Ivan Ivanji o ulozi pojedinaca u politici Studija slučaja: Linglong

NEMAČKI KANCELARI I SUDBINA SRBIJE KOLONIJALNI PAKET-ARANŽMAN

BiH 7 KM; Hrvatska 33 HRK; Makedonija 200 MKD; Crna Gora 3,50 EUR; Slovenija 4,50 EUR
B
cena 350 rsd

broj
1641
16. jun 2022.

INTERVJU: MILAN ST. PROTIĆ

PUTIN JE VELIKI
MILOŠEVIĆ
 BROJ 1641
16. jun 2022.
Dragoljub Žarković (1951–2020), 04 Nuspojave: Stanje flegmatičnog ropstva
glavni urednik od 1991. do 2020.
Zoran Jeličić (1945–2018),
06 Uloga pojedinca u istoriji: Nemački
glavni urednik od 1990. do 1991. kancelari i sudbina Srbije
izdavač
NP “VREME” d.o.o. 10 Intervju: Milan St. Protić, istoričar
Kosovska 17, Beograd
16 Portret savremenika:
direktor
Stevan Ristić Zorana Mihajlović
pomoćnik direktora
Vojislav Milošević 19 TV Manijak:
Za zadnjih šest godina ništa se nije
finansijski direktor Medijski nudizam i selektivno slepilo promenilo, samo je spisak onih sa kojima je
Daniela Vesić

glavni i odgovorni urednik 20 Mafija, suđenja i komentari: bila u sukobu, a deli političko opredeljenje,
Filip Švarm
Pandorina kutija Belivukovog klana nešto duži. Zato je verovatnije da je u
pomoćnik glavnog urednika pitanju nekakav modus operandi, jasno
Momir Turudić 22 Ekološki problemi i njihovo rešavanje:
podeljene i unapred pripremljene uloge
redakcija
Pozovi gReact, samo gReact jovana gligorijević
Željko Bodrožić, Slobodan Bubnjević,
Sonja Ćirić (mozaik), Zora Drčelić,
Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijević,
24 Studija slučaja: Linglong
Andrej Ivanji (svet), Marija Janković (foto),
Jelena Jorgačević, Slobodan Kostić, 30 Sport u Srbiji:
Radmilo Marković, Saša Marković,
Ivana Milanović Hrašovec, Na terenu košarkaši, na
Milan Milošević, Uroš Mitrović,
Teofil Pančić (kultura), Saša Rakezić, tribinama huligani
Nemanja Rujević, Nedim Sejdinović,
Tamara Skrozza, Zoran Stanojević, 31 Lični stav: Dug je put do derbija
Bojan Stekić, Dragan Todorović,
Tanja Topić, Biljana Vasić, Miloš Vasić 34 Kupovina nekretnina u Beogradu: Kako su
dokumentacija cene izgubile dodir sa realnošću
Dragoslav Grujić (arhiva) Ljubiteljima košarke u Srbiji ostaje nada
Jelena Mrđa (foto)
SVET da će dva domaća kluba učestvovati u
tehnička redakcija:
Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković; 36 Ukrajinski frontovi: Rat jede resurse najjačoj ligi u Evropi, ali pre svega da će to za
lektori: Olga Babić,
posledicu imati smanjivanje tenzija između
Živana Rašković, Ivana Stanković;
40 SAD: Američka kultura oružja
korektor: Nikola Dragomirović samih klubova i njihovih navijača. Crno-beli
internet izdanje KULTURA i crveno-beli na parketu i na klupama imaju
www.vreme.com
Marjana Hrašovec
previše kvaliteta da bi bilo šta drugo bila
42 Intervju: Zoran Predin tema kada se o njihovim duelima priča
prodaja i pretplata
Nikola Ćulafić, Milan Radović 45 Pozorište: Dečija posla odraslih milenko janjić
računovodstvo konformista
Slavica Spasojević
marketing 47 Film: Nekada svoji, a sada svačiji
Aleksandar Aleksić (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.com
49 Knjige: Pastir i Platon na istom gudžalištu
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
50 Novi album: Šajzerbiterlemon –
Na dugačkim poljima
štampa: Rotografika, Subotica

ISSN 0353-8028 MOZAIK

COBISS.SR-ID 16907266
Prenošenje, preuzimanje ili
korišćenje tekstova objavljenih u
Nedeljniku “Vreme” je zabranjeno.
Za svako eventualno korišćenje
potrebna je posebna dozvola
autora i NP VREME, kao nosioca
isključivih imovinskih prava na
iskorišćavanje autorskih dela koje
su stvorili zaposleni u NP VREME.
52 Zaboravljeni:
Ni ružičasto, ni sumorno
55 Povodom knjige: Za život u eri nove
pismenosti
56 Razglednica: Lisabon
59 Navigator: Svi marš na C
60 Strip: Krvavi oktobar 1941. (3)
62 Vreme uživanja: Škembići iz zasede
“Mi ljudi se kroz vekove u emocionalnom
smislu nismo mnogo promenili, usprkos
tehnološkom napretku, koji nas je potpuno
promenio u racionalnom smislu. To znači
da su zli ljudi ostali zli na isti način, dobri
dobri, glupi glupi, naivni naivni itd. Historija
se ponavlja, a mi nismo ništa naučili
razgovarala: gordana nonin
Fotografija na naslovnoj strani: Marija Janković
 NUSPOJAVE
4 TEOFIL PANČIĆ
Stanje flegmatičnog ropstva
Da li smo do te mere depolitizovani, dekomponovani, desupstancijalizovani, da više
ogromnom većinom ne marimo ni za šta i ništa ne može stvarno da nas pokrene, a i ako
nas pokrene, zaustaviće nas prva grančica na putu? I da li smo razvili toliki imunitet
na bazične činjenice da ništa ne probija opne naše uznegovane ravnodušnosti
Hajde da zamislimo da je Sergej Lavrov nekako pronašao
crvotočinu kroz koju se ipak ušunjao u Srbiju, i da je u njoj
primljen kao Carev izaslanik, koji nam iz dalekog centra
bliske i drage Imperije donosi darove, takoreći svadbene.
Zamislimo, štaviše, da je tom prilikom zvanično obznanje-
no da Srbija ne samo da neće uvoditi sankcije bratskoj ze-
mlji, nego da s njom i Belorusijom stupa u uniju (kakvu je
inače još Slobodan Milošević zazivao, no smo mi to malo
zaboravili), da zajedno s njima obnavlja Varšavski pakt koji
će se, zbog izdaje kvarnih katoličkih Poljaka, ubuduće zva-
ti Antivaršavski pakt, da prelazi s dinara na rublju, da pre-
kida svaki proces tzv. evrointegracija, daleko im lepa kuća,
da uvodi sankcije Evropskoj uniji i objavljuje rat Japanu
(zašto Japanu? Pa, ako je Crna Gora to onomad mogla...), da
anektira Dodikovinu, pola Crne Gore, Skopsku Crnu Goru
i Mesnu zajednicu Borovo Selo, da šalje bataljon ljutih na-
vijača Zvezde, Partizana i BSK-a iz Bavaništa da do pod-
neva vrate Kosovo & Metohiju (s posebnim naglaskom na
Prizren) u ustavno-pravni poredak matice, da uvodi ma-
sovno zvučničko slušanje Sputnjika i meketavih propove-
di Abu Ćirjaka, ekskurzije na Mećavnik, gledanje gnjavator-
skih filmova Nikite Mihalkova, ekstenzivno čitanje Dejana
Vladušića-Gatalice i na loop slušanje Beogradskog sindika-
ta kao ne samo školsku nego opštu građansku obavezu...
Šta bi se, dakle, u Srbiji dogodilo, “u Srbiji, zemlji da prevr-
ne”, kad bi takva nastala sudija?
A možemo da zamislimo i nešto sasvim drugačije. Došao
onaj Šolc, za njim Tolc, pa Bolc, uvrtali ruke i uši, donosili
pare na kamare... I kao rezultat, Srbija ne samo da je uve-
la sankcije agresorskoj Rusiji nego je i prekinula sve veze s
njom, silom preuzela i NIS i Niš, proterala ceo rusko-belo-
ruski diplomatski kor plus Antonića i Kustu, priznala neza-
visnost Kosova i u znak pomirenja ponudila novoj sused-
noj državi da se slobodno teritorijalno razgaći na Preševo,
Bujanovac, Medveđu i Kikindu (Zašto Kikindu?! Zato što
nismo cicije i zato što nam se može!), pod hitno se učlanila
u NATO i štaviše poslala najelitnije trupe blizu ukrajinske
granice da brane bratske NATO zemlje od najezde azijat-
skih hordi sa istoka ako zatreba. I to nije sve što bi bilo kad
bi bilo: Sonja Biserko postala bi predsednica Vlade, Marko
Vidojković ministar kulture a ja državni sekretar za manjin-
ska prava strejt populacije, Daško Milinović dobio bi odre-
šene ruke na mesec dana da sredstvima koja oceni primere-
nim dekontaminira sve tabloide plus Pink i Hepi, “big Mac”
postao bi obavezna školska užina, u SPC bi se bogosluže-
nja obavljala na engleskom, a žene, gejevi i Zoran Kesić bili
bi dobrodošli kao prinove u redu sveštenstva, “Politika” bi
prešla na latinicu pod uredništvom Snežane Čongradin,
“Filosofija palanke” u školskoj lektiri zamenila bi knjige
Dobrice Ćosića, a “Pas i kontrabas” potisnuo “Travničku
hroniku” itd. Šta bi se, dakle, dogodilo, “u Srbiji, zemlji da
prevrne” da počem takva nastane sudija?
Teško je to dokazati, ali razmislite dobro, i mislim da
ćemo se lako složiti oko odgovora: ne bi se dogodilo ništa,
ni u prvom ni u drugom slučaju. Dobro, ne baš ništa-ništa,
nekog bi gibanja i džilitanja svakako bilo, ali ono bi mal-
ko potrajalo – bez ozbiljnog ugrožavanja vlasti i poretka
u bilo kojem trenutku – pa bi polako utihnulo, najkasnije
s početkom pune turističke sezone. Leto bi se zahuktalo u
punom kapacitetu, sedeli bismo u kafanskim baštama i le-
njo-nezainteresovano žvaćkali govna, nalivajući se bilo kva-
som, bilo koka-kolom, kako nam je već pao grah. Oni koji-
ma bi ova klackalica pala na pogrešnu, njima nemilu stra-
nu, ogovarali bi Gospodara i njegovu svitu, ali onako bez
žara, više reda radi, a ovi što im je sekira upala u med hva-
lili bi ga, mada i to nekako više rutinerski, tek toliko da se
čuje tamo-gde-treba.
Kako je sve to moguće, ako je moguće, a svi znamo da je
moguće, uz sva živopisna preterivanja koja sam uveo zaba-
ve radi (npr. u realnijoj stvarnosti bi Abu Ćirjakove progla-
se ipak recitovao školovani spiker s Trećeg programa Radio
Beograda jer je tako mnogo humanije, a ni Daško ne bi dobio
mesec, nego samo 15 dana fraj, pa šta uradi, uradio je)? Da
li smo toliko flegmatični, cool do drugima nezamislivih di-
menzija kulosti, ili je u pitanju nešto drugo? Da nismo mož-
da do te mere depolitizovani, dekomponovani, desupstan-
cijalizovani, da više ogromnom većinom ne marimo ni za
šta i ništa ne može stvarno da nas pokrene, a i ako nas po-
krene, zaustaviće nas prva grančica na putu? I da smo ra-
zvili toliki imunitet na bazične činjenice da ništa ne probija
opne naše uznegovane ravnodušnosti? Neverovatne, a do-
kazane, nepodopštine lažljive, kradljive i politički toksične
kamarile na vlasti? Eh, šta da se radi, ni neki drugi ne bi bili
bolji... Užasno, nezamislivo i neoprostivo razaranje Ukrajine,
posredno podržano od naše vlasti? Pa dobro, šta ćeš, ne mo-
žemo protiv braće, a i ko zna šta se tamo stvarno dešava...
16. jun 2022. VREME
REME
 5

Ovo idiotsko i neodrživo stanje u kojem režim lavira a Rezultat svega toga, mogli bismo brzopleto zaključiti, je
Srbija tavori ponekad se objašnjava kao posledica otezanja i da Srbija nema i ne može da razvije alternativnu, drugačiju
“kupovine vremena” koju “Vučić” čini jer mora da bude jako politiku, da ponudi nešto što je istinski konkurentno ono-
oprezan, a oprez mu nalaže strah od reakcije javnosti u ze- me što kreira vlast. Ovo bi, međutim, impliciralo da vlast,
mlji. Ali koje, zaboga, reakcije? I koje javnosti? eto, ima neku politiku i ima neku ideologiju, ali drugima ne
Istina je da je Srbija ubijena u pojam, a onda su i sami dopušta da imaju to isto, onako kako su komunisti mono-
pojmovi ubijeni, razgrađeni, isprani, ne znače više ništa. polisali svoju ideologiju i nametali je celom društvu kao je-
Pogledajte političku mapu Srbije, pa se uverite i sami. Ta dinu legalnu i legitimnu.
mapa je jednobojna praktično isto onako kako je bila jed- A da li je ima? Nije naročito teško braniti tezu da se radi
nobojna u vreme jednopartijske vladavine i monopola o ciničnim, gramzivim oportunistima koji reaguju na pod-
tzv. Saveza komunista. Gde još postoji išta slično tome? sticaje i izazove od dana do dana, bez bilo kakve vizije druš-
Nigde u Evropi bar, ni kod tva, ali s vrlo razvijenom vizi-
Orbana (Budimpešta!), ni 
“Naprednjačka” ideologija jom sebe u društvu: na vrhu
kod Erdogana (Istanbul, ipak postoji. Ona je po moći i bogatstvu. Pri čemu
Ankara, Izmir etc.), o Poljskoj im moć ponajviše treba radi
da i ne govorimo. Dobro, u ultrakonzervativna, ali na uvećanja i zaštite bogatstva.
Rusiji je slično, ako ne i gore, Moguće je, međutim, bar
ali Rusija je vlastitom voljom
prividno savremen način, i podjednako dobro braniti i
ili samovoljom svojih klepto- njen je cilj i smisao da blokira, jednu ipak malo suptilniju
kratskih elita ionako politič- tezu. Ideološki eklekticizam
ki istupila iz Evrope 21. veka, zaustavi, debilizuje društvo koji nam se neprestano kri-
makar i najšire shvaćene. koje u takvom stanju više šom sipa u tanjire kao što tro-
Ovde više ništa ne znače i vač sipa otrov u jelo zapravo
nikakve konkretne i delatne ne može da se razvija, ali je iznuđen i hinjen; “napred-
političke razlike ne proizvo- njačka” ideologija ipak posto-
zato može lepo da nazaduje
de ni podele po tradicional- ji. Ona je ultrakonzervativna,
nim i sveprisutnim linijama poput one sever-jug (postoji ali na prividno savremen način, i njen je cilj i smisao da blo-
li, recimo, još uopšte Vojvodina, u bilo kojem smislu osim kira, zaustavi, debilizuje društvo koje u takvom stanju više
turističko-folklornog, kao sve sterilniji spomenik samoj ne može da se razvija, ali zato može lepo da nazaduje. Da
sebi?), razvijeni-nerazvijeni, levi i desni (baštinici “parti- demontira i obesmisli debatu, da svaku različitost svede, u
zanskih” i “četničkih” tradicija u poslednjoj su deceniji sli- najboljem slučaju, na pitanje benigne “lajfstajl” privatno-
veni u jednu melasu bez ukusa i mirisa, betonirani i zazi- sti, da unapred deaktivira eksplozivno punjenje iz svake
dani u zajedničku grobnicu ideologija), liberalni i konzer- potencijalne “bombe”: medija, kulture, univerziteta, partij-
vativni itd? Pa ovde, bre, čak i Mađari iz Sente ili Kanjiže ske i vanpartijske politike. Tako se stvara letargično druš-
masovno glasaju za “četnike”, doduše, preko njihovih or- tvo kojim dominiraju ravnodušni robovi spakovani u mili-
banovskih prijatelja! Do neke mere još postoji činjenica one kućnih pritvora, kojima je vrhunac “angažmana” ano-
da veliki gradovi glasaju nešto drugačije od ostatka ze- nimno iživljavanje po “društvenim mrežama” dok češkaju
mlje, ali ni ta razlika ne proizvodi istinski politički efekat stomake i šljapkaju po svojim izbama u udobno razgaže-
zbog teritorijalne organizacije zemlje kojom su veliki gra- nim kućnim papučama.
dovi – Beograd naročito – utopljeni u okruženje mnogo Koliko smo “mi” daleko od toga? Nemojte biti naivni: mi
šire od sebe samih, tako da zapravo nemaju nikakav su- smo već tamo. Jedino je pitanje možemo li nazad iz toga, a
bjektivitet i ne predstavljaju relevantan, samostalan, mer- da bismo mogli, morali bismo se prvo prisetiti kako izgle-
ljiv izborni faktor. da kada to hoćemo. ¶

REME 16. jun 2022.

VREME
6 Uloga pojedinca u istoriji

NEMAČKI KANCELAR

Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara

na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ
četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u
postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan,
gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni
animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem

Piše: Ivan Ivanji pravno obavezujućem sporazumu, od Srbi- spoljnu politiku, a poznato je da je ona
je očekuju sve moćne zemlje Zapada. prema Aleksandru Vučiću zaista bila lju-

K
ancelar Nemačke Olaf Šolc je pri-
likom nedavne posete balkanskim
zemljama u Beogradu iznenadio
domaćine neočekivano otvorenim, nedi-
plomatskim jezikom. Predsednik Srbije
Aleksandar Vučić nije krio svoju prene-
raženost ne stavom Nemačke po pitanju
Kosova, već što je taj stav javno izrečen,
pa još njemu u lice, usred Beograda. Nika-
kva tajna nije bila da Berlin priželjkuje da
Srbija prizna nezavisnost Kosova i Meto-
hije, da dozvoli da Kosovo postane ravno-
pravan član Ujedinjenih nacija, što, mada
uvek uvijeno u oblandu učtivih fraza o
nekakvom kompromisu i sveobuhvatnom,
Šolc je prošlog petka grubo rekao da se
očekuje “međusobno priznanje”, jer je to
uslov za “obe države” da nastave putem
evropskih integracija, kao i da se Srbija, što
je kud i kamo urgentnije, priključi sank-
cijama koje su Ruskoj Federaciji unisono
nametnule zemlje zapadne hemisfere. U
suprotnom on, Šolc, ne zna kako bi rea-
govale nemačke privredne organizacije
koje imaju svoje firme u Srbiji i zapošlja-
vaju mnogo radnika, što je moglo da se
shvati i kao pretnja.
Olaf Šolc nije na Balkan pao sa neba,
on je u vladi Angele Merkel bio potpred-
sednik i ministar finansija, vodio je njenu
bazna, ponekad je delovala gotovo maj-
činski nežna i pokroviteljski raspoložena.
Sada je, međutim, on, Šolc, u novoj ulozi
šefa Vlade, u novoj političkoj koaliciji u
Berlinu, i nije se ponašao gospodski fino,
već gospodarski moćno.
Vučić je u svom obraćanju na zajed-
ničkoj konferenciji za medije tri ili četiri
puta naglasio da je Srbija “mala” zemlja, a
Nemačka moćna država, može biti da je to
reflektovalo kako se osećao spram Šolca.
lekcije iz vajmarske republike
Ne samo od zvanične politike jedne
zemlje, već i od ličnosti i karaktera ljudi

16. jun 2022. VREME

REME

RI I SUDBINA SRBIJE
koji je predvode mnogo toga zavisi, pa i
bilateralni odnosi između država. Zani-
mljivo je ispitati odnose Beograda – glav-
nog grada SFRJ, pa Savezne Republike
Jugoslavije, Srbija i Crne Gore i konač-
no Republike Srbije – sa poslednjih pet
nemačkih kancelara.
Šefovi vlade Savezne Republike Nemač-
ke imaju titulu kancelara zbog toga što je
ona kao jedinstvena država nastala tek
18. januara 1871. ujedinjenjem 22 nemačke
kraljevine i kneževine i tri slobodna gra-
da koji su zadržali svoje vlade sa njihovim
predsednicima. Prvi državnik sa kancelar-
skom titulom bio je Oto fon Bizmark, koji
je istovremeno zadržao i funkciju pred-
sednika vlade Pruske. Dotadašnji pru-
ski kralj Vilhelm postao je car Vilhelm II.
Posle poraza u Drugom svetskom ratu,
zapadni deo Nemačke stavljen je pod ame-
ričku, britansku i francusku komandu, a
istok okupirane zemlje bio je pod kontro-
lom Sovjetskog Saveza. Na zapadu je osno-
vana Savezna Republika Nemačka, njen
ustav je usvojen 23. maja 1949. Šef save-
zne vlade dobio je titulu kancelara (Hitler
je formalno bio “vođa i kancelar velike
nemačke imperije”) i veća ovlašćenja
REME 16. jun 2022.
VREME
od svih drugih predsednika vlada par-
lamentarnih država, sličnim ovlašćenji-
ma predsednika u predsedničkim sistemi-
ma kakvi su u Francuskoj ili Sjedinjenim
Američkim Državama. Nemački kance-
lar ima ustavna ovlašćenja da “određuje
pravac politike”, on u skladu sa tim sno-
si odgovornost za svoju politiku, što zna-
či da može da poništi odluke ministara i
da ih smeni, ali ne može da postavi nove
ministre bez odobrenja Saveznog parla-
menta – Bundestaga.
Iako kancelara bira parlament prostom
većinom, nije jednostavno smeniti ga, to je
moguće samo takozvanim “konstruktiv-
nim nepoverenjem”, što praktično znači
da na sednici parlamenta na kojoj se sme-
njuje prethodni mora da se nađe većina
za sledećeg kancelara. To je pravilo uve-
deno jer je Nemačka između 1918. i 1933,
za vreme Vajmarske Republike, pokaza-
la ogromnu strukturalnu slabost zbog
koje je pala u naručje nacistima – zahva-
ljujući načinu na koji je parlament ukazi-
vao poverenje ili izglasavao nepoverenje
predsedniku vlade.
Kako to u modernom dobu izgleda u
praksi, pokazalo se 1972. kad je predstavnik
7
NEMA VIŠE MUTI: A. Vučić
sa O. Šolcom i A. Merkel
Fotografije: Tanjug; FoNet
Demohrišćanske partije (CDU) Rajner
Barcel mislio da ima potrebnu većinu i
zatražio smenu Vilija Branta, ali je tajno
glasanje pokazalo da dvojica poslanika,
što bismo danas rekli “preletača”, nisu na
kraju glasali za Brantovu smenu. Znatno
kasnije je dokazano da su oni bili potku-
pljeni novcem iz istočne, Demokratske
Republike Nemačke, kojoj je bilo stalo da
Brant ostane kancelar. Ako se tako nešto
dogodilo u Nemačkoj, čemu se, što se tiče
koruptivnosti poslanika, možemo nada-
ti u Srbiji?
Moć nemačkog kancelara, naravno, nije
neograničena. Zakone donosi parlament,
poslanici glasaju po svojoj slobodnoj volji,
savesti i interesima okruga u kome su iza-
brani, partija iz koje dolaze ne može da
im nametne kakav stav po kom pitanju
da zauzmu.
Osim toga, postoji i “Savezni savet”, dru-
go veće parlamenta u kome je zastuplje-
no 16 federalnih jedinica. Određeni zakoni
mogu da se donesu samo uz saglasnost
tog tela. Pošto politička vlast u federalnoj
jedinici ne mora da bude sastavljena od »
8 PRIJATELJSTVO, ZANAT
istih partija kao savezna, može da dođe
– i neretko dolazi – do neslaganja. U tom
slučaju počinje komplikovano usaglaša-
vanje, traženje kompromisa. Demokrati-
je, a pogotovu federacije, sporije donose
odluke od diktatura.
Veoma moćnu ulogu ima, naravno, i
nezavisni Savezni sud. On može zakone
da vrati parlamentu na doradu, a može i
sasvim da ih ukine. Sud ima poslednju reč.
lične simpatije i animoziteti
Zbog političke snage svakog nemač-
kog kancelara, za Jugoslaviju je bilo, a za
Srbiju jeste važan njegov/ njen odnos pre-
ma našoj zemlji i prema predstavnicima
vlasti. Pritom nikako ne treba zanemariti
lične simpatije ili animozitete u politici.
Kao prevodilac, dobro sam upoznao
dvojicu od poslednjih pet nemačkih kan-
celara, Helmuta Šmita i Helmuta Kola.
Gerharda Šredera nisam, ali poznajem
veoma dobro njegovog zamenika i mini-
stra spoljnih poslova Jošku Fišera, čak i
pre nego što je kao levo-radikalni mla-
dić ušao u politiku. Zahvaljujući tome,
mogu pouzdano da svedočim o prohu-
jalim odnosima zemalja čiji je glavni grad
bio Beograd, a na osnovu njih da izvla-
čim zaključke o sadašnjoj situaciji, reci-
mo, kada Šolc dođe u Beograd ne bi li pre-
usmerio politički pravac Srbije po sop-
stvenoj zamisli.
Marksizam je polazio od toga da ulo-
ga ličnosti u istoriji ne može biti važnija
od razvoja koji se odigrava prema istorij-
skim zakonitostima, to je posebno nagla-
šavao Lenjin. Ja mislim da to jednostav-
no nije tačno. Uloga pojedinca i te kako
može biti presudna, što dokazuju upra-
vo Lenjin i njegov naslednik, koga nije
želeo, Staljin. Njihove ličnosti, tempera-
ment, karakter i shvatanje vlasti uticali
su ne samo na njihovu državu, nego zai-
sta na celi svet.
Međusobni kontakti, simpatije ili anti-
patije lidera utiču i te kako na odnose
između država. Međusobno razumeva-
nje nemačkih kancelara sa Titom i nje-
govim naslednicima, pa sa predstavni-
cima one državne tvorevine koja je neko
vreme zadržala pa konačno odbacila ime
“Jugoslavija”, i posle njenog raspada Srbi-
je, imalo je velikog uticaja i na državne
stavove Nemačke u odnosu na manjeg
partnera. Iskreni odnosi između Branta
NAJSTARIJI: A. Vučić i G. Šreder
Foto: Sava Radovanović /Tanjug
i Tita, njihovi razgovori o kućnim ljubim-
cima, psima Bastijanu i Bilu, šta vole da
jedu ili piju, večernji privatni razgovori uz
viski i cigare, doveli su do procvata odno-
sa između dveju država.
Poslednjih pet nemačkih kancelara bili
su: Helmut Šmit od 1974. do 1982; Helmut
Kol, od 1982. do 1998; Gerhard Šreder, od
1998. do 2005; Angela Merkel, od 2005. do
2021. i Olaf Šolc, od 8. decembra 2021.
Tek ređanjem njihovih imena zapažam
da su se ciklično na čelu Vlade menjali
socijaldemokrata i demohrišćanin: Šmit
(SPD), Kol (CDU), Šreder (SPD), Merkel
(CDU) i konačno Šolc (SPD), s tim što su
Helmut Kol i Angela Merkel ukupno bili
na čelu Vlade 32 godine.
vili brant i helmut šmit
Tito je svojevremeno bio iznenađen
ostavkom svog prijatelja Branta, bio je u
iskušenju da odloži već zakazanu pose-
tu Nemačkoj, ali državni interesi bili su
nadvladali intimno raspoloženje. Šmit je
Tita dočekao sa neskrivenim respektom.
Između njih se nije razvilo prijateljstvo,
ni u četiri oka nije bilo zamislivo da pri-
čaju o nečem ličnom ili nevažnom, kao
što je Tito sa Brantom vodio diskusije o
njegovom papagaju koji je psovao na nor-
veškom jeziku. Ali su Šmit i Tito, na pri-
mer, ozbiljno diskutovali o socijaldemo-
kratskom vođi Avgustu Bebelu. Šmit je
u odnosu na Tita uspeo da savlada svoju
poslovičnu aroganciju, ili bi ona nestaja-
la pred Titovom ličnošću, ali joj je davao
maha na sastancima delegacija kada bi
se okomio na Miloša Minića, u šta se Tito,
smešeći se, nije uplitao.
Da tim povodom pomenem i važnost
temperamenta i karaktera. Iako su Brant i
Šmit bili iz iste partije, Šmit dugo Brantov
omiljeni drugar i ministar, uprkos tome
što su obojica rodom iz istog kraja, sever-
njaci, Brant iz Libeka, Šmit iz Hamburga,
ni po čemu nisu ličili jedan na drugog.
Brant je bio mek, sentimentalan, nesre-
ćan zbog svih nepravdi ovog sveta, pa je
zbog toga često utehu tražio u alkoholu,
narod ga je nazivao i “Willy Weinbrandt”,
u slobodnom prevodu “Vili Vinjak”. Šmit
je bio grub, često se ravnopravnim partne-
rima obraćao uz podignuti kažiprst kao
neki razredni starešina koji preti učeni-
ku, pa mu je jedan njegov odani saradnik
šaptao na uho: “Sklonite taj vaš kažiprst,
gospodine savezni kancelare”. Narodski
nadimak mu je bio “Schmidt Schnauze”,
bukvalno “Šmit Njuška”, ali ta reč se kori-
sti za onog koji bezobrazno govori što mu
prvo padne na pamet.
Svako ljudsko biće ima svoje karakter-
ne osobine, ali kod vladara i onih koji u
ime naroda vrše vlast to utiče na politi-
ku, na međunarodne odnose, na sudbine
ljudi. Ne kažem da odlučuje, ali utiče, i to
ponekad bitno.
Zbog toga je za razumevanje situacije
u kojoj se nalazimo zanimljivo proučiti
i karakter nemačkih kancelara posled-
njih decenija.
helmut kol
Helmut Kol, koji je nasledio Šmita,
visok i veoma krupan čovek, rođen u
Ludvigshafenu na Rajni, u jugozapad-
nom ćošku Nemačke, po profesiji pro-
fesor istorije, bio je prijatan, učtiv, uvek
ljubazan, često nasmejan. Njemu su važ-
ni bili unutrašnja politika, vino i domaći
specijaliteti, najmilije jelo bilo mu je “Sau-
magen” – “krmačina trbušina”, zapravo
neka vrsta švargle skuvana uz finu šun-
ku i ljute kobasice, on je to jelo servirao
čak i na državnim banketima.
Spoljnu politiku je rado prepuštao svom
ministru spoljnih poslova Hansu Ditrihu
Genšeru. Beograd je posetio samo jednom
u vreme još stabilne Jugoslavije, od 4. do
6. juna 1985. Sećam se jedne večere kada
se sa velikom pažnjom posvetio srpskim
specijalitetima u Skadarliji. Mogao bih da
ga zamislim kako sa Vučićem peče ćevap-
čiće, a Genšeru prepušta da se svađa sa
kime treba. Gotovo svake godine išao bi
na odmor u banju u Austriji i tamo skidao
do 30 kilograma, ali posle nekoliko mese-
ci vladavine opet bi ih nabacio.
16. jun 2022. VREME
REME

Ministar Genšer, sa epitetom “čovek sa
ušima” – imao je zaista neobično velike
uši – bio je veoma osetljiv, razmažen, zlo-
pamtilo. Odmah se bio sukobio sa Slobo-
danom Miloševićem, od prvog trenutka
nije mogao da ga podnese. Pouzdano tvr-
dim da je Genšer došao u Beograd počet-
kom jula 1991. sa namerom da posredu-
je između Srbije, Hrvatske i Slovenije i
pokuša da nekako spase Jugoslaviju. Kad
je sleteo u Beograd, tražili su mu pasoš
iako je njegov dolazak specijalnim avio-
nom, naravno, bio najavljen. To je smatrao
ličnom uvredom. Hteo je potom da odle-
ti pravo u Ljubljanu, ali mu avioni jugo-
slovenskog ratnog vazduhoplovstva nisu
dozvolili da leti u tom pravcu, navodno,
zbog njegove bezbednosti, pa je morao da
leti preko Mađarske u Austriju. Tada je
odlučio da postane promoter priznavanja
nezavisnosti Hrvatske i Slovenije. Onom
ko mi ne veruje, ne mogu da pomognem.
Helmut Kol nije radio na razjedinjenju
Jugoslavije, to ga nije zanimalo, nego na
ujedinjenju Nemačke i uspeo je u tome.
Zbog toga ga i nazivaju “kancelarom uje-
diniteljem”, zbog toga mu Nemci oprašta-
ju sve greške i grehe, svojevoljnost tokom
dugogodišnje vladavine. Beleži se da je on
u visoku politiku uveo mladu fizičarku iz
istočne Nemačke, koju je od milošte nazi-
vao “svojom devojčicom” – Angelu Mer-
kel. Ona će ga kasnije grubo istisnuti iz
sedla i takođe, kao Kol, vladati 16 godina.
Između njih, za šefa vlade bio je izabran
socijaldemokrata Gerhard Šreder.
gerhard šreder
Šreder se 24. marta 1999. obratio Nem-
cima preko televizije: “Drage sugrađanke
i sugrađani, večeras je NATO započeo sa
napadima na vojne ciljeve u Jugoslavi-
ji...” (mislio je na Saveznu Republiku Jugo-
slaviju). On je učešćem Nemačke u tom
poduhvatu svesno prekršio jasne odredbe
REME 16. jun 2022.
VREME
Ujedinjenih nacija, ali i nemački Ustav i
posebno nemački zakon o korišćenju voj-
ske, Bundesvera. Dalje i detaljne aktivno-
sti po tom pitanju prepustio je svom mini-
stru inostranih poslova iz Partije zelenih
Joški Fišeru.
Po mom mišljenju, on je svojim pro-
kapitalističkim stavovima, zakonima za
koje se izborio, a iza kojih je stajala i lič-
na pohlepa za bogatstvom, za nepunu
deceniju urušio svoju Socijaldemokrat-
sku partiju. Čim je završio političku kari-
jeru u Nemačkoj, a mislim da je namerno
požurivao svoj pad sa kancelarske funk-
cije, zaposlio se u nekoliko ruskih predu-
zeća, postao i jedan od šefova “Rosnjef-
ta” i intimni prijatelj Vladimira Putina, sa
kojim je na “ti”.
Ženio se četiri puta, a na svadbu sa 26
godina mlađom Korejkom So-jeon Kim 5.
oktobra 2018. pozvao je u Berlin “svog pri-
jatelja Aleksandra Vučića” iz Srbije, čije je
bombardovanje lično bio najavio dvade-
setak godina ranije. Posećivao je Beograd
sa delegacijom firme “Štadler”, nalazio se
Vučiću pri ruci kada mu je to trebalo. Toli-
ko o njegovom karakteru.
angela merkel
Sledeći kancelar, bolje rečeno, prva kan-
celarka Nemačka, postala je “Kolova devoj-
čica” Angela Merkel. Ona je spretnim intri-
gama srušila svog mentora Kola. Kakva je
političarka, dokazala je činjenicom da je
smatrana najuticajnijem ženom na svetu,
a zapravo je samo na čelu jedne od eko-
nomski najmoćnijih država sveta strpljivo
umela da sačeka da se stvari same reše.
Njen gotovo majčinski odnos prema
Aleksandru Vučiću nisam uspeo da razu-
mem. Jeste, Vučić ima talenta da se dod-
vori stranim, moćnim ličnostima, on je tip
koji se pred jačima klanja, a potčinjene, pa i
svoje partijske doglavnike gazi i ponižava,
ali nju je zaista na neki način bio očarao.
UJEDINITELJ 9
NEMAČKE: Helmut Kol
Foto: DPA / AP
Otkada je dobrovoljno sišla sa vlasti
posle puna četiri mandata, počeli su i u
Nemačkoj da joj zameraju razne poteze,
najviše što je isuviše dugo povlađivala
Rusiji. Tačno je da je perfektno govorila
ruski, kao i Putin nemački, da su u svo-
jim privatnim razgovorima čak menja-
li uloge, ona bi pričala na ruskom, on na
nemačkom, ali to nije naša priča, samo
zaokružuje sliku njene ličnosti.
Angela Merkel je očigledno verovala da
Vučić i njegova Srpska napredna stranka
mogu da se transformišu, da će on jednog
dana biti moderan narodnjački, demohri-
šćanski lider. Shodno njenom načelnom
vođenju politike, nigde joj se nije žurilo,
nije pritiskala, uslovljavala ili ucenjivala,
čekala je da se stvari u Srbiji, sa Kosovom,
nekako razreše. Verovala je, izgleda, Vuči-
ću i mislila da će se s vremenom prilago-
diti evropskim pravilima igre.
olaf šolc
Olaf Šolc je na početku svoje nove uloge
na čelu jedne krhke koalicije sa dva veo-
ma različita partera – prokapitalističkim
Liberalima i levičarskim Zelenima. Da li
će svoj profil izglačati i na spoljnopolitič-
kom polju? Ekspresnim posetama afrič-
kim zemljama, zatim zemljama Balkana,
predstojećim odlaskom u Kijev, počeo je
da preuzima oreol svoje isuviše energič-
ne “zelene” ministarke inostranih poslo-
va Analene Berbok, sa kojom je Vučiću,
doduše, prilikom njene posete Beogradu
bilo jednako neprijatno.
Stekao sam utisak da su se on i Vučić
iskreno omrznuli prilikom prva dva susre-
ta. To nikako ne valja za Srbiju, u tolikoj
meri zavisnoj od Nemačke.
Aleksandar Vučić verovatno misli
kako može da ostane neutralan kao što
je to u hladnoratovskom svetu polazilo
za rukom Titu. Greška. Tito nije bio neu-
tralan. Nesvrstanost jeste značila osta-
nak izvan blokova, ali o svakom pojedi-
načnom slučaju zauzimao se konkretan
spoljnopolitički stav za koga se Jugoslavi-
ja na međunarodnoj sceni borila. Iza nje-
ga je stajao tada moćni pokret Nesvrsta-
nih, a on bio na čelu međunarodno veo-
ma ugledne Jugoslavije.
Što govorahu mudri Rimljani: “Quod
licet iovi, non licet bovi” – što je dozvo-
ljeno vrhovnom božanstvu, nije dozvo-
ljeno volu. ¶
10 Intervju: Milan St. Protić, istoričar

