtava bili su i policijski doušnici i samo
bi jednoga dana nestali, odnosno završili
u Ritopeku, gde ih niko nije ni tražio. Od
javnosti su ti nestanci skrivani, čak i oni
koji bi se dogodili u po bela dana u elitnim
naseljima Beograda koji su pod nadzorom
sigurnosnih kamera. Pre Ritopeka, neke
od žrtava odvođene su najpre u navijač-
ke prostorije na Partizanovom stadionu,
gotovo u centru srpske prestonice. I niko
nije reagovao, godinama. Doduše, poku-
šalo je nekoliko policajaca, koji bi odmah
gubili položaje, kao i nekoliko novinara,
koji bi bili proglašavani za državne nepri-
jatelje. Ćutalo se sve dok nekoliko stra-
nih službi nije počelo da pronosi glas da
¶ imamo “Meksiko usred Beograda” i dok
predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije
oktobra 2020. godine preko Instagrama
najavio rat mafiji.
Godinu dana i nešto više od osam mese-
ci članovi organizovane kriminalne grupe
Belivuk nalaze se u pritvoru zgrade Spe-
cijalnog suda u Beogradu. I pored “svih”
dokaza koje je javnost imala priliku da
vidi tokom podužeg obraćanja predsed-
nika države i ministra unutrašnjih poslo-
va na Televiziji Pink, kada su prvi put pri-
kazane fotografije izmasakriranih žrtava,
čini se da je nešto zapelo. Sem pripremnih
ročišta, suđenje nikako da počne.
žrtve
Prema optužnici, na spisku žrtava klana
nalaze se: Aleksandar Gligorijević – Puki,
Goran Veličković – Goksi, Lazar Vukićević,
Zdravko Radojević, Milan Ljepoja, Nikola
Mitić i Goran Mihajlović. Te osobe su se
vodile kao nestale u period od aprila 2019.
godine do decembra 2020. godine. Istraga
je utvrdila da su sve žrtve otete, mučene
u kući u Ritopeku, ubijene, a da su njiho-
va tela potom uništena. Sve žrtve bile su
iz kriminogene sredine i sumnjalo se da
sarađuju sa Škaljarskim klanom. Podat-
ke o zverstvima počinjenim nad žrtvama,
kao i fotografije njihovog mučenja i masa-
kriranja tela, okrivljeni Marko Miljković
je, prema optužnici, putem Skaj aplikacije
redovno slao NN osobi, za koju se sumnja

6. oktobar 2022. VREME

REME

šta u najmonstruoznijim
ji
da je zapravo Radoje Zvicer. Posle seta
fotografija žrtava Miljković bi napisao:
“…Da ti pošaljem slike klanica da imamo
kod tebe, da nam se ne obrišu jer ih samo
ja imam… sve su krvnici bili, ne neki civili.”
Ponoseći se zverstvima i pokazujući
ih, Miljković je na taj način zapravo sam
izgradio slučaj protiv celog klana.
optužnice
U julu 2021. godine podignuta je prva
optužnica protiv klana Belivuk–Miljković.
Prvom optužnicom 30 pripadnika klana
tereti se za otmice, mučenja, pet ubista-
va, jedno silovanje, neovlašćenu trgovi-
nu oružjem i drogom. Druga optužnica
potvrđena je od strane suda u junu 2022.
godine, njome se terete još dvojica pri-
padnika klana, koji se, sa ostalim okriv-
ljenima, optužuju za još dve otmice i ubi-
stva. Ni prva, a ni proširena optužnica
ne bave se vezama klana sa određenim
državnim strukturama kao ni njegovim
delovanjem do 2019. godine. Optužnice se
ne bave ni političkim vezama klana, ali ni
desetinama drugih žrtava na koje navo-
de transkripti razgovora Marka Miljko-
vića i nepoznatog lica na aplikaciji za taj-
nu komunikaciju Skaj.
REME 6. oktobar 2022.
VREME
9
ubistva u crnoj gori
U Crnoj Gori im se na teret stavlja ubi-
stvo pripadnika Škaljarskog klana Damira
Hodžića i njegovog zeta Adisa Spahića u
blizini Danilovgrada, kao i otmica Mileta
Radulovića zvanog Kapetan, koji je kasni-
je predat Kavačkom klanu, te likvidiran.
Dok su se Velja i Mare nalazili na “zadat-
ku” u Crnoj Gori, uz pomoć otključanog
telefona sa Skaj aplikacijom, oduzetog
od Kapetana, namamili su u Beogradu
pripadnika škaljaraca Lazara Vukićevi-
ća gde su ga u Ritopeku likvidirali ostali
članovi klana.
aleksandar stanković Partizana Miloša Vazure. Njegova likvi-
– sale mutavi dacija, klasična mafijaška sačekuša, nika-
Ubijen oktobra 2016. godine, Stanković da nije rešena, ali se smatra da je oroz na
je osnivač i prvi vođa huliganske grupe kalašnjikovu povukao Stevan Stamato-
“Janjičari” iz koje će kasnije nastati Beli- vić, visoko rangirani član škaljaraca, ubi-
vukovi “Principi”. Pre preuzimanja vla- jen 2020. godine u Atini. Tadašnji mini-
sti na južnoj tribini, bio je navijač Crvene star policije Nebojša Stefanović je nakon
zvezde. Osuđivan je u više navrata, uglav- Stankovićevog ubistva objavio rat mafi-
nom zbog trgovine drogom, Stanković je ji, dok su fudbaleri Partizana na sledećoj
izdržavanje zatvorske kazne izbegavao utakmici morali nositi majice sa njego-
čak dvanaest puta, uključujući i mome- vim likom. U zaplenjenim beleškama biv-
nat kada je likvidiran. šeg načelnika Službe za specijalne istraž-
Javnosti je postao poznat po snimku na ne metode Dejana Milenkovića – Bagzi-
kome se vidi kako on i Belivuk tuku čla- ja, inače bliskog saradnika bivše državne
na obezbeđenja generalnog direktora FK sekretarke MUP-a Dijana Hrkalović, Sale »
10
Mutavi označen je kao “državni projekat”.
Ceo tekst o Saletu Mutavom možete pro-
čitati u ovom broju nedeljnika “Vreme”.
mirko kojić – koja
Bio je visoko
rangirani član kla-
na Belivuk i kum
Marka Miljkovića.
Bivši je policajac,
a kasnije i vlasnik
Alfa taksija. Dovo-
dio se u vezu sa ubi-
stvom jednog od suvlasnika Pink taksija
Teodora Gaćeše i kasnije sa nestankom
drugog. Smatra se da je i Miljković imao
umešane prste u ovim slučajevima. Kojić
je u slučaju ubistva na šinama imao zada-
tak da obezbedi automobil za likvidaci-
ju, a kada su Belivuk i Miljković otkrive-
ni, Koja se dao u bekstvo, te skrivajući
se ostao sve do okončanja istrage protiv
njih. Svaki trag mu se gubi u januaru 2020.
godine, a pretpostavlja se da je završio
u Ritopeku. Nakon njegovog nestanka,
Mare Mesar se hvalio da je “odradio” dva
kuma. Kako nedeljnik “Vreme” saznaje,
novo proširenje optužnice protiv klana
trebalo bi da ih tereti i za ubistvo Kojića,
koje je prema nezvaničnim saznanjima,
policija nedavno rasvetlila.
mladen nenadić, tužilac
Šef je Tužilaštva za organizovani krimi-
nal i potpisnik optužnica protiv klana Beli-
vuk–Miljković. To je inače prva optužnica
koju je Nenadić lično potpisao od kada je
na čelu TOK-a. Još dvojica zamenika tuži-
oca rade s njim na ovom predmetu. Reč
je o Saši Ivaniću i Zoranu Babiću, koji su
obavili gotovo sve razgovore sa osumnji-
čenima, svedocima i oštećenima.
aplikacija sky
Aplikacija za mobilne telefone za taj-
nu komunikaciju Skaj (Sky). Ta aplikacija
postala je planetarno popularna i aktu-
elna među kriminalcima od 2018. godine.
Preko nje je bilo moguće razmenjivati tek-
stualne i glasovne poruke, dok su pozivi
bili onemogućeni. Aplikacija je mogla da
se instalira samo preko određenih mode-
la telefona Nokia i Ajfon i tokom komu-
nikacije nije bilo moguće pratiti komuni-
kaciju ili lokaciju sa koje korisnici pišu.
U Beogradu je Skaj mogao da se instalira
na crnom tržištu preko legalnih prodavni-
ca za mobilne telefone, pretplata na apli-
kaciju za nekoliko meseci iznosila je od
300 do 1200 evra. U leto 2020. godine stra-
ne službe su otkrile i dekriptovale ser-
vere Skaja, te su tako naišli na milijarde
razmenjenih poruka između kriminala-
ca širom sveta. Službe Europol i Eurod-
žast preko svojih centara u Francuskoj,
Holandiji i Belgiji raspoređuju prepiske
i šalju ih zemljama u kojima su nastale.
Međutim, nisu sve tri države bile jednako
uspešne u dekripciji: primera radi, u Bel-
giji su razbili najviše poruka, jer su kori-
stili bolje sovere za razotrkivanje. Tako-
đe, nije sigurno ni da su sve razotkrivene
poruke dostavljene. Klan Belivuk–Milj-
ković razmenjivao je fotografije iskasa-
pljenih tela svojih žrtava, te su upravo te
poruke najpre izazvale najveću pažnju i
stranih službi.
ritopek
Naselje u opštini Grocka u Gradu Beo-
gradu. Na kraju Ulice Livadice nalazi se
kuća strave. Kuća je bila pokrivena jakim
video-nadzorom. Po useljenju klana u nju,
a po nalogu “Srbija puta”, ulica je i asfalti-
rana. Nejasno je zašto je baš tada asfalti-
ran put u Olici Livadice. Međutim. javnost
je spekulisala da su na taj način moćni-
ci iz javnih preduzeća omogućili krimi-
nalcima da se brže kreću i da upravo tim
putem dovoze svoje žrtve i odnose delo-
ve njihovih tela, kako bi uništili dokaze
bacajući ih u Dunav.
sigurnosne kamere u ritopeku
Cela kuća koju je Belivuk–Miljković
klan koristio bila je pod video-nadzorom.
Kamere su bile usmerene i na dvorište, ali
i na celu ulicu, kao i okolinu kuće. Uzne-
mirenje javnosti nastalo je zbog informa-
cije da su bezbednosne službe imale svo-
je kamere oko kuće strave putem kojih
su pratile klan uoči hapšenja. Nadležni
nikada nisu odgovorili na pitanje: da li to
znači da su neki zločini mogli biti spre-
čeni i zašto nisu? Dokazi o tome gde je
Milan Ljepoja, poznat kao jedan od vođa
bande Pink Panter, poslednji put viđen,
tokom vikenda pokazani su i na Televiziji
Pink. Pušteni su i snimci razgovora, kako
se ubistvo planira, ali i kako Belivukovi
saradnici govore o tome da Ljepoje više
nema, pošto je izvršen zločin. Penzioni-
sani radnik DB-a Božidar Spasić rekao je
na Pinku da su snimci o pripremi likvi-
dacije i momenti kada je Ljepoja posled-
nji put viđen živ – zabeleženi kamerama
bezbednosnih službi. “Oni su mislili da ih
Služba ne kontroliše”, kazao je. “Vidite i
datum, to je pred likvidaciju Milana Lje-
poje, 8. decembar.” Dokazni materijal je
za javnost tumačio vlasnik jednog tablo-
ida: “Oni su s njim kontaktirali, rekli su
mu: treba da se vidimo, da pričamo, kod
nas u kući u Ritopeku, i evo ga on sedi na
suvozačkom mestu, ulazi unutra i nika-
da više ne izlazi.”
Nejasno je, ako je policija imala infor-
macije da se ubistvo planira, zašto ga nije
sprečila ili pozvala na informativni raz-
govor Belivuka i njegove saradnike, pošto
je Ljepojin nestanak prijavljen. Podseti-
mo, 9. decembra 2020. godine već je uve-
liko bio objavljen rat mafiji.
tajna soba u ritopeku
Posle hapšenja klana, 4. februara 2021.
godine, policija je nedeljama radila uviđaj
u kući u Ritopeku. Pregledani su i buna-
ri, prekopavane njive i okolna dvorišta
kako bi se došlo do čvrstih dokaza, odno-
sno materijalnih tragova ubistava. Među-
tim, za sve to vreme nije bilo rezultata.
Postojala je informacija da se u kući stra-
ve nalazi tajna soba za mučenje, ali poli-
cajci nisu uspevali da dođu do nje. Više
6. oktobar 2022. VREME
REME

puta na mesto uviđaja dolazile su i geode-
te da pregledaju prostorije i zidove, i ništa
sumnjivo nisu uočili. Tek krajem aprila
te godine, kriminalistički inspektori su
primetili da jednu policu za alat u garaži
ne mogu da pomere, jer je zašrafljena za
zid. Iza te police krio se tajni prolaz koji
je vodio u mračnu prostoriju. Bila je to
soba za mučenje i ubijanje, u njoj je pro-
nađena i industrijska mašina za mlevenje
mesa, u kojoj su uništavana tela žrtava.
Zidovi tajne sobe bili su isprskani krvlju
ubijenih. To otkriće bilo je najteži udar za
klan, tada su prikupljeni dokazi koji su uz
aplikaciju Skaj i svedoke izgradili optuž-
nice protiv njih.
svedoci saradnici
U zamenu za manje zatvorske kazne,
puštanje iz pritvora i čuvanje na sigur-
nim lokacijama, trojica pripadnika kla-
na su sklopila sporazum sa tužilaštvom
i pristala da svedoče protiv nekadašnjih
saradnika. No, kako prolazi vreme, i drugi
pripadnici klana, među kojima je recimo
i vlasnik kuće u Ritopeku Vlade Draga-
nić, žele dogovor sa tužiocima. Deo jav-
nosti s pravom postavlja pitanje zašto
je tužilaštvu potrebno toliko svedoka s
obzirom na postojanje Skaj prepiski, koje
su u prorežimskim medijima prikaziva-
ne kao nepobitni dokazi. Razlog leži u
tome što se i dalje ne može sa sigurno-
šću utvrditi da li će ih sudije prihvatiti
kao dokaz, s obzirom da nisu pribavlje-
ne po zakonskoj proceduri, već su samo
poturene srpskim istražnim organima
od stranih službi. Za sada će protiv klana
svedočiti Nikola Spasojević, Bojan Hrva-
tin i Srđan Lalić, čije je imenovanje za
svedoka izazvalo najveću pažnju u jav-
nosti zbog činjenice da se on, za razliku
od prve dvojice, u nekim ubistvima tere-
ti kao direktan izvršilac.
REME 6. oktobar 2022.
VREME
bojan hrvatin – anakin i leo
Zvani Fabula i star 39 godina, pridru-
žio se bandi Veljka Belivuka krajem maja
2020. godine, kada je izašao iz zatvora gde
je ležao zbog ubistva. Tužilaštvo ga je uze-
lo za svedoka još u prvoj optužnici koja
grupu tereti za pet teških ubistava poči-
njenih od juna 2020. godine pa sve do raz-
bijanja klana. Nije bio u vrhušci klana, a
prema optužnici je uglavnom radio na
namamljivanju žrtava i uklanjanju dokaza
nakon likvidacija. Njegovo “vatreno kršte-
nje” bilo je, prema sopstvenom svedoče-
nju, namamljivanje Gorana Veličkovića –
Goksija, vođe suparničke grupe navijača
Partizana koji je potom ubijen u Ritope-
ku. Goksi je inače do samog kraja verovao
da ga nije Hrvatin namestio i da je poku-
šavao da ga zaštiti. Ovaj svedok saradnik
ispričao je tužilaštvu da i iza ubistva jed-
nog od vođa “grobarskih” frakcija Ljubo-
mira Markovića – Kiće iz 2019. godine, sto-
ji klan Belivuk. Međutim, Hrvatin nema
neposredna saznanja o tome ko je u svim
ubistvima direktan izvršilac, već ima neka
samo posredno, iz razgovora sa ostalim
članovima bande. Takođe, kako je ispričao
tužilaštvu, nije toliko upućen ni u posao
sa drogom.
nikola spasojević – topalović
Proširivanjem optužnice na ubistva
Nikole Mitića avgusta 2020. godine, kao
i Gorana Mihajlovića aprila 2019, tužilaš-
tvo za svedoka uzima Nikolu Spasojevi-
ća, kuma Marka Miljkovića. Poznat je pod
nadimkom Spale i star 31 godinu. On tako-
đe nije učestvovao direktno u ubistvima,
niti je ikada prisustvovao likvidacijama,
već je uglavnom naknadno čistio i krečio
tajnu prostoriju u Ritopeku – po zanima-
nju je moler. Optuženi, kada tužiocima opi-
suju Spasojevića, kažu da je u teškom psi-
hičkom stanju – depresivan i u konstan-
tnom strahu za svoj život i živote člano-
va svoje porodice. Njegovo svedočenje,
kao i poruke preko Skaja ukazuju da je
do njegovog psihičkog rastrojstva došlo i
pre hapšenja. Svaki put kada bi ga Miljko-
vić pozvao da dođe u Ritopek, strahovao
je da bi mogao biti sledeći koji će završiti
u mašini za mlevenje mesa.
srđan lalić – beri mils
Član je organizovane kriminalne gru-
pe “Principi” još od 2019. godine. Lalić se
11
sa tužilaštvom nagodio da u zamenu za
18 godina robije svedoči protiv ostatka
grupe. Zanimljivo je što je Lalić još tokom
prošle godine ponudio tužilaštvu sličan
predlog, ali je odbijen. Kako je u nekim
ubistvima direktni izvršilac, ne može biti
svedok saradnik, već se tretira kao sve-
dok okrivljeni. Jedini je od trojice svedoka
koji tužiocima može ispričati detalje ubi-
stva Gorana Mihajlovića iz 2019. godine,
a spekuliše se da bi mogao “propevati” i o
ranijim ubistvima klana, kao i o likvidaci-
ji Mirka Kojića – Koje (46) iz 2019. godine.
Lalićev ujak je ambasador Srbije u Moskvi,
Momčilo Babić, nekadašnji lični lekar lide-
ra radikala Vojislava Šešelja i bivšeg pred-
sednika Srbije Tomislava Nikolića. Lalić
je star 37 godina.
vođe klana
Veljko Belivuk na Skaju je poznat kao
“Soprano” i Marko Miljković kao “Kratos”
i “Leon”, a terete se optužnicama u Srbi-
ji da su organizovali i predvodili krimi-
nalnu grupu, odgovornu za sedam teš-
kih ubistava, otmice, mučenja, silovanja,
nedozvoljeno držanje oružja i trgovinu
drogom. Sumnja se da su ubijali i na teri-
toriji Crne Gore, a većinu ubistava poči-
nili su po nalogu vođe Kavačkog klana
Radoja Zvicera. Neposredno pre hapše-
nja 4. februara 2021. Belivuk i Miljković
su boravili u Kotoru kao Zvicerovi gosti,
sumnja se da je tada suparnički klan pri-
premao atentat na njih.
veljko belivuk
Velja Nevolja, osnivač i vođa huligan-
ske grupe “Principi” koja je bila paravan
za kriminalni klan Belivuk–Miljković. Za
razliku od dobrog dela huligana “Janjiča-
ra”, koji su prebegli sa Marakane, Belivuk
je na južnu tribinu došao kao navijač FK
Rada. Ranije je osuđivan, a 2017. godine je
bio prvi osumnjičeni za ubistvo karati-
ste Vlastimira Miloševića na šinama da
bi, usled volšebnog iščezavanja dokaza,
na kraju bio potpuno oslobođen. Odlu-
čivao je o životu i smrti, odnosno o tome
ko će svoj put skončati u ritopečkoj kla-
nici, a nekim žrtvama je i lično presudio.
Klan koji je predvodio, a za koji su mnogi
opravdano smatrali da je “državni proje-
kat”, predstavljao je udarnu pesnicu kav-
čana u Srbiji.
»
12
marko miljković
Desna ruka klana Marko Miljković,
zvani Mare Mesar, bio je prevashodno
zadužen za namamljivanje žrtava i nji-
hove likvidacije. Prema izjavama svedo-
ka, sam je tvrdio da ga “navijanje” ne zani-
ma previše, a navodno mu je najbolje išlo
lažno predstavljanje članovima supar-
ničkog klana na kriptovanoj aplikaciji.
Dalje: svedok okrivljeni Hrvatin rekao je
da su u planiranjima Mare i Velja bili “jed-
no”. Hvalio se da je “odradio” dva kuma.
U pritvorskoj jedinici zgrade Specijalnog
suda neretko je slao “poruke” upozorenja
dojučerašnjim saradnicima koji su pri-
stali da svedoče protiv klana. Sumnja se
da ima umešane prste i u nekim ranijim
nerazjašnjenim ubistvima, a prilikom
likvidacije na šinama bio je osumnjičen
za pomagača. Njuz maks adrija je došla
do saznanja da je njegov deda Svetozar
Vujačić bio savetnik Aleksandra Vulina,
što je ovaj demantovao.
pripadnici klana
Pored Belivuka i Miljkovića optužnica
obuhvata još 28 pripadnika klana. Neki
od njih su tu od samog početka, dok su
se drugi pridruživali naknadno – obično
kako su izlazili iz zatvora. Pored već pome-
nutih, neki od najznačajnijih za sagu o
klanu Belivuk su braća Budimir i Vladi-
mir Grek, Boris Karapandžić, kao i Vla-
da Draganić.
miloš i marko budimir
– ares i kantona
Braća Miloš (38) i Marko (34) Budimir
terete se prema optužnici da su učestvo-
vali u namamljivanju, otmicama, ubistvi-
ma žrtava, kao i trgovini drogom. Zauzi-
mali su značajna mesta u klanu, a sve-
dok okrivljeni Hrvatin izjavio je da su “od
početka bili dobri” sa Belivukom i Milj-
kovićem. Jedan od likvidiranih, Zdrav-
ko Radojević, namamljen je upravo uz
pomoć njih. Radojević je inače bio kum
Miloša Budimira, koji je prema svedoče-
nju Hrvatina, na pitanje Belivuka “ajmo,
braćo, ko će da ga reši”, odmah odgovo-
rio “ja neću, kum mi je”. Prema izjavama
istog svedoka, Miloš je učestvovao u otmi-
ci, prebijanju i mučenju Lazara Vukićevi-
ća. Braća su ranije robijala zbog trgovine
narkoticima.
vladimir grek – ragnarot
Ime Vladimi-
ra Greka nala-
zi se u obema
optužnicama
protiv klana i
on se tereti za
trgovinu dro-
gom – za šta je
već dva puta
ranije osuđivan. Radio je u JKP Higije-
na u Pančevu, a poslanica SSP Marinika
Tepić označila ga je kao jednog od orga-
nizatora bakljade i skandiranja protiv
opozicije i Dragana Đilasa krajem apri-
la 2020. godine.
boris karapandžić – salvatore
Pored optužnice protiv klana Belivuk
u kojoj se tereti za trgovinu drogom, pro-
tiv Karapandžića se vodi i postupak za
demoliranje noćnog kluba Komitet 2018.
godine. Do sada je osuđivan zbog trgovine
drogom, zbog držanja oružja, kao i demo-
liranja kafića “Holivud” u vlasništvu biv-
šeg vođe navijača Partizana Aleksandra
Vavića na Karaburmi 2013. godine. Star
je 35 godina.
vlada draganić – brale i boske
Njega optužnica prvenstveno tereti za
nedozvoljeno držanje oružja. U vikendi-
ci u Ritopeku, koja je inače u njegovom
vlasništvu, pronađeno je oko 100 koma-
da oružja, ali policija nije uspela da utvrdi
kako je klan došao do njega. Draganić je
star 48 godina, a navodno se i on nedav-
no ponudio tužilaštvu za sklapanje spo-
razuma u zamenu za svedočenje.
vlado georgijev
Bivši policajac iz Lozni-
ce, otpušten tokom rada u
Beogradu zbog saradnje
sa kriminalcima. Nego-
vo prvobitno ime najpre
je bilo Dragan Sekulić da
bi ga jasnije promenio.
Sekulić je bio i menadžer repera Stefana
Đurića Raste koji je hapšen zbog narkoti-
ka. Sa Draganom Sekulićem, kao deo kla-
na uhapšena je i njegova supruga Slađa-
na Sekulić i posle višemesečnog pritvora
brani se sa slobode.
advokati
Najznačajnije ime u advokatskoj praksi
vezano za klan Belivuk je svakako advo-
kat Dejan Lazarević. Zastupajući većinu
pripadnika klana još od pre hapšenja, on
ih je sve vreme uveravao da je optužnica
na staklenim nogama.
dejan lazarević, bivši
advokat odbrane
Beogradski advokat poznat po tome što
je zastupao neke od najjačih igrača tre-
nutnog balkanskog podzemlja. Bio je bra-
nilac Dejana Stojanovića – Keke, jednog
od vođa klana “Amerika”, čuvenog narko-
bosa Darka Šarića, zatim vođe Kavačkog
klana Radoja Zvicera, ali i većine pripad-
nika klana Belivuk, te je ujedno i spona
koja ih sve povezuje. U njegovom slučaju
sumnja se da advokatski poslovi podra-
zumevaju i usluge posredovanja prilikom
vršenja krivičnih dela. Uhapšen je aprila
ove godine zajedno sa Darkom Šarićem,
a na teret mu se stavlja da je tokom 2020.
godine preko aplikacije Skaj sa drugim
pripadnicima klana dogovarao likvida-
ciju svedoka saradnika Nebojše Jokso-
vića, nekadašnjeg Šarićevog bliskog pri-
jatelja. Hapšenjem Lazarevića, odbrana
Belivukove grupe je znatno oslabljena,
te u poslednje vreme pripadnici klana ne
mogu pronaći advokata koji im “odgovara”.
Istragom protiv klana utvrđeno je da
je advokat Lazarević vođama Belivuku i
Miljkoviću na korišćene ustupio i kuću
čiji je vlasnik Darko Šarić. A iz prepiske
putem Skaj aplikacije saznalo se da su
posle jednog sastanka kod Dejana Laza-
revića vođe klana ostalim saradnicima
preneli da im je rekao da ceo Beograd pri-
ča o odsečenoj glavi Gorana Veličkovića
– Goksija. ¶
JELENA ZORIĆ, FILIP MIRILOVIĆ
U sledećem broju: kako je pod okriljem političke
i državne zaštite klan nastao. Zanimljive
detalje o slučaju poznatom kao “ubistvo na
šinama”. Čitaćete o vezama klana Belivuk–
Miljković sa drugim klanovima (Kavački,
Šarićev, klan “Amerika”). Ali ćete saznati i koliko
su intenzivne veze Velja Nevolja i Mare Mesar
imali sa državnim i policijskim funkcionerima
6. oktobar 2022. VREME
REME
LIČNI STAV
Smrtna kazna – pre dvadeset
godina i danas
Autoritarnost je najbolji prediktor stava prema smrtnoj kazni – autoritarne
ličnosti su u velikoj većini za nju. Isto važi i za stranke sa desnice
S mrtna kazna je u Srbiji ukinuta pre dvade-
set godina, 26. februara 2002. Ključni razlog
za njeno ukidanje bila je želja, ali i potreba, da Sr-
bija izađe iz dotadašnje izolacije i krene putem
evropskih integracija. Naime, abolicija smrtne
kazne bila je (i jeste) izričit uslov za članstvo u
Savetu Evrope. Sve istočnoevropske države, s izu-
zetkom Belorusije, pošle su tim putem mnogo ra-
nije i sve one su smrtnu kaznu ukinule pre kraja Piše: Ivan
20. veka. (Rusija je još nije ukinula, ali je 1995. go- Janković
dine proglasila moratorijum, potvrđen odlukom advokat
Ustavnog suda 2009.)
Sve ove abolicije su sprovedene nasuprot javnom mnenju
koje je u velikoj većini podržavalo smrtnu kaznu. Zato pitanje
abolicije nije iznošeno na referendume nego su o njemu od-
lučivali parlamenti ili ustavni sudovi. Kada se 2002. u Narod-
noj skupštini glasalo za ukidanje smrtne kazne i srpski poli-
tičari su pretpostavljali da bi građani bili protiv takve odluke.
Međutim, jedno istraživanje javnog mnenja koje je te godine
sproveo Beogradski centar za ljudska prava, pokazalo je da u
Srbiji nema većine za smrtnu kaznu. Ispitanici su bili za smrt-
nu kaznu u istom procentu (43 odsto) kao i protiv nje (neod-
lučnih jje bilo 14 odsto).)
Ovaj, za bivše komunističke zemlje atipičan stav javnosti
prema smrtnoj kazni, nastavio se i u narednom periodu. Šta-
više, u pojedinim godinama (2007, 2009, 2011) većina ispitani-
ka je bila protiv smrtne kazne, a i kada nije, brojevi pristalica i
protivnika smrtne kazne bili su približni. Bilo je to vreme opti-
mizma, izazvanog padom Miloševićevog režima, kada je velika
većina birača iskreno želela da Srbija pristupi Evropskoj Uniji
(te 2002. godine, za pristupanje je bilo čak 75 odsto građana).
Ovakvo stanje je bitno promenjeno 2014. godine, od kada u
Srbiji postoji ubedljiva većina za ponovno uvođenje smrtne
kazne. Pristalice smrtne kazne od tada čine apsolutnu većinu
REME 6. oktobar 2022.
VREME
13
(preko 50 odsto) ispitanika, dok su njeni protiv-
nici u ubedljivoj manjini (između 20 i 30 odsto), a
neodlučnih ima oko 20 odsto.
Ovu promenu je najlakše objasniti dolaskom
na vlast Srpske napredne stranke i s njim pove-
zanog porasta autoritarnosti u svim sferama ži-
vota. Autoritarnost je najbolji prediktor stava
prema smrtnoj kazni – autoritarne ličnosti su u
velikoj većini za nju. U prilog ovakvom tumače-
nju idu rezultati iskazani prema partiji za koju su
ispitanici glasali ove godine. Glasači dveju parti-
ja na vlasti (SNS i SPS), kao i uvek, podržavaju
smrtnu kaznu u velikoj većini (SNS – 62 odsto, SPS – 54 odsto).
Isto važi i za opozicione stranke sa desnice: Zavetnici 73 odsto,
Dveri 66 odsto, Nada i dr. 62 odsto. U većini su protiv smrtne
kazne samo glasači opozicionih stranaka sa levice: Ujedinjeni
za pobedu Srbije – 40 odsto (za smrtnu kaznu 36 odsto, neod-
lučni 24 odsto) i, naročito, koalicije Moramo – 64 odsto protiv,
25 odsto za i 11 odsto neodlučnih.
Povod za ovaj osvrt na stavove prema smrtnoj kazni u srp-
skom društvu je Svetski (i Evropski) dan protiv smrtne ka-
zne, koji se obeležava 10. oktobra. Za Evropsku uniju, ukidanje
smrtne kazne je conditio sine qua non pristupanja, ali i više
od toga: Evropa sebe voli da definiše kao “zonu bez smrtne ka-
zne”, a odbacivanje smrtne kazne je jedna od temeljnih “evrop-
skih vrednosti”. Ovog 10. oktobra će zvaničnici EU, kao i vodeći
političari njenih članica, ponoviti to opredeljenje i dičiti se nji-
me. Iako srpski političari na vlasti vole da kažu kako je pristu-
panje EU “strateško opredeljenje” njihove zemlje, malo je ve-
rovatno da će se neko od njih setiti da 10. oktobra kaže koju o
dvadesetogodišnjici ukidanja srpske smrtne kazne. S obzirom
na stavove njihovih glasača, to ne bi bilo uputno. ¶
14 Portret savremenika: Dragan J. Vučićević
“Informer”,
tabloid za
moćne
Eksplozija prisustva Dragana J. Vučićevića u svim medijima
nije novost, ali protest protiv njegovog izveštavanja u tabloidu
koji uređuje jeste. Kada sve prođe, ove nedelje on će moći da
odmahne rukom i svima se zahvali za besplatnu reklamu
A
ko iko bude sastavljao istoriju no-
vinarstva u Srbiji u postkomuni-
stičkom dobu, dakle od 1990. godi-
ne naovamo, ime Dragana J. Vučićevića
će u njoj svakako imati svoje mesto. Ono
što se takođe sada zna jeste da to mesto
neće biti istaknuto, osim ako on sam u
nastavku svog bavljenja novinarstvom
ne napravi neki kolosalan preokret i pre-
baci sebe iz pozicije medijske provincije
na mesto u medijskom centru, čemu teži
od kada se bavi ovim poslom.
Od trenutka kada je izašao sa Fakulte-
ta političkih nauka na kome je studirao
novinarstvo, on pokušava da bude najbo-
lji, da se o njemu priča i, najvažnije, da mu
se prizna da je najbolji u tome što radi.
Međutim, njegova dosadašnja karijera
mu to ne omogućava, nije ga dotle dove-
la; naprotiv, iz godine u godinu on pome-
ra granicu na dole, zakopavajući se sve
dublje u talog svega suprotnog od ono-
ga šta je i šta bi trebalo da bude novinar-
stvo. Ima svedoke da je učio novinarstvo,
ima i diplomu, ali očigledno nije naučio, a
pokazao je i da škola ne pomaže ako oso-
ba nema ljudskog dostojanstva i integri-
teta. Kao u svakom poslu.
bruka profesije
“Bruka profesije” je titula kojom su ga
kolege nagradile nekoliko puta u vreme
dok je nekadašnji magazin “Status” orga-
nizovao anketu u svim redakcijama, u
kojoj su novinari sami glasali za ono što
vredi i ono što ne vredi u njihovoj bran-
ši. Kolege su ga odbacile više puta, pa je i
on sam to prihvatio i dohvatio se moćnih,
odlučivši da će kada krene da pravi svoje
novine, one biti uvek vezane za osobu
koja mu se učini najmoćnijom ili bar naj-
bogatijom. Zato danas ne treba da čudi
kada se kaže da Vučićević ne priznaje od-
luke Saveta za štampu, tela koje su ofor-
mili novinari sami, odnosno udruženja
novinara, da bi se kontrolisala primena
etičkog kodeksa u novinarstvu. Kao da
im poručuje – da me niste šutnuli iz pro-
fesije, sada bih vas možda poštovao.
Niti ga poštuju kolege, niti ljudi. Nekoli-
ko stotina, uglavnom devojaka i žena, proš-
le nedelje je organizovalo protest ispred re-
dakcije “Informera” na Terazijama u Beo-
gradu tražeći da se TO zabrani, pozivajući
ga da im kaže “kako ga nije sramota”.
Zaista, postavlja se pitanje da li je sramo-
ta čoveka koji je za deset godina postoja-
nja “Informera” prekršio sva pravila novi-
narstva, a najviše ono da bi mediji treba-
lo da se klone objavljivanja neistina i ne-
proverenih informacija. On je od tabloida
napravio političko oružje, što nije novost,
ali je novost da je to oružje upotrebljeno
protiv najslabijih i onih koji ne mogu ni da
se brane. Možda jednom saznamo, kada se
bude radilo neko istraživanje o tome kako
je procvetala tabloidna scena u Srbiji (što
se poklopilo sa promenom vlasti 2000. go-
dine), da li se on ikada bavio novinarstvom
ili je od ranih dana bio određen za speci-
jalne medijske ratove koje nesmanjenom
žestinom vodi 20 godina, još od doba “Na-
cionala”, ranog “Kurira”, preko ispeglanog
“Presa”, do frenetičnog “Informera”.
sluga vlasti
Paralelno s tim, njegova karijera je
poslednjih deset godina, i to je novo, u
potpunosti vezana za vlast u Srbiji. Vu-
čićević to neguje i ističe, on se time hvali,
iako niko javno osim Aleksandra Vučića
za njega nikada nije rekao neku lepu reč.
Vučićević je u poslednjih deset godina
postao izdavač novina, kao modela me-
dijske platforme, za koje kaže da su naj-
prodavanije u eri sveopšteg propadanja
štampe, i direktno je pomogao i radi svoj-
ski na tome da tiraži budu još manji, još
niži, dok se štampa bukvalno ne ugasi.
Činjenica da je on izdavač najprodavani-
jih novina, a da te novine ne odlikuju skan-
dali svojstveni tabloidima svuda u svetu,
nego poruke mržnje prema svemu što nije
na liniji ove vlasti, činjenica da je redovan
gost svakoga dana na nekoj od nacional-
nih frekvencija, posebno u jutarnjim pro-
gramima u kojima to pojavljivanje i služi
da bi se narodu poručilo kako je samo “In-
former” “dnevna novina”, dovelo je do ko-
losalnog srozavanja i onoga što se objav-
ljuje i onoga što se veruje da znače mediji.
Za deset godina “udruženog medijskog
zločinačkog poduhvata” (vlast, tabloidi,
TV sa nacionalnim frekvencijama), neka-
dašnji student novinarstva koji se pono-
si time što je upoznao jednog Sergija Lu-
kača, što je bio na stažiranju u nedeljniku
“Vreme” i koji se ubi da piše onako kako
je pisao Aleksandar Tijanić, uspeo je da
ljudima ogadi ovaj posao i da skoro sva-
kog prevede na svoj uličarski nivo i go-
vora, i pisanja, i predstavljanja realnosti.
Doveo je do toga da bi neko mogao da
pomisli i da napiše kako je u redu da ga
6. oktobar 2022. VREME
REME

neko napada, da ništa drugo nije ni za-
služio, jer je ogavnostima koje objavljuje
svakoga dana prešao granicu civilizova-
nog ponašanja. Zajedno sa TV Pink, He-
pijem i drugim TV stanicama, eksploa-
tisao je porno pristup, nasilje svake vr-
ste, otvoreno laganje kao način na koji
mediji funkcionišu. I skoro da je uspeo.
A sve pričajući da je zapravo to što on
radi pravo i jedino novinarstvo, da se on
dokazao time što prodaje najviše prime-
raka nečega, a posebno je ponosan na
svoje uspehe u istraživačkom novinar-
stvu, koje je bilo i ostalo misterija za ve-
ćinu novinara i medijskih kuća u Srbiji.
uništavanje novinarstva
U tački odnosa prema istraživačkom
novinarstvu prelomila se i njegova kari-
jera 2012. godine kada je osnovao firmu
Insajder-Tim, i to posle intervencije Vera-
na Matića koji je uspeo nekako da spreči
da Vučićević registruje firmu i pokrene
novine pod imenom čuvenog TV serija-
la sa nekadašnje TV B92, a koji je istraži-
vačko novinarstvo i njegove proizvode
dobacio na najviši nivo do tada.
Kao što je SNS najavljivao da bi treba-
lo da bude “proevropska moderna parti-
ja”, tako je i “Informer” najavljivao da bi
trebalo da bude ono što je bio Insajder –
mesto na kome se obelodanjuje nešto što
su moćni skrivali.
I kao što su Vučić i SNS okrenuli poli-
tičku scenu naglavačke i tako poništili de-
lovanje institucija, tako je i Vučićevićeva
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Foto: Zoran Žestić/ Tanjug
misija bila da likvidira i uništi svaki trag
normalnog i pravog novinarstva u Srbi-
ji. Ni druge redakcije u kojima je bio ne
mogu da se pohvale verodostojnim izve-
štavanjem i jesu predstavljale mač u ru-
kama ili nekog od političara ili nekog taj-
kuna; ali, od momenta kada je “svoj gaz-
da” u kontekstu “nove vlasti”, Vučićević
i njegov proizvod su procvetali.
I to ne zbog značajnih priča, otkrića, bilo
čega što bi imalo značaj za javnost – na-
protiv, on je dobio novac, prostor i slobodu
da radi i piše šta mu je volja, da bukvalno
izmišlja događaje i afere ne bi li poklapao
sve što se kritički napiše i objavi o vlasti
Vučića i naprednjaka. Na početku, meta
mu je bio Insajder, kao vodeća redakcija
u tom trenutku koja je objavljivala velike
priče o korupciji posle mecesi rada na nji-
ma; nakon toga su mu neprijatelji postali
svi koji nisu u skladu sa vladajućom dok-
trinom. I po tome je ovaj medijski projekat
jedinstven, jer se sa pozicije moći ponaša
kao opozicija moći, nekoj izmišljenoj i po
pravilu finansiranoj sa “zapada” koji, razu-
me se, želi da uništi i Srbiju i Srbe.
beskrajni spiskovi
Nabrajati Vučićevićeve koještarije, po-
grešne procene, napade na ljude i izmi-
šljotine svake vrste nije za novine, ali bi
neki vredni istraživač mogao da napravi
taj spisak i on bi mogao da zauzme mesto
u knjizi Umberta Eka Beskrajni spisko-
vi, jer je količina TOGA enciklopedijska.
15
Autor ovog teksta i sam je bio “junak”
“Informera” u više navrata, od trenutka
kada je Vučićević procenio da predstav-
lja pretnju po Vučića (avgust 2014. godi-
ne, po objavljivanju ugovora sa Etihadom
o osnivanju Er Srbije).
Dve priče su na vrhu beščašća do inter-
vjua sa siledžijom: lažni porno film sa Ko-
lindom Grabar Kitarović i naslovna stra-
na na kojoj se objavljuje da je Ukrajina
napala Rusiju. Pored toga, jedna od naj-
većih ogavnosti je priča o crnogorskoj ak-
tivistkinji Vanji Ćalović i njenom seksu-
alnom životu.
U jednoj rečenici: on je procenio da ne
postoji laž koju je nemoguće objaviti, a
za to neće snositi posledice, pa se tako
i ponaša.
Za slučaj sa nekadašnjom predsedni-
com Hrvatske morao je da se javno izvi-
njava, i tada smo čuli kolika je to neznali-
ca i koliko njegovo delovanje nema nika-
kve veze sa novinarstvom. Rekao je kako
je film dobio od izvora iz BIA, koji mu ina-
če sve dostavlja i nikada ga nije prevario,
pa nije proveravao.
Na ovom slučaju je pokazana sva nje-
gova “novinarska veština”, kojom zamla-
ćuje javnost najviše sa Pinka i Hepija, i
kuka što ga nema na RTS-u. Ako neka po-
hvala javnom servisu može da se uputi,
to je zato što su ostali imuni na njegove
zahteve da i tamo “gostuje”.
Sve ovo neće biti razlog da se bilo šta
promeni. Nastaviće Vučićević da seiri sa
naslovnih strana svakoga dana, da laže
i obmanjuje, da truje javnost neistina-
ma, strahom i pornografijom, nastavi-
će da galami sa nacionalnih frekvencija
u svojstvu “u(v)rednika najprodavanijih
novina”. Serviraće ekskluzive koje to nisu,
govoriće koješta, mahaće rukama, čitaće
tvitove, širiće strah i radiće ono što mu
je posao: da brani Vučića od neprijatelja i
da dodatno pojasni njegove stavove dan
pošto se Vučić “obrati javnosti”.
On je porodični prijatelj Vučića i njego-
ve familije i čini se da će se teško pome-
riti sa te pozicije, uprkos depresivnom
ocenama da bi promena vlasti za njega
značila samo promenu gospodara. Izgle-
da da je ovoga puta našao nekoga ko ga
poštuje i ne ismeva, i spreman je da sa
njim ide do kraja. Rodnog kraja, na pe-
čenog vola. ¶
SLOBODAN GEORGIJEV
16 Porodično nasilje i religija
I tišina može da ubije
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute?
Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada
se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
U
poslednje dve nedelje septem-
bra u Srbiji, S. D. (34) ubio je svo-
ju suprugu S. S. (27), R. V. (58) svoju
bivšu suprugu Lj. V. (54), a Đ. M. (26) majku
D. M. (61). U javnosti se pojavio snimak koji
prikazuje kako M. D. (57) na ulici tuče žen-
sku osobu V. I. (48), (kasnije će se isposta-
viti svoju dugogodišnju drugaricu), kao i
fotografije S. H. (19) koju je pretukao muž
D. H. (23), usput povredivši i njihovu dvo-
mesečnu bebu. Makar dvojica počinilaca
su na društvenim mrežama isticali svoju
versku pripadnost i pozivali se na Boga.
Porodično nasilje ne poznaje granice –
i nasilnici i žrtve su pripadnici svih klasa,
nepismeni i doktori nauka, ateisti i ver-
nici svih veroispovesti... Uloga verskih
zajednica u jednom društvu, pogotovo
dominantnih, može biti, u grubim crtama,
dvostruka – s jedne strane, mogu pružiti
žrtvama duhovnu i praktičnu podršku,
stvarati horizont normalnog i prihvaće-
nog koji osuđuje nasilje, te rastakati patri-
jarhalni narativ o tome šta žena sme i
šta treba, a s druge strane, može ga upra-
vo podsticati – činiti da se žrtva oseća
još krivljom, nasilniku pružiti opravda-
nje da sa svojim ponašanjem nastavi, te
tako igrati važnu ulogu u sve gušćoj sve-
toj tišini.
oduzimanje dozvole za nasilje
“Nije isključeno da sam propustila, ali
nisam primetila da je u javnosti od stra-
ne crkvenih velikodostojnika bilo osude
porodičnog nasilja. Izuzetak je vladika
Grigorije koji i inače govori o temama o
kojima se u crkvenim krugovima retko
priča”, kaže za “Vreme” psiholog Danka
Spasovski. Naglašava da su takve poruke
veoma važne jer ne produbljuju jaz izme-
đu sekularnog i crkvenog, nego upravo
obrnuto, objedinjuju ih i ljudima pribli-
žavaju one vrednosti koje bi trebalo da
budu univerzalne.
Nije izvesno da bi se nasilnici imalo dru-
gačije ponašali ukoliko bi čuli od svešte-
nika ili vladike da je to što čine pogrešno.
Međutim, prema rečima sagovornice “Vre-
mena”, to bi doprinelo da se ustale nor-
me koje nasilje u porodici smatraju nepri-
hvatljivim: “Ako bi sredina reagovala dru-
gačije, bila bi to vrsta osude i kazne za
same nasilnike”.
Naime, time bi prećutna dozvola za
činjenje nasilja koju je dobio od društva
– da ima prava da kontroliše ženu, da se
ophodi prema njoj kao da je njegovo vla-
sništvo – makar delom bila povučena.
“zavera ćutanja”
U Beogradu je 2006. nasilje u porodici
prvi put bilo tema zajedničkog razgovo-
ra visokih verskih predstavnika. Naža-
lost – i poslednji.
Tada su, na okruglom stolu koji je orga-
nizovalo Društvo srpsko-jevrejskog prija-
teljstva govorili tadašnji vladika jegarski
a danas patrijarh SPC Porfirije, beograd-
ski nadbiskup Stanislav Hočevar, vrhov-
ni rabin Srbije Isak Asiel i akademik prof.
dr Ljubomir Tadić, tadašnji predsednik
Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva.
Kako je uopšte došlo do toga?
Rabin Isak Asiel objašnjava da je tada,
pre 16 godina, gledao jedan televizijski
prilog i slučajni prolaznik je, cereći se,
izjavio kako je rekao svojoj ženi da ne
sme da mu smeta dok traje sportska sre-
da, ona je nešto govorila ispred televi-
zora, a on joj je na to opalio šamar. I to
je bio trenutak od kada je rabin počeo
da se bavi temom porodičnog nasilja
sarađujući sa nevladinom organizaci-
jom Astra, držeći predavanja i učestvu-
jući u debatama.
Njegovo izlaganje 2006. bilo je naslov-
ljeno kao “Zavera ćutanja”. Pričao je kako
bi verski prvaci morali da govore o pro-
blemima od opšte društvene važnosti,
naročito o nasilju u porodici: to je u skla-
du s biblijskim principom da se ne sme
stajati po strani dok se proliva krv bli-
žnjih. A Talmud, kako objašnjava rabin,
proširuje značenje ove zapovesti – “svako
ko je u mogućnosti da poboljša ili ispravi
situaciju, a ništa ne preduzme, snosi odgo-
vornost za prestup i posledice”.
U jevrejskim opštinama je ukazivao na
to koje sve vrste nasilja postoje – šta sve
podrazumeva fizičko i psihičko, ekonom-
sko i seksualno nasilje – faktorima rizika,
kao i znacima upozorenja kada je reč o
nasilnom ponašanju, da muškarac i žena
jesu različiti ali da ta razlika ne podrazu-
meva superiornost ili inferiornost osim
ukoliko neko ne želi da to tako tumači,
kao i da Tora ne smatra položaj muža kao
glave porodice pozicijom moći.
“Bio sam u Sarajevu na nekom skupu
i komentarišući moje izlaganje, kazali
su – kakav feminizam – a ja sam govo-
rio iz vizure klasičnih jevrejskih teksto-
va”, kaže rabin za “Vreme”. “Recimo, juda-
izam je pre mnogo vekova imao stav da
je silovanje u braku zabranjeno. Austra-
lijsko zakonodavstvo je, kada je o tome
reč, bilo upravo inspirisano jevrejskim
verskim pravom”. Dodaje da je i u Izrae-
lu prisutan problem porodičnog nasilja,
ali da su pravni i etički spisi u judaizmu
nedvosmisleni po pitanju zabrane fizič-
kog nasilja nad ženom.
Inače, silovanje u braku je u Srbiji prvi
put postalo krivično delo 2002. godine, a
tek se od 2017. godine goni po službenoj
dužnosti. Pre toga u postupak se ulazilo
na osnovu predloga oštećene koji je pot-
pisan u tužilaštvu.
Iako se niko od verskih predstavnika
kasnije više nije posvetio toj temi i eduka-
ciji vernika, rabin smatra da tema poro-
dičnog nasilja ne sme nikada da silazi sa
dnevnog reda. A realnost, po njegovom
opisu, više je nego sumorna – mediji
mahom “prodaju krv”, u rijaliti progra-
mima nasilje se podstiče, a čitav sistem
vrednosti pati od manjka samokontrole.
“Gajimo kulturu nasilja – verbalnog,
fizičkog, seksualnog... Sve počinje od šala,
mladi dobijaju poruke da su takve šale
poželjni model ponašanja, to izaziva smeh,
prihvaćeniji su. I jedno vodi u drugo…Tako
je đavo bacio parangal”, kaže rabin.
6. oktobar 2022. VREME
REME

usamljeni primeri
Upravo je izraz “skoro đavolski” upotre-
bio nedavno i papa Franja kada je govo-
rio o nasilju nad ženama. Naime, on je
nekoliko puta posvetio pažnju tom pro-
blemu. Prošle godine, 19. decembra, u emi-
siji “Franja i nevidljivi”, osmišljenoj kako
bi se skrenula pažnja javnosti na ugrože-
ne kategorije stanovništva, razgovarao je
sa Italijankom, žrtvom porodičnog nasi-
lja, nezaposlenom majkom četvoro dece.
“Broj žena koje su muževi zlostavljali u
sopstvenim domovima je veoma, veoma
velik. Za mene ima nečeg skoro đavoljeg u
tome da se koristi prednost svoje (fizičke)
snage”. U februaru iste godine, papa Fra-
nja je govorio o vrstama nasilja nad žena-
ma, nazvavši psihološko, fizičko i seksual-
no nasilje činom kukavičluka i degradaci-
je celokupnog čovečanstva. Pozivao je u
svojim propovedima na velike hrišćanske
praznike da se pomogne ženama koje su
žrtve porodičnog nasilja, a koje se poseb-
no pojačalo za vreme pandemije zbog još
veće izolovanosti.
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Baš u danima kada su italijanski tele-
vizijski gledaoci mogli da prate razgovor
pape Franje i žrtve porodičnog nasilja, te
njegovu osudu istog, u Srbiji je pokrenu-
ta lavina pod heštegom #nisamprijavila.
Naime, hiljade i hiljade žena su na Tviteru
pisale zašto nisu prijavile svoje nasilnike
– nizala su se zastrašujuća svedočanstva
o sistemu koji, manje ili više svesno, sva-
kog dana donosi odluku da žrtvuje žene.
Institucije su i dalje ćutale.
Iz Srpske pravoslavne crkve, koja svaka-
ko, shodno svom uticaju, nosi veću odgo-
vornost za reč i tišinu u javnom prosto-
ru u odnosu na druge verske zajednice,
oglasio se tada samo episkop diseldorf-
ski i nemački Grigorije. Između ostalog,
na svom Instagramu nalogu je napisao
da nasilje i okrutnost nisu nužnost i neiz-
bežnost i zato nipošto i nikada ne sme-
mo sklanjati pogled pred takvim činom:
“Duševnu patnju, unutrašnje lomove,
poniženja i osjećaj izgubljenog dostojan-
stva žene koja je pretrpjela nasilje može-
mo samo da naslutimo, ali nam ambisi do
17
POVEĆATI OSETLJIVOST ZA SAVREMENE
PROBLEME ŽENA: Srpska pravoslavna crkva
Foto: Darko Vojinović
kojih to stradanje seže ostaju nepojamni”.
Ukazao je i na važnost bezrezervne
podrške žrtvi, kako kroz bezuslovno pri-
hvatanje i razumevanje njenih bližnjih
tako i podršku stručnih lica.
“Od tog oslonca najčešće zavisi kraj-
nji ishod stradanja kroz koje žrtva pro-
lazi. Uostalom, ni Hristos dok je prola-
zio kroz stradanje nije bio sam”, napisao
je vladika Grigorije. Kraj teksta posvetio
je pogubnosti osećaja krivice i važnosti
da se toga oslobodi: “Žena na čije biće je
na grub i svirep način nasrnuto, nerijet-
ko krivicu i odgovornost za ono što joj je
učinjeno pripisuje sebi, što je pogubnije
od bilo čega drugog”.
odgovor iz patrijaršije
Nemali broj kritika čuo se poslednjih
dana na račun patrijarha SPC Porfirija –
zašto ćuti povodom porodičnog nasilja,
a koristi veoma oštre reči kada se radi o
LGBT populaciji. »
18

Dve strane novčića

Sociološkinja Nensi Nejson Klark je profesorka emeritus Uni- se nasilje interpretira”, piše Nensi Nejson Klark. “Kada se o
verziteta u Nju Bransviku (University of New Brunswick) i tome govori na službama – kroz propovedi ili razne mate-
godinama istražuje vezu između nasilja, religije, roda i kul- rijale koji su dostupni vernicima – žrtve se osećaju sigur-
ture u raznim delovima sveta. U svom tekstu “When Terror no da istupe, a kada je ono odsutno iz religijskog diskursa,
Strikes at Home: The Interface Between Religion and Dome- žrtve nastavljaju da ćute, videvši to kao svoju ličnu borbu”.
stic Violence” navodi između ostalog kako ne postoje dokazi Ono što je takođe važno, kada je reč o ovoj temi, jeste, kako
da je nasilje češće ili ozbiljnije u verničkim porodicama, ali ističu neki drugi autori, pogrešna interpretacija ili zloupo-
da su žene vernice ranjivije kada se nasilje događa. Naime, treba religijskih tekstova kroz koju se pojačava krivica žrta-
oni obrasci koji postoje u mejnstrim kulturi su u tom sluča- va, a racionalizuje i opravdava nasilje.
ju pojačani: strah, izolacija, ranjivost, obećanje pred Bogom
Konačno, može da se postavi i pitanje koliko su, recimo, sve-
da će se supružnikom ostati dok ih smrt ne rastavi. Stoga su
štenici edukovani da odgovore na takvo pitanje, koliko su
one sklonije da poveruju obećanju nasilnika da će promeni-
pripremljeni da pruže podršku u slučajevima takve traume.
ti svoje ponašanje, a veoma je prisutna i krivica da će izne-
Kao dobar primer može poslužiti slučaj iz Bosne i Hercego-
veriti Boga i porodicu što nisu izdržale u braku. Naravno da
vine. Naime, tamo više od 60 verskih predstavnika – pravo-
ogromnu ulogu igra i finansijska zavisnost, kao i strah za
slavnih i katoličkih sveštenika, imama, veroučitelja i verouči-
sopstveni život ili život dece, ali neretko i, kako je profesor-
teljica – iz sve tri verske zajednice prošlo je kroz treninge za
ka Nejson Klark naziva, religijska ideologija koja insistira na
prevenciju nasilja nad ženama, ali i nasilja uopšte. Program
“srećnoj porodici koja gradi srećnu naciju” i insistira na ulo-
zajednički vodi nekoliko tamošnjih organizacija u saradnji
zi žene kao domaćice i majke veoma je važna za njen osećaj
sa UN Women u BiH.
sopstvene vrednosti i uverenja da je svaki razvod pogrešan.
U izjavi za Slobodnu Evropu, imam iz Sanskog Mosta Sel-
Ipak, uloga religije može biti da podrži ali i da utiče na nasil-
mir Hurić kazao je da je kroz obuku naučio kako da prepo-
no ponašanje pojedinca. Najvažnije u tome je pitanje prihva-
zna osobu koja trpi nasilje i mehanizme kojima joj može
tanja odgovornosti. Za muškarce koji su vernici, ističe Nen-
pomoći: “Vjerski lideri često kažu da se nađu u situacijama
si Nejson Klark, važno je da osuda nasilja dođe ne samo od
da žene traže pomoć, jer ih vide kao sigurnu tačku kojoj se
strane savremene, sekularne kulture već i od verske zajed-
mogu obratiti, a oni možda još nisu dovoljno osviješteni šta
nice. Ona ističe i da je u programima rehabilitacije nasilni-
žene mogu uraditi u takvoj situaciji, gdje se obratiti”, kazao
ka važno objediniti ove dimenzije.
je. Kao jedan od razloga da se verski lideri uključe u to jeste
Odlučujuću ulogu u pojedinačnim slučajevima tu imaju ver-
i činjenica da se više od 90 posto građana u BiH izjašnjava-
ski predstavnici, ali i sama zajednica. “Sveti tekstovi i verski
ju kao vernici. Predstavnica UN Women za BiH je u istom
autoriteti koji ih tumače igraju odlučujuću ulogu na koji način
tekstu dodala – zašto ne iskoristiti tu mogućnost za dobro?

» Po svemu sudeći, odgovor na pritisak
javnosti pojavio se u “Večernjim novosti-
ma”. Reč je o intervjuu sa vikarnim episko-
pom Justinom, koordinatorom humani-
tarnih aktivnosti Arhiepiskopije beograd-
sko-karlovačke. U tom razgovoru vladika
je kazao sve što je trebalo i ranije i glasni-
je da se čuje – da brak sa nasilnikom nije
Božja volja, da je ekonomska zavisnost jed-
na od ključnih faktora pasivizacije žrta-
va, kao i da bi Crkva sa ostalim delovima
društva trebalo da preuzme veću ulogu
u sprečavanju nasilja.
“Pogrešna ideja o čuvanju braka kroz
nasilje nad živim čovekom jeste greh po
sebi. Na nama u Crkvi jeste veliki zada-
tak da ovu paradigmu istaknemo u prvi
plan, čime ćemo menjati i druge ishode
u našim posmatranjima života i hrišćan-
stva”, kazao je episkop Justin. Najavio je
obuke za sveštenike i naglasio važnost
osnivanja porodične službe kao i prona-
laženja posla za žena koje su doživele teš-
ke traume, i konačno, ponovio da Crkva
mora da se bori protiv nasilja. Deluje da
su, u refleksiji na ova pitanja, konsulto-
vana i stručna lica, što je dobro.
porodično stajanje u mestu
SPC – iako po tome nije usamljena u
svetu – za sada pokazuje, u najmanju
ruku, manjak osetljivosti na savremene
probleme žena.
Mahom se ne govori se o nasilju nad
ženama, teškoći usklađivanja porodičnog
života i posla, o lošijoj poziciji na tržištu
rada, otkazima poslodavaca kada žene
zatrudne ili čuvenom pitanja na inter-
vju za posao – “Imate li decu i/ili da li ih
planirate?” Takođe, nema ni reči o nižim
platama žena za isti posao ili posao jed-
nake vrednosti, većoj ugroženosti žena
pojačanim u vremenima kriza, rodnoj
diskriminaciji, manjoj prisutnosti žena
u javnom životu i na visokim pozicijama,
a ni o potrebi za njihovom većom uklju-
čenosti u život same Crkve… A sve to ima
veze sa zdravom porodicom i natalitetom.
Govori se, povremeno, o tradicional-
noj porodici i tu se, valjda, pretpostavlja-
ju kao dobre tradicionalne uloge muškar-
ca i žene. Ako se osuđuje abortus, sva se
odgovornost stavlja na ženu.
U ovom trenutku se u svim hramovi-
ma SPC čita molitva za porodicu. Koliko bi
moćna i važna bila poruka da se upravo tu
govori i o odbrani porodice, odnosno nje-
nih najranjivijih članova? Zar upravo to ne
bi bila borba za zdravu porodicu? Jer oda-
tle se i grade modeli ponašanja – nasilja i
trpljenja. Bila bi to i važna šetnja ulicama
glavnog grada – za zaštitu žrtava. ¶
JELENA JORGAČEVIĆ

6. oktobar 2022. VREME

REME
 NUSPOJAVE
Istorija kroz čokanjče
Čemu uopšte imaju služiti ovakve Deklaracije? Na stvarnost “na terenu” one
ne mogu uticati ama baš nikako, i baš ništa se neće pomeriti ni za milimetar u
TEOFIL PANČIĆ bilo kojem pravcu bilo gde na planeti Zemlji, kamoli “na Kosovu i Metohiji”
“U Budimpešti se okupila grupa patriotskih intelektu-
alaca i predstavnika patriotskih stranaka i posebnom
Deklaracijom zatražila ‘neodložnu reintegraciju Južnih kra-
jeva iliti Delvideka (tzv. Vojvodina) u ustavnopravni poredak
Mađarske’.” Vest je netačna, mada ne i nezamisliva: nije se do-
godilo, mada se može dogoditi. Ima tamo takvih sanjara (i
uglavnom su dobri sa Vučićem i ekipom). Deklaracija ovakve
naravi je, dakle, moguća, ali ne i to da ona proizvede bilo šta
konkretno u svetu izvan nje same, poznatom kao stvarnost.
Evo i druge vesti: “U Beču se sastala grupa patriotskih in-
telektualaca i predstavnika patriotskih stranaka i posebnom
Deklaracijom zatražila ‘neodložnu reintegraciju Mađarske
(Ugarske) u ustavnopravni poredak Habzburške monarhije’.”
Nije se dogodilo i ne može se dogoditi, osim ako se učesnici
prethodno ne nagutaju šarenih pilula za lilule, pošto se ne mo-
žete “reintegrisati” u nešto čega više nema. Ipak, možemo da
teramo (tragi)komendiju i dalje: “U Berlinu se okupila grupa,
hm, patriotskih intelektualaca (bez stranaka – toga u 3R nije
bilo) i zatražila neodložnu reintegraciju Austrije u veliki ne-
mački Treći rajh”... Nije se dogodilo i nezamislivo je da se do-
godi, po svakom mogućem osnovu. Treba li da objašnjavam?
Istorija je, dakle, jedan proces koji ide svojim tokom, ka-
kav vam se u nekom trenutku (trenuci su u istoriji – deceni-
je) može dopadati jer teče otprilike u skladu s vašim željama
i ambicijama, a u sledećem može da se obrne na drugu stra-
nu, ne pitajući vas za mišljenje ama uopšte. Pokušaji da vrati-
te tu reku u njen raniji tok kao navodno “jedini ispravan” osu-
đeni su na propast sa svoje fundamentalne antiistoričnosti.
Istorija nikada ne skreće pogrešno kod Albukerkija: njene to-
kove ne možete revidirati u skladu s vlastitim resantimanima
baš kao što ne možete ispraviti krivu Drinu. Uostalom, i GPS
se koriguje na nove postavke svaki put kad vi skrenete dru-
gačije nego što vam je on preporučio, poslušno prateći vašu
“grešku”, umesto nastojanja da je nekako poništi. U protivnom,
bio bi neupotrebljiv.
Izuzeci od ovog pravila ekstremno su retki, ako ih uopšte
ima. Poneki se prividno i(li) privremeno dogodi silom oružja
i navodno “povoljnom promenom međunarodnih okolnosti”,
ali ni to ne potraje dugo, kao što, na primer, ni Hortijevi žanda-
ri nisu uspeli da sede na bajonetima u Bačkoj duže od tri i po
godine, pre nego što su neslavno najureni nazad iza Kelebije.
Verovatno će Vladimir Putin, ili neko posle njega, biti slede-
ći koji će morati na teži način da nauči ovu inače za razumeva-
nje ne preterano zahtevnu lekciju. Ideja da se može zatražiti ili
pukom silom ostvariti “povrat” nečega što je “istorijski rusko”,
ili bar vi volite da mislite da je tako, nužno se – kao jedna vrsta
REME 6. oktobar 2022.
VREME
19
nekontrolisanog nasilja, koje pre ili kasnije postaje haotična
autodestrukcija – završava u entropiji i raspadu.
Ovako sve to barem izgleda jednom brižnom kolumnisti sklo-
nom pametovanju, ali kod nas ima (srećom?) i bezbrižnih lju-
di koji vole da skoče ne samo pre nego i umesto toga da ikada
kažu “hop”. Zarad toga jedino ova vest nije izmišljena: “Članovi
Narodne stranke, Dveri, Zavetnika, koalicije NADA, grupa pro-
fesora i akademika objavili su Deklaraciju o reintegraciji Kosova
i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije.” Njen sa-
držaj, lako dostupan, lamentacija je upravo nad svojeglavošću
istorije za koju ovi vrli srpski muži smatraju da bi je valjalo pod
hitno zauzdati, staviti pod kontrolu i naterati je da nam jede iz
ruke kao što je nekada navodno činila. A to ne bi trebalo da bude
teško jer su pravda i pravo na našoj strani (da li ste ikada, igde,
čuli za patriotsku političku i intelektualnu vlastelu koja misli
da pravo i pravda NISU na strani njihovog naroda & države?).
Gledam zajedničku fotografiju inicijatora i prvih potpisnika
Deklaracije, nadžidžanih za mikrofonima Medija centra: sle-
va nadesno, Anđelković Dragoljub, “analitičar”, lice nepozna-
te i nejasne svrhe i smisla, Đurković Miša, sociolog i naš drev-
ni predak iz lepših vremena pre Francuske revolucije, mladi
Jovanović kao posthumni zaostatak DSS metafizike, još mla-
đi Bećković Matija s kapom Šerloka Holmsa koja će mu pomo-
ći da pronađe puteve “reintegracije”, Jeremić Vuk u svojoj op-
scenoj neopisivosti, Ković Miloš u razistoričnosti svog istori-
čarstva, Obradović Boško podbočen na Dverima svakog šteto-
činstva, te još jedan građanin s njima, bog zna ko je taj, možda
predstavnik onih koji imaju biti “reintegrisani”?
I pitam se, u svojoj poslovičnoj naivnosti: čemu uopšte ima-
ju služiti ovakve Deklaracije? Na stvarnost “na terenu” one ne
mogu uticati ama baš nikako, i baš ništa se neće pomeriti ni za
milimetar u bilo kojem pravcu bilo gde na planeti Zemlji, ka-
moli “na Kosovu i Metohiji”, zbog toga što su ovi dragi momci
proveli jedno prijatno beogradsko popodne zajedno, naziva-
jući jedan drugoga kroz čokanjče orlom i sokolom, serdarom
i vojvodom. I nemoguće je da oni toga nisu svesni: verovati da
nisu bilo bi isto što i smatrati ih licima kojima je neophodna
danonoćna asistencija.
Biće, dakle, da je namera i svrha ovakvih okupljanja i dekla-
risanja nešto drugo: održavanje stanja permanentne unutraš-
nje mobilizacije u društvu, to jest, agambenovski rečeno, ne-
prekidnog vanrednog stanja. E, na toj tački se ovi “samostalni
mislioci” zgodno ukrštaju i poklapaju sa interesima tzv. reži-
ma, kojem treba baš to isto, a za razloge mnogo ne pita, svaki
je dobar sve dok radi posao i drži nas podalje od svega što bi-
smo zaista mogli da učinimo. ¶
20 Izbori u Bosni i Hercegovini
Krađa, prevara i korupcija
kao sastavni deo
nacionalnog identiteta
U izbornoj noći građani Republike Srpske probudili su se sa dva predsednika, najpre je Jelena
Trivić objavila da je pobednik, a posle nje, nekoliko sati kasnije, isto je za sebe izjavio Milorad
Dodik. Kritičarima Trivićeve to je bilo dovoljno da se njena verodostojnost dovede u pitanje
N
ajveći poraz ovih izbora u Bosni
i Hercegovini je spoznaja da su
krađe, prevare i izborni inžinje-
ring postali sastavni i prihvatljiv obrazac
ponašanja onih koji su sopstvene građa-
ne pretvorili u kriminalce kako bi zasjeli
u udobne fotelje. Očito, građanima koji su
se upustili u krivična djela ne smeta da
možda odu u zatvor, dok će oni po čijem
nalogu su to uradili glumiti ugledne stu-
bove društva. Oni koji su na ovaj način
prevareni definitivno su izgubili povjere-
nje u odavno kontaminiran izborni pro-
ces, te na izbore više izlaziti neće. Mnogi
će i otići iz BiH.
Predsjednik jedne izborne komisije pred
kamerama je priznao da je glasove koje
je dobila Jelena Trivić – kandidatkinja za
predsjednika Republike Srpske – umjesto
njoj u zapisniku upisao drugom kandida-
tu. Veli, bilo je kasno i bio je umoran. Vje-
rovatno očekuje da će mu to biti dovoljno
dobar izgovor za počinjeno krivično djelo.
Trivićeva nije samo na ovom mjestu
ostala bez glasova, iako ostali predsjednici
izbornih komisija nisu javno priznali da
su te noći bili umorni. U jednom selu kod
Bijeljine iznenada je oslijepilo 80 građana
– to je značilo da im na izbornom mjestu
treba pratnja. Potvrdu im je izdala direk-
torica bijeljinskog doma zdravlja i sama
kandidatkinja vladajućeg Saveza nezavi-
snih socijaldemokrata na listi.
Zapisnici su prepravljani, hapšeni su i
članovi biračkih odbora u Novom Gradu.
Pojedini rezultati izbora u Bosni i Hercego-
vini, iako će prebrojavanje listića još potra-
jati, otvorili su brojne sumnje u regular-
nost nedjeljnih izbora. Da lekcija o izbor-
nim prevarama kao i to da su one krivič-
no djelo, koje predviđa zatvorsku kaznu,
nije naučena svjedoči grad izborni slučaj
– Doboj. U njemu je nakon prošlih lokal-
nih izbora potvrđeno na stotine optužnica
protiv članova biračkih odbora za izborne
krađe. Broj tada ukradenih glasova iznosio
je nekoliko desetina hiljada. Zbog ovog
krivičnog djela niko nije završio u zatvo-
ru. Vrlo lako moguće ni ovog puta, jer u
BiH zakon ne vrijedi za sve.
dva predsednika u jednoj noći
Sem ovog očekivanog ishoda nedjeljnih
izbora, za koje su se mnogi nadali da će
barem djelimična poboljšanja i nove mje-
re što Visokog predstavnika u BiH Kristi-
jana Šmita, što Centralne izborne komi-
sije, smanjiti političku i izbornu korup-
ciju, te vratiti izbornom procesu nešto
malo integriteta, (ne)očekivano su gla-
sački listići postali jedna od najjačih par-
lamentarnih stranaka u BiH. Biće da u
BIH ima mnogo nepismenog stanovniš-
tva te da im je bilo komplikovano ucrta-
ti krstić. Ili su bili umorni. Tako je broj
nevažećih listića u tijesnoj bici između
dva predsjednička kandidata u Republi-
ci Srpskoj otprilike isti kao i razlika među
njima što je dodatno uzburkalo duhove
6. oktobar 2022. VREME
REME

POBEDNICI I GUBITNICI: Jelena
Trivić; Milorad Dodik; Denis
Bećirević; Bakir Izetbegović
Fotografije: AP Photo
posebno u Partiji demokratskog progre-
sa iz koje dolazi Jelena Trivić.
Predstavnici vlasti zaključili su nakon
izbora da je “Srpska na izborima pokazala
da je zrelo demokratsko društvo”.
Da će se najžešća izborna bitka vodi-
ti za mjesto predsjednika entiteta znalo
se i prije nego što je kampanja otpočela.
Jelena Trivić je stekla brojne simpatije jer
je imala hrabrosti izaći na crtu najmoć-
nijem čovjeku Republike Srpske Milora-
du Dodiku. Za one koji ne poznaju dobro
atmosferu posebno u Banjaluci, Triviće-
va je doživljavana kao politički autsajder
kojoj nisu davane velike šanse. Sva istraži-
vanja su to potvrđivala, sva oštrica napa-
da vlasti bila je usmjerena na ovu mladu
profesoricu sa Ekonomskog fakulteta.
REME 6. oktobar 2022.
VREME
 U jednom selu kod Bijeljine iznenada je
oslepelo 80 građana – to je značilo da im
na izbornom mestu treba pratnja. Potvrdu
im je izdala direktorka bijeljinskog doma
zdravlja, i sama kandidatkinja vladajućeg
Saveza nezavisnih socijaldemokrata
Po dobro oprobanom receptu etiketira-
na je kao strani plaćenik, kojoj je ni manje
ni više nego Džozef Bajden dao deset mili-
ona dolara kako bi uništila Republiku Srp-
sku i srušila Milorada Dodika: ispostavilo
se da se u institucijama Sjedinjenih Ame-
ričkih Država govori i piše loš engleski,
pun pravopisnih i gramatičkih grešaka
u “dokumentu” na koji se pozivaju pro-
tivnici Trivić.
U trenutku pisanja ovog teksta članovi
Centralne izbori komisije još uvijek broje
listiće za predsjednika Republike Srpske,
i čini bi se da će to brojanje potrajati. U
izbornoj noći građani Republike Srpske
su se probudili sa dva predsjednika, naj-
prije je Jelena Trivić objavila da je pobjed-
nik, a nakon nje nekoliko sati kasnije isto
je za sebe izjavio Milorad Dodik. Kritiča-
rima Trivićeve to je bilo dovoljno da se
njena vjerodostojnost dovede u pitanje.
Na drugoj strani, Milorad Dodik je iza-
šao u nekoliko navrata u izbornoj noći
pred medije da im najavi kako će najaviti
izbornu pobjedu. Kako je legalista, čekao
je zvanične rezultate institucije koju ne
priznaje i osporava. Tako čekajući CIK nije
proslavio ni pobjedu Željke Cvijanović –
prije sopstvene.
21
Opozicija koja je stala iza Jelene Trivić
najavljuje da neće priznati rezultate ovih
izbora jer smatraju da je pokradena. Traže
ponovno brojanje, kontrolu ali i ponavlja-
nje izbora za ovaj nivo. Centralna izbor-
na komisija ima pune ruke posla. I dok
su izbori za predsjednika RS još u broja-
nju, neki drugi rezultati su več poznati.
nacionalne vlasti bez gubitaka
Najveći gubitnik izbora je Bakir Izetbe-
gović. Izgubio je u utrci za bošnjačkog čla-
na Predsjedništva BiH od socijaldemo-
krate Denisa Bećirevića. Izetbegovićev
poraz površno je u stranim medijima i
političkim krugovima protumačen kao
poraz nacionalista, pa su mnogi požuri-
li sa čestitkama građanima jer su ih se
“riješili”. Međutim, daleko je od toga. Pred-
sjedništvo BiH ima ograničene nadležno-
sti i neznatan uticaj. Tvrditi da je pobje-
dom Denisa Bećirevića i Željka Komšića
pobijedio građanski koncept najveća je
obmana ovih izbora. Dodik najavljuje i
da će pobjeda Denisa Bećirevića ubrzati
put izlaska RS iz BiH.
Prvi rezultati za Parlament BiH govo-
re o porastu broju glasova etnonacional-
nim partijama koje suvereno vladaju ovim »
 LIČNI STAV
22

prostorom. Iako je Izetbegović izgubio,

stranka koju vodi – Stranka demokrat-
ske akcije je ojačala i postala nezaobila-
stranačke infrastrukture osigurao man-
dat u državnom parlamentu i siguran
klub poslanika u Narodnoj skupštini
Poziv na
zan faktor u formiranju vlasti. Izetbego-
vić upravo snagu partije i dobar rezultat
RS. Vukanović je poznat po oštroj kri-
tici vlasti, iskrenoj borbi za pravdu i za naš
koristi kao alibi za sopstveni poraz. To malog čovjeka, čime je stekao veliki broj
Psihosocijalnim inže-
mu je i opravdanje da ne treba da odstu- pristalica i simpatizera.
pi sa mjesta partijskog lidera. Poruku njeringom stvorena je
glasača očito nije razumio kao poruku ukradeni šou kasta koja svoju snagu
adresiranu na njega. Dragan Čović je vješto izbjegao poraz crpe iz spremnosti da
I Milorad Dodik je dobio manju podrš- jer je protiv Željka Komšića isturio Borja-
srčano brani najsra-
ku glasača od stranke kao i Željke Cvija- nu Krišto, svjesno rizikujući njen poraz.
motniju deceniju naše
nović, ali sasvim sigurno ni on se neće Zato je Hrvatska demokratska zajednica
baviti sadržajem poruke. Već sada najav- – HDZ BiH – na slučaju Komšić i snaž- istorije, a njen puni
ljuje i nudi dijelu poražene ali “konstruk-
noj podršci zvanične politike iz Hrvat- procvat omogućen je
tivne” opozicije iz predsjedničke fote- ske pomela opoziciju unutar hrvatskog neuspehom demokrat-
lje mjesto u entitetskoj vladi. Nju bi – korpusa i homogenizovala Hrvate unu- skih vlasti da temeljno
barem prema Ustavu i zakonu – treba- tar BiH. Dodatno su ih ojačale odluke
i nepovratno reformišu
lo da sastavlja premijer. Dodik je ponu- Visokog predstavnika neposredno po
dio i nastavak partnerstva već osvjedo- zatvaranju biračkih mjesta. Šmit je poli- društvo. Ovaj proizvod
čenom političkom partneru HDZ BiH tičkim partijama ukrao šou u izbor- političkog i medijskog
noj noći, nametanjem inženjeringa kolektivno
izmjena Izbornog zako- je biće odmaknuto od
na. Bio je to prvi izbor-
realnosti, puno straha
ni šok koji je posebno
u dijelu međunarodne
i mržnje prema svemu
zajednice protumačen što opaža da je druga-
kao “prekrajanje izbor- čije. Večito mu je potre-
ne volje građana” (bez ban spoljni referen-
osvrtanja na prekra-
tni sistem, a samim
janje izborne volje od
tim i jak vođa
strane političkih parti-
ja), ali je svakako znača-
P
re više od 30 godina, kada se
jan jer će Federaciju BiH većina zemalja istočnog bloka
PONOVO IZABRAN U PREDSEDNIŠTVO: Željko Komšić učiniti funkcionalnom
opredelila za slobodu, demokrati-
Foto: AP Photo i otkloniti blokade. One
ju, prosperitet, Srbija je odlučila da,
Draganu Čoviću. Kao i do sada drža- su građane ovog entiteta držale kao tao-
uplašena od stvarnosti, sve to odbaci
će se zajedno. U pobjedničkom govoru ce ucjenjivačkih politika najjačih poli-
i da budućnost posveti karikatural-
Dodik je naglasio je u kom pravcu će i tičkih stranaka.
nom dorađivanju mitova iz prošlosti.
dalje gledati – Srbija, Rusija, Mađarska. Sam Čović nije pretjerano žalio što je
Političke i kulturne elite ondaš-
Pobjedu su njegove najbliže pristalice Krišto izgubila, jer je shvatio da bez HDZ
nje Srbije, koje i danas drže sve po-
slavile u dresovima sa likovima Dodi- BiH ništa neće biti moguće u BiH. Čak
luge vlasti u ovoj zemlji, zaigrale su
ka i Putina. je izjavio kako je ova monolitna stranka
na kartu “Svi Srbi u jednoj državi”, u
Dodikova stranka je poboljšala izbor- “svjesno žrtvovala pluralizam”, kako bi
“Velikoj Srbiji”, istovremeno negira-
ni rezultat, prema do sada prebrojanim valjda postali – zarad interesa Hrvata u
listićima, kako u državnom parlamentu BiH – društvo jednoumlja i jedne partije. jući drugima pravo da budu bilo šta

(države koju ne priznaje) tako i u enti- Osim potvrde onoga što građani BiH drugo osim Srbi. Time je preseče-

tetskom. Sa starim koalicionim partne- žive decenijama ovdje, čeka ih nešto na krvava vrpca ratova na prostoru
rima SNSD ima komotnu većinu, sad uzbudljiviji period, završetak teškog i bivše Jugoslavije. Bio je to poduhvat
već dosežu do 60 procenata. napornog procesa brojanja glasačkih epskih razmera – trebalo je iskopa-
Opozicione stranke Srpska demo- listića i vruća jesen oko utvrđivanja isti- ti potisnute međusobne nacionalne
kratska stranka i Partija demokratskog ne – da li su krađe, prevare, korupcija mržnje anestezirane poluvekovnom
progresa su pale, dok je najveći dobit- postale sastavni dio nacionalnog iden- praksom bratstva i jedinstva, pro-
nik ovih izbora Lista za pravdu i red titeta. ¶ buditi uspavane mitove i vaskrsnu-
Nebojše Vukanovića; on je bez ikakve TANJA TOPIĆ ti nacionalne heroje, reindoktrinira-
ti srpstvo pravoslavljem, ojačati tek

6. oktobar 2022. VREME

REME

šetnju protiv konstantnog nasilja nad
im majkama, ćerkama i sestrama
zalečene antizapadne animozitete, proglasiti dojuče-
rašnje komšije arhetipskim srpskim neprijateljima –
ustašama i balijama, i krenuti u rat.
Nedugo zatim trebalo je objasniti da su porazi po-
bede, siromaštvo da je junaštvo, te da je jedino i samo
majčica Srbija u pravu i da za nju vredi sve žrtvovati.
I da za nju ne vredi živeti, već da se patriotizam do-
kazuje tako što se za nju samo umire. Masovna i ek-
stenzivna indoktrinacija je bivala sve veća, a srpsko
društvo, u celini, udaljavalo se sve više od realnosti
Piše:
i tonulo u laž i obmanu. Rezultat: za nepunih 10 go- Pavle Grbović
dina miroljubivi samoupravljač postao je instant sr-
Predsednik Pokreta
benda, instant pravoslavac, nabeđeni ratnik, priuče-
slobodnih građana
ni tumač svesrpske istorije balkanskih naroda i šire
i iskreni poslušnik.
Psihosocijalnim inženjeringom stvorena je kasta koja svoju sna-
gu crpe iz spremnosti da srčano brani najsramotniju deceniju naše
istorije, a njen puni procvat omogućen je neuspehom demokratskih
vlasti da temeljno i nepovratno reformišu društvo.
Ovaj proizvod političkog i medijskog inženjeringa kolektivno je
biće odmaknuto od realnosti, puno straha i mržnje prema svemu
što opaža da je drugačije. Večito mu je potreban spoljni referentni
sistem, samim tim i jak vođa, koji će u svakom času biti garant do-
minantnog položaja baš ove grupe u zajednici. Idealno je tlo za sva-
ku desnicu, svaki populizam i oslonac je svakom veštom Vođi, sa
kojim živi u simbiotskoj vezi. Svaki prodor realnosti u tu zajednič-
ku halucinaciju, opasan je i za novosrbijance i za njihove po pravi-
lu – mitske vođe.
Ko su i kakvi su novosrbijanci?
Rečeno je – dominantna su grupa u Srbiji, iskovana u periodu
tranzicije, na velikosrpskom propagandnom narativu, kao nepo-
sredna biračka baza svih naših političara-vođa, od Slobe i Vučića
do Vučića evropejca.
Karakterišu ih:
– sklonost ka zloupotrebi ograničenog broja unapred zadatih isto-
rijskih metafakata koji imaju cilj da dokažu da su Srbi, uprkos neza-
vidnoj realnosti koju žive – narod najbolji i nebeski;
– u većini odbacuju osnovne civilizacijske tekovina kao što su na-
uka, demokratija, pravna država;
– podložnost budalastim teorijama o skoroj propasti zapadne
civilizacije;
– dogmatsko poricanje činjenice da je Srbija najveći gubitnik rato-
va devedesetih i uporno ne pristaju da prihvate realne posledice ove
činjenice, što je preduslov započinjanja normalnog života u Srbiji;
– laka podložnost sugestiji i dominantnim obrascima kao zame-
ni za sopstveno mišljenje. Otud, na primer, nekritički dele uvreženo
mišljenje o nama i Rusima kao braći, koje im, inače, 24/7 serviraju ru-
ski plaćenici na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom;
– novoverstvo – oni su novopravoslavci, prepoznaju veru pre sve-
REME 6. oktobar 2022.
VREME
23
ga kao deo nacionalnog kolektiviteta i dešifruju je
uglavnom preko spoljnih znakova raspoznavanja –
tako što se krste sa tri prsta i slave slavu. Velike hri-
šćanske, pa i pravoslavne teme kao što su praštanje
i samilost uglavnom ih zaobilaze;
– kibicerstvo – opsednuti junaštvom srpskog na-
roda, čije podvige gotovo perverzno prisvajaju, pre-
viđajući činjenicu da su ti istinski junaci iz prošlosti
zaista ustajali za slobodu, prolazili golgotu, borili se
i pobeđivali, umirali dok današnji novosrbijanski “ju-
naci”, svoje naopake ratove gube iz fotelja, pred tele-
vizorima i tabloidima na kojima se 24/7 vrte iste di-
rigovane mantre. Bore se gunđanjem i naučenim pa-
rolama čak i u situaciji kada im se na živo, u realnom
vremenu, vade “srce iz grudi” i jedno od dva oka iz glave;
– verovatno ključna odlika ovog novog soja je nesposobnost da
se prevaziđe podeljenost između nerealne slike koju imaju o sebi,
svom narodu i svetu i realnosti kao takve, što ih, zahvaljujući njiho-
voj brojnosti i činjenici da su oslonac svake autoritarne vlasti čini
glavnom preprekom da se Srbija realno suoči sa svojim stvarnim
problemima i krene da traži održive načine da svoj položaj suštin-
ski promeni;
– nasilništvo – od nekadašnjih junaka ostali su huškači i nasilnici,
koju svoju moć dokazuju na onima koji su slabiji od njih – pripadni-
cima LGBT populacije, ženama, izbeglicama, Romima i svima nena-
silnima. Nesposoban da sagleda istinu, realnost i da se u skladu sa
njima menja, novosrbijanac živi u svetu u kojem je okružen nepri-
jateljima, izdajnicima, devijantnima kojima svoju halucinaciju hoće
da nametne kao jedinu ispravnu stvarnost.
Duboko svesan da među njima ima okorelih desničara i nacio-
nalista kojima su mržnja i isključivost ispred svega, da ima i opor-
tunista koji će se novosrbijanstva držati dok god u tome ima nekog
ćara, pozivam sve one koji se dvoume, koji uprkos pritisku uviđaju
da svet nije baš crno bela ploča, a takvih je, siguran sam, najviše – ne-
zadovoljni ste, ljuti, hajde zajedno da se usmerimo na ono što zaista
ne valja, a da ne udaramo jedni na druge – hajdemo u porodične ili
bilo kakve druge šetnje protiv onoga što porodice i neporodične lju-
de zaista i ugrožava – protiv masovne korupcije i krađe zbog kojih
smo svi siromašniji nego što bi smeli da budemo, protiv nepotizma
i sistematskog zaglupljivanja naše dece u kojem se gubi značaj zna-
nja i svake samostalnosti, pozivam vas da prošetamo pred televizi-
jom sa nacionalnom frekvencijom koja danonoćni truje naše ćerke
i sinove i promoviše prostituciju i nasilje, pozivamo vas da šetamo
bez pelena i protiv onih koji nam ih oblače, šetajmo protiv pedofila
– bili oni u dronjcima, odelima ili mantijama.
Pozivamo vas da se zajedno šetamo protiv konstantnog nasilja
nad našim majkama, ćerkama i sestrama jer su i one deo naših po-
rodica. Zar ne? Pozivamo vas da krenemo u budućnost.
Svi zajedno i svi različiti. ¶
24 Portret savremenika: Dragan Stojković Piksi

Mister Piksi i
lepota fudbala
Dragan Stojković je kao selektor nanizao sjajne rezultate,
odveo reprezentaciju na Svetsko prvenstvo i uveo je u elitnu
diviziju Lige evropskih nacija. I ne samo to – uneo je Piksi
novi optimizam u naš fudbal i vratio mnogima veru u državni
tim, pre svega zbog napadačkog fudbala koji je nametnuo i
koji mu je u krvi od igračkih dana, kada je igrao za gol više

U
spešan pohod reprezentacije Sr-
bije kroz kvalifikacije za Svet-
sko prvenstvu u Kataru ostaće
upamćen po golovima Aleksandra Mitro-
vića – “Mitrogola”, asistencijama Dušana
Tadića, razigranosti Dušana Vlahovića i
Filipa Kostića, novim igračkim otkrove-
njima, napadačkoj igri, velikoj borbenosti,
ali svega toga ne bi bilo, složiće se većina
fudbalskih stručnjaka, a posebno navija-
ča, da na selektorskoj poziciji nije od mar-
ta prošle godine Dragan Stojković Piksi.
Sa aurom velikog igrača i, u odnosu na
to, skromnim trenerskim pedigreom, pre-
uzeo je u martu prošle godine funkciju u
razvaljenom Fudbalskom savezu Srbije i
nasledio reprezentaciju koja nije uspela
da se plasira na Evropsko prvenstvo. Bez
obzira na to što je imao podršku javnosti,
malo ko je tada pomislio da ćemo ove je-
seni igrati na najvećem fudbalskom ta-
kmičenju i, pored toga, ući u prvu divizi-
ju Lige nacija.
Najveći optimista bio je upravo Stojko-
vić – verovao je da ćemo u grupi sa sjaj-
nom ekipom Portugala i uvek tvrdim Ir-
cima biti prvi i nije razmišljao o baražu,
a verovao je i u postavku igre koju je sa
svojim saradnicima nametnuo od prvog
dana. Srbija je kvalifikacije prošla bez po-
raza ostavivši Portugalce da se znoje u ba-
ražu, a u jednoj od grupa B divizije evrop-
ske Lige nacija takođe je osvojila prvo me-
sto i obezbedila ne samo plasman u elit-
nu diviziju, već i bolju poziciju na žrebu
za kvalifikacije za naredno Evropsko pr-
venstvo 2024. godine.
Ponovio je tako uspehe Radomira An-
tića i Slavoljuba Muslina, koji su repre-
zentaciju odveli na svetsku smotru 2010.
i 2018. godine. Ali, nepodeljeno je mišlje-
nje, danas naš tim igra lepši fudbal, za gol
više, nalik na neka prošla vremena kada
smo sebe zvali “evropskim Brazilcima”, a
i atmosfera u reprezentaciji i oko nje ni-
kad nije bila bolja. Stojković forsira napa-
dački fudbal, voli da se nadigrava, baš kao
što je to radio kao igrač, ali traži i discipli-
nu, odgovornost i timsku igru, i što je ve-
oma važno, uspeo je sa svojim saradnici-
ma da igračima povrati samopouzdanje,
uneo je pozitivne vibracije u ekipu i na-
činio ih pravim drugarima, spremnim da
razumeju i poštuju jedni druge.
No, možda najvažnije, uspeo je da se iz-
bori za potpunu autonomiju u radu, što
svojim autoritetom i stavom, što zahva-
ljujući činjenici da je došao nakon potpu-
nog kraha, tako da nije imao, poput svo-
jih prethodnika, tutore, oponente, namet-
nute saradnike i denuncijante u Savezu
i oko njega. Ako je verovati glasinama, ni
onaj što se u sve meša i o svemu odlučuje,
i koji je, kako se tvrdi, aminovao Stojko-
vićev dolazak, više nema ambicija da di-
rektno ili preko čauša savetuje i predlaže
sastav i stručni štab. Da li neće ili ne sme,
svejedno je, važno je da kao vrhovni auto-
ritet pazi da državnom timu i FSS-u ništa
ne manjka. Sve u svemu, bolno ispadanje
u grupnoj fazi na prethodnom Svetskom
prvenstvu u Rusiji 2018. i propast u kvali-
fikacijama za Evropsko prvenstvo 2020.
obezbedili su aktuelnom selektoru da od
početka mandata može da radi samostal-
no i bez pritiska. Bilo je dogorelo do no-
kata i mnogi su zaćutali kako bi dopustili
čoveku koji je u reprezentativnom dresu
pravio čuda na terenu, da pokuša da na-
pravi čudo i u ulozi selektora.
biser sa nišave
A za “čudo od igrača” iz Niša prvi put
se čulo početkom osamdesetih. Pre toga,
1979. godine, Piksi (nadimak je dobio po
junaku popularnog crtanog filma Piksi i
Diksi), tada četrnaestogodišnjak (rođen 3.
marta 1965), došao je na prvi trening pio-
nirske selekcije Radničkog, a već sa 16 pot-
pisao je ugovor o stipendiranju, baš u vre-
me kada je prvi put zaigrao za mlađe re-
prezentativne selekcije Jugoslavije (pro-
tiv Bugarske u Zaječaru, oktobra 1980).
Za prvi tim Radničkog debitovao je jula
1981. na prijateljskoj utakmici u Negoti-
nu sa Hajduk-Veljkom, a prvenstveni debi
imao je aprila 1982. u Nišu protiv Varda-
ra iz Skoplja. Nedelju dana kasnije posti-
gao je prvi gol, u duelu sa zagrebačkim
Dinamom (1:1). Sa tek navršenih 18 godi-
na, 16. marta 1983. godine, potpisao je pro-
fesionalni ugovor sa “Realom sa Nišave”;
u naredne tri sezone odigraće 70 prven-
stvenih utakmica i postići osam golova.
Nekoliko dana pre nego što je postao
profesionalac debitovao je za seniorsku
reprezentaciju, na utakmici sa Francu-
skom, 12. marta 1983. u Zagrebu. U prija-
teljskoj utakmici u Portugalu 2. juna 1984.
godine postigao je prvi reprezentativni
gol i doneo pobedu (3:2).
Za “A” reprezentacije SFR i SR Jugosla-
vije igrao je 84 utakmice i postigao 15 go-
lova. Oproštajni meč za državni tim odi-
grao je 4. jula 2001. godine u Japanu. Tre-
ba pomenuti i da je za omladinsku repre-
zentaciju nastupio 26 puta, za mladu če-
tiri i za olimpijsku 22 puta. Sa olimpijskim
timom poneo je i jedinu reprezentativnu
medalju: bronzanu na Igrama u Los An-
đelosu 1984.

6. oktobar 2022. VREME

REME

Tek što je napunio 21 godinu, ali već sa
statusom najboljeg mladog igrača Jugo-
slavije, prelazi u Crvenu zvezdu. Više od
godinu dana trajalo je nadmetanje Zve-
zde i Partizana ko će dovesti mladog re-
prezentativca u svoje redove: uprava
Radničkog bila je spremna da se dogo-
vori sa čelnicima crno-belih, ali je, kaže
legenda, presudilo što su Piksi, a i njegov
otac zvezdaši, mada se govorilo i da je po-
nuda Dragana Džajića bila izdašnija i da
se radilo o najskupljem transferu igrača
u istoriji jugoslovenskog fudbala.
U crveno-belom dresu Stojković će od
1986. do 1990. godine odigrati 219 zvanič-
nih utakmica i postići 54 gola, od kojih se
mnogi pamte i do danas prepričavaju: di-
rektno iz kornera Partizanu u jesen 1987,
iz voleja sa 30 metara Liriji u leto 1989, na-
kon što je promešao obranu Milana na
San Siru u jesen 1988, itd. Ubrzo po dola-
sku zaslužio je kapitensku traku i postao
pravi lider tima sa kojim je osvojio dve
titule prvaka države (1988. i 1990) i jedan
kup (1990). Svi zvezdaši su ga prigrili i nije
bilo dileme da je nakon Rajka Mitića, Dra-
goslava Šekularca, Dragana Džajića i Vla-
dimira Petrovića Pižona, klub dobio svoju
novu zvezdu. I zvanično, 3. maja 1989. go-
dine Piksi je postao peta Zvezdina zvezda.
Nažalost, nije za četiri sezone na “Ma-
rakani” imao uspeha u evropskim takmi-
čenjima, a istine radi, ni žreb a ni sreća
nisu tih godina bili na strani Crvene zve-
zde: u proleće 1987. ispali su od Real Ma-
drida nakon 4:2 u Beogradu i 0:2 u Ma-
dridu; u jesen 1988. od Milana na penale,
posle dva nerešena rezultata 1:1, a u jesen
1989. od Kelna, pošto su u revanšu ispusti-
li dva gola prednosti sa domaćeg terena.
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Foto: Miloš Milojević/ Tanjug
godine povreda
Kao da je taj neočekivani poraz od Kel-
na najavio kako je vreme rastanku sa
Zvezdom: u leto 1990. godine u igri su bili
mnogi veliki evropski klubovi, ali Stojko-
vić je dao prednost Olimpiku iz Marselja
u odnosu na Juventus, Milan i Barselo-
nu. Nakon sjajnog starta u novom klubu
usledila je teža povreda kolena, pa opera-
cija i duži oporavak. Slučaj je hteo da se u
maju 1991. u finalu Kupa šampiona nađu
Zvezda i Olimpik: tek oporavljeni Stojko-
vić igrao je poslednjih osam minuta dru-
gog produžetka i u jednom momentu do-
bro promešao svoje dojučerašnje saigra-
če, ali sreća je te večeri u Bariju bila uz
crveno-bele; prvi i do sada jedini put pe-
har Kupa šampiona došao je u Beograd.
Nije se dalo Piksiju da u Marselju oprav-
da nadimak “Maradona sa istoka”. Nared-
ne sezone bio je pozajmljen Veroni (19 uta-
kmica i jedan gol zabeležio je u Kalču), a
kada se vratio na jug Francuske, ponovo je
kuburio sa kolenom, tako da je propustio
osvajanje Lige šampiona 1993. godine. Na
kraju je, posle četiri godine u dresu Olim-
pika, ubeležio samo 29 utakmica i pet go-
lova, ali i to je bilo dovoljno da ga navija-
či proglase za jednog od najboljih igrača
koji je igrao na marseljskom Velodromu.
Karijeru mu je u potpuno neočekivanom
pravcu u leto 1994. godine usmerio trener
Arsen Venger, koji je tada vodio japansku
Nagoju. Na njegov nagovor, Stojković je oti-
šao na Daleki istok i tamo ušao u legendu.
ulazak u legendu
Ali, pre toga da se vratimo u njegove
najbolje reprezentativne dane, kada je
prvi put ušao u legendu. Neuspehe na
25
klupskom nivou donekle je kompenzo-
vao dobrim igrama i rezultatima u dresu
Jugoslavije, naročito pošto je Ivica Osim
postao selektor i dao mu lidersku ulogu.
Pamti se silovit prolaz reprezentacije kroz
kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Italiji
1990, potom odličan plasman na samom
prvenstvu. Piksi je svojim golovima pro-
tiv Francuske u Beogradu, u jesen 1988.
(volej nakon centaršuta Savićevića) i Nor-
veške u leto naredne godine (iz slobodnog
udarca) obeležio put do Italije, a onda je
tamo sa dva velemajstorska gola Španiji
u osmini finala definitivno ušao u fudbal-
sku legendu. I danas se gleda na Jutjubu i
prepričava među fudbalskim zanesenjaci-
ma kako Piksi kod prvog gola lažnjakom
lomi Martina Vaskeza i golmana Zubiza-
retu, odnosno kako ovom drugom pono-
vo zabija iz “slobodnjaka” sa 20 metara.
I kao što nije imao sreće da sa svojim
klubovima osvaja evropske trofeje, tako
mu je dopalo da predvodi generaciju koja
je zbog rata u bivšoj Jugoslaviji i sank-
cija Miloševićevom režimu izbačena sa
Evropskog prvenstva u Švedskoj 1992. go-
dine, na koje se nadmoćno plasirala, po-
tom da do 1996. bude isključena iz svih
međunarodnih takmičenja. Ako ništa
drugo, da nije bilo sankcija, Stojković bi
zasigurno prvi prešao 100 nastupa u re-
prezentativnom dresu.
Nakon dozvole da ponovo nastupamo,
Stojković je doprineo da budemo učesnici
Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. i
Evropskog u Holandiji i Belgiji 2000. godi-
ne, i tamo postignemo solidne rezultate.
fudbalski car japana
U Japanu je Piksi igrao sedam sezona
i ostavio dubok trag, a zauvek je ostao
upisan u istoriju kluba Nagoja Grampus.
Njegove majstorije na terenu oduševlja-
vale su klupske navijače, ali i sve Japan-
ce zainteresovane za fudbal: jedan trg u
Nagoji nazvan je po njemu, jedan ulaz na
“Tojota stadion” zove se “Pixi gate” (Piksi-
jeva kapija), a Tojota je napravila 60.000
primeraka specijalnog modela “pixis”. Uz
to, Piksi je 2015. godine odlikovan Ored-
nom izlazećeg sunca sa zlatim zracima,
carskim odlikovanjem koje se dodeljuje
za izuzetan doprinos Japanu.
Za Grampuse je odigrao 183 utakmice i
postigao 57 golova, osvojio jedan Kup Ja-
pana, bio najbolji igrač lige 1995. godine i »
26
tri puta je biran u idealni tim prvenstva
– 1995, 1996. i 1999.
U Nagoji je 7. oktobra 2001. odigrao prvi
oproštajni meč, a sastali su se Nagoja i Cr-
vena zvezda, dok je drugi upriličen u Nišu
29. oktobra iste godine, na utakmici njego-
vog matičnog kluba Radničkog i skopskog
Vardara, tima protiv kojeg je debitovao u
Prvoj ligi Jugoslavije 19 godina ranije.
Kao igrač, Dragan Stojković je zaslu-
žio status velemajstora igre: imao je sja-
jan pas, duge lopte i pregled igre, što će
najbolje posvedočiti njegovi saigrači, isti
takav dribling, koji je ostavio traga na kič-
mama brojnih protivničkih igrača, beko-
va i halfova posebno, velemajstorske cen-
taršuteve i slobodnjake, noćne more za
sve golmane koji su se našli naspram nje-
ga. Pored toga, a što je neophodno da bi
bili veliki igrač, Piksi je bio lider na tere-
nu – motivator koji je potezima, ali i re-
čima vodio i hrabrio saigrače, borben i
odgovoran, a kada je trebalo, i šoumen.
ne baš dobre godine
Kao takav, bilo je logično da po završet-
ku karijere ostane u fudbalu i okuša se u
drugim ulogama. No, prve godine nakon
oproštaja od terena Stojkoviću nisu bile us-
pešne. Prvo se 2001. godine, nakon demo-
 Dragan Stojković je zaslužio status
velemajstora igre: imao je sjajan pas,
duge lopte i pregled igre, isti takav
dribling, velemajstorske centaršuteve
i slobodnjake – noćne more za sve
golmane koji su se našli naspram njega
kratskih promena u zemlji, vratio iz Japa-
na kako bi preuzeo funkciju predsednika
Fudbalskog saveza Jugoslavije, ali u nared-
ne četiri godine nije se proslavio, posebno
zbog činjenice da reprezentacija nije uspela
da se plasira na Svetsko prvenstvo 2002. go-
dine u Japanu i Južnoj Koreji, niti na Evrop-
sko prvenstvo 2004. godine u Portugalu.
Sa te pozicije uskočio je u predsedničku
fotelju u Crvenoj zvezdi i zadržao se dve
godine. Ako se gledaju trofeji i nastupi na
evropskoj sceni, bile su veoma uspešne –
osvojene su dve duple krune i u obe sezo-
ne Zvezda je došla do grupne faze Kupa
UEFA. Ali, praktično je oteran 2006. go-
dine pošto je navukao bes navijača jer je
klub, koji je preuzeo sa dugovima, još više
u te dve sezone zadužio, a optuživan je i
zbog spornih transfera pojedinih igrača.
Od 2007. godine ponovo je u japanskom
fudbalu, ovog puta kao trener Nagoje. U
prvoj sezoni stiže do trećeg mesta u pr-
venstvu, a u trećoj donosi Nagoji prvu ti-
tulu šampiona države. Na klupi ovog klu-
ba zadržao se do 2013, a ostao je upam-
ćen i njegov potez na utakmici sa Jokoha-
mom 2009. kada je loptu koja je doletela
iz terena iz prve uhvatio na volej, onako
u odelu i cipelama, i poslao je nakon 40
metara leta u mrežu gostiju.
U leto 2015. godine preuzima ekipu Gu-
andžou iz Kine i tamo se zadržao četiri i
po sezone. Ostaje zabeleženo da je u jed-
nom trenutku bio među najplaćenijim
trenerima na svetu, sa godišnjom pla-
tom od sedam miliona evra.
nova slava
Iako je imao uspeha u Japanu i veliku
platu u Kini, na trenerske kvalitete Stojko-
vića gledalo se u dobrom delu fudbalske
javnosti sa sumnjom. Ali, nakon niza re-
prezentativnih neuspeha i nevolja koje su
zadesile FSS nakon mandata naprednjaka
Slaviše Kokeze, novi selektor je dobio pri-
liku da radi samostalno, a i ceo obezglav-
ljeni Savez mu je praktično upao u krilo;
mnogi tvrde da je on stvarni vršilac duž-
nosti predsednika, a ne Nenad Bjeković.
Jedini koji su ga prozivali u proteklih
godinu i nešto bili su “zvezdaši” – direktor
kluba Zvezdan Terzić i njemu bliska gru-
pa navijača. Terzić ga je optužio da je ne-
zakonito preuzeo rukovođenje Savezom i
da radi protiv Crvene zvezde u prvenstvu,
a navijači su proletos, kada je došao na fi-
nale Kupa Srbije na Stadionu “Rajko Mi-
tić”, razvili transparent sa natpisom: “Ni-
kad nije bila tvoja, ti nikad nisi bio njen,
decenijskog potopa posle tebe seća se sva-
ki zvezdaš. Sajonara”. No, to ga nije omelo
u radu i nastavio je da niže uspehe.
Od prvog dana, novi selektor je zračio op-
timizmom i samouvereno je poručivao da
ćemo igrati u Kataru, a sa svakom utakmi-
com Srbije u proteklih godinu i po taj nje-
gov stav je dobijao na težini. U kvalifikacija-
ma za Mundijal, Srbija je zabeležila šest po-
beda i dva remija i kao prvoplasirana obez-
bedila put u Katar, uz pobedu u odlučujućoj
utakmici u Portugalu, i pored vođstva do-
maćina. Naročito je ta utakmica pokazala
da Piksijeva ekipa ima i znanje, i borbenost,
i odgovornost, i karakter.
Sve je potom potvrđeno u grupnoj fazi
Lige nacija, gde su upisane četiri pobede,
jedan remi i jedan poraz, jedini Stojkovi-
ćev u zvaničnim utakmicama (od 14 me-
čeva, deset je dobio i tri remizirao). A šlag
na torti bila je pobeda u Norveškoj pre
desetak dana, što je bila generalna proba
pred put na Arabijsko poluostrvo i nova
doza optimizma za sve navijače.
A Mister, kako ga po uzoru na italijan-
ske klubove, a i kako je sam poželeo, zovu
reprezentativci, nastavlja da širi optimi-
zam i ističe da veruje kako Srbija može do
završnice Svetskog prvenstva, bez obzi-
ra što je u jednoj od najjačih grupa. Da bi
se prošla grupna faza, mora se biti makar
drugi u grupi sa petostrukim svetskim
prvakom Brazilom i veoma dobrim eki-
pama Švajcarske i Kameruna, a da bi se
stiglo do završnice, a tu se među optimi-
stima misli na polufinale, potrebno je po-
bediti još dve jake reprezentacije.
Našim navijačima ne treba mnogo da
bi ciljali medalje i veličali naše kvalitete i
mogućnosti, to smo radili i kada nismo
ni blizu imali ovakve rezultate i kvalite-
tan i ukomponovan tim, a kako je selek-
tor Piksi, koji je obećao pobede i lep fud-
bal kada smo bili “u kanalu” i obećano is-
punio, očekivanja su drastično porasla.
Nisu velike šanse da Srbija stigne do
polufinala Svetskog prvenstva, kako
sada neki predviđaju, ali realno je da uđe
među 16 najboljih, možda čak da napravi
podvig i plasira se u četvrfinale. No, ono
što je sasvim izvesno je da ovoga puta
reprezentacija neće kalkulisati i gledati
da pre svega sačuva svoj gol, već će igra-
ti, kao što je pokazala u prošloj i ovoj go-
dini, napadački i na gol više, baš kako je
Piksi činio tokom svoje igračke karijere
– od Čaira, preko Marakane i Velodroma,
do Nagoje i drugde širom planete. ¶
ŽELJKO BODROŽIĆ
6. oktobar 2022. VREME
REME
LIČNI STAV

BR. 31 27

Dobro došli u kapitalističku Srbiju

Dogovor među socijalnim partnerima i državom iz 2018. godine da će za četiri godine visina
minimalne zarade dostići vrednost minimalne potrošačke korpe, očigledno je još jedna od
šarenih laža političke elite kojom ona kupuje vreme i daje obećanja koja ne želi da ispuni, a čemu
većina poslodavaca decenijama, pa tako i ovoga puta, daje neizmernu i bezrezervnu podršku

D
obro došli u pristojnu Srbiju – jedna je od surovih
poruka političke elite, koja od radnika, naših držav-
ljana, ali i sve više stranih, ne traži nikakvo poznavanje
matematike, već da logično razmišljaju samo pri drža-
nju šrafcigera.
U toj, “pristojnoj” državi nedavno je završena, još jed-
na u nizu, farsa od pregovora oko visine minimalne za-
rade za 2023. godinu. Iako bi to, oficijelno i zakonski, tre-
balo da bude proizvod dogovora socijalnih partnera, u
Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije, ishod Piše: Duško Vuković
se znao mesecima unapred.
Potpredsednik
Tako je i dogovor među socijalnim partnerima i drža- Saveza samostalnih
sindikata Srbije
vom iz 2018. godine da će za četiri godine visina minimal-
ne zarade dostići vrednost minimalne potrošačke korpe, očigledno
je još jedna od šarenih laža političke elite kojom ona kupuje vreme i
daje obećanja koja ne želi da ispuni, a čemu većina poslodavaca dece-
nijama, pa tako i ovoga puta, daje neizmernu i bezrezervnu podršku.
radnici kao žrtve “daljeg rasterećenja privrede”
Jedna stvar je definitivno jasna: iznosi ova dva instituta neće se
izjednačiti sledeće godine, a po svim procenama – nikada. Potvrda
za to je i izjava aktuelnog i budućeg ministra finansija da minimal-
na zarada i minimalna potrošačka korpa “nemaju baš nikakve veze”.
Sindikati su, u tom trouglu, ostavši usamljeni, na svom protestu
ispred Palate Srbija, dok su trajale tobože konsultacije i pregovori na
sednici Socijalno-ekonomskog saveta, pokušali da promene stav vla-
sti i poslodavaca da je 40.000 dinara mesečno dovoljno za život rad-
nika tokom čitave sledeće godine. Predstavnici zaposlenih su, na pri-
meru, prikazali da se sa tim iznosom ne može živeti ni do kraja ove
godine, osim ako će se tročlana porodica isključivo hraniti hlebom
premazanim mašću. Sa, svakako, malo aleve paprike.
No, ni očigledan i vidljiv argument mizernog sadržaja državne
minimalne potrošačke korpe, koji je tog trenutka već vredeo 50.000
dinara, nije ni za jotu omekšao stavove države. Poslodavci su, narav-
no, zadovoljno trljali dlanove, radujući se najavljenom povećanju po-
reske olakšice i smanjenju njihovih obaveza prema penzionom fon-
du, što će sve, po već poznatom njihovom “papagajskom” stavu koji
ponavljaju svake godine, “doprineti daljem rasterećenju privrede”.
minimalna potrošačka korpa i minimalna
zarada kao politička kategorija
Događaji tih dana ujedno su pokazali i da su državna minimal-
inih
na potrošačka korpa i minimalna zarada politička kategorija, ima-
jući u vidu da odluku o egzistenciji stotina hiljada radnika isključi-
vo donosi uzak krug ljudi iz političke elite, koji nemaju odgovor na
pitanje da li bi mogli da žive od minimalne zarade.
Jednom su, doduše, “pokušali”, ali dalje od nedelju dana nisu iz-
držali, pa pitanje smatraju komplikovanim i višediscplinarnim, koje
uključuje poznavanje filozofije, političke ekonomije,
sociologije, zdrave ishrane i najviše istorije preživlja-
vanja. Odgovora nema, jer donosiocima odluka uop-
šte nije bitno koliki i kakav je, a svakako je nedosto-
jan čoveka, sadržaj minimalne potrošačke korpe, i
da li može da podmiri egzistencijalne potrebe tro-
člane porodice u Srbiji.
Do njih ne dopiru argumenti da nije dovoljno za
obrazovanje 120 dinara ili 1200 dinara za odeću i obu-
ću mesečno. Otuda nije potpuno jasno zašto mini-
star finansija tih dana nije potvrdio da je minimalna
zarada politička kategorija, već nam je izrekao samo
definiciju, po kojoj minimalna zarada nije socijalna,
već ekonomska kategorija.
sve za profit
Očigledno da donosioci odluka smatraju da još nije trenutak da se
potpuno ofiraju i zaposlenima i građanstvu kažu kako ih pri određiva-
nju iznosa minimalne zarade, pa i svih drugih zarada, njihovo mišljenje
uopšte ne interesuje, osim na dan izbora. I nikada više.
A i nije trenutak da nam, u ovoj “složenoj geopolitičkoj situaciji i eko-
nomskoj krizi prouzrokovanoj dešavanjima izvan naše zemlje” – kako
nam, da bismo razumeli njihove odluke, objašnjava politička elita – kažu
da živimo u surovom kapitalizmu koji smo, jelte, i želeli, a čija je ključna
odlika eksploatacija velike većine od strane sitne manjine.
Nije još trenutak da razumemo da su oni sitna manjina, odnosno
vladajuća klasa oličena u političkoj i poslodavačkoj eliti, koja posedu-
je i kontroliše sve – od sredstava za proizvodnju do školstva, medija,
kulture...
Jednostrana odluka Vlade, odnosno političke elite, da će minimal-
na zarada od januara do decembra 2023. godine iznositi 230 dinara po
satu ili 40.020 dinara mesečno, nesumnjivo je pokazala da je ljudski rad
jedina roba koja se ne prodaje po svojoj stvarnoj vrednosti u kapitaliz-
mu, jer priroda kapitalističkog društva, koju nam naša politička elita
već godinama demonstrira, jeste s jedne strane dominacija, a s druge
eksploatacija.
Radnicima i sindikatima je sad definitivno i konačno jasno da se
ništa ne pitaju, jer je profit najbitniji u kapitalizmu. U toku je trka ko
će radnicima da plati manje i ko će da im pruži najlošije uslove rada,
te tako neka budu srećni da uopšte imaju radno mesto. Poslodavci
se, ujedno, utrkuju ko će da ostvari najveći profit na račun je
radnika koji obavljaju posao. Uz svesrdnu pomoć i navijanje poli-
tičke elite.
Pojedinačni protesti i akcije koji su već ovih dana organizovani i
vidljivi, kao posledica nezadovoljstva malim platama i sve većim troš-
kovima života, mogući su i logičan odgovor sindikata na trenutni po-
ložaj radništva u Srbiji. ¶

REME 6. oktobar 2022.

VREME
LIČNI STAV
28

Kad je veći, zašto nije jači?

Ne bi trebalo isključiti mogućnost da ruska agresija na Ukrajinu ispadne u
krajnjoj liniji mnogo štetnija po Rusiju nego po samu razorenu Ukrajinu. Ne
zna se od čega početi kada se pristupi nabrajanju šteta koje će Rusija imati zbog
nenajavljenog drastičnog upada na teritoriju suverene susedne zemlje

A luzija na poznate stihove iz Gorskog vijen-

ca mora ovom prilikom da bude sasvim
očigledna. Kao i svaki razložan čovek, Njegoš
gledivo mnogobrojnih koji su smatrali da će
“specijalna operacija” biti za napadača uspeš-
no okončana u roku od nepuna tri dana. Jer,
je snagu povezivao sa veličinom, podrazume- Ukrajina zadugo nikoga nije mogla da impre-
vajući da ovde na može da izostane pozitivna sionira: raštimovana i osakaćena država, ogre-
korelacija veličine i snage. Nepojmljivo je da se zla u silne, u nekim tranzicionim zemljama do-
onaj koji je upadljivo manji ravnopravno po- bro poznate zloupotrebe, korumpirana u meri
nese u sukobu sa mnogo većim od sebe, a pri- koja je na poznatoj nedostojnoj lestvici stavlja
ča o Davidu i Golijatu ne bi bila izuzetna i za- u sam vrh svetske liste... nije davala razloga ni
nimljiva ako se ne bi odnosila na nešto retko za kakvu pozitivnu ocenu njenih odbrambe-
sretano i van obrazaca sa kojima se svakod- Piše: Ljubomir nih sposobnosti. Ipak izgleda da je aktiviran
nevno suočavamo. Madžar jedan činilac sa kojim u prvi mah niko nije ra-
U jednoj veoma sadržajnoj emisiji na TV N1, Ekonomista i čunao, a to je nacionalni ponos i prkosno opre-
jedan penzionisani oficir, predstavljan kao ka- profesor u penziji deljenje da se stranoj sili, pa makar to bila i Ru-
petan bojnog broda (mornarički čin ekvivalentan pukov- sija, ne dozvoli da kroji sudbinu i suvereno gospodari bu-
ničkom), rekao je nešto što se dojmilo kao nepobitna isti- dućim razvitkom. Uostalom, ako je iko akumulirao boga-
na, a s razvojem potonjih događaja bilo unekoliko relativi- ta iskustva u vezi sa otporima mnogo jačim silama od sop-
zovano: trajanje ovog rata ispalo je nepredvidivo, ali je nje- stvene, onda je to Srbija, koja se toliko puta suprotstavljala
gov ishod izvestan; rat će trajati sve dok jača strana, tj. Ru- daleko jačim silama i u tome neretko postizala neočekiva-
sija, ne ostvari ciljeve zbog kojih je u rat i ušla. no povoljne rezultate.
U vezi sa trajanjem, ako ne i sa ishodom rata, pojavile
su se vidne sumnje. Za trajanje se brzo ispostavilo da neće revizija predviđanja i procena nakon
biti onako munjevito kako se pretpostavljalo, a i na ishod početnih događanja na terenu
kao da se navukla tanka koprena sumnje. Pored udara po- Nepredviđeno dugo trajanje ovog sukoba kod mnogih
javili su se i kontraudari, a sa ukrajinske strane najavljeni je promenilo percepciju vojne moći sukobljenih strana.
su i poduhvati usmereni na vraćanje Krima, pa makar i sa Ukrajina je viđena kao daleko jača nego što se verovalo, a
zakašnjenjem od preko osam godina. U toj ukrajinskoj od- za Rusiju se ispostavilo da je njena moć znatno ispod pret-
lučnosti, ali i po nekim učincima i zaokretima na bojištu, hodno preovlađujućih procena. Pokazalo se da je jedna
sve više do izražaja dolazi napred nagovešteni paradoks ne- stvar ukrućeno marširanje u svečanim povorkama na Cr-
verovatno žilavog otpora ukrajinskog Davida masovnom i venom trgu, a posve druga borbeno suočavanje na ratnim
surovo odlučnom napadu ruskog Golijata. Taj otpor ispa- frontovima, gde se krvave košulje i gube glave. Od izve-
de tako snažan i delatan da na mahove iskrsne fantastična snog značaja za formiranje pogrešne predstave o verovat-
ideja – iako taj film zasigurno nećemo gledati – da bi Ukra- nim izgledima ovog rata mogla je da bude i svest o velikoj
jina mogla i da pobedi, da zauzme Moskvu i ostatak nepre- bliskosti dvaju naroda, kao i činjenica da su u ne tako dav-
gledne Rusije i da se lati njene denacifikacije, gde bi taj ter- noj prošlosti ovi narodi bezmalo tretirani kao delovi jedne
min, s obzirom na grotesknu centralizaciju i autoritarnost jedinstvene nacionalne celine. O štetama prouzrokovanim
te velike zemlje, bio nesravnjivo prikladniji. ovim ratom ovde neće biti govora, sem što će se u zaključ-
Iznenađenje je, prema teoriji informacija, mera nezna- ku pomenuti neke od njih, reći da su ogromne i da zadugo
nja, a mora se priznati da sam bio jedan od onih nesa- neće moći u celini da se procene. U te štete moraće da se

6. oktobar 2022. VREME

REME

uključe i patnje i gubici naroda na drugim kontinentima,
koji su zbog poremećaja u snabdevanju i transportu gur-
nuti na samu ivicu gladi, pa i preko međe koja život znači.
Iznenađujući i potencijalno hazardan otpor nije jedini ri-
zik sa kojim se suočava “intervent”. Samo iznenađenje po-
vodom takvog otpora dovoljno je veliki hendikep za onoga
ko se odlučio za invaziju. Nema sumnje da je ruska strana
očekivala da vlast u Ukrajini zameni po kratkom postup-
ku. O tome rečito govori onih 100.000 vojnika skoncentri-
sanih tik uz rusko-ukrajinsku granicu, a možda i činjenica
da je ruska strana uporno negirala da će preduzeti invazi-
ju. U isto vreme, američke obaveštajne službe precizno su
je predvidele takoreći do u odlučujući sat. Da li je poricanje
onoga što je suprotstavljena američka strana prognozirala
sa takvom preciznošću indikacija slabe ekspertize ili defek-
tnog političkog morala, stvar je koja će verovatno biti pred-
met opsežnih budućih kontroverzi. No, manjkavost anali-
tičke pripreme ove operacije, tj. nedostatnost na planu vr-
hunske vojne ekspertize, ostaje znakovit krupan uzročnik
velikog iznenađenja strane koja je “intervenisala”, te tako i
jedan od razloga upadljivo nezadovoljavajućih ruskih uči-
naka na ukrajinskom ratištu. Iznenađenje kao odraz defi-
cita u znanju i slabog informacionog dometa, bacilo je kraj-
nje nepovoljno svetlo na ruske obaveštajne organizacije i
punktove strateškog planiranja.
REME 6. oktobar 2022.
VREME
29
Foto: AP Photo
posledice intervecije na planu strateškog
sukobljavanja dveju velikih sila
Iza svega što je navedeno kao signal vojničke neefikasno-
sti, ako ne i sistemskih slabosti, stoji mnogo krupniji, broj-
nim napetostima opterećen strateški sukob između dveju
velikih sila koje još uvek, sa razlozima sumnjive validnosti,
pretenduju da budu ključni i nezamenljivi činioci obliko-
vanja političke sudbine sveta. Ove dve velike sile strateš-
ki su suprotstavljene i ključne sastavnice njihove politike
svode se na nastojanja i delanja upravljena na slabljenje
moći i otežavanja položaja konkurentske, protivne strane.
U američkom strateškom vokabularu dugo već figuri-
še termin i pojam containment. Ta reč se u Bensonovom
(1989) rečniku prevodi kao zadržavanje, a u zagrebačkom
Drvodelićevom (1970) mnogo prikladnije, kao obuzdava-
nje, sputavanje. Najkraće rečeno, strategija obuzdavanja
sastoji se u preduzimanju mera kako bi se što efektnije
i što više ograničila moć te druge, suparničke strane. Iza
tog stava stoji razmišljanje – koje će neki prihvatiti, a dru-
gi osporiti – da je režim u Rusiji krajnje centralizovan i au-
toritaran, da je stoga i potencijalna pretnja po mir u svetu
i akter sa mnogo većom verovatnoćom pribegavanja oru-
žanim pothvatima.
Iza tog stanovišta i implicitne procene stoji, pre sve-
ga, dobro proučeno empirijsko saznanje da su autoritarni »
30
režimi bivali mnogo češće inicijatori ratova nego demo-
kratski uređene zemlje. U demokratski organizovanim
zemljama drastične i radikalno rizične odluke donose uz
brojne propisane procedure i uvek sporije, vazda uz neke
modifikacije. Autoritarni vođa ponaša se kao pripiti vla-
snik države, nije suočen sa komplikovanim i ograničava-
jućim mehanizmima odlučivanja tipičnim za demokrat-
ske sisteme, i uvek je u iskušenju da sam arbitrarno do-
nosi teške odluke sa nepredvidivim i potencijalno fatal-
nim posledicama.
Važan činilac razlike između demokratskih i autoritar-
nih ustrojstava je i neizvesnost, koja je u autoritarnim re-
žimima neuporedivo veća no u demokratskim. Odlučiva-
nje u demokratskom poretku odvija se u jasnim i pozna-
tim institucionalnim ustrojstvima, čiji se ishodi daju do-
brim delom predvideti, uz očito impliciranu redukciju nei-
zvesnosti. U autoritarnom poretku moć je neodmereno sa-
brana kod jedne ličnosti, a kad ta ličnost krene u strateško
odlučivanje ona zbog arbitrarnosti odluka stvara kompli-
kovane i netransparentne makropolitičke konstelacije, u
kojima ni sama ne može valjano da se snalazi. To je ključ-
ni izvor strateške sistemske neizvesnosti, a sama neizve-
snost na poznate načine generiše i pogoršava situacije u
kojima se silno povećava verovatnoća donošenja katakliz-
mičkih odluka.
Ovim je u nakraćim crtama skicirana argumentacija na
kojoj počiva strategija containmenta, koja podrazumeva
blokiranje autoritarnih režima, pre svega Rusije. To blo-
kiranje ostaje aktuelno čak i kad ti režimi ne preduzima-
ju nikakve konkretne akcije koje bi remetile krhke politič-
ke ravnoteže i ugrožavale svetski mir. Sam autoritarni po-
redak – kako implicira odgovarajuća doktrina odbrane na
protivnoj strani – generator je rizika koji valja najozbiljni-
je shvatiti.
agresija na ukrajinu kao čin i oblik
samoranjavanja agresora
Ruska invazija na Ukrajinu može se, upravo sa stanovi-
šta teorije containmenta, okarakterisati kao akcija koja će u
nešto dugoročnijoj perspektivi najveću štetu naneti upravo
Rusiji. Suprotstavljeni akter strateškog konflikta, u ovom
slučaju SAD, gotovo da ne može poželeti ništa povoljnije po
sebe nego da se ona protivna strana uplete u neki rizičan
rat, koji vodi protiv nekoga drugog. Čini se da je očigledno
da će ruski rat protiv Ukrajine na duži rok najviše korisnih
i poželjnih efekata doneti za sada trajnom političkom pro-
tivniku, a to su SAD.
Ne bi trebalo isključiti mogućnost da ruska agresija na
Ukrajinu ispadne u krajnjoj liniji mnogo štetnija po Rusiju
nego po samu razorenu Ukrajinu. Ne zna se od čega početi
kada se pristupi nabrajanju šteta koje će Rusija imati zbog
nenajavljenog drastičnog upada na teritoriju suverene su-
sedne zemlje. Nad Rusiju se već spustila teška senka me-
đunarodne diskreditacije, nacionalna sramota čije ublaža-
vanje Putin verovatno neće doživeti, pa makar se uvrstio
u najstarije superstogodišnjake. Između Rusije i Ukrajine
leći će jednako teška senka međusobnog nepoverenja i či-
ste mržnje, čije relativizovanje niko od onih što su danas u
životu neće moći da dočeka. A neće moći ni njihova deca,
pa verovatno ni deca njihove dece.
Tu su i strašni troškovi rata, a ne treba trošiti reči na do-
kazivanje teze da je rat ubitačno skupa igra. Ta je igra pogi-
beljna ne samo po još definitivno nepotvrđenim ljudskim
žrtvama i porodičnim tragedijama, nego i u finansijskom i
materijalnom smislu. Za Rusiju, to je pogubno težak teret.
Neko je nedavno sasvim umesno podsetio da se BDP cele
Rusije kreće na nivou od oko jedne polovine BDP-a Velike
Britanije! Za tu nerazvijenu zemlju rat je prava ekonom-
ska pogibelj. One hiljade poginulih Rusa za tu zemlju su ne
samo emotivni i ljudski nego i ekonomski gubitak.
U tom strateškom nadjačavanju, to što je Rusija učinila
samoj sebi može samo da oraspoloži i usreći centre strateš-
kog planiranja one druge strane. Agresija je izazvala stra-
hovite poremećaje u funkcionisanju svetske privrede kao
celine; dovoljno je da stopu rasta svetskog BDP-a smanji
samo za jedan procentni poen, pa da se jednostavnom ra-
čunicom dođe do sume gubitaka na planetarnom nivou,
izmerene brojkom koja se jedva da napisati a koja se, s ob-
zirom na rizik greške, vrlo pažljivo mora utanačiti. Svet
ove štete neće ni lako ni brzo moći da oprosti, a kamoli
zaboravi.
Nema sumnje da će krupan gubitak biti i vrsta kolate-
ralne nematerijalne štete: reč je o gubitku iluzorne pred-
stave o ruskoj nepobedivosti i psihološkoj šteti za rusku
stranu u mogućim budućim strateškim sukobljavanjima.
Posle ukrajinske epizode, niko neće od ruske vojne moći
onoliko strepeti kao što je to bio slučaj pre no što je “in-
tervencija” preduzeta. Promeniće se i predstave o moći
i opredeljenosti manjeg aktera u posmatranom sukobu.
Iako je to vratolomno i pogubno, i onaj manji i slabiji po-
kadšto bude obuzet fascinantnom rešenošću da “tirjan-
stvu stane nogom za vrat”, u kom se slučaju pretvara u
veliki rizik i za mnogo “većeg” protivnika od sebe. Ukrat-
ko i pribegavajući tekućem žargonu, Putin je ovom agresi-
jom pucao sebi u koleno, a od te rane neće za života moći
da se oporavi.
***
Agresija na Ukrajinu predstavlja kolosalnu grešku. Čini
se da je to promašaj planetarnih razmera, možda najveći u
ovom grešnom svetu još od Hitlerovih pregnuća da poko-
ri Evropu, a potom možda i ceo svet. Iza te greške stoji oči-
gledno, sa samom greškom samerljivo, moralno iskliznuće
koje ostaje kao neizbrisiva mrlja na celoj zemlji. Iza greške,
međutim, stoji i zaprepašćujući manjak ekspertize i zna-
nja, uključujući i pogrešno verovanje da Ukrajina može da
se baci na kolena za dva-tri dana. I sâm sam verovao u mo-
gućnost instant rešenja za ukrajinsku “denacifikaciju”. No,
ja nisam bio suočen sa zastrašujućom odgovornošću koja
doslovno poprima geostrateške razmere. A da sam bio, ve-
rujem da bih šanse i rizike ozbiljnije proučio i da bi to re-
zultovalo neprepoznatljivo drugačijom politikom. ¶
6. oktobar 2022. VREME
REME
 TV MANIJAK
Treći svetski rat, ili kako sam
se navikao na bombu
Mediji opisuju stanje konflikta, u društvu se ideja rata putem
televizije ljudima provlači kroz uši svakodnevno, a ništa se ne
DRAGAN ILIĆ čini da se konflikt spreči. Rat je onda neizbežan ishod
Ove nedelje počela je sa radom tele-
vizija Blic. Najavljen je rijaliti “Ceca i
deca”, a prva gošća informativnog pro-
grama bila je Ana Brnabić, premijerka
u tehničkom mandatu ili mandatarka
buduće Vlade Srbije, kako više volite.
Ista osoba na istoj funkciji, samo je pi-
tanje ugla gledanja, iz prošlosti ili bu-
dućnosti. U oba slučaja oročena. Pošto
je prilika svečana, premijerka je ekskluzivno objavila da smo
mi, ako ćemo pošteno, u Trećem svetskom ratu.
Zbunilo me što takvu vest nismo ranije čuli, ali ona je izre-
čena onako usput, bez mnogo dramatike, više kao elementar-
na nepogoda, prvi sneg, početak grejne sezone ili mere vlade o
ceni goriva petkom. Treći svetski rat je u Srbiji počeo na TV Blic,
nekako tiho i bez panike. Niti je bio atentat kao u Prvom, niti su
Nemci ušli u Poljsku, a naša pozicija je još uvek nedefinisana.
Bilo bi super da smo neutralni ko Švajcarska, ali se plašim da
nije tako, barem sudeći po TV programima. Pitam se samo sa
kim smo i protiv koga, a ujedno se plašim da se i ovog puta svet-
ski rat u Srbiji ne dopuni i našim ličnim građanskim sukobom.
Ma kako čudno izgledala izjava Ane Brnabić, zaista možemo
pronaći dokaze za to da rat postoji prateći TV programe. Na pr-
vom mestu, tu je priča o Bombi. Iz dana u dan, od ratnog veća u
neprekidnom zasedanju na TV Happy, preko Pinka do RTS-a,
iz svetskih medija se prenosi floskula o upotrebi nuklearnog
naoružanja. Ceo svet se pita da li Putin blefira, kao u nekakvoj
bolesnoj geopolitičkoj igri, gde se pominje taktičko i strateško
nuklearno naoružanje. Ukrajina je ogromna, Rusi imaju rake-
te, a vojni eksperti nam objašnjavaju kako su u pitanju atomski
udari ograničenog obima. To bi, valjda, trebalo da zvuči utešno.
Održan je referendum i izvršeno pripajanje delova Ukrajine
Rusiji. Mi taj referendum nismo priznali, ali je nekakva dele-
gacija odavde imala ulogu posmatrača. Miša Vacić se slikao sa
Staljinom, ali se naša vlast nije odredila prema delegaciji i nje-
noj ulozi.
Putinov saveznik iz Čečenije, Kadirov, takođe traži Bombu
zbog pogoršane situacije na frontu. Reč “bomba” tako postaje
svakodnevna medijska floskula na koju javnost ogugla ne raz-
mišljajući o posledicama nuklearne eskalacije rata. Ukrajina
već ima tužni oreol radijacije nakon Černobila, pa se valjda u
bolesnim glavama sve ovo odvija negde daleko od nas.
Rat je dobio i svoju specijalnu formu, van granica Ukrajine.
Danima je u Severnom moru plin curio nakon sabotaže za koju
niko nije preuzeo odgovornost. Ova diverzija Severnog toka, u
nacionalnim vodama Danske, po izjavi Džefrija Saksa, delo je
SAD. Dok se svi prave ludi, gasovod je ugašen i Evropa je de-
REME 6. oktobar 2022.
VREME
31
finitivno odsečena od energetskih re-
sursa iz Rusije. U prilog ovoj tezi ide
i Bajdenova izjava kako Amerika ima
načina da zaustavi Severni tok. Rat za-
ista poprima globalne razmere.
A kakav bi to rat bio, naročito svet-
ski, a da nas ostavi po strani? Tema je
opet energetska bezbednost, a oblik je
Foto: printscreen špijunska afera u Rumuniji. Zaposleni u
NIS-u u Temišvaru i Bukureštu navodno su prenosili informacije
o energetskim kapacitetima u Rusiju i Srbiju. Vučić je izjavio da je
u pitanju politička špijunaža i da među privedenima nema naših
državljana. Za sada smo još uvek, zvanično, u neutralnom statusu.
Ipak, na ovdašnjem medijskom ratištu obe strane pojača-
vaju propagandu. Trenutno stanje u Ukrajini jedni opisuju kao
poraz Rusije, a drugi kao taktičko pregrupisavanje. Osim dile-
ma o Bombi, tu su i beskonačne diskusije o strategiji – da li je
važniji severni ili jugoistočni deo fronta? Nisam imao pojma
da u ovoj zemlji žive desetine, a možda i stotine eksperata za
vojna i bezbednosna pitanja i zanima me čime su se svih ovih
godina mira bavili.
Naslovi u novinama ponekad najbolje opisuju nivo konfuzi-
je – “Ukrajinska vojska okupirala oslobođene delove Ukrajine”.
Ko je onda u našim medijima opisan kao okupator, a ko je
oslobodilac?
Da je u pitanju samo plašenje građana u cilju promovisanja
Vlasti kao vrhunskog zaštitnika, stvar ne bi bila ozbiljna. Mnogo
više zabrinjava globalna atmosfera nailazeće kataklizme, koja u
psihološkom smislu podseća na devedesete. To je stanje samois-
punjavajućeg proročanstva, tokom kojeg se, recimo, govorilo o
krvavom raspadu Jugoslavije, ratovima u Hrvatskoj, Bosni i na
Kosovu. Mediji opisuju stanje konflikta, u društvu se ideja rata
putem televizije ljudima provlači kroz uši svakodnevno, a ni-
šta se ne čini da se konflikt spreči. Rat je onda neizbežan ishod.
Ono što nam Ana Brnabić nije otkrila, ili toga nije svesna u
dovoljnoj meri, jeste opasnost da sukob svetskih razmera ne
indukuje sukobe unutar polarizovanog društva kakvo je naše.
Plašim se da bi u našim bratoubilačkim ratovima mržnja
imala ulogu nuklearnog naoružanja, a ni Vlada u tehničkom
mandatu, ni buduća oročena Vlada (u najavi do kraja oktobra) ne
čine ni izbliza dovoljno da smanje i pomire unutrašnje dihotomi-
je u Srbiji. Srbi će da se dele na one koji su uz Putina i one protiv
njega, baš kao 1948. za ili protiv Staljina, za koga se već oprede-
lio Miša Vacić. Da li će rezultat biti novi Goli otok ili ćemo zaista
biti ta čuvena fleka ili rupa na ćilimu Evropske unije i NATO-a,
kako je to svojevremeno obećao Tomislav Nikolić, verovali ili ne,
zavisi prvenstveno od nas. ¶
 SVET
32 Sabotaža Severnog toka

VELIKI
PRASAK
Vrtlog međusobnih optužbi počeo je odmah posle
eksplozija na dva gasovoda Severnog toka, iako
istraga tek treba da počne. Ko god da je minirao
cevi, sabotaža u Baltičkom moru možda je konačni
kraj decenijske simbioze Moskve i Berlina u kojoj
su jedni imali vernu mušteriju, a drugi jevtin gas
Za “Vreme” iz Bona 19.03. Kako su rekli, potresi su se dogodi-
li u vodi, a ne u tlu, što znači da nema go-
o količini soli, Baltičko more vora o zemljotresu ili klizištu.

P jedva se može nazvati morem.

Kažu da je uz nemačku obalu
slano koliko suze, a istočnije,
kod obala Finske i Rusije, ni toliko.
Pa ipak, voda koja probija u cevi gaso-
voda Severni tok 1 i 2, na mestima gde je
po svemu sudeći podmetnut eksploziv,
dovoljno je slana da dovede do korozije.
Stručnjaci kažu da krpljenje ili zamena
cevi nisu veliki problem, ali da će – ako se
brzo ne pokrenu pumpe, što može samo u
saradnji Rusije i zapadnih zemalja – gaso-
vodi uskoro biti za staro gvožđe.
Ko će za njima roniti suze, a ko se radu-
je? To je pitanje od milion dolara, pomo-
ću kojeg stručnjaci i udarna pera štam-
pe pokušavaju da odgonetnu ko je izvr-
šio sabotažu. U nedostatku činjenica, prst
se upire sa Zapada u Moskvu, i iz Moskve
u Zapad.
Iako istraga tek treba da se povede,
može biti da su verovatni bombaški udari
na dva monumentalna gasovoda kraj ere
u kojoj je pre svega Nemačka bila izvozna
velesila zahvaljujući jevtinom ruskom
gasu, a Rusija pak imala najvažniju mu-
šteriju i stabilan priliv deviza u budžet
koji većma zavisi od prodaje energenata.
šta se desilo?
Švedski seizmolozi su u ponedeljak
prošle sedmice (26. septembar) registro-
vali dva potresa kod danskog ostrva
Bornholm – jedan u 2.03 izjutra, drugi u
Danski vojni piloti primetili su više
mesta gde curi gas, što se na površini
mora vidi kao krug u kojem izbijaju me-
hurići – u jednom slučaju krug je bio preč-
nika čitavih sto metara. Operator gaso-
voda javio je oko podneva da je pritisak
pao sa uobičajenih trista na samo sedam
bara. Uništene su obe cevi Severnog toka
1 i jedna od cevi Severnog toka 2, gaso-
voda koji većinski pripadaju Gaspromu.
U eventualnu prirodnu nepogodu ili
slučajnu havariju niko ne veruje. Jer,
previše bi slučajnosti bilo da tek tako u
istom danu na četiri mesta eksplodiraju
cevi kojima do tada ništa nije falilo, a koje
su – posebno u slučaju Severnog toka 2
– nove-novcate.
Oštećenja su se desila tik van teritori-
jalnih voda Danske i Švedske, kao da je
neko pazio da ne povredi teritorijalni in-
tegritet tih zemalja, od kojih je jedna čla-
nica NATO-a, a druga bi to uskoro treba-
lo da postane.
Lideri Danske, Švedske, Nemačke i EU
govorili su o “sabotaži”. Šefica Evropske
komisije Ursula fon der Lajen nagovesti-
la je putem Tvitera “oštar odgovor” poči-
niocu, što se u jeziku briselske birokrati-
je smatra britkom pretnjom.
Dok ovaj broj “Vremena” ide u štam-
pu, isticanje gasa je gotovo sasvim pre-
stalo, a prema operatoru Severnog toka,
pritisak u cevima se ujednačio. Gasprom
je saopštio da je isparilo onoliko plavog
energenta koliko se inače proda Danskoj
za tri meseca.
Prema organizaciji Nemačka pomoć
životnoj sredini (Deutsche Umwelthil-
fe), radi se o ekološkoj katastrofi jer je u
vazduh otišlo metana uporedivog sa je-
dan odsto godišnjih štetnih emisija cele
Nemačke.
Tek sada istraga može da počne. Prem-
da je i rusko tužilaštvo formiralo pred-
met zbog “međunarodnog terorizma”, sva
je prilika da će stvar voditi istražitelji iz
Danske, Švedske i Nemačke.
Iz službi ove potonje do nedeljnika
“Špigel” procurila je pretpostavka da je
korišćen eksploziv sa snagom od pola
tone trinitrotoluena (TNT). Same čelič-
ne cevi su inače debele do 41 milimetra,
pa još omotane betonom debljine do 110
milimetara.
Prethodno je “Špigel” javio da je CIA to-
kom leta upozorila Berlin na moguće sa-
botaže na gasovodu, te da bi one mogle
doći od “državnog aktera”. Zvaničnici su
odbili da komentarišu te navode.
Ipak, teorija da se ne radi o militantnim
zaštitnicima životne sredine ili slobod-
nim strelcima, već o diverziji u ime neke
države, primila se u zapadnoj javnosti i
zato jer se smatra da postavljanje eksplo-
ziva na 80 metara dubine nije mačiji ka-
šalj. U obzir bi mogli da dođu ronioci ili

6. oktobar 2022. VREME

REME
 CURENJE PLINA U BALTIČKOM 33
MORU: Šta se zapravo desilo
Foto: Danish Defence Command via AP

nadomak voda NATO-a, unosi nesigur-

nost, i stavlja posebno Berlin pod priti-
sak. Jer, kaže Peters, jedina čitava cev je
sada jedna cev Severnog toka 2, koji nika-
da nije ni pušten u rad. Ako bi u Nemač-
koj energetska kriza eskalirala, Berlin bi
morao da delimično ukine sankcije Ru-
siji kako bi dobio gas tim putem.
Sa druge strane, zašto bi Rusija digla
u vazduh gasovod kada može naprosto
da zavrne ventil, što je uostalom i ura-
dila? Bez Severnog toka Kremlj ostaje
bez bitne opcije za eventualne pregovo-
re oko Ukrajine, to jest bez mogućnosti
da spase pre svega Nemačku od sibirske
zime, a u zamenu za povlačenje barem
dela sankcija.

malo činjenica, mnogo teorija

Ljubitelji teorija zavere na obe stra-
ne dobili su ovih dana dosta materijala
za razradu po opskurnim forumima, što
se, doduše, preliva i u “ozbiljne” medije –
u zavisnosti od toga šta kome odgovara.
 Manjak činjenica doveo je do viška Recimo, vest o curenju gasa tek je ugle-
dala svetlost dana, a bivši poljski šef unu-
spekulacija o tome ko bi mogao da stoji iza trašnjih i spoljnih dela Radoslav Sikorski,
danas poslanik Evropskog parlamenta,
udara na gasovode. Postavljeno je staro
na Tviteru je objavio fotografiju curenja
dobro pitanje “cui bono?” – kome to koristi? i napisao: “Thank you, USA.” Tvit je ka-
snije izbrisao, a Vlada u Varšavi je kriti-
Pitanje koje bi moglo odvesti na stranputicu kovala ovu zahvalnicu kao neodgovornu.
Andrij Koboljev, donedavni šef ukrajin-
s obzirom na to da se niko nije pohvalio
skog Na
ogaza, dobacio je javnosti novu
sabotažom, pa se dakle radi o takozvanoj teoriju prema kojoj su Rusi minirali ga-
sovod već pri gradnji. “Ta metoda nije ru-
false flag operaciji. Ko god da je, očigledno bi ski izum, već nasleđe Sovjetskog Saveza”,
rekao je on za “Zidojče cajtung”. “Tada je
voleo da se misli da je počinilac neko drugi
bilo uobičajeno da se eksploziv postavi
podvodni dronovi, to jest minijaturne na stranputicu s obzirom da se niko nije na svu novu kritičnu infrastrukturu jer u
podmornice bez posade. pohvalio sabotažom, pa se dakle radi o slučaju rata mora brzo da se digne u vaz-
takozvanoj false flag operaciji. duh. To je sada razlog što nisu dignuti u
stručnjaci sa kristalnom kuglom Ko god da je, očigledno bi voleo da se vazduh gasovodi koje nisu gradili Rusi.”
U govoru u petak (30. septembar), ru- misli da je počinilac neko drugi. Tako CNN se pak dohvatio izveštaja o ru-
ski predsednik Vladimir Putin proglasio nije samo pitanje ko ima koristi od uni- skim vojnim brodovima oko ostrva, koji
je prisajedinjenje Donbasa, Zaporožja i štenja gasovoda, nego možda i ko ima ko- su primećeni baš na dan eksplozija. Pre-
Hersona, kritikovao dekadentni Zapad, risti da se pomisli da je neko drugi uni- ma danskim zvaničnicima, ruska morna-
usput okrivljujući SAD za diverziju na Se- štio gasovod. rica je stalno i rutinski u tim vodama –
vernom toku. U Vašingtonu su odbacili To nije sprečilo zapadne eksperte da baš kao i američki brodovi.
optužbe. Na zahtev Moskve, održana je izvade kristalne kugle i optuže Rusiju. Ruski mediji izvestili su o tobože sum-
i vanredna sednica Saveta bezbednosti. Samo Rusija “ima sposobnost i interes” njivom devetočasovnom letu američkog
Manjak činjenica doveo je do viška da izvede ovakvu sabotažu, rekao je Jo- vojnog helikoptera MH-60R Strike Hawk
spekulacija o tome ko bi mogao da sto- hanes Peters, stručnjak za morsku bez- nadomak ostrva Bornholm, samo nekoli-
ji iza udara na gasovode. Postavljeno je bednost sa Univerziteta u Kilu. ko dana pre eksplozija. “Dojče vele” pak u
staro dobro pitanje “cui bono?” – kome Prema njegovom rezonu, Moskva de- jednoj analizi pokazuje tačnu putanju tog
to koristi? Pitanje koje bi moglo odvesti monstrira da je sposobna za operacije helikoptera, koji ni u jednom trenutku »
REME 6. oktobar 2022.
VREME
34
nije bio dovoljno blizu mestima sabotaže.
Podsećalo se i na raniju izjavu predsed-
nika SAD Džozefa Bajdena da će, ukoliko
Rusija napadne Ukrajinu, SAD naći način
da zatvore Severni tok 2. No, u tom tre-
nutku je pored Bajdena stajao nemački
kancelar Olaf Šolc, čija se vlada složila da
neće puštati u rad Severni tok 2 ukoliko
dođe do ruske agresije.
Prethodno je, inače, vlada Angele Mer-
kel – u kojoj je Šolc bio vicenkancelar –
dovršila gradnju Severnog toka 2, uprkos
američkim sankcijama protiv firmi koje
učestvuju u gradnji, te protestima Polj-
ske i baltičkih zemalja.
preti li “podvodni rat”?
Kako je već pokazalo obaranje male-
zijskog aviona na letu MH17 iznad istoč-
ne Ukrajine 2014. godine, međunarodne
POSTAVLJANJE PLINOVODA:
Kome smeta Severni tok
Foto: DPA via AP
istrage su duge i mučne, a na kraju pu-
blika opet veruje u šta hoće.
Sada je londonski “Gardijan” doneo tre-
zven tekst u kojem se navodi da možda
nikada nećemo saznati ko je sabotirao
Severni tok. “Ako se Rusija krije iza ek-
splozija, možda u Kremlju misle da je to
demonstracija sile koja treba da izazove
strah. Ali, od toga bi dobit bila mala. S ob-
zirom na ruske probleme u Ukrajini, teš-
ko je poverovati u ideju da bi se Moskva
usudila da cilja zapadne podvodne cevi
i kablove u Baltičkom moru i drugde.”
Međutim, upravo je od toga vodeći ne-
mački tabloid “Bild” napravio naslovnu
stranu prošle sedmice. Nemačkoj, na-
vodno, prete novi udari na kritičnu in-
frastrukturu – gasovode, telefoniju, in-
ternet, strujnu mrežu… Na to je upozori-
lo i više ministara.
inim ruskim energentima. ¶
Nije zaostao ni ugledni nedeljnik
“Špigl”, u čijem je aktuelnom broju na-
slovna priča posvećena “čudovištima iz
dubina”. Navodi se da su prethodnih go-
dina uznapredovali posebno podvodni
vojni programi SAD, Rusije i Kine. “Taj-
ni roboti, specijalne podmornice i ronio-
ci mogu da dižu u vazduh gasovode ili da
crpe podvodne kablove”, navodi magazin.
nemcima sada ni iz džepa ni u džep
Vest o demoliranju Severnog toka une-
la je dodatnu nesigurnost među nemačke
građane, koji sporadično protestuju i pa-
nično nabavljaju električne grejalice. Za
prvih osam meseci ove godine prodato je
skoro milion komada (skok od 76 odsto
u odnosu na prošlu godinu), što se pri-
pisuje strahu od nestašica gasa na koji
se greje polovina domaćinstava u zemlji.
Cena gasa na berzama još jednom je
skočila nakon sabotaže – i to se navodi
kao moguća kratkoročna korist koju bi
Rusija imala. Sada su ostala dva gasovoda
od Rusije do Zapadne Evrope, kroz koje
jedva da gas ide – Transgas preko Ukra-
jine i Mađarske, i Jamal preko Belorusi-
je i Poljske.
No, za Nemačku, u prošlosti najbolju
mušteriju koja je podmirivala 55 odsto
potreba ruskim gasom, uništenje Sever-
nog toka pred zimu realno ne menja ni-
šta. Jer, od početka septembra Gasprom
više ne isporučuje gas podno Baltičkog
mora.
Do toga je došlo posle letnje sage sa re-
dovnim održavanjem gasovoda i remon-
tom Simensove turbine u Kanadi. Tek je
političko zalaganje kancelara Olafa Šolca
dovelo do toga da Kanađani dopuste da
se turbina preko Nemačke vrati u Rusiju.
No, sada se Gasprom izgovara cu-
renjem nafte iz jedne turbine u kom-
presionoj stanici Portovaja kod Sankt
Peterburga, zbog čega navodno gas više
ne može da se isporučuje. U Simensu ta-
kvo objašnjenje odbacuju – kažu, u Por-
tovaji je šest turbina od kojih je i pet do-
voljno da gasovod radi punom parom.
dvesta milijardi subvencija
za energente
Berlin se, inače, unapred spremao na
scenario da Kremlj politički zavrne gas i
dao se u potragu za alternativama. Šolc
je nedavno obišao arapske despotije ugo-
varajući isporuke tečnog gasa (tek od idu-
će godine), što se čudnovato poklopilo sa
specijalnim odobrenjem Berlina da ne-
mačke firme prodaju Saudijskoj Arabi-
ji opremu i municiju za borbene avione
Jurofajter i Tornado za 36 miliona evra.
Ali, gonjene inflacijom neviđenom se-
dam decenija – cene su u septembru bile
deset odsto više nego pre godinu dana –
i verovatnom recesijom, nemačke vlasti
ponavljaju da će zima proći dobro ukoli-
ko svi malo prištede energente. Uprkos
faktičkom ruskom embargu, gasna skla-
dišta u Nemačkoj su popunjena preko de-
vedeset odsto.
Prošle sedmice je Šolc najavio “veliki
prasak” – čak dvesta milijardi evra zadu-
ženja kako bi građani i privreda pregurali
zimu. Detalji još nisu utanačeni, ali treba-
lo bi da domaćinstva dobijaju snažno sub-
vencionisane gas i struju do, recimo, 80
odsto prosečne potrošnje. Ostatak bi mo-
rali da plate po paprenim tržišnim cena-
ma, što je ujedno i motivacija da se štedi.
Prethodno su Nemci suočeni sa mo-
gućnošću da plaćaju višestruko skuplji
gas. Prosečnu porodicu to bi stajalo ba-
rem dve do tri hiljade evra više godiš-
nje. Taj preteći udar na buđelar nedav-
no je doveo do toga da se sasvim izjedna-
čio broj onih koji podržavaju i onih koji
osporavaju sankcije protiv Rusije, uko-
liko to vodi većim troškovima života u
Nemačkoj.
Masni finansijski paket trebalo bi da
odobrovolji građane koji pretežno nisu
zadovoljni radom vlade Socijaldemokra-
ta, Zelenih i Liberala. U tom čitanju su de-
tonacije na Severnom toku loša vest za
Šolca jer, bez obzira na to kako se i kada
završi ruska agresija u Ukrajini, sve su ta-
nji izgledi da će se Nemačka ikada vrati
je
NEMANJA RUJEVIĆ
6. oktobar 2022. VREME
REME
 Rat u Ukrajini 35

KONTRAOFANZIVA NE
JENJAVA: Napredovanje

Proboj fronta i Ukrajinske vojske

Foto: AP Photo

unutrašnje
razračunavanje
u ruskoj vojsci
Ukrajinci su nastavili kontraofanzivu primenjujući pristup koji je do sada dao rezultate –
posle obaveštajne pripreme sa vlastitim i resursima NATO-a, sa taktičkim manevarskim
sastavima ekvivalenta od ojačanog voda do ojačane čete ulaze u čarke i kada se uvere
da je na nekom mestu odbrana meka, kreću u prodor. Tako su 1. oktobra prodrli duž
Kahovskog akumulacionog jezera i za dan-dva pod borbom gotovo prošli čitavih 30
kilometara. Uzeli su selo Zolotaja Balka, krenuli dalje i 3. oktobra ušli u mesto Dudčan

B
orbe se vode u novim subjektima
Ruske Federacije. Dramski obrat
promenio je odnose snaga jer sada
je ruska vojska u odbrani na većem delu
fronta, u Hersonskoj oblasti i Luganjskoj
oblasti. Obaveza da se brani taj prostor,
posle aneksije, postala je nova politička
stvarnost koju treba uvažiti jer ruska
REME 6. oktobar 2022.
VREME
vlast nema više izbora pred domaćim
javnim mnjenjem – mora da brani ono
na što je položila pravo. Autoritet Kremlja
bio bi drastično narušen kada bi se odu-
stalo od najnovijeg ratnog cilja – kontro-
le nad ta četiri nova subjekta Federacije.
Prema dokumentima Dume, u sastav
Rusije ušli su u celini, a ne samo kao
prostor koji je sada pod efektivnom kon-
trolom ruske oružane sile. Razlika nije
mala i trenutno ratna događanja idu u
korist Ukrajine.
Prvog dana postojanja proširene Ru-
sije, 1. oktobra, pao je u ukrajinske ruke
gradić Liman. Neveliko mesto, ali sada
važno jer je simbol lošeg toka događaja »
36 POSLE BITKE:
Ruski gubici
Foto: AP Photo
po Ruse. Ostali su formalno bez jednog
ruskog mesta. Generali su obavezni da
ga povrate, ali kada i kako? To će morati
da se sačeka jer se ruska vojska trenutno
povlači na istok i severoistok. Dva kraka
ukrajinskog prodora idu ka mestu Svato-
vo, ali stvarni cilj je narušavanje odbra-
ne aglomeracije Severodonjeck-Lisičansk
odnosno Luganjske oblasti.
Ukrajinci su nastavili kontraofanzivu
sa pristupom koji je do sada dao rezulta-
te – posle obaveštajne pripreme sa vlasti-
tim i resursima NATO-a, sa taktičkim ma-
nevarskim sastavima ekvivalenta od oja-
čanog voda do ojačane čete ulaze u čar-
ke i kada se uvere da je na nekom mestu
odbrana meka, kreću u prodor. Tako su 1.
oktobra prodrli duž Kahovskog akumu-
lacionog jezera i za dan-dva pod borbom
gotovo prošli čitavih 30 kilometara. Uze-
li su selo Zolotaja Balka, krenuli dalje i 3.
oktobra ušli u mesto Dudčani.
Rusi su minirali branu u tom selu da bi
dobili na vremenu, ali pozadina snaga na
Krivoroškom pravcu je ugrožena pošto
nema pojačanja za protivudar. Zato su
4. oktobra izvučene jedinice kojima pre-
ti zatvaranje u kotlu. Ukrajinska vojska
se od 28. avgusta trudi da se probije kroz
ravnicu do Hersona. Prvi korak bio je mo-
stobran na reci Ingulec: tu su se uklinili
i nedeljema su pokušavali da odu dublje
po cenu velikih gubitaka. Ruski desan-
tnici držali su čvrsto Davidov Brod, ali
je ukrajinski prodor prema Dudčanima
obezvredio njihov trud pa su morali da
prepuste prostor ukrajinskoj vojsci. Ina-
če, Ukrajinci koriste vreme pred jesenje
kiše kada će prostor van puteva postati
teško prihodan. Sada je blato već posta-
lo teško savladivo, a najgore tek dolazi.
lov na krivce
U ruskim redovima preispituju se
uzroci pada fronta u Harkovskoj oblasti
i povlačenja na istok koje traje već me-
sec dana. Sada je novi udarac pad fron-
ta u Hersonskoj oblasti. U analizima se,
sasvim očekivano, izostavlja ukrajinska
vojska kao ključni faktor i traže se loši
momci pa čak i izdajnici među ruskim
komandantima koji su, navodno, krivi za
sve. Krive se za poraz generali koji su ve-
što prikazivali sliku o silnoj vojsci pred
političarima i novinarima, te prikrivali
istinu o niskoj borbenoj gotovosti. Oni
 Dobrovoljački model popune nije dao dobar
rezultat. Ruski izvori navode konkretnu
sudbinu jedne od tih jedinica – firma
Transgas je poslala mali bataljon od 280 ljudi
da u kritičnom momentu brani Liman i odmah
posle dolaska na položaj imali su 22 poginula,
15 ranjenih, 9 nestalih. Šestorica su zarobljeni
i da bi peh bio potpun, jedan od njih je bio
komandant jedinice lično, pukovnik u rezervi
su se vešto progurali do činova i pozicija parcijalnog zauzimanja prostora.
koristeći regionalne i kumovske veze i o Najveći problem koji prati rusku voj-
tome se među kritičarima iz ruske vojske sku je nedostatak ljudi. Efekti mobilizaci-
otvoreno govori. je osetiće se tek u nedeljama koje dolaze,
Sada pred proverom stvarne prime- a za pametnu pripremu novih bataljon-
ne veštine ratovanja nisu “položili” iako skih taktičkih grupa treba i nekoliko me-
su ranije imali najviše ocene na visokim seci. U međuvremenu, front drže jedinice
vojnim školama. Na talasu otvorenog koje su istrošene i zbog gubitaka i zamora
lova na “krivce” istaknuti ratni preduzet- i ljudi i tehnike. Sve ima svoj rok trajanja.
nici Ramzan Kadirov, poglavar Čečena i U vojnoj organizaciji sistem rukovo-
Jevgenij Prigožin, vlasnik privatne vojne đenja i komandovanja pojela je korozija
firme Vagner, traže smene vodećih genera- poltronizma. Izbor politički podobnih ka-
la. Neke su prozvali po imenu i prezimenu drova i igra stvaranja Potemkinovih sela
i stvorili su neugodnu atmosferu u kojoj usavršavana je do savršenstva i sada je
se, navodno, oni koji su neformalno posta- posledica neverovatna neefikasnost u
li komandanti sada postavljaju nadmoćni komandnoj strukturi, konfuzno postu-
iznad generala po školi i struci. Unutraš- panje i slabo sadejstvo raznih rodova i
nje razračunavanje u ruskoj vojsci raduje službi i jedinica razmeštenih na terenu.
Ukrajince koji se trude da blokiraju odliv Pozadinske službe, prema svemu što se
podataka i da se što manje sazna o njiho- vidi, rade loše ili jako loše.
vim – nimalo bezazlenim – problemima u Nedostatak ljudi obezvređuje svaku pa-
odnosima politike i generala. metnu zamisao o tome šta učiniti na fron-
Kod Rusa nema previše kritika poli- tu. Zato u Hersonskoj oblasti, u kojoj je za
tičkog vođstva koje se čini najodgovor- razliku od ostatka ruske vojske od počet-
nijim za loš tok rata. Naime, ono je od voj- ka rata rad ruskih jedinica mnogo bolji i
ske od prvog trenutka tražilo da ostvari zanatski smislen, solidno drže odbranu,
kabinetsku projekciju brzog zauzimanja ali nema bataljona za preuzimanje inici-
Ukrajine i promene vlasti, a zatim niz re- jative. Borbe na jednom delu fronta traže
vidiranih, ali i dalje nerealnih zadataka koncentraciju snaga i izazivaju posledično
6. oktobar 2022. VREME
REME
 STANJE NA FRONTOVIMA: 37
Luganski, donjecki i
hersonski region

slabljenje odbrane na ostalim delovima

zone odgovornosti hersonske grupacije.
Posledice su očekivane – Ukrajinci su ot-
krili slabe tačke i krenuli su u proboj pre-
ko tanke linije u Krivoroškoj oblasti.

ništa bez putina

Sve će ruskoj vojsci biti lakše kada
pristigne sveža živa sila, ali mobilizaci-
ja nije trenutno rešenje jer se već poka-
zalo da preuranjeno slanje rezervista na
front donosi samo ljudske gubitke. Od-
luka da se krene sa mobilizacijskim po-
zivima sačuvala je rusku vojsku od du-
boke krize koja bi nastala za neki mesec
zbog isteka ugovora o kratokoročnom,
najčešće šestomesečnom, angažovanju
dobrovoljačkih jedinica prikupljenih to-
kom leta.
Početna faza mobilizacije pokazala je
slabosti ruskog vojno-teritorijalnog siste-
ma i zato je državni vrh morao da interve-
niše. Putin je lično vodio sednicu saveta
bezbednosti i kasnije je rekao da se mo-
bilišu samo oni koji su služili i da oni koji
nisu bili u vojsci odmah moraju da se vrate
kući. Navedeni su primeri da se lekari šalju
na front kao pešadinci, a dobrovljcima se
ne primaju zahtevi za oblačenje uniforme.
Svi koji su nezakonito pozvani idu kući, a
generalni tužilac mora da odmah preduz-
me korake protiv onih koji su kršili zakon.
Za razliku od ruske vojske, na drugoj
strani fronta bolje se snalaze sa obnov-
nom resursa jedinica koje su bile na pr-
voj liniji. Posle konsolidacije i popune, na
front ponovo dolaze, prema proceni, sa
80-90 odsto brojnog stanja u odnosu na
puni formacijski sastav. Brigada ostaje
brigada iako je rusko Ministarstvo odbra-
ne neke od tih jedinica davno proglasilo
za potpuno uništene. Ruske bataljonske
taktičke grupe srozale su se posle borbi
na nekim primerima do nivoa čete, a na-
vodno ima onih koje su svedene na samo
tridesetak ljudi.
Dobrovoljački model popune nije dao
dobar rezultat. Ruski izvori navode kon- Još jedan dobar primer za odnos sna- rusku odbranu. Osim ljudskih, moraju se
kretnu sudbinu jedne od tih jedinica – fir- ga je 126. samostalna brigada obalske od- u hodu obnoviti tehnički resursi. Za 128.
ma Transgas je poslala mali bataljon od brane sa Krima, od marta u borbama bez brigadu stigli su tenkovi iz pomoći NATO
280 ljudi da u kritičnom momentu brani odmora. Borci su dobili odusustvo do pet koja ide rutinski.
Liman i odmah posle dolaska na položaj dana. Proređeni su iskusni kadrovi. Krim-
imali su 22 poginula, 15 ranjenih, 9 nesta- čani su, navodno, pošteno polupali 128. nato i tehnika
lih. Šestorica su zarobljeni i da bi peh bio samostalnu brdsko-juršnu brigadu ukra- Amerikanci su obećali da će na onih 16
potpun, jedan od njih je bio komandant jinske vojske u borbama u avgustu i ona “hajmarsa”, koje su ranije dali, poslati još
jedinice lično, pukovnik u rezervi. se odmorila, popunila i vratila pa slomila 18 komada, ali moraće da se izrade novi. »
REME 6. oktobar 2022.
VREME
38 Brazil: Predsednički izbori
Iranski dronovi u ratu za rusku stvar
Umesto velike avijacije, Rusima sada posao
rade iranski dronovi i to u rojevima od 10-
15 komada, koji lete ka jednom objektu dej-
stva. Pokrenuta je linija za proizvodnju “ge-
rana-2”, po iranski “šaheda-136”, koji navod-
Mrtva tr
no može da prevali 1.800–2.500 km. Stotine Na predsedničkim
kilometara sasvim sigurno prelazi, jer su
izborima, koje su
njima pogođeni ciljevi u Odesi.
mnogi analitičari
Ima onih kod Rusa koji su, zadivljeni re-
Foto: AP photo
zultatima rada dronova, predložili na internet resursima da u znak zahvalno- nazvali “istorijskim”,
sti Irancima treba podići neko znamenje u čast iranskog generala Kasema So- Brazil se suočio
lejmanija koji je nastradao 2020. u američkoj akciji izvedenoj dronovima. Iro- sa “trenutkom
nično, jer su iz vazduha, sa daljine, ubili generala koji je bio jedan od inicijatora
istine”. Dva rivala,
iranskog programa proizvodnje dronova i primene u ratne svrhe. Solejmani je
ultradesničarski
znao zašto su te letelice potrebne jer je on stekao izuzetno ratno iskustvo svu-
da gde su Iranci slali ratnike za veru. predsednik Žair
Rusima su možda njegov lik i delo pozitivni, a ima on puno poštovalaca i u našoj Bolsonaro i levičarski
ultradesnici iako je to neobično s obzirom da je vodio akcije protiv Vojske Repu- lider i bivši šef države
blike Srpske u istočnoj Bosni. Tamo su prvi put Iranci angažovali komandu Kuds, Luiz Inasio Lula da
jedinice posebne namene za nekonvencionalno ratovanje – tada su se bavile or-
Silva idu u drugi krug,
ganizacijom infiltracije verskih ratnika, obukom stranaca i domaćih muslimana.
pošto nijedan od
Iranski novinari su pominjali Solejmanija kao čoveka koji je izvršavao zadat-
ke u Bosni, ali detalji nisu poznati. Prirodno, aktivnosti Kudsa su poverljive. U kandidata nije osvojio
iranskom igranom filmu Damask u 8.00 otac i sin su piloti koji u Siriji, pred pri- više od 50 odsto
padnicima Islamske države, izvlače avion “iljušin 76” sa izbeglicama i ranjenici- glasova izašlih birača
ma, a pominje se tajni rad na Balkanu. Sin prigovara ocu što nije pratio njegovo
odrastanje jer je ratovao za Muslimane u Bosni. Ima u pozadini istine jer je So-

lejmani naoružanje prevozio na aerodrom Tuzla avionima C-130 “herkules” koji
su sletali pod američkom zaštitom u okviru šireg konteksta podrške svima koji
su bili protiv Srba. Danas našoj desnici to ne smeta. Oni su ionako u ideološkoj
konfuziji i brkaju sve simbole i vrednosti.
Najnovija vest pred zatvaranje broja je da
će Pentagon dati još četiri lansera – su-
marno 38 komada. Neki su verovatno uni-
šteni, ali ima ukrajinska vojska sada čime
da udara po ruskoj pozadini. Obećane su
rakete ATACMS koje kada polete sa “haj-
mara”, mogu dostići 300 km daleko. Obe-
ćali su da će Amerikanci odlučivati gde će
se koristiti, jer zvanično Moskva drži da je
domet tih raketa pretnja njenim interesi-
ma preko koje se ne može preći.
Problem održavanja tehnike sada je
aktuelna tema jer je priliv sofisticira-
ne tehnike kakva nije ranije korištena
u ukrajinskoj vojsci veliki izazov. Troše
se resursi, kvarovi su u ratu česti, pride
oštećenja u manevru i borbi. Amerikanci
su formirali bazu za tehničku podršku u
Poljskoj. Tehnika će se popravljati na bez-
bednom u pozadini. Svoj deo posla obav-
ljaju stručni konsultatni koji daju savete
Ukrajincima, ali za svaki slučaj iz baze u
zaleđu. Koristi se poseban zaštićeni čet,
a internet vezu pruža Starlink, firma
koja se istakla u ratu u podršci ukrajin-
skoj vojsci mnogo više u odnosu na ve-
ćinu članica NATO.
Rusi u domenu tehničke podrške rade
na dva pravca. Jedan je reaktiviranje
sredstava ratne tehnike iz strategijskih
rezervi, koja se nakon brzog remonta ili,
češće, samo tehničkog pregleda ukrcava
na voz do poslednje stanice na frontu.
U onom drugom pristupu, proizvodnji
nove tehnike po ratnom režimu, od pro-
letos se pokušava pokrenuti novi model
rada. Mobilizacija treba nešto da prome-
ni u atmosferi i da stvori pritisak na me-
nadžment. Neki su prešli na ratni režim.
Objavljeno je da je vojni deo Motovilihin-
skog zavoda iz Perma uveo tri smene za
rad na višecevnim lanserima raketa “tor-
nado-G” i “Tornado-S”. To su oznake za
stare sisteme BM-21 “grad” kalibra 122 mm
i “smerč” od 300 mm koji su dobili balistič-
ki računar i prijemnik sistema satelitske
navigacije. ¶ lji Latinske Amerike, sa više od 155 mili-
ALEKSANDAR RADIĆ
M
esecima unazad, sva istraživa-
nja javnog mnjenja u Brazilu
govorila su da je konzervativ-
ni predsednik Žair Bolsonaro u velikom
problemu i da znatno zaostaje za svojim
levičarskim rivalom. A neposredno uoči
izbora, ankete su pokazivale da bi aktu-
elni šef države mogao da izgubi već u pr-
vom krugu. Ali Bolsonaro, koji je oštro
napadao integritet izbornog sistema ze-
mlje i javno pretio da u slučaju poraza
neće priznati rezultate izbora, nadma-
šio je sva očekivanja osvojivši 43,2 odsto
glasova.
Njemu je pošlo za rukom da borbenom
retorikom mobiliše konzervativne bira-
če: u kampanji je pozivao svoje prista-
lice da se pripreme za radikalne akcije,
jer postoje, kako je rekao, “oni koji žele
da nam ukradu slobodu”. “Ako bude po-
trebno, idemo u rat”, pretio je brazilski
predsednik.
Levičarski lider Luiz Inasio Lula da Sil-
va opravdao je ulogu favorita na ovim iz-
borima, osvojivši 48,4 odsto glasova, te i
dalje ima priliku da osvoji treći predsed-
nički mandat u najmnogoljudnijoj zem-
ona građana s pravom glasa.

6. oktobar 2022. VREME

REME

rka ljutih rivala
podeljeno društvo
Brazil je u prethodnom periodu be-
ležio porast tenzija i političkog nasilja,
a ogromna polarizacija u društvu preti
da eskalira uoči, ali i nakon drugog kru-
ga izbora koji će biti održan 30. oktobra.
Neizvesnost je dodatno ojačana i činje-
nicom da se mnogi pitaju kako će reago-
vati uticajni vojni vrh zemlje, među koji-
ma ima i onih koji bi po svaku cenu želeli
da spreče “povratak socijalizma” u Brazil.
I sam Bolsonaro, nekadašnji vojni ka-
petan, koji sa nostalgijom priča o dvade-
setogodišnjoj vojnoj diktaturi u toj zem-
lji, tražio je podršku vojske, smatrajući
da bi ona trebalo da ima arbitrarnu ulo-
gu na izborima. Time je izazvao nemali
strah dela brazilske javnosti da bi mogao
da zatraži i oružanu intervenciju vojske
ako ponovo ne osvoji predsednički man-
dat. Upućeni, međutim, smatraju da je,
iako Bolsonaro uživa podršku određenih
struktura u vojsci, ipak malo verovatno
da bi se ta institucija umešala u bilo šta
što bi ličilo na državni udar.
Popularni Lula, što znači “lignja” na
portugalskom, već je bio predsednik u
dva mandata, od 2003. do 2010. godine, i
u njegovo vreme zemlja je doživela eko-
nomski procvat: broj siromašnih bio je
prepolovljen, a u srednju klasu svrstao se
gotovo svaki drugi Brazilac. Ali, finansij-
ska kriza koja je usledila, ekonomska re-
cesija koja je teško pogodila stanovništvo
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Brazila i rasprostranjena korupcija u po-
litici i biznisu, doprinele su da se najveća
zemlja Latinske Amerike nađe u ozbilj-
nim problemima (vidi “Savršena oluja u
zemlji sambe”, “Vreme” br. 1318).
sumnjiva presuda
Tako je zbog korupcionaškog skanda-
la i pranja novca i sam Lula, osnivač Rad-
ničke partije, osuđen na 12 godina zatvo-
ra, ali je iza rešetaka proveo “samo” 580
dana, od aprila 2018. do novembra 2019.
godine. Lula zato nije bio u mogućnosti
da se kandiduje na prethodnim izbori-
ma za šefa države. Vrhovni sud je, me-
đutim, poništio tu presudu za korupci-
ju, zbog pristrasnosti federalnog sudije
u ovom slučaju. Ispostavilo se da je su-
dija, nakon što je Lulu poslao iza reše-
taka, nedugo zatim postao Bolsonarov
ministar pravde.
Žair Bolsonaro je politički, ali i po re-
zultatima, sušta suprotnost svom arhiri-
valu: tokom svog mandata, aktuelni bra-
zilski predsednik osiromašio je zemlju,
povećao ekonomsku nejednakost i znat-
no doprineo polarizaciji društva. Otka-
ko je preuzeo dužnost šefa države, krče-
nje amazonskih prašuma dostiglo je re-
kordne nivoe, a nezadovoljstvu građana
doprinelo je i njegovo katastrofalno ru-
kovođenje pandemijom virusa kovid 19,
koji je usmrtio skoro 700.000 Brazilaca.
Ipak, ovi izbori pokazali su snagu
39
KO ĆE BITI NA ČELU BRAZILA:
Lula da Silva i Žair Bolsonaro
Fotografije: AP Photo
konzervativnih političkih struja u Bra-
zilu, a Bolsonarova desničarska Liberalna
partija sada ima najveći broj mesta u oba
doma brazilskog Kongresa. “Osvojili smo
dva miliona glasova više ove godine nego
2018”, objavio je Bolsonaro na društvenim
mrežama. “Dobili smo najveći broj mesta
u donjem domu i u Senatu, što je bio naš
glavni prioritet”, poručio je on.
levica u usponu
Ukoliko bi Lula da Silva pobedio u
drugom krugu predsedničkih izbora, bio
bi to poslednji u nizu trijumfa za levicu
na turbulentnom južnoameričkom kon-
tinentu. U Kolumbiji je bivši gerilac Gu-
stavo Petro preuzeo vlast u junu, a ne-
kadašnji studentski lider Gabrijel Borić
izabran je za predsednika Čilea prošlog
decembra. Od 2018. levičarski lideri pre-
uzeli su vlast širom regiona, od Argenti-
ne, Perua, Bolivije, Hondurasa, Meksika...
Ukoliko bi i Brazil opet dobio levičar-
skog šefa države, bio bi to jasan geopo-
litički signal, koji bi svakako prevazi-
šao granice južnoameričkog kontinen-
ta. Imajući u vidu oštru društvenu pola-
rizaciju, i Lula i Bolsonaro sada ciljaju na
birače okrenute centru političkog spek-
tra. Međutim, čak i ako ponovo bude iza-
bran za predsednika, Lula će se suoči-
ti sa poteškoćom da progura zakone u
konzervativno obojenom Kongresu. ¶
UROŠ MITROVIĆ
40 “Dart” protiv Dimorfosa

Odbrana Zemlje od
“kosmičkog stenja”
Prema prvim snimcima,
reklo bi se da je NASA
zabeležila “pun pogodak” i
da čovečanstvo može malo
mirnije da spava. Možda
danas još uvek nismo
u stanju da izbegnemo
svaku opasnost iz
kosmosa, ali misija “Dart”
daje nadu da, posle
mnogo milijardi godina
neprekidnog kosmičkog
bombardovanja,
više nismo sasvim
bespomoćni. Planeta
Zemlja uzvraća udarac

B
izaran eksperiment ili nešto mno-
PUN POGODAK: Asteroid Dimorfos;
go važnije? Ovo pitanje postavili
poslednji snimak pre udara i udar
su mnogi koji su 27. septembra na viđen teleskopima Habl i Veb.
kanalu NASA posmatrali spektakularni Fotografije: NASA

sudar sonde “Dart” sa asteroidom Dimor-

fos. Iako se sudar desio na oko 11 miliona
kilometara daleko od Zemlje, sve je izve-
deno savršeno precizno: “Dart” je, prema
planu, pogodio Dimorfos svega 17 metara
daleko od centra asteroida. Za one koji su
bili direktno uključeni u ovu misiju nije
bilo dileme: postignuto je nešto nevero-
vatno. Lori Glejz, stručnjak NASA za pla-
nete, kaže da je svanula nova era čove-
čanstva: “Dolazi vreme kada ćemo biti
sposobni da zaštitimo čovečanstvo od
potencijalno katastrofalnih udaraca iz
kosmosa. Nikada ranije nismo imali tu
mogućnost.”

ledeno doba
Da bismo bili u stanju da razumemo veli-
činu ovog događaja, moramo da se vrati-
mo u prošlost. Od trenutka svog postan-
ka, pre oko 3,7 milijardi godina, pa sve do
danas, život na Zemlji neprekidno evolu-
ira postajući sve raznovrsniji, složeniji i

6. oktobar 2022. VREME

REME
 41
Torinska skala
Razmere opasnosti Kao što postoji Rihterova skala za mere-
Šteta koju pad meteorita na Zemlju može da izazove drastično se povećava sa nje jačine zemljotresa, tako postoji i
njegovom veličinom: Torinska skala kojom se meri nivo opa-
snosti od sudara za svaki od poznatih
manji od 1 metra u prečniku: Nema štete. Ovo su, zapravo, “zvezde padalice” koje,
asteroida. Ova skala ima 11 podeljaka:
ukoliko ste uporni, lako možete da opazite svake noći. Poželite nešto! Broj zvezda
padalica višestruko se uvećava kadgod Zemlja proleće kroz neki meteorski roj. 0: asteroid je bezopasan, ne postoji
Većina ovakvih meteorita u potpunosti sagori pre nego što dostigne 70 km visine. mogućnost sudara;

prečnik 1 metar: Manja šteta. Sa Zemlje se jasno vidi vatrena lopta koja se laga- 1: normalno stanje, ekstremno mala
no gasi kako meteorit usporava i gubi visinu. Na mestu udara ostaje manji kra- mogućnost sudara;
ter. Udarac ima dovoljnu snagu da ubije čoveka, probije krov kuće ili demolira 2–4: potrebno intenzivno astronom-
automobil. sko praćenje;
100 m: Znatna šteta. Sa Zemlje se vidi vatrena lopta mnogo sjajnija od Sunca. 5–7: preteća situacija, značajna vero-
Veliki požari na mestu udara, lokalna ekonomska katastrofa, moguće istreblje- vatnoća bliskog susreta;
nje osetljivijih životinjskih vrsta, manje promene u globalnoj klimi. Oslobođe- 8–9: siguran sudar s katastrofalnim
na energija daleko je veća od one koju imaju najveće termonuklearne bombe. lokalnim ili regionalnim posledicama;
1 km: Velika pretnja čitavoj civilizaciji. Spontani požari i masovna stradanja u 10: siguran sudar, katastrofa global-
čitavoj zoni udara. Krater je dovoljno veliki da pokrije čitav jedan grad. Cunamiji nih razmera, veliki rizik po sudbinu
duž svih obala okeana. Nagle klimatske promene. Izostanak kompletne poljopri- čovečanstva i ostalog života na Zemlji.
vredne proizvodnje na obe hemisfere u narednih godinu dana. Eksplozija soci-
Svi poznati asteroidi na današnji dan
jalnih problema. Moguća anarhija u svetskim razmerama.
imaju ocenu “nula”. U poslednjih dva-
10 km: Katastrofa epskih proporcija. Neposredni efekti udara osećaju se dece- deset godina više od 50 asteroida dobi-
nijama. Istrebljenje najvećeg dela živih bića. Ogromne klimatske promene. Glo- lo je ocenu “jedan”. Nakon detaljnijih
balno zamračenje planete. Perspektiva čovečanstva krajnje neizvesna. osmatranja, svi su ponovo klasifiko-
100 km: Sumrak čovečanstva i svih viših životnih formi. Kraj. vani kao bezopasni.

rasprostranjeniji. Ali, to ne znači da je ovaj
proces tekao glatko, naprotiv. Na osnovu
analize fosila i geoloških zapisa sačuvanih
u Zemljinoj kori, naučnici danas znaju da se
naša planeta bar pet puta do sada našla na
ivici potpune katastrofe, suočena s munje-
vitim gubitkom ogromnog broja biljnih i
životinjskih vrsta. Broj manjih incidenata,
kada je biosfera morala da pretrpi velike,
ali ne i fatalne udarce, meri se stotinama.
Ti udarci živom svetu nizali su se, u sko-
ro pravilnim vremenskim razmacima, sve
do današnjeg dana i nema sumnje da će
se slični događaji dešavati i u budućnosti.
Neke od ovih katastrofa došle su pravo
niotkuda, iz dubokog kosmosa, izazvane
su udarima kometa i asteroida koji slo-
bodno plove kroz Sunčev sistem. Svaka-
ko najpoznatiji takav događaj zbio se pre
oko 66 miliona godina (poslednja od pet
pomenutih masivnih katastrofa), kada je
sudar Zemlje s kosmičkom stenom veliči-
ne desetak kilometara uništio više od tri
četvrtine živog sveta, sve životinje teže od
dvadeset kilograma, a među njima i famo-
zne dinosauruse koji su do tog trenutka
suvereno vladali čitavom planetom. Uda-
rac meteorita izazivao je ubistvenu kom-
binaciju okeanskog cunamija i vatrenog
fronta, koji su razarali sve pred sobom.
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Katastrofa je, nakon svega, ostavila ogro-
mnu količinu neprozirnog pepela i prašine.
Usledile su munjevite klimatske promene:
Sunce je postalo jedva vidljivo, tempera-
tura je pala, nastalo je iznenadno ledeno
doba, koje će potrajati dovoljno dugo da
desetkuje živi svet koji je nekim čudom
preživeo neposredni udarac.
Kako smo, sa ovog vremenskog rasto-
janja, tako sigurni da je upravo udarac
iz kosmosa okončao eru dinosaurusa?
Jednostavno tako što smo pronašli kra-
ter. Reklo bi se da je to, zbog njegove oče-
kivane veličine, bio jednostavan zadatak,
ali je do otkrića došlo tek krajem sedam-
desetih godina prošlog veka. Možda zato
što se krater jednim delom nalazi ispod
poluostrva Jukatan, dok se ostatak nalazi
u vodama Meksičkog zaliva. Ovaj krater
ima kolosalne dimenzije – više od 180 kilo-
metara u prečniku i 20 kilometara u dubi-
nu. Ključni dokaz dala je hemija: danas
znamo da meteoriti sadrže veće količine
elemenata koji su na Zemlji relativno ret-
ki. Jedan takav element, iridijum, prona-
đen je u fosilnim tragovima koji su nasta-
li neposredno nakon udara meteorita.
U prošlosti je, sasvim sigurno, bilo još
većih kosmičkih katastrofa, ali su krate-
ri stariji od par stotina miliona godina
uništeni erozijom i obnavljanjem Zemlji-
ne kore usled pomeranja tektonskih plo-
ča. Najveći pouzadno identifikovani udar-
ni krater nalazi se u basenu Vredefort u
Južnoj Africi, ima prečnik koji se proce-
njuje na 200-300 kilometara i star je više
od dve milijarde godina.
tunguska katastrofa
Prvi pisani tragovi o udarcu meteori-
ta u naseljeno mesto potiču iz srednjeg
veka. Brojni kineski hroničari zabeležili
su da je grad Čingjang 1490. godine izne-
nada bio zasut kišom vrelih kamenica.
Posledice su bile užasne: stradalo je naj-
manje 10.000 ljudi, a oni koji su nekim
čudom preživeli bili su prinuđeni da napu-
ste grad. Kasnija istraživanja potvrdila su
razmere katastrofe, ali ne i uzrok, s obzi-
rom da ostaci meteorita i udarni krater
nikad nisu pronađeni. Bez obzira na to,
većina istoričara i dalje smatra da je tra-
gični događaj izazvao upravo meteorit.
Danas je svakako najpoznatija tzv. Tun-
guska katastrofa, koja se desila iznad
istočnosibirske tajge 30. juna 1908. godi-
ne. Tokom eksplozije meteorita prečnika
50 metara oslobođeno je fantastičnih 12
megatona energije, što je napravilo pustoš
na površini od oko 2.000 kvadratnih »
42 RUPA U ARIZONI: Krater
Berindžer iznutra i spolja
Fotografije: wikipedia.org

kilometara (ilustracije radi, najjača ter-

mo-nuklearna bomba ikad napravljena,
sovjetska “Car bomba”, imala je snagu od
oko 50 megatona, erupcija vulkana Kra-
katau iz 1883. godine i svih 200). Eksplozi-
ja je porušila više od 80 miliona stabala, a
stradalo je i nekoliko lovaca. Veće ljudske
žrtve izbegnute su samo zato što je čitava
oblast bila veoma slabo naseljena. Da se
događaj odigrao iznad neke od svetskih
metropola, broj žrtava merio bi se stoti-
nama hiljada.
Poslednji značajan događaj ove vrste
desio se iznad Čeljabinska 15. februara Velikovskim na čelu, autorom “Svetova u
2013. godine, kada je na visini od oko 30 sudaru”, nisu čitav problem sveli na pra-
kilometara eksplodirao meteorit preč- zne spekulacije i bolesno smele fantazi-
nika 20 metara. Eksplozija je bila sjajni- je. Za naučnike, prelomni trenutak odi-
ja od sunca, mogla je da se vidi sa rasto- grao se 1994. godine kada se tek otkrivena
janja većeg od 100 kilometara i imala je kometa Šumejker-Levi sudarila s Jupite-
razornu moć kao bomba od 500 kilotona, rom i napravila vrtlog dovoljno velik da
što je tridesetak puta više od snage atom- u njega stane čitava Zemljina kugla. Bio
ske bombe bačene na Hirošimu. Najveći je to vrlo opipljiv dokaz da se kosmičke
deo oslobođene energije apsorbovala je kolizije dešavaju i da je njihova destruk-
atmosfera, ali je udarni talas nastao nakon tivna energija dovoljno velika da zbriše
eksplozije i dalje bio u stanju da napra- ceo ljudski rod.
vi značajnu štetu. Više od 1.500 ljudi pre- Nakon toga, uložen je veliki trud da se
trpelo je ozbiljne povrede, uglavnom od kosmičko kamenje popiše i klasifikuje po
krhotina prozorskog stakla. Bez prozora tome koliko je opasno po našu planetu. kucne čas. Problem je u tome što se Brus
ostalo je oko 7.200 zgrada, što je bio ozbi- NASA je ustanovila centar za praćenje bli- Vilis ne oseća najbolje.
ljan problem za gradske vlasti u uslovima skih asteroida većih od jednog kilometra i Do sada smo imali bar dve incidentne
niskih zimskih temperatura. Srećom, sve izolovala oko 440 stena čije se putanje opa- situacije u kojima smo učestvovali kao
je okončano bez ljudskih žrtava. sno ukrštaju sa Zemljinom. I druge razvi- pasivni posmatrači. U decembru 1994.
jene zemlje odvojile su znatna sredstva godine, asteroid XL1 primakao se Zem-
opasno “kosmičko stenje” za formiranje službi za osmatranje ovih lji na oko 100.000 km (Mesec je skoro
Baš iz ovih razloga, danas se pažljivo potencijalnih ubica iz svemira. Naravno, četiri puta dalji). Jednako opasno bilo
posmatraju svi veliki asteroidi koji se kre- i Holivud je dao svoj prilog – snimljeni su je i 14. juna 2002. godine kada je astero-
ću u blizini Zemlje. Interes za odbranu od neki epohalno glupi filmovi (Deep Impact, id 2002MN veličine fudbalskog igrali-
“kosmičkog stenja” javio bi se možda i rani- Armagedon), koji nam poručuju da će nas šta neopaženo “fijuknuo” pored Zemlje
je da kojekakvi šarlatani sa Imanuelom Brus Vilis već nekako izbaviti kad za to brzinom od oko 36.000 km/h, promašiv-
ši nas za manje od 120.000 km. Intere-
Nemezis santno je da je opasan “leteći objekat”
Istrebljenje dinosaurusa pre 65 miliona godina nije jedini događaj koji se direk- primećen tek tri dana nakon inciden-
tno povezuje sa udarom meteorita. Prema nekim istraživanjima paleontologa, ta, pošto nam je doleteo iz pravca Sun-
ca tako da ga nije bilo moguće spaziti na
globalne kataklizme povezane sa masovnim izumiranjem živih bića dešavaju
vreme. Da je udario gde ne treba, pro-
se sa zadivljujućom pravilnošću, svakih 25 miliona godina, i sva je prilika da su
izveo bi efekat ravan eksploziji nukle-
bar neki od ciklusa uspona i padova živog sveta na Zemlji povezani s katastro-
arnog projektila hiljadu puta jačeg od
falnim udarcima iz nebeskog komšiluka. Za sada nema pravog objašnjenja oda-
onog bačenog na Hirošimu.
kle potiče ovakva hronološka pravilnost. Svakako najsmelija hipoteza predvi-
Sistematskim istraživanjem danas je
đa postojanje Nemezisa, nevidljivog Sunčevog saputnika koji obitava na dale-
obuhvaćeno više od 95 odsto svih kosmič-
koj periferiji Sunčevog sistema. Reč je o patuljastoj zvezdi ili velikoj planeti koja
kih objekata koji predstavljaju ozbiljnu
u svom periodičnom kruženju oko Sunca povremeno zaluta u tzv. Ortov oblak,
opasnost. Zahvaljujući tome, možemo da
stanište stotina hiljada kometa preostalih nakon formiranja Sunčevog sistema.
isključimo mogućnost globalne katakliz-
Preturbacije koje izaziva Nemezis svojim kretanjem kroz Ortov oblak mogu biti
me u narednih nekoliko stotina godina.
dovoljno jake da neke od kometa “iskoče iz svog ležišta” i zapute se ka unutraš- Ali, u našem kosmičkom dvorištu nalazi
njosti Sunčevog sistema, ka Zemlji i drugim svetovima. se i mnogo hiljada manjih stena koje je

6. oktobar 2022. VREME

REME

jako teško pratiti u kontinuitetu, a čiji bi
udarac još uvek mogao da izazove lokal-
nu katastrofu. Statistika kaže da astero-
idi veličine dvadesetak metara udaraju u
Zemlju bar jednom u sto godina. Smatra
se da ih u našoj blizini ima više od pet
miliona, od čega je svega 0,5 odsto otkri-
veno. Još su opasniji asteroidi čiji prečnik
iznosi 150 metara, u našoj blizini ih ima
više od dve hiljade, od čega je otkriveno
manje od polovine.
otkrivanje, praćenje, akcija
Kako se boriti protiv ove opasnosti?
Rana detekcija je od suštinske važno-
sti. To nam može dati dovoljno vremena
REME 6. oktobar 2022.
VREME
da upoznamo asteroid, utvrdimo od čega
se sastoji, da proverimo da li je u pitanju
čelična gromada ili labavi konglomerat
stenja i leda, da postavimo na njega radio-
far kako bismo precizno merili njegovu
putanju i, na kraju, da preduzmemo kon-
kretnu akciju, da ga jednostavno uništi-
mo ili bar skrenemo sa putanje kolizije.
Prva mogućnost deluje primamljivo,
pogotovo ako se uzme u obzir da čovečan-
stvo, prema podacima iz ove godine, ras-
polaže sa više od 12.700 nuklearnih boje-
vih glava. Bliski susret s potencijalno smr-
tonosnim asteroidom valjda bi nas nate-
rao da se konačno ujedinimo i da oruž-
je za masovno uništenje upotrebimo za
SMRTONOSNA OPASNOST IZ 43
SVEMIRA: Eksplozija meteorita kod
Čeljabinska 2013. i posledice udara
meteora u Tunguziji 1908. godine
Fotografije: youtube.com i wikipedia.org
Nervozni generali
Svake godine u Zemljinu atmosferu
uleti oko 30 meteorita većih od jed-
nog metra. Ovakvi meteoriti često
eksplodiraju u vazduhu oslobađa-
jući energiju uporedivu s energijom
manje nuklearne eksplozije. Nauč-
nici i vojni eksperti odavno pokuša-
vaju da utvrde šta bi se moglo desi-
ti ukoliko do ovakve eksplozije dođe
u zoni ratnog konflikta. Jedna takva
eksplozija u istočnoj Ukrajini, u tre-
nutku kada ceo svet strahuje od Puti-
novog prsta na nuklearnom obaraču,
mogla bi da stvori potpunu konfuzi-
ju oko toga da li je nuklearno oružje
zaista upotrebljeno.
Generala Sajmona Vordena iz ame-
ričke Svemirske komande hronično
brine i zategnuta indijsko-pakistan-
ska situacija, s obzirom na to da obe
zemlje imaju nuklearno oružje i ne
odriču se prava da ga upotrebe. “Jed-
na eksplozija meteorita iznad glave
nekog napetog generala mogla bi lako
da bude inicijalna kapisla za nuklear-
ni rat. Svega nekoliko zemalja u sve-
tu ima dovoljno kvalitetnu opremu
pomoću koje jasno mogu da se razli-
kuju prirodne eksplozije meteorita od
eksplozija izazvanih vojnim projekti-
lima. Zato je neophodno hitno osniva-
nje međunarodnog centra za praćenje
ovakvih atmosferskih pojava kako bi
se isključila svaka mogućnost neho-
tičnog nuklearnog sukoba”, kaže on.
odbranu čovečanstva. Ipak, ovaj način
odbrane ima i svoje tehničke probleme.
Zamislite samo raketu, natovarenu silnim
megatonima bojevih glava, kojoj se desi
fatalni kvar prilikom poletanja?
Drugi metod obećava mnogo više. Da
bi se sudar izbegao, dovoljno je promeni-
ti kurs ili brzinu asteroida za vrlo malu
veličinu. Ako to uradite na dovoljno veli-
kom rastojanju, nekoliko godina pre suda-
ra, akumulacija malih promena tokom
dužeg vremenskog perioda verovatno bi
“siguran pogodak” pretvorila u “pogodak
zamalo”. Do sada je predloženo mnogo
raznovrsnih metoda za promenu kursa
asteroida. Pre svega, tu su masivni raketni »
44
projektili koji bi delovali isključivo svojom
kinetičkom energijom. Moguće je, zatim,
na asteroid postaviti raketni motor velike
snage. Ako obezbedite dovoljnu količinu
goriva i pustite motor da radi dovoljno
dugo, promena kursa je zagarantovana.
Jedan egzotični metod koristio bi solar-
na jedra, koja bi pod dejstvom sunčevog
vetra odvukla stenu daleko od Zemlje.
Postoji i mogućnost da se u blizini aste-
roida “parkira” masivna letelica, koja bi
svojim gravitacionim poljem odvukla
asteroid u željenu stranu. Tu su, zatim,
laserski topovi i ko-zna-šta-sve-još, nešto
od tehnike koja već postoji i mnogo više
naučne fantastike. Prema nekim proce-
nama, čovečanstvu će biti potrebno bar
trideset godina da razvije efikasne teh-
nike promene kursa asteroida, što je vre-
menski period na koji verovatno može-
mo da računamo.
Jer, i pored toga što je Sunčev sistem
prepun asteroida i kometa (do danas je
mapirano više od 40.000 ovakvih nebe-
skih tela), verovatnoća da dođe do koli-
zije veoma je mala. Razlog za to je prost:
kosmička rastojanja su ogromna, a prostor
između nebeskih tela dovoljno veliki da
se svako oseća “komotno”. Uz to, nebeska
tela putuju po eliptičnim putanjama koje
se retko kada seku, sustižu ili prestižu.
Ako Sunce predstavite košarkaškom lop-
tom, Zemlja bi bila predstavljena kamen-
čićem veličine dva milimetra na rastoja-
nju od oko trideset metara. Pluton bi se
nalazio na rastojanju od skoro kilometar
i ne bi bio veći od trunčice prašine. Naj-
veći asteroid, Ceres, sa svojih 300 kilome-
tara, četrdeset puta je manji od Zemlje.
Sunčev sistem je, dakle, prazan, ali je broj
“kamenčića” u njemu ipak dovoljno veli-
ki da se fatalni sudari moraju desiti, pre
ili kasnije.
Kompjuterske simulacije pokazuju da
je u poslednjih 10.000 godina naša plane-
ta bila bar 350 puta pogođena razornim
projektilima iz svemira. Ni budućnost nije
mnogo svetlija: proračuni predviđaju da
će se u narednih deset milenijuma desiti
više od 100 fatalnih incidenata u kojima
će neposredno stradati 13 miliona ljudi,
da će se desiti 300 eksplozija ravnih onoj
tunguskoj, 12 okeanskih udara sa cuna-
mija od kojih će svaki odneti po pola mili-
ona žrtava, i četiri kopnena udara s jed-
nako tragičnim učinkom.
meta – dimorfos
Nećemo biti u stanju da se odbranimo
ako na vreme ne budemo počeli da se
spremamo za opasnost koja će neminov-
no doći. Pripreme podrazumevaju izvo-
đenje eksperimenata, koji na bezazlenoj
kosmičkoj meti treba da potvrde valid-
nost teorijskog koncepta. Upravo zato je
NASA spektakularno “zakucala” svoju son-
du “Dart” u asteorid Dimorfos, brzinom od
22.000km/h. Naravno, ovaj eksperiment
ne treba da nas brine jer Zemlji nije pre-
tila nikakva opasnost. Dimorfos je stena
veličine 160 metara, koja orbitira oko aste-
roida Didimos prečnika 780 metara. Veći
asteorid nalazi se na sigurnom rastoja-
nju od Zemlje i na njegovu putanju ovaj
“kosmički karambol” nije mogao značajni-
je da utiče. Kamere na sondi napravile su
nekoliko sjajnih fotografija oba asteroida
neposredno pred udar. U krupnom pla-
nu lepo se vidi površina prepuna rasutog
kamenja oštrih ivica i nepravilnog oblika.
Dimorfos je veoma pažljivo odabra-
na meta. Meteorit njegove veličine ne bi
ugrozio opstanak čovečanstva, ali bi nje-
gov udar napravio krater veći od hiljadu
metara, uz devastaciju koja bi obuhvatila
još veću površinu. Uz to, putanja Dimor-
fosa veoma dobro je izučena. Kada se ta
putanja uporedi s putanjom nakon koli-
zije, NASA će moći vrlo precizno da izra-
čuna koliku promenu pravca i brzine je
izazvao sudar s kosmičkom sondom. Tač-
nost podataka treba da potvrde snimci
napravljeni pomoću male italijanske lete-
lice “LiciaCube”, koja je sudar snimala sa
sigurnog rastojanja. Pre sudara, Dimor-
fosu je za jedan krug oko Didimosa bilo
potrebno 11 sati i 55 minuta. Ako je udarac
sonde bio delotvoran, ovo vreme trebalo
bi sada da bude kraće za nekoliko minu-
ta. Ovi “sitni” minuti i takoreći beznačaj-
ne promene putanje sutradan, u slučaju
nekog asteroida koji bi predstavljao stvar-
nu pretnju, mogu da spasu čitavu planetu.
Prema prvim snimcima, reklo bi se da je
NASA zabeležila “pun pogodak” i da čove-
čanstvo može malo mirnije da spava. Mož-
da danas još uvek nismo u stanju da izbe-
gnemo svaku opasnost iz kosmosa, ali misi-
ja “Dart” daje nadu da, posle mnogo mili-
jardi godina neprekidnog kosmičkog bom-
bardovanja, više nismo sasvim bespomoć-
ni. Planeta Zemlja uzvraća udarac. ¶ veka, u studiji “Psihologija gomile”, isticao
DR SAŠA MARKOVIĆ
Hronika katastrofa na
fudbalskim stadionima
Psihologi
sporedna
Uz vest o tragičnom
ishodu jednog lokalnog
fudbalskog derbija u
Indoneziji, podsećamo
čitaoce na tuce sličnih
događaja tokom kojih
je navijačka euforija
pretvarala sportske
praznike u tragediju
“F
udbal treba opevati, jer je to epi-
ka našeg doba, čojstvo, junačko
ogledanje kroz igru... Igra je sve-
sna i organizovana, ali nagonska i elemen-
tarna, emotivna... Igra bez radosti i žesti-
ne, bez uzbuđenja, vike i suza, bez pražnje-
nja, nije igra. Igra daje ono što savremeni
život oduzima...”
Sa ovom epskom definicijom agonskog
(grčki: borba) karaktera te igre Miljana
Miljanića, koju je zabeležio Sergije Lukač
u NIN-u 1973. godine (reprint u knjizi
“Odrazi vremena”), složili bi se milioni
ljudi, što će se videti za nekoliko nede-
lja tokom Svetskog prvenstva u Kataru,
gde će biti na probi mnoge ambicije. S tim
se, verovatno ni danas, ne bi složio engle-
ski kralj Edvard II koji je 1314. bio zabra-
nio fudbal (u to vreme, igru momaka iz
suparničkih sela koji su šutirali svinjsku
bešiku po lokalnim livadama), jer je vero-
vao da nered oko utakmica može dovesti
do nemira, ili čak do izdaje... A s Njegovim
kraljevskim visočanstvom verovatno će
se složiti nas nekoliko socijalno izolova-
nih novinara “Vremena” koji preziru sva-
ko nasilje – a “imaju dve leve noge”.
Ovde ćemo pomenuti tuce sličnih doga-
đaja tokom kojih je navijačka euforija pre-
tvarala sportske praznike u tragediju, uz
opasku da oni nisu rezultat magije sport-
ske igre, već najčešće amalgam potisnu-
tih društvenih kontroverzi i fenomena
“psihologije gomile”.
Gistav le Bon, francuski socijalni psiho-
log, sociolog i antropolog, početkom 20.
je da u gomili slabi osećanje odgovornosti
6. oktobar 2022. VREME
REME

ja gomile i najvažnija
a stvar na svetu
pojedinca koje on ima kao izdvojena ličnost,
jer stanje “omađijanosti” je važna karakteri-
stika mase; a “zajednička akcija” ima snažan
uticaj na stvaranje masovnog uzbuđenja...
Indonezija, 1. oktobar 2022.
Nakon fudbalskog superderbija Istoč-
ne Jave na stadionu Kanjuruhan u indo-
nežanskom gradu Malangu (889.000 sta-
novnika), 1. oktobra 2022. poginulo je 125
ljudi, a stotine je povređeno, kada je oko
3000 navijača Areme upalo na teren i
napalo igrače i zvaničnike domaćeg tima
zbog prvog poraza posle 23 godine (3:2)
na domaćem terenu od rivala Persebaje.
Policija je pokušavala da ih zaštiti uba-
cujući ih u policijska vozila, koja su navija-
či preturali i palili. U pokušaju da ih raste-
ra, policija je bacala suzavac po terenu, a
zatim i prema tribinana, što je izazvalo
stampedo i dovelo do najsmrtonosnije
katastrofe vezane za fudbal u Aziji.
Egipat, februar 2012.
Na kraju meča između Al Masrija i Al
Ahlija u Port Saidu poginule su 73 osobe,
a više od 1000 je povređeno.
Gana, maj 2001.
Na stadionu u Akri poginulo je 120 lju-
di u stampedu nastalom kada je policija
ispalila suzavac.
Južna Afrika, 11. april 2001.
Na utakmici Kajzer čifsa protiv Orlan-
do Piratsa u ligi Južne Afrike, na stadio-
nu Elis Park u Johanesburgu, stampedo
REME 6. oktobar 2022.
VREME
je rezultirao smrću 43 osobe.
Gvatemala, 16. oktobar 1996.
U sukobima tokom kvalifikacione uta-
kmice za Svetsko prvenstvo između Gva-
temale i Kostarike u Gvatemala Sitiju
poginule su 84 osobe, a 150 je povređeno.
Engleska, 15. april 1989.
Devedeset šest pristalica Liverpula stra-
dalo je u prepunom i ograđenom prostoru
na stadionu Hilsboro u Šefildu pre polu-
finala engleskog FA kupa između Liver-
pula i Notingem foresta, kada je policija
otvorila jednu od glavnih kapija velikom
broju pijanih navijača Liverpula koji su
nagrnuli na kapiju i one ispred sebe zgnje-
čili uz ogradu za zaustavljanje nereda.
Nepal, 12. mart 1988.
Kada su navijači pokušali da pobegnu
od oluje sa gradom na stadionu u Katman-
duu, ali nisu mogli jer su vrata stadiona
bila zaključana, nastala gužva je odnela
93 života, a 100 ljudi je povređeno.
Belgija, 29. maj 1985.
Pre finala Kupa šampiona Evrope izme-
đu Juventusa i Liverpula na stadionu Hej-
sel u Briselu 39 navijača je poginulo, a 600
je povređeno, kada se tokom sukoba ita-
lijanskih i engleskih navijača srušio zid
zapadne tribine.
Rusija, 20. oktobar 1982.
Na kraju utakmice Kupa UEFA izme-
đu Spartaka iz Moskve i holandskog Har-
lema, u haotičnoj gužvi prilikom izlaska
45
TRAGEDIJE: Hejsel 1985. (gore)
i Indonezija 2022. (levo)
Fotografije: wikipedia.org i AP Photo
sa stadiona Lužnjiki u Moskvi stradao
je 61 navijač (po Rojtersu i BBC-ju, mož-
da čak 340).
Škotska, 2. januar 1971.
Utakmica Seltika protiv Rendžersa vodi-
la je ka nerešenom rezultatu sve dok Sel-
tik minut pre kraja nije postigao gol, što
je izazvalo masovni egzodus razočaranih
navijača Rendžersa. Ali, kada je Rendžers u
poslednjem minutu izjednačio na 1:1, počeli
su da se vraćaju. Pod pritiskom gomile 66
ljudi je izgubilo život, a još 140 je povređeno.
Argentina, 23. jun 1968.
Sedamdeset četiri osobe su poginu-
le, a više od 150 je povređeno kada su se
posle utakmice prve lige u Buenos Ajresu
između River Plate i Boka Juniorsa gleda-
oci greškom uputili ka zatvorenom izla-
zu. Oni koji su bili napred zgnječeni su
masom koja je nadirala, nesvesna da je
prolaz zatvoren.
Peru, 24. maj 1964.
Kada je na stadionu Estadio nasional
u Limi Argentina pobedila Peru u kvali-
fikacijama za Olimpijske igre, nakon što
je sudija poništio gol Perua dva minuta
po isteku regularnog vremena, izbili su
neredi tokom kojih je 318 ljudi ubijeno, a
više od 500 teško povređeno.
Konstantinopolj, 13. januar 532.
Suprotno raširenom uverenju, nasilje
u blizini sporta nije samo fenomen savre-
menog masovnog društva, već prilično
stara pojava. Neki će podsećati na tako-
zvanu Nika pobunu (grč: Νίκη – pobeda),
koja je 13. januara 532. uz povike pripadni-
ka “plave” i “zelene” deme (stranke) izbila
protiv vizantijskog cara Justinijana I na
hipodromu u Konstantinopolju. Tokom
nereda je spaljen veliki deo grada, uklju-
čujući i crkvu Aja Sofiju, koju će Justini-
jan kasnije obnoviti. Desetine hiljada lju-
di ubijeno je tokom pobune i Justinijano-
vog spasavanja carstva, kada je, kako je
kasniji hroničar Jovan Zonara zabeležio,
“svetina bila pokošena kao trava”. ¶
PRIREDIO M. M.
 KULTURA
46
Na kraju festivala
ne možemo se oteti
utisku da pozorište
koje svodi svoja
sredstva na minimum
kako bi bilo što
jasnije i ubojitije sebi
samom vezuje ruke,
te da najjači i najduži
utisak ostavlja
pozorište koje se
vraća superiorno
artikulisanoj
umetničkoj formi
a sredini Bitefa videli smo dve
N domaće predstave Dr Auslen-
der (made for Germany) (pro-
dukcija Bitefa i JDP) i Svet bez
žena (produkcija Bitefa i CZKD). Ove dve
predstave se tematski, estetski i idejno na-
slanjaju na predstave Gardien party i Ti-
huana jer govore o potplaćenoj, izrablji-
vanoj poziciji radne snage. Razlika je u
tome što Gardien party i Tihuana govo-
re o ovom fenomenu na globalnom ni-
vou, a domaće predstave ga sagledava-
ju u lokalnim okvirima. Ako se uzme u
obzir da se ovogodišnji Bitef odvija pod
sloganom “Mi, junaci rada svog” (čime se
izražava svojevrsni bunt protiv potpla-
ćenog rada), možemo zaključiti da su sve
četiri predstave, u toku čitavog festivala,
dobro pozicionirane. Sa stanovišta esteti-
ke, tačnije pozorišnog postupka, možemo
reći da Dr Auslender u odnosu na Gardi-
en party (kako je istaknuto i u katalogu
festivala) funkcioniše komplementarno.
Gardien party se sastoji od ispovesti ču-
vara svetskih muzeja koji sami prezen-
tuju svoju priču. Dr Auslender je sastav-
ljena od dokumentarnih ispovesti naših
lekara koji su otišli ili će otići na rad u Ne-
56. Bitef (2)
Zaoštravanje
mačku, s tim što njihove životne priče na
sceni predstavljaju profesionalni glumci
(Aleksandar Đinđić, Olivera Guconić, Želj-
ko Maksimović i Dragana Varagić). Priča
o medicinskim radnicima koji napuštaju
zemlju u potrazi za boljim uslovima za ži-
vot i rad jeste veoma važna tema i važan
problem čijih smo dimenzija svi postali
svesni naročito tokom i nakon pandemi-
je korona virusa. Međutim, reditelja Bo-
jana Đorđeva i dramaturge Tanju Šljivar
i Minu Milošević nije zanimao ovaj pro-
blem sa aspekta nas koji ostajemo tj. druš-
tva koje ostaje bez medicinskog osoblja,
već ih je mnogo više zanimalo stanovište
onih koji su otišli: koji su bili njihovi ra-
zlozi za odlazak, kako su oni doživeli taj
kulturološki prelaz, kako oni vide svoju
budućnost u novoj sredini, da li će se vra-
ćati u zemlju… Priče koje smo čuli bliske
su onima koje smo čuli mnogo puta i od
poznanika i u medijima, i utvrđuju nas
u onome što smo i sami o ovom proble-
mu naslućivali. Novi momenat je u tome
što predstavu gledamo u zgradi Medicin-
skog fakulteta gde se “auslenderi” i školu-
ju. Odlazak na Medicinski fakultet i obila-
zak njihovog muzeja, šetanje po hodnici-
Solo
Foto: Nada Zgank
ma, sedenje u skamijama u amfiteatru za
anatomiju je sam po sebi zanimljiv doživ-
ljaj za većinu nas koji nikada nismo ima-
li prilike da uđemo u ovu zgradu. Glum-
ci sede na mestu koje inače pripada pre-
davačima, što jeste logična pozicija u tom
prostoru. S druge strane, velika katedra
jako ograničava mizanscen i stavlja glum-
ce u poziciju predavača iako se ovde mno-
go više radi o ispovesti nego o predava-
nju. Glumci nastoje da nam predstave ra-
zličite likove, njihove karakterne osobine,
karakteristične gestove, način na koji go-
vore, akcent koji je tipičan za kraj iz koga
dolaze. Predstava se lepo i logično razvija
sve do trenutka kada se sa priče o našim
lekarima pređe na širu priču (preko fo-
tografije jednog broda krcatog migranti-
ma) o sudbini migranata generalno. Tada
predstava gubi zamah i razvodnjava se
umesto da se zaoštrava. Priča o ilegalnim
emigrantima je ipak sasvim drugačiji pro-
blem od problema lekara koji po pozivu
ili bez njega odlaze da nastave da rade u
boljim uslovima.
U predstavi Svet bez žena Maja Pelević
i Olga Dimitrijević razbijaju naše stereoti-
pne predstave o položaju žene u savreme-
6. oktobar 2022. VREME
REME

i razvodnjavanje
nom srpskom teatru. Olga i Maja su svoju
predstavu počele od istraživanja u kome
su pokazale da ravnopravnost polova ne
postoji u realnom životu. Brojčano, žena i
muškaraca pozorišnih radnika ima otpri-
like isto, ali na pozicijama moći i odlučiva-
nja apsolutno su dominantni muškarci.
Iako na prvi pogled i ova predstava liči na
predstavu-predavanje, ona to zapravo nije
jer su Olga i Maja (koje su istovremeno
i izvođači) na sceni mnogo više nalik na
animatorke u ružičastom i plavom dresu.
One bukvalno odigraju čitavu svoju pred-
stavu što teškoj i turobnoj temi daje mno-
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Dr Auslender
(made for Germany)
Foto: Bitef
Svet bez žena
Foto: Igor Koruga
go angažovaniji i vedriji
ton. Olga Dimitrijević se,
inače, među našim pozo-
rišnicima-aktivistima iz-
dvaja time što u njenim
predstavama uvek po-
stoji izlaz jer ona dubo-
ko veruje da je za istin-
sku promenu pre sve-
ga potreban elan i vera
da je promena moguća.
Upravo to je velika vred-
nost njenog aktivizma
koji je demonstriran i u
ovoj predstavi. Iako nam govore strašne
i sumorne činjenice, Maja i Olga kao izvo-
đačice bude u nama elan i vedar duh. Na
kraju predstave, pozivajući nas da se izja-
snimo o važnim pitanjima za nas i za svet,
one nas pozivaju i da izađemo na scenu i
priključimo se velikom hepeningu tokom
koga se družimo, razmenjujemo ideje, slu-
šamo muziku i jedemo palačinke. Nije ni
čudo što je ova predstava dobila nagradu
publike na Bitefu.
Sutradan smo gledali predstavu Solo
rediteljke (ideja, koncept i izvođenje Nina
Rajić Kranjac, Nataša Keser, Benjamin Kr-
47
netić, Marko Mandić, produkcija Sloven-
sko mladinsko gledališče i Maska) koja
ima upravo suprotan zaključak – šta god
umetnici učinili u pozorištu, pozorište ne
može ništa da promeni u svetu. Nina Ra-
jić Kranjac je izvela autopoetični perfor-
mans u kome nam je zajedno sa kolega-
ma glumcima iznela svoje viđenje pozo-
rišta, svoj životni i pozorišni put i odluku
da se nakon ovoga više neće baviti pozo-
rištem. Gledano sa stanovišta kompozici-
je repertoara festivala, predstava-perfor-
mans Nine Rajić Kranjc postavljena je kao
antiteza onome što su izvele Olga i Maja.
Za razliku od Maje i Olge koje nedvosmi-
sleno ukazuju kako je njihov život kao
slobodnih umetnica veoma težak, ali da
veruju u promenu, Nina Kranjac otkriva
da njoj u profesionalnom životu ide jako
dobro (odmah je dobijala nagrade, mogla
je da radi šta je htela i kako je htela u naj-
prestižnijim slovenačkim pozorišnim ku-
ćama…), ali da je ipak ne ispunjava. Besna
je i na život i na pozorište jer oseća da ne
može ništa da promeni kroz pozorište. Da
je samo do toga, jednostavno bi bilo okre-
nuti se i otići, no (citirajući Pitera Bruka)
Nina Rajić Kranjac isto tako tvrdi da u po-
zorištu treba rizikovati, što opet podrazu-
meva da ipak treba napraviti predstavu.
Sa romantičarskim zanosom ova mlada
i nama nepoznata umetnica u postredi-
teljskom duhu iznosi svoja iskrena i tre-
nutna uverenja o životu i pozorištu – ima
u ovom nastupu na momente nešto od
No acting Tomija Janežiča (njenog profe-
sora). Zanimljivo je da se ona prepozna-
je u poeziji Milene Marković, koja takođe
ima nečeg bolno iskrenog (i sarađivala je
sa Tomijem Janežičem). Međutim, čini se
da je bazični problem predstave nedosta-
tak strukture ili makar “ključ” koji bi pu-
blici pomogao da prati umetnicu na nje-
nom četvorosatnom putovanju. Potpu-
ni razlaz nastaje u drugom delu koji se
izvodi u dvorištu, gde nas dočekaju pivo
i roštilj. To pivo i taj roštilj imaju upravo
suprotan efekat od palačinki u prethod-
noj predstavi. Dok su palačinke akt druže-
nja i jedinstva između izvođača i publike
(pravimo zajedno i jedemo zajedno), ovde »
48
hrana postaje tačka razlaza. Jedna ekipa
pravi velike količine roštilja i toči pivo, pu-
blika jede i pije, a glumci izvode nekakvu
beskrajnu improvizaciju o zlom rođaku
koji ima puno para i na svaki način (pa i
seksualno) iskorišćava svoje mlade rođa-
ke. I dok mi jedemo-pijemo-jedemo i gle-
damo kako se gologuz glumac sa rolerima
na nogama pentra uz nekakvu skalame-
riju, uviđamo da ovakvo pozorište zaista
ne može ništa da promeni i da se Nina Ra-
jić Kranjac u želji da bude ultimativna u
svom pristupu umetnosti, našla u tački iz
koje stvarno nema kuda dalje. Inače, ova
predstava je dobila Gran pri “Mira Trai-
lović”. Drugi Gran pri dobila je predstava
Svaki pokušaj će se završiti skršenim teli-
ma i slomljenim kostima o kojoj smo pi-
sali u prethodnom tekstu. Ova predstava
je dobila i Politikinu nagradu za najbolju
režiju (reditelj je Jan Martens).
Pretposlednjeg dana festivala gledali
smo predstavu Ljubav (tekst i režija Alek-
sander Zeldin, Zeldin kompani, London,
Velika Britanija u koprodukciji sa Odeon
teatrom, Pariz, Francuska). Za razliku od
svih prethodnih predstava koje na ovaj
ili onaj način govore o ljudima koji rade i
pate dok rade, Aleksander Zeldin se bavi
sudbinom onih kojima je uskraćeno pra-
vo na rad. Radnja komada se dešava u
svratištu u koje britansko socijalno trpa
sve one koji su ispali iz mašine neolibe-
ralnog kapitalizma (porodice koje su ban-
krotirale, imigranti iz raznih krajeva sve-
ta, stari, nemoćni, nesnađeni…). U hiperre-
alistički prikazanom prostoru svratišta
glumci suvereno i sa uživljavanjem a la
Stanislavski igraju ove nesrećnike. Dra-
maturgija predstave je savremena, ali
duboko naslonjena na iskustvo Maksi-
ma Gorkog (Na dnu), kao i na Čehovlje-
ve komade i kratke priče. Dramske pri-
če i sukoba naizgled nema, ali je ljudska
patnja krajnje uverljiva. Dirljivo je i potre-
sno pa ako hoćete i poučno gledati njiho-
ve sudbine. Svako od njih veruje da tu ne
pripada, da je bolji od ostalih, da je tu sti-
gao slučajno i da će odatle brzo otići samo
ako bude poslušan, ako radi ono što mu
se kaže, ako se ne opire, ako ostaje dosled-
no ljubazan i onda kada ga ljudi iz socijal-
nog zanemaruju i onda kada mu ne daju
ono na šta po zakonu ima prava i onda
kada ga namerno ponižavaju. Bezosećaj-
ni sistem ih sve melje i nema im pomoći
– nisu više korisni, a svojim potrebama
predstavljaju teret za potrošačko društvo.
Glavna borba u ovom mikro svetu, pored
Ljubav
Foto: Bitef
Krize
Foto: Bitef
uzaludne borbe sa sistemom, jeste i borba
nesrećnika sateranih u ovo svratište jed-
nih protiv drugih. Strašno je videti kako
nesreća ljude razdvaja i zbližava. Oni jed-
ni drugima ne veruju, jedni druge prezi-
ru, plaše se i potkradaju. A kada ih prođe
nalet sebičnosti, uvide kako su se ružno
poneli prema bližnjem svom koji strašno
pati tu pored njih. Ova predstava je do-
bila Specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov”.
Na zatvaranju festivala gledali smo
predstavu Krize Žige Divjaka (još jedna
produkcija Slovenskog mladinskog gle-
dališča i Maske). Ova predstava je tačka
na i u selektorskoj koncepciji Ivana Me-
denice. Nakon svih predstava u kojima
su kroz različite teatarske postupke raz-
matrana tema eksploatacije rada u savre-
menom kapitalizmu, na kraju smo imali
predstavu u kojoj su nam bukvalno proči-
tani delovi iz stručnih knjiga koje se bave
pitanjem eksploatacije čoveka i prirode
u savremenom kapitalizmu. Dok nam su
nam iz off-a čitani odlomci iz knjiga (Less
iz More Jasona Hickela i The Mushroom
at the End of the World Anne Tsing) koje
su odabrali dramaturg predstave Goran
Injac i reditelj Žiga Divjak, gledamo na
sceni glumce koji dođu goli, obuku se, po-
kupe nekakvu robu koja prezentuje nji-
hov lik i trče-trče-trče. Roba im tokom tr-
čanja ispadne iz ruku, a oni padnu na pod.
Na kraju predstave nema više glasa iz off-
a, a “likovi” skršenih tela i slomljenih ko-
stiju (da upotrebimo naziv predstave koja
je otvorila Bitef) leže na podu i prvi put
uspostavljaju prisniji kontakt preko jed-
ne cigarete koju zajedno puše. To je čitava
predstava! Ideja predstave je eksplicitno
jasna, satiranje glumaca trčanjem ja jasna
metafora nas svih koji trčimo uzaludnu
trku u sistemu koji je napravljen tako da
samo mnogo bogati mogu biti pobednici.
Na kraju festivala ne možemo se oteti
utisku da pozorište koje svodi svoja sred-
stva na minimum kako bi bilo što jasnije i
ubojitije sebi samom vezuje ruke te da, pa-
radoksalno, najjači i najduži utisak ostav-
lja pozorište koje se vraća superiorno ar-
tikulisanoj umetničkoj formi bilo da je
to naturalizam (Ljubav) ili moderan ples
(Svaki pokušaj će se završiti skršenim te-
lima i slomljenim kostima). Antipod ta-
kvom pozorištu je izvođenje u kome se
umetnik i bukvalno i metaforično skine
do gola (Solo) ne mareći ni za publiku ni
za formu i provocirajući i sebe i nas da od
svega dignemo ruke. ¶
MARINA MILIVOJEVIĆ MAĐAREV
6. oktobar 2022. VREME
REME
 Roman
Vrati šalu, đavole
Milan Tripković:
Klub istinskih stvaralaca
Fabrika knjiga 2022.
O
vako o piscu bez pravog dela (ali
sa mnoštvom zaumnih književ-
nih nagrada) i samoproglašenom
bardu Voji Počuči zbori “sveznajući na-
rator” što i nije baš tako sveznajuć po-
što mu njegov pisac namenjuje ulogu im-
provizatora koji u poslednji čas odlučuje
šta će sa svojim junacima, jer ovi tobože
“žive” nezavisno od njegove volje, a on ih
samo prati u njihovim podvizima i po-
srnućima, zajedno sa nevidljivom publi-
kom kao sukreatorima svoje tobože pro-
izvoljno meandrirajuće priče.
Komplikovano? Zapravo ne, ne kod Mi-
lana Tripkovića (1977) koji roman locira u
savremeni Novi Sad, ispisujući urnebe-
sno duhovitu i furioznu ljudsku komediju
običaja i naravi, a pre svega skrozirajući
intelektualno-političko podzemlje i prize-
mlje koje o sebi voli da misli kao o Olim-
pu. Ako vam ovo zvuči odnekud poznato,
za to možete zahvaliti koliko stvarnosti
toliko i piščevoj veštini da je transponu-
je u krajnje nepretencioznom, a opet be-
sprekorno pronicljivom ironijskom i sa-
tiričkom ključu.
Slučajan, dakle, susret (no, šta je slu-
čajno u ovakvom štivu, a i šire?) u zadi-
mljenom bifeu novosadske železničke
stanice, gde pisac Počuča, misaoni i ak-
cioni lider Kluba istinskih stvaralaca –
okupljališta po samosažalnom samoose-
ćanju uvek nekako zakinutog i skrajnu-
tog “pevajućeg Srpstva” u srpskoj Atini –
ponekad navraća ni manje ni više nego
po inspiraciju, sa omatorelim udbašem
i nekažnjenim počiniocem ratnih zloči-
na Rajkom Pešutom pretvara se u ko-
mediju, pa zamalo tragediju zabune, jer
Pešut nedaleko odatle završava pod toč-
kovima automobila ne gubeći život, ali
gubeći pamćenje (što je čoveku njegove
istorije čist, nezaslužen ćar). Počuča pak
ostaje ubeđen da je automobil zapravo
nasrnuo na njega, ali je slučajno zgazio
pogrešnog čoveka...
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Sve ovo ne bi bilo bogzna šta da za vo-
lanom automobila nije bila Nataša Žar-
ković, prekaljena novosadska feministki-
nja i aktivistkinja opšte prakse, borkinja
za manjinska prava svih manjina i protiv
ugroženosti svih ugroženih i onih koji bi
mogli tako da se osećaju; nju privode, ali
je bistri policijski inspektor – koji zna gde
živi i s kim radi – sklanja pred odmazdom
besnih udbaša, i to čak na Kosovo, u ma-
nastir kod svog druga iz novosadskih no-
votalasnih dana. Počuča i njegovo druš-
tvo iz Kluba za to vreme rešavaju da uz-
vrate udarac soroševsko-izdajničkoj ga-
madi, a izbor za egzemplarnu žrtvu pada
na Maju Trnavac, dramsku spisateljicu u
usponu, svu onako progresivnu i post i
neo i ultra... Pa je otimaju i zatvaraju u Po-
čučinoj vikendici na Banstolu terajući je
da prizna svoja i ne samo svoja nepočin-
stva protiv njih, Istinskih Stvaralaca, a sa-
mim tim i protiv zdravog i čvrstog jezgra
srpske književnosti, kulture, identiteta...
Stop! Dalje vam neću ništa otkrivati,
sami odvijajte ovo klupko zločina u na-
izgled mirnoj varoši novosadskoj. Milan
Tripković je inteligentno i bez greške po-
stavio mizanscen, orisao vremensko-pro-
storni kontekst sa svim lokalnim, mikro-
lokacijskim specifičnostima – što će reći
da je ova knjiga dubinski novosadska na
mnogo više načina i nivoa od pukog “me-
sta radnje”, ali se kroz donekle osebujne
49
“Ovaj čovek je jedna neumorna
visokoparna mašina. Iz njegovih
usta stalno kuljaju tako grandiozne
i važne reči da se pitamo da li ga je
majka rodila ili ga je možda pronašla
skrivenog negde u ‘Gorskom vijencu’”
neoplantinske običaje i odnose zapravo
pozabavio nečim što se tiče svih nas “na
ovim prostorima”, jer patimo od istih kul-
turno-političkih nastranosti, smešnih na
površini, a odviše često strašnih po posle-
dicama koje proizvode kad vremena i pri-
like postanu takvi da đavo odnese šalu.
A đavo je šalu odneo još pre tridesetak
godina i nikako da je vrati... Što ne znači
da kao zatočenici đavolovog burgijanja
ne smemo da se šalimo makar i pod ve-
šalima jureći đavolov rep, ako umemo, a
Tripković ume i te kako.
Posebno valja naglasiti piščevu bespre-
kornu kontrolu nad fabuliranjem i nad
saspensom, ali i komediografsku karak-
terizaciju likova kakva je retkost i drago-
cenost kod savremenih pisaca našeg je-
zika – mene podseća, recimo, na najbo-
lje radove Ante Tomića, mada je Tripko-
vić pisac bitno drugačijeg senzibiliteta.
I još nešto je važan deo te besprekor-
nosti: mada je jasno na čijoj su strani ge-
neralne svetonazorske simpatije autoro-
ve, a ko je tu na onoj tamnoj strani, svi će
podjednako proći kroz satirički tretman,
jer to dobra književnost neminovno radi,
to joj je u naravi kao ubod škorpiji: i ove
i ovi sa “svetle” strane jednog dalekosež-
nog raskola biće prikazani u svim dimen-
zijama svoje ljudskosti, a koje nisu uvek
laskave i uzvišene. Kad ne bi bilo tako, pi-
sac, to jest njegov roman, bio bi u velikoj
opasnosti da se i sam pretvori u “Poču-
ču”, samo tobože sa druge strane.
A što se Novog Sada tiče, već uveliko
svedočim osmesima prepoznavanja na
licima čitalaca Kluba istinskih stvara-
laca. Kako bi i moglo drugačije? Bolji či-
taoci u Tripkovićevim će likovima lako
prepoznati druge; oni najbolji prepozna-
će – sebe. Što je i najzdraviji način čitanja
ovog urnebesno zabavnog, a predrasuda-
ma bilo koje provenijencije nimalo uga-
đajućeg romana. ¶
TEOFIL PANČIĆ
50 Odlasci: Kornelije Kovač i Radko Polič
Moja generacija,
četrdeset druge
Moglo bi se reći da su Kovač i Polič bili svojevrsni
apatridi, više Jugosloveni kao odrednice jednog
neprevaziđenog standarda i post festum
kontinuiteta večnog u kolektivnoj podsvesti
K
ada bi parafrazirali prokletstvo
života u dinamičnom vremenu,
na podudarnost datuma sa smr-
ću britanske kraljice Elizabete II, kao naj-
istaknutije što istorijske ličnosti što glo-
balne pop ikone čiji smo bili savremenici,
onda je rečena nedelja verovatno bila naj-
nepodesnija za umiranje. Zapravo, iako
nijedan dan nije zgodan za večni počinak,
možda je pun životni krug između dva
svetska rata, vremenski protok između
jeka Drugog svetskog i ovog trećeg što
samo nije započeo, pravi sudnji čas. U ta-
kvoj konačnici medijskog zapećka pro-
našla su se dva antipoda, kao avers i re-
vers kulturnog nasleđa jugoslovenskog
i srpskog entertejmenta i umetnosti, ali
sa pregršt dodirnih tačaka u tzv. triviji.
Zato ovde jedan zajednički poput grob-
nice u Alejema velikana, ali i kalendarom
neopterećeni – sada kada je sve minulo
– lamentarni epitaf o Korneliju Kovaču
i Radku Poliču. O generaciji iz 42’ koja je
dobro progurala svoje burne dane.
Kornelije Bata Kovač rodio se prvog
januara 1942. u ratnoj internaciji u Nišu.
Ime je dobio po dedi Kornelu, ne retkom
takvom u Austrougarskoj, kao omen est
nomen jer mu je značenje horna iliti rog.
Deda je, inače, bio dirigent u subotičkoj
operi, otac Josip violinista u filharmoniji
u istom gradu, i tamo su se vratili posle
rata. Tu je Bata završio osnovnu školu
i gimnaziju, a 1961. napravio i svoj prvi
džez trio. Sa ove još uvek, nažalost, in-
stitucionalno nerevalorizovane distance,
Kornelija sad možemo da posmatramo
kao najznačajnijeg autora – kompozito-
ra jugoslovenske zabavne muzike, pro-
ducentski uporedivog s Kvinsijem Džon-
som u srazu komparativnosti Majkla
Džeksona i lokalno Zdravka Čolića. Jer
Kovačeva diskografija je indigo Čolićeve
karijere. Kornelije je muzičku akademi-
ju završio u Sarajevu, što ga je verovatno
ponukalo da u jednom momentu (1966-
67) postane klavijaturista all stars grupe
Indeksi. To je vreme singla Jutro će pro-
mijeniti sve (Petka Kantardžijeva i Ivice
Krajača), životni game change hit kome
će Kovač uraditi aranžaman i ništa više
potom neće biti isto u jugoslovenskom
rokenrolu. Svejedno, nakon višemeseč-
ne turneje po SSSR-u, Bata će nakon JNA
preći u Beograd, a na klavijaturama u In-
deksima slediće ga potom neverovatni
niz: Đorđe Novković, Ranko Rithman,
Enco Lesić, Vlado Pravdić i mnogi dru-
gi. U prestonici će integracijom bivših
članova Elipsi (basiste Bojana Hreljca i
bubnjara Vladimira Furde) i Borka Kac-
la iz Zlatnih dečaka, pojačanim za najbo-
ljeg YU gitaristu tog doba Josipa Boče-
ka napraviti novu super – Korni grupu
oličenu u niši pevača koji će se u njoj iz-
menjati u periodu od 1968. do 1974: Du-
šan Prelević, Dalibor Brun, Zdravko Čo-
lić, Dado Topić, Zlatko Pejaković. Iako je
delovala pod snažnim uticajem tzv. pro-
gresivnog roka, Korni grupa nije dose-
gla značaj ovdašnjeg ekvivalenta Pink
Flojda, već je ta dominantna sintetiza-
cija zvuka električnih orgulja u hitovi-
ma: Jedna žena, Ivo Lola, Pokloni mi svoj
foto, Trla baba lan i rečena Moja gene-
racija sa kojom su učestvovali na Pesmi
Evrovizije 1974. bila više doseg Džetro
Tala ili Emerson, Lejk & Palmera. Kovač
će se na spomenutoj Evroviziji sudari-
ti sa fenomenom Abbe (pobednička pe-
sma Waterloo), raspustiće grupu i 1979.
preći da živi u London. Hreljac, Furduj i
Boček postaće studijski muzičari Đorđu
Balaševiću, a Kornelije Kovač producent
i kompozitor solo karijere Zdravka Čoli-
ća. Čolić će nakon kratkotrajnog ekspe-
Foto: Aleksandar Anđić
rimenta u Korni grupi 1971, potom ima-
ti već dva hita Kemala Montena (Sinoć
nisi bila tu, Gori vatra), kada će ga hitom
Ona spava 1974. preuzeti Kovač. Uslediće
1975. pobede na festivalima (Emili, April
u Beogradu) i prvi studijski album Ti i ja.
Ti živiš u oblacima (Aleksandra Koraća
i aranžman Kornelija Kovača) biće po-
slednji Čolićev festivalski singl, pre LP
Ako priđeš bliže iz 1977. nakon kojeg će
slediti čuvena turneja “Putujući zemljo-
tres” sa hitovima: Pjevam danju pjevam
noću, Produži dalje, Jedna zima sa Kri-
stinom, na kojoj je Kovač čak i autor tek-
sta, a ne samo kompozitor. Kornelijeva
engleska životna epizoda nije samo vi-
kipedijska odrednica o saradnji sa Han-
som Cimerom, već tri verovatno najbo-
lje producirana albuma jugoslovenske
pop disko muzike i Zdravka Čolića: Zbog
tebe – 1980, Malo pojačaj radio – 1981, Šta
mi radiš – 1983. Kulminaciju, 1985. pred-
stavlja album Ti si mi u krvi, istoimeni
hit koji su uradili Spomenka i Kornelije
Kovač i potom očekivana dekadencija LP
Zdravko Čolić iz 1988, posle kog će se Čo-
lić okrenuti isključivo Bregoviću, svom
dotadašnjem povremenom koproducen-
tu. Kornelije će pred kraj SFRJ sreću sle-
deći put okušati u Španiji, gde će tokom
devedesetih postati značajan saradnik u
tamošnoj muzičkoj industriji. Nasleđe te
pečalbe biće revolucionarna pojava du-
eta K2, njegovih kćerki Kristine i Alek-
6. oktobar 2022. VREME
REME

Foto: printscreen
sandre, spram turbofolka koji će se pa-
ralelno generisati u Srbiji tog vremena.
I da ništa drugo navedeno nije uradio,
Bata je bio hitmejker od ekskluzivnosti
Bisere Veletanlić (Zlatni dan, Milo moje)
do Lepe Brene (Cile, Janoš) i Generacije
5 (Ti samo budi…) do Zlatka Pejakovića
(Ove noći jedna žena…). Kada bismo izo-
lovali samo njegov panonski opus, sta-
jao bi ravnopravno sa Zvonkom Bogda-
nom i Balaševićem, ali, u stvari, Korne-
lije Kovač last but not least bio je i jedan
od pet najznamenitijih srpskih kompo-
zitora muzike za film i televiziju. Najče-
šće kao odabir reditelja Miloša Radivo-
jevića još od Buba u glavi – 1970, ali i ne-
izostavni saradnik franšize Lude godi-
ne – Zorana Čalića. U Puli je dobio dve
Zlatne arene: 1972. za ostvarenje Bez reči,
a 1980. i za Snovi, život i smrt Filipa Fili-
povića. Jedan od poslednjih filmova za
koji je komponovao bila je Država mr-
tvih Živojina Pavlovića iz 1998-2002. Ali
to je već priča o Radku Poliču.
I Radko Polič je ratno dete, rođen iste
1942, 18. avgusta u slovenačkom Črnome-
lju, u italijanskoj okupacionoj zoni. Ime je
dobio po ocu, koji je bio pukovnik JNA,
ali se razlikovao po svojstvenom nadim-
ku Rac, kome su učitavana različita tu-
mačenja, pa i srpsko poreklo (iz Bele Kra-
jine). Posle rata doselili su se u Beograd na
Dorćol, ali potom i preselili u Berlin gde su
živeli do 1954. Debitovao je na filmu 1961,
REME 6. oktobar 2022.
VREME
u Noćnom izletu sa Špelom Rozin, da bi
tokom šezdesetih uglavnom bio omilje-
ni glumac slovenačkog reditelja Matjaža
Klopčiča. Sredinom sedamdesetih, u Puli
će poneti Zlatnu Arenu za glavnu muš-
ku ulogu u filmu Idealist reditelja Igora
Pretnara, a njegova druga supruga i tako-
đe čuvena jugoslovenska glumica Milena
Zupančič dobiće Arenu za žensku ulogu.
Poličeva filmografija svodi se na tri toka:
sem spomenutog slovenačkog, čiji je on
uz Borisa Kavacu, Berta Sotlara i Deme-
tera Bitenca najznačajniji predstavnik, ta-
kođe još i jugoslovenski partizanski film
i socijalne melodrame iz osamdesetih. U
zajedničkoj YU kinematografiji zaigrao je
već 1969. u spektakl-epopeji Bitka na Ne-
retvi kao Vuko, brat Danice – Silvija Ko-
ščina i Novaka – Ljubiša Samardžić, tri-
partitnom pasažu tragike i herojstva. Sle-
diće potom Tren Stoleta Jankovića, Par-
tizanska eskadrila Hajrudina Krvavca,
vrlo dobra glavna uloga i generalno ta-
kvo ostvarenje Zdravka Šotre – Osvajanje
slobode, 13. jul Radomira Šaranovića, po-
tom čuveni kapetan Ditrih u Balkan ek-
spresu Branka Baletića, Šotrin Igmanski
marš i napokon Gluvi barut Bate Čengi-
ća. S treće strane stoje filmovi: Šta je s to-
bom, Nina Gordane Boškov, Grlićev Štefi-
ca Cvek u raljama života i Tajvanska ka-
nasta Gorana Markovića, pa čak i Noć-
ni brodovi Igora Mirkovića iz 2002. gde
je glumio sa Anom Karić.
51
Radko Polič je istovremeno bio i ista-
knuti prvak Slovenskog narodnog gleda-
lišča iz Ljubljane, sa čak dve Sterijine na-
grade na Jugoslovenskim pozorišnim igra-
ma: 1979. za Oslobođenje Skoplja Dušana
Jovanovića i Ljubiše Ristića i 1982. u Disi-
dent Arnož i njegovi Draga Jančara.
Janko Popović Volarić svedoči da ga je
Polič savetovao da povuče ručnu kako on
nije, jer je decenijama živeo na dah dva
života, teatarski i filmski, na dve adrese
u Ljubljani i Beogradu, i gde je preživeo
četiri sinkope takoreći kliničke smrti, tri
braka, dva državljanstva. Sve ono o čemu
svedoči njegova biografija Rac iz pera Pe-
tre Pogorevc, kao i dokumentarac Rajka
Grlića Svaka dobra priča je ljubavna pri-
ča o njegovom i Mileninom bračnom bro-
dolomu u trouglu sa Dušanom Jovanovi-
ćem. Vudialenovski sinopsis sličan epilo-
gu Bate i Spomenke Kovač i trećeg prija-
telja u igri. Rade Šerbedžija, kao neko ko
mu je često bivao pozorišni partner, na-
pisao je da “sve ono sto su drugi, uključu-
jući i njega, vještinom postizali, on je jed-
nostavno bio. Znao je taj sve tajne kaza-
lišne umjetnosti i još nešto više, imao je
nešto posebno, što se ne da naučiti i što
samo rijetki na svijetu posjeduju, božan-
sko nadahnuće”. Nenad Polimac, filmski
kritičar “Jutarnjeg lista”, smatra da je Po-
ličev najbolji film, testametarno zavešta-
nje Živojina Pavlovića “Država mrtvih”, po
pozorišnom komadu “Janez” Siniše Kova-
čevića. Njegov siže je priča o zastavniku
JNA koji se povlači sa svojom propalom
vojskom, daveći se potom u egzistenci-
jalnom nedostojanstvenom vrtlogu Mi-
loševićevog Beograda iz devedesetih. Film
za koji je, kako je rečeno, Kornelije Kovač
pisao muziku, pratila je zlehuda sudbina
države o kojoj je svedočio. Žika Pavlo-
vić je umro tokom snimanja, netom na-
kon završetka i prinudni reditelj – mon-
tažer Dinko Tucaković. Ostvarenje koje
je zbog Pavlovićevog kredita imalo brili-
jantnu festivalsku perspektivu, a takoreći
nije doživelo ni pristojan bioskopski život.
Moglo bi se reći da su Kovač i Polič bili
svojevrsni apatridi, više Jugosloveni kao
odrednice jednog neprevaziđenog stan-
darda i post festum kontinuiteta večnog
u kolektivnoj podsvesti. Simbolički dugo-
trajnoj skoro kao i vladavina kraljice Eli-
zabete. Večna im slava i hvala. ¶
ZLATKO CRNOGORAC
52 Film: Ne brini, draga i Plavuša
Hoćemo suštinu, nećete
Kada forma ostane bez pratnje, protivteže
i bez samokontrole, razočaranje finalnim
filmskim proizvodom je neizbežno
M
oramo li svako malo o pogub-
nosti slepe odanosti uverenju
da kletva poznata kao “dava-
nje prednosti formi u odnosu na sušti-
nu” (form over substance) nije samo kon-
strukt koji je samo zgodan način da se
sitničari, cepidlači, traži ona poslovična
dlaka u onom nezaobilaznom jajetu...?
Šta ako to zbilja, a konkretni slučajevi
to iznova i iznova dokazuju i potcrtava-
ju, predstavlja golem problem kada giz-
davost naprosto nije kadra da prikrije ili
barem zatomi i u drugi, treći... plan gur-
ne zjapeću prazninu, i to tamo gde do-
voljno snažno i ubedljivo bije srce same
srži manje ili više umetničkog i manje ili
više kreativnog delovanja i delanja? Kako
će u ovom dvojnom prikazu biti reči o
dva baš aktuelna filma (jednog koji je deo
ovdašnjih kino-repertoara i drugog koji
predstavlja možda i na planetarnom ni-
vou najprivlačniji filmski novitet iz do-
mena striminga), čiji su autori položili
nerezonski mnogo vere u zavodljivost
retro šika kao već poodavno dokazano
ubojite trope u sedmoj umetnosti i pra-
tećim joj podvarijacijama, u smislu uvo-
da i okvirne i polazne smernice mogli bi-
smo da se poslužimo navodom iz kod nas
nedavno objavljene studije Bruna Mu-
narija Umetnost kao zanat (preveo Saša
Moderc, objavio beogradski Fakultet za
medije i komunikacije): “Danas dizajner
vaspostavlja davno izgubljeno jedinstvo
umetnosti i publike, umetnosti, shvaće-
ne kao nešto živo, i žive publike. Ne traži
se više slika za dnevnu sobu već električ-
ni uređaj za kuhinju. Umetnost ne sme
da bude odvojena od života (...). Ukoliko
je predmet koji svakodnevno koristimo
osmišljen rukom umetnika (a ne igrom
slučaja ili nekakvim hirom), onda neće-
mo morati da ga krijemo”.
Mereno na osnovu pokazanog u pr-
vom od dva za ovu priliku odabrana i
spojena pokazna slučaja, stvari izgle-
daju ovako – holivudska glumica Olivi-
ja Vajld, okuražena
zasluženim pohva-
lama na račun sim-
patičnog i dovolj-
no učinkovitog re-
diteljskog prvenca
(filma Booksmart),
pokazala je zavidnu
ambiciju u slučaju
druge celovečernje
režije; film Ne brini,
draga (Don’t Worry Darling) predstav-
lja produkciono raskošan, vizuelno be-
sprekoran i nominalno (ali samo nomi-
nalno) konsekventan omaž holivudskom
noir-filmu zlatne ere za tu felu, a sa druge
strane imamo potpunu kreativnu i idej-
nu, kao i sadržajnu jalovost priče koja
grca pod teretom uglavnom “pešačke” i
prvoloptaške metaforike, a pred gleda-
oce donosi somnabulnu i po svim osno-
vama krajnje upitnu papazjaniju utica-
ja, referenci i pozajmica, koje su od prve
do poslednje promašeno postavljene i po-
grešno shvaćene, i onda, kao takve, upre-
gnute u taj klimavi viši koncept kao elu-
zivni cilj na kraju ovog izlišnog lutanja.
Pojednostavljeno govoreći – Olivija Vajld
i njen scenaristički tim krenuli su od na-
oko enigmatične priče o strastvenoj ali
na prvom mestu krotkoj domaćici negde
tokom američkih pedesetih godina proš-
log veka koja sa suprugom živi u možda
i utopijskoj, ali svakako bezbrižnoj za-
jednici, a prava drama kreće kada glav-
na junakinja, nakon par incidenata, poči-
nje da sumnja da je taj njihov spokoj i ta
gotovo pa ekstremistička relaksiranost
malobrojnjih srećnika iz klase povlašće-
nih samo privid, samo šarena i oku vaz-
da ugodna fasada za nešto duboko uzne-
mirujuće i pogrešno. Ovih par rečenica
možda sugerišu više smisla nego što či-
tav ovaj film na kraju uspeva da ispovr-
ne; uz to, teško je tačno ustanoviti šta je
tu i gde je to krenulo po lošem.
Olivija Vajld tu zapravo pokušava da
Ne brini, draga
ubere plodove teške i grube kombinato-
rike, a kao ključne sastojke te njene pre-
pisivačke misije mogli bi se navesti kla-
sik The Stepford Wives, pa onda film Selo
M. Najt Šijamalana, uz vizuelnu kulturu
preuzetu direktno iz sada već i legendar-
ne serije Mad Men. Pominjanje Šijama-
lana je osnovano i na konto takozvanog
plot-twist-a (preokreta u radnji, narav-
no, u finišu priče), koji u Ne brini, draga
biva očigledan i upadljiv još tokom prve
rolne, sve i da niste najusredsređeniji i
najupućeniji gledalac. Dugo međuvre-
me popunjeno je upadljivom improvizi-
cajom, autorskim i zanatskim blefom koji
bi, uz onu veru u povoljan ishod kao pri-
rodan rezultat brojnih pokušaja, treba-
lo da dovede do nekakve, pa makar i pri-
vidno-prozirne upečatljivosti. U slučaju
ovog, da ponovimo, kako zabune ne bi
bilo, vizuelno krajnje umivenog, dostat-
nog i besprekorno ušminkanog i uslika-
nog filma vrhunske produkcije, srećne
završnice nema. Olivija Vajld (uprkos si-
lini potencijalnih aduta, uključujući tu
sasvim skladnu glumačku podelu, u ko-
joj, doduše, štrči pevač Hari Stajls, napro-
sto /u tom ili ovom trenutku/ nesposo-
ban da uverljivo prikaže strast koju nje-
gov lik gaji prema sve pobunjenijoj mu
supruzi i donekle i homoerotsku pokor-
nost prema guruu/ glavnokomanduju-
ćem u toj zavodljivoj utopiji) ne uspeva
da se domakne ni pozicije nekoliko ste-
penika niže u odnosu na samoizabrane i
samozacrtane uzore i izvore nadahnuu-
6. oktobar 2022. VREME
REME
 53

da nas prevarite!
ća, a pritom zaostaje i za nekim od idej- šte i potrebmo pojašnjavanje, u pitanju i prepun je pardoksa – na primer, prem-
no ili motivsko srodnih epizoda izvorne je svojevrstan biopik na temu i dalje ne- da detaljistički postavljen prema ličnim
Zone sumraka. Sasvim očekivano, tokom prolazno ikonične i intrigantne Merilin previranjima i čvorištima Merilin Monro,
medijske kampanje koja je prethodila i Monro. Tu dolazimo do najprominentni- on u potpunosti promašuje, činilo se, laku
koja prati bioskopsku distribuciju, sti- jeg aduta ovog filma – sve sigurnije, ovde metu i poentu – iz ove i ovakve Plavuše
glo se do silnog izliva naknadne pameti zapravo stopostotno sigurne Ane de Ar- nemoguće je pojmiti išta zanimljivo i re-
i insistiranja na nekakvim kriptičnim re- mas, koja je zrelo i nepobitno odlično odi- levantno na temu magnetizma kojim je
ferencama koje je u samom filmu, tipski grala naslovni lik. Gotovo sve ostalo, uz M. M. nepogrešivo i postojano (pa i u da-
postavljenom i daleko manje inteligen- izuzetak sveukupne stilizacije, te izvan- nima navećeg mentalnog i psihičkog, te
tnom nego što bi to se autori ikada dr- rednih snimateljskih, scenografskih i i sveukupnog egzistencijalnog bola) zra-
znuli da priznaju, nemoguće detektova- kostimografskih doprinosa, u priličnoj čila, te onda nemamo priliku da spozna-
ti i mapirati. Jednostavno, ovaj film nije je meri diskutabilno. Pri čemu optužbe i mo ni delić njene ikoničnosti.... Sve i da
delo posebne promišljenosti, niti je oda prozivke za mizoginiju kao okvirni idejni se saglasimo kako je to proisteklo iz same
pristup ovom filmskom proze Džojs Kerol Outs, teško je prihvati-
Plavuša
prikazu životopisa ne- ti da film od bezmalo tri puna sata traja-
srećne i zlosrećne Mer- nja žrtvuje dobar deo svog potencijalnog
lin Monro tu još i naj- i prekopotrebnog sadržaja, a sve to zarad
manje piju vodu. Nai- krajnje specifične kinestetičnosti koja je
me, Dominik, sada već ovde možda i odraz nesuvisle potrebe za
iskusan autor solidnih neproduktivnim akrobacijama. Domink
pozicija u holivudskom se mudro opredeljue za jasan otklon u
sistemu i sferi uticaja (o odnosu na tipske i konvencionalne bio-
čemu svedoče i prvoli- pike o slavnima, zaslužnima i lako prepo-
gaška imena na najav- znatljivima (a to je jedna od stalnih bolj-
noj špici ovog filma, ki studijskog Holivuda, u biti nepovratno
uključujući Breda Pita konzervativnog i na sigurna rešenja fo-
na poziciji producen- kusiranog); ipak s druge strane, na uzor-
ta), u Plavuši kao da ku Plavuše stiče se utisak da Endrju Do-
slabo mari za ono što minik nepotrebnio srlja u pravcu čistun-
je u uvodnom pasusu stva i zadrtosti druge vrste, te takozva-
Foto: Courtesy of Warner Bros. Pictures ovog teksta istaknuto ni spori film (slow film) preteruje i pre-
uvek prisutnom i suštinski nepokorivom kao problem, zapravo – Problem, a to je ko granice ljutog paroksizma. To na ma-
ženskom porivu za emancipacijom (uo- ta pogubna dominacija forme u odnosu hove Plavušu daruje izvesnom i u nače-
stalom, Ne brini, draga ne daje dovoljno na ipak i kratkoročno i dalekosežno gle- lu intrigantnom hipnotišućom lepotom,
razloga ni da bude prihvatljivo ubedljiv dano uvek važniju i delotvorniju suštinu. ali na duže staze biva izvor gledalačkog
zalog za veru u priči o ovom ostvarenju Dominik se ovde poigrava strukturom zamora koji, pak, neumitno, vodi ka rav-
kao novom koraku napred u procesu au- i teksturom slike, igra se koloritom, po- nodušnosti. Sve i kada bi pri toj postavci
torske emancipacije glavne autorke), te seže za pripovednim elipsama i sinkopa- stvari gledalac tačno shvatio da to jeste
i priče o toksičnoj muškosti i pošastima ma, a sve to pomenuto ipak malo dobrog svesno izabrani autorski postupak, a da
gurua incel-doživljaja sveta ne čine upo- i plodotvornog donosi ovome filmu na se sve to zbiva u pomalo čudnom širem
trebljiv smovin list da se prikriju ta pra- dar. Istina, reč je tu o autorski dovoljno kontekstu – kada ova sporovozna i do-
znina kao i suštinsko odsustvo smisla i hrabrom i drčnom filmu specifične poe- brim svojim delom isprazna Plavuša za-
autorskog nerva, kao možda i udarne fa- tike; istina, već pohvaljena Ana de Armas pravo predstavlja najdinamičniji i nara-
linke ove pometnje od filma. uspeva da izbalansira ranjivost i zauzda- tivno najizdašniji Dominkov film do sada,
Razočarao je i Endrju Dominik, koji je, nu, ali ipak prisutnu samosvest svoje ju- posebno ako se kao poredbeni ekvivalen-
nakon svetske premijere na Venecijan- nakinje; istina, uvek je dobro videti kako ti uzmu kontemplativni paražanrovski
skom filmskom festivalu prošlog me- se ipak “narodski” , odnosno, populistič- naslovi Killing Them Soly i The Assasi-
seca, sada i putem Netfliksa predstavio ki Netfliks sladostrasno i usrdno baca u nation of Jesse James by the Coward Ro-
svoj mnogokontroverzni film Plavuša virove autorskog poimanja filma, kome bert Ford (oba sa očito dragim i bliskim
(Blonde), proistekao iz proze zasluženo niko ne može osporiti tu arthaus dimen- mu saradnikom – Bredom Pitom). ¶
poštovane Džojs Kerol Outs. Ako je uop- ziju... Ipak, Plavuša je film nedorečenosti ZORAN JANKOVIĆ

REME 6. oktobar 2022.

VREME
54 Izložba
Otimanje iz okvira slike
Bosiljka Zirojević Lečić: Vibrantne forme – Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum
I
zložba najnovijih radova Bosiljke Zi-
rojević Lečić, jedne od najaktivnijih
umetnica srednje generacije i redov-
ne profesorice Akademije umetnosti u
Novom Sadu, predstavlja značajan pro-
boj u autorskom izrazu, ali i vredan do-
prinos široj likovnoj sceni. Bosiljka Zi-
rojević Lečić je umetnica čiji su radovi
prepoznatljivi jer unutar konvencional-
no shvaćene geometrijske apstrakcije,
već godinama, dosledno i kontinuirano
istražuje formalna svojstva slike, kombi-
nujući pritom različite materijale i teh-
nike. Takva istraživačka orijentacija po-
drazumeva simultano zauzi-
manje dve danas veoma ret-
ke pozicije u polju slikarstva.
Najpre, tu su načela Bauhaus
prakse koja umetničkoj auto-
nomiji pridružuju funkcije di-
zajna i principe industrijske
proizvodnje. Isto tako, reč je i
o izuzetno istančanom (i ve-
oma ličnom) osećaju za mate-
rijalno i taktilno koji, u svo-
joj minimalistički promišlje-
noj izvedbi, dobija auru ne-
ponovljivosti tradicionalnog slikarskog
originala.
Kao i u svojim prethodnim ciklusi-
ma (Ahromatske kompozicije, Meke for-
me, Oštre forme), umetnica i dalje radi sa
tekstilom i, dominantno, sa vunenim što-
fom. To znači da su slike Bosiljke Ziroje-
vić Lečić radovi koji, pre nego što navu-
ku formu “starog kvadrata slike” na blind
ramu, najpre zahtevaju strpljivost i vešti-
nu iskusne švalje. Međutim, ono što ove
radove nesumnjivo smešta u domen vr-
hunskog slikarstva nisu tehnički elemen-
ti, već same procedure kreativnog čina.
Naime, umetnica skicira, kroji, kolažira,
spaja, kombinuje i sučeljava boje i oblike,
“pripitomljava” materijal, menja i neretko
odustaje od prvobitne zamisli, vođena is-
ključivo osećajem za liniju, formu, format
i ritam. Drugim rečima, prolazi kroz istu,
nesigurnu i često rizičnu praksu kao i sli-
kari koji koriste četke i boje. “I do samog
kraja nisam sigurna kako će rad izgleda-
Foto: Bosiljka Zirojević Lečić
ti”, tvrdi umetnica. Čini sa da upravo na
tom mestu, između stroge kontrole i ne-
minovnog rizika, leži aktuelnost i savre-
menost najnovijih radova Bosiljke Ziro-
jević Lečić.
Izložba Vibrantne forme donosi radi-
kalniji iskorak u umetničkoj produkci-
ji autorke. Umesto kombinacije strogih,
ahromatskih materijala čije štepove i lini-
je krojenja naglašava ili remeti crtačka in-
tervencija, sada dobijamo intenzivni ko-
lorit tople i čiste magente i narandžaste.
Geometriju i arhitektoniku kompozicija
čine isključivo šavovi i njihove senke, bez
drugih intervencija. Vibrantni ton štofa,
koji verovatno probija prihvatljivu vred-
nost u RGB skali boja, još je naglašeniji
velikim formatom radova. Iz četvrtastog
okvira slika “otimaju” se i “bodu” mali i oš-
tri uglovi iskrojenih formi. U tom smislu,
Vibrantne forme se na iznenađujući na-
čin približavaju pop-artu ili čak Mekim
skulpturama Claesa Oldenburga. Među-
tim, retorika i značenje u slučaju
novih slika Bosiljke Zirojević Le-
čić potpuno je drugačija.
Ako bismo se poslužili meta-
foričkom asocijacijom iz teorij-
skog polja, možemo ponuditi
koncept prošivenog boda kao
novog agenta, odnosno “ozna-
čitelja bez označenog” koji omo-
gućuje da tekst postane čitljiv.
Subjekt je unutar govora jer ne
može da napravi distancu, dok
se perspektiva potpuno menja. Zbog toga
prošiveni bod često deluje paradoksalno,
neobično, iščašeno.
Novi radovi Bosiljke Zirojević Lečić
upravo menjaju dosadašnji spokojan i
meditativan ritam ličnog umetničkog
izraza. Geometrijska podela prostora sli-
ke na neobičan način je narušena velikim
šavovima koji podsećaju na unutrašnjost
zimskog kaputa. Vibrantne forme uspe-
vaju da uvuku posmatrača u svoj prostor
i primoravaju ga da i sam porumeni, da
viče, da dotakne i da se suoči sa oštrim
uglovima od mekog štofa.
Nakon Novog Sada, Vibrantne forme
putuju u Mađarsku i biće izložene u okvi-
ru međunarodnog sajma umetnosti Art
Market Budapest, koji se održava od 5. do
9. oktobra 2022. godine kao deo projekta
“Most Serbia”, u kome se, između ostalog,
predstavljaju galerije iz Beograda, Novog
Sada i Kragujevca. ¶
LIDIJA MARINKOV PAVLOVIĆ
6. oktobar 2022. VREME
REME
 PROVETRAVANJE
Šta je rekao grom
Nedavno je objavljen novi prevod Puste zemlje sa beleškama i pogovorom
TOMISLAV
Leona Kojena. U njemu se ubedljivo dokazuje da pitanje kako čitati
BRLEK
Vanredni profesor na
Eliotov spev nije stvar upliva istorijskih ili ma kakvih drugih okolnosti,
Odsjeku za komparativnu nego da tekst čitaoce svojom strukturom neprestano uporno vraća na
književnost Filozofskog
fakulteta u Zagrebu njega, sve čineći ih time jedinim stvarnim protagonistima pesme
Možda vam poema Tomasa Sternsa Eliota The Waste Land
nije poznata, a možda vam se ne sviđa ako jeste, ali ona u sva-
kom slučaju poznaje vas, piše Entoni Lejn u najnovijem bro-
ju magazina “Njujorker”. Tome je tako, veli, zato što Eliot ima
dar da zvuči novije od novog, mada je posredi delo koje je prvi
put štampano pre ravno jedan vek. Ako je za Lejna najoči-
gledniji savremeni Eliotov baštinik njegov kolega nobelovac
Dilan, nije zgoreg prisetiti se kako je upliv tog teksta na svet-
sku poeziju u proteklih sto godina prosto nemerljiv: od Južne
Amerike, gde je Eliot za Borhesa i Oktavija Paza bio il miglior
fabbro, preko Rusije, gde je bio veoma važan intertekstualni
sagovornik Ahmatove i Brodskog; Italije i Nemačke, gde su
ga kreativno prisvajali Montale i Margerita Gvidači, odnosno
Celan i Ingeborg Bahman, pa do Bengala, gde ga je prevodio
Tagor, dok se u Japanu čak razvio čitav pesnički pokret pu-
ste zemlje. Svakako, nimalo neobično za tekst koji se istorijski
prostire od starodrevne Indije do dvadesetog veka, a prostor-
no od istoka do zapada. Ne čudi ni što je jedinstvenom meša-
vinom religijskih, filozofskih i antropoloških referenci, muzič-
ke i literarne da i ne pominjemo, trajno obeležio književnost i
umetnost uopšte. A najmanje pak to da je Eliotov primer ne-
retko bivao izopačen do neraspoznatljivosti, pa i pretvaran u
vlastitu suprotnost.
Protivstavljajući ono što je Eliot odista proklamovao i
praktikovao od onoga što, sve pozivajući se na njega, ištu no-
sioci “tradiciotropnog koncepta”, Davičo pisaše da je posredi
model kojem je suštastveno da zahteva “ponovno pisanje, sa
svakim većim umetničkim imenom, na sasvim nov način, pre-
strojene istorije umetnosti”. Što je, evidentno, direktno protiv
shvatanja svih onih koji se “drže kao pijani plota samo jedno-
smernog determiniranja sadašnjosti prošlim (ali ne i politič-
ki i ideološki prošlog – davnoprošlim), slepi za živa međudej-
stva između onog što nastaje i onog što je prošlost tog nasta-
jućeg, toliko različitog od prošastog da mora da izmeni pred-
stavu koju imamo o mrtvome i davno mrtvome i ostalom što
je minulo, kako bismo omogućili sebi da otkrijemo one dotle
skrivene korenske impulse iz kojih je novo, s nama i u nama,
moglo da zagrgolji suštinski neslično i drukčije od svega što
je nekad bilo”. Ali, pogrešno je shvatanje preduslov svakog re-
mek-dela, naročito onog kojem je ono središnja (ako već ne i
jedina) tema.
Rečenim stoletnim povodom nedavno je objavljen i novi
prevod Puste zemlje sa beleškama i pogovorom Leona Kojena.
REME 6. oktobar 2022.
VREME
55
Ovde, razume se, nije mesto da se iznosi ocena prevoda, koja
može da bude relevantno data jedino uzevši u obzir tri pret-
hodna pokušaja – Antuna Šoljana i Ivana Slamniga (1954),
Jovana Hristića (1961) i Ivana V. Lalića (1978) – ali jeste prilika
da se ukaže na važnost opravdano veoma opširnog i, koliko
je to uopšte mogućno, iscrpnog propratnog interpretativnog
eseja iz pera prevodioca. U njemu se, naime, ubedljivo dokazu-
je da pitanje kako čitati Eliotov spev nije stvar upliva istorij-
skih ili ma kakvih drugih okolnosti, nego da tekst čitaoce svo-
jom strukturom neprestano uporno vraća na njega, sve čineći
ih time jedinim stvarnim protagonistima pesme. Pokazujući
da “unutar Eliotove poeme višestruka aluzivnost i žanrovska
neodređenost funkcionišu na komplementaran način”, Kojen
ta dva tradicionalno glavna kamena spoticanja u razumeva-
nju uzima, naprotiv, kao podsticaje za čitanje koje je usredsre-
đeno na paralelizme i kontraste i prati kako se ostvaruju u ve-
ćim celinama i zasebnim segmentima. To ga dovodi do ključ-
nog zaključka da je “Eliotov tip kompozicije daleko više mu-
zički nego logički: veće celine povezuju se tematskim parale-
lizmima i kontrastima, zasebni segmenti unutar njih delom na
isti taj način, a delom smišljenim variranjem tona”. Upravo je
odsudna uloga muzičke organizacije uopšte, a variranja tona
napose, ono što omogućava da se pesma prevashodno bavi
“traganjem za smislom koji se opire svođenju na bilo kakvu
apstraktnu – religioznu ili filozofsku – ideju”, jer naprosto ni-
šta u pesničkom tekstu – ni zvuk reči, ni upućivanje na druga
dela – “za Eliota nije dekorativni dodatak”. Sve je maksimal-
no funkcionalno: “Ako se izbegavanjem žanra postiže da na
opštem planu ništa ne konkuriše tematskim paralelizmima i
kontrastima, korišćenjem aluzija i doslovnih citata takvi pa-
ralelizmi i kontrasti se direktno uvode ili posredno učvršćuju”.
Učini li se kome da sve to nije doli vizantijsko palamuđe-
nje ili aleksandrijsko cepidlačenje, podsetimo da je svoje ču-
veno predavanje o funkciji jezika u psihoanalizi Lakan struk-
turisao po modelu Puste zemlje i zaključio ga i za Eliota ključ-
nom epizodom iz Upanišada u kojoj reč boga groma menja
značenje ovisno o tome ko je slušalac, ali ih on sve prihva-
ta: svako je tumačenje tačno relativno, nijedno apsolutno.
Nelagoda usled nedostatka nedvosmislenog odgovora her-
meneutički je povezana s interpretativnom slobodom koju
omogućava višesmislenost, pa osmišljavanje celine dijalekti-
kom uvida i slepila osnovni je zadatak ne samo čitanja poezi-
je, nego i svakog razumevanja. ¶
 MOZAIK
56 Intervju: Madlena Cepter

Protivteža kvazi
“Podršku nisam tražila, niti očekivala. Sve što sam pokrenula u Beogradu, ostvarila
sam sama, razume se uz pomoć i podršku svog supruga i mojih vernih saradnika.
O utiscima gradonačelnika ne mogu da govorim. Nadam se da je zadovoljan
činjenicom da je Beograd dobio nešto lepo i vredno, sada i u vremenu koje dolazi”

Foto: Tanjug / Miloš Milivojević

6. oktobar 2022. VREME

REME

iumetnosti i kiču
N
ekako baš u dane dok je ov-
dašnja javnost bila obuzeta
tek održanim Evroprajdom,
opraštanjem od kraljice Eli-
zabete i nastupom srpske delegacije u
Ujedinjenim nacijama, kao iz neke druge
REME 6. oktobar 2022.
VREME
priče u kojoj je sve kako treba i u redu, po-
javila se vest da je otvorena Palata umet-
nosti “Madlena”.
Ovo velelepno zdanje na 7000 kvadrat-
nih metara na Dedinju biće “protivteža
i suprotnost svemu vulgarnom, površ-
nom, neukusnom, komercijalnom, laž-
nom i bezvrednom što kontaminira du-
hovni prostor i javni diskurs u današ-
njem svetu”, a njegovi će programi i sa-
držaji “biti uistinu dostojni ciljeva Pala-
te umetnosti”, piše u katalogu.
Palata umetnosti “Madlena” je novi
projekat koji je Madlena Cepter, kako
ističe, “zahvaljujući poslovnom uspehu
kompanije svog supruga Filipa”, dariva-
la Srbiji. Palati su prethodili Opera i tea-
tar Madlenianum, izdavačka kuća Zepter
Book World, Kreativni studio Cepter (za
filmsku i TV produkciju), Fondacija za na-
učne, tehničke i kulturne projekte, Gale-
rija Cepter, Aukcijska kuća Madl’Art (koja
zaokružuje 20 godina aktivnosti), Nagra-
da za književnost Žensko pero, sponzo-
risanje Nagrade Dobričin prsten Udru-
ženja dramskih umetnika Srbije, Fond
za stipendiranje darovitih studenata i
dve prestižne nagrade globalnog ugle-
da – Prix Lieraire Europeen Madlena
Zepter (za književnost) i Zepter Interna-
tional Award Artzept (za visoki domet u
dizajnu).
“VREME”: Pre 12 godina, u intervjuu
za “Vreme” najavili ste da će Mu-
zej Cepter biti vaše poslednje ula-
ganje u kulturu Srbije. Zašto ste se
predomislili?
MADLENA CEPTER: Nije Palata umet-
nosti jedini dokaz da sam “izneverila” taj
zavet. Bilo je još ponešto u tih dvanaest
godina... Nisam umetnik, ali nosim u sebi
poriv za osvajanjem lepote, za kreacijom
sadržaja koji će učiniti ovaj život zani-
mljivijim, uzbudljivijim, koji će doneti tre-
nutke zaborava i sreće mnogima. Moj su-
prug – evo, uporedo sa otvaranjem Palate
umetnosti on i ja obeležavamo i pedeset
godina braka – takođe je neumoran, ali
u hodu pod zvezdama krupnog biznisa.
U međusobnom podržavanju i razume-
vanju našli smo svoj smisao. Tako mi je
57
omogućeno da osnivam i izdržavam veći
broj kulturnih ustanova, deleći s njim im-
perativ duše da budemo korisni svom na-
rodu. Podsetiću vas na reči Džona Dejvi-
da Rokfelera, velikog filantropa, američ-
kog industrijalca: “Najsiromašniji čovek
koga poznajem je onaj koji nema ništa
drugo osim novca.” Čemu sve što pose-
dujemo ako ne umemo to posedovanje
da upotrebimo za dobrobit ljudi?
Zašto uopšte ulažete u kulturu? Pi-
tam vas ovo zato što se u Srbiji dece-
nijama unazad na kulturu gleda kao
na oblast koja predstavlja bacanje
državnih para.
Ulaganje u kulturu može biti bilo šta,
ali nipošto bacanje para, državnih ili bilo
čijih. Kultura je osnova razvoja i boljeg ži-
vota. Nekulturni ljudi guše se u mraku i
neznanju, nemoćni su da odgovore na pi-
tanja koja ih muče, hodaju unatraške, a
taj put vodi u ambis nečovečnosti i kolek-
tivne nesreće. Kultura je podloga razmi-
šljanja, analize, zaključivanja, donošenja
malih i krupnih odluka. Kultura nas čini
boljim, kroti u nama niske porive. Kultu-
ra jedne nacije pripada svim drugim naci-
jama i obrnuto. Naravno, moji napori da
doprinesem opštoj kulturi su ograniče-
nog efekta. Ali, svako treba da učini koli-
ko može. Osvajanje lične slobode. Nije na
meni da sudim o politici u kulturi nekad
i danas. Uska znanja, svedenost života na
mobilni telefon i kompjuter, prete poni-
štavanjem duhovnosti, mašte, uživanja u
lepoti, siromaštvom psihe u neizvesnom
vremenu koje protiče.
Zadužbinarstvo je u Srbiji postalo
retka pojava. Zašto? Tačno je da u
Srbiji ne dominiraju bogati ljudi, ali
da li je to jedini razlog?
Pročitaću vam nešto što sam zapisala
u svojoj Autobiografiji, a što možete shva-
titi kao moj indirektan odgovor: “Još od
detinjstva sam volela da drugima priči-
nim radost, i – kao uvek – u tome sam
imala podršku moje drage majke… Naj-
važnije je moći saosećati. S vremenom je
to postala moralna matrica mog odnosa
prema ljudima…. Život nam vraća samo
ono što mi drugima dajemo.” Dakle, ako »
58

ste naučeni da ne budete usko-

grudi i sebični, pomoć drugima,
davanje, biće vam nešto sasvim
normalno. Međutim, kad je reč
o zadužbinarstvu, postoje i neki
drugi, periodično podsticajni, od-
nosno periodično ograničavaju-
ći razlozi, koje bih nazvala opšte-
društvenim. U godinama posle
velikih stradanja i pogibija, kao
što je bio Prvi svetski rat, u Srbiji
je buktao patriotizam, jaka moti-
vacija da se doprinese oporavku
i napretku zemlje. Ljudi su u pa-
trijarhalnoj, rekla bih čovečnijoj
klimi, osećali imperativ zajedniš-
tva, potrebu da učine koliko god
mogu za spas i oporavak nacije.
JEDINSTVENA U GRADU: Palata umetnosti “Madlena”
“Živi i daj drugom da živi” – bila
je lozinka imućnih ljudi. U godinama so- gradnji, već o strukturnoj i funkcional- Palata umetnosti “Madlena” sadrži Mu-
cijalizma nestao je sloj građana-zadužbi- noj adaptaciji postojećeg objekta veličine zej Orijenta, Muzej stilskog nameštaja ra-
nara, obezvlašćen i osiromašen. Država 7000 kvadratnih metara. Arhitekte Zoran znih epoha i meridijana, veliki prostor za
je gradila i radila koliko je mogla i koliko Simić, Vladan Đukić i Zoran Aleksić, tro- likovne izložbe, ali i kamerni teatar, malu
je to ideološki bilo poželjno. A onda, de- jica izuzetno darovitih ljudi, pristupili su kino dvoranu, niz prostorija za simpozi-
vedesetih godina, u takozvanoj tranzici- ovom poslu ambiciozno, s razumevanjem jume, nastupe oratora, kamerne koncer-
ji, zavladali su novi, drukčiji principi i po- kulturne misije koju sam htela da posti- te, večeri poezije ili promocije knjiga i slič-
trebe, tehnički umovi počeli su da domi- gnem. Adaptacija je trajala pet-šest godi- no. Već ovaj pregled namena i ponuđenih
niraju. Praktičnost iznad duha. Nestabil- na. Dobijeni su izuzetno atraktivni i funk- izložbenih sadržaja jasno ukazuje na moju
nost ekonomije. Novi ljudi iz sfere biznisa cionalni prostori za razne performanse, nameru da posetiocima pokažem mno-
okreću se sebi. Individualizam i uski lični koncerte, izložbe, naučne skupove, knji- ge predmete koje sam kupovala na auk-
interesi obeležavaju naše vreme. ževne večeri… Spajajući klasično i moder- cijama u prestižnim kućama u Londonu
U medijima nema informacija o no, eleganciju i praktičnost, luksuz i smer- i Njujorku i u drugim gradovima, ali da to
gradnji vaše Palate umetnosti, pa je nost, Beograd i Srbija dobili su novu kul- ne bude mrtav prostor ispunjen predme-
njeno otvaranje bilo iznenađujuće. turnu ustanovu, koja će izboriti posebno tima, već istovremeno i mulitifunkciona-
Molim vas za komentar. mesto u kulturnoj ponudi glavnog grada. lan objekat podatan za mnoge umetničke
Nema tu nikakve misterije. Moj princip Da li ste imali podršku Grada Beo- sadržaje i intelektualne skupove. Kao stra-
je da ne razglašavam nešto što je u povo- grada? Da li su vam čestitali, zahva- stan kolekcionar, shvatila sam u jednom
ju, što nastaje sporo, s mukom, što će biti lili? Kakvi su gradonačelnikovi utis- trenutku da svi ti predmeti velike umet-
artikulisano u definitivnom obliku tek u ci o Palati? ničke vrednosti gube svrhu u mom pose-
ovoj godini, posle duge i složene adaptacije Podršku nisam tražila, niti očekivala. du ako ih budem čuvala za sebe… Ne mi-
stare zgrade na istom mestu. Jednostavno, Sve što sam pokrenula u Beogradu, ostva- slim da je Palata umetnosti značajnija i da
znala sam šta hoću: da ostavim svoj legat rila sam sama, razume se uz pomoć i po- su u njoj prikazani artefakti veće vredno-
Srbiji i mom rodnom Beogradu, ali kako dršku svog supruga i mojih vernih sarad- sti od onih u drugim muzejima u Beogra-
to izvesti, kako doći do konačnog cilja ni- nika. Što se čestitanja tiče, pa mnogi su du. Daleko od toga. Uopšte mi nije bila na-
sam razaznavala u samom početku. Palata mi čestitali, a zahvalnost je nešto što se mera da se takmičim i da dokazujem neku
umetnosti je postepeno dobijala svoje ko- u Srbiji teško zaslužuje. O utiscima gra- supremaciju! Čini mi se da Beograd nema
načne obrise i sadržaje, čak i dok sam ja če- donačelnika ne mogu da govorim. Mora- muzej orijentalnih umetničkih rukotvo-
sto bila odsutna, boraveći u Monte Karlu. ćete sami da mu se obratite. Nadam se da rina, posuđa i nakita, recimo. I da nigde
Koliko je trajala gradnja? Zašto ste je zadovoljan činjenicom da je Beograd nisu prikazani autentični luksuzni salo-
izabrali baš tu lokaciju? dobio nešto lepo i vredno, sada i u vre- ni iz aristokratskih palata u Francuskoj,
Nisam ja izabrala lokaciju, nego je ta lo- menu koje dolazi. Austriji, Portugalu ili na Dalekom istoku…
kacija izabrala mene. To je zapravo sused- Na otvaranju ste rekli da je predme- Utoliko je Palata ekskluzivna, drukčija, i
na vila, takoreći na istom placu na kome te izložene u Palati nemoguće videti ne može se porediti sa daleko bogatijim
je i vila “Emma” u kojoj živim sa svojom na drugim mestima u gradu. U kom muzejima druge vrste.
porodicom. Te dve kuće čine sada zajed- smislu, da li su vredniji od ekspona- “Prošetajte” nas kroz postavku, iz
nički kompleks – legat. Dakle, nije reč o ta u postojećim muzejima? kojih zemalja su eksponati?

6. oktobar 2022. VREME

REME

Devedeset odsto eksponata su origi-
nali iz sedamnaestog, osamnaestog i de-
vetnaestog veka, a ostali su rađeni u sti-
lu originala s kraja devetnaestog veka.
U Muzeju Orijenta mnogo je predme-
ta iz Japana i Kine, koji pripadaju ele-
mentima enterijera ovih dalekih naro-
da ili su naprosto dekorativni. Minucio-
zni rad majstora, zadivljujuće stvaralaš-
tvo tih anonimnih izrađivača, zadiviće
svakoga ko ih bude video. Izdvojila bih
zatim salon u ampir stilu, koji potiče iz
Francuske, zbog rafinmana u oblikova-
nju i dezenima. Posetioci će narednih
nedelja moći da vide i jedinstvenu izlož-
bu “Stolice” italijanske likovne umetni-
ce Karle Tolomeo, kojom je otvorena Pa-
IZ PRIVATNE KOLEKCIJE MADLENE CEPTER: Detalji postavke i biblioteka
lata. Karla Tolomeo uveliko je poznata
u svetu, a njena teza je da svaki pred-
met oko nas može biti transformisan u
umetničko delo. Ona je pobrala slavu u
mnogim galerijama prikazavši niz stoli-
ca kao čudesni spoj oblika i raznih ko-
loritnih aplikacija, u tekstilu, vuni, pla-
stici… Skrenula bih pažnju i na fotelje
koje je kreirala i koje će zauvek opasi-
vati teatar okruglog oblika, kao stalni
element ovog prostora za igru glumaca.
Najzad, uz Palatu je sagrađen i stakleni
paviljon, da tako nazovem poseban pri-
zemni objekat u koji sam smestila egzo-
tično drveće Mediterana, i koji će služi-
ti za razne skupove i susrete.
Jedan deo Palate je biblioteka. Da li
je otvorena za građanstvo?
REME 6. oktobar 2022.
VREME
Ne, to neće biti pozajmna biblioteka,
već ozbiljan bibliotečki fond od preko
2000 knjiga na srpskom i stranim jezici-
ma na raspolaganju istraživačima, nauč-
nim radnicima, publicistima, novinarima.
Knjige su različitih oblasti i tema.
Da li je vaša Palata za elitnu publiku
ili za svakog ko želi da uđe?
Šta je to “elitna publika”? Publiku čine
svi građani, a za sve građane, pa i strane
posetioce, Palata će biti otvorena odre-
đenih dana u nedelji i u određeno vreme.
Svi posetioci moći će da obiđu izložbenu
galeriju i dva muzeja o kojima smo razgo-
varali… Ono što će, uslovno rečeno, ipak
biti elitno jesu umetnički sadržaji koje
ćemo birati po strogim kriterijumima. Re-
pertoarska politika Palate biće zasnova-
na na istinski vrednim dometima naših
i stranih umetnika (na “elitnim” ostvare-
njima), bilo da je reč o muzici, slikarstvu,
dramskim predstavama manjeg forma-
ta, plesnim egzibicijama – s namerom da
ono što se dešava bude protivteža kvazi-
umetnosti, jevtinim, često komercijalnim
sadržajima, neukusu i kiču.
Ovo vreme ekonomske krize i rata,
složićete se, nije povoljno za ovakva
ulaganja. Zašto ste rizikovali?
Čovek ne može da bira vreme u kome
će živeti. Da li znate neki period u istori-
ji u kome nije bila bar jedna kriza? Pošto
je zgrada Palate već bila u našoj svojini,
i pošto sam već raspolagala kolekcijama
za izlaganje, rizik nije bio naročito veliki.
59
Naravno, sve je rizično kad se upustite u
građevinske poduhvate i pokretanje kul-
turnih institucija. Politički potresi, ratni
sukobi, unutarnji nemiri, inflacija kao ve-
čita pretnja, zemljotresi i nepogode, poža-
ri, zdravstveni problemi – sve to visi nad
nama neprestano. I ako nemate hrabro-
sti, nikada ništa nećete uraditi. Upusti-
la sam se u avanturu kojoj nisam odole-
la, ne vodeći računa o tome da li ću stići
do kraja. Čak nisam ni razmišljala o ri-
zicima. Vodila me je moja strast, posve-
ćenost umetnosti. Minule godine u radu
oko Palate prošle su mi kao san, kao ma-
gnovenje, kao kada pružate ruke prema
nečemu što želite iznad svega.
Svi vaši projekti su uspeli. Dok se
cela kultura žali da teško živi, vi se
ne žalite. Kako je to moguće?
Kome da se ja žalim, kad sam sama “kri-
vac” za sve što me je snašlo? O uspehu
mojih projekata neka drugi sude. Ja da-
jem sve od sebe, ulažem maksimum svo-
jih mogućnosti. Rad u kulturi je večito
odricanje, ulaganje u neizvesnost, borba,
izazov koji vas opseda a da ne umete ra-
cionalno da objasnite zašto to radite… U
ranoj mladosti poneko “sklizne” u čaro-
liju dobre knjige, filma, teatra, očarava-
jućih zvukova orkestra ili zavodljivosti
pevača. Inficira se doživotno. U porodi-
ci jednog mašinskog inženjera (moj otac)
i jednog maga za kreiranje ženske odeće
(moja majka) uvek je lebdeo duh umet-
ničkog doživljaja. Celog života pripadam
tom svetu.
Kad sam vas 2010. godine pitala šta
mislite, da li će vaš primer zadužbi-
narstva slediti drugi, ovako ste odgo-
vorili: “Takve vrste ideja niko nikom
ne može da prenese. Ili ih imate, pa ih
i ostvarujete, ili ih nemate. Ne veru-
jem da bi ovom drugom išta pomoglo
kad bi mu sad neko rekao: hajde, ti
imaš pare, uloži ih u kulturu, napra-
vi muzej, operu, napravi šta god želiš.
Sigurna sam da ga ne bi ni saslušao. A
ja želim, umem i mogu da pomažem.”
Šta biste danas odgovorili?
Odgovorila bih vam to isto. Ili si čo-
vek sa osobinama čoveštva, ili nisi. Uz
dodatak koji preuzimam od starog kine-
skog mudraca Konfucija: “Ko želi osigu-
rati dobro drugima, već je osigurao do-
bro sebi. ¶
SONJA ĆIRIĆ
60 Strip
Prezir prema samom sebi
Nikad čovek je delo u kome užas dolazi iznutra, iz psihe jednog odurnog
čoveka koji u isto vreme izaziva i sažaljenje i gnušanje
D
oskora se ime Osamu Dazai retko
spominjalo izvan granica Japana.
Ovaj, jedan od najpoznatijih i naj-
čitanijih japanskih pisaca, u širim krugo-
vima naše, ali i svetske čitalačke publike,
uglavnom je doživljavan kao opskuran.
Nedavno je počelo više da se govori o
Osamuu Dazaiju, zahvaljujući činjenici
da su njegova dela ušla u javni domen,
odnosno mogu da se prevode i štampaju
bez plaćanja autorskih prava. Od 2019. do
danas na druge jezike prevedeno je više
njegovih romana nego tokom sedam de-
cenija posle 1948, kada je pisac tragično
okončao svoj podjednako tragičan život.
Izuzetno inteligentan, ali i privlačan že-
nama, Dazai je uvek pratila zla sudbina,
poput tamne senke.
Rođen je 1909. godine kao Šuđi Cuši-
ma u gradiću Kanagiju, prefektura Aomo-
ri. Bio je osmo dete u imućnoj porodici.
Mnogi će kasnije tvrditi da je za njegovu
setnu prirodu i začudan karakter zasluž-
na činjenica da su ga uglavnom odgajale
porodične sluge zbog očevog odsustva i
bolesti majke. Odrastao je u neprilagođe-
nog čoveka sa duboko ukorenjenim re-
voltom prema okolini.
Rjunosuke Akutagava mu je bio najve-
ći literarni uzor, a njegovo samoubistvo
ga je gurnulo u kreativnu krizu iz koje je
tražio izlaz u alkoholu i prostitutkama.
Nekoliko puta je pokušavao da se ubije, a
onda se 1948. godine sa ljubavnicom uto-
pio u kanalu Tamagava u Tokiju.
U kratkoj literarnoj karijeri nekoliko
puta je izazvao velike skandale naruša-
vajući javni moral, pa ga se porodica više
puta odricala. Na isti način je reagova-
la i zbog njegovog učešća u levičarskim
pokretima.
Prvi put je upotrebio pseudonim Osa-
mu Dazai 1933. godine, potpisavši tako
priču Ressa (Voz). Tada je prvi put upo-
trebio i stil autobiografskog pisanja iz pr-
vog lica, što će biti zaštitni znak njegovih
najvećih dela. U tom stilu je pisan i Ni-
kad čovek (Ningen Shikkaku, 人間失格),
njegov najpoznatiji roman i drugo naj-
čitanije književno delo
u Japanu, nastao 1948.
godine i objavljen ne-
posredno pred njego-
vo samoubistvo.
U romanu Nikad čo-
vek Dazai je sažeo svoj
život u liku Obea Jo-
zoa, opisavši događa-
je koji su ga nagnali da
posmatra sebe kao ne-
koga ko je diskvalifiko-
van da vodi normalan
život, ko nikad neće biti čovek.
Odličan primer savršene stripske
adaptacije jednog književnog dela, poseb-
no nekog tako snažnog i mračnog kao što
je Nikad čovek, nedavno je objavljen pod
tim nazivom na srpskom jeziku u izdanju
beogradskog Stalkera, skoro istovreme-
no sa čak dva prevoda romana kod dru-
gih izdavača – Izopštenik kod Žira i Ne-
čovek kod Tanesija.
Stalkerov adut u odnosu na druga dva
izdavača je Đunđi Ito. Ovaj mangaka (au-
tor koji radi japanske stripove – mange)
jedan je od najpoznatijih autora horo-
ra u modernom stripu. Njegova najpo-
znatija dela – Uzumaki, Tomie, Gjo i Fra-
gmenti strave – već je objavio beogradski
Darkwood, i brzo je stekao popularnost
kod domaće publike.
Đunđi Ito se nije bez razloga prihva-
tio adaptacije baš Dazaijevog remek-de-
la, iako sam roman ne spada u domen
tipičnih podžanrova ovog mangake. Ni-
kad čovek je roman ispunjen unutraš-
njom teskobom, samoprezirom, očajem
na ivici ludila i razmišljanjima o nepri-
padanju socijalnoj sredini. Ali nije per se
horor u kome strava dolazi od spoljnih
faktora i misterija van granica spoznaje,
kakve su tipične Itove mange. Nikad čo-
vek je delo u kome užas dolazi iznutra, iz
psihe jednog odurnog čoveka koji u isto
vreme izaziva i sažaljenje i gnušanje. A
ako se Đunđi Ito i u šta razume u svom
stažu mangake, to je da dočara gnušanje
i sažaljenje.
Ova hororična tragedija
u tri čina je doslovna adap-
tacija književnog predloška,
koja u svim glavnim crtama
prati život Jozea Oboa, pre-
slikanog lika samog Dazai-
ja. Đunđi Ito njegovu unu-
trašnju teskobu oslikava u
metaforama svojih tipičnih
groteski, i uvek se zaustavlja
na korak od granice natpri-
rodnog, ne prelazeći prag re-
alizma koji je Osamu Dazai
zacrtao u svom romanu, konstantno se
poigravajući sa njegovim narušavanjem.
Retko se sreće delo u stripu koje toli-
ko snažno prenosi osećanje samoprezi-
ra glavnog aktera i stvara nelagodu kod
čitalaca samim sledom događaja i intros-
pekcija. Najbliže bi mu bio izvrsni Blast
Manija Larsenea, u kome glavni lik Pol-
za Manćini neodoljivo podseća na Jozua
Oboa, ali u žanru više koketira sa trile-
rom nego hororom. Fascinantno je u ko-
likoj meri oba ova ostvarenja uznemiru-
ju, ali i nagone da se nastavi sa čitanjem.
Nikad čovek na kraju zadaje najjači
udarac dok prikazuje egzistenciju kao
ultimativni užas sa kojim se čovek može
susresti – mučenje koje svojom brutalno-
šću nadilazi svaki drugi scenario. Kada
u mangi Obo sretne samog Dazaija, po-
ručuje mu: “Obojici nam je teško da i da-
lje glumimo komediju.” Ito sučeljava au-
tora sa njegovim alter egom rečima koje
sugerišu da je obojici suđeno da egzisti-
raju kao neko ko se pretvara da je pri-
padnik ljudskog roda u komediji života.
Te su reči u neku ruku ispunjene većim
užasom od svih mogućih grafičkih gro-
teski i horor scenarija koje je Đunđi Ito
tokom karijere oslikao tušem.
Dazai je u stvarnom životu, na veliku
žalost, odlučio da se iz te komedije isklju-
či svojom voljom u hladnim vodama ka-
nala Tamagava. Alternativa da egzistira
poput Jozea Oboa, lišen cilja i emocija,
činila mu se kao veći užas. ¶
NIKOLA DRAGOMIROVIĆ
6. oktobar 2022. VREME
REME
 NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVIĆ 61

Našao sam dobar bend

U vreme pandemijskog zaključavanja bilo je po-
pularno gledati orkestre, horove i bendove kako
“drže koncerte” na Zumu ili nekoj sličnoj platformi.
Ideja je bila da svako od njih peva ili svira ne na-
puštajući svoj stan, a da su na ekranu i zvučniku,
odnosno slušalicama, svi zajedno i harmonično.
Naravno, to je služilo samo da nas malo opleme-
ni i ohrabri u teškim danima, tehnički takva stvar
nije bila moguća, tačnije rečeno ne na takav na-
čin. Pokojni bubnjar Rolingstonsa Čarli Vots se na
svojstven način tome čak malo podsmevao, jer je
umesto po bubnjevima udarao po vazduhu. Kao
da je poručivao da tehnika verovatno može i bub-
njeve da mu “augmentuje”, dovoljno je da publi-
ka u to poveruje.
Možda su ovi koncerti bili plemeniti fol, ali teh-
nika zaista omogućava da živi ljudi sviraju zajed-
no bez obzira na to gde se fizički nalaze. Za to je po-
trebno, osim instrumenata, nešto hardvera i sof-
tvera, a pre svega dobra internet veza.
Ima mnogo aplikacija pomoću koji se to radi,
pomenimo najpopularnije kao što su JamKazam,
Jammr, Jamulus, JamZone, Cleanfeed. Svaka od
njih ima svoje posebne namene, neke su dobre
samo za svirku, neke i za snimanje jer imaju mo-
gućnost vrlo kvalitetnog miksovanja kanala. Ali,
kako to uopšte radi?
Princip je, uglavnom, isti. Potreban vam je tako-
zvani muzički interfejs, najčešće je to jedna kutiji-
ca u koju se uključuju jedan (ili više) instrument
i mikrofon. Ta se kutijica preko USB-a povezuje
sa računarom, a ima i priključak za slušalice pre-
ko kojih čujete krajnji rezultat. Čak i ako niste pe-
vač, mikrofon vam je potreban za komunikaciju
sa ostalima. Ako dodate i kameru, kompletni ste,
iako nije neophodna.
Naravno, potrebni su vam i pomenuti kompju-
ter na koji ćete se priključiti i dobra i brza internet
konekcija. Svi će vam skrenuti pažnju da u ovom
slučaju kompjuter na internet morate povezati ka-
blom, nikako se ne koristi vajerles jer je nestabilan.
Ključna stvar je latenca, tj. kašnjenje, i ona se
izražava u milisekundama. Ako je dovoljno mala,
do pet milisekundi recimo, imaćete osećaj vrlo bli-
zak sviranju u istoj prostoriji, neko će vam reći da
razliku i ne primećuje. Ako je veća, zajedničko svi-
ranje je teško, pa i nemoguće. Latenca je nešto na
šta ne obraćamo previše pažnje kada zakupljuje-
mo internet vezu, obično se raspitujemo za pro-
tok i brzinu, uzbrdo i nizbrdo. Tek kada dođemo
do servisa koji zahtevaju direktnu komunikaciju,
saznamo čemu služi pingovanje, to jest merenje
kašnjenja signala.
Kada se lepo povežete, treba da formirate virtu-
elni server i podelite ga sa onima s kojima name-
ravate da svirate. Ima i javnih servera, ali na njih
može da uđe bilo ko i priključi vam se, što tako-
đe ume da bude zanimljivo, ali nije baš praktično.
Ako ste sve to obavili, spremni ste za svirku. Do-
bra vest je da su ulaganja relativno mala.
Zašto je sve ovo važno? Zato što nam pokazu-
je da ako nešto možemo da digitalizujemo, poput
muzike i govora, odnosno pevanja, onda nam da-
ljina više nije prepreka. Profesor muzike može da
radi sa svojim đacima na daljinu, što je u prošlosti
bilo nezamislivo. Kao i redovno okupljanje druga-
ra iz srednjoškolskog benda koje je život odneo na
različite strane sveta. ¶

PRODAJA&PRETPLATA Opcija pdf podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom

štampanom izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog.
ŠTAMPANO IZDANJE Pdf fajl se daje na ličnu upotrebu registrovanom pretplatniku, fizičkom licu,
i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove fajla bez prethodne pisane
kurirom poštom običnom poštom avionom
[Beograd] [Srbija] [Evropa] [ceo svet] saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene uračunat je PDV. U sve
cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.
6 meseci / 26 brojeva 7500 RSD 7300 RSD 130 EUR 190 EUR
Iz zemlje i inostranstva uplatu možete izvršiti platnom karticom na web
12 meseci / 52 broja 15.000 RSD 14.600 RSD 240 EUR 360 EUR adresi https://www.vreme.com/pretplate ili direktno na naš račun broj
160-302538-91, u kom slučaju potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima
INTERNET IZDANJE pošaljite e-mailom na adresu prodaja@vreme.com ili poštom na Vreme,
iz Srbije iz sveta Kosovska 17, Beograd, sa naznakom za šta je uplata izvršena. Za internet
1 broj sa PDF-om 350 RSD 3 EUR pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu ne ustupamo
trećim licima. Za dostavu u inostranstvu, uplata može da se izvrši u zemlji,
1 mesec 1000 RSD 9 EUR
uplatom odgovarajućeg iznosa na naš dinarski račun u dinarskoj protivvrednosti
6 meseci 5200 RSD 45 EUR prema srednjem kursu NBS na dan uplate. Trajanje pretplate na internet izdanje
6 meseci sa PDF-om 5800 RSD 50 EUR određuje se datumski, od trenutka evidentiranja uplate, a prema broju uplaćenih
12 meseci 8200 RSD 72 EUR meseci.
12 meseci sa PDF-om 9200 RSD 80 EUR Usluge internet pretplate vrši i www.
novinarnica.net prema svom cenovniku.
Uplate su moguće na www.vreme.com platnom karticom iz zemlje i inostranstva.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 10 do 14h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com

REME 6. oktobar 2022.

VREME

Septembar
Pamtim ga najviše po početku gimnazijskih školskih godina –
osnovnu školu sam mijenjala nekoliko puta pa su sjećanja po-
miješana, a fakultet je počinjao u oktobru.
Početak škole, dakle, ona prva sedmica ili dvije, kad ne mo-
raš brinuti hoće li te profesor prozvati, i kako ćeš preživjeti pi-
smeni iz matematike. Obećanje samom sebi da ćeš učiti redov-
no, da te ne zatrpa, mada će te uskoro svakako zatrpati, učio ne
učio. Mnogo se tražilo od nas, i ko je htio mogao je izaći sa solid-
nim znanjem o koječemu, u svakom slučaju dovoljno da se na-
stavi akademska nadgradnja. Za mene je taj septembarski po-
četak bio i kratkotrajna nada
da ću, samo ako se potrudim,
uspjeti uhvatiti onu nesretnu
matematiku, ako ne za glavu,
a onda za rep.
Trajalo bi taman toliko ko-
liko bi profesoru trebalo da
ispiše prvi zadatak na tabli.
Tada sam vjerovala da bi moj
život bio puno srećniji samo
da se nisam morala mučiti sa
matematikom. Ono što tad ni-
sam znala, sad znam: razumjeti ovu nauku i nije važno; mate-
matika nas uči da razmišljamo na određeni način, čak i kad ne
znamo kako doći do rješenja. Kao što nas pisana riječ, ili umjet-
nost uopšte, uči da spoznajemo i osjećamo svijet i život kroz
iskustva i osjećanja drugih.
Matematika, uostalom, barem ona fundamentalna, i nije ne-
što što se ne može naučiti, kao što sam shvatila kasnije. Ono što
sam znala tada, a znam i sada, jeste da je naš pristup učenju
matematike, za razliku od mnogih drugih disciplina, bio fun-
damentalno pogrešan.
Pamtim još da je vrijeme u septembru, naročito na početku,
obično bilo sunčano, sa hladnim jutrima i toplim ostatkom dana,
sve do u ranu noć, kad bi se reski i uvijek pomalo vlažni bosan-
ski zrak spustio po zemlji kao plašt. Kao mnogi što kubure s mi-
grenama, i ja vidim apstraktne pojmove u bojama: slova, broje-
ve, dane u sedmici, mjesece u godini, osjećanja. Za mene je sep-
tembar ne zlatno-narandžasto-smeđ, kao što bi možda bilo oče-
kivano, već plavičastozelenkast kao voda, prozračan, blago zlat-
nožut, kao sunčeva svjetlost kroz brezovo lišće koje počinje mi-
jenjati boje. Tako nekako i miriše, plavkasto, prozračno i zlatno.
Učionice su bile pune sunca, mirisale na ulaštene podove,
mada će to brzo izvjetriti, poneki prozor bio bi otvoren dopu-
štajući vazduhu da uđe i razrijedi mješavinu svakojakih miri-
sa: od tijela kojima još luduju hormoni, novih knjiga, onih po-
menutih podova do kojekakvih toaletnih vodica koje smo tada
VREMEUŽIVANJA
62
biologije koja se baš voljela prskati jednim od tih Yardlijevih,
pa je hodala kao u mirisnom oblaku, koji bi se onda spustio i
po nama u prednjim klupama, uvlačeći nam se u nos i sjeća-
nja. Poneki dječak koristio je Pino Silvestre, taj opresivni, ruž-
ni muški ekvivalent profanog ženskog Charlija; ne mogu se sje-
titi nijednog drugog.
Septembar je bio prilika da se pokažu nove krpice kupljene
tokom ljeta, novi par cipela, da se s najboljom drugaricom proša-
puta o morskim simpatijama, da se na velikom odmoru provjeri
ko je s kim, i da li tamo neki “on” još pogleduje u našem pravcu.
Kako bi dani odmicali, a trago-
vi ljeta polako otpadali sa septem-
bra, nestajalo bi i one početne lako-
će i bezbrižnosti. Ne da je kasnije
bilo baš previše teško – nije, samo
se tako ponekad činilo – ali priti-
sle bi obaveze, škola se zahuktava-
la, onaj nesretni pismeni iz mate-
matike neumitno se približavao
kao voz što ulazi u stanicu, i posta-
jao ozbiljna prijetnja koju je neka-
Foto: Sava Radovanović/ Tanjug ko valjalo neutralisati.
I dan-danas ponekad sanjam te pismene i kontrolne. Kao i
mnoge druge stvari u mom životu, doživljaji septembra dijele se
na one “tamo” i ove “ovdje” u Teksasu. Klimatski, ovdašnji sep-
tembar je nepredvidljiv, može biti sunčano i vrlo toplo, a može
pasti snijeg. Svejedno, i dalje je plavičastozlatan, prozračan; ako
je vrijeme lijepo, nebeski svod ima kristalno jasnu modru boju.
Ono što je dobro, čak i nakon svih ovih godina – nema pisme-
nih iz matematike; ponekad samo isplivaju u snu i probude me.
Moj album sjećanja na ovdašnje septembre pun je slika moje
djece i njihovih početaka školske godine, kad se učiteljice, učitelji,
pomoćnici učitelja, poslužitelj, direktorica... predstavljaju djeci i
roditeljima, naprave priredbu i otpjevaju nekoliko prigodnih pje-
sama dobrodošlice uz pratnju zamjenika direktora na klaviru, a
kasnije se puštaju zmajevi i duvaju baloni od sapunice.
Moji dječaci, hvala bogu, nisu imali traume od matematike
kao njihova mama.
Jedino, ovdje septembar prolazi mnogo brzo, ali to je više
u vezi sa “sad” nego sa “ovdje”: vrijeme ubrzava kako postaje-
mo stariji. Tome donekle doprinosi i geografska širina: nakon
ravnodnevice dani su osjetno kraći, pa se čini da se brže smje-
njuju. Zlatnožuto lišće opadne nakon prvoj jakog mraza, goto-
vo sve odjednom, ali se u zraku može još neko vrijeme zadrža-
ti zračak topline, a nebo je i dalje, ako je sunčano, blistavopla-
vo, kao umiveno.
A onda odjednom oktobar, koji volim zbog praznika koje
imali na raspolaganju – od onih jeinih što su se mogle kupiti sam usvojila ovdje, ali i zbog teških oblaka, vjetra i hladnog vre-
kod nas do onih jeinih što su se kupovale u Italiji. Nekako kao mena, koje ponekad trebam koliko sunce i vedrinu. Viđen u bo-
da tih godina lagani, svježi cvjetni mirisi još nisu bili izmišljeni, jama, oktobar je za mene crvenkastosmeđ, kao cimet, ali to je
ili ih mi nismo mogli sebi priuštiti. Oni dostupni su bili ili agre- već druga priča. ¶
JASNA FURTINGER
sivni, oštri, ili sladunjavi do vulgarnosti. Pamtim profesoricu

6. oktobar 2022. VREME

REME
ne gubite vreme
čitajte nas na internetu

pre
etplatu možete pla
e atiti na sajtu
platnom karticom
p m, u kom slučaju
se
e otvaranje ili produženje na
aloga vrši odmah,
a po
ostoji i mogućnost automatskog
o
mesečnog obnavlja
m anja uplate.
(naravno, mesečno obnavljanje pretplate možete ukinuti kad želite)

www.vreme.com
 Copyright © NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec