Rat klanova Kosovske hronike

RIZIČNE SAHRANE I UBICE KAMIKAZE OD RATA DO MIRA ZA MESEC DANA

BiH
B
Bi
iH 7 KM; Hrvatska 33 HRK / 4,40 EUR; Makedonija 200 MKD; Crna Gora 3,50 EUR; Slovenij
Slovennija 4,50
4,50 EUR
cena 350 rsd

broj
broj
1653
8. septembar 2022.
2..
2

KRAH EVROPSKOG TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE

STRUJNI UDAR
• Da li Evropu i Srbiju čekaju restrikcije
• Da li će Srbija imati gde da kupi struju
• Koje su posledice preskupe energije
 BROJ 1653
8. septembar 2022.
Dragoljub Žarković (1951–2020), 04 Nedelja
glavni urednik od 1991. do 2020.

Zoran Jeličić (1945–2018),

06 Krah evropskog tržišta
glavni urednik od 1990. do 1991.
električne energije: Strujni udar
izdavač
NP “VREME” d.o.o. 14 Kosovske hronike:
Kosovska 17, Beograd
Od rata do mira za mesec dana
direktor
Stevan Ristić 18 Rat klanova: Likvidacije na groblju
pomoćnik direktora i ubice kamikaze
Vojislav Milošević

finansijski direktor 22 Parada ponosa 2022: U političkom šibicarenju kakvo ovde

Daniela Vesić dugo vlada, lako je zamisliti predsednika
glavni i odgovorni urednik
Velika šarena zavera kako na tabli računa i ispisuje markerom:
Filip Švarm
25 Intervju: Lord Nikolas Herbert dam Evropi Kosovo, ali da smirim
pomoćnik glavnog urednika
Momir Turudić
ove ovde, zabranim Europrajd
27 TV Manijak: Pinkove zvezdice u klinču
jovana gligorijević
redakcija
Željko Bodrožić, Slobodan Bubnjević, 28 Namenski dronovi Željka Mitrovića:
Sonja Ćirić (mozaik), Zora Drčelić,
Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijević, Ružičasti robokap
Andrej Ivanji (svet), Marija Janković (foto),
Jelena Jorgačević, Slobodan Kostić, 30 Agrarna politika i nestašica:
Radmilo Marković, Saša Marković,
Ivana Milanović Hrašovec,
Kud se dede mleko
Milan Milošević, Uroš Mitrović,
Teofil Pančić (kultura), Saša Rakezić, 32 Intervju: Darko Bajić
Nemanja Rujević, Nedim Sejdinović,
Zoran Stanojević, Dragan Todorović, SVET
Tanja Topić, Biljana Vasić

foto dokumentacija 36 Mihail Gorbačov:

Jelena Mrđa
Uspon i pad reformatora “Znate, film je preskup i autori retko dobijaju
tehnička redakcija:
Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković; mogućnost da snimaju da bi ga proćerdali
lektori: Olga Babić, 40 Nemiri u Iraku:
u dokazivanje kojoj partiji pripadamo. Ili da
Živana Rašković, Ivana Stanković;
Sveta sudbina i izgubljeno dostojanstvo se dodvoravamo fondovima i festivalima.
korektor: Nikola Dragomirović

internet izdanje 44 Rat u Ukrajini: Taktički uspesi, Gledaoci, verujte mi, i prave filmadžije željni
www.vreme.com su osvajanja slobodnog ostrva misli i govora”
Marjana Hrašovec strategijski neuspeh
razgovarala: sonja ćirić
prodaja i pretplata
KULTURA
Nikola Ćulafić, Milan Radović

računovodstvo 46 Intervju: Tanja Mravak, književnica

Slavica Spasojević

marketing 49 Bioskop: Priče i pometnje

Aleksandar Aleksić (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.com
51 Teorija: Kako misliti klitoris
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
52 Nove ploče: Tri afrička plamena

štampa: Rotografika, Subotica MOZAIK

ISSN 0353-8028
54 Povodom knjige:
COBISS.SR-ID 16907266
Varoš visokog neba i najlepših vidika

57 Evropsko prvenstvo u košarci:

Prenošenje, preuzimanje ili
korišćenje tekstova objavljenih u
Nedeljniku “Vreme” je zabranjeno.
Za svako eventualno korišćenje
potrebna je posebna dozvola
autora i NP VREME, kao nosioca
isključivih imovinskih prava na
iskorišćavanje autorskih dela koje
su stvorili zaposleni u NP VREME.
Dominacija Srbije u grupnoj fazi
59 Evropska prestonica kulture:
Stari prostori za nove ljude
61 Navigator: Ipak pretplata na Tviter
62 Vreme uživanja: Sa Ficdžeraldom u Nici
Život i priključenija Mihaila Sergejeviča
Gorbačova (1931–2022), prvog i poslednjeg
predsednika Sovjetskog Saveza koji je
pokušavao da ga reformiše i spase od
raspada, a bio optuživan kao njegov grobar
milan milošević
Fotografija na naslovnoj strani: Marija Janković
 NEDELJA
4
Kolaps Elektroprivrede
Tužilaštvo ne
vidi odgovornost
Grčića
Tužilaštvo za organizovani kriminal
odbacilo je krivičnu prijavu Ministarstva
rudarstva i energetike protiv donedavnog
v.d. generalnog direktora Elektroprivrede
Srbije Milorada Grčića i zaključilo da ne
postoje osnovi sumnje da je ovaj istaknuti
kadar Srpske napredne stranke ugrozio
energetsku i državnu bezbednost Srbi-
je, odnosno da je na bilo koji način odgo-
voran za katastrofu koja se krajem proš-
le godine dogodila u termoelektranama
“Nikola Tesla” i “Kolubara” i na površin-
skim kopovima EPS-a.
U krivičnoj prijavi koju je u decembru
prošle godine podnela potpredsednica
Vlade Srbije i resorna ministarka Zorana
Mihajlović (SNS), Grčić se tereti da je zlo-
upotrebio službeni položaj, kršio zakon
i druge propise, nesavesno postupao u
vršenju službe i iznosio lažne podatke o
kapacitetima EPS-a.
“Netačnim izveštavanjem, nadležni u
Srbiji dovedeni su u zabludu i na taj način
je direktno ugrožena energetska bezbed-
nost države, što je imalo za posledicu iznu-
đenu kupovinu, uvoz električne energije
i energenata po izuzetno visokim cena-
ma”, navodi se, između ostalog, u krivič-
noj prijavi protiv Grčića.
Ali, Tužilaštvo je našlo načina da dugo-
godišnjeg v.d. generalnog direktora,
i dalje nema integralnog i strateškog pri-
stupa razvoju vodnih resursa i njihovoj
eksploataciji, niti je pravo na vodu, kao
osnovno ljudsko pravo, eksplicitno pre-
poznato u našim zakonima i državnim
strateškim dokumentima.
U publikaciji koja je predstavljena proš-
le nedelje konstatuje se da Srbija ima deset
puta manje vode po glavi stanovništva u
odnosu na države u regionu, te da se oko
80 odsto stanovništva snabdeva vodom iz
vodovoda, 50 odsto ima kanalizaciju, dok
je tek sedam odsto pijaće vode dobrog ili
odličnog kvaliteta.
Istraživači i stručnjaci sa kojima su
razgovarali otkrivaju da su vode u našoj
zemlji ugrožene zagađenjem, preteranom
Foto: Zoran Žestić /Tanjug
eksploatacijom, privatizacijom i klimat-
odnedavno pomoćnika predsednika opšti- skim promenama, a posebno je loša situ-
ne Obrenovac, izuzme od odgovornosti i acija u Vojvodini, pre svega u Banatu. Uz
pozvalo se na postupke koji se vode pred to, rad i saradnja između nadležnih mini-
tužilaštvima u Obrenovcu, Lazarevcu i
Beogradu protiv trojice Grčiću podređe-
starstava, instituta i lokalnih samoupra-
va je očajna i ne postoji nikakva zajednič-
nih kadrova u EPS-u i nekoliko rukovodi- ka strategija ili plan.
laca Rudarskog basena “Kolubara”. U zaključcima istraživanja organizaci-
“Ne postoje podaci niti dokazi koji bi ja “Pravo na vodu” ponudila je 11 predloga
prijavljenog Grčića eventualno učinili nji- kako bi se popravilo stanje voda, koje će
hovim saučesnikom”, saopštilo je Tuži- predati nadležnim institucijama i tražiti
laštvo”, poručivši tako da su za kolaps njihovu hitnu implementaciju kroz zako-
energetskog sistema možda odgovorni nodavni i institucionalni okvir.
niži rukovodioci u EPS-u, o tom potom, Ima li ko to da pročita?
ali nikako i generalni direktor, a odgovor-
nost resornog ministarstva i onoga ko je
Grčića postavio i godinama štitio – da ne
spominjemo.
Pravo na vodu – navodno pravo
Milioni bez
čiste vode
Rezultati istraživanja “Navodno pravo
– Pravo na vodu u Republici Srbiji” Orga-
nizacije za političku ekologiju “Polekol”
pokazuju da oko milion stanovnika Srbije
povremeno ili stalno nema pristup čistoj
pijaćoj vodi, i da su u prošloj godini regi-
strovane 23 lokalne samouprave koje su
imale restrikcije vode.
Istraživači inicijative “Pravo na vodu”
analizirali su upravljanje vodom i vodnim
dobrima u Srbiji, domaći i međunarodni
pravni okvir koji regulišu pravo na vodu
kao i dostupnost ispravne vode iz per-
spektive javnog zdravlja, i zaključili da u
Srbiji, i pored brojnih i vidljivih problema, Foto: Miloš Milivojević /Tanjug
8. septembar 2022. VREME
REME

Crnogorski odgovor
Polugodišnja
zabrana za Pink
Savet Agencije za elektronske medi-
je Crne Gore (AEM) zabranio je prošle
nedelje emitovanje programskog sadr-
žaja “Novo jutro” Televizije Pink na šest
meseci, zbog, kako je ocenjeno, spekula-
tivnog i senzacionalističkog izveštavanja
o tragediji na Cetinju, kada je smrtno stra-
dalo 11 ljudi i šestoro ranjeno.
Naime, u subotu prepodne, 27. avgu-
sta, voditeljka Jovana Jeremić dovela je
u studio Bracu Zdravkovića (na slici gore),
koji se poslednjih godina u tabloidnim
medijima predstavlja kao privatni detek-
tiv, najavivši da će emisiji otkriti “prave
razloge masakra”. Zdravković se u skladu
sa svojim spornim kvalifikacijama bavio
raznim spekulacijama i navodnim iska-
zima komšija i očevidaca, iznosio nepro-
verene pojedinosti iz života nastradalih
i ubice, te opravdavao krvnu osvetu, a ni
voditeljka nije zaostajala u iznošenju pro-
izvoljnih ocena, gazeći nemilice medijske
zakone i novinarski kodeks.
Zato je Savet AEM-a doneo odluku o
polugodišnjoj zabrani reemitovanja jutar-
njeg programa u okviru programa Pinka,
Pink plusa i Pink M, jer je “na senzaciona-
listički i provokativan način bezrazložno
ugrozio dostojanstvo i privatnost žrtava
i članova njihovih porodica i time prekr-
šio član 7 stav 1 Konvencije o prekogranič-
noj televiziji u delu koji se odnosi na oba-
vezu poštovanja ljudskog dostojanstva”.
A tim povodom se oglasio i naš Savet
Regulatornog tela za elektronske medije
(REM) i po ko zna koji put uzeo u zaštitu
REME 8. septembar 2022.
VREME
Foto: printscreen
Pink, izrazivši “najoštriji protest zbog nači-
na i procedure po kojoj je doneta odlu-
ka”, jer, kako se navodi, “Savet AEM nije
poštovao procedure propisane zakoni-
ma Crne Gore, ali ni procedure propisane
Konvencijom na koju se poziva”, odnosno,
nije obavestio regulatora koji je nadležan
za navedenog emitera, tj. REM.
Mišljenje je izuzela članica Saveta
REM-a Judita Popović, koja je istakla da
je “zabrana prikazivanja sadržaja koji
zagađuje medijski prostor jedini mogu-
ći odgovor u konkretnom slučaju”.
Selidba novina
“Dnevnik” izašao
iz “Dnevnikove
zgrade”
Redakcija novosadskog dnevnog lista
“Dnevnik” iselila se nakon skoro šest dece-
nija iz zgrade na Bulevaru oslobođenja na
novu lokaciju u Ulici Mihajla Pupina 6,
Foto: “Dnevnik”, Novi Sad
5
pošto je zgradu kupila kompanija “Galens”
i krenula u rekonstrukciju i dogradnju.
“Dnevnik” je 1953. godine nastao iz
“Slobodne Vojvodine”, koja je osnova-
na 1942. godine, u ilegali tokom Drugog
svetskog rata, i izrastao u jedno od naj-
većih novinsko-izdavačkih i štamparskih
kuća u tadašnjoj Jugoslaviji sa desetina-
ma periodičnih izdanja pored osnovnog
dnevnog lista.
Desetospratnica i štamparija kraj Futoš-
ke pijace izgrađeni su krajem šezdesetih
godina prošlog veka i dali novi zamajac
kompaniji, koja je širila izdavačku delat-
nost i uvećavala tiraže izdanja. A onda je
krajem osamdesetih došla “antibirokrat-
ska revolucija”, a uz smenu “vojvođanskog
autonomaškog rukovodstva” i “Dnevnik”
je postao jedna od žrtava promena. Dnev-
ni list se pretvorio u puko propagandno
sredstvo Miloševićevog režima, a počet-
kom devedesetih u jedan od najgorih rat-
nohuškačkih medija, a uz pad tiraža svih
izdanja kompanija je zapala u finansij-
ske probleme.
Nakon promena 2000. godine i “Dnev-
nik” je oslobođen: vratila se stara urednič-
ka ekipa, koja je privukla mlade i talento-
vane novinare, a kada je 2003. godine u
suvlasništvo ušao nemački “VAC” misli-
lo se da su dnevni list i kuća u celini spa-
seni od propasti.
No, prvo sa izlaskom Nemaca iz vlasniš-
tva, a naročito od dolaska naprednjaka na
vlast, “Dnevnik” se vratio u devedesete:
razjurena je većina dobrih novinara, ure-
đivačka politika je potpuno podređena
zahtevima vlasti, tiraž je drastično pao,
a štamparija i mnoga izdanja su ugaše-
ni. A onda je 2018. godine firma prodata
za 600 evra Novosadskoj TV, iza koje se,
naravno, kriju naprednjaci, a firmu “Dnev-
nik AD”, u čijem je vlasništvu bila zgra-
da, kupio je “Galans”, omiljena građevin-
ska firma novosadske vlasti. Štampari-
ja je odavno srušena i na njenom mestu
će biti izgrađena dvanaestospratnica, a
i “Dnevnikova” desetospratnica će dobi-
ti još dva nivoa.
Redakcija se nada da će se vratiti u zgra-
du koja je decenijama bila simbol Novog
Sada, što je, s obzirom na lokaciju, a i želje i
obaveze “Galensa” malo verovatno, a malo
je verovatno i da će list ikada više imati
delić značaja i uticaja kao sedamdesetih
i osamdesetih godina prošlog veka. ¶ »
6

Krah evropskog tržišta električne energije

STRUJNI
UDAR
Troškovi energije (gasa i struje) u proseku su poskupeli 6,5 puta za samo
godinu dana. Nema države u Evropi koja ne oseća katastrofalne posledice
takvog energetskog šoka. Uz ovako visoke cene struje i gasa, Evropi preti
deindustrijalizacija, jer će se fabrike jednostavno preseliti u one krajeve
sveta gde je cena energije pristupačna. U SAD cena gasa je trenutno
šest puta niža nego u Evropi, a slična je situacija i sa cenom struje

K
rajem avgusta došlo je do kolap-
sa na tržištu struje u Evropi:
cena struje na tzv. spot tržištu
za kupovinu godinu dana una-
pred u Francuskoj u jednom trenutku je
prešla i magičnu granicu od 1000 evra
za megavat-sat, dok se u Nemačkoj pri-
bližila toj sumi. To je fantastično visoka
cena, neodrživa i za stanovništvo i za pri-
vredu. Inače, cena struje se na tržištu u
prethodnih desetak godina, sve do leta
2021. godine, kretala oko 45 evra.
Problemi na tržištu struje su počeli
još prošle jeseni, ali je tek sada došlo do
ozbiljnije reakcije. Međutim, dok se kriza
raspirivala, evropske institucije su radi-
le brzinom puža. Predsednica Evropske
komisije Ursula fon der Lajen je tek 8.
juna, na sednici Evropskog parlamenta,
izjavila da tržište struje više ne funkcio-
niše. U tom trenutku to je bila “revoluci-
onarna izjava”, jer je do tada iz evropskih
institucija uporno ponavljano da se trži-
šte struje ponaša upravo onako kako je
zamišljeno (odnosno, da favorizuje pre-
vashodno tzv. “obnovljive izvore” – OI).
Trebalo je da prođe skoro tri mese-
ca od te izjave i da nastupe mnogo veći
poremećaji na tržištu struje (i gasa), da
bi se najzad pojavila konkretna reakcija
iz Brisela. Izgleda da je evropskim politi-
čarima i birokratima u Briselu ipak bio
važniji letnji odmor; tek poslednjeg dana
avgusta iz Evropske komisije je izašao tzv.
“nonpejper”, u kojem se na 23 strane raz-
matraju mogući mehanizmi za “obuzda-
vanje” tržišta struje. U međuvremenu je
došlo do velikih problema i kod energet-
skih kompanija i kod potrošača.
Da je u EU bilo malo više sluha proš-
le jeseni, kada su počeli problemi zbog
naglog poskupljenja struje, sigurno bi se
izbegla današnja kriza u kojoj su države
prinuđene da intervenišu sa desetina-
ma milijardi evra kako bi spasle ključ-
ne energetske kompanije. Prošle jeseni,
cena struje je bila “samo” između 100 i 150
evra – danas bi svako poželeo tu cenu.
Već tada su Španija, Italija i Grčka uka-
zivale na anomalije postojećeg sistema,
ali za njihove primedbe niko nije hteo da
čuje. Mnoge države EU, i to one najboga-
tije, kao i briselska administracija, kate-
gorički su odbijale sve predloge za refor-
me tržišta struje, sa argumentom da je to
normalna posledica tranzicije od fosilnih
goriva ka zelenoj budućnosti i obnovlji-
vim izvorima energije. Samo, ovog leta
je đavo odneo šalu: pri trenutnim cena-
ma struje čak i države kao što su Šved-
ska, Austrija, Belgija i Nemačka shvatile
su da se cena struje hitno mora obuzda-
ti intervencijom na tržištu. U međuvre-
menu je izgubljeno dragoceno vreme, uz
gubitke koji se mere stotinama milijar-
di evra; sve to će na kraju preko poveća-
nih računa za energiju morati da plate
potrošači ili poreski obveznici iz budže-
ta. S druge strane, pojedine kompanije
su ostvarile enormne profite.
kako funkcioniše evropsko
tržište struje?
U Evropi je liberalizovana proizvod-
nja i prodaja energije. Snabdevači kupu-
ju struju na tržištu od proizvođača, a na
kraju dana se utvrđuje konačna cena koja
odgovara najskupljoj otkupljenoj struji
kako bi se zadovoljile potrebe krajnjih
potrošača. U poslednjih godinu dana,
usled poskupljenja gasa (ali i naglog
povećanja karbonskih taksi) najskuplja
energija na tržištu se dobija iz gasa: tako
je uspostavljena direktna veza između

8. septembar 2022. VREME

REME
 7

cene struje i cene gasa. Posledice naglog

poskupljenja gasa direktno su se prene-
le i na cenu struje na evropskom tržištu.
Znatno povoljniju cenu struje u EU ima-
ju samo Španija i Portugalija, budući da
je njima zbog izolovanog položaja dozvo-
ljeno da subvencionišu cenu gasa, što su
platile preko osam milijardi evra. Među-
tim, deo njihove struje kupuje Francu-
ska, pa su i Francuzi uštedeli na račun
španskih i portugalskih građana 1,2 mili-
jarde evra.
EU je dodatno povećala proizvodnu
cenu struje iz uglja i gasa uvođenjem tzv.
karbonskih kvota ili taksi, kojima se opte-
rećuje proizvodnja struje iz gasa i uglja,
a sve radi “zelene tranzicije” ka OI. Takse
su u odnosu na pre dve godine poskupe-
le pet puta, što je takođe uticalo na pre-
visoku cenu struje iz gasa.
Gasna kriza je počela pre rata u Ukraji-
ni, još u leto prošle godine. Usled “otklju-
čavanja” privrede posle kovida, naglo je
porasla potražnja za gasom, prvenstve-
no u Aziji, i zato je skočila cena tečnog
gasa. Uz to, tog leta je bilo izuzetno malo
vetra, skladišta gasa su bila prazna, Nor-
veška je smanjila proizvodnju gasa zbog
dugo odlaganih remonta, a ležišta gasa
u EU daju sve manje gasa zbog iscrplje-
nosti (u EU se ne ulaže u nova nalazišta
zbog “zelene agende”).
Rusija se nije naročito pretrgla da zado-
volji povećane potrebe EU za gasom jer je
njegov nedostatak doveo do većih cena,
što im je odgovaralo, budući da su dve
godine zbog smanjene potrošnje proda-
vali gas po niskim cenama. Osim toga,
nestašica gasa bila je dodatni argument
da se što pre dozvoli rad novog gasovoda
“Severni tok 2”, koji je upravo bio zavr-
šen prošlog leta. Sve ugovorne obaveze
Gasprom je ispunio, samo nije omogu-
ćio povećane isporuke.
Već ionako nestabilna situacija sa
gasom dodatno se pogoršala izbijanjem
rata u Ukrajini. Početkom marta, cena
gasa je naglo skočila sa oko 700 dolara
za hiljadu kubika na oko 2500 dolara, da
bi se posle stabilizovala na nešto višem
nivou nego pre izbijanja rata. Članice
EU su, s nekoliko izuzetaka, čak “pro-
gutale” ultimativni ruski zahtev za pla-
ćanje u rubljama, što je takođe delovalo »
REME 8. septembar 2022.
VREME
8

» na smirivanje cena. Međutim, do novog

skoka cene gasa ipak je došlo usled sma-
njenih isporuka preko gasovoda “Sever-
ni tok 1”, kada se jedna od turbina usled
sankcija “zaglavila na remontu u Kanadi”.
Od tog trenutka kreće novi rast cena, pa
se 26. avgusta cena gasa približila izno-
su od 4000 dolara.
Međutim, smanjene isporuke Gaspro-
ma nisu jedini uzrok naglog skoka cene
gasa. Za visoke cene odgovorna je i
nemačka vlada, koje je htela da po “svaku”
cenu popuni gasna skladišta pre počet-
ka zime, plašeći se da može doći do pot-
punog prekida u snabdevanju gasom.
Nemci su naložili kompanijama-snab-
Kretanje cene struje na spot tržištu u Nemačkoj (bela boja) i cene gasa u evrozoni (žuta boja)
devačima gasom da kupuju gas na trži- Izvor: Blumberg
štu ne pitajući koliko košta, i to je značaj-
no uticalo na veliki skok cene. Nemačku milijarde (drugi snabdevači gasom tako- tankeri za transport). Zato je histerična
će to koštati na desetine milijardi evra; đe će dobiti državnu pomoć). tražnja za gasom po svaku cenu dovela
samo je najveći snabdevač gasom Uniper Niko na svetu u kratkom periodu ne do toga da trgovci gasom raskidaju ugo-
već dobio državnu pomoć od devet mili- može značajno da poveća proizvod- vore o prodaji tečnog gasa državama kao
jardi evra, a zatražio je i dodatnih četiri nju gasa (kao što ne postoje ni slobodni što su Pakistan i Bangladeš, kako bi taj

Energetski rat Zapada i Rusije

Kako se rat u Ukrajini nastavlja bez ozbiljnijih uspeha ukra-
jinske strane, tako se sve više zaoštrava sukob Zapada i Rusije
u ekonomskoj i, posebno, energetskoj sferi. U ovom trenut-
ku, energenti su ključno bojište u ekonomskom ratu Zapa-
da i Rusije (kako ga je svojevremeno nazvao francuski mini-
star finansija Le Mer).
Okidač za novo zaoštravanje bilo je saopštenje ministara
finansija grupe G7 (SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija,
Nemačka, Italija i Francuska), da su postigli dogovor da od
decembra uvedu ograničenje cene po kojoj će Rusija moći da
prodaje svoju nau. G7 će pokušati da spreči prodaju ruske
nae državama koje ne prihvate ovu odluku G7, tako što
će zabraniti osiguravajućim kućama da osiguravaju tanke-
re koji budu prevozili rusku nau plaćenu više od “maksi-
malne” cene. Kako se u Velikoj Britaniji osigurava više od
90 odsto svetske flote brodova, G7 veruje da vlasnici neće
rizikovati da ostanu bez mogućnosti da imaju najkvalitet-
nije moguće osiguranje i reosiguranje svoje imovine. Uz to,
vlasnicima tankera iz samih zemalja G7 biće zabranjeno da
svoje brodove koriste za transport ruske nae.
Detalji ovog plana, a posebno kolika će biti “maksimalna”
cena nae, nisu saopšteni javnosti. Brojni stručnjaci već
su pokazali skepsu prema predloženoj meri, ukazujući da
bi takav pokušaj blokade ruskog izvoza lako mogao biti izi-
gran. Uostalom, i Venecuela i Iran relativno uspešno izvr-
davaju sankcije (pre svega američke) na izvoz svoje nae.
Neizvesno je i da li će Grčka pristati na ovaj potez, budući da
grčki brodovlasnici imaju veliki uticaj na premijera Micota-
kisa, a oni kontrolišu čak 59 odsto brodova iz EU.
Rusija je odmah odgovorila da joj ne pada na pamet da bilo
kome prodaje naftu po nametnutoj “maksimalnoj ceni”.
Već iste večeri, ona je u potpunosti prekinula isporuke gasa
Nemačkoj preko gasovoda “Severni tok 1”, navodeći kao razlog
relativno beznačajan kvar (curenja ulja na komandama kom-
presora). Kompanija “Simens Energija” (SE), koja je prodala
opremu za kompresore, saopštila je da takav kvar po pravilu
ne bi trebalo da bude razlog za prekid rada jedine preostale
operativne turbine u kompresorskoj stanici, te da Gasprom
može da nastavi da koristi preostale turbine (koje, doduše,
upravo ta kompanija nije zbog sankcija remontovala).
Rusija nije u potpunosti obustavila snabdevanje Evrope gasom:
i dalje je aktivan gasovod preko Ukrajine, kao i “Turski tok”
preko kojeg se snabdevaju Mađarska i Srbija. U ovom trenut-
ku EU dobija od Gasproma svega oko 80 miliona kubika gasa
dnevno, što je samo 20 odsto od uobičajene dnevne količine
od 400 miliona kubika gasa. Gasprom očigledno želi da poka-
že da on “poštuje” ugovorne obaveze prema partnerima, ali da
su sankcije Zapada dovele do tehničkih problema. Time se,
između ostalog, ostavlja prostor i za uspešno vođenje even-
tualnih sudskih sporova, pošto se prekid snabdevanja pravda
krivicom Zapada, odnosno uvođenjem jednostranih sankcija.
FRUSTRACIJA ZAPADA
Očigledno je da sve više raste i frustracija Zapada usled nemo-
gućnosti da se ekonomski slomi Rusija. Dosadašnje ekonom-
ske i finansijske sankcije Zapada protiv Rusije nisu dovele
do očekivanog kolapsa ruske privrede; Rusija će svakako
doživeti ekonomski pad, ali će on biti mnogo manji nego
što se verovalo.

8. septembar 2022. VREME

REME
 9

gas (po mnogo višoj ceni) isporučili Evro-
pi. Usled toga su Evropljani, pored cene
gasa, morali da plaćaju i premiju trgov-
cima gasom; ovi, naime, moraju da pla-
te penale za neisporučeni gas kupcima
iz “trećeg sveta” sa kojima su raskinu-
li ugovore. Ne treba ni reći da je takvo
evropsko ponašanje izazvalo ogroman
revolt u siromašnim državama.
ek i evropski savet razmatraju
suspenziju tržišta struje
U javnosti su se pojavila dva tzv. “non-
pejpera”, jedan iz Evropske komisija, a
drugi iz Evropskog saveta, o tome kako
da se izađe iz energetske krize.
EK je zatražila vanredna ovlašćenja,
po kojima se predviđa da ona može da
predloži kompanijama u energetskom
sektoru formiranje strateških rezervi.
Ako kompanija to ne prihvati, EK bi ima-
la pravo da joj to naredi. EK bi tako dobi-
la ovlašćenje da spreči da države članice
ograniče tržište struje (kao što su ogra-
ničavale za vreme kovida prodaju maski
i tome slično).
Ključni deo predloga EK je uvođe-
nje svojevrsnog poreza na ekstraprofit
proizvođača struje iz “inframarginalnih”
(nov termin skovan za ovu priliku) teh-
nologija za njenu proizvodnju. U pitanju
su proizvođači sa niskim operativnim
troškovima, kao što su nuklearke, termo-
elektrane na lignit, kao i OI. Svi ti proi-
zvođači trenutno imaju izuzetno viso-
ke profite, jer je cena struje koju proda-
ju vezana za cenu gasa, a njihova proi-
zvodna cena je višestruko niža. Za iznose
koje naplate preko maksimalno određe-
ne cene, tim kompanijama bi se napla-
tio poseban porez na ekstraprofit. Drža-
ve članice EU bi ta sredstva mogle da
koriste za smanjivanje računa potroša-
čima struje.
U suštini, EK želi da uvede elemente
državne, odnosno planske privrede u
tržište energije. Upravo činjenica da će
se administrativno odrediti maksimal-
na cena za “inframarginalne” proizvođa-
če energije, pokazuje da se EK opredeli-
la za napuštanje tržišnog modela pro-
daje struje.
I ne samo to: EK traži ovlašćenje da
može da raskine ugovore između privatnih
subjekata, kao i da naloži da se formiraju »

restorani nastavili da rade, sa drugim

To je potvrdila i julska analiza MMF-a: po procenama te naj-
važnije međunarodne finansijske institucije, Rusija će imati
pad BDP od šest odsto, a pre samo četiri meseca MMF je pro-
cenjivao da će pad biti čak 8,5 odsto. Ruske institucije proce-
njuju da će pad biti manji, nešto oko četiri odsto.
Nesporno je da je Rusija doživela težak udarac kada su zamr-
znute devizne rezerve ruske centralne banke u visini od 300
milijardi dolara, kao i kada su određene banke izbačene iz
međunarodnog sistema plaćanja Svi. Ruski oligarsi koji
imaju gigantske jahte i nekretnine na Zapadu su stradali, jer
im je imovina stavljena pod sekvestar (neki su bili dovoljno
vešti, pa su jahte na vreme sklonili u Tursku ili Emirate pre
nego što su mogle da budu zaplenjene).
Međutim, ruske vlasti su veštim potezima stabilizovale
ekonomske prilike u zemlji. Kurs rublje je posle naglog
pada doživeo “preporod”, usled velikog priliva deviza na
osnovu izvoza energenata (i smanjenog odliva zbog manje
kupovine zapadne robe). Danas je rublja snažnija u odno-
su na dolar nego pre 24. februara! U svakodnevnom živo-
tu najvećeg broja stanovnika Rusije nema velikih razlika
u odnosu na period pre sankcija; čak su i Mekdonaldsovi
nazivom, ali manje-više identičnom
ponudom.
Usled visokih cena energenata, Rusija
ubire enormne prilive strane valute
i to očigledno izbezumljuje zapadne
političare. Rusija je objavila da razma-
tra mogućnost kupovine do 70 milijar-
Foto: AP Photo
di dolara u kineskim juanima, pošto
ne želi da višak novca drži u zapadnim valutama. Evro-
pljani imaju poseban problem, jer moraju da stanovniš-
tvu objasne zašto će plaćati preko zime enormno visoke
račune za struju i gas. To će dodatno smanjiti standard sta-
novništva, koji je već ugrožen inflacijom od preko devet
odsto u evrozoni.
Mađarski premijer Orban je lepo objasnio situaciju u kojoj
su se našli Evropljani, izjavom da je najpre mislio da su uvo-
đenjem sankcija Rusiji oni sami sebi pucali u noge, ali je u
međuvremenu zaključio da su u stvari pucali sebi u grudi,
budući da trpe mnogo veću štetu nego Rusija.
Inače, uvođenje sankcija na nau tek od decembra nije slu-
čajno. U SAD se u novembru održavaju tzv. “midterm” izbo-
ri, na kojima se odlučuje ko će imati kontrolu nad Senatom
(trenutno su to demokrati, ali sa najminimalnijom mogućom
većinom), i bira se novi saziv Predstavničkog doma. Skok
cena nae usled novog talasa sankcija prema Rusiji doveo
bi do skoka cena goriva u SAD, što bi bilo izuzetno loše pri-
mljeno kod američkih birača, naviklih na niske cene benzina;
zato će se predložene mere primenjivati tek od decembra.¶

REME 8. septembar 2022.

VREME
10 DALEKO JE SUNCE: Hoće li klasični
i “zeleni” izvori energije biti dovoljni
da podmire zimsku potrošnju
Fotografije: pexells.com

» obavezne rezerve goriva. Te mere prak-

tično znače sekvestar privatne imovine.
Materijal Evropskog saveta sumi-
ra čitav niz različitih ideja kako da se
obuzda tržište struje, a države članice
su pozvane da se izjasne kakve mere
misle da su najpogodnije za sastanak
ministara energetike EU, koji je zaka-
zan za 9. septembar.
Predviđeno je da se mere zvanično
predstave tek 14. septembra, a pošto se
radi o “nonpejperu”, moguće su i značajne
izmene u konačnom tekstu. To je ispro-
vociralo predsednika Evropskog saveta
Šarla Mišela da primeti da je EK zakasni-
la sa predlozima. “Mi ne smemo izgubiti
ni dan više”, rekao je Mišel, i upozorio je
EK da na sto iznese konkretne predlo-
ge, ne čekajući da 14. septembra to učini
predsednica EK u redovnom godišnjem
govoru o “stanju Unije”. I ovaj detalj govo-
ri o inače lošim odnosima između pred-
sednika Evropskog saveta i EK.

katastrofalne posledice
preskupe energije
Troškovi energije (gasa i struje) su u
proseku poskupeli 6,5 puta za samo godi-
nu dana. Nema države u Evropi koja ne
oseća katastrofalne posledice takvog
energetskog šoka. Čak su i Šveđani i
Finci, koji su dugo odbijali da prihvate
da je tržište struje poremećeno, morali
da donesu ogromne pakete pomoći ener-
getskim kompanijama. Švedska će dati
23 milijarde evra garancija i kredita za
njihovu likvidnost, dok će Finska u te
svrhe uložiti 10 milijardi. Ništa nije bolja
situacija ni kod drugih država: Grčka je
subvencionisala cenu struje sa 1,1 milijar-
dom evra u julu, a u avgustu je izdvojila
čak 1,9 milijardi evra kako bi stanovniš-
tvo zaštitila od posledica poskupljenja.
Nemačka vlada je u nedelju, na vanred-
noj konferenciji za medije, objavila da će
izdvojiti čak 65 milijardi evra za subven-
cionisanje troškova energije.
Uz ovako visoke cene struje i gasa,
Evropi preti deindustrijalizacija, jer će
se fabrike jednostavno preseliti u one
krajeve sveta gde je cena energije pri-
stupačna. U SAD cena gasa je trenutno
šest puta niža nego u Evropi, a slično je
situacija i sa cenom struje.
Najviše je pogođena energetski intenziv-
na industrija. Trenutno je, zbog previsoke
cene gasa, van pogona čak dve trećine pro-
izvodnje amonijaka u Evropi, a bez amoni-
jaka nema proizvodnje mineralnih đubri-
va neophodnih za intenzivnu poljoprivre-
du. Kako prenosi agencija Blumberg, čak
šest od 10 britanskih fabrika je u ozbiljnim
problemima zbog previsoke cene energije.
Prema pisanju španskih medija, troškovi
fabrika keramike (a Španija je peti proi-
zvođač keramike na svetu) 1070 odsto su
veći nego pre samo godinu dana. Zatva-
ranje fabrika nije mimoišlo ni Nemačku i
Holandiju. U Hrvatskoj su privredi i pre-
duzetnicima tokom avgusta počeli da sti-
žu novi ugovori i računi za struju, koji su
pet do sedam puta veći nego što su bili pre
godinu dana. Posebno su ugroženi mali
biznisi kod kojih se troši puno energi-
je, pre svega restorani, pekare i čitav niz
sličnih delatnosti. Za razliku od stanov-
ništva, oni su prinuđeni da plaćaju punu
tržišnu cenu struje.
početak bunta
Prošle nedelje u Pragu se, po procena-
ma agencije Rojters, skupilo preko 70.000
građana koji su protestovali zbog previ-
sokih cena energije. Na protestu, koji su
organizovale desničarske organizacije,
okrivljena je EU zbog pogrešne energetske
politike; demonstriralo se i protiv NATO-
a, kao i protiv izbeglica iz Ukrajine.
U Napulju je organizovano paljenje
računa za struju, a u Velikoj Britaniji se
formirao pokret “Don’t Pay UK” (ne pla-
ćaj), koji je za sada okupio 150.000 potpi-
snika; cilj pokreta je da se okupi milion
građana koji će odbiti da plaćaju raču-
ne za struju. O razmerama ekonomskih
teškoća stanovništva te zemlje govori i
podatak da nova premijerka Liz Tras raz-
matra paket pomoći stanovništvu težak
130 milijardi funti, kao i 40 milijardi funti
za mali biznis, kako bi se izbegli negativ-
ni efekti poskupljenja struje. Prošle godi-
ne, domaćinstva u Britaniji su potrošila
energije u vrednosti od 30 milijardi funti,
dok bi naredne godine, kako sada stva-
ri stoje, tu energiju morala da plate 170
milijardi funti!
Za sada se u većini država EU cene
struje za stanovništvo drže pod kon-
trolom, ali samo uz subvencionisanje
energetskih kompanija sa više deseti-
na milijardi evra. Privreda u najvećem
delu EU već trpi enormna poskupljenja
struje, što se preliva na cene, ali dovodi i
do zatvaranja čitavog niza fabrika. Koliko
god bila velika, sredstva za subvencioni-
sanje stanovništva nisu neograničena, pa

8. septembar 2022. VREME

REME

su u čitavom nizu država stanovništvu
počeli da stižu znatno uvećani računi za
struju i gas. S početkom zime, ti proble-
mi će eskalirati.
teška zima preti kontinentu
Nema evropske zemlje u kojoj nije
došlo do vanredne intervencije države
u energetskom sektoru u proteklih neko-
liko dana, što pokazuje razmere krize na
tržištu struje i gasa.
Administrativne mere kao što su
ekstraporezi, maksimiranje cena ili sub-
vencije ne mogu istinski da reše proble-
me sa snabdevanjem energijom. Evropa
će mirno dočekati zimu samo ako značaj-
no smanji potrošnju energije ili obezbedi
dodatne količine gasa. Ni to što su skla-
dišta gasa u ovom trenutku napunjena
do 85 odsto svog kapaciteta neće mno-
go pomoći, jer gas iz skladišta može da
pokrije potrebe Nemačke samo za dva
i po meseca, ako ne bude i dalje pristi-
zao tokom zime.
Značajno smanjenje potrošnje ener-
gije u EU jednostavno nije realno. Dru-
ga mogućnost je da EU obezbedi uredno
snabdevanje gasom, ali tu trenutno ne
REME 8. septembar 2022.
VREME
11
 Za sada se u većini država EU
cene struje za stanovništvo
drže pod kontrolom, ali samo uz
subvencionisanje energetskih
kompanija sa više desetina
milijardi evra. Privreda u
najvećem delu EU već trpi
enormna poskupljenja struje, što
se preliva na cene, ali dovodi i do
zatvaranja čitavog niza fabrika.
Koliko god bila velika, sredstva
za subvencionisanje stanovništva
nisu neograničena, pa su u čitavom
nizu država stanovništvu počeli
da stižu znatno uvećani računi
za struju i gas. S početkom
zime, ti problemi će eskalirati
može da računa na saradnju Rusije pro- značajno je potpirio rast inflacije, koja je
tiv koje vodi ekonomski rat, već pre tre- dostigla 9,1 odsto u evrozoni. Evropska
ba da strepi od njenih poteza. Evropa se centralna banka je već povećala kamat-
s pravom boji da Rusija, iz svojih razlo- nu stopu, a tokom septembra se očekuje
ga, ne odluči da prekine isporuke gasa i i novo povećanje, pošto je postalo jasno
preko dva preostala gasovoda. da inflacija nije prolazni fenomen. Ame-
Postoji, naravno, i vrlo jednostavan rički dolar je ojačao 15 odsto u odnosu
način da se iz krize izađe – a to je da se na evro, što znači da su za toliko pove-
ukinu sankcije Rusiji ili odmah otvori ćani troškovi za energiju (gas i naa se
gasovod “Severni tok 2”. Tako nešto je u obračunavaju u dolarima), kao i za sko-
ovom trenutku neprihvatljivo za evrop- ro sve druge sirovine koje Evropa uvozi.
ski politički mejnstrim, ali se već čuju i Države EU su trenutno prezadužene,
takvi glasovi. Potpredsednik Bundestaga a labava monetarna politika Evropske
Kubicki (inače zamenik šefa liberala, koji centralne banke je stimulisala dodat-
su koalicioni partner u vladi) ukazao je no povećanje deficita, delom zbog sani-
da je jedina razumna odluka da se otvo- ranja troškova kovida, mada treba reći
ri taj gasovod; tom pozivu se priključilo i da takva politika traje još od krize evra
nekoliko poslanika. Mateo Salvini, vođa početkom prošle decenije.
italijanske Lige za sever, pozvao je na uki- Prostora za novo povećavanje javnog
danje sankcija Rusiji; posle izbora 25. sep- duga u EU više nema. Na to je upozorio i
tembra, Salvini će po svim prognozama MMF u ponedeljak. Ta institucija smatra
biti član vladajuće desničarske koalicije da su Uniji potrebna čvrsta budžetska
(pored Putinovog prijatelja Berluskoni- pravila, kako bi najzaduženije države u
ja i krajnje desničarke Đurđe Meloni). narednih tri do pet godina izbalansira-
le svoje budžete (budžetska pravila EU
eu pred najvećim iskušenjima su, inače, suspendovana zbog kovida).
Energetska kriza je dovela EU u izu- EU bi trebalo i da formira fond za “crne
zetno težak položaj. Rast cena energije dane” da bi mogla spremno da dočeka »
12

SRBIJA DEVEDESETIH:
Restrikcije kao svakodnevica
Foto: Draško Gagović

već odavno završio novi blok u termo-

centrali Kostolac koji se trenutno gradi,
započeo (i izgradio) dve nove termocen-
trale: Štavalj i Kolubaru B. Uz te kapa-
citete, EPS bi mogao da izveze značaj-
ne količine energije, zaradi velika sred-
stva i da time finansira nove kapacitete
koji se neće bazirati na uglju (nuklearna
elektrana, reverzibilne elektrane i sl.).
Nažalost, nije realno da će ove zime
umesto iscrpljenih ležišta biti aktivira-
na nova ležišta lignita; nije izvesno ni da
će Srbija uspeti da uveze četiri miliona
tona uglja koje je naručila, pored osta-
log i zbog otežanog rečnog transporta
Dunavom. Kada se sve to uzme u obzir,
realno je pretpostaviti da će nam u hlad-
nim danima nedostajati između 10 i 15
 Nije realno da će ove zime umesto iscrpljenih odsto potrebne struje. Situaciju dodat-
no otežava činjenica da su zbog veli-
biti aktivirana nova ležišta lignita; nije izvesno ke suše hidroakumulacije na veoma
ni da će Srbija uspeti da uveze četiri miliona niskom nivou.
Pre 10 godina, u februaru 2012. godi-
tona uglja koje je naručila, pored ostalog i zbog ne, Srbiju je pogodio ledeni talas koji
je potrajao nekoliko nedelja. Potroš-
otežanog rečnog transporta Dunavom. Kada nja struje je tada dostigla čak 137 mili-
se sve to uzme u obzir, realno je pretpostaviti ona kilovat časova dnevno; po takvoj
hladnoći EPS je morao da uveze skoro
da će nam u hladnim danima nedostajati šest odsto struje, mada su svi kapacite-
ti funkcionisali bez većih problema, što
između 10 i 15 odsto potrebne struje. Situaciju danas nije slučaj zbog nedostatka uglja.
dodatno otežava činjenica da su zbog velike Ukoliko bi se ponovili slični meteorološ-
ki uslovi, dnevno bi sigurno nedostajalo
suše hidroakumulacije na veoma niskom nivou između 30 i 40 miliona kilovat časova
struje. Te količine bi morale da se uve-
» izazove poput kovida, i obezbedi sred- obezbede, Evropu verovatno čeka veli- zu: po ceni od (samo) 400 evra, uvoz stru-
stva vezana za “borbu protiv klimatskih ko socijalno nezadovoljstvo, pa i bunt, a je bi koštao između 12 i 16 miliona evra
promena”. Javni dug u evrozoni trenut- izbori u mnogim državama mogu doneti dnevno! Ali kako hladnoća ne bi pogodi-
no iznosi 95 odsto BDP-a, iako ne bi tre- vrlo krupne političke promene. la samo Srbiju, već i naše okruženje, to bi
balo da pređe 60 odsto. Pri tome je dug prouzrokovalo astronomske cene struje
Grčke 189 odsto BDP-a, Italije 152 odsto, srbiji će nedostajati 10–15 odsto – ako bi uopšte bilo moguće kupiti je na
a Francuske i Španije 114 odsto. struje, da li će je biti iz uvoza? tržištu. U takvim lako zamislivim okol-
Laka rešenja za EU više ne postoje. U ovoj ekonomsko-energetskoj krizi nostima, došlo bi do ozbiljnih redukci-
Poslednjih godina se intervencijama koja je zadesila EU Srbija je mogla da ima ja struje i za stanovništvo i za privredu.
ECB, putem povećanja novčane mase i izuzetno dobar položaj, pošto domaće U svakom slučaju, izvesno je da će troš-
držanja negativne kamatne stope, kupo- elektrane imaju kapacitet da proizvedu kovi uvoza struje biti ogromni: prema pro-
vao socijalni mir: takva politika više neće dovoljno struje za naše potrebe (osim u cenama koje je iznela resorna ministarka
biti moguća. Evropske države će morati slučaju izuzetno niskih temperatura). Da Zorana Mihajlović, u optimističkom sce-
da dovedu u red svoje finansije, istovre- se ugalj u Kolubarskom basenu iskopa- nariju Srbija će ove zime morati da plati
meno vodeći računa da im stanovniš- vao u skladu sa pravilima struke, Srbija za uvoz struje dve milijarde evra. A to je
tvo preko noći ne osiromaši zbog naglog bi dočekala ovu zimu s izuzetno niskom “optimistički scenario”. Šta bi bio realisti-
povećanja troškova života. cenom struje iz domaćih izvora. Ne samo čan i “pesimistički”, nije nam rečeno. ¶
Ukoliko sadašnje političke elite to ne to, nego da je bilo imalo pameti, EPS bi BOGDAN PETROVIĆ

8. septembar 2022. VREME

REME
14 Kosovske hronike

Od rata do mira
za mesec dana
Ako je pre mesec dana izgledalo da se sa severa Kosova
oseća miris baruta, mesec dana kasnije sve izgleda “u
redu”, putuje se, trguje i izgleda kao da je kupljeno neko
vreme, bar do 31. oktobra ove godine, kada je poslednji
rok da Srbi sa Kosova promene registarske tablice
i da se uđe u dalju fazu “normalizacije odnosa”

Z
aista bi neko trebalo da dobije No-
belovu nagradu za mir. Ranije se
pominjalo da bi to trebalo da budu
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, a sada bi
možda trebalo priključiti i Miroslava Laj-
čaka, specijalnog posrednika Evropske
unije, kao i Gabrijela Eskobara, izaslani-
ka američke Vlade.
Ova četvorica su za samo mesec dana
pretvorila vodu u vino: ako je avgust po-
čeo strepnjom da se rat sa istoka Evrope
seli na Balkan, mesec dana kasnije izgle-
da da mir nikada nije bio stabilniji i da je
toliko jak da je došlo vreme da Ana Br-
nabić, dok čeka na izbor za predsednika
Vlade Srbije, prvi put u životu može da
ode na KiM i da provede jedan dan na se-
veru pokrajine.
Uporedo sa tim, valjda u nagoveštaju
pozitivnog ishoda “kosovske krize”, na
Balkan, u Beograd i Prištinu, u petak 9.
septembra dolaze novi nemački i fran-
cuski izaslanici za ovaj deo Evrope, u ci-
lju “osnaživanje i ubrzavanja dijaloga”, e
da bi se što pre došlo do “konačnog dogo-
vora” Beograda i Prištine. Veću posveće-
nost na tom putu i od Kurtija i od Vučića
očekuju francuski predsednik Emanuel
Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, što
im je direktno saopšteno u pismu koje
su dobili početkom ove nedelje. Njih se
moli, zapravo im se sugeriše da urade sve
kako bi u što kraćem roku bile donete teš-
ke odluke, i proces normalizacije odnosa
bio doveden do kraja.
Od trenutka kada je Miroslavu Lajča-
ku produžen mandat do 2024. godine, što
se dogodilo ovoga leta, situacija oko Ko-
sova i Metohije se ubrzala i stvari su po-
čele da se pomeraju sa mrtve tačke. Za-
mrli dijalog je ponovo pokrenut i ubrzan
je veštačkom krizom, koja je krajem jula
stvorena na severu Kosova.
Ako je pre mesec dana izgledalo da
se sa severa Kosova oseća miris baru-
ta, mesec dana kasnije sve izgleda “u
redu”, putuje se, trguje i izgleda kao da
je kupljeno neko vreme, bar do 31. ok-
tobra ove godine, kada je poslednji rok
da Srbi sa Kosova promene registarske
tablice i da se uđe u dalju fazu “norma-
lizacije odnosa”. U to ime, Aljbin Kurti
je emitovao poruku na srpskom jeziku
u kojoj poziva lokalne Srbe da prome-
ne tablice i da sebe poštede administra-
tivnih problema, koji mogu da nastanu
ako to ne učine.
ana i kosovo
U petoj godini na čelu srpske vlade i u
zoru trećeg mandata za koji ju je prepo- tablicama (što važi za sve građane Sr-
ručio predsednik SNS-a Aleksandar Vu- bije i obrnuto), ali je takođe rečeno i da
čić, a potom i formalno predložio skup- se to nije dogodilo, nego da je nju vozio
štini Srbije, Ana Brnabić se po prvi put UNMIK (izjava Zorana Anđelkovića Baki-
u životu obrela na delu Kosova i Meto- ja). Kako bilo, Brnabić se konačno obrela
hije. Njena poseta nije bila pompezna na KiM i teško je reći da je ta poseta bilo
kao one koje su priređivali Vučiću dok koga uzbudila. Ona je napravila jenod-
je imao dozvolu da tamo putuje. Ipak, za nevni đir, zahvalila se Srbima što “opsta-
početak, ona je obišla četiri opštine na ju” i poručila im da će država Srbija uvek
severu pokrajine, popričala malo sa lju- biti uz njih.
dima, posetila manastir Banjsku u čiju Njoj je ranije bio i zabranjen ulazak na
rekonstrukciju, pravljenje bazena i pi- KiM, jer je u jednom tvitu bila uvredila
vare je Srbija dosta uložila, videla i obiš- Albance metaforički ih nazivajući “ljudi-
la kontroverzni duhovni centar u okoli- ma iz šume”. Sada, međutim, u okolnosti-
ni Mitrovice; ali, nije otišla do Sunčane ma “nove realnosti i razumevanja”, ona
doline, posebnog naselja za povratnike je bila na delu teritorije i poručila i osta-
u opštini Zvečan jer taj projekat, mada lim Srbima, jer većina ne živi na severu,
pompezno predstavljen i najavljivan, ni- da i na njih misli i da će država i o njima
kada nije ostvaren. da se stara.
Oko njenog odlaska i boravka nastala Njena poseta se poklopila u sat sa po-
je kontroverza jer su službeni automobi- setom potpredsednika kosovske Vla-
li Vlade Srbije snimljeni sa prelepljenim de i ministarke prosvete Bujanovcu i

8. septembar 2022. VREME

REME

Preševu, pa je tu činjenicu iskoristio Kur-
ti da kaže da je zbog ranije najavljene po-
sete prištinske vlade albanskoj zajednici
na jugu Srbije Brnabić otišla na sever Ko-
sova, a da nije imala neki poseban povod
i poruku. To je, valjda, opet primer “poli-
tike reciprociteta”, ali ovoga puta prime-
njen sa srpske strane, gde se želelo da se u
istom danu pokaže da ako oni idu ovamo,
mi ćemo kod naših tamo. Kosovski mini-
stri su se sreli sa liderima lokalnih Alba-
naca, obišli osnovne škole kojima su i ra-
nije bili namenili udžbenike, i jedino su
izbegli sastanak sa predsednikom opšti-
ne Preševo Nagipom Arifijem, za koga na
jugu kažu “da je Vučićev”. On svakako nije
Vučićev, ali nije ni Kurtijev, više je sledbe-
nik politike Hašima Tačija, haškog sužnja
i nekadašnjeg političkog lidera kosovskih
Albanaca, za čijeg je vakta komunikacija
sa Beogradom bila više nego prijateljska.
Arifi će poslati svoju poruku dan
REME 8. septembar 2022.
VREME
nakon ovih poseta sa starim predlogom
da je najbolje da dođe do zamene terito-
rija između Srbije i Kosova: Srbiji četiri
opštine na severu, Kosovu tri opštine na
jugu Srbije. Iako sa gnušenjem odbače-
na još pre nekoliko godina, ideja zame-
ne teritorija očevidno nije napuštena, a
čini se i da je Vučiću i njegovim saradni-
cima bliska i mila.
zso i jso
Srpska strana uniformno poručuje, pa
je to bila i poruka Ane Brnabić na Kosovu,
da nema nastavka dijaloga ako Priština
ne formira Zajednicu srpskih opština. To-
liko ponavljanje tog zahteva, obaveze Pri-
štine iz Prvog sporazuma o normalizaciji
iz aprila 2013. godine (Briselski sporazum),
pretvorilo se u zahtev za stvaranjem neke
vrste srpske autonomije na onome što u
Prištini zovu Republika Kosovo.
Čini se, takođe, da je ZSO jedina tačka
ANA BRNABIĆ PRVI PUT NA 15
KOSOVU: Znaci normalizacije
Foto: Slobodan Miljević
okupljanja svih političkih snaga u Sr-
biji: svi rutinski ponavljaju da Priština
mora da ispuni taj deo sporazuma i da
više nema povlačenja. Narodna stranka
poručuje da ove pregovore treba oroči-
ti na kraj ove godine, pa ako to ne bude
sprovedeno, onda da Srbija izađe iz dija-
loga, ali zaista.
Za devet i po godina koliko se govori o
tome šta je ta ZSO (manje od autonomije,
više od statusa), ni danas nije zaista jasno
zbog čega se oko toga diže tolika buka
ako to nije ideja stvaranja neke nove Re-
publike Srpske, odnosno srpskog politič-
kog entiteta unutar Kosova. A ako je to
cilj srpske politike na Kosovu, da li to zna-
či da će Srbija i formalno da prizna Ko-
sovo (kao što priznaje BiH), jer je ostva-
rila svoj primarni cilj? Ako je to tako, za-
što Priština sutra ne formira takvu ZSO
i brzo bude međunarodno priznata drža-
va u “punom kapacitetu”, pa tokom godi-
na uđe u proces definisanja odnosa regi-
ja unutar Kosova?
Kako sada stvari stoje, formiranje ZSO
bila je tačka na kojoj je srpska strana hte-
la da kupi vreme potpisujući Briselski
sporazum. I tako je i bilo: Vučić je sebi
obezbedio godine i godine podrške Zapa-
da, zatvaranje očiju pred svim suspenzi-
jama vladavine prava u Srbiji, a sami Srbi
na Kosovu nisu dobili ništa posebno. Oni
su uključeni u kosovsko društvo onoliko
koliko su mogli i koliko im je ustavno-za-
konodavni okvir omogućavao. Srbi imaju
svoj jezik koji je zvaničan, svoja garanto-
vana mesta u parlamentu i vladi, imaju
svoju lokalnu samoupravu u sredinama
u kojima su većina.
Sadašnja vlast u Prištini pristaje na
ZSO i vidi taj entitet ne kao političku za-
jednicu sa teritorijom i upravom, nego na
način na koji Albanci u Srbiji imaju svoj
status kroz Nacionalni savet Albanaca. I,
kako stoje stvari, prema porukama koje
smo čuli od međunarodnih predstavni-
ka, to je maksimum koji ta ZSO može da
dobije, uprkos pokušajima vođa Srpske
liste da je tretiraju kao državu u državi.
Na sreću, sa pozornice su za sada uklo-
njene pretnje ratom, zaboravilo se na ne-
kakvu Brigadu Sever (nova JSO ili srp-
ska verzija Oslobodilačke vojske Kosova),
i proces se vratio za sto, šatl diplomatiju
i lagano okretanje zavrtnja u pravcu koji
je postavljen još 1999. godine. »
16
Kurtijev zamenik u Srbiji, Vučićeva mandatarka na Kosovu

Čekajući boj za tablice

Nigde u srpskim sredinama osim na severu Kosova, u šta se i vaš izveštač uverio,
nije moguće videti automobile sa tablicama kosovskih gradova koje izdaje MUP
Srbije. U Gračanici nema PR tablica, u Ranilugu GL, a u Goraždevcu PE

Crni audi i pežo gotovo su istovremeno stigli na svoja odre-
dišta u ponedeljak, 5. septembra. Ovim prvim, nemačkim
automobilom na “svetu srpsku zemlju” iskrcala se manda-
tarka Ana Brnabić, dok je francuskim, pod službenom prat-
njom, u Bujanovac aterirao Besnik Bislimi, zamenik kosov-
skog premijera Albina Kurtija i šef kosovskog pregovarač-
kog tima u Briselu.
Na tablice oba automobila bili su nalepljeni stikeri koji pre-
krivaju državna obeležja, jer je to jedini način da se sa druge
strane uđe na teritoriju Srbije, odnosno Kosova.
Naravno, čista je slučajnost što su državnici zemalja u koji-
ma se proizvode ove marke automobila uoči ovih vizita po-
slali predsedniku Srbije motivacionu poruku da pokaže spre-
mnost za donošenje hrabrih odluka, a prvi test će svakako
biti vezan upravo za registarske tablice izdate u Srbiji, koje
se i dalje koriste na severu Kosova.
francuska i nemačka
Prvi izazov iz Kurtijevog “paketa mera” rešen je kompromi-
sno i na zadovoljstvo građana, koje malo ko i spominje u či-
tavoj ujdurmi oko dijaloga u Briselu dugoj više od decenije.
Građani sa srpskim ispravama neće morati da prilikom ula-
ska na Kosovo popunjavaju formular koji bi im tamo pred-
stavljao legitimaciju, dok oni sa kosovskim papirima koji do-
laze iz suprotnog smera više nemaju obavezu da, kao do sada,
popunjavaju sličnu dokumentaciju.
Na srpskoj strani administrativnih prelaza postavljeni su zna-
meniti disklejmeri, kojima se objašnjava da ovaj kompromis
nikako ne znači da smo priznali “samozvanu državu”, niti da
smo odustali od Rezolucije 1244 UN, već da je on samo plod
želje da građanima život učini jednostavnijim.
I zaista, Albanci sa juga Srbije i Srbi iz susednog Kosovskog
Pomoravlja kao da su odahnuli, jer svakodnevno prelaze ad-
ministrativnu liniju koja svojim izgledom, ali i zbog prisustva
policajaca i carinika, podseća i na granicu.
Od punkta Končulj pa do Gnjilana nalazi se nekoliko veli-
kih sela u kojima žive Srbi, poput Raniluga koji je dobio sta-
tus opštine.
“Lako je biti Srbin na severu Kosova”, ponavljaju mantru po-
put gotovo svih Srba južno od Ibra. Dodaju da redovno pla-
ćaju struju i ostale dažbine kosovskim službama, od kojih do-
bijaju i plate i penzije, a mnogima od njih iste prinadležnosti
stižu i iz Beograda.
Nigde u srpskim sredinama osim na severu Kosova, u šta se
i vaš izveštač uverio, nije moguće videti automobile sa tabli-
cama kosovskih gradova koje izdaje MUP Srbije. U Gračanici
nema PR tablica, u Ranilugu GL, a u Goraždevcu PE. Građa-
ni su ovde u potpunosti uključeni u kosovski sistem, a svi, ili
makar ogromna većina njih, poseduju lična dokumenta i Sr-
bije i Kosova. U kosovskim mestima sa većinskom srpskom
zajednicom pod ingerencijom Beograda jedino su zdravstvo
i prosveta.
Bislimijeva poseta sunarodnicima u Bujanovcu naišla je na
veliki publicitet i srpskih i kosovskih medija, ali ne i građana,
koji su nezainteresovano ispijali svoja pića u baštama kafića
na trgu kojim je Kurtijev zamenik u pratnji domaćina prošao,
na putu od zgrade Nacionalnog saveta Albanaca do kabineta
predsednika opštine Nagipa Arifija.
Omladinci i omladinke u albanskim nošnjama darivali su Bi-
slimija i kosovsku ministarku prosvete Arberie Nagavci cve-
ćem, a lokalni politički lideri obasipali ih zahtevima od kojih

» sitno pismo
Proces se ubrzava direktnim uljučiva-
njem dvojice najvažnijih lidera Evropske
unije, Olafa Šolca i Emanuela Makrona.
Oni u diplomatskom maniru, ali odluč-
no, pozivaju Vučića da bude hrabar i da
donese teške odluke da bi se u regionu
obezbedio mir.
Za razliku od nekih drugih situacija,
Vučić nije reagovao na pismo, nije zakazi-
vao javna obraćanja, možda se oporavljao
od pijanke koja je nekoliko dana trajala u
okviru Vinskog sajma, kao simbola inicija-
tive Otvoreni Balkan. Njemu je pre novih
izaslanika u Beograd došao predsednik
Republike Turske, Redžep Tajip Erdogan,
koji verovatno nema puno razumevanja
za srpsko odbijanje priznanja Kosova, čiji
je Turska jedan od pokrovitelja.
Pismo dvojice lidera tumačeno je na ra-
zličite načine: najpre, nastavak pritisaka
na Srbiju, odnosno Vučića, ali i kao potvr-
da njegove važnosti jer, eto, najveći lideri
ga mole da donese neke odluke.
Posmatrano u kontekstu rata u Ukraji-
ni i svega što se dešava od februara 2022.
godine, čini se da evropski lideri poku-
šavaju da drže nogu u vratima Balkana,
ali i da zatvore ta vrata za uticaj Rusije i
Kine. Otuda velika inicijativa, gomila spe-
cijalnih izaslanika, sastanaka, senatora,
poslanika, izvestilaca. Proizvodi se uti-
sak da se nešto važno dešava, izazivaju se
javne senzacije, ali za sada, u zbiru, nema
velikih pomaka osim činjenice da je Pri-
ština formalno uspostavila poredak na
celoj teritoriji Kosova i da se lagano ide
ka onome što se čini neminovnim, a to
je i da svi ostali priznaju tu državnost.
Ka tom cilju treba svi da idu, poruču-
ju Šolc i Markon Vučiću, izbegavajući da
direktno napišu: treba da priznaš neza-
visno Kosovo. Moguće je da su se u EU i
SAD vratili staroj ideji modela “dve Ne-
mačke” što bi, najpojednostavljenije, tre-
balo da znači da Srbija uradi sve, osim
da formalno prizna Republiku Kosovo.
Taj princip bi možda mogao da zadovolji
obe strane i da dovede do nekakvog odr-
živog mira, pa da se onda u decenijama
ispred nas traže novi i drugačiji modeli,

8. septembar 2022. VREME

REME
 17
bio iznenađen u tom trenutku. Mislim da je to najbolje reše-
nje za Albance Preševske doline, kao i za Kosovo. Predsednik
Vučić je uvek pominjao kompromis i verovatno je mislio na
tako nešto. Međutim, on smatra da samo deo Preševske do-
line treba dati Kosovu i zauzvrat dobiti sever, ali celu dolinu
treba dati Kosovu”, preneli su kosovski mediji Arifijevu izjavu.
Ipak, čitava poseta nekako je prošla u senci činjenice da je
kosovska delegacija zaobišla predsednika Preševa Šćiprima
Arifija, koji ne krije neslaganje sa Kurtijem.

SAGA O TABLICAMA: Još uvek sa stikerima
Foto: AP Photo
kurtijev protivnik
Kako je kazao, on se ne potčinjava Kurtiju i njegovom Samo-
opredeljenju i otvoreno govori o tome. Uostalom, zbog Arifi-
ja je donekle i izmenjena agenda posete. Naime, delegacija je
trebalo da poseti jednu preševsku školu, ali je Arifi naredio
direktoru da zaključa vrata pa su gosti alternativno obišli se-
osku školu koja nije bila u planu posete.

je najvažniji onaj da i Albanci u Srbiji postanu deo briselske
pregovaračke agende.
Narodni poslanik Šaip Kamberi ponovio je neophodnost ve-
ćeg prisustva “Republike Kosovo u Preševskoj dolini”. “Raz-
govarali smo o opštim političkim trendovima u Preševskoj
dolini i regionu, potrebi većeg prisustva Republike Kosovo
u Preševskoj dolini sa konkretnim projektima, potrebama
građana Doline koji žive na Kosovu, a posebno o potrebi za
većim angažovanjem u cilju uključivanja prava Albanaca u
dijalog sa Srbijom po principu reciprociteta”, kazao je Kam-
beri nakon sastanka sa Bislimijem.
Predsednik opštine Nagip Arifi podgrejao je priču o razmeni
teritorija “sever Kosova za jug Srbije”, čime je “vratio igricu”
na 2018. godinu, kada je ova priča bila najaktuelnija. Kako je
objasnio, radi se o poštenom rešenju, ali je dodao da je i sam
Bislimi bio iznenađen njegovim rečima: “Razmena teritorija
između Kosova i Srbije, tako da Srbija dobije sever Mitrovice,
a Kosovo Preševsku dolinu (Bujanovac, Preševo i Medveđu)
bilo bi fer rešenje. To pitanje pokrenuo sam na početku sa-
stanka sa zamenikom kosovskog premijera Besnikom Bisli-
mijem, ali on nije odgovorio na taj predlog možda i zato jer je
Bislimi je ponovio da za Albance Preševske doline traži
ista prava koja imaju Srbi na Kosovu, a u vazduhu je osta-
lo da lebdi pitanje šta se dešava sa dva miliona evra iz ko-
sovskog budžeta namenjenih Albancima Preševa, Buja-
novca i Medveđe. Od ovog obećanog novca stiglo je tek
255.000 kojima su plaćeni udženici za albanske đake, dok
je sa 50.000 evra finansirano nedavno putovanje alban-
skih lidera u Ameriku.
Ali, nije sve u parama. Poseta kosovskih zvaničnika jugu
Srbije ima pre svega simbolički značaj jer sve razumne gra-
đane, bez obzira na nacionalnu pripadnost, može asocira-
ti jedino na popuštanje tenzija i kakvu-takvu normaliza-
ciju odnosa.
Bislimi je sa svojom delegacijom mirno prošetao multietnič-
kim Bujanovcem a da mu niko ništa nije dobacio, uz diskret-
nu pratnju policije, obavio posao zbog koga je došao i otišao.
I on i Ana Brnabić imali su u svojim nastupima dozu patetič-
nog patosa, ali bolje i to od ratobornih izjava, u trenutku kada
se očekuje presudni boj oko registarskih tablica. ¶
NIKOLA LAZIĆ
portal “Bujanovačke”

ako bude stanovništva koje ima interesa
da se time bavi. Kosovo bi bili priznato u
“punom kapacitetu”, postalo bi član svih
međunarodnih institucija, a Srbija bi mo-
gla da kaže da ga ne priznaje i veruje da
je to i dalje njena teritorija.
ako nije to, šta je
Iako se s vremena na vreme pojavi u
javnosti “britanski analitičar Timoti Les”
sa podgrevanom pričom o preraspode-
li granica na Balkanu, malo ko ozbiljan
veruje u takav rasplet, pa ni najveći Srbi.
Potuljena ideja “srpskog sveta” Aleksan-
dra Vulina, kojom su se bavili i učesni-
ci prošlonedeljnog foruma na Bledu i o
čemu je govorio predsednik Slovenije
Borut Pahor prilikom posete Beogradu
prošle nedelje, pumpa se u režimskim
medijima kao zamena za nikada preža-
ljenu radikalsku ideju o Velikoj Srbiji.
Od toga, svi to znaju, neće biti ništa.
Ono što će svakako biti jeste novi man-
dat Miroslava Lajčaka i njegovih kopo-
srednika iz Francuske i Nemačke, pomoć-
nika iz Ujedinjenog Kraljevstva i pokro-
vitelja dijaloga iz Vašingtona. Lajčak ima
mandat naredne dve godine i, zanimljivo,
toliko bi trebalo da traje mandat novog ka-
bineta Ane Brnabić. Najdalje do 2024. godi-
ne ovaj proces biće završen, na jedan ili na
drugi način. Anino krštenje na svetoj srp-
skoj zemlji je ironično: ona verovatno tre-
ba da svojim penkalom uradi ono što njen
šef ne sme, da ga ne bi stavili na fresku za-
jedno sa Vukom Brankovićem.
Prvi sporazum o normalizaciji je sko-
ro iscrpljen, biće nekakva ZSO, moraće
da se ide dalje. A to dalje jeste omogu-
ćavanje Kosovu i njenim građanima da
žive kao uređena i priznata država. Dru-
gi ishod, drugačiji od ovog bila bi radi-
kalizacija, pretvaranje Srba na kosovu u
Albance sa Kosova iz devedesetih: prav-
ljenje paralelnih institucija, zatvaranje u
podrume i spremanje za neki ustanak.
Teško je verovati da bi se za takav sce-
nario dobila kredibilna podrška od bilo
koga u svetu. I zato, mit je mit, a život je
nešto drugo. I vrlo je važan. Za Nobela.¶
SLOBODAN GEORGIJEV

REME 8. septembar 2022.

VREME
18
Rat klanova
Likvidacije na groblju
i ubice kamikaze
Rat Škaljarskog i Kavačkog klana i dalje traje. Za osam godina je u
obračunima narko-klanova ubijeno više od 60 ljudi. Iz meseca u mesec
broj žrtava raste. Puca se širom regiona, a ubice su uglavnom iz Srbije
P
oslednja žrtva rata klanova u nizu
je Goran Vlaović (38) zvani Goro. Bio
je povezan sa Škaljarskim klanom
i, kako mediji navode, “čovek od povere-
nja” naširoko poznatog kriminalca Filipa
Koraća. Goran Vlaović bio je crnogorski
državljanin iz Herceg Novog, ubijen je u
Hrvatskoj, a sahranjen je u ponedeljak
pre podne na Novom bežanijskom gro-
blju u Beogradu.
Do grobnog mesta sanduk sa njegovim
telom ispratilo je tek dvadesetak ljudi. Naj-
bliži članovi porodice i prijatelji kod gro-
ba su se zadržali veoma kratko. Vlaović
je toga dana sahranjen pre svih, posle
njegovog ispraćaja usledilo je još devet
sahrana na istom groblju, kako pokazuje i
veb-sajt o rasporedu sahrana i kremacija
u Beogradu. Međutim, na oglasnoj tabli
Novog bežanijskog groblja ime pokojni-
ka Gorana Vlaovića vreme sahrane jedi-
ni su izostavljeni.
Da su i život i sahranjivanje pripadni-
ka klana visokorizični pokazuje i to što je
ukop Vlaovića prethodno bio zakazan za
subotu. Prema pisanju medija, otkazan
je iz bezbednosnih razloga, samo nekoli-
ko sati pre donošenja sanduka u kapelu.
Naime, postojala je sumnja da bi neko od
visokopozicioniranih pripadnika klana
ko dođe na sahranu mogao da postane
sledeća žrtva. Na brisanom prostoru gro-
blja bio bi laka meta za snajper u rukama
nekog plaćenog ubice.
likvidacije kriminalaca
i sahrane
I to ne bi bio prvi put da groblje postane
mesto likvidacije. U sećanju je ostala sli-
ka kada je po toplom junskom danu 2018.
godine, tokom sahrane Dragoslava Galeta
Miloradovića, ubijenog kuma Luke Bojo-
vića, za kovčegom išao i muškarac, okru-
žen telohraniteljima i zaklonjen sa nekoli-
ko crnih kišobrana. Bio je to Veljko Bano-
vić Votka (45), pored Filipa Koraća, tako-
đe blizak saradnik Luke Bojovića. Prema
rečima očevidaca, crni kišobrani zapra-
vo su bili otporni na metke i najčešće se
koriste za zaštitu državnika. Osim što se
sumnjalo da je Banović,
dok je bio u povorci, na
nišanu snajpera, kasni-
je se ispostavilo da ga je
tada nadgledala i poli-
cija. Mesec i po kasnije
uhapšen je u Holandiji u
saradnji srpske i holan-
dske policije zbog trgo-
vine kokainom i pranja
veće količine novca.
Likvidacija tokom
sahrane prvi put je u isto-
riji srpskog podzemlja zabeležena 14. janua-
ra 2017. godine u Sopotu. Hicima iz snajpera
tada je na mesnom groblju, dok se vraćao
sa sahrane svog prijatelja, ubijen Milomir
Jovanović (46). Jovanović se dovodio u vezu
sa Dejanom Stojanovićem Kekom, nekadaš-
njim vođom novobeogradskog klana, koji
je u bekstvu od 2006. godine. Keka je godi-
nama bio označen i kao jedan od glavnih
ljudi u klanu “Amerika”, koji povezuje kri-
minalce sa Balkana u rasturanju kokaina
iz Južne Amerike po Evropi.
8. septembar 2022. VREME
REME

Prema pisanju medija, Milomir Jovano-
vić je bio uključen u distribuciju narkoti-
ka na Novom Beogradu. Navodno je deve-
desetih godina bio uključen i u trgovinu
devojkama iz istočne Evrope. Pola godi-
ne pre nego što je ubijen, Jovanoviću je,
zbog neraščišćenih računa oko trgovine
kokainom, u Češkoj nestao brat. Od tada su
trojica telohranitelja svuda išla sa njim, pa
ipak od snajpera nisu mogli da ga zaštite.
Približno sličan incident odigrao se
na groblju u Baru 2016. godine, kada je
REME 8. septembar 2022.
VREME
19
UBICA I ANONIMNE ČITULJE
UBIJENOM: Privođenje Duška
Tanaskovića i Bežanijsko groblje
Foto: Zvonko Kucelin /Hina
grob Luke Đurovića, koji je
važio za vođu jedne od kri-
minalnih grupa iz ovog crno-
gorskog grada, dignut u vaz-
duh. Eksplozija je odjeknula
na gradskom groblju Gvoz-
den brijeg, a rezultati istra-
ge su pokazali da je bomba
najverovatnije aktivirana
daljinskim upravljačem.
Luka Đurović poginuo je
2013. godine u saobraćajnoj »
20
nesreći kod tunela Vrmac u Kotoru. Pre-
ma navodima policije, on je bio vođa naj-
jačeg kriminalnog klana u Baru, a sarađi-
vao je i sa Lukom Bojovićem.
U Srbiji je pažnju javnosti izazvalo i ubi-
stvo Zorana Davidovića Ćande (28) i nje-
govog prijatelja Ivana Stojanović a (29)
23. marta 2000. godine kada su se vraća-
li iz Novog Sada sa sahrane Branislava
Lainovića Dugog. Oni su, po tada novom
“beogradskom receptu”, izrešetani sa oko
50 metaka iz kalašnjikova iz automobi-
la u pokretu.
ne vidimo se u čituljama
U odnosu na devedesete, najnoviji talas
kriminala pokazuje da su se promenile i
čitulje. Decenijama su se porodica i pozna-
nici utrkivali ko će da objavi veću čitulju
kada se dogodi ubistvo nekog značajnijeg
pripadnika klana. Ipak, klanovi se menja-
ju, pa tako i čitulje. Posle ubistva Gora-
na Vlaovića, u dnevnoj štampi osvanu-
la je tek nekolicina čitulja, bez slike, bez
prezimena, a ožalošćeni su se potpisiva-
li nadimkom.
Strah ili diskrecija, šta je uzrok konspi-
rativnih čitulja, pa i sahrana pod misteri-
oznim okolnostima?
Mediji pišu da je Vlaović živeo “ispod
radara” iako je bio “mozak”, odnosno ban-
kar klanova koncentrisanih oko škaljar-
ske grupe. Međutim, prema rečima beo-
gradskih policajaca, Goran Vlaović samo
za medije nije bio vidljiv. Voleo je život
na visokoj nozi i najviše vremena je pro-
vodio u Italiji i na Ibici, gde je navodno
imao i kuću.
U trenutku ubistva bio je s jednom uče-
snicom rijalitija “Parovi” koji se emitovao
na TV Happy. Vlaović je vozio ferari i nosio
garderobu najskupljih brendova. Posled-
njih šest meseci važio je za bonvivana noć-
nog života srpske prestonice. Vreme je
provodio u elitnim klubovima okružen
starletama i tajnim agentima bezbedno-
snih službi. Možda je upravo to jedan od
razloga što se Vlaovićeva slika ne objav-
ljuje ni u čitulji, niti je tabloidima dostav-
ljaju “pouzdani izvori”. Možda mnogi nisu
svesni ni s kim su sedeli u društvu.
ubice za jednokratnu upotrebu
Goran Vlaović bio je u društvu i na plaži
Zrće na ostrvu Pagu i kada ga je pogodio
metak. Jedan hitac iz pištolja glok pred
KLANOVI I RATOVI:
Veljko Banović Votka,
Filip Korać,
Radoje Zvicer,
Luka Bojović
Foto: Policijska arhiva
brojnim očevicima u nje-
ga je ispalio, kako se sum-
nja, Duško Tanasković (28)
iz Kragujevca.
Bilo je to još jedno ubi-
stvo na Balkanu u posled-
njih nekoliko meseci kada
je u ime moćnika iz senke
pucao plaćeni ubica amater.
Ova pojava zapala je za oko svim istra-
žiteljima u regionu. Policijski inspektori
kažu da je zavladao novi trend u podze-
mlju, a to su “ubice kamikaze”. Iako Balkan
obiluje iskusnim pucačima koji su proš-
li i ratišta 90-ih i koji godinama važe za
neuhvatljive, poslednje mafijaške likvida-
cije čine neiskusni mladići koji po pravilu
brzo bivaju uhapšeni ili identifikovani.
Duško Tanasković se, prema podaci-
ma iz istrage, pola minuta posle likvidaci-
je Vlaovića vratio na mesto zločina kako
bi se uverio da li je obavio posao. Gotovo
istovremeno udarcima o kamen počeo je
da uništava telefon preko koga je, kako
se pretpostavlja, dobio uputstva o žrtvi.
Utom je i uhapšen. Hrvatskim policajcima
rekao je da ima mentalnih problema, da
zna da ga traži crnogorska policija zbog
učešća u ubistvu škaljarca Minje Šakovi-
ća 17. juna ove godine u Budvi. Tanasko-
vićev dosije pokazao je i da je kao malo-
letnik u zatvoru proveo pet godina zbog
razbojništva, krađa i provala.
greška za greškom
Policiji je sumnjivo što je Tanasković,
iako neiskusan u svetu plaćenih ubi-
ca, počinio baš toliko grešaka. Najpre je
dozvolio da ga sigurnosne kamere snime
dok je nervozno čekao da Vlaović izađe
iz kluba. Nelogično je i što se posle kra-
ćeg bega vratio na mesto zločina, iako su
prolaznici u stampedu bežali odatle i kre-
tali se u suprotnom smeru od osumnjiče-
nog, te je tako i privukao pažnju policije.
Kao da mu je jedino bilo bitno da se uve-
ri da je uradio ono zbog čega je i došao
u Hrvatsku.
Niz grešaka Tanasković je napravio i sa
Beograđaninom Lukom Pilčevićem (22),
koji je u Budvi, pred prepunim restora-
nom, likvidirao vođu podgoričkog ogranka
Škaljarskog klana Minju Šakovića. Tamoš-
nja policija našla je i otiske osumnjičenog
za ubistvo, a rekonstruisali su i kada je i
gde smrtonosni tandem amatera iznajmio
stan, iako su koristili falsifikovana doku-
menta. Pilčević je još u bekstvu.
Naručilac oba ubistva, prema medij-
skim navodima, jeste vođa Kavačkog
klana Radoje Zvicer. Za Zvicerom poli-
cije u regionu redovno tragaju, ali im on
još redovnije izmiče. Policajci sve češće
postavljaju pitanje: zašto bi, kako ga istra-
žitelji označavaju, “narko-bos Radoje Zvi-
cer”, koji je okružen profesionalnim pla-
ćenim ubicama, za likvidacije protivnika
unajmljivao amatere?
momci bez budućnosti
Jedan od beogradskih inspektora za
nedeljnik “Vreme” kaže: “To su ubice kami-
kaze. Oni nikada i ne upoznaju nekog
vođu klana poput Zvicera, pa ne mogu
ni da ga terete kao nalogodavca. Ubistva
se naručuju preko posrednika, za izvršio-
ce se obično biraju bivši delinkventi, koji
su ili žestoko ucenjeni ili im je obećano
oko 50 hiljada evra po ubistvu. Međutim,
ubice kamikaze policija brzo razotkriva,
i umesto nekoliko desetina hiljada evra
dobiće nekoliko desetina godina robije.
Policajci će biti zadovoljni jer brzo reša-
vaju zločine, statistika je pozitivna, a ti
momci bez budućnosti idu iza rešetaka,
gde će na milost i nemilost, ukoliko progo-
vore, biti prepušteni iskusnijim pripadni-
cima klana koji ih već čekaju u zatvoru.”
A to je za njih još i povoljniji scenario,
kaže sagovornik “Vremena” i objašnjava
da ove “ubice za jednokratnu upotrebu
8. septembar 2022. VREME
REME

neretko dobijaju avionsku kartu u jednom
smeru, u neku od evropskih zemalja ili čak
do Latinske Amerike gde će ubrzo i sami
biti likvidirani, te će se zauvek u policij-
skim evidencijama voditi kao ‘osumnji-
čeni u bekstvu’”.
Priča o ubicama kamikazama iliti o
“momcima bez budućnosti”, kako ih jedan
beogradski policajac naziva, asocira na
rep pesmu koju je osumnjičeni za ubistvo
Duško Tanasković prošlog avgusta, kao
poslednju objavu, okačio na svom Fejsbuk
 Ubice kamikaze nikada ne upoznaju nekog
vođu klana, pa ne mogu ni da ga terete kao
nalogodavca. Ubistva se naručuju preko
posrednika, plaćaju se oko 50.000 evra, a za
izvršioce se obično biraju bivši delinkventi
profilu. Reč je o pesmi “Deca budućnosti”,
a posle te objave Tanasković je prestao
je da se druži s poznanicima na društve-
nim mrežama.
“Deca budućnosti...
Njihovo je nebo,
njihove su moći,
njihov je i pakao što će s njima doći.”
regrutni centri za plaćene ubice
Prema evidenciji osumnjičenih za
poslednje mafijaške likvidacije, Kragu-
jevac, Kraljevo i Beograd kao da su posta-
li regrutni centri za ubice kamikaze. Nai-
me, Minja Šaković je više od godinu dana
pre nego što će u njega u Budvi smrto-
nosne hice ispaliti Beograđanin Pilčević
uz pomoć Kragujevčanina Tanaskovića,
takođe bio na nišanu atentatora. Poli-
cija je tada uspela da spreči likvidaciju
REME 8. septembar 2022.
VREME
Šakovića kada je u proleće 2021. godine
uhapsila trojicu muškaraca iz Podgori-
ce, ali i Nikolu Mirića (35) i Jovana Trku-
lju (35) iz Obrenovca.
U maju ove godine, policija je posle likvi-
dacije vlasnika kafića Ritual na Novom
Beogradu Luke Žižića uhapsila u Kra-
ljevu Stefana Milašinovića (23) i njego-
vog pomagača. Ubistvo Žižića je privu-
klo pažnju javnosti jer je osumnjičeni
Milašinović, maskiran radničkim ode-
lom, u žrtvu pucao pred prepunim kafe-
om, a zatim jedva izbegao linč gostiju, te
pobegao trotinetom.
Pošto je uhapšen, razotkrilo se da je
Stefan Milašinović godinu dana ranije,
u Kragujevcu, najverovatnije likvidirao
Nikolu Zečevića, još jednog ugostitelja
koji se bavio narko-poslovima.
Mladi Kraljevčanin Milašinović ranije
se teretio za krađu, neovlašćenu proizvod-
nju i stavljanje u promet opojnih droga,
nanošenje teških telesnih povreda, ugro-
žavanje sigurnosti, napad na službeno lice
u vršenju službene dužnosti, neovlašće-
no korišćenje tuđeg vozila, ugrožavanje
javnog saobraćaja, nepružanje pomoći
licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
Zbog sumnje da je na parkingu tržnog
centra na Novom Beogradu ubio člana
bande Pink Panter, inače povezanog sa
škaljarcima Aleksandra Šarca, prošle
21
godine je uhapšen još jedan Kraljevča-
nin – Lazar Ilić (24). Takođe je zanimljivo
da su i Milašinović i Ilić iz siromašnog
naselja Ribnica u Kraljevu.
U dosijeu Lazara Ilića je, pre mafijaš-
kih likvidacija, stajalo da je obijao trafi-
ke i krao obuću iz kraljevačkih dvorišta.
Zanimljivo je da je Lazar Ilić posle više-
mesečnog bekstva uhapšen u Budvi, i to
baš u vreme kada su na Crnogorskom pri-
morju, kao gosti Radoja Zvicera, boravili
Veljko Belivuk i Marko Miljković. Pored
Ilića, uhapšen je i S. S. (24), a navodno je
njihova meta bio “škaljarac” Marko Ljubi-
ša Kan, prenela je crnogorska “Pobjeda”.
Sumnja se da je Ilić bio pucač Kavač-
kog klana.
Da ubice kamikaze nisu specijalnost
samo kavčana, već i škaljaraca, pokazu-
ju i podaci iz istrage o pokušaju ubistva
Radoja Zvicera u Ukrajini. Dvojica isku-
snih plaćenih ubica, Srbin Petar Jovano-
vić (46) i Crnogorac Stefan Đukiću (30),
ranije se prezivao Mandić, nedeljama su,
pre odlaska u Ukrajinu, obučavali dvojicu
muškaraca kako da ubijaju. Prema ope-
rativnim policijskim saznanjima, oučava-
li su ih na poligonu u Požarevcu, a posle
pokušaja likvidacije Zvicera sva četvori-
ca su uhapšena.
epizodni krimi igrači
Istraga protiv Belivukovog klana uka-
zuje na to i da su ubice Aleksandra Stan-
kovića, poznatijeg kao Sale Mutavi, mla-
diće iz siromašnih beogradskih porodica
kod Bubanj Potoka trenirale da postanu
ubice kamikaze. Neke od njih trenirao je
i visokorangirani ubica škaljaraca Stevan
Stamatović, koji je januara 2020. ubijen
u Atini zajedno sa jednim od vođa klana
Igorom Dedovićem.
Neki od mladića pripremani da posta-
nu jednokratne plaćene ubice škaljaraca
nisu ni dočekali da izvrše zadatak, već
su se, upravo zbog obuke koju su prošli,
našli na spisku za mučenje i ubijanje Beli-
vukovog klana u kući strave u Ritopeku.
Iako su mnogi pomislili da je rat kla-
nova okupljenih oko škaljaraca i kavča-
na završen hapšenjem grupe ubica i nar-
ko-dilera Veljka Belivuka i Marka Miljko-
vića, niz poslednjih likvidacija pokazuje
da su i oni igrali “samo epizodu” u suko-
bu mnogo moćnijih kriminalaca. ¶
JELENA ZORIĆ
22 Parada ponosa 2022.

Velika šarena zavera

A šta ako je sve ovo zaista zbog Kosova? Da li je Vučić izgubio kontrolu nad desnicom
ili je Europrajd poslužio kao zgodno sredstvo trgovine? U političkom šibicarenju
kakvo ovde dugo vlada, lako je zamisliti predsednika kako na tabli računa i ispisuje
markerom: dam Evropi Kosovo, ali da smirim ove ovde, zabranim Europrajd

P
arada ponosa, tj. Europrajd, ozbilj-
no se približava. Ili se, makar, pri-
bližava termin za koji je zakazan.
Okosnicu radnje znamo: predsednik Srbi-
je Aleksandar Vučić najavio je “odlaganje”
ili “otkazivanje”, iako nema nikakav man-
dat da to uradi. Ubrzo se oglasila i Vlada
Srbije, na svom sajtu, saopštenjem u kom
samo potvrđuje ono što je predsednik već
rekao: nemojte sad Europrajd kad nas čeka
Otvoreni Balkan i odluka o priznavanju
ličnih dokumenata na Kosovu. Istog dana
kad se sve ovo desilo, samo malo kasnije
popodne, saznali smo da je Vlada Srbije do-
nela odluku da stanovnicima Kosova do-
zvoljava ulazak u Srbiju sa kosovskim do-
kumentima i da se od kosovskih vlasti oče-
kuje da uzvrate recipročno. Evropski zva-
ničnici izrazili su zadovoljstvo odlukom o
dokumentima i nezadovoljstvo najavlje-
nim otkazivanjem Europrajda.
U narednim danima do izražaja je doš-
la konfuzija koja i dalje vlada: organiza-
tori Prajda odmah su rekli da država ne
može da zabrani ovaj događaj. Takođe,
ostalo je nejasno šta tačno Vlada Srbije
otkazuje – šetnju zakazanu za 17. septem-
bar ili ceo događaj koji treba da traje od
11. do 17. septembra.
Za razliku od svih prethodnih godi-
na kada su se koplja lomila oko Prajda i
kada je javna scena bila izuzetno pode-
ljena, ove godine javne ličnosti, donosi-
oci odluka i relevantni politički faktori
kao da su većinom – protiv.
Na dan pisanja ovog teksta (utorak
popodne) dve najsvežije reakcije stižu
od patrijarha Porfirija i (valjda još uvek) “Ova tema je nama veštački nametnuta internet prezentaciji SPC. On je naveo da
ministarke za ljudska i manjinska prava i potpuno je suprotna sistemu vrednosti je u dušu pravoslavnih hrišćana usađe-
Gordane Čomić. našeg naroda, a isto tako i naše braće i se- no učenje crkve izraženo već na počet-
stara drugih vera i nacija sa kojima živi- nim stranama Biblije, gde je zapisano da
šta je zlo, a šta dobro mo. O tome su mi neposredno posvedo- je “Bog stvorio čoveka kao dva pola, kao
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve čili predstavnici tradicionalnih Crkava i muško i žensko, što znači da su brak i po-
Porfirije podržao je otkazivanje Euro- verskih zajednica. Stoga otkazivanje ove rodica, od postanja sveta do danas i do
prajda čije je održavanje najavljeno u manifestacije smatram ispravnim”, naveo kraja sveta i veka, definisani kao zajed-
Beogradu. je Porfirije u saopštenju objavljenom na nica ljubavi muškarca i žene sa njihovom

8. septembar 2022. VREME

REME

decom”. “U potpunosti razumemo suštin-
ski opravdanu veliku zabrinutost našeg
naroda koji je u grubom promovisanju i
nametanju politika i ideologija koje ima-
ju za cilj da poruše stubove na kojima
se vekovima gradi naš identitet, da sve
postane krhko, relativno i fluidno, ose-
tio dubinsko i sistematsko ugrožavanje
svih temeljnih vrednosti kojima je veko-
vima odan, a posebno svetinje braka i po-
rodice”, napisao je Porfije. “Iz ovih razloga
smo više puta u neposrednom razgovo-
ru najvišim predstavnicima države izne-
li razloge zbog kojih smatramo da je nuž-
no i opravdano otkazivanje Europrajda”,
dodao je. Patrijarh je naveo i da je crkva
“protiv svakog oblika nasilja, javnog ži-
gosanja i progona bilo koga”. “Zlo se ne
leči i ne pobeđuje nasiljem, nego se na taj
REME 8. septembar 2022.
VREME
način samo umnožava”, navodi se u izja-
vi Porfirija.
Manje-više očekivano od poglavara SPC,
ne samo Porfirija, već bilo kog. Monotei-
stičke religije mahom osuđuju homosek-
sualnost i smatraju je grehom, premda u
određenim hrišćanskim konfesijama ima
otvorenosti i premda poglavar Rimokato-
ličke crkve papa Franja na ovo pitanje malo
drugačije gleda. Jedino što jeste za čuđenje
MOŽE SE KADA SE HOĆE:
Parada ponosa 2016.
Foto: Zoran Žestić/ Tanjug
jeste Porfirijevo karakterisanje, ako je na
to mislio, homoseksualnosti kao “zla”. Ali
opet, jedno je patrijarh SPC, a drugo mini-
starka za ljudska prava. Ili ipak nije?
Na konstataciju novinarke N1 da je
čudno što ministarka ćuti sve ovo vreme
23
o Europrajdu, Čomić je odgovarila da “to
znači da niste pročitali odluku Vlade, od-
nosno niste informisani o odluci Vlade
ako mislite da ja ćutim”.
“Saopšteno vam je, od toga i idu pitanja
u javnosti. Dakle, čuli ste moj stav. To je
stav Vlade Republike Srbije i stav kojim
smo potpuno jasno izrazili politiku Re-
publike Srbije prema svim vrstama ma-
njina. Oni su naši građani, naši roditelji,
naši rođaci, naša braća i sestre. To je važ-
na poruka”, istakla je Čomić.
Iz ovoga bi neko pomislio da je izjava
Gordane Čomić sasvim na liniji zaštite
ljudskih prava, kao i stav Vlade Srbije.
Problem je, međutim, što je Vlada naja-
vila zabranu Europrajda.
možda ipak nešto bude
U zgradi Vlade, 29. avgusta, međutim,
održan je tajni sastanak predsednice Vla-
de Ane Brnabić sa poslanicama Evrop-
skog parlamenta Violom fon Kramon i
Teri Rajndke, a sastanku je prisustvovao
i jedan od organizatora Europrajda Go-
ran Miletić. Kako saznaje portal “Euro-
pean Western Balkans”, poslanice Evrop-
skog parlamenta stigle su u Beograd gde
su prenele poruku da će veliki broj evro-
parlamentaraca ipak doći u Beograd iz-
među 12. i 18. septembra, iako je Vlada
Srbije najavila da će otkazati održava-
nje Europrajda.
Brnabić je govorila o teškoj situaciji sa
Kosovom, periodima nestabilnosti što su
i bili bar zvanično razlozi zašto je tokom
vikenda doneta odluka da se Prajd odlo-
ži ili otkaže. Iako je sastanak sa organi-
zatorima Europrajda najavljivan za na-
redne dane, odigrao se samo dan nakon
što je predsednik Aleksandar Vučić na-
javio da će Europrajd da bude otkazan.
Izvor portala “Nova.rs” kaže da Ana Br-
nabić tokom sastanka nije želela da iz-
govori reč “zabrana”, već je objašnjavala
sagovornicima da je u pitanju sugestija
Vlade Srbije. Nakon Vučićeve najave u
subotu, usledile su oštre reakcije. Još u
subotu poslanica Evropskog parlamen-
ta Teri Rajndke poslala je poruku da će
evroparlamentarci doći u septembru u
Beograd i pružila snažnu podršku orga-
nizatorima događaja.
Jedan od organizatora Europrajda
Goran Miletić potvrdio je FoNetu da se
sastanak dogodio i da se razgovaralo o »
24
tome šta treba dalje raditi zbog namere
države da se šetnja ne održi. Miletić je
objasnio da sastanak nije ništa neuobiča-
jeno, te da se redovno održavaju sastanci
sa koordinacionim telima. dogovoreno je
da ostanu u kontaktu.
Govoreći o prisustvu poslanica iz
Evropskog parlamenta, Miletić je rekao
da su Viola fon Kramon i Teri Rajndke
zatražile da prisustvuju razgovoru “zbog
namere države da zabrani paradu”. Da su
se poslanice Evropskog parlamenta sa-
stale sa premijerkom Anom Brnabić na
Tviteru je napisala Teri Rajndke, inače
jedna od najvidljivijih poslanica u EP
koje se zalažu za prava LGBTQ+ popula-
cije. “Viola fon Kramon i ja smo se juče sa-
stale sa premijerkom Srbije Anom Brna-
bić da ponovo naglasimo važnost održa-
vanja ovogodišnjeg Europrajda. Prajd će
biti signal nade za sve ljude širom Evro-
pe”, napisala je Rajndke.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić re-
kao je da će odluka Vlade Srbije o neodr-
žavanju Europrajda biti poštovana, isti-
čući da ukoliko je neki skup zabranjen
– biće zabranjen. On je u Predsedništvu
kazao da ta manifestacija neće biti odr-
žana i da promene te odluke neće biti.
Vučić je poručio organizatorima Euro-
prajda, koji su najavili da će se okupiti u
dogovoreno vreme uprkos odluci drža-
ve da se manifestacija odloži, da je stav
države da ne postoje bezbednosni uslo-
vi, a da oni umesto da razumeju i biraju
drugačije načine da se bore za svoja pra-
va, po svaku cenu nastoje da skup održe.
Poručio je i da odluka o Europrajdu neće
biti promenjena čak i kada bi ga ubeđivali
predsednici Sjedinjenih Američkih Drža-
va, Rusije, Ukrajine i Turske, Džozef Baj-
den, Vladimir Putin, Volodimir Zelenski
i Redžep Tajip Erdogan.
a možda stvarno od ta
posla nema ništa
Ako neko ima moć da odluči da li će
Prajda biti ili ne, onda je to Aleksandar
Vučić, oduvek, a ne otkako je na vlasti.
Da je tako, pokazuje istorijat održavanja
i zabranjivanja Prajdova u Srbiji, kao i
činjenica da se ova manifestacija mno-
go lakše i češće održava otkako je on ne
samo na vlasti, nego je i “zaokrenuo ka
Evropi”. Javna je tajna da je deceniju i
kusur unazad imao kontrolu nad huli-
ganima koji su oduvek bili prva linija na-
pada na Prajd.
Da je Aleksandar Vučić čovek koji je i
pre dolaska na vlast kontrolisao huliga-
ne i ekstremne desničare, nema čvrstih
dokaza. Ipak, to se i naslućuje i govorka,
još od 2014. godine kada je dovoljno oja-
čao na vlasti, a Parada ponosa prvi put
održana bez većih incidenata. Jedina su-
štinska razlika u odnosu na ranije poku-
šaje organizovanja Parade ponosa je ta
što je Aleksandar Vučić danas na vlasti,
i to na poziciji najmoćnijeg čoveka u Sr-
biji, a ne u opoziciji. Istina, i 2013. godine
kada je Parada poslednji put zabranje-
na, participirao je u vlasti, ali kao pot-
predsednik Vlade. Pritom, spremala se
i izborna godina, pa nije bilo baš zgod-
no pustiti LGBT populaciju i prijatelje
da paradiraju, imajući u vidu većinski
stav građana Srbije, a on je daleko od
blagonaklonog.
O Vučićevim vezama sa navijačkim or-
ganizacijama i on sam rado govori i hvali
se svojom navijačkom prošlošću. Potpi-
snica ovog teksta imala je priliku pre če-
tiri godine da zabeleži njegovo sećanje na
učešće u slučaju “Maksimir”, odnosno ne-
rede na utakmici Dinamo – Crvena zvez-
da iz 1990. godine. Brat Andrej je svojevr-
sna siva eminencija u Crvenoj zvezdi, a
NEKADA NA PARADI, DANAS PROTIV NJE:
Ana Brnabić sa Milicom Đurđić na Prajdu 2019.
Foto: Andrija Vukelić/ Tanjug
Vučić i inače ne koordinira vlast zvanič-
nim kanalima, već preko svojih ljudi od
poverenja, kojima šira javnost često ne
zna ni imena.
Kad smo kod Andreja Vučića, njega
su za vreme Parade ponosa 2014. pre-
tukli pripadnici Žandarmerije, jer je za-
jedno sa pripadnicima obezbeđenja po-
kušao da probije kordon, pošto je ne-
kud žurio svojim poslom. Pojedini izvo-
ri kažu da je obezbeđenje čak potezalo
neku automatsku pušku na žandare.
To obezbeđenje inače nije njegovo, već
mu ga je pozajmio brat premijer, na šta
po zakonu nema pravo. Ali, Vučić je mi-
lostiv. Na konferenciji za novinare na
kojoj se pohvalio da Srbija poštuje ra-
zličitosti, rekao je da neće podneti kri-
vične prijave protiv policajaca koji su
mu tukli brata.
Dakle, jedina suštinska razlika u odno-
su na dosadašnje pokušaje organizovanja
Parade ponosa i ovog, uspešnog održava-
nja jeste – Aleksandar Vučić.
nije valjda ispustio desnicu
Šta se, međutim, dešava sada? Da li je
Vučić izgubio kontrolu nad desnicom ili
je Europrajd poslužio kao zgodno sred-
stvo trgovine? U političkom šibicarenju
kakvo ovde dugo vlada, lako je zamisliti
predsednika kako na tabli računa i is-
pisuje markerom: ‘Dam Evropi Kosovo,
ali da smirim ove ovde, zabranim Euro-
prajd, jeste da je taj Europrajd ove godi-
ne malo veći i važniji, jeste da 60 evrop-
skih zvaničnika planira da dođe, naljuti-
će se, ali isti ti će da me tapšu po ramenu
zbog priznavanja kosovskih dokumena-
ta, litijaši će da budu mirniji, da im sad
ne drmam kavez i Kosovom i Prajdom…’
Nije teško zamisliti ga kako izvodi raču-
nicu na nekoj od tabloidnih televizija sa
nacionalnom pokrivenošću.
Ako je ovo zaista ta kalkulacija, onda
možda ne bi bilo loše da se zapitamo
kakvo je društvo koje svoja najbolnija
pitanja (odnos sa Kosovom) rešava žr-
tvovanjem celog jednog korpusa ljud-
skih prava? Da li smo toliko potonuli
u političko šibicarenje kojim kompen-
zujemo odsustvo političke veštine? I
koje su posledice? A možda je sve ovo
samo još jedna teorija zavere, u dugi-
nim bojama. ¶
JOVANA GLIGORIJEVIĆ
8. septembar 2022. VREME
REME
 Intervju: Lord Nikolas Herbert 25

Nadam se da će
Europrajd biti održan
“Demokratska društva su izgrađena na tekovinama slobode okupljanja i
izražavanja, bez straha od nasilja i diskriminacije. Očekujemo da sve države štite i
promovišu ove slobode, u skladu sa svojim preuzetim međunarodnim obavezama.
Ovo uključuje i zaštitu ljudskih prava pripadnika LGBT+ zajednice”

L
ord Nikolas Herbert je član Kon-
zervativne partije, dugi niz godina
je u britanskoj politici, a trenutno
je specijalni izaslanik premijera Velike
Britanije za LGBT+ prava. U Vladi Dej-
vida Kamerona bio je državni ministar
za policiju. Bio je i član i Donjeg doma
od 2005. do 2009. godine i predsedavaju-
ći parlamentarne grupe za globalna pita-
nja LGBT+ populacije. Studirao je prava
i ekonomiju na Kembridžu.
Sa lordom Herbertom razgovaramo u
trenutku kada su i Vlada i predsednik Sr-
bije saopštili da će Europrajd biti otka-
zan ili zabranjen “iz bezbednosnih razlo-
ga”, ali MUP, jedini ovlašćen da to učini,
formalnu zabranu još uvek nije izrekao. evoluiraju. Razumem da postoje osetljiva Europrajd će biti veliki trenutak za
“VREME”: Kako izgleda položaj pitanja i da pojedini delovi društva vide LGBT+ zajednicu u Srbiji i širom Zapad-
LGBT+ zajednice u Srbiji iz ravnopravnost kao izazov za tradicional- nog Balkana, i zato sam jako srećan što
perspektive Ujedinjenog ne vrednosti. Divim se angažovanju civil- ću biti njen deo i što ću biti na čelu snaž-
Kraljevstva? nog društva i aktivističkih organizacija ne delegacije iz Ujedinjenog Kraljevstva.
LORD HERBERT: Ujedinjeno Kraljev- u Srbiji, i njihovim naporima da eduku- Imam veoma ispunjen program boravka
stvo je ponosni pobornik LGBT+ prava ši- ju i povećaju razumevanje. Prevazilaže- u Beogradu, u planu su susreti sa akti-
rom sveta. Svaka država i svako društvo nje nerazumevanja i predrasuda je ključ vistima i organizacijama civilnog druš-
su na putu ka ravnopravnosti. Neki od za poštovanje i toleranciju. tva, kao i sa političarima i zakonodavci-
nas su malo dalje odmakli na tom putu. Ipak, i dalje postoje određeni izazovi, ma iz regiona.
Međutim, tek relativno skoro je moja dr- što je i postalo vidljivo tokom prethod- Šta Srbija može da nauči iz iskustva
žava preuzela korake da prevaziđe ne- nih nedelja. Iz puno razloga je razočara- UK kada je u pitanju zakonska
kadašnju diskriminaciju protiv ljudi, na vajuće što su vlasti u Srbiji bacile sum- regulativa koja se odnosi na položaj
osnovu njihove seksualne orijentacije nju na to da li će događaji, na čiju su se LGBT+ zajednice?
ili rodnog identiteta. Srbija, kao i mno- organizaciju obavezali, moći da se dese, Ponosan sam na snažne mehanizme
ge druge države regiona, može da uradi iz bezbednosnih razloga. Nadam se da će pravne zaštite koje u UK imamo za pri-
više kako bi obezbedila da svako može te brige biti prevaziđene i da će ova ma- padnike LGBT+ zajednice. Ovo smo posti-
da ima punu i aktivnu ulogu u društvu. nifestacija biti organizovana, u bezbed- gli kroz dugogodišnji posvećeni rad parla-
Pozdravljam napredak koji je Srbija nom i mirnom duhu. mentaraca i organizacija civilnog društva.
napravila tokom prethodnih godina na Ima još nezavršenog posla i na drugim U skorijoj prošlosti smo radili na tome
polju osnaživanja LGBT+ prava. Na pri- poljima, na primer u efikasnoj primeni da pojednostavimo proces podnošenja
mer, usvajanje Zakona o rodnoj ravno- postojećih zakona. Nažalost, i dalje vidi- zahteva za Gender Recognition Certifi-
pravnosti i dopuna Zakona o zabrani dis- mo slučajeve govora mržnje, zastrašiva- cate; obavezali smo se da u Engleskoj do
kriminacije, kao i trud uložen u pripre- nja, pa čak i fizičkih napada čije su žrtve 2030. godine dođemo do nula novih HIV
mu Zakona o istopolnim zajednicama, ša- članovi LGBT+ zajednice. Niko ne bi tre- infekcija, slučajeva side i smrti poveza-
lju snažnu poruku o važnosti inkluzije i balo da se suočava sa nasiljem i diskrimi- nih sa HIV-om; najavljeno je da će muš-
ravnopravnosti. I stavovi javnosti takođe nacijom samo zbog toga ko je ili koga voli. karci koji su u dugogodišnjim vezama sa »
REME 8. septembar 2022.
VREME
26
muškarcima moći da doniraju krv, a ulo-
žili smo i milione funti u školsku preven-
ciju i rešavanje problema homofobnog,
bifobnog i transfobnog nasilja.
Zakonski okvir koji podržava LGBT+
zajednicu u UK je utemeljen na pošto-
vanju individualnih sloboda. Važan deo
moje uloge je da promovišem ove vred-
nosti širom sveta, da tesno sarađujem
sa našim partnerima i da im pružam po-
dršku na njihovom sopstvenom putu ka
ravnopravnosti.
Koliko je dugo potrebno da jedno
društvo razvije toleranciju prema
LGBT+ zajednici i šta je presudno u
tom procesu?
Društvene promene se ne dešavaju pre-
ko noći. Tolerancija i inkluzija nastaju kroz
zajedničko razumevanje i uzajamno pošto-
vanje. Svaki deo društva ima ulogu u ovom
procesu. Od društvenih lidera i kompani-
ja do umetnika i aktivista, ohrabrujem ih
sve da podignu profil LGBT+ pojedinaca
 Nadam se, i tihi sam optimista, da će
Europrajd događaji proteći po planu,
jer je Europrajd izuzetna prilika da
se pokaže gostoljubivo i tolerantno
lice Beograda, i da se vaš prelepi
glavni grad promoviše širom sveta
i grupa, vidljivost našeg doprinosa širem
društvu, kao i da naglašavaju izazove sa
kojima se naša zajednica susreće.
UK se zalaže za slobodu, a to znači – za
slobodu za sve. Imamo jaku kulturu slav-
ljenja različitosti i odbrane ličnih sloboda
u našoj sopstvenoj zemlji. Ponosni smo
zato da podržimo i one koji se za slobo-
du i ravnopravnost bore i u drugim de-
lovima sveta.
Kako vlada UK pruža podršku
promociji prava LGBT+ zajednice
u Srbiji? Da li postoji neka stalna
saradnja?
Britanska ambasada u Beogradu već
godinama pruža direktnu podršku or-
ganizacijama civilnog društva, aktiv-
nim na ovom polju. Takođe radimo na
osnaživanju saradnje između britan-
skih i srpskih državnih institucija. Na
primer, predstavnici Metropoliten poli-
cije su u prethodnom periodu sarađiva-
li sa kolegama iz Srbije, i delili iskustva o
procesuiranju slučajeva zločina iz mržnje
i govora mržnje.
Takođe smo zadovoljni što sa Srbi-
jom možemo da sarađujemo kroz Equal
Rights Coalition (Koalicija za ravnoprav-
nost), međuvladino telo koje čine 42 dr-
žave članice i više od 140 organizacija ci-
vilnog društva, sa globalnog juga i sa glo-
balnog severa. Zajedno sa Argentinom,
UK je upravo ove sedmice kodomaćin
konferencije ove međunarodne koalici-
je. To vidimo kao još jednu izuzetnu pri-
liku da vlade i aktivisti branioci ljudskih
prava rade zajedno i da dogovore aktiv-
nosti koje mogu da rešavaju hitna pita-
nja sa kojima se LGBT+ ljudi suočavaju
na globalnom planu.
Ove godine Beograd je domaćin
Europrajda koji nije nacionalna, već
evropska manifestacija. Koliko je ova
manifestacija važna u tradicionalnim
društvima kakvo je srpsko?
Izuzetno je važna. Prajd jeste proslava,
šansa da animirate zajednicu, ali i prili-
ka da ukažete na probleme sa kojima se
pripadnici LGBT+ zajednice i dalje suo-
čavaju. Smatram da je fantastično što će
ovo biti prvi put da se Europrajd održava
u jugoistočnoj Evropi.
Organizatori su pripremili impresivan
program sa 130 različitih događaja tokom
Nedelje ponosa. Nadam se da će ljudi ši-
rom Srbije prepoznati vrednost koju ovaj
događaj donosi – ne samo u smislu ko-
risti za turizam i ekonomiju već i kroz
kulturne i društvene kontakte. Ovogodiš-
nji Europrajd će istovremeno biti prili-
ka da se zajednice i vlade širom Evrope
okupe i pokažu našu predanost borbi za
LGBT+ prava.
Kakvu bi poruku vlasti Srbije
poslale da se Europrajd otkaže?
Demokratska društva su izgrađena
na tekovinama slobode okupljanja i iz-
ražavanja, bez straha od nasilja i diskri-
minacije. Očekujemo da sve države štite
i promovišu ove slobode, u skladu sa svo-
jim preuzetim međunarodnim obaveza-
ma. Ovo uključuje i zaštitu ljudskih pra-
va pripadnika LGBT+ zajednice.
Kako vi tumačite obrazloženje da
ova manifestacija ne može da se
održi iz bezbednosnih razloga?
Naravno, veoma je važno da se doga-
đaji poput ovog organizuju na bezbedan
način. U bliskom sam kontaktu sa našom
ambasadom u Beogradu, i preko njih sa
organizatorima Europrajda. Britanska
ambasada je u redovnom kontaktu i sa or-
ganizatorima i sa Vladom Srbije. Znam da
organizatori u kontaktu sa vlastima poku-
šavaju da pronađu način da se Europrajd
desi na siguran i miran način. Pozdravlja-
mo njihove napore da pronađu rešenje i
verujemo da će Europrajd biti organizo-
van ovog meseca, kako je i planirano.
Da li bi zabrana Europrajda bila
signal za međunarodnu zajednicu
da su ljudska prava i demokratija
u Srbiji ozbiljno ugroženi, na šta
upozorava veliki broj domaćih
nevladinih organizacija?
Nadam se, i tihi sam optimista, da će
Europrajd događaji proteći po planu, jer
je Europrajd izuzetna prilika da se poka-
že gostoljubivo i tolerantno lice Beogra-
da, i da se vaš prelepi glavni grad promo-
više širom sveta.
Nije tajna da postoji određena zabri-
nutost kada su u pitanju medijske slo-
bode, vladavina prava i demokratske in-
stitucije u Srbiji. Poput drugih međuna-
rodnih partnera, tamo gde postoje neka
otvorena pitanja, o njima razgovaramo
u kontaktima sa srpskim vlastima. Ta-
kođe se trudimo da damo praktičan do-
prinos – podršku reformama, dobroj up-
ravi i razvoju demokratskih institucija –
kroz programsku pomoć Britanske vlade.
Vi ćete posetiti Europrajd u
Beogradu. Koja je vaša poruka
građanima Srbije i LGBT+ zajednici?
Moja poruka svim građanima Srbije je:
živite u sjajnoj zemlji i izuzetno se radujem
poseti Beogradu. Pomenuću ovde takođe
nešto što kažem svima, u UK i ostatku sve-
ta, bez obzira na to da li ste LGBT+ ili ne:
svi smo ljudska bića, svi imamo pravo na
ravnopravnost i dostojanstvo, i svi bi tre-
balo da se ponašamo jedni prema drugi-
ma vođeni ljubavlju i uvažavanjem. ¶
SOFIJA POPOVIĆ
8. septembar 2022. VREME
REME
 TV MANIJAK
Pinkove zvezdice u klinču
Moralni gorostas Mitrović je izgleda naleteo na dostojnog suparnika,
sa još manje skrupula i van domašaja REM-a. Baka Prase je mutant
kojeg je stvorio Pink, samo se dečko prebacio u digitalni svet
DRAGAN ILIĆ
U sada već legendarnom duelu
sa Savom Manojlovićem, a po-
vodom apliciranja za nacional-
nu frekvenciju, Željko Mitrović
je ubeđivao svog oponenta, vo-
diteljku Ljubicu Gojgić i gleda-
oce da je Pink televizija aktuel-
nog trenutka. U čuvenom Ela-
boratu (Magnum Pink Elaboratumu), Mitrović je redefinisao te-
levizijske žanrove, informativni, dečiji i dokumentarni program,
pravdajući time osnovni koncept svoje TV imperije koji se zasni-
va na varijacijama rijaliti programa i političke propagande.
Pre par godina, gotovo preko noći je svoj kanal pretvorio u
RED TV, u pokušaju da se dopre do mlađih urbanih gledalaca u
formatu televizije koja imitira društvene mreže i druge digitalne
platforme. U tu svrhu je napravljen i Radio RED kao prateća plat-
forma. Iako kanal postoji i danas, mora se reći da ovaj naprasni
eksperiment ukrštanja i kalemljenja Interneta i televizije by Želj-
ko Mitrović nije dao naročite rezultate. Za to ima mnogo razloga,
počev od publike Pinka koja, ruku na srce, koristi fiksni telefon.
Ona je mnooogo starija, suburbana i generalno zaplašena savre-
menom tehnologijom. Još važniji razlog je koncept koji je naiv-
no pretpostavljao da će forma, a ne sadržaj, privući gledaoce, bez
obzira ko im se obraća.
U suštini influenserskog koncepta su pojedinci, koji privlače
pratioce na mrežama i pretplatnike na svojim kanalima. Zato je
jedina gledljiva emisija na RED TV-u ona u kojoj se pojavljuje Žika
sa nekom devojčicom i pušta spotove “Rap and roll”. Ostali likovi
su i dalje nebitni i potpuno bledi, čak i posle godinu dana emito-
vanja na Pinku, što je svojevrsna umetnost.
Ovih dana, Mitrović je žestoko zaratio sa dojučerašnjim prija-
teljem, jutjuberom Bakom Prasetom. Baka Prase ga žestoko pro-
ziva na internetu, traži pare koje mu duguje, žali se da mu je Mi-
trović ukrao ideju o influenserskoj televiziji, pomenutom kana-
lu RED TV. Mitrović je odgovorio teškom medijskom artiljerijom,
najavljena je dokumentarna emisija sa detaljima o seksualnom
životu, navikama i drogama, vezama sa klanom Belivuka, plaća-
njem reketa itd.
Čoveku se želudac stegne kada sluša detalje razrušenog pri-
jateljstva, odnosno samo shvati koliko je mutna bara ovdašnjeg
medijskog biznisa, samo se menjaju imena klanova. Podsećam,
slično otkriće imali smo tokom “Sablje”, kada se otkrilo da je, na-
vodno, Ceca tipovala Mitrovića Legijinoj ekipi i Zemunskom kla-
nu. Možda ste zaboravili, Ceca se duugo nije pojavljivala na Pin-
ku, a onda je sekira zakopana.
Ma kako skandalozne međusobne optužbe bile, ovaj sukob
je simbolično sudar dve generacije i sudar dva medija. Tu je bor-
REME 8. septembar 2022.
VREME
27
ba za uticaj i novac, a sili-
na Pinkovog odgovora po-
kazuje da DJ Žex shvata
da ima ozbiljnog protiv-
nika. U figurativnom smi-
slu, pratimo sudar Mitro-
vića kao relikta devedese-
Foto: printscreen tih, analognog mogula te-
levizije, politički sponzorisanog, i Bake Praseta koji je otelotvo-
renje Mitrovića iz 2020. godine. Digitalan, van državnog domaša-
ja, individualan, još bizarniji i bezobrazniji, sa mlađom publikom.
Oba se povezuju sa bahatim životnim stilom u najširem smislu,
ako me razumete.
U ovom ratu neće biti pobednika, ali će i političari lako shva-
titi ono što je shvatio Mitrović, da su influenseri deo savreme-
ne medijske slike nad kojom vlast nema kontrolu. Tek nedav-
no je definisano oporezivanje “frilensera”, pa su kod Baka Pra-
seta banuli iz poreske, po prijavi verovatno, jer je javno mahao
ogromnim parama u svojim postovima i video obraćanjima. Za-
mislite šta bi moglo da se desi ako bi neki od influensera počeo
pred izbore da zajebava vlast, pa da se klinci nalože na fore, ili ne
daj bože masovno izađu na izbore? U istorijskom smislu, Željko
je već izgubio tu bitku, bez obzira na najave da će od ove sezo-
ne emisije Pinka biti snimane u najvećem digitalnom studiju na
svetu. Super, opet ćete gledati Šešelja kako knjava, Đuku kako
uživo kucka poruke i transformiše se, ili Vulina kao u Matriksu
u nekoliko replika. Dakle, najdalje što je Pink odmakao u digital-
nom svetu jeste Hit tvit.
Sve ovo bi bilo manje-više redovno mazanje ružičastom ka-
kicom političkih neistomišljenika, koje je bezbroj puta viđeno na
Pinku. Razlika u nivou dna je sve češća nebuloza Željka Mitrovi-
ća, koji sebe vidi kao nosioca krstaškog pohoda prema influense-
rima i novim zvezdama, koje on smatra izvorom neukusa i štet-
nog uticaja po omladinu. U svojoj deluziji sebe vidi kao borca za
nekakve vrednosti, koji ulaže ogromne pare da u Zadruzi čujete
pištanje umesto psovki i blurovanu sliku umesto gole guzice. Da
podsetim, nema bizarnosti i vulgarnosti koju do sada niste mogli
da vidite na Pinku, uključujući i zabranu emitovanja u Crnoj Gori
zbog izjava i teorija emitovanih u jutarnjem programu vezanih za
višestruko ubistvo na Cetinju. Ista televizija je prikazivala leševe,
ili pijenje alkohola, ako nazdravlja Predsednik, a toči njegov sin.
Moralni gorostas Mitrović je izgleda naleteo na dostojnog su-
parnika, sa još manje skrupula i van domašaja REM-a. Baka Pra-
se je mutant kojeg je stvorio Pink, samo se dečko prebacio u di-
gitalni svet. Ovaj rat će, opet po zakonima medijskog tržišta, do-
neti obojici još veći broj gledalaca, a oni će nastaviti da žive svoje
rijaliti živote, svako u svojoj dimenziji. ¶
28 Namenski dronovi Željka Mitrovića
Ružičasti robokap
Na dvadesetak metara naspram statiste koji izigrava “kriminogeno i agresivno lice” lebdi
dron čiji je idejni tvorac Željko Mitrović. Nakon što nacilja, izbacuje kanap koji se obmotava
oko stomaka “teroriste”, a potom i drugi koji vezuje noge. Policajcima nakon ovoga ostaje
samo da priđu i privedu neutralisanog prestupnika. Žrtva robokap drona je na snimku
koji je prikazao TV Pink, doduše, nepomična i strpljivo čeka da se konopci okome na nju
U
nedelji za nama Željko Mitrović
je po ko zna koji put, zahvaljuju-
ći moćima medijskog mogula ko-
jima raspolaže, smestio sebe u centar pa-
žnje domaće publike: s jedne strane vodio
je onako kako već zna, brutalno i bestijalno,
verbalni rat sa jutjuberom Bakom Prase-
tom, zloupotrebivši svoje medije u tu svr-
hu, a s druge se nanovo, preko svojih i uve-
zanih medija, reklamirao kao pronalazač i
inovator, predstavljajući novu bespilotnu
letelicu za policijske namene.
Bogdan Ilić, alijas Baka Prase, nije se do-
bro proveo u duelu sa vlasnikom “Pink im-
perije”, kao mnogi pre njega koji su prošli
kroz ružičastu medijsku torturu i dožive-
li kriminalizaciju i blaćenje sa nacionalne
frekvencije, a još mu sledi i “specijalni doku-
mentarni film”, kako je najavljeno na Pin-
ku, ali mi ćemo se na ovim stranicama ba-
viti Mitrovićevim novim poslovnim anga-
žmanom u oblastima vazduhoplovstva i
bezbednosti.
samouki pronalazač
Dugo se već Mitrović predstavlja kao
inovator, pre svega u medijskoj industri-
ji, kopirajući sa Zapada i modifikujući ra-
zne televizijske formate i koncepte, naro-
čito rijaliti žanr, a tek sa početkom pande-
mije buknuo je kao pronalazač i u drugim
oblastima.
Pisano je već na stranicama našeg ne-
deljnika o “revolucionarnim otkrićima” vla-
snika Pinka (vidi tekstove dr Saše Markovi-
ća i Dragana Ilića u brojevima 1550 i 1606),
pa ćemo samo da podsetimo na najpozna-
tije Mitrovićeve izlive “genijalnosti” u pro-
tekle dve i po godine.
Počelo je sa podrigivanjem nakon ispi-
janja fante, što je po Mitroviću u tom tre-
nutku bilo najdelotvornije za odbranu
od korona virusa, a bio je početak marta
kada se i vlast šegačila sa opasnošću koja
dolazi, poručivala građanima da se radi o
“najsmešnijem virusu u istoriji čovečan-
stva” i preporučivala samo češće pranje
ruku i ispijanje rakije.
A kad je đavo došao po svoje i groblja se
predsedniku Srbije učinila mala pred opa-
kom zarazom, Mitrović se bacio u istra-
živanje i potom u svojim medijima i na
društvenim mrežama počeo da reklami-
ra spasonosna otkrića: prvo je promovisao
komoru za dezinfekciju na ulazu u zgra-
du Pinka, pa specijalne zaštitne vizire, ta-
kođe “revolucionarne”, onda je predlagao
da se virus razbija visokim frekvencijama,
samo mu je bio potreban uzorak korona
virusa “da mu sa oscilatorom nađe frek
pucanja”, potom je sproveo “ozonsku ek-
sploziju” u svim Pinkovim prostorijama,
odnosno “ubrizgao velike količine ozona
i uništio sve mikroorganizme i viruse”, da
bi na kraju, pred televizijskim kamerama,
prikazao kako sebi ozonizuje krv i poru-
čio da će ga svi shvatiti ozbiljno “kad se za
mesec dana pojave svetski naučni radovi
na ovu temu”.
Nije bilo, naravno, naučnih radova u
svetskoj medicini zasnovanih na Mitro-
vićevim postavkama, niti su njegove mere
i aparati spasli zaposlene u Pinku zaraze i
bolesti – bilo ih je koliko i drugde gde nije
bilo prolazaka kroz UV zrake, niti ozoni-
ranja prostorija. A nije bilo ni zvanične
reakcije Ministarstva zdravlja i Kriznog
štaba, a ni Lekarske komore zbog promo-
cije nadrilekarstva, niti je tim povodom
Regulatorno telo za elektronske medije
(REM) bilo šta učinilo kako bi sankcioni-
salo i sprečilo zloupotrebu nacionalnih
frekvencija i zaluđivanje i zaglupljivanje
građana.
željko pronalazač
Uporedo sa “medicinskim otkrićima”,
Mitrović je počeo da nas obasipa tehnič-
kim izumima i novotarijama, koji su, shva-
tićemo kasnije, bili uvod u pokretanje
ozbiljne proizvodnje bespilotnih letelica,
tj. dronova.
Gledali smo ga kako na nekoliko meta-
ra od zemlje lebdi u “letećem automobi-
lu” (flying car), za koji je rekao da je “pre-
kretnica u evropskom i svetskom vazdu-
hoplovstvu” i da će uskoro krenuti serij-
ska proizvodnja, jer već ima narudžbine iz
Nemačke, Francuske, UAE... Na kružnom
toku na Slaviji vozio je “hibridnu surf-da-
sku za jedrenje na kopnu”, zatim testirao i
nove “supermlaznice” postavljene na kar-
ting vozilo, a sa tim supermlaznicama pri-
kačenim na podlaktice jurio je na rolerima
po svom imanju, i još štošta smo se nagle-
dali sa, izgleda, nepresušnog izvora Mitro-
vićevih “genijalština”.
Sve su to bili, kako je neprestano po-
navljano na Pinku, njegove ideje i paten-
ti, a za realizaciju je zadužen tim inženje-
ra okupljenih u Pinkovom razvojno-istra-
živačkom centru PR-DC (Pink Research
and Development Center), osnovanom u
leto pre dve godine. Kako je tada objav-
ljeno, PR-DC je u većinskom vlasništvu
Pink Medija Grupe, uz suvlasništvo ne-
koliko angažovanih stručnjaka sa Mašin-
skog i Saobraćajnog fakulteta, predvođe-
nih Milošem Petrašinovićem, a baviće se
razvojem i proizvodnjom letećih objeka-
ta na električni pogon i sovera za njiho-
vu kontrolu i upravljanje.
“Kompanija koja je u samom startu pre-
tvorena u pravu fabriku za dronove i dru-
ge leteće objekte pomera granice i pribli-
žava budućnost”, poručeno je sa Pinka,
a Mitrović je najavio skoru serijsku proi-
zvodnju dronova nosivosti 20, 50, 100 i 250
kilograma.
I od tada redovno gledamo i slušamo o
“revolucionarnim dostignućima”, “uspesi-
ma na sajmovima” i “velikom interesova-
nju” za proizvode PR-DC-a, i očigledno je
da Mitrović i ekipa ulažu veliki novac u ra-
zvoj i proizvodnju dronova.
8. septembar 2022. VREME
REME

robokap dron
Šta se sve stvara i proizvodi u pogonima
u Šimanovcima slušamo praktično iz dana
u dan u protekle dve godine, uglavnom od
najvažnijeg člana ekipe istraživača, čoveka
koji, ako mu je verovati, osmišlja i patenti-
ra nove letelice.
Mogli smo da pratimo kako PR-DC prvo
razvija i proizvodi mikrodronove, pa zatim
sve veće i veće, i kako ove letelice dobijaju
razne namene, da bi kompanija zimus po-
čela sa serijskom proizvodnjom i krenula u
žestoku kampanju reklamiranja i prodaje.
I tako dolazimo do prošlonedeljne ino-
vacije. Prvo smo pre nekoliko meseci videli
kako Mitrovićev dron pronalazi i lovi neže-
ljene dronove, da bi nam pre neki dan bilo
prezentovano i kako lovi ljude.
Voditelj centralne informativne emisije
Pinka najavio je da je “PR-DC napravio re-
volucionarni proizvod za namensku indu-
striju”, tako da će “od danas sve policije sve-
ta imati na raspolaganju specijalno dizaj-
niran i proizveden dron po ideji i patentu
Željka Mitrovića, koji onesposobljava tero-
riste i druga kriminogena i agresivna lica”.
Usledio je prilog u kojem Mitrović prvo
objašnjava da “dron ima sposobnost da na
velikoj daljini uoči sumnjivo lice, odnosno
REME 8. septembar 2022.
VREME
lice koje je izvršilo nekakvu kriminalnu
radnju, pronalazi ga vrlo lako, velikom br-
zinom i na udaljenosti od 15 do 20 kilome-
tara, zatim mu prilazi i uspešno ga vezu-
je, dok ne dođu pripadnici bezbednosnih
snaga”.
“Vrlo smo ponosni na ovaj proizvod, ovo
je nastavak našeg rada na dronovima za po-
sebne namene. Čestitam ekipi PR-DC-a. Ide-
ja je bila moja, ali su je oni uspešno realizo-
vali”, poručio je Mitrović.
A onda smo videli demonstraciju: na
dvadesetak metara naspram statiste koji
izigrava “kriminogeno i agresivno lice” leb-
di Mitrovićev dron i, nakon što nacilja, izba-
cuje kanap koji se obmotava oko stomaka
“teroriste”, a potom i drugi koji vezuje noge.
I eto, policajcima nakon toga ostaje samo
da priđu i bez otpora privedu prestupnika.
Doduše, za sada, ako je verovati snimku,
prestupnik ne bi smeo da se mrda dok ga
policijski dron nišani, ali će verovatno i ovu
nesavršenost Mitrović i njegova ekipa “re-
volucionarnih stručnjaka” rešiti u dogled-
no vreme. A možda, s obzirom na “raskoš-
nost” i “revolucionarnost” ideja i patena-
ta koje gazda Pinka neumorno ispaljuje, u
bližoj budućnosti dobijemo i repliku film-
skog Robokapa.
pink – namenska
Dronovi su poslednjih godina doneli na-
predak u mnogim industrijama i istraži-
vačkim projektima i svakodnevno im se
pronalaze novi načini upotrebe u civilne
svrhe, ali kratkotrajni ratni sukob Azer-
bejdžana i Jermenije krajem 2020. godi-
ne i aktuelna agresija Rusije na Ukrajinu
pokazali su i pokazuju da su dronovi po-
stali veoma važan segment u namenskoj
MALO OZBILJAN RAD, MALO 29
ŠARLATANSTVO: Dronovi i
ozoniranje Željka Mitrovića
Foto: promo, print skrin
industriji. Postali su ne samo sredstvo za
izviđanje i špijuniranje, već i veoma smr-
tonosno oružje.
Da se na dronovima može profitirati, a
naročito na njihovoj primeni u vojne i po-
licijske svrhe, shvatio je, po svemu sudeći, i
Mitrović, i očigledno ne žali novca da ih nje-
gova kompanija osmisli, proizvede i proda
u što većem broju. Zato je PR-DC prisutan
u poslednjih godinu dana na sajmovima
vojne i vazduhoplovne tehnike, gde pro-
moviše flotu dronova IKA-20 i druge svo-
je bespilotne letelice.
Nesporno je da PR-DC u inženjerskom i
proizvodnom aspektu predstavlja trenut-
no najagilniju privatnu kompaniju u srp-
skoj vazduhoplovnoj industriji, kako je to
nedavno u izveštaju za “Vreme” sa Sajma
vazduhoplovne industrije u Londonu napi-
sao Petar Vojinović, urednik vazduhoplov-
nog portala “Tango Siks” (vidi “Vreme”, broj
1647), i nesporno je da je okupljena respek-
tabilna ekipa ovdašnjih vazduhoplovnih
inženjera i IT stručnjaka.
Ali sporno je što je na čelu takvog pro-
jekta Željko Mitrović, jer ako bez ikakve
zadrške i skrupula već decenijama zlou-
potrebljava medije u svom vlasništvu, ne-
milosrdno i konstantno gazi medijske za-
kone i kodekse, te služi vlastima za mani-
pulaciju i propagandu, šta od njega očeki-
vati kada se pozicionira u namenskoj in-
dustriji? Da li bi vas iznenadilo da u skori-
joj budućnosti flota Mitrovićevih drono-
va, unapređenijih i bržih, bude angažova-
na da neutralizuje učesnike antirežimskih
protesta, koji se, uverili smo se već mnogo
puta, lako mogu prekvalifikovati u “krimi-
nogena i agresivna lica”. Ili, ako u zemlji u
kojoj državne i privatne firme koje trguju
oružjem i državne fabrike oružja rade “na
crno” i prodaju svoje puške, mine i projek-
tile raznim belosvetskim vojskama i para-
vojskama, šta možemo očekivati od Mitro-
vića, koji je upravljajući medijima pokazao
svoje tanke etičke potencijale, i na kojim
sve meridijanima mogu završiti njegovi
“namenski dronovi”?
Možda bi za sve bilo bolje da se vlasnik
Pinka zadržao samo u medijskoj industri-
ji, makar i dalje zagađivao javni prostor i
“onesposobljavao” kritičare režima, no, kad
je već zašao u namensku industriju, ostaje
vam, ukoliko kritikujete ili prozivate vlast,
da se pored “drotova” čuvate i dronova. ¶
ŽELJKO BODROŽIĆ
30 Agrarna politika i nestašica

Kud se dede mleko

Razlog za nestašicu mleka je sada već skoro desetomesečna zabrana poskupljenja dugotrajnog
mleka – svaka mera ovog tipa, iako joj je namera da očuva standard građana, zapravo
neminovno vodi u nestašicu jer se proizvođačima ne isplati da prodaju mleko po istim
cenama kao i ranije, dok sve ostalo što na tu proizvodnju utiče raste vrtoglavom brzinom

“D
IŽU PANIKU I LAŽU NAROD
– Šolakov tabloid ‘Danas’ tvr-
di kako mleka u Srbiji nema,
a rafovi puni! (VIDEO)” – ovako je glasio
naslov pre nedelju dana, koji su, kao po
komandi (sic), preneli onlajn tabloidi na
usluzi države. Nedelju dana kasnije, u
utorak 6. septembra, na pojedinim na-
slovnim stranama tih istih tabloida po-
javila se (ista) najava da je država “odlu-
čila da se reši nestašica” i da “nova ured-
ba puni rafove mlekom”.
Istog dana, u utorak, Vlada Srbije je od-
lučila da podigne maksimalnu dozvolje-
nu cenu dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto
mlečne masti – sa 119 na 129 dinara za li-
tar. Nedelju dana pre toga, maksimalne
cene su podignute sa 114 na pomenutih
119. A u prodavnicama mleka – uglavnom
nema.
Deluje da su potrošači uglavnom bili
iznenađeni ovim nestašicama. Ipak, 22.
avgusta su pojedini proizvođači naja-
vili da od septembra treba očekivati
nestašicu mleka, jer je “stanje u tom sek-
toru neizdrživo, jer se povećavaju gubici
zbog niske otkupne cene mleka i posku-
pljenja stočne hrane, pa se krave raspro-
daju, zbog čega pada proizvodnja. A još
u aprilu su iz Saveza udruženja odgaji-
vača goveda saopštili da su proizvođači
mleka bankrotirali, jer je cena proizvod-
nje litra mleka nakon (tadašnjeg) posku-
pljenja stočne hrane višestruko veća od
cene po kojoj otkupljivači mleka plaća-
ju farmerima.

8. septembar 2022. VREME

REME

RAFOVI S MLEKOM: U najavama
puni, u praksi sve češće prazni
Foto: Marija Janković
Kako za “Vreme” kaže Goran Ješić,
nekadašnji pokrajinski sekretar za
poljoprivredu, uobičajeno je da u let-
njem periodu produktivnost mleč-
nih krava bude najniža, zbog visokih
temperatura.
“To su tehnološko-fiziološki razlozi –
kod nas je bilo 3,5 meseci visokih tem-
peratura i svake godine u letnjem perio-
du smanjuju se količina i kvalitet mleka.
Drugo, pošto Ministarstvo poljoprivrede
ne da egzaktan popis, nego imamo samo
godišnje statističke podatke, mi računa-
mo da imamo 400.000 krava, a mislim da
to odavno nije tačno. Nama se u prote-
kle tri godine dramatično smanjio broj
muznih krava, ima ih fizički manje, a naj-
bolje bi to moglo da se poredi na osnovu
ukupnih premija za mleko koje se daju.
Treća stvar jeste eksplozija cena inpu-
ta, pre svega žitarica koje su neophodne
za stoku – kukuruz, suncokret, soja. Rod
suncokreta je užasan; i kabasta hraniva,
kao što su silaža i senaža, podbacila su
katastrofalno jer je suša odnela sve; soje
nema uopšte, a kukuruz će isto da bude
na visokoj ceni”, kaže Ješić.
On dodaje i da država ništa nije uradila
po pitanju agrarne politike prema stočar-
stvu, da je cena potpuno neodgovaraju-
ća, ali da i sa svim navedenim faktorima
i dalje fali velika količina mleka.
“Postoji mogućnost i da seljaci uzmu
pa prodaju mleko na sivom tržištu, po
komšiluku, ali to su male količine. Ako
su počeli kao devedesetih da ga prodaju
po kućama, onda su se odrekli premije
od 15 dinara, ali zato uzmu 80 dinara za
litar mleka, i na kraju su bolje prošli nego
da su prodavali mleko mlekari. Najkvali-
tetnije mleko se ovde plaća 54 dinara za
litar, ekstra klasa. Na ta 54 dobija se pre-
mija od 15 dinara. Ali i tu govorimo o ek-
stra klasi mleka, koje nema mnogo. Ako
uzmemo da farmeri prodaju nižu klasu
mleka, naročito sad u letnjem periodu,
oni ne mogu da naplate ni za hranu za
te krave”, kaže Ješić.
Prema rečima Nenada Budimovića,
sekretara Udruženja za stočarstvo Pri-
vredne komore Srbije, situacija u proi-
zvodnji mleka i mlečnom govedarstvu
je “izuzetno teška” i broj muznih grla
REME 8. septembar 2022.
VREME
je na “istorijskom minimumu, sa ten-
dencijom daljeg smanjenja i broja grla
i proizvodnje”.
“U poslednjih 5 do 10 godina broj mu-
znih krava je manji za preko 50.000, a ste-
onih junica za oko 25.000, što se odrazilo
i na količinu proizvedenog mleka sa 1,507
milijardi litara godišnje na oko 1,470 mili-
jardi litara, što iznosi oko 700.000 litara
manje proizvodnje na dnevnom nivou.
Farmeri proizvođači su u nezavidnom po-
ložaju. Osim situacije sa kovidom u po-
slednje dve godine, nastala je ekonom-
ska kriza u celoj EU, izazvana ratom Ru-
sije i Ukrajine.
Došlo je do poskupljenja energenata,
mineralnih đubriva, ambalaže, transpor-
ta, i na sve to velika suša, što je doprinelo
smanjenju roda osnovnih ratarskih kul-
tura i sena lucerke, kao osnovne kvalitet-
ne hrane za životinje. Premije za mleko
su povećane na 15 dinara i to je cena da
farmeri ne budu mnogo na gubitku, ali
je treba isplaćivati na vreme, kao i dru-
ge podsticaje koje država daje”, kaže za
“Vreme” Budimović, napominjući da “svi
proizvođači-mlekare imaju ugovore sa tr-
govcima o količinama i strukturi isporu-
ke mlečnih proizvoda”.
Svakako da je faktor za nestašicu mle-
ka sada već skoro desetomesečna zabra-
na poskupljenja dugotrajnog mleka –
svaka mera ovog tipa, iako joj je namera
da očuva standard građana, zapravo ne-
minovno vodi u nestašicu jer se proizvo-
đačima ne isplati da prodaju mleko po
istim cenama kao i ranije, dok sve osta-
lo što na tu proizvodnju utiče raste vrto-
glavom brzinom.
Iz Imleka su, međutim, u utorak za
agenciju Beta saopštili da “nema trajne
nestašice mleka”, navodeći da je “poreme-
ćaj na tržištu mleka nastao kao posledica
suše i poskupljenja stočne hrane”, ali da
“nikako nije u dimenzijama koje ugroža-
vaju kontinuirano snabdevanje tržišta Sr-
bije mlekom i mlečnim proizvodima”, nazi-
vajući nestašice “navodnim”, uz ocenu da
su te navodne nestašice “delimično uzro-
kovane i povećanom potražnjom i kupo-
vinom usled glasina da mleka neće biti”.
A upravo je Imlek, odnosno njegova
privatizacija još 2003. godine, razlog tre-
nutne situacije, prema profesoru Ljubo-
dragu Saviću sa Ekonomskog fakulteta
u Beogradu.
31
“Nekad davno, 2007, imali smo na Eko-
nomskom fakultetu međunarodni skup,
između ostalog i o privatizaciji. Moja teza
je tada bila da se država olako odrekla
na primer Imleka, koji je bio u sastavu
PKB-a, i da će dugoročna posledica biti
da će Srbija u budućnosti imati proble-
ma sa mlekom, ali ne samo da li će gra-
đani imati mleka, nego i sa stočarstvom,
zato što niko od privatnih mlekara nema
interesa da se bavi razvojem stočarstva,
kao što je radio Imlek.
A on je radio na sledeći način: davao je
svojim kooperantima mlečnu kravu, po-
klanjao, i njihova obaveza je bila da pre-
daju muško tele, a ako je žensko, ostaje
njima, i da im prodaju mleko. To je funk-
cionisalo perfektno. Naravno, kad se to
privatizovalo, više niko nema interesa da
se tako ponaša. Sad ljudi mogu da kupe
mleko u prahu i da rade šta hoće, u nji-
hovim rukama su i nož i pogača. Mi smo
tu priču, kao i sa PKB-om, prespavali, ni-
smo dobro razumeli, i sada samo bere-
mo gorke plodove našeg lošeg ponaša-
nja”, kaže Savić za “Vreme”.
“Srpsko selo je ostarilo, tamo nema
mnogo mladih ljudi i samo je pitanje vre-
mena kad će nestati. Imlek vodi svoju po-
litiku. Ako im se isplati, kupiće mleko od
srpskog seljaka. Ako im se ne isplati, oni
će uvesti subvencionisano evropsko mle-
ko. Te subvencije su neuporedivo više u
odnosu na Srbiju.
Onog trenutka kad smo prodali domaće
mlekare, više nemamo mogućnosti. PKB
je imao svoju stoku i nije je držao da bi pra-
vio sir, nego da bi Imlek snabdevao mle-
kom, a Imlek je imao finalni proizvod. I to
je sve bio PKB, sve je počinjalo i završava-
lo se u PKB-u. Prvu stvar koju će Al Da-
hra likvidirati biće stočarstvo, zato što čak
ni oni sa svojom hranom, ali bez finalnog
proizvoda, ne mogu da opstanu. Suština
je u finalnom proizvodu”, kaže prof. Savić.
Na pitanje šta dalje, Savić odgovara jed-
nostavno: nema dalje.
“Istoriju nije moguće vratiti. Prepu-
šteni smo poplavi uvoza jeinog mleka
i mlečnih proizvoda iz Evrope. Poljopri-
vreda je tamo najsubvencionisanija de-
latnost, polovina evropskog budžeta ide
na poljoprivredu. Jedino rešenje jeste da
se zavežu primarna proizvodnja i finalni
proizvod”, zaključuje Savić. ¶
RADMILO MARKOVIĆ
32

Intervju: Darko Bajić, reditelj

I
dućeg četvrtka počeće LIFFE, film-
ski festival u Leskovcu, petnaesti put.

ZAŠTO JE
“Osnovali smo ga s namerom da afir-
mišemo profesiju filmski reditelj i da sva-
ke godine ukažemo na najbolje filmove
kulturnog prostora Jugoslavije”, kaže Dar-
ko Bajić, umetnički direktor festivala koji
je sa Draganom Jovićem, tadašnjim direk-
torom bioskopa leskovačkog Kulturnog
centra, osnovao LIFFE. Do sada je prika-
zano više od 250 filmova pred oko 80.000
POSTALO
gledalaca, a ugošćeno je više od 200 redi-
telja i veliki broj glumaca iz regiona.
Osim filmova, LIFFE svake godine
između ostalog organizuje konferenci-
ju o životnim temama po film i njegove
POGREŠNO
MISLITI
autore, i program namenjen studentima
režije iz regiona. Ove godine promovisaće
Film davne budućnosti, dokumentarce o
legendarnim srpskim rediteljima poput
Đorđa Kadijevića, Zdravka Šotre, Bore
Draškovića, Miše Radivojevića i drugih,
kako bi digitalnom tehnikom zabeležili
rad onih koji su koristili filmsku traku.
“VREME”: LIFFE je simbol decen-
SVOJOM
GLAVOM
tralizacije kulture. Da li ovaj uspeh
podrazumeva i borbu protiv pre-
drasuda lokalne sredine prema film-
skom svetu, i prestonice prema
Leskovcu?
DARKO BAJIĆ: Ne volim kada se presto- pa samim tim i prepoznatljiv i renomiran se ja kao umetnički direktor LIFFE tru-
nica, samo zato što je prestonica, predstav- festival regiona. Leskovac pomaže LIFFE sa dim da to iskoristim za dobrobit festiva-
lja kao kulturna sredina. Dok god u Beogra- polovinom potrebnih sredstava i podržava la i kinematografije.
du ima desetak pozorišta a u Budimpešti nas u nameri da festival postane samostal- Mi koji smo živeli u vreme socijaliz-
sto, daleko smo mi od toga. U prvom pla- na institucija koja će pripremati festival ma vrlo dobro znamo šta je jednoumlje.
nu treba da budu ljudi i njihove potrebe cele godine. Zapravo, s promenama smo I savremenici smo u dobu kada se film
za kulturnim zbivanjima, a ne grad sam po već počeli. Uveli smo nov program svet- tome suprotstavio. Danas to svedoči Crni
sebi. Ako im ponudite šund a ne umetnost, skog filma, “Divlji film”, a već šest godina talas, ali i mnogi filmovi koji su nastali
nemojte govoriti kako oni samo šund vole. organizujemo festival studenskog filma. decenijama kasnije a bili inspirisani osva-
Ponudite im kulturu kao brend i videćete Pokušavamo da mlade kolege naviknemo janjem autorske slobode. O tim filmovima
oplemenjene ljude. Njihovu pravu stranu. na pozitivnu konkurenciju iz koje proizla- se možda priča manje nego o Crnom tala-
Na početku, u Leskovcu je bio mali odziv zi kvalitet, i nudimo im da “kradu” različi- su, ali je kontinuitet otpora prema jedno-
publike. Već posle nekoliko godina sve pro- ta iskustva, poznatih reditelja. Mislim da umlju u našoj kinematografiji očigledan.
jekcije su bile pune. Leskovac je zavoleo im je i jedno i drugo neophodno u karijeri. Mi zato, zbog svog gorkog iskustva, nepo-
film. Sad, posle 15 godina, smem da kažem Različitost koju pominjete je tema grešivo prepoznajemo svako jednoumlje
da je film postao tradicija Leskovca. Mislim i ovogodišnjeg programa. Opisali u svetu. Sad ga ima i na Istoku i na Zapa-
da LIFFE nije omogućio samo da se redi- ste ga kao “takmičenje različitosti i du. Mene ne čudi kad u ruskom parlamen-
telji iz regiona sretnu, gostoprimstvo na pozitivne konkurencije”. U sredini u tu svi ustanu i aplaudiraju predsedniku,
ovim prostorima na svu sreću nikad nije kojoj dominira istoumlje, ovo je opo- navikli smo na takvu sliku. Ali me čudi
bilo problem, već i da se različite filmske zitni koncept. Molim za komentar. što se to dešava i u Evropskom parlamen-
škole sretnu i razmene iskustva, što daje Stvarnost je onakva kakvu je svako od tu. Kao da očekuju da svi misle kao oni,
kvalitet. Od početka do sad preživeli smo nas vidi. Vi govorite o konceptu festivala, da nemaju svoje mišljenje. U stanju su
i doživeli promene, menjali su se grado- a mislite na politiku. U ovoj zemlji kad god da ponište i istoriju svih neistomišljeni-
načelnici, direktori Kulturnog centra uz jedna strana mora nešto važno da odlu- ka i tretiraju ih kao neke zalutale evrop-
čiju podršku radimo, ali su svi shvatali da či, druga strana ćuti i čeka da oni pret- ske zemlje. Svi govore identične rečenice.
LIFFE može da postane brend Leskovca, hodni naprave pogrešan korak. Tako da Upotrebljavaju iste fraze. Mrko gledaju i

8. septembar 2022. VREME

REME

“Znate, film je preskup i autori retko dobijaju mogućnost
da snimaju da bi ga proćerdali u dokazivanje kojoj
partiji pripadamo. Ili da se dodvoravamo fondovima
i festivalima. Gledaoci, verujte mi, i prave filmadžije
željni su osvajanja slobodnog ostrva misli i govora”
govore: zašto vi ne mislite kao mi? Ja ne
kažem da oni nisu u pravu a da mi jesmo,
ja samo kažem da i Istok i Zapad traži
da pristanemo na jednoumlje. Sad, zbog
ovog što sam rekao, u medijima mogu da
me proglase (anti)evropejcem i (anti)naci-
onalistom. Neko će u mojim stavovima
pronaći bliskost i pripadnost (o)poziciji.
Ne! Ja samo postavljam pitanje: zašto je
postalo pogrešno misliti svojom glavom?
Da li se osećate sputano?
Retko gledam televiziju. A kada to
činim, neprestano menjam kanale. Na
jednom govore sve negativno o vlasti, a
na drugom sve pozitivno. Potreban mi je
treći kanal, objektivan, koji mi neće sugeri-
sati kako treba da mislim. Zato ljudi dola-
ze u Leskovac na festival, jer je tamo slo-
bodno ostrvo. (Ovo nije reklamna poruka
festivala.) Tu mogu da vide filmove koji ne
misle onako kako nam mediji i političari
serviraju. Znate, film je preskup i autori
retko dobijaju mogućnost da snimaju da
bi ga proćerdali u dokazivanje kojoj partiji
pripadamo. Ili da se dodvoravamo fondo-
vima i festivalima. Gledaoci, verujte mi,
REME 8. septembar 2022.
VREME
Foto: Marija Janković
i prave filmadžije željni su osvajanja slo-
bodnog ostrva misli i govora.
Sad, kad se na sve gleda očima poli-
tike, da li je neko u konceptu LIFFE
prepoznao jugonostalgiju? Čak će
ovogodišnji glavni program festi-
vala, prema izboru selektora hrvat-
skog reditelja i scenariste Ognjena
Sviličića, povesti publiku kroz živo-
te ljudi u Jugoslaviji.
Na tu konstataciju uvek sam odgova-
rao da nisam nostalgičan za Jugoslavijom
već za dobrim filmom koji je postojao u
toj kinematografiji. Znate, sad posle svih
ovih godina, i oni koju su nas kritikova-
li, došli su u bioskop. Shvatili su koliko je
različitost privlačna. Shvatili su da film,
za razliku od drugih medija i društvenih
mreža, pruža nesputan, specifičan ugao
posmatranja. Autorovu istinu. Selektor
Sviličić je tragao za mladim autorima koji
nisu živeli o Jugoslaviji kako bi otkrio šta
oni misle o njoj. Dobili smo vrlo zanimljiv
rezultat, videćete.
Često pominjete mlade autore, a i
festival počinje premijerom filma
33
Nenada Pavlovića Trag divlja-
či po romanu njegovog oca Živo-
jina Žike Pavlovića, po kome nosi
ime glavna nagrada festivala LIF-
FE. Da li u tome ima ličnog afiniteta
vas kao profesora prema onima koji
počinju?
Živojin Žika Pavlović je legenda srpskog
i jugoslovenskog filma. Zato nam je izuzet-
na čast da grand pri nosi ne samo njegovo
ime već i podseća na njegov filmski opus
koji inspiriše nove mlade autore. Otvara-
nje 15. LIFFE biće u znaku svetske premije-
re filmskog debija Nenada Pavlovića. Spoj
mladog talentovanog autora i njegovog
oca možda je najbolji primer da je “film
važniji od života”. Nenad Pavlović je bio
moj student, kao što su bile i mnoge moje
sadašnje kolege, mladi reditelji i profesori.
FDU je naša filmska porodica koja se bori
za kontinuiranu proizvodnja domaćeg fil-
ma i kontinuiran opus reditelja.
Nije jednostavno praviti film dok je
politika svuda oko vas, dok zavisite
od nje, i dok se podrazumeva da ćete
joj povlađivati – što nas opet vraća
na temu slobode.
Gore od cenzure je autocenzura. Gde poli-
tika “zakaže”, nastupa autocenzura. Auto-
ri se plaše ako kažu istinu da li će imati
gde da prikažu svoj film, i da li će moći da
snime sledeći. Autor ima dve opcije: da se
bavi temama o Srbiji kakvom je “vidi svet”,
ili onima sa jakim nacionalnim pečatom.
Između jednog i drugog treba pronaći sebe.
Vi ste se oprobali u obe opcije.
Nedavno je prikazivan U ime naro-
da, film o Svetozaru Miletiću, a s
početka vaše karijere pamtimo Crni
bombarder, Direktni prenos i slič-
ne, kako se to kaže, angažovane
filmove.
Vrlo sam jasno rekao da treba prona-
ći sebe. A što se tiče mog opusa, uvek
sam bio inspirisan i nacionalnom kultu-
rom i tradicijom i istorijom Srbije. Nikad
nisam čekao pogodno vreme za “adekvat-
ne teme”. Moji filmovi su bili provokativ-
ni i ispred svog vremena. Ako hoćete da
vaš film neko gleda i posle više decenija,
i da on ostane zapamćen, morate da pre-
vaziđete granice i ograničenja svog vre-
mena. Da tako nisam mislio, ne bih 1991.
snimio Crnog bombardera nego bih čekao
2000. da sve prođe. Ili Balkanska pravi-
la, politički triler o sukobu tajnih službi »
34

u senci jugoslovenskog DB-a. Rat uživo o filmove sa nacionalnim temama. Ali im ovaj film, retko ko bi znao za nju. Film ima
politici koja prouzrokuje rat da bi na libe- treba pomoći ako to osete kao moguću moć da otkriva nepoznato.
ralnom tržištu podigao cene novog arse- temu, kako da je transponuju u film a da Takvi će biti dokumentarci iz pro-
nala oružja. Ne čini li vam se danas ova to ne bude politički pamflet. O zločinima jekta Film davne budućnosti koji
tema poznata? Na lepom plavom Duna- iz Drugog svetskog rata na tlu Jugosla- promovišete na festivalu LIFFE.
vu, kako je zapadna tranzicija beskrupu- vije decenijama se ćutalo. Zbog bratstva To je višegodišnji projekat kojim želi-
lozno pretvorila Istok u svoj neokoloni- i jedinstva u SFRJ to je bila tabu tema. mo da obeležimo stvaralaštvo vrhunskih
jalni prostor. Ko ima prava da naš život Zato se ona danas čini tako drastičnom i reditelja koji su snimali na filmskoj tra-
pretvara u novac? Tako da ste potpuno dobija politički i nacionalistički oblik, dok
ci. Producentska kuća “Magična linija” i
u pravu jer se ja oduvek bavim nacional- druge nacionalne kinematografije imaju LIFFE započeli su pripreme za prvi ciklus
nim temama na angažovan i beskompro- dug staž u snimanju ovih tema. filmova o Đorđu Kadijeviću, Bori Draško-
misan način. Takav je i film U ime naroda, Kada sam počeo snimanje filma Lini- viću, Miši Radivojeviću i Zdravku Šotri.
koji se bavi životom Svetozara Miletića, ja života o slikaru Milošu Bajiću, koji je Reditelj dokumentaraca je Siniša Cvetić,
koji je kao jedna od najuticajnijih poli- crtao skice i sa svojim prijateljem Ljubom a producent Darija Bajić Božović. Ovi fil-
tičkih ličnosti u srednjoj Evropi i na Bal- Zečevićem, logorašem u zloglasnom kon- movi žele da pruže dovoljno prostora i
kanu bio nepravedno osuđen i bačen u centracionom logoru Mauthauzen, sakri- vremena filmskim rediteljima, autorima
tamnicu. Razlog je bio da ne podbuni srp- vao ih pod zemlju, posetio sam Ljubu već nezaboravnih kinematografskih ostvare-
ski narod kada po odluci Berlinskog kon- u poodmaklim godinama. On se nasme- nja. Tako će ostati sačuvano preko dve-
sta godina njihovog iskustva.
 Gora od cenzure je autocenzura. Gde politika Najavljena je konferencija regio-
nalnih organizacija za poštovanje
“zakaže”, nastupa autocenzura. Autori se plaše autorskih prava. Kako ubediti emi-
ako kažu istinu da li će imati gde da prikažu tere da film nije besplatan?
Konferencija se održava svake godine,
svoj film, i da li će moći da snime sledeći i svakog puta pronalazimo načine da na
gresa 1878. Austrougarska uđe u Bosnu. šio kad me je video: “Sve ovo vreme sam pravi način rešavamo socijalne i ekonom-
A da li su danas granice iste kao onda sa čekao, ali znao sam da ćeš da dođeš i sni- ske probleme naše branše, ali i kako da
Austrougarskom, da li velike sile danas miš filmsku priču o tvom ocu i nama pre- stvorimo mogućnosti da snimamo neza-
opet demonstriraju svoju moć na Balka- živelim logorašima.” visne filmove. Ove godine su nam se pri-
nu isto kao i onda i forsiraju priču o Bal- Cela strategija kulture insistira na družile organizacije koje se bave pošto-
kanu kao o “buretu baruta”? nacionalnom, pa verovatno nije ni vanjem autorskih prava i naplatom tan-
Kako vam prija tranzicija? film preskočen. Ali poseban pro- tijema. Zvuči neverovatno, ali je istinito:
Tranzicija je donela novu političku for- gram o filmu na nacionalne teme otkako postoji film u Srbiji, tek posled-
mu koja je nama bliska zato što smo odga- mislim da ne postoji. njih nekoliko godina se plaćaju tantije-
jani po zapadnom modelu, ali smo isto- Mora da postoji strategija očuvanja me filmskim autorima zahvaljujući UFUS
vremeno kroz tu tranziciju prodali i svoju nacionalne kulture i identiteta. Oko toga AFA Zaštiti Organizacije filmskih radni-
suštinu, prodali sve one vrednosti koje su moramo svi da se usaglasimo, i levi i desni. ka. Kadijević je, recimo, tek sad doživeo da
vekovima stvarane na ovom tlu. E, a kad I ko god dođe na vlast mora toga da se dobije procenat od svojih filmova, a otka-
su došli ljudi iz drugog sistema, doneli su pridržava. Istorija ne sme biti u upotre- ko su snimljeni, emitovani su nebrojeno
svoj sistem vrednosti i rekli su: vrednost bi partijskih i dnevnopolitičkih interesa. puta apsolutno besplatno, u lošem tehnič-
je novac. I ostavili su pitanje zašto kada Istorija pripada narodu. Da nisam gledao kom kvalitetu. Na festival će doći asocija-
plaćaš nekom da misli isto kao i ti, negde film Poslednji engleski konzul, ne bih znao cije Slovenije, Hrvatske, Srbije, BiH, Crne
kažeš da je to lobiranje, a negde ga optu- šta se desilo u Indiji četrdesetih, o najve- Gore i Severne Makedonije s namerom
žuješ za korupciju. ćem sukobu posle rata kad su Britanci, da osnuju konfederaciju kako bi pomo-
U skorije vreme država, barem po odluci UN-a, napustili svoju koloniju gli onim državama regiona koje nemaju
usmeno, i to od strane predsedni- Indiju. Izazvali su tada milionski pokolj ovakve organizacije da ih osnuju. Svuda
ka Vučića, podstiče domaći film, muslimana i Indusa, stvarajući etnički u svetu postoji takozvani bonus za emi-
istina onaj koji bi se bavio tema- čist Pakistan, prostor koji je Englezima bio tovanje domaćih filmova na televizijskim
ma iz nacionalne istorije, posebno geopolitički i strateški potreban. Trijum- kanalima, neophodno ga je uvesti i kod
Jasenovcem. falno su Indiji dali nezavisnost, a oduzeli nas. Takođe, neophodna je i digitalizacija,
Ne postoji nijedna kinematografija na joj deo teritorije i inicirali pokolj. Napu- kako bi se filmovi emitovali u istim stan-
svetu koja nije zainteresovana da promo- stili su Indiju, a zadržali Pakistan. Film je dardima, a ne da oni iz osamdesetih izgle-
više svoju tradiciju, istoriju i svoju poseb- režirala ćerka čoveka koji se borio u tom daju kao da ti ljudi nisu znali da snime
nost. I ne postoji nijedna država na svetu ratu i branio višestoletni zajednički život film. Potrebni su konkretni zakonski kora-
koja za to ne daje novac. Siguran sam da Indusa i muslimana. Poginulo je 200.000 ci, a ne usmene namere. ¶
ne treba prisiljavati reditelje da snimaju ljudi. Da priču o njima nije raširio svetom SONJA ĆIRIĆ

8. septembar 2022. VREME

REME
 SVET

36 Uspon i pad reformatora

SVOJ
TUĐ
Život i priključenija Mihaila Sergejeviča Gorbačova (1931–2022),
kombajnera iz sela Privoljnoje, najmlađeg generalnog sekretara KP
SSSR-a i prvog i poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza koji je
pokušavao da ga reformiše i spase od raspada, a bio optuživan kao
njegov grobar, dobitnika Nobelove nagrade za doprinos okončanju
Hladnog rata ponovo rasplamsalog za njegovog života, a koji je uz
pesmu, tugujući za voljenom ženom Raisom, doživeo duboku starost

U
selu Privoljnoje, u Krasnogvar-
dejskom rejonu u Stavropl-
jskom kraju, majka Mihaila
Gorbačova Marija Pantele-
jevna (rođena Gopkalo), koja je ceo vek
provela radeći na kolhozu, gleda prenos
sahrane generalnog sekretara KP SSSR-a
Konstantina Černjenka na kojoj je govo-
rio njen sin, što prisutni tumače kao znak
da će on sigurno biti izabran za novog
generalnog sekretara, na šta ona jadiku-
jući kaže: “To mu nije trebalo, imao je lep
posao, sada će svi samo njega da grde!”
Bivši prvi sekretar Krasnogvardejskog
okružnog komiteta KPSS-a Stavropoljske
oblasti, Grigorij Gorlov, pričao je reporteru
lista “Argumenti i fakti” kako je u 78. godi-
ni Marija Pantelejevna jednom krenula
na daleki put, kada ju je njen sin pozvao
u Moskvu na mesec dana, i jednog jutra
se pojavila u Kremlju sa tri sveže zakla-
na pileta u torbi i torbicom svežeg voća.
Deset dana kasnije se vratila. Na pitanje
zašto se tako brzo vratila odgovorila je:
“Zato što me niko ne poznaje u Moskvi!”
Zenkovič Nikolaj Aleksandrovič, publi-
cista koji je napisao više biografija poli-
tički istaknutih ljudi, piše kako ju je kom-
šija Grigorij Gorlov ponekad zadirkivao:
“Ti si careva majka!” A ona se pretvarala
da je izgubila živce: “Kakav car!? Mi smo
jednostavni ljudi. Miša je dobro učio, to
je sve. A naročito je slušao očeve savete.”
Оtac Mihaila Gorbačova Sergej
Аndrejevič, ratni invalid s gelerom u nozi,
nosilac Medalje za hrabrost sa dva orde-
na Crvene zvezde, radio je posle rata kao
mašinski operater u traktorskoj stanici
kolhoza i preneo na sina veštinu koja je
odigrala važnu ulogu u njegovom živo-
tu. Mihail Gorbačov se prisećao uz izraz
posebnog ponosa: “Po sluhu mogu odmah
da utvrdim šta nije u redu u radu kom-
bajna.” Zbog nekog rekorda u žetvi pše-
nice, osamnaestogodišnji Mihail Sergeje-
vič Gorbačov je 1949. odlikovan Оrdenom
Crvene zastave rada. Kao odlikovani kom-
somolac bez prijemnog ispita se upisao
na Pravni fakultet Univerziteta Lomono-
sov i postao kandidat za člana KP SSSR-a.
stara pisma
Za Gorbačova, sa njegovim ratom ome-
tenim seoskim školskim obrazovanjem,
studije prava u gradu u kome nikada nije
bile su u početku iscrpljujuće. Ali, ubrzo
je upoznao ambicioznu studentkinju sa
sela, samouverenu, rečitu Raisu. Venča-
li su se u toku studija, ali bez bileta nisu
mogli da posećuju jedno drugo u sobama
studenskog doma. Raisa je svom suprugu
pomogla da se istakne prirodna ambici-
ja odlučnog, ali povremeno studioznog i
ozbiljnog, pa i teatralnog Gorbačova.
Dok je on bio na partijskim dužnostima
u Stavropoljskom kraju, ona je bila profe-
sor na tamošnjem univerzitetu. Ali, pra-
va slava Raise došla je kada je Gorbačov
zauzeo mesto sovjetskog lidera.
Russia today u opširnom biografskom
tekstu o Gorbačovu na svom sajtu piše da
novi komunistički vođa nije bio oženjen
matronom skrivenom kod kuće, već urba-
nom, elegantno obučenom ženom, koju su
mnogi smatrali intelektualno jednakom,
ako ne i superiornom u odnosu na njega.
Konsultovao svoju ženu o svakoj odlu-
ci, što je izazvalo mnogo loših poruka, ali
on nikada nije pokušao da je izbaci iz cen-
tra zbivanja. Tokom dalekosežnih prego-
vora sa zapadnjacima, ona je sklopila pri-
jateljstva sa Margaret Tačer, Nensi Regan
i Barbarom Buš.
Raisa se tamo, u krimskoj vili na Foro-
su, tokom pokušaja puča u avgustu 1991.
godine, suočila sa muškarcima koji su lič-
no izdali njenog muža i pretrpela možda-
ni udar. Umrla je osam godina kasnije od
raka, u jednoj nemačkoj bolnici. Za desetu
godišnjicu Raisine smrti, Mihail Gorbačov
je 2009. godine sa poznatim ruskim muziča-
rem Andrejem Makarevičem snimio dobro-
tvorni album “Pesme o Raisi”, na kome u
stilu melanholične balade iz 1940-ih peva
pesmu “Stara pisma”, za koju je bio inspi-
risan tokom izolacije za vreme neuspelog

8. septembar 2022. VREME

REME

MEĐU TUĐIMA,
MEĐU SVOJIMA
puča 1991. kada je video Raisu kako spa-
ljuje njihovu studentsku prepisku i plače,
nakon što je saznala da su njihova ljubav-
na pisma prelistavali agenti tajne službe.
ДЯДЯ МИША
Po diplomiranju 1955. godine, Gorbačov je
izdržao samo deset dana u stavropoljskom
REME 8. septembar 2022.
VREME
KADA JE IZGLEDALO DA JE HLADNI
RAT ZAVRŠEN: Mihail Gorbačov sa
američkim predsednikom Ronaldom
Reganom (1987); nemačkim kancelarom
i ministrom spoljnih poslova Kolom i
Genšerom (1990) i budućim predsednikom
Rusije Borisom Jeljcinom (1991.)
Fotografije: AP Photo
tužilaštvu (pokazujući gadljivost u odno-
su na manje idealističku stranu sovjetskog
aparata), pre nego što je naleteo na lokal-
nog komsomolskog zvaničnika. U nared-
nih 15 godina, njegova biografija se sastoji
iz serije partijskih unapređenja.
Hronike kažu da je, izbegavajući navi-
ku sovjetskih zvaničnika da se zabarika-
diraju unutar mebliranih kabineta, pro-
vodio veći deo svog vremena “na terenu”,
u razgovorima s ljudima o žetvi, pokva-
renim projektorima u lokalnim filmskim
salama ili o nestašici namirnica. Dobro,
zemljaci kažu da su mu formacijski pri-
padali automobil “čajka” i mali avion, i da
je on u nekoj prilici lupio po krilu tog avi-
ona i rekao: “Raisa, moj avion!”
U to vreme, rok grupa Nežni maj je izvo-
dila pesmu koju su mnogi rado slušali:
“Дядя Миша, дядя Миша,
Ты мой дядя дорогой,
Неужели ты не слышишь,
Как ругают нас с тобой!”
(“Čika Mišo, dragi čika Mišo, zar ne čuješ
kako nas grde zbog tebe...”)
37
Дядя Миша Gorbačov, tada oblasni
sekretar KP je molio majku da utiče na
tog klinca da ne peva tu pesmu svuda
okolo. Taj klinac, Andrej Razin, je odra-
stao u kući njegovih roditelja. Dovela ga
je Valentina Mihajlovna Gosteva, koja je
rano ostala bez roditelja, a potom i bez
usvojitelja, pa je od svoje 15. godine bila
kućna pomoćnica u porodici Gorbačov sa
kojom je živela. Kada je izgubila sina, otiš-
la je u Svetlogradsko sirotište da pokloni
njegove stvari, videla je siroče na ogradi,
tog Andreja, koji ju je molio da ga povede
sa sobom. Sa njom je došao u selo Privolj-
noje i, ušavši u solidnu petosobnu kuću,
iznenadio se kada je video portret prvog
sekretara oblasnog komiteta partije, isti
onakav kakav je visio u kancelariji direk-
tora sirotišta. Začuđeno je pitao je ko je to,
a ona je rekla: “Ovo je moj sin.” Od tada,
porodica Gorbačov se starala o njemu.
komsomolac
Njen sin je bio glavni u Stavropoljskom
kraju u kome je živelo 2,5 miliona ljudi.
Tamo je ne samo žitnica, nego i letovalište
u koje su redovno dolazili najviši partijski
lideri SSSR-a: generalni sekretar Brežnjev,
koji je Gorbačova upoznao prilikom jed-
ne posete; ideolog partije Mihail Suslov,
koji je Stavropolj smatrao svojom bazom
moći; premijer Aleksej Kosigin; šef KGB-a, »
38
kasniji generalni sekretar Jurij Аndropov,
koji ga je nazvao “moj stavropoljski neo-
brađeni dijamant”. To je bila njegova karta
za Moskvu. Uz, u karakteristici, neke dobre
rezultate u organizaciji žetve, naravno.
Bez Staljinovih redovnih čistki i ikak-
vih demokratskih mehanizama zamene,
između sredine 1960-ih i 1980-ih skoro ceo
aparat sovjetskog rukovodstva ostao je
nepromenjen. Svi osim jednog od desetak
članova imali su preko šezdeset godina, a
većina je bila u sedamdesetim godinama,
mnogi opterećeni hroničnim stanjima.
Onda se umešao Bog: Brežnjev je patio
od mnoštva bolesti cirkulacije, umro je od
srčanog udara 1982. godine. Andropov je
umro zbog otkaza bubrega 1984. Od rani-
je bolesni Konstantin Černjenko umro je
1985. od ciroze. Gorbačov je bio sedmi šef
te partije, posle Lenjina, Staljina, Maljen-
kova, Hruščova, Brežnjeva, Andropova i
Černjenka. I sa svoje 54 godine najmlađi.
U prve dve godine svoje vladavine,
taj “komsomolac” smenio je dve trećine
Politbiroa, više od polovine regionalnih
šefova i četrdeset odsto članstva Central-
nog komiteta Komunističke partije. “Svi
dolazimo do istog zaključka – potrebna
nam je glasnost, potrebna nam je kritika i
samokritika. Kod nas se sve tiče naroda, jer
je to njihova država”, govorio je Gorbačov.
Pušteni su iz zatvora mnogi disidenti, iz
egzila je u decembru 1986. vraćen akade-
mik Saharov, koji je tamo štrajkovao gla-
đu. Otvorene su arhive koje dokumentuju
represije iz Staljinovog doba, koja je zakači-
la i Gorbačovljevu porodicu. Njegov deda
po majci, Pantelej Еfimovič, je 1937. četrna-
est meseci bio u istražnom zatvoru zbog
sumnje da je pripadnik trockističke orga-
nizacije, a deda po ocu, Аndrej Mojsejevič,
individualni seljak koji nije hteo u kolhoz, je
1934. kao “diverzant” poslat na prinudni rad,
na seču šume u Irkutsku oblast, zbog neis-
punjavanja plana setve žitarica, jer se nije
imalo šta da se poseje u godini gladi u kojoj
je umrlo troje od šestoro Andrejeve dece.
prazna kasa
Upravo u vreme kada je u martu 1985.
Gorbačov došao na čelo partije i države,
Saudijska Arabija je odlučila da poveća pro-
izvodnju nafte, što joj je oborilo cenu sa 27
dolara za galon u 1985. godini na manje od 10
dolara u 1986. To je za SSSR rezultiralo dra-
stičnim smanjenjem budžetskih prihoda.
MIHAIL GORBAČOV, PRIVATNO:
Kao odlikovani devetnaestogodišnjak
i sa suprugom Raisom
Fotografije: AP Photo
Stanje u kasi je pogoršavao bumerang
Perestrojke, koja je od maja 1986. bila sim-
bol Gorbačovljeve vladavine. Zakon o koo-
peraciji, usvojen u maju 1988. godine, nije
za rezultat imao investiranje u proizvod-
nju, već su osnivači kooperacija s državnim
preduzećima i njihovi direktori mogli da
se obogate špekulacijama – preprodajom
jeftinih državnih resursa. Budžetski efekat
Gorbačovljeve borbe protiv alkoholizma,
kao simptoma sovjetskog opadanja, je bio
smanjenje budžetskog prihoda od poreza
na promet 1987. za osam milijardi rubalja
u odnosu na 1984. godinu, jer je četvrtinu
ukupnog poreza dolazila od maloproda-
je alkohola. Kanali prometa robe su pre-
kidani, republike su počele da sprečavaju
isporuke roba drugima, u nekim delovima
zemlje više nije mogao da se naplati porez.
Zlatne rezerve SSSR-a su potrošene
i svedene samo na 80 tona plemenitog
metala. U avgustu 1991, Sovjetski Savez
je od bankrota delilo samo mesec dana.
kraj hladnog rata – i
“kompleks pobednika”
Gorbačov je u takvim okolnostima, uz
koncesije ubeđenog pacifiste (i šefa države
u rasulu!), okončao strateške pregovore sa
zapadnjacima koje je još za svog mandata
inicirao Andropov. Istorijski samit Rega-
na i Gorbačova u Rejkjaviku 1986. godi-
ne je formalno završen neuspehom, ali
je tada pokrenut procesa koji će okon-
čati Hladni rat.
Postignut je 1987. značajan sporazum
INF, o zabrani intermedijarnih balističkih
projektila; zatim CFE, koji je smanjio nago-
milavanje vojske u Evropi 1990. i sledeće
godine; potom sporazum START, koji je
smanjio ukupne nuklearne zalihe. Usle-
dio je i niz praktičnih poteza – povlače-
nje vojske iz Istočne Evrope, ujedinjenje
Nemačke, povlačenje iz Avganistana. Gor-
bačov je dobio Nobelovu nagradu za mir
i u zapadnoj javnosti je bio slavljen kao
čovek koji je promenio tok istorije.
U Rusiji ne dele to mišljenje. Istoričar
Roj Medvedev, na primer, ocenjuje: “Gorba-
čov nije znao kako da vodi spoljnu politi-
ku zemlje i verovao je stranim liderima na
reč. Dali su mu reč i predložili: ‘Možda da
se dogovorimo?’, a on je odgovorio: ‘Ne, ne,
dovoljna nam je tvoja reč.’ Ali predsednici
se menjaju: sada jedan, za četiri godine dru-
gi. A usmena obećanja ove vrste u Americi
i Engleskoj ne smatraju se obavezujućim,
jer ih je lako odbiti. Za vreme Gorbačova,
ogroman broj međunarodnih događaja
direktno vezanih za SSSR bio je uokviren
samo govorima i pregovorima, bez fiksi-
ranja u dokumentima... Brzoplet, ali ne i
izdajnik”, sažima Roj Medvedev.
I sam Gorbačov će razočarano konsta-
tovati: “Na Zapadu su se razboleli od teš-
ke bolesti – kompleksa pobednika u Hlad-
nom ratu. Kada se Rusija našla u teškom
položaju posle raspada SSSR-a, počela je
jednostavno da bude gurana u stranu
sa političke i istorijske arene. Razvijeni
Zapad je iskoristio poziciju zemlje koja nije
bila spremna da živi u tržišnim uslovima.
Čim je Rusija počela da se diže sa kolena,
pokazalo se da za Zapad nije prikladna.” To
je Gorbačov u intervju opozicionom listu
“Nezavisimaja gazeta” rekao 15. avgusta
2006, dakle godinu dana pre Putinovog
Minhenskog govora, koji je predstavljao
crvenu maramu za zapadne političare.
perestrojka i perestreljka
Dok se nekada čvrsta struktura sovjet-
ske države raspadala, a međunarodna situ-
acija intenzivirala, tinjajući etnički sukobi
na periferiji SSSR-a su se rasplamsavali.
Komunisti i nacionalisti su u novim okol-
nostima često izgledali kao jedno te isto.
Perestrojka je prerastala u perestrelj-
ku. U to vreme se verovalo (vaš hroničar
takođe) da je jedna od nesumnjivih zaslu-
ga Gorbačova to što je sprečio “jugoslo-
venski scenario” i građanski rat između
bivših republika etnički složenog SSSR-
a. To nije bilo sasvim tačno. Mnogi delo-
vi SSSR-a su već tada bili zahvaćeni gra-
đanskim ratovima zasnovani na etničkoj
osnovi: u Tadžikistanu, Moldaviji (u kojoj
još tinja), Jermeniji, Kirgistanu, Uzbekista-
nu, u Nagorno-Karabahu u zakavkaskoj
republici Azerbejdžan, u Gruziji, Litvaniji.
Intervencija sovjetskih vojnika i jedinice
8. septembar 2022. VREME
REME

za posebne namene KGB-a Alfa u Litvaniji
su pacifistu Gorbačova, koji se zalagao za
rešavanje konflikta dijalogom, a ne ratom,
dovela u neprijatnu situaciju – ako zaista
ništa nije znao o tome, kako je tvrdio, onda
je bio neefikasan vođa koji nema kontrolu
nad udaljenim teritorijama i nad sopstve-
nim specijalnim snagama; a ako je znao o
borbama u Vilnjusu, onda je ispadao bezo-
sjećajni lažov. Tvrdolinijaši su bili razoča-
rani zbog toga što je brzo prekinuta inter-
vencija, a demokratski reformatori su bili
užasnuti scenama iz Vilnjusa.
Posle nereda i vojne intervencije u Gru-
ziji, stvari su se dugoročno komplikovale.
Abhazija, Adžarija i Južna Osetija su pro-
glasile nezavisnost. U nekom trenutku Gru-
zija je uspela da vrati Adžariju, ali kada je
gruzijski predsednik Mihail Sakašvili, podr-
žan i naoružan od strane zapadnih zema-
lja, pokušao da zauzme Južnu Osetiju 2008.
godine, Rusija je intervenisala i jedina pri-
znala Južnu Osetiju i Abhaziju kao neza-
visne nacije. U samoj Rusiji nije bilo gra-
đanskog rata 1990, ali su bila dva krvava
rata u Čečeniji kasnije. I sukob u Ukrajini
izbio je kasnije, 2014. godine, a nakon osam
godina izgleda prerasta u svetski sukob...
kralj bez svite
Taj period politikolozi i istoričari opisu-
ju izrazom “parada suvereniteta”. U name-
ri da bar predupredi totalni raspad drža-
ve, ili da bar obezbedi njegov miran tok,
Gorbačov u martu 1991. raspisuje referen-
dum na kome se 74 odsto građana izjaš-
njava za opstanak zajednice.
Na taj rezultat baca senku činjenica da
u šest od petnaest republika referendum
nije održan i da je referendumsko pitanje
bilo dvosmisleno, jer se u njemu prvo pomi-
nje opstanak zajednice, a onda i suvereni-
tet republika. Gorbačov nakon toga orga-
nizuje ustavne pregovore predstavnika
republičkih vođa. Postiže se sporazum o
REME 8. septembar 2022.
VREME
nekoj vrsti labave konfederacije suverenih
republika s međunarodnim subjektivite-
tom, koja ima zajedničku vojsku i nekakvu
centralnu vladu i predsednika, a učesnici
se jedan za drugim javno izjašnjavaju da
smatraju da je ta konfederacija ipak država.
To pokušavaju da spreče osmorica tvr-
dokornih funkcionera saveznog vrha
nazvana Državni komitet za vanredno
stanje, koji proglašavaju da je predsed-
nik SSSR-a Mihail Gorbačov zbog zdrav-
stvenog stanja privremeno nesposoban
da obavlja dužnost, i slanjem tenkova na
moskovske ulice pokušavaju da sprovedu
takozvani Avgustovski puč 1991. godine.
Mnoge knjige su napisane o tome kako
se Boris Jeljcin popeo na tenk, kako je taj
puč propao, kako su pučisti pohapšeni i
kasnije suđeni i amnestirani, a neki su se
ubili, i kako su Gorbačova Jeljcinovi loja-
listi avionom vratili u Moskvu kao nekog
kralja bez svite, koga je Jeljcin narednih
dana javno ponižavao pred delegatima
i TV kamerama.
Gorbačovljeva moć je bila toliko sma-
njena da nije mogao, a valjda više ni hteo
da spreči Beloveški sporazum – pakt o
Zajednici nezavisnih država između Rusi-
je, Belorusije i Ukrajine, kojim je 22. decem-
bra proglašeno da Sovjetski Savez pre-
staje da postoji, i on je 25. decembra 1991,
posle petosatnog razgovora, predao Jeljci-
nu “atomski jaščik” i u obraćanju javnosti
saopštio da podnosi ostavku. Sa kremalj-
ske kule je skinuta crvena zastava SSSR-a.
Gorbačov je raspad SSSR-a do kraja
života, po sopstvenim rečima, doživlja-
vao kao ličnu dramu. U javnosti, krivi-
ca za to je više pripisivana njemu koji je
pokušavao da održi i reformiše tu drža-
vu na čijem je čelu bio, nego onima koji
su radili na njenoj demontaži, uključu-
jući tu i Jeljcina, sa kojim, kažu, do kraja
života razgovarao nije.
Istoričar Roj Medvedev odražava to
mnjenje kada ga tendenciozno poredi s
poslednjim Romanovim. Kaže, naime, da je
na isti način uloga Nikolaja II u Oktobar-
skoj revoluciji 1917. veća od uloge Lenjina:
jer poslednji ruski car je doveo zemlju do
državnog udara, a Lenjin je samo uzeo u
svoje ruke ono što je Nikolaj II ispustio...
posle kremlja
Gorbačov je posle silaska sa vlasti
pokušao da nastavi političku delatnost.
39
Osnovao je Socijaldemokratsku partiju
i 2003. se kandidovao na predsedničkim
izborima. Dobio je samo 0,51 odsto glaso-
va. Bio je osnivač opozicionog lista “Neza-
visimaja gazeta”, u koji je uložio novac od
Nobelove nagrade. Napisao je desetine
knjiga, među njima i “Sam sa sobom” (2012),
“Posle Kremlja” (2014), “Оstajem optimi-
sta” (2017)...
Godine 1997. pojavio se u reklami za
lanac picerija Pizza Hut, i proizvođača
kožne galanterije Louis Vuitton (2007),
što su neki Rusi kritikovali kao poniže-
nje bivšeg predsednika. Prihod je name-
nio svojoj humanitarnoj agenciji.
Zidana kuća koju je 1973. kolhoz izgra-
dio za roditelje prvog sekretara Oblasnog
komiteta je ostala prazna. Gorbačovljeva
majka Marija Pantelejevna je posle smrti
muža tamo živela sama i gajila u bašti sve
što joj treba, krastavce, kupus, šargarepu.
Njen brat, koji je živeo u susednoj kući, nje-
na sestra i prijatelji su se smenjivali da joj
noću prave društvo, jer se plašila da ostane
noću sama. Dok je Gorbačov bio na vlasti
kuća je bila pod obezbeđenjem, na čije su
pripadnici žalili jer su im zalazili u bašte.
Kad je podneo ostavku, lokalne vlasti su
prestale da obraćaju pažnju na nju.
Od svojih ništa nije tražila ni kada je poče-
la da poboljeva. Kako piše list “Argumenti
i fakti”, prodala je kuću onom muzičkom
producentu rok grupe Nežni maj Andreju
Razinu. Kad se posle prodaje kuće požalila
da bez papira o stanovanju ne može da pri-
ma penziju, taj muzičar je napravio ugovor
sa njom o doživotnoj renti, pa razglasio po
lokalnim novinama, i izbio je skandal oko
toga kako to se da majka Mihajla Gorba-
čova može da se nađe u takvom položaju.
Gorbačov je tada bio u Italiji radi razgovo-
ra s Papom, kada se vratio zvao je Razina
i psovao ga, a zatim zatražio da tužilaštvo
pokrene postupak zbog prevare, ali je tuži-
lac odgovorio da je sve po zakonu. Dve godi-
ne se sudio s Razinom i na kraju u proce-
su pomirenja od njega otkupio porodičnu
kuću svojih roditelja s namerom da tamo
napravi muzej, ali to nije išlo.
Posle pomirenja, Gorbačov je došao čak
i na premijeru igranog filma Nežni maj.
Na pitanje da li je tačno ono što je Razin
u filmu pokazao, odgovorio je jetko, kako
govore žrtve Perestrojke: “Talentovani
nitkov. Ostap Bender”. ¶
MILAN MILOŠEVIĆ
40 Nemiri u Iraku

Sveta sudbina i izgubljeno

Prošlonedeljni sukobi u Iraku imaju obeležja unutaršiitskih
sukoba sa proiranskim političkim grupacijama, u političkom
vakuumu koji je nastao u zemlji nakon izbora održanih u
oktobru prošle godine. Stotine iračkih demonstranata,
povezanih sa pokretom šiitskog sveštenika Muktade al
Sadra, upali su u sredu 31. avgusta u zgradu parlamenta
u Bagdadu. Ubrzo su usledili krvavi trosmerni sukobi sa
iračkim bezbednosnim snagama i Sadrovim rivalima u okviru
šiitskog “Koordinacionog okvira”, koji podržava Iran

Piše: Dragan Bisenić to i dozvolilo. Da bi pristupili zgradi, de-

monstranti su prvo upali u Zelenu zonu,

P
oslednja iračka kriza je još jedan
dokaz na koliko slabim temeljima
stoji ova zemlja, posle desetina go-
dina nasilja kojem je bila poprište nakon
američke okupacije i rušenja Sadama Hu-
seina 2003, čak i nakon zvaničnog američ-
kog povlačenja. Skoro godinu dana traju
najnovija politička degradacija u Iraku i
opasnost da zemlja sklizne u ponor gra-
đanskog rata.
Suštinski, ovi događaji su refleksija
nove faze američko-iranske konfronta-
cije, koja nikada nije ni prestajala na irač-
kom tlu. Ona je sada obeležena sa dva
procesa, koja su istovremeno u toku:
blizina potpisivanja novog sporazuma
o iranskom nuklearnom programu na
pregovorima koji se vode u Beču i ame-
rički povratak na Bliski istok, čiji početak
je označila avgustovska poseta predsed-
nika Bajdena Izraelu i Saudijskoj Arabiji.
upad u zelenu zonu
Prošlonedeljni sukobi u Iraku imaju
obeležja unutaršiitskih sukoba sa proi-
ranskim političkim grupacijama, u poli-
tičkom vakuumu koji je nastao u zemlji
nakon izbora koji su održani u oktobru
prošle godine. Stotine iračkih demon-
stranata, povezanih sa pokretom šiitskog
sveštenika Muktade al Sadra, upali su u
sredu 31. avgusta u zgradu parlamenta u
Bagdadu, u znak protesta zbog nedavne
nominacije za premijera, za koju su tvr-
dili da je previše sklona Iranu.
Zgrada parlamenta, koja se nalazi u
bagdadskoj Zelenoj zoni visoke bez-
bednosti, bila je prazna kada su demon-
stranti ušli, a obezbeđenje im je možda
prošavši kroz dobro čuvanu kapiju do tog
područja i savladavši stražare suzavcem
i vodenim topovima.
Kada su se našli na spratu zgrade par-
lamenta, demonstranti su mahali iračkim
zastavama i uzvikivali parole protiv Mo-
hameda Šija al Sudanija, bivšeg iračkog
ministra za ljudska prava (od 2010. do 2014)
i bivšeg guvernera jugoistočne provincije
Mejsan. Al Sudanija je za premijera pred-
ložio proiranski parlamentarni savez Ko-
ordinacioni okvir, koji se snažno protivio
Muktadi al Sadru i njegovim pristalicama.
Irački premijer Mustafa al Kadimi je
brzo osudio upad u zgradu parlamenta,
naredivši demonstrantima da se “odmah
povuku” i obećao da će, ako ostanu, sna-
ge bezbednosti preduzeti mere da “spre-
če svako ugrožavanje bezbednosti i reda”.
Ubrzo nakon njegovog saopštenja, Muk-
tada al Sadr je napisao na Tviteru da je
zemlja čula poruku demonstranata pro-
tiv Sudanija i dao je instrukcije demon-
strantima da se vrate svojim kućama, što
je dovelo do njihovog odlaska iz zgrade
parlamenta.
pravosudni i drugi udari
U iračkom parlamentarnom sistemu,
članovi parlamenta (poslanici) imenu-
ju predsednika i premijera, tim redosle-
dom. U normalnim okolnostima, potreb-
na je prosta većina od 329 poslanika (165
mesta) da se izabere predsednik, ratifi-
kuju premijer i njegov kabinet, dok je
dvotrećinska većina (218 mesta) potreb-
na da se izabere predsednik u prvom po-
kušaju, iako se prag spušta na 165 mesta
ako pobeda u prvom krugu nije moguća.
Al Sadr je, zajedno sa kurdskim partija-
ma predvođenim Masudom Barzanijem,
sunitskim blokom predvođenim milione-
rom Kamisom al Kandžarom i Mahmu-
dom Halbusijem stvorio koaliciju “Spas
otadžbine”, ili “Trojni savez”.
Al Kandžar, sunitski biznismen i politi-
čar, poznat je po širokim vezama u regio-
nu, jer ima posebne odnose sa Turskom i
Katarom, čije je nacionalnosti, pored bli-
skih odnosa sa Jordanom, čije državljan-
stvo takođe ima; bio je i veoma blizak Sa-
udijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim
Emiratima pre izbijanja diplomatske kri-
ze u Zalivu 2017. godine. To je veoma važna
činjenica, koja će imati značaj za trenutni
odnos Irana prema sadrističkom pokretu.
Na izborima održanim u oktobru 2021.
godine, za koje su i iračka Viša izborna
komisija i Ujedinjene nacije ocenile da su
fer, lista “Sairun” Muktade al Sadra osvoji-
la je najveći broj mesta (73) i pokušala da
izgradi međuversku i multietničku koa-
liciju, koja bi imala potrebnih 165 mesta i
gurnula u opoziciju koaliciju “Koordina-
cionog okvira”, koju podržava Iran.

8. septembar 2022. VREME

REME

dostojanstvo
I pored ovog širokog saveza, Sadr nije
uspeo da formira vladu “nacionalne
većine”. Najpre su njegovi protivnici iz
koalicije “Koordinacionog okvira” koju
je predvodio Nuri al Maliki, koji je dva
puta bio premijer do 2014. godine, ospo-
ravali izborne rezultate, što je trajalo oko
dva meseca.
Kao odgovor, “Koordinacioni okvir” je
više puta pokušao da obori rezultate iz-
bora – prvo legalnim sredstvima, zatim
vojnim napadima i na kraju pokušajem
atentata na privremenog premijera Iraka
Mustafu al Kadimija u novembru prošle
godine. Kada su svi njihovi napori propali
i izborni rezultati su potvrđeni 27. decem-
bra 2021, “Koordinacioni okvir” je prešao
na plan B. On se sastojao od pravosudnog
udara koji je osmislio Nuri al Maliki, koji je
kultivisao ključne pripadnike pravosud-
nog sistema, pošto ih je tokom svog dugog
premijerskog mandata izabrao i postavio
na ključne položaje u pravosuđu.
Trenutni pravosudni udar uključivao
je davanje instrukcija predsedniku Vr-
hovnog suda Faiku Zajdanu da omogući
REME 8. septembar 2022.
VREME
PONOVO HAOS I NASILJE U
IRAKU: Upad u Parlament
Foto: AP Photo
usvajanje niza odluka u svom podređe-
nom Vrhovnom saveznom sudu, među
kojima je bilo najvažnije efikasno ukla-
njanje ustavne opcije o izboru predsed-
nika prostom većinom, ako pokušaj da
se postigne dvotrećinska većina propad-
ne. Na taj način, “Koordinacioni okvir” je
efektivno oborio napore Muktade al Sa-
dra da formira većinsku vladu od 165 me-
sta bez njih. U suštini, ova odluka je po-
merila stative dok je lopta htela da pređe
gol liniju. Savezni sud je takođe iznena-
da aktivirao desetogodišnji slučaj izvoza
nae iz Kurdistana, kako bi kaznio i za-
strašio neke Kurde zbog učešća u nasto-
janju da se formira većinska vlada.
Frustriran, Muktada al Sadr je u junu
naredio da njegova ukupno 73 posla-
nika u parlamentu podnesu ostavku,
ustupajući tako većinu “Koordinacionom
okviru” i njegovim partnerima (iako ne i
najvažniju, dvotrećinsku većinu). Signali-
zirao je da smatra da je sistem namešten i
41
da će od tada delovati da ga promeni. “Ko-
ordinacioni okvir” se pripremio da poku-
ša da formira vladu, za koju je izgledalo
da bi mogla da okupi dve trećine poslani-
ka, nakon što su mnoga Muktadina me-
sta preraspodelili među sobom.
Sam Muktada je pozvao 27. avgusta na
raspuštanje parlamenta i raspisivanje no-
vih izbora, dajući svojim rivalima za to
rok od 72 sata. Jedan od uslova bio je da
bivše i sadašnje političke stranke i pokre-
ti ne izađu na izbore, već na vanredne iz-
bore da izađu novi političari. Ipak, nije
bilo značajnijih predloga njegovih pro-
tivnika. Nastavili su da računaju na ras-
podelu mesta u državnim institucijama
po starom scenariju, dok je Irak već ušao
u novu političku fazu. Sadrovi politički
protivnici iz proiranskog bloka odlučili
su da izvuku novi adut.
burni ponedeljak
Pre nego što Al Sudani bude potvrđen
za premijera, proiranska koalicija mora
da izabere predsednika dvotrećinskom
većinom, što je težak proces koji će od
nje zahtevati da sklopi taktičke saveze
sa poslanicima iz brojnih manjih frakci-
ja u Iraku.
Ponedeljak 29. avgust nije bio običan
dan. Bio je to jedan od najznačajnijih da-
tuma u modernoj istoriji Iraka, kada je
Sadr u potpunosti pokazao moć koju je
njegov pokret imao u poslednje dve de-
cenije. Nakon neuspešnog pokušaja da
okonča etno-verski sistem raspodele vla-
sti uspostavljen nakon invazije predvo-
đene Sjedinjenim Državama 2003. godine,
poznat kao “muhasasa”, Sadr je 29. avgu-
sta proglasio svoje “konačno penzionisa-
nje” iz politike i gašenje povezanih poli-
tičkih organizacija. Njegova najava o “ko-
načnom povlačenju” iz politike svakako
nije prva takva izjava koju je dao, a vero-
vatno ni poslednja, ali nije došla u vaku-
umu. Samo nekoliko sati ranije, duhovni
vođa sadrističkog pokreta, veliki ajatolah
Kadim al Kairi sa sedištem u Iranu, neo-
čekivano je najavio da će se odreći svog
verskog autoriteta zbog lošeg zdravlja.
Dugo vremena je Al Kairi bio glavna
osoba prema kojoj je bila usmerena legiti-
mizacija sadrističkog pokreta. Pre smrti, »
42
otac Muktade al Sadra, popularni i auto-
ritativni šiitski verski lider Muhamad Sa-
dik al Sadr, isticao je svojim pristalicama
Al Kairija kao uzor. Nakon smrti Sadika
al Sadra, u doba režima Sadama Husei-
na, Al Kairi je postao mentor sadristima,
uključujući i samog Muktadu al Sadra.
Sve to vreme Al Kairi je živeo i vodio svo-
je akademske aktivnosti u Iranu.
Kada je situacija u Iraku eskalirala do
krajnjih granica, Al Kairi je, iz Irana, dao
izjavu najavljujući ostavku (“marjaa”),
pozivajući se na svoje zdravlje. Pored
toga, Al Kairi je pozvao svoje sledbeni-
ke da pogledaju “na drugu stranu” i pri-
klone se velikom ajatolahu Aliju Hamnei-
ju, vođi Islamske Republike Iran. Ovo je
ključni trenutak u onome što se kasnije
dogodilo u Iraku.
Sa stanovišta istorijskog procesa i isto-
rije šiizma, ajatolah ne podnosi ostavku,
jer je to doživotni status. Naravno, mno-
gi to vide kao trag zvaničnog Teherana,
pošto je u suštini javno raskidanje veza
između Muktade al Sadra u Iraku i aja-
tolaha Al Kairija u Iranu očigledna poli-
tička bomba.
Vredi pojasniti da su legitimitet Muk-
tade al Sadra i njegova popularnost po-
vezani ne toliko sa šiitskom duhovnošću,
već sa istorijom njegove porodice. Njego-
va porodica i dalje ima svetost šiitskih
sveštenika-mučenika koji su pali od ruke
režima Sadama Huseina. Sadr je i u krv-
nom srodstvu sa porodicom samog pro-
roka Muhameda, odnosno Muktada al
Sadr je potomak proroka.
krvavi sukobi
Al Kairi je implicitno optužio Sadra za
dotadašnje događaje, a Sadr je verovatno
shvatio da je njegov revolucionarni gam-
bit propao – bar za sada. Takav potez pot-
kopao je položaj Muktade al Sadra u ze-
mlji. Situaciju otežava činjenica da sam
Muktada, uprkos periodičnom školova-
nju, nikada nije uspeo da stekne neopho-
dan nivo šiitskog duhovnog obrazovanja
– položaj “mudžtehida”, koji bi mu obezbe-
dio pravo da izađe sa verski potvrđenim
ocenama i donosi verske i pravne odluke.
Gotovo odmah posle Sadrove objave,
džamijski razglasi u uporištu sadrista u
Bagdadu pozvali su šiite na molitvu u Ze-
lenoj zoni. Usledili su krvavi trosmerni su-
kobi sa iračkim bezbednosnim snagama i
Sadrovim rivalima u okviru šiitskog “Ko-
ordinacionog okvira”, koji podržava Iran.
Ulični sukobi su se otegli u noć, dugo na-
kon policijskog časa koji su proglasile vla-
sti, a koji je skoro nestao dok su se šiitski
borci otvoreno sukobljavali u glavnom
gradu i nekoliko gradova na jugu Iraka.
Do jutra 30. avgusta poginulo je najma-
nje 30 ljudi, a mnogo više je povređeno.
Tokom na brzinu dogovorene konfe-
rencije za novinare u ranim popodnev-
nim satima po lokalnom vremenu, posle
noći haosa, Sadr je nedvosmisleno osu-
dio krvoproliće, zapretivši da će se povući
ako njegove pristalice u roku od 60 mi-
nuta ne napuste prostore parlamenta i
Zelenu zonu. Kao pritiskom na dugme,
u Bagdad je vraćen mir.
Šta je nateralo Sadra na promenu? Pi-
tanje je posebno važno jer je samo neko-
liko nedelja ranije zapretio “revolucijom”
da bi okončao “muhasasu” u Iraku.
Mnogi veruju se da se u celokupne do-
gađaje umešala kancelarija duhovnog
vođe šiita Iraka Alija al Sistanija. Više do-
kaza, međutim, ima za ulogu lidera liban-
skog Hezbolaha i Hasana Nasrale. Veruje
se da je upravo njegov poziv uticao na to
da učesnici sukoba napuste Zelenu zonu,
posebno zbog toga što u šiitskom svetu
posle smrti Kasima Solejmanija, generala
iranske Revolucionarne garde koji je ubi-
jen u američkom napadu januara 2020. na
aerodromu u Bagdadu, raste uloga vođe
libanskih šiita, Hasana Nasrale.
libanska veza
Porodica Sadr je ključni element pan-
teona šiitskog sveštenstva, koja igra po-
sebno važnu političku ulogu, jer su snage
koje su bile u osnovi Islamske revolucije
u Iranu 1979. godine dovele na vlast novu
generaciju aktivističkog sveštenstva.
Tokom prethodnih decenija, članovi
porodice oblikovali su i vodili velike po-
litičke pokrete u Iranu i Iraku, ukorenje-
ni u političke procese u dve zemlje kroz
elitne mešovite brakove. Ali, njihovi pre-
ci potiču iz Džabal Amela u današnjem
južnom Libanu, koji je među najstarijim
šiitskim zajednicama na svetu.
Uticaj i uloga porodice Sadr u moder-
noj libanskoj istoriji i politici nije ma-
nji nego u Iraku ili Iranu. Imam Musa al
Sadr, nazvan “velika figura u modernoj ši-
itskoj političkoj misli i praksi”, bio je osni-
vač pokreta Amal. Danas su ove transna-
cionalne veze i dalje žive i jake.
Poslednjih godina Muktada al Sadr sve
češće provodi vreme u Bejrutu, gde ima
stan. Preko Bejruta, Al Sadr održava kon-
takte sa regionalnim šiitskim i proiran-
skim milicijama, kao i sa novim koman-
dantima Kudsa (elitna jedinica Revoluci-
onarne garde), koji nastavljaju Solejma-
nijeve aktivnosti. Osoba zadužena za to
je Mohamed Husein al Kavtarani, svešte-
nik srednjeg ranga koji deluje kao Hezbo-
lahov predstavnik u Iraku, i koji je imao
sve veću ulogu u odnosima između Sadra
i njegovih rivala koje podržava Iran na-
kon ubistva Muhandisa i Solejmanija, a
za to je postojala otvorenost na svim stra-
nama za takvo posredovanje. Osim što je
Iran preneo rukovodstvo Kuds snaga na
Ismaila Kaanija i činjenice da drugi enti-
teti, kao što je Ministarstvo obaveštajnih
službi, igraju sve veću ulogu u inostran-
stvu, Islamska Republika je reagovala na
vakuum koji predstavlja Solejmanijev gu-
bitak pozdravljajući sve veću ulogu Hez-
bolaha u regionu.
8. septembar 2022. VREME
REME

Pošto Iran proteklih meseci nije us-
peo da upravlja rastućom konfrontaci-
jom između svojih saveznika u šiitskom
“Koordinacionom okviru” i Sadra, koja
se iz dana u dan pogoršavala od parla-
mentarnih izbora u Iraku u oktobru 2021,
Kavtarani je poslednjih dana nastojao da
omogući važan telefonski poziv koji je na
kraju ubedio Sadra da se udalji od ivice
ponora. Taj napor podrazumevao je ek-
splicitnu instrukciju medijima poveza-
nim sa Hezbolahom da izbegavaju pri-
pisivanje krivice bilo kome za situaciju
u Iraku.
Telefonski poziv nije stigao iz Ira-
na, kome se dugo pripisuje da kontroli-
še stanje u Iraku, već iz Libana. Nakon
što je Kavtarani ubedio “sadrističko” ru-
kovodstvo u potrebu deeskalacije unu-
taršiitskih tenzije u Iraku, šef Hezbola-
ha Hasan Nasrala preuzeo je inicijativu
da lično podigne slušalicu kako bi direk-
tno razgovarao sa Sadrom 30. avgusta, u
ranim popodnevnim satima, i obezbedio
je obećanje iračkog šiitskog lidera da će
pristati na napore Hezbolaha da posre-
duje u okončanju sukoba. U svemu se
ističe da Nasrala nije došao do Sadra na
zahtev Irana, već da je on sam preuzeo
inicijativu.
iran, sadr i budućnost
Složenost iranskih odnosa sa Sadrom,
koji je tokom američke okupacije Iraka
proveo godine u samonametnutom egzi-
lu u Komu, svetom iranskom gradu, do-
bro je dokumentovana.
Ali, sa trenutnim stanjem igre i prela-
manjem iranskog regionalnog uticaja na-
kon smrti Muhandisa i Solejmanija, čini
se kao da priča ulazi u novo poglavlje.
REME 8. septembar 2022.
VREME
Iako je Nasrala za sada možda ugasio va-
tru u Bagdadu, ona još uvek tinja pod pe-
pelom. Ostaje da se vidi da li će Hezbolah
i Iran moći suštinski da pomognu u reša-
vanju izazova sa kojima se Irak suočava.
Muktada je nasledio porodično ime, ali
ne i reputaciju verske pobožnosti. Za ra-
zliku od svoja dva brata koja su, kao i nje-
govog oca, ubile snage bezbednosti Sa-
dama Huseina, Muktada se nikada nije
istakao kao student. Bio je darovit besed-
nik, ali u poređenju sa svojim vršnjacima,
plitak u teologiji. Mnogo pre svoje smrti,
Muktadin otac ga je u tom smislu otpisao.
Muktada je, međutim, imao druge ta-
lente, među kojima su korišćenje popu-
lističkih parola i nasilja za stvaranje poli-
tičkog uticaja, u toj meri da nijedna vlast
u Iranu nije mogla da ga ignoriše. On je
2003. godine organizovao likvidaciju Ab-
dul-Madžida al Koeija, sina pokojnog, ali
veoma poštovanog velikog ajatolaha Abu
al Kasima al Koeija, zbog toga što je raz-
govarao sa Amerikancima. Nedelju dana
nakon što se Koei vratio u Nadžaf, pose-
tio je svetilište imama Alija. Iz poštova-
nja prema svetosti mesta, Koei je ostavio
svoje naoružano obezbeđenja ispred nje-
govih kapija. Unutar svetilišta, rulja koju
je organizovao Muktada al Sadr nasrnula
je na njega i pretukla ga na smrt.
Teheran je s njim postupao na uobiča-
jen način: nikada nije podržavao eksklu-
zivno Sadra, što ovaj nikako nije mogao
da podnese. Kad god bi Sadra postalo pre-
više teško kontrolisati, Teheran bi jedno-
stavno prebacio novac njegovim rivalima.
Možda je Sadr lično shvatio nedosled-
nu podršku Irana, ili mu je možda bila
želja da Iran navede da mu dâ veću po-
dršku, tek, Sadr je u jednom trenutku pre
IRAČKO-LIBANSKA VEZA: 43
Muktada al Sadr i Hasan Nasrala
Foto: AP Photo
nekoliko godina počeo da traži druge po-
krovitelje. Našao ih je u dvojcu sa sve važ-
nijom ulogom u arapskom svetu – saudij-
skom prestolonasledniku Mohamedu bin
Salmanu i Mohamedu bin Zajedu, presto-
lonasledniku iz UAE.
Takav Sadr je ličnost po volji Vašin-
gtona. U novim regionalnim okolnosti-
ma, kada se za potpisivanje novog nu-
klearnog sporazuma sa Iranom od Te-
herana traži odricanje od regionalnog
uticaja preko mreže šiitskih organizaci-
ja i milicija, Sadr se pokazuje kao nada
koja bi mogla da se suprotstavi rastućoj
unutrašnjoj moći milicija koje sponzori-
še Iran u Iraku. Dok je Sadr odbio da se
sastane ili direktno razgovara sa američ-
kim zvaničnicima, dijalog se godinama
nastavlja preko odabranih posrednika.
Danas mnogi američki zvaničnici veru-
ju da je Sadrov defakto savez sa premije-
rom Mustafom Kadimijem i Kurdistan-
skom demokratskom partijom i suštin-
ski i simboličan znak za njegov intelek-
tualni i politički zaokret.
Većina posmatrača predviđa tri glav-
na moguća scenarija koja slede: Sadrovo
prihvatanje formiranja vlade nacional-
nog jedinstva zajedno sa svojim rivalima;
povratak svom prethodnom zahtevu da
se vlada “nacionalne većine” formira za-
jedno sa Kurdistanskom demokratskom
partijom (KDP) i sunitskim blokovima i
da Sadr dozvoli “Koordinacionom okviru”
da formira svoju traženu vladu konsen-
zusa, iako bez učešća svoje grupe.
Niko ne misli da je politički život Mu-
ktade al Sadra završen najavom o napu-
štanju politike. “Al Sadr želi da postane
najmoćniji šiitski politički igrač u Iraku”,
rekao je Renad Mansur iz britanskog tru-
sta mozgova Čatam Haus.
“To je njegov plan, a deo postizanja
tog zahteva je destabilizacija ne samo
političkog sistema kao takvog već po-
sebno šiitske celine i izgradnja nove, s
njim u središtu”, kaže Mansur. Sadrov
potencijal za ispunjavanje promena na
Bliskom istoku nije mali i njega se neće
lako odreći ni SAD, ni Saudijska Arabija,
niti UAE. Ukoliko Iran bude morao da
žrtvuje svoj regionalni uticaj, moguće je
da se ispostavi da njegovo poveravanje
Sadru može da bude najbezbolnije i naj-
jenije. I na kraju, to bi udovoljilo Sadro-
vim ambicijama. ¶
44 Rat u Ukrajini
Taktički uspesi,
strategijski neuspeh
Vreme brzog osvajanja bilo je u prvoj fazi rata, kada je ruska vojska uzela
sve od Hersona do Donbasa. Na početku rata Rusi su držali Krim i delove
Donbasa površine oko 43 hiljade kvadratnih kilometara, a do sada su taj
prostor proširili na blizu 128 hiljada kvadratnih kilometara – u procentima u
odnosu na celu Ukrajinu, sa 7,15 odsto na 21,17 odsto teritorije zemlje
U
krajinski pokušaj da izbace Ruse iz
Hersonske oblasti nije pošao kako
su planirali, barem za sada. Borbe
pokrenute poslednjih dana avgusta vode se
na mah, pokrene se prodor na jednom me-
stu pa se ide na drugo. Ostvareni su neki
prodori u taktičku dubinu odbrane po koji
kilometar, po cenu visokih gubitaka ukrajin-
skih bataljonskih taktičkih grupa poslatih
preko ravnice na sela sa ruskom posadom.
Cenu su platili i Rusi, iako su znali da se pri-
prema ofanziva na rastegnutoj liniji fronta.
Odbrana je tanka i pale su velike žrtve. Rusi
su vatrenim zidom artiljerije slamali protiv-
ničke pokušaje da prošire mostobran preko
reke Ingulec. Sa ukrajinske strane pratili su
gde se pojavljuju praznine i ubacili su rezer-
ve u borbe, na terenu su delovi armija Južne
vojne oblasti i 7. desantno-jurišne divizije.
Krvava igra mačke i miša na obe strane
troši resurse bez nekog konkretnog važnog
rezultata. Cenimo da će puzajuća ofanziva
da se nastavi i da je cilj pokazati odlučnost
ukrajinske vojske za borbu, i možda privući
što više ruskih bataljonskih taktičkih grupa
u ravnicu daleko od Donbasa. U kontekstu
sadašnje situacije, to je verovatno deo sce-
narija koji podrazumeva oživljavanje bor-
bi u Harkovskoj oblasti i Donbasu, gde se
primeti i najmanja slabost ruske odbrane.
Nesumnjivo, ruski generali su u iskušenju
da ubace na južni front manevarsku grupa-
ciju 3. armijskog korpusa (AK), koji je formi-
ran za odlučujuću ofanzivu na istoku. Glav-
nina snaga vezana je za čuvanje linije i odr-
žavanje stalnog pritiska na ukrajinske čvo-
rove odbrane i zato 3. AK mora da se iskori-
sti tamo gde treba, kada zatreba na ostvare-
nju prodora koji bi postao noseća informa-
cija u vestima. Kada se analizira situacija sa
daleke distance pod jedinim rizikom da se
prospe vruća kafa po stolu, lako se ustanovi
da je jasna vrednost 3. AK, svežih bataljona
i nove tehnike koja se nije trošila šest mese-
ci po terenu kao sredstva iz ostalih jedinica,
ali u ratu su zahtevi fronta snažan pritisak
da se nešto učini, odmah, bez zadrške. Zato,
kao što se to dešava u većini ratova, Rusi naj-
bolji ljudski i tehnički materijal diversifiku-
ju širom fronta.
trošenje desantnika
Ono malo tenkova T-90M koje su do sada
izradili, nekih devedeset i kusur komada,
podelili su između bataljona na istoku i na
jugu. Vrlo jasno se vidi primer vazdušno-de-
santne vojske, desantnika, ruske vojne elite
u kojoj su formirane potpuno profesional-
ne taktičke jedinice. U prvim časovima rata
desantnici su izveli smele akcije, kao što je
zauzimanje aerodroma Gostomelj, a zatim
su komandantima armija dati na volju kao
rezerva za brzo reagovanje tamo gde se pro-
ceni. Generali su olako trošili desantnike i
umesto tenkova i mehanizovanih jedinica
gurali su njih kao prvi udarni talas. Platila
se visoka cena, jer vazdušno-desantna bor-
bena vozila porodice BMD nisu imala šan-
se da prežive artiljerijske udare sa pogoci-
ma u gornju stranu vozila. Doduše, ni bo-
kovi od aluminijumske legure nisu bili bo-
lje zaštićeni od masovne primene protivo-
klopnih sredstava. Rusi će preispitati da li
treba i dalje nabavljati BMD-4 i slična vozi-
la koja jedu puno novca, a na ratištu kratko
preživljavaju. Niska borbena žilavost može
da se delimično nadomesti pravilnom tak-
tikom i trude se desantnici, ali u praksi sve
više liče na konvencionalne jedinice, jer ru-
ski zvanični izveštaji pokazuju da su dobi-
li iz rezervi teške haubice 152 mm 2A36 Gi-
jacint-B mase gotovo 10 tona. Teško oruđe
na četiri velika točka i zastrašujućim izgle-
dom radi svoj posao, ali su ranije desantnici
imali samo sredstva ratne tehnike koja se
mogu iskrcati iz vazduha u pozadinu pro-
tivnika i izazvati rasulo. Sada su desantnici
samo deo svekolike ruske pešadije sastav-
ljene od kontraktnika iz provincija, dobro-
voljaca, nacionalnih bataljona, mobilisanih
Donbasovaca i ostalih. Desantnici slede sud-
binu kolega sa ukrajinske strane fronta iz
desantno-jurišnih snaga, koji su odavno pe-
šadija na prvoj liniji.
Ruska pojačanja idu preko Krimskog mo-
sta i dalje u Hersonsku oblast. Objavljen je
snimak iz vozila jednog prolaznika na kojem
se vide desetine vagona sa motornih vozili-
ma, cisternama za gorivo, višecevnim lanse-
rima raketa BM-21 Grad itd. Na retrovizoru
se vidi lice autora koga će verovatno potra-
žiti organi Federalne službe bezbednosti.
“oživljene” jedinice
U borbe su Ukrajinci ubacili jedinice koje
su popunjene sa sredstvima ratne tehnike
iz pomoći NATO-a. Deo tih jedinica je iz re-
zerve, a neke su povučene iz Donbasa, istro-
šene posle višemesečnih borbi, i dobile su
svežu živu silu koja je prošla kroz obuku za
tehniku iz Poljske, Slovenije, Holandije, Slo-
vačke, Češke, Velike Britanije i ostalih, i na-
ravno SAD kao glavnog donatora.
Jedna od “oživljenih” jedinica posle teških
borbi za Popasnu u Donbasu je 24. samo-
stalna mehanizovana brigada koja je preo-
ružana na poljske T-72M/M1R, a jedan njen
mehanizovani bataljon primio je 35 borbe-
nih vozila pešadije M-80A, koja su donira-
li Slovenci. Radi se o tehnici koja je u doba
JNA bila u mestu Vrhnika i ostavljena je na
“čuvanje” 1991. godine. Privremena forma je
ostavljena po strani i slovenačke oružane
snage prevele su tehniku u svoj sastav, i 31
godinu kasnije prepustile je Ukrajincima u
okviru partnerske podrške NATO-a.
8. septembar 2022. VREME
REME

Efikasnost u primeni zavisiće od posluga,
koliko će dobiti vremena da ovladaju no-
vom tehnikom kakvu do sada nisu imale.
To je ključno pitanje i za sve ostale preo-
ružane jedinice. Barem ukrajinska pešadi-
ja ima neki novoobučeni kadar. Kažu, njih
2600 koji su prošli kroz šnel-kurs ratovanja u
Velikoj Britaniji do 8. avgusta, po programu
za laku i mehanizovanu pešadiju.
teško do nato i američkih standarda
Navodno je iscurio jedan interesantan
izveštaj o rezultatima obuke Ukrajinaca,
koji je objektivan i kritički oko pitanja nji-
hovog kvaliteta. Za obuku koja je pokrenu-
ta u maju, za cilj je postavljeno da se da se
ukrajinskoj armiji obezbedi nekih 10 hilja-
da vojnika obučenih po standardima NA-
TO-a, i zato je trebalo da u britanske centre
za obuku dođu kadrovi sa nekim elemen-
tarnim iskustvom, koji su zatim prošli kroz
obuku u rukovanju ličnim i kolektivnim pe-
šadijskim naoružanjem, medicinsku pomoć
na bojištu i osnovnu fizičku obuku. Britanci
su temeljiti i proverili su znanja 1214 regru-
ta, i pokazalo se da su svi do jednog bili bez
borbenog iskustva i u uniformu su ubačeni
posle prinudne mobilizacije. To se vidi kao
otežavajući faktor, jer je program prilago-
đen vojnicima koji su već prošli neku obuku.
Primećeno je da ukrajinski vojnici, pre-
ma oceni instruktora i saveznika, nisu za-
dovoljili najniže vojne standardne na vež-
bama borbe u naseljenim mestima na ma-
lim udaljenostima. NATO i američki stan-
dardi obuke za rukovanje naoružanjem po-
kazali su se nedostižnim zadatkom za čak
REME 8. septembar 2022.
VREME
95 odsto polaznika. Naoružanje izrađeno u
NATO zemljama bilo je previše složeno za
njih, i zato je odlučeno da se nabave puške
ekvivalentne sovjetskoj eri. U izveštaju se
navodi da su dobili u ruke kao osnovno na-
oružanje automatske puške proizvedene u
“Zastavi” u Jugoslaviji, odnosno Srbiji. Do-
bre ocene su date samo za postupanje sa ra-
njenicima i saniranje povreda. Zaključak je
da i nakon NATO kursa ukrajinski vojnici ne
mogu da steknu potrebne veštine i znanja
i da bi imali velike žrtve u borbama. I po-
red kontroverznih ocena “prve klase”, kur-
sevi će se nastaviti i planirano je da se pro-
duže sa tri na pet nedelja. Osim dosadašnje
osnovno obuke predviđene za pešadiju, te-
žište će biti na borbenim dejstvima u for-
tifikacijama, urbanim uslovima i sa prevo-
znih sredstava.
Ukrajinci će učiniti veliku grešku ako (od-
nosno, ako već nisu) pošalju sveže obuče-
ne vojnike na južni front. Artiljerijska va-
tra brzo će počistiti takve jedinice. Mora-
će da se suoče i sa udarima avijacije. Zbog
krize odbrane u Hersonskoj oblasti, ruska
avijacija poslala je frontovske bombardere
Su-34 i Su-24M u dejstva sa klasičnim avi-
jacijskim bombama mase 500 kg FAB-500,
po prvi put od borbi na severoistoku Ukra-
jine u početnom periodu rata. U to vreme
raketnim sistemima PVO, najčešće sa Buk-
M1, pogođeno je previše aviona u odnosu
na prihvatljiv nivo borbenih gubitaka. U pr-
vih šest dana marta dokumentovan je pad
pet Su-34. Zbog previsokih borbenih gubi-
taka prekinuta su bombardovanja i primar-
nu ulogu dobili su jurišnici Su-25, sa sada
NA ISTOKU NIŠTA NOVO: 45
Borbe bez prekida
Foto: AP Photo
već notornim pristupom u dejstvima iz pe-
njanja sa nevođenim raketnim zrnima. So-
fisticirani Su-34 preusmereni su na zadat-
ke sa preciznim vođenim sredstvima. Izbe-
gavali su ulazak u zonu dejstva ukrajinske
PVO koliko je god to bilo ostvarivo. Sačuvani
su avioni i posade, ali uskraćena je podrška
na frontu. Situacija sa ukrajinskom ofanzi-
vom nametnula je promenu pravila igre, Su-
34 i njegovi “rođaci” Su-30SM poslati su na
zadatke natovareni bombama i tukli su po
pontonskim mostovima koje su ukrajinske
snage postavile preko reke Ingulec.
diverzanti na zadatku
Na zemlji, Rusi se trude da pohvataju di-
verzante i agenturu. U Donjecku su otkri-
li grupu koju su činili mladi ljudi, najmlađi
sa 19 godina starosti, a najstariji sa 21. Oni
su bili zaduženi za prikupljanje informaci-
ja za podršku artiljerijskim dejstvima. Kažu
da sada sleduje do 25 godina robije, one ru-
ske, teške. Rosvgardija je dobila svoj front
po dubini, gde koristeći sva sredstva naoru-
žanja kakva imaju regularne vojne jedinice,
uključujući artiljeriju i borbena vozila, po-
kušava da zaustavi diverzante koji često na
leđima nose dronove.
Navodno, u dva navrata su diverzanti sa
desetinama ljudi pokušali da pređu preko
akumulacionog jezera Kahovka, i izvedu ak-
cije u rejonu nuklearne elektrane, koja je po-
stala svetski poznata. Cilj je jasan – pokaza-
ti Ruse kao nedorasle situaciji i nastaviti sa
pritiskom da se nuklearni reaktori predaju
na kontrolu nekom međunarodnom fakto-
ru. Ako bi se to desilo, Ukrajina minimalno
ima energetski izvor, a maksimalno, u ne-
kom povoljnom momentu možda bi i voj-
no ušli na taj prostor.
U međuvremenu, ruska vojska i milicije
DNR i LNR nastavile su da se tuku za svaki
metar. Tokom borbi u julu i avgustu zauze-
le su oko 200 kvadratnih kilometara. Malo,
ako se pogleda karta Ukrajine. Mnogo, ako se
analizira složenost borbi vođenih za bastion
Donbasa. Kako bilo, vreme brzog osvajanja
bilo je u prvoj fazi rata, kada je ruska vojska
uzela sve od Hersona do Donbasa. Na počet-
ku rata Rusi su držali Krim i delove Donbasa
površine oko 43 hiljade kvadratnih kilometa-
ra, a do sada su taj prostor proširili na blizu
128 hiljada kvadratnih kilometara – u procen-
tima u odnosu na celu Ukrajinu, sa 7,15 odsto
na 21,17 odsto teritorije cele zemlje. ¶
ALEKSANDAR RADIĆ
 KULTURA
46 Intervju: Tanja Mravak, književnica

Rečenice iza kojih

“Pišem o stanju koje
zatičem i doživljavam, o
realnosti koja nas okružuje.
Osvijetliti i primijetiti
problem i te kako je
važno u prepoznavanju
obrazaca ponašanja
žena u patrijarhalnom ili
tranzicijskom društvu.
I muškaraca, također”

S
vojom prvom zbirkom priča Mora-
mo razgovarati (2010) splitska spi-
sateljica Tanja Mravak privukla je
značajnu pažnju čitalaca i kritike
(vidi “Vreme” br. 1045), a onda je, posle se-
dam (dugih) godina, objavila zbirku Naša
žena koja je naišla na odličan prijem u jav-
nosti, da bi se ove godine knjiga pojavila i u
Srbiji u izdanju Booke iza Beograda.
Poput svojih junakinja – jer Mravak
piše uglavnom o ženama, a muškarci se,
čak i kada su “glavni”, pojavljuju iz poza-
dine, ili u priču upadaju sa strane – i ona
živi “običnim” životom. Kao defektološki-
nja radi u Centru za autizam u Splitu,
te piše kolumnu “Etička dilema” u prilo-
gu Magazin “Jutarnjeg lista”. Dve je svo-
je priče (Trešnja i Jel’ tako, Zorane) adap-
tirala za pozorište, a dve su ekranizovane
(Pivac i Dok je trajao Rolland Garros). Na
pitanje zašto “samo” dve knjige do sada, TANJA MRAVAK: Vjerujem da će se či- u svakom trenutku mora biti ispravna i
odgovara direktno: “Pišem samo kada tatelj iznenaditi kad u tekstu naiđe na tu bez mana. Mislila sam da je to rezervira-
imam šta da kažem”. sintagmu. Iako mi taj faktor iznenađenja no samo za žene manje razvijenih kraje-
U pričama Tanje Mravak preovlađu- nije bio na umu pri osmišljavanju glav- va, ali, evo, vidimo što se događa finskoj
je dijaloška forma, a stil je u tolikoj meri ne niti zbirke priča, učinio mi se zgodan premijerki jer je plesala. Te prave ili naše
sveden na ono nužno da se iz priča nema i dobrodošao, a i odlično pokriva ono o žene gube tu titulu ako i u jednom zarezu
šta izbaciti, niti se ima šta dodati. Ta sve- čemu sam pisala. Društvo smo satkano ne poštuju nepisane norme. Recimo da
denost, međutim, nipošto ne znači siro- od stereotipa i očekivanja i ako ne ispu- ne voli kuhati. Ili da pegla samo nužno.
maštvo: reč je o granicama i mogućnosti- njavate očekivanja okoline vi naprosto Recimo da djetetu za prvi rođendan kupi
ma jezika, o onom retkom spisateljskom niste ispravni. Ova knjiga se mogla zva- tortu, a ne muti sama smjesu za biskvit,
daru da se, govoreći manje, kaže više. ti i “Prava žena” aludirajući pri tom na da se ne sjeti nekog rođendana... Ovdje
VREME: Kako biste objasnili naslov ispravnu ženu, a ne na ženska prava. Tom govorim o stvarima koje ni na koji način
Naša žena onima koji knjigu nisu sintagmom “prava žena” stavlja se ogro- nisu amoralne, neetične, ne ugrožavaju
čitali? man teret očekivanja na ženu koja doista nikoga, upravo zato da naglasim kako je

8. septembar 2022. VREME

REME

stoji čitav svet
lako izgubiti titulu Naše žene. Ne mora
vam biti ni stalo do te titule, ali osjetit
ćete prijezir ili, najblaže, nerazumijeva-
nje dijela okoline. U ovoj zbirci pišem o
ženama koje žive takve živote, posve jed-
nostavnim, vrijednim, obrazovanim že-
nama koje se ipak posve ne uklapaju u
zadane kalupe.
Da li biste rekli da ste angažovana
spisateljica?
Imala sam neke sitne sukobe i čarke
oko moje neangažiranosti, negdje sam
čak i pročitala da “nemam muda”. Ako
govorimo o angažiranosti kao o pamfle-
REME 8. septembar 2022.
VREME
Foto: Tanja Draškić Savić
tu, to svakako nisam. Ionako ne vjeru-
jem previše u deklarativno obraćanje. Pi-
šem o stanju koje zatičem i doživljavam,
o realnosti koja nas okružuje. Osvijetliti
i primijetiti problem itekako je važno u
prepoznavanju obrazaca ponašanja žena
u patrijarhalnom ili nekakvom tranzi-
cijskom društvu. I muškaraca, također.
Razumijevajući pristup čini mi se puno,
puno prirodniji i plodonosniji. Napasti
nekoga jer se uslijed posvemašnje men-
talne i emocionalne potrošenosti nema
snage oduprijeti upravo je jednako po-
znatom katastrofalnom pristupu kada
47
depresivnoj osobi kažete da se trgne. Ili
da malo više šeta. Međutim, svaka jav-
no izgovorena ili napisana riječ ima po-
tencijal biti angažirana. Ljudi se u mo-
jim pričama prepoznaju i mislim da je to
jako važno. Promjena počinje prepozna-
vanjem. Ne utvaram sebi da ću išta pro-
mijeniti, ali ako govorimo o angažiranosti
meni je posve dovoljno kada mi se obrati
čitateljica koja ganuto priča o njenoj obi-
telji koju je prepoznala u priči. I da, jed-
nom sam na blagajni dobila neki umirov-
ljenički popust, blagajnica mi je rekla: “To
vam je za onu priču. Hvala vam.” Ali na
stranu sve to kako tko doživljava i živi an-
gažman, književnosti treba biti literarno
relevantna, tekst treba biti dobar, pogo-
diti tamo gdje cilja. Onda on ima smisla.
Kazali ste o čemu pišete. A kako
pišete?
Pa teško mi je to posve osvijestiti, ali
pokušat ću. Najprije moram osjetiti temu,
nešto me okupira, neka usputna rečeni-
ca iza koje se meni čini da stoji čitav svi-
jet. Ili neka situacija koju uočavam. Evo,
viđam jednog starijeg čovjeka u zgradi
preko puta moje. Ja još useljavam, ba-
cim oko tu i tamo što se događa. Taj čo-
vjek je uvijek na balkonu, kad god sam
došla. Ne izgleda kao netko tko je kupio
sebi novi stan, živi u novogradnji. A i ne
znam kako svaki dan opere mašinu ru-
blja. On živi s nekim, možda sinom i ne-
vjestom i kao da taj život promatra kroz
balkonsku stijenku. Pišem tako da me
nešto najprije zaokupi, a kako je to naj-
češće neka sitna pa i krupnija devijacija,
onda je smjestim u međuljudski odnos.
Potrebno mi je puno dokolice i samoće
da se posve posvetim priči. Kad počnem
pisati posao je već uglavnom gotov. Tu i
tamo mi se otmu likovi i situacije kad oži-
ve na papiru. Za pisanje mi je važno čita-
nje, promišljanje, vrijeme i disciplina. I da
mi se učini da imam nešto novo za reći.
Kako uspevate da se odvojite od sva-
kodnevnog života ako znamo da se
bavite veoma zahtevnim poslom?
Da li je to jedan od razloga što ste do
sada objavili “samo” dve zbirke priča? »
48
Prilično teško i sve teže se odvajam od
svakodnevnog života, a opet, kao da ga
sve bolje i sve brže razumijem. Da, moj
posao doista jeste mentalno okupiraju-
ći i rijetko pišem radnim danima. A do-
kolica nije samo vrijeme, dokolica je pri-
je svega slobodan mozak. Zapravo, meni
je više vremena (a i mozga) oduzimalo
usklađivanje mog profesionalnog i knji-
ževnog života pri čemu mislim na sve po-
pratne aktivnosti, gostovanja, festivale,
intervjue, odlaske, putovanja, nego samo
pisanje. Ta nekakva književna estrada ne
uklapa se baš najbolje u moj životni ri-
tam i iako mi je u početku to sve bilo jako
uzbudljivo, sada me uglavnom iscrplju-
je. Drugi razlog objavljivanja “samo” dvije
zbirke je i taj što nisam osjećala da imam
nešto novo dati. Neću propasti ni ja ni hr-
vatska književnost ako objavljujem onda
kad mi se čini da to meni ima smisla.
Vaš izraz je sažet da sažetiji ne može
biti. Sadržinska sličnost se, narav-
no, može pronaći pre svih s Rume-
nom Bužarovskom, ponešto i s La-
nom Bastašić, ili nekim bosanskim
piscima i spisateljicama, ali na ovom
jeziku niko ne piše kao vi.
Pa da, ali i stil spomenutih autorica je
samo njihov. Razumijem što ste htjeli reći
i hvala vam na tome. Vjerojatno je način
na koji inače funkcioniram utjecao i na
priče. Ne volim viškove, ne volim suvišna
tumačenja, nisam sklona pisati na način
da viškom osakatim meritum. Ako je po-
sve razumljivim pokretom ili riječju pri-
kazana neka emocija nema nikakve po-
trebe dodatno i eksplicitno objasniti o
čemu se radi. Kad napišete da je netko
zalupio vratima posve je suvišno dodati
da je bio bijesan. I ne samo suvišno, po-
sve ste omalovažili čitatelja i otupili oš-
tricu. Ponekad su dovoljne samo suptilne
naznake da se prikaže atmosfera. Viško-
vi zaguše tekst i odmažu priči. Autori se
Foto: Josip Ninković
ponekad teško odriču rečenica, ali autor
nije važan, važna je priča.
Da li ste, kao autorka, spremni da
“branite” svoje priče vanknjižev-
nim sredstvima (sredstvima teorij-
skim, na primer), ili, kada ih predate
svetu, ostavljate priče da žive svojim
životom?
Osim što moje priče pročita i uređuje
urednik, to učine i još neki koje smatram
ozbiljnim i pouzdanim čitačima. Ne ka-
žem namjerno čitateljima jer mi je čitač
onaj koji će prije objave ukazati na manj-
kavosti. Kad ta sita priče prođu ja sam u
njih sigurna. Kad dođu pred čitatelja pro-
laze kroz njihove filtere osobnih doživlja-
ja i doživljaja književnosti. Ako me netko
upita da protumačim, rado ću to učiniti, ali
vjerujem da bih vrlo brzo poludjela i zavr-
šila na kakvim psihofarmacima da mah-
nito utječem na doživljaj priče baš onako
kako sam ja zamislila. Ne vidim nekog smi-
sla u tome. Uostalom ja sam defektolog,
ne znam puno o obrani priče teoretskim
sredstvima, a dopuštam i da neke od njih
budu lošije. Gledam na njih kao roditelj na
odraslo dijete, tamo negdje žive svoj život
u tuđim kućama.
U vašim pričama preovlađuju
dijalozi...
Jako volim živi jezik, volim učiti o jeziku,
što on predstavlja pojedincu, što on neuro-
loški znači, kako se razvio i kako se razvi-
ja. Jezik je kruna razvoja mozga. Način na
koji ga ljudi koriste puno govori o njima.
Jesu li njihove riječi u skladu s osjećajima,
znaju li uopće izraziti što osjećaju, govo-
re li baš iz suprotnih razloga, da prekriju
unutarnji govor. Razgovor između dvoje
ljudi uvijek je nekakav kompromis izme-
đu onog što osjećaju i misle i onog što su
spremni izgovoriti. U našoj kulturi, gdje je
odgoj emocija i zdravih odnosa posve izo-
stao, govor i njegova upotreba prikazuju
nam godine trauma, negiranja, zataškava-
nja, psiholoških obrana... to se sve u jezi-
ku i govoru oslikava. Imate ljude, obično
s nekim poremećajima ličnosti ili nazna-
kama poremećaja kod kojih u nekakvoj ar-
tificijelnosti govora vidite da nešto nije u
redu, kao da nemaju vlastiti izričaj nego
imate osjećaj da govore ono što su vidje-
li ili čuli u sličnim prilikama, u filmovima.
Sve je kao tu, a opet nešto nije kako treba.
Pa pauze, zamuckivanja, okolišanja, razli-
čit govor pojedinca u različitim situacija-
ma... sve to puno govori o ljudima, a onda
se tako može i oživjeti književni lik i pri-
lično vjerno prikazati odnos.
Da li ste razmišljali o pisanju drama?
Da li ste se okušali u esejima?
Priča Trešnja je izvedena na daskama,
učinili su to mladi glumci iz splitskog ne-
ovisnog kazališta Playdrama. Priču Jel’
tako, Zorane napisala sam za kazalište Mo-
ruzgva i ona je vrlo blizu dramskom tekstu.
Predstava je bila izvedena čini mi se više
od pedeset puta i jako je dobro primljena i
kod glumaca i kod publike. Imam još jedan
tekst u laptopu i vršim zadnje preinake pri-
je slanja. Još uvijek ne znam što će od svega
toga biti. Ponuđeno mi je i pisanje dijaloga
za seriju u stotine nastavaka, ali taj priti-
sak nije moj film i nije mi, srećom, ni velika
financijska potreba. A eseje ne, ne u klasič-
noj formi. Pišem kolumnu u prilogu Maga-
zin Jutarnjeg lista, zna se približiti eseju.
Kojim se spisateljicama i spisateljima
najčešće vraćate?
Ovo mi je baš teško odgovoriti i kako do-
bijem to pitanje svakih par godina onda
kažem čime sam se u tih zadnjih par godi-
na oduševila. Od stranih je to Lucia Berlin
čije su kratke priče pravi pravcati pank. A
s ovih prostora već duže vrijeme to je Al-
min Kaplan čiji senzibilitet, reći ću to s do-
zom nade i taštine, dijelim. Njega organski
razumijem i volim. I kao pisca i kao čovje-
ka. Drugi je Želimir Periš i njegov roman
Mladenka Kostonoga koji me posve obu-
zeo radnjom, stilom, dovitljivošću i uvidi-
ma. A vraćam se uvijek autobiografiji Iva-
na Raosa, tom čudesnom amalgamu traj-
ne tuge sa svjetlucavim komadićima smi-
jeha koji bez te tuge nimalo blještavi ne bi
bili. Mislim da je to dijelom i zbog toga što
je surovi svijet Dalmatinske Zagore opi-
sao na način koji je meni, poput dobrog i
brižnog terapeuta, osvijetlio moje osobne
rane. No i bez toga, on je majstor. ¶
IVAN MILENKOVIĆ
8. septembar 2022. VREME
REME
 Bioskop
Priče i pometnje
“3000 godina čežnje” Džordža Milera i “Ne” Džordana Pila
M
irne duše bismo mogli već na
početku ovog dvojnog filmskog
prikaza da zastanemo kod Džu-
brana, Halila Džubrana. U jednom tre-
nutku filma 3000 godina čežnje (Three
Thousand Years of Longing) Džordža Mi-
lera glavna junakinja, po zanimanju nara-
tološkinja, a u tumačenju Tilde Svinton,
čita upravo Džubranovog čuvenog Pro-
roka; čisto spekulativno pretpostavimo
da su joj oči možebiti u tom trenu prele-
tele i pomalo se zadržale baš na ovih par
redaka iz te knjige (kod nas u prevodu
Raše Sekulovića, od pre par godina i u iz-
danju beogradskog Vulkana): “A Život je
zastrt koprenom i skriven,baš kao što je
i ono naše veće ja skriveno i pod velom.
Ali, kad Život progovori, svi vetrovi po-
staju reči; a kad se oglasi ponovo, osmesi
na vašim usnama i suze u vašim očima
takođe se prometnu u reči. Kad zapeva,
gluvi začuju i ne miču se, slepi ga vide i
opčinjeni slede u čudu i zaprepašćenju.”
Negde otprilike tako, glavna junaki-
nja ovog Milerovog filma, prvog nakon
izvrsnog povratničkog Pobesnelog Mak-
sa od sada već, eto, sedam godina, u ne-
prestanoj je potrazi za pričom, njenom
biti i njenom lekovitošću, a onda putem
nje i u potrazi za upravo Životom (sa ve-
likim početnom Ž), koji će sve bolno ra-
zrešiti, zaceliti, pojasniti, a onda otvoriti
put ka boljem i smislenijem. Na planu sa-
mog zapleta, to izgleda ovako – usamlje-
na, sredovečna britanska naratorka pu-
tuje na konferencijsko okupljanje sa slič-
nomišljenicima u dalekom i egzotičnom
Istanbulu, gde dospeva u sobu u kojoj je
nekad boravila i (navodno) stvarala Aga-
ta Kristi (a što je podmotiv koji, nažalost,
mimo prvobitnog ushićenja uvažene go-
šće ni najmanje ne proigra u priči docni-
je), a onda u tom turskom metropolisu
slučajno dospeva u posed ukrasne flaši-
ce u kojoj je epohama unazad zarobljen
dobrohotni đin (djinn) koji samo želi da
služi svojoj svrsi i ispunjava želje onih sa
kojima mu kismet ukrsti putanje. Đin će
svojoj novoj vlasnici, odnosno saputnici,
pričati priče o svim svojim prethodnim
REME 8. septembar 2022.
VREME
3000 godina čežnje
Foto: Elise Lockwood
zarobljavanjima kroz vekove, mahom
provedene uz velikaše na ovim i onim
dvorovima, čime ovaj Milerov film skre-
će u jasnom pravcu nečega što bi moglo
da se označi i kao “Aladin za odraslu pu-
bliku”. Tu negde nastaje i kopča ovog zbu-
njujuće konfuznog i nedorečenog ostva-
renja, očito nastalog u korona-neuslovi-
ma i uz možda i preobilatu upotrebu CGI/
VFX ukrasa i ine bižuterije, sa onim što
već nekoliko decenija prepoznajemo kao
stilski izraz Terija Gilijama, gde uverlji-
vost mora da prođe kroz dveri mitopoe-
tike uvek i svugde, a kao zdravorazum-
ski reper mogla bi da posluži jednako so-
mnanbulna i pretenciozna Fontana u re-
žiji Darena Aronofskog.
Mimo od prvog kadra stopostotno
očekivane vizuelne zavodljivosti, te na-
dahnute glume ponajpre Tilde Svinton,
a onda i Idriza Elbe, 3000 godina čežnje
je film koji u dobroj meri iznverava na-
danja proistekla iz pukog zbira tu oku-
pljenih talenata (ovde pomenimo da je
film ekranizacija proze i kod nas povre-
meno prevođene Antonije Suzan Bajat,
koja, na dosadašnjem uzorku, uz izuzetak
ostvarenja Anđeli i instinkti iz devedese-
tih godina prethodnog veka, i nije imala
sreće u svom spoju sa filmskim adapta-
cijama. U značajnom vidu paradoksalno,
film koji kao možda i krunski motiv ima
moć i magiju pripovedanja a, dakle, stiže
iz književnosti kao prethodnice filmske
49
naracije, možda i najviše pada u sferi pri-
povedanja. Naime, jednostavno – đinove
priče su međusobno jedna drugoj odvi-
še nalik, a film tek u par mahova zagrebe
svoju kanda najpotentniju idejnu i mo-
tivsku dimenziju – činjenicu da glavna
junakinja, uz sve to okovana u nadmoć
priča u odnosu na probitačniju nauku, za-
pravo ključni boj tu bije sa šizofrenijom
(a koja, mereno na brojnim ranijim uzor-
cima iz istorije filma, jeste potencijalno
veoma filmičan motiv). To za posledicu
ima da 3000 godina čežnje dosta brzo za-
glibi u tački Nju ejdž pričaonice i slikov-
nice koja je sama sebi svrha, pri čemu na
površinu hitro izbija površnost navodno
duboke misaonosti idejnog okvira priče
koja bi da nas, između ostalog, podseti i
na nužnost neprekidnog ličnog razvoja,
odnosno, emancipacije od uvreženog kao
možda i jedinog puta ka istinskoj i samer-
ljivoj evoluciji na individualnom planu.
Miler (ovde i jedno od dva scenaristička
“pera”) ovde luta u toj misiji koju bi ovu
silno pretencioznu priču definitivno upit-
ne zaumnosti, pa još temeljno lišene hu-
mora i duhovitosti, izdigla na nivo umet-
ničkog ostvarenja nastalog u evidentno
raskošnim budžetskim uslovima pod pa-
skom ambicioznih filmskih studija, te na
koncu, pa čak i u ravni vizuelne kulture,
koja svakom godinom tehnološkog na-
pretka filma kao medija dobija na zama-
hu i mogućnostima, zaostaje za dovoljno »
50
srodnim ekstravagancama koje je tada
u punoj stvaralačkoj formi pred publiku
donosio stvarni vizionar na tom polju –
Tarsem Sing, reditelj filmova Ćelija, Be-
smrtnici, Pad...
Iako u delanju junakinje koju tu tu tu-
mači ima nekakvih naznaka proaktivistič-
ke pobune, koja je krasila sve Milerove fil-
move o Pobesnelom Maksu, pa čak i neo-
doljivi klasik filma za decu Bejb (Babe), Mi-
ler će morati na popravni ispit, koji nam,
srećom, sledi razumno brzo; a nešto više se
očekivalo i od znatno kvalitetnijeg filma,
novog dela tek pre nekoliko godina pri-
došle značajne kreativne snage smisleni-
jeg američkog filma – Džordana Pila. Pil je,
nakon ipak neodmereno izvikanog Beži!
(Get Out) briljantno poentirao sa bespre-
kornim filmom Mi (Us), a koji sa ovim naj-
novijim delom takođe mikro-naslova Ne
(Nope) nije uspeo da dosegne, a ni prete-
kne. Da odmah rasteramo oblake zabune
i nejasnoća, Pilov Ne je (sa tačke gledišta
odraslih filmofila) naslov kome možda ima
i najviše rezona pokloniti poverenje sa ak-
tuelnog bioskopskog repertoara, ali taj film
pati od nekolicine lako upadljivih tragova
neujednačenosti, baš kao što gubi na lepoti
kretanja na putu do susreta sa kinofilima
pod teretom odveć nepotrebno usložnjene
metaforičnosti, što jeste uvek zgodan po-
vod za polemike nakon odgledanog filma,
ali što ovo konkretno ostvarenje sasvim
izlišno odvlači put idejne arbitrarnosti, u
čijem je neposrednom komšiluku nikada
produktivna samosvrsishodnost.
Jednostavnije, poput prethodna dva Pi-
lova rediteljska rada, i Ne budi asocijaci-
ju na ono što barem u asocijativnom luku
prepoznajemo kao baštinu legendarne te-
levizijske serije Zona sumraka (a Pil je bio
deo ekipe koja je radila na nedavnom pre-
pravku/novom početku iste), ali dok je Mi i
tu metu pogodio sa apsolutnom precizno-
šću, pa još i uz zadivljujuću eleganciju na
polju izraza i samog krajnjeg i zanatskog
i autorskog izvođenja, Ne očitava previše
neravnina i osetnu neravnotežu između
odličnih segmenata (onog sa osvetoljubi-
vim majmunom-TV zvezdom stare ere ili
u uvodnom delu koji se tiče satirično jet-
kog prikaza nasleđa vestern mitologije i
mitopoetika tu predočenog u vidu mami-
parnog i budalastog tematskog zabavnog
parka) i izlišnih apstrakcija poput nejasne
epizode sa misterioznim lovcem na senza-
cije, odnosno, uposlenikom tabloidnog me-
dija, što zapravo čine i sami udarni akteri
priče, koji pokušavaju da zabeleže nalete
agresivne vanzemaljske sile iz krajnje so-
lipsističnih pobuda. Slično se da izreći u
ipak značajnijem aspektu – onom koji se
Ne
Foto: Universal Pictures
tiče idejne arhitektonike priče koja je u os-
novi ovog sada već potvrđenog letnjeg bi-
oskopskog hita, koji, doduše, pred širu pu-
bliku donosi i zamašnu količinu onoga što
bismo mogli predočiti kao autorske finese
i dokaze kreativnih poriva čija je verodo-
stojnost aksiomski postojana. Naime, Pil
povremeno nepotrebno pretrpava i kom-
plikuje te, premda je političko-polemična
komponenta ovde očigledna, prilično teš-
ko razmrsiti gustu pređu ideja i motiva koji
su tu postavljeni i upotrebljeni, počev od
intrigantne i, sva je prilika, istinite postav-
ke da su Afroamerikanci predstavljali va-
žan deo i borbe za rođenje i opstanka vi-
talnog mita o Holivudu kao nenadmašnoj
fabrici snova. Tako da, iako isprva snažno
poentira, Pil tu na mahove “gubi kompas”,
te poprilično toga ostaje nepotrebno ne-
dorečeno i apstraktno, iako do kraja filma
istrajava utisak da je pred nama autorski
film koji brzo i u lako primetnoj meri tran-
scendira polazišne datosti filmskih priča
o najezdama vanzemaljskih sila i nemani
i opasnostima koje naprosto iz toga pro-
izilaze. Ključna trojka filma (brat i sestra,
naslednici cenjenog holivudskog kaska-
dera, dresera i vlasnika konja koji se ko-
riste u holivudskim spektaklima, i njihov
slučajno pridošli saborac, jednako uznet
na putu ka nekakvoj istini) upada u klinč
sa vanzemaljskom pošasti koja bi napro-
sto da se prehrani, bez namere da prou-
čava zemaljske prilike i naravi Zemljana,
što onda u smislu jetke i rečite stilske figu-
re baca svetlo na parazitski odnos većeg
dela filmske industrije i/ili kinematogra-
fije kao uvek maglovitog koncepta i kon-
strukta prema onome što spoznajemo i
osećamo kao zbilju/stvarnost, gde je (hitra)
“prehrana” (idejama, pozajmicama, posto-
jećom građom iz drugih medija...) primar-
ni cilj i osnovno motivsko gorivo u prav-
cu što konkretnijeg delanja, katkad ukore-
njenog u strahu od entropije ili potpunog
nestanka. Međutim, Pil okleva tu da sta-
ne, tako da se upravo pomenuto meša sa
očiglednim aluzijama na rasne konflikte i
hijerarhije u SAD zasnovane na principu
rasne pripadnosti, a onda biva nadograđe-
no silinom drugih sugestija i implikacija,
te ta smesa udara na fokus pripovedanja,
donekle i nagriza neosporno zdravu srž te
priče koju je svakako bilo potrebno ispri-
čati sada i možda u manje-više tom obliku
i ruhu, pri čemu strada jasnoća i “ubitač-
na” intelektualna i ideološka čistota pret-
hodnika, vrhunskog filma Mi.
Ipak, i delimično neprecizan, nedore-
čen, pa i pretenciozan, Pil i nakon ovog
dela ostaje najznačajniji autor žanrovski
iole profilisanijeg američkog filma, ali od
onog soja koga odlikuje i drčna ambicija,
kao i hrabro srljanje put promišljene pole-
mike, te potreba da film (pa čak i kada on
titra na toj krhkoj tački susreta repertoar-
skog i autorskog ostvarenja, kao što je i u
ovom Pilovom radu slučaj) vrati nekadaš-
njem pripovednom, značajskom, kreativ-
nom, a zašto da ne, i zanatskom potencijalu
starih/starijih majstora. U tom smislu, lako
i opravdano je ovom reditelju oprostiti sve
nedostatnosti ovog konkretnog pokušaja
da stvori ekvivalent ipak i dalje nenadma-
šivom klasiku žanra – Spilbergovim Bliskim
susretima treće vrste. Priče, stare i nešto no-
vije, uče nas i podsećaju da uvek vredi izno-
va pokušavati, naravno, uz svest da ćemo
katkad pomalo i posrnuti i potklizati. ¶
ZORAN JANKOVIĆ
8. septembar 2022. VREME
REME
 Teorija
Kako misliti klitoris
Katrin Malabu: Izbrisano uživanje: klitoris i mišljenje
prevela Suzana Bojović, FMK, Beograd/Zagreb, 2021.
J
este, dobro ste pročitali, pred nama
je filozofska knjiga o klitorisu, orga-
nu “uživanja”, kako glasi jedna od
mnogih, spornih definicija (a sva odre-
đenja klitorisa su, pokazaće se, sporna,
ili bar osporavana). Ali napustimo odmah
utisak o senzacionalizmu naslova, jer Ka-
trin Malabu na ovih nepunih sto strana
ponovo demonstrira sposobnost da mi-
sli i piše drugačije, a da ta provokativnost
(jer drugačije je uvek provokacija za one
koji drugačije ne žele) ne gubi na svojoj
upečatljivosti i literarnoj snazi.
Kako misliti klitoris?, pitanje je kojim
se vodi Katrin Malabu, ali nastojeći da
ponudi odgovore ne njega, Malabu pre
svega demonstrira zašto je važno misliti
klitoris, odnosno zašto ga je važno pono-
vo misliti, i kako se kroz drugačije razu-
mevanje klitorisa, može razumeti žena; a
zatim i odnos muškarca i žene, pa i uživa-
nje, mišljenje, identitet i brojni drugi de-
lovi pojmovne mreže koja obigrava oko
klitorisa neretko ga dodirujući.
Klitoris jeste organ koji dodirivanjem
proizvodi uživanje ili zadovoljstvo kod
žene. Ali pre tog (ili tih) dodira, uočava-
mo razmak (écart), koji lako može da se
pretvori u provaliju. Taj razmak naru-
šava red, onaj mišljenja, ali i društveni
red, kao i bilo koji konstrukt koji podra-
zumeva fiksne uloge i funkcije naspram
kojih su uloge dodeljene. Isprva, reč je o
razmaku između vagine i klitorisa, pred-
metu “silnih analiza i psihoanaliza”. Za-
što bi te silne psihološke i biološke anali-
ze zanimao ovaj razmak? Zato što je i va-
gina organ koji omogućava uživanje kod
žene, ali to uživanje praćeno je i drugom,
a u strogo naučnom kanonu zapravo “pr-
vom svrhom” vagine, a to je biološka re-
produkcija. Ta reprodukcija zahteva dru-
gog, a taj drugi je u zapadnoj (i ne samo
zapadnoj) tradiciji opet izgleda prvi – od-
nosno muškarac. Pa je onda i za to uživa-
nje, kao propratni (nus)proizvod nagona
za reprodukcijom potreban muškarac, ili
budimo precizniji, falus. Žena kao prazni-
na (rupa) kojoj treba ispunjenje, koje će
REME 8. septembar 2022.
VREME
doneti muškarac. Ali ova slika, potrebe
ili značaja muškarca, pardon, falusa, zna-
čajno je poljuljana činjenicom da posto-
ji organ koji ga ne trebuje, a koji je u sta-
nju da pruži ženi uživanje – klitoris, koji
izgleda ima mogućnost da ne robuje ni
falusu, ni funkciji reprodukcije.
Treba li reći da ta mogućnost u očima
tradicije nije nikakva pohvala, već devi-
jacija koju je potrebno u korenu saseći,
diskriminisati, okarakterisati kao žensku
nezrelost, koja mora (pod imperativom)
da teži i da se ostvari u vaginalnom užit-
ku, svesti na “zakržljali penis koji je uvek
bio povezan sa prekomernim uživanjem”
ili jednostavno ukloniti (fizički), obrisa-
ti. Upravo od tih brisanja polazi Mala-
bu: “Nedostatak, odstranjivanje, saka-
ćenje, poricanje. Može li klitoris postoja-
ti u mentalitetima, telima i nesvesnom,
drukčije nego kao nešto negativno?”
Tako “razmak” između vagine i klitori-
sa otvara brojne druge razmake, razmak
između klitorisa i falusa, između biološ-
kog i simboličkog, putenosti i smisla, a
naposletku i razmak između zahteva za
“postojanjem žene” i odbacivanja takve
kategorije, razmak između tela, između
51
subjekata “feminizama” (i između samih
feminizama), između onog “mi”. “Razmak
koji slama identitet razlike i otvara mnoš-
tvo koje se u njoj skriva”.
Pa ipak, zašto Malabu bira jedan po-
jam, pojam klitorisa, da izrazi ovo mnoš-
tvo? Upravo zato što ovaj simbol ostaje
nevidljiv, a često i namerno ili nenamer-
no ostavljen u tami upravo od onih koji
nastoje da rasvetle one delove realnosti
koji su skriveni. Kritika je naravno upu-
ćena filozofima, a ne samo da se na pr-
ste jedne ruke mogu nabrojati oni koji
su se “usudili” da o problemu klitorisa
(ili o ženskom užitku uopšte) u filozofiji
govore, već većina tih govora ostaje štu-
ro, sakato, daleko iza renomea mislilaca
koji su ih produkovali. Fuko u celoj “Isto-
riji seksualnosti” samo jednom spominje
“monstruozni klitoris” (verovatno jer ne
ide u prilog represivnoj hipotezi, prime-
ćuje Malabu), Frojd i Lakan ga u potpuno-
sti promišljaju iz muških parametara, od-
nosno podređuju ga falusnom idealu, pa
čak ni Agamben u svom tekstu “Nimfe”
ne kaže ništa o tome da nymphae ozna-
čava i klitoris, odnosno male usmine vul-
ve. Uostalom, jasno je da falokratija filo-
zofskog jezika ne predstavlja više nika-
kvu misteriju, kako je to među prvima
primetio Žak Derida.
Užitak i zadovoljstvo nisu nikakav vi-
šak mišljenju i filozofiji, kao što klitoris
nije nikakav višak ženskosti. Katrin Ma-
labu kroz kritiku i analizu brojnih ana-
tomskih, medicinskih, filozofskih i psi-
hoanalitičkih uvida, ali i slika i filmova
(Larsa fon Trira), uz reči Simon de Bovo-
ar, Karle Loci, Lirs Igrare, simbolu klito-
risa (ali i sebi kao ženi u filozofiji) otvara
prostor da ponovo uspostavi sebe, poka-
zujući se izvan odnosa gospodara i roba,
izvan faličnosti i nedostatka. Te na taj na-
čin pokazuje da on remeti i uzdrmava po-
stojeće odnose, opirući se svim pokušaji-
ma da mu se “pronađu gospodari – patri-
jarhalni autoritet, psihoanalitički diktat,
moralni imperativ ili breme običaja”. ¶
ALEKSANDAR OSTOJIĆ
52 Nove ploče
Tri afrička plamena
Sault, Congotronics International i Oumou Sangaré donose nam dah
nesputane kreativnosti i svežine sa najvrelijeg kontinenta
H
rabra nova pop muzika današ-
njice sve više dolazi izvan neka-
dašnjih centara moći. Pre dese-
tak godina su južnokorejski K Pop i lati-
noameričke zvezde počeli da preuzimaju
teren planetarne popularnosti, na kome
su sad BTS, Blackpink, Bad Bunny jedna-
ko velike tiražne gromade kao i američki
i engleski celebrities... Kao što je već pi-
sano na ovim stranama (“Sve jutjub boje
sveta”, “Vreme” br. 1499), ako se meri bro-
jem strimovanih pesama, popularni mu-
zički heroji nekadašnjeg “trećeg sveta”
danas uveliko šiju London i Njujork. Pro-
sto kao pasulj – Afrikanaca, Azijata i La-
tinoamerikanaca ima mnogo više nego
Angloamerikanaca, te je zbir internet
glasanja uvek na strani ovih novih tr-
žišta – ali u poslednje vreme te hitove
vole i najmlađi belci. Slična stvar se de-
šava i sa čisto umetničkim dostignući-
ma – tri ovogodišnja cuing edge albuma
autora crnačkog porekla dokazuju da je
globalizacija konačno dovela do toga da
Afrikanci i drugi muzičari sa afričkim in-
spiracijama, počinju da daju univerzal-
no važne umetničke iskaze, za kojima se
okreće ceo svet.
Klasici u pohode: Sault – “Air”
(Forever Living Originals),
Velika Britanija
Sault, naši misteriozni heroji iz Lon-
dona, stvaraoci jedne od najboljih plo-
ča prošle godine (“Nine”, vidi tekst “Rap-
sodija o nevidljivima”, Vreme br. 1628),
istinski su zapanjili javnost kad su
proletos objavili novi album “Air”. Nije
stvar u tome što se on pojavio po navi-
ci potpuno nenajavljeno, niti što je do-
šao brzo posle prethodnog, nego u sa-
držaju – radi se o klasici. I to ne bilo ka-
kvoj. U pitanju je
smela umetnička
muzika na tragu
Györgyja Ligetija
i Philipa Glassa,
sa afričkim ele-
mentima inkorpo-
riranim u udarne
kompozicije.
Veruje se da je
glavni pokretač
anonimnih Sault
zapravo nagrađi-
vani autor i pro-
ducent po imenu
Inflo, koji je za tri
godine, na pet al-
buma sličnog stil-
skog usmerenja,
ispričao romanes-
knu priču o tome
šta znači biti crne boje kože u današ-
njem Zapadnom svetu. No, šesti album
ovog projekta prevazilazi sva očekiva-
nja, jer je umesto uzbudljivog undergro-
und fanka, soula i hip hopa, ovde sa uli-
ca velegrada odlazimo – pravo u duhov-
ne pejzaže. Poruka je više nego jasna –
ne samo da su afro-pojedinci sposobni
za filozofska dostignuća u sferi muzič-
kog izražavanja, nego je potpuno prirod-
no, posle tolikih iskaza na temu bola,
ogorčenosti i straha, naći uzvišenost
u sopstvenoj tragediji. Slušaoca dubo-
ko pogađa sam čin razmišljanja o svo-
joj nesreći – “Air” nam poručuje na svoj
bezglasan način da je upravo ozbiljna
muzika pravi izraz patnji crnačke za-
jednice, kao i svih drugih “nevidljivih”,
i njihova rapsodija o kojoj je ovaj potpi-
snik već pisao.
Klasična muzika koju potpisuje Sault
zato ima iznenađujući aktivistički zamah
– ona traga za mirom i utehom na distanci
od užasa pogrešne svakodnevnice. Noše-
na horom, dinamična numera puna ten-
zije, pod imenom “Reality”, odmah na
početku zvuči kao da je raspoložena za
svođenje računa; potom sve teče umiru-
jućim, introspektivnim tokom, jer ležerna
“Air” donosi nešto od bezbrižnosti mladih
gradskih ljudi, dok valovita, raspevana, li-
rična “Heart”, unosi široku orkestraciju,
da bi nam predočila emotivne skokove
raspoloženja glavnog junaka. Ambiciozna
“Solar” sugeriše neugasivu snagu za pre-
vazilaženjem teškoća, a bajkovita “Time Is
Precious” uvodi afričke inspiracije i dirljiv
soul refren da bi to potvrdila na raskošan
način. Konačno, grandiozno finale “Luos
Higher” vraća se korenima i tradicional-
noj muzici naroda Luo iz Kenije, u ovom
podsećanju da život treba živeti ponosno,
ma kakav on bio.
Posle albuma “Air” postaje jasno da
prave razmere jedinstvenog poduhva-
ta koji se krije pod imenom Sault, mož-
da nikad neće do kraja biti sagledane,
ali ono što dospeva do javnosti, dovolj-
no je da ih smatramo jednom od najuz-
budljivijih kreativnih avantura u savre-
menoj popularnoj kulturi.
Krš i lom: Congotronics
International – “Where
Is The One?” (Crammed
Discs), Kongo/SAD
Projekat koji je ujedinio Konono Nº1 i
Kasai Allstars, dve najluđe grupe iz Kin-
šase, glavnog grada Demokratske Repu-
blike Kongo, sa cenjenim američkim al-
ternativnim rokerima kakvi su Deerho-
of, Juana Molina, Skeletons i Wildbirds
& Peacedrums – nije mogao da proizve-
de ništa manje od ekstremno zabavne i
8. septembar 2022. VREME
REME

glasne ploče, na kojoj se sa neobuzdanim
veseljem ukršta crno i belo, oslobođeno
svake kontrole. I to je osnovna poenta –
album “Where Is The One?” kreira svet u
kome boje kože više nisu bitne. Na najve-
ćem delu ovih dvadesetak furioznih pe-
sama nije važno šta ko svira – ako je već
jasno da rokeri drže električne gitare i do-
daju harmonične glasove, pomenuti afrič-
ki “congotronics” muzičari su poznati po
tome što sviraju na tradicionalnim instru-
mentima kakvi su likembe (iliti kalimba) i
lokole (prorezani bubanj), ali i na nađenim
objektima sa deponija, pre svega praznim
bačvama za nau, te pevaju kroz mega-
fone (potpisnik je svedok kako su Kono-
no Nº1 nezaboravno naterali publiku na
non-stop ples u Domu omladine Beogra-
da 2012, sa sve Kojom iz Discipline kičme u
prvom redu). Tačno možemo da ih zami-
slimo kako u veseloj rotaciji povremeno
menjaju sviraljke. Ovaj razigrani rasni ru-
svaj od muzike najlepše je slavljenje nje-
ne životnosti kome smo prisustvovali u
poslednje vreme.
“Congotronics” je autentičan zvuk ur-
banog raspada u stilu afričkih predgra-
đa, ali sa ovim dodatkom andergraund
rok senzibiliteta, on odjednom dobija
moć da opiše stanje sveta kao takvog,
REME 8. septembar 2022.
VREME
dok juri u susret svojoj katastrofi, u sve
bržem ritmu odsviranom na bačenim
kanisterima, uz zlokoban zveket pra-
znih konzervi. Čista desetka za slobo-
darsku viziju.
afro-feminizam: oumou sangaré –
“timbuktu” (world circuit), mali
Teško je čak i prepričati eleganciju sa
kojom glas najbolje pevačice iz Malija vi-
jori nad bogatim ritmovima njenog ben-
da: Oumou Sangaré je standard sama za
sebe. Ukoliko se za ono što je radio drugi
velikan malijske muzike – Ali Farka Toure
– odomaćio izraz “pustinjski bluz”, za ovo
bi se morao skovati novi termin: “afrič-
ki soul” – kao što je ovaj potpisnik pred-
lagao, pišući još 1989. o njenom slavnom
zemljaku Salifu Keiti. U pitanju
je do te mere plemenita muzika
da nema pandana više na svetu,
jer su uobičajeni tokovi američ-
ke produkcije toliko komercija-
lizovali i pretvorili soul u pro-
dukt svetske industrije zabave,
da se on više ne može dovesti u
vezu sa sredinom iz koje dola-
ze. Nasuprot tom odavno zavr-
šenom procesu razgradnje teme-
lja soul muzike stoje afrički mu-
zičari, uvek neposredni i iskre-
ni u svojim namerama, i uvek
odgovorni prema svojoj zajed-
nici. Njihova muzika i dalje na-
staje iz neke skupne potrebe da
se izrazi i prokomentariše život.
Namenjena je živim slušaocima
53
i pevanju na susreta-
njima sa njima, a ne
Jutjubu.
Takav je i “Tim-
buktu”: radi se o od-
ličnom, osveženom
izdanju Sangaréove,
sa prepoznatljivim
nežno-fajterskim
ženskim stavom, što
je toliko doprineo sa-
moosvešćenju afrič-
kih devojaka nove generacije, u protekle
tri decenije od njene pojave. Bez trep vul-
garnosti, ona svetli kao diva stare škole,
spremna da dâ lični primer dostojanstva
uprkos životnim teškoćama, koje dame
tako često više osećaju nego muškarci.
Nije slučajno da je Beyoncé sempluje, Ali-
cia Keys navodi među uzorima, a država
Francuska joj dodeljuje najprestižnije or-
denje. Feminizam je u njenom delu sveta
pitanje života ili smrti.
Ono što čini sasvim neobičnim njen
deveti album jeste mesto snimanja – za
vreme pandemije Oumou se našla zaro-
bljena u Baltimoru, SAD, te je kompono-
vala i radila u tamošnjim studijima, uvo-
deći među svoje instrumente po prvi put
lokalnu slide gitaru i dobro. Ali umesto
da podlegne “amerikanizaciji”, ona je
vanredno uspešno “afrikanizovala” sve
američke uticaje, superiorno ih koristeći
samo da obogati svoj zvuk i učini ga glo-
balno prijemčivijim nego ikad, bez suviš-
nog kompromisa. Pesmama i dalje domi-
nira sjajni stalni saradnik Mamadou Si-
dibé, sa svojim ngonijem (afričkom lau-
tom), uz prisustvo drugih etničkih mu-
zičkih rekvizita, dok su teme uglavnom
vezane za njen rodni Mali, razbijen tro-
strukim građanskim ratom. “Timbuktu”
je, uostalom, svetski najpoznatiji grad te
veličanstvenom muzikom bogate države,
što ima nesreću da se nalazi na raskrsni-
ci puteva kojima se dominira Zapadnom
Afrikom. Svaka sličnost sa Balkanom je
namerna. ¶
DRAGAN AMBROZIĆ
 MOZAIK
54 Povodom knjige

Varoš visokog neba

Priča o jednom gradu i o jednom piscu, o tome
kako se pisac integrisao u Grad i kako je Grad
uplivao u piščevo delo, o Ivi Andriću i Beogradu

Š
ta još ima da se napiše o Andriću je “pomalo i kao omaž Peteru Handkeu
što već nije napisano – ljudski je scenaristi i Vimu Vendersu reditelju mog
zapitati se kad vam stigne poziv- omiljenog filma Nebo nad Berlinom”.
nica za promociju knjige Nebo Knjigu opisuje kao “priču o jednom
nad Beogradom – Andrić i prestonica, gradu i o jednom piscu, o tome kako se
pogotovo što je njena autorka Žaneta pisac integrisao u Grad i kako je Grad
Đukić Perišić bila dugogodišnja uprav- uplivao u piščevo delo. To je jedan od
nica Zadužbine Ive Andrića, što je već onih primera tako čestih u svetskoj pa i
napisala četiri knjige o Andrićevim de- našoj literaturi, da se pisci u svojim deli-
lima i ko zna koliko tekstova u periodici, ma stvaralački vezuju za jedan grad, pri-
i što je priredila desetak njegovih dela. povedajući o različitim aspektima njego-
Žaneta Đukić Perišić se “pravda” činje- vog postojanja: Balzakov Pariz, London
nicom da je pročitala ono što je objavlje-
no, istraživala u arhivima i raščitavala
Andrićevu rukopisnu zaostavštinu, pre-
pisku, dokumente, pa joj se “opet čini da
je ‘slučaj Andrić’ još uvek nedovoljno ra-
svetljen”, pogotovo što je “opus velikog
umetnika kao neka vrsta posebnog uni-
verzuma u kojem uvek ima prostora za
otkrivanje novih sazvežđa, poput Dan-
tea, Šekspira, Getea, Balzaka, Puškina i
drugih velikih umetnika”. Seća se da je
profesor Voja Đurić sa Svetske književ-
nosti “svojim doktorandima savetovao
zahtevne i sintetičke teme koje su iziski-
vale dug i istrajan napor, govoreći im da
će od tog rada i od materijala koji sakupe ANDRIĆ ZA CEO ŽIVOT: Žaneta Đukić Perišić
moći da ‘žive’ u narednih deset stvara- Foto: Iz privatne arhive

lačkih godina. I sa mnom je bilo baš tako.
Radeći na disertaciji o Andriću, sakupila
sam ogromne zalihe građe koja nije sva
mogla da uđe u ionako obimnu studiju
Pisac i priča: stvaralačka biografija Ive
Andrića. Sa tog ‘gradilišta’, od kojeg su
vodili mnogobrojni rukavci sa tek ovlaš
naznačenim temama, ali sa velikim po-
tencijalom da u drugom kontekstu zabli-
staju posebnim sjajem, počela sam pola-
ko da koncentrišem i iznosim građu ve-
zanu za određene teme.”
Naslov knjige Nebo nad Beogradom,
kaže Žaneta Đukić Perišić, jeste “sinta-
gma koju je Andrić često upotrebljavao
kada je opisivao Beograd”, a odabrala ju
Dikensa, Virdžinije Vulf i Crnjanskog,
Džojsov Dablin, Bulgakovljevi Moskva i
Petrograd, Pamukov Istanbul, Osterov
Njujork, Vranje Bore Stankovića, Srem-
čev Niš, Matavuljev i Kaporov Beograd,
Pantićev Novi Beograd – sva ta ljudska
staništa naseljena beskonačnom različi-
tošću ljudskih sudbina ispredaju priču o
čovekovom usudu na zemlji. U slučaju
Beograda učinilo mi se važnim da na jed-
nom mestu sakupim i pod uveličavaju-
ćim staklom osvetlim one ključne tačke
iz Andrićevog života i dela koje na direk-
tan ili na suptilan, asocijativan način ko-
respondiraju sa bogatom, turbulentnom
i zavodljivom istorijom prestonice.” (…)
“Od prvog trenutka, kada je inkogni-
to, kao đak sarajevske gimnazije, prela-
zeći lađom Savu došao u Beograd, koji
je za njega bio simbol slobode i integral-
nog jugoslovenstva za koji se borio ve-
liki deo njegove generacije, Andrić je
osećao da je dobrodošao i da se pred
njim, siromašnim bosanskim beskole-
novićem, bez ikakvih veza i poznansta-
va, ali sa znanjima, upornošću i rešeno-
šću da iskoristi sve prednosti ‘obećane
zemlje’ kakvim se Beograd činio posle
Prvog svetskog rata, otvara jedan ogro-
man prostor u kojem može da razboko-
ri svoje stvaralačke snage”, kaže Žaneta
Đukić Perišić.

8. septembar 2022. VREME

REME

i najlepših vidika
BEOGRAD, 20. OKTOBAR 1944: Na terasi u Prizrenskoj
Foto: Iz knjige „Nebo nad Beogradom“
Iz Gospođice
Žaneta Đukić Perišić podseća da osim u beogradskim priča-
ma posebno mesto među Andrićevim delima u kojima govori
o Beogradu zauzima Gospođica, u kojoj pisac živo opisuje pre-
stonicu odmah nakon Velikog rata.
“Život u Beogradu oko 1920. godine bio je šarolik, bujan, neo-
bično složen i pun protivnosti. Bezbrojne, raznovrsne i veli-
ke snage išle su uporedo sa nerazumljivim slabostima i nedo-
stacima; stari način rada i stroga stega patrijarhalnog života
stajali su pored šarenog spleta novih, još neuobličenih običa-
ja i svakojakih besporedaka, nehat pored bujnosti, čednost i
svaka moralna lepota pored raznih poroka i rugobe. Zahuk-
tala i bezobzirna trka svih vrsta profitera i špekulanata ra-
REME 8. septembar 2022.
VREME
55
Zatim priča da je Andrić odlučio da se
vrati iz Nemačke “baš u okupirani Be-
ograd, juna 1941, vrati i provede četiri
mučne ratne godine, odbijajući da uče-
stvuje u bilo kojem obliku javnog delo-
vanja. Za vreme bombardovanja, on je
ostajao u stanu i, poput Getea koji je pi-
sao dok su oko njega gruvali Napoleo-
novi topovi, grozničavo radio na svoja
tri velika romana – Travnička hronika,
Na Drini ćuprija i Gospođica. Docnije, na
pitanje Eriha Koša kako je mogao mir-
no da gleda granate koje eksplodiraju u
blizini njegove kuće a da se ne boji da će
bombe razneti sve njegove rukopise, de-
cenije njegovog rada, Andrić mu je od-
govorio: “Plašio sam se, razume se. Ali
kakva korist od toga. To ništa na stvari
nije menjalo.”
Na sreću, i njegovi romani i svi nje-
govi rukopisi preživeli su, jer “rukopisi
ne gore”, kako je proročki govorio Bul-
gakov. U vreme smutno, u okupiranom
Beogradu, u Andriću se, čini se, sasvim
spontano začela i misao da načini jed-
nu posebnu povest stradalnog Beogra-
da. Da oda poštu gradu koji ga je posle
Prvog rata prihvatio i uzdigao, a za vre-
me Drugog pružio mu pribežište. Može
biti da je pisac zamislio jednu veću pro-
zu u okviru koje bi oko centralnog ju-
naka, ratnog Beograda, svio svoju pri-
ču o stradanju i otporu, o ponosu, snazi »
zvijala se uporedo sa igrama mozga i mašte mekih sanjala i
smelih ideologa. Po razrivenim ulicama i ruševnim, zapušte-
nim kućama sa vidnim tragovima rata, valjala se šarena bu-
jica sveta, koja je neprestano rasla, jer su se u nju bacale sva-
kodnevno stotine pridošlica, glavačke, kao lovci bisera u du-
boko more. Tu je dolazio i ko je hteo da se istakne i ko je hteo
da se sakrije. Tu su se mešali oni koji su imali da brane imetak
ili položaj, ugrožen novim prilikama, sa onima koje je dovela
želja da sada steknu jedno i drugo. Tu je bilo mnogo mladog
sveta iz svih krajeva države u stvaranju, koji je sve očekivao
od novih prilika i sutrašnjeg dana, i dosta starijih ljudi koji su
gledali kako da se prilagode, i tražili spasa upravo u toj buji-
ci, krijući svoj strah i odvratnost koju im je ona ulivala…” ¶
56 Evropsko prvenstvo u košarci

Dominacija Srbije
i podvižništvu tzv. malih ljudi što kao
gorostasi, poput Isidora Katanića zva-
nog Zeko, izrastaju u heroje u prekret-
ničkim vremenima.”
U intervjuu za novogodišnji broj “Be- Kada je selektor reprezentacije Svetislav Pešić pre početka
ogradskih novina” 1954. godine, Andrić, Evropskog prvenstva u košarci isključio Miloša Teodosića
govoreći o previranju na kome je nastao iz tima, celokupna košarkaška javnost je negodovala.
Beograd, kaže da “to nije nikad bio grad
Simbol reprezentacije u poslednjih petnaest godina i
mirnog razvitka ni lakog života. To pre-
viranje traje i danas i u njemu se nepre- njen kapiten je izostavljen, uz prosto objašnjenje da u
stano i rađa i nastaje ovaj grad sa svojom ovom trenutku ima boljih igrača na njegovom mestu. Taj
čudnom mešavinom velegradskog, malo- odgovor nije zadovoljio mnoge. Sada, posle tri utakmice na
varoškog i seoskog elementa, modernog i
prvenstvu, svima je mnogo jasnije. Reprezentacija Srbije
patrijarhalnog života, slučajno stihijskog
i planski smišljenog načina rada (…) Ta- igra odbranu kakva nije viđena u poslednjih dvadeset
kav, Beograd je varoš oporog podneblja godina. Požrtvovanje i disciplina u odbrani je na nivou koji
i davnašnjih urbanističkih kontrasta i
Teodosić u ovom trenutku ne bi bio u stanju da isprati
urnebesa, ali varoš visokog neba i naj-
lepših vidika; varoš mešanog stanovniš-

tva, bez sentimentalnosti, ali varoš do-
brih nadahnuća i smelih odluka u veli-
kim časovima svoje i svetske istorije.”
Zapravo, kaže Žaneta Đukić Perišić,
“gde god da krenete po Beogradu, po-
javiće se neko mesto koje je na ovaj ili
onaj način vezano za Andrića. Prome-
nio je mnogobrojne beogradske adrese
(uključujući i hotel “Ekscelzior”), dok se
nije uselio u svoj prvi stan u Ulici Pro-
leterskih brigada, kada mu je bilo već 66
godina. Počev od institucija za koje je bio
vezan – SKZ, UKS, SANU, Ministarstvo
inostranih poslova, te šetnji beograd-
skim parkovima koje je veoma voleo –
Kalemegdan, Dvorski park (danas Pio-
nirski), Tašmajdan, Košutnjak, Topčider,
pa preko letnjih, zanosnih i opuštajućih
boravaka na Savi i njenim obalama, na
vrbacima, adama, na šajkama i brodica-
ma, do kafana – Ruski car, Klub književ-
nika, Madera, knjižara – Geca Kon, S. B.
Cvijanović – Andrić je u punoj meri bio
integrisan u život grada koji je zavoleo
čim je stupio na njegovo tle: koliko je Be-
ograd dao Andriću, koliko mu je pružio i
u profesionalnom, ljudskom, socijalnom
smislu i uticao na pravac njegovog živo-
ta, toliko mu je pisac uzvratio istinskom
privrženošću i književnim delima u nje-
mu i o njemu napisanim.”
Knjigu Nebo nad Beogradom, Andrić
i prestonica objavio je nedavno “Vuko-
tić medija”. A njena promocija pomenu-
ta na početku je u ponedeljak u Zaduž-
bini Ilije Kolarca. ¶ ce u pet dana, pa su ga štedeli za nasta-
SONJA ĆIRIĆ
U
trenutku kada nastaje ovaj
tekst (utorak uveče), reprezen-
tacija Srbije je odigrala tri meča
i u sva tri pobedila. Favoriti za meda-
lje se za sada još uvek drže. Razočare-
nje predstavlja reprezentacija Litvani-
je, koja posle tri kola nema nijednu po-
bedu. Doduše, nalazi se u najtežoj gru-
pi na prvenstvu sa domaćinom Nemač-
kom, Slovenijom i Francuskom. Uz Sr-
biju, jedino Grčka, Nemačka i Ukrajina
imaju sve tri pobede. Nemačka je kao
domaćin u grupnom delu i završnici pr-
venstva svakako među favoritima za vi-
sok plasman. Igrama u najtežoj grupi
na takmičenju je zaslužila poštovanje
svih ostalih timova. Da li može baš do
borbe za medalje je već drugo pitanje.
Sistem takmičenja po kome se igra-
ju četiri utakmice u pet dana je veoma
zahtevan, pa ne čudi da timovi igraju
sa svih dvanaest igrača i da se trude da
svoje najbolje igrače štede što više, kako
bi u nastavak prvenstva ušli odmorni-
ji. Sistem prvenstva sa 24 ekipe u četi-
ri grupe objektivno smanjuje kvalitet
košarke, na uštrb zarade od prodatih
karata i televizijskih prava. To dovodi
do toga da je reprezentacija Grčke igra-
la utakmicu trećeg kola protiv Velike
Britanije bez svoje najveće zvezde Ja-
nisa Adetokumpa. Većina ljudi u sali je
došla baš njega da gleda, ali je dogovor
grčke federacije i Milvoki Baksa takav
da Janis ne može da igra četiri utakmi-
vak prvenstva.
Do kraja takmičenja po grupama mo-
žemo očekivati još iznenađenja, ali kako
sada izgleda, Srbija će u svojoj grupi si-
gurno biti prva i u osmini finala će igra-
ti sa četvrtoplasiranim iz grupe C, naj-
verovatnije Hrvatskom ili Italijom. Nji-
hov međusobni meč će odlučiti ko će
igrati sa našim timom. Svakako smo fa-
voriti, bez obzira na protivnika u osmi-
ni finala.
reprezentacija srbije
Kao što se i moglo pretpostaviti, naj-
bolji igrači našeg tima u dosadašnjem
toku takmičenja su Nikola Jokić i Va-
silije Micić, kao i sjajni Nikola Kalinić
u tandemu sa Vladimirom Lučićem,
kao najbolji odbrambeni igrači na pr-
venstvu. Jokić je standardno najdomi-
nantniji centar na prvenstvu. Igra tač-
no onoliko koliko se od njega očekuje u
ovom delu prvenstva. Odbrana svih ti-
mova protiv kojih je Srbija do sada igra-
la se svodi na udvajanja i utrojavanja
Jokića pod košem, ali on se uvek snađe
da uposli slobodnog igrača na terenu.
Njegov karakter je takav da se igra ko-
šarke i da sebe ne vidi kao super zvezdu
ili vođu tima. Svestan je svojih kvaliteta,
pa od njega do kraja prvenstva možemo
očekivati samo još bolju igru. Za sada ga
treba sačuvati prevelike potrošnje ener-
gije i štedeti ga za najvažnije utakmice
na šampionatu. Vasilije Micić iz utakmi-
ce u utakmicu pruža sve bolje igre. Do-
bio je zadatak da, osim organizacije igre,
odmeni koliko može i Bogdana Bogda-

8. septembar 2022. VREME

REME

u grupnoj fazi
novića na mestu beka šutera. Za sada je
odličan na mestu organizatora igre. Ta-
kođe je važno da i on provede što manje
vremena u igri u prvom delu prvenstva.
Potrebno je dati prostora Ognjenu Jara-
mazu tokom mečeva sa slabijim protiv-
nicima, kako bi stekao samopouzdanje
na mestu organizatora igre.
Pešić je ukomponovao tim koji ima
snage da u istom tempu odigra svih če-
trdeset minuta. Nikola Jokić kao najve-
ća zvezda ovog tima ističe se zalaganjem,
pa nije lako drugima koji ulaze na teren
da ne daju sve od sebe dok su u igri. Do-
lazi tu do padova u igri, ali nisu dugotraj-
ni. Brzina tima u odbrani je na najvišem
mogućem nivou, Kalinić i Lučić sve stižu.
Prosto je divno gledati na koji način igra-
ju njih dvojica kada su na terenu. Probaj-
te da gledate utakmicu tako što se usre-
sredite samo na njihove kretnje u odbra-
ni. Izgleda vam da nije moguće da uz toli-
ko zalaganje u čuvanju igrača i potrošene
energije njih dvojica stignu da u učestvu-
ju i u napadu. Na to je mislio Pešić kada
je rekao da mu je važno što je Nikola Jo-
kić prihvatio da učestvuje na Evropskom
prvenstvu, ali da mu je možda i značajni-
je što je tu Nikola Kalinić.
Što se tiče ostalih igrača u našem timu,
za sada su svesni koja je njihova uloga i
shodno tome se ponašaju i igraju. Tu su
još i Nemanja Nedović i Marko Gudurić,
REME 8. septembar 2022.
VREME
kao već iskusni igrači koji bi morali da
daju veći udeo u napadu. Iznenađenje za
mnoge je igra Marka Jagodića Kuridže,
igrača koji u svojoj 35 godini pruža svo-
je najbolje partije pod vođstvom Sveti-
slava Pešića. Nikola Milutinov nije igrao
na prve tri utakmice zbog zdravstvenih
problema, što je dodatno produžilo bo-
ravak Jokića na parketu.
Odsustvo Bogdana Bogdanovića u re-
prezentacije Srbije se oseća u svakom tre-
nutku. Ne zato što je bez njega ovaj tim
osuđen na lošije rezultate, već zato što bi
sa njim ovaj tim bio dominantan u odno-
57
DOBITNA KOMBINACIJA:
N. Jokić, V. Micić, S. Pešić
Fotografije: AP Photo / Petr David Josek
su na sve druge reprezentacije. Ovako,
imamo periode u igri kada nismo u sta-
nju da postižemo lake poene, posebno
kada su Nikola Jokić i Vasilije Micić van
terena. To za sada može da se kompenzu-
je pojačanom odbranom, ali bi moglo da
predstavlja problem protiv jačih ekipa.
Povratne lopte koje Jokić šalje u trenut-
ku kada je udvojen ne završavaju lakim
poenima. Pošto u timu nemamo vrhun-
skog beka šutera, potrebno je da Nedović
i Gudurić preuzimaju odgovornost u što
više situacija, kako bi u napadu pomogli
Jokiću i Miciću. Za sada, više šuteva ka
košu od njih dvojice upućuje Nikola Ka-
linić, koji objektivno nije najbolji šuter u
timu, ali je prinuđen na to.
Ne možemo da kritikujemo igru našeg
tima dok dominantno pobeđuje i izgleda
kao glavni favorit za medalju na prven-
stvu. Ne postoji ekipa koja je u ovom tre-
nutku pokazala više na Evropskom pr-
venstvu od reprezentacije Srbije. Možda
je naša grupa najslabija po timovima koji
je sačinjavaju, ali vidimo da se i najveći
favoriti muče da ostvare pobede protiv
objektivno lošijih timova. Svetislav Pešić
je pokretačka snaga reprezentacije u na-
stavku prvenstva baš zbog svog iskustva.
Nebrojeno puta je od svojih igrača izvla-
čio ono najbolje što se od njih može dobi-
ti. Disciplina i požrtvovanje svakog poje-
dinca koje je uspostavio u timu vide se na »
58
prvi pogled. Prava bitka
tek predstoji, ali za sada
nema mesta za brigu.
suđenje na
prvenstvu
Sukob između Svetske
košarkaške federacije
(FIBA) i udruženja evrop-
skih košarkaških liga (ULEB) traje već go-
dinama, i ne vidi mu se kraj. Kontrola nad
protokom novca i arogancija suprotstav-
ljenih snaga šteti košarci u svakom po-
gledu. Kvalifikacije za Svetska i Evropska
prvenstva, kao i Olimpijske igre, događa-
ju se u terminima koji nikome ne odgo-
varaju, samim tim najbolje ekipe su pri-
nuđene da igraju sa rezervnim timovima,
jer igrači koji igraju u NBA ligi i Evroligi
nisu u mogućnosti da se odazovu u svim
terminima. To dovodi do toga da se Slove-
nija kao Evropski prvak u košarci ne pla-
sira na Svetsko prvenstvo u Kini, a Srbija
kao svetska velesila ne prođe kvalifikaci-
je za Olimpijske igre u Tokiju.
Sukob FIBA i ULEB-a ima kao ishod
da najbolje sudije iz Evrope ne sude tak-
GALERIJA DOTS
%XOHYDUYRMYRGH%RMRYLþD
Beograd
16. septembar – 29. oktobar 2022.
KIKI SMITH
/-8',,267$/(æ,927,1-(
vreme 170x123.indd 1
bio trener Nemačke. Po-
sle žalbe koju je tim Litva-
nije dostavio FIBA nakon
meča, dobili su odgovor
koji se graniči sa nesla-
nom šalom: “Po završet-
ku utakmice, reprezen-
tacija Litvanije je uloži-
JEDAN OD NAJVAŽNIJIH: N. Kalinić la protest zbog nedosu-
mičenja pod pokroviteljstvom FIBA. Ko- đivanja zasluženog slobodnog bacanja
mične su situacije sa ovogodišnjeg prven- nakon tehničke greške dodeljene timu
stva, kada nepoznate sudije koje ne mogu Nemačke na 1:26 do kraja treće četvrti-
da nađu svoje mesto u evropskim klup- ne. Žalba ne može da bude usvojena jer
skim takmičenjima sude najvećim svet- su razlozi za protest dostavljeni posle
skim košarkaškim zvezdama. Greške koje predviđenog roka od 60 minuta posle
se dešavaju su neverovatne. Jokić, Ade- završetka utakmice. Takođe, i da je žal-
tokumpo i Luka Dončić u čudu gledaju ba dostavljena u propisanom vremenu,
kako im košarkaški polupismene sudi- bila bi odbijena, pošto navedeni razlog
je dosuđuju namerne lične greške u tre- nije jedan od razloga zbog kojih se žal-
nutku kada su oni faulirani (Jokić), kora- ba može podneti”.
ke kada ih niko u dvorani ne vidi, ili lič- Ova odluka je moguće posledično
ne greške u napadu koje ne bi prošle ni uticala na ishod meča. Sudije koje su
u takmičenju osnovnih škola. sudile meč su suspendovane sa tak-
Najbolji primer užasnih grešaka koje mičenja. Ostaje da se nadamo da su-
se događaju je odluka sudija da na meču dije neće uticati na ishode mečeva u
Litvanije i Nemačke ne dosude slobodna borbi za medalje. ¶
bacanja posle tehničke greške koju je do- ALEKSANDAR ALEKSIĆ
02.09.2022. 12:49:48
8. septembar 2022. VREME
REME
 Evropska prestonica kulture
Stari prostori
za nove ljude
Novi Sad kao Evropska prestonica kulture kroz obnovu, zaštitu i razvoj pet središta kulture
utemeljio je svoju arhitektonsku priču na nasleđu. Nikada pre se tako nešto nije desilo
N
ovi Sad će još nekoliko meseci
biti Evropska prestonica kul-
ture. Šta ostaje nakon jedne od
najprestižnijih evropskih titula u obla-
sti kulture u gradu koji krasi epitet Srp-
ske Atine?
U programskom smislu, tu su pre sve-
ga dva programska luka koji su prošle
godine proglašeni Najboljim evropskim
trend brendovima u oblasti kulture, “Do-
ček” i “Kaleidoskop kulture”. Ovaj drugi
se upravo realizuje po peti put od 1. sep-
tembra do 7. oktobra. Oba programska
luka pretenduju da budu legati grada i
da u programskom smislu zažive i u go-
dinama koje slede nakon ove titularne.
Međutim, Novi Sad je u okviru projek-
ta Evropske prestonice kulture pokrenuo
i pitanje prostora, u skladu sa vizijom “za
nove ljude, procese, prostore i progra-
me”. To je bila tema nedelje arhitekture,
u okviru aktuelnog “Kaleidoskopa kultu-
re” i to kroz tri konferencije “Legati arhi-
tekture” od 5. do 8. septembra.
REME 8. septembar 2022.
VREME
Žordi Pardo, menadžer kulturnih pro-
jekata, specijalista za urbane intervencije
i projekte upravljanja nasleđem, kaže da
je “titula Evropska prestonica kulture od-
lična prilika za unapređenje, razvoj i ino-
viranje pristupa i uloge kulture u projek-
tu urbanog grada, i da obezbeđuje bolje
pozicioniranje u Evropi i čvršće odnose
sa drugim evropskim gradovima”.
“Mislim da je Fondacija ‘Novi Sad –
Evropska prestonica kulture’ uradila do-
bar posao, prateći elemente i strateške
akcije prvobitno planirane u aplikacionoj
knjizi, polazeći od koncepta i ideje ‘obno-
ve mostova’, do oporavka i revitalizacije
industrijskog nasleđa kao prostora kul-
ture i stvaralaštva, u strategiji unapređe-
nja javnog prostora i neospornog nasle-
đa. Naravno, ostaje još mnogo posla da se
uradi, s obzirom na veliki potencijal no-
vosadske baštine i kulture, i u odnosu na
njegov položaj na Dunavu. Ali put koji je
započeo je veoma pozitivan i trebalo bi
da zaslužuje institucionalni konsenzus i
59
REKONSTRUISAN GRAD:
Petrovaradin...
Fotografije: Vladimir Veličković
podršku i privatnu saradnju da bi se na-
stavilo dalje”, rekao je Pardo, inače neza-
visni ekspert Evropske komisije za oce-
nu i izbor Evropskih prestonica kulture.
Novi Sad kao Evropska prestonica kul-
ture kroz obnovu, zaštitu i razvoj pet sre-
dišta kulture utemeljio je svoju arhitek-
tonsku priču na nasleđu iz 17. veka – Pod-
građu Petrovaradinske tvrđave, zatim 18.
veka – Almaškom kraju, najstarijem delu
grada koji je pod zaštitom, potom 19. veka
– samog centra grada i Pozorišnog trga
na kom je smešten najstariji srpski tea-
tar, 20. veka – Distrikta koji baštini sto-
godišnje industrijsko nasleđe pretvore-
no u centar savremenog stvaralaštva, i
na kraju 21. veka u kom je nastao jedin-
stven model kulturnih stanica.
Nemanja Milenković, direktor Fondaci-
je “Novi Sad – Evropska prestonica kultu-
re”, ocenjuje da “prostori za kulturu dobi-
jeni u pripremi Evropske prestonice kul-
ture po svom obimu, kvalitetu, brzini za-
štite, obnove i razvoja sadržaja u njima »
60
... Podgrađe
prevazilaze sve naše snove iz 2015. godi-
ne, kada smo se kandidovali. To je sada
činjenica koja će ostati zapisana u istori-
ji grada jer se nikada pre tako nešto nije
desilo. Ne samo što je time prekinuta go-
tovo osamdesetogodišnja “tradicija” urbi-
cida Novog Sada, već su ova obnovljena i
novoizgrađena središta kulture postala
svetionici za dalje slične tendencije. Time
smo pokazali šta možemo kada hoćemo,
ali i da nema razloga da to ne možemo da
ponovimo i na drugim mestima.”
Princip obnove, zaštite i razvoja no-
vosadskog nasleđa, tokom projekta
Evropske prestonice kulture, priznat je i
na evropskom nivou: najstariji deo gra-
da, Almaški kraj, prošle godine postao je
deo prestižne Faro mreže Saveta Evrope.
Ova mreža okuplja i povezuje organiza-
cije lokalnih zajednica koje kulturno na-
sleđe aktivno koriste kao potencijal za ra-
zvoj svojih sredina i to čine uvažavajući
principe Faro konvencije – krovne evrop-
ske konvencije o zaštiti kulturnog nasle-
đa, koju je Republika Srbija ratifikovala
2009. godine.
Dr Angel Portoles, predstavnik Faro
mreže, ekspert u oblasti kulturnog na-
sleđa i kulturnog menadžmenta i sa-
radnik na univerzitetu Jaume u Špani-
ji istakao je da “jedna od ključnih stvari
Almaškog kraja jeste da povezuje ljude,
mesta i priče, a oni su direktno povezani
sa aspektima kao što su, na primer, pra-
vo na nasleđe, učešće u upotrebi i nje-
govo tumačenje, zatim poštovanje razli-
čitosti kao pokretačke snage za susret i
kreativan pregled procesa. Kao jedan od
najistaknutijih rezultata, vidim stvara-
nje dinamične zajednice rešene da pre-
ispita i proširi vrednosti koje povezuju
nasleđe i ljude, kako one koji žive tamo
tako i one koji dolaze u komšiluk da osmi-
sle, stvaraju i razvijaju široke umetničke
i socijalno-kulturne predloge.” Dr Angel
Portoles je dodao da je primer Almaškog
kraja usko vezan sa primerom iz špan-
skog grada Kordobe, sa PAX – Patios de
la Axerquía, modelom koji nastoji da re-
flektuje fenomene kao što je džentrifika-
cija od aktivacije građanstva oko značaja
koncepta susedstva, predlažući kultur-
ne akcije koje povećavaju vrednost ljudi
i njihovih mesta.
Pokretanje procesa dobijanja statusa
zaštićene kulturnoistorijske celine, što je
Almaški kraj i postao 2019. godine, pokre-
nulo je otvaranje Kulturne stanice Svila-
ra, 2018. godine, jedne od prvih u okviru
mreže kulturnih stanica u kojoj je osam
obnovljenih i novih prostora širom i u
okolini Novog Sada, a koja pretenduje
da se još proširi. Nakon zaštite, sada se
stiglo i do procesa obnove u koji će biti
uključene institucije i organizacije. Ideja
je da ti procesi koji se odnose na zaštitu,
obnovu, ali i razvoj, budu legat Evropske
prestonice kulture, odnosno metodologi-
ja po kojoj bi se moglo raditi dalje.
Violeta Đerković, koordinatorka mre-
že kulturnih stanica, smatra da su “raspo-
ređene izvan centralnih gradskih zona i
prigradskih naselja, kulturne stanice kao
nova mesta okupljanja lokalne zajedni-
ce i komšija, donele novi impuls kultur-
nom životu Grada. Osnovane sa ciljem da
kulturni život postane dostupniji svim
građanima Novog Sada, pa i onima koji
žive dalje od centra i iz različitih razlo-
ga nemaju naviku odlaska u kulturne in-
stitucije smeštene u radijusu od jednog
kilometra u centru grada, kulturne sta-
nice su taj cilj i ispunile, o čemu svedoči
broj od 165.000 posetilaca i 3000 aktivno-
sti u svim stanicama od osnivanja s kra-
ja 2018. godine do danas. Sam proces na-
stanka neke kulturne stanice nije se ni
u jednoj fazi svodio samo na fizički, pro-
storno-arhitektonski aspekt zgrade, već
je suština procesa bila upravo u uklju-
čenosti lokalne zajednice u izbor lokaci-
je, njeno smeštanje u širi prostorni kon-
tekst dela grada u kom se nalazi, prida-
vanje značenja koji taj prostor ili objekat
imaju za građane.”
Polazna tačka za obnovu kulturnih
stanica bila je obnova oronulih i nebez-
bednih prostora koji baštine nasleđe gra-
da, poput nekadašnje fabrike svile, danas
pomenute Kulturne stanice Svilara. Pre-
ma rečima Eve Riccio, direktorke među-
narodne saradnje Friche la Belle de Mai,
kreativnog prostora u francuskom Mar-
selju, nekadašnje fabrike duvana, taj mo-
del revitalizacije prostora, koji je zastu-
pljen i u Novom Sadu, sve je prisutniji
širom Evrope.
“Prema rezultatima evropskog projek-
ta T-Factor, privremeni prostori su u po-
rastu širom Evrope. Prazne zgrade, parcele
i neiskorišćeni prostori se sve više koriste
kao privremena mesta za kokreativno ek-
sperimentisanje, otključavajući mnoštvo
inovativnih kulturnih, društvenih i predu-
zetničkih aktivnosti. Često su ove inicija-
tive ključne za izgradnju zajedničke javne
vrednosti i preoblikovanje društvenih, kul-
turnih i ekonomskih tkiva područja koja
se obnavljaju. U mnogim slučajevima, oni
su u dobroj poziciji da postanu stalni ele-
menti lokalnog pejzaža, delujući kao pro-
totipovi budućnosti”, rekla je Riccio.
Uz pomenutih pet središta kulture,
Fondacija kao nosilac projekta Evrop-
ske prestonice kulture ističe i pokreta-
nje različitih arhitektonskih konkursa i
javnih poziva, u kojima su uključeni lo-
kalni, ali i nacionalni stručnjaci, među
kojima je konkurs “Nova mesta” za ure-
đenje malih javnih površina, u kojima su
građani sami davali predloge, kao i ak-
tuelni javni poziv za idejno vajarsko-ar-
hitektonsko rešenje izgleda skulpture
posvećene Mitru Subotiću Subi, pioni-
ru elektronske muzike u Srbiji, ali i jav-
ni urbanističko-arhitektonski konkurs u
okviru kojeg će biti izabran najbolji diza-
jn za kompleks budućeg Memorijalnog
centra posvećenog svim nevino strada-
lim žrtvama u Pogromu u Južnoj Bačkoj
tokom januara 1942. godine. ¶
S. Ć.
8. septembar 2022. VREME
REME
 NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVIĆ 61

Ipak pretplata na Tviter

Postoji jedan dobar marketinški trik za zarađivanje
novca na “besplatnim” video igrama. Autor igre do-
zvoli vam da igrate fraj dok se ne “navučete” i dosti-
gnete neki svoj maksimalni nivo. Da biste otišli dalje,
gde su ozbiljniji igrači, potrebni su vam dodaci, a to
mora da se kupi. E, u tom grmu leži lepa lova. U do-
datnoj opremi bez koje igranje brzo postane dosadno.
Tviter je na putu da uradi nešto slično sa svojom
Tviter Blue (Plavi Tviter) verzijom. Za sada je dostu-
pan u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, i me-
sečno se plaća oko pet dolara. Pretplatnici imaju pri-
vilegiju da prvi testiraju opcije koje Tviter isproba-
va, što znači da mogu sa svojim tvitovima da rade
ono što ostali tviteraši ne mogu. Recimo, da ih ure-
đuju, to jest edituju.
Kompanija upravo testira ovu opciju, naravno sa
verski roboti) na Tvi-
“plavcima”, omogućivši im da u prvih trideset minu-
ta posle postovanja promene sadržaj svog tvita. Po-
štenja radi svaka promena se beleži, post se obele-
žava kao “editovan” i svaki korisnik može da vidi ne
samo kako je tvit prvobitno izgledao, već i koje je sve
promene pretrpeo, pod uslovom da ih je bilo više.
U Tviteru kažu da je opcija editovanja na vrhu že-
lja svih korisnika. Svakome se dešava da napravi vrlo
glupu grešku u kucanju koju isprva ne primeti, dok
ne objavi post, a koja ume da promeni smisao posta
ili da ponizi autora. Trenutno je običnim tviterašima
nemoguće da post naknadno menjaju, ne zato što
je to tehnički zahtevno, već zato što se time menja
suština tvitovanja. A to je odgovornost za izrečeno.
Jednom kada izađe iz glave, preko prstiju, gotovo je!
Sad Tviter pokušava da napravi kompromis. Može
da se menja, ali samo u prvih pola sata i samo oni koji
su to spremni da plate. Time se, misle, obezbeđuje au-
tentičnost tvitovanja. Ako ste nekoga podržavali, pa
se razočarali, ne možete posle nekoliko meseci ili go-
dina da menjate tu istoriju. Ali ako ste nešto pogre-
šili u kucanju, ili lupili pa shvatili da ste lupili, imate
priliku da to pravovremeno popravite. Za pet dola-
ra mesečno, ako živite na pravoj adresi.
Zanimljivo je da pretplata na Plavi Tviter ne zna-
či da ćete biti oslobođeni reklama, i to vam suštin-
ski pokazuje šta je poslovni model kompanije. Tvi-
ter, kao i ostale “besplatne” mreže, živi od podata-
ka svojih korisnika, od analize njihovog ponašanja
i navika, što onda nudi oglašivačima. To vredi mno-
go više od pet dolara mesečno i suština je spora sa
mogućim budućim vlasnikom Ilonom Maskom, koji
traži da se prebroje botovi (so
teru. Jer, njima se ne može prodati ništa.
Ali, ako pretplata nije suština poslovnog modela,
kao što je najčešće u slučaju igara, zašto se to uvodi
i kome to uopšte treba?
Najpre, potrebno je zvaničnim nalozima, gde slu-
čajna greška ili nemar mogu mnogo da koštaju. A
ispravka to može da, je li, ispravi. Makar delimično.
Potrebno je i korisnicima koji “žive” na Tviteru i drže
do sebe.
Dobro bi došla i Endiju Rodiku, bivšem teniskom
šampionu, koji je morao da povuče objavu u čast Se-
rene Vilijams, jer je napisao da mu je ona “stara pri-
jateljica”. To “stara” je uzbudilo tviteraše, koji su ga
optužili da on to nešto o njenim godinama, i nesret-
ni Endi je obrisao tvit. A mogao je da ga “popravi” u
prvih pola sata, kada je video ko mu se sve kači na
vrat. Bio bi to dobro uložen novac. ¶

PRODAJA&PRETPLATA Opcija pdf podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom

štampanom izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog.
ŠTAMPANO IZDANJE Pdf fajl se daje na ličnu upotrebu registrovanom pretplatniku, fizičkom licu,
i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove fajla bez prethodne pisane
kurirom poštom običnom poštom avionom
[Beograd] [Srbija] [Evropa] [ceo svet] saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene uračunat je PDV. U sve
cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.
6 meseci / 26 brojeva 7500 RSD 7300 RSD 130 EUR 190 EUR
Iz zemlje i inostranstva uplatu možete izvršiti platnom karticom na web
12 meseci / 52 broja 15.000 RSD 14.600 RSD 240 EUR 360 EUR adresi https://www.vreme.com/pretplate ili direktno na naš račun broj
160-302538-91, u kom slučaju potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima
INTERNET IZDANJE pošaljite e-mailom na adresu prodaja@vreme.com ili poštom na Vreme,
iz Srbije iz sveta Kosovska 17, Beograd, sa naznakom za šta je uplata izvršena. Za internet
1 broj sa PDF-om 350 RSD 3 EUR pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu ne ustupamo
trećim licima. Za dostavu u inostranstvu, uplata može da se izvrši u zemlji,
1 mesec 1000 RSD 9 EUR
uplatom odgovarajućeg iznosa na naš dinarski račun u dinarskoj protivvrednosti
6 meseci 5200 RSD 45 EUR prema srednjem kursu NBS na dan uplate. Trajanje pretplate na internet izdanje
6 meseci sa PDF-om 5800 RSD 50 EUR određuje se datumski, od trenutka evidentiranja uplate, a prema broju uplaćenih
12 meseci 8200 RSD 72 EUR meseci.
12 meseci sa PDF-om 9200 RSD 80 EUR Usluge internet pretplate vrši i www.
novinarnica.net prema svom cenovniku.
Uplate su moguće na www.vreme.com platnom karticom iz zemlje i inostranstva.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 10 do 14h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com

REME 8. septembar 2022.

VREME

Sa Ficdžeraldom u Nici
Jednog užarenog julskog dana sleteo sam na aerodrom u Nici.
Sedmodnevni boravak na Azurnoj obali finansirao je Fran-
cuski institut iz Beograda, a ja sam zauzvrat imao zadatak
da napravim nekoliko akvarela koji će biti izloženi u lokal-
nom kulturnom centru, čije ime sam zaboravio. Fer pogod-
ba, nema šta.
Komedijant slučaj je udesio da se u vreme mog boravka u
ovom gradu obreo i vlasnik jedne televizije ružičastog pred-
znaka, i bilo je zabavno porediti naše doživljaje grada. Neko-
liko puta se dogodilo da prolazim
pored mesta u kojem on u tom tre-
nutku sedi i objavljuje sadržaj na
društvenim mrežama, i to prepli-
tanje naše dve realnosti omogući-
lo mi je da sagledam klasni jaz koji
postoji između nas.
No, sve to ne bi bilo vredno po-
mena da se nisam zainteresovao
za istoriju Nice, u pokušaju da ra-
zumem kada je i zbog čega ovo na-
selje postalo simbol raskoši. Pret-
postavljao sam da je steklo popu-
larnost u slavnim tridesetim, kako
Francuzi nazivaju blagostanje
omeđeno svetskim ratovima. To
je vreme Pikasa, Modiljanija i Su-
tina u pariskim bistroima, Gertru-
de Stajn i Roberta Kape, koji svako
malo prelazi u Španiju da fotografi-
še sukobe u građanskom ratu, Pariz
Hemingveja i ostatka ekipe koju je na neodoljiv način portre-
tisao Vudi Alen u svom baroknom ostvarenju Ponoć u Parizu.
U lokalnom marketu sam kupio kamamber, nešto šunke
i baget i upustio se u internet pretragu. Nailazim na članak
Skota Ficdžeralda, još jednog protagoniste Alenovog filma,
naslovljen Kako da živite maltene ni od čega godinu dana.
Tekst je objavljen u "The Saturday Evening Postu", 20. sep-
tembra 1924. godine. Ficdžerald opisuje odlazak na Azurnu
obalu nakon spoznaje da je život među njujorškom elitom
poguban za zdravlje, porodicu i (pre svega) finansije. Na moje
zaprepašćenje, saznajem kako je jug Francuske između dva
rata predstavljao besramno jeino utočište, budući da su gro-
fovi, trgovci, industrijalci, naslednici i članovi korumpiranih
državnih administracija već krajem aprila zamandalili žalu-
zine i vrata svojih vila i odlazili put nešto svežijih krajeva. Na-
zivali su ih ivernantima, od francuskog l’hiver, što znači zima,
a ja ću ih u nedostatku prevoda nazvati zimničarima. U Nicu
bi se vraćali tek s jeseni, nakon što iščeznu komarci i ostale
štetočine, a temperatura postane podnošljiva.
Susret sa člankom mi je pomogao da razumem svakod-
nevicu slikara, odmetnutih na jug Francuske, ali i da se
REME 8. septembar 2022.
VREME
VREMEUŽIVANJA
62
njome donekle razočaram: dugo sam na te okolnosti gle-
dao kao na ustrojstvo sveta, koje uspešnim umetnicima
omogućava da se nasele na ovakvom mestu i život pro-
vedu na visokoj nozi, a sada sam shvatio kako odlazak na
Azurnu obalu nije bio ništa drugo nego bežanija od sku-
poće Pariza, njegovih bistroa, glamuroznih proslava i ka-
barea Monmartra.
"We Americans come here to economize", piše Ficdžerald, ali
se i žali kako je otklon od njujorškog visokog društva prera-
stao u svoju suprotnost, te da sada
po hotelima viđa ljude od čijih se
pogleda isprva sklonio. Francuzi
su spremno dočekali ovo pomo-
darstvo, pa su cene svakim danom
rasle i rasterivale lokalno stanov-
ništvo ka Marselju, Tuluzu i dru-
gim gradovima gde se od prostih
poslova još uvek može koliko-to-
liko živeti. Za razliku od meštana,
Skot i Zelda su gradove napušta-
li iz obesti, kao onda kad su kupi-
li jedini nov reno u Jeru, gradiću
poznatom po tome što je nekada
u njemu bila komanda Templara,
i krenuli put Kana u potrazi za vi-
lom za iznajmljivanje. Pred očima
mi gamižu pohovani pipci okto-
poda, dimljeni gofovi, šampanjac
natočen do ivice i piščevo odušev-
Foto: L. Tripković
ljenje računom od svega šezdeset
jednog centa. Ako u obzir uzmemo inflaciju, Ficdžeraldov
"kraljevski obrok" koštao bi tek sedam današnjih dolara, ot-
prilike koliko i obrok koji u tom trenutku preživam.
Shvatam da je Nica jedan od prvih gradova žrtava džentri-
fikacije. Shvatam i to da je sposobnost stvaranja umetnosti
retko privlačna veština. Postoje ljudi koji umeju da zarade
novac, postoje i ljudi poput pomenutog medijskog mogula, i
svi oni nepogrešivo naseljavaju i pohode mesta koja su svo-
jim duhom i načinom života stvorili ili oblikovali umetnici.
Bilo da je reč o njujorškom ili londonskom Sohou, Berlinu ili
Nici, tipovi sa novcem shvataju da se društvena potvrda do-
bija uvažavanjem umetnosti. Problem nastaje onda kada uz
kapital generišeš i toliko moći da ti se zamagli um, pa umi-
sliš da si ti kadar da određuješ šta je umetnost. Tada dobijete
Beograd u kome danas živimo. Vrhunac cinizma srpskih eli-
ta leži upravo u tome što vrlo dobro znaju da naplaćuju po-
dršku onima koji Srbe vode u istrebljenje, jer bi u suprotnom
sa decom obilazili urbanističke pobačaje kojima je prosejana
ova zemlja, a ne kafane koje su obesmrtili Ficdžerald, Matis,
Klajn i slični. Eto zašto je umetnost važna. ¶
LUKA TRIPKOVIĆ