PUTIN JE VELIKI
“Kao što je onaj naš
despot sa Dedinja doživeo
poraz na svakom polju
– vojnom, političkom,
nacionalnom i unazadio
ovu zemlju za ko zna
koliko decenija – tako će i
ovaj iz Kremlja. U svakom
narodu ima takvih, a
pogotovo tamo gde nema
kontrole vlasti. Gde god
su isključeni demokratski
mehanizmi, pre ili
kasnije će se pojaviti
neko ko će da napravi
karambol i od svoje
zemlje i od onih okolo”

R
at u Ukrajini svakog dana mi-
jenja svijet. Jedna od njegovih
posljedica je i rušenje dosadaš-
nje arhitekture vanjske politi-
ke u Srbiji, te dodavanje nove podjele u
ionako podijeljenoj zemlji. Vlast izbjega-
vanje da se izjasni reklamira kao auten-
tični i suvereni izbor, ali joj niko ne vjeru-
je pa ni ona sama sebi. O tome svjedoče
stalne proturječne izjave predsjednika dr-
žave Aleksandra Vučića. Srbija je glasala
za osudu Rusije u Ujedinjenim nacijama
zbog napada na Ukrajinu, ali Moskvi neće
da uvede sankcije; kada bi to uradila, gra- i kada se ponavlja, ponavlja se u feno- Današnje zemlje u istočnoj Evropi nisu po-
đani bi živjeli deset puta bolje, ali im nije u menu, a ne u konkretnim postupcima.” stojale. Druga razlika je podela Evrope. Na
nacionalnom interesu; hoće evropske in- “VREME”: Rizikujmo malo na jednoj strani su bile Nemačka, Austrougar-
tegracije, ali ne i da bude dio “čopora”. I da klizavici. Dok su nekima prilike ska i Italija, a na drugoj – što danas delu-
se ne nabraja dalje – jasno je. Postoje li ka- u Evropi nalik na one prije Prvog je nezamislivo – Francuska, Velika Brita-
kvi slični presedani u nacionalnoj istoriji? svjetskog rata, drugi ih uspoređuju nija i Rusija. Treba uvek imati u vidu da
“Istorijske paralele vrlo su klizave i sa kasnim tridesetim godinama XX sve do 1929. Rusija sebe doživljava kao deo
po pravilu vode pogrešnom zaključku”, vijeka. Na što vama liče? Evrope. Ona ima svoje interese i sporove
kaže istoričar i bivši diplomata Milan St. MILAN ST. PROTIĆ: Manje vidim slič- sa drugim državama i silama, ali imaju ih
Protić o mogućim uspoređivanjima sa- nosti sa početkom XX veka zato što je međusobno i Velika Britanija, Francuska,
dašnjeg vremena sa prošlošću. “Istorija Evropa tada izgledala potpuno drugačije. Nemačka, Italija... I prva boljševička gene-

16. jun 2022. VREME

REME
 11

MILOŠEVIĆ
 “Ovde je
putinofilija, ali
površna i lažna.
Reč je o pokušaju
da se iz jedne
duboke nacionalne
frustracije i
osećaja gubitništva
zbog svega što se
dogodilo u raspadu
Jugoslavije pronađe
neka uteha i neki
spasilac. I pošto
je to servirano
kao model – Putin
je bio na našoj
strani, a Zapad nas
je bombardovao i
hoće da nam uzme
Kosovo – došlo
je do uprošćene
simetrije koja je
plasirana narodu”
Fotografije: Marija Janković

racija je sebe doživljavala Evropljanima, ži-
veli su u evropskim zemljama, tamo izda-
vali svoje listove, održavali kongrese i da
ne nabrajamo dalje. To se promenilo tek
kada je Staljin 1929. učvrstio svoju vlast
i okrenuo leđa Evropi. Današnjoj situaci-
ji sličnija je 1939. uz razliku da Sjedinjene
Američke Države tada nisu bile prisut-
ne na evropskoj sceni. Međutim, današ-
nja pozicija SAD kao jedine supersile i to
neevropske, mnogo šta komplikuje. Zbog
REME 16. jun 2022.
VREME
toga i Rusija sebe doživljava kao neevrop-
sku silu. Mislim i da je tu koren problema.
Naime, ruska agresija na Ukrajinu posledi-
ca je tog neevropskog mentaliteta i duha
koji se razvio u Sovjetskom Savezu, a onda
preneo i na Rusku Federaciju.
Govorite o diskontinuitetu sa
predsovjetskim vremenima?
Današnja Ruska Federacija sa Puti-
nom na čelu ne veruje ničemu što dolazi
iz Evrope i u konfliktu je s njom. Ona ne
prima uticaje sa zapada kao što je počela
sa Petrom Velikim i nastavila kasnije sve
do Staljina. Naravno, proces evropeizaci-
je u Rusiji nailazio je na ozbiljne prepreke,
ali ako se gleda istorijski proces, on je dao
velike rezultate ne samo u pogledu kultu-
re nego i p ojedinih institucija. U krajnjoj
liniji, sama ideja demokratije je zapadna.
I ideja socijalizma je zapadna, nije ruska.
Dostojevski piše Zle duhove kao odgovor
na prozapadnu knjigu Černiševskog Šta »
12
da se radi i socijalizam smatra za pogub-
nu umotvorinu koja dolazi iz Evrope.
Evropska ideja ovih dana ne stoji
najbolje ni u Srbiji, pogotovo kada je
u pitanju vanjska politika...
Odavno je rečeno da je spoljna politi-
ka posledica unutrašnje i da su one me-
đusobno uslovljene. Srbija nije uredila
svoj unutrašnji poredak, pa ne može ni
da vodi suvislu spoljnu politiku. Pre bih
rekao da je talac i objekat politike dru-
gih na koje ona samo reaguje pošto svo-
ju spoljnu politiku nema. Formalno se
kaže da Srbija hoće u Evropsku uniju,
ali nije spremna da učini ono što je ne-
ophodno da bi se približila EU, a kamoli
postala njen član. To znaju svi političa-
ri i svi se prave šeret budale. Do Drugog
svetskog rata, a i u jednom periodu po-
sle njega, naša intelektualna elita je bila
nedvosmisleno evropska – kako u kultur-
nom smislu, tako i u pogledu identiteta i
političkih opredeljenja. Kod nas nije po-
stojala dilema Evropa ili Rusija, ona je u
Srbiji nastala tek u poslednjih trideset
godina zahvaljujući indoktrinaciji naro-
da koji je, ruku na srce, prilično neuk i ne-
dovoljno emancipovan. U takvu sredinu,
uz pomoć kontrole nad medijima, može-
te da plasirate što god hoćete.
Koliko građani Srbije zapravo
poznaju Rusiju?
Pre neki dan je prvi čovek ove zemlje
pomenuo ličnost Nataše Raskoljnikov
hvaleći se svojim poznavanjem ruske knji-
ževnosti. Ta ličnost ne postoji. Postoji Na-
taša Rostova u Tolstojevom Ratu i miru, a
u Zločinu i kazni Dostojevskog postoje So-
nja Marmeladova i Dunja Raskoljnikova,
sestra glavnog junaka Rodiona Raskoljni-
kova. Ali Nataša Raskoljnikov – čak nije ni
Raskoljnikova – ne postoji. To vam je do-
bra ilustracija da kod nas i u samom vrhu
zemlje vlada ogromno neznanje.
Ipak, mnogo se govori o rusofiliji
u Srbiji. Ili je, možda, u pitanju
putinofilija?
Pre će biti putinofilija, ali je i to površno
i lažno. Reč je o pokušaju da se iz jedne du-
boke nacionalne frustracije i osećaja gubit-
ništva zbog svega što se dogodilo u raspa-
du Jugoslavije pronađe neka uteha i neki
spasilac. I pošto je to servirano kao mo-
del – Putin je bio na našoj strani, a Zapad
nas je bombardovao i hoće da nam uzme
Kosovo – došlo je do uprošćene simetrije
koja je plasirana narodu. Isto onako kao
što se ideja Evrope i članstvo u Evropskoj
uniji isuviše trivijalizuje. Nije to samo pi-
tanje pripadnosti jednoj organizaciji koja
podrazumeva određena pravila, nego uz to
ide ono ogromno nasleđe evropske civili-
zacije od Homera do današnjeg vremena.
Mi smo tome oduvek pripadali...
Ali se i oslanjali na Rusiju. Uzmimo
za primjer samo Nikolu Pašića...
Nikola Pašić je u Švajcarskoj završio ču-
venu Politehniku na kojoj je kasnije stu-
dirao “izvesni” Albert Ajnštajn. Govorio
je francuski i nemački jezik... Oslanjanje
Srbije na Rusiju u ostvarenju svojih naci-
onalnih ciljeva u XIX veku bilo je u kon-
tekstu Rusije kao evropskog faktora, a ne
Rusije koja je antievropska sila. Jer onoli-
ko koliko je u ono doba Rusija bila auto-
kratska, toliko su bile i Austrougarska i
Nemačka. Od istinskih demokratija, tada
imamo samo Francusku, Veliku Britani-
ju, Holandiju i Belgiju. Tako da je Pašićevo
opredeljenje – a pre njega i naših liberala –
bilo oslanjanje na Rusiju kao deo Evrope.
Ali, još 1903. Srbija se okrenula zapadu be-
žeći ne od Rusije, već od čeličnog zagrljaja
Austrougarske. A ona je opet bila glavni
kanal evropeizacije Srbije početkom XIX
veka i glavna podrška u oslobodilačkom
Prvom i Drugom srpskom ustanku. Tek
kasnije je emancipacija Srbije išla nasu-
prot austrougarskih interesa.
Često se govori o istorijskim srpsko-
ruskim vezama. Što o njima možete
reći u najkraćim crtama?
Kao i u životu, tako ni u istoriji ništa
nije crno-belo. Carska Rusija je bila glav-
na podrška nacionalnom pokretu u Srbi-
ji u prvoj polovini XIX stoleća. Ali nije to
bila bezuslovna podrška i pružana je za-
visno od ruskih interesa. Recimo, slom
Prvog srpskog ustanka delom se može
objasniti i izostankom intervencije ruske
flote na Dunavu. Kasnije, u Krimskom
ratu, Srbija je stala na suprotnu stranu
od Rusije podržavši Francusku, Veliku
Britaniju i Sardiniju. A pošto je Rusija u
tom ratu poražena, garantne sile za auto-
nomni status Srbije uz Rusiju postale su
i ove tri zapadne sile. Potom je 1876. izbio
rat Srbije protiv Turske, kojem se 1877. pri-
ključila Rusija, odnela pobedu 1878. i San-
stefanskim mirim stvorila Veliku Bugar-
sku. Zahvaljujući zapadnim silama i po-
sebno Bizmarku na Berlinskom kongre-
su, nestala je ta tvorevina, a Srbija i Crna
Gora su dobile međunarodno priznanje.
Posle Prvog balkanskog ratu došlo je do
spora između Srbije i Bugarske oko po-
dele Makedonije. Na osnovu Balkanskog
pakta iz 1912, ruski car je trebalo da pre-
sudi, ali pošto je ćutao, Bugarska je napa-
la Srbiju i izgubila Drugi balkanski rat.
Hoću da kažem sledeće: sa jedne strane,
Rusija je veoma pomagala Srbiji zato što
se ona nalazila u zaleđu Bosfora i Darda-
nela, isto kao što je iz istog razloga poma-
gala oslobodilačke pokrete u Bugarskoj,
Grčkoj i Rumuniji. A kada su srpski i ru-
ski interesi dolazili u konflikt, onda se i
Srbija okretala zapadnim silama.
Između dva rata, Sovjetski Savez je bio
izolovan od sveta, a šta je bilo posle Dru-
gog svetskog rata, manje-više se zna.
Taj raskid Tita sa Staljinom
1948. spada u ključne elemente
legitimiteta socijalističke
Jugoslavije, zar ne?
U očima Staljina, Jugoslavija nije bila
dovoljno sovjetska. Njen mentalitet – a
pored Srba činili su je Hrvati, Slovenci i
drugi – u tadašnjoj Moskvi doživljavan
je kao isuviše evropski. To i nije netačno.
Kada uzmete estetiku jednog Dučića, ko-
jeg mnogi vide kao tvrdog srpskog nacio-
nalistu, videćete da je ona mediteranska.
Svi ti uticaji sa zapada mnogo su veći od
onih koje su Staljinovi Sovjeti i ovi Pu-
tinovi neosovjeti spremni da prihvate.
U kontekstu odnosa između istoka i
zapada djeluje da Aleksandar Vučić
parodira nesvrstanu politiku i,
možda podsvjesno, uspoređuje se sa
Titom...
Videla žaba da se konj potkiva pa i ona
digla nogu. Čim neko ima potrebu da se
meri sa drugima i da time dokazuje svoju
veličinu, jasno je da nosi velik kompleks
inferiornosti. Čim čovek mnogo govori o
sebi, znači da je u sebe nesiguran. O ono-
me što ste uradili pustite da sude drugi
i potomstvo. Ali mi smo ovde navikli da
čovek stalno pominje sebe i stavlja se u
prvi plan – što je inače nepristojno – kao
izraz životnog uspeha. I onda neko slučaj-
no dođe na mesto predsednika države pa
svako jutro gleda sebe i kaže: “Ogledalce,
ogledalce, ko je najlepši na svetu?” , a ono
mu odgovori – ti. To ogledalce su medi-
ji. Sve ovo je za nas kao narod toliko po-
nižavajuće da jednostavno nemam reči.
16. jun 2022. VREME
REME

Sećate li se pokušaja puča u Sovjet-
skom Savezu 1991. i posle, u Rusiji 1993?
Slobodan Milošević je u oba slučaja otvo-
reno stao na stranu pučista protiv pro-
demokratskih snaga. Razlog je bio čisto
ideološki – režim u Srbiji i pučisti u Rusiji
bili su čvrstorukaši. Ima jedno saopštenje
Saveznog sekretarijata za narodnu obra-
nu iz 1991. u kojem se posebno naglašava
da treba sačekati da se u Rusiji dogode
promene koje će pružiti podršku “proju-
goslovenskim” snagama u zemlji. Naža-
lost, mi smo i danas taoci Miloševićeve
politike. Posle Petog oktobra 2000. nismo
s njom raskinuli niti zauzeli ni jasan stav
o odgovornosti Miloševićevog režima za
ratove, zločine i razaranje u bivšoj Jugo-
slaviji, nego ih smo čak i preuzeli na sebe.
Umesto da budemo prvi koji će odgovor-
ne za ta nepočinstva da privedu pravdi
i raskinemo sa nasleđem Slobodana Mi-
loševića, postali smo njegovi nastavlja-
či. Ništa od toga nismo uradili, već samo
utrčali Moskvi u zagrljaj.
U Miloševićevo doba Srbija je bila
pod sankcijama. Aktualna vlast to
navodi kao jedan od razlog da ih ne
zavede Rusiji....
Stalno govore “nepravedne sankcije”.
Pa, čekajte malo. Koliko puta je bilo upo-
zoravano “nemojte, ljudi, to da radite, sve
možete, samo nemojte da ratujete”. Mi-
loševićev režim se na sve oglušio. I šta je
posledica? Doveli su ovaj narod i ovu ze-
mlju da budu gubitnik na svakom planu.
Ispalo je sve suprotno od onog što su hte-
REME 16. jun 2022.
VREME
 “Pre neki dan je prvi čovek ove zemlje
pomenuo ličnost Nataše Raskoljnikov
hvaleći se svojim poznavanjem ruske
književnosti. Ta ličnost ne postoji. Postoji
Nataša Rostova u Tolstojevom Ratu i miru, a
u Zločinu i kazni Dostojevskog postoje Sonja
Marmeladova i Dunja Raskoljnikova, sestra
glavnog junaka Rodiona Raskoljnikova.
Ali Nataša Raskoljnikov ne postoji”
li. Isto vredi i za Putina. Hteo je da Ukra-
jina ne uđe u NATO, a sad će imati Šved-
sku i Finsku u NATO-u, kao i – vrlo vero-
vatno – pola Ukrajine. Jer ako se ova ze-
mlja podeli, ko će njen zapadni deo zau-
staviti da ne uđe u NATO? Putin je prosto
veliki Milošević. I kao što je onaj naš des-
pot sa Dedinja doživeo poraz na svakom
polju – vojnom, političkom, nacionalnom
i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko
decenija – tako će ovaj iz Kremlja. U sva-
kom narodu ima takvih, a pogotovo tamo
gde nema kontrole vlasti. Gde su isklju-
čeni demokratski mehanizmi, pre ili ka-
snije će se pojaviti neko ko će da napravi
karambol i od svoje zemlje i onih okolo.
U kolikoj je mjeri ta Miloševićeva
politika iz devedesetih reafirmirana
u današnjoj Srbiji?
Ta politika je bila rušilačka, ali to ni-
smo mi, nije Srbija. Ovaj narod se protiv
nje borio. Sada smo sve to bacili pod noge
umesto da kažemo – nismo se s tim slaga-
li, bunili smo zbog Miloševićeve zločinač-
ke politike i na kraju ga srušili. Srbija su
ona deca 1996. koja kažu “Beograd je svet!”
Čini li vam se da ovaj put u Srbiji kao
da izostaje empatija prema Ukrajini?
Ljudi su ovde toliko izmrcvareni od
1990. do danas da nemaju više razume-
vanja i samilosti prema drugima. Zato
kada se nekom desi strahota, nalaze ute-
hu za ono što su preživeli i preživljavaju.
Ali treba, ako ništa drugo, biti na strani
slabijeg. U ovom ratu u Ukrajini – čak i da
mislite da ima nekih argumenata na stra-
ni Ruske Federacije, a nema – nekako bi-
ste morali biti na strani slabijeg koji ima
prava i da greši. Onaj ko zloupotrebljava
svoju superiornost čini jedno od najvećih
ogrešenja koje čovek može da napravi.
13
Bili ste ambasador u Vašingtonu i
Švicarskoj. Kakvo je sadašnje stanje
u našoj diplomaciji?
Kakva je ova zemlja, takva joj je i diplo-
matija. Dakle – na začelju sveta. Ti nas
ljudi brukaju ili, kako bi rekli cinici, pri-
kazuju u realnom svetlu. Nije naše druš-
tvo ništa bolje nego što su nam diploma-
te. A oni niti znaju da se ponašaju, niti
govore strane jezike, o zemljama u koje
idu nemaju pojma... Koliko su mi puta
u Ministarstvu spoljnih poslova rekli
– obratite se Federalnom ministarstvu
policije. Ja im kažem da to u Švajcarskoj
ne postoji. Oni meni – proveri. U vreme
predsednika Tomislava Nikolića doneta
je bila odluka da Srbija zatraži status po-
smatrača u međunarodnom udruženju
za frankofoniju. Švajcarska je tada bila
predsedavajuća i meni je stigao taj for-
malni zahtev sa Nikolićevim potpisom
i pečatom, ali napisan na engleskom. Ja
ih pitam da li su normalni, reč je o fran-
kofonskom udruženju. Oni kažu – kakve
veze ima. Sednem i prevedem taj zahtev,
zamolim sekretara da skenira potpise i
pečate, pa smo na tom listu papira umet-
nuli tekst na francuskom jeziku. Dakle –
bavim se falisifikovanjem, krivičnim de-
lom! Javim MIP-u što sam uradio, a oni
odgovore: “Eto, vidiš da može da se reši”.
To smo mi. Dajemo sami sebi takve auto-
golove da nije ni čudo kako nas tretira-
ju. A ti polupismeni kadrovi misle da se
diplomatija sastoji samo da idete sa jed-
nog prijema na drugi i šta se kod koga
jede i pije.
Što bi u tom kontekstu neki
današnji diplomata mogao reći
stranom kolegi ako ga upita za stav
Srbije prema ratu u Ukrajini? »
14
Šta može da kaže? Ne može ništa! Ne
može ništa da kaže ni prvi čovek ove ze-
mlje. Može samo da se umiljava, “nismo
mi, majke mi, ne možemo da Rusiji uvede-
mo sankcije jer zavisimo od njih”, a onda
ide kod Rusa i tamo “šeta papuče”. Svi mu
tugaljivo klimnu glavom, pogotovo ovi sa
Zapada. Neće oni ništa nažao učiniti Srbi-
ji, ali joj ni pomagati iako je ovoj zemlji po-
trebna tolika pomoć da se izvuče. To ov-
dašnja vlast zna, pa se zato više boji reak-
cija Moskve nego Evropske unije ili Ame-
rike. Ali to je to – oni razumeju samo silu.
Čim Sergej Lavrov zagrmi iz Moskve, ovde
se tresu gaće. Ovo je najbolji primer koli-
ke smo diplomatske analfabete.
Mislite na otkazanu posjetu ruskog
ministra vanjskih poslova?
Onoga sekunda kada je najavljeno da
će se predsednik Srbiji obratiti naciji u
Dnevniku RTS-a u pola osam, znao sam
da će Lavrov pre toga održati konferenci-
ju za štampu. Zašto? Zato što je ta konfe-
rencija za štampu napravljena da bi ovog
u Beogradu stavio pred svršen čin i pri-
silio ga da osudi one koje Lavrovu nisu
dopustili da doleti u Srbiju. I je li sad La-
vrov pominjao srpsko-rusko strateško
partnerstvo? Naravno da jeste... Moskva
ne razume neutralnost, te reči nema u
njihovom rečniku – ima samo pitanje da
li ste naši sto posto ili niste. Sve ovo je
udar na Evropsku uniju, a ne na NATO
iako je od tri zemlje koje su zabranile pre-
let samo jedna u Evropskoj uniji. Opet
zašto? Zato što je u Srbiji odnos prema
Evropskoj uniji na dnevnom redu, a ne
odnos prema NATO-u. To se moglo i oče-
ine radne pada i predstavlja najveću istinu ikad na-
kivati pošto je sadašnja vlast dovela ze-
mlju u situaciju da se Lavrov može naja-
viti da će da dođe pošto su njemu i njego-
vom šefu toliko puta do sada ljubili sku-
te u Beogradu dok su ih oni gledali kao
smrdljiv sir. Na isti način se predsednik
države ponaša i u Vašingtonu. Tamo je
sedeo na hoklici gde su mu dali da pot-
piše stvari koje se odnose na treću stra-
nu. Kakve veze ima odnos Srbije i Izraela
sa odnosom Beograda i Prištine? Pame-
tan čovek bi rekao: “Da, da predsedniče
Tramp, rešićemo to premijer Natanjahu i
ja” i odbio da potpiše na fin i diplomatski
način. Ali naš predsednik je Pinki koji je
video Tita. Ušao je prvi put u Belu kuću
i onako fasciniran dobio olovku. Inače,
imam jednu ćasu za bombone koju sam
dobio u Beloj kući, pa sam hteo da mu je
poklonim. To je naš doživljaj velikog sve-
ta – ili one zarđale kašike ili snishodlji-
vost. Ništa od toga nije potrebno, niko
to ne očekuje niti traži.
Ipak, predsjednik Srbije govori
kako je izložen žestokim pritiscima
iz inostranstva...
Voleo bih da mi neko objasni šta je to
pritisak. Ako vam neko predoči posle-
dice vaših postupaka – kakav je to priti-
sak? I ovi iz Brisela i ovi iz Moskve nam
predočavaju posledice naših postupa-
ka, a mi odgovaramo nemušto. Do juče
niko od nas nije tražio da se opredelju-
jemo, ali sada je u pitanju ratni konflikt
strašnih razmera i morate da kažete na
kojoj ste strani. Ulazak Srbije u Evrop-
sku uniju zavisi od rešenja pitanja Koso-
va. Svi to znaju. Ali mi biramo nešto što
je, nažalost, izgubljeno, živimo u iluziji i
žrtvujemo ovu zemlju pretvarajući je u
starački dom i prodavnicu je
snage samo zato što nismo dovoljno tre-
zveni i iskreni da kažemo istinu. A ona
glasi da ono što je izgubljeno, izgublje-
 “Mi smo i danas
taoci Miloševićeve
politike. Posle Petog
oktobra 2000. nismo
s njom raskinuli
niti zauzeli ni jasan
stav o odgovornosti
Miloševićevog režima
za ratove i zločine,
nego smo ih čak i
preuzeli na sebe”
no je. Nije pitanje da li će Kosovo ostati
u sastavu Srbije, već da li će da opstane
Srbija. A pošto to niko ne sme da kaže,
onda se samo saplićemo. Jer kada bi se
Kosovo rešilo, sve bi se rešilo. Da – sad
nas prozivaju i jedni i drugi zato što smo
hteli neki treći put. Jer kada nećete da
budete deo velikog saveza koji vam daje
zaštitu, onda nikome ne valjate.
Autor ste knjige o srpskim
vladarima od Karađorđa do Petra
II. Postoji li kakva konstanta koja
se provlači do danas?
Ni jedan od njih nije bio idealan. Hteo
sam i da ih naslikam kao karaktere sa
svojim slabostima i vrlinama. Od svih je
bio najbolji kralj Petar, verovatno zato
što je na vlast došao kada je imao 59 go-
dina. Ali tu je bio i demokratski ustav
koji je njegovu vlast ograničio do mak-
simuma pre nego što je on stupio na pre-
sto. I mi umesto da nastavimo na tom
iskustvu borbe protiv onih koji bi mo-
gli da uzurpiraju vlast, sa svakim slede-
ćim vladaocem imali smo isti problem.
I kad smo skidali sa vlasti, ubijali, terali
iz zemlje svoje vladare, uvek je postojao
jedan jedini razlog. A to je činjenica da su
pokušali ili uspeli uzurpirati vlast. Posle
Karađorđevića, Obrenovića, Broza i Mi-
loševića, nismo uspostavili mehanizme
da spreče da ikad iko tako uzurpira vlast.
Sve se svodi na prostu stvar, a to je ona
čuvena Monteskjeova ideja – opet zapad-
njačka – da svako ko ima vlast pada u
iskušenje da je zloupotrebi. To je čovek
napisao 1748. godine u knjizi o duhu Za-
pisanu. Nikad nikog ne treba dovoditi u
situaciju da padne u iskušenje. ¶
FILIP ŠVARM
16. jun 2022. VREME
REME
 RADE
ŠERBEDŽIJA
& Zapadni Kolodvor
1HRNUHÉLVHVLQH

%27$1,Î.$%$ĝ7$, Beograd
17. jun 2022. | 20h
PRODAJA KARATA: tickets.rs
16 Portret savremenika: Zorana Mihajlović
Herta Miler iz
našeg sokaka
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina
i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih
šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu,
a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju
nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
A
ko izuzmemo Ivicu Dačića kao po-
litičku figuru sa najdužim stažom
u vlasti u novijoj istoriji, malo ko
može da se meri sa ministarkom za ru-
darstvo i energetiku i potpredsednicom
Vlade Srbije Zoranom Mihajlović. Među-
tim, razlika između Dačića i Zorane Mi-
hajlović je velika: dok je on često sklon
poniznom ponašanju spram vladajuće
Srpske napredne stranke, ona je uspela
da opstane u svakoj vlasti uprkos činjeni-
ci da je teško nabrojati ministre, premije-
re, koalicione partnere i druge važne oso-
be iz SNS sa kojima nije ušla u otvoren
sukob. Možda je jedini sa kojim se ni oko
čega nije sukobila – Aleksandar Vučić.
Najnoviji napadi na Zoranu Mihajlović
koji dolaze iz vladajućih krugova idu u dva
smera: zato što je dala izjavu za novine
“Nova” i zato što je rekla kako je dobro što
ruski ministar spoljnih poslova Sergej La-
vrov nije uspeo da dođe u Srbiju jer mu ni-
jedna zemlja nije dopustila prelazak pre-
ko njene teritorije: “Ako su nam prijatelji,
pošto govore da jesu, onda nije trebalo da
planira dođe u ovom trenutku, da ne idem
u onu krajnost da kažem da je trebalo da
nas zamole da im uvedemo sankcije. Mi-
slim da je dobro što ruski ministar sada
nije došao u posetu Srbiji, i moramo da
razmislimo o našem putu dalje, a Srbija
se jasno opredelila za put ka EU, što je re-
kao i predsednik Vučić”, rekla je ministar-
ka Mihajlović za Juronjuz, upitana da pro-
komentariše otkazivanje posete Lavrova.
U suštini, ona je problematizovala pita-
nje iskrenosti ruskog prijateljstva prema
Srbiji, a brzo joj je odgovorio Aleksandar
Vulin, ministar unutrašnjih poslova. “Ni-
kada neće biti dobro da nam prijatelj ne
dođe, a da sila koja nam preti bude veća
od vrednosti slobode koju branimo”, ista-
kao je ministar unutrašnjih poslova Sr-
bije Aleksandar Vulin u odgovoru mini-
starki rudarstva i energetike Zorani Mi-
hajlović, navodi se u saopštenju MUP-a.
Kako je istakao, ministar spoljnih po-
slova Ruske Federacije Sergej Lavrov je u
decenijama iza nas, “na teškim mestima
dokazao da je prijatelj Srbije, a kako su to
dokazali oni koji su onemogućili njego-
vu posetu, bombardovanjem Srbije, pri-
znanjem takozvanog Kosova, nesprovo-
đenjem Briselskog sporazuma, zahtevima
da napustimo Republiku Srpsku, ignori-
sanjem srpskih žrtava, učešćem u poku-
šajima da se sruši predsednik svih Srba
Aleksandar Vučić. Ako budemo birali pri-
jatelje po dnevnopolitičkim prilikama i
ako dopustimo da nam stranci određu-
ju kako i sa kim ćemo sarađivati, postav-
lja se pitanje šta je sledeće? Ukidanje iz-
bora i imenovanje skupštine i vlade i na-
puštanje vojne neutralnosti? Srbija nije
ni ruska, ni američka, ni evropska, Srbija
je država svih njenih građana i samo njih i
zato nikada neće biti dobro da nam prija-
telj ne dođe, a da sila koja nam preti bude
veća od vrednosti slobode koju branimo”,
izjavio je Vulin.
o prljavom i ostalom vešu
Zorana Mihajlović odavno (i prilično
nepotkrepljeno konkretnim dokazima)
slovi za “američkog čoveka” u Vladi Sr-
bije. Ovaj “argument” se najčešće poteže
kada prorežimski tabloidi pokrenu haj-
ku protiv nje, pa smo samo u poslednjoj
takvoj “igranci” imali nekoliko komičnih
naslova. Na primer, “Objektiv” je na na-
slovnoj strani objavio sledeće: “Ministar-
ka bez morala: dokle više – Zorana opet
spletkari protiv Vučića i šlihta se zapad-
nim mentorima”. Ovo je u slučaju tablo-
idnih hajki standardni repertoar na ra-
čun Zorane Mihajlović – žena bez mora-
la, protiv Vučića, zapadni mentori… Me-
đutim, u moru ovakvih i sličnih naslova
pojavio se jedan koji je dobio nezasluže-
no malo pažnje. Naime, “Srpski telegraf”
na naslovnici od 31. maja ima tekst za koji
nije baš najjasnije da li je vest, naslov ili
mozgalica iz rubrike “enigmatika”: “Zo-
ranin muž u gaćama na bazenu uzimao
pare od železnice”.
Fiksacija na gaće u kontekstu pomi-
njanja Zorane Mihajlović prisutna je u
medijima i Skupštini Srbije još od 2015.
godine kada se ispostavilo da je službe-
nom karticom plaćala mnogo toga (ve-
čere, putovanja, kozmetiku), ali su goto-
vo svi tabloidi preneli kako je plaćala –
gaće. Istine radi, službenom karticom je-
ste plaćala i donji veš, trošenje budžet-
skog novca jeste tema koja treba da se
tiče svih građana, ali fiksacija medija na
veš, pa još sa upornim insistiranjem na
gaćama, pokazuje jasnu nameru da Zo-
rana Mihajlović bude što više ponižena.
Uloga gaća u dezavuisanju Mihajlovićeve
bila je u jednom trenutku bitna i u Narod-
noj skupštini: u januaru 2020. poslanici
Srpske radikalne stranke rešili su da ceo
jedan dan posvete napadima na ovu mi-
nistarku, pa je poslanik ove stranke Mi-
lorad Mirčić u jednom momentu izvadio
iz torbe – roze gaće.
“Kao pravi džentlmeni, za ovu priliku
imamo jedan prigodan poklon resornom
ministru pošto je poznata po tome što je
nemilice trošila pare na kupovinu ličnih
stvari. Mi ćemo joj sad uručiti fin poklon,
možda nismo od ukusa vašeg, ali od srca
16. jun 2022. VREME
REME

je vama pa bih voleo javnost da se uve-
ri koliko mi imamo širinu za razliku od
vas, gospođo Mihajlović”, rekao je Mirčić.
Možda najoštriji napad na Zoranu Mi-
hajlović došao je od njenog stranačkog
kolege Vladimira Đukanovića, koji ju je,
nakon što je dala izjavu za novine “Nova”,
bez imalo obzira nazvao “fukarom”.
Tabloidne hajke odavno su metoda
obračunavanja sa političkim neistomi-
šljenicima i nema diskusije o tome da ni
bi trebalo da budu dopustive i da ne bi
smelo da ih bude. Ipak, drastična je razli-
ka u hajkama protiv kritiča-
ra vlasti i onih koji u toj
vlasti uporno sede i
opstaju. Dok kriti-
čari vlasti obično
završe na naslov-
nicama tabloida
samo zato što
nisu na istoj li-
niji sa vlašću,
predstavni-
ci vladajućih
struktura di-
Foto: FoNet
REME 16. jun 2022.
VREME
rektno ili indirektno učestvuju u ova-
kvim pritiscima na ljude. Makar i samim
nečinjenjem ili ćutanjem, bivaju sauče-
snici. U tom smislu, iako često žrtva ta-
bloida, Zorana Mihajlović deo je establiš-
menta koji je stvorio atmosferu javnog
ponižavanja i sramoćenja i učinio ovakve
metode borbe legitimnim.
zvanična biografija
Rođena 1970. godine u Tuzli, Zorana
Mihajlović osnovnu i srednju školu za-
vršila je u Beogradu. Diplomirala je, ma-
gistrirala i doktorirala na beogradskom
Ekonomskom fakultetu. Nakon fa-
kulteta, radila je u Prvoj ekonom-
skoj školi i firmi “Premier kera-
mika”. Od 1996. do 2006. godi-
ne bila je zaposlena u Elek-
troprivredi Srbije, odno-
sno javnom preduzeću za
prenos električne energije
“Elektroistok”.
U periodu od 2004. do 2007.
bila je članica Upravnog odbora
EPS-a. Od 2004. do 2006. savetni-
ca je potpredsednika Vla-
de Srbije Miroljuba
17
Labusa za energetiku i politiku zaštite
životne sredine. Posle toga bila je zapo-
slena u JP Aerodrom Nikola Tesla kao
savetnica generalnog direktora. Do 2010.
godine obavljala je poslove savetnice za
energetiku predsednika Vlade Republike
Srpske Milorada Dodika. Naučno zvanje
naučnog saradnika stekla je 2006. godine
na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a
zvanje docenta 2008. godine. Od iste go-
dine zaposlena je na Fakultetu za biofar-
ming i Fakultetu za međunarodnu eko-
nomiju Megatrend univerziteta.
U aprilu 2010. postala je članica Srp-
ske napredne stranke. Krajem septem-
bra 2012. izabrana je za potpredsednicu
stranke, što je funkcija na kojoj je osta-
la do maja 2016. kada je izabrana za čla-
nicu Predsedništva. Za ministarku ener-
getike, razvoja i zaštite životne sredine u
Vladi Srbije izabrana je u julu 2012. Na toj
funkciji bila je do aprila 2014. kada je po-
stala potpredsednica Vlade Srbije i mi-
nistarka građevinarstva, saobraćaja i in-
frastrukture. Istu funkciju obavljala je i
u Vladi Srbije izabranoj u avgustu 2016, a
potom i u onoj koju je, nakon izbora Vuči-
ća za predsednika Srbije, od juna 2017. do
oktobra 2020. vodila Ana Brnabić. Kada
je u oktobru 2020. formirana nova Vla-
da Srbije, Zorana Mihajlović je zadržala
funkciju potpredsednice, ali je promeni-
la resor – postala je ministarka rudarstva
i energetike.
Epitet “američkog čoveka” stekla je naj-
pre zbog članstva u organizaciji “East-
West Bridge”. Prema podacima sa sajta
ove organizacije, reč je o organizaciji koja
se predstavlja kao “nezavisna međuna-
rodna istraživačka i stručna mreža”.
“Radimo u bliskoj saradnji sa vodećim
državnim institutima i istraživačkim
centrima i nevladinim organizacijama ši-
rom sveta na izradi smernica za održivi
individualni, društveni i državni razvoj.
Rođena kao srpska inicijativa 2009. go-
dine, vrlo brzo i postojano je prerasla u
međunarodno priznat pokret za promo-
ciju dijaloga, mira i pozitivnih društvenih
promena širom sveta. Svrha EWB -a je da
obrazuje, prosvetli i posavetuje, da ukaže
na važne probleme u društvima i ponu-
di rešenja”, stoji na sajtu EWB.
Kada se pogledaju partneri ove organi-
zacije, naklonjenost transatlantskim inte-
gracijama je više nego očigledna. Zorana »
18
 Spisak onih s kojima je Zorana Mihajlović
ulazila u otvorene sukobe podugačak je.
Tu su bivši predsednik Srbije Tomislav
Nikolić, bivši ministar za socijalna pitanja
Zoran Đorđević, ceo SPS sa naglaskom
na Ivicu Dačića i Dušana Bajatovića, te
stalna napetost između nje i (još uvek)
predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Najčudniji je, međutim, bio sukob sa crkvom
Mihajlović na sajtu je navedena kao čla-
nica Savetodavnog odbora, uz napomenu
da je zamrzla funkciju zbog aktivnosti u
Vladi Srbije. Međutim, u odeljku “članovi”
nalazi se jedno drugo ime, jedne možda i
moćnije političarke nego što je to Zorana
Mihajlović, žene kojoj se potpredsednica
Vlade Srbije zamerila više puta – Ana Br-
nabić. Uz njeno ime ne stoji nikakva na-
pomena o sprečenosti zbog aktivnosti u
Vladi iako je premijerka. Doduše, obično
članstvo verovatno i ne podrazumeva to-
liko posla kao članstvo u Savetodavnom
odboru, ali ukazuje na nešto drugo: mediji
koji su napadali Mihajlović zbog članstva
u EWB nikada nisu naveli da ima i neku
funkciju. Isti mediji Anu Brnabić nisu ni
takli zbog iste stvari. Dokaze nemamo,
pa možemo samo da nagađamo kako je
“East-West Bridge” samo pažljivo odabran
detalj iz biografije Zorane Mihajlović koji
će joj biti zameran.
Osim ministarske i potpredsedničke
funkcije, Zorana Mihajlović je i na čelu
Koordinacionog tela za rodnu ravnoprav-
nost. Šta je učinila i postigla kao šefica
ovog tela, teško je izmeriti jer se sa ove
funkcije najčešće samo – oglašava. Na je-
ziku koji koristi i izjavama koje daje nema
mnogo šta da joj zameri bilo ko ko se u
Srbiji bavi rodnom ravnopravnošću. Ali,
kada je o rezultatima reč, stvari ozbiljno
škripe. Od 2013. do danas na planu rod-
ne ravnopravnosti u Srbiji postignuto je
nekoliko konkretnih stvari: ratifikovana
je i (donekle) implementirana Konvenci-
ja Saveta Evrope o sprečavanju i borbi
protiv nasilja nad ženama i nasilja u po-
rodici (Istanbulska konvencija), počela je
primena Zakona o sprečavanju nasilja u
porodici, donete su i primenjuju se hit-
ne mere za sprečavanje porodičnog na-
silja, a stupio je na snagu i Zakon o rod-
noj ravnopravnosti.
Ništa od nabrojanog nije zasluga Koor-
dinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Osim toga, iako se Zorana Mihajlović
makar na rečima snažno zalaže za rodnu
ravnopravnost, to važi samo onda kada
reši da se oglasi. Indikativno je da povre-
meno odluči da ćuti, a ćutala je kada su se
u javnosti pojavile indicije da Dragan Mar-
ković Palma u Jagodini organizuje žurke
na kojima se podvode maloletne devojke.
Ćutala je i kada su se pojavile optužbe na
račun člana SNS i tadašnjeg predsedni-
ka Opštine Brus Milutina Jeličića Jutke
za seksualno uznemiravanje zaposlenih.
Progovorila je o Jutki tek kada je pravo-
snažno osuđen na tri meseca zatvora zbog
seksualnog uznemiravanja Marije Lukić.
Oglašavala se Zorana Mihajlović i staja-
la na stranu žrtava u slučajevima Mirosla-
va Aleksića, Branislava Lečića, slučaja Pet-
nica, oglasila se i kad je Ministarstvo kul-
ture raspisalo konkurs za slogane koji tre-
ba da motivišu rađanje i kritikovala oda-
brane slogane (“Rađaj, ne odgađaj”, “Dosta
reči, nek zakmeči”...). Svakog Osmog mar-
ta prisutna je u medijima i na tematskim
konferencijama, ali je na glasanju u Vladi
Srbije podržala Zakon o finansijkoj podrš-
ci porodicama sa decom koji je doveo do
skandalozno malih naknada za porodilj-
sko bolovanje, a mnoge kategorije poro-
dilja i u potpunosti ostavio bez naknada.
svi njeni sukobi
Spisak onih s kojima je Zorana Mihajlo-
vić ulazila u otvorene sukobe podugačak
je. Tu su bivši predsednik Srbije Tomislav
Nikolić, bivši ministar za socijalna pitanja
Zoran Đorđević, ceo SPS sa naglaskom na
Ivicu Dačića i Dušana Bajatovića, te stal-
na napetost između nje i (još uvek) pred-
sednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Možda najzabavniji, a opet zaboravljen
jeste sukob sa pokojnim patrijarhom Srp-
ske pravoslavne crkve Irinejem, i to oko
– nataliteta. Sve je počelo na Sajmu knji-
ga 2017. godine na kom je patrijarh izja-
vio kako su žene “dužne da rađaju”: “Duž-
ni smo da obnovimo naš narod, i da pre-
poručimo našim materama da su dužne
da rađaju decu po božijem blagoslovu, i
da na taj način ostanemo u istoriji, iako
smo postradali.”
Zorana Mihajlović je novinarima koji
su je pitali za reakciju odgovorila: “Svaki
dan me iznenadi ono što mogu da proči-
tam, a kažu crkveni velikodostojnici. Jed-
ni kažu da su žene ubile više dece od Hi-
tlera, sa druge strane, patrijarh kaže da
treba da rađamo decu da bismo očuvali
srpstvo”, rekla je ona i naglasila kako je
njeno mišljenje da žene treba pustiti da
same odlučuju kada će rađati.
A onda joj je odgovorio drugi Irinej, epi-
skop bački, pisanim saopštenjem u kom
je rekao: “Reči, koje su izraz decenijama
sticanog duhovnog iskustva patrijarha
bile su povod gospođi Zorani Mihajlović
da patrijarhove reči stavi u kontekst ra-
tova i stradanja i time je potpuno svesno
podržala nemačku književnicu i dobitni-
cu Nobelove nagrade za književnost Her-
tu Miler”. Ali, napravio je razliku: “Motiva-
cija Herte Miler zasnovana je na istorij-
skim kompleksima i porodičnom vaspita-
nju, jasna je i neupitna, a motivacija Zora-
ne Mihajlović da izvrće reči o deci i blago-
slovu i radosti rađanja lične je prirode, a
ne politička i treba joj pomoć duhovnika”.
Ima li Zorana Mihajlović duhovnika
ili ne, nikako ne treba da se tiče javno-
sti. Međutim, bilo bi zdravo da saznamo
koja je tačno njena uloga u političkom
životu Srbije, ali ne u smislu pitanja da li
je ona žena Istoka ili Zapada, nego kako
toliko dugo opstaje u vlasti, a toliki joj
javno i otvoreno rade o glavi i žele da joj
vide leđa. Poslednji put “Vreme” se bavi-
lo portretom Zorane Mihajlović pre šest
godina i tada smo zaključili da joj je poli-
tička budućnost nesigurna. Međutim, za
ovih šest godina ništa se nije promenilo,
samo je spisak onih sa kojima je bila u su-
kobu, a deli političko opredeljenje, nešto
duži. Zato je možda verovatnije da je u
pitanju nekakav modus operandi, jasno
podeljene i unapred pripremljene uloge,
te je sada nešto jasnije da je politička bu-
dućnost Zorane Mihajlović stabilna. ¶
JOVANA GLIGORIJEVIĆ
16. jun 2022. VREME
REME
 TVMANIJAK
DRAGAN ILIĆ
Medijski nudizam
i selektivno slepilo
Moramo insistirati da se postojeći zakoni u konkretnim slučajevima
moraju poštovati, odnosno da se njihovo kršenje mora sankcionisati. Tu
nije u pitanju rasprava o ukusima publike, već o kršenju zakona
Po ko zna koji put, u Srbiji se govori o rijaliti programima. Putem ini-
cijative Kreni-promeni, grupa građana počela je da prikuplja potpi-
se da se televizijama Pink i Hepi ne dodeli nacionalna frekvencija na
konkursu koji će uskoro biti objavljen. Oni smatraju da se ove dve te-
levizije nisu pridržavale programskog projekta na osnovu kojeg im
je frekvencija dodeljena, a da su svojim programom, prvenstveno ri-
jaliti formatima, širili neadekvatne sadržaje.
Potpisivanje peticije pratila je kampanja na društvenim mreža-
ma, gde je prikazan čitav niz bizarnih primera nasilja, pornografije,
zloupotrebe maloletnih lica, širenja govora mržnje bez upozorenja i
ograde, oznake starosti gledalaca i slično. Na meti kritike naročito se
našla Olivera Zekić iz REM-a, koja je u nekoliko navrata ovakve bizar-
nosti previđala, ignorisala ili pravdala “javnim interesom građana”.
Prikupljeno je par stotina hiljada potpisa, a zatim se pokrenula
Pinkova propagandna mašinerija sa kontrakampanjom. Za nekoliko
dana Željko Mitrović je prikupio dva miliona potpisa gledalaca koji
su prezadovoljni rijaliti programima na Pinku i žele Zadrugu 6. Ovaj
rezultat Mitrović je iskoristio da najavi početak nove sezone rijaliti
programa, navodeći niz primera da se slični programi i dalje emituju
širom Evrope – uz veoma zanimljivu opasku da je “Pinkov koncept
postao način življenja u Srbiji”.
Ova istina dostojna je klesanja u kamen jer je u proteklim dece-
nijama Pink zaista uspeo da se nametne kao imidž životnih vred-
nosti nekoliko generacija. Naša kultura, politika, ekonomija, etika i
estetika, naš implicitni ili eksplicitni sistem vrednosti je u najvećoj
meri odraz Pinka. Nažalost, odjeke te etike i estetike danas vidimo
na svim komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom,
ali nadmećući se sa Pinkom, i naš javni servis ozbiljno se nagnuo na
ružičastu stranu. Na sreću, većina programa je i dalje kontrapunkt
Pikovom konceptu.
Šta je onda sporno u ovoj (ili ovim) inicijativama?
One govore o dvema potpuno različitim stvarima iako je tema
naizgled ista – rijaliti programi. Kreni-promeni je napravio kardinal-
nu grešku kada je pomešao pitanje dodele nacionalne frekvencije sa
regulisanjem emitovanja rijaliti programa. Ne tako davno, ministar
Vladan Vukosavljević je bez uspeha pokušao samo da ograniči emi-
tovanje rijaliti programa naišavši na odbijanje emitera, REM-a i sop-
stvene predsednice Vlade. Bez obzira na ideološke i druge razlike gle-
de bivšeg ministra, mislim da je njegova inicijativa bila najbolje defi-
nisana i imala najveće uporište u zakonima ove zemlje. Umesto za-
brane, programe bi emitovali posle 22 sata, uz striktnu kontrolu sadr-
žaja, količine marketinga (reklama i plasiranja proizvoda), baš onako
kako se radi svuda u Evropi, ali i u zemljama u našem neposrednom
okruženju. Na kraju krajeva, tako je emitovan upravo završeni rija-
REME 16. jun 2022.
VREME
19
Foto:
print skrin
liti serijal “Survajver Dominikana”. Niko ne zabranjuje ove sadržaje,
koje ljudi očigledno vole da gledaju, tako da ne sumnjam da su rezul-
tati Mitrovićeve kontrainicijative tačni.
Činjenica je da par miliona ljudi u našem regionu želi da gleda
tuče, svađe, laku pornografiju i ostale oblike društvene i individualne
patologije, ali im to nećete dozvoliti tokom celog dana, bez ograniče-
nja, baš kao što im ne emitujete porniće ili leševe žrtava Belivukovog
klana. Postojeća zakonska regulativa bila bi sasvim adekvatna ukoli-
ko REM ne bi neprekidno rastezao “javni interes građana” kao smo-
kvin list koji pokriva svako, da prostite, sranje koje vidite na televiziji.
Ovo je primer kako jedna paušalna ocena, na kojoj je zasnovana
inicijativa Kreni-promeni, samo pojačava snagu “Pinkovog koncep-
ta” koji se pojavljuje kao “fantom slobode medija”, “žrtva medijske
cenzure” i sloboda bez odgovornosti, neka vrsta medijskog mental-
nog i fizičkog nudizma.
Da se razumemo, isti problem trenutno postoji sa nekoliko dru-
gih televizija i koncepata. Na primer, kablovski kanal TV DR me je u
nekoliko navrata iznenadio jer u dnevnom terminu, bez bilo kakvog
upozorenja, emituje snimke plastične hirurgije, budženje sisa, me-
njanje lica – u emisiji romantičnog naziva “Umetnost starenja”. Ova
promocija ideala lepote vidi se i u emisijama “Generalka”, gde se ot-
krivaju tajne estetske hirugije, ili u britanskoj seriji “Tela kojih se sti-
dimo”, gde će pred kamerama akteri pokazati svaku, ali apsolutno
svaku svoju boljku ili anomaliju, makar ona bila na penisu, vagini ili
anusu, da se medicinski izrazim. Majko moja, proklinjao sam daljin-
ski što me tamo odveo dok sam vrteo kanale.
Ove boljke nije pošteđen ni Hepi, koji svoj rijaliti koncept danas
pokazuje u kvazipatriotskom angažmanu u informativnom progra-
mu. U svojim izveštajima o ratu u Ukrajini, u po bela dana, dok se u
studiju euforično opisuje kako Rusija pobeđuje na svim frontovima,
u “pokrivalici” vidite vojnike kako pretovaruju neke leševe, bez opi-
sa i objašnjenja šta se tu zapravo dešava. Leševi su zamenili snim-
ke umirućih ljudi na respiratorima tokom pandemije. Ovo je takođe
prekršaj koji se masovno dešava, ali do sada ni jednom nisam video
ili čuo reakciju REM-a.
Na kraju, čak i površnim pregledom TV kanala, naletećemo na
evidentna kršenja propisa koji već postoje. Ukoliko žele, gledaoci
mogu da gledaju bizarne rijaliti programe različite vrste. Ali, svako
društvo želi da zaštiti javni prostor od ovakvih programa koji onda
postaju način življenja, što se, nažalost, kod nas već desilo, pa zato
moramo insistirati da se postojeći zakoni u konkretnim slučajevi-
ma neizostavno poštuju, odnosno da se njihovo kršenje mora sank-
cionisati. Tu nije u pitanju rasprava o ukusima publike, već o kršenju
zakona. Teži put, više posla, ali čini mi se jedini način. ¶
20 Mafija, suđenja i komentari
Pandorina kutija
Belivukovog klana
Podizanje optužnica protiv klana Veljka Belivuka, ali i državnih funkcionera, odnosno bivših
šefova MUP Srbije sve više liči na otvaranje Pandorine kutije. Dok se za brojna ubistva optužuju
pripadnici jednog klana, isplivavaju dokazi o zločinima koje su počinili suprotstavljeni klanovi. I
kao da se sva zla hvataju u vrzino kolo, koje ruku pod ruku vode političari, policajci i narkodileri
I
straga o ubistvu Aleksandra Stanko-
vića, zvanog Sale Mutavi, traje od ve-
čeri 13. oktobra 2016. godine kada se
zločin dogodio. Dan kasnije, tadašnji mi-
nistar policije Nebojša Stefanović objavio
je rat mafiji i obećao da će ubistvo biti ra-
svetljeno. Obećanje – ludom radovanje,
zvanično se i dalje navodi da su ubistvo
počinile NN osobe. Međutim, istraga pro-
tiv klana Veljka Belivuka, nekada najbli-
žeg saradnika Saleta Mutavog, prvi put
u zvaničnim spisima beleži svedočenje o
tome ko je ubio Stankovića.
Naime, nedavno je potvrđena nova op-
tužnica za Belivukov klan, a na spisak nji-
hovih žrtava dodata su imena još dvoji-
ce mladića, tako da se klanu sada sudi za
sedam otmica i ubistava na teritoriji Be-
ograda. Među novoupisanim žrtvama je
i Goran Mihajlović (22). Živeo je u Resni-
ku, a 1. aprila 2019. godine namamljen je
u kuću u Ritopeku, gde je, prema optuž-
nici, mučen i otrovan, potom je njegovo
telo spaljeno u dvorištu jedne vikendice
u Surduku, a ostaci su bačeni u Dunav.
Mihajlović se, prema rečima svedo-
ka, bavio preprodajom marihuane i bio
je pripadnik “škaljarskog” klana. Njegov
prijatelj A. N. pred tužiocima je rekao da
je jednom prilikom sa Goranom Mihaj-
lovićem automobilom išao na Kopaonik,
kao bezbednosna pratnja za dvojicu “ška-
ljaraca”. Kako svedok navodi, Mihajlović
mu je tada rekao: “Brate, ovo su ti jedni
od ozbiljnijih momaka, ovaj jedan je ubio
Saleta Mutavog”.
“državni projekat”
Svedok kaže i da mu je tada pokazao
na muškarca sa dužom kosom i upravo
tog označio kao ubicu vođe huliganske
grupe “Janjičari” i pripadnika “kavčana”
Aleksandra Stankovića. Posle nekoliko
godina, svedok A. N. tvrdi da je među fo-
tografijama ubijenih kriminalaca u Grč-
koj prepoznao tog čoveka i da je shvatio
da je reč o Stevanu Stamatoviću. Inače,
Stamatović je 19. januara 2020. godine, za-
jedno sa vođom “škaljarskog” klana Igo-
rom Dedovićem, pred članovima njiho-
vih porodica, ubijen u jednom restoranu
u Atini. Tužilac je bez dodatnih pitanja
brzo skrenuo s ove teme, čak ne pokuša-
vajući da sazna ni kog datuma su svedok
i žrtva išli na Kopaonik sa škaljarcima.
Taj podatak bi takođe mogao biti intere-
santan s obzirom na to da je upravo na
Kopaoniku, neposredno pre nego što je
ubijen, čitav dan proveo istaknuti “kav-
čanin” Igor Baltić, ubijen 1. januara 2018.
godine uveče u Beogradu.
Stamatovićevo ime, kao jednog od ubi-
ca Saleta Mutavog ili Davorina Baltića, do
sada se nikada nije pojavilo u zvaničnim
spisima. Naime, policija je svojevremeno
objavila da se za Baltićevo ubistvo, kao
jedan od dvojice ubica, sumnjiči Damir
Hadžić iz Užica i za njim je bila raspisana
crvena Interpolova poternica. I u slučaju
Stamatovića i u slučaju Hadžića, plaćene
ubice suprotnog klana bile su brže. Had-
žić je, zajedno sa Crnogorcem Alenom Ko-
žarom, u julu 2020. godine ubijen na Krfu.
I upravo kad je ovim ubistvima reč, pre
nekoliko dana oglasio se i ministar polici-
je Aleksandar Vulin. On je, povodom su-
đenja Veljku Belivuku i ostalim okrivlje-
nim članovima njegove kriminalne gru-
pe, rekao da “zna da je broj ubistava (koja
su počinili) daleko veći” od broja koji im
se trenutno stavlja na teret. Vulin je za
televiziju Pink izjavio da će se optužnica
protiv Belivuka i ostalih okrivljenih “pro-
širivati tokom suđenja”. Naveo je i da je
kriminalna grupa Veljka Belivuka “odgo-
vorna za četiri ubistva u Grčkoj, dva lica u
Atini i dva lica na Krfu”, kao i da se za sada
pregovara da li će se tim ubistvima baviti
srpska ili grčka policija. Prema ministro-
vim rečima, policija je to dužna da istraži
i zbog stradalih i zbog porodica ubijenih.
Međutim, ministar ne odgovara šta je
sa porodicama ubijenih “kavčana” i sa tim
žrtvama, zar nije policija ranije mogla to
da istraži jer, kao što vidimo, svedoke je
samo neko trebalo da pita. Ne odgova-
ra ministar ni kako je policija dozvolila
da kriminalci umesto u zatvorima budu
na slobodi te da se međusobno love do
smrti. A javna je tajna bila, na čitavom
Balkanu, da je policija slepa za zločine
“kavačkog” klana, te da se više i hapse i
ginu “škaljarci”. Nedavno je otkriveno da
je u rokovniku sa amblemom BIA, koji je
oduzet od bivšeg načelnika policije Deja-
na Milenkovića i koji je dokaz protiv nje-
ga i njegove nekadašnje šefice Dijane Hr-
kalović u postupku zbog zloupotreba u
policiji, Aleksandar Stanković, zvani Sale
Mutavi, vođa kriminalno-navijačke grupe
“Janjičari” (iz koje je nastala grupa Veljka
Belivuka) nazvan “državnim projektom”.
Na listu broj 18, hemijskom olovkom
plave boje ispisan je tekst (…) “Sale Muta-
vi – državni projekat”, sa najbližim datu-
mom upisa 3. 10. 2016. godine – piše u op-
tužnici protiv Hrkalovićeve i Milenkovića.
Situacija se potpuno preokrenula od
hapšenja Belivukovog klana, početkom
2021. godine, što je u jednom od iskaza,
pred tužiocima, rekao i sam Veljko Beli-
vuk. On se osvrnuo na izjavu ministra
policije Aleksandra Vulina da je od pada
njihovog klana smanjena stopa krimina-
la. Istakao je da je došlo do promene gru-
pe koja sarađuje s državom.
“Umesto nas koji smo sarađivali s dr-
žavom, sada sarađuje ‘škaljarski klan’ iliti
Filip Korać, saradnik BIA i Interpola i Jo-
16. jun 2022. VREME
REME

van Vukotić. Uspelo se da se sve istrage
od kada je Vulin na mjestu ministra po-
licije protiv ‘škaljarskog klana’ obustave”,
rekao je Belivuk.
sve tajne dijane hrkalović
Obustavljene su te istrage i ranije i to
je bio prvi signal da dolazi do prevlasti u
ratu klanova. U medijima označen kao
desna ruka Luke Bojovića i blizak sarad-
nik “škaljara”, Filip Korać polovinom ja-
nuara 2020. godine odnosno nekoliko
dana pred ubistva “škaljaraca” u Atini,
postaje slobodan čovek. Srpsko speci-
jalno tužilaštvo obustavlja istragu pro-
tiv Koraća za učešće u ubistvima ista-
knutih “kavčana” i za njim se tada ukida
i Interpolova poternica. Niko više nika-
da Koraća nije pozvao ni na informativni
razgovor o sumnji da je organizovao ubi-
stvo Saleta Mutavog, pošto je, prema reči-
ma nekih svedoka, viđen u blizini mesta
zločina. I ne samo to. Spekuliše se godi-
nama, a demantovao niko nije, da su se
neposredno pre ubistva Stankovića on i
Filip Korać posvađali oko trgovine koka-
inom, te je Sale Mutavi smrtno uvredio
Koraća kada ga je ošamario.
Svi dokazi protiv Koraća, početkom
2020, kao po nekom tajnom dogovoru,
počeli su da padaju u vodu. Gotovo isto
kao što su 2017. godine nestajali i dokazi
protiv ekipe Veljka Belivuka za ubistvo
Vlastimira Miloševića, poznato kao “ubi-
stvo na šinama”.
Veljko Belivuk, Marko Miljković i Mir-
ko Kojić su, uprkos DNK tragovima i broj-
REME 16. jun 2022.
VREME
nim dokazima, pravosnažno oslobođeni
za to ubistvo. Sada optužnice protiv kla-
na Velje Nevolje, ali i bivše državne se-
kretarke otvaraju kutiju mračnih tajni.
Pre nekoliko nedelja Dijana Hrkalović je,
pred većem sudija Suda za organizova-
ni kriminal, priznala krivično delo. Iako
se na početku suđenja za zloupotrebu
službenog položaja izjasnila da nije kri-
va, tokom svedočenja je potvrdila kako
je svojim saradnicima naredila da ana-
lizu veštačenja Belivukovog telefona za
“ubistvo na šinama” ne dostavljaju tuži-
laštvu. Usput se i pravdala, ali za to do-
kaza nema – a okrivljena zakonski ima
pravo da laže – da joj je da zataškava slu-
čaj usmeno naredio nekadašnji ministar
policije Nebojša Stefanović.
Sada, kad Belivuku, Miljkoviću i Koji-
ću za taj zločin više ne može da se sudi
ponovo, u optužnici protiv Veljinog kla-
na citiraju se svedoci koji potvrđuju da je
sud krivice zauvek oslobodio ubice Vla-
stimira Miloševića. Između ostalog, sve-
dok Bojan Hrvatin navodi da je jedan od
pripadnika klana Nikola Spasojević, kum
Marka Miljkovića, uživao 100 odsto pove-
renje kriminalnih vođa jer je učestvovao
i u praćenju dok je pripremano ubistvo
Vlastimira Miloševića. Inače, ubijeni Mi-
lošević je takođe bio kum Marka Miljko-
vića, a i saučesnik u tom ubistvu Mirko
Kojić bio je Miljkovićev kum. Dakle, Milj-
ković je sa dvojicom kumova i Belivukom
pripremio zločin i ubio svog trećeg kuma.
Svedok Hrvatin je rekao i da mu je Milj-
ković ispričao kako se posle “ubistva na
21
“DRŽAVNI PROJEKAT”, KAKO PIŠE U
NOTESU BIVŠEG NAČELNIKA POLICIJE
DEJANA MILENKOVIĆA: Aleksandar
Stanković zvani Sale Mutavi
Foto: print skrin
šinama” krio kod pripadnika klana Vladi-
mira Greka u Pančevu. Grek je uhapšen
dva dana posle pada Belivukovog klana,
u februaru 2021. godine.
Opoziciona političarka Marinika Tepić
tada je u javnost iznela da je Grek stra-
nački kadar SNS, zaposlen u JKP “Higi-
jena” Pančevo i čovek koji je bio među or-
ganizatorima naprednjačkih bakljada za
vreme policijskog časa 2020. godine. Po-
daci iz optužnice pokažuju da je Grek za-
ista radio u pančevačkom javnom komu-
nalnom preduzeću i imao stalno zaposle-
nje. Inače, Vladimir Grek (37) osuđivan
je dva puta zbog trgovine narkoticima,
a protiv njega se vodi postupak i za na-
silničko ponašanje.
Svi “ratovi protiv mafije” koje je država
proglašavala, od ubistva Saleta Mutavog
do onog kada je “dogorelo do nokata” pa
se počelo sa hapšenjima njegovih nasled-
nika, odnosno Velje Nevolje i kompanije,
sve počinje da podseća na stihove pesme
Pandorina kutija Riblje čorbe: “Zemlja je
odavno u kolapsu; Ima sijaset sumnjivih
lica; Većina leži i trune u ‘apsu; Publika ne
zna ko je ubica; Odličnog zapleta priča je
napeta; Sve to zanima običnu raju; I masa
čeka ko puška zapeta; Ko li će da preživi na
kraju; Evo pogibe i narkodiler; Između ban-
di došlo je do rata; Ko da je Hičkok režir’o
triler; I biće opet mrtvih ko blata…” ¶
LEPOSAVA BOGIĆ
22 Ekološki problemi i njihovo rešavanje

Pozovi gReact, samo gReact

Tri godine nakon što je proradio sistem preko kojeg su građani prijavljivali ekološke probleme,
u Ministarstvu zaštite životne sredine uveli su novi. Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje da
je firma koja je napravila novi sistem izabrana na spornom tenderu, kao i da je, nekoliko meseci
od puštanja u rad, u toku nadogradnja sistema. Ceo posao će koštati više od dva miliona evra

B
io je kraj januara ove godine, kada
je ministarka zaštite životne sredi-
ne Irena Vujović u novoopremlje-
nim prostorijama prisustvovala posled-
njim pripremama za puštanje u rad ta-
kozvanog Ekološkog informacionog si-
stema – gReact.
Ovaj sistem, objasnila je novinarima,
podrazumeva da građani širom Srbije
ekološke probleme mogu da prijavljuju
telefonom, SMS-om, ali i putem aplikacije
za mobilne telefone, a onda se prosleđu-
ju inspektorima. U operativnom centru,
pred velikim ekranom sa kog su blješta-
li snimci divljih deponija, Vujović je na-
javila da će gReact biti dostupan javno-
sti narednog dana.
“Molim građane Srbije da nam javljaju
i ukazuju na sve moguće probleme i da
zajednički podižemo svest o zaštiti život-
ne sredine, ali i da se trudimo da Srbija
bude što čistija i zdravija za svakoga od
nas”, rekla je ona.
Država koja se otvara za građane, tra-
ži im da prijave šta ih muči i koja zajed-
no sa njima radi na rešavanju problema,
bila bi dobra vest u svakoj zemlji. U Srbi-
ji, to je još jedna priča o mogućim zloupo-
trebama i rasipanju novca tih građana.
Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazu-
je kako je Ministarstvo zaštite životne
sredine nabavilo ovaj sistem na spor-
nom tenderu, na koji se javila samo jed-
na firma – beogradski Tcom. Za mobil-
nu aplikaciju, opremu i sover plaćeno
je 165 miliona dinara, odnosno 1,4 milio-
na evra, a onda je, samo nekoliko mese-
ci od puštanja aplikacije u rad, Ministar-
stvo za “nadogradnju” sistema izdvojilo
još 120 miliona dinara. Prethodni sistem
za prijavu ekoloških problema Ministar-
stvo je napravilo 2018. godine, a platilo ga
je višestruko manje – 24 miliona dinara.
Goran Sekulić iz Svetske fondacije za pri-
rodu (WWF) objašnjava da do sada nije bio
problem da se ekološki problem prijavi, već
da se reši. “Mnogo veći problem su kapa-
citeti inspekcije koji su stvarno na niskom
nivou. (...) I bez prijava oni sami znaju gde
su problemi, nego (je pitanje) kako rešava-
ti konkretne probleme”, naglašava Sekulić.

16. jun 2022. VREME

REME

DIVLJE DEPONIJE NA SVE STRANE:
Pozovi i prijavi, ako možeš
Foto: Marija Janković
takmičar bez konkurencije
Petkom, dva sata pre kraja radnog vre-
mena, zaposleni uglavnom razmišljaju
kako će provesti vikend. Međutim, jed-
nog petka u avgustu prošle godine, u IT
sektor Ministarstva zaštite životne sre-
dine stigao je imejl sa zahtevom da hitno
pregledaju obimnu tendersku dokumen-
taciju i kažu šta bi trebalo da se ispravi.
Kako za CINS i BIRN kaže jedan bivši za-
posleni, koji je želeo da ostane anoniman,
dokumentacija se odnosila na nabavku
sistema koji će kasnije nositi ime gReact.
Iz IT sektora su dali nekoliko sugesti-
ja kako bi sistem bio efikasniji, ali i jei-
niji. Za više detalja su tražili više vreme-
na. U Ministarstvu nisu usvojili njihove
inicijalne sugestije, a nisu ni sačekali, pa
je nabavka sutradan objavljena na por-
talu javnih nabavki. Nakon mesec dana,
posao je pripao jedinom ponuđaču – be-
ogradskoj firmi Tcom.
Pravnik i stručnjak za javne nabavke
Rade Đurić kaže da su tenderi takmiče-
nje na kome je najznačajnija cena koju
firme nude. Da bi pobedile ostale “takmi-
čare”, firme, u skladu sa svojim mogućno-
stima, nude što niže cene od procenjenih.
U ovom slučaju Ministarstvo je proce-
nilo da posao vredi 140 miliona dinara, a
Tcom je ponudio da ga obavi za 200 hi-
ljada manje, odnosno 139.800.000 dinara.
“Deluje da je ponuđač bio gotovo siguran
da nema konkurenciju, pa je ponudio ta-
kvu cenu”, objašnjava Đurić.
U firmi Tcom ne vide problem u tome
što su bili jedini ponuđač, niti u činjenici
da je ugovorena vrednost veoma slična
procenjenoj, jer je taj podatak dostupan
na Portalu javnih nabavki.
Ipak, ispostavilo se da je za posao po-
trebno još novca. Najpre je aneksom ugo-
vora vrednost posla povećana na 165 mi-
liona dinara, uz obrazloženje da je Tcomu
trebala dodatna oprema. Zatim je, posle
nepuna četiri meseca od početka rada
platforme gReact, Ministarstvo raspisa-
lo novu nabavku za njegovu nadograd-
nju. Za dodatnih 120 miliona dinara tre-
balo bi da se unapredi sover i veći broj
lokalnih inspektora poveže na sistem.
Đurić smatra da je to posledica pogreš-
ne procene Ministarstva. “Nije bila ade-
REME 16. jun 2022.
VREME
kvatna procena i usled toga su morali te
dodatke. S tim što su meni te dopune pre-
velike. (...) Utisak je da ti sad opet radiš je-
dan deo posla koji si planirao i navodno
izvršio prvi put”, ističe Đurić.
Aplikaciju gReact je sa Google Play
prodavnice do sada preuzelo više od hi-
ljadu korisnika. Pre nego što su novina-
ri poslali pitanja Ministarstvu u vezi sa
ovim poslom, između ostalog zašto je bila
potrebna nova nabavka, na Google Play
je bilo nekoliko komentara. Komentari
su uglavnom bili negativni.
Ministarstvo nije odgovorilo na pita-
nja i zahtev za dokumentacijom koje smo
poslali, ali su se pojačale reakcije na apli-
kaciju – u jednom danu je stigla gomi-
la hvalospeva. Prvi komentar početkom
maja uputio je član Glavnog i Izvršnog
odbora Srpske napredne stranke (SNS),
od ranije poznat i kao predvodnik inter-
net tima naprednjaka, Slaviša Mićanović
Mićan. Mićanović često u komentarima
i statusima na društvenim mrežama na-
pada političke protivnike.
Nakon njega je aplikaciju pohvalilo još
ljudi, a za neke od njih su CINS i BIRN
utvrdili da na društvenim mrežama fa-
vorizuju SNS.
sistem za prijavu problema
već postojao
Ana Džakić iz udruženja Bela Čaplja
1165, ispričala je za CINS i BIRN svo-
je iskustvo sa gReact sistemom. Nakon
što je telefonski prijavila divlju deponi-
ju u Krnjači, taj problem je, smatra, us-
23
pešno rešen. Međutim, prijava deponije
kod bare Reva preko mobilne aplikacije
nije išla tako glatko.
Seća se da joj je nakon prijave stiglo
da ima nepročitano poruku u gReactu.
“Međutim, kada sam pokušala da uđem
u svoje nepročitano pisamce, prikazivalo
je kao da nikakve poruke nema. (...) Poku-
šala sam malo da osvežim aplikaciju tako
što ću se izlogovati i ulogovati, međutim,
više nikad nisam mogla ponovo da se ulo-
gujem. Iznova i iznova mi je aplikacija go-
vorila da se radi o nepostojećem korisnič-
kom imenu, pa i uz veliki broj pokušaja:
zaboravljena lozinka, ništa se promenilo
nije”, navodi Džakić i dodaje: “Posle toga
sam digla ruke od ove aplikacije”.
Među vestima u
aplikaciji se uglav-
nom mogu naći tek-
stovi o aktivnostima
ministarke Vujović.
Tako građani mogu
da pročitaju kako je
obišla Adu Ciganliju
i najave velikih ula-
ganja Ministarstva u
rešavanje ekoloških
problema.
Republički inspek-
tori sa kojima smo
komunicirali, a koji
su želeli da ostanu
anonimni, potvrđu-
ju da gReact funkci-
oniše, ali ne bez pro-
blema. Pored toga, gReact nije prvi sistem
preko kog građani mogu da prijave eko-
loške probleme. Ministarstvo je još 2018.
godine uvelo Ekološki informativni servis
za komunikaciju između građana i inspek-
tora. Ovaj sistem je građane koštao daleko
manje od gReact-a, odnosno oko 24 mili-
ona dinara. Glavna razlika je u tome što
taj sistem nije imao aplikaciju za mobil-
ne telefone, a Ministarstvo je kroz drugu
aplikaciju primalo prijave divljih deponija.
Iz firme Nites, koja je uvela Ekološki in-
formativni servis, kažu da nisu mogli da
učestvuju na tenderu za gReact. “Nema-
mo rešenje za to. To nije sistem koji smo
mi radili. (...) Sada je pitanje zašto nisu ši-
rili onaj sistem koji već postoji, nego ima-
ju neki nov sistem”, navode iz Nitesa. ¶
DINA ĐORĐEVIĆ I STEFAN MARKOVIĆ (CINS),
RADMILO MARKOVIĆ (BIRN)
24 Studija slučaja: Linglong

Kolonijalni
paket-aranžman
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u
Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati
veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je
sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za
“Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te
fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu,
robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja,
pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se
i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće
zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih
mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon
SVEČANOST: A. Vučić na početku
od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 radova na novoj fabrici , “posađenoj”
godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć” na najplodnijoj banatskoj zemlji
Foto: Predsedništvo Srbije (gore); twier.com (dole)

K
akve veze ima dramatičan skok
vrednosti nekretnina, odnosno
nedavna vest da se naša siro-
mašna zemlja po ceni stambenog pro-
stora plasirala na četvrto mesto u svetu,
sa nabubrelim kineskim investicijama
u Srbiji? Čovek bi rekao: nikakve. Struč-
njaci, međutim, upozoravaju da uzroč-
no-posledična kopča ipak postoji, to jest
da je uspon cena nekretnina više pove-
zan sa netransparentnim kineskim finan-
sijskim inputima nego sa rusko-ukrajin-
skim pridošlicama koje su iz raznoraznih
razloga završile u Srbiji od početka agre-
sije na Ukrajinu naovamo (vidi tekst na
strani 34).
Naime, dobar postotak predimenzioni-
ranih kineskih investicija, vrednih stotine
miliona evra, koje u sebi po difoltu zadr-
že koruptivni bagaž, završavaju na ofšor
računima raznih naprednjačkih trudbe-
nika, koji ih potom vraćaju u Srbiju, na
tržište nekretnina. Narodski rečeno –
peru novac, obezbeđujući svojih neko-
liko narednih generacija. Nisu Kinezi to
izmislili, naravno, ali su sada najmoćniji
baštinici doktrine po kojoj se višak svog
novca izbacuje napolje, korumpira vlast
u stranoj zemlji, zadužuje ta zemlju za
dug period, ostvaruju se profit i snažan
politički uticaj. Naravno, i drugi nelegal-
no stečen novac u Srbiji završava dobrim
delom na tržištu nekretnina, da ne ispad-
ne da su Kinezi krivi za to.
Vlasti od kineskih investicija i kredi-
ta ostvaruju dvostruku dobit. Osim što
im se pune džepovi i ostvaruju dečački
snovi, dobre su to stvari i za investicionu
propagandu, koju Vučićev režim uspešno
gura već godina. Građani, sa druge stra-
ne, ostaju kratkih rukava. Nemaju nika-
kve informacije o međudržavnim dilovi-
ma, koji se čuvaju u strogoj tajnosti, ali to
pogoduje investitorima mnogo više nego
što to ima smisla, krše se zakoni, uništava
životna sredina, ugrožavaju ionako niski
standardi radničkih prava, zavlači im se
ruka u buđelar...
Gromoglasno najavljena, “istorijska”
kineska investicija, fabrika guma u nasta-
janju pod imenom Linglong, nadomak
Zrenjanina, trebalo bi da zaposli najma-
nje 1200 radnika i, kako kažu, oživi region
Srednjeg Banata. Početak probnog rada
fabrike je planiran za mart ove godine, ali
će se na to sačekati jer, kako kažu, posto-
ji problem sa “otežanom isporukom gra-
đevinskog materijala” usled pandemije i
rata u Ukrajini. Prema nekim procena-
ma, Srbija je ovu investiciju pomogla do
sada, što u kešu, što u besplatnom zemlji-
štu, sa čak 85 miliona evra. To znači da je
po jednom radnom mestu platila više od
70 hiljada evra. Stručnjaci upozoravaju da
bi fabrika morala da radi 20 godina da bi
se Srbiji vratilo ono što je uložila.
i čarls dikens bi zanemeo
Daleko od toga da je ovo jedini problem
sa Linglongom. To je tek vrh ledenog bre-
ga. Sa koje god strane priđete budućem
džinu, koji će navodno proizvoditi 13 mili-
ona automobilskih guma godišnje, naiđe-
te na neku bedastoću. Kritička javnost
se, recimo, već mesecima bavi ponižava-
jućim, ropskim položajem vijetnamskih
(i kineskih) radnika koji rade na izgrad-
nji fabrike.
U novembru prošle godine, novinarka
novosadskog portala “Voice” Ivana Gordić
otkrila je jezive podatke o smeštaju impor-
tovanih uposlenika u do tada napuštenim
horor-barakama, koji žive okruženi gomi-
lama smeća, bez struje i grejanja, obuće,
odeće, hrane, pitke i tople vode, sa neure-
đenom kanalizacijom. Posle toga su se u
nerežimskim medijima pojavile i druge
informacije, svedočenja i snimci, koji govo-
re da “linglonžani” i rade u užasnim uslovi-
ma, da su izloženi svakovrsnom mobingu
i da im se zarade ne isplaćuju zbog čega su
u nekoliko navrata i protestovali.
Za vreme uspona pandemije, oboleli-
ma od korone nije pružana zdravstvena
zaštita. Nevladine organizacije, Inicijati-
va za ekonomska i socijalna prava – A11 i

16. jun 2022. VREME

REME
 25

vestima. Možda su videli sebe u skoroj

budućnosti? To se najbolje vidi po reak-
ciji investitora i vlasti, koja svakodnevno,
našim novcem, plaća istraživanje javnog
mnjenja. Investitori su krenuli da poja-
čano zastrašuju radnike koji protestuju,
traže svoja prava i obaveštavaju javnost
o svojim mukama. Krenuli su i da onemo-
gućavaju novinare i aktiviste da izvešta-
vaju o stanju u ovoj fabrici u izgradnji i
oko nje. Vlast, predsednik Vučić i premi-
jerka Ana Brnabić, stvar su dakako rela-
tivizovali, rekli su da je u pitanju kampa-
nja koja se vodi protiv kineske kompani-
je, ali i srpskih vlasti.
A kada se sve sabere i oduzme, zapra-
vo su poslali zastrašujuću poruku da je
robovski položaj uposlenika manje bitan
od vrednosti investicije. “Šta hoćete, da
uništimo investiciju od 900 miliona evra”,
vikao je Vučić.
Inspekcija koja je uletela u Linglong i
obilazila udžerice u kojima radnici žive –
iako predsednik uopšte nije video razlog
da se inspekcija aktivira – konstatovala je
da je sve manje-više “kul”, te javila da su
radnici navodno premešteni iz spornih
objekata. Aktivirala se, u međuvremenu, i
režimska medijska menažerija, sa Pinkom
i “čuvenom” Gordanom Uzelac na čelu, i
otkrila “pravu istinu o zaposlenima u Lin-
glongu”. Otprilike, oni žive kao bubrezi u
loju, imaju masne plate, prezadovoljni su,
vole Srbiju i zahvaljuju predsedniku Vuči-
ću što im je sve ovo obezbedio.

nikakav pomak, zapravo

U međuvremenu, međutim, stižu vesti
da se položaj radnika nije promenio od tih
događanja naovamo, već da su oni samo
 Srbija ima obeležja “kolonijalne provincije”, jače zastrašeni. Prete im, kao, da će im seći
ruke ako naokolo budu “laprdali”. Novi-
naročito sa stanovišta eksploatacije nari nemaju pristup niti mestima gde su
prirodnih resursa, bankarskog i finansijskog smešteni radnici, niti fabričkom ataru, ali
“robovi” i dalje – kažu – rade po ceo dan
sektora, ali i slobodnog, ničim nekontro- i noć, a za poslednjih šest meseci primili
su samo po 50 evra zarade.
lisanog tržišta –prof. Božo Drašković “Voice” je pre nekoliko dana objavio i sni-
Akcija protiv trgovine ljudima Astra, pod- Kretanje im je, uopšte, bilo vrlo ograni- mak nasilja u Linglongu, odnosno video-
nele su i prijave zbog “moguće trgovine lju- čeno. Prema nekim izvorima, platili su zapis o fizičkom zlostavljanju radnika u
dima u cilju radne eksploatacije”. Naime, čak dve do četiri hiljade dolara da dođu izvedbi “kineskih šefova”. Objavio je i da
državljani Vijetnama su plaćali za dola- u Banat, a prinuđeni su da rade ceo dan, su zaposleni ponovo štrajkovali, što je
zak u Srbiju, dovedeni su u zabludu kada osim nedelje, za skoro ništa. Sve u sve- kompanija demantovala. Objavio je i da
je reč o uslovima rada i boravka, nije im mu, i Čarl Dikens bi, da je živ, zanemeo! je jedan uposlenik umro na poslu.
regulisan radni status, a poslodavac im Iako generalno otupeli, građani Srbi- Novinarka Ivana Gordić kaže da je situ-
je oduzeo pasoše da ne bi negde utekli. je su kanda ipak bili uznemireni ovim acija u fabrici i dalje “haotična”, da vlada »
REME 16. jun 2022.
VREME
26 POD NADZOROM KINESKIH
“BEZBEDNJKAKA”: Štrajk radnika iz
Vijetnama, zaposlenih na izgradnji
Linglong fabrike, decembar 2021.
Foto: Nenad Mihajlović

robovski sistem, te da su ljudi prinuđeni

da rade od jutra do sutra. U razgovoru za
“Vreme” ona tvrdi da se u međuvremenu
ispostavilo da ne samo vijetnamski nego i
kineski radnici žive i rade u užasnim uslo-
vima. Naime, dok su Vijetnamci onomad
želeli da govore sa novinarima i aktivi-
stima, Kinezi su ćutali, za njih je sve bilo
“grejt”, “super”, jer su bili poplašeni, a oči-
gledno je u pitanju i drugačiji mentalitet.
“U međuvremenu su Vijetnamci koji
znaju engleski sklonjeni, ali su zato Kine-
zi počeli da se bune, jer šest meseci nisu
plaćeni, odnosno dobili su samo 50 evra
u ovom periodu, prema našim informaci-
jama. Što se tiče države i institucija, teško
da će oni rešiti problem, jer su svi među-
sobno uvezani kao svinjska creva. Kada
inspekcija dođe na gradilište, prethodno
bivaju sklonjeni svi oni koji nemaju radnu
opremu ili radne dozvole. Šefovi radnici-
ma najoštrije prete ukoliko ovi žele da se
 Ključno je da Srbija nema politiku
sindikalno udruže. Vlast i Linglong nas privlačenja stranih investicija, niti
koji o svemu ovome izveštavamo optužuju
razvoja uopšte, koji su utemeljeni na
da smo deo kampanje protive investicije,
Kine i Srbije, a mi samo govorimo o ele- poštovanju radničkih i ljudskih prava i
mentarnim ljudskim pravima”, kaže ona.
Kancelarija visokog komesara za ljud- ekoloških standarda –Danilo Ćurčić, A11
ska prava UN u Ženevi još uvek nije dobi- domaće radnike, dok je većina onih koji su radničkih i ljudskih prava i ekoloških stan-
la izveštaj države Srbije (tražen krajem došli iz Vijetnama vraćena kući ili otišla darda”, kaže Ćurčić.
januara) o navodima vijetnamskih radni- na druga mesta, jednostavno su napustili
ka o nehumanim uslovima tokom borav- Zrenjanin a da ih nijedna institucija nije kršenje zakona, ekologija
ka i rada na gradilištu fabrike Linglong. ni saslušala o tome šta su sve bili proble- i “građevinski poduhvati”
Kancelarija je zahtev uputila nakon što mi sa kojima su se suočavali”, kaže Ćurčić. bez dozvole
je dobila izvešća o položaju zaposlenih od Ćurčić navodi da se sa ogromnom sigur- Sada je vreme da se sa radničkih pra-
nevladinih organizacija, Inicijative A11 i nošću može reći da Linglong nije usamljen va prebacimo na staru dobru ekologiju.
Akcije protiv trgovine ljudima Astra. Ina- slučaj. Očekivano, i u ovoj oblasti Linglong radi
če, na izveštaje o položaju vijetnamskih i “Upravo je to ono što najviše uznemi- mimo zakona, naravno uz podršku drža-
drugih radnika Linglonga reagovali su i rava. Mi u ovom trenutku znamo da su ve. Nikada nije izrađena zakonom pred-
neki evropski zvaničnici i institucije, tra- uslovi rada u mnogim fabrikama u Srbi- viđena Studija o proceni uticaja na život-
žeći od Srbije da slučaj detaljno istraži. ji izuzetno loši, radnici ne smeju sindi- nu sredinu ove fabrike koja predstavlja
kalno da se organizuju, niti da se obra- eklatantan primer prljave industrije koja
linglong nije usamljen slučaj te institucijama koje bi trebalo da štite se gradi usred oranica. Otpadna voda iz
Programski koordinator Inicijative A11 njihova prava, zato što su te institucije fabrike će se neprečišćena izlivati u kana-
Danilo Ćurčić kaže za “Vreme” da protesti, odavno prestale da služe interesima gra- lizaciju, dodatno zagađivati ionako zatro-
prijave nadležnim inspekcijama, krivične đana. Uz činjenicu da kineski investitori i vani Begej, koji se uliva u Tisu, a Tisa u
prijave i celokupna medijska pažnja koja kineski kapital često imaju jedan ekstre- Dunav, i to pre Beograda. Tako da će i Beo-
prati slučaj “Linglong” nisu imali apsolut- mniji odnos prema propisima u zemlji u građani imati prilike da se napajaju izlu-
no nikakav uticaj na rešavanje problema kojoj posluju i da su politički zaštićeni čevinama kineskog mastodonta.
i utvrđivanje odgovornosti onih koji su jer sprovode za vlast strateški važne pro- Za investitora koji pregovara direk-
uspostavili i omogućili da stotine vijet- jekte, pitanje da li su fabrike kineske ili tno sa Vučićem – ne važe ni drugi zakoni.
namskih radnika budu žrtve trgovine lju- iz neke druge zemlje – ovde nije ključna Fabrika se gradi bez građevinskih dozvo-
dima u cilju radne eksploatacije. stvar. Ključno je da Srbija nema politiku la, čime je, pored Zakona o proceni utica-
“Danas, potpuno očekivano, dobijamo privlačenja stranih investicija, niti razvoja ja na životnu sredinu, prekršen i Zakon o
informacije o očajnim uslovima rada i za uopšte, koji su utemeljeni na poštovanju planiranju i izgradnji. Regulatorni institut

16. jun 2022. VREME

REME
 27

za obnovljivu energiju i životnu sredinu
(RERI) i zrenjaninski Građanski preokret
su zbog toga protiv kompanije podneli kri-
vične prijave. RERI kaže da je i državna
pomoć dodeljena Linglongu u neskladu
sa Zakonom o kontroli državne pomoći
i odgovarajućom Uredbom. Zbog krše-
nja zakona i ugrožavanja životne sredi-
ne u junu prošle godine je održan pro-
testni skup ispred gradilišta Linglonga,
koji je okupio građane, udruženja, ekološ-
ke pokrete i stranke. Zahtev je bio da se
poštuju zakoni Srbije i očuva životna sre-
dina. Skup je okupio raznorazne, “od Sil-
vane do Nirvane”: proruski pokret “Oslo-
bođenje” (koji se vodio i kao organizator),
Narodnu stranku, Stranku slobode i prav-
de, demokrate, Dveri, udruženje “Zaštiti-
mo Jadar i Rađevinu”, sveprisutni “Novi
optimizam”...
U razgovoru za “Vreme” Duško Kokot
iz Građanskog preokreta, agilne zrenja-
ninske organizacije, smatra da je ogro-
man problem sa Linglongom to što nije
urađena celovita studija o proceni utica-
ja na životnu sredinu.
“Znamo da je proizvodnja auto-guma
prljava tehnologija, da je u pitanju gigant-
ska fabrika i do sada u Srbiji neviđena koli-
čina proizvodnje, kao i da nam to sve dola-
zi iz industrijski najzagađenije zemlje na
svetu. Ako je već prilikom izgradnje došlo
do velikog kršenja propisa u pogledu pre-
ventivne zaštite životne sredine, a došlo
je, jasno je da ništa dobro ne možemo oče-
kivati kad počne proizvodnja, ni od Lin-
glonga, ni od državnih organa koji štite
tu kompaniju, a ne javni interes. Ključ-
ni problem je i što je blokirano pravosu-
đe, koje bi moralo da spreči rad te protiv-
pravno izgrađene fabrike”, kaže Kokot.
pune se ortopedije,
puniće se onkologije
Kokot kaže da su netačni navodi vlasti
da će od ove fabrike građani Srbije, poseb-
no Srednjeg Banata, imati veliku korist.
“Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom
je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje
očigledna. Od te fabrike dobili smo krše-
nje jednakosti aktera na tržištu, robovski
rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životi-
nja, pune ortopedije povređenih na gradi-
lištu, a puniće se i onkologije kada počne
proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu
hranu iz Banata. Nekoliko stotina obeća-
nih radnih mesta nisu vredni tolike šte-
te. Linglong je dobio na poklon od Srbije
više od 85 miliona evra i potrebno je da
radi više od 20 godina kako bi kroz pore-
ze vratio državi toliku pomoć. Sve u sve-
mu, katastrofalan aranžman”, kaže Kokot.
Ćurčić ističe da je u Srbiji uspostav-
ljen kao jedini model razvoja – “agresiv-
ni, ekstraktivistički razvoj” koji do kraj-
njih granica iscrpljuje prirodne resurse i
“ne mari ni za kakve standarde radničkih
i ljudskih prava”.
“Tačno je, neki će se ljudi zaposliti u Lin-
glongu, neki će se porez plaćati Srbiji, biće
tu i rasta BDP-a, ali u pitanju je prevazi-
đeno shvatanje razvoja koje na duge sta-
ze ne donosi ništa dobro, i apsolutno je
uznemiravajuće da Srbija u trećoj dece-
niji 21. veka pristaje na takav model. Ima
kineskih kompanija i u zemljama Evrop-
ske unije, ali se one ponašaju po pravilima
koja su uspostavljena u tim zemljama: tu
je ključna razlika između Srbije danas i
onoga što se dešava oko nas. Slučaj Lin- »
glonga je apostrofiran upravo zbog toga

Kompanije Coca-Cola HBC Srbija i Bambi predstavile izveštaj o održivom poslovanju

Kolektivi koji kreiraju lepše lice zajednice

U još jednoj izazovnoj godini, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi nastavili su sa inovacijama i razvojem biznisa,
ali i poboljšanjem svih indikatora kad je reč o zaštiti životne sredine, kao važnoj oblasti održivosti

Kompanije Coca-Cola HBC Srbija i od 10.000 tona, uz rast od 10

Bambi predstavile su izveštaj o održi-
vom poslovanju za 2021. godinu pod
nazivom “Budućnost je zajednička
odgovornost”. U još jednoj izazovnoj
godini, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi
nastavili su sa inovacijama i razvojem
biznisa, ali i poboljšanjem svih indi-
katora kad je reč o zaštiti životne sre-
dine, kao važnoj oblasti održivosti.
“U 2021. godini ne samo da smo uspeli da se oporavimo
od izazova koje je kovid postavio pred nas, već smo postavi-
li temelje za novi ubrzani rast u godinama koje dolaze, ula-
skom u nove kategorije i proširenjem portfolija inovacijama.
Pamtićemo 2021. godinu kao rekordnu i kada je reč o našem
doprinosu oporavku i razvoju zajednice u kojoj poslujemo,
ali i po impresivnom napretku koji smo ostvarili u domenu
zaštite životne sredine”, istakao je Svetoslav Atanasov, gene-
ralni direktor Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.
Za kompaniju Bambi je 2021. godina takođe bila uspešna.
“Prvi put u istoriji, naš izvoz je prešao magičnu granicu
odsto u odnosu na 2020. godi-
nu. Investirali smo 11 miliona
evra u novu proizvodnu Plaz-
ma liniju i započeli izgradnju
Centra za istraživanje i razvoj
koji će, obećavamo, biti povod
brojnih lepih vesti, a pre sve-
ga izvor inspiracije, ideja, zna-
nja”, naveo je Ognjen Lazić,
direktor finansija u kompaniji Bambi.
Na prezentaciji Izveštaja saopšteno je da 67,7 % menadžer-
skih pozicija u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija zauzimaju žene,
dok je taj procenat u kompaniji Bambi 46,97 %. Obe kompa-
nije ulagale su u obuke zaposlenih, Coca-Cola HBC Srbija više
od 29,9 hiljada sati, odnosno Bambi 12,7 hiljada sati. Mla-
di su ostali važan fokus, pa su na njihovom osnaživanju ove
dve kompanije radile kroz edukativne programe “Coca-Cola
podrška mladima” i “Bambi for YOUng”.
Pored brojnih projekata i inicijativa u 2021. godini, ove kom-
panije su u razvoj lokalnih zajednica uložile 92 miliona dinara.

REME 16. jun 2022.

VREME
28
što on potvrđuje sve prethodno poznato
– ekstremno kršenje ljudskih prava zbog
kog niko neće odgovarati, nepostojanje
institucija koje bi zaštite žrtve kršenja tih
prava i potpunu podređenost institucija
interesima kompanija koje nam ‘donose
razvoj’”, kaže on.
Profesor Božo Drašković iz Skupštine
slobodne Srbije kaže da ne posedujemo
informacije o kratkoročnim, srednjoroč-
nim i dugoročnim koristima i troškovima
Linglonga da bismo sa sigurnošću mogli
da kažemo da li je za Srbiju ova investici-
ja dobra ili loša.
“Sumnju u korisnost imamo samim tim
jer nam predstavnici vlasti pominju kako
CENZURA NA LINGLONG NAČIN:
Kineski “bezbednjaci” sprečavaju TV
ekipe da snime gradilište u Zrenjaninu
Foto: printscreen
će biti zaposleno više od hiljadu radnika,
ali nam ne kažu koje plate su u pitanju i
kakvi su troškovi zagađenja životne sredi-
ne. Izgleda da naše vlasti ne izvlače nika-
kve pouke iz ranijih investicija. Investitori
su pokupili subvencije, a kada su ove poče-
le da se smanjuju, jednostavno su poku-
pili stvari i otišli, a radnici su ostali bez
posla. To trenutno radi i Fijat u Kragujev-
cu. Ono što je poznato kada je reč o kine-
skim investicijama u svetu, njih karakte-
rišu dva aspekta. Prvo, Kinezi ne nameću
svoj politički i ekonomski sistem zemlja-
ma u koje investiraju, za razliku od nekih
zapadnih država. Drugi aspekt je da Kinezi
mnogo ne drže do radnog zakonodavstva,
ne drže ni do zaštite životne sredine. Na
kraju, ne smeta im ni visok nivo korup-
cije sve dotle dok su koruptivni troško-
vi ugrađeni u cenu kredita i investicija”,
kaže Drašković.
kako smo postali
kolonijalna provincija
Drašković dodaje da je ključni problem
sa stranim investicijama u Srbiji netran-
sparentnost, i upozorava da to nije odli-
ka samo naprednjačke vlasti. Srbija ima
obeležja “kolonijalne provincije” naroči-
to sa stanovišta eksploatacije prirodnih
resursa, bankarskog i finansijskog sek-
tora, ali i slobodnog, ničim nekontrolisa-
nog tržišta.
“Kineska kompanija Ziđing je za preu-
zimanje dugova Rudarsko-topioničarskog
basena Bor od oko 350 milina dolara ste-
kla većinski vlasnički paket. Ta kompani-
ja koristi prirodne resurse i velike profi-
te transferiše u svoju zemlju. Pritom ne
poštuje ni minimalne standarde Srbije u
vezi sa očuvanjem i zaštitom životne sre-
dine. Istu logiku, uz prećutnu saglasnost
države Srbije, primenjuje i novi kineski
investitor Linglong. Država je pokloni-
la kineskoj kompaniji 97 hektara zemlje
i ugovorila državnu pomoć u iznosu od
75 miliona evra. Ova pomoć je de facto
poklon stranoj kompaniji. Koji su intere-
si kineske države i njihovih kompanija?
Osvajanje tržišta, stvaranje i transfer pro-
fita. Da bi maksimizirali profit, pogoduju
im subvencije države Srbije, niske zarade
u Srbiji, fleksibilno radno zakonodavstvo
i izbegavanja troškova za zaštitu životne
sredine. U vezi sa ovim ciljevima stranih
kompanija ne postoje razlike između kine-
skih, ruskih, američkih, nemačkih i bilo
kojih drugih kompanija. Maksimiziranje
profita je svima zajednički cilj. Naša eko-
nomska politika u ovom sektoru je apso-
lutno pogrešna u poslednje tri decenije”,
kaže Drašković.
I ekonomista Dušan Dobromirov uka-
zuje da kršenje Zakona o radu, nepoštova-
nje ekoloških standarda i, uopšte, nepo-
štovanje domaćih propisa i netransparen-
tni ugovori nisu karakteristika poslova-
nja samo u slučaju kineskih investitora.
“Isti problemi se javljaju i sa investitori-
ma iz nekih evropskih zemalja, arapskim
investitorima i sa domaćim investitorima.
Očigledno je da je osnovni problem Srbi-
je – korupcija”, kaže on.
građani će proći kao
zrenjaninski mačak
Dobromirov podseća da je početkom
ovog milenijuma Kina donela strategiju
za investicije u inostranstvu, i da su joj
u fokusu zemlje koje kombinuju velike
prirodne resurse i loše institucije. Tokom
2020. godine, Kina postaje globalni lider
sa 153,71 milijardom dolara godišnje stra-
nih direktnih investicija. Ukupne kineske
strane direktne investicije tako dostižu
kumulativno 2,58 biliona dolara, uz sko-
ro 2,2 miliona radnika zaposlenih u kine-
skim kompanijama u 80 posto zemalja i
teritorija širom sveta. Kina izbija na tre-
će mesto na listi najvećih stranih investi-
tora, iza SAD i Holandije, sa tendencijom
da uskoro prestigne Holandiju i dođe na
drugo mesto.
“Kineske kompanije su u 2020. godini
uplatile 44,5 milijardi dolara poreza i dru-
gih dažbina državama u kojima posluju.
Pored uplata u budžet, postoji i niz dru-
gih pozitivnih efekata na zemlju doma-
ćina, pa je iz navedenih podataka jasno
da se ovde radi o značajnom potencija-
lu za Srbiju.
Kako će se kod nas realizovati strane
investicije, zavisi najviše od naših insti-
tucija. Ako se odnos prema ovoj oblasti
ne promeni i nastavi se maligna korupci-
ja, pojedinci iz sveta srpske politike će se
i dalje bogatiti, a građani Srbije će proći
kao nesrećna zrenjaninska mačka”, kaže
Dobromirov.
Dobromirov aludira na uznemirujući
snimak objavljen na društvenim mreža-
ma i u pojedinim medijima na kojem se
vidi nekakva životinja koja visi na gredi
unutar Linglong gradilišta. Jedan je čovek
nožem dere, a drugi kraj njega posmatra
proces, oslonjen na ašov. Ispostavilo se da
je u pitanju mačka. ¶
NEDIM SEJDINOVIĆ
16. jun 2022. VREME
REME
ne gubite vreme
čitajte nas na internetu

pre
etplatu možete pla
e atiti na sajtu
platnom karticom
p m, u kom slučaju
se
e otvaranje ili produženje na
aloga vrši odmah,
a po
ostoji i mogućnost automatskog
o
mesečnog obnavlja
m anja uplate.
(naravno, mesečno obnavljanje pretplate možete ukinuti kad želite)

www.vreme.com
30 Sport u Srbiji

Na terenu košarkaši,
na tribinama huligani
Ljubiteljima košarke
u Srbiji ostaje nada da
će dva domaća kluba
učestvovati u najjačoj ligi
u Evropi, ali pre svega da
će to za posledicu imati
smanjivanje tenzija između
samih klubova i njihovih
navijača. Crno-beli i
crveno-beli na parketu i
na klupama imaju previše
kvaliteta da bi bilo šta
drugo bila tema kada se o
njihovim duelima priča

F
inalna serija regionalne košarkaške
lige, nakon bespoštedne borbe igra-
ča i taktičkog nadmudrivanja njiho-
vih trenera, odlučena je tek u neizvesnoj
završnici odlučujuće pete utakmice. Tako
je mogao da glasi rezime najuzbudljivi-
je sezone u novijoj istoriji srpske košar-
ke, da fokus sa koševa Kalinića i Pante-
ra, ili zakucavanja Holinsa i Lesora, nisu
odvukli upaljači, staklene flaše, saopšte-
nja i brojni prekidi utakmica.
Poslednji put su košarkaške utakmice
beogradskih rivala nosile ovoliku količi-
nu tenzije 2015. godine, za vreme polufi-
 Poslednji put su košarkaške utakmice
nalne plej-of serije ABA lige. Kao glavni beogradskih rivala nosile ovoliku količinu
krivci za tadašnji sukob crno i crveno- tenzije 2015. godine, za vreme polufinalne
belih u javnosti su označeni Duško Vujo-
šević sa jedne, odnosno Nebojša Čović sa plej-of serije ABA lige. Kao glavni krivci za
druge strane.
Putem konferencija za štampu i nastu- tadašnji sukob crno i crveno-belih u javnosti
pa na televizijama su jedan drugome sla- su označeni Duško Vujošević i Nebojša Čović
li poruke, posvećivali podrugljive stiho-
ve, da bi se na kraju čak našli i u nekoj proglasile najboljim trenerom Evrope, povratak žoca
vrsti duela u čuvenoj TV emisiji “Utisak za šta je dobio prestižnu Nagradu “Alek- Krajem juna 2021. godine, Srbijom je
nedelje”. sandar Gomeljski”, nova uprava KK Par- odjeknula vest da se Željko Obradović,
Kao trener KK Partizan i predsednik tizan odlučila je da Duletu više nije mesto najuspešniji evropski trener sa devet
JSD, Vujošević je tih godina javno izra- u Partizanu. Od septembra 2015. godine trofeja najboljeg na kontinentu, vraća
žavao nezadovoljstvo tretmanom koji Vujoševića nema u srpskoj košarci, ali se u svoj Partizan. U uvodnoj konferenciji
njegov klub uživa od strane nove vlasti. problemi, tenzije i prepucavanja nisu zau- za medije, predsednik Partizana Ostoja
Tek pet godina nakon što su ga kolege stavili, naprotiv. Mijailović izjavio je kako “povratak Željka

16. jun 2022. VREME

REME

PROBLEMI SA
“NAVIJAČIMA”:
Sumrak sporta
Foto: Strahinja Aćimović /Tanjug
Obradovića u Partizan mnogo znači zemlji
Srbiji” i da “od današnjeg dana ništa neće
biti isto u srpskog košarci”. Neutralni lju-
bitelji košarke ponadali su se da će nova
sezona doneti i prijatniju atmosferu u
domaći sport i medijske nastupe.
“Ja mogu da obećam da ću uraditi sve
da se spuste tenzije, jer mislim da to ni
za koga nije dobro. Mi treba da pravi-
mo dobru atmosferu, koju će svi ljubite-
lji košarke da prepoznaju. Voleo bi i da
evropska liga prepozna da ovde ima klu-
bova koji su i te kako zadužili košarku
i da će više klubova iz regiona biti stal-
ni učesnik Evrolige”, bile su Željkove reči
na pomenutoj konferenciji. Napomenuo
je i kako je u prijateljskim odnosima sa
kolegom iz suprotnog tabora Dejanom
REME 16. jun 2022.
VREME
nastavak na str. 32
LIČNISTAV
31
Dug je put do derbija
Kao da su čitav ovdašnji sport i institucija derbija
potonuli u pravila koja diktiraju “navijači”, kao da
je biti njima po volji s vremenom postalo važnije i
od samog sporta, kao da sportske pobede i uspesi
imaju smisla samo kroz “navijanje protiv”
D eset dana posle svega što se događalo tokom fi-
nala regionalne košarkaške ABA lige, nije izble-
deo opor utisak da je u ponedeljak 6. aprila 2022. godi-
ne u beogradskom “Pioniru” sahranjena još jedna ov-
dašnja institucija. Neki su tvrdili da je te večeri pora-
žena košarka, drugi da je država izgubila bitku sa hu-
liganima, a neka meni, kao iskrenom ljubitelju spor-
ta, bude dozvoljeno da podelim razmišljanje da je tom
prilikom obesmišljen – “večiti derbi”!
“Kad bi Zvezda i Partizan igrali klikere, tvrdim da bi Piše: Ivan Mrđen
stadion bio pun i da niko ne bi bio ravnodušan”, izjavio
Redovni kolumnista
je legendarni half Crvene zvezde Lazar Tasić, nekako portala nova.rs
u vreme kada se rivalstvo ova dva kluba sa fudbal- i novina “Nova”
skog počelo da širi i na ostale sportove. U tome je po-
sebno prednjačila košarka, pa vredi ponoviti i reči ovdašnje sportske institucije
Dragana Kićanovića: “Igrati u derbiju je kruna karijere svakog igrača, bez obzira
o kojem sportu je reč. Iako su mnoge naše utakmice sa Zvezdom ostale u pam-
ćenju navijačima, fudbalski derbi je nešto posebno. Derbi je ponos svih nas koji
živimo na ovim prostorima.”
nema više “sigranja”
Obe ove izjave prepisao sam iz prvog izdanja sjajne knjige kolege Dragiše Ko-
vačevića Derbi, objavljene 1995. godine, uoči jubilarnog, stotog “večitog derbija”. I
napisane u slavu tog rivalstva, sporta i sportskog duha, čega je još bilo i u toj po-
slednjoj deceniji prošlog veka, zapamćenoj po zlu, stradanju i sunovratu države,
institucija, morala... Za te godine, kada sad kažemo “devedesete”, ne znamo da li
više strepimo od loših uspomena ili sumornih predviđanja.
“Mogu li Zvezda i Partizan uopšte više da se sigraju?”, upitao je posle šestoa-
prilske bruke moj prijatelj Miroljub Stojković, nekadašnji košarkaš crveno-be-
lih, kasnije godinama urednik “Zvezdine revije”. Ovo drugo ističem da bih nagla-
sio da je njegovo “sigrati se” tačan glagol, da on označava onu vrstu igre u kojoj
zajedno učestvuju svi akteri, bez obzira da li je reč o klikerima na ulici ili vrhun-
skim sportskim nadmetanjima, gde je doživljaj važniji od ishoda, a rivalstvo samo
učvršćuje međusobno poštovanje i prijateljstvo.
Igrali su poslednjeg četvrtka u maju Crvena zvezda i Partizan u finalu fud-
balskog Kupa Srbije jednu utakmicu, ni bolju ni lošiju od nivoa ukupnih moguć-
nosti igračkog kadra u oba tabora, bilo je i lepih golova i propuštenih prilika, ali
se sve događalo pred polupraznim tribinama “našeg najvećeg stadiona”. Finale
kupa je neponovljivi Slava Vujović, legenda odavno ugašenog lista “Sport”, opisi-
vao kao “dan za svečana odela”, ali to već dugo ovde nije nikakva svečanost, čak
i kad igraju “naša dva najtrofejnija kluba”.
Vraćao sam se tog popodneva sa puta, pa sam u kolima slušao prenos utakmi-
ce i zapamtio komentare kolega iz Radio Beograda Milana Bigovića i Dejana Ni-
kolića o razlozima više nego skromne posete, ali i opravdanu zamerku trenerima »
»
32

» “večitih rivala” što makar svojim ličnim staj-

lingom nisu potvrdili značaj čitavog događa-
ja. Oni su to izgovorili i pod utiskom prethod-
ne večeri, kada smo gledali finale UEFA Lige
konferencija, oba trenera u odelima, kao znak
punog poštovanja i institucije finala, i protiv-
nika, i sudija...

pravo navijanje je uvek “za”

A onda su svi koji su “praznik našeg fudba-
la” gledali na televiziji mogli da vide i čuju pro-
valu prostakluka jednog od “učitelja”, i to samo
zbog nekog nedosuđenog prekršaja, što je čita-
vu ovdašnju priču vratilo u mulj poremećenih
vrednosti i još poremećenijih odnosa. Kakva
odela, čuvaj živu glavu! Kao da su čitav ovdaš-
nji sport i institucija derbija potonuli u pravila
koja diktiraju “navijači”, kao da je biti njima po
volji s vremenom postalo važnije i od samog
sporta, kao da sportske pobede i uspesi imaju
smisla samo kroz “navijanje protiv”.
To bi samo po sebi bilo oksimoron jer je u
prirodi navijanja jedno veliko “za”, da ovde i
sada nije reč o huliganizmu, o kome su govo-
rili predstavnici KK Partizan, odbijajući da se
» Radonjićem, ali i korektnim sa Neboj- u narednom izdanju Evrolige, što sa
šom Čovićem. sobom nosi i bolju pregovaračku pozi-
još jednom, pod istim uslovima, sastanu sa Sezona Partizana otvorena je mini ciju pri dovođenju kvalitetnih stra-
“večitim rivalima” (u završnici prvenstva Srbi- turnejom po Dalmaciji, a Obradović je naca i talentovanih domaćih igrača.
je). Huliganizam više nije samo na tribinama, dočekan aplauzima u Zadru i Splitu, Ništa manje bitno nije ni intereso-
on je ovladao i terenom, i klupama, i klupskim ali i u ostatku bivše države. Tradicio- vanje među sopstvenim navijačima
strukturama. Kolega Kovačević mi je ispričao nalno napeti dueli protiv podgoričke u vidu kupovine sezonskih i dnev-
kako je pre izvesnog vremena najnovije izda- Budućnosti prošli su u miroljubivim nih karata, čime se u određenoj meri
nje sage o derbijima ponudio marketing di- tonovima i ljubaznoj atmosferi. Prve pune i budžeti klubova.
rektoru jednog od ova dva kluba, a ovaj mu tenzije su viđene na utakmici Crve-
ne zvezde i Partizana u novembru, početne tenzije
sasvim ozbiljno odgovorio: “Naš je stav da sa
projektima u kojima se pominju i ONI nema- ali i uoči duela Partizan-FMP, kada je Trenutna forma ekipa pred početak
mo ništa!” košarkaš crno-belih Dalas Mur izja- finalne serije obećavala nam je kva-
Niko nije naivan, ima tu dosta toga i mate- vio kako je čuo da je FMP “mini Crve- litetnu košarku, ali je postojala boja-
na zvezda”. U finalu Kupa Radivoja zan da će važnost tih utakmica povu-
rijalnog. Posebno je u tom smislu bilo značaj-
Koraća, navijači crveno-belih istakli ći sa sobom i nekontrolisano pona-
no ko će biti pobednik ABA lige, a pravi pakao
su parolu “Željko Obradović držav- šanje navijača, gestikulacije igrača i
nas tek očekuje u narednoj fudbalskoj sezo-
ni projekat”. izjave funkcionera. Jako bitnu stvar
ni, ako se potvrdi da će prvak Srbije imati di-
Fokus navijača sa regionalnih pre- u plej-ofu ABA lige predstavlja doma-
rektno mesto u grupnoj fazi Lige šampiona za
šao je na evropske duele, u kojima ći teren, koji se obezbeđuje najboljim
sezonu 2023/24. To će put do povratka derbi-
su oba kluba razočarala svoje navi- skorom u regularnom delu sezone.
ju i pravih vrednosti derbija učiniti još dužim, jače. Crveno-beli nisu uspeli, čak ni U prethodnih 66 utakmica plej-ofa
možda i zbog toga što niko neće imati živaca nakon izbacivanja ruskih klubova, da ABA lige, domaći tim je pobedio u 59,
da čuje reči Zorana Moke Slavnića, neospor- nađu svoje mesto među osam najbo- što dovoljno govori o važnosti igra-
no velikog “zvezdaša” koji je ovdašnju karije- ljih timova u Evroligi, dok se Partizan nja pred svojim navijačima.
ru završio u Partizanu: “Stalno me ljudi pitaju izblamirao porazom od turske Burse Crveno-beli su opravdali ulogu
da li je tačno da sam rekao da više mrzim Par- pred 20.000 ljudi u Štark Areni. Bilo je favorita u prvoj utakmici i prilično
tizan nego što volim Zvezdu. Nisam tako ka- jasno da je trofej ABA lige jedini način rutinski savladali Partizan rezulta-
zao, već otprilike ovako: ‘Ljubav prema Zvezdi da se zadovolje apetiti navijača i sezo- tom 90:76. Novi duel je usledio već
mora biti veća nego mržnja prema Partizanu.’ na podvede pod uspešnu. Osvajanje za dva dana, i u većem delu utakmi-
To su pravi ‘zvezdaši’. I obrnuto!” ¶ ABA lige, osim novog trofeja u vitri- ce je delovalo da se ponavlja priča
nama, podrazumeva i sigurno učešće iz prethodnog okršaja. Domaći su

16. jun 2022. VREME

REME
 TRIBINE POD NADZOROM OBEZBEĐENJA
I ODLIČNA IGRA NA TERENU: Utakmica
Partizan – Zvezda, 6. juna 2022.
Fotografije: Strahinja Aćimović /Tanjug
kontrolisali igru i rezultat sve do posled-
nje deonice, kada crno-beli prave preo-
kret i dolaze jako blizu važne pobede, ali
su zbog promašenih slobodnih bacanja i
problematičnih sudijskih odluka u samoj
završnici ostali praznih šaka. Atmosfera
je u drugoj utakmici bila mnogo više nae-
lektrisana nego u prvoj - igrači i trener
Partizana bili su tema i meta uvredljivih
pesama, razni predmeti su bacani u teren,
a posebnu opasnost su predstavljale sta-
klene flaše, koje su poletele ka stručnom
štabu Partizana nakon poslednjeg zvuka
sirene. Nakon reakcije iz tabora Partiza-
na kod zapisničkog stola, dolazi i do okr-
šaja sa pojedincima iz KK CZ, a potom i
sa delom navijača.
Moglo se već tada naslutiti da nas čeka-
ju novi incidenti, ali se čekala i reakcija
rukovodstva ABA lige u vidu kazni. Crve-
na zvezda kažnjena je sa 62.000 evra zbog
propusta u organizaciji prve dve uta-
kmice, kao i pražnjenjem dela dvorane
u narednoj utakmici kada bude bila doma-
ćin. Partizan je u međuvremenu, izuzetno
nezadovoljan suđenjem u drugoj utakmi-
ci, zatražio zvaničnu ekspertizu suđenja,
kojom je ustanovljeno da su u poslednjoj
četvrtini sudije napravile četiri greške na
račun Partizana i nijednu na račun Crve-
ne zvezde. Interesantno je i da su tri od
pomenute četiri sudijske greške naprav-
ljene u poslednjem minutu utakmice, a
među njima i prestup centra Lesora pri
izvođenju slobodnog bacanja.
REME 16. jun 2022.
VREME
Treća utakmica odigrana je u gotovo
nemogućim uslovima – u Hali “Aleksan-
dar Nikolić” temperatura je bila nepod-
nošljiva, a vlaga tolika da su se igrači više
klizali nego trčali po parketu; revoltirani
navijači Partizana gađali su igrače Crve-
ne zvezde upaljačima, novčićima, pa čak i
mobilnim telefonom, zbog čega je utakmi-
ca i prekinuta na nešto manje od minut
do kraja. Sudije su se vratile na parket tek
nakon što je ispražnjen deo tribina, i uta-
kmica je nekako privedena kraju pobe-
dom Partizana 70:67.
Nakon ove utakmice, uloge su se obr-
nule: sada su crveno-beli tražili sudijsku
ekspertizu i kazne za Partizan, za nešto
manje od 48 sati između trećeg i četvrtog
duela uspeli su da izbace čak četiri saop-
štenja, a viđena su i brojna gostovanja po
jutarnjim programima televizija. Partizan
je kažnjen sa 50.000 evra i pražnjenjem
polovine kapaciteta dvorane, ekspertiza
je sada pokazala da su sudije više grešile
na štetu Zvezde, a crno-beli su apelovali
da navijači u narednoj utakmici navijaju
sportski i da ne bacaju ništa na parket.
Tako je i bilo – utakmica je prošla bez pre-
kida, uz lepršavu igru Partizana i ubed-
ljivu pobedu 112:84.
sramotni kraj
Šampiona ABA lige i sigurnog pred-
stavnika u Evroligi odlučila je majstori-
ca. Poslednja utakmica ove sezone u regi-
onalnoj ligi umesto uobičajena dva, trajala
33
je gotovo četiri sata. Početak drugog polu-
vremena kasnio je preko 20 minuta, a sre-
dinom treće četvrtine, nakon četvrtog fau-
la najboljeg igrača Crvene zvezde Kalini-
ća, nezadovoljni navijači su obasuli par-
ket raznim predmetima. Sudije su ponovo
sklonište našle u svlačionicama, iz kojih
su odbili da izađu sve dok se komplet-
na dvorana nije ispraznila. U nastavku
utakmice, pred praznim tribinama i uz
odlično suđenje, crveno-beli su uspeli da
u neizvesnoj završnici potvrde iskustvo i
kvalitet, odnesu pobedu, titulu i ulazni-
cu za Evroligu.
Neposredno nakon završetka iscrplju-
juće ABA sezone, setili smo se da i dalje
postoji nešto što se zove Košarkaška liga
Srbije. Ovo devalvirano takmičenje, koje
je nekada pobedniku obezbeđivalo mesto
u Evroligi, već godinama ne nosi baš nika-
kav rezultatski značaj. Poseban je kurio-
zitet da se mesta u plej-ofu određuju na
osnovu rezultata iz ABA lige, takmičenja
koje je potpuno marginalizovalo KLS i
protiv koga se KLS načelno bori.
Partizan je u toku sezone pokrenuo ini-
cijativu da se završnica prvenstva orga-
nizuje po kup formatu, što bi skratilo
sezonu i ostavilo vremena igračima da
se odmore pred reprezentativne akcije.
Liga nije prihvatila pomenuti predlog, pa
su crno-beli, nakon većanja unutar klu-
ba, odlučili da se povuku iz ovogodišnjeg
plej-ofa domaćeg prvenstva. Kontrover-
zna odluka donela je i različite reakcije.
Crno-beli su kao zvaničan razlog za ova-
kav potez istakli želju da se huliganizam
iskoreni sa tribina, što je naišlo na aplau-
ze i odobravanje stranih medija, čiji novi-
nari tvrde kako se na ovaj način Partizan
vraća u najuži krug kandidata za dobi-
janje “divlje karte” za učešće u Evroligi
naredne sezone.
Ljubiteljima košarke u Srbiji ostaje nada
da će dva domaća kluba učestvovati u
najjačoj ligi u Evropi, ali pre svega da će
to za posledicu imati smanjivanje tenzi-
ja između samih klubova i njihovih navi-
jača. Potreban je zajednički trud i napor
da bi se to i ostvarilo, kao i više ljudi od
integriteta u upravljačkim strukturama
liga. Crno-beli i crveno-beli na parketu
i klupama imaju previše kvaliteta da bi
bilo šta drugo bila tema kada se o njiho-
vim duelima priča. ¶
MILENKO JANJIĆ
34 Kupovina nekretnina u Beogradu

Kako su cene
izgubile dodir
sa realnošću
Ako bi celu prosečnu platu u Beogradu odvajali na stranu
radi kupovine stana u gotovini, bilo bi potrebno 11 godina
za 50 kvadrata prosečne beogradske novogradnje. Ako
uzmemo u obzir da od nečega mora i da se živi, pa se
odvaja samo trećina plate – potrebne su tri decenije.
Problem je što ni ta trećina ne može da se uštedi

R
ješavanje stambenog pitanja u Be-
ogradu postalo je noćna mora za
svakog prosječnog građanina. Ne-
kada je srednja klasa, koja je ujedno bila
i najbrojnija, sebi mogla priuštiti kupo-
vinu stana, dok se danas o kupovini raz-
mišlja ne da se sebi obezbjede bolji uslovi
života, već potomcima. Kao što je u vrije-
me masovne emigracije u SAD tek dru-
ga generacija mogla živjeti američki san,
tako danas tek potomci u velikom broju
slučajeva mogu reći da imaju u vlasniš-
tvu nekretninu, koju su njihovi roditelji
mukotrpno isplatili.
prosek i stvarnost
Prema Republičkom zavodu za stati-
stiku, prosječna plata u Srbiji u janua-
ru 2022. godine iznosila je 74.664 dinara
neto, dok je u Beogradu ta brojka nešto
veća – 89.004 dinara. Naravno, nije ni u
svakoj beogradskoj opštini ista situaci-
ja, kao što ni kvadrati ne koštaju svagdje
jednako. Najveće plate su u opštini Vra-
čar, dok su najniže u Sopotu. Slično je i
sa cijenama nekretnina. U prvom kvarta-
lu ove godine, prosječna cijena kvadrata
stanova u starogradnji u Beogradu bila
je 1680 evra, što je za dvije stotine evra
više nego u istom periodu prošle godi-
ne; za novogradnju je taj odnos 2165 na-
spram 1981 evra, izvještaj je Republičkog
geodetskog zavoda. Naravno, ovi podaci
nisu toliko zabrinjavajući jer uzimaju u
obzir i cijene u prigradskim opštinama,
koje drastično umanjuju prosjek.
Kada se pogleda, recimo, opština Sav-
ski venac, koja je ubjedljivo najskuplja,
tamo je prosjek novogradnje 3.310 evra,
skoro 300 evra više nego u istom periodu
prošle godine. Prema podacima agencije
4zida.rs, koja ima i svoju analitiku za pra-
ćenje, najskuplji kvadrat je prodat baš u
ovoj opštini za 9115 evra – u Beogradu na
vodi. U Starom gradu je prosječan kva-
drat novogradnje skočio za skoro 400
evra za godinu dana, dok se stanovi u
starim zgradama prodaju za prosječno
2500 evra. Na Paliluli je u novim zgrada-
ma potrebno izdvojiti i do 550 evra više
za kvadrat nego ranije.
Ako bi se pošlo i od pomenutog pro-
sjeka novogradnje na nivou cijelog Beo-
grada, sa prosječnom prestoničkom pla-
tom bilo bi potrebno 11 godina da se sku-
pi u gotovini za stan od 50 kvadrata, ali
kada bi cijela plata bila korišćena za tu
svrhu. Kada bi se odvajala samo trećina
plate, a to nije realno u današnjim uslo-
vima inflacije i skupih kirija, trebalo bi
skoro trećina vijeka. Naravno, tu je opci-
ja stambenih kredita, ali istraživanja po-
kazuju da je onih koji se za to odlučuju
prilična manjina u ukupnom udjelu ku-
paca stanova.
Pored skupih kvadrata, cijene za renti-
ranje stanova su takođe otišle u nebesa.
Sada se jednosobni stanovi koji su prije
godinu ili dvije iznajmljivani za 250 evra,
iznajmljuju za 350. Garsonjere idu i do
300 evra, a cijene garaža koje su se kre-
tale ranije oko 50 evra dolaze i do stoti-
nu. Za ovo postoje dva objašnjenja – prvo
je svakako inflacija, pa stanodavci dižu i
kirije, a drugo vjerovatno važnije je rast
cijene kvadrata u prodaji. Međutim, sku-
pe kirije navode ljude da uzimaju stam-
bene kredite, te umjesto kirija otplaćuju
svoje stanove, što dalje pumpa tražnju,
a bez povećanja ponude, pumpa i cijenu
posljedično.
uzroci poskupljenja
Ekonomista FREN-a Ekonomskog fa-
kulteta u Beogradu Aleksandar Radivoje-
vić kaže za “Vreme” da postoje dva ključ-
na razloga. Prvi, kratkoročno gledano, je-
ste “globalna monetarna ekspanzija, od-
nosno štampanje novca, primenjena u
cilju održavanja privrednog rasta u vre-
me i nakon krize zbog kovida 19”. Kako
kaže Radivojević, ovakva politika je do-
vela do “očuvanja privrednog rasta, po-
smatranog kroz rast stope BDP-a, ali i do
značajnog porasta cena skoro svih proi-
zvoda i usluga, pa tako i nekretnina, po-
sledično i realnog pada životnog stan-
darda građana”.
Drugi ključni razlog je, objašnjava sa-
govornik, “posledica značajno veće tra-
žnje, odnosno potrebe građana da kupe

16. jun 2022. VREME

REME

MANJAK KVADRATA, MANJAK PARA,
VIŠE CENE: Apsurdi Beograda
Fotografije: Marija Janković
35
Ruski mit
U određenom dijelu javnosti, ali i medija, postoji vjerovanje da Rusi koji su došli
u Srbiju nakon početka ukrajinskog rata i sankcija nametnutih Rusiji utiču na
povećanje cijena. Međutim, ovo je prije svega mit nastao na osnovu sveopšte
hajke na nekretnine na crnogorskom primorju sa kraja prve decenije 2000-ih
godina, kada ruski državljani zaista jesu dolazili sa značajnim kapitalom i ku-
povali sve što je išta valjalo, te napumpali i prepumpali cijene. Tako je bilo tada,
ali ne znači da je tako i sada.
Postoje dva vrlo jednostavna argumenta u prilog rušenja ruskog mita. Prvo, ci-
jene su počele rasti i prije početka invazije Rusije na Ukrajinu, a do masovnijeg
priliva ruskog stanovništva u Beograd dolazi tek nakon toga. Takođe, u odnosu
na ukupno beogradsko stanovništvo taj broj je prilično mali, odnosno – nema
toliko ruskih pridošlica da bi oni mogli značajnije uticati na cijene. Naravno, desi
se da poneki stanodavac pročita u grupama za iznajmljivanje nekretnina da “za-
lutali” Rus traži stan i pritom nudi pozamašan budžet, pa onda stan koji je ne-
djelju dana ranije nudio za 300 evra, pokuša da poturi za 700.
Prema istraživanju koje je među investitorima sprovela agencije 4zida.rs, njih
75 odsto vjeruje da će cijene nekretnina još više skočiti uslijed rata u Ukrajini.
Zbog dolaska Rusa svakako ne, bez obzira na stavove investitora, ali jedan od
razloga za ovakva vjerovanja može biti i poskupljenje građevinskog materijala,
ili barem nekih resursa koji se koriste u proizvodnji, poput energenata, koji uti-
ču na finalnu cijenu proizvoda koji se dalje koriste u gradnji.

stan u Beogradu, od ponude”. Dodaje
da problem nije samo cijena kvadrata,
već i “niska prosečna plata u odnosu
na ovu cenu kvadrata”. Takođe, Radi-
vojević dodaje da je broj stanova koji
se godišnje izgradi u Beogradu daleko
od dovoljnog, iako grad izgleda kao “ve-
liko gradilište”.
Uprkos migracija srpskog stanovniš-
tva u inostranstvo, u Beograd se svake
godine doseljava veliki broj ljudi. Neki
dođu na studije pa tu i ostanu, neki dođu
jednostavno trbuhom za kruhom iz ma-
njih sredina, a treći, poput gastarbajte-
ra, prosto odluče da žele proživjeti pen-
ziju u Srbiji. Dok prve dvije kategorije
više utiču na tražnju nekretnina za iz-
davanje, treća pumpa tražnju stanova
za prodaju.
veštačka oglašavanja i “crni” keš
Još jedan element koji može uticati
na poskupljenje, doduše u manjoj mje-
ri nego prethodni, su agencije za ogla-
šavanje. Njima rast cijena ide na ruku,
jer povećava proviziju koju uzimaju pri-
likom kupoprodaje ili izdavanja. Upra-
vo one mogu stvoriti “hajp” u javnom
mnjenju da se sve prodaje. Različitim
pi-ar tekstovima, postavljanjem nereal-
nih oglasa, ili čak lažnim oglasima (za
koje se, ako se neko konkretno intere-
suje, pravdaju da “nisu stigli da ih ski-
nu sa sajta”), mogu predstaviti javnosti
sliku u kojoj se stanovi prodaju po ve-
ćim cijenama od realnih, ma koliko i one
bile prepumpane.
Iako nije najpresudnije za poskuplje-
nje cijena nekretnina, pranje para sva-
kako ima uticaja i vrijedno je pomena u
ovom kontekstu. Ono što je zanimljivo
kod kupovine nepokretnosti, jeste da je
u prvom kvartalu 2022. godine oko 70 od-
sto stanova u Beogradu kupljeno u kešu,
što je od 2018. godine najmanji postotak
učešća kredita; u odnosu na isti period
prošle godine, kupovina na kredit je pala
za otprilike 10 odsto. Prema Nacionalnoj
Procjeni rizika za pranje novca iz 2021. go-
dine, koju je objavila Uprava za sprečava-
nje pranja novca, nekretnine su sektor sa
najvećim rizikom za upliv “crnog” keša u
legalne tokove.
U dokumentu je navedeno da su po-
srednici u prometu i zakupu nepokretno-
sti “srednje ranjivi”, te da se ključan rizik
nalazi u investitorima. Pogotovo može
biti problematično kada su investitori
fizička lica, to im omogućava da i mate-
rijal plaćaju u gotovini, što može voditi
zloupotrebama. Ovo ide u prilog dobro
poznatoj priči o velikom broju praznih
stanova, pogotovo u većim, luksuznim
i novoizgrađenim kompleksima gdje je
skoro sve prodato, a praktično niko u nji-
ma ne živi, ili je bar prodato kada okrene-
te telefon za “direktnu prodaju”. Naravno,
ni to nužno ne znači da su svi prazni sta-
novi zapravo “oprane pare”, ali je svaka-
ko čudno da postoji dosta stanova gdje
su cijene kvadrata išle ka 3.000 evra koje
je neko kupio i tek tako ostavio da zjape
prazni. Bilo kako bilo, postojanje “sigur-
nog” postotka ljudi koji će bez obzira na
cijenu kupiti stanove kako bi upumpali
ilegalno stečena sredstva, plus nemoguć-
nost ili nevoljnost države da se u praksi
pozabavi ovim pitanjem, utiču bar djeli-
mično na povećanje tražnje, a posljedič-
no i na same cijene.
Na pitanje da li se može govoriti o ne-
koj vrsti “balona” koji preti da pukne,
ekonomista Aleksandar Radivojević
kaže da cijena nekretnina jeste precjenje-
na, ali je “malo verovatno” da je u pitanju
naduveni balon, jer bi to onda “podrazu-
mevalo probleme i u drugim povezanim
sektorima”, kao i “nemogućnost države
da reaguje”. On smatra da postoje brojni
mehanizmi kojima država može uticati
na tržište nekretnina, ali da je sam izo-
stanak reakcije pokazao da je “dosadaš-
nja politika uticala na rast cena”. Objaš-
njava da bi država trebalo da “reaguje na
strani ponude, izgradnjom socijalnih sta-
nova, kao i regulisanjem tržišta kako bi
se podstakli novi investitori i kompanije”,
te da postoje brojni primjeri dobre prak-
se u evropskim državama. U svakom slu-
čaju, “izvesno je da bi država mogla da
pomogne građanima i utiče na uspora-
vanje rasta ili pad cena nekretnina, uko-
liko bi imala volju da to učini”, zaključuje
sagovornik. ¶
FILIP MIRILOVIĆ

REME 16. jun 2022.

VREME
 SVET

36 Ukrajinski frontovi

RAT JEDE RESU

Mnogi dobri poznavaoci prilika nisu verovali da će Rusija krenuti u invaziju

na Ukrajinu, a to se desilo. Rat u Ukrajini neće se uskoro završiti, po svemu
što se sada dešava, i to će biti izvor nestabilnosti koja će se prenositi dalje

R
at se odužio, i sve govori da
će potrajati. Pozicije su jasne
– Rusija želi da za vreme let-
nje sezone i povoljnih meteo-
roloških uslova završi stvar postavljanjem
zastave na čitav prostor Donbasa. Deseti-
nama hiljada artiljerijskih granata i rake-
ta krči se put kroz ukrajinske odbrambe-
ne položaje. Padaju mesta jedno po jed-
no, doduše pretvorena u ruševine, ali za
visoku politiku sitničarenje oko toga šta
će narodu doneti oslobođenje nije važna
tema. Nikada nije ni bila.
Obruč oko aglomeracije Severodo-
njeck–Lisičansk nije zatvoren, ali sada
je “vrat” iza leđa ukrajinskih snaga širok
nekih 20-22 kilometra. Ruska artiljerija
pokriva čitav taj domet. Kada padne put
broj 66, izlaza više nema. Rusi čiste Seve-
rodonjeck i sada su preostali Ukrajinci
saterani u prostor hemijskog kombina-
ta Azov, kao pre neku nedelju u Azov-
stalj, koji je već postao istorijska tema.
Na desnoj obali reke Severni Donjeck je
Lisičansk, sa velikim garnizonom. Nez-
godno je što je ta obala viša, kao kod svih
reka u Ukrajini, u odnosu na onu na isto-
ku. Rusima neće biti lako preći reku, ali
pokušaće, sudeći po dosadašnjem pristu-
pu rešavanju problema, i frontalno i da

16. jun 2022. VREME

REME

URSE
slome odbranu razumljivom taktikom
odsecanja i izolovanja od pozadine. Tada
će pasti Donbas, i uradiće se sa njim isto
što se već dešava u delovima Ukrajine koji
su pod ruskom kontrolom.
nametanje svršenog cilja
Od Hersona do Marijupolja uvodi se
nova vlast. Dovučene su odasvuda posad-
ne jedinice da se obezbedi kontrola. Pro-
menjen je telefonski pozivni broj i umesto
ukrajinskog +380, sada se mora pozvati
na +7. Obnavlja se osnovna infrastruktu-
ra, ubrzano se radi na popravci železničke
REME 16. jun 2022.
VREME
GLAD ZA ORUŽJEM: Tamni
vilajet ukrajinskog rata
Fotografije: AP
mreže potrebne za vojne namene. Ruska
vojska tradicionalno se oslanja na eko-
nomičnost prevoza vozom i ljudi i teh-
nike, a sada su potrebne velike rezerve
za dostavu do fronta, dok se u pozadinu
vraćaju oštećena sredstva ratne tehnike
na popravke, remont ili kanibalizaciju –
iskorišćenje delova rashodovanih vozila
za održavanje ostalih.
Sve što se radi ukazuje na plan prisaje-
dinjavanja Rusiji delova Ukrajine na jugu i
istoku, direktno ili preko satelitskih drža-
va DNR i LNR. Vladajuća partija Jedin-
stvena Rusija pobrinula se za postavlja-
nje plakata sa porukom “Herson – grad
sa ruskom istorijom”. Nije slučajno što je
to partijska poruka. Jedan čovek – jedna
partija pokrenuli su rat i sada pokušava-
ju da, naravno, pobede, odnosno namet-
nu svršen čin.
Kremaljski stratezi nisu se do sada ista-
kli dobrim procenama. Početna zamisao
o ratu svodi se na trivijalno razmišljanje
“kako ćemo – lako ćemo”. Ogromni gubici
tehnike, izvlačenje ruskih armija sa seve-
ra i severoistoka uz odustajanje od zauzi-
manja Kijeva i Harkova, povlačenje za 120
kilometara od Voznesenska do Herson-
ske oblasti i još mnogo toga jasni su poka-
zatelji posledica nedostatka dobrog pla-
na i viška preduzimljivosti. Naravno, čvr-
sti putinofili pokušaće da pronađu neku
pamet u svemu tome, ali s njima ne vre-
di analizirati prilike jer oni su u domenu
vere, a ne fakata.
37
tvrda politička igra
Sada Rusija pokušava da nametne svr-
šen čin i privoli na prihvatanje učinjenog,
računajući i razvoj događaja u naredna
dva-tri meseca. Artiljerija će se pobrinu-
ti da se održi dinamika. Pešadije svakako
ima malo, ali dovoljno da se prime osta-
ci ukrajinskih odbrambenih jedinica koji
polože puške nakon višenedeljne stalne
vatre velikokalibarskih oruđa. Kako se
primenjuje taktika slamanja odbrane,
dovoljno je vidljivo iz snimaka polja sa
kraterima složenim jedan pored drugog
do horizonta.
Za ruski pristup možda ima neke nade.
Eto, gensek NATO-a Stoltenberg se sastao
sa finskim predsednikom Ninistom i
rekao da se mir može ostvariti, ali da je
pitanje koliko Ukrajina može da žrtvuje,
i pomenuo prostor. Saznaćemo da li je to
već predlog da se u interesu sveta plati
neka cena, možda oko četvrtine Ukraji-
ne zarad sreće za ostale.
Malo je takvih poruka kao što je Stolte-
nbergova. Za sada dominira tvrda politič-
ka igra i poručuje se Moskvi da neće biti
popuštanja. Ukrajinske vlasti dobile su
podršku saveznika iz SAD, Velike Brita-
nije i EU, ali uslov je jasan – nema popu-
štanja pred Rusima (ako se ne desi dram-
ski obrt). Ako ruska vojska izađe na Kre-
mlju prihvatljivu liniju razdvajanja (od
Hersona do Donbasa), to će za narodne
mase biti proglašeno kao pobeda, a za
svet kao platforma za pregovore o tome
šta i kako dalje. Ništa neće biti rešeno, jer
nema razloga da se veruje da će političa-
ri vodećih sila poslušati savet Čomskog,
da je za sve bolje da se Ukrajina podeli. »
38 RAT U UKRAJINI, NAPETOST
IZMEĐU GRČKE I TURSKE:
Redžep Tajip Erdogan
Foto: AP
ratna zima na vidiku
Ako Rusija do jeseni ne nametne silom
nove granice, i ako se Kijev ohrabri da ne
miruje, možda čak da krene u kontrao-
fanzive, posledice su jasne – nastaviće se
rat (u jesenje-zimskoj, pomalo smrznutoj
varijanti), a problem svih problema posta-
će sankcije koje će lomiti rusku ekonom-
sku moć. Održavanje snažnog vojnog kon-
tingenta na terenu traži mnogo novca,
ratni teret biće veliki izazov. U NATO-u
se već gleda ka budućnosti, ratnoj zimi
2022/2023. Složeni borbeni sistemi koji su
obećani ukrajinskoj vojsci traže vreme
za obuku. Možda su preuranjeno, nakon
kratkih dvonedeljnih kurseva, dodelje-
ne haubice 155 mm M777 i ostalo oružje
jedinicama poslanim direktno na front.
Premalo je vremena da pravilno ovlada-
ju tehnikom, a pod pritiskom ratne nuž-
de baterije su otišle na front gde, sudeći
prema ruskim snimcima uništavanja dela
tih haubica, posluge nisu obavile posao
kontrabatiranja sa udaljenostima izvan
dometa ruskih artiljerijskih oruđa.
Mnogo se nade polaže u višecevne lan-
sere raketa M142 (oni sa šest raketa 227
mm) i M270 (sa 12 istih), ali i za to je pred-
viđen neki šnel-kurs, pa na front. Kada
se nabavlja nešto od američkih firmi (i
naravno firmi iz ostalih velikih članica
NATO-a), posao obično prati priča o sofi-
sticiranosti borbenih sistema, potrebi da
se primeni nekakva nova filozofija, a ne
samo da se pročita onaj debeli tehnički
priručnik. Za to se uzmu veliki novci. Sada,
kada se vodi rat, vremena nema.
Ukrajinska vojska prošla je osam godi-
na obuke sa instruktorima iz NATO-a i to
se oseća, ali na nivou taktičkih jedinica do
bataljona. Brigade su po definiciji zdru-
žene taktičke jedinice i mora mnogo da
se uradi na obuci za efikasno sadejstvo,
i to u kombinaciji stare sovjetske i stare i
nove NATO tehnike, ali sa posebnom ulo-
gom savremenih sredstava veze i koman-
dno-informacionih sistema. Zato se, osim
hitne popune izgubljene tehnike gde se
to mora učiniti, vojna pomoć usmerava
na novoformirane brigade umesto na već
postojeće. Sa mobilisanim ljudstvom pri-
metno je da se radi na obuci prilagođenoj
eklektičnoj kombinaciji tehnike. Ima izve-
štaja o nizu novih jedinica – 66. mehanizo-
vanoj brigadi koja se formira na bazi cen-
tra za obuku u mestu Stariči. Instruktori iz
NATO-a rade na obuci te brigade i sličnih
jedinica, ali to ne može da za kratko vreme
otkloni teret koji za ukrajinske koman-
dante predstavlja raskorak između želje
za brzom popunom i potrebnim vreme-
nom za solidno usvajanje tih sredstava.
To sada predstavlja bukvalno pitanje biti
ili ne biti za ukrajinsku vojsku, koja se
lomi pod ruskim artiljerijskim maljem.
glad za oružjem
Zamenik šefa ukrajinske obaveštajne
službe Vadim Skibicki požalio se britan-
skom “Gardijanu” 10. juna da se troši pet-
šest hiljada artiljerijskih projektila svakog
dana, i da se sada primarno koriste NATO
granate kalibra 155 mm koje su došle uz
haubice. Rat jede resurse. Jedan primer
je nedostatak lakih prenosnih raketnih
sistema PVO FIM-92 Stinger – Amerikanci
su dali za rat nekih 1400 komada i sada je
naručeno novih 1300 od moćnog Rajetona,
ali rok za izvršenje ugovora je 30. jun 2026.
godine. Veliki problem NATO-a su drama-
tična redukcija rezervi ratnog materijala
i istovremeno prelazak na maloserijsku
proizvodnju preskupih borbenih siste-
ma. Zanimljivo za procene budućih odno-
sa NATO-a prema istoku (računamo tu i
Kinu) jeste pitanje da li da se sada samo
novim narudžbinama premosti naglo pra-
žnjenje zaliha u korist ukrajinske vojske
ili je namera da se ponovo uzdignu velike
vojske realna. Ako se ceni da će rat potra-
jati i ako se pesimistično gleda na sudar
SAD i saveznika sa Kinom, onda će mora-
ti da se pokrenu mašine.
Ukrajinci traže neverovatno velike koli-
čine naoružanja, ali to su poruke političa-
ra. Poznati šoumen je savetnik ukrajin-
skog predsednika Podoljak, koji je pre-
ko Tvitera zatražio 1000 haubica 155 mm,
300 višecevnih lansera raketa, 500 tenko-
va, 2000 borbenih vozila, 1000 dronova.
Tako on bazi pokazuje da štiti zemlju, ali
u NATO-u se kalkuliše šta dati, a šta pro-
dati. Amerikanci prazne skladišta, ali kada
se radi o novoj tehnici onda se primenjuje
procedura za prodaju, kao što je to slučaj
sa četiri drona MQ-1C Grej igl, koji mogu
da ostanu u vazduhu i do 30 časova i nao-
ružani su laserski vođenim raketama Hel-
fajer. Za njih mora da se plati.
Alternativa Ukrajincima je da pogle-
daju čega ima u skladištima. Našlo se
protivtenkovskih osamdesetpetica koje
su se razmilele svuda po frontu, raznih
tenkova iz rezervi, ali i mnogo mitraljeza
M1910 sistema Maksim. Onih legendarnih
iz izreke “puca kao Maksim po diviziji”.
Poziraju sa tim čudom Ukrajinci i bor-
ci narodnih milicija, a Maksim kao da je
izvučen iz scenografije stimpank filma.
Ruski muzikanti, ali ne oni iz Vagnera
koji sviraju horom mitraljeza, već roke-
ri iz grupe Kontra, pevali su da Mak-
simka daje slobodu (Эх, даёт свободу
Максимка пулемёт).
Ima i plovećih Maksima – na Azovskom
moru primećena su tri, po ruskoj termi-
nologiji, artiljerijska čamca projekta 1204,
stara pedeset i više godina. Zadatak mor-
nara je obezbeđenje i to nisu neki atrak-
tivni zadaci, ali pomenuli smo ta plovila
zbog kurioziteta – čamci su iz sastava 327.
gardijskog beogradskog diviziona artilje-
rijskih brodova, jedinice koja nosi poča-
sno ime jer se istakla u borbama za naš
Beograd oktobra 1944. godine. Sovjetski
mornari tukli su se protiv Nemaca koji
su držali ruševine Pančevačkog mosta i
obezbedili su Savski most, i to sa čamci-
ma koji su vrlo slični tehnici koja sada
plovi po Azovskom moru.
16. jun 2022. VREME
REME
 39
“Deindustrijalizacija” Ukrajine
Jedna od akcija ruske vojske na deindustrijalizaciji Ukrajine možda će imati
indirektne posledice na Srbiju – 25. maja sprovedena je “kalibrovka” (u ruskom
jer svi gube i novac i političke pozicije.
savremenom slengu: uništavanje objekata krstarećim raketama Kalibr) pogo-
Jedan metod da se otvori prevoz jeste
na fabrike Motor Sič, u kojoj su izrađivani motori za kineski nadzvučni školsko-
da ruska mornarica garantuje bezbedan
borbeni avion L-15. Predsednik Aleksandar Vučić je u skorašnjoj poseti aerodro-
koridor. Minolovci treba da očiste pro-
mu Batajnica pomenuo da se razmišlja o nabavci baš tog aviona. Sada to neće
stor i nadziru situaciju. Za ukrajinsku
biti lako izvesti jer L-15 pokreću dva motora AI-222-25, rusko-ukrajinskog pro-
stranu to nije prihvatljivo, jer tvrde da
jekta iz neke srećnije prošlosti. Kinezi su nabavljali motore i prošle godine ugo-
će Rusi iskoristiti priliku i pozicionirati
vorili su čak 400 komada nove varijante AI-225-25F sa dodatnim sagorevanjem
se za osvajanje obale sve do Dunava. Oni
goriva, forsažem, po ruskoj vojnoj terminologiji odomaćenoj u našoj avijaciji. traže da se NATO umeša. Internacionali-
Kinezi su čak pokušali da postanu vlasnici Motor Siča. Koristili su šansu koja se zacija Ukrajincima odgovara, ali zašto bi
pružila 2014, kada je ukrajinska firma ostala bez glavnog tržišta – Rusije. Uzimali to Moskva prihvatila? Za sada nije rešen
su akcije i postepeno preuzimali firmu, ali 2017. je pokrenuta istraga jer poslovi problem 67 brodova raznih država koje je
nisu bili čisti čak i za ukrajinske standarde, koji su sasvim različiti u odnosu na rat zatekao u ukrajinskim lukama. Ruska
poglede, na primer, EU. Predsednik Volodimir Zelenski potpisao je prošle godi- pomorska blokada je čvrsta, a ponuđe-
ne akt po kojem je Motor Sič nacionalizovan i odstranjeni su kineski vlasnici. To ni izlazni koridor nije prihvaćen i sada
nije bilo u vezi sa nabavkom motora, jer jedni Kinezi se bave proizvodnjom škol- se čeka na razvoj.
skog borbenog aviona za domaće i izvozne potrebe, a neki drugi su pokušali da Ključni strani faktor je Turska, koja pre-
postanu vlasnici nekada važne i prestižne ukrajinske firme. ma Konvenciji iz Montrea ne dozvoljava
prolaz ratnim brodovima kroz Bosfor i
Sada Zelenski ima ruševine. Navodno, u “kalibrovki” je direktno pogođen pro-
Dardanele. Zlatnu priliku u rukama sada
stor u kojem se nalazila tehnička dokumentacija, i to je kraj kraja za proizvodnju
ima Erdogan. On istovremeno vodi poslo-
motora. Sada su Kinezi pred izborom da li da pokušaju da nabave motore AI-222-
ve sa obe zaraćene strane i nudi usluge
25 iz ruskog pogona firme Saljut u Podmoskovlju ili da sačekaju koju godinu na
dobre volje. Na jugu koristi preoptereće-
završetak svog motora slične klase potiska.
nost Rusije, pokušava da silom nametne
Za interese Srbije to nije ugodna tema – na duži rok ruska tehnika nije ni politički svoju volju na severu Sirije i konačno stvo-
dobar potez ni za avijaciju, jer je neizvesno kako nabaviti rezervne delove i obez- ri bezbednosnu zonu od 30 kilometara,
bediti održavanje. Postoji rezervno rešenje – dr Nenad Miloradović, pomoćnik faktički da proširi svoj uticaj i direktno
ministra odbrane, koji čvrsto drži uzde nabavki i prometa naoružanja, još jula prisustvu u dubinu susedne države. Nije
2020. govorio je onom vernom režimskom novinaru sa TV Pinka da bi bilo odlič- to nova tema, ali sada Erdogan vidi odlič-
no nabaviti američki školski avion T-7A. Taj projekat je vrlo zanimljiv, pokrenut nu priliku jer je ruska vojska dramatično
je u saradnji švedske firme SAAB i američkog Boinga, na zahtev američke avi- redukovala kontingent u Siriji. Snage se
jacije da se pribavi novi školski nadzvučni avion kao zamena za prestareli T-38 odmeravaju, turski pritisak raste, Rusi su
Talon, koji je u službi 61 godinu. preselili jednu mešovitu eskadrilu bliže
Ima kod Amerikanaca stare tehnike, eto taj Talon vodi poreklo duboko u sredi- severu Sirije i najavili da će podržati vla-
dine oružane snage i njihove prijatelje.
nu 1950-ih godina, kada je nastao pod vođstvom Veljka Gašića, američkog inže-
Erdogan se razmahao i pripretio je Grč-
njera čiji je otac iz hercegovačkog krša otišao “preko bare”. Navodno, do škol-
koj da će, ako nastavi da jača garnizone
skih dana nije govorio engleski, ali brzo je savladao i jezik i nauku i postao važ-
na ostrvima u Egejskom moru, imati “tra-
na ličnost američke avijacijske istorije. Gašić je umro u stotoj godini života, 14.
gičan kraj”. Odmah zatim, turski državni
januara ove godine. Potvrdio je pravilo da Srbi u uređenim (stranim) sistemi-
mediji su izvestili da predsednik lično pra-
ma čuda mogu da stvore, a kod nas odluke donose, nažalost, oni netalentovani
ti velike manevre na nekoliko kilometa-
koji nikada nisu pronašli posao u inostranstvu jer nisu bili potrebni. Sada takvi
ra od grčkih ostrva. To nisu prazne pret-
predlažu da se Srbi umešaju u američki posao, da predlože kako da usavrše svoj
nje, i Grci su sada, kada se već zahukta-
novi projekat T-7A i pretvore ga u višenamenski borbeni avion za male zemlje
va turistička sezona, izvukli inženjeriju
sa ograničenim budžetima. Uradiće to Boing, ako proceni da će uzeti novac. Za iz kasarni, poslali je da gradi fortifikaci-
sada, rano je procenjivati šta će da se desi, jer prva jedinica na T-7A po planu tre- je duž reke Marice i zaštiti istočni front.
ba da se preoruža 2024. godine, a tek deset godina kasnije taj avion bi trebalo da Mnogi dobri poznavaoci prilika nisu
bude potpuno u funkciji. verovali da će Rusija krenuti u invaziju
na Ukrajinu, a to se desilo. Zato se sada
haos na moru i na jugu je struje nose. Neke su naišle na brodo- moraju pažljivo posmatrati tursko-grčki
Još jedno staro sredstvo stvorilo je ve, neke su viđene na vreme. Ozbiljna odnosi i šta se dešava u Bosni i Hercego-
pometnju na moru. Ukrajinci su posta- tema je kako izaći iz krize sa minama, i vini. Rat u Ukrajini neće se uskoro zavr-
vili za odbranu Odese sidrene mine, i to na pomorskim putevima koji vode do šiti, po svemu što se sada dešava, i to će
to stare proizvode, iz 1930-ih godina. ukrajinskih luka za ukrcavanje poljopri- biti izvor nestabilnosti koja će se preno-
Remontovali su mine, ali svako malo vrednih proizvoda za izvoz. Žitni problem siti dalje. ¶
poneka se otkači i krene morem kako mora da se reši i pregovara se o tome, ALEKSANDAR RADIĆ

REME 16. jun 2022.

VREME
40 SAD

Američka kultura oružja

Mada su predstavnici demokrata i republikanaca u Kongresu, nakon tri decenije
bezuspešnih pokušaja, pre par dana konačno postigli dogovor o pooštravanju
zakona o oružju, uvek kada se počine nova masovna ubistva, kakva su se
nedavno dogodila u Njujorku i Teksasu, upire se prstom na jednu organizaciju
– Nacionalnu asocijaciju za oružje (The National Rifle Association – NRA)

Za “Vreme” iz Majamija

S
vakog kupca u Volmartu, kada krene
da plati ono što je natrpao u kolica,
ukoliko je među tim stvarima barem
jedno pivo, na ekranu kase tokom skeni-
ranja robe dočekaće poruka da potraži
pomoć prodavca. Dok kamera sa uređaja
za naplaćivanje prati njegovo ponašanje,
bez obzira što je ponekad više nego jasno
da je tih par limenki badvajzera namenje-
no za prekraćivanje penzionerskih dana,
dolazi neko od zaposlenih, traži od vre-
mešnog pivopije lični dokument kojim se
potvrđuje da ima više od dvadeset jedne
godine, prislanja svoj elektronski bedž na
kasu i dopušta mu da plati račun. Prema
onima koji su, u nekoj od obližnjih prodav-
nica oružja, krenuli da se opreme nečim
ubitačnijim od badvajzera, osoblje neće
biti tako strogo.
Dovoljno je da kupac, bez obzira što
je katkad više nego očigledno da još
nije završio srednju školu, dokaže da je
punoletan.
Nije tu stvar u samovolji onih koji pro-
daju pivo ili oružje, već u američkim zako-
nima koji propisuju da u godinama kada
neko, na primer, može slobodno da kupi
poluautomatsku, jurišnu pušku AR-15 sa
magacinom od 30 metaka, nije dovoljno
sazreo za čašu vina ili piva.
I svaki put kada oni koji su se naoružali
pucaju na bespomoćne životinje u šuma-
ma ili, još gore, ubijaju ljude po gradovi-
ma, pokreće se ista priča o kontroli nao-
ružanja. Mada su predstavnici demokra-
ta i eepublikanaca u Kongresu, nakon tri
decenije bezuspešnih pokušaja, pre par
dana konačno postigli dogovor o pooš-
travanju zakona o oružju, uvek kada se
počine nova masovna ubistva, kakva su
se nedavno dogodila u Njujorku i Teksa-
su, upire se prstom na jednu organizaci-
ju sa sedištem u Ferfaksu.
krvavi bilans bez kraja
U jednoj od betonskih zgrada sa zatam-
njenim prozorima poslovnog distrikta
Ferfaksa u Virdžiniji, koji se stapa sa dale-
kim predgrađima Vašingtona, nalazi se
centrala Nacionalne asocijacije za oružje
(The National Rifle Association – NRA),
koju mnogi smatraju odgovornom za tra-
gediju u Juvaldeu, ali i za mnogo više od
toga. Ne samo što je osamnaestogodiš-
nji Ramos, legalno kupljenim oružjem,
ubio svoju baku, devetnaest đaka i dvo-
je nastavnika, već je odmah nakon toga u
Hjustonu, gde je posle masakra održana
godišnja konvencija tog udruženja, upu-
cano iz kamioneta u pokretu troje ljudi.
Tu, međutim, nije bio kraj. Ispred noć-
nog kluba u Omahi, Nebraska, odmah
potom je ubijen jedan mladić, dok je tro-
je ranjeno; u Feniksu, Arizona, stradala
je jedna tinejdžerka, nakon što je polici-
ja upala na žurku, posle čega je došlo do
pucnjave u samoj zgradi, na parkingu i
ulici, tokom koje je ranjeno osmoro mla-
dih ljudi, od kojih je dvoje i dalje u kritič-
nom stanju; u Česteru, takođe u Virdžini-
ji, u bolnici je smešteno šestoro ranjenih
srednjoškolaca, a jedan od njihovih dru-
gova umro je na ulici dok su vozila hitne
pomoći jurila prema Stepni roudu gde su
proslavljali maturu; tri osobe su poginule,
a 11 ranjeno u pucnjavi u Filadelfiji, toli-
ko je ubijeno u Čatanogi, Tenesi; u Sagi-
nou, Mičigen, stradalo je još troje ljudi, u
Los Anđelesu, Kalifornija, ostao je nakon
pucnjave na ulici isti broj žrtava… Ali, sve
ovo je samo mali isečak iz dugog, tragič-
nog niza, s obzirom da je od početka godi-
ne zabeleženo 250 masovnih pucnjava u
kojima je ubijeno 278, a ranjeno 1357 ljudi.
Za to vreme, Nacionalna asocijacije za
oružje nudi u svom zdanju brojne povla-
stice za članove, uključujući i pucanje iz
različitog oružja po ceni od 10 dolara oni-
ma koji su vlasnici članske karte na kojoj
piše: “Najsigurnije mesto slobode”. Ostali,
koji nisu stekli tu privilegiju, moraće da
plate duplo više, ali se na licu mesta može
popuniti formular za godišnje članstvo
koje košta 50 dolara.
famozni drugi amandman
I svaki put kada se čuju podaci o oru-
žanom nasilju koji iz godine u godinu

16. jun 2022. VREME

REME

zvuče sve poraznije, protivnici proda-
je oružja svaljuju odgovornost na lobi-
ste, proizvođače i prodavce, dok se zago-
vornici naoružavanja pozivaju na Drugi
amandman američkog Ustava, koji govori
o tome kako “postojanje obučene policije,
nužne za sigurnost u slobodnoj državi, ne
sme uticati na pravo naroda na posedo-
vanje i nošenje oružja”. Prvima se ovog
puta priključio i predsednik SAD Džozef
Bajden, prizivajući u pomoć i “ime Boži-
je” u suprotstavljanju “oružarskom lobi-
ju”. Ruku na srce, proizvođača i prodava-
ca oružja, uključujući i one koji huškaju
građane da se naoružaju, ima širom sve-
ta, ali nigde nema 125 komada vatrenog
oružja na 100 stanovnika, niti u bilo kojoj
državi pogine godišnje više od 45.000 lju-
di od vatrenog oružja.
Dobro sad, na drugim mestima nema
ni organizacije poput Nacionalne asoci-
jacije za oružje koja, sa skoro pet miliona
članova, godišnje troši 250 miliona dolara
na svoje aktivnosti, koje uključuju i dona-
cije političarima koji dele njihove vredno-
sti. Ali svako ko je došao u Ameriku a da
mu prethodna adresa nije bila u Jemenu,
koji za SAD neznatno zaostaje po broju
komada oružja, sigurno će se iznenaditi
kako se jednostavno dolazi do, na primer,
jurišne puške.
Na Floridi je, na primer, za kupovinu
oružja dovoljna vozačka dozvola, koja se
dobija na osnovu dva dokaza da živite na
određenoj adresi, za šta najčešće služe
ugovor o iznajmljenom stanu i potvrda
o osiguranju kola. Osim dokaza da imate
REME 16. jun 2022.
VREME
sklonište i sredstvo da savladate rasto-
janja, mora se proći i neki sistem prove-
re, koji obavljaju oni koji prodaju oružje.
Ukoliko niste osuđivani na kaznu zatvora
dužu od jedne godine, niste počinili teš-
ka kriminalna dela, porodično nasilje ili
nemate dijagnozu ozbiljnog psihičkog
poremećaja, nema prepreka da se odmah
pazari nešto sa rafova, mada verovatno
samo onaj Bajdenov bog, koga je prizi-
BESKRAJNA NATEZANJA BEZ
REZULTATA: Pristalice i protivnici
lakog kupovanja oružja
Fotografije: AP Photo
vao u očajanju nakon nedavnih ubista-
va, zna kakvi se podaci nalaze u bazama
koje služe za proveru.
U Americi je, na primer, zabranjeno da
imate dve vozačke dozvole, ali ukoliko
menjate adresu, bar tako je u Majamiju,
izdaju vam novi dokument, a kažu vam
da onaj stari odmah iseckate makazama.
Ako nemate pri ruci švajcarski nožić sa
20 sečiva, makazama, lupom, lenjirom,
testerama, klještima, otvaračem za flaše,
šrafcigerom… i svakojakim šiljcima koji,
zajedno sa mačetama, zauzimaju poča-
sno mesto u jednoj prodavnici hladnog
oružja odmah preko puta Grand central
marketa u Los Anđelesu, možda taj sta-
ri dokument silom prilika ubacite u pre-
tinac kola za neko kasnije uništavanje.
Ako vas u međuvremenu zaustavi poli-
cija negde na putu, dok onaj dokument
koji ne treba da bude isečen stoji zabo-
ravljen kod kuće na stolu, služba reda i
zakona, nakon poduže provere na kom-
pjuteru koji im je montiran pored sedišta,
41
ne nalazi ništa sumnjivo, bez obzira što
na ta dva dokumenta stoje dve potpuno
različite godine isteka važenje.
oružje može, pivo ne može
Šta zapravo piše na kompjuteru policaj-
ca teško je reći, iz svojih kola tokom prove-
re i tako ne smete da mrdnete, mnogi su tu
nepromišljenost platili glavom. Stakla na
njihovim automobila su tamnija od onih
u Nacionalnoj asocijaciji za oružje u Vipls
Mil roudu, mada se povremeno, kada pro-
đete pored onih koji su parkirani negde na
ulicama, može nazreti kako gledaju okr-
šaj Kanzasa i San Franciska na Superbo-
ulu. Da li oni koji u prodavnicama oružja
u Majamiju drže vašu ličnu kartu pored
ekrana kompjutera vide isto što i polici-
ja ili, možda, umesto Superboula gledaju
bejzbol, teško je reći, ali nakon prodavče-
vog razgledanja ekrana obično se brzo pre-
đe na razgovor o cenama. Pištolj može da
se kupi za 200-300 dolara, mada će vam
odmah reći da to “ništa ne valja” i da ne
gledate ništa ispod pet stotina. Naravno,
potrebno je da imate osamnaest godina.
Predstavnici demokrata i republikana-
ca nisu mogli da se slože oko toga da se ta
granica podigne do uzrasta kada je dozvo-
ljeno da se legalno pije pivo. Nisu se sagla-
sili ni oko toga da se zabrani slobodna pro-
daja jurišnog oružja, niti da se uvedu neke
opsežnije provere svih onih koji žele da se
naoružaju. Načelno su se dogovorili jedino
da se više ulaže za staranje o mentalnom
zdravlju, da se opsežnije proveravaju mla-
đi od 21 godine koji žele da kupe ubitačni
AR-15, uvedu federalne licence za prodav-
ce oružja i poveća bezbednost u školama.
No, dug je put od dogovora do zakona, ko
zna koliko njih neće biti u života dok se
novi propisi usvoje u Kongresu.
Koliko su sve to za američkog predsed-
nika “važni koraci u pravom smeru” toli-
ko je onima koji žive od proizvodnje, pro-
daje i lobiranja jasno da mogu mirno da
spavaju. Oružje, uključujući i ono jurišno,
moći će i dalje da se prodaje svima, bez
dozvola i ograničenja onoga što građa-
ni Amerike drže po svojim domovima ili
čak javno nose na ulicama, što je slučaj
u Teksasu, Tenesiju, Juti, Montani, Ajovi
i Arkanzasu; to je ionako samo folklorni
deo onoga što se naziva “američkom kul-
turom oružja”. ¶
SLOBODAN KOSTIĆ
 KULTURA
42 Intervju: Zoran Predin, kantautor, pesnik, romanopisac
Sloboda,
jednakost,
bratstvo
... i ljubav,
naravno
U
ediciji “Notni spisi” izdavač-
ke kuće Geopoetika, koju ne
čine notni zapisi već reči iza
kojih, na različite načine sto-
ji muzika, uz Raja Kudera, Lenarda Koe-
na, Vudija Gatrija, Peti Smit, Boba Dilana
i druge, objavljen je roman prvenac Zora-
na Predina Mongolske mrlje. Za ovaj ro-
man Ante Tomić je napisao da se Predin
“spustio spiralom DNK sve do mračnih
dubina povijesti, do naših najskrovitijih
tajni ispisujući jednu uzbudljivu, duho-
vitu, ‘spolno moćnu, silno zdravu’ priču”.
Nakon knjige priča Glavom kroz zid,
koju je pre dve godine objavilo Vulkan
izdavaštvo, knjige o hrabrosti da čovek
bude ono što jeste a ne samo ono što bi
drugi želeli da on bude, sada je pred čita-
ocima i prvi roman Zorana Predina, kom-
pozitora, tekstopisca, pevača i već uveli-
ko i pripovedača.
“VREME”: Vaša prethodna knjiga,
zbirka priča Glavom kroz zid nije ni
mogla biti promovisana jer je objav-
ljena 2020. godine, upravo kada je
ceo svet zadesila situacija sa pande-
mijom. Otkazani su i muzički nastu-
pi. Koliko vam je nedostajao bliski
susret sa publikom?
“Mi ljudi se kroz vekove
u emocionalnom smislu
nismo mnogo promenili,
usprkos tehnološkom
napretku, koji nas je
potpuno promenio u
racionalnom smislu.
To znači da su zli ljudi
ostali zli na isti način,
dobri dobri, glupi
glupi, naivni naivni itd.
Historija se ponavlja, a
mi nismo ništa naučili
mada nas latinska
izreka uverava da
Historia mater vitae
est. Kao i ona o laži
ZORAN PREDIN: Ja sam rođen za ona
dva sata na bini. Sve što radim, znači, koja ima kratke noge.
komponovanje, snimanje i medijske ak-
tivnosti, namenjeno je koncertnom na- Baš obrnuto. Laž ima
stupu. Tada se osmisli sve. Razmena po- danas najduže noge
zitivne energije sa publikom je hrana za
moju dušu. Tada je svaki kantautor na- otkako postoji”
građen za sve proputovane kilometre, za
kave i sendviče na benzinskim pumpa-
ma, za kratke noći u prašnjavim hotel-
skim sobama, za čekanje na graničnim
prelazima i za propuštene rođendanske
torte svojih najbližih. Uz moj krevet stoje
dva kofera. Manji za avion i veći za kom-
bi. Za vreme dvogodišnje epidemije sva-
ki su me dan gnjavili, kad ćemo napokon
ponovo na put.
Za razliku od muzičkih nastupa koncert u devet je pobednička kombina-
koje ste imali u Srbiji pre pandemije, cija. Kada potpisujem knjige i slikam se
sada ste na književnoj turneji koju sa ljudima, od njih dobijam puno lepih
vam je organizovao izdavač roma- i ljubaznih komentara. Najviše mi zna-
na. Promocija knjige već je održana če pohvale onih koji me prvi put čitaju i
u Čačku, Nišu, Pančevu, Sremskoj slušaju. Mnogima sam probudio novi na-
Mitrovici i Beogradu. Kakvi su vam čin razmišljanja i mnoge doveo do suza
utisci susreta sa publikom, sada u i smeha istovremeno. Pre leta, dakle, do
svojstvu književnika? kraja juna, posetiću još Valjevo, Sombor
Ljubav je uzajamna. Susrećem mnogo i Novi Sad. Baš se veselim.
starih prijatelja i upoznajem puno novih. Jednom ste rekli da se osećate kao
Promocija knjige u sedam i kantautorski tata grupe “Lačni Franz”, nastupa-
16. jun 2022. VREME
REME

li ste sa svojim prijateljem Damirom
Kukuruzovićem i njegovom Đango
group, objavili ste album Kosa boje
srebra – dakle, world music sa Zo-
ran Predin Kvartetom, nastupali ste
sami sa gitarom, pevali i svirali šan-
sone na albumu Tragovi u sjeti sa
Matijom Dedićem… Rekli ste: “Sve to
sam ja u različitim izdanjima”. Ali, vi
komponujete i za filmove i pozoriš-
ne predstave, sada ste uveliko “za-
plovili” i u književne vode… Vi ste
REME 16. jun 2022.
VREME
umetnik koga je možda najlogičnije
pitati šta za vas predstavlja sam čin
kreiranja, stvaranja umetnosti, u
bilo kom obliku, primenjenom ili ne?
Sve nabrojano je posledica moje rado-
znalosti. Volim rok, etno, džipsi sving,
šansone i džez, pa sam se isprobao u svim
tim žanrovima kako bih sebe nagradio
i publiku iznenadio nečim novim, origi-
nalnim, provokativnim i što je najvažni-
je, neočekivanim. Na taj način širim pro-
stor svog delovanja, što mi omogućava da
43
Fotografije: Tanjug / Dragan Kujundžić
živim isključivo od svog komponiranja i
nastupanja. Možda ću jednog dana žive-
ti i od pisanja romana.
Kroz lik glavnog junaka u Mongol-
skim mrljama prikazali ste svu su-
rovost istorije Balkana, ali i onu po-
trebu ljudi da se priklone svakoj vla-
sti koja zauzme svoje položaje moći.
Dominira taj patrijarhalni kod, kao i
nesrećne sudbine ljudi…
Osnovna teza mog romana je da se mi
ljudi kroz vekove u emocionalnom smislu »
44
nismo mnogo promenili, usprkos teh-
nološkom napretku, koji nas je potpuno
promenio u racionalnom smislu. To zna-
či da su zli ljudi ostali zli na isti način, do-
bri dobri, glupi glupi, naivni naivni itd.
Historija se ponavlja, a mi nismo ništa
naučili, mada nas latinska izreka uvera-
va da Historia mater vitae est. Kao i ona
o laži koja ima kratke noge. Baš obrnu-
to. Laž ima danas najduže noge otkako
postoji. Druga teza govori da ljubav tra-
ži od ljudi odgovornost, da u njoj nema
mesta za sebičnost, da ako jedan odusta-
ne, oboje pate. I u pravu ste, patrijarhalni
kod, koji izvire iz seksizma, u našim kraje-
vima podržavaju nacionalizam i rasizam.
Ja stojim iza bazičnih postulata Francu-
ske revolucije: sloboda, jednakost i brat-
stvo. Čekaju nas teške borbe.
Ali, onda, u jednom momentu, junak
Zmago staje pred devojčicu Linu i
oseti nešto dragoceno, “mali plamen
koji moram sakriti dlanovima, da mi
ga vetar ne ugasi”… Čitalac će zateći
u romanu mnoge sudbine pojedina-
ca koji su osetili moć nad sobom. Da
li je to, u stvari, tema svih tema kada
je književnost u pitanju?
Možda. To je svakako velika i značajna
tema. Uvek prisutna. Intima je zapravo
bazična sloboda svakog pojedinca. Kvali-
tetan intimni život je izvor životne ener-
gije za sukobljavanje sa prečestom nepra-
vednom krutošću sudbine. Moramo si do
kraja izboriti poštivanje svojih ljudskih
prava i moć vlasti zaustaviti na vratima
svoje intime.
Ernesto Sabato je rekao: “Pisac
mora biti na strani onih koji zbog
istorije trpe, a ne na strani onih koji
je prave”. Nekako, kada se pročita
vaš roman, osećaj je da ste vi uvek,
nepogrešivo, na strani pojedin-
ca. Zašto je to, po vašem mišljenju,
važno?
Ne slažem se sa razmišljanjem u prav-
cu “šta može pojedinac napraviti za drža-
vu”, već baš obrnuto: šta može država na-
praviti za pojedinca. Država mora uvek
da bude u službi pojedinca, u službi civil-
nog društva, koje na izborima daje vlasti
mandat da sprovodi naš način života po
principima i zakonima koje smo zapisali
u svoj Ustav. To je razlog zašto pisac mora
biti uvek vuk samotnjak, koji nema nika-
kvih obaveza prema čoporu (čitaj partiji
ili stranci), zaštitnik obespravljenih i pod-
muklo pokradenih bazičnih uslova za pri-
stojan život. Moto svakog pisca mora biti
“Misli svojom glavom”.
U jednom trenutku, za jedan svoj
lik iz priče Najveća tajna Bledskog
ostrva iz knjige Glavom kroz zid ka-
žete: “Njegov duševni mir očigledno
je imao rupu kroz koju je nepresta-
no gledao prema gitari”. Šta će vam
sledeće doneti “duševni mir”? Hoće-
te li uzeti gitaru u ruke ili imate in-
spiraciju za neko novo prozno delo?
Naravno da hoću. Za vreme pandemi-
je napisao sam i svoj drugi roman, koji
baš ovih dana čitaju urednici slovenač-
kih izdavačkih kuća. Na jesen nastavljam
sa promocijama Mongolskih mrlja i kan-
tautorskim nastupima u Srbiji.
Sredinom jula završavano miksanje al-
buma Počasni krug, koji sam snimio 6.
marta 2020. godine sa Zagrebačkom fil-
harmonijom, na svom poslednjem kon-
certu pre dvogodišnje korona pauze. Na
jesen sa grupom Lačni Franz krećemo s
oproštajnim koncertima s naslovom Ve-
liko finale po celom regionu, a 1. januara
2023. godine s njima, na najbolji način, ga-
simo brend i bend.
Dakle, ove jeseni, u Novom Sadu smo
17. septembra, 29. u Rumi, dan kasnije u
Smederevu, a u Beogradu 1. oktobra. Do-
bro došli. ¶
GORDANA NONIN
16. jun 2022. VREME
REME
 Pozorište 45

Dečija posla
odraslih konformista
Dankan Mekmilan: Pluća;
režija IvanVuković;
Madlenianum, Zemun

D
rama Pluća Dankana Mekmilana
bavi se pitanjem šta se dešava sa
mladim, ekološki osvešćenim pa-
rom kada se prvi put postavi pitanje da
li bi trebalo imati dete. Naizgled, ideja o
stvaranju zajedničkog deteta pojavljuje
se niotkuda i remeti njihov ustaljeni i do-
bro organizovani život. Reč je o visokoo-
brazovanim i situiranim ljudima u najbo-
ljim godinama. Oni smatraju da moraju
da doprinesu dobrobiti sveta i zato ma-
štaju da sade šume i voze električni au-
tomobil. Takođe, oni, kao ekološki osve-
šćeni članovi društva, recikliraju otpad,
redovno idu na proteste i intenzivno či-
taju knjige o ekologiji. Međutim, ekolo-
gija, tj. rasprava o ekološkim temama je
samo još jedan paravan iza koga se kriju
suštinski neurotične, nesigurne i sebične
osobe u trenutku kada se suoče sa idejom
da bi mogle da imaju dete. Jer, i ona i on bi
hteli da budu i uspešni i da zarađuju no-
vac i da štede novac i da troše novac i da
se razvijaju i da poštuju svoju individual-
nost i tuđu individualnost i da imaju slo-
bodno vreme i da rade i da se zabavljaju i
žive bezbrižno i budu ekološki odgovorne
osobe… I kako u te kratkoročne i dugoroč-
ne planove uklopiti dete? Jer dete, za ra-
zliku od načelnog društvenog aktivizma,
zahteva konkretna odricanja i stavljanje
sopstvenog komfora i želja u drugi plan.
Zato, kada se prvi put pojavi ideja o dete-
tu, ona vrlo brzo bude odbačena sa obra-
zloženjem da ionako ima previše ljudi na
ovom svetu. No, ovaj par će proći tegob-
ni i trnoviti put na kome će shvatiti da se
dete ne rađa zbog sveta, već zbog ljubavi
prema osobi sa kojom dete stvaraš. Dan-
kan Mekmilan u komičnoj duodrami Plu-
ća daje briljantnu dramsku analizu niskih
istina o visokoobrazovanim i solidno situ-
iranim članovima društva koji čine, kako
tvrde razne analize, pozorišnu publiku.
REME 16. jun 2022.
VREME
Što se same strukture komada tiče,
važno je istaći da je u pitanju duodrama
– to je, dramaturški gledano, veoma iza-
zovna forma jer zahteva od pisca da, ne
uvodeći nove ličnosti, (a time i nove od-
nose, nove sukobe, nove ritmove…), od
početka do kraja gradi komad na veo-
ma ograničenom dramskom prostoru.
Međutim, ono što bi za nekog drugog
bio problem, za Mekmilana je prednost
jer time što je svoje likove zatvorio u nji-
hov svet, ukazao nam je da je rešenje nji-
hovog problema u njima samima (a ne u
rešavanju svetskih problema koji su van
njihovog domašaja) i da do rešenja mora-
ju doći sami. Ova duodrama koja na du-
hovit način postavlja neprijatna pitanja
o nama samima je s mnogo razloga igra-
na na brojnim scenama u Americi i Evro-
pi. Kod nas je na prošlom Bitefu trebalo
da se igra postavka iz Slovenskog narod-
nog gledališča iz Ljubljane, u režiji Žige
Divjaka.
Za potrebe postavke u Madlenianu-
mu, ovaj komad je preveo reditelj pred-
stave Ivan Vuković. U tekstu “Kako di-
sati – kratko uputstvo”, objavljenom u
programu predstave, reditelj Vuković
Foto: Bojan
navodi razloge koji su ga nagnali da se
poduhvati prevođenja (a zatim i postav-
ke) ovog komada, a koji su sasvim inti-
mni i veoma ljudski. Zato što komad go-
vori o ljudima koji su slični nama, reditelj
dramsku radnju komada smešta među
publiku. Nema klasične podele na pro-
stor za publiku i prostor za igranje. Pro-
stor kamerne sale Madlenianuma je orga-
nizovan tako da u publici sede jedni na-
spram drugih kao u ogledalu. Nekoliko
šarenih stolica su prostor za igru i one su
“umešane” u publiku. Ovakva organiza-
cija prostora je istovremeno i metaforič-
na i praktična. Metaforično posmatrano,
time što se dramska igra glumaca odvija
među publikom, pojačava se osećanje da
je to i bukvalno naša priča koja nas se su-
štinski tiče. Posmatrano sa producentske
strane (predstava je koprodukcija Mad-
lenianuma i Maradora), ovakva postav-
ka je takođe odličan potez. Za predstavu
su potrebna dva glumca i nekoliko stoli-
ca, te će ona biti krajnje mobilna i moći
će sa njom putovati bukvalno svuda. Ta-
kođe treba istaći da je Ivan Vuković sa-
svim opravdano rediteljski fokus stavio
na rad sa glumcima i na glumačku igru. »
46 Film

Goran Jevtić i Suzana Lukić su izuzet-

no uverljivo igrali ovaj par. Goran Jev-
tić igra glavnog junaka kao onog koji je
u vezi uvek mirniji, stabilniji, strpljiviji i
Nekada svoji, a
koji “junački” podnosi neurotičnu muši-
Kada indi autori (s)krenu u mejnstrim, stvari
čavost njegove partnerke. Međutim, kada
odnos uđe u pravu krizu, upravo se on po- mogu da krenu po zlu... Ali, ni to nije nužno
kazuje kao onaj koji će lakše da poklekne i
prevari partnerku. Muškarac kakvog igra
Goran Jevtić nije superheroj o kojem ma- Hustle

štaju devojčice, već običan urbani momak

koga je lako povrediti, ali koji se isto tako
lako zanese muzikom koju svira sa prija-
teljima, poslom koji radi i pre svega ženom
koju voli. Goran Jevtić nam svojim glu-
mačkim postupcima otkriva da ovaj samo
naizgled cool tip u sebi nosi veoma slo-
žen emocionalni spektar – od egzaltira-
ne sreće do potpune i samouništavajuće
patnje. Njemu nasuprot stoji lik žene koju
igra Suzana Lukić. Razvoj njenog lika teče
drugačije i u neku ruku je u kontrapun-
ktu u odnosu na muški lik. Na početku,
ona je komična figura koja svoju neurozu
pokušava da sakrije iza intelektualne za- Foto: promo

pitanosti. Kada se pojavi prvi realan pro-

blem, ona pada u duboku depresiju koja
se manifestuje tako što danima ostaje u
krevetu. U predstavi, ona se skriva ispod
stolica na kojima se igra i na kojima sedi
publika što dodatno pojačava osećaj teži-
ne i saosećanja. No, za razliku od njenog
partnera koji u objektivno teškoj situaci-
ji spontano počne da pravi gluposti, ona
iz toga izlazi tako što konačno uviđa svoj
problem i oslobađa se svih emocionalnih
viškova. To se na sceni manifestuje time
N
edavno je upućeni filmski por-
tal objavio članak kojim se na-
javljuje da je u fazi razvoja
nova varijacija na serijal Kralj škorpi-
ona, sada pod producentskom i krea-
tivnom paskom prvobitne zvezde tog
filma (Dvejna Džonsona), koji je u ovih
dvadesetak godina postao važna stav-
ka u Holivudu. Naslov tog teksta pri-
lično je vickast i promućuran – on gla-
si “The prequel spinoff to the sequel of
zivačkih apetita, a oba filma potpisuju
reditelji koje je Holivud brzo regrutovao
iz redova perjanica i novih imena ame-
ričkog indie (nezavisnog) filma, mahom
ne samo asocijativno, nego i konkretno
vezanih za tamošnje festivalske sigurne
luke upravo takvih pristupa– festivale
Sandens, SXSW, Trajbeka...
zdrava i prava konfekcija
Krenimo hronološki – pred publiku
što glas, pokret i izraz lica glumice Suzane
Lukić postaju nekako smireniji i “svetliji”.
U delu predstave koji bismo mnogi nazva-
ti “kriza para”, dolazi do izvesnog zamora
materijala koji delom proizilazi iz toga što
je sve što smo do tada gledali bilo bazira-
no na brzoj glumačkoj igri i komici, kojih
u ovom delu nema. No, ta se situacija u
ovoj predstavi relativno brzo prevazilazi
i glumci nas lako i poletno vode ka završ-
nici predstave. Posebno lepi momenti u
glumačkoj igri ovog para su oni kada na-
dovezivanjem ruku grade kulu koja raste
u nebo i koja predstavlja metaforu para
koji se skladno nadopunjuje i međusob-
no podržava u želji da ostvari ono čemu
su se nadali i čega su se bojali – da dobiju
svoje dete. ¶ ri. Naime, prošle sedmice premijere su
MARINA MILIVOJEVIĆ MAĐAREV
a remake (that’s geing rebooted) brin-
gs the cheese to streaming.” (U slobod-
nom prevodu – “Prednastavak spino-
fa nastavka rimejka / kome uskoro
sledi ribut / novi prepravak / povratak
na startnu poziciju / stiže u striming-
ponudu.”) Naravno, da bi se razumelo
producentsko zamešateljstvo, ovde je
potrebno temeljnije poznavanje novi-
je holivudske terminologije u toj be-
skrajnoj misiji ceđenja suve drenovi-
ne, a sa ciljem boja protiv kao tuč teš-
ke i očigledne bezidejnosti, ali u ovom
dvojnom prikazu neka nam ova crtica
posluži ponajpre kao prag i okvir za pri-
ču o suštinskim teškoćama čak i privida
autorstva pri tamošnjem stanju stva-
doživela dva ostvarenja osetnih prika-
(zapravo, preplatnike) Netfliksa prošle
sedmice stigla je sportska drama krat-
ko naslovljena Hustle, a koju u reditelj-
skom smislu potpisuje Džeremaja Za-
ger. On je pre nekoliko godina očarao
mnoge svojim izvanrednim filmom We
The Animals, u kome je virtuozno spo-
jio naturalistički prosede i snolike ukra-
se, a da je krajnji rezultat bila i skladna
i osobena, pritom, krajnje jednostavna
priča o odrastanju u neuslovima. Skori-
ja legenda kaže da je Adam Sendler, ne-
umorni akter i najčešće zaštitno i iko-
nično lice neumerenih komedija gross-
out podfele lično molio Zagera da se pri-
hvati režije filma Hustle, a da je pome-
nuti reditelj isprva glatko odbio tu po-
nudu, zbunjen Sendlerovim izborom i
insistiranjem. Naime, Hustle je pokor-
16. jun 2022. VREME
REME

sada svačiji
no-poslušno čedo sredine puta, sve u kli-
šeima u vezi sa upravo tim tipom filmo-
va, uz to, pripreman za “konzumaciju” pu-
tem Netfliksa, a u svojoj biti detaljno li-
šen bilo čega nesvakidašnjeg i ekstrava-
gantnijeg. Sendlerova upornost (a ispo-
stavilo se da je on iskren poštovatelj nare-
čenog Zagerovog filma We The Animals)
isplatila se, reditelj je popustio i nije odo-
leo tom suštinski srednjačkom izazovu...
I, imajući u vidu krajnji rezultat ove ne
samo nominalno počudne saradnje, do-
bro je što je tako.
Hustle je, kao što je već spomenuto, ko-
načni zbir podužeg niza glavnotokovskih
motiva, oprobanih recepata i hiljadama
puta viđenih dramaturških rešenja; da
preciziramo, ovaj film počiva na priči o
nekadašnjoj atipičnoj košarkaškoj zvez-
di NBA lige, koji je sada već u zrelim godi-
nama i koji sve nevoljnije obavlja nikada
dovoljno vrednovanu funkciju lovca na
talente i ine nebrušene dijamante, i koji,
na sve to, sanja o životu na jednoj stal-
noj adresi i uposlenju trenera, a za koje
veruje da ga je davno zaslužio. Sreća mu
REME 16. jun 2022.
VREME
47
se na kratko osmehne, ali usled iznenad- Dakle, Hustle u svojoj suštini ne nudi
ne smrti svog mentora, on ponovo mora ama baš ništa inovativno (što je u teš-
po starom i na put, te u Španiji nailazi na kom kontrastu sa pominjanim Zagero-
darovitog igrača kakvog je i priželjkivao, vim igranim prvencem, koji ga je i do-
ali onda nailazi na nerazumevanje i nepo- veo do ovog, zamašnog holivudskog an-
verenje nove uprave svoga kluba. Među gažmana), ali, sudeći po ukupnom utisku
lovcem na darovite i mladog igrača se, gle i odmeravanju kvaliteta celine, to je is-
čuda, stvara jaka veza bezrezervne oda- hod kome su svi možda samo mogli da
nosti, a kada bismo krenuli put pisanja li- se nadaju. Naime, iako iole smislenijeg i
ste tu rabljenih motiva, stvari bi izgledale ubedljivim argumentima osnaženog spo-
manje-više ovako: preko trnja do zvezda, ra nema da je ovo delo konfekcije i kon-
sam protiv svih, priča o iskupljenju, mali fekcijskog pristupa, gde izvođenje dobija
i skrajnuti protiv velikih i svemoćnih, ču- prioritet u odnosu i na sadržaj i na even-
dan spoj (možda i međusobno isključivih tualne otklone i kosine naspram tipskog,
naravi), meritokratska mantra po kojoj uvreženog, očekivanog, Hustle, na sve to
srećan ishod zavređuju samo oni koji i ili uprkos svemu pojašnjenom i istaknu-
kada zbilja pobede vlastite nedostatke i tom, jeste primer zdrave i prave konfekci-
je kod koje je očito ume-
će na planu izvođenja,
i da stvar bude pohva-
la još vrednija, lakoće
sa kojom se izašlo na
kraj sa tim očito kruto
postavljenim okvirom.
Hustle nas, kao vrlo
dobar i esnafski vešto
skockan rad neupitne
glavnotokovske pro-
venijencije, vraća na
onu neretko prezrenu
tačku – spoznaju da je
ples na strogo zadate
teme i uz skučen mane-
varski prostor za isko-
rak put individualnog
možda nešto čemu se
Svet iz doba Jure: Nadmoć barem tu i tamo može-
Foto: Universal Pictures and Amblin Entertainment mo obradovati iskreno
i u dovoljnoj meri. Osim
ovladaju manjkavostima unutar vlasti- toga, Hustle poentira i na temu još dve
tog karaktera.... Tome treba dodati i kraj- svoje značajne (žanrovske ili paražanrov-
nje precizno postavljenu strukturu priče ske) odrednice – ovo je i upečatljiv primer
u delo sprovedene u jasno omeđena tri holivudske mustre filmova nazvane feel-
čina, sa sve sukobom koji će kulminirati good i crowdpleaser (u prevodu, filmovi
u samoj završnici, a čije će razrešenje biti koji su kadri da učine da se, gledajući ih,
zalog srećne završnice za sve koji su po- osetite dobro, da vas obuzme dobro ras-
bedu i nagoveštaj spokoja u datim okol- položenje, a, pritom, imaju vidan poten-
nostima i zaista zaslužili. cijal da zadovolje i očaraju mase). Ritam »
48
pripovedanja je nenametljivo izbrušen,
karakterizacija, uprkos svoj toj u tre-
nu uočljivoj derivativnosti, taktilna i
učinkovita, gluma odlična (sa sve izvr-
snom hemijom i saigrom Sendlera i Hu-
ana Ernangomesa, stvarnog košarkaš-
kog superstara), a pronađen je efektan i
dovoljno nesvakidašnji način snimanja
same košarkaške igre i opsežnih i deta-
ljističkih treninga i priprema za nju. Na
tom tragu, ne mari što su značajnim de-
lom u pravu oni koji, preterano ne spo-
reći upadljive kvalitete ovog filma, isti
doživljavaju i kao veštu, ali i evidentnu
reklamu za NBA ligu i svet i mitologiju
koje ona tvori, a Zager ima mnogo ra-
zloga za zadovoljstvo – na konto ovako
dostojanstvene tranzicije u glavni tok i
produkciono daleko više lige. Život ide
dalje, sreća je barem u načelu uvek op-
cija, te će sigurno biti dana i za autor-
stvo i ličniji i preferentni izraz.
turobni tunel besmisla
Na drugom “tasu” ove priče sa posve
jasnom poentom imamo potpuni su-
mrak jednog ne tako davno unisono u
zvezde kovanog talenta; Kolin Trevorov
je pre tačno deset godina pobrao silne,
brojne i glasne hvalospeve (i to sasvim
zasluženo) na račun svoje odlične i ci-
nične komedije sa važnim uplivom fan-
tastike i apsurdizma – Safety Not Gu-
arranted, da bi ubrzo bio regrutovan u
Spilbergovo jato, gde mu je dato da re-
žira prvi film sada već trilogije (tačnije
pod-trilogije!) – Svet iz doba Jure. Deset
godina docnije u odnosu na svoju domi-
naciju na polju indi filmova koje mirne
duše možete preporučiti i onima koji se
odano drže mejnstrim ponude, Trevo-
rov se ponovo prihvatio rediteljskih za-
duženja u tom beskrajnom svetu kulu-
ka i golemih nevolja i akanja sa dinosa-
urusima koji, inicirani zloupotrebom od
gramzivih ljudi, teraju po svome. Svet iz
doba Jure: Nadmoć (Jurrasic World: Do-
minion) u načelu i samo u načelu nalik
Zagerovom novitetu Hustle, i nije imao
nikakve šanse da pred gledaoce izne-
se nešto istinski novo ili barem nevi-
đeno, naravno, uz očekivani izuzetak
CGI i VFX trikova i rešenja najrecentni-
je generacije. Pomenuti film, naprosto,
ostvarenje je kome je teško progleda-
ti kroz prste i sa tim naumom pronaći
bilo kakvo opravdanje za tako porazno
odustvo kvaliteta, ali, što je još pogubni-
je, i bilo kakvog iole ubedljivog razloga
postojanja (prve brojke sa američkih i
kanadskih bioskopskih blagajni jasno
govore da je ovo u komercijalnom vidu
pun pogodak u metu, ali veliki bi studi-
ji, sva je prilika, sigurno našli i iole zau-
mnije načine da utroše stotine milione
dolara i ispovrnu nešto što ne bi do ove
mere traćilo ionako jedva im preostao
kulturni kapital).
U izvesnoj meri, ali samo na par trenu-
taka, zanimljiva je ovde prisutna dosko-
čica koja ovo ostvarenje (sa sve dinosau-
rusima) već od završnice prve trećine na-
goni u bizarnu analogiju sa filmovima o
Džejmsu Bondu (to je evidentno u uspe-
lom akcionom pasažu jurnjave po Malti,
ali i na planu distribucije negativnih li-
kova, izvedenih po obrascu neubedljivih
“zločinaca” iz bondovskog serijala). Me-
đutim, i taj zahvat se dosta brzo potroši
i biva ogoljen na svoju upitnost imajući
u vidu i celinu i pređašnju mitologiju u
koju treba udenuti ovaj treći film iz ovog
drugog dela sada već tridesetak godina
dugovečnog serijala). Pokušano je još ne-
što na prvi pogled potencijalno upotre-
bljivo – vraćeni su neki od najikonični-
jh likova iz te prve polovine celokupne
franšize (likovi koje tumače Lora Dern i
Sem Nil), ali u krajnjoj instanci to je do-
velo do ogromne gužve u naracijskom
“dvanaestercu”, sa čak 8-9 važnih likova,
od kojih niko ne može da strada (to se
ne može desiti likovima koji nose beleg
‘legacy’ – baština, a ni liku deteta, kao ni
ključnim likovima iz prethodna dva fil-
ma ili novopridošlima, simpatičnima, pa
još i predstavnicima ove ili one manjin-
ske grupe). Nadmoć dosta brzo postane
zamorna za gledanje, a film ne uspeva da
se izbori ni sa logikom sopstvene priče,
tako na kraju tog turobnog tunela besmi-
sla stižemo opet do one jednačine – fasci-
nantnost povremenih detalja, sa jedne, i
zjapeća praznina celine, sa druge strane,
što nas na kraju dovede do suda o bez-
malo nefunkcionalnosti ovog filma. Uz
sve pomenuto, kanda je i za Trevorova
kasno da se vrati na staze nekadašnje
slave ako ga tamo iko više i čeka, sad kad
svoj više nije, a uz ogromnu cenu postav-
ši svačiji. ¶ rodnog kraja koji su javnosti nepoznati,
ZORAN JANKOVIĆ
Knjige
Pastir i P
Sinan Gudžević:
Bendžo u Grabu;
Službeni glasnik,
Beograd, 2020.
N
eka je ovaj tekst ponešto i oka-
snio, reč je o isuviše važnom pis-
cu i isuviše dobroj knjizi da bi se
i ono malo javnih tragova izgubilo u ne-
činjenju i posledičnoj tišini. Zapravo, od-
lučno tihovanje ovdašnje javne scene ne
bi bilo toliko duboko da je reč, recimo, o
osrednjoj ali podobnoj osobi, bliskoj dvo-
ru po mogućstvu. Sinan Gudžević, me-
đutim, da stvar bude i komičnija i tužni-
ja, nije čak ni nepodoban – retko će mu
se, onako gospodstvenom kakav je, oteti
prejaka reč – nego je samo čovek koji piše
po meri sopstvenog znanja (ogromnog),
sopstvene pameti (prodorne i lepe), ret-
ke i tanane osetljivosti koja se, šta god da
radi, vrtloži oko njegovog jezika.
Rođen u Grabu na Goliji (opština Novi
Pazar), prvom selu uzbrdo od Muhova (da
ne bude zabune), po svom duhovnom po-
reklu Sinan Gudžević je stari Grk ili stari
Rimljanin (a najverovatno oboje), po vo-
kaciji poliglota i prevodilac, po tempera-
mentu fudbaler, po nomadskim sklono-
stima stanovnik sveta a naročito zemlje
u kojoj je rođen i koja se nekada zvala Ju-
goslavija, pažljivi slušalac i neprevaziđeni
pripovedač, pesnik, čovek s talentom za
prijateljstvo, te, nikako ne na poslednjem
mestu – đavolski dobar pisac. A da, u de-
čačkim danima i fanatični igrač gudža-
nja (glagol “gudžati se”), koje se gudžanje,
prirodno, igra na gudžalištu nešto malo
ponad Graba, ako se, doduše, u tom tre-
nutku na igralištu zvanom gudžalište ne
napasa stoka (o gudžanju podrobnije na
str. 32) ili svira bendžo (o bendžu podrob-
nije na str. 446).
Godinama već Sinan Gudžević piše
tekstove za zagrebačke “Novosti”, o čemu
god hoće i šta mu god padne na pamet, a
na pamet mu padaju, pre svega, silni lju-
di u rasponu od uže i šire rodbine, ljudi iz
preko onih za koje su čuli samo stručnja-
16. jun 2022. VREME
REME

Platon na istom gudžalištu
ci, ili onih kojima je opsednut, poput veli-
kog ruskog fudbalera iz doba staljinizma
Vsevoloda Mihajloviča Bobrova, do naj-
slavnijih ljudi u regionu i na planeti. I naj-
veći broj tih ljudi, ili makar one do kojih
je mogao doći, upoznao je Sinan Gudže-
vić lično. Kako ih je upoznavao? Prosto.
Najpre sazna njihov broj telefona, okre-
ne ih, predstavi se, kaže da bi s njima po-
pričao o tome i tome, oni pristanu, popri-
čaju, a posle toga postanu prijatelji. Iz tih
susreta se, čak i decenijama kasnije, rađa-
ju priče, čudne i čudesne (poput Grob za
knjige), neočekivane (poput one koja se
zove Marko Vidojković), potresne (poput
Gerhard Radke), napete poput one kada
Gudžević s društvom zabasa na zmijar-
nik na hvarskoj visoravni, ili tople po-
put venca o Izetu Sarajliću. Ima tu i pri-
ča oštrih i, bez razlike, duhovitih, kada
mu, recimo, na volej naleti mučeni novi-
nar najstarijeg lista na Balkanu, potom je-
dan mladi nacionalistički bizgov na gro-
blju Zejtinlik ili Slobodan Milošević lično.
Ponekad se stekne utisak da komunicira
i s duhovima, pa se oni koji (odavno) više
nisu među nama čine kao da je lično pi-
sac s njima pričao i od njih zatražio do-
zvolu da razgovor, ako nemaju ništa pro-
tiv, objavi kao priču. Ima u tim susretima,
naravno, nečeg i do svih tih jezika, živih
REME 16. jun 2022.
VREME
i mrtvih, koje Gudžević zna – pa mu nije
problem da zvrcne Kuncevsko groblje u
obližnjoj Moskvi kako bi zamolio da ga
obaveste o Bobrovljevom grobu – ali još
više je do njega samog, do neokolišanja
kada pita, kada govori i, naročito, kada
piše. Pod uredničkom rukom Miodraga
Raičevića, odabrao je Gudžević 125 svo-
jih tekstova i podelio ih u grupe s nazi-
vima bilja: Orasi i Lijeske, Hrastovi i Glo-
govi, Jabuke i Džanarike, Brestovi i Gra-
bovi... a zašto, zašto je okupljao tekstove
pod tim i takvim naslovima, čitalac mora
da dokona sam.
O fudbalu fudbaler Sinan Gudžević –
pravi fudbaler, igrao i u prvoj jugosloven-
skoj ligi, kao centarhalf čuvao Šekularca
i Milutinovića – piše kao niko na ovom
jeziku (dobro, uz Božu Koprivicu), a ko-
lebljive čitateljke koje bi, možda, priličan
broj fudbalskih priča mogao odbiti, ne-
maju razloga za strepnju: pisac o fudba-
lu piše kroz sudbine fudbalera, te ako je
odabrao da govori o Lavu Jašinu, Jusufi-
ju ili Everaldu, to je stoga što je u svakoj
od tih sudbina bilo razloga za priču, kao
što razloga za priču ima u bilo kom nepo-
znatom imenu kojih je ova veličanstve-
na zbirka puna. Savlađuje se 500 strani-
ca velikog formata lako i s čitalačkim us-
hićenjem, a kada bi potpisnik ovih redo-
va, verovatno zbog umora ili žurbe, pone-
ku priču pokušao da preskoči, vraćao bi
joj se sutradan s osećanjem krivice i tu-
pom svešću da bi počinio greh pre svega
prema sebi da ju je, tu priču, preskočio iz
puke gluposti.
Retko se gde, kao u ovim pričama, sreću
tako dobro odvagana osetljivost za obič-
no i zastrašujuća učenost, a i jedno i dru-
go nenametljivo i prirodno, kao da druga-
čije nije ni moglo biti. Iz priče o susretu
sa zemljakom iz Sandžaka, ulazi Gudže-
vić u raspravu o Ovidijevim Memorfoza-
ma kao da se to podrazumeva i kao da
49
ništa normalnije nije moglo da se dogo-
di, kao što će, kada sazna da postoji zim-
zeleni hrast, a ne samo ovaj kontinen-
talni, kako je verovao, da se upusti o ra-
spravu o latinskom stihu koji je objavio
pre 40 godina i koji je, smatra prevodilac,
pogrešno preveo. Kada se zapriča o svo-
me rođaku, čobaninu Rahimu Gudževi-
ću, recimo (a često ga se seti), bez proble-
ma će da skokne do Platona, prizove Em-
pedokla, opušteno u priču uvede Bašlara,
Jana Palaha i Rastka Petrovića i, dabome,
osvoji nas svojom nenametljivošću posle
koje smo, shvatamo malo kasnije, pamet-
niji nego što smo bili. A onda će nas u tek-
stu o jednoj đačkoj uspomeni ostaviti bez
daha kratkim preletom po starogrčkom
vajarstvu, ili nas, često, iznenaditi nekom
turskom reči koja se tako vešto šćućuri-
la ispod naše neke reči da je, da nam nije
Gudževića, nikada ne bismo spazili.
Kao sjajan i savestan prevodilac, zapra-
vo kao neko ko voli i poznaje pre svega
svoj, a potom i jezike s kojih prevodi, ne-
retko nam Sinan Gudžević priča priče o
rečima i njihovom poreklu, odvodi nas
u dubine etimologija ili nas, tragajući za
značenjem onoga “bre” (“Ajde bre!”, “Ka-
leš bre Anđo”), provodi Balkanom poka-
zujući (kao da to ne znamo) koliko je sve
ovde isprepleteno, uronjeno jedno u dru-
go do nerazlikovanja, toliko smešano da
ni bezobalno neznanje, glupost, pa čak
ni zločini, nisu u stanju da te veze razvr-
gnu. Uostalom, zar i sam Gudžević, ne-
prestano na putu između Zagreba, No-
vog Pazara, Beograda, Skoplja, Sarajeva,
Dubrovnika, Mostara, Ljubljane (kao da
se, u isto vreme, nalazi u različitim pro-
storima, što je, svojevremeno, za rukom
polazilo samo Danilu Kišu), ne pokazu-
je da su pamet, radoznalost i čisto srce,
bar ponekad, trajniji i jači od primitiviz-
ma, gluposti i zla. ¶
IVAN MILENKOVIĆ
50 Novi album: Šajzerbiterlemon – Na dugačkim poljima (Geenger Records/Pop Depresija)
Mistični prepad
na slušni sistem
Šajzerbiterlemon su etnici grada. Toponime iz prirode zato ovde treba shvatiti samo
uslovno: oni su metafizički pojmovi iz urbanog vokabulara. Ta, nekada davno, i
bukvalno spoljašnja područja naših egzistencija, netaknuto naturalna i zastrašujuće
neistražena, sada su istetovirana iznutra po našem biću, poput pećinskih crteža
Sunce nas prži na dugačkim poljima
Po njima lutamo sada i doveka
Sećam se dana kad žudnja je počela
Ona toliko obuzme čoveka
Ovakav život i nije baš opasan
Treba nam propast, a ništa ne propada
Sećam se dana kad žudnja je počela
Ona nam pali vatru u očima
(Šajzerbiterlemon,
Polja)
Š
ajzerbiterlemon vratili su se bešnji i
čvršći nego ikada. Tri godine nakon
prethodnog albuma Iza naših zido-
va, devojka i momci prodžarali su pono-
vo srce tame i iz tog zaboravljenog ognji-
šta suknuli napolje vatrom što pali pete i
ugljeniše srž. Pogledajte, uostalom, geni-
jalni omot ove jedinstvene ploče.
Šajzerbiterlemon nesvakidašnji su
bend. Čitajući tekstove pesama njihovog
poete Jovana Sibinovića, pada vam na pa-
met Čežnja pod brestovima, ali i Paklena
pomorandža, Portret umetnika u mlado-
sti, jednako kao i Smrt na kredit, pa šta već
volite. Da je čovek negde u sebi prava zver
– pisali su autori i mnogo većeg formata
dabome, međutim, odavno nismo čuli da
neko to danas izgovara ovako rasrđeno i
naglas. Vremena se menjaju, mnogima je
i te kako prekipelo da bez ikakvog smisla
zgubidane više na ovom prokletom sve-
tu, ali Šajzeri u svojoj strastvenosti i dalje
ostaju prilično hladnokrvni i istovremeno
dirljivo skromni pred nedaćama što su nas
sve zadesile. Bilo je zbilja mnogo pande-
mijskih ploča o ovome i onome, ali Sibino-
vić i društvo rešili su da zagrebu i mnogo
dublje. Slušajući njihovu ambicioznu dru-
gu ploču, Na dugačkim poljima, ne možete
da se otmete utisku kako je na njoj došlo
do svojevrsnog ukrštanja dveju legendar-
nih istorijskih prethodnica od pre 40 go-
dina: Odbrane i poslednjih dana sa Lišće
prekriva Lisabon. Da su Idoli i Električni
orgazam danas snimali ove svoje veličan-
stvene druge albume – ko zna, možda bi
sada zvučali u dlaku isto kao Šajzeri na
Na dugačkim poljima.
Polje je vrlo zeznuta teritorija. Na njemu
je onomad Kain presudio Avelju. U polju
se čovek otvoreno izlaže pogibelji mame-
ći svoju sudbinu, dok ga senke onih mrač-
nijih verzija sebe mimoilaze poput snovi-
đenja. Polja su puna neslućenog života što
vreba iz svojih tajnovitih zaklona, mrse-
ći nam katkada konce. Nadalje, na polju
se pritajeni strah pretvara u goloruku bo-
jazan. Vikali biste, ali vas neke nevidljive
verige stežu za vrat. Zaspali biste, opijeni
slasnim mirisom livadske flore, ali se pa-
nično bojite da bi svet namah mogao da
se preobrati u nešto što više ne prepozna-
jete. Niti sebe u njemu.
Džim Morison pevao je o ulicama kao
“poljima koja nikad ne umiru”. Možda oda-
tle počinje pripovest o albumu Na dugač-
kim poljima. Jer, Šajzerbiterlemon su etnici
grada. Toponime iz prirode zato ovde treba
shvatiti samo uslovno: oni su metafizički
pojmovi iz urbanog vokabulara. Ta, neka-
da davno, i bukvalno spoljašnja područja
naših egzistencija, netaknuto naturalna i
Nađi me u uglu
U podrumu zgrade
Pazi dok mi prilaziš
Vrlo lako planem
Glava mi je ledena
Pojeli je dani
Izvuci me iz pepela
i opet me spali
(Šajzerbiterlemon,
Nestani sa mog ogledala)
zastrašujuće neistražena, sada su istetovi-
rana iznutra po našem biću, poput pećin-
skih crteža. Iz samog sebe tako postajemo
i jesmo, prolazeći celu filogenezu unutar
svoje pojedinačne ontogeneze. U slučaju
Šajzerbiterlemona – pomenuta individua-
cija otprilike znači ovo – kad padneš, pono-
vo se uspravljaš na dve noge, kao kakav da-
leki čovekoliki predak, pljujući krv da lan-
siraš neprijatelja njome u etar. Ali, ko je taj
ulični izazivač, naš dušmanin? Mi sami?
Uvod u novi album Šajzera upravo je
pesma Polja. U njoj se bez ikakve opome-
ne objavljuje mistični prepad na slušni si-
stem, u ritualnom stilu Odbrane i sa hi-
pnotičnošću jednih Thin White Rope, i to
teškim gitarama i sablasnim pulsom elek-
tronike kao oruđima. Opojni vokal Jova-
na Sibinovića zaziva nešto prastaro, zano-
sno i strašno, što sručuje se na nas iz čistog
materijalnog sveta, kojem smo odjednom
na dohvat ruke, mi stanovnici ušuškanih
gradova. U ovoj pesmi i doslovno ste na
polju, dok vam u susret juri slepa sila či-
ste divljine, kao iz priča Aldžernona Ble-
kvuda. I vi joj se momentalno povinujete.
Jer, ko bi uopšte želeo da propusti ovakvo
Starozavetno iskustvo?
Nestani sa mog ogledala, međutim, go-
tovo da priziva Antonovu gitaru u svojim
kataklizmičnim magnovenjima, glas Jova-
16. jun 2022. VREME
REME

nov postaje proročanski, a bend prozviž-
dava pored vaše glave u geometrijskim ri-
tmovima, na opasno minijaturnoj distanci,
poput flote nezamislivih neidentifikova-
nih letećih objekata. Ovim plovilima bez
sumnje se može pomamno krstariti vasi-
onom svakodnevice u sopstvenoj glavi.
Strepnja donosi jeziv huk lokomotive
što brutalno mrvi slabosti ljudskog roda.
Stvarnost u kojoj jesmo možda i nije ona
u kojoj bismo rado bili. Pojedinac defini-
tivno nema šansu protiv vukova čoveč-
jih. Jer, nad svima nama stoluje trener što
besomučno štekće demonskom štoperi-
com i preti da nas sve istopi u dugmad.
U ovom svetu pothranjene mašte i forsi-
ranja diktata očvrsnuća, završavamo na
nekoj pustari pretvoreni u automatičnu
utvaru, bez traga ljudskog. Zato se iska-
zana sumnja i sklonost sanjarenju izgle-
da smatraju narkoticima naročito zabra-
njene vrste. Preteće ukrštenice zvučnih si-
gnala Šajzera, u odgovor na sve ovo, odu-
ševljeno sluđuju ganglije.
Iza ugla ima pak fascinantan tekst. U
njemu, malopređašnja zebnja poprima
obrise melanholije, a glasovi iskrsavaju
na fonu čudnovate turobnosti, režući ži-
letom stvarno stanje stvari do kosti, dok
narator tumara po sebi samom kao po ka-
vezu: “Odbijam da plačem / Jer to je samo
REME 16. jun 2022.
VREME
ljubav / Ta glupa, čudna ljubav / što češće
bude tuga / Ja nisam mirno spavao / jer
ove misli čuvam / i ne verujem da te lju-
bav / čeka iza ugla”.
Zato u Zavrti me, one neprevaziđene
Ljubine klavijature sa albuma Lišće pre-
kriva Lisabon dobijaju svoj vaseljenski
eho u nečemu nalik super-dezintegrišu-
ćoj-pankerskoj verziji Orgazmove Alaba-
me. Svaki nagoveštaj uznemirenja pretva-
ra se tako u trijumf nesanice. Sve stoji –
ponavlja naš junak, a ta stagnacija očigled-
no ga izuzetno iritira, jer: “Stalno se vrtim
u krug/ Nekada davno sam želeo da letim/
Sad odlučno stremim ka tlu/ Vrteška radi
sve jače i jače”, dok se ovaj turobni rondo
tvrdoglavo odvija, potpaljen prvoklasnim
tonskim fantazijama benda.
U Porivima sledi nastavak razdešava-
nja stvarnosti kroz sistematsko iščašenje
svega bazičnog – proces je totalan i slavi
raspad u našem sopstvenom organizmu
opčinjavajući čula onim vanremenskim
pijukanjem polutonova, kao svojevrsnim
omažom Odbrani: “Porivi mi prelaze iz pr-
ljavog u čisto / Krvarim iz nozdrva i uda-
ram u ripstol / Stojiš mi na putu i podru-
gljivo me gledaš / Al’ moje ruke nisu više
čvrste kao nekad / Tvoji jaki udarci mi
više nisu bitni / Zubi su po asfaltu, a ljudi
nisu prišli / Ustaću i besprizorno gađati
51
Foto: Ana Žeželj
u centar / Pljunuću te krvlju i lansirati u
etar!” Šajzeri rezbare naše glave do najsi-
ćušnijih kresiva zvuka.
Truliš je avetinjski, rasklimatani bluz, iz
koga izviruje La Strada, ne tek pripovest
već prava propoved, omađijavanje sebe sa-
mog ukratko, obraćanje svome ja, tom ne-
željenom, a toliko neodoljivom saputni-
ku: “Ja sam samo jedan od uplašenih/ Oni
vide sivilo i gušenja / Oni vide samo tru-
lež po ćoškovima/ A ti ćeš uvek biti Nešto
mnogo više/ Što si ružniji, to te više volim”.
I za sam kraj, Stvarni, oživljava onaj pre-
krasni i nikad zaboravljeni duh Jarbola.
Glas je potresno nevin, muzika jarko naoš-
trena naspram nežnih osećanja koja nam
se nedužno stavljaju do znanja: “Ostaje mi
samo da plešem ovde/ Sve dok ti si pored”.
Da li smo ovim svršetkom, u stvari, dobili
radikalnu ljubavnu ploču, kakve kod nas
u trećem milenijumu još nije bilo? Jer, tu
je i odlazak u fade out, kao na starim albu-
mima. Ćutite u tišini neko vreme, utešeni
rečima: “Osećanja koja sviram / Nisu više
tako tmurna / Pronaći ću reči koje / Pome-
riće brda / Stojimo na krovu sami / Tvoj je
pogled prazan, mutan / Ako sada nesta-
nemo / Da li ćeš da budeš tužna? / Zajed-
no / Sami / Ipak smo / Stvarni”.
Jesmo li? ¶
ZORICA KOJIĆ
 MOZAIK
52 Zaboravljeni
NI RUŽIČASTO,
D
Prema Feliksu Kanicu, Srbija druge polovine
19. veka pokušavala je da uhvati korak sa
novim evropskim tokovima i idejama, sve
se više okretala velikim zapadnim uzorima
nastojeći da ih prilagodi svojoj sredini.
Kanic, Evropljanin, radovao se tome
ecenijama unazad, a naro-
čito poslednjih meseci, svet
vidi Srbiju onako kako mu o
njoj govore strani političari,
kolege ovdašnjih političara. (Naši spor-
tisti i umetnici je zastupaju i predstav-
ljaju, što je nešto sasvim drugo.) Neka-
da su to bili takođe stranci, ali najčešće
naučnici. Ljudi koji su u njoj tražili i na-
lazili posebnosti i vrednosti kakve drugi
nemaju, u želji da ih predstave.
Jedan od takvih bio je Feliks Kanic.
Bečlija Feliks Filip Emanuel Kanic
(1829–1904) bio je arheolog, etnolog,
istraživač, zaljubljenik u antičko nasle-
đe, kartograf, umetnik i – što je nama
najvažnije – pisac naučnih i putopisnih
knjiga o Srbiji iz kojih je Evropa sazna-
la da Kneževina Srbija nije mračna i ne-
kulturna kako se mislilo.
Srbiju je prokrstario nekoliko puta to-
kom četiri decenije “od Miloša do Alek-
sandra”, kako je naveo, “od plodne Posa-
vine i šumovitog Podunavlja do austro-
ugarske pogranične karaule kod Novog
Pazara, pa pored Beograda upoznao svih
15 okružnih gradova, kao i 56 od 72 sre-
ska mesta”. Ne zna se šta ga je privu-
klo, u njegovim knjigama nema ni reči
o tome. Putovao je i po Dalmaciji, Herce-
govini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bo-
sni i Makedoniji. Studirao je umetnost,
najviše je slikao tušem i akvarelom, i bio
je kraljevski ugarski savetnik.
Na prvo višemesečno putovanje kre-
nuo je 1858. godine “radi sakupljanja ma-
terijala za pisanje jednog etnografskog
dela”. U tome su mu pomogli ovdašnji
naučnici Janko Šafarik i Jovan Gavrilo-
vić upućujući ga na mesta gde se nala-
ze ostaci rimske kulture i pričajući mu o
srednjovekovnim manastirima. Taj svoj
prvi boravak opisao je u knjigama Rim-
ski nalazi u Srbiji i Srpski vizantijski spo-
menici, objavivši ih u Beču 1861. odnosno
1864. godine. Bili su to prvi katalozi, po-
pisi sačuvanih spomenika Srbije, sa tada
najnovijim i najvažnijim podacima o nji-
ma. Prilikom svakog sledećeg boravka
u Srbiji, dopunjavao ih je promenama
16. jun 2022. VREME
REME
 53

NI SUMORNO

OD POSAVINE
DO NOVOG PAZARA:
Srbija na Kanicevim
akvarelima

na terenu. Knjizi Rimska studija u Sr-

biji, koja je kruna njegovih arheoloških
istraživanja, dodao je i geografsku kartu
sa mestima na kojima se nalazio i naj-
manji ostatak rimske kulture.
Detaljnim zapažanjima Kanic je pred-
stavljao bogatu istoriju mlade Kneževi-
ne, njen narod i običaje, a pre svega nje-
nu kulturnu tradiciju. Ta slika se nije
podudarala sa važećom predrasudom
evropske javnosti o narodu koji živi s
“one strane” Dunava. Poverovali su mu,
zbog očigledne nepristrasnosti i objek-
tivnosti. Kanic je, naime, poštovao pravi-
lo koje je jednom prilikom ovako najavio:
“Stoga će u mom prikazu ljudi i zemlje
pored svetlih stranica biti i tamnih sli-
ka, ali one u svom krajnjem efektu neće
dati ni isključivo ružičastu ni isključivo
sumornu sliku, kakvu obično daju po-
vršni ili pristrasni posmatrači srpskih privatnosti čitaoci manje verovati. “Kad dok. Na dunavskom pristaništu vladala
prilika”. Nije se ustručavao da ispriča sam 1859. godine prvi put posetio Sme- je tada, nasuprot današnjem miru, veli-
Evropi i o opakim osvetama u Srbiji, o derevo, obala je ličila na ogromnu go- ka živost. Stalno su pristizale neobično
čestom nepoštovanju zakona, o uništa- milu đubreta i da me nisu silno privla- građene dereglije, natovarene kamenom
vanju kulturnog i spomeničkog blaga, čili čuvena tvrđava, neobična draž tur- solju iz Vlaške, koje su posle kratkog za-
ali s isključivom namerom da opome- ske nošnje koju su tada nosili i varoški državanja suncem opaljeni, robusni ljudi
ne, ne da optužuje. Srbi, i živopisna gungula na obali, od- s velikim naporom odvlačili prema Beo-
Nije skrivao lični utisak o mestu koje mah bih se vratio iz one bedne meha- gradu. Dahćući, vičući i psujući, hama-
opisuje, nije smatrao da će mu zbog te ne u parobrod koji je prazan stajao uz li su vukli teške istovarene blokove soli »
REME 16. jun 2022.
VREME
54
u obližnje magaze, iz kojih su potom
volovskim kolima i tovarnim konji-
ma raznosili dalje u unutrašnjost ze-
mlje. Osim ovih dereglija sa solju, če-
sto su pristajale i dereglije sa specijal-
nim ogradama, podešene za transport
svinja; te su dereglije pripadale raznim,
tada na brzinu osnovanim malim plo-
vidbenim kompanijama, ali su one, me-
đutim, brzo iščezle s pozornice jer nisu
mogle izdržati konkurenciju moćnog
Bečkog dunavskog društva.”
Trudio se da i temom zainteresuje
što šire čitateljstvo, naročito ono ne-
stručno. Opis centra Beograda je, na
primer, očigledno njima bio name-
njen: “ U Dubrovačkoj i Knez Mihailo-
voj ulici, koje su popločane krupnom
kockom, i u sporednim ulicama uz njih,
nalaze se najbolje snabdevene radnje,
na primer Ženskog udruženja za naci-
onalnu domaću radinost, koje je osno-
vala kraljica Natalija, Prve beogradske
limarske zadruge, jagodinske fabrike
stakla i keramike, prodavnica kalje-
vih peći L. i C. Hartmuta, Kraljevskog
ugarskog trgovačkog muzeuma; tu su
i najveće knjižare, pogrebna preduze-
ća i prodavnice cveća. Magacini za žen-
sku i mušku konfekciju, galanterijske,
juvelirske i delikatesne radnje i tako
dalje privlače svojim bogatim izlozima
radoznalu publiku. Uz upadljivo ispi-
sane firme, većinom na srpskom i ne-
mačkom, katkad i na francuskom, en-
gleskom i ruskom, često idu popular-
ni nazivi: na primer Kod Bečlije, Kicoš
i slični, zatim osvojene medalje i krsto-
vi, titule Dvorski liferant Njegova Ve-
ličanstva Kralja, ili kraljice Natalije i
tako dalje – sve to iznad često kitnja-
stih portala”.
Najpoznatije delo o Srbiji Feliksa
Kanica zove se Istorijsko-etnografske
studije sa putovanja 1859–1868. objav-
ljeno u Lajpcigu 1869. godine. Na više
od sedam stotina strana velikog for-
mata sa mnogobrojnim ilustracijama
Feliks Kanic je zaokružio svoje dece-
nijsko bavljenje ondašnjom Srbijom.
Svako poglavlje knjige je celina, jedan
opis oblasti, jedno okružje. Knjiga je
presek stanja, prava slika stvari svih
oblasti tadašnje Srbije. Proučavaoci
Kanica su u njoj naročito isticali nje-
govo nastojanje da Srbiju opiše pogle-
dom neutralnog posmatrača, da ga ni-
šta ne odvuče u pristrasnost ili da ga
već stvorene zablude ne navedu na po-
grešne zaključke.
Delo ima tri toma, poslednji je objav-
ljen 1913. godine pred rat, ponovo doče-
kano sa najvećim pohvalama i intere-
sovanjem. U njemu je bila Srbija koja
se menja i koja napreduje: Kanic opi-
suje razvoj naselja iz godine u godinu,
beleži promene u društvenim odno-
sima Srbije, istražuje njenu moderni-
zaciju i pažljivo prati i ispituje prihva-
tanje novih evropskih strujanja u ra-
znim oblastima života, nagoveštava-
jući novo doba. Prema Kanicu, Srbija
druge polovine 19. veka pokušavala je
da uhvati korak sa novim evropskim
tokovima i idejama, sve se više okreta-
la velikim zapadnim uzorima nastoje-
ći da ih prilagodi svojoj sredini. Feliks
Kanic, Evropljanin, radovao se tome.
O utiscima s putovanja je pisao i cr-
tao. Ostavio je stotine crteža, skica i
akvarela i svi su izvanredni, a pre svega
dragoceni, često jedini svedoci i trago-
vi izučavaocima srpske narodne noš-
nje, običaja, građevina, delova gradova,
ljudi. Evo teksta koji prati crtež žena u
Brzeću i koji ga dopunjuje opisom ono-
ga što je olovkom nemoguće iskazati:
“Žene su bile zastupljene upadljivo le-
pim tipovima i u tom pogledu nisu za-
ostajale za muškarcima. Ovi nose fes
obavijen belom maramom, tako da ih
je teško razlikovati od susednih Arna-
uta. Obogatio sam svoju mapu sa ne-
koliko lepo izvajanih glava; za tu teko-
vinu imam da zahvalim posredovanju
pisara i njegovoj rečitosti. Iako sam i
ovde zapazio da su odnosi među polo-
vima neusiljeni, prirodniji nego u rav-
nici, ipak su ove koketne brđanke zazi-
rale od olovke koja je upisivala njihove
draži. Upadljivo lep stas žene istaknut
je prikladnom nošnjom. Udatim žena-
ma vrlo lepo pristaje šarena, prugasta
marama, zabačena preko glave na itali-
janski način, ukrašena novčićima i pri-
rodnim cvećem, ona živopisno uokvi-
ruje bogatu tamnu kosu.”
Kada je 1904. godine završavao ko-
rekturu prvog toma novog izdanja
Istorijsko-etnografske studije, Kanic
je iznenada preminuo. ¶ rezimea. Ove poslednje dve su uvrštene
SONJA ĆIRIĆ
Povodom knjige
Za život
Nastavnici preporučuju
đacima čitanje kako bi
naučili da se pismeno
izražavaju. To nije dobar
savet. Funkcionalno
pisanje uči se pisanjem
P
ismenost već
o d av n o n i j e
samo sposob-
nost čitanja, pisanja i
računanja. Sedamde-
setih godina prošlog
veka Unesko je znat-
no proširio ovaj po-
jam nastojeći da pod-
stakne razvoj onih
vrsta pismenosti koje
su u vezi sa zapošlja-
vanjem i ekonomskim
razvojem. Zato se danas piše i govori o
novoj pismenosti ili o različitim tipovi-
ma pismenosti.
Za funkcionalnu pismenost poseb-
no je važno školsko i ne samo školsko
obrazovanje, konkretno – srpski jezik i
književnost. Ovdašnji obrazovni sistem,
međutim, ne pomaže dostizanja funkci-
onalne pismenosti. Naime, u našim os-
novnim školama više pažnje posvećuje
se gramatici i pravopisu, a neuporedivo
manje pisanju.
Nedavno je objavljena Knjiga koja ne-
dostaje – Priručnik za funkcionalnu pi-
smenost Svetlane Tomić, profesorke Fa-
kulteta za strane jezike Alfa BK univerzi-
teta, za sve one koji bi da poboljšaju spo-
sobnost pismenog izražavanja i da se pri-
lagode novom vremenu.
Knjiga je rezultat prakse Svetlane To-
mić, pa su zato u njenom priručniku i
uputstva za neke od najpotrebnijih ve-
ština funkcionalne pismenosti – prepri-
čavanje i sažimanje teksta. Inače, priruč-
nik se ne bavi podučavanjem svih vrsta
tekstova, već daje uputstva, kako napo-
minje autorka u uvodu, samo jedne grupe
tekstova: sastava, izveštaja, apstrakata i
zato što su “sastavni deo akademskih ra-
16. jun 2022. VREME
REME

u eri nove pismenosti
dova ali i administrativnih izveštaja koje
pišu zaposleni u javnom sektoru”.
Svetlana Tomić podseća da novija
istraživanja pokazuju kako su u Srbiji
“školski programi dekorativno i površno
promenjeni, suštinski ne doprinose razu-
mevanju gradiva niti praktičnom ospo-
sobljavanju dece i mladih, da jedva 60%
učenika uspeva da reši polovinu zadata-
ka iz srpskog jezika na završnom držav-
nom testu nakon 8. razreda osnovne ško-
le, da je svaki treći petnaestogodišnjak u
Srbiji – funkcionalno nepismen”.
Prema prošlogodišnjim podacima, u
Srbiji je funkcionalno nepismeno čak iz-
među 40 i 50 odsto petnaestogodišnja-
ka. Po mišljenju Svetlane Tomić, to je po-
kazatelj “nepromenjenog lošeg stanja u
obrazovanju najmanje tokom poslednjih
deset godina”.
Kod nas se, počev od osnovnog obra-
zovanja, funkcionalna pismenost zapo-
stavlja na račun informatičke i medijske
pismenosti. Svetlana Tomić ukazuje da
se ne radi samo o tome da “funkcionalna
nepismenost mladih utiče na opadanje
nivoa njihovog daljeg obrazovanja, već i
o tome da takav nivo oskudnog znanja
vrši pritisak za snižavanje kriterijuma
u višem obrazovanju”, što dalje ima di-
REME 16. jun 2022.
VREME
rektne posledice po obrazovni i kultur-
ni nivo stanovništva Srbije, i, naravno,
na njen celokupni razvoj. “Ako i najbolji
đaci pokazuju slabosti, onda se očigled-
no podbacilo u načinu, metodama, pri-
stupima i procesima podučavanja srp-
skog jezika tokom školovanja”, smatra
Svetlana Tomić.
Funkcionalna pismenost se može ra-
zumeti i “kao vrsta zanata, a svaki za-
nat se uči tako što se postepeno saznaje
o svim koracima rada i tako što se svi ti
koraci temeljno vežbaju”. Pa ipak, oce-
njuje Svetlana Tomić, za ovladavanje ve-
štinom pisanja “nastavnici preporučuju
đacima čitanje verovatno zato što takvu
preporuku stalno nalaze u metodičkim
priručnicima za nastavu srpskog jezika i
književnosti. Prema mom iskustvu rada
sa đacima i studentima, to nije u potpu-
nosti valjan savet ponajpre zato što či-
tanje ne implicira nužno sticanje vešti-
ne pisanja”.
Šta znači insistiranje na teoriji pisanja,
a izostavljanje praktične obuke, Svetlana
Tomić objašnjava primerima. “Zamislite
šta bi bilo kada bismo nekoga ko se obu-
čava za kuvara savetovali samo da čita re-
cepte kako bi postao dobar kuvar! Ume-
sto vežbanja kako da napravi neko jelo
55
KNJIGA JE
REZULTAT PRAKSE:
Svetlana Tomić
Foto: Milovan Milenković
i obuke korak po korak, dobi-
jao bi samo preporuke o sa-
vršenom izgledu jela. Učenik
kuvanja mora stalno da vežba
kuvanje, baš kao što se ni hi-
rurg ne obučava za izvođenje
operacija samo čitajući udžbe-
nike o operacijama. Prilikom
obuke, majstor mora šegrtu
da prenese jasna objašnjenja
i to na materijalu sa kojim radi.
Mora da se objašnjava šta se
radi, kako i pomoću kojih sred-
stava, kada i kakve strategije treba prime-
njivati, šta učiniti kada naiđu problemi,
kako se neki deo rada usavršava.”
Ko god radi u vaspitno-obrazovnim in-
stitucijama, a želi da unapredi upotrebu
jezika svojih daka, ne treba da čeka novu
reformu obrazovanja, preporučuje Sve-
tlana Tomić. “Reforme kasne za potreba-
ma društva. Ključni faktor procesa razvi-
janja pismenosti nije isticanje društvene
važnosti niti upotreba pismenosti. Ključ-
ni faktor procesa razvijanja pismeno-
sti je postojanje lične svesti o značenju
pismenosti.”
Za razliku od sadašnje prakse, počet-
kom prošlog veka insistiralo se na razra-
di tehnike pisanja. U tom smislu, Teorija
književnosti Pauline Lebl i Katarine Bog-
danović objavljena 1923. godine, smatra
Svetlana Tomić “nije prevaziđena i zasta-
rela, a ove autorke prenele su mnogo ko-
risnih razmišljanja i saveta, napisanih le-
pim jezikom”.
I savet za kraj: “Pisanje može da se nau-
či. To ne znači da svako može da postane
dobar pisac književno-umetničkih tek-
stova, ali ko želi, može unaprediti vešti-
nu pismenog izražavanja neophodnu u
gotovo svim ljudskim delatnostima”. ¶
SONJA ĆIRIĆ
56 Razglednica
Lisabon, Kaškaiš i pre svega –
Paelja i crno vino za dobrodošlicu, najveća hladovina
u Evropi, besplatna uspinjača, pogled iz voza na Estoril u
kojem je nastao mit o Džejmsu Bondu i Usta pakla
poznata po nedavnom samoubistvu Olivera Antića...
i Google News lekcija tradicionalnim izdavačima…
N
a aerodrom “Umerto Delgado”
avion je sleteo na vreme, nije bilo
udarca pečata i onog “Welcome
to Portugal” jer je i Frankfurt, odakle sam
došao, u Šengenskoj zoni. Krećem taksi-
jem ka hotelu, navigacija pokazuje da
nema više od 20 minuta, međutim, vozi-
lo se kreće brzinom puža iza kamiona za
skupljanje đubreta. Kako se sve to deša-
va u četvrti Bairo Alto, u kojoj su restora-
ni naslonjeni jedni na druge, vožnja traje
čitavu večnost.
Ponoć je po portugalskom vremenu, sat
manje nego kod nas, i pitanje je da li ću
uspeti da nađem restoran sa kuhinjom
koja radi posle 23h. Odmah uz hotel, na
trgiću Largo do Karmo kojim dominira
fontana, još uvek radi pivnica na otvore-
nom – Kioske do Karmo. Imaju supu od
povrća, domaći sir i paelju sa piletinom,
sve zaliveno lokalnim crnim vinom – do-
voljno za dobrodošlicu u Lisabon.
Sutradan ujutru, posle jake kafe i par
“pastel de nata” za doručak, nogu pred
nogu po strmim i posle kiše klizavim li-
sabonskim pločnicima spuštam se ka
obali. Prolazim centralnu pešačku uli-
cu Rua Augusta i kroz trijumfalnu ka-
piju Arka da Rua Augusta izbijam na trg
Prasa do Komersio na obali reke Težo.
Skrećem desno i stižem do stanice Kais
do Sodre, i na kraju vozom do Kaškaiša,
mesta u kojem je ove godine održan kon-
gres FIPP (Međunarodna federacija izda-
vača magazina) čiji sam već drugu godi-
nu član borda.
Vreme je oblačno, “more od olova i nebo
od borova”, tokom polusatne vožnje do
Kaškaiša kroz prozor vagona promiču sli-
ke: Most 25. april (Revolucija karanfila iz
1974. kada su Portugalci srušili diktatu-
ru), Tore de Belem, Estoril u kojem je Jan
Fleming uhodio našeg Duška Popova po-
sle čega je nastao mit u Džejmsu Bondu,
Usta pakla (Boka do Inferno) poznata po
nedavnom samoubistvu Olivera Antića,
ambasadora Srbije u Lisabonu.
Nakon desetak sastanaka, opet sam u
Lisabonu. U restoranu preko puta spome-
nika srednjovekovnom portugalskom pe-
sniku Antoniju Ribeiru Šijadu, ulični svi-
rači pevaju “Klandestino” grupe Manu
Čao, pesmu koja govori o izbeglicama,
“ilegalnim ljudima”: “Život sam ostavio
negde između Seute i Gibraltara...”.
U Portugalu, na samom rubu Starog
kontinenta (nedaleko od Lisabona nala-
zi se rt Kabo da Roka, najzapadnija tač-
ka Evrope), mirno je od 1974. Tada su Por-
tugalci u Revoluciji karanfila srušili dik-
taturu. Posle toga bivše su portugalske
kolonije po Africi (Angola, Mozambik,
Gvineja Bisao, Sao Tome i Principe i Ze-
lenortska Ostrva) dobile nezavisnost a
veliki broj njihovih žitelja danas može-
te sresti na ulicama Lisabona.
Još prve večeri, preko puta hotela vi-
deo sam veliki baner, preko cele jedne
zgrade, na kojem je kraj velike crno-be-
le fotografije mladog oficira pisalo “Sal-
gueiro Maja, 1940–1992”. Ispred zgrade
stajali su gardisti pompeznog držanja,
tako karakterističnog za mediteranske
zemlje i nekadašnja kolonijalna carstva
od kojih su ostale samo nostalgične us-
pomene. Reč je o Muzeju Nacionalne re-
publikanske garde i izložbi posvećenoj
oficiru koji je bio centralna figura pre-
vrata u aprilu 1974, nazvanog po karan-
filima koje je narod, kao simbol želje za
mirnim promenama, poklanjao vojnici-
POZDRAV IZ PORTUGALIJE:
ma i policajcima.
Arca da Rua Augusta, fontana Chanfariz do
Od Muzeja do centra, do gornjeg dela Carmo, tvrđava Kaškaiš, lisabonski tramvaj
grada, vodi uspinjača Santa Žusta, čiji se
gornji ulaz nalazi kraj Manastira-crkve kog tornja filigranske dekoracije, u mreži
Igreža do Karmo, jedinog zdanja koje je konstrukcije od kovanog gvožđa, sagra-
nakon zemljotresa 1755. ostavljeno kao se- đena je 1899. po projektu arhitekte Raula
ćanje (danas je dom Arheološkog muzeja) Mesnijera du Ponsarda, učenika Gustava
na tu kataklizmu koja je razorila Lisabon. Ajfela, tvorca istoimenog tornja u Parizu.
Drvena kabina unutar 32 metra viso- Ulaz u li je turistička atrakcija, naplaću-
16. jun 2022. VREME
REME

– Portugalci
Fotografije: Robert Čoban
je se, i ispred njega je uvek red, pa evo jed-
nog saveta za one koji žele da se iz centra
brzo i besplatno popnu u Bairo Alto: iza
uspinjače je suvenirnica u kojoj je li koji
koriste lokalci i posetioci koji poput nas
slučajno na njega nabasaju.
REME 16. jun 2022.
VREME
Gradom dominira tvrđava Kastelo de
Sao Žorži. Platili smo 10 evra za ulazni-
cu i seli u kafić sa možda najboljim po-
gledom i sigurno najprijatnijom hladovi-
nom u Evropi. Kralj Manuel Prvi je ovde,
u svojoj palati, 1498. organizovao sveča-
ni prijem za Vaska da Gamu nakon što
je ovaj pronašao pomorski put do Indije.
Zatim, ponovo do stanice Kais do Sodre,
preko puta koje se nalazi “Tajm-aut mar-
ket”. Reč je o “food marketu” kakav posto-
ji u mnogim turističkim gradovima Evro-
pe, a ovaj je jedna od najpopularnijih tu-
rističkih tačaka grada.
Poslednjeg dana konferencije imao
sam sednicu FIPP borda u podrumu tvr-
đave. Na momente je delovala kao iz fil-
ma Wall Street: Money Never Sleeps, na-
ročito kada je govorio Ričard Gingras, pot-
predsednik Gugl Njuza. Čovek iz među-
narodnog koncerna koji je tradicionalnim
medijima “oteo” publiku, oglašivače i za-
radu, nije birao reči da čelnicima izdavač-
kih kompanija saopšti kako “nije on taj
koji će da sudi šta je fake news a šta nije”.
Na kraju dana, večera u centru Kaška-
iša. Cene su u visini 50 odsto prosečnih
španskih ili italijanskih. Boca dobrog lo-
kalnog vina u restoranu košta između 11
i 20 evra. Setili smo se prošle posete Por-
tugalu, kada je žena koja je vodila grupu
u autobusu, prolazeći kroz Estoril priča-
la o Hotelu Palasio. To je hotel u kojem
su odsedali brojni kraljevi, ali i naš Duš-
ko Popov. Umesto svega toga, ona je ispri-
čala da je u njemu Suzana Mančić snimi-
la kućni video sa svojim suprugom. Kada
sam je pitao zar nema važnijih stvari da se
kaže o hotelu, odgovorila je: “Zašto, pa na-
šim turistima je to najzanimljiviji detalj!”
Letargiju malog ribarskog sela na obali
Atlantika Kaškaiš je prekinuo kada je por-
tugalski kralj Luis I odlučio da preuredi
ovdašnje pomorsko utvrđenje u svoju let-
nju rezidenciju. Od 1870. do 1908. Kaškaiš
je bio letnja rezidencija portugalskih mo-
narha. To zdanje je prvo u zemlji dobilo
električnu rasvetu, izgrađeni su novi pu-
tevi do Sintre i Lisabona, u mesto je stigla
i železnička pruga, a u rezidenciji je i prva
okeanografska laboratorija u Portugalu.
Istovremeno, u Kaškaišu i oko njega podi-
57
gli su vile i brojne portugalske aristokra-
te i bogataši. Mnoge od njih su i dalje tu.
Važan korak za Kaškaiš bio je kada se u
prvoj polovini 20. veka u susednom Esto-
rilu otvorio kazino, s pratećom infrastruk-
turom za provod bogatih gostiju.
Zbog portugalske neutralnosti za vre-
me Drugog svetskog rata i prijatne klime i
atmosfere, brojne prognane kraljevske po-
rodice odabrale su Kaškaiš za novi dom: tu
su boravili odbegli kraljevi Španije, Italije,
Mađarske i Bugarske. Danas je Kaškaiš s
okolinom poznato mesto za odmor, a od
ulaska Portugala u EU brojni bogati Evro-
pljani kupili su ovde vile i apartmane.
Noćni voz za Lisabon, dolazi kontrolor
karata, insistira na nošenju maski, “brojke
ponovo rastu u Portugalu”, kaže.
Narednog jutra krećem iz hotela na ae-
rodrom tačno u 7h. Let za Beč je u 9.10. Na-
kon par minuta vožnje proveravam pono-
vo i shvatam da let zaista jeste u tom ter-
minu ali po centralevropskom vremenu.
Stižem na aerodrom tri minuta pred zatva-
ranje čekiranja za let, stižem na “check in” i
shvatam da su tu samo automati u kojima
skenirate svoj pasoš i oni vam izbace bor-
ding-karte i trake za prtljag. “Vaš početni
let je zatvoren”, kaže mašina, bez moguć-
nosti da je šarmiram. Žena koja “asistira”
šalje me na šalter ispred kojeg čeka 30 lju-
di. Obilazim ceo red, izvinjavam se ljudima.
Na šalteru su dve žene. Starija, kod kojih
obično u ovakvim situacijama “prolazim”,
kaže mi: “Čekajte red!” Druga, u kasnim
dvadesetim (kod kojih obično “ne prola-
zim”), kaže mi: “Dajte mi pasoše, pokušaću
nešto da uradim!” Poziva nekog, priča par
minuta na portugalskom, i kada je na kraju
rekla “Obrigado!” (“Hvala”), pao nam je ka-
men sa srca. “Now, run!”, rekla je, i ja sam
bukvalno u poslednjem sekundu uhvatio
let za Beč i stigao u Beograd na vreme. Či-
tava epizoda je tu samo da bi opisala jed-
nu od najvećih vrednosti Portugala – nje-
gove ljude. Pored prvoklasnih plaža, ča-
robnih gradova, ukusne a jeine hrane i
odličnih vina, ljubazni i prijatni ljudi su
najvažniji sastojak koji Portugal čini omi-
ljenom destinacijom za mnoge moje isto-
mišljenike. ¶
ROBERT ČOBAN
 U !
NJ
AŽ Igre u Aleksanda
r Ćirić

T IP Olimpiji
A
OBR
25
nedeljnik
godina

šević

A MILAN M
ELJA
ILOŠEVIĆ

Desna de
levih rodi ca
O JOŠ JE
IZMEĐU
teljaDNOJ GE
NERACIJI
X
“VOĐE”,
“DANGE
” I “S
STTR
RAAD
Prilog kultur DIIJ
JEE””
i seć

Драган
anja, hroonnik
u tekstovim ika
a u 250.0
a ispisiv
sivanim 00 reči
kao proleć m tokom 23
ne vode pro 40 nedelja,

Тодоровић
te
tek
ekllih
ih od 1970
. do 2015

Ivan Ivanji
.

Odabrani
članci obj

У ТРИ
Vreme, NIN avljivavannii to
tok
oko
, FAKK i Yu omm prethodni
uspaljenos Novossti, h 45 godina
ti s kataklizm ti, o raspad u listovima
ičnim pos u Jugoslavi
90-ih, pre ledicama, je, Kosovu
kinutoj mo oppolitičkim ,
u samoup dernizaciji borbama
ravnom soc i urbanizac
ijalizmu i peć iji bez urb
kako će, sud anosti, mig
eći po soc ins kom antiko racijama
i o tome kak ijali
alizzm
mu u, mun nizmu, o tom
o je otpisa kap italizam u e
na jedna Srbiji ispast
n genera i loš
cija nade.

Beograd,
2015

ЛЕПЕ
IĆ
TEOFIL PA NČ

PILU LE
PROTIV
Z A BORA VA
ić
b Žarkov
Dragolju
NA
NAPREJDIGA
KN pona
sp
Godine u učića
dra V
Aleksan

Knjige u izdanju nedeljnika

ka

možete kupiti u:
prostorijama redakcije,
boljim knjižarama,
pouzećem ili preko interneta
informacije na 011/3234-774
ili www.vreme.com
 NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVIĆ 59

Svi marš na C
Ima li među nama nekoga kome u poslednjih se-
dam do deset dana nije bio jako potreban punjač
za mobilni. I zatekao se u “neprijateljskom” pleme-
nu, recimo androidovaca, a on ima ajfon. Možda
vam se čini da kabl, odnosno priključak za mobil-
ni nije neka velika tehnička inovacija i naročito
bitna stvar, ali malo šta izaziva toliku frustraci-
ju od prazne baterije u bilo koje doba dana i noći
i nemogućnosti da se dopuni.
Evropskoj uniji je prekipelo i odlučila je da uki-
ne to šarenilo tako, što će svima naložiti da pređu
na uniformni USB C priključak, kakav već ima ve-
ćina modernih android telefona. Prostije rečeno,
nalaže se Eplu da napusti svoj lajtning konektor
na svim ajfonima koji se prodaju u Evropi, tačni-
je u EU. I to važi od 2024.
Epl tu naredbu nije baš najbolje prihvatio, ali
im nije ostavljen prostor za žalbu. Ironija je da je
Epl jedna od kompanija zaslužna za razvoj USB C
standarda, da ga ugrađuje u laptopove, ali da su
u telefonima i tabletima prednost dali sopstve-
nom priključku, gore pomenutom lajtningu. Ra-
zlozi su istorijski i komercijalni, mada ovo istorij-
ski treba shvatiti vrlo uslovno, jer se sve događa
u poslednjih desetak godina. USB C je, recimo,
lansiran 2014. godine, lajtning dve godine ranije.
Epl je na oba priključka radio paralelno, ali su
se opredelili da u najprodavanije aparate stavlja-
ju sopstveni, a ne univerzalni, jer im je to omo-
gućavalo da kontrolišu tržište i prodaju više svo-
jih proizvoda. Poput kablova za punjenje i pove-
zivanje ili slušalica. Inače bi svaki korisnik ajfo-
na mogao da uzme bilo koji kabl ili dodatni ure-
đaj koji se povezuje univerzalnim C priključkom.
Lajtning sadrži čip koji prepoznaje uređaj koji se
priključuje, što znači da svi koji proizvode nešto
kompatibilno sa Eplom moraju od Epla da dobi-
ju licencu, a to košta i plaća se Eplu. Zato nisu do-
neli odluku da pređu na C kada se pojavio, već je
čitava industrija razvijena oko lajtninga, a i kom-
panija voli da “misli drugačije”, odnosno da se ra-
zlikuje od drugih na tržištu.
U ovom slučaju to “drugačije” nije bolje za njiho-
ve korisnike, jer je Eplov priključak slabijih karak-
teristika od ju-es-bea, ima manju propusnu moć
i što se tiče podataka i što se tiče struje. To znači
da ne može da koristi brze punjače, a to je takođe
novi uzrok frustracije, jer nekada imate možda
petnaestak minuta da se dopunite i dobro je da
za to vreme popnete procenat baterije što više.
Epl se s pravom buni kada kaže da administra-
tivne mere poput ove uništavaju kreativnost i
napredak, ali to je u ovom slučaju tek delimično
tačno. EU ne sputava bolje tehničko rešenje da
bi uspostavila standard, već koristi najbolje koje
trenutno postoji. Ipak, ne treba odbaciti ovu pri-
medbu. Ako se tržište razvije oko USB C, a Epl
smisli bolje rešenje, ono neće moći da se primeni
jer će propisi to braniti. A nikakva je šansa da će
se ostali složiti da prihvate novi standard, jer bi
ih to koštalo u milijardama dolara profita.
SAD i Velika Britanija već su objavile da se ova
standardizacija neće odnositi na njih, tamo će se
telefoni puniti po volji proizvođača. Baš kao što
su im i utikači za struju drugačiji. Ostaje nam
samo da pratimo kada će se pojaviti prvi USB C
ajfon, odnosno šta će Epl smisliti da zaobiđe EU
propise. ¶

PRODAJA&PRETPLATA Opcija pdf podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom

štampanom izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog.
ŠTAMPANO IZDANJE Pdf fajl se daje na ličnu upotrebu registrovanom pretplatniku, fizičkom licu,
i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove fajla bez prethodne pisane
kurirom poštom običnom poštom avionom
[Beograd] [Srbija] [Evropa] [ceo svet] saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene uračunat je PDV. U sve
cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.
6 meseci / 26 brojeva 7500 RSD 7300 RSD 130 EUR 190 EUR
Iz zemlje i inostranstva uplatu možete izvršiti platnom karticom na web
12 meseci / 52 broja 15.000 RSD 14.600 RSD 240 EUR 360 EUR adresi https://www.vreme.com/pretplate ili direktno na naš račun broj
160-302538-91, u kom slučaju potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima
INTERNET IZDANJE pošaljite e-mailom na adresu prodaja@vreme.com ili poštom na Vreme,
iz Srbije iz sveta Kosovska 17, Beograd, sa naznakom za šta je uplata izvršena. Za internet
1 broj sa PDF-om 350 RSD 3 EUR pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu ne ustupamo
trećim licima. Za dostavu u inostranstvu, uplata može da se izvrši u zemlji,
1 mesec 1000 RSD 9 EUR
uplatom odgovarajućeg iznosa na naš dinarski račun u dinarskoj protivvrednosti
6 meseci 5200 RSD 45 EUR prema srednjem kursu NBS na dan uplate. Trajanje pretplate na internet izdanje
6 meseci sa PDF-om 5800 RSD 50 EUR određuje se datumski, od trenutka evidentiranja uplate, a prema broju uplaćenih
12 meseci 8200 RSD 72 EUR meseci.
12 meseci sa PDF-om 9200 RSD 80 EUR Usluge internet pretplate vrši i www.
novinarnica.net prema svom cenovniku.
Uplate su moguće na www.vreme.com platnom karticom iz zemlje i inostranstva.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 10 do 14h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com

REME 16. jun 2022.

VREME
60

16. jun 2022. VREME

REME
 61

REME 16. jun 2022.

VREME

Škembići iz zasede
Kada se u rubrici koja se zove “Vreme uživanja” najavi hra-
na kao tema, pretpostavka je da će o hrani pisati neko ko u
hrani uživa. Potpisnik ovih redova, međutim, prema hrani je
prilično ravnodušan. Jede jer mora, da bi preživeo, i ništa ne
bi imao protiv kada bi po buđenju, na primer, mogao da pro-
guta pilulu i da se više ne aka hranom tokom dana. Ovakvo
njegovo držanje, prirodno, ume da iznenadi sagovornika, ili,
u ozbiljnijim slučajeva, da iznervira prijatelje od kojih su neki
istinski gurmani. S druge strane, uživa o pričama o hrani,
kako u književnosti tako i u životu, i sklon je uživanju u uživa-
nju drugih (pod uslovom, dabome, da uživalac hrane ume da
jede, a ne da ždere). Pogrešno bi, međutim, bilo pretpostavi-
ti da usled ravnodušnosti prema stvarima gurmanskim pot-
pisnik može da jede bilo šta. Naprotiv. Njegov jelovnik vrlo
je ograničen i jednoličan, a nesporazumi s hranom i gurma-
nima neretko su ga
ostavljali gladnim i
nesrećnim, premda,
upravo zbog toga,
punim priča s obr-
nutim gurmanskim
predznakom.
U detinjstvu je,
recimo, ne jednom
ostao gladan na ko-
jekakvim obrtanji-
ma prasadi i jagnjadi
jer, najpre, nije razu-
meo uzbuđenje odraslih koje je raslo kako je mrtva životinja
bila pečenija, a potom, njegova se utroba (neki bi rekli: glava)
bunila čim bi uzeo parče mesa (često loše pečenog). Umeo je
da otrpi grdnje roditelja i neprijateljske poglede odraslih (za
kog su se đavola ovoliko mučili kad mali nazahvalnik neće
ni da omiriše učinak njihovog truda), a ako dobro pamti (reč
je o satarašu), jedno dva puta sevnule su i batine. Ništa nije
vredelo.
Kod babe na selu hladna i žilava ćuretina nije mogla da mu
sklizne niz grlo, a očevi ljutiti prosevi iz očiju nisu olakšavali
situaciju. Zbog toga je kao dete umeo minutima da žvaće isti
zalogaj, potom da “slučajno” ispusti nož i dok ga kupi sa zemlje
ispljune kašasti sadržaj, a onda, ponovo nad tanjirom, minu-
tima da žvaće naredni zalogaj sve dok mu, ovoga puta, viljuš-
ka ne bi ispala iz ruke (otac: “Pa dobro, da li si zaista toliko tra-
pav?!”), da bi ispod stola ispljunuo i taj zalogaj. Potom i treći, i
to mučenje trajalo je sve dok odrasli ne bi, konstatujući “ništa
nisi pojeo”, najzad posklanjali tanjire sa stola.
Poslednji put na rubu batina bio je s nekih šesnaest, mož-
da sedamnaest godina i to zbog vešalice u skrami. Nije, napro-
sto, znao šta je to skrama. Ne zna ni danas, osim da je to ne-
što odvratno što se ne da progutati i što će želudac, čak i ako
je proguta, promptno da vrati kroz isti onaj otvor kroz koji je
skrama i ušla.
VREMEUŽIVANJA
62
Posebnu patnju izazivali su odlasci kod strica u Novi Sad
jer Vojvođani (zaključio je), za razliku od nas iz centralne Srbije,
imaju bizaran običaj da jedu nepečeno meso (to potpisnik ovih
redova nije uspevao čak ni da zagrize, jer kako se nepečeni zalo-
gaj dizao do usta, tako mu se do usta dizala i utroba), ili da ne-
slani sir, koji su zvali švapski, ubacuju u makarone i potom ga
posipaju šećerom, što je bio vrhunac nejestivosti. O gulašima
po čijoj su se površini baškarile mrlje masnoće ni da ne govori.
Čak su i knedle sa šljivama (gomboce?, pofezne?, patofne?) bile
istovremeno slatke i slane, te nisu htele kroz grlo.
A onda se odraslo, stasalo to za vojsku, ugojilo se 14 kilogra-
ma (od tih 400 i nešto dana potpisnik je, verovatno, jedno 300 ru-
čao pasulj i to s nezapamćenim entuzijazmom), te po izlasku iz
vojske krenulo u svet, pre svega, prirodno, u zemlju gurmana,
Francusku. Đe će suza no na oko. Tu se, međutim, suočio sa sta-
rim problemima. Već
drugog dana boravka
u Francuskoj odveden
je u lanac restorana
“Hipopotamus” gde su
se, po rečima njegovog
domaćina, služili naj-
bolji bi eci. “Bolje pe-
čen”, zamolio je. “Três
bien monsieur”, odgo-
vorio je momak koji je
delovao kao neko ko
Foto: kulinarskirecepti.info je shvatio šta mu je re-
čeno, da bi iz bolje pečenog bi eka, posle prvog reza, linula krv.
Potom je mrljavi potpisnik ovih redova, savlađujući gađenje, za-
molio garçona, istog onog od kojeg je naručio bolje pečeni bi ek,
da mu, ako nije problem, dopeče meso, i to, naglasio je, dobro da
ga dopeče, što je garçon prihvatio ne trepnuvši.
Pun nade pred dobro dopečenim bi ekom i sada već pri-
stojno gladan, zasekao je potpisnik meso iz kojeg, ovoga puta,
nije linula krv, ali kada je, prinoseći parče bi eka ustima, video
potpuno sirovo, drhtavo jezgro zalogaja, utroba mu se, istog
časa, prevrnula. U Bretanji su ga Monik i Žan-Žak vodili na ču-
venu riblju pijacu u Vanu – samo što se nije onesvestio pri po-
gledu na bića koja on, sigurno, nikada nije jeo, ali koja su, mo-
guće, jela njega – a potom, budući da su ljubazan svet, i na an-
douille, poslasticu u gradu Troa (Troyes). Pojma nije imao šta
je to andouille, iz pristojnosti se nije raspitivao, verovao je svo-
jim domaćinima.
U predivnom renesansnom gradu Troa, u restoranu starom
oko 400 godina, otkrio je potpisnik ovih redova da se iza tog
mekog francuskog andouille i gurmanske ushićenosti njego-
vih domaćina kriju škembići, tripice, od kojih je, od rane mla-
dosti, bežao glavom bez obzira, da bi ga sad na prepad, u znak
osvete, krijući se iza zvučnog andouille, škembići trijumfalno
presreli usred zemlje gurmana. ¶
IVAN MILENKOVIĆ
16. jun 2022. VREME
REME
 Copyright © NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec