Za “Vreme” govore i pišu:

SLOBODAN G. MARKOVIĆ, BRANKO KUKIĆ, BRANKO PERIĆ, MILIVOJE MLAĐENOVIĆ...

BiH 7 KM; Hrvatska 33 HRK; Makedonija 200 MKD; Crna Gora 3,50 EUR; Slovenija 4,50 EUR
B
cena 350 rsd

broj
1633-1634
21. april 2022.

Uskrs i
Prvi maj

SREĆNI
PRAZNICI
 BROJ 1633–1364
21. april 2022.
Dragoljub Žarković (1951–2020), 06 Izbori 2022: Zašto bi Vučić
glavni urednik od 1991. do 2020.
Zoran Jeličić (1945–2018),
da ostane u frižideru
glavni urednik od 1990. do 1991. 10 Kako će izgledati novi republički
izdavač
parlament: Festival političkog
NP “VREME” d.o.o.
Kosovska 17, Beograd preduzetništva

direktor 14 Portret savremenika:

Stevan Ristić
pomoćnik direktora
Vojislav Milošević
finansijski direktor
Daniela Vesić
glavni i odgovorni urednik
Filip Švarm
pomoćnik glavnog urednika
Momir Turudić
redakcija
Željko Bodrožić, Slobodan Bubnjević,
Sonja Ćirić (mozaik), Zora Drčelić,
Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijević,
Andrej Ivanji (svet), Marija Janković (foto),
Jelena Jorgačević, Slobodan Kostić,
Radmilo Marković, Saša Marković,
Ivana Milanović Hrašovec,
Milan Milošević, Uroš Mitrović,
Teofil Pančić (kultura), Saša Rakezić,
Nemanja Rujević, Nedim Sejdinović,
Tamara Skrozza, Zoran Stanojević,
Bojan Stekić, Dragan Todorović,
Tanja Topić, Biljana Vasić, Miloš Vasić
dokumentacija
Dragoslav Grujić (arhiva)
Jelena Mrđa (foto)
tehnička redakcija:
Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković;
lektori: Olga Babić,
Živana Rašković, Ivana Stanković;
korektor: Nikola Dragomirović
internet izdanje
www.vreme.com
Marjana Hrašovec
prodaja i pretplata
Nikola Ćulafić, Milan Radović
računovodstvo
Slavica Spasojević
marketing
Aleksandar Aleksić (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
štampa: Rotografika, Subotica
Ana Brnabić, predsednica Vlade
18 Intervju: Slobodan G. Marković, istoričar
Ako je ikada bilo prostora da se “vodi
22 Kultura zaborava: Gde su (i zbog čega) politika”, to je onda ovaj trenutak
iščilele devedesete godine globalnih promena pošto će sadašnje
25 Organizovani kriminal: ponašanje definisati mnogo toga
Državna Šarenica što će biti važno u budućnosti
slobodan georgijev
28 Intervju:
Branko Kukić, pisac i izdavač knjiga
32 Lični stav:
Mali akcionari – pojam i pravna regulativa
34 Intervju: Branko Perić,
sudija Suda Bosne i Hercegovine
38 Epidemija i Bosna i Hercegovina:
Korona na BH način
SVET Izvor nedeljnika “Vreme”, kaže da je Darko
42 Rat u Ukrajini: Obračun Šarić bio zapanjen kada je na vratima
na istoku i strani faktor video inspektore SBPOK-a. Došli su u
trenutku kada se činilo da narko-bos
48 Ekonomija Kremlja:
sve konce drži u svojim rukama. I da
Peking rubljama ne veruje
upravo tim koncima Šarić zateže i
50 Predsednički izbori u Francuskoj:
popušta omču oko vrata celog državnog
Udar birača na liberalni establišment
političkog i bezbednosnog sistema
KULTURA leposava bogić
52 Intervju: Milivoje Mlađenović,
selektor 67. Sterijinog pozorja
55 Film: Hoću svoj kurziv,
nećete da me prevarite!
58 Serije: Močvara
60 Novi album: Red Hot Chili Peppers –
Unlimited Love (Warner Records)

ISSN 0353-8028 MOZAIK

COBISS.SR-ID 16907266
Prenošenje, preuzimanje ili
korišćenje tekstova objavljenih u
Nedeljniku “Vreme” je zabranjeno.
Za svako eventualno korišćenje
potrebna je posebna dozvola
autora i NP VREME, kao nosioca
isključivih imovinskih prava na
iskorišćavanje autorskih dela koje
su stvorili zaposleni u NP VREME.
62 Kultura sećanja: Sličice koje život znače
66 Umetnici i korona
70 Esej: Nauka i/ili misticizam
72 Novi Sad – EPK: One su se suprotstavile
74 Rekapitulacija:
40 godina “Artističke radne akcije”
77 Navigator:
Mask i Tviter, oslobođenje ili smrt
78 Vreme uživanja: Mokra Gora
Neće biti primirja za praznik, ratovaće
se. Pedeset i petog dana rata, zvanična
Moskva je poručila da kreće “puno
oslobađanje” Donjecke i Luganske
oblasti. Poruku svetu preneo je Sergej
Lavrov, očigledno u ime najviših instanci.
Obećao je da se neće koristiti nuklearno
oružje i da se to čak ne razmatra
aleksandar radić
Satirična ilustracija na naslovnoj strani: Vladimir Stankovski
 NEDELJA
4

dinara iz državnog budžeta počašćeno bli-

Foto: Žitounija/ Zdravko Sajatović
Krađa robnih rezervi rezerve hrane. Većina privatnika svoje
obaveze izvršava po zakonu, ali oduvek
Predsednik je bilo skladištara koji su baratali robnim
zu 8000 zaposlenih u ustanovama soci-
jalne zaštite, i najavljena za početak juna
nova isplata po 100 evra svim građanima
od 16 do 29 godina, Vučić je, gostujući na
TV Pinku, najavio da će naredne nedelje
po 10 “crvenih” dobiti i svi prosvetari, bez
visokog školstva, što znači oko 133.000
zaposlenih u osnovnim i srednjim ško-
lama i predškolskim ustanovama.
“Nemam neku pozitivnu reakciju na to
što Vučić daje milostinju od naših para.
Sve je to bacanje prašine u oči. Dajte mi
platu koju sam zaradio. Da je plata u skla-
du sa zakonom, nastavnici bi primali po
110.000 dinara. Ovako im svakog mese-
ca neko ukrade 50.000 dinara”, izjavio
je za “Danas” Dušan Kokot, predsednik
Nezavisnog sindikata prosvetnih radni-
ka Vojvodine.
A posle prosvetara i mladih neka se
pripreme...

ponovo otkrio rezervama ili ih proneverili.

“duplo dno”
Pred izbore je Aleksandar Vučić tešio
(a i plašio) građane fotografijama punih
magacina konzervi, džakova i kutija, i
podacima kako nam ne manjka pšenice,
kukuruza i druge osnovne robe, a onda
je prošle nedelje obznanio da su Robne
rezerve potkradane, što znači da nema
žita koliko je ranije tvrdio.
Preuzimajući, po običaju, ulogu tužio-
ca i sudije, najavio je “da će ići u zatvor svi
koji su na brutalan način krali, misleći da
ih niko neće proveravati”, i otkrio kako su
skladištari krali državne rezerve lagero-
vane u njihovim silosima.
“A znate kako rade, postave duplo dno
za našu robu, za žito. Duple rešetke posta-
ve da vi mislite dole je, a nema je. Nisu
mislili da će iko da proverava ima li žita
ili ne”, pojasnio je Vučić.
Usledila je akcija državnih organa i do
sada je lišeno slobode sedmoro vlasni-
ka preduzeća, mahom iz Srema i Mačve,
zbog postojanja osnovane sumnje da su
zloupotrebili poverenje u obavljanju pri-
vredne delatnosti i ukupno oštetili drža-
vu za preko devet miliona evra.
Oko 70 skladištara ima ugovore za lage-
rovanje robe sa Direkcijom za robne rezer-
ve Srbije i dobija mesečnu nadoknadu, a
država ima i svoje silose i magacine za
“Večernje novosti” podsećaju da je i kra- Misli ministra za porodicu
jem 2013. godine sprovedena akcija hapše-
Dmitrović i
nja zbog zloupotrebe sa pšenicom i kuku-
ruzom iz robnih rezervi, a da je tada kod
18 od 77 skladištara utvrđen manjak od
“kasnorotkinje”
50.000 tona pšenice i 30.000 tona kuku-
ruza, obaška što su neki od njih napla-
ćivali od države i do 10.000 evra meseč-
no za zakup.
Koliko je ta akcija tadašnjeg prvog pot-
predsednika Vlade Srbije Aleksandra
Vučića dala dugoročne rezultate vidi se
ovih dana, kada se u akcijama tužilaštva
i policije utvrđuje isto “duplo dno”.
10.000 za prosvetare
Vučićev
“helikopter
s parama”
nastavlja let
Osim što godinama unazad otkriva kri-
vična dela i deli pravdu, predsednik Srbije
Aleksandar Vučić od početka pandemije
kovida zasipa građane parama, prvo sve
punoletne, pa penzionere u par navrata,
onda mlade i redom po zaposlenju – sve
istim sumama, a on je taj koji ekskluziv-
no otkriva ko će i kada dobiti novu turu
tzv. “helikopter para”.
Nakon što je pre neki dan sa po 10.000 Foto: Zoran Žestić /Tanjug

21. april 2022. VREME

REME
 5
Poskupljenje “Vremena”

Ministar za brigu o porodici i demogra-

fiju Ratko Dmitrović (SNS, ex SPAS), pono-
vo je pokazao kako razume negativni pri-
rodni priraštaj i zašto su žene, opet, kri-
ve. Ovog puta je na Tviteru alarmirao jav-
nost da nam, takoreći, cure poslednji dani.
“Razmislite o ovome bar jedan minut.
Danas žena u Srbiji prvi put rađa u 30.
godini. U kojoj godini će prvi put rađati
2050. godine? Da li smo svesni koliko je
jezivo teška situacija u kojoj se kao narod
nalazimo? Ostalo nam je malo vremena do
linije iza koje nema povratka”, napisao je
ministar u svojstvu zabrinutog tviteraša.
Usledile su reakcije na toj i na drugim
društvenim mrežama, uglavnom negativ-
ne po Dmitrovića, baš kao i u leto prošle
godine, kada je sličnim “jezivim” izjavama
sa ministarske pozicije skrenuo pažnju
javnosti. I pre toga je prozivao Srpkinje
da su “kasnorotkinje” i vređao feministki-
nje, a od svojih novinarskih početaka sve
do danas naricao je nad sudbinom Srba
i Srbije, prozivajući poimence “domaće
izdajnike” i “ustaške plaćenike”.
Ali, ništa ga od dolaska naprednjaka na
vlast nije maknulo sa važnih državnih i
paradržavnih funkcija, pa tako ni kontro-
verzni stavovi o natalitetu i ulozi žena u
društvu nisu bili dovoljni da ga Aleksan-
dar Vučić, odnosno formalno Ana Brna-
bić liše ministarske fotelje.
On je pak ranije izjavio da “nikada nigde
nije rekao da je žena kriva za lošu demo-
grafsku sliku Srbije”, već da je po njemu
“žena centar priče, naš apsolutni priori-
tet, da ona odlučuje jer ona rađa”.
Ako je tako kako kaže, onda na veo-
ma čudan način, najblaže rečeno, ispo-
ljava poštovanje i brigu prema ženama.
Partizanove uspomene
Od Fuenlabrade
Izvinite,
nismo imali
izbora
Čitalac je već saznao na kiosku –
“Vreme” je poskupilo za sto dinara.
Posljednji put to se desilo krajem
decembra 2017. Od tada je proteklo
mnogo vode i mnogo šta se promi-
jenilo: cijene su rasle, a tržišni uvje-
ti rapidno pogoršavali. Uprkos sve-
mu, uspijevali smo gurati dalje bez
poskupljenja. Na kraju, više nismo
mogli. A nije ni do nas.
Naime, samo od marta 2021. do
aprila ove godine, štampanje je
poskupelo pet puta. Mada je naš
dugogodišnji i pouzdani partner – štamparija Rotografika – uvijek spreman da
nam iziđe u susret, nemoćan je pred globalnom nestašicom i rastom cijena papira.
Ali ni to nije sve: porasla je i industrijska cijena plina i električne energije, repro-
materijala... Zbog poskupljenja goriva, sporadično su nam i pojedini distributeri
povećavali cijenu usluge.
Tako stvari stoje. Čitav niz promjena na tržištu primorao nas je na poskuplje-
nje. Drugačije ne bismo mogli odbraniti nezavisnost, kvalitet, pouzdanost, vjer-
nost etičkim i profesionalnim standardima uz još mnogo toga što čini “Vreme”
duže od tri decenije.
Znamo da nas razumijete.
Filip Švarm
Na 30-godišnjicu velikog trijumfa klub iz Bolonje (današnji Virtus), a potom je
je na svečanosti okupio većinu aktera fina- u turskoj prestonici u polufinalu savla-
la, počevši od najtrofejnijeg evropskog tre- dao Filips iz Milana (Armani Olimpija)
nera Željka Obradovića, kome je to bila sa 85:78, a u finalu Huventud iz Badalo-
prva od do sada devet osvojenih evrop- ne sa 71:70.
skih klupskih titula. Predsednik kluba bio je Dragan Kića-
Partizan se plasirao u Evroligu kao dru- nović, direktor pok. Milenko Savović, teh.
goplasirani u poslednjem prvenstvu Jugo- sekretar Dragan Todorić, stručni savet-
slavije 1991. godine, a kako su počeli ratni nik prof. Aleksandar Nikolić, a Obrado-
sukobi u bivšoj državi, morao je da igra vić i njegov pomoćnik Velimir Gašić pred-
kao domaćin van zemlje, kao i prvopla- vodili su do evropskog trona prvotimce
sirani, poslednji jugoslovenski šampion, Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilo-
POP 84 (Jugoplastika) iz Splita, i trećepla- vića, Nikolu Lončara, Zorana Stevanovića,

do Istanbula sirana zagrebačka Cibona. I svi su oda-

1991/92.
Trojka Saše Đorđevića u poslednjoj sekun-
di finala Kupa evropskih šampiona u košar-
ci (Evroliga) odigranog 16. aprila 1992. godine
u Istanbulu, ušla je u košarkašku legendu i
donela beogradskom Partizanu jedinu titu-
lu prvaka Evrope (uz tri pehara Kupa Radi-
voja Koraća, šest puta osvojenu ABA ligu, 21
državno prvenstvo i 16 kupova).
REME 21. april 2022.
VREME
brali Španiju, a crno-beli su se skrasili u
Fuenlabradi, predgrađu Madrida, i ubrzo
privukli pažnju, a potom i veliku podršku
sa tribina tamošnjih ljubitelja košarke.
Pored toga što su bili najmlađi tim, sa
prosekom od 21,7 godina, crno-beli su do
Fajnal-fora u Istanbulu došli odigravši,
osim prve četvrfinalne, sve utakmice van
Beograda i zemlje.
Posle grupne faze, Partizan je u četvrt-
finalu bio bolji u tri utakmice od Knora
pok. Dragišu Šarića, Željka Rebraču, Mla-
đana Šilobada, Slavišu Koprivicu, Vladi-
mira Dragutinovića i Ivu Nakića.
Na humanitarnoj aukciji povodom obe-
ležavanja godišnjice prodato je 16 pred-
meta iz istanbulskog finala, počevši od
najviše plaćene Obradovićeve table sa
nacrtanom kretnjom Đorđevića za troj-
ku (7100 evra), preko replika dresova, do
lopti sa potpisima svih igrača i trenera,
a prikupljeno je 32.650 evra, namenjenih
deci nedavno poginulih rudara. ¶ »
6 Izbori 2022.

ZAŠTO BI VUČIĆ
FRIŽIDERU
Ako je ikada bilo prostora da se “vodi politika”, to je onda ovaj trenutak globalnih
promena pošto će sadašnje ponašanje definisati mnogo toga što će biti važno
u budućnosti. Uprkos svemu, zato je sada mnogo važnije za opoziciju da pravi
zajedničke dogovore nego da se vajka, kuka i pravi pametnom bez političkog
rezultata. Možda tako i uspe da otvori medijski prostor, smanji sumanute napade na
sve koji ne misle kao Vučić i makar malo uljudi politički i medijski prostor u Srbiji

Foto: AP Photo

21. april 2022. VREME

REME

DA OSTANE U
I
ako čitava javnost od prošle nedelje
čeka da dobije zvanične rezultate iz-
bora u Srbiji i u Beogradu, to se još
uvek nije desilo. Kako stvari stoje,
čini se da će tek tamo posle Prvog maja
izaći crno na belo šta se dogodilo tačno
na izborima od 3. aprila i na ponovljenim
izborima za odbornike u Beogradu i po-
slanike Narodne skupštine.
Ali, deluje da to zvanično prizivaju
samo delovi “neputinovske” opozicije –
koalicija “Moramo”, koalicija “Ajmo lju-
di” i delovi koalicije “Ujedinjeni za pobe-
du Beograda”. Zašto delovi ove poslednje
grupacije? Zato što je Stranka slobode i
pravde Dragana Đilasa – najveća parti-
ja u ovoj koaliciji – krenula drugim pu-
tem kada je njen lider zatražio nove iz-
bore dok ovi još uvek nisu okončani i to
kroz razgovor sa predsednikom Srpske
napredne stranke Aleksandrom Vuči-
ćem. Posledice sastanka znaju se od ne-
delje 17. aprila, uživo sa TV Pink, u emisi-
ji “Hit tvit”: Vučić uvažava argument le-
gitimiteta koji mu deo opozicije spočita-
va i najavljuje mogućnost da se do kra-
ja ove godine ponove izbori u Beogradu.
Iako su svi “kukali” na Đilasa što je išao
da “pere” Vučića, u danima nakon ove na-
jave nema nikoga ko kaže da neće izlaziti
na te ponovljene izbore. Suštinski – šta
drugo može?
legitimitet i beograd
Postizborne dane obeležavaju dve
stvari: neizvesnost oko toga kada i kako
će biti uspostavljene nove većine u parla-
mentu Srbije i beogradskoj skupštini, kao
i potpuno potonuće “putinovske” opozi-
REME 21. april 2022.
VREME
cije koja je nestala iz vidokruga jav-
nosti. Zavetnici, Dveri i Nada, nakon pr-
vobitne radosti i veselja što će imati od-
bornike u Skupštini Beograda i poslani-
ke u Narodnoj skupštini, sada su usme-
rili sve svoje snage na odbranu Ruske Fe-
deracije zahtevajući javno i u protestu da
Srbija ni po koju cenu ne uvodi sankcije
Rusiji. U to ime, najavljuju povezivanje u
koaliciju “Treći put” gde bi valjda trebalo
da se nađu sve patriote koje podržavaju
Putina i Rusiju.
Na drugoj strani opozicije vlada uo-
bičajeno postizborno komešanje i obe-
zglavljenost. Postoji više razloga. Činje-
nica da su se “pocepali” i pre objave ko-
načnih rezultata govori o tome šta oni
misle da se desilo na izborima. A to je po-
raz. Na parlamentarnim i predsedničkim
izborima, on nije mogao da bude neočeki-
van. Međutim, verovalo se da bi Beograd
mogao da bude osvojen i da predstavlja
prvu, polaznu tačku u budućem slama-
nju Vučićevog režima.
Kako do toga nije došlo, zaključeno je
da se još jednom izgubilo, pa se energija
usmerila na pokušaj koji se nikada nije
desio – da se administrativno obore re-
zultati u Beogradu. Taj čin se pravda na-
vodima o ogromnom broju nepravilno-
sti na izbornim mestima, kao i u radu iz-
borne administracije. No, kako izgleda, to
više predstavlja lice režima koji više nije
u stanju da organizuje izborni dan, nego
što je uticalo na konačne rezultate izbora.
Kao i pre ponavljanja glasanja na neko-
liko mesta (šest ukupno u dva postizbor-
na turnusa), bilo je izvesno da nema pre-
uzimanja vlasti jer dve ključne koalicije,
7
“Moramo” i “Ujedinjeni”
zajedno nisu osvojili više od SNS-a u Be-
ogradu. Uzalud se sada priča o tome kako
je centar grada glasao, a kako su glasali
u Lazarevcu, Obrenovcu, Mladenovcu i
Surčinu i drugim prigradskim opštinama.
Situacija je, na koncu, sledeća. SNS ima
najviše glasova, ali nema dovoljno. Treba
mu Socijalistička partija Srbije da bi for-
mirao tanku većinu za upravljanje gra-
dom. SNS se ne izjašnjava kada je reč o
saradnji sa SPS-om jer nema još potvrde
da bi vlast na isti način mogla da zaživi i
na republičkom nivou. Na drugoj strani,
nema mogućnosti da se formira većina
koja bi sklonila SNS i sama prionula na
organizaciju vanrednih izbora u Beogra-
du. Lideri opozicije sami govore kako im
je jasno da “ovaj sa onim ne može” iako su
se svi upinjali da objasne da neće sa SNS-
om i da žele sa sklone Vučića sa vlasti.
Dakle, kako trenutno deluje, Vučiću se
baš i ne ide sa SPS-om, a na drugoj stra-
ni i opozicija je gadljiva na šarene koali-
cije. A kako je Vučić daleko od većinske
podrške u gradu, otud argument legiti-
miteta na koji se Đilas pozivao, a ovaj ga
Vučić razumeo.
Ako je to tako, a sva je prilika da jeste,
onda nema druge nego da se opet ide na
birališta, s tim što treba videti kada je to
moguće. Đilas traži da bude ove godine,
Vučić priziva mart 2023. i videćemo kako
će se na kraju odlučiti.
Ove nedoumice oko Beograda začinje-
ne su i pričom o legalitetu, odnosno time
da li su izbori i u Beogradu uopšte bili or-
ganizovani u skladu sa zakonom i da li
je metod pribavljanja i kupovine glasova »
8
koji temeljno primenjuje SNS nešto što
jeste ili nije u redu.
praviti se mrtav na
institucionalni način
Dok se javnost bavila time šta je Đilas
rekao Vučiću, i šta sad znači takav potez
čoveka koji je bio medijski linčovan una-
zad pet godina da bi mu se sad priznao
“legitimitet” jer ima odbornike i u gradu
i u republici, neki ljudi koji su radili u Re-
publičkoj i Gradskoj izbornoj komisiji po-
kušavali su da se izbore za ponavljanje
izbora i na osporavanje rezultata, ali od
toga slaba vajda.
I tamo gde su izbori bili ponovljeni
u Beogradu, SNS je pokazao disciplinu:
isterao je sve svoje, a opozicija čak nije us-
pela da objasni svojim biračima ni da svi
treba da glasaju za koaliciju “Ajmo ljudi”.
Tako je ekipa predvođena Borisom Tadi-
ćem i Duškom Vujoševićem ostala ispod
cenzusa iako je treći član tog tima Kon-
stantin Samofalov slao poruke da se od
borbe neće odustati, da su pokradeni...
Jasno je da od toga nema ništa i da oni
skupštine videt neće.
Za istoriju parlamentarizma u Srbi-
ji ostaće ipak zabeleženo ono što su go-
vorili članovi izbornih komisija koje nije
delegirao Vučića režim: izbori su pokra-
deni u startu, ta krađa ne zanima insti-
tucije, one postupaju po automatizmu i
pravilu da ko ima više glasova odlučuje.
Na zamerke opozicije oglušio se i Uprav-
ni sud, baš kao i 2020. godne kada su ga
pritisli iz pokreta “Dosta je bilo”, baš kao i
ove zime u vezi sa referendumom za pro-
menu Ustava.
Jednostavno, ni Republička ni Gradska
izborna komisija – a posebno sud – ne
žele da donose bilo kakvu odluku koja bi
suštinski uticala na političke odnose ka-
kvi su danas u Srbiji i to je tako. Da li to
znači da je stvar beznadežna i da nema
šanse da se dogodi bilo kakva promena?
Na osnovu rezultata izbora ne bi moglo
tako da se zaključi.
stari i novi ljudi
SNS je u padu i to je i njima jasno. To
nije funkcionalna partija jer ona nema ni
politiku, ni ideologiju, ni vrednosti – to je
pretorijanska garda Aleksandra Vučića i
služi samo njemu i njegovom rezultatu.
Ovi izbori su potvrdili njegov apsoluti-
 Ništa u Vučićevom ponašanju ne govori
da ima istorijski rezultat na izborima.
Pre će biti da tek sada razume da nije
za deset godina uradio ništa osim
što je ugušio krhku demokratiju u
Srbiji. A sada je pred izazovom da se
opredeli i pomeri Srbiju od Putina
zam, ali ne u podršci, jer da je regular-
na medijska situacija, on bi prošao kao u
Beogradu, nego apsolutizam moći i pre-
uzimanja ovlašćenja od svih institucija.
Kada je tako, a u želji da ne dođe do
nekog sukoba unutar Srbije, čini se da je
Đilas otišao kod Vučića i tražio da se ne-
što na tom polju promeni. Đilasova logi-
ka je sledeća: ili da se raziđemo sada jer
smo izgubili ili da idemo na nove izbore
pa šta bude. Deo javnosti mu poručuje da
bi trebalo da napusti politički život Srbi-
je, baš kao i drugi lideri tipa Vuka Jeremi-
ća, Borisa Tadića i njima sličnih.
Argument koji tome ide u prilog je jed-
nostavan: niste uspeli, poraženi ste, pre-
pustite mesto drugom. I to izgleda kao do-
bro rešenje koje bi moglo da znači otva-
ranje mesta za neke “nove ljude”. Na ža-
lost političkog života u Srbiji, taj drugi se
teško stvara, a i kad se pojavi, ne uspe mu
da preživi nekoliko meseci posle izbora.
Najbolji primer iz srpske političke istorije
je Saša Janković i taj primer je više puta
navođen. Sada je u sličnoj poziciji Zdrav-
ko Ponoš, koji poslednjih dana najavlju-
je da će “ostati u igri” ali još uvek ne zna
ni na koji način ni sa kojim saradnicima.
Ako će Đilas i Vuk Jeremić i dalje da
budu u politici, onda im ne preostaje ni-
Foto: AP Photo
šta drugo nego da nastave borbu na izbo-
rima u uslovima koji su neregularni, ali
poznati. Zato je glasno osporavanje koje
najviše dolazi sa strane Narodne stranke
u suštini neproduktivno, posebno ako se
ima u vidu da je ono što je politika te par-
tije bilo dominatno u kampanji na svim
nivoima. Pored toga, oni će imati najvi-
še poslanika od svih iz koalicije “Ujedi-
njeni za pobedu”, pa je zaista čudno zbog
čega su požurili da se javno prepiru sa
Đilasom. Vuk Jeremić je nastavio da se
ograđuje od Đilasa i poslednjih dana, sa-
mouveren da će Narodna stranka na ne-
kim budućim izborima proći mnogo bo-
lje nego ovog proleća.
Uglavnom, kada prođe ova prvobitna
postizborna depresija, svi će oni, ovi iz
“neputinovske opozicije”, morati da sed-
nu za jedan sto i vide kako dalje, naročito
ako i dalje veruju da je Beograd zaista me-
sto na kome je moguće napraviti prome-
nu. Zbog toga bi sad možda bilo bolje da
svoje nezadovoljstvo pokažu u međusob-
nim sastancima nego da svađama zabav-
ljaju građane koji su protiv njih i demo-
rališu opozicione birače. Građani su ovog
proleća izašli u ogromnom broju i možda
će opet poslušati pozive raznih ljudi da
se na novim izborima izbore za promene.
21. april 2022. VREME
REME

 Ako će Đilas i Vuk Jeremić i dalje da
budu u politici, onda im ne preostaje
ništa drugo nego da nastave borbu na
izborima u uslovima koji su neregularni,
ali poznati. Zato je glasno osporavanje
koje najviše dolazi sa strane Narodne
stranke u suštini neproduktivno
predsednik i televizor
Za to vreme, u javnosti vlada histerija
pomešana sa očajem. I to sa svih strana.
Ovi koji su na vlasti nisu sigurni šta sledi:
Vučić sedi i čeka, što je njegova omiljena
pozicija, gleda šta se i kako radi, govori i
raduje se svakom novom danu u kome
nije uveo sankcije Rusiji. Dane provodi u
sastancima sa ambasadorima, a kada mu
se spočita da mu oni kroje novu vladu, on
se brecne, naljuti i počne da viče i govori
da je tako nešto nezamislivo.
Dok se on tako”lomi”, njegova vlada ne
radi ništa osim što šef države i ministar
finansija Siniša Mali najavljuju još po de-
set hiljada dinara za prosvetare i omladi-
nu. Uprkos krizi koja je na vratima i po-
skupljenju novca na svetskim tržištima,
Vučić ide sa starom politikom: kupuje
naklonost uplatama od po deset hiljada
dinara. Nije najjasnije šta će mu sada to
kada nam govori da je pobedio kao niko
pre njega, ali, eto, ne odriče se te “politike”.
Da bi malo sklonio pritisak sa sebe, Vu-
čić priča o izborima, budućoj vladi, mogu-
ćem ponavljanju izbora, uvođenju sankci-
ja Rusiji ili izmišlja priče o tome kako mu
prete Albanci sa Kosova uz pomoć Ujedi-
njenog Kraljevstva. Međutim, propušta
da se osvrne na kriminalnu delatnost po-
REME 21. april 2022.
VREME
Foto: FoNet
novno uhapšenog Darka Šarića, najve-
ćeg mafijaškog bosa u ovom delu sveta.
Ništa u Vučićevom ponašanju i nastu-
pu ne govori da je on osoba koja je zaista
napravila istorijski rezultat i koja će zbog
toga ostati upisana u istoriji Srbije. Pre će
biti da tek sada razume da nije za deset
godina uradio nijednu značajnu političku
stvar osim što je ugušio krhku demokra-
tiju u Srbiji: niti je državu uveo u Evrop-
sku uniju, niti je “sredio” Kosovo, niti bilo
šta što ključno menja život stanovnika
Srbije. Sada je u prilici da se u krizi opre-
deli i uradi prvu značajnu stvar, pomeri
Srbiju od Putina brže i bliže ka Zapadu,
što je i strateški cilj ove države.
Nasuprot njemu stoje krhki ostatci
političkog života okupljeni u male i jed-
va vidljive političke stranke, koje se više
sukobljavaju među sobom nego što rade
protiv svog glavnog političkog protivni-
ka. Ti entiteti tek ništa posebno ne govo-
re o velikim temama jer se valjda plaše
da bi bilo kakav stav na te teme dodatno
umanjio njihov uticaj.
bez organizacije nema
ni revolucije
Đilasov potez je prvi politički potez
opozicije godinama unazad – koliko god
9
bio kontroverzan. Bar pokazuje neka-
kvu odlučnost i želju da se ne odustane
od glavnog cilja, a to je uljuđivanje Srbije
(bar je to ono što je biračima predstavlje-
no). Međutim, to je ispalo kao njegov lični
potez koji niko ne podržava, a i on stoji na
čelu političke opcije sa vrlo malo snage.
Ako je ikada bilo prostora da se “vodi po-
litika”, to je onda ovaj trenutak jer će sa-
dašnje ponašanje definisati mnogo toga
što će biti važno u budućnosti, kao što je
slučaj sa svakom krizom ili ratom. I zato,
uprkos svemu, sada je mnogo važnije pra-
viti zajedničke dogovore nego se vajka-
ti, kukati i praviti pametan bez politič-
kog rezultata.
Možda će se sada otvoriti medijski pro-
stor, možda će se sada smanjiti sumanu-
ti napadi na sve koji ne misle kao Vučić
i možda to bude od pomoći da se politič-
ki i medijski prostor u Srbiji uljudi. Vučić
nije uspeo da uradi ono što je nameravao
kada je “doveo” Aleksandra Šapića proš-
le godine. To jest – da u potpunosti ugasi
svaki opozicioni glas. Desilo se suprotno
i Beograd mu je poslao poruku da nije za
njega i njegovu partiju.
Opozicija nije uspela da iskoristi ras-
položenje Beograđana i činjenicu da se u
Beogradu, i samo u Beogradu, ljudi mogu
baviti opozicionim delovanjem i da po-
stoje izvori informisanja koji na realisti-
čan način slikaju život u Srbiji, te da se
na osnovu toga pobedi Vučića.
Ako će biti novih izbora, onda bi treba-
lo da opozicija bude bolje organizovana,
da ne laže ni sebe ni građane, da se pribli-
ži građanima koji sami žele da učestvu-
ju u kampanji i na izbornom danu, da
ih sve uključi, ali i da medijski ambijent
bude pošteniji. U mesecima pred nama
nema nikoga ko bi mogao da kaže šta će
da se dešava i šta bi moglo da se dogo-
di. Globalni uticaji su ogromni i vidi se
da oni presudno utiču na srpsku politič-
ku utakmicu.
Ko bude umeo da se bolje na njih pri-
lagodi i bude organizovaniji, on će pobe-
diti na sledećim izborima, a tek ćemo da
vidimo da li će oni biti samo u Beogradu.
Srpska vlada je tek velika misterija. Šta li
su sve partneri sa svih strana spakova-
li kao preporuku Vučiću? On sada izgle-
da kao osoba koja bi ostala neko vreme
u frižideru jer dolaze vreli dani. ¶
SLOBODAN GEORGIJEV
10 Kako će izgledati novi republički parlament
Festival političkog pre
U Narodnoj skupštini
biće zastupljeno
tridesetak stranaka i
pokreta. Kada se tome
pridodaju i nestranačke
ličnosti, predstavnici
raznih grupa građana,
sindikata i udruženja koji
su nastupili na listama
pojedinih stranaka i
pokreta, šarenilo je
neuporedivo veće
P
rema još uvek nepotvrđenim infor-
macijama, ponovljeno glasanje za
izbor narodnih poslanika na 54 iz-
borna mesta u Srbiji održano16. aprila do-
nelo je malu promenu u raspodeli man-
data u novom sazivu republičkog parla-
menta. Dok se u javnosti na sva usta mr-
somudilo o (ne)učešću Socijalističke par-
tije Srbije u novoj izvršnoj vlasti države,
ova stranka nije sedela skrštenih ruku i
pokušala je da prigrabi još jedno posla-
ničko mesto (što će joj doneti dodatnih
36 hiljada evra godišnje). I to joj je uspelo.
Umesto 32, kako je prvobitno projektova-
no, imaće, navodno, 33 poslanika.
Uzgred budi rečeno, lista SPS-a osvoji-
la je bezmalo 80 hiljada glasova (i jednog
poslanika) više nego na izborima 2020.
godine, te može da bude zadovoljna, tim
pre što je cilj njenog dugogodišnjeg par-
tnera – Srpske napredne stranke – bio da
joj se spusti rejting. U odnosu na 2020,
SNS & Co izgubio je oko 350 hiljada gla-
sova. Taj pad je zapravo i veći s obzirom
da je u sebe ova stranka u međuvreme-
nu usisala Šapićev Srpski patriotski sa-
vez, koji je na prethodnim parlamentar-
nim izborima osvojio 123 hiljade glasova.
SNS je tako “zijanio” 68 poslanika u odno-
su na donedavni sastav republičke skup-
štine, plus Šapićevih 11. Međutim, SPS na
ponovljenom glasanju nije oteo mandat
velikom drugaru, već onom malom – ma-
njinskoj listi Saveza vojvođanskih Mađa-
ra, koji je na republici kandidovao čak 250
potencijalnih poslanika, možda se i nada-
jući da će opet neki Vranjanci glasati za
ovu manjinsku partiju. I SVM je takođe
doživeo pad u broju glasova u odnosu na
2020. izgubivši više od 13 hiljada glasača.
Uglavnom, u prošlom, bojkotaškom sa-
zivu parlamenta, SVM imao je devet, a u
ovom će njene interese i interese vlada-
juće koalicije zastupati – po još uvek ne-
potvrđenim i nezvaničnim informacija-
ma – samo četiri poslanika.
Već sada je jasno da će u novom par-
lamentu “cvetati stotinu ruža” i da će u
njemu biti zastupljeno tridesetak stra-
naka i pokreta. Kada se tome pridoda-
ju i nestranačke ličnosti, predstavnici
raznih grupa građana, sindikata i udru-
ženja koji su nastupili na listama poje-
dinih stranaka i pokreta, onda je šareni-
lo neuporedivo veće. A postalo je i seksi
da određene izborne liste prisajedinjuju
pred izbore različite nevladine organiza-
cije i javne ličnosti.
aleksandar vučić – zajedno
možemo sve (120 poslanika)
Kako sada stvari stoje, Srpska napred-
na stranka će u parlamentu imati 98 po-
slanika, a nekih od njenih “viđenijih” po-
slanika kanda neće biti. Ako ne budu ob-
našali neke izvršne funkcije, izgleda da
ćemo se malo odmoriti od Kebare, Lan-
gure, Šormaza, Predraga Rajića i sličnih,
koji su se našli na dalekim, čini se nepro-
laznim mestima na listi. Skoro da je sta-
rogrčki tragični motiv to što će, recimo,
Janko Langura, autor čuvene rečenice
upućene svom omnipotentnom pred-
sedniku (“Srbija jedino Vas ima, i Srbija
jedino Vama veruje!”), po svemu sudeći
ostati bez mandata, mada ne sumnjamo
da će mu se stranka odužiti na neki na-
čin. Međutim, i dalje ćemo decu morati
da teramo u drugu sobu kada gledamo
skupštinski prenos jer će u klupama po-
novo obitavati osobe poput Nevene Đu-
rić, Vladimira Orlića i Marka Atlagića.
Treba, međutim, imati u vidu da će na
ovoj listi verovatno biti najviše pretum-
bacija, pa su dodatna neprijatna iznena-
đenja ipak moguća.
Lajićeva Socijaldemokratska partija Sr-
bije prihodovala je na Vučićevoj listi se-
dam poslanika. Ovaj dugogodišnji mul-
tiministar, koji se u protekle dve godine
malo odmorio i nedavno imao tešku sa-
obraćajnu nesreću i dalje je najpropul-
zivniji sandžački političar, koji uspeva
da nadmaši svoja dva novopazarska ri-
vala, večnog Sulju Ugljanina i nedavno
preminulog muiju Zukorlića, kojeg je na
ovim izborima zamenio sin Usame. Ne-
kako Rasim zavredi najveću beogradsku
ljubav, ko god da je na vlasti. Na druš-
tvenim mrežama pristalice teorija zave-
ra pitaju se da li je slučajno da se netom
posle izbora desila Rasimova saobaćajka,
da je “otkriveno” da je rahmetli muija
otrovan, te da je stari-novi poslanik muf-
tijine Stranke pravde i pomirenja, Jahja
Ferhatović, takođe jedva živu glavu izvu-
kao u sudaru kod Lajkovca. Niko ne zna u
čemu se zapravo krije moć Rasima Ljajića
i njegove “misteriozne” stranke, koja – da
podsetimo – nije regionalna i manjinska,
pa će među njenim poslanicima biti lju-
21. april 2022. VREME
REME

eduzetništva
di iz raznih delova Srbije. Neki kažu da
su dobri odnosi sa turskom vladom i ne-
kim arapskim zemljama tajna Ljajićeve
moći, plus utemeljenost među glasačima
bošnjačke nacionalnosti.
Nekadašnji verni pratilac Socijalistič-
ke partije Srbije, porodična Partija uje-
dinjenih penzionera (PUPS) imaće šest
poslanika na listi SNS-a. Ne zna se čime
ova partija zaslužuje ovako veliki “plen”
jer je sigurno da bi – kada bi samostalno
nastupila na izborima – ostvarila rezul-
tat na nivou statističke greške. Od šest,
porodica Krkobabić će imati dva posla-
nika – oca Milana i sina Stefana, legen-
darnog penzionerskog omladinca, koji je
bio i potpredsednik odlazećeg parlamen-
ta. Stefan je svojevremeno izjavio: “Sve-
stan sam da deo javnosti već duže vre-
me zamera nepotizam, ali ja bih voleo da
ljudi ne slušaju izlizanu priču o dinastiji
Krkobabić, nego da cene rezultate i rad”.
Tri poslanika će imati Pokret snaga Sr-
bije, koji posluje u okviru korporacije po-
rodice Karić. Bogoljub Karić je oslobođen
raznoraznih optužbi za Vučićevog vakta,
a neki tvrde da je dobro iskeširao “indul-
genciju”, te da je uvek spreman da finan-
sijski izađe u susret predizbornim zah-
tevima vladajuće koalicije. Pokret soci-
jalista će imati dva mandata, što se čini
malo u odnosu na uticaj/funkciju svog
šefa Aleksandra Vulina. Možda je ovako
mali broj poslanika vezan za njegov od-
lazak u Kinu kao ambasadora. Ono što je
ostalo od Srpskog pokreta obnove Vuka
Draškovićeva imaće takođe dva poslani-
REME 21. april 2022.
VREME
POLITIČKE DINASTIJE: Stefan
Krkobabić i Usame Zukorlić, poslanici
u novom sazivu Narodne skupštine
Foto: Tanjug
ka, koliko i Srpska narodna partija Nena-
da Popovića.
marinika tepić – ujedinjeni
za pobedu srbije (38)
Teško je tačno razabrati kako će izgle-
dati stranačka struktura drugoplasira-
ne liste “Ujedinjeni za pobedu Srbije” u
republičkom parlamentu. Najveća kvota
pripadala je Đilasovoj Stranci slobode i
pravde, ali su na njoj bile i nestranačke
ličnosti, kao i Pokret slobodnih građana,
Pokret za preokret, kosovska organiza-
cija “Otadžbina” i sindikat “Sloga”. Anali-
zom smo, ako ne bude bilo promena i uz
izvesne ograde, utvrdili da će SSP imati
deset poslanika, Demokratska stranka
takođe deset, dok je Jeremićeva Narod-
na najbolje prošla sa 12 mandata. Pokret
slobodnih građana zastupaće trojka Ana
Oreg – Pavle Grbović – Natan Albaha-
ri, a tu je i nezaobilazni Janko Veselino-
vić (Pokret za preokret). “Sloga” će imati
jednog, a “Otadžbina” takođe jednog po-
slanika, u liku kosovskog prvaka Slavi-
še Ristića. Narodni pokret “Otadžbina”
je inače proizašao iz istoimenog društva
srpsko-ruskog prijateljstva iz Kosovske
Mitrovice. U junu 2018. Ristić je poslao
pismo predsedniku Rusije Vladimiru Pu-
tinu u kojem je “ukazao na težak položaj
Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, ali
je naveo i da bi predsednik Srbije zbog
11
Kosova mogao da prođe kao ubijeni pre-
mijer Zoran Đinđić”. Naprednjaci su ovo
shvatili kao pretnju predsedniku.
Krhko jedinstvo ove opozicione liste
nije potrajalo ni par dana posle izbora,
a sasvim je sigurno da ove stranke i po-
kreti u ovom formatu neće nastupiti na
ponovljenim beogradskim izborima, ako
se oni uopšte dese. Biće potrebno mnogo
truda da na tim izborima demokratska
opozicija ostvari dobar rezultat jer su po-
stizborne turbulencije negativno uticale
na njeno biračko telo. Sigurno je i da će se
lista podeliti na najmanje tri poslaničke
grupe, onu oko SSP-a, Narodne stranke
i Demokratske stranke. Ulazak u parla-
ment omogućava demokratama i narod-
njacima izvesno finansiranje i veću neza-
visnost, što je posebno značajno za neka-
da moćni DS, koji je skoro bio nestao sa
političkog neba – što zbog unutrašnjih
sukoba i deoba, što zbog spoljnog rastu-
ranja. Inače, istraživanja ove koalicije op-
timistično su predviđala da ona može da
osvoji bezmalo 30 odsto glasova, ali se 3.
aprila desio sudar sa političkom stvarno-
šću i formatirao ih na nešto manje od 14
procenata. U svakom slučaju, ubuduće
bi trebalo da pronađu bolju agenciju za
propitivanje raspoloženja građana. A i da
bolje pripreme odgovor na bezbrojne na-
prednjačke izborne marifetluke.
ivica dačić – premijer srbije (33)
I dok su se, kako veli predsednik, on
i Đilas svađali i razmenjivali teške reči,
neko je profitirao. Mislio je Vučić tu pre
svega na SPS, koji je vodio kampanju po
utabanom terenu klijentelizma i rusofil-
stva uvećavajući broj svojih glasača. Deo
javnosti je ovu, kao i neke potonje izja-
ve naprednjačkih funkcionera, shvatio
kao signal da SPS definitivno ispada iz
kombinacija za državnu izvršnu vlast, ali
stvari izgleda nisu tako jednostavne. U
delu javnog mnjenja ispalo je čak da je
Dačićeva stranka kriva za sva nepočin-
stva proteklih deset godina, uključuju-
ći usporavanje naprednjačkog “galopa” u
procesu evropskih integracija! Ova pre-
frigana partija, bogata kao Krez, koja je
devedesetih uništila živote milionima u »
12
regionu, uspela je da se sačuva od većih
afera i prevaziđe naprednjačka poniže-
nja. Kako god padnu karte, i dalje će biti
nezaobilazan politički faktor, verovatno
duže nego SNS. Cinici kažu da ukoliko
dođe do Trećeg svetskog rata, preživeće
samo bubašvabe i SPS.
Na SPS-ovoj listi tradicionalno je na-
stupila i Jedinstvena Srbija Dragana Mar-
kovića Palme, ali i partija Zeleni Srbije
Ivana Karića. Karićeva stranka jedan je
od lepih primera nakaradnog političkog
sistema. Smucala se od jednog do dru-
gog koalicionog partnera, blisko sarađi-
vala sa Borisom Tadićem dok ovaj nije us-
peo da osnuje svoju stranku, pa je kasni-
je nastupala u koaliciji sa strankom Za-
jedno za Srbiju i Ligom socijaldemokrata
Vojvodine. Od 2016. godine je u braku sa
SPS-om. Ona će imati jedan mandat, koji
pripada, naravno, Kariću, za kojeg zapra-
vo retko ko zna i kako izgleda. Bunga-
bunga Palma ja fasovao osam manda-
ta, a Ivica – 24. Kako kaže narodni uzvik:
“Bješte cure, eto inženjera!”
koalicija za kraljevinu
srbiju nada (15)
Koalicija je sastavljena od preostalih
delova Demokratske stranke Srbije i se-
gmenta posvađanog Pokreta za obnovu
kraljevine Srbije (POKS) koji predvodi
unuk Draže Mihailovića – Vojislav. Njima
se priključilo, tako su se hvalili, nekakvih
25 patriotskih organizacija, a prvi na listi
bio je general Božidar Delić. Iza njegovog
imena na listi se nalazi skraćenica BGS.
Nismo uspeli da identifikujemo šta ona
znači. Pretpostavljamo da nije Bošnjačka
građanska stranka, koje je inače nastupi-
la na listi “Ajmo ljudi”. “Nepobedivi gene-
ral” Delić, za kojeg kažu da je bio koman-
dant u čijoj zoni odgovornosti je pobije-
no najviše civila, nekada je bio član Srp-
ske radikalne stranke, a jednog trenutka
se priključio pokretu “Ljubav, vera, nada”
Nemanje Šarovića. Ta ljubav-vera-nada
nije dugo trajala, pa je osnovao, počet-
kom godine, pokret pod imenom “Nema
nazad – iza je Srbija!”, što je bio ratni po-
klič njegove brigade tokom rata na Koso-
vu. Duhovni vođa liste je Matija Bećko-
vić. NADA je neočekivano osvojila čak 15
mandata, ili nešto oko 5,4 odsto glasova,
jašući na rusofiliji, etnofiliji i otklonu od
mrskog zapada.
Pored Delića, u parlamentu će sedeti
poslanici DSS-a (sedam mandata) i Mi-
hailovićevi POKS-Monarhisti (takođe, se-
dam mandata). Od starih političkih igra-
ča tu je dugogodišnji gradonačelnik Kra-
gujevca Veroljub Verko Stevanović, koji je
svoju stranku Zajedno za Šumadiju uto-
pio u POKS-ovu afilijaciju. Ova koalici-
ja je inače izrazito antievropska, i ona bi
maltene sutra objavila rat Ukrajini (zbog
toga što ova država jako nervira Putina),
a Stevanović je inače bio zagovornik ula-
ska Srbije u NATO. Osim Dražinog unu-
ka, Verka, Delića i lidera DSS-a Miloša Jo-
vanovića, koaliciju u parlamentu pred-
stavljaće uglavnom nedovoljno poznati
politički trudbenici. Uspeh koalicije obe-
ležen je ispevavanjem četničke pesme, a
video-snimak tuluma lidera koalicije za-
čas je zakrčio društvene mreže i mnogi-
ma izazvao gorušicu.
moramo – akcija – ekološki
ustanak – ćuta – ne
davimo beograd (13)
Koalicija “Moramo” je očekivala da će
njihov rezultat na republičkim izbori-
ma preći sedmi podeljak. To se nije desi-
lo. Nije ni čudno, jer u mnogim gradovi-
ma i opštinama ona praktično nije imala
ni organizacije, ni viđenije pojedince koji
su stali iza nje. U pitanju je izuzetno he-
terogena lista, sastavljena od ko zna ko-
liko inicijativa i organizacija, ali se – kako
samo ime liste veli – uglavnom sastoji od
ljudi iz građanske platforme “Akcija” (koju
je u trenutku osnivanja činilo 28 organi-
zacija i mnogo pojedinaca, predvođeni
liderom stranke Zajedno za Srbiju, biv-
šim gradonačelnikon Šapca Nebojšom
Zelenovićem), “Ekološkog ustanka”, gra-
đanskog konglomerata nastalog tokom
zelenih protesta u Srbiji u proteklih par
godina, a koji predvodi Aleksandar Jova-
nović Ćuta, čija je sveopšta poznatost ni-
kla praktično preko noći. Tu je, naravno,
i stožer koalicije – “Ne davimo Beograd”.
Iako sagovornici iz ove koalicije insi-
stiraju da raspored mandata nije bitan
jer će svi zajedno nastupati u republič-
kom palamentu, u jednom poslaničkom
klubu, uspeli smo nekako da raščivijamo
da će od 13 mandata, pet pripasti orga-
nizaciji “Ne davimo Beograd”, a po četi-
ri “Ekološkom ustanku” i “Akciji”. Za ovu
heterogenu grupaciju svakako će biti ve-
liki izazov da u narednom periodu osta-
ne jedinstvena, te da razvije unutrašnje
mehanizme koji će od nje stvoriti dugo-
trajnu snagu koja će popunjavati levo-ze-
leni politički prostor.
patriotski blok za
obnovu kraljevine srbije
– dveri – poks (10)
Ako izuzmemo Boška Obradovića, li-
dera Dveri, građani uglavnom nisu čuli
za imena koja će ovu koaliciju predstav-
ljati u Skupštini Srbije. Eventualno, zna-
ju za Žiku Gojkovića, lidera dela pocepa-
nog POKS-a i nekadašnjeg visokog duž-
nosnika SPO-a, poznatog po tome što je
i kao opozicionar i monarhista, član Od-
bora direktora državnog M-tela. Inače,
POKS se pocepao usred izborne kampa-
nje i podelio na dve liste, onu DSS-ovu i
ovu, dverjansku. Blok je podržao i vitez,
čudak, lekar i teoretičar zavera Branislav
Nestorović, ali se njegovo ime ne nalazi
ni na parlamentarnoj, ni na beogradskoj
listi koalicije.
Koalicija se zalaže za povratak mo-
narhije, razračunavanje sa komunistič-
kim nasleđem, izmeštanje prestonice u
Kragujevac, te za više reproduktivnih
aktivnosti mladih i starih koje će dove-
sti do rasta nataliteta i pobede nad “be-
lom kugom”. Porodica je, dakako, na pr-
vom mestu, a migrante treba deportova-
ti. Dveri će imati šest, a Žikin POKS – če-
tiri mandata.
srpska stranka zavetnici (10)
Od desetoro zavetnika u parlamentu,
sedmoro će biti iz Beograda. Osim za Mi-
licu Đurđević Stamenkovski, verovatno
21. april 2022. VREME
REME

niste čuli niti za jednog od budućih po-
slanika. Možda eventualno za Strahinju
Erca, predsednika Izvršnog odbora Srp-
ske stranke Zavetnici, koji je krajem 2019.
godine u Kraljevu napadnut bejzbol-pa-
licama i mačetama, te zadobio nekoliko
teških povreda. Napadači – osmorica sa
fantomkama, nisu do sada otkriveni. Ili
eventualno znate za Nikolu Dragićevića,
koji je svojevremeno predvodio delega-
ciju stranke na putu u Moskvu, koja se
tom prilikom orodila sa omladinom Je-
dinstvene Rusije. Neki kažu da iza kam-
panje Zavetnika stoji Vučić, neki tipuju
na Moskvu. Retorika je ista kao i kod dru-
gih ultradesnih partija odasvud sa koji-
ma su Zavetnici ostvarili saradnju: vele
da geostratešku politiku posmatraju kroz
vekove.
Milica Đurđević Stamenkovski bila je
nekada član Srpske radikalne stranke.
Tokom kampanje, opozicioni mediji su
je optuživali da radi za Vučića i da joj je
cilj da “prevari desne, nacionalno oprede-
ljene birače koji su opoziciono nastrojeni
kako ne bi glasali za stranke prave opo-
zicije”. Ipak, to delu “prave opozicije” nije
smetalo da, nakon izbora, u očaju, glaso-
ve Zavetnika pridruže opozicionom kor-
pusu, sanjajući da će sa Milicom i ekipi-
com oformiti vlast u Beogradu.
Na parlamentarnim izborima 2016.
godine Zavetnici su osvojili 27.690 gla-
sova (0,73%). Godine 2020. dogurali su
do 45.950 glasova (1,43%), a 2022. dobili
Tekst je deo projekta “Unapređenje demokratije u Srbiji”, koji nedeljnik “Vreme” realizuje uz podršku
američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Projekat “Podsticanje javne debate o demokratiji
uoči izbora” finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su
isključiva odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja NED-a.
REME 21. april 2022.
VREME
TAKO RAZLIČITI, A TOLIKO ISTI:
Većina poslanika u Skupštini
Foto: Tanjug
više od 137 hiljada (3,74%). Deluje prilič-
no zastrašujuće.
savez vojvođanskih mađara (4)
Savez vojvođanskih Mađara izgubio je
oko 13 hiljada glasova u odnosu na izbo-
re 2020. i čak pet poslanika. Ova stranka
je verni partner Srpske napredne stran-
ke uprkos nesuglasicama koje je deve-
desetih imala sa nekim visokim funkci-
onerima bivše Vučićeve partije (Srpska
radikalna stranka). Oni su, naime, hteli
da proteraju Mađare iz Vojvodine, ali šta
ćeš – kad radi, čovek i greši. Ištvan Pa-
stor je talac i saučesnik dobrih odnosa
Orbana i Vučića. Njegov sin Balint prvi
je na parlamentarnoj listi. Mađarskoj po-
litičkoj eliti u Srbiji ništa ne fali, napro-
tiv. To se ne može reći za obične ljude,
pogotovo mlade, koji odavde beže gla-
vom bez obzira.
muftijin amanet – stranka
pravde i pomirenja –
usame zukorlić (3)
Zapravo je i ova lista – lista zavetnika.
Amanet je, naime, isto što i zavet. Nema
sumnje da će i “amanetlije” biti dobri par-
tneri vladajućoj garnituri nadmećući se
sa Ljajićem, a bogami i Ugljaninom, za Vu-
čićevu naklonost i ono što uz naklonost
ide pride. Ova lista, koju je nekada pred-
vodio i beogradski intelektualni radnik
Nenad Prokić, zadržala je skoro identi-
čan broj glasova u odnosu na izbore 2020.
godine – 32-33 hiljade, ali je izgubila jedno
poslaničko mesto.
zajedno za vojvodinu
– vojvođani (2)
Posle političkog debakla 2020. godine,
kada je nastupila u koaliciji Ujedinjena
demokratska Srbije (UDS), koja je osvo-
jila tek nešto više od 30.000 glasova na
parlamentarnim izborima (0,95%), Liga
socijaldemokrata Vojvodine odlučila je
da iskoristi svoju rezervnu varijantu. I
da aktivira manjinsku rusinsku stranku,
koju je svojevremeno osnovala za – ne
daj bože. Lista “Zajedno za Vojvodinu” za-
pravo predstavlja hrvatsko-rusinsku ma-
13
njinsku listu, za koju vredi tzv. prirodni
prag. Dakako da je u pitanju svojevrsna
politička prevara, koja se ne bi mogla de-
siti bez podrške vlasti, sa kojom LSV ima
dugogodišnju uspešnu saradnju.
Prvi na listi, novi poslanik, biće Tomi-
slav Žigmanov, lider Demokratskog save-
za Hrvata u Vojvodini, koji je ubrzo po-
sle izbora ponudio svoje usluge Aleksan-
dru Vučiću. Žigmanov je i ranije govorio
da je lider naprednjaka – “pouzdan par-
tner”. Drugi na listi je beogradski advokat
Aleksandar Olenik, nekadašnji lider Gra-
đanskog demokratskog foruma, stranke
koja je pokušala da izađe na izbore u Be-
ogradu, ali nije uspela da skupi dovolj-
no potpisa. E, sada, otkud Olenik na listi
“Zajedno za Vojvodinu”, i da li se u među-
vremenu učlanio u LSV, nemamo pojma.
Znamo samo da je posle izbornog deba-
kla 2020. napustio GDF. Videćemo da li će
u parlamentu podržavati najavljeni ubr-
zani Vučićev evropski put.
sda sandžaka – dr
sulejman ugljanin (2)
U odnosu na 2020. godinu, SDA San-
džaka izgubio je negde oko četiri hilja-
de glasova i jedan mandat. Stranku će
u parlamentu predstavljati stari parla-
mentarac Enis Imamović i Selma Kuče-
vić, mlada SDA-nada koja je bila posla-
nik i u prethodnom sazivu. U ovisnosti
od toga šta dobije u međustranačkoj tr-
govini, SDA će se ponašati ili kao opozi-
cija ili kao konstruktivna opozicija, a ne
bi trebalo previše da začudi i ako bude
deo vladajuće većine.
na kraju
Na kraju, čovek bi se mogao prevariti
i pomisliti da će novi, visokošaroliki par-
lament biti arena na kojoj će se sukoblja-
vati različite ideologije i mišljenja, te do-
nositi najvažnije političke odluke, kroz
debatu. Imaće ovaj saziv, za razliku od
prethodnog, odista i neke dobre i kvali-
tetne poslanike, ali su uglavnom u pita-
nju samo vašarske boje koje služe da pri-
kriju tragediju našeg političkog života.¶
NEDIM SEJDINOVIĆ
14 Portret savremenika: Ana Brnabić, predsednica Vlade

Pet godina nemešanja

u svoj posao
Ana Brnabić je i pre nego što je bila postavljena na mesto predsednice Vlade jasno ocrtala
naznake šta javnost može da očekuje od nje: nepoznavanje Ustava i zakona zemlje na
čijem se čelu našla, okretanje glave od svake afere u kojoj bi se našli naprednjaci, nevešte
medijske nastupe, besmislene izjave koje govore o potpunom neshvatanju situacije koja
je okružuje, i bezrezervno divljenje i obožavanje prema onome koga zove “šefom”

B
io je 24. mart i izborna kampanja
bližila se kraju. Karavan SNS-a na
čelu sa Anom Brnabić, predsedni-
com Vlade u dva mandata i poverenicom
SNS-a za Beograd, obreo se u delu Sur-
čina koji se zove Jakovo. Brnabićeva je
uzela mikrofon i za dvadesetak sekun-
di uspela da sumira svoje petogodišnje
obitavanje na formalno najmoćnijoj po-
litičkoj funkciji.
“Drago mi je što sam danas u Surčinu”,
počela je Brnabićeva, nasmejana. Oku-
pljeni su se takođe nasmejali, par glaso-
va ju je ispravilo, dobacivši: “Jakovo”. Br-
nabićeva je, sa još širim osmehom, poen-
tirala: “U Jarkovu? Evo, izvinjenje, izvi-
njenje, dobro.”
Nije ovo uticalo na rezultate izbora –
SNS će formirati vlast i na nivou Repu-
blike i na nivou Grada Beograda. Među-
tim, prvi put nakon 2012. godine grupa
stranaka okupljena na listi sa SNS-om
nema većinu u republičkoj skupštini – sa
više od 48 odsto osvojenih glasova 2016.
godine, pali su na ispod 43 odsto. Takođe,
iako Gradska izborna komisija Grada Be-
ograda još nije izašla sa konačnim rezul-
tatima, izvesno je da je SNS izgubio sličan
procenat glasova u odnosu na lokalne iz-
bore 2018: tada su bili na oko 45 odsto, na-
kon 3. aprila su na malo iznad 38 odsto.
Sa druge strane, ova kratka epizoda
savršeno oslikava kakav je utisak Ana
Brnabić ostavila tokom svog predsed-
nikovanja Vladom Srbije: baš i ne zna o
čemu govori, ne poznaje kontekst, niti
prilike (niti je to previše zanima), ali to
joj ne smeta da svoje neznanje iznosi sa
velikim samopouzdanjem i bez ikakvog
osećaja za odgovornost koju nosi izgo-
vorena reč.
ana iz jarkova
Istina, bilo je nakon završetka glasa-
nja nekoliko otrovnih strelica upućenih
iz njene sopstvene stranke, u koju je stu-
pila u oktobru 2019: “Odgovorna je poma-
lo Ana iz Jarkova. Pomalo je odgovorna i
za Beograd. Ona je poverenik. Vi novina-
ri ovih dana ne postavljate pitanje odgo-
vornosti Ane iz Jarkova”, rekao je posla-
nik Skupštine Srbije i član glavnog od-
bora SNS-a Bratislav Jugović 7. aprila, o
tome ko je odgovoran za nešto slabiji re-
zultat SNS-a.
Brnabićeva, sa svoje strane, nije tako
videla rezultate izbora: “Razumemo ko-
liko više moramo da radimo, nikoga ne
krivimo za to, ni tajkunske medije, druš-
tvene mreže, Beograđane, mi krećemo
od nas”, rekla je premijerka, dodavši da
je zadovoljna “jer je ostvaren glavni cilj
– istorijska pobeda Vučića u prvom kru-
gu predsedničkih izbora”.
Ovo je, dakle, bio “glavni cilj” – da Vu-
čiću bude obezbeđeno mesto “u istoriji”,
bar onakvoj kakvu on piše i priželjkuje.
Upravo to – sasluživanje u negovanju kul-
ta Vučićeve ličnosti – bio je obavezan ele-
ment “politike” koju je vodila Ana Brna-
bić kao predsednica Vlade.
Oni koji je znaju, i znali su je i pre nego
što je ušla u politiku, kažu da je “karijeris-
tkinja” reč koja odlično opisuje predsed-
nicu Vlade. Kažu da su joj se zacaklile oči
na mogućnost da postane premijerka, “jer
će to odlično da izgleda u njenom CV-ju”.
Ujedno je opisuju i kao pozitivnu, duhovi-
tu osobu, često nasmejanu, ali bez mnogo
znanja o kontekstu sveta u kome živimo.
Kako god, nema sumnje da je za vreme
njenog obavljanja premijerske funkcije
Srbiju potresao čitav niz afera koje, na-
ravno, nisu ni izbliza rešene, čak i u slu-
čajevima kada su pohapšeni neposred-
ni osumnjičeni, poput grupe Veljka Beli-
vuka. Silni znan i još uvek neznan krimi-
nal zbio se upravo za vreme njene “vla-
sti” – “Krušik”, “Jovanjica”, plagirane di-
plome i doktorati, naplatna rampa “Do-
ljevac”, divlja gradnja svuda pa i na vrhu
Kopaonika, paljenje kuće novinaru, bru-
talna ubistva koja su godinama tolerisa-
na… samo su neke od najkrupnijih stva-
ri – da ne pominjemo silne poslove koje
od države dobijaju firme u kojima rade ili
su radili muževi ili braća najviših funk-
cionera, uključujući i njenog brata Igo-
ra Brnabića.
Sa druge strane, ostale su netaknute
afere koje je pokrenula sama vlast kroz
svoje tabloide – navodno prisluškivanje
predsednika od strane delova MUP-a, na-
vodna višegodišnja krađa kroz Carinu
teška 640 miliona evra, navodno učešće
ministara Nebojše Stefanovića i Marije
Obradović, kao i Dijane Hrkalović, u pri-
premama za Vučićevo ubistvo…
Sve ovo je bilo plasirano kroz režim-
ske tabloide tokom 2021. godine, da bi po-
tom utihnulo i primirilo se, kao udarac
štapa po vodi: eno i Nebojše Stefanovi-
ća i Marije Obradović još uvek na mini-
starskim mestima, u Brnabićkinoj vladi,
dok se uloga Hrkalovićeve, kao nesum-
njivo partijski “angažovane” osobe (prvo
u BIA, potom u MUP-u), minimizuje, na-
ročito u vezi sa zločinima koji se stavlja-
ju na teret Belivuku.
No, to su sve “izmišljene afere”: “Vi toli-
ko afera produkujete, to je tolika hiperin-
flacija, da, ljudi, vi novom aferom poklapa-
te vašu prethodnu aferu koju ste izmisli-
li”, rekla je Brnabićeva u novembru 2019.

21. april 2022. VREME

REME

vučić kao mentor
No, vratimo se na početak – nakon što
je bila viđena za šefa tajnovitog “deliveri
junita” koji, kažu, postoji još uvek, a da i
dalje ne znamo odakle stiže novac za nje-
govo funkcionisanje i zašto, Ana Brnabić
je najpre bila postavljena za ministarku
državne uprave i lokalne samouprave.
Ovo se desilo nakon što se svrstala
na Vučićevu stranu u aferi iz 2015. godi-
ne, kada je u javnost izašao transkript
razgovora između Bojana Pajtića, tada
predsednika Vlade Vojvodine i lidera
Demokratske stranke, i Lenke Udovič-
ki, rođene sestre tadašnje ministarke
Kori Udovički.
Lenka Udovički je, prema tom tran-
skriptu, optužila Vučićevog kuma i ta-
dašnjeg direktora Elektromreža Srbije
Nikolu Petrovića da je hteo da reketira
firmu “Kontinental vind Srbija”, odnosno
da je tražio dva miliona evra kako bi ve-
tropark ove firme bio priključen na EMS.
Petrović je ovo demantovao, a Brnabiće-
va, tada direktorka srpskog ogranka fir-
me CWS, rekla je da je u poslu izgradnje
vetroparka sve bilo po zakonu i da nije
bilo elemenata korupcije. Ubrzo potom
je izašla iz firme, a 2020. godine Nikola
Petrović je dobio na sudu Lidiju Udovič-
ki, koju je tužio za povredu časti i ugleda.
Kao što je Vučić 2016. iznenadio javnost
postavljanjem Ane Brnabić na čelo Mini-
starstva za državnu upravu i lokalnu sa-
moupravu – pritom, ničim izazvan, obzna-
njujući javnosti seksualnu orijentaciju
nove ministarke – tako je učinio i 2017, po-
stavljajući je za predsednicu Vlade nakon
što je pobedio na predsedničkim izborima.
Sa svoje strane, Ana Brnabić je i pre
nego što je bila postavljena (ne i izabrana)
na mesto predsednice Vlade jasno ocrtala
naznake šta javnost može da očekuje od
nje: nepoznavanje Ustava i zakona zemlje
na čijem se čelu našla, okretanje glave od
svake afere u kojoj bi se našli naprednja-
ci, nevešte medijske nastupe, besmislene
izjave koje govore o potpunom neshvata-
nju situacije koja je okružuje, te bezrezer-
vno divljenje i obožavanje prema onome
koga zove “šefom”.
Setimo se, još u junu 2017. Brnabićeva
je izjavila da “Vučić treba da ima ulogu
mentora nad premijerom u prvih nekoli-
ko meseci”, bez ikakvog shvatanja o tome
koliki “faul” pravi.
REME 21. april 2022.
VREME
15
Odmah potom, u avgustu 2017, sagla- veta za borbu protiv korupcije, kako
sila se sa jednom od brojnih “inicijativa” pričaš bez dokaza, a ne možeš da imaš
Aleksandra Vulina, ovog puta da bi bilo dokaze kada to nije istina.”
dobro da počnu da se kače slike predsed-
nika Vučića po državnim institucijama. brnabić i mediji
“Mislim da treba da se nastavi da se jača Jedna od oblasti u kojoj je predsednica
kult nacionalnih simbola pre svega u Sr- Vlade pokazivala temeljno i kontinuira-
biji – i grba i zastave, i mislim da je to ne- no nepoznavanje situacije (uz vrlo vero-
što što nam je malo falilo u prošlosti, tako vatnu mogućnost da se mnogo puta “pra-
da nemam nikakav problem sa tim da se vila blesava”), jeste rad medija.
slike predsednika stavljaju u institucija- Na silne napade na novinare koji su
ma, državnim institucijama”, rekla je Br- stizali ili direktno iz vlasti ili iz tzv. me-
nabićeva tada. dija koji su pod kontrolom vlasti, gradila »
Prethodno se pohvalila da je odne-
la stenogram svog intervjua američ-
koj agenciji Blumberg ruskom amba-
sadoru Čepurinu, e kako bi ga uverila
da je Blumberg loše interpretirao nje-
nu izjavu da bi Srbija pre izabrala EU
nego Rusiju.
Potom je u januaru 2018. zajedno
sa Markom Đurićem lila “krokodilske
suze” nad otvorenim grobom ubijenog
Olivera Ivanovića, kojeg su i Srpska lista
i SNS prethodno mesecima targetirali,
proglašavali ga za izdajnika, nečoveka…
Sličan “takt” imala je i nakon što
je u junu 2021. preminula
članica Saveta za bor-
bu protiv korupcije
Jelisaveta Vasilić –
tada je “u ime Vla-
de Republike Srbi-
je i svoje lično ime”
uputila “izraze
najdubljeg sa-
učešća člano-
vima porodi-
ce, saradnici-
ma i prijate-
ljima”. Pret-
hodno se, u
septembru
2020, kada
je Jelisaveta
Vasilić govo-
rila o tome da
paori Savetu pri-
čaju da je Andrej Vučić
“glavni u kupovini ze-
mljišta”, Ana Brnabić
toj istoj Jelisaveti Va-
silić obratila slede-
ćim rečima: “Ženo,
nisi ti prodavac na
pijaci, ti si član Sa-
Foto: Tanjug
16
se nevešta (“ne znam za Vladine zvanič-
nike koji vređaju medije” i “iskreno poku-
šavam da razumem kako se manifestuje
manjak slobode medija u Srbiji”), da bi, i
zvaničnim ulaskom u SNS, i sama poče-
la da upražnjava SNS-ovski odnos pre-
ma medijima. U februaru 2021. je, na pri-
mer, sazvala vanrednu konferenciju za
novinare, da bi saopštila kako “N1 laže”,
objašnjavajući da je ona naložila eUpravi
da ne odgovara redakciji N1 i da ne daje
demanti o vesti koju je N1 objavio, jer bi,
kako je objasnila, N1 sigurno taj deman-
ti stavio u ćošak sajta.
Slično je i sa viđenjem medijske slike u
državi. U realnosti, medijskim “tržištem”
dominiraju propagandisti vlasti, koji ver-
 Ana Brnabić baš i ne zna o čemu govori,
ne poznaje kontekst, niti prilike (niti je
to previše zanima), ali to joj ne smeta
da svoje neznanje iznosi sa velikim
samopouzdanjem i bez ikakvog osećaja za
odgovornost koju nosi izgovorena reč
no i slepo prate instrukcije Velikog vođe.
U verziji realnosti u koju veruje Ana Br-
nabić, medijsko stanje u zemlji je mnogo
bolje nego 2012. godine, kada “nisu posto-
jali opozicioni mediji”, a “danas imate oz-
biljnu opozicionu scenu i ozbiljne medi-
je, plus društvene mreže na kojima je 90
odsto Srbije, koje vi ne možete ni na koji
način da kontrolišete”.
Tokom vanrednog stanja 2020. bila je
privedena novinarka Ana Lalić – još je-
dan od “uspeha” Brnabićeve kao pred-
sednice Vlade. Kasnije je Brnabićeva
rekla da joj je “žao” zbog privođenja, ali
je suštinski pokazala da nema nikakav
problem sa ovakvim pristupom medi-
jima i novinarima, rekavši da će “ape-
lovati da više ne bude privođenja, čak
i zbog laži”, da bi kasnije ukinula propis
o “centralizaciji” svih informacija tokom
pandemije, ali, kako je rekla, na Vučiće-
vu molbu.
Prethodno je, 2019. godine, zajedno sa
Oliverom Zekić, pred kamerama “isleđi-
vala” Maju Pavlović, vlasnicu lokalne te-
levizije u Novom Sadu, koja je te godine
više puta štrajkovala glađu jer država nije
poštovala sopstvene propise.
ne znam ništa i ne mogu
da govorim o tome
Brnabićeva je vrlo brzo “doktorirala” i
u SNS veštini da za sve škakljivo za šta
je novinari pitaju ima spreman odgovor
“neka nadležne institucije rade svoj po-
sao”: tako je bilo sa “Krušikom” (“Što se
Krušika tiče, samo nek nadležni organi
rade svoj posao. Mi smo vlada koja poštu-
je nezavisne institucije, vladavinu prava,
nemamo šta da kažemo više o toj aferi.”);
tako je bilo kad je Rodoljub Milović izjavio
da je ministar Zlatibor Lončar bio sarad-
nik Zemunskog klana (“neću reagovati na
navode bilo kog pojedinca, ja sam predsed-
nica Vlade Republike Srbije, ja moram da
verujem u institucije”); tako je bilo i kada
su novinari KRIK-a otkrili da rođeni brat
ministra Siniše Malog dobija poklone od
Milenijum tima (“molim sve nadležne or-
gane, Agenciju za borbu protiv korupcije,
Savet za borbu protiv korupcije u okviru
Vlade Srbije da se ovim pozabavi i da mi
daju preporuku”). Ostalo je zabeleženo i
da nije reagovala kada su te iste institu-
cije nepobitno utvrdile da je Siniša Mali
plagirao doktorat…
Sa druge strane, Brnabićeva ima i drugu
taktiku – jednostavno kaže da ništa ne zna
o tome. Tako, ona ne zna ko je Aleksan-
dar Vidojević zvani Aca Rošavi koji sedi
sa Danilom Vučićem; ona “nije čula” izjavu
predsednika Vučića koji je pokušao da mi-
nimizuje krivično delo uhapšenih u aferi
“Jovanjica” (da je to bila samo tona mari-
huane, koja je u Nemačkoj ionako legali-
zovana), poučivši pritom novinarku Lju-
bicu Gojgić da je moguće da ona, Lj. Goj-
gić, “dosta gleda ove tajkunske medije”; na
pitanje ko snosi najveću odgovornost za
krađu testova za srednju školu, ona kaže
da “nije boravila u Srbiji kada se sve deša-
valo”; na pitanje kako komentariše presu-
du Radovanu Karadžiću, Brnabićeva od-
govara “hajde da sačekamo da vidimo šta
će svi drugi da kažu”; za pomenutu aferu
“Jovanjica” izjavljuje da “niko ne zna tačno
u stvari šta je afera”, a drugom prilikom,
na primedbu da je Vulin svojevremeno po-
setio ovo gazdinstvo, poentira time da je
“svojevremeno tamo bilo Panonsko more,
pa šta sad to tačno znači?”.
Treća opcija je da, jednostavno, slaže:
“Juče policija nije bacala suzavce. Dakle,
svi suzavci koji su juče bacani, bacani su
od strane demonstranata”, rekla je o pr-
vom danu julskih protesta 2020. Po njoj,
SNS internet aktivisti su volonteri koji
rade iz ideologije, a opozicija ima inter-
net timove “koje plaćaju hiljade i hiljade
evra”; kaže da “vlast radi na poboljšanju
izbornih uslova, i to ne u poslednjih me-
sec dana ili tri meseca, nego kontinuira-
no od 2016. godine”; kaže da 2012. nisu po-
stojali mediji otvoreni za tadašnju opozi-
ciju; kaže da je Srbija “ubedljivo najbolji
primer u regionu kako se treba odnositi
prema ratnim zločinima”; za nju su izve-
štaji Evropske komisije ili, na primer, kad
FATF (međunarodno telo za borbu protiv
pranja novca) stavi Srbiju na crnu listu
– neobjektivne ili političke odluke; kaže
da “kada imate investitore iz Nemačke i
Japana, vi znate da tu nema korupcije”;
kaže da ne naziva ona opoziciju fašistima,
nego da oni sami sebe nazivaju fašistima…
Naravno, premalo je ovde prostora da se
iznesu sve obmane i laži vlade na čijem je
čelu bila Ana Brnabić tokom 2020. i 2021.
u vezi sa epidemijom korona virusa – po-
čev od laganja o broju zaraženih i umrlih
ljudi, preko muljanja sa brojem respira-
tora, pa sve do i dalje nepoznatih uslova
pod kojima je država kupovala medicin-
sku opremu. Valja ipak podsetiti na njenu
bizarnu izjavu o tome kako se broje pre-
minuli od kovida (ono, “krenem ja na In-
fektivnu, udari me autobus, poginem”), pa
na izjavu da ona “ne zna šta znači ‘slučaj
smrti povezan sa epidemijom kovida’”, kao
i da “ne veruje u protivepidemijske mere”.
Na početku prvog mandata, Brnabi-
ćeva se našalila na svoj račun: “Svejed-
no kako me sada zovu (fikus, ikebana...),
volela bih da me na kraju mandata zovu
uspešna i efikasna predsednica Vlade”, re-
kla je u julu 2017.
Na njenu žalost, ne zovu je kao što bi
ona volela ni na kraju drugog mandata.
No, CV je do sada postao “prva liga”. ¶
RADMILO MARKOVIĆ
21. april 2022. VREME
REME
 17

REME 21. april 2022.

VREME
18 Intervju: Slobodan G. Marković, istoričar

Okrećemo se od Zapada
jer nam je povređen ego
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka
najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome
populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao
obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde,
hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”

U
izbornoj noći, predsednik Alek-
sandar Vučić je izrazio zabrinu-
tost da jača desnica u Srbiji, zbog
ulaska tri desne stranke/koalicije u par-
lament. Objasnio je i da je tome dopri-
neo rat u Ukrajini i snažan proruski sen-
timent u Srbiji.
“U vrednosnim istraživanjima građana
Srbije od 2000. nadalje pokazalo se da tra-
dicionalne ustanove poput vojske ili ver-
skih zajednica imaju 2,5 do 3,5 puta veću
podršku od ustanova bitnih za liberalnu
demokratiju kao što su mediji ili udruže-
nja građana. Kada se ova serija prevede
na liberalno-konzervativnu osu, dobija
se relativno stabilna podela na otprili-
ke 25-30 odsto stanovništva Srbije koje je
liberalno prema 70-75 odsto koje je kon-
zervativno”, kaže na početku razgovora za
“Vreme” Slobodan G. Marković, istoričar
i profesor na Fakultetu političkih nauka
Univerziteta u Beogradu. “To je osnovna
vrednosna osa podele u Srbiji, a deoba
na političku levicu i desnicu više je stvar
zapadnoevropske političke istorije.”
“VREME”: Kakva je, onda, ideološka
struktura birača u Srbiji?
SLOBODAN MARKOVIĆ: Izbori su
pokazali tri Srbije među biračima koji su
glasali: liberalnu (oko 20 odsto), populistič-
ko-konzervativnu (oko 50 odsto), i ultrakon-
zervativnu oko 25 odsto. Ovde sam glasače
SPS-a podelio na pola između poslednje dve
skupine. Jasno je da tzv. “evropska Srbija”,
da bi imala većinu, mora da se oslanja na
podršku i iz populističko-konzervativne
polovine. Pri tome sve tri Srbije su hibridne
odnosno sadrže pomalo i elemente druge
dve. Najtipičnija je vladajuća stranka koja
kao deo političke porodice narodnih par-
tija treba da pripada prvoj grupi, u ispo-
ljavanju uglavnom pripada drugoj, a, po
potrebi, otvoreno sarađuje sa trećom. Rat
u Ukrajini prelio je oko 6-7 odsto ukupnog
procenta onih koji glasaju iz populističko-
konzervativne u ultra-konzervativnu gru-
paciju tako da je došlo do pomeranja koja
nisu radikalna, ali su relevantna.
Kada govorimo o naklonosti dela
Srbije Rusiji, da li govorimo o propu-
tinovski ili proruski orijentisanim
ljudima i šta danas znači biti proru-
ski orijentisan?
Rusija je u mašti rusofila uvek perso-
nifikovana: Rusija cara, Rusija Staljina,
Rusija Putina. Samim tim, biti protputi-
novski rapoložen ili biti rusofil vrlo često
predstavlja lice i naličje iste stvari. Postoji
i kulturna rusofilija koja visoko ceni rusku
kulturu, a skeptična je prema ruskim poli-
tičkim sistemima. Pošto rusofilija zahva-
ta otprilike četiri petine građana Srbije,
svakako da je reč o heterogenoj grupi i
da je identifikacija s Rusijom izraz raznih
 “Rat u Ukrajini prelio je oko 6-7 odsto
ukupnog procenta onih koji glasaju
iz populističko-konzervativne u
ultra-konzervativnu grupaciju tako
da je došlo do pomeranja koja nisu
radikalna, ali su relevantna”
nezadovoljstava. Psihoanalitički gledano,
teško je ne primetiti u ovakvoj vrsti fik-
sacije potrebu za očinskom figurom. Oni
koji traže vođu u Srbiji traže ga i u svetu,
i tu nalaze Rusiju kao kompenzaciju za
razna nezadovoljstva u životu.
Sa druge strane, moguće je identifi-
kovati i antiruski sentiment. Među-
tim, koji osnov mi za njega imamo,
ako osnova uopšte ima, u poređenju
sa zemljama Istočne Evrope koje su
bile ili deo SSSR ili pod gvozdenom
zavesom?
Socijalistička Jugoslavija bila je naj-
sovjetizovaniji satelit Moskve u periodu
1945-48, a u nekoliko godina posle toga
iskusila je i nešto što je britanski istori-
čar srpskog porekla Stevan K. Pavlović
nazvao “staljinističkim otporom Stalji-
nu”. Prekid sa Staljinom, kasnije i sa sta-
ljinizmom, dogodio se pre toliko deceni-
ja da se, na prostorima bivše Jugoslavi-
je, gotovo niko i ne seća tog perioda. Za
razliku od građana i građanki Rumunije
koji se sećaju Sekuritatee do 1989. ili biv-
še Istočne Nemačke koji se sećaju Štazi-
ja i upliva SSSR-a, ili Čeha koji se sećaju
sovjetske intervencije iz 1968, u Srbiji je
socijalizam ostao u sećanju kao doba rela-
tivnog prosperiteta, u kome je zemlja bila
politički jednako udaljena i od SAD i od
SSSR-a. Samim tim, deo postsocijalizma
nije i rusofobija kao u baltičkim zemlja-
ma, Poljskoj i u još nekim drugim biv-
šim socijalističkim zemljama. Naprotiv,
Srbija se izdvaja među postoscijalistič-
kim zemljama regiona po antivesterniz-
mu kao sastavnom delu postsocijalizma.
Naklonost Rusiji odlikuje i druge
zemlje regiona. Da li je koren u eko-
nomskim vezama ili kulturološkim,
poput pravoslavlja?

21. april 2022. VREME

REME

Poznati američki istraživački centar
Pju (Pew) uradio je 2017. istraživanje o per-
cepcijama uloge Rusije u pravoslavnim
evropskim zemljama. Na pitanje “da li je
jaka Rusija potrebna da bi uravnoteži-
la uticaj Zapada”, stanovnici devet pra-
voslavnih zemalja odgovorili su potvrd-
no: Rusija 85 odsto, Jermenija 83 odsto,
Srbija 80 odsto, Belorusija 76 odsto, Grč-
ka 70 odsto, Moldavija 61 odsto, Bugar-
ska 56 odsto, Gruzija i Rumunija 52 odsto.
Samo je u Ukrajini postotak bio nizak i
iznosio je 22 odsto. Očigledno je da je u
Srbiji postotak podrške ulozi Rusije bio
REME 21. april 2022.
VREME
najviši među zemljama koje nisu nastale
iz Sovjetskog Saveza, ali je podrška bila
veoma visoka i u Grčkoj. Čak i u Rumuni-
ji, koja ima tradicionalno najveći otklon
u regionu prema spoljnopolitičkoj ulo-
zi Rusije, više od polovine stanovništva
smatralo je da Rusija treba da služi kao
protivteža Zapadu.
U istraživanjima ovog centra s kraja
2019. u 16 država Evrope (Srbija nije obu-
hvaćena), Rusija je imala pozitvan imidž
u samo tri: u Bugarskoj (73 odsto), Slovač-
koj (60 odsto) i Grčkoj (58 odsto). Istovre-
meno, samo u dve anketirane evropske
19
Fotografije: Marija Janković
zemlje procenat stanovništva s pozitiv-
nim viđenjem Putina bio je iznad polovi-
ne (Bugarska 62 odsto i Grčka 52 odsto).
Jasno je iz ove ankete da su građani pra-
voslavnih zemalja Balkana imali mnogo
povoljnije mišljenje o Rusiji i Putinu od
stanovnika zapadne ili severne Evrope.
Koren ove kulturne rusofilije je u tome
što je Rusija percipirana kao najvažnija
zemlja pravoslavnog sveta i jedina koja
igra globalnu ulogu, a svakako da postoji
i utisak da Zapad ovim zemljama ne pri-
daje dovoljno pažnje i da su one margi-
nalizovane. Takav utisak detektovan je i »
20
u drugim istraživanjima stavova stanov-
ništva ovih zemalja, posebno u Grčkoj. U
pogledu iskazanog stepena antivesterniz-
ma u Srbiji, rezultat je takav da bi teško
mogao da se kratkoročno promeni.
Rusko pravoslavlje i ono koje domi-
nira u Srbiji značajno se razlikuju,
ali da li Ruska pravoslavna crkva
na praktičnom, tj. političkom nivou
ima uticaja?
Ruska pravoslavna crkva imala je od
1730-tih godina izuzetan uticaj na srp-
ski episkopat i crkvu. Taj uticaj je kasni-
je varirao od perioda do perioda. Pobedom
Oktobarske revolucije, sveo se na bliske
odnose sa Zagraničnom ruskom crkvom.
Tokom perioda socijalizma odnosi SPC
i Moskovske patrijaršije bili su na isto-
rijskom minimumu. SPC je tada mahom
sarađivala s Atinskom arhiepiskopijom,
ali i sa nepravoslavnim crkvama, posebno
s Anglikanskom crkvom i pojedinim pro-
testantskim crkvama. Uticaj Ruske pra-
voslavne crkve na SPC obnovljen je tek
krajem XX veka, intenziviran u posled-
njih 15 godina, i sada je realno prisutan.
U pravoslavnom svetu postoji jasna pode-
la između politike Vaseljenske patrijarši-
je, koja usklađuje svoje stavove s liberal-
nim svetom, i Ruske pravoslavne crkve
koja nastupa u paru s Ruskom Federaci-
jom, gotovo kao paradržavna ustanova.
U SPC postoji bojazan da bi njeno svrsta-
vanje uz Vaseljensku patrijaršiju moglo
da dovede do velikog nezadovoljstva dela
monaštva i vernika i zato se SPC nalazi u
sličnoj situaciji kao i sama Srbija. Trudi
se da ničim ne izazove bratsku crkvu u
Moskvi, a istovremeno je bliska sestrin-
skoj Atinskoj arhiepiskopiji.
Gledano šire od prostora Srbije, ima-
mo na delu i antirusku i antizapad-
nu propagandu i to je sada, sa invazi-
jom na Ukrajinu, više nego očigledno.
Istorijski, od kada svaka od njih dati-
ra, kako se “prima” i koje su im svrhe
bile kroz istoriju, a koja je danas?
Rusofobija se u XIX veka ispoljavala
u Britaniji i drugim zapadnim zemlja-
ma svaki put kada bi se Rusija približi-
la Carigradu. Posebno je bila izražena
tokom Krimskog rata (1853–1856) i Istoč-
ne krize (1875–1878). Početkom XX veka,
pod utiskom antisemitskih pogroma u
Rusiji (1903–1906), i zaostajanja Rusije u
pogledu demokratizacije, liberalni delovi
Zapada gledali su s velikim podozrenjem
na ruski carizam. Rusofobija se posle 1917.
samo ulila u sovjetofobiju, a tokom Hlad-
nog rata ispoljavala se u podeli sveta na
liberalni Zapad i “despotski Istok”. Najja-
snije se očitavala u pojedinim filmovima
u kojima je Sovjetski Savez prikazivan
potpuno dehumanizovano.
S druge strane, od Krimskog rata posto-
ji duboko nepoverenje ruske javnosti u
namere Zapada. U vreme SSSR-a, podela
na napredni socijalizam i “reakcionarni,
eksploatatorski Zapad” značila je prikazi-
vanje Zapada kao radikalnog neprijatelja.
To nepoverenje prema Zapadu dovede-
no je do vrhunca pod Vladimirom Puti-
nom i sada je antivesternizam u Rusiji
dosegao intenzitet koji postoji još samo
u delovima islamskog sveta. Upravo smo
svedoci toga da međusobno imagološko
odbacivanje Rusije i Zapada dostiže novi
vrhunac tokom ruske invazije na Ukraji-
nu. Svrha smeštanja određene zemlje ili
naroda u domen drugosti uvek je dvo-
struka: homogenizacija sopstvene gru-
pe i konstukcija neprijatelja.
Vi uzimate 1999. godinu kao temelj-
nu godinu razočarenja ovog društva
u Zapad. Tada se, naravno, dogodi-
lo bombardovanje, ali, da li je to jedi-
ni razlog?
Vreme bombardovanja od strane
NATO-a je tačka kulminacije antizapad-
ne propagande režima u Srbiji pod Slo-
bodanom Miloševićem. Radi se o osam-
devet godina intenzivne i postojane anti-
zapadne kampanje tokom koje je javnost
Srbije uveravana da su joj SAD najveći
neprijatelj iako su SAD bile zemlja koja
se najduže protivila raspadu Jugoslavi-
je. Kroz distorziju slike SAD slika celog
Zapada prikazana je na najgori mogući
način. Problem 1999. je u tome što je tada
nanet težak udarac slici koju su negovali
državni narativi i u rojalističkoj i u soci-
jalističkoj Jugoslaviji. Oni su se svodili
na to da su Srbi bili veliki vojni pobedni-
ci Velikog rata, da su Srbi i Jugosloveni
rekli veliko “ne” Hitleru, a posle i Staljinu.
Tako je podgrevan narativ o posebnosti,
izuzetnom značaju i nemerljivom dopri-
nosu istorije Srbije i Jugoslavije. Sve je to
Miloševićev režim sažeo u čuvenom slo-
ganu “Srbija se saginjati neće”.
Tokom vojne intervencije NATO-a ego-
ideal Srbije, odnosno način kako Srbi sami
sebe vide i/ili žele da ih drugi vide, razbijen
je na deliće. Nacionalistički deo Srbije nije
ni do danas u stanju da se izbori sa bau-
kom 1999. A ta nacionalistička Srbija nije
samo ona koja podržava SNS ili desničar-
ske stranke, već ona obuhvata i značajan
deo proevropskih opozicionih političara.
Svaka komemoracija NATO intervencije
pretvarala se u prethodnim godinama u
antizapadne izlive emocija. Na taj način,
vešto je negovan antizapadni narativ koji
je podvlačen pod prirodnu averziju sta-
novništva prema bombardovanju od stra-
ne NATO-a, koje je mnogo više štete nane-
lo građanima Srbije nego samom režimu.
Rezultat svega toga je održavanje jedne
kolektivne traume i asocijativno vezivanje
pojma Zapada sa sopstvenim patnjama i
porazom. Ukupan rezultat svega toga je
široko nepoverenje u namere Zapada u
javnom mnjenju Srbije i smeštanje Zapa-
da u razne teorije zavere.
U martu ove godine pisali ste o
usponu i padu liberalne demokrati-
je, o tome kako su procesi demokra-
tizacije krhki i reverzibilni. Govori-
te i o tome da svet trenutno živi tre-
ći talas autokratizacije koji je zapo-
čeo 1994, ali da je najsporiji do sada.
Gde je tu Srbija koja je od 1994. (a
zapravo od ranije) prešla put od jed-
nopartijske države, preko Miloševi-
ćevog režima, zatim njegovog pada
i ubrzane liberalizacije, da bi danas
bila “hibridni režim”?
Srbija je od 2000. godine do danas proš-
la tri faze u procesu demokratizacije. Išla
je putem konsolidacije demokratije od
21. april 2022. VREME
REME

2000. do 2008, ali nikada nije stigla do
ranga konsolidovane demokratije. Uspe-
la je da postane liberalna demokratija, ali
ne i konsolidovana demokratija. Sledila
je stagnacija demokratizacije u periodu
2009–2013, i konačno postepen ali stalan
pad nivoa demokratizacije od 2014. nada-
lje koji je, po oceni Fridom hausa o stanju
demokratije u Srbiji za 2019, doveo do toga
da je ona postala hibridni režim, dakle,
režim u kome su pomešane demokratija
i autokratija. Potrebno je napomenuti da
ceo region Zapadnog Balkana pokazuje
znake nazadovanja na polju demokra-
 “Pošto rusofilija zahvata otprilike četiri
petine građana Srbije, svakako da je reč
o heterogenoj grupi i da je identifikacija
s Rusijom izraz raznih nezadovoljstava.
Psihoanalitički gledano, teško je ne
primetiti u ovakvoj vrsti fiksacije
potrebu za očinskom figurom. Oni koji
traže vođu u Srbiji traže ga i u svetu,
i tu nalaze Rusiju kao kompenzaciju
za razna nezadovoljstva u životu”
tizacije od 2010. nadalje i da je ceo regi-
on danas u kategoriji delimično slobod-
nih zemalja i hibridinih režima. Jedini
pozitivan primer je Severna Makedoni-
ja u poslednjih nekoliko godina, mada
je i ova zemlja još uvek u kategoriji deli-
mično slobodnih država.
Da li je proces autokratizacije o
kom je reč sporiji upravo zato što
režimi zadržavaju masku liberal-
ne demokratije? I ne čini li ih to
perfidnijima?
Treći talas autokratizacije teče na glo-
balnom nivou gotovo 30 godina. On je
zahvatio Zapadni Balkan tokom rato-
va za jugoslovensko nasleđe i ponovo, u
drugoj deceniji XXI veka. Ispoljava se na
sličan način na Zapadnom Balkanu kao
i drugde. Nije reč o frontalnom napadu
na demokratiju, već o eroziji demokra-
tije. Institucije se ne uništavaju već se
obesmišljavaju. To jeste jedna zakulisna
stvar, ali pošto temelji ustanova opstaju,
načelno je lakše povratiti demorkatski
REME 21. april 2022.
VREME
poredak s obesmišljenim ustanovama
nego ako bi bile potpuno uništene. Pro-
blem je u tome što su demokratije u sve-
tu istorijski uvođene u tri talasa, a iza
svakog je sledio talas autokratizacije.
Daleko je lakše uvesti demokratiju kada
plovite sa drugima na talasu demokra-
tizacije nego kada treba da se suprosta-
vite antidemokratkoj plimi. Metaforič-
ki rečeno, pobornici liberalne demokra-
tije na Zapadnom Balkanu treba sada
da se otisnu uzvodno nasuprot popla-
vi autokratizacije, a to je više nego slo-
žen zadatak.
Da li je tačna teza da se granica
između levice i desnice zamrljala?
U Srbiji odavno pričamo da su radi-
kali, a potom SNS, ojačali zahvalju-
jući levičarskom narativu “hleb od
3 dinara”, a na globalnoj sceni dola-
zi do pomalo bizarnog približava-
nja stavova radikalnih feminis-
tkinja i američkih konzervativaca
kada je reč o pravima trans osoba.
Sada, sa ratom u Ukrajini, spora-
dično se u “ljudskopravaškim” kru-
govima pojavljuje razumevanje ili
makar tišina kad je reč o radikalno
desnim para i “ne tako para” militar-
nim ukrajinskim grupama koje uče-
stvuju u ratu.
Mislim da je korisno pomenuti da je
podela levo-desno veoma relativizovana i
u Zapadnoj Evropi. Izborom Tonija Blera
za vođu Laburističke stranke (1994), u Bri-
taniji je ubrzo stvoren “novi laburizam”
1996, a to je značilo i simbolički kraj klasič-
ne levice, i to u zemlji u kojoj je začet pojam
21
radničkih prava. Dve uzastopne koalicio-
ne vlade u Nemačkoj (2013–2021) pokaza-
le su da su razlike između stranaka levog
i desnog centra postale veoma relativne
i u najvećoj evropskoj demokratiji. Čini
se da je osnovna podela u Evropi danas
između tradicionalnih političkih stanaka
najšireg centra i populističkih stranaka/
pokreta, a ne između levice i desnice. Pri
tome, populističke stranke su do te mere
hibridne da se ranije podele levo-desno
čine kao obesmišljene. Srbija je specifična
po tome što u njoj dominira populizam,
a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima
tradicionalne obrasce od desnice, a soci-
jalnu retoriku od levice.
Rat u Ukrajini doveo je, nažalost, do
obnove značaja nacije-države. Ceo evrop-
ski projekat teži ka evrofedralizmu i stva-
ranju jedne nadnacionalne zajednice,
dakle, ide ka postepenom prevazilaženju
nacije-države. Rat u Ukrajini pokazao je
da Evropska unija može da, u ovom tre-
nutku, nastupi ujedinjeno samo kao gru-
pa nacija-država homogenizovana povo-
dom neke krizne situacije. Jedna anahro-
na ustanova kakva je nacija-država dobi-
la je, usled neviđene krize i ugrožavanja
suverenosti i prava na postojanje jedne
države, vetar u leđa što neizbežno odla-
že kosmopolitske, federalističke vizije
Evrope. U takvoj situaciji kosmopolit-
ska manjina u zapadnoj Evropi pomalo
je dezorijentisana.
S druge strane, zapadni svet temeljno
je liberalizovan od 1968. godine nadalje i
dubina liberalizacije je tolika da garantuje
opstanak liberalne demokratije, makar u
onim zemaljama u kojima danas živi peti-
na svetskog stanovištva. Zapravo živi-
mo u svetu koji je još ranije prestao da
bude evrocentričan, a sada prestaje da
bude i atlantocentričan. U takvom svetu
liberalna demokratija postaje privilegija
manjine. Za liberalnu demokratiju u Srbi-
ji povoljna je okolnost što se ona nalazi o
okruženju zemalja koje su dostigle nivo
nekonsolidovanih demoratija, u koje spa-
daju njeni susedi Bugarska, Rumunija i
Hrvatska, a nepovoljna okolnost je da je
liberalna demokratija u krizi na celom
Zapadnom Balkanu i Mađarskoj. Jasno
je da u takvom okruženju populističke
stranke imaju veći manevarski prostor
od liberalnih. ¶
JOVANA GLIGORIJEVIĆ
22 Kultura zaborava

Gde su (i zbog čega) iščilele

Proces nestajanja
devedesetih godina
prošloga veka, koje će ne
mali broj komentatora
nazvati najsramnijim u
srpskoj istoriji, poklapa
se sa procesom brisanja
savremene srpske istorije
iz kolektivnog sećanja, ali
zato procvat doživljavaju
srpski srednji vek i,
razume se, poslednjih
desetak godina koje, pod
vlašću Aleksandra Vučića,
poprimaju mitski karakter

P
rošlost je, naravno, nepovrat-
na. Ono što se dogodilo, dogodi-
lo se na takav način da se više ne
može ponoviti. Ili, kako je umeo reći Zo-
ran Đinđić, od akvarijuma možemo na-
praviti riblju čorbu, ali od riblje čorbe ne
možemo napraviti akvarijum. To, među-
tim, ne znači da je prošlost mrtva. Napro-
tiv. Ona ne samo da je živa, nego je nei-
zvesna koliko i budućnost.
Kako sad to? Na pitanje, naime, šta
se (zaista) dogodilo, odgovaraju tuma-
čenja. Pohvatali smo ribice po akvariju-
mu i skuvali riblju čorbu, glasi jedno tu-
mačenje. Drugo će, međutim, reći da su
ribice pocrkale i da nismo kuvali ništa,
nego smo mrtva riblja tela bacili mačka-
ma. Treće tumačenje insistiraće na tome
da nije bilo ni akvarijuma ni riblje čor-
be. I tako dalje. Prošlost, utoliko, postoji
samo kao tumačenje prošlosti – ne po-
stoji prošlost izvan interpretacije proš-
losti, ne postoji prošlost kao takva – tako
da upravo od tumačenja zavisi kakva će
prošlost biti, a naročito to zavisi od do-
minantne priče, od onog tumačenja koje
se, kao zvanična verzija, slavi i predaje po
školama i fakultetima. Istorija nije dru-
go do tumačenje prošlosti.
Ovde ne bi trebalo da previdimo pa-
radoksalni jezičko-gramatički zaplet: o
prošlosti, naime, govorimo u budućem
vremenu, od tumačenja zavisi kakva će
prošlost biti. Ne kakva je bila, nego ka-
kva će biti. Upravo se zbog toga može reći
da je prošlost neizvesna koliko i buduć-
nost. Upravo zbog toga, uostalom, odnos
političke zajednice prema onome što se
dogodilo uobličava tu zajednicu, daje joj
formu i postojanost ili je čini žrtvom sop-
stvenog samozavaravanja, dnevno-poli-
tičkog inženjeringa, nezrelosti, nesuoča-
vanja s onim što se u ime iste te zajednice
radilo, ili što će se, pozivajući se na ma-
glovitu prošlost, tek raditi.
Politička zajednica, dakle, snosi odgo-
vornost ne samo za svoju budućnost, već
i za sopstvenu prošlost. Odnos prema de-
vedesetim godinama prošloga veka, u
kojima se dalekosežno projektovala bu-
dućnost Srbije, utoliko je savršen primer
političkog inženjeringa, namerno proi-
zvedenog slepila, neimanja pameti da se
zajednica s prošlošću suoči otvoreno i
pošteno. Cena nesposobnosti, kukavičlu-
ka i gluposti se, otprilike, izračunava kao
u Đinđićevom primeru s akvarijumom
i ribljom čorbom: kada nas prošlost od
koje bežimo bude stigla, biće kasno, ona
nas je već zaskočila i zarila svoje očnjake
u naše karotide. Zapravo, to se već dogo-
dilo, a srpska politička zajednica – koja
jedva da je još politička – sigurno i nena-
doknadivo ostaje bez života.
iščilela prošlost
Devedesete godine dvadesetog veka
u Srbiji gotovo su iščilele iz kolektiv-
nog sećanja iako su tada udarani teme-
lji onoga što se danas zove Srbija: komu-
nističku diktaturu zamenila je naciona-
listička diktatura Slobodana Miloševića,
umesto socijalističkih institucija postav-
ljene su institucije koje su imale ličiti na
demokratske, ali osim privida nisu pru-
žale nikakav demokratski sadržaj – od-
luke je, naravno, donosio jedan čovek,
tehnolog samosvrhovite vlasti skučenih

21. april 2022. VREME

REME

devedesete godine
OPROSTITE MI RUŽNU PROŠLOST:
Čelnici radikala 90-ih
Foto: Nenad Stojanović
vizija i siromašnih, ali zato opasnih ide-
ja – nacionalistička elita je zemlju uvela
u ratove i devastirala ekonomiju, javna
sfera je stavljena pod kontrolu Socijali-
stičke partije Srbije, država se do nera-
zlikovanja smešala s kriminalnim struk-
turama (u parlamentu su sedeli osuđe-
ni kriminalci i vođe paravojnih jedinica),
stepen nasilja vlasti prema sopstvenim
građanima, naročito prema kritičarima
vlasti, bio je značajan i opasan, kultura
je postala polje na kojem se promovisa-
la i legitimisala nacionalistička priča, is-
pisivala se neka nova istorija s glavnim
likovima koji su, u prethodnoj varijanti,
bili negativci, a Srbija je posle rigoroznih
sankcija načinjena parijom savremene
Evrope, sa sve NATO pohodom koji je
jedini mogao zaustaviti podivljali srp-
ski režim.
REME 21. april 2022.
VREME
U svemu tome odlično se snalazio i
značajan doprinos dao upravo aktuel-
ni predsednik Srbije. Zbog toga devede-
sete godine, kao tema, ne postoje u jav-
nosti pod Vučićevom kontrolom – dakle,
više od 90 odsto javnog prostora – a ako
se i pojavi, jedva da se šta ima smisleno
čuti. O programima humanističkih na-
uka za osnovne i srednje škole nema se,
posle desetogodišnjeg ubijanja u pojam,
šta reći, a i veliko je pitanje kako iscrplje-
ni, preplašeni i poniženi profesori uop-
šte reaguju kada im se i pruži prilika da
nešto kažu o vremenu kada je Srbija ra-
dosno krenula u provaliju. Čitav jedan
period savremene srpske istorije nesta-
je pred našim očima.
Proces nestajanja devedesetih godina
prošloga veka, koje će ne mali broj ko-
mentatora nazvati najsramnijim u srp-
skoj istoriji, poklapa se sa procesom bri-
sanja savremene srpske istorije iz kolek-
tivnog sećanja, ali zato procvat doživlja-
vaju srpski srednji vek i, razume se, po-
slednjih desetak godina koje, pod vlašću
Aleksandra Vučića, poprimaju mitski ka-
rakter. Kada je, dakle, sadašnjost toliko
divna i kada nam je podarila mudrog i
omnipotentnog vođu, onda nema nika-
kve potrebe za prošlošću. Kao ni za bu-
dućnošću, uostalom.
Ovako temeljna specijalna operacija
ispiranja kolektivnog sećanja nije se do-
gađala, verovatno, ni u doba komunizma
kada istorija, doduše, jeste počinjala s po-
bednicima i njihovim ofanzivama (odno-
sno ofanzivama na njih) – revolucionari
vreme uvek računaju od trenutka kada
su osvojili vlast – ali nekakav se istorijski
kontinuitet ipak bio očuvao. Sada, među-
tim, osim Stefana Nemanje i Vučića i nje-
gove genijalnosti, srednjovekovnih ma-
nastira i Vučića i njegove sveprisutnosti,
Svetog Save i Vučića i njegovog zlatnog
doba, srpskih srednjovekovnih ameba i
Vučićevih ameba, nema ničeg i nikog. Ne,
dakle, samo što je kult ličnosti usisao sve
druge sadržaje, već se devedesete godine,
ako se već ne mogu izbeći, tumače hoti-
mično dvosmisleno i bez udubljivanja u
sadržaj – “Slobodan Milošević bio je veli-
ki vođa”, izjaviće A. V, “jedino mu prilike
23
nisu bile naklonjene”, što će se, ispotiha,
ponavljati na svakoj godišnjici Miloševi-
ćeve smrti – ili se njihov sadržaj (kani-
balski ratovi, na primer, u kojima je Sr-
bija imala zapaženu, glavnu ulogu) pre-
ćutkuje upravo zboga što je, zarad kulta
ličnosti, bližu prošlost potrebno temelj-
no prebrisati. Bliža prošlost, naime, ne
može ništa dobro da nam kaže o gospo-
daru Srbije. Naprotiv.
večita sadašnjost
Zbog ove poslednje okolnosti i proš-
lost se, u zvaničnom govoru, sve više
udaljava od devedesetih godina i trenut-
no tumara, nesistematično, neznalački,
površno, ali masama razumljivo, po srp-
skom srednjem veku. To je, uostalom, ra-
dio i Miloševićev režim, koji je u svoju
osnovu postavio Kosovski mit, dok se u
naprednoj varijanti ta prošlost pomera
još dublje, na još bezbednije mesto, u be-
zobličnu simboličku ravan koja ne slu-
ži nikakvom preispitivanju, već održa-
nju entropije, večite sadašnjosti u kojoj
se, doslovno, kao u rđavom pozorišnom
komadu, ne događa ništa. U redu, kra-
ljica drame glumata svakodnevno, izlivi
panike se smenjuju s izlivima očajanja,
afere se nižu brzinom kojom pečurke
izrastaju posle kiše, svaki čas neko upe-
ri poneko ubojito sredstvo u njega, ali
se on svaki put snađe, radi do iznemo-
glosti, spava na podu i spasava decu iz
smetova pa se posle prenemaže po op-
skurnim televizijama, no masa besmi-
sla ostaje neizmenjena, a Srbija atrofi-
ra usred nekretanja i neunošenja hran-
ljivih materija.
Srednjovekovni vladarski modeli,
uz to, ne služe samo bekstvu u dubo-
ku prošlost, već nose sobom i značajan
simbolički materijal. Srbija se ne osla-
nja na republikansku tradiciju, jer u tom
slučaju moralo bi se govoriti o petook-
tobarskoj republici, jedinoj u istoriji Sr-
bije koja je postojala u punom kapaci-
tetu. To, međutim, iz perspektive auto-
ritarnog režima s harizmatskim vođom
ne dolazi u obzir, kako zbog toga što re-
publiku, kao poredak podeljene vlasti,
treba uništiti (to je već urađeno), tako »
24
i zbog toga što se političkim protivni-
cima, uglavnom baštinicima petookto-
barske republike, ne sme prepustiti ni
mrvica simboličkog kapitala. Uz to, sva-
ka republikanska ideja nosi u sebi kako
ideju slobodnog javnog prostora – da-
kle, ideju nadmetanja različitih politič-
kih ideja u javnom prostoru – kao i mo-
dernizacijski potencijal, te ideju vlada-
vine zakona, što bi desničarskoj falangi
– poslušajmo samo šta govori Aleksan-
dar Vulin – bilo kao balvan na putu. Ali
ako nastoji da ideju republike odgurne
od sebe najdalje moguće, ako svoju vlast
tek delimično legitimiše demokratskim
procedurama jer te procedure nisu slo-
bodne (te nisu ni demokratske), podse-
ćanje na monarhistički model koji je, de
facto, na delu u Srbiji, jako dobro dođe
jer nudi oblik vladavine koji je, veruje
se, blizak srpskoj tradiciji. Što je, u kon-
kretnom slučaju, taj model star 600 go-
dina, sitnica je koja ne opterećuje širo-
ke duhove poput njegovog.
ubijanje političke supstancije
Režim Aleksandra Vučića počiva na
proizvoljnostima, poluistinama, otvore-
nim lažima, visokom stepenu fizičkog i
medijskog nasilja, zloupotrebi države, na
neslobodi, ali i na političkom inženjerin-
gu koji šteluje prošlost prema zahtevu
dana i volji vođe. Preskočiti devedese-
te godine znači gurnuti u zaborav ide-
ju otpora i, time, ideju političke borbe,
a u krajnjoj instanci i istinu kao uslov
mogućnosti života. Petooktobarska re-
publika bila je, dakle, prva srpska repu-
blika u punom kapacitetu: podela vlasti
je postojala, demokratski karakter izbo-
ra nije doveden u pitanje, javni prostor
je bio slobodan, a politički život se, svim
nedostacima uprkos, odvijao onako kako
priliči republici. Bila je to krhka republi-
ka, ali jeste bila republika. Zbog čega se
Vučićev režim bori tako svesrdno pro-
tiv republike, naročito sirovim lažima –
rečeno je. Zanimljivije je, međutim, za-
što tako grčevito nastoji da odagna de-
NOĆNA MORA: Devedesete
Foto: Draško Gagović; Zoran Sinko
vedesete godine, a da se razlog ne tiče
samo podsećanja na vođinu ništavnost
pre nego što je postao vođom. Reč je o
ideji politike.
Miloševićev režim je u hodu učio kako
se uspostavlja i učvršćuje nacionalistič-
ka diktatura u uslovima višepartijskog
sistema, ali ideja slobode je, devedesetih
godina, bila jača nego što je to danas, a sa-
mim tim i ideja politike. Koliko god Milo-
ševićev režim bio represivan, uprkos poli-
tičkim ubistvima i sveprisutnom nasilju,
on nije uspevao da zaustavi politički ži-
vot. Otpor režimu neprestano je, uza sve
probleme, uvek iznova stvarao novu po-
litičku supstanciju: ideje su postojale, a
cilj je bio, uz uspostavljanje republikan-
skog poretka, smenjivost vlasti u demo-
kratskim (dakle, nenasilnim) procedura-
ma. Čak i kada je entropija Miloševićevog
režima pretila da ovlada čitavom javnom
scenom – godine 1995, recimo, kada se po-
javio kao jemac mirovnog sporazuma, ili
neposredno nakon NATO intervencije –
otpor je postojao. Vučić je, utoliko, nau-
čio diktatorsku lekciju (a eno mu ga i brat
Putin): ne dopustiti politici da živi.
Politika je opasna po diktatore, a ono
što se nama prikazuje kao politika nisu
drugo do dvorske spletke. Važno je ne
dopustiti bilo kakvo javno sučeljavanje
– ni Milošević nije polemisao u javnosti,
nego je svoje istine izricao direktno u ka-
meru – kako politička supstancija ne bi
oživela. I to je Vučiću vrlo dobro polazilo
za rukom i propagandom sve ove godine,
dok mu se nije suprotstavio ekološki po-
kret svojom zapaljivom energijom i po-
sle čitave decenije ponudio političku igru
onome ko nastoji na svaki način da izbe-
gne političku arenu. Putinov napad na
Ukrajinu scenu je vratio u pretpolitičko
stanje, ali to je druga priča. Devedesete
godine su, dakle, u odnosu na Vučićevu
Srbiju bile poput živog političkog izvora,
te ih, upravo zbog toga, valja odagnati.
Večita sadašnjost Vučićeve Srbije pri-
tiska svom svojom beznadežnošću, svo-
jim sivilom i nepokretnošću. Borba za
slobodu, u ovom slučaju, znači borbu
za prošlost, za političku supstanciju, za
mogućnost da se iz prošlosti nešto na-
uči kako budućnost ne bi ostala prazni
horizont ispunjen vođinom nakaznom
grimasom. ¶
IVICA DOBRIĆ
21. april 2022. VREME
REME
 Organizovani kriminal 25

Foto: Tanjug

Državna Šarenica
Izvor nedeljnika “Vreme”, iz policije, kaže da je Darko Šarić (na slici) bio zapanjen kada je prošle
nedelje na vratima video inspektore Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Došli su
u trenutku kada se činilo da narko-bos sve konce drži u svojim rukama. I da upravo tim koncima
Šarić zateže i popušta omču oko vrata celog državnog političkog i bezbednosnog sistema

N
arko-bos Darko Šarić ponovo
je pritvorenik u ćeliji u zgradi
Specijalnog suda u Beogradu. U
međunarodnoj akciji koordinisanoj od
strane EUROPOL-a i EUROJUST-a, u ko-
joj su učestvovale policije Hrvatske i Sr-
bije, uhapšeno je desetak osoba. Spisak
uhapšenih oslikava matricu organizova-
nog kriminala, na njemu su, osim švercera
kokainom, i advokat, huligan i policajci.
Vilu na Dedinju, u elitnom naselju pre-
stonice, 14. aprila 2022. godine, ujutru,
obasjale su rotacije policijskih džipova i
oklopnih vozila. Ulica Baje Pivljanina bila
je krcata pripadnicima Specijalne antite-
rorističke jedinice policije i Žandarmeri-
je. Belu kuću i one koji borave u njoj, od
pogleda zaklanja visoka zaštitna ograda.
Međutim, oni kojima je ova vila dom ili
utočište na svet oko sebe motre putem
video-nadzora sa brojnih kamera, okre-
nutih ka svakom uglu ulice. Ubrzo, na-
REME 21. april 2022.
VREME
spram sigurnosnih kamera, na luksuznoj
građevini, osim plavih uniformi, stalo je i
desetine foto-reportera i TV snimatelja.
Čitavog dana sevali su blicevi i reflektori
oko vile koja pripada nekada poznatom
crnogorskom i NBA košarkašu Nikoli Pe-
koviću. Ipak, ni policija ni novinari nisu
bili tu zbog proslavljenog sportiste. Zani-
mao ih je gost i kum košarkaša, najpozna-
tiji narko-bos sa Balkana – Darko Šarić.
Pretres kuće trajao je satima, a tek oko
ponoći Šarić je izveden sa lisicama na ru-
kama i odvezen u pravcu SBPOK-a. Tamo
je saslušavan, a potom je sproveden kod
tužioca za organizovani kriminal.
U vili elitnog naselja, iako gost, Šarić
je od 24. decembra 2021. godine izdrža-
vao meru kućnog pritvora. Pre toga je u
pritvorskoj ćeliji proveo skoro osam go-
dina. Od decembra 2021. imao je pravo
da sa nanogicom konačni ishod dvanae-
stogodišnjih suđenja, za šverc kokaina i
pranje para, čeka okružen svojom poro-
dicom. Imao je pravo i da svaki dan, sat i
po, provede kao slobodan čovek, u šetnji
ili kako god odluči.
sudije su ćutale
Po svemu sudeći, imao je Darko Ša-
rić pravo i da krši zakon i to ne samo on,
već su ga i nadležni kršili za njega. Nai-
me, kada je, novembra 2020. godine, Ša-
rić pravosnažno osuđen na 15 godina za-
tvora zbog krijumčarenja 5,7 tona kokai-
na iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu,
umesto da ga sudstvo pošalje na izdrža-
vanje kazne u neki od srpskih zatvora,
Šarić je ostao u pritvoru zgrade Specijal-
nog suda. Ispostaviće se da mu je baš u
tom periodu pritvorska ćelija služila kao
kancelarija za kriminal. I kao svaki po-
slovan čovek, osim kancelarije, balkan-
ski narko-bos imao je i telefone sa Skaj
aplikacijom za tajnu komunikaciju. Dok »
26
je sudska straža čuvala jednog od najpo-
znatijih srpskih pritvorenika, on je, pre-
ma krivičnoj prijavi, telefonirao i izdavao
naloge za ubistva i trgovinu kokainom na
drugom kraju sveta.
Tužilaštvo navodi da na osnovu doka-
za prikupljenih u predistražnom postup-
ku postoje osnovane sumnje da je osum-
njičeni Darko Šarić, u periodu od počet-
ka 2020. do 14. aprila 2022. godine, vodio
organizovanu kriminalnu grupu koja je
u međunarodnim razmerama na terito-
riji Južne Amerike sprovodila kriminalni
plan dogovaranja neovlašćene kupovine
opojne droge kokain. Navode i da su orga-
nizovali transport droge do Evrope radi
dalje prodaje, a sve u cilju sticanja finan-
sijske koristi, vršeći krivična dela neovla-
šćena proizvodnja i stavljanje u promet
opojnih droga. Takođe, i da preko pripad-
nika ove kriminalne grupe u Južnoj Ame-
rici i drugih ljudi liše života osobu koja bi
pokušala da osujeti ostvarenje kontaka-
ta pripadnika njegove kriminalne grupe
sa dobavljačima opojne droge iz Južne
Amerike, te je organizovao i naložio iz-
vršenje krivičnog dela teško ubistvo na
štetu, nekada svog najbližeg saradnika
Milana Milovca.
Dok se hapsilo na Dedinju, policija je
jurišala i u Hrvatskoj. Tužilaštvo navodi
da su članovi ove grupe hrvatski državlja-
ni Petar Ćosić i Manuel Vulić osumnjiče-
ni da su po Šarićevom nalogu 2020. godi-
ne, u Ekvadoru, organizovali ubistvo Mi-
lana Milovca zvanog Cigla. Sumnjiče se i
da su bili glavni šverceri kokaina na tere-
nu, dok im je bos bio iza rešetaka.
A kako je Darko napustio ćeliju i do-
bio nanogicu, posebna je priča o još jed-
nom slomu pravosuđa pred kriminalom.
Kada su sudije Apelacionog suda odluči-
le da narko-bosa puste u kućni pritvor,
on je imao prijavljeno boravište na jednoj
adresi. Međutim, pripadnici Žandarme-
rije, poput taksista, odvezli su ga, po že-
lji, na drugu lokaciju, u kumovu vilu na
Dedinju. Pet dana je tu boravio bez za-
konskog osnova. Zanemeli su alarmi koji,
pomoću nanogice na pritvoreniku, prate
svaki njegov korak. A Šarić nije koračao
u kući koju je prijavio kao dom. Uzalud je
tužilac Saša Ivanić umesto alarma dizao
buku i tražio da se narko-bos odmah po-
novo uhapsi zbog bahatog kršenja pro-
pisa. Sudije su ćutale.
ŠTA JE TAČNO BILA PRAKSA UHAPŠENOG
ADVOKATA: Dejan Lazarević
Foto: Milena Anđela
prsten zaštite
Međutim, sudije Vrhovnog kasacio-
nog suda bile su veoma glasne kad su, u
junu 2021. godine, oborile već pravosnaž-
nu presudu i Apelaciji naložile da Šariću
po treći put sude zbog šverca droge. Na
ponovljenom suđenju narko-bosu, po-
slednjih meseci, dokazi protiv njega su
počeli da padaju poput domina. Prisluški-
vani razgovori koji su bili jedan od ključ-
nih dokaza tužilaštva, posle 12 godina, iz-
bačeni su iz predmeta. Svedok saradnik
Nebojša Joksović godinama je izložen na-
padima, neki od članova njegove porodi-
ce su ubijeni, imovina mu je uništavana,
lažno ga optužuju, a ovog marta doživeo
je i da ga sudija prozove da je pevač. Tač-
nije, kada ga je pozivao da uđe u sudni-
cu, jedan od sudija je rekao: “Neka pristu-
pi svedok saradnik Željko Joksimović.”
Slučajno ili ne, u kriminalnom žargonu
“pevač” je sinonim za cinkaroša.
Tužilac Saša Ivanić nedavno je tražio
izuzeće celog sudskog veća i ukazivao je
na pristrasnost sudija. Darko Šarić je sve
zadovoljniji izlazio iz sudnice. Delovalo je Pljevalja, koji je postao belosvetski šver-
da za narko-bosa sve ide “kao podmazano”. cer kokaina, navikao je da kada svi in-
Izvor nedeljnika “Vreme”, iz polici- spektori za borbu protiv droga na plane-
je, kaže da je Šarić bio zapanjen kada je ti tragaju za njim, kada desetine tužila-
prošle nedelje na vratima video inspek- ca prikuplja stotine dokaza o kriminalu
tore Službe za borbu protiv organizova- koji je činio, kada vrhovni političari ne-
nog kriminala. Došli su u trenutku kada koliko država o njemu razgovaraju kao o
se činilo da narko-bos sve konce drži u problemu ratne zone, da je on i dalje taj
svojim rukama. I da upravo tim konci- koji postavlja uslove.
ma Šarić zateže i popušta omču oko vra-
ta celog državnog političkog i bezbedno- “nije darko neprijatelj više”
snog sistema. Darko Šarić se srpskim vlastima pre-
Iako narko-diler, koga su sve svetske dao, neposredno posle izbora, marta 2014.
bezbednosne službe držale na oku, Ša- Tada su državni zvaničnici saopštili da se
rić je važio za veštog pregovarača. Vero- begunac predao u izvesnoj “trećoj zem-
valo se da njegova izgovorena reč može lji” agentima Bezbednosno informativ-
jače od bilo kog zakona da zapečati sud- ne agencije (BIA) i crnogorske Agencije
binu nečijeg života, pa i celog pravosud- za nacionalnu bezbednost (ANB).
nog sistema jedne države. “Avionom tipa galfstrim 550 SP, da-
Gotovo deceniju i po bio je Šarić moć- kle dugolinijskim, registarskih oznaka
niji i od policije. Policajci su ga lovili, ali HB-JKC, kompanije Džet aviejšn iz Bazela,
su ga policajci i štitili. Svaki inspektor doveden je iz te ‘treće zemlje’ na aerodrom
za borbu protiv narkotika je znao: da bi Golubovci kod Podgorice u utorak rano
uhapsio Darka Šarića, najpre mora da izjutra, proveo tamo pola sata sa porodi-
uhapsi i nemali broj svojih kolega kako com i pola sata sa advokatom, i zatim avio-
bi probio prsten zaštite do narko-bosa. nom Vlade Srbije doveden u Beograd, pa u
Navikao je da sa vlastima i bezbedno- Policijsku upravu beogradsku i na kraju u
snim službama pregovara, da postavlja Specijalni sud u Ustaničkoj”, pisalo je tada
uslove, a da mu se lisice na ruke stavljaju “Vreme” u tekstu “Šlag na izbornoj torti”.
jedino kada sam to odluči, odnosno kada Šarićev branilac Radoslav Baćović
se preda. Nekada kradljivac kobasica iz izjavio je da se njegov klijent vratio zbog
21. april 2022. VREME
REME

toga što se “promenila politička klima” i
da zbog toga očekuje pošteno suđenje.
Pred prvim pojavljivanjem pred sud-
skim većem Šarić je na pitanje sudije
“Šta se promenilo, pa je posle šest godi-
na bekstva odlučio da se preda?”, odgo-
vorio: “Promenila se vlast u Srbiji. Nije
Darko neprijatelj više.”
Posle tih izbora u marta 2014. i pobe-
de Srpske napredne stranke (SNS), dota-
dašnji prvi potpredsednik Vlade za bor-
bu protiv korupcije Aleksandar Vučić po-
stao je premijer.
Povodom Šarićeve predaje Vučić je
sazvao vanrednu sednicu Vlade, te je izja-
vio da je to organizovano “da bi se izbeglo
krvoproliće” i da je predaja bezuslovna.
Međutim, godinama se spekulisalo da
su uslovi ipak postojali. Jedan od njih je
bio da će narko-bos iza rešetaka biti naj-
duže osam godina. Da li je u pitanju puka
slučajnost, pa je baš posle osam godina
Šarić pritvorsku ćeliju zamenio kućnim
pritvorom, i nekako baš u to vreme do-
kazi tužilaštva, pred sudijama, postajali
su bezvredni jedan za drugim.
Spekulisalo se i da je Šarić uslove o pre-
daji dogovorio u džunglama Venecuele
sa jednim kontroverznim srpskim bizni-
smenom koji ima blisku saradnju sa srp-
skim i crnogorskim vlastima. Zvanično,
Vučić se te 2014. godine zahvalio partner-
skim službama na saradnji, posebno ame-
ričkoj obaveštajnoj službi CIA , kao i mi-
nistrima pravde Srbije i Crne Gore.
Kada su Šariću ovog puta stavljene li-
sice, ćutanje Aleksandra Vučića odjeku-
je. Nit se hvali, niti se zahvaljuje. Ma, i ne
spominje. Oglasio se, tek kratkim, saop-
štenjem ministar srpske policije Alek-
sandar Vulin: “Srbija je pouzdan partner
međunarodnih organizacija koje se bore
protiv kriminala i zemlja u kojoj nema
zaštićenih.”
Izvor nedeljnika “Vreme” iz vrha
MUP-a Srbije ocenjuje: “I ovaj put Šarić
je uhapšen posle izbora u Srbiji. Nije to
slučajno, i ovog puta srpske vlasti među-
narodnim službama morale su da doka-
žu kome su bolji partner, kriminalcima ili
svetskim bezbednjacima. I kao što vidi-
mo, dokazuju, ali se ovog puta ne hvale.”
specijalne advokatske usluge
Inače, ova međunarodna akcija, uko-
liko se dokazi pokažu kao dovoljno jaki,
REME 21. april 2022.
VREME
 Gotovo deceniju i po bio je Šarić moćniji
i od policije. Policajci su ga lovili, ali su
ga policajci i štitili. Svaki inspektor za
borbu protiv narkotika je znao: da bi
uhapsio Darka Šarića, mora najpre da
uhapsi i nemali broj svojih kolega kako
bi probio prsten zaštite do narko-bosa
Darka Šarića bi mogla da pošalje i na do-
životnu robiju, kao naručioca ubistva.
Posebno je interesantno, iako je ostalo
u senci hapšenja narko-šefa, hapšenje
njegovog advokata Dejana Lazarevića.
Osim Šarića, on je pravni zastupnik i ču-
venog krimi-dvojca Veljko Belivuk i Mar-
ko Miljković. Advokat je, ali i kum i jed-
nom od, kako ga mediji označavaju, šefo-
va klana “Amerika” Dejanu Stojanoviću
Keki. Na listi njegovih klijenata je i Ra-
doje Zvicer, vođa Kavačkog klana, koji je
u bekstvu od prošle godine. Smatra se
da je Zvicer bio direktno nadređen Ve-
lji Nevolji i Marku Miljkoviću. Godinama
unazad se pričalo da je Lazarević više od
običnog branioca. Da se radi o “konsilje-
reu”, osobi koja savetuje ključne ljude u
piramidi osumnjičenih za organizovani
kriminal, ali i da je zadužen za održava-
nje komunikacije između osoba na razli-
čitim nivoima u toj piramidi.
Istraga protiv klana Velje Nevolje do-
vela je Lazarevića nekoliko puta u žižu
javnosti, pogotovo posle saslušanja sve-
doka okrivljenog u postupku protiv kla-
na Velje Nevolje. Pritom je Lazarević
praktično označen kao spona između
Šarića i Velje Nevolje, jer je svedok Bo-
jan Hrvatin ispričao da je upravo Lazare-
vić dao Šarićevu kuću na korišćenje kla-
nu Velje Nevolje. Hrvatin je opisao kako
su Belivuk i Miljković posle ubistva vođe
Zdravka Radojevića, navijača Crvene zve-
zde, njegov automobil prodali na Koso-
vu. Hrvatin je deo novca za likvidaciju
preuzeo u kući u Lisičijem Potoku, kod
Belog dvora.
“... U kući koju su koristili Veljko i Mar-
ko, a koju im je dao na korišćenje advo-
kat Dejan Lazarević, a koja je vlasništvo
Darka Šarića”, kazao je Hrvatin.
Prema saopštenju tužilaštva, “osumnji-
čenom Dejanu Lazareviću se stavlja na
teret da je kao branilac osumnjičenog
Darka Šarića neposredno ili preko kripto-
vanih telefona sa instaliranom aplikaci-
27
jom SKY, sa osumnjičenim Šarićem dogo-
varao postavljanje eksplozivne naprave
na vozilo oštećenog Gorana Nikolaševića,
najbolje vreme za izvršenje ove kriminal-
ne aktivnosti, te da je organizovao da Go-
ran Nikolašević preko sredstava javnog
informisanja za ovo krivično delo optu-
ži Nebojšu Joksovića, a sve sa ciljem da
se protiv Nebojše Joksovića pokrene kri-
vični postupak i da se na taj način diskre-
dituje kao svedok saradnik. Osumnjičeni
Lazarević se po nalogu osumnjičenog Ša-
rića, sastajao sa policijskim službenikom
SBPOKa osumnjičenim Duškom Mirko-
vićem, kako bi dobijao poverljive podatke
o otvorenim operativnim obradama pro-
tiv pripadnika ove organizovane krimi-
nalne grupe i podatke o postupanju po-
licijskih službenika povodom krivičnih
prijava podnetih protiv Nebojše Jokso-
vića, što je prenosio osumnjičenom Ša-
riću, a za dobijene informacije i podatke
je osumnjičenom Mirkoviću davao nov-
čane poklone.”
Podsetimo, posle izbacivanja prisluški-
vanih razgovora iz predmeta protiv Dar-
ka Šarića za šverc kokaina, između njega
i zatvora stoji samo zaštićeni svedok Ne-
bojša Joksović.
Istoga dana kada i Šarić, uhapšena je
i grupa policajaca, kao i član huliganske
grupe Hijene, bliske FK Crvena zvezda,
Uroš Mišić (promenio prezime u Radova-
nović). Oni se sumnjiče da su organizova-
li i u avgustu 2020. godine digli u vazduh
automobil Gorana Nikolaševića, a sve s
ciljem da za to zlodelo bude optužen sve-
dok Joksović.
Inače, Uroš Mišić javnosti je poznat od
ranije zbog napada bakljom na žandar-
ma na utakmici 2007. godine. Tada su hu-
ligani pokrenuli akciju “Pravda za Uroša”.
Po svemu sudeći, ovaj put su se policajci
i huligani udružili i, pokušavajući da dis-
kredituju zaštićenog svedoka, izvodili ak-
ciju “Pravda za Šarića”. ¶
LEPOSAVA BOGIĆ
28 Intervju: Branko Kukić, pisac i izdavač knjiga

Šuma gori, a zeka

“Mnogi naši poslovi, lični i državni, započeti su a nisu
dovršeni, i naše kuće su započete i nedovršene – zvrje
kao rugla pored izlokanih puteva, a ‘graditelji’ i ‘srpski
domaćini’ tumaraju po njima kao posustale aveti. Mi smo
slepi kod očiju, kod nas ‘kako koje gudi, sve više ludi’, da
upotrebim tu srpsku izreku kao oblik samospoznaje”

D
va su povoda ovom razgovoru
(ako je za razgovor sa Brankom
Kukićem uopšte potreban bilo
kakav povod): regionalna nagrada “Tre-
petalo iz Trogira” za ogroman doprinos
izdavaštvu, periodici i kulturi koju do-
deljuje Centar za medije “Ranko Muni-
tić”, i najnovija izdanja Kukićeve izdavač-
ke kuće “Gradac” iz Čačka među kojima
je najvidljivija studija Gvozdena garda,
o organizaciji u Rumuniji između dva
rata koja je bila protiv Jevreja i neisto-
mišljenika (vidi “Vreme” 1632). Objavlju-
jući je tik pred izbore, Branko Kukić kao
da je predosetio da će jedna od posledica
volje glasača biti ulazak desnih partija u
srpski parlament.
VREME: Ova najnovija nagrada vam
je stigla nekako baš u vreme kad su
u Srbiji jedina tema bili izbori. Da li
je učinila da promenite misli?
BRANKO KUKIĆ: Nagradu “Trepetalo
iz Trogira” dodelila mi je regionalna fon-
dacija “Ranko Munitić”. Taj čovek je bio
izraziti predstavnik jugoslovenske kultu-
re. Odrastao je u Trogiru, a živeo je u Za-
grebu i Beogradu. Pisao je, između osta-
log, odličnu filmsku kritiku, promovisao
je čuvenu Zagrebačku školu crtanog fil-
ma i napisao je u nekoliko tomova knjige
pod naslovom Čudovišta koja smo voleli,
knjige koje spadaju u red onih koje mo-
žete čitati u trenucima kada vam zakoči
mašta i kada ste u minus fazi. Ali ono što
je u vezi sa ovim što sam kazao važno, a
o čemu se ovde danas malo zna, jeste sle-
deće. Naime, 1950. godine Miroslav Krle-
že je napisao jedan vrlo važan tekst i po-
sebno danas aktualan – Srednjovjekovna
umjetnost na tlu Jugoslavije, za istoime-
nu izložbu u Gran Paleu u Parizu. Osnov-
na poruka toga teksta je Krležina tvrd-
nja da je postojala istočnojadranska kul-
tura koja se prostirala od Poreča, preko
Trogira, Zadra, Splita, Dubrovnika, Stol-
ca i Radimlje, Kotora, Sopoćana, Studeni-
ce i Starog Nagoričana, pa dole do Ohri-
da, prostirući se preko Bosne i u zaleđe
sve do Save i Dunava. Tajna i značaj jeste
u tome da ta kultura (Krleža je ponegde
naziva i civilizacija) nije bila eklektična,
da nije podražavala ni vizantijsku ni re-
nesansnu kulturu Italije, nego da je bila
autentična, posebne imaginacije, i da je
evropskoj kulturi dala dalekosežne pod-
sticaje u smislu da je mnogim svojim oso-
binama i specifičnostima uticala i na mo-
dernu umetnost mnogo vekova kasnije.
Ali je – kaže Krleža – “jugoslavenska ci-
vilizacija propala u ciklusu ratova, da bi
Zapadna Evropa mogla da živi i da har-
monično stvara umjetnička djela bez ko-
jih bi historija čovječanstva bila nezami-
sliva”. Nažalost, narodi državica bivše Ju-
goslavije, svi ti nacionalisti, superpatrio-
ti, žilavo-primitivni političari, poluinteli- Svi koji su se borili za vlast i koji su bili u
gentni i polutani raznih fela to nisu znali parlamentu i u ostalim ruglima od javnog
i nisu shvatili. Ranko Munitić je bio jedan interesa, nešto su obećavali. Jedina uloga
od retkih kojima je to bilo jasno. članova parlamenta jeste da se drže pra-
Da li je Čačak zadovoljan vila Ustava, zakona i svega onoga što štiti
rezultatima izbora? Boško svakog stanovnika ove države, bez obzira
Obradović, Čačanin, javno je na njegove lične želje i prohteve i nezavi-
zahvalio gradu zato što je njemu i sno od toga šta oni misle o bilo kom pred-
njegovoj stranci omogućio da pređe stavniku vlasti. Sve drugo je demagogija
cenzus i obećao da će u parlamentu i lažno predstavljanje, a ono se kosi sa za-
zastupati interese Čačka. Zar konom. Stvar je jednostavna, ali je u Sr-
poslanicima nije jedina obaveza biji više od dvesta godina neprimenjiva.
da zastupaju interese onih koji su U to ćete se uskoro uveriti po ko zna koji
glasali za njih? put. Srbija je uvek radila na kopir-aparat
Da li je bilo ko u Srbiji zadovoljen ovim ili na indigo-papir.
izborima, to ne znam, a i to me ne intere- Šta su ovi izbori otkrili o opoziciji?
suje kao što to ne interesuje mnoge koji Ovi izbori su dokazali tvrdnju Jovana
nisu željni vlasti i mnoge koji su se sliza- Cvijića još iz 1903. godine da u Srbiji vla-
li s vlašću. Sve dok su me izbori intereso- da “politička ciganija”, kako je on to for-
vali, dok sam imao imalo očekivanja, ti mulisao. Nedavno su se jedva ti svati iz
izabrani su Srbiji doneli štetu, sram i jad. opozicije nekako skupili “s koca i konop-

21. april 2022. VREME

REME
 29

pijucka vodu
već i visoki državni interesi ne samo što
ne nalaze opštu potporu, već se partijski
interesi u tolikoj meri pretpostavljaju vi-
sokim državnim interesima, onda, sasvim
prirodno, to sve ukupno donosi i svoje re-
zultate kakve niko savestan ne može po-
želeti ni svojoj otadžbini ni onoj kolek-
tivnoj celini što se zove ‘narod’.” Posva-
đali su se i oni Titovi u jednopartijskom
sistemu i rasturili državu od 22 miliona
stanovnika. Ti su, zajedno sa onim Pa-
šićevim, u stvari bili najgori. Ovi sadaš-
nji će rasturiti i ovu, koja će stvarno sta-
ti “pod jednu šljivu”. Ali pitanje je da li su
za sve ovo krivi samo jurodivi pojedinci.
Mislim da je to krivica čitavog naroda,
ma koje vere ili narodnosti bio. Reč je o
karakteru ovog naroda. O njegovoj sebič-
nosti, zavisti, želji za osvetom, neobrazo-
vanosti, nevaspitanju, potuljenosti i ban-
doglavosti. Davno je to lepo opisao Vla-
dimir Dvorniković u svojoj knjizi Karak-
terologija Jugoslovena. Ali zalud knjige
kad svuda zvone zvona i zveče praporci,
a pevačica se penje na astal.
Procenjuje se da je Srbija pred
odlukom da li će na Zapad ili na
Istok. Istovremeno, čeka nas i
veoma komplikovan put u Evropsku
Fotografije: A. Anđić uniju i čini se još komplikovanije

 Ovi izbori su dokazali tvrdnju Jovana prilagođavanje evropskom načinu

života. Srbija se nalazi u sredini,
Cvijića još iz 1903. godine da u Srbiji između Rima, Beča, Pešte i Atine, pa
ipak, kao da nas njihovi uticaji nisu
vlada “politička ciganija”, kako je on to dotakli.
Srbija niti hoće niti može odavde gde
formulisao. Nedavno su se jedva ti svati iz
je ukopana u svoj šanac i gde kunja i bol-
opozicije nekako skupili “s koca i konopca”, na kúti u pijanoj noći, u pometnji, bez gla-
ve i pameti. Ako zanemarimo trezvene
a nije prošla nijedna sedmica, evo ih, opet pojedince, ovde barjak nosi masa, gomi-
la i rulja. Za “evropski način života” je po-
se svađaju. Videćete, oči će povaditi
trebna drastična promena mentaliteta
ca”, a nije prošla nijedna sedmica, evo ih, vić na jednom mestu piše: “Ako se građa- ove naše, kako Andrić kaže, tevabije. Ta
opet se svađaju. Videćete, oči će povadi- ni jedne iste države u svojim ‘političkim promena se jedino može postići dugo-
ti! Ja sam svojevremeno čitao knjigu Po- ubeđenjima’ toliko raziđu da su stalno na godišnjim prosvećivanjem, menjanjem
litička istorija Srbije Živana Živanovića ratnoj nozi, da su zapojeni mržnjom, da ubuđalih navika i – kulturom, kulturom
u četiri toma (izašla 1925. godine, i nika- su toliko otuđeni i u netrpljivosti ogrezli; u svim oblicima javnog života, razgovora
da više nije objavljena), i shvatio sam da ako se građani takvim načinima ‘vaspi- i dogovora. Ali sve je to danas u pogreš-
se u političkom životu Srbije do dana da- taju’ u nepomirljivoj isključnosti i gruboj nim rukama: školstvo je korumpirano,
našnjeg ništa nije promenilo, osim povre- i bezobzirnoj sebičnosti da ne samo što svaki treći je završio škole pod sumnji-
meno sijalice u klozetu. Evo šta Živano- jedni drugima žele i spremaju svako zlo, vim okolnostima i u pratnji milicije, pop »
REME 21. april 2022.
VREME
30
je korumpiran, lopov je korumpiran, ban-
kareva žena je korumpirana, stočni trgo-
vac je korumpiran, a kultura o kojoj govo-
rim jedva diše u blatu kiča i šunda. Dakle,
od te ideje nema ništa. Sterija je u predgo-
voru Rodoljupcima još onda upozoravao:
“Dokle se budemo samo hvalili, slabosti i
pogreške prikrivali, u povesnici učili koli-
ko je ko od predaka naših junačkih glava
odrubio, a ne gde je i s puta sišao, donde
ćemo hramati i za dlaku nećemo biti bo-
lji… Što je bilo luđe, preteranije, nesmisle-
nije, to je imalo više uvažatelja, i glas ume-
renosti smatrao se kao nenarodnost, kao
protivnost i izdajstvo.” Mnogi naši poslo-
vi, lični i državni, započeti su a nisu dovr-
šeni, i naše kuće su započete i nedovrše-
ne – zvrje kao rugla pored izlokanih pu-
teva, a “graditelji” i “srpski domaćini” tu-
maraju po njima kao posustale aveti. Mi
smo slepi kod očiju, kod nas “kako koje
gudi, sve više ludi”, da upotrebim tu srp-
sku izreku kao oblik samospoznaje. Sve
je preterivanje, ljubomorno takmičenje,
ugleda se budala na budalu. Zbog sve-
ga ovoga srpska rukovodstva ne znaju
kud udaraju, ogrezli u kal nadmenosti i
sumanutosti. Ima jedna stara “teorija” o
mišu koja kaže: “Kad može miš u flašu,
onda sve može. Ali ne može miš iz flaše.”
Neko kaže: “Pa, ovde ima ljudi koji…” Ima
ovde ljudi “koji”, ali su uleteli u loše druš-
tvo. Pa sada gledamo kako šuma gori, a
zeka pijucka vodu.
Do pre mesec dana čekalo se na
izbore, a baš nekako kad smo počeli
da se bavimo koronom, počeo je rat
u Ukrajini. Kad ćemo da prestanemo
da čekamo da se nešto završi pa da
počnemo da živimo?
Mi “slavno” živimo – ali u prividu, izvan
realnosti. Ovde iskustvo nikada nikog ni-
čem nije podučilo. U svetu su se uvek do-
gađale i događaće se nesreće, nezgode i
nepravde, ali naše su u temelju našeg po-
stojanja, kao sublimacija “načina života”,
da ne kažem “našeg stila”. Mi smo – kako
je Emil Sioran rekao za Balkan – “javna
kuća u plamenu”. Za menjanje tog “stila”
potrebni su nadareni, obrazovani i ener-
gični ljudi, ljudi sa jakom voljom i plamte-
ćom pameti. Mi smo takve ljude krili od
samih sebe pod suknju gluposti i zavisti,
kvocajući okolo kao kvočke, ili smo ih li-
kvidirali. Pogledajte našu istoriju – liči na
vašarište posle provale oblaka. Zbog toga
 “Pogledajte našu istoriju – liči na vašarište
posle provale oblaka. Zbog toga se naš
pametan svet dao u bežaniju. Ono što
je od tog pametnog sveta ostalo, tavori
u procepu budaletina, pokvarenjaka i
prostaka. Ovaj proces je već postao pravilo”
se naš pametan svet dao u bežaniju. Ono
što je od tog pametnog sveta ostalo, tavo-
ri u procepu budaletina, pokvarenjaka i
prostaka. Ovaj proces je već postao pra-
vilo. “Što je bilo luđe, preteranije i nesmi-
slenije, to je imalo više uvažatelja, a glas
umerenosti smatrao se kao protivnost i
izdajstvo.” I ovo je rekao Sterija.
U svakodnevnom razgovoru
politički život odavno je prisutnija
tema od privatnog. Zašto nam je
važnije šta je rekao neki ministar
ili poslanik od onoga šta se dešava
onome s kim živimo?
Ljudi ovde žive u strahu, u apatiji i
pod pritiskom, i ekonomskim i mental-
nim. Šta to znači? Strahuju za posao, za
platu i penziju, strahuju za školovanje
dece, za zdravlje. Malodušnost je proi-
stekla iz nemoći da bilo šta postignu u
životu, nisu ni u šta sigurni, život im se
pretvorio u biologiju, u preživljavanje. Uz
sve to, vlast ih pritiska ucenama, porezi-
ma, izmišljajući finansijske ludosti da se
očešu za pare, pretnjama glađu, smrću i
ratovima, lažima, korupcijom i krimina-
lom. Uprkos svemu tome, oni misle da im
sve probleme mogu rešiti političari, par-
lamentarci, ministri i njihovi pomoćni i
zamenici, dakle oni koji sve te probleme
sistematski stvaraju svojim neradom i su-
ludim obećanjima. Ovde je većina stanov-
nika naivna, a uz to i neobaveštena. I što
je najcrnje, izgubili su samopoštovanje,
odvažnost i ljudski identitet. Mnogi koji
bi ovom društvu bili neophodni za pro-
menu nisu poštovani kao ličnosti, nego
su žrtve ispraznih reči i suludih ideja, po-
stali su žrtve onih koji klečeći pred olta-
rima i kumirima lažu kuneći se u istinu.
Najnoviji broj časopisa “Gradac”
o Gvozdenoj gardi objavljen je u
vreme kad se ispostavilo da će u
našem parlamentu deo poslanika
biti iz desnih partija, a jedan od
prethodnih brojeva posvetili
ste Bogdanu Bogdanoviću baš u
vreme kad je Beograd bio na udaru
neukusa. Vi, očigledno, smatrate da
izdavač treba da korespondira sa
vremenom?
Izdavaštvo – kao i stvaralaštvo uop-
šte – treba da korespondira sa vreme-
nom u kome nastaje, pogotovo kada je
vreme krizno, kada – kako kaže Ljubomir
Simović – “padne sreda u subotu”, kada
se vrednosti raspadaju, kada se nadvija
opasnost da u društvu prevladaju glu-
post, agresija, neukus i zapuštenost. Do-
bro ste primetili, “Gradac” o Gvozdenoj
gardi, desničarskoj organizaciji između
dva rata u Rumuniji, posledica je jačanja
vulgarne desnice kod nas, a s druge stra-
ne, posledica nerazumevanja samog poj-
ma desnica. Desnica je, kao i levica, kao
socijalizam i liberalizam, oblik razmišlja-
nja o ustrojstvu društva i države. Prava
desnica ne mora da bude ni fašizam ni
nacizam, kao što levica nije ni komuni-
zam ni staljinizam. To ovde politički dile-
tanti ne shvataju. Gvozdena garda je bila
oblik “desnice” koja se zalagala za “čistu”
naciju, “čistu” religiju i “čistu” kulturu. Na
planeti se i ljudi i ideje mešaju. To nije pi-
tanje ideja, to je pitanje života. Možete li
da zamislite, recimo, “čist” Njujork? Ali to
sa Gvozdenom gardom je ortodoksni na-
cionalizam. O tome obrazovani politič-
ki filozofi i sociolozi dobro znaju više da
kažu. Ovaj broj o Gvozdenoj gardi poku-
šaj je da se ovaj pokret objasni kako nas
ne bi zavlačili svi ti politički probisveti,
budući da ovde živimo u pometnji zna-
nja i primitivnih zabluda.
A što se Bogdana Bogdanovića tiče, on
je bio čovek velikog znanja, stvaralačkog
dara, ukusa i stila. Njegov rad je bio na
visokom umetničkom nivou i u pogledu
teorije i prakse. Prva knjiga koju je obja-
vio je Mali urbanizam. U toj knjizi on je
objavio tekstove u kojima je pisao kako se
u gradovima – a mislim da se to pre sve-
21. april 2022. VREME
REME

ga odnosilo na Beograd – malim inven-
tivnim umetničko-urbanističkim pote-
zima mogu izdvojiti i detaljima stvoriti
posebna mesta koja će gradu dati inti-
mnost, skrovitost, šarm i tajanstvenost,
kako bi grad dobio privlačnost i bio me-
sto začaranosti i privlačnosti za one koji
grad shvataju i osećaju kao svoje gnezdo.
On je bio jedan od retkih koji je shvatio i
želeo da primeni ideje Gastona Bašlara iz
njegove čuvene knjige Poetika prostora.
Ali i Bogdan Bogdanović je žrtva našeg
zaborava, neznanja i nemara, a zalagao se
da se naši vrhovi saznanja, darovitosti i
žarkih želja za otkrivanjem nepoznatog
ne poravnaju i skrešu, da ne pređe sve u
prezasićen rastvor, koji će nas otuđiti i
od samih sebe i od drugih, i sve nas du-
hovno potrovati.
Neki noviji brojevi časopisa
“Gradac” posvećeni su našim
autorima (Vasko Popa, Albahari,
Basara, Ljubomir Simović) kao i
knjige iz edicije “Alef” (Slobodan
Jovanović, Momčilo Nastasijević,
Vladimir Dvorniković, Vlaho
Bukovac, Milan Budimir, Bogdan
Bogdanović). Kako to da razumemo,
budući da je oko “Gradca” uglavnom
sve bilo vezano za druge kulture?
Posle prikazivanja dela iz drugih kul-
tura, trebalo je pokazati i našu kulturu
kako bismo našim čitaocima pokazali da
nema “malih kultura”. Autori koje ste po-
REME 21. april 2022.
VREME
menuli deo su planetarne kulture. Njiho-
va dela su važna za veze “nas odavde” sa
“njima otud”. Sve što ste pomenuli može
biti važno i za čitaoce “tamo negde”. Ti
čitaoci bi sebe prepoznali i u našoj kul-
turi isto kao što se prepoznaju i traže u
nekim drugim, ili kao što se mi vidimo u
njihovim. Ljudska misao je igra ogleda-
la. Zbog toga je kultura lanac koji pove-
zuje a ne zavezuje. Kada bi neko uspeo
da na druge jezike, recimo, prevede poe-
ziju Momčila Nastasijevića ili knjigu na-
ših narodnih umotvorina koje je sakupio
Vasko Popa u knjizi Od zlata jabuka, ili
našu srednjovekovnu književnost – svet
bi nas mnogo više cenio. Jasno je da je
za to prepreka jezik. Ali postoji li prepre-
ka da mi to ovde razumemo? Ako ne ra-
zumemo, zašto ne pitamo one koji razu-
meju da nam kažu zbog čega je to važno
za ovaj narod? A ovo što mi objavljuje-
mo u “Gradcu” samo je mala počast tom
umnom ljudstvu iz naših krajeva.
Povodom 100. broja “Gradca” – a ovo
je već 222. broj – napisali ste da je
“Gradac” pokušaj da se prevaziđe
provincijalni način mišljenja, da se
uspostavi hijerarhija vrednosti. Da
li ste uspeli?
Ta ideja je uspela, jer smo ovdašnjim či-
taocima otkrili mnogo toga što ovde nije
bilo poznato ili je samo usput pomenu-
to, a što spada u nasleđe ove civilizacije.
Pre 40 godina bila su to značajna otkri-
ća u jednoj manje-više totalitarnoj, ide-
ološkoj i zapuštenoj kulturi i represiv-
nom društvu, kulturi ograđenoj cenzu-
rom i samocenzurom. Doduše, hijerarhi-
ja vrednosti nije uspostavljena iz razloga
o kojima smo govorili. Ali “Gradac” nije
časopis za masovnu upotrebu, kao što i
knjige ne treba svako da čita. Ima mno-
go onih koje pogrešno pročitane knjige
mogu da upropaste. “Gradac” čitaju lju-
di posebnog kova.
Četrdeset osam godina objavljujete
knjige koje mnoge vaše kolege izdavači
verovatno ne bi ni poželeli da objave, pre
svega zato što pretpostavljaju da se neće
prodati. Iz ovakvog razmišljanja proizla-
zi dilema da li publici treba ponuditi ono
što želi ili joj treba sugerisati šta je to što
će da joj se dopadne.
Što se prodaje “Gradca” tiče – i ostalih
izdanja oko njega – to je najčitaniji i naj-
prodavaniji časopis u Srbiji od stotinak
31
koji ovde izlaze. Čitaoci “Gradca” su obra-
zovani ljudi: studenti, profesori univerzi-
teta, umetnici i intelektualci raznih fela.
Neki od njih vide u njegovoj sadržini neki
oblik putokaza. A što se prodaje tiče, po-
znati francuski izdavač Hose Korti, koji
je izdavao knjige autora koji su svet gle-
dali iskosa, a koji su danas najznačajni-
ji pisci i mislioci, povodom prodaje svo-
jih izdanja je rekao: “Svaka se knjiga pro-
da, neka za 25 dana a neka za 25 godina.”
Kako sarađujete sa Ministarstvom
kulture, uopšte sa državnim
institucijama?
Imam utisak da mnogi ljudi iz Mini-
starstva kulture ne znaju da “Gradac” po-
stoji, iako je to, posle najstarijeg našeg ča-
sopisa, “Letopisa Matice srpske”, danas
najstariji časopis koji od 1974. godine izla-
zi bez prekida. Jednom je Milan Vlajčić u
jednoj TV-emisiji rekao za “Gradac” da to
“nije časopis koji uređuje poštar”. Moram
da kažem da se izlaženje časopisa posled-
nje tri godine stabilizovalo zahvaljujući
inicijativi sadašnjeg gradonačelnika gra-
da Čačka. U svakoj vlasti ima zrno žita.
Zašto se niste preselili u Beograd?
Ja sam svoje lepe mlade dane proveo
u Beogradu. Kao đak gimnazije učestvo-
vao sam na studentskim demonstraci-
jama 1968. Ovo naglašavam zbog toga
što je to za jednog mladića bilo poseb-
no iskustvo. Tada sam donekle shvatio
kako je funkcionisalo ondašnje društvo,
ali i kako funkcioniše današnje. To je za
mene bila velika škola iz morala i istine
– ukapirao sam odnos zanosa i realno-
sti. Ta saznanja nisu sjajna. Danas mi je
svejedno gde živim u Srbiji, jer je život
ovde “muka duhu”. Beograd je grad koji
je izgubio i bagatelisao ondašnju atmos-
feru, zaboravljeno je ono što je najvaž-
nije za svaki grad – duh mesta, o čemu
je lepo pisao Lorens Darel, iako se pe-
desetih u Beogradu nije baš nauživao.
Beograd se poseljačio zbog dolaska ise-
ljenika sa svih strana, u njega su doneti
psihologija i mentalitet prigradskog na-
selja. Teskoba u gunguli, vašarište i du-
hovni kal svakog trenutka na svakom
mestu. Meni, u stvari, da budem iskren,
više nigde nije mesto. Samoća me okru-
žila sa svih strana. Najsrećniji bih bio da
živim kao lutalica, da skitam, da budem
slobodan kao divlja patka. ¶
SONJA ĆIRIĆ
 LIČNISTAV
32

Mali akcionari – pojam

i pravna regulativa
Bez obzira na broj akcija koje poseduju, svi akcionari se pod jednakim okolnostima
tretiraju na jednak način. Kako je cilj osnivanja privrednog društva sticanje dobiti
kroz poslovanje, to je i osnovno pravo akcionara učešće u upravljanju privrednim
društvom kroz organe upravljanja, kao i pravo učešća u raspodeli dobiti

Akcionari su osnivači akcionarskog društva, kapitala u smislu Zakona o privatizaciji, kada je deo
tj. lica koja imaju akcije u privrednom druš- društvenog kapitala, podeljen u akcije, prenet zapo-
tvu organizovanom kao akcionarsko društvo. slenima i bivšim zaposlenima, bez naknade. Stica-
Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dema- njem statusa akcionara na takav način, zaposleni
terijalizovanoj formi i glase na ime. To znači su postali manjinski akcionari. Način sticanja akci-
da imalac akcija nema akciju u materijalnom ja ne utiče na akcionarska prava po osnovu akcija.
obliku (hartija u ruci), već se kao imalac akci- Pravo je akcionara i da prestane to biti. Akcije se
ja registruje u registru koji vodi Centralni re- mogu slobodno prenositi, osim ako je statutom pre-
gistar, depo i kliring hartija od vrednosti. Sta- nos akcija ograničen pravom preče kupovine osta-
tus akcionara stiče se upisom u registar, dok lih akcionara, ili prethodnom saglasnošću društva.
ostvarivanje prava po osnovu akcija akcionar Piše: Branka Žerajić Ukoliko privredno društvo u kome akcionar po-
stiče unosom navedenog kapitala u društvo, Sudija Privrednog seduje akcije izda nove akcije, dotadašnji akciona-
apelacionog suda
što znači uplatom. ri imaju pravo prečeg upisa akcija iz nove emisije,
Po broju akcija koje poseduje, Zakon o privrednim druš- srazmerno broju u celosti uplaćenih akcija te klase koje ima
tvima prepoznaje akcionara koji poseduju značajno učešće na dan donošenja odluke o izdavanju akcija, u odnosu na uku-
u osnovnom kapitalu društva (tzv. kontrolni akcionar druš- pan broj akcija te klase. Na takav način, prihvatanjem kupo-
tva), zatim većinskog akcionara, kao i malog akcionara. vine novoizdatih akcija od postojećih akcionara ne dolazi do
Mali akcionari su vlasnici manjeg broja akcija, tako da sa- promene učešća akcionara u kapitalu.
mostalno nemaju značajan uticaj na poslovanje i odlučivanje
u društvu. Takav položaj je često uzrok nezadovoljstva malih prava malih akcionara
akcionara. U cilju ostvarenja svojih prava u samom privred- Bez obzira na broj akcija koje poseduju, svi akcionari se pod
nom društvu, ali i u sudskom postupku, potrebno je da mali jednakim okolnostima tretiraju na jednak način. Kako je cilj
akcionari imaju saznanja o njihovim pravima i obavezama. osnivanja privrednog društva sticanje dobiti kroz poslovanje,
Zakon o privrednim društvima reguliše status i pravni po- to je i osnovno pravo akcionara učešće u upravljanju privred-
ložaj akcionara, pa samim tim i manjinskih akcionara, dok se nim društvom kroz organe upravljanja, kao i pravo učešća u
na prenos akcija i svih prava na akcijama primenjuje Zakon raspodeli dobiti.
o tržištu kapitala. Akcionar ima pravo učešća i glasanja na skupštini, tako
da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas. Statutom ak-
način sticanja i pravo raspolaganja cionarskog društva se može utvrditi minimalan broj akcija
Akcije se stiču kupovinom akcija na organizovanom trži- koje akcionar mora posedovati za lično učešće u radu skup-
štu. Međutim, određen broj akcionara je stekao navedeni sta- štine. Zakon propisuje da taj limit ne može biti veći od broja
tus u postupku privatizacije, kroz transformaciju društvenog koji predstavlja 0,1 odsto ukupnog broja akcija odgovarajuće

 Mali akcionari su vlasnici manjeg broja akcija, tako da samostalno nemaju

značajan uticaj na poslovanje i odlučivanje u društvu. Takav položaj je
često uzrok nezadovoljstva malih akcionara. U cilju ostvarenja svojih
prava u samom privrednom društvu, ali i u sudskom postupku, potrebno
je da mali akcionari imaju saznanja o svojim pravima i obavezama
21. april 2022. VREME
REME

Br. 24
klase. Ukoliko je takvo ograničenje propisano statutom, ak-
cionari koji pojedinačno ne poseduju predviđen broj akcija
imaju pravo da u radu skupštine učestvuju preko zajednič-
kog punomoćnika, ili da glasaju u odsustvu.
Ostvarivanje prava na učešće u raspodeli dobiti akcionar
ostvaruje kroz isplatu dividende. Akcionar ima pravu na di-
videndu prema broju akcija, odnosno učešću u kapitalu. Me-
đutim, odluku o isplati dividende donosi skupština akcio-
narskog društva, koju čine svi akcionari, pa samim tim da
li će biti doneta odluka o isplati dividende ili ne, zavisi od
volje većine akcionara. Akcionar ima pravo učešća u raspo-
deli likvidacionog ostatka ili stečajne mase u skladu sa za-
konom kojim se uređuje stečaj, u slučaju gašenja privred-
nog društva.
Akcionar može biti i radno angažovan u društvu u kom po-
seduje akcije, i na radnopravni status akcionara ne utiče činje-
nica da je i akcionar.
učešće akcionara u radu privrednog društva
Akcionar ima pravo da bude obavešten o načinu rada i po-
slovanja privrednog društva u kome poseduje akcije. Informi-
sanje akcionara se vrši kroz učešće u radu skupštine društva.
Nezavisno od navedenog načina informisanja, svaki akcio-
nar, bez obzira na broj akcija koje poseduje, ima pravo pristu-
pa aktima i dokumentaciji društva. Odbor direktora, odnosno
izvršni odbor, dužan je da akte i dokumentaciju u koja akcio-
nar ima pravo uvida, kao i finansijske izveštaje društva, stavi
na raspolaganje svakom akcionaru, kao i ranijem akcionaru za
period u kojem je bio akcionar. Akcionar podnosi pisani zah-
tev kojim traži uvid i kopiranje dokumentacije o svom trošku,
tokom radnog vremena.
odgovornost malih akcionara
Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celoku-
pnom svojom imovinom. Akcionari po pravilu ne odgovara-
ju za obaveze društva.
Odgovornost akcionara postoji samo u slučaju probijanja
pravne ličnosti i sprovođenja prinudne likvidacije. Odgovor-
nost po osnovu probijanja pravne ličnosti postoji ukoliko ak-
cionar koristi društvo za postizanje nedozvoljenog cilja, u kom
slučaju snosi odgovornost za obaveze društva, dok u slučaju
sprovođenja prinudne likvidacije mali akcionar može biti od-
govoran samo do visine prenetog mu kapitala po okončanju
prinudne likvidacije.
Za razliku od malog, većinski akcionar za obaveze privred-
nog društva, nakon gašenja privrednog društva prinudnom
likvidacijom, odgovara neograničeno solidarno.
nesaglasni akcionar
Pod pojmom “nesaglasni akcionar” smatra se akcionar koji
nije saglasan sa odlukom skupštine društva koja može zna-
čajno uticati na rad, poslovanje i imovinu društva ili na pra-
va akcionara.
Nesaglasni akcionar može tražiti da mu društvo otkupi ak-
cije ako glasa protiv, ili se uzdrži od glasanja za odluku o pro-
REME 21. april 2022.
VREME
33
meni statuta društva kojom se umanjuju njegova prava, o sta-
tusnoj promeni, o promeni pravne forme, o promeni vreme-
na trajanja društva, odluci kojom se odobrava sticanje, odno-
sno raspolaganje imovinom velike vrednosti, kojom se menja-
ju njegova druga prava.
U tom slučaju akcionar ima pravo na naknadu tržišne vred-
nosti akcija. Otkup akcija se vrši po vrednosti koja je jednaka
tržišnoj vrednosti ukoliko se akcijama trgovalo, odnosno, ako
se akcijama nije trgovalo u dovoljnom obimu, po najvišoj od
utvrđenih vrednosti (procenjena ili knjigovodstvena).
Otkup akcija, po pravilima isplate nesaglasnih akcionara,
primenjuje se i kod prinudnog otkupa akcija ili prava na pro-
daju akcija. Do prinudnog otkupa akcija, ili prava na prodaju
akcija, dolazi kada kontrolni akcionar stekne najmanje 90 od-
sto osnovnog kapitala društva i kada ima najmanje 90 odsto
glasova svih akcionara. Prinudni otkup se sprovodi po predlo-
gu kontrolnog akcionara, dok se ostvarenje prava na prodaju
vrši na predlog manjinskog akcionara. U oba slučaja, odluku o
prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društvu,
uz isplatu cene koja se određuje shodnom primenom odreda-
ba o isplati nesaglasnih akcionara, donosi skupština.
tužbe za zaštitu prava manjinskih akcionara
Radi zaštite svojih akcionarskih prava, akcionar ima moguć-
nost da podnese tužbu mesno nadležnom privrednom sudu.
Tužbe koje akcionaru stoje na raspolaganju su:
– tužba za naknadu štete koju je pretrpeo povredom poseb-
nih dužnosti od strane lica koja u društvu takve dužnosti ima-
ju (povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lič-
ni interes, povrede dužnosti izbegavanja sukoba interesa, po-
vrede dužnosti čuvanja poslovne tajne i povrede pravila o za-
brani konkurencije), ako u trenutku podnošenja tužbe pose-
duju akcije koji predstavljaju najmanje 5 odsto osnovnog ka-
pitala društva;
– jedan ili više akcionara, koji su imali pravo na učešće u
radu sednice skupštine, mogu tužbom nadležnom sudu po-
bijati odluku donetu na toj sednici skupštine i tražiti nakna-
du štete;
– tužba za uvid i fotokopiranje dokumentacije, ukoliko druš-
tvo nije postupilo po zahtevu za uvid;
– akcionari koji poseduju akcije koje predstavljaju najmanje
20 odsto osnovnog kapitala mogu podneti tužbu protiv druš-
tva radi prestanka društva;
– ako nije pribavljeno potrebno odobrenje nadležnog or-
gana, akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5 odsto
osnovnog kapitala društva može podneti tužbu za poništaj
pravnog posla ili pravne radnje sticanja, odnosno raspolaga-
nja imovinom velike vrednosti;
– nesaglasni akcionar može tužbom podnetom protiv druš-
tva tražiti isplatu razlike do pune vrednosti njegovih akcija, u
slučaju sprovedenog postupka otkupa akcija na neki od zako-
nom predviđenih načina;
– ukoliko kontrolni akcionar ne izvrši isplatu utvrđene
vrednosti akcija akcionaru, kao podnosiocu, navedenu ispla-
tu može tražiti tužbom. ¶
34 Intervju: Branko Perić, sudija Suda Bosne i Hercegovine

Više nema logičnih

predviđanja za BiH
“Nikada sankcije nisu rješavale političke i društvene probleme.
Mislim da to samo komplikuje odnose. Dodik će sankcije pretvoriti u
profit tako što će ih iskoristiti u izbornoj kampanji predstavljajući se
kao žrtva američko-engleske zavjere. Stranci mu već dugo pomažu
da postane nacionalni epski junak i kandidat za kanonizaciju”

B
ranko Perić, sudija, pisac i publici-
sta, poznat je kao čovjek koji kri-
tički promišlja procese i događaje
i bez dlake na jeziku iznosi svoje stavo-
ve u javnosti. Od 1996. godine obavljao je
funkciju urednika u nekoliko novinskih
agencija, bio prvi predsjednik nezavisnog
Udruženja novinara Republike Srpske, te
postao potpredsjednik Vijeća Regulator-
ne agencije za komuniciranje BiH. Nakon
2003. sudija je Suda Bosne i Hercegovine,
a od 2004. godine i predsjednik Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća BiH (VTSV).
“VREME”: Razgovaramo neposred-
no nakon što je na stranici Američke
kancelarije za kontrolu strane imovi-
ne (OFAC) objavljeno da su Sjedinje-
nje Američke Države uvele sankcije
smijenjenoj glavnoj tužiteljici Bosne
i Hercegovine Gordani Tadić. Kako
kao sudija Suda BiH gledate na njih?
BRANKO PERIĆ: Dozvolite mi da se
na slučaj Gordane Tadić osvrnem iz prav-
nog ugla. Gordana Tadić je zbog izvjesnih
grešaka u upravljanju Tužilaštvom BiH
sankcionisana u disciplinskom postup-
ku i razriješena dužnosti glavne tužite-
ljice. Danas je samo tužilac. Tužioci su u
svom radu samostalni i nezavisni. Neza-
visnost sudija i tužilaca podrazumijeva da
ne smiju biti podvrgnuti nikakvom spolj-
njem ili unutrašnjem pritisku. To je sup-
stanca nezavisnosti. Kada strana država
sankcioniše tužioca druge države stav-
ljanjem na “crnu” listu, to se može tuma-
čiti pritiskom na rad svih tužilaca u toj
zemlji. To je neprihvatljivo i ne bi trebalo
biti mehanizam međunarodne politike.
Bilo bi prihvatljivo da su državne insti-
tucije SAD svoje informacije o Gordani
Tadić dostavile VSTS BiH kako bi se pro-
tiv nje proveo postupak utvrđivanja kri-
vice i odgovornosti prema zakonima BiH.
SAD pomažu reformu pravosuđa u BiH i
imaju interes da dijele informacije o pro-
blemima pravosuđa, ali to ne bi trebalo
koristiti za prijetnje sankcijama tužioci-
ma i sudijama.
Mogu li sankcije – vidjeli smo da je
Velika Britanija sankcionisala Milo-
rada Dodika i Željku Cvijanović
zbog “ugrožavanja mira i stabilnosti
BiH te poticanja secesije Republike
Srpske” – riješiti bosanskohercego-
vački gvordijevski čvor?
Nikada sankcije nisu rješavale političke
i društvene probleme. Mislim da to samo
komplikuje odnose. Dodik će sankcije pre-
tvoriti u profit tako što će ih iskoristiti u
izbornoj kampanji predstavljajući se kao
žrtva američko-engleske zavjere. Stranci
mu već dugo pomažu da postane nacional-
ni epski junak i kandidat za kanonizaciju.
Da li Milorad Dodik štiti Ustav
Bosne i Hercegovine borbom za
povrat 140 nadležnosti sa države na
entitet ili vrši udar na ustavnoprav-
ni poredak?
Dodik je bojkotom državnih institucija
srušio postdejtonsku strukturu BiH. On to
objašnjava vraćanjem na ustavnu struktu-
ru Dejtonskog sporazuma, ali to nije dobra
argumentacija. Dejtonska struktura se 25
godina oblikovala u praksi, dijelom spo-
razumnim prenošenjem nadležnosti (voj-
ska, porezi, pravosuđe), a dijelom name-
tanjem zakona od strane visokog pred-
stavnika. U konfiguraciji nove strukture
vladajuće politike su aktivno učestvovale
imenujući svoje kadrove u nove državne
institucije. Sada Dodik najavljuje rušenje
faktičkog poretka i preduzima konkret-
ne korake. Skupština RS je već donijela
zakon o Agenciji za lijekove, a najavljeno
je usvajanje Zakona o Visokom sudskom
i tužilačkom savjetu (VSTS) RS. Ako se
usvoji Zakon o VSTS, ruši se jedna držav-
na institucija (VSTV BiH). To bi se moglo
tumačiti kao prelazak crvene linije i ula-
zak u kriminalnu zonu. Dodik to radi iz
više razloga. Prvo, želi da pokaže da dej-
tonska BiH nije moguća. Drugo, proizveo
je krizu da bi stekao pregovaračku pred-
nost i u pregovorima nešto dobio. Proci-
jenio je da bi mogao dobiti nazad u nad-
ležnost pravosuđe i time bi definitivno
osigurao svoju nekažnjivost. Mislim da
je to cilj svih politika u BiH i da bi Dodik
mogao uspjeti u ovoj namjeri.
Šta bi to značilo u praksi?
To bi značilo da će Dodik, kao i svaki
vješt trgovac, tražeći više dobiti ono sto
želi. Odustaće od svega da bi dobio pra-
vosuđe. Takav izlaz iz krize vlasti zadovo-
ljiće sve njegove koalicione partnere na
nivou BiH. Svi žele pravosuđe pod svo-
jom kontrolom.
Napisali ste da nema sumnje da je
Dodik obilježio 2021. kao najnega-
tivnija politička ličnost u Evropi,
zatvorivši za sobom sva vrata moć-
nih država zapada. Kakva politika
ga je dovela u takvu poziciju?
Dodik je u nesporazumu sa svima, osim
sa Vučićem i Orbanom. Objektivan posma-
trač bi to protumačio kao politički nepri-
lagođenu ličnost. Političar mora da vodi
dijalog sa svima i da sagovornike uvažava
i poštuje. Dodik demonstrira drskost i aro-
ganciju gdje god stigne. On danas nema
s kim da razgovara, ni u BiH ni u svije-
tu. Takvi političari su u najmanju ruku
beskorisni.

21. april 2022. VREME

REME

 “BiH je konstrukt koji dvadeset pet
godina nije u stanju da se oblikuje kao
održiva i funkcionalna državna zajednica.
Po ovom što vidimo, mogli bismo
prije reći da je BiH zajednica plemena
na višem nivou pljačke i otimačine,
kojom upravljaju trojica poglavica”
Da li biste poslušali sugestiju, nalog
ili odluku iz Republike Srpske da
se kao sudija Suda BiH povuče-
te iz državne institucije i pređete u
neku od entitetskih pravosudnih
institucija?
Sud BiH mora postojati šta god Dodik
preduzeo. Jednostavno, postoje nadležno-
sti za koje nema rješenja prema dejtonskoj
strukturi pravosuđa. Ja nemam razloga
da napuštam instituciju koja postoji dva-
deset godina, a čije postojanje je pravno
opravdano. Ali, postoje sudije iz RS čiji
članovi porodica su u vladajućim struk-
turama u RS i oni imaju veliki problem
šta da učine.
Rukovodstvo Republike Srpske je,
uz omalovažavanje i podsmijeh, pa
i uvrede prihvatilo sankcije Veli-
ke Britanije, ističući kako im one
ne mogu ništa. Koliko je danas u
modernoj Evropi ugodno biti u druš-
tvu Lukašenka?
To podsmijevanje i sprdanje sa moć-
nim svijetom donosi RS veliku štetu. To
REME 21. april 2022.
VREME
Fotografije: privatna arhiva
će se i Dodiku grdno osvetiti. Umjesto
da mudrošću osvaja svet, on svaki dan
stvara neprijatelje. To se graniči sa poli-
tičkim ludilom.
Treba li rukovodstvo Republike Srp-
ske da se hvali prijateljskim odnosi-
ma i podrškom Zorana Milanovića i
Viktora Orbana – kako uopšte tuma-
čiti prijateljstvo strana koje je teško
smjestiti u isti kulturološki i politič-
ki milje?
Mudrost politike nisu prijateljstva nego
uvažavanje sagovornika i odnosi uvaža-
vanja. Lična prijateljstva jesu važna, ali
je poštena politička igra važnija.
Nedavno ste u jednom intervjuu
izjavili kako je “BiH na putu da
postane drugi Kipar – zamrznuti
konflikt bez izgleda da bude riješen i
koji će nadgledati NATO”. Kao alter-
nativu naveli ste rat. U kontekstu
najnovijih dešavanja, koji scenario
vam se čini izglednijim?
Za BiH više nema logičkog predviđa-
nja. BiH je konstrukt koji dvadeset pet
35
godina nije u stanju da se oblikuje kao
održiva i funkcionalna državna zajedni-
ca. Po ovom što vidimo, mogli bismo prije
reći da je BiH zajednica plemena na višem
nivou pljačke i otimačine, kojom uprav-
ljaju trojica poglavica. U BiH su državne
institucije zarobljenje od strane vlada-
jućih nacionalističkih stranaka. Odlu-
čivanje o državnim poslovima je preš-
lo u kabinete političkih partija. Stranci
su pristali da razgovaraju sa političkim
liderima, a ne sa državnicima i institu-
cijama. Trojica lidera odlučuju o svemu.
Zbog toga u Mostaru 12 godina nismo
imali gradsku vlast, u Federaciji BiH četiri
godine nisu provedeni rezultati posljed-
nih izbora, u Ustavnom sudu Federacije
nekoliko godina nije izabrano pola sudi-
ja, direktori državnih institucija su po
nekoliko godina u takozvanom tehnič-
kom mandatu, itd. I niko to ne vidi kao
državni problem. Politički lideri o tome
ne razgovaraju jer su im se tu poklopili
interesi. Njih ne interesuje funkcionalna
država nego partijski i lični profit.
U kom svjetlu onda treba gledati
povećanje broja pripadnika EUFOR
trupa u BiH?
Prisustvo EUFOR-a je dokaz da je NATO
pristupio BiH. To je faktor koji održava
mir i status kvo.
Domaći političari i dio javno-
sti u BiH skloni su za mnogobroj-
ne greške i propuste, pa tako i sta-
nje u kojem se država nalazi, krivi-
ti međunarodnu zajednicu? Ima li
te krivnje na strani međunarodne
zajednice i ukoliko ima, u čemu se
ona ogleda?
Može se mnogo toga prigovoriti poli-
tici međunarodne zajednice u BiH, ali to
ne umanjuje odgovornost domaćih poli-
tika. Da naše politike znaju i da žele da
rješavaju probleme, stranci ne bi imali
šta da traže u BiH. Nažalost, naše politike
su uvijek čekale da međunarodni namje-
snik nešto riješi umjesto njih. To je stvo-
rilo utisak da BiH upravljaju stranci, što
nije daleko od istine. Ali, ni stranci više
ne znaju kako da rešavaju naše probleme.
Vidimo to po (ne)reagovanju na Dodikov
bojkot državnih institucija. Zbog toga još
uvijek mislim da ćemo završiti u zaleđe-
nom konfliktu pod nadzorom NATO-a.
Da li je BiH žrtva stabilokratije i da
li su i na koji način stabilokratijom »
ne gubite vreme
čitajte nas na internetu

pre
etplatu možete pla
e atiti na sajtu
platnom karticom
p m, u kom slučaju
se
e otvaranje ili produženje na
aloga vrši odmah,
a po
ostoji i mogućnost automatskog
o
mesečnog obnavlja
m anja uplate.
(naravno, mesečno obnavljanje pretplate možete ukinuti kad želite)

www.vreme.com

ugroženi demokratija, sloboda
mišljenja, sloboda medija, te povre-
đena ljudska prava?
Demokratija je odavno ugrožena. Mi
smo sve manje civilizacija vrijednosti. Sve
manje je slobode mišljenja i ljudskih pra-
va. Pravda više nije u sudu nego u ruka-
ma političkih i vojnih moćnika. Po svemu
sudeći, ova civilizacija je dotrajala.
U reformu pravosuđa u BIH ulože-
ni su milioni novca poreskih obve-
znika stranih zemalja, kakav je
rezultat? Koliko u BiH ima pravne
države?
Reforma pravosuđa u BiH bila je naj-
bolji reformski projekat međunarodne
zajednice. Izgrađen je najbolji zakonodav-
ni model nezavisnog pravosuđa. Naža-
lost, sudije i tužioci nisu uspjeli da odr-
že i osnaže koncept nezavisnosti koji su
dobili na poklon kroz nametnuti zakon.
Shvatili su nezavisnost kao sistem bez
odgovornosti. Otvorili su vrata korupciji
i uništili pravosuđe iznutra. Danas neza-
visno pravosuđe u BiH postoji samo kao
dobar koncept. U praksi je ono sistem bez
rezultata u rukama vladajućih politika.
Da li postoji nada da se pravosuđe
u BIH može izvući iz ralja politike i
kriminala?
Nema nade za pravosuđe. Političari
su vješto korumpirali većinski dio biv-
šeg saziva VSTS i u upravljačku struktu-
ru pravosuđa instalirali svoje ljude. Tako
su osigurali političku kontrolu sistema.
Postojeći model sastava nezavisnog regu-
latora se pokazao kao loš jer ima snažne
poluge vanjskog uticaja. Osim toga, nije
uspostavljen nikakav sistem odgovorno-
sti pravosuđa prema društvu tako da se
pravosuđe doživljava kao centar otuđene
moći. Potrebna je nova reforma da bi se
nedostaci u strukturi regulatora otklonili
i uspostavio sistem odgovornosti.
Kako Vam je izgledala nedavna jav-
na i prva svađa između Milorada
Dodika, člana Predsjedništva BiH
i Republičkog javnog tužilaštva
RS-a? Izazvana je ubistvom načelni-
ka Sektora kriminalističke uprave u
Prijedoru.
Napadom na tužioce Dodik je pokazao
koliko je snažna politička kontrola pravo-
suđa. Iz reagovanja se vidjelo da istragu
vodi policija i da policija o svemu obavje-
štava Dodika, a ne tužioca. Na takvu vrstu
REME 21. april 2022.
VREME
 “Dodik želi da
ponižavanja tužioci su reagovali saopšte-
njem za javnost. Neće taj eksces ništa pro-
mijeniti. Policija je dio izvršne vlasti i pod
kontrolom je politike. Tužioci objektivno
nisu u mogućnosti da se nametnu kao
lideri istraga. Istina, oni to i ne pokušava-
ju ni u mjeri koja bi bila moguća.
Koliko je danas u pravosuđu BiH lju-
di i pojedinaca od profesionalnog
i moralnog integriteta, mogu li oni
odnijeti prevagu nad pošastima koje
su zarobile državu i društvo?
Da u pravosudnoj zajednici ima ljudi
od profesionalnog i moralnog integrite-
ta, ne bi se tako lako srušio koncept pra-
vosudne nezavisnosti. Nikada se niko iz
udruženja sudija i tužilaca nije oglasio u
vezi sa pravosudnim skandalima i kon-
troverznim imenovanjima i odlukama
VSTS. Ćutali su kao da se to ne tiče njiho-
ve profesije. Neshvatljivo je da ništa nisu
učinili da spasu čast i dostojanstvo profe-
sije. Očuvanje nezavisnosti je bio njihov
moralni zadatak prvog reda.
Nazire li se to kuda BiH ide? Koliko
su ova država i društvo svoji, a koli-
ko i pod kakvim dirigentskim pali-
cama iz susjedstva?
Vladajuće politike nisu spremne da
odustanu od nacionalizma kao posled-
nje ideologije koja omogućava manipula-
ciju masama. Nove društvene snage nisu
na vidiku. BH društvo će se gušiti u bla-
tu nacionalizma i mržnje dok ne propad-
ne. Nisam čuo da neko vidi izlaz iz ova-
kvog stanja.
Kako pomiriti uticaje Zapada, Isto-
ka i Turske u BIH, posebno u svje-
tlu rata u Ukrajini, ako znamo da su
stajališta unutar BiH oprečna, goto-
vo neprijateljski suprotstavljena.
Rat u Ukrajini mogao bi biti civilizacijska
37
pokaže da dejtonska
BiH nije moguća.
Drugo, proizveo je
krizu da bi stekao
pregovaračku
prednost i u
pregovorima nešto
dobio. Procijenio je
da bi mogao dobiti
nazad u nadležnost
pravosuđe i time
bi definitivno
osigurao svoju
nekažnjivost. Mislim
da je to cilj svih
politika u BiH i da bi
Dodik mogao uspjeti
u ovoj namjeri”
prekretnica. Evropa je ostala bez snažnih
lidera i civilizacijskog usmjerenja. Niko ne
govori o miru i dijalogu. Svima su sankcije
i oružje jedini politički narativ. Da li je to
politika evropske budućnosti? U ovakvoj
geopolitičkoj konstelaciji događaja biće
sve manje interesovanja za BiH. Izgleda
da ostajemo prepušteni sami sebi.
Kako razriješiti odnos između Viso-
kog predstavnika u BiH Kristijana
Šmita i Milorada Dodika, koji je u
nekom trenutku postao i ličan?
Dodik se prema diplomati najvažnije
evropske države ponašao kao da se radi
o probisvijetu koji besciljno hoda po svi-
jetu i lažno se predstavlja. Argument da
ga ne priznaje zbog toga što nije dobio
saglasnost Savjeta bezbijednosti mogao
bi se koristiti u nekoj parnici pred sudom
kada bi takav sud postojao. Dodik zna da
je u politici pravna argumentacija odav-
no napuštena, ali je izabrao način da diže
buku po cijenu vlastite štete. Ne znam na
koji način će se ova samoubilačka politič-
ka situacija razriješiti, ali će sigurno proi-
zvesti veliku političku štetu i biti ružna ¶
TANJA TOPIĆ
38 Epidemija i Bosna i Hercegovina

Korona na bosansko
Pandemija korona virusa protutnjala je i kroz mnoge razvijene i uređene zemlje i ostavila
teške posledice, a šta je onda mogla da očekuje Bosna i Hercegovina, gde je malo šta
organizovano kako treba, a zdravstveni sistem sigurno ne spada ni u to malo. Država potpuno
decentralizovana, i dalje opterećena okovima Dejtona, prošla je čak i dobro kako je mogla proći

I
ako je do izbijanja epidemije tada
novog korona virusa došlo još kra-
jem 2019. godine u Vuhanu u Kini,
bosanske vlasti to nisu baš najozbiljnije
shvatale. Doduše, malo ko i jeste. Kako
god bilo, preselila se korona vrlo brzo i
u Evropu, a zvanično Sarajevo i zvanična
Banja Luka i dalje nisu previše ozbiljno
shvatali situaciju. Bilo je tu opštih mjesta
poput onoga “imamo svega”, ali se ta priča
brzo izvitoperila jer ne samo da nije bilo
svega u smislu materijala, već što je još
gore, ni znanja, a ni političke volje da se
prevaziđu identitetske podjele i pristupi
jedinstvenoj zaštiti svih građana Bosne i
Hercegovine, koje god vjere ili nacije bili.
Srpski član Predsjedništva Milorad
Dodik, poznat po razdoru, a nepoznat po
spajanju i dijalogu, izjavio je na početku
pandemije da je pozitivna stvar korone
to što će “povezati”. Od tog povezivanja
nije bilo ništa.

prvi zaraženi i prve mere

Prvi slučaj korona virusa u BiH registro-
van je petog marta 2020. godine, kada se
jedan čovjek vratio iz Italije u Banja Luku.
On i njegov sin su prvi zvanično potvrđeni
oboljeli u Republici Srpskoj (RS). Devetog
marta otkriven je prvi zaraženi na teri-
toriji Federacije, a ukupno peti na teri-
toriji cijele BiH. Tri dana kasnije je obu-
stavljena nastava u osnovnim, srednjim
i visokoškolskim ustanovama, te uvede-
na zabrana održavanja kulturnih i sport-
skih događaja. Većina zaraženih nalazila
se na teritoriji RS.
Bosna i Hercegovina je uskoro zabra- SERUM NA SAJMIŠTU: Studenti Medicinskog fakulteta iz Sarajeva na vakcinaciji u Beogradu
nila ulazak na svoju teritoriju svim gra- Fotografije: Tanjug

đanima koji dolaze iz područja gdje su
registrovani slučajevi kovida, i donijeta
je odluka o uvođenju obaveznog karanti-
na u trajanju od 14 dana za sve državlja-
ne koji se vraćaju u BiH. U Banja Luci je
zabranjen rad ugostiteljskih objekata na
nekoliko dana. Vlada BiH, odnosno Vijeće
ministara, proglasilo je “stanje nesreće”,
pošto ne postoje zakonske osnove za pro-
glašavanje vanrednog stanja. Ova odluka
omogućila je donošenje odluka po skra-
ćenoj proceduri. U Republici Srpskoj je
proglašena vanredno situacija na nivou
entiteta.
Federalni štab civilne zaštite Federaci-
je održao je 18. marta vanrednu sjednicu
gdje je donesena zabrana rada svih ugo-
stiteljskih objekata, kao i zabrana javnih
okupljanja. Uskoro je u Kantonu Saraje-
vo odredba proširena i na tržne centre,
kao i sve ostale prodavnice sem apoteka

21. april 2022. VREME

REME

o-hercegovački način
i onih koje prodaju esencijalne životne
namirnice. Obustavljen je i javni saobra-
ćaj na nivou Federacije. Tada je ukupan
broj zaraženih u BiH bio 63 slučaja. Dva-
desetog marta potvrđen je prvi smrtni
slučaj od posljedica korona virusa.
Dana 21. marta u RS je uveden policij-
ski sat, koji je važio od 20 časova do 5 sati
ujutro. Dan kasnije uveden je i u Federa-
ciji, ali je počinjao dva časa ranije. Uku-
pan broj oboljelih je tog dana premašio
120. Prvi slučajevi zabilježeni su i u Dis-
triktu Brčko. Početkom aprila ukupan
broj inficiranih premašio je pet stotina,
a broj preminulih iznosio je 15. Manje od
dve nedelje kasnije broj zaraženih dosti-
gao hiljadu, dok je bilo preko četrdeset
preminulih osoba.
Dok se krajem aprila situacija sa koro-
nom u regionu smirivala, u BiH je buk-
tala. Samo 29. aprila registrovana su 93
nova slučaja zaraze, što je do tada bio i
rekord. U Federaciji je policijski čas ranije
ukinut, pa je naknadno uveden za prvo-
majske praznika, dok je u RS važio bez
REME 21. april 2022.
VREME
prestanka od uvođenja. Zabrana kretanja
za starije od 65 godina i mlađe od 18 pre-
inačena je na nivou Federacije u ograni-
čeno kretanje, jer je u aprilu Ustavni sud
presudio da je to kršenje ljudskih prava.
Nakon odluke, dozvoljeno im je da napu-
štaju domove između sedam i deset časo-
va ujutro svakog radnog dana. Ova mjera
je “uvezena” iz Srbije, gdje je još drastični-
je primjenjivana.
Krajem maja ukinuto je i vanredno sta-
nje u RS, kao i stanje nesreće u Federaci-
ji. Odlukama je prethodilo ublažavanje
mjera, ukidanje samoizolacije i otvara-
nje granica. Ukupan broj zaraženih kre-
tao se oko 2400, a preminulo je skoro 150
pacijenata – od toga stotinu samo u RS.
Bosna i Hercegovina je još u prvom tala-
su kasnila u odnosu na region.
decentralizovana (ne)
organizacija
Najveći problem odgovora Bosne i Her-
cegovine na pandemiju korona virusa leži
u njenoj decentralizaciji. Ako je u nekim
39
STO ZA VAKCINU: A. Vučić
uručuje kontingent donacije
“Sputnjika V” za Bosnu i Hercegovinu
Miloradu Dodiku, aprila 2021.
Foto: Tanjug
situacijama i dobro donositi odluke na
nivou lokala, u borbi protiv visoko zara-
znih bolesti svakako nije. Bez ikakve koor-
dinacije sa vrha sistem ne može funkcio-
nisati usklađeno, a ako se tome još doda
činjenica da među teritorijalnim jedini-
cama vrlo često skoro da nije bilo nika-
kve komunikacije, organizacija postaje još
gora. Infektolog u mirovini i bivši direktor
jedne od sarajevskih bolnica Bakir Nakaš,
koji se za vrijeme epidemije istakao u skre-
tanju pažnje političkom vrhu da je zdravlje
građana iznad političkih igrarija, ukazuje
za “Vreme” na sve probleme koji nastaju
kada u državi ima 13 ministarstava zdrav-
stva, 13 fondova i 13 zavoda za javno zdrav-
stvo. Kako kaže, sa takvim sistemom bez
jedinstvene kontrole, gdje su svaki kan-
ton i entitet radili na svoj način, “BiH je
prošla i dobro kako je mogla proći”, iako
je situacija bila daleko od dobre. »
40
Nakaš objašnjava da je još 2009. godine
izrađen plan borbe protiv zaraznih bole-
sti, u kome je bilo tačno propisano šta je
čija uloga i koji je podrazumijevao osni-
vanje zajedničkog koordinacionog tijela.
Dokument je sadržavao i protokole veza-
ne za preporuke, nabavku vakcina, lijeko-
va, formiranje izolacionih kapaciteta, ali
i stvaranje ekspertskih timova. Sagovor-
nik kaže da je odmah na početku epide-
mije nastao prvi veliki propust, jer je taj
plan “ostao u ladici”. Prema njegovim rije-
čima, bilo je pokušaja struke da se urgira
za formiranje jedinstvenog kriznog šta-
ba, ali su “političari ostali nijemi”. Tako
je, pojašnjava Nakaš, svaka opština ima-
la neki svoj krizni štab, RS svoj na nivou
entiteta, Federacija svoj posebno, ali i sva-
ki kanton svoje zasebne. Naravno, ni dis-
trikt Brčko nije bio izuzetak – takođe je
imao poseban.
Tako se, kaže sagovornik “Vremena”,
dolazilo u situaciju da u Sarajevu ne rade
kafići, pa se onda ljudi provozaju petna-
estak minuta do Istočnog Sarajeva koje
pripada Republici Srpskoj i izađu u kafa-
nu, jer u tom entitetu u tom trenutku ne
postoje mjere.
nastavak nesložnosti
Sredinom juna ponovo je proglašena
epidemija, ali sem obaveznog nošenja
maski i držanja distance nije bilo povrat-
ka na stare mjere. U julu je broj novoo-
boljelih nastavio da raste pa su donese-
ne nove mjere – skraćeno je radno vrije-
me ugostiteljskih objekata i ograničena
su javna okupljanja. Do novog policijskog
sata nije došlo. Zdravstveni radnici su se
počeli žaliti na nedostatak opreme poput
maski i rukavica, ali i testova. Do pogorša-
nja je posebno došlo u kantonu Sarajevo.
Dvadesetdevetog jula zabilježen je novi
crni rekord – 383 novozaražena u jednom
danu i 10 preminulih.
Situacija je bila slična tokom cijelog lje-
ta, a granice su ostale otvorene za zemlje
iz regiona bez ikakvih uslova, kao i za put-
nike iz Evropske unije koji posjeduju nega-
tivan pi-si-ar test. U septembru je grani-
ca otvorena za sve strane državljane sa
negativnim testom. Broj novozaraženih
se kretao između dvije i tri stotine, uku-
pan broj oboljelih od početka epidemi-
je je bio oko 25.000, a preminulo je pre-
ko 750 ljudi. Ministarstvo civilnih poslo-
va BiH je istog mjeseca potpisalo spora-
zum o nabavci vakcina u sklopu “Kovaks”
programa.
U oktobru se situacija pogoršala, pa se
dnevni broj novooboljelih približio hilja-
du, dok je 23. oktobra iznosio i 1173 regi-
strovana slučaja. Nošenje maski je posta-
lo obavezno i na otvorenom u kantonu
Sarajevo, a tri dana kasnije i na nivou cije-
le Federacije. Ljekari su uzrok pogoršanja
epidemiološke situacije vidjeli u nepri-
državanju postojećih mjera. Došlo je do
toga da je u jednom trenutku potvrđeno
da je 100 zaposlenih u Kantonalnoj bol-
nici u Zenici pozitivno na korona virus.
Zdravstvenog kadra nije bilo dovoljno,
a na teritoriji Federacije je od 2015. godi-
ne na snazi bio moratorijum na zabranu
zapošljavanja u zdravstvenom sektoru,
što je otežalo priliv novog kadra.
Trećeg dana u novembru zabilježena su
1553 nova slučaja, a 37 ljudi je preminulo.
Republika Srpska se pridružila Federaci-
ji sa mjerom o nošenju maski na otvore-
nom, a loša epidemiološka slika trajala je
negdje do sredine decembra. Do pobolj-
šanja je došlo u drugoj polovini posljed-
njeg mjeseca u godini. Istodobno, počela
se izražavati bojazan da nabavka vakci-
na neće ići tako glatko kako je planirano.
vakcinalne podele
Kada je u decembru ponovo pokrenuta
priča o nabavci vakcina, postalo je jasno da
će se političke podjele unutar države još
jednom odraziti i na zdravstveni sistem.
Kovaks sistem, na koji se prijavilo preko
170 zemalja, nije bio dovoljan da svima
obezbijedi dovoljno, pa je otvoreno pita-
nje gdje nabaviti ostatak. Predstavnici
RS insistirali su da se nabave ruske vak-
cine, dok je Federacija zasebno poslala
zahtjev za nabavku vakcina “sa zapada”.
Kako BiH nema jedno Ministarstvo zdrav-
lja, već svaki entitet svoje, plus u Federaciji
svaki kanton zasebno, postalo je nejasno
ko će uopšte predvoditi nabavku.
Broj zaraženih se smanjio u januaru, ali
vakcina i dalje nije bilo ni na vidiku. Za to
vrijeme, ostatak država Zapadnog Balka-
na je već započeo sa procesom imuniza-
cije, a imao je i bolje statističke rezultate
– BiH je u januaru 2021. godine bila četvr-
ta na svijetu po broju smrtnih slučajeva.
Prve ruske vakcine stigle su početkom
21. april 2022. VREME
REME

februara, ali u RS, a uskoro je stigla i dona-
cija iz Srbije – takođe ruskih vakcina. Fede-
racija je i dalje čekala isporuku iz Kovaks
programa, koji je debelo kasnio.
Nakaš kaže da je tu napravljen drugi
veliki propust, odnosno da su vakcine tre-
bale da se nabavljaju sa državnog nivoa.
Objašnjava da su na početku samo drža-
ve mogle nabavljati vakcine, što je onda
otežalo situaciju u BiH gdje nije bilo jedin-
stvenog zahtjeva, te su, kako kaže, vakci-
ne stizale kao donacije. Dodaje da je gru-
pa intelektualaca, među kojima je i on,
podnijela krivičnu prijavu protiv neko-
liko ministara zbog nenabavke vakcina,
“koji su se vadili da to nije u njihovoj nad-
ležnosti”. “Političari su preuzeli glavnu
ulogu u koordinaciji, nisu slušali struku
i tako su doveli u pitanje zdravlje stanov-
ništva”, zaključuje sagovornik “Vremena”.
novi talasi
Ovaj infektolog u mirovini smatra da
su i za pojavu “bespotrebnih” valova odgo-
vorni političari, koji tokom cijele pande-
mije nisu uzimali u obzir mišljenje stru-
ke. Tako je u martu došlo do novog talasa,
kada je dnevni broj novooboljelih uveli-
ko premašivao hiljadu, a išao je čak i pre-
ko 1.700 novih slučajeva dnevno. Bosna i
Hercegovina je postala lider u regionu po
broju preminulih, pa su federacijske vlasti
odlučile da uvedu policijski čas od devet
časova uveče do pet sati ujutro. Ograni-
čili su rad ugostiteljskih objekata, dok je
u Kantonu Sarajevo nešto ranije donese-
ne odluka o zatvaranju kafića i restorana.
REME 21. april 2022.
VREME
Prve vakcine iz Kovaks programa stigle
su 25. marta.
Situacija sa visokim brojem zaraženih
se poboljšala u narednom periodu, ali je
BiH i dalje imala mnogo preminulih – bila
je i druga na svijetu po broju umrlih na
milion stanovnika. U Sarajevu je održan
i protest protiv kašnjenja sa imunizaci-
jom. Početkom maja je policijski sat skra-
ćen za dva časa, a povećan je i dozvolje-
ni broj ljudi u ugostiteljskim objektima.
Vakcinacija je tekla jako sporo, a ni vak-
cina nije bilo dovoljno, pa je dio građana
počeo da odlazi u Srbiju da se vakciniše
– tamo je bilo vakcina, ali ne i odziva sta-
novništva. Sredinom juna BiH nije ima-
la ni tačan uvid u to koliko je stanovniš-
tva vakcinisano.
Do sredine ljeta situacija se smirila, a
povećao se i broj pristiglih vakcina – do
polovine jula je stiglo oko 1,6 miliona doza.
Avgust je donio naznake da se sprema
novi talas, a do kraja osmog mjeseca broj
dnevnih slučajeva je premašivao pet stoti-
na. Rast epidemiološke krive se nastavio i
u septembru, išao je i preko osam stotina,
a broj preminulih je ponovo postao “opa-
sno” velik – najveći u Evropi u odnosu na
broj stanovnika. Broj vakcinisanih u Fede-
raciji bio je tada svega 11 odsto.
Novembar je takođe prošao u znaku
loše epidemiološke situacije, pa su pojedi-
ni kantoni, poput Tuzlanskog, počeli uvo-
diti neke vrste kovid propusnica za ugo-
stiteljske objekte nakon 19 časova. RS je
razmatrala uvođenje propusnica, dok je
Vlada Federacije naložila kantonima da
PREKO DRINE ZA VAKCINE: 41
Imunizacija medicinara u Beogradu
i sindikalaca u Kragujevcu
Fotografije: Tanjug
pripreme teren za uvođenje obaveznog
posjedovanja potvrde o vakcinaciji / pre-
ležanosti virusa / negativnom testu za sve
zaposlene u javnom sektoru.
Krajem decembra, u BiH je prvi put
detektovan omikron soj među zaraženim
pacijentima. S obzirom da se Bosna i Her-
cegovina loše nosila i sa manje transmi-
sivnim varijantama, postalo je očigledno
da je samo pitanje vremena kada će omi-
kron buknuti. Već prvih dana januara broj
novoinficiranih se popeo na preko 2000
dnevno. Devetnaestog januara registro-
vano je 2992 nova slučaja, od toga preko
dvije hiljade samo u Federaciji. U februa-
ru je omikron soj počeo jenjavati u cijeloj
Evropi, pa i u BiH. Ukupan broj preminu-
lih je sredinom februara premašio 15.000.
Dnevni broj inficiranih kretao se u mar-
tu u rasponu između 100 i 200 slučajeva,
ali su mjere, kao i u regionu, skoro pot-
puno nestale. I onih koje su postoje se
malo ko pridržavao. Nošenje maski je, kao
i u Srbiji, na nivou preporuke. Posljednji
presjek do pisanja ovog teksta, u utorak
popodne, pokazao je 85 novooboljelih, sa
tri preminula pacijenta.
Bakir Nakaš pojašnjava da je tokom cije-
le pandemije Bosna i Hercegovina igra-
la na režimu kopi-pejst mjera iz regiona,
Njemačke ili Danske, da ništa nije jedin-
stveno doneseno, već da se išlo na “bom-
bastični” lokdaun, kao u Srbiji. Vakcinaci-
ja je prošla katastrofalno, BiH ima 20–25
odsto vakcinisanog stanovništva, a pred-
njači Sarajevski kanton, koji je nagurao
58 odsto. “Finalni rezultat je da mi nema-
mo nikakvog traga od naučenih lekcija”,
kaže Nakaš i dodaje da “političarima nije
ni bitno da li će nešto ostati zapisano”, ali i
da su se “zdravstveni radnici pasivizirali”,
te da nije siguran da su motivisani da to
rade, misleći na izvlačenje nekih zaklju-
čaka o greškama i propustima u prote-
kle dvije godine.
Na graničnom prelazu kod Zvornika
niko ne traži nikakve kovid potvrde. Jedan
od sarajevskih taksista, koji je prije epide-
mije radio u turističkom sektoru, kaže da
je 2019. godina bila sjajna, da je grad bio
prepun turista, da je prošle godine bilo
nešto, ali da se već sad vidi da će ove biti
više. Kaže, “vraća se sve u normalu”. To
pokazuju i gužve za čuvene sarajevske
ćevape na Baščaršiji. ¶
FILIP MIRILOVIĆ
 SVET
42 Rat u Ukrajini

OBRAČUN NA ISTOKU I STRA

Pred Uskrs su se u nekim od ruskih prodavnica pojavili “kuliči”, tamošnje uskršnje

pogače, sa slovom Z. Neće biti primirja za praznik, ratovaće se. Pedeset i petog dana
rata, zvanična Moskva je poručila da kreće “puno oslobađanje” Donjecke i Luganske
oblasti. Poruku svetu preneo je Sergej Lavrov, očigledno u ime najviših instanci,
preko intervuja za medije neutralne Indije. Obećao je da se neće koristiti nuklearno
oružje i da se to čak ne razmatra. Rat se do sada vodio konvencionalnim sredstvima
i nastaviće se tako, doduše sa svim što se ima u ruskom pozamašnom arsenalu

S
ada je sasvim jasno da su ratni ciljevi
redefinisani od početnog da se pro-
vede “demilitarizacija” i “denacifika-
cija”, što je podrazumevalo smenu režima
u Kijevu i formiranje proruske vlasti. Plan
je propao i s vremenom će se saznati zašto.
Prve indicije su da se radi o poltronizmu
u obaveštajnoj zajednici, koja je državni
vrh i predsednika Putina lično izveštava-
la o tome kako oni žele da vide stvari, a ne
o realnim prilikama. Navodno, ogroman
novac određen za podmazivanje točkića
političkih promena u Ukrajini preusme-
ren je u ruke važnih Rusa, ali za sada je
to nešto više od glasina.
Kako god bilo, u vojnoj organizaciji koja
je “reformisana” formiranjem mnogo tak-
tičkih jedinica u zabitim delovima Rusi-
je, u cilju postizanja socijalnog mira kroz
obezbeđenje uhljeba, uobičajeno je bilo da
se višim komandama podnosi izveštaj o
visokoj borbenoj gotovosti. Zanemarivana
je nedovoljna popuna jedinica u odnosu
na formacijsku, formirane su nove brigade
i pukovi koji su imali uglavnom koman-
dante, a u hodu su popunjavani dekonzer-
viranim i remontovanim sredstvima rat-
ne tehnike iz strategijskih rezervi. Takva
sila na papiru izgleda moćno, ali u ratnoj
realnosti pokazalo se da komandantima

21. april 2022. VREME

REME

NI FAKTOR
nedostaje inicijative, da nije najbolje reše-
nje postaviti za komandante bataljona u
danima i časovima pred rat pukovnike iz
viših združenih taktičkih jedinica i pre-
pustiti rukovođenje komandama armija,
bez jedinstvene komande za sve snage
uvedene u rat. Ima tu još mnogo toga da
se navede, ali posledice su bile vidljive –
nedovoljno popunjene jedinice su jurnule
ka ukrajinskim zasedama. Nisu sve jedi-
nice bile iste, jer su one iskusnije iz DNR,
LNR i severnokavkaski bataljoni postupa-
li na terenu kao da su neka druga vojska.
Za sada je jasno da je ruska vojska mora-
la da preživi pad ugleda, da premesti silne
armije nagomilane na severu i preuzme na
sebe zadatak koji se činio prirodnim i oče-
kivanim od prvog dana rata – da zauzme
Donjecku i Lugansku oblast. Za najavlji-
vani kotao za ukrajinsku glavninu u tom
REME 21. april 2022.
VREME
POGODAK U SRCE: Ponos crnomorske
flote, komandni brod “Moskva”
Fotografije: twier.com; AP Photo
prostoru nije bilo dovoljno ruske sile da
plan pretvori u stvarnost. Zato je, kako
se bližio kraj marta, sve više ruskih bata-
ljonskih taktičkih grupa, sada i komandi
brigada koje nisu bile primećene u počet-
noj fazi rata, pritisnuo Ukrajince na isto-
ku. Nakon nedelja teških borbi, 55. dana
rečeno je šta je sada cilj – osloboditi novi
ruski prostor na istoku Ukrajine. Odu-
staje se od promene ukrajinskog režima
i, kako Lavrov reče, neka sami Ukrajinci
reše kako će živeti dalje, ali, po njegovim
rečima, bez istočnog dela države. Prema
procenama koje daje Vašington, Rusi su
prikupili 95.000 ljudi za konačnu ofan-
zivu, računajući tu jedinice dovedene sa
severnog dela fronta i nova pojačanja iz
svih delova ruske vojske.
front na istoku
Krenimo od najsevernijeg dela fronta –
oko Harkova. Delovi ruske 6. armije i ojača-
nja iz Severne flote drže vezane ukrajinske
snage oko Harkova da ne odu negde drug-
de gde bi bile od koristi. Piterska 6. armija
ima dve motostreljačke brigade i obe su u
ratu. U vreme dok su u toku NATO vežbe
na Skandinavskom poluostrvu i Finska i
Švedska se pripremaju za odluku o ulasku
u NATO, prikaz sile na severu morao je da
se desi, uključujući snage 200. motostre-
ljačke brigade, posebno obučene i naoru-
žane za dejstva na Arktiku.
Kada se krene jugoistočno na pravcu
od Izjuma, koji su Rusi posle višenedelj-
nih borbi zauzeli uz veliku cenu i u ljudi-
ma i u tehnici, putevi vode ka aglomera-
ciji Slavjansk-Kramatorsk. Za taj zadatak
određena je, barem na papiru, najmoć-
nija ruska jedinica – 1. gardijska tenkov-
ska armija, koja se ranije tukla oko Har-
kova, i delovi 2. gardijske armije. Iza njih
43
je sledeći ešelon koji se uvodi u borbe, koji
čine armije ranije angažovane oko Kije-
va i Černigova – 20. armija, 35. armija i 41.
armija. Čak pet armija sada gura ukrajin-
ske jedinice sa izuzetno čvrsto uređenih
položaja. Na glavnom putu su 57. motori-
zovana i, levo od nje, 81. vazdušno-jurišna
brigada. Najistočniji deo, Severodonjeck-
Lisičansk, drže ukrajinske 79. vazdušno-
jurišna i 24. mehanizovana brigada, koje
su pod udarom delova 2. gardijske armi-
je i 5. armije.
Ruski pritisak je usmeren na gradić
Popasnaja južno od Lisičanska, koji je na
uzvisini i važnom položaju za nastavak
potiskivanja istočne grupacije ukrajinske
vojske. Mesto brani pomenuta 24. brigada,
koja je regrutovana u Lavovu. Odbrana
grada je odlično uređena sa više pojase-
va fortifikacija. To je jedno od mesta gde
su se Ukrajinci pripremali osam godina.
U mesto su ušli pripadnici ruskog privat-
nog preduzeća “Vagner”, čiji su plaćeni-
ci donedavno bili po Africi. Sada umesto
poluvojno-polupolicijskih akcija, obezbe-
đenja važnih ličnosti i kritične infrastruk-
ture, vode pravi rat. Na ruskim Telegram
kanalima za njih se koristi sleng – muzi-
ka (ušla u naselje), orkestar (priprema se
za prodor), i svi čitaoci znaju da se radi o
ljubiteljima nemačke muzike.
krvava linija
Na krvavoj liniji između ukrajinskog
dela Donjecke i Luganske oblasti i terito-
rija DNR i LNR, od prvog dana rata nema
velikih pomaka. Obe strane dobro su ure-
dile odbranu, ali Rusi pokušavaju da pro-
šire teritoriju pod svojom kontrolom, a to
nije lako izvesti i savladati utvrđene polo-
žaje. U borbama su milicije DNR i LNR
i ruska 5. armija, koja je dugo držana u
strategijskoj rezervi kao jedina koman-
da tog nivoa izvan rata. Ima glasina da to »
44
nije oduševilo glavkomandujuće, koji su
tražili da se ide u rat sa svim što se ima.
Oni su nadvladali i delovi 5. armije došli
su iz Primorskog kraja sa Dalekog istoka
sa raznim ojačanjima, uključujući 155. bri-
gadu mornaričke pešadije, koja se poseb-
no istakla i tokom rata u Ukrajini zara-
dila zvanje gardijske. Na drugoj strani su
jedinice od kojih ukrajinski generali mno-
go očekuju iako su već znatno istrošene
– 24. mehanizovana, 30. mehanizovana,
54. mehanizovana, 79. vazdušno-jurišna
i delovi niza drugih brigada.
Jedince 8. armije nisu daleko putova-
le kada su išle u rat, jer je to sastav koji
je razmešten u garnizone u Rostovskoj
i Vologoradskoj oblasti, uz rusko-ukra-
jinsku granicu. Glavna sila armije je 150.
motostreljačka divizija, kojoj je povereno
da vodi dejstva u blokadi i čišćenje Mari-
jupolja, i njeni delovi su razmešteni sever-
no od grada. U Marijupolju vrlo je primet-
na uloga snaga DNR i 810. brigade mor-
naričke pešadije.
Levo od 150. divizije su snage pod
komandom 58. armije, one sile koja je brzo
razbila ukrajinsku odbranu na pravcu do
Hersona prvih dana rata. Rastegnuta lini-
ja koju je u jednom trenutku držala od
prodora ka Voznesensku i poluokruženja
Nikolajeva sve do Marijupolja, bila je pre-
više veliki teret za jednu armiju. Zato je
zonu odgovornosti podelila sa 49. armijom
koja je razvila komandno mesto u područ-
ju Hersona, a 58. armija sa 42. motostre-
ljačkom divizijom, iskusnom jedinicom iz
Čečenije, 19. motostreljačkom divizijom,
jednom od najmlađih jedinica ruske voj-
ske formirane zvanično 1. decembra 2020.
godine, i 136. motostreljačkom brigadom
Dagestan premeštena je prema istoku, ori-
jentaciono od Energodara do Marijupo-
lja. Na tom prostoru pokušava da razbi-
je odbranu Ukrajinaca, koja je organizo-
vana oko 56. i 59. motorizovane brigade.
Ukrajnici u prostoru Donbasa drže i
dalje trećinu manevarskih snaga i konač-
no su na teren prebačene 3. i 4. tenkovska
brigada, koje su do sada tvrdoglavo drža-
ne u strategijskoj rezervi i pored mnogo
iskušenja da se gurnu u boj. Pritisak pre-
ma Nikolajevu, odnosno pretnju prodo-
rom ka Odesi i na severu prema Krivom
rogu održava snažan sastav, koji sada čine
delovi 49. armije čija komanda rukovodi
dejstvima, zatim delovi 20. motostreljač-
ke divizije 8. armije, 7. vazdušno-jurišne
divizije i mornaričke pešadije sa Krima.
Po dubini Ukrajine nastavljena su dej-
stva Rusa krstarećim i artiljerijskim rake-
BEZ SMIRIVANJA: Ostaci ruskog
helikoptera blizu Kijeva
Foto: AP Photo
tama velikog dometa, koje su lansirane sa
strategijskih bombardera, lansirnih oru-
đa na zemlji i ratnih brodova.
Ruska avijacija dominira iznad fron-
ta. U prostoru Donbasa ruska avijacija
još uvek ne radi komotno jer je izložena
dejstvu ešelonirane PVO. Potvrda za to
je sadržana u komunikeu ruskog mini-
starstva odbrane, u kojem se navodi da
je avijacija 53. dana rata uništila dva rada-
ra iz sistema S-300 i pride jednu bateriju
PVO sistema kratkog dometa Osa-AKM.
Ukrajinska avijacija pokazala je da još
uvek živi, poneki avion se probije leteći
na malim visinama od 20-30 metara i dej-
stvuje po ruskim snagama. Gotovo svaki
dan rusko ministarstvo odbrane kaže da
je oboren neki ukrajinski avion. Očigled-
no, preostali su još uvek poneki jurišnik
Su-25, frontovski bombarder Su-24M i lov-
ci MiG-29 i Su-27.
ruševine marijupolja
Čišćenje Marijupolja obavlja se sa fatal-
nom usredsređenošću na to da niko ne
promakne, da se jedinica Azov izbriše.
Rusi svakih par dana ponude bezuslov-
nu predaju “nacionalističkim bataljoni-
ma i stranim najamnicima”, uz garanciju
da će sačuvati život (zdravlje i sloboda se
ne pominju, jer sasvim verovatno to nije
deo ponude). Zakaže se tačno u podne
prilika da se polože puške. Azov ignori-
še ponudu i zatim sila ponovo kreće da
melje, uključujući strategijske bombarde-
re Tu-22M sa bombama FAB-3000 gde, kao
što i oni čitaoci koji se nikada nisu bavili
vojskom mogu da pretpostave, broj pred-
stavlja masu u kilogramima. Veliki kra-
ter ostaje tamo gde padne takva bomba.
Rusi su Marijupolj podelili na tri izo-
lovana dela, zatim na dva... Ukrajinski
marinci iz 36. brigade, odnosno dva bata-
ljona te brigade, pokušali su u noći 10/11.
aprila proboj iz metalurškog kombinata
“Iliča”. Na čelo su postavili tenk, sledile
su ga dve samohotke Gvozdika i desetak
borbenih vozila pešadije. Vrlo brzo rasuli
su se pod vatrom Rusa. Većina marinaca
vratila se pod okriljem mraka na polazne
položaje, deo je poginuo, a deo se raštr-
kao i pokušali su da se izvuku. Probili
su se duboko u DNR, ali bili su pod uda-
rom artiljerije. Jedan od poginulih bio je
komandant brigade pukovnik Vladimir
Baranjuk, za koga su Rusi rekli da je oti-
šao na susret sa Banderom. Snimljeno je
kako gori njegovo telo.
Nastavak borbi bio je samoubilački čin
koji 36. brigada nije prihvatila, podigli su
ruke i izašli iz ruševina. Rusko ministar-
stvo odbrane tvrdi da je zarobljeno 1.026
ljudi, od kojih su 162 oficira. Zatim su tom
broju pridodana još 134 marinca sa 14 ofi-
cira. Preostali su izolovani Azovci u fabrici
“Azovstal”, i ukrajinske vojne snage u tzv.
primorskom kotlu u luci i okolini.
moskva na dnu mora
Četrdeset devetog dana rata, ruska rat-
na mornarica pretrpela je snažan moralni
i tehnički udarac kada su dve ukrajinske
21. april 2022. VREME
REME
 45
MARIJUPOLJ, Crvenom su
april 2022. označene
UKRAJINA, stanje 19. aprila 2022.
uništene ili
Izvor: UK Defence Intelligence
oštećene
zgrade

Poslednji džep odbrambenih

snaga Marijupolja u
železari “Azovstal”

protivbrodske rakete pogodile raketnu
krstaricu “Moskva”. Brod se nalazio istoč-
no od Zmijskog ostrva, čiji su mali garni-
zon Rusi savladali na početku rata. Istog
dana kada je “Moskva” pogođena, ukrajin-
ska pošta je izdala markicu u čast navod-
nog herojskog stava marinaca, na kojoj
je u prvom planu vojnik koji pokazuje
podignuti srednji prst raketnoj krstari-
ci u pozadini slike.
Krstarica je pogođena verovatno na
zadatku PVO zaštite ruskih snaga sa
raketnim sistemom S-300F Fort, sa osam
lansirnih uređaja sa po osam raketa, zona
uništenja po daljini od 75 kilometara.
Jedan ruski Telegram kanal (Осташко!
Важное) dao je vrlo razumno obrazloženje
za to što se desilo, polazeći od navoda da
je krstarica imala zadatak da bude u bor-
benom dežurstvu 100-120 km od Odese i
da osmatra vazdušni prostor u prečniku
250-300 km od južne polovine Moldavije,
zatim prostor od Ismaila do Odese i deo
Rumunije, uključujući luku Konstanca. Da
naglasimo da se na tamošnjem aerodro-
mu nalaze lovci NATO i američke jedinice
borbenog obezbeđenja. Kontroverzna je
tvrdnja ruskog izvora da ukrajinski avioni
koriste rumunsku infrastrukturu za bor-
bene letove, ali presretanje tih aviona na
osnovnu radarske slike sa “Moskve” čini
se verovatnim. Pokazaće se s vremenom
da li su ukrajinski piloti poleteli, na pri-
mer, sa uređenih delova autoputeva, što
su uvežbavali pre rata.
REME 21. april 2022.
VREME
 Čišćenje
Marijupolja obavlja
se sa fatalnom
usredsređenošću
na to da niko ne
promakne, da
se jedinica Azov
Kako god bilo, radarski sistem sa krsta-
izbriše. Rusi
rice bio je vrlo važan jer su ruski lovci
Su-35 presretali ukrajinske borbene avi- svakih par dana
one koji su pokušavali da prodru na istok
i tuku koncentraciju ruskih snaga. Zatim, ponude bezuslovnu
vrlo važno pitanje je korišćenje aviona za
predaju
prevoz naoružanja iz vojne pomoći NATO-
a. Primetno je da su u Rumuniju sletali avi- “nacionalističkim
oni sa namenskim teretom, ali nije jasno
kako se kasnije naoružanje prebacuje u bataljonima
Ukrajinu. Prema Rusima, i to se radi avi-
i stranim
onima. Motivi da se eliminiše “Moskva”
bili su snažni. Većina relevantnih izvora najamnicima”, uz
koji pokušavaju da odgonetnu sled doga-
đaja slaže se da su dronovi poslužili u naj- garanciju da će
manju ruku za odvlačenje pažnje brod-
sačuvati život
ske PVO, ili radikalnije, da su dejstvovali
po radarskim antenama. (zdravlje i sloboda
Usledio je udar sa dve protivbrodske
rakete Neptun, koje su projektovali Ukra- se ne pominju, jer
jinci na bazi sovjetske rakete H-35, kao
sasvim verovatno
zamenu za obalske raketne sisteme bez
kojih su ostali na Krimu 2014. godine. S to nije deo
obzirom da su ukrajinske firme radile na
H-35, imale su osnovu, i marta 2021. prvi ponude). Zakaže
primerci lansirnih oruđa uvedeni su u
se tačno u podne
naoružanje. Raketu dometa do 280 kilo-
metara pokreće mlazni motor, ona do cilja prilika da se
leti na malim visinama do 300 metara i u
završnoj fazi prilaza prelazi na visinu 3-10 polože puške. Azov
metara, tik iznad talasa. Sa ubojnom gla-
ignoriše ponudu i
vom mase 150 kilograma, prema deklarisa-
nim karakteristikama, raketa se koristi za zatim sila ponovo
uništavanje brodova do pet hiljada tona.
Kada su dve rakete pogodile “Moskvu” od kreće da melje »
46

11,5 hiljada tona, presudno za uticaj na

brod bilo je to što je požar zahvatio nao-
ružanje na krstarici.
Prema “Осташко! Важное”, NATO se
direktno umešao u dejstvo po krstarici
izviđanjem, zatim ometanjem sa patrolnih
aviona “orion” iz rumunskog vazdušnog
prostora. Rakete, tvrdi se, nisu bile ukra-
jinske proizvodnje već NSM proizvedene
u Norveškoj i letele su sa isključenim gla-
vama za samonavođenje po INS (inerci-
jalnom navigacijskom sistemu), sa korek-
cijom GOPS (satelitskom navigacijom).
Kada su rakete bile pred brodom, dobile
su precizne koordinate. Možda Rusima
treba da pripišu tehnološki jakom protiv-
niku zasluge za pogotke, ali kako bilo, oko
18 časova i 52 minuta “Moskva” je pogo-
đena. Posada se borila sa požarom koji
je šest sati posle pogotka doveo do kata-
strofe – zahvatio je velike protivbrodske
ili protivavionske rakete. Poziv za pomoć
poslan svim brodovima u okolini uhvaćen
je u 1 sat i 5minuta. Oko 1 sat i 45 minuta
nestalo je električne energije na brodu.
Štete su bile prevelike i četrdeset godina
stari brod potonuo je oko tri sata ujutru. pomoć nato-a mere bezbednosti od eventualne ruske
Rusi su za odmazdu srušili hale fabrike Rusija je, suočena sa ratnim gubicima, protivakcije i distribuirati do fronta.
“Vizar” u mestu Višnevoe kod Kijeva, koja poslala jasnu i glasnu poruku Vašingtonu Američka zakonodavna vlast glasa o
je izradila protivbrodske rakete kakve su da više neće tolerisati podršku u tehnici i Aktu o “lend-lizu za zaštitu ukrajinske
pogodile “Moskvu”. obuci ukrajinskoj vojsci. Kako to provesti demokratije” (The Ukraine Democracy
Građani Sevastopolja pozvani su na u delo, drugo je je pitanje ako se želi izbeći Defense Lend-Lease Act of 2022), koji će
počasni oproštaj od krstarice i na ven- direktan sukob Rusije i NATO-a. Za sada, omogućiti stalni dotok novca za finansi-
cu piše: “Za Moskvu i njenu posadu”. To reči su ubojite – u famoznoj izjavi Lavro- ranje ratnih troškova na istoku.
je tužni nagoveštaj da se dogodila veli- va objavljenoj 55. dana rata, rečeno je da Najnovija hitna pošiljka sadrži, kao i
ka tragedija koja se pokušava prikriti. je NATO za sve kriv jer je samozadovolj- ranije, znatne količine protivoklopnih
Zvanično, posada je evakuisana i kasni- no želeo da se širi na istok i da je Zelen- sredstava. Na listi su 500 FGM-148 Džaveli-
je postrojena, ali bilo je premalo ljudi od ski samo sredstvo protiv Rusije. na koji su postali širokoj javnosti poznato
oko 500, koliko je moralo da bude na bro- NATO će nastaviti da šalje naoruža- sredstvo za uništavanje ruskih tenkova sa
du na borbenom zadatku. Ruski alterna- nje, i to sada i teško. Novi paket prilago- dve vrlo snažne kumulativne ubojne gla-
tivni izvori kao što je portal Meduza tvr- đen je okolnostima – proceni da ukrajin- ve probojnosti 750 milimetara pancirnog
de da je sigurno stradalo 37 ljudi, nekih ska vojska sada može da vodi borbu na čelika. Ukrajinska propaganda se trudi da
100 ranjeno, ali da je jedan broj mornara otvorenim terenu i da zato, osim tehni- tim raketama pripiše što više pogodaka
još uvek na listi nestalih. ke koju čovek može da nosi, sada treba jer žele da ohrabre Amerikance da poša-
Crnomorska flota nema sreće u ovom da se dostavi teško naoružanje. Na duže lju što veće količine. Dobre su to rakete, ali
ratu. U luci Berđansk ostala je 24. marta staze, Rusi će se suočiti sa velikim prili- politički efekat takođe treba uračunati, jer
bez velikog desantnog broda “Saratov”. vom američkog (i ostalog) naoružanja u su Rusi jako ljuti što tenkisti i mehanizo-
Požar je navodno izazvan ostacima ukra- Ukrajinu. Pentagon je održao savetova- vana pešadija ginu od američkih raketa.
jinske rakete Točka-U koju je pogodila nje sa predstavnicima osam vodećih pro- Uticaj Džavelina se vidi i na prvi pogled
ruska protivraketna odbrana, ali sa bro- zvođača naoružanja na temu dugoročne na snimcima tenkova, jer je to raketa koja
da u luci istovarivana je municija i tako je podrške Ukrajini namenskom proizvod- može da dejstvuje sa gornje strane, gde je
krenuo veliki požar. Detonacije su oštetile njom sredstava, i čak projektovanjem i zaštita slabija, i zato su se pojavile antiku-
još dva desantna broda, “Novočerkask” i razvojem novih sistema prilagođenih real- mulativne rešetke kao suncobrani iznad
“Cezar Kunikov”, koji je ozbiljno pogođen nim potrebama rata. Na granici sa Ukra- vozila. Prvo su to bila provizorna rešenja,
jer je njegov komandir Aleksandar Čirva, jinom biće uređena skladišta ratne tehni- a sada oko Donbasa ima tenkova sa indu-
po ruskoj terminologiji, umro od povreda. ke, koja će se zatim prebacivati preko uz strijski izrađenim rešetkama.

21. april 2022. VREME

REME

OSVAJANJE ISTOKA UKRAJINE:Ruski
vojnici u blizini Marijupolja
Foto: AP Photo
Osim moćnog Džavelina, biće donira-
ne, kako se zvanično navodi, hiljade pro-
tivoklopnih sistema. Gotovo sigurno radi
se o ručnim raketnim lanserima M72A7
LAW i M136 (AT-4), koja mogu probiti 300
mm, odnosno 450 mm debele čelične pan-
cirne ploče, naravno teoretski. Oba lan-
sera su predviđena samo za jedno lansi-
ranje rakete. Nisu sofisticirani kao Dža-
velin, ali masovnost treba da obezbedi
svrhishodnost.
Projektili za precizna dejstva su Ukra-
jincima poželjan deo pomoći i sada je obe-
ćano još 300 komada Svičblejdova, nakon
100 koje su, navodno, već poslate na rati-
šte. To su letelice koje posle poletanja osta-
ju u vazduhu dok se ne pojavi unosan cilj.
Mali model 300 poleće iz cevastog lansera
i može da ostane u vazduhu do 15 minu-
ta, ili da prevali 10 kilometara i zatim da
se obruši na cilj. Veći model 600 poleće sa
lansera na vozilu, leti do 40 minuta, odno-
sno 40 kilometara (20 minuta za maršru-
tu i 20 minuta visi u vazduhu i čeka). U
osnovi, manje letelice koriste se protiv
žive sile i njihova ubojna glava je ekviva-
lent projektila 40 mm za bacače granata,
REME 21. april 2022.
VREME
a veće za uništavanja tehnike, sa glavom
koja je preuzeta sa Džavelina.
Amerikanci su odlučili da pošalju i
nešto artiljerije – najavljeno je 18 haubi-
ca kalibra 155 mm sa 40.000 projektila.
Verovatno se radi o M198, dometa 22,4 kilo-
metra, sa standardnim projektilima, i 30
kilometara sa raketiziranim projektilom.
Na listi je 200 borbenih vozila M113,
koja su nasleđe iz ere Vijetnamskog
rata, i 100 terenskih vozila Hamvi. Za
vertikalni manevar, Amerikanci će pre-
pustiti Ukrajincima 11 helikoptera Mi-17
ruskog porekla.
Obećana su i razna druga sredstva – 10
radara AN/TPQ-36 Fajerfander, koji slu-
že za lociranje protivničkih artiljerijskih
položaja, dva radarska AN/MPQ-64, za
osmatranje vazdušnog prostora na uda-
ljenostima do 40 kilometara po daljini za
račun jedinica naoružanih sa sistemima
PVO kratkog dometa. Svašta tu ima i za
pešadiju – nišani i laserski daljinomeri,
protivpešadijske mine usmerenog dej-
stva M18A1 (ko je služio vojsku zna šta je
mrudovka), šlemovi i balistički prsluci za
30 hiljada vojnika itd.
strani faktor
Gorka sudbina “Moskve” ohrabrila je
ukrajinske saveznike iz NATO da pora-
de na odbrani Odese. Britanci su rani-
je već najavili da će obezbediti obal-
ske raketne lansere. Kanada je otvori-
la mogućnost da će donirati 24 protiv-
brodske rakete Harpun. Planirano je da
se lanseri postave na prikolice koje će
vuči terenska vozila.
Obaveštajna podrška je znatno prošire-
na i sada Ukrajinci u skoro realnom vre-
menu primaju informacije o situaciji na
konkretnim pravcima prodora i razme-
štaja ruske vojske. NATO sada pruža nivo
informacija koji je ekvivalent taktičkog
nivoa rada izviđačkih jedinica. Novi pri-
stup možda podrazumeva prisustvo ame-
ričkih i NATO oficira i podoficira na tere-
nu na nivou komandi brigada.
Nezavisno od citiranih tvrdnji sa ruske
strane da je NATO direktno učestvovao u
potapanju “Moskve”, izvesno je da u tome
ima stranog faktora. Minimalna pomoć
je bila obaveštajna podrška. Crno more
je pod stalnim nadzorom aviona za elek-
tronsko izviđanje koji lete u vazdušnom
prostoru Rumunije, a maršrute “avaksa”
47
su po centralnom delu mora, iznad među-
narodnih voda.
Češka je, nakon tenkova i borbenih vozi-
la pešadije, izvukla iz skladišta i posla-
la Ukrajini 20 višecevnih lansera raketa
RM-70, koji koriste sovjetske rakete 122
mm Grad. Ukrajina ima znatne zalihe tih
raketa i može odmah da koristi dodat-
ne lansere.
Neke članice NATO ne žele da daju veću
pomoć – Mađarska iz političkih motiva
ne da ništa, a Grci kažu da ne mogu da
dovedu u pitanje zalihe potrebne za odr-
žavanje potencijala grčke vojske, narav-
no, u kontekstu odbrane od istočne čla-
nice NATO-a – Turske. Stav zvaničnika
iz Ankare je kontroverzan, jer naglaša-
va se da se neće uvoditi sankcije Rusiji,
ali istovremeno se Ukrajini dostavljaju
dronovi “barjaktar”, koji su na zlu glasu
među Rusima po šteti koju su već učinili.
Britanski premijer Boris Džonson lično
se pojavio u Kijevu i obećao da će poslati
120 borbenih vozila iz skladišta. Nisu bili
škrti sa protivoklopnim raketama, da pod-
setimo sa Dževlinima i NLAW, koji često
Rusi pronalaze na zauzetim položajima
na istoku. Britanci se nisu hvalili novina-
rima da su poslali i novi sistem Martlet,
ali Ukrajinci su objavili snimak lansiranja
rakete po jednom ruskom dronu Orlan-10.
Raketa tog sistema može da pogodi cilj
udaljen osam kilometara i dobro podnosi
ometanje, jer na prvom delu putanje kori-
sti laserski sistem vođenja i u terminal-
noj fazi prelazi na infracrveni.
Jedna novina su gusenični samohod-
ni lanseri raketa PVO Stromer koji kori-
ste rakete Starstrejk, što je prvo moderno
sredstvo teškog naoružanja dostavljeno
Ukrajincima iz strane pomoći.
Međunarodna proukrajinska koalici-
ja narasta. Zemlje sa Dalekog istoka koje
su do sada slale neletalna sredstva, kao
što su šlemovi i prsluci, sada razmatraju i
pomoć u naoružanju. Južna Koreja će mož-
da poslati raketne sisteme PVO, uključuju-
ći KM-SAM zone uništenja do 40 kilome-
tara, koji su, ironično, razvili uz tehničku
podršku ruskih firmi na bazi raketa kakve
se koriste na sistemima S-350 i S-400. Na
tom fonu, nije nezamislivo da proslede u
rat rusku tehniku koja je u inventaru Juž-
ne Koreje – radi se o 80 tenkova T-80U i
70 borbenih vozila pešadije BMP-3. ¶
ALEKSANDAR RADIĆ
48 Ekonomija Kremlja
Peking rubljama ne
Već 8. marta Rusija je postala istorijski rekorder po broju
(5532) i obimu sankcija kojima je podvrgnuta. Predsednica
gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko ostala
je zaprepaštena kada je saznala da njena zemlja već dosta
dugo ne proizvodi čak ni eksere, već ih u potpunosti uvozi
Z
amenik predsednika ruske Dume
Petar Tolstoj, inače potomak naci-
onalnog genija i pacifiste Lava Tol-
stoja, izjavio je ovih dana o ruskom nacio-
nalnom cilju sledeće: “Svi treba da shvate
da nas čeka mobilizacija i globalni rat na
život i smrt. Neko će izgubiti posao, neko
– svoj biznis, mnogi će postati bogalji, a
još više naših sugrađana će odneti smrt.
Smrt – to je naša nacionalna ideologija!”
Ove teze su i reakcije na sankcije iz pet
do sada uvedenih paketa (prvi još pre kao
odgovor na rusko priznanje o nezavisno-
sti “narodnih republika” na istoku Ukraji-
ne – Donjecke i Luganske, poslednji – po-
četkom aprila, nakon razotkrivanja masa-
kra nad civilnim stanovništvom u Buči).
Te sankcije u potpunosti odgovaraju de-
finiciji američkog predsednika Bajdena
koji ih je nazvao “razarajućim”. Naime,
istovremeno i isprepletano uvodile su ih
i nastavljaju da ih uvode kako pojedine
države, tako i grupe država i međunarod-
ne organizacije, a faktički pridružile su im
se i mnogobrojne velike svetske firme po-
vlačeći se sa ruskog tržišta i ostavljajući
svoje radnike u Rusiji bez radnih mesta, a
ruske potrošače bez bezbrojnih uvoznih
proizvoda na koje su navikli.
Nabrajati sve sankcije pojedinačno ap-
solutno nije moguće jer bi to verovatno
zahtevalo barem četvrtinu prostora ovog
nedeljnika. Dovoljno je reči da obuhvata-
ju praktično sve vitalne grane ruske pri-
vrede (izuzev, za sada, izvoz nae i gasa
u EU), finansijski i bankarski sektor, sao-
braćaj, naročito avionski, što je od poseb-
nog značaja za zemlju koja se prostire od
Baltičkog mora do Beringovog moreuza
sa mnogo gradova do kojih se, po rečima
popularne pesme još iz sovjetskog doba,
“samo avionom može stići” i čija se civil-
na vazdušna flota skoro na 80 odsto sa-
stoji od uvoznih aviona i zavisi od uvo-
znih rezervnih delova, farmaceutsku in-
dustriju koja se skoro u celosti zasniva na
uvozu, poljoprivredu gde su 80 odsto se-
mena i mehanizacije uvoznog porekla...I
tako do u beskraj. Sankcije privredi prate
one protiv oligarha i državnog aparata,
uključujući Putina, praktično sve posla-
nike ruske Dume i glavne državne pro-
pagandiste zadužene za popularizaciju i
pravdanje rata u Ukrajini.
sećanje na sssr
Sve u svemu, već 8. marta Rusija je po-
stala istorijski rekorder po broju (5532)
i obimu sankcija kojima je podvrgnuta,
zaobišavši Iran i Severnu Koreju. Inače,
valja navesti da ruski državni vrh nazi-
va sankcije “nelegitimnim” sledeći valjda
primer Slobodana Miloševića, koji je “svo-
je” sankcije nazivao “ničim izazvanim”.
Mada će puni efekti sankcija doći do
izražaja tek u određenom roku, neke su
počele da deluju već prvih dana po njiho-
vom uvođenju. Kao bomba je odjeknula
vest da se u trenutku početka invazije na
Ukrajinu u inostranstvu nalazilo čak sko-
ro 50 odsto deviznih i zlatnih rezervi Ru-
ske Federacije (300 od približno 640 mili-
jardi dolara) koje su tamo odmah zamr-
znute, a izostanak kaznenih mera zbog
toga protiv ministra finansija Antona Si-
luanova i predsednice Centralne banke
Elvire Nabiuline jasno je potvrdio pret-
postavku da je Putin krio planove čak i
od tih visokih državnih dužnosnika, uop-
šte ne vodeći računa o posledicama po
privredu zemlje. Zaprepašteni su bili i
mnogi ekonomski stručnjaci svesni jed-
ne bitne činjenice: za razliku od SSSR-a,
koji je posle Drugog svetskog rata do ras-
pada stvarno bio jedna od vodećih, ako
ne i druga ekonomska sila sveta iza SAD
i koji je samostalno proizvodio skoro sve
“od igle do kosmičkih brodova” (izuzev,
svojevremeno, baš opreme za gradnju
nanih i gasnih cevovoda iz Sibira pre-
ma Evropi, gde nije bio u stanju da sam
proizvodi cevi ekstra velikog preseka, pa
je bio prinuđen da ih uvozi iz Zapadne
Nemačke), savremena Rusija je pre inva-
zije na Ukrajinu zauzimala 12. mesto na
lestvici svetskih privreda uključena u ve-
likoj meri u svetsku podelu rada i veoma
zavisna od uvoza iz inostranstva.
Baš zbog toga skoro i da nema ruskog
proizvoda koji ne bi uključivao barem je-
dan uvozni komponent, naročito digital-
ni. Banalno rečeno, izostanak čipova, a
njihov uvoz se među prvima našao pod
udarom sankcija, počeo je da dovodi do
kidanja bezbroj proizvodnih lanaca, i to
u svim granama privrede. Među prvima
su zavapili predstavnici ruske industrije
kugličnih ležajeva koju čine (za razliku od
sovjetskih vremena) svega nekoliko me-
šovitih preduzeća u potpunosti zavisnih
od uvoza i ruske filijale dveju firmi – ame-
ričke i švedske. Naime, izostanak njiho-
vih proizvoda neumitno će ugroziti obav-
ljanje drumskog i železničkog saobraća-
ja, što, zbog već pomenute veličine ruske
teritorije, vodi predvidivim posledicama.
Najzad, svoju zaprepaštenost je ovih
dana iskazala i predsednica gornjeg
doma ruskog parlamenta Valentina Ma-
tvijenko kada je saznala da Rusija već do-
sta dugo ne proizvodi čak ni eksere, već
21. april 2022. VREME
REME

veruje
NEIZVESNA BUDUĆNOST: Ogroman
izazov pred ruskom ekonomijom
Foto: AP Photo
ih u potpunosti uvozi. Kao bizaran pri-
mer reakcija na sankcije širih slojeva sta-
novništa može se navesti da su sa rafova
prodavnica nestali ženski ulošci.
Na sve to predsednik Putin je ovih
dana izrazio uverenje da je politika eko-
nomskog blickriga protiv Rusije propala i
da su sankcije udarile po njihovim inicija-
torima, dok se u samoj Rusiji situacija sta-
bilizuje, kurs rublje je vraćen na normal-
ni nivo, a nestašica robe široke potrošnje
prevaziđena. Pri tome je, prirodno, zabo-
ravio da navede da je stabilizacija rublje
postignuta putem uvođenja strogih devi-
znih ograničenja u zemlji i faktičkog uki-
danja konvertibilnosti rublje, te da će ne
samo ukidanje, već i bilo kakvo slabljenje
takvog režima momentalno ponovo do-
vesti do panike, berzanskog sunovrata i
naglog pada kursa rublje.
Ako nije Putin, neminovnih i veoma
teških posledica zapadnih sankcija i te
kako je svesna već pomenuta predsedni-
ca Centralne banke Rusije Elvira Nabiu-
lina. Ona je u posrednom odgovoru na
predsedničke tvrdnje rekla da će glavni
predstojeći problemi biti povezani ne to-
liko sa sankcijma prema finansijskim in-
REME 21. april 2022.
VREME
stitucijama, koliko sa izvoznim ograniče-
njima, logistikom spoljnotrgovinske raz-
mene, a u nastavku – sa mogućim ograni-
čenjima izvoza ruskih proizvoda. Dodala
je i da se trenutno ovaj problem možda
toliko i ne oseća, ali period kada se mo-
glo živeti zahvaljujući rezervama nala-
zi pri kraju. Ruski ekonomski analičari
ovih dana prognoziraju da će se BDP Ru-
sije ove godine smanjiti barem za 10 od-
sto, bez izgleda za poboljšanje situacije u
narednim godinama, a njihovo mišljenje
dele i stručnjaci Svetske banke.
nafto-gasna igla, kina i indija
Ne obećava mnogo još jedan Putinov
adut – tzv. “импортозамещение”, tj. za-
mena uvoza domaćom proizvodnjom i
to krivicom samog ruskog predsednika.
Jer baš je on tokom svoje dvadesetdvo-
godišnje vladavine propustio da nakon
skoro potpune deindustrijalizacije koju je
Rusija doživela tokom devedestih godina
pokrene diversifikaciju ruske privrede,
odnosno njeno skidanje sa tzv. “nano-
gasne igle” i napravi ekonomski prodor
po primeru niza zemalja koje su to uči-
nile u tom periodu.
Još manje obećava najavljeno okreta-
nje u trgovini baš tim zemljama, pre sve-
ga Kini i Indiji. Ni jedna ni druga zvanič-
no se nisu pridružile sankcijama prema
Rusiji i uzdržale su se od osude njenog
napada na Ukrajinu, ali u stvarnosti gle-
daju svoja posla. Što se tiče Kine, staro je
saznanje da se rukovodi isključivo svojim
interesima i na toj vagi političku želju da
“stavi na mesto” SAD (čemu tako stremi i
Rusija) očigledno nadmašuju ekonomski
interesi. Pre svega, Peking je nezadovo-
ljan što je Putin svojim ratom praktično
stavio tačku na ostvarenje grandioznog
kineskog projekta novog svilenog puta.
Tu je i prosta činjenica da je vrednost ki-
neske trgovine sa SAD i EU prošle godi-
ne iznosila skoro 1,5 triliona dolara na-
suprot 147 milijardi sa Rusijom. Zato je
potpuno logično što su dve kineske ban-
ke – i to državne – već drugog dana ru-
sko-ukrajinskog rata odbile da servisiraju
uvoz ruskih sirovina u Kinu. Isto tako su
i najveće kineske državne nane i gasne
49
kompanije, uključujući Sinopec CNOOC,
PetroChina i Sinoshem, odbile da kupu-
ju rusku nau na spot-tržištima. Inače,
Sinopec kao najveća svetska energetska
korporacija zaustavila je u aprilu reali-
zaciju poslova sa Rusijom, uključujući
pozamašan paket investicija i projekat
povećanja uvoza ruskog gasa u Kinu, a
kineske naučne institucije obustavile
su saradnju sa odgovarajućim ruskim
ustanovama.
Tome treba dodati opšti sunovrat uza-
jamne rusko-kineske trgovine do kojeg
je došlo u martu ove godine, naročito u
delu izvoza kineskih proizvoda u Rusiju.
Nešto slično se događa i sa Indijom koja
je prvo smanjila kupovinu ruske nae, a
zatim, pre nekoliko dana iznenada raski-
nula ugovor o nabavci 48 ruskih vojno-
transportnih helikoptera Mi-17B5.
Što se pak tiče glavne boljke Rusije, nje-
ne zavisnosti od izvoza nae i gasa, jer
prihodi od njega čine 36 odsto njenog fe-
deralnog budžeta, glavno tek predstoji.
Radi se o uvođenju sankcije nad sankci-
jama, tj. o potpunoj zabrani uvoza tih ru-
skih sirovina, koju su već uvele SAD i Ve-
lika Britanija (zbog male zavisnosti), ali
još nije uvela EU (iz suprotnog razloga).
Očigledno se nalazeći u stanju nokda-
una posle sloma prvobitnih ratnih pla-
nova i lavine zapadnih mera, Putin je 23.
marta pokušao još jedanput da dokaže
svoju jednaku moć potpisujući ukaz ko-
jim je naložio zapadnim kupcima da is-
poručene nau i gas plaćaju u rubljama
preko rubaljskih računa otvorenih u ru-
skim bankama, prema kursu koji je odre-
dila ruska država. Međutim, kada je nai-
šao na čvrst otpor, već posle nedelju dana
je potpisao novi ukaz kojim je bio prinu-
đen da “precizira” da se plaćanje može vr-
šiti i u čvrstoj valuti prema uslovima iz
postojećih ugovora na devizne račune u
“Gazprombanci”, a ona će već vršiti kon-
verziju takvih uplata u rublje.
Uglavnom, može se zaključiti da se Pu-
tinov “rat nad ratovima” nastavlja svojim
tokom, ali sve je očiglednije da on vodi
tamo kuda ruski predsednik uopšte nije
planirao da ide. ¶
ILIJA VUKELIĆ
50 Predsednički izbori u Francuskoj

Udar birača na
liberalni establišment
Pre pet godina, protiv Le Penove se formirao “republikanski front” u kojem su se
okupile maltene sve političke snage kako bi sprečile njenu pobedu, pa je Makron
uspeo da pobedi sa 64 odsto glasova. Ovoga puta je izvesno da takve pobede neće
biti, jer je Makron uspeo da svojom vladavinom kao “predsednik bogatih” frustrira
ogroman broj birača. Iako u ovom trenutku Makron po istraživanjima ima prednost,
klatno može lako da se okrene protiv njega i s najbeznačajnijim povodom

R
ezultati prvog kruga predsednič-
kih izbora u Francuskoj pokaza-
li su da birači velikom većinom
odbacuju vladajući liberalni poredak.
Vodeći kandidati radikalno desnog i
levog krila političke scene osvojili su
preko 50 odsto glasova: Le Pen 23,1 od-
sto, Melanšon 22 odsto i Zemur 7,1 od-
sto. Tome treba dodati glasove i dru-
gih antisistemskih kandidata kao što
su komunista Lasal (3,1 odsto), “provin-
cijalac” Rusel (3 odsto) i “tvrdi desničar”
Dipon-Enjan (2,1 odsto), kao i dva kandi-
data komunističko-trockističke orijen-
tacije sa ukupno 1,4 odsto glasova. Sna-
ge “liberalne demokratije” nisu “skrpile”
ni 40 odsto glasova: Makron 27,8 odsto,
Pekres 4,8 odsto, Žado 4,6 odsto i Idal-
go 1,7 odsto glasova.
Neočekivan debakl je doživela kan-
didatkinja republikanaca Pekres, koja
nije dobila ni 5 odsto glasova, koliko je
neophodno da bi država pokrila troško-
ve predizborne kampanje, a socijalistič-
ka kandidatkinja Idalgo je dobila samo
1,7 odsto glasova. To dobro ilustruje du-
binu razaranja političkog sistema: do
pre samo pet godina u Petoj republici
dominirale su dve velike stranke, repu-
blikanci (degolisti) i socijalisti, a danas
njihovi kandidati ne mogu da dobiju ni
po 5 odsto glasova.
bitka za birače u drugom krugu
Izborni rezultati pokazuju sve veći
otklon Francuza od postojećeg esta-
blišmenta. Na prethodnim izborima
2017. godine “sistemski” kandidati do-
bili su preko 50 odsto glasova u prvom
krugu, a sada ne mogu da skupe ni 40
odsto. Posebno je napredovala radikal-
na desnica, koja je u zbiru dobila preko
30 odsto glasova u prvom krugu. Na-
predak je ostvario i kandidat radikalno
leve orijentacije Melanšon, koji je zama-
lo uspeo da uđe u drugi krug.
U drugom krugu izbora Makron
može da privuče najveći broj birača si-
stemskih kandidata, ali to nije dovolj-
no za pobedu. Da bi pobedio, on mora
da privuče i dobar deo Melanšonovih
glasova, kao i ostalih levičara – komu-
nista i trockista.
Da bi nekako prišao tom delu birač-
kog tela, Makron je već u ponedeljak,
neposredno posle prvog kruga, počeo
da “popušta” oko penzione reforme.
Iako je bilo predviđeno da se starosna
granica podigne sa 62 na 65 godina, Ma-
kron je počeo da pominje da će ići samo
na 64 godine. Nivo panike pokazuje i pi-
sanje uglednog portala “Politiko”, čiji je
novinar u ponedeljak obavešten sa vi-
sokog mesta da nema “popuštanja” oko
penzione reforme, da bi samo par sati
kasnije dobio informaciju da će refor-
me ipak biti ublažene.
Za razliku od prvog kruga, kada se
ponašao “predsednički” i skoro uopšte
se nije bavio kampanjom već pre sve-
ga ukrajinskom krizom, Makron je kre-
nuo u ofanzivu. Posebnu pažnju posve-
tio je sredinama koje nisu većinski gla-
sale za njega u prvom krugu, nego za
Le Penovu ili Melanšona. To mu, zbog
preterane samouverenosti i aroganci-
je, nije išlo baš glatko, pa je zabeležen
čitav niz neprijatnih gafova. U razgo-
voru sa zdravstvenim radnicima, koji
su se žalili na enormno opterećenje za
vreme kovida i na neadekvatne zara-
de, pomenuo je da su dobili povećanje
plata od 10 odsto, ali mu je odmah od-
govoreno da oni to nisu osetili, pošto je
sve poskupelo. U Alzasu je jednom sta-
rijem biraču, koji ga je kritikovao kao
najgoreg predsednika do sada i pomi-
njao afere njegovih najbližih saradnika,
kazao da ima konfuziju u glavi. Pored
toga, teško se izblamirao kada je upitao
jednu sagovornicu, inače običnog zu-
barskog tehničara, da li živi u realnom
svetu, na šta ga je ona zgranuto pogle-
dala i zapitala: “Da li ja živim u realno-
sti? Vaše pitanje će biti na svim medi-
jima.” Tako je i bilo: Markonovi gafovi
su punili francuske medije.
Veliko je pitanje koliko će Makron
uspeti da privuče Melanšonovih pri-
stalica. Istraživanja pokazuju da će
veći deo Melanšonovih birača ostati
kod kuće u drugom krugu, a da će od
onih koji izađu nešto malo više glasati
za Makrona nego za Le Penovu; neka

21. april 2022. VREME

REME

istraživanja pokazuju i potpuno pode-
ljene birače.
U pokušaju da nekako privuče levo
orjentisane birače Makron je povukao
i “ekološku kartu”, pa je obećao razne
“zelene” programe, koje je u sadašnjem
mandatu jednostavno ignorisao. Ali,
možda je najgrotesknije bilo objavlji-
vanje njegove fotografije kako sedi sa
do pola raskopčanom košuljom, valjda
misleći da će tako delovati “normalni-
je” biračima (inače, do sada se Makron
uvek pojavljivao maksimalno doteran
i utegnut u prvoklasna odela).
Koliko su birači levice frustrirani
Makronom, pokazuje i odgovor gra-
donačelnika grada Trap (jednog od
daljih predgrađa Pariza) na pitanje
novinara britanskog “Obzervera” šta
može Makron da uradi kako bi privu-
kao birače levice. Gradonačelnik (koji
je inače bio aktivista u Melanšonovoj
kampanji) je odgovorio da bi za Ma-
krona bilo najbolje da ućuti, pošto
svakim svojim nastupom toliko iri-
tira birače da će ostati kod kuće, ili
glasati belim listićem.
Sâm Melanšon je odbio da podrži
Makrona, ali je pozvao birače da nika-
ko ne glasaju za Mari le Pen (to, narav-
no, podrazumeva da mogu i da ostanu
kod kuće).
le penova izbegava
nezgodne teme
Mari le Pen se usredsredila na soci-
jalna pitanja, gde obećava značajnu po-
dršku ugroženim slojevima stanovniš-
tva, i po tome teško može da se zaklju-
či da je u pitanju kandidat krajnje de-
REME 21. april 2022.
VREME
snice. Uspela je da izbegne neugodne
teme i da se vrlo malo bavi osetljivim
pitanjima spoljne politike; neutralisa-
la je napade da je “Putinov čovek” reči-
ma da osuđuje napad na Ukrajinu, a u
uslovima pada standarda i inflacije sti-
če se utisak da birače za to i nije briga.
Pored toga, odustala je od radikalnih
poteza koje je najavljivala u prethodnoj
kampanji kao što je napuštanje Evrop-
ske unije ili evra, a od spoljnopolitičkih
poteza namerava da napusti vojno kri-
lo NATO-a, kao što je pre više od pola
veka uradio i general De Gol.
Od predsedničkih kandidata nju su
podržali Zemur i Dipon-Enjan, a istra-
BORBA ZA GLASOVE U DRUGOM
KRUGU: E. Makron i M. le Pen
Fotografije: AP Photo
živanja pokazuju da će dobiti i deo gla-
sova drugih kandidata (Melanšona i
Pekresove).
U kampanji protiv Le Penove esta-
blišment koristi i “prljave udarce”, u su-
botu je na poznatom francuskom istra-
živačkom portalu “Mediapart” objavlje-
na informacija da se protiv Le Peno-
ve i nekoliko njenih kolega vodi istra-
ga zbog zloupotrebe oko 600.000 evra
sredstava koja su dobili kao poslanici
od Evroparlamenta za političke aktiv-
nosti, a koja nisu namenski iskorišće-
na. Francusko tužilaštvo je početkom
marta dobilo od strane antikorupcij-
skog tela EU (OLAF) podatke o navod-
nom nenamenskom trošenju sredsta-
va u periodu od pre više od pet godi-
na, a ta informacija je očigledno “na-
menski” puštena neposredno pred dru-
gi krug.
51
istraživanja daju prednost
makronu, ali...
Po istraživanjima javnog mnjenja, u
drugom krugu Makron ima prednost
od 54:46 u odnosu na Le Penovu (u tre-
nutku pisanja ovog teksta); posle pr-
vog kruga njegov rejting je neznatno
skočio na račun suparnice. Ipak, njih
treba uzeti sa velikom dozom rezer-
ve, jer se nisu preterano proslavila za
prvi krug izbora. Niko nije pogodio da
će Melanšon osvojiti čak 22 odsto gla-
sova, već su mu davali najviše 18 odsto
(nedelju dana pre izbora bio je na 15 od-
sto), a ozbiljno su podbacili i kod Vale-
ri Pekres koja je dobila samo 4,8 odsto,
iako su joj davali 8–10 odsto.
U finišu izborne kampanje više agen-
cija je radilo istraživanja dan za danom
kako bi mogli da se prate trendovi, ali
su u pitanju relativno mali uzorci od
hiljadu do dve hiljade ispitanika. Uzor-
ke iste veličine koriste i naše agencije
za istraživanje javnog mnjenja, ali tre-
ba imati u vidu da je u pitanju ogro-
mna zemlja sa 10 puta više stanovnika
od Srbije; tu se lako mogu naći određe-
ni džepovi koje istraživači teško mogu
da obuhvate tako malim uzorcima. Ne
treba potceniti ni efekat “prikrivanja”
glasa za Le Penovu, ne žele svi da pri-
znaju anketarima da će glasati za radi-
kalnu desnicu.
Na konačan ishod glasanja značajan
uticaj može imati i jedina TV debata dva
kandidata koja će se održati 20. aprila,
u trenutku kad ovaj tekst već bude bio
u štampi. Na prethodnim predsednič-
kim izborima, Le Penova je loše prošla
u debati. Za eventualnu pobedu na iz-
borima, neophodno joj je da ovog puta
ima mnogo ubedljiviji nastup.
Pre pet godina, protiv Le Penove se
formirao “republikanski front” u kojem
su se okupile maltene sve političke sna-
ge kako bi sprečile njenu pobedu, pa je
Makron uspeo da pobedi sa 64 odsto
glasova. Ovoga puta je izvesno da ta-
kve pobede neće biti, jer je Makron us-
peo da svojom vladavinom kao “pred-
sednik bogatih” frustrira ogroman broj
birača. Iako u ovom trenutku Makron
po istraživanjima ima prednost, klatno
se može lako okrenuti protiv njega i s
najbeznačajnijim povodom. ¶
BOGDAN PETROVIĆ
 KULTURA
52 Intervju: Milivoje Mlađenović, selektor 67. Sterijinog pozorja

Svi su originalni, ali

“Urbanovu bitnu
predstavu o ‘ludilu’
identiteta učešće stranog
autora sprečava da
uđe u selekciju domaće
drame. A izbor za
selekciju ‘Krugovi’, koja
je isključivo zasnovana
na stranim predstavama,
osujećen je učešćem
domaćeg pozorišta kao
koproducenta. Takva su
‘pravila’ trenutno na snazi.
A bolje je imati čvrste
kriterijume i biti dosledan
u njihovom poštovanju
i istovremeno misliti o
njihovom revidiranju, nego
praviti haos i skandale”

M
ilivoje Mlađenović je selektor
ovogodišnjeg, kao i prošlogo-
dišnjeg, Sterijinog pozorja. Čo-
vek Pozorja i pozorišta – bio je upravnik
Narodnog pozorišta u Somboru (1989–
2000), Srpskog narodnog pozorišta u No-
vom Sadu (2003–2009), direktor Sterijinog
pozorja (2009–2012), vanredni je profesor
Pedagoškog fakulteta u Somboru za pred-
mete Scenska umetnost, Uvod u pozoriš-
nu umetnost, Stilistika...
Naglasak u intervjuu stavljen je na pi-
tanje autorstva – pošto je Pozorje festival
domaćeg dramskog teksta. Postavlja se pi-
tanje šta je autorski tekst danas, koje su
propozicije i koji su okviri varijacije u od-
nosu na istorijski trenutak.
Govorimo i o politici pozorišta, jer je
važno imati u vidu da je kompromis u po-
zorištu, kao i u životu, nužan, međutim po-
stavlja se pitanje koji su efekti kompro-
misa i kada su neophodni, a kada nisu?
Pozabavili smo se i kriterijumom selek-
cije, prošlogodišnje i ovogodišnje.
“VREME”: Ovogodišnja selekcija od-
vija se pod motom “Vreme tesko-
be”. Selektovali ste devet predsta-
va u takmičarskom programu i tri
predstave u međunarodnoj selekciji
“Krugovi”.
U obrazloženju selekcije kažete: “Ste-
rijino pozorje nije, niti je bilo, a valj-
da neće ni biti, ni presek, ni prosek
pozorišnog stanja duha, niti stanja
pozorišta u Srbiji. Ova manifestacija
je, bar tako je doživljava većina pozo-
rišnih delatnika, snimak vitalnosti,
kapaciteta i potencijala pozorišnih
vrednosti prelomljenih kroz domaću
dramsku literaturu.”
Koji su važni uvidi koje ste stekli
kreirajući selekciju, ako govorimo o
kapacitetu i potencijalu pozorišnih
vrednosti, u ovom slučaju u regio-
nalnom kontekstu (na Pozorje ove
godine dolaze produkcije iz Make-
donije, Hrvatske, Bosne i Hercegovi-
ne, pored onih iz Srbije)?
MILIVOJE MLAĐENOVIĆ: Uistinu,
u Glavnom takmičarskom programu
samo jedna predstava po našem dram-
skom tekstu dolazi iz inostranstva, iz Na-
rodnog pozorišta u Sarajevu – Nušiće-
va “Protekcija” u režiji Kokana Mladeno-
vića. To je adaptacijom Milene Bogavac
predstava značajno približena našem
vremenu: osavremenjena i aktuelizova-
na, a ipak u klasičnom ramu. Videli smo
još u Makedoniji, u Bitolju, Simovićevo
“Putujuće pozorište Šopalović” i “Sumnji-

21. april 2022. VREME

REME

neki su originalniji
Fotografije: Gordana Nonin
vo lice”, a zvali su nas jednom (pa se po-
tom ućutali, zbog pandemije korone, ve-
rovatno!) iz Mostara da vidimo “Heroja
nacije” Ivana M. Lalića. Došlo je do izve-
sne oseke izvođenja dramskih dela na-
ših pisaca u svetu. Nadamo se da smo za
paralelan uvid naših dramskih dometa u
svetu i poredbu standarda našeg i svet-
skog pozorišta osujećeni na kratko. Evo,
upravo javljaju da je u Sloveniji, u Novoj
Gorici, u Slovenskom narodnom gleda-
lišču izvedena drama Tijane Grumić “52
herca”. Priliku za odmeravanje digniteta i
pozorišnih vrednosti naših i pozorišta iz
regiona nadoknadićemo u “Krugovima”.
Prvo, u predstavi Dramskog teatra Sko-
plje “My Name is Goran Stefanovski”, u
režiji Branislava Mićunovića, provokativ-
nom temom o identitetu koja inače obe-
ležava dramski opus Gorana Stefanov-
REME 21. april 2022.
VREME
skog, jednog od stubova dramskog stva-
ralaštva u regionu, temom koju je iz nje-
govih sedam drama “izrezala” i scenski
aplicirala Branislava Ilić uz svrsishodne,
motivisane i funkcionalne dramaturške
dorade. Potom u vrlo zanimljivoj split-
skoj predstavi “Usidrene” Elvisa Bošnja-
ka u režiji Anastasije Jankovske, pred-
stavi koja pleni kako svojom tematikom
tako i raskošnom melodijom govora dal-
matinskih ostrva za koju smo uskraćeni
zlehudim udesom sužene domovine. Na-
pokon, Mađelijev crnohumorni, grotes-
kni spektakl “Ja sam ona koja nisam” o
sudbini žena i devojčica, nastao na osno-
vu nove drame Mate Matišića i igra se
u zagrebačkom teatru ZKM, sigurno će
delovati na sva čula sterijanske publike.
Ono što mi se čini važnim pomenuti je-
ste pitanje autorstva dramskog teksta. Re-
cimo u Pozorištu “Deže Kostolanji” izvede-
na je premijera predstave “Bitka kod Tri-
janona” koja je nastala u koprodukciji tog
teatra i teatra Atrium iz Budimpešte. Ur-
ban potpisuje režiju, a tekst potpisuju Ur-
ban i Ištvan Ugrai, dramaturg iz Budimpe-
šte. Kako se tu gleda na autorstvo? Ima-
mo odličnu predstavu i, osim toga, temu
Trijanona koja je veoma važna za publiku
u Novom Sadu i Vojvodini.
U konkretnom slučaju, situacija je ra-
zjašnjena već u programu, gde doslovce
piše: “Koristeći ideje i improvizacije glu-
maca, tekst predstave je napisao: Andraš
Urban, Ištvan Ugrai.” Znači, neumoljiva
pravila ne daju ni tamo ni ovamo. Urba-
novu bitnu predstavu o “ludilu” identite-
ta učešće stranog autora sprečava da uđe
u selekciju domaće drame. A izbor za se-
lekciju “Krugovi”, koja je isključivo zasno-
vana na stranim predstavama, osujećen
je učešćem domaćeg pozorišta kao kopro-
ducenta. Takva su “pravila” trenutno na
snazi. A bolje je imati čvrste kriterijume
i biti dosledan u njihovom poštovanju i
istovremeno misliti o njihovom revidi-
ranju, nego praviti haos i skandale. U su-
protnom, pokrenuli bismo lavinu potenci-
jalnog učestvovanja na Sterijinom pozor-
ju, jer je mnoštvo predstava produciranih
po ovom i sličnom modelu.
53
Da li je u obzir za selekciju uzeta
predstava u režiji Kinge Mezei “Živi
pesak” Drame na mađarskom jeziku
Narodnog pozorišta u Subotici, in-
spirisana tekstovima Ota Tolnaija i
slikom Pala Petrika?
Respektabilna, poetična i muzički snaž-
na predstava “Slike po motivima Ota Tol-
naija i Pala Petrika: Živi pesak” razmatra-
na je prilikom izbora predstava za Steriji-
no pozorje. Ne znam zašto se apostrofira
upravo ovo umetničko delo, ako nije zbog
toga što se ono može označiti neverbal-
nim teatrom, pa pobuđuje sumnju da li
kao takvo može biti u konkurenciji za Po-
zorje. Ne bi bilo prvi put da predstave bez
reči učestvuju na Pozorju, ali su prednost
imale neke druge, takođe bitne predstave.
Kako se Sterijino pozorje i selektor
odnose prema tekstu u slučajevima
kao što je predstava u režiji Zoltana
Puškaša “Tri sestre” (ima više takvih
primera, navodim “Tri sestre” kao iz-
vrsnu predstavu nastalu ove sezo-
ne), gde imamo gotovo potpuno novi
tekst koji govori o transrodnim oso-
bama, a potpisan je sa Kornelia Goli –
A. P. Čehov?
Već činjenica da me danas pitate za
predstavu koja pripada prethodnom se-
lekcionom postupku, jer je premijerno
izvedena u decembru 2020. godine, upu-
ćuje na dilemu autorstva. Da nije tako,
Puškaševu predstavu bi “prijavili” iz te-
atra “Deže Kostolanji” još prošle godine,
nego je njena pojava verovatno smetnuta
s uma, upravo zbog čehovljevskog “podri-
jetla”. Ali ne budimo preterano optereće-
ni formalnom stranom termina nastanka
predstave. Vratimo se autorstvu. Ono je u
ovom slučaju označeno na sledeći način:
A. P. Čehov –Kornelia Goli. Jednostavna
situacija: autorstvo novonastalog oblika
(po motivima, inspirisano, itd.) neupitno
je, i originalnost je neupitna, ali je merlji-
va. Kako? Pa, jedino subjektivnom pro-
cenom selektora kad je reč o pozorišnom
festivalu, žirijima itd. U tom smislu izve-
snu prednost dajem, ali nikako po svaku
cenu, delima originalne, sveže, neprerađe-
ne nacionalne dramaturgije koja dramski »
54
potencijal crpu iz konkretnog životnog
vrtloga. Zašto? Zato što je takva drama
(osim u onim ekstremnim slučajevima
glorifikacije folklornog u službi načela
palanačke i nacionalističke samodovolj-
nosti i preziranja Drugih) i subverzivna,
i kritički usmerena prema društvu, na-
dideološka, onakva kakva je bila i Steri-
jina, a pod čijim osnovnim načelom na-
staje. Mogli ste me takođe pitati i za ta-
kođe odličnu predstavu “Ibi the Great”,
Narodnog pozorišta iz Sombora. Reditelj
te predstave Andraš Urban poslao mi je
tada sledeći SMS: “Tekst predstave ima
samo 31,12 % Žarijevog teksta :) Ostalo je
V. B.” (svodeći na inicijale Vedranu Boži-
nović, autorku novonastalog teksta pred-
stave!). Tako je mudri i beskrajno duhoviti
Andraš Urban nedvosmisleno ukazao na
složena pitanja autorstva. A ja bih rekao
ovako: u 21. veku svi su dramski tekstovi
originalni, samo su neki originalniji! Onda
neka selektor bere kožu na šiljak i proce-
njuje da li je Čehovljevo pretapanje i sta-
panje i utapanje u naše vreme i prostor
loše, dobro ili odlično, da ne kažem “stva-
ralački produktivno”. U tom smislu ništa
se od Sterijinog doba nije promenilo. I on
se utapao u Molijeru i Molijera (i ne samo
Molijera!) utapao u našu dramu. Original-
nim se smatra ono delo koje je rezultat
izvorne inspiracije autora, koje stvara ose-
ćaj originalnog, novog, neobičnog, do tada
neviđenog dela. Kada se autor oslanja na
uzor, neku ideju ili motiv drugog autora,
on svakako unosi (tako nam svih bogova
postmodernosti!) i elemente originalno-
sti. Stepen te originalnosti ne može da se
propiše dekretom. Trebalo bi razlikovati
pitanje originalnosti postupka od pitanja
učešća takve predstave u razmatranju za
selekciju: kada se radi o preoblikovanju
delā domaćih pisaca, ne dovodi se u sum-
nju eventualno učešće u takmičarskom
programu. Ali ako se radi o delima stanih
autora, problem je odista složeniji. Autori-
ma koji su mi se tim povodom obraćali, re-
kao sam: Pa ako ste sigurni u potpunosti,
izbrišite autorstvo prethodnika! I obično
tada proradi osećanje lične odgovornosti,
intelektualno poštenje. Kokan Mladeno-
vić, i kad je imao skoro potpuno pravo da
potpiše sebe kao autora dramskog teksta
(“Doktor Nušić”, “Kad bi Sombor bio Holi-
vud”, pa i sada u slučaju “Protekcije”), nije
imao tu dilemu: autora izvornika uvek je
stavio na prvo mesto. Tako postupaju i
mnogi drugi autori.
Smatrate li produktivnim, pre svega
za Pozorje, a onda i za pozorišnu sce-
nu, menjanje pristupa definisanju au-
torstva domaćeg dramskog teksta,
tako da se granice autorstva učine ne
nedefinisanim, nego fleksibilnijim?
Sterijino pozorje je nastalo kao jugo-
slovenski festival, svakako da govo-
rimo o zemlji koje nema, ali Pozorje
baštini tradiciju koja je pod doma-
ćim dramskim tekstom podrazume-
vala veliki prostor, čini se da upra-
vo to iskustvo može odnos Pozorja
prema tekstu danas učiniti produk-
tivnijim i fleksibilnijim, a i vreme to
na izvestan način zahteva, po mom
mišljenju.
Sve vreme upravo govorimo o stalnoj
potrebi za preispitivanjem pitanja autor-
stva, originalnosti, identiteta. Razvitak na-
cionalne dramaturgije i “povećana vidlji-
vost” domaćih tekstova na našim scenama
nije sama sebi cilj, nego je cilj da se njenom
afirmacijom, profilacijom usklađenom sa
evropskim i svetskim trendovima u tea-
tru, unapredi pozorišna umetnost i ojača
domaća dramska književnost, utvrdi nje-
na umetnička autohtonost i samobitnost.
Uprkos mišljenjima da je proces njenog
konstituisanja odavno završen, on, ube-
đen sam, traje i trajaće. Samo opako ostra-
šćeni tipovi mogu zagovarati nepromen-
ljivost, petrifikaciju formi. Sterijino po-
zorje je od osnivanja u neprekidnim me-
nama. I problematika autorstva koje smo
se sada dohvatili, inicirana novim scen-
skim praksama, dejstvom postdramskog
i postrediteljskog pozorišta, zahteva da se
redefinišu i neke standardne kategorije i
pojmovi pozorišne prakse. I to će, uveren
sam, biti razrešeno uskoro, u vidu novih
propozicija.
U “Krugovima” se, kako saznajem od
direktora Sterijinog pozorja Mirosla-
va Mikija Radonjića, nalaze predsta-
ve koje predstavljaju pisca iz zemlje
iz koje dolazi i predstava, to je neka
vrsta koncepta. Da li smatrate da ta-
kva tendencija sužava mogućnosti
selekcije “Krugova” ili joj daje mo-
gućnost da pruži temeljnije uvide u
dešavanja u regionu? (Ili: zašto neće-
mo videti Frljića koji je režirao “Kara-
mazove” u ZKM-u, a jedan je od naj-
značajnijih evropskih, pa i svetskih
autora, čije je predstave, bez prese-
dana, zanimljivo [i važno] videti?)
Ne pravim od selektorskog posla nika-
kvu selektorsku “poetiku”, što se u našem
festivalskom životu neretko događa – da
selektori od svog koncepta prave umet-
nost veću od one koja je ugrađena u pozo-
rišne predstave. Konceptu Festivala koji se
samoizgradio isijavajući jedan tematsko-
idejni i stilski kompleks u predstavama
koje su vrednosno najcelovitije (nikada ne
bih rekao najbolje!) pridodao sam predsta-
ve u Krugovima koje se najbolje “ušraflju-
ju”, kontekstualizuju u celinu. Naravno, Fr-
ljićevi gorki, brehtijanski “Braća Karama-
zovi” svojim idejnim i značenjskim opse-
gom pokrivaju i problematiku ljudskog
poniženja i sve teme i probleme o kojima
će govoriti ovogodišnje Sterijino pozorje,
ali Matišićeva drama, odnosno Mađelijeva
predstava “Ja sam ona koja nisam” neka-
ko direktnije gađa u specifičnost ovogo-
dišnjeg izbora, svojim tretmanom teskob-
nog osećanja i ženske potlačenosti. Kada
se tome doda već istaknuto insistiranje na
poštovanju izvorne misije Sterijinog po-
zorja, odnosno afirmacija, borba za iden-
titet domaće drame, onda jasno biva zašto
sam se opredelio za tu predstavu. Kad se
zametne priča o identitetu naših festiva-
la, uvek se setim reči Jovana Ćirilova: “Ako
koncept festivala ne može da se objasni u
tri reči – koncept je sumnjiv.” Znam da bi
mnogi bez nedoumice posegnuli za Frlji-
ćevom predstavom jureći za ekskluzivite-
tom, da pokažu jednog od nesumnjivo naj-
bitnijih reditelja u Evropi i svetu, ali uve-
renja sam da čistotu i doslednost koncep-
ta Festivala, njegov identitet (ne jedne se-
zone!) valja koliko god je moguće očuvati.
Jurnjava za ekskluzivitetom, da prostite,
meni deluje palanački razmetljivo estrad-
no i prilično me živcira taj običaj nekih fe-
stivala da uslovljavaju pozorišta da ne go-
stuju u mestu ili regiji dok ga narečeni fe-
stival “ne overi”. ¶
NATAŠA GVOZDENOVIĆ
21. april 2022. VREME
REME
 Film
Hoću svoj kurziv,
nećete da me prevarite!
“Severnjak” Roberta Egersa, “Plaćenik” Tarika Saleha i “X” Taja Vesta
K
urziv je moj – tako glasi naslov na-
daleko čuvene memoarske proze
znamenite Nine Berberove (pre
dvadeset godina ova je knjiga prevede-
na i na srpski jezik), a u te tri reči, između
ostalog, sažet je i instinktivni poriv da se
u novijim životnim i drugim konteksti-
ma ipak nekako zadrži ponešto suštinski
osobeno, pa bio to i poprilično efemeran
detalj, pa čak i sitan štamparski ukras.
Ova silno ilustrativna i rečita stilska fi-
gura za ovu prigodu može da nam posluži
kao zgodan prag na putu ka analizi tri do-
voljno srodna slučaja – tri filma tri autora
koji su upravo pristupili ili samo što nisu
pristupili holivudskoj A ligi, a čija ostva-
renja smo od pre sedmicu-dve u prilici da
pogledamo, a onda i razmotrimo šta su
nam to ta tri vrla imena nezavisnog fil-
ma ponudila u slučaju ostvarenja koja bi
trebalo da ih temeljno i pouzdano lansi-
raju put viših produkcionih i prikazivač-
kih sfera. Pa onda, sasvim prirodno, i šire
i brojnije publike. Uz svu muku i kuluk
REME 21. april 2022.
VREME
koje taj iskorak neretko sa sobom nosi.
Možda i nenadano, najzanimljiviji (a
onda, samim tim, i najproblematičniji)
jeste slučaj aktuelnog bioskopskog na-
slova Severnjak (The Northman) u re-
žiji Roberta Egersa, koji je već (na kon-
to dva ranija celovečernja filma) izborio
mesto u holivudskom i filmofilskom fol-
deru naslovljenom ‘reditelji-vizionari’. I
pre no što se zađe u iole pomniju anali-
zu onoga što je reditelj istinski zapaženih
i jednoglasno u zvezde kovanih filmova
Veštica i Svetionik ponudio u Severnja-
ku, nailazimo na uvek barem pomalo ne-
prijatan trenutak kada se autor (katkad i
Autor) pred samo stupanje novog filma u
distribuciju javno požali da je pod priti-
skom producenata (a nakon poraznih re-
akcija tzv. probne publike) bio primoran
da opsežno prepravi i pojednostavi svoj
film (dakle, i svoje viđenje / svoju viziju)
neposredno pred zvanični početak bio-
skopske ili neke druge eksploatacije. To
se, eto, dogodilo i Egersu, što bi trebalo da
55
Severnjak
Fotografije: promo
uteši barem deo onih gorljivo-ostrašće-
nih poštovalaca koji su kao zapete puš-
ke bili spremni da krenu u rafalne i be-
zrezervne hvalospeve. A za tako nešto (u
ovoj, prerađanoj verziji) zaista je zbunju-
juće malo povoda, te treba biti oprezan sa
ovim autodramatskim pokušajem autora
da možda na prvom mestu iznađe javni
alibi zbog filma sa kojim je i u toj proto-
varijanti, a uz izdašan budžet od 70 mili-
ona sve skupljih američkih dolara, i sam
teško mogao da bude zadovoljan. Posebi-
ce ako se u vidu ima potencijal koji je na
putu ka potpuno zasluženoj tituli nare-
čenog vizionara tada, u povojima, pred-
stavio na takođe folklorom i folklornim
dobrano prožetim filmovima The Witch
i The Lighthouse.
U ovom vidu u kome je dospeo pred ki-
no-publiku Severnjak kreće od prilično
tipske, ako ne i zbunjujuće temeljno ge-
nerične priče o malom nordijskom prin-
cu Amletu (za to nadležni tvrde da Egers
i Šekspir tu imaju isto izvorište), koji će »
56
nakon nekoliko godina pod krinkom laž-
nog roba krenuti put Islanda da tamo
osveti krvoločno ubijenog oca i otetu
majku, a pri čemu mu je meta i predmet
zaslepljujuće omraze, gle čuda, beskrupu-
lozni stric. Naravno, čak ni od Egersa, sa
sve teškom artiljerijom unisonih panegi-
rika sa kojim je stigao pred vrata trećeg
dugometražnog filma, ne mora se nužno
očekivati vratolomna inovativnost, neka-
da (posebno kada u suprotnom uglu tog
metaforičnog ringa ima šta da se ponudi
na planu izraza, stila ili, pak, onog impli-
citnog i, zašto da ne, i značenjskog) jed-
nostavnost može da bude sasvim upečat-
ljiv i potentan krovni koncept, te je ovde
ključna nevolja što u tim drugim aspekti-
ma Egers neznano kako i zašto nema ni-
šta suštinski prevratnički ili domišljato
za predočiti. Severnjak tako čak i dosta
brzo svog nepotrebno zamašnog trajanja
(od ne baš bezbolnih 136 minuta) čvrsto
i, reklo bi se, bespovratno stupa na dav-
nih filmskih dana, ako ne eona, utabane
staze opštih mesta i upadljivo učestalih,
pa i posve okoštalih opštih mesta kada
su u pitanju spektakli (približnog ili mož-
da i znatno nižih produkcionih gabarita)
na staronordijske teme, računajući u taj
krajnji saldo i oslanjanje na opet rutin-
sku zagledanost u inicijalnu i brzopote-
znu zavodljivost tamošnje mitologije, a
onda dosta brzo i mitopoetike.
Severnjak u boj ka izvojevanim kota-
ma autentičnosti stiže sa štitom konfek-
cijskog kalkulantstva, sa čitavim i zbilja
dugim nizom potvrda koliko je u slučaju
ovog ipak poprilično željno i nestrpljivo
iščekivanog filma bila čvrsta i nepokole-
bljiva vera u nepobitnu snagu onog mno-
go puta oprobanog, uključujući tu pomi-
njanu porodičnu dinamiku, sasvim oče-
kivanu romantičnu dimenziju, ovog puta
sa ruskom čarobnicom, kao i obilje grafič-
ki raspojasanog nasilja koje bi, kanda, tre-
balo, da nas ekonomično podseti na su-
rovost sveta tog dobra i tih adresa, a koje
sve do trenutka kada nahrupi odjavna
špica ne uspeva da u osetnijoj meri odma-
kne od samosvrhovitosti i onog holivud-
skog, bigotski nepopravljivog uverenja da
prava vrednost šoka, ako niotkuda drugo,
uvek može da proistekne iz hipertrofira-
nog nasilja, a konkretno ovde sve to čeka-
jući da proradi Egersova magija da uz za-
umnost, atmosferičnost i pipav vizuelni
izraz oneobiči ono već uvreženo (kao što
je to bio slučaj sa svetom vradžbina tog
tipa u Veštici, odnosno, još jedne objekti-
vizacije sveta ekstremne osvete svetioni-
ka i sirena u Svetioniku). Ima tu dokaza
(recimo, u refrenski učestalim prikazima
porodičnog stabla koje neprestano buja
i porađa nove grane i stavke ili u suštin-
ski somnambulnoj i nepotrebnoj sceni sa
Bjork kao zlokobnom, slepom predska-
zivačicom sudbine) da je Egers nastojao
da u ovaj svoj holivudski prvenac udene
barem ponešto transcendentalnog stila,
opaženog i naučenog od starih i istinskih
majstora – Tarkovskog, Bresona, Drajera,
Ozua... Međutim, i ovog puta se pokaza-
la tačnom ona Šrederova opaska iz stu-
dije Transcendentalni stil na filmu (kod
nas združenim snagama objavili Niški
kulturni centar i Jugoslovenska kinote-
ka): “Filmski stvaralac istinski posvećen
prikazivanju transcendentalnog na fil-
mu ne samo da mora da izbegava površ-
ne elemente sopstvene ličnosti i kulture,
već mora da žrtvuje i ona posredovana
zadovoljstva koja je, čini jedino film u sta-
nju da prenese – empatiju za likove, zaplet
i brzi pokret.” Severnjak, na žalost, pada
na tom nivou, ali, avaj, i ne samo na nje-
mu, te na kraju biva samo brzo potrošna
bioskopska atrakcija opšteg podtipa, čiji
udarni mamci ipak jesu “samo” angažo-
vana glumačka imena, ranije, čak i podo-
sta puta viđana u znatno boljim i pamće-
nja vrednijim izdanjima, a tu su: Aleksan-
dar Skargard, Anija-Tejlor Džoj, Nikol Kid-
man, Klaes Bang, Itan Hok, Vilem Defo...
Plaćenik
Vidno bolje se pokazao (doduše sa dra-
stično drugačijim polaznim materijalom)
sineasta iz Švedske, Tarik Saleh, u svom
holivudskom debiju Plaćenik (The Con-
tractor), naoko rutinskim trilerom na
podtemu američkih plaćenika na krip-
tičnim misijama na starom kontinentu,
koje će neizostavno ubrzo krenuti po zlu.
Saleh, koji se za ove i buduće angažma-
ne i rediteljske zahvate preporučio spo-
tovima za Like Li, te filmovima Metropia
i The Nile Hilton Incident, na svu sreću od
gorenavedene narativne postavke kreće
kao od datosti koja se, vodeći računa na
prvom mestu o žanrovskoj čistoti i dubo-
ko promišljenoj konsekventnosti na pla-
nu stilema i tropa koje se ne mogu izbeći,
ali prema kojima se može iskazati iskreno
poštovanje, da bi onda bile upregnute u
pogon stvaranja učinkovito jednostavne
priče, pak, kadre, da iz drugog (ali nikako
kontraplana) ponudi i nešto ne toliko oče-
kivano – ovde, podsećanje na sveprisutne
užase intervencionizma, te i nepremosti-
vi unutarklasni jaz u svetu gde je bezma-
lo svakako moguće korumpirati, iskvari-
ti, unajmiti, zloupotrebiti na poziciji brzo
i lako potrošnog piona u igri kojom do-
minira prednost onoga ko ponudi više.
Brzo se stiče utisak da Salek dobro ose-
ća i precizno prepoznaje isprva teže vid-
ljive potencijale priče koja izgleda kao da
je progutala standard viđen u efektnim
trilerima i krimićima minulih filmskih era
– glavni junak, otpušteni, a nekada odli-
kovani američki vojnik, pritisnut očajem,
bankrotom, kao i sve osetnijom ličnom
21. april 2022. VREME
REME

identitetskom krizom, prihvata poziv pri-
jatelja i ranijeg kolege da u svojstvu pla-
ćenika ode u Berlin i likvidira navodnog
terorističkog naučnika i ukrade njegovu
dokumentaciju...
Kao i u Severnjaku, i u Plaćeniku zati-
čemo poprilično bespogovornog mačiz-
ma, kako u opštoj postavci, duhu i tonu
priče, tako i u detaljima, ali je lako i brzo
uočljivo da je mačizam Salehovog Plaće-
nika u toj komparaciji vidno zdraviji i ar-
tikulisaniji. U tom smislu, i ne samo u tom
smislu, ovaj se film nameće kao, ukupno
uzev, vrlo dobar film neprikrivenog starog
kroja i šnita, dostojan, recimo, i ponajbo-
ljih filmova iz Bronsonovog opusa tog pro-
fila, ali i kao vešt rad iz sfere koja je kanda
X
oduvek bila tu, a koja se sada, usred stra-
ha od stigme onog čuvenog toksičnog ma-
skuliniteta, nudi pod štambiljem krilati-
ce ‘Dad product’ (dakle, proizvod/film po
meri neimenovanih, a brojnih i tipičnih
tata). Ovaj film izvrsne, precizne glumač-
ke podele (Kris Pajn, Ben Foster, Džilijan
Džejkobs, Kifer Saderland, Fares Fares...)
ni ne pokušava da zatomi rešenost auto-
ra da posegnu i za mustrom privlačnosti
koja je obeležila i skorije filmove o Džej-
sonu Bornu, dok istovremeno prikazuje
Saleha kao reditelja kadrog da prevazi-
đe i tu duboko ukorenjenu derivativnost
scenarija i u njemu prikupljenih filmskih
i žanrovskih tropa. U tom pogledu na in-
trigantnosti dobija nedavno pristigla vest
da je ovaj sineasta deo Glavnog takmičar-
skog programa predstojećeg izdanja vaz-
da prestižnog Kanskog filmskog festiva-
REME 21. april 2022.
VREME
la, gde će već narednog meseca predsta-
viti nešto, ako je verovati i oslanjati se na
najave i dostupne informacije, drastično
raznorodno u odnosu na ovog Plaćenika
– film naslovljen Boy From Heaven, ura-
đen u matičnoj Švedskoj a, kažu, na arap-
skom jeziku i u vidu filma jasnih arthaus
pretenzija.
Tu je i gore vaganom dvojcu dovoljno
srodan-sličan reditelj, Amerikanac Taj
Vest, iznimno zanimljiva autorska figu-
ra tamošnjeg odrešitijeg žanrovskog fil-
ma koja strpljivo a postojana pred očima
upućenijih filmoljubaca sazreva i stasava
u lako i hitro prepoznatljivu i svakako važ-
nu stavku savremenog američkog filma.
Ovog proleća, Vest se predstavio filmom
minimalistički nazvanim X, kojim se do-
datno primakao pominjanoj prvoj ligi, tim
pre jer ovaj film stiže sa žigom (producent-
skim, ali i kvalitativnim i stilskim) kuće
A24, koja je, pak, u ovom trenutku na ne-
koliko koraka od nekadašnjeg sjaja i pre-
poznatljivosti studija Miramaks iz ponaj-
boljih dana, što onda dosta govori i o do
ovog trenutka izborenim pozicijama sa-
mog Taja Vesta. U tom svetlu i kontekstu,
pomalo je neočekivano to što se Vest za
tako krupan produkcijski iskorak odlučio
filmom koji je, na sreću, samo u načelu do-
sta formuličan, odnosno koji je krajnje jed-
nostavno razložiti na dva najrelevantni-
ja činioca, od kojih se jedan tiče i srpskog
filma i srpske kinematografije; konkret-
nije govoreći, Vestov X se na prva i ne baš
strpljiva odmeravanja nameće kao prost
i dosta precizan zbir izvornog Teksaskog
57
masakra motornom testerom i ostvarenja
Život i smrt porno bande našeg Mladena
Đorđevića, uz nezatomljenu predanost
grafički eksplicitnom nasilju koje ga do-
vodi u vezu sa još jednim ‘nestašnim’ sko-
rijim srpskim filmom – ostvarenjem Srp-
ski film u režiji Srđana Spasojevića (ovde
neizostavno moramo da ukažemo da su
i Đorđevićev i Spasojevićev film imali za-
pažene nastupe i da su hvaljeni upravo u
domenima filmova na koje nas je do ove
tačke navikavao Taj Vest, te ima osnova
da se veruje da tu nije reč o pukoj, okvir-
noj srodnosti i analogiji, već možda i kon-
kretnom nadahnuću).
Vest to ovde čini kroz priču o malobroj-
noj filmskoj ekipi porno-entuzijasta (glu-
me ih: Martin Henderson, Mia Got, Bri-
tani Snou, Kid Kadi, Dženi Ortega, Oven
Kembel) koji stižu na oronuli ranč u du-
bini američke zabiti, kako bi snimili novi
film u, naravno, gerilskim uslovima, a gde
će naići na neprikriveno nerazumevanje
“starosedelaca”. Vestov izraz je naglašeno
precizan, film jer lišen svih viškova, nare-
čena preciznost se ogleda i u minutaži,
ali i pri samom prikazu i upotrebi deta-
ljističkog i mučnog nasilja, a diskretan i
svrsishodan ukras stiže i u oblandi meta-
tekstualnosti, koja onda u um zaziva Ta-
rantina, jednako zaljubljenog u filmove
te epohe (film se zbiva tokom manje-vi-
še veselih sedamdesetih, te je konkretna
i izrečena referenca Hičkok i još konkret-
nije njegov Psiho, gde se novi likovi, kao i
novi žanrovski okvir, uvode kada je film
već odmakao i jasno sugerisao gledaoci-
ma u kom pravcu da unesu svoja očekiva-
nja). X je vrlo dobar film autora pred kojim
su evidentno još bolji dani i dodatno oso-
bena izdanja, ali koji, uprkos svemu po-
menutom, donekle zbuni ne baš klimak-
teričnom završnicom, uz blag utisak da
je Vestov raniji film (Sanctum), premda
znatno svedeniji, ipak bio nešto osobeni-
ji i osetno jezovitiji, uz ipak nedvosmisle-
no jasnu ocenu da je ipak upravo X pra-
va mera i propusnica za dalje Vestovo na-
predovanje u svetu holivudskog i proho-
livudskog filma. I, naravno, uz nadu da će
se, baš kao i Egers i Saleh, u tim novim,
strožim i ipak esencijalno sputavajućim
okolnostima uskoro u potpunosti izboriti
za vlasništvo nad sopstvenim kurzivom,
u celini i celosti. ¶
ZORAN JANKOVIĆ
58 Serije: Močvara

Tajne, laži i Glembaj

Jezik i senzibilitet Milene Marković je ono što
odmah izdvaja Močvaru od drugih serija sličnog
prosedea, a u poslednje ih se vreme na našem
bunjištu toliko namnožilo da više ne znaš koja je
koja, i koji je glumac u kojoj žandar, a u kojoj lopov,
gde je kuvar a gde njegove žene ljubavnik

U
prvoj sezoni serije Močva-
ra, dron često leti nad Be-
ogradom, starim i novim,
dnevnim i noćnim, i snima ga “pa-
noramski”, što je zgodan način da
se priča kontekstualizuje i “atmos-
ferizuje” – a i na neki način je po-
stalo “must” i u našim krajevima,
nakon što je Matanić proslavio Ri-
jeku kao mizanscen za Novine. Pri-
ča ove sezone – osim flešbekova iz
1998. – smeštena je u 2019. godinu
ali, ispravite me ako sam nešto pro-
pustio, nigde se, ni za trenutak, ne
vidi tzv. Beograd na vodi, a po ne-
koj logici pejzaža morao bi da se
vidi, jer ga je odviše teško izbeći,
to jest može se izbeći samo veoma
namerno i ako se jako vodi raču-
na da ga se izbegne. A ako se izbe-
gava namerno, onda nam se time
valjda nešto želi reći. Možda to da
se u slučaju BNV radi o smetnji,
distrakciji, stranom tkivu, o ne-
čemu što bi samo unosilo suvišan
šum u sliku Grada kakva je seriji
potrebna?
U drugoj sezoni Močvare, koja je
tek manjim delom locirana u Beo-
gradu (opet bez BNV), a većim u
bačkoj ravnici na obali Tise, da-
kle u Senti, i koja bi se morala odi-
gravati bar godinu-dve nakon zbi-
vanja iz prve sezone, dakle usred
pandemije korona virusa, pande-
mije nema ni u tragovima, ni na
ikonološkom (maske i slično) ni
bilo kojem drugom nivou raspo-
znatljivosti. Razlog je, biće, kom-
plementaran onom koji je izlučio
BNV iz umetničke stvarnosti – kad
već ne može iz one fizičke: ona bi
bila sasvim suvišan šum, trolova-
la bi priču na neki način.
Zašto da ne? Močvara je, napo-
sletku, žanrovsko ostvarenje, ili ba-
rem ostvarenje koje se dominan-
tno služi žanrovskim matricama,
a one prema sitničavim vremen-
sko-prostornim realijama nemaju
naročitih obaveza. Kada, recimo,
Radu Žude snima svoje remek-de-
lo Baksuzni seks ili luda pornogra-
fija, smešteno u Bukurešt tokom
pandemije, korona zapravo posta-
je jedan od bitnih zamajaca i “kon-
trolora” priče, važan konstitutivni
činilac njene klaustrofobije, para-
noje i beznađa. Ali, to je arthaus,
drugi je to par rukava...
Osim toga, Žude je takoreći fo-
to-robot “angažovanog” filmskog
autora – šta god to značilo. Zato
se njegovi filmovi moraju dešavati
u vremenski i prostorno vrlo kon-
kretnim i precizno određenim pri-
likama, koje se pritom poklapaju sa
tzv. stvarnošću.
U nekom važnom smislu koji nije
lako definisati, ali se u svakom tre-
nutku oseća, Milena Marković je
svojevrsna poetička suprotnost
Žudeova (što nije ni dobro ni loše)
utoliko što nju ne zanima ništa
od onoga što je Rumunu tako važ-
no: pričajući o ljudima i sudbina-
ma, Žude priča o društvu; pričaju-
ći o društvu, Milena Marković – a
onda za njom, šta će, i Oleg Nov-
ković u svojstvu reditelja – priča
o ljudima i njihovim sudbinama.
Jer je Milena Marković uvek usred-

21. april 2022. VREME

REME

u Senti
sređena na lično, intimno, na di-
vote i užase koji nastanjuju naše
mikrokosmose; na nagonsko, pri-
malno, na duboko, postidno emo-
tivno, na ono što se ne može izre-
ći jer nema tolike iskrenosti u jezi-
ku ili se ne usuđujemo da se njom
poslužimo da ne ostanemo goli, pa
se ne može drugačije iz te neprili-
ke osim karnevalizacijom grubog
“uličnog” govora (to je ta čuvena
“psovačka prostota” koja kod Mi-
lene toliko smeta tartifima i ma-
lograđanima, ružičičima i precio-
zama) kao jedinog dostupnog na-
čina samoodbrane unutrašnje ra-
njivosti i prokrvljenja.
Tako Milena piše pesme, dram-
ske komade, romaneskne poeme.
Ali, može li se tako pisati priča za
žanrovsku, krimi-noar seriju, ne-
što onako malo “skandinavsko”
(više dansko nego švedsko-nor-
veško), malo “truedetectivsko”,
a opet ponajviše ovdašnje? Ne
samo da može, nego jedino tako
ima smisla.
I to je ono što odmah izdvaja
Močvaru od drugih serija sličnog
prosedea, a u poslednje ih se vre-
me na našem bunjištu toliko na-
množilo da više ne znaš koja je
koja, i koji je glumac u kojoj žan-
dar, a u kojoj lopov, gde je kuvar a
gde njegove žene ljubavnik.
Videli smo još u prvoj sezoni ne-
što što je odlika Mileninih priča
o muškom, a bogme i o ženskom:
iako vrvi kriminalcima i mafijaši-
ma i iako je uzorno duboko uro-
njena u policijski i kriminalni mi-
lje, što je obol i dug žanru, Močva-
ra ih zapravo svodi na sporedne li-
kove, neretko više trpitelje radnje
nego njene pokretače; a “noseći”
zločini, brutalni i užasni, oni oko
kojih se zavrtela priča, nisu plod
promišljene profi kriminalne na-
mere, nego su impulsivni, na mah,
Fotografije: promo
autodestruktivni, mahniti činovi s
REME 21. april 2022.
VREME
59
onu stranu pojmljivog, karakteri-
stična dela amatera. Koje pak p(r)
ogone zli dusi prošlih poroka i gre-
hova njihovih bližnjih; “dece rado-
sti”, uglavnom.
Pritom su vodeći likovi sa tzv.
obeju strana zakona svi iz istog
mikrogradskog legla (“duša u raju,
srce u kraju”) i ono što kroz šta su
zajedno prošli u inicijacijskim go-
dinama vezuje ih (i razdvaja!) do-
životno, često na tragičan način.
Naravno da ćemo tu prepoznati
osnovne obrise motiva iz Paviljo-
na ili Šina, ali i Sutra ujutru i Ži-
vog čoveka, ali u Močvari su sa-
svim saobraženi onome što se od
serije ovog profila očekuje.
Šta se u tom smislu promeni-
lo, a šta je ostalo isto, u ovoj dru-
goj sezoni, izmeštenoj u polubaj-
koviti prostor tihe potiske varo-
ši, kojoj već i (za uho nenaviklog
gledaoca) sveprisutnost mađar-
skog jezika daje štih začudnosti,
postranjenosti?
Inspektor Nikola Krsmanović
(Goran Bogdan), dakle, slučajno
se spetlja – nije ono što mislite! –
s devojkom sumnjive reputacije
i nejasnih namera, koja dolazi u
Sentu “kod dečka”, da bi tamo naš-
la... smrt. Koju nije tražila. A pre
toga, svog “dečka” kao verenika lo-
kalne sirote male bogatašice. Na
istom će se mestu, na svadbi nai-
me, zateći njen kadgodašnji đuve-
gija, lokalni momak Atila (Robert
Ožvar), koji je u međuvremenu po-
stao policijski inspektor; ubijena
devojka biće njegov prvi slučaj.
Komplikovano? To je tek sam
početak. Bogataška familija pre-
kodunavskog, izbegličkog porekla,
koja je bogatstvo stekla od raznih
formi poslova bez, hm, fiskalnog
računa, doima se kao zlokobno
glembajevski epicentar truleži iz
koje će se izroditi ko zna šta, ali
ni drugi i drugačiji meštani nisu »
60 Novi album: Red Hot Chili Peppers – Unlimited Love (Warner Records)

Pank stav,
bez svojih skoro pa impresivnih
kolekcija tajni i laži, ispreplete-
nih na najzakučastije načine: bo-
lje vam je ne prevrtati to kamenje,
ko zna šta sve može da izgamiže is-
pod njega. A i odakle vam kamenje
usred Bačke?
Ako je prva sezona ipak bila je-
hipi duša
dan neo-beo noar, druga je već ta- I sada, kad im kritika uopšte nije preterano sklona,
koreći žanr za sebe. Izmeštanje u
RHCP drže do svojih unutrašnjih moralnih i emotivnih
pustinju i prašinu dremljive varo-
ši na Tisi sa njenim pomalo surre- načela, više nego do ičeg drugog. To je odraslo na ulici,
alnim veltšmercom koristilo joj i nikad neće biti uterano u salonske propise, šta god
je na svaki način, a Milena Mar- vam pričali kritičarčići iz pomodnih rok glasila
ković i Oleg Novković nisu pogu-
bili konce priče smeštene u njima
ipak relativno egzotično okruže- Outside the world within ya delijom iz podzemlja velegrada, svojevre-
nje. Nije mala vajda ni ako serija Bend to the Woolf Virginia meno su punom snagom hrupili na top
Take to the bridge that’s under liste svojim razotkrivanjem lepota sirove
doprinese široj vidljivosti sjajnih
Hunt for the sun to wonder stvarnosti, u kojoj je čovek čoveku zaista
subotičkih i novosadskih mađar-
Whatcha wanna do today? vuk, ali gde autsajder jedini i ima neku
skih glumaca (uz Ožvara briljira-
(Red Hot Chili Peppers, šansu da spozna i doživi istinsku ljubav,
ju Zoltan Devai, Žužana Kalmar,
She’s a Lover) a samim tim i zadovoljstvo života. Rečju,
Silvia Križan...). Imajući sve to na
njihova ovisnička apokalipsa i bitisanje u
umu, možda jednom i “oprostim”

to što u Močvari svi senćanski lo-
kalci Srbi govore kao da su odrasli
na Dorćolu, osim onih koji govore
kao da su odrasli u Braće Jerkovi-
ća (klasna razlika, šta ćeš). To je to-
liko iritantno jer je u drastičnom
raskoraku sa “stanjem na terenu”,
baš kao što je blesavo kad lokal-
na mala bogatašica (ne ona odoz-
go, nego njena mlađa sestra) kaže
ljubavniku Nandoru “reci mi ne-
što lepo na mađarskom”; da, tako
nešto bi u trenutku zanosa kan-
da rekla neka beogradska kokoš,
ali ova mala, odrasla u Senti, budi-
te sigurni, govori i razume mađar-
ski ne mnogo slabije od Nandora...
Ali dobro sad, ako nema Beo-
grada na vodi i epidemije korone,
možda ne mora da bude ni jezičke
stvarnosti Sente... Močvara je, uz
sve “ispoštovane” žanrovske spe-
cifičnosti, modele i norme, ipak ti-
pično delo Milene Marković, a ona
se bavi ljudskim strastima i urla-
jućim ili zatomljenim potrebama
duše i tela – bilo kada, bilo gde. A
totalno sada i ovde. Paradoks? Ma
jok. Samo tako to može da bude, a
da vredi. Bízz bennem, barátok! ¶
TEOFIL PANČIĆ
N
ekako se dogodilo da je postalo
uobičajeno reći kako su Red Hot
Chili Peppers – od seksi glasno-
govornika divlje generacije do pasa ob-
naženih momaka sa Zapadne obale – u
međuvremenu postali izlizani amblemi
visokoprofilisanog rokenrol salona. Me-
tamorfoza poput ove objašnjavala se oče-
kivanim ishodom izbora jednog od dva
puta, što je onomad stavljen kao ponuda
pred najuspešnije alternativne bendove
s kraja 20. veka. Pardon, tri. Jedan je bio
prezrivo odbijanje pružene ruke profita-
bilnog diskografskog biznisa i opstajanje
na marginama zauvek (vidi: Mark Lane-
gan, Fugazi, Pavement). Drugi je garanto-
vao uspon do vrha na krilima prihvata-
nja te šeme, odnosno pobedonosni hod
po stazi slave, utabane debelim svežnje-
vima novčanica onih tipova koji nikada
neće dopustiti da izgube (čitaj: mejdžor
kompanije). Treći je bio put Kurta Kobej-
na i njegove Nirvane…
RHCP, na žalost mnogih, ipak nisu od-
lučili da ostanu ‘ispod mosta’ i pridruže se
visokomoralnim kolegama džankijima i
beskućnicima, sa adresom stanovanja u
nekom prljavom skvotu, i to u najboljem
slučaju. Nisu se ni samouništili, mada je
nekima to izgledalo kao sasvim izgledan
scenario. Zlatni frajeri 1980-ih, što su spo-
jili fank sa metalom, repom i rok psiho-
polusvetu sunčane Kalifornije, pretvorili
su ih u anđele postanja nove realnosti, što
su je u tom trenutku delili i konzumirali
mnogi klinci širom Sjedinjenih Amerika, a
– ispostaviće se – i ostatka planete Zemlje.
Ne zamerite na patetičnim rečenicama
koje slede. Jer, RHCP vraćali su u to vre-
me veru da svako smetlište može da po-
stane Brodvej, samo ako to mnogo želi-
mo, a da iskrena ljubav ionako čuva sun-
ce visoko na nebu, da nikada ne zađe. Se-
timo se samo da je za većinu tinejdžera
tog doba doživljaj spoljašnjeg sveta veo-
ma naglo pervertirao u mnogo mračni-
je iskustvo nego što je duša maloletnika
to mogla da podnese. Otuda, neka bitna
ostvarenja 1980-ih – Strava u ulici bresto-
va ili Okuka reke, na primer – nisu bila
samo zgodne metafore decenije, već su
se ispostavljala kao živa istina. Ali, ona
radost i spremnost za fajt koje su doslov-
no vrcale sa RHCP albuma, činile su stva-
ri mnogo telesnijim, fizički mišićavim, a
opet zavodljivo mističnim, slatko erotič-
nim i opasno privlačnim. Koji to onda
zbunjeni i životom prestrašeni puberte-
tlija ne bi poželeo da odvrne sebi Pepper-
se do daske i na taj način okolini pokaže
zube? Njegovi glasni RHCP junaci smejali
su se izopačenosti društva u lice, ne pri-
bojavajući ga se nimalo, i suprotstavljali
mu senzualna otkrovenja iz prve ruke,

21. april 2022. VREME

REME

razvaljujući sistem u ime svih nas.
Njihov konačni trijumf jeste u tome
što su ostali isti, evo do današnjih dana.
But I don’t know slow
Someone has to come and teach me
self-control
Or should I just say “Fuck it” and we go?
(Red Hot Chili Peppers,
Aquatic Mouth Dance)
Od tih davnih početaka 1983, RHCP
okrenuli su kreativno i personalno mnoge
krugove i kružiće, e da bi svojim novim al-
bumom Unlimited Love konačno rešili da
iznova rekonstruišu celu stvar, kao i one
prvobitne sebe u njoj. Transcendentalne
sile ovog drskog čopora ortaka investira-
ne su na pomenutoj ploči u nešto dugačko
čak 17 pesama – nejednake vrednosti do-
duše – ali povezano u celinu višeg reda. Pa,
da li nas ovde više oduševljava ponovni
susret sa ekstatičnim rimovanjem Entoni-
ja Kidisa u njegovom samoizmišljenom sl-
engu, ili kosmički čulna gitara Džona Fru-
šantea što rastura u paramparčad i obara
s nogu? Je li to možda pouzdano bubnja-
nje Čeda Smita sa svojom nevidljivom ca-
kom ili pre ono kako Fli kida svoj bas kao
da vezuje čvorove nekom makrame teh-
nikom u dubinama našeg sluha? Šta god
da je u pitanju – Peppersi su se definitiv-
no vratili u naša srca.
REME 21. april 2022.
VREME
Od jednostavno opijajuće uvod-
ne Black Summer, preko pregnantne
Here Ever Aer, potresne Aquatic Mou-
th Dance kroz koju promiču Suzi Su iz
Siouxsie and the Banshees, Bili Zum i
Džon Dou iz grupe X ili Misfitsi, do hi-
mničnog zanosa The Great Apes i It’s
Only Natural, u kojima Entoni juriša
golim prsima na svet lišen iskrenosti i
osećanja – čini se da je sve opet skroz u
redu. She’s a Lover ume da zaliči na The
Rolling Stones klasik Miss You svojom
neprolaznom disko-fank melanholijom,
ali i na Lovefool The Cardigansa, što je
vrlo simpatično. These Are the Ways, sa
svojim grandž potencijalom, rasplam-
sava se do opasne svirke, da bi ulična
pričalica Whatchu Thinkin’ pronela ovu
vatru do Bastards of Light, kako samo
RHCP to umeju – bez utehe, bez opra-
štanja, ali sa samurajskim oruđima tik
pored srca. White Braids & Pillow Chair
i Veronica odnekud prizivaju Lua Rida
svojim ispovestima o ljubavi koja vrvi
svetom običnih ljudi kao pravo čudo u
blaziranoj sadašnjici, a povremeno nai-
lazimo i na prefinjenost a la The Beatles,
naročito u završnoj Tangelo, te na ned-
vosmisleno čarobnjaštvo u The Heavy
Wing, sa Frušanteom u ulozi virtuoza
što saopštava nešto važno svojim gla-
som u refrenu, i još toliko toga…
61
Treba na kraju reći: svoju životnu školu
i tehniku postizanja bezgranične ljubavi
RHCP krvavo su platili. Entoni i drugari
zapravo su se uvek trudili da ostanu svo-
ji u srcu, i u časovima uspeha i u časovi-
ma neuspeha, pa i sad – kad im kritika
uopšte nije preterano sklona – oni drže
do svojih unutrašnjih moralnih i emotiv-
nih načela, više nego do ičeg drugog. To
je odraslo na ulici, i nikad neće biti ute-
rano u salonske propise, šta god vam pri-
čali kritičarčići iz pomodnih rok glasila.
Sada je već sasvim jasno da Red Hot
Chili Peppers, uz sav svoj opaki pank
stav, iznad svega imaju osetljivu hipi
dušu. Džon Frušante, vratio se u bend
da bude glavni skretničar na njihovom
nostalgičnom putu ka ličnom letu ljuba-
vi. I, znate šta, ne pada im na pamet da
pod stare dane počnu da zarezuju pravila
ponašanja u svetu licemernom i podlom
do te mere da otpadnici danas deluju kao
poslednja aristokratija sa svojom etike-
cijom koja uključuje solidarnost, pošto-
vanje, poverenje.
Dozvolite li sebi da čujete još jednom
sve albume RHCP iz njihove, sada skoro
već četiri decenije duge zaostavštine, po-
staće vam jasno kako i one ploče što ste
ih u svoje vreme brutalno prezreli – baš
poput ovih mladih novinarskih šmoklja-
na koji prosto obožavaju da oštre svoje
pero na legendama i cipelare ih čim na-
mirišu krv iz njihovih biblijskih rana –
sadrže bljeskove retke lepote, što goto-
vo da više i ne sija na ovom svetu. RHCP
i dalje sami vidaju svoje primljene udar-
ce, i ne zaluđuju se time da će im iko ika-
da dati besplatan ručak. Oni seju svoju
magiju, nalik slavnom prethodniku Dži-
mu Morisonu, i ne libe se da to ispovede
kao definitivni čuvari rokenrol mitova.
A bez mitova smo ništa, ne zaboravite.
This is the end
My passionate friend
(Red Hot Chili Peppers, Veronica) ¶
ZORICA KOJIĆ
 MOZAIK
62 Kultura sećanja

Sličice koje život

Nekada se radilo od sedam do tri i, obično ponedeljkom, do pet.
Porodice bi se okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve u saobraćaju,
tako da je keva sa posla mogla da dođe već negde između pola
četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj tašni uvek su se nalazile
kesice sa sličicama aktuelnih albuma koje sam sakupljao

Foto: Milovan Milenković

M
amin otac je bio bogati lič-
ki domaćin. Kafana i pilana,
partneri u Zagrebu, Beogra-
du, Rijeci… Drugi svetski rat
ga je zatekao u kući u Ličkoj Jesenici. Nje-
gov ugled, i ne samo ugled, smetao je Josi-
pu Tomljenoviću Braci, u seriji “Zamke”
opisanom kao “Zmaj od Bosne”. Grupu
bolesnih istomišljenika spremao se da
pošalje ka dedinoj kući, u kojoj je u tom
trenutku pored bake, majke i ujaka, bila i
grupa italijanskih vojnika. Komšiji, koji je
nosio isti “dres” kao i Braco, bio je važniji
komšija od fašističke ideologije. Rekao je
dedi šta im se sprema. Italijanski vojnik
Ambri Đovani organizovao je noćni beg,
o kome ću jednom možda napisati i sce-
nario, kakav samo život može da odredi.
Baka, deda, majka i ujak stigli su u itali-
janski deo Rijeke. Braco je “popio” stati-
vu, a ova preživela ekipa, pojačana nešto
kasnije ličkim profesorom matematike,
a mojim ocem, biće odgovorna i najviše
uticati na ono čime se sada bavim, samim
tim i za tekst koji upravo sledi.
Ujak je najzaslužniji za izbor kluba i
hvala mu na tome, večno. Keva je bila ta
koja mi je dozvoljavala da gledam u katod-
nu cev dok god se sa nje ne bi čulo: “Ko
sunce sjaš, gordi grade naš…”. Dan kasnije,
u školi, samo mali broj nas koji je imao tu
privilegiju da gleda TV dok se uglavnom
crno-bele boje ne rastope, imao je onim
drugima da prepriča šta su to propustili
da vide kroz “prozor u svet”.
A deda? E pa, deda je pored gotovo
svakodnevne, tople preporuke da kaži-
prst močim u rakijsku šačicu, a zatim
isti oblizujem dok sa prsta ne nestane
i poslednji molekul alkoholnog jedinje-
nja, uspeo da me zarazi nečim što će me
pratiti do današnjeg dana – sakupljanjem
sličica. E da, zbog Ambrija Đovanija, uvek
Italija… Kasnije sam joj dodao i Argentinu.
mirisi prošlosti
Uvek sam želeo da radim u kiosku sa
novinama. Magija mirisa dnevnih novi-
na, pomešana sa onim nedeljnim izdanji-
ma u boji i, naravno, stripovima. A imao si
šta i da čitaš. “Politika”, “Tempo”, “TV revi-
ja”, “Džuboks”, “Zdravo”, “Politikin zabav-
nik”… Negde iznad prozorčića iza koga bi
se pomaljala glava prodavca i kroz koji bi
dobijao željenu literaturu, stajale bi žvake,
narandžaste kutije sa, čini mi se, nacrta-
nim tigrom, za koje smo kasnije saznavali
da su kondomi i, naravno, “diznilend” tada
prejakog srednjeg sloja, tačnije njihove
dece – kesice sa samolepljivim sličicama.
Još jedan miris bio je upečatljiv, pogoto-
vo ako si bio dete pozamašnih dimenzija.
Miris “Krašove” radnje, u meni posebno

21. april 2022. VREME

REME

znače
arhiviran, bio je iz one pored tzv. Starog
Merkatora, preteče svih tržnih centara,
smeštene između robne kuće i pijace. Tu
si u čokoladicama “Životinjsko carstvo”
dobijao po jednu sličicu, koja je zahteva-
la “OHO” lepak ili “Karbofiks”, dakle, nije
bila samolepljiva. U žvakama bi bile tako-
đe nesamolepljive sličice, sa muzičkim
zvezdama toga doba. U sličnoj kategoriji,
sakupljali smo i sličice naših najpoznatijih
pisaca, “Zlatno pero”, kao i album “Doba
heroja”, posvećen Drugom svetskom ratu
i narodno-oslobodilačkoj borbi. Ipak, sla-
dunjavi miris lepka imale su samo one
samolepljive. Imao sam utisak da su i kesi-
ce mirisale, pa bi uzbuđenja počinjala tim
čulnim efektom u kome vid i miris šalju
ozbiljnu poruku mozgu, a njemu na pamet
ne bi padalo da podrži bilo čije sazreva-
nje i, u mom slučaju, on uspešno ne radi
pola veka, a za neke stvari me ozbiljno
drži na nivou “sedmog dva”.
prvi mundijal
Nekada se radilo od sedam do tri i, obič-
no ponedeljkom, do pet. Porodice bi se
okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve
u saobraćaju, tako da je keva sa posla
mogla da dođe već negde između pola
četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj
tašni uvek su se nalazile kesice sa sliči-
cama aktuelnih albuma koje sam saku-
pljao. Sećam se jako dobro prvog albu-
ma, Minhen 74. Naravno, bio je posvećen
tada odigranom Svetskom prvenstvu. U
REME 21. april 2022.
VREME
63
SLIČICE ZAUVEK: Tradicionalno mesto
za “menjažu” kod Terazijske česme u
Beogradu i albumi za ceo život
 Bili smo generacija
hova
koja se ložila da će njihova
zemlja postati prvak sveta u fudbalu, ali
je ubrzo postala prvak sveta u debilizmu,
naravno, uz svesrdnu podršku svih onih
belosvetskih morona, oslobođenih od fizičkog,
koji su sve naše navijače, “đokiste i mikiste”,
pankere i metalce, radnike i seljake, ložače na
Žaklin Bise i Nedu Arnerić, generacije koje su
odrastale uz Prleta i Tihog, ubacili u rovove,
naoružali do zuba i čekali da prođe igrica
uglu je stajalo “Figurine Panini”, a distri- i sa slajbama (tako su se sličice nazivale
buter – “Dečje novine” iz Gornjeg Mila- u lokalnom slengu, čak smo koristili i ter-
novca. Panini se tada uselio u moj dom, min “slibe”). Treba li reći da su Zairci, Mafu
upisao u spisak stanara. Bio je oslobođen Kibonge, Etepe Kakoko, Mvamba Kazadi…
plaćanja svih komunalija, bio je Italijan daleko lakše upamćeni od bilo koje druge
kao i Ambri Đovani, tada vojni penzioner, fudbalske nacije koja se toga leta našla na
koga je ujak pronašao i posetio u Veroni. Mundijalu u Nemačkoj. Kasnije sam o toj
Bio sam fasciniran crnim kesicama, klinačkoj memoriji pričao i sa Draganom
koricama albuma i sada, sa ovolikim Stojkovićem Piksijem, koji bi mi iz glave
kolekcionarskim iskustvom, to je bilo izbacio sastave Brazila, Jugoslavije, ali i
daleko najkreativnije vizuelno rešenje, Španije, čije je fudbalere Josip Katalinski
praktično umetničko delo. Strašno lako ostavio da gledaju direktne prenose po
upijam neuobičajena prezimena. Kao madridima, seviljama, valensijama i bar-
klinac, pamtio sam imena vlasnika svih selonama. Naravno, Italijani su bili naj-
poslastičarskih i filigranskih radnji u veći šmekeri, a sa Điđijem Rivom sam se
Baški na Krku, Crikvenici i Opatiji. “Ić- fotkao 2000. u Amsterdamu, kada oboji-
ovi” me nisu radili… Tako je nekako bilo ca držimo u ruci italijanski dres. »
64
Deda i ja bismo svaki dan išli u vizitu
po svim, sada kultnim lokacijama na
kojima se stvarala kolekcionarska isto-
rija novobeogradskog bloka 21. Ispred
škole “Josip Broz Tito”, u dvorištu vrti-
ća “Vesna”, na terenima KK “Ušće”, gde
se Boža Maljković spremao da postane
otelotvorenje Bila Rasela i Brajana Kla-
fa zajedno, nedaleko od ulaza u kome
je živela Slađana Milošević i, naravno,
u krugu PRC-a, “Penzionerskog rekre-
ativnog centra” u kome je jedno vreme
postojala diskoteka “ABC”. Svi su znali
nas dvojicu, deda bi nosio spisak, ja bih
pamtio slike. Lako smo popunili album,
a taj prvi “udžbenik” značio mi je više od
bilo kog bukvara, čitanke “Zlatni ključ” ili
“Eureke”, koju sam trošio nemilice.
Uoči sledećeg Svetskog prvenstva koje
je odigrano u Nemačkoj, 32 godine kasni-
je, u Beograd je došao njegov ambasador,
“Kajzer Franc” lično. I dok sam Bekenbau-
eru pokazivao njegovu sličicu kako bi mi
se preko nje potpisao, najveći half svih
vremena me je, biću iskren, posmatrao
kao da mi je potrebna pomoć psihotera-
peuta, te da je njegov pogled taj koji sve
to može privremeno da sanira.
vesele sedamdesete
Mislim da nije bilo gotivnijeg užitka od
sakupljanja albuma sa sličicama domaćih
fudbalera, popularno nazvanog “Fudba-
leri i timovi”. Prvi koji sam sakupljao bio
je onaj za sezonu 1974/75. Ubedljivo naj-
veći utisak na mene ostavili su fudbale-
ri Hajduka. Gotovo svaki je imao zulufe
i lančić, delovali su kao armija “galebova”
koja na rivi čeka brodove sa turistkinja-
ma iz Nemačke, Holandije i Čehoslovačke.
Ništa manji utisak nisu ostavile ni sliči-
ce sa fudbalerima zeničkog Čelika, među
kojima se najviše isticao izvesni Kemal
Šljoka, verovatno zbog prezimena. Potkra-
la im se i jedna greška, kada su Zvezdinom,
a kasnije Hajdukovom beku Zoranu Jeli-
kiću dali pogrešno lice. Pižon je delovao
kao beba, Borota je u OFK-u nosio brkove.
Nije ih mnogo imalo brkove i brade. Tre-
neri su delovali kao gospoda. Mihić, Ivić,
Mladinić, Belin… To su bili treneri “velike
četvorke”. Sećam se da je poslednja sli-
čica, koja mi je nedostajala, bila upravo
ona Katalinskog iz Željezničara. Brzom
reakcijom dede i ujaka, stigla je u kover-
ti, pravo iz Rijeke.
Jedine olimpijske igre pokrivene sliči-
cama u našoj tadašnjoj zemlji bile su one
u Montrealu 1976. Od naših, bili su samo
Nenad Stekić i Lučano Sušanj, kao i repre-
zentacija u košarci i vaterpolu.
Popunjavali smo potom “Sportske vede-
te”, “Praistorijske životinje”, “Ambleme”,
“Košarkašku ligu 1976/77”, gde si sličice
mogao da nabavljaš u kolojs žvakama, i u
kome si kao košarkaša sarajevskog Želje-
zničara mogao da dobiješ i Mugdima Avdi-
ća Hendu, poznatog lokalnog muzičara.
Bili su tu i “Divlji zapad”, potom “Magic”,
sa mirišljavim sličicama koje si prethod-
no morao da zagrebeš. Zatim “Flora i fau-
na”, čijeg “pomornika”, naravno, niko nije
uspeo da nabavi. Bio je tu i “Majmun Vali”,
“Diznijeva galerija”, a svoja samolepljiva
izdanja dobile su kultne TV serije “UFO”
i “Povratak otpisanih”.
Negde krajem 1977. u prodaji se pojav-
ljuje album sa atipično velikim sličicama,
“Hit parada”, u izdanju jedinog muzičkog
časopisa toga doba “Džuboksa”. Elvis, Bitl-
si, Stonsi, Bijelo dugme, Đoka Marjano-
vić, Miki Jevremović, Nada Knežević, Suzi
Kvatro i ko sve ne… Ma, šta će mi udžbenik
za muzičko “Mi pevamo”! Ovo je bilo jače
i od diskografije svakog od pobrojanih.
niko kao argentina
Ipak, svi smo sa nestrpljenjem čekali
Argentinu 1978. U početku mi se činilo da
će me rekreativna nastava u Umagu ome-
sti u sakupljanju “ikona” novog Mundija-
la, ali su se keva i sestra pobrinule da me
po povratku iz Istre dočeka kutija sa 100
kesica. Verovatno su pomislile da sam se
dodatno istraumirao jer sam stalno pomi-
njao ubistvo Alda Mora, koje se dogodilo
upravo kad smo stigli u Umag. Ko vele,
nek se “ćora” malo smiri, previše bi mu bilo
z tu godinu jedan atentat i jedan
za
n
nepopunjen album.
Iako smo se, naučivši prethodno
ddosta dobro domaće psovke, silno
zzabavljali sličicom tuniskog fudba-
llera Amora Jebalija, album te godi-
n
ne ipak nisam popunio. Nedosta-
jjali su mi Poljak Lubanski i Ira-
nac Kazerani. Da sam imao nov-
ca i mašte, sigurno bih otišao do
Varšave ili Teherana, uzeo Kodak
aparat i fotkao obojicu. Ovako, na
popunjavanje istog morao sam da
čekam dodatne 34 godine. Naime,
2012. kupovao
2012 ku sam Paninijeve almanahe sa
svetskim i evropskim prvenstvima, preko
Kupinda, od izvesnog Vlade kolekcionara
i požalio mu se kako me decenijama more
jedan Poljak i jedan Iranac. Nedugo zatim
stigla mi je njegova poruka: “Daj mi adresu,
nabavio sam ih”. Stigla su obojica, a Vladi
i ovaj put mnogo hvala. Uz Argentinu ‘78.
počeo sam da navijam za Kempesa i eki-
pu. Nije se džabe Džaja oprostio od naj-
dražeg dresa upravo protiv Argentinaca.
više od igre
Savladali smo sve društvene igre sa sli-
čicama. Kidali smo tapke, crno-belo, par-
nepar, u dalj… Kasnije sam u razgovoru sa
našim fudbalskim legendama shvatio da
se njihove igrice uopšte nisu razlikova-
le u odnosu na naše. S tim što je Nema-
nja Vidić igricu “crno-belo” zvao “slike,
neslike”. Slučajno, naravno, i nema veze
sa klupskim osećanjima bivšeg kapitena
Zvezde i Mančester junajteda.
U jesen 1978, u okviru časopisa “Gol”,
pojavio se album sa grbovima najvećih
klubova, na džinsu, čini mi se u izdanju
“Ježa”. Na naslovnoj strani Slobodan San-
trač u dresu Partizana, a u tom broju opla-
kana Crvena zvezda posle poraza u Ber-
linu od Dinama sa 5:2. Album sam popu-
nio, a Zvezda berlinsku mrežu u revanšu,
i tako je počela da gazi ka finalu sa Boru-
sijom u Menhengladbahu.
Do Španije 1982. čini mi se da sam saku-
pljao samo “Fudbalere i timove”, kao i
fenomenalni Paninijev album posvećen
zvezdama Formule 1, gde su nam Alen
Prost i Emerson Fitipaldi postali heroji.
Verovatno najlakše i najbrže popu-
njen je album “Španija 82”. U takozva-
nom dečjem klimaksu, smešteni izme-
đu novog talasa i savršenog fudbala, u
21. april 2022. VREME
REME

kome smo uživali, i mi
smo između vožnji biciklima, završetka
šestog osnovne, tumaranja po blokovi-
ma, odmah posle Brankovog og mosta, brzo
popunili Naranjita, Mara-
donu, Jerolimova i srebr-
ne sličice grbova nacional-
nih fudbalskih federacija.
I uopšte, tada je i doneta
odluka “Reci DA slajbama
sa Mundijala” i “Reci NE
slajbama sa EURA”.
“paninijevi
svedoci”
Boje sakupljača sličica u tinejdžerskom
dobu branio sam do poslednjeg daha
tokom popunjavanja albuma “Meksiko
86”. Nije bilo puno frikova jer su mno-
gi želeli da se otcepe od detinjstva, i uz
pokoju pljugu i beneton džemper dopad-
nu vršnjakinjama sličnih senzibiliteta.
Žrtva je morala da se podnese. Fali mi,
siguran sam, više od 30 slajbi. Verovatno
uvidevši da su Beneton, pljuge i muvanje
nešto što će uvek moći da ti postane deo
redovnog ambijenta ukoliko se odlučiš za
tako nešto, “Italiju 90” sakupljali smo sko-
ro svi. Utisak je da smo bili hipsteri pre
hipstera. Uveliko smo bili na fakultetima,
nosili duplikate. Moj ortak Neša i ja smo,
tražeći “Paninijeve svedoke”, tako naišli na
pubertetlije koje su nam na pitanje: “Ima-
te li sličice?”, rekli: “Ne, mi smo to prerasli”.
Sklonili smo se obojica u stranu i plakali
od smeha. Poslednja koja mi je nedosta-
jala, sličica Irca Tonija Kaskarina, nabav-
ljena je na Stadionu JNA, neposredno pre
finala Kupa između Zvezde i Hajduka.
Bili smo generacija koja se ložila da
će njihova zemlja postati prvak sveta u
REME 21. april 2022.
VREME
fud
fudbalu, ali je ubrzo postala prvak sveta u
debilizmu, naravno, uz svesrdnu podršku
deb
svih onih belosvetskih morona, oslobo-
svi
đenih od fizičkog, koji su sve naše navija-
đen
če, “đokiste i mikiste”, pankere i metalce,
če
radnike i seljake, ložače na Žaklin Bise i
ra
Nedu Arnerić, generacije koje su odrasta-
N Četiri godine kasnije biće pokrenuta Tera-
le uz Prleta i Tihog, ubacili u rovove, nao-
rružali do zuba i čekali da prođe igrica.
Usred sankcija, kada je “Deda Avram”
iisekao nule sa novčanica kao rukom,
sstidljivo je krenuo jedan autobus iz Ita-
lije put Srbije. Direktno smo u “Ritam
srca” na Radiju B92, jednog prolećnog
petka, uključili zaposlene iz “Dečjih
nov
novina” da nam ekskluzivno u program
jave da će biti sličica za Svetsko prvenstvo
u Americi 1994. Međutim, umesto Panini-
ja u Srbiju stižu američke “Upper Deck”.
Nikada nisam voleo sliči-
ce igrača u pokretu, a ovaj
album nam je dao kombi-
naciju fotki iz automata i
ovih u akciji. Reprezenta-
o Paninijev album, prvi koji su napravili za
ccije čak nisu bile u potpu-
nosti pokrivene slajbama.
n mazan, delovao je kao prilično osveženje.
Ali, daj šta daš… Iz zeza-
nja smo napravili TV uradak
n go zatim, bio je potpuni promašaj, a sred-
za emisiju “Čekajući metroa”
na Trećem
T ć kanalu,
k svojevrsan omaž “vara-
nju” sa sličicama. Dok nekom gledaš dupli-
kate, nehajno ti ispadne par komada, pa
dok ih taj neko skupi po podu, ti
mu mazneš poneku i
staviš u džep. Ili zale-
piš dva naličja sličice,
jedno sa parnim, drugo
sa neparnim brojem, pa
kad protivnik traži par,
ti mu okreneš nepar i
obrnuto. Treba li reći da a monopol na sve najznačaj-
su nas tako “drali” stariji,i,
a posle mi mlađe.
otvaranje
berzi menjaže
Dve godine kasnije, za EURO 96, pojav-
ljuju se dva albuma u prodaji. Jedan Pani-
nijev, drugi engleski, firme Merlin. Kupio
sam samo Merlinov pošto je on bio enci-
klopedija u malom. Slajbe nisam sakupljao
jer sam “svetski čovek”. Dve godine kasni-
je kreće potpuno loženje – reprezentacija
veterana vraća se na velika vrata, posle
šest godina pauze. Okej, nema u albumu
svih Iraca, nema nijednog Iranca, ali je
65
miris Paninija bio značajno primamljiviji
od bilo kog italijanskog peciva. Organizu-
jemo, kao “Sportski ritam srca” tri velike
menjaže: prvu u REX-u u Jevrejskoj, drugu
u “Liberu”, koji je držao Mane Šakić, tre-
ću u “Gaudiju” u Gospodar Jevremovoj…
zijska česma, kroz koju će, siguran sam,
večno prolaziti voda koja će šuštati dok
klinci i “klinci” ne popune svoje albume.
Naredne mundijalske albume sam rutin-
ski popunjavao. Red “česme”, red ulice, ali
već neko vreme brine to što je ovo naše neo-
drastanje postalo izuzetno skupa disciplina.
Broj sličica u albumu koje valja zalepiti sra-
mno raste… Ubacuju se nepotrebne slajbe
umesto da se sve svodi na igrače koji nastu-
paju i na istorijat koji bi trebalo kreativno
predstaviti. Ubačeni su i besmisleni “Road
to…” albumi. Vidi se da je Panini prolazio ne
samo kroz finansijsku, već i kroz krizu iden-
titeta. Možda zato ni ne čudi informacija
da je izgubio pravo na evropska prvenstva.
Premijer ligu, pre dve-tri godine, iako glo-
Međutim, onaj za poslednji EURO, nedu-
nji sloj, kome je ovakva zabava uglavnom
i namenjena, polako je proklizavao, pa su
veliki i mali klinci, između mora i sličica,
g
uglavnom birali more.
Pred američkom kompanijom
Pr
TOPPS, koja preuzima EURO
TO
albume, stoji ozbiljan posao, ali
alb
i izazov.
iz Da li će sakupljanje sli-
čica postati privilegija boga-
čic
tih ili će se vratiti zaboravlje-
nom srednjem sloju? Panini
n
je, uljuljkan, praktično držao
je
m
nije albume sa sličicama, a
sada je doveden u situaciju
da se ozbiljno bori na trži-
reć za Žozea Murinja, koji će
štu. A šta reći
biti TOPPS-ovo zaštitno lice u promociji
EURA 2024? Mora da mu se Panini straš-
no zamerio dok je bio klinac. Možda zato
što je sličica Euzebija bila među posled-
njima u albumu “Minhen 74”.
U svakom slučaju, albumi sa svetskih
prvenstava biće deo moje kolekcije dok
budem živ. Jednom “sedmo dva”, uvek
“sedmo dva”. Osmi ne nameravam da
upišem… ¶
ZORAN PANJKOVIĆ
66 Umetnici i korona
 Prvi put u životu
ozbiljno razmatram
sa bježim s Balkana
jer ovdje je
nemoguće živjeti
u ovakvim (ne)
uslovima – kustos iz
Bosne i Hercegovine
Ovde je život nemoguć,
šta preduzeti?
U Srbiji je u martu 2020. godine 43,3 odsto umetnika i radnika u kulturi zarađivalo
manje od sto evra, a u aprilu ih je već bilo 50 odsto. Laički rečeno, pandemija je
učinila boljom sliku o lošem položaju koji je, zbog pandemije, postao još gori
Z
vuči kao anegdota, ali je ipak sušta
činjenica da je detalj iz pesme In
corpore sano, koja će uskoro pred-
staviti Srbiju na “Evrosongu”, otkrio da
naši umetnici nemaju zdravstvenu knji-
žicu i to usred korone. Ta informacija je,
zatim, skrenula pažnju i na druge teme
o životu kulturnih radnika tokom pan-
demije, ali i pre nje.
Precizne i vrlo slikovite podatke o tome
moguće je naći u regionalnom istraživanju
“Sada je samo vidljivije: život i rad kultur-
nih radnika i radnica u vremenu korona
pandemije” koje je Centar za empirijske
studije kulture jugoistočne Evrope rea-
lizovao u periodu od maja do jula 2020.
godine. Rezultati ovog istraživanja objav-
ljeni su krajem prošle godine u časopisu
“Manek” koji objavljuje Asocijacija neza-
visne kulturne scene Srbije.
Anketirano je 576 ispitanika u Srbiji,
Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedo-
niji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Albaniji
 Tužna sam jer
nemam mogućnost
da igram predstave
i osetim razmenu
energije sa
publikom i osetim
onu magiju koja
nastaje kada
stanemo na scenu i
predstava počne...
– balerina iz Srbije
i na Kosovu. Osnov za istraživanje bio je
onlajn anketni upitnik sa 44 pitanja, od
kojih su poslednja dva bila otvorena – u
njima smo ispitanike zamolili da ukratko
napišu koje je negativne uticaje ova kri-
za imala na njihov život i rad, kao i da li
je imala i neke pozitivne efekte.
mesečni prihod je prepolovljen
Predrag Cvetičanin, rukovodilac istra-
živanja, objašnjava da je osnovni cilj bio
da se dokumentuju uslovi života i rada
umetnika i drugih kulturnih radnika u
društvima jugoistočne Evrope za vreme
pandemije i efekti koje je ona imala na
njihov život i rad.
Laički rečeno, pandemija je učinila
boljom sliku o lošem položaju koji je, zbog
pandemije, postao još gori.
Najgore je umetnicima bez stalnog
zaposlenja, dakle, nezavisnoj sceni. Vesna
Milosavljević, urednica Seecult.org navo-
di da je “najširoj javnosti manje poznato
 Osećam se više kao
neka vrsta socijalne
kategorije, koja ne
doprinosi društvu
nego potrebuje
pomoć. Definitivno
postoji nesigurnost
u budućnosti
– grafički dizajner
iz Hrvatske
dugogodišnje nastojanje umetničkih
udruženja da izdejstvuju dijalog sa nad-
ležnima zbog propusta lokalnih samou-
prava da samostalnim umetnicima upla-
ćuju doprinose za penzijsko i invalidsko
osiguranje. Mali korak napred predstav-
lja nedavno predizborno formiranje rad-
ne grupe reprezentativnih udruženja i
Ministarstva kulture i informisanja kako
bi došlo do razgovora sa Ministarstvom
finansija o predlogu umetnika da se više-
decenijski problem reši otpisom dugova-
nja. Takav otpis dugova ne bi bio presedan
– Vlada Srbije svojevremeno je pokrila dug
za sveštena lica u iznosu od milion evra”.
Jedna četvrtina anketiranih u Bosni
i Hercegovini i Crnoj Gori, jedna petina
u Severnoj Makedoniji i 16 odsto u Srbiji
nije imala zdravstveno osiguranje! Uto-
liko je kriza izazvana pandemijom novog
korona virusa samo učinila njihov neo-
drživ položaj očiglednim.
Od početka krize, u većini zemalja u
21. april 2022. VREME
REME

kojima je rađeno istraživanje proseč-
ni lični mesečni prihod se prepolovio, i
u narednim mesecima nastavio je da se
smanjuje. Predrag Cvetičanin navodi da je
poređenjem prosečnog mesečnog priho-
da tokom 2019. godine i prosečnog meseč-
nog primanja u martu i aprilu 2020. godi-
ne, moguće zaključiti da su svakog mese-
ca u Crnoj Gori ispitanici gubili oko 120
evra, u Srbiji 210 evra, u BiH 260 evra, u
Severnoj Makedoniji 280 evra, u Hrvat-
skoj 470 evra i u Sloveniji 530 evra. “Na
godišnjem nivou, ti gubici su 3.000 evra
i 5.000 evra, a u Sloveniji oko 8.000 evra,
što je otprilike polovina njihovih priho-
da u 2019. godini. U Srbiji je, na primer, u
martu 2020. godine 43,3 odsto ispitanika
navelo da zarađuje manje od sto evra, a
u aprilu ih je već bilo 50 odsto”.
Neki od ispitanika su u prvim meseci-
ma krize ostali sa minimalnim prihodi-
ma ili bez ikakvih prihoda. Na primer, u
martu 2020. 15 umetnika nije uspelo da
ostvari nikakve prihode, a njih 146 (26,8
odsto) imalo je prihode manje od 100 evra.
U aprilu 2020. godine, situacija se pogor-
šala, pa je 28 ispitanika ostalo potpuno
bez prihoda, dok su prihodi njih čak 168
(30,9 odsto) bili ispod 100 evra.
Pre izbijanja pandemije i krize koju je
izazvala, mali broj ispitanika imao je ušte-
đevinu koja je mogla bar privremeno da
ublaži njene efekte i da im da vremena da
se preorijentišu. Više od trećine ispitanika
REME 21. april 2022.
VREME
Foto: Zoran Žestić /Tanjug
(34,7 odsto) nije imalo nikakvu ušteđevinu,
ušteđevina još trećine bila je do 1.000 evra,
da bi samo četvrtina (24,8 odsto) ispitani-
ka imala ušteđevinu od 1.500 evra i veću.
Istovremeno, više od polovine ispitanika
(54,5 odsto) je do trenutka izbijanja krize
otplaćivalo nekakav kredit, koji je za više
od četvrtine anketiranih (25,9 odsto) bio
veći od 150 evra mesečno.
uslovi rada na minimumu
Nezavisno od krize prouzrokovane
koronom, dakle, pre nje, umetnici i rad-
nici u kulturi pokušavali su da rade i neki
dodatni posao, koji je finansijski stabilni-
ji. Najveći procenat njih je u Crnoj Gori
(56,5 odsto) i Bosni i Hercegovini (46 odsto),
dok ih je najmanje u Sloveniji (20,4 odsto)
i Hrvatskoj (23,6 odsto). Za skoro dve tre-
ćine njih (65,9 odsto) ovo drugo zanima-
nje donosi više od polovine ukupnih lič-
nih prihoda.
Mnoge od njih je na taj korak navela
upravo pandemija, čak nešto manje od
jedne petine anketiranih (18,1 odsto), a
takođe ne mali broj njih razmišljao je o
trajnoj promeni zanimanja i napuštanju
umetničke profesije.
Na primer, kulturna radnica iz Makedo-
nije koja deluje u oblasti kulturnog nasle-
đa navela je da razmišlja da se povuče
“iz ovog sektora pošto su za vreme pan-
demije uslovi za rad u mom slučaju sve-
deni na minimum”. Umetnica sa plesne
67
 Psihičko, emotivno,
fizičko stanje je gore
nego pre pandemije,
a skoro svaki od
tih aspekata je
isključivo vezan
za ekonomsku
i socijalnu
neizvesnost, koja je
i pre pandemije bila
prisutna, a sada je
pojačana znatno
– umetnica iz Srbije
scene iz Slovenije ukazuje da “ne može-
mo da planiramo predstave. To je najteži
deo. Vlada konstantno menja uslove za
izvođačke umetnosti, tako da sam presta-
la da planiram i prepustila sam se struji.
Zabrinuta sam za svoju budućnost i raz-
mišljam o tome da napustim ovaj sektor
i da nađem nešto stabilnije”. Slično tome
i jedan broj kulturnih radnika u Hrvat-
skoj (“Pošto mi je u potpunosti onemo-
gućeno da radim – učim nove veštine i
nadam se da ću za mesec ili dva pronaći
posao u nekoj drugoj oblasti”) razmišlja
o promeni zanimanja.
Najradikalniji su oni koji nameravaju
da napuste zemlju.
Na primer, kustos iz Bosne i Hercegovi-
ne navodi: “Nisam u mogućnosti da idem
na posao svaki dan, nisam u mogućnosti
da radim na svojoj zbirci u Muzeju, nemam
dovoljno sredstava da plaćam prevoz vla-
stitim autom, ne mogu da idem na teren,
ne mogu da radim na ozbiljnim naučnim
i stručnim radovima jer fizički nisam u
Muzeju, dakle, predmeti koje obrađu-
jem mi nisu dostupni... prvi put u životu
ozbiljno razmatram sa bježim s Balkana
jer ovdje je nemoguće živjeti u ovakvim
(ne)uslovima”. Filmski umetnik iz Severne
Makedonije ukazuje da nema baš mnogo
izbora: “Ne mogu da plaćam kredit za kuću
u kojoj živim, trenutno nemamo posla ni
ja, ni moja supruga. Nemam šta drugo da
preduzmem nego kada se otvore granice, »
68
da tražim posao izvan zemlje”.
Slično i u Srbiji, umetnica koja radi
u oblasti muzike navodi da nega-
tivni efekti pandemije uključuju
“anksioznost, neizvesnost, manjak
posla i novca. Nepoverenje u držav-
ne institucije... Šta preuzeti? Ne
znam, otići iz ove države čim ovo
prođe”. Iako su ovakvi odgovori
češći u zemljama koje nisu člani-
ce EU, imamo kulturne radnike koji
imaju slične planove i u Hrvatskoj:
“Morala sam da otkažem neke od
mojih planova, izgubila sam neko-
liko poslova, naš glavni grad je vrlo
blizu tome da bankrotira, novac za
kulturne događaje je opet reduko-
van….Šta radim u vezi s tim? Plani-
ram da se preselim u neku drugu
zemlju i vrlo ozbiljno razmišljam o
promeni profesije”.
Predrag Cvetičanin napominje da
su finansijski problemi samo jed-
na grupa negativnih efekata krize
koju je izazvala pandemija korona
virusa. “Pored njih, u odgovorima
ispitanika identifikovali smo i probleme
vezane za umetnički rad, negativne uti-
caje na mentalno i fizičko zdravlje ispi-
tanika i šire negativne društvene i poli-
tičke efekte.”
Probleme vezane za umetnički rad isti-
cali su najčešće oni koji se bave izvođač-
kim umetnostima.
Na primer, balerina iz Srbije navodi da
u uslovima vanrednog stanja nema inte-
rakcije sa publikom, a nije ni u mogućnosti
da ostane u formi: “Tužna sam jer nemam
mogućnost da igram predstave i osetim
razmenu energije sa publikom i osetim
onu magiju koja nastaje kada stanemo na
scenu i predstava počne...Osim toga, u kuć-
nim uslovima nije lako održavati baletsku
formu na adekvatan način koliko god da
se trudim da vežbam kod kuće...” Glumi-
ca i pozorišni pedagog iz Slovenije ističe:
“Ja radim sa ljudima i za ljude, fizički kon-
takt je od suštinske važnosti. Sasvim mi
je onemogućeno da radim, stvaram, pre-
dajem. Ja ne verujem u onlajn kurseve.
Možda neće biti drugog načina…buduć-
nost je neizvesna. Ali umetnost uvek nađe
put”. Sa sličnim problemima se suočava i
glumac iz Hrvatske: “Kao neko ko se bavi
izvođačkim umetnostima – svi projekti
su stopirani ili otkazani, što je izazvalo
ozbiljan gubitak prihoda. Pored toga, kao
neko ko je praktičar, kada je pristup mom
radnom prostoru onemogućen – kućni rad
nije opcija”. Muzičari takođe imaju sličan
pristup i slične probleme: “Moj posao je
vezan za javno muzičko izvođenje – tre-
nutno se bavim onlajn formatima, putem
kojih ću i dalje imati kakav-takav kon-
takt sa publikom dok javni koncerti ne
budu ponovo uspostavljeni. Cilj nije da
se zaradi, već puka potreba da se komu-
nicira i radi svoj posao”.
ugroženo mentalno zdravlje
Zanimljivo je da je samo mali broj njih
govorio o bolestima ili strahu od zaraze
korona virusom. Preovladao je strah od
uticaja bolesti na mentalno zdravlje.
Mlada NVO aktivistkinja, čije su aktiv-
nosti vezane za jačanje kapaciteta kul-
turnog sektora, ukazuje da ono do čega
kriza dovodi jeste “ugroženo mentalno
zdravlje, smanjena interakcija sa poro-
dicom i prijateljima, veća količina oba-
veza nego ranije. Pokušavam da napra-
vim što bolji balans rada i odmora i bri-
ge o sebi, ali je to u uslovima izgubljene
granice privatnog i poslovnog vremena,
i prostora, bilo teže nego ikad”. Umetnik
iz Srbije koji radi u oblasti savremenog
plesa navodi: “Ušao sam u velike
dugove, od silnih poteškoća um mi
se zatvorio i ne mogu da maštam/
stvaram. Ako me razumete”. Njego-
va koleginica procenjuje da je “psi-
hičko, emotivno, fizičko stanje gore
nego pre pandemije, a skoro svaki
od tih aspekata je isključivo vezan
za ekonomsku i socijalnu neizve-
snost, koja je i pre pandemije bila
prisutna, a sada je pojačana znat-
no”. Istraživač u oblasti kulture
iz Hrvatske ističe: “Verujem da će
efekti korone na mentalno zdravlje
biti ogromni i zastrašujući. Poseb-
no među prekarnim radnicima čiji
status nije regulisan”.
Korona je ispitanicima otkrila
nepovoljne pojave u društvu koje
do tada ili nisu uočavali ili nisu bile
izražene.
Vizuelna umetnica iz Hrvatske
navodi da su “mediji puni tekstova
i komentara da su umetnost, umet-
nici, kultura, kulturni radnici samo
‘proždiratelji’ ili ‘gutači’ nacionalnih
ili gradskih budžeta; da su jedini ljudi koji
rade oni iz ‘realnog sektora’, a da svi dru-
gi samo ‘žive na njihovoj grbači’….što pro-
izvodi i podržava loš odnos prema umet-
nosti i kulturi”. Slično tome i grafički diza-
jner iz Hrvatske ukazuje da mu je kriza
“učinila očiglednim da je kulturni sektor
percipiran/tretiran kao lepa slika u regu-
larnim okolnostima, kao politička rekla-
ma ili kao ukras…to je bila prva stvar koja
je odbačena tokom izbijanja krize i imam
osećaj da niko (ovde) ne veruje da umet-
nost ima bilo kakav potencijal – pošto su
ovde sada u pitanju ozbiljnija ekonom-
ska pitanja. Imajući to u vidu, osećam se
više kao neka vrsta socijalne kategorije,
koja ne doprinosi društvu, nego potrebuje
pomoć. Definitivno postoji nesigurnost u
budućnosti”. Na iste tendencije ukazuje i
vizuelni umetnik iz Makedonije: “Tokom
ovog perioda postalo je jasno da se pove-
ćava neizvesnost u pogledu budućnosti
kulture, u pogledu njenog mesta u ekono-
miji, pa odatle prekarnost rada u kultur-
nom sektoru, posebno u onim oblastima
koji su usmereni ka kritičkom preispiti-
vanju aktuelnih socio-ekonomskih toko-
va, još više dolazi do izražaja”.
Prema rezultatima istraživanja, većina
država u regionu pokušala je da ublaži
21. april 2022. VREME
REME

efekte krize najčešće u vidu jed-
nokratne, višemesečne finansijske
pomoći u visini minimalne zarade.
Tako je u Hrvatskoj (84,6 odsto)
i Sloveniji (78,4 odsto) većina kul-
turnih radnika dobila jednokrat-
nu finansijsku pomoć od države,
dok je u Bosni i Hercegovini takvu
pomoć dobilo manje od 9,8 odsto
ispitanika. Između ovih krajnosti
nalaze se Severna Makedonija (50,9
odsto ispitanika), Srbija (49 odsto
ispitanika) i Crna Gora (33,3 odsto
ispitanika).
pomoć države nedovoljna
Predrag Cvetičanin kaže da je
pomoć države kulturnom sektoru
u Srbiji povodom posledica pande-
mije “bila neblagovremena i parci-
jalna. U junu 2020. godine izdvoje-
no je po 90.000 dinara (750 evra) za
oko 2.350 samostalnih umetnika, uz
dodatnih 60.000 dinara (500 evra)
u junu 2021. godine, te naknadnu
pomoć u istim iznosima u avgustu
2021. godine za još oko 780 samostalnih
radnika u kulturi, koji nisu bili obuhvaće-
ni prethodnim merama. Uz tih oko 3.140
samostalaca, pomoć beogradskih vlasti
u iznosu od 90.000 dinara dobilo je na
početku pandemije i oko 300 honorarnih
saradnika gradskih ustanova kulture, ali
je godišnji konkurs za projekte u kulturi
2020. godine otkazan.”
Jednokratna finansijska pomoć se,
međutim, pokazala nedovoljnom merom.
Predrag Cvetičanin kaže da “u sektoru kul-
ture imamo situaciju u kojoj ljudi žele da
rade, ali im pandemija i mere borbe pro-
tiv nje to direktno onemogućavaju” što po
njemu ukazuje na “nužnost kontinuirane
finansijske podrške dok traje zdravstve-
na kriza, bilo u formi socijalne pomoći
ili pak univerzalnog osnovnog prihoda”.
Umetnička udruženja ukazivala su niz
puta, kaže Vesna Milosavljević, da “mnogi
umetnici i kulturni radnici nisu obuhva-
ćeni državnim paketima pomoći, a koliko
je njihov položaj težak, govori podatak da
je Fond solidarnosti, pokrenut na inici-
jativu više umetničkih udruženja i Aso-
cijacije Nezavisna kulturna scena Srbi-
je (NKSS), uspeo da obezbedi 2020. godi-
ne od donatora i individualnim solidar-
nim uplatama jednokratnu pomoć od po
REME 21. april 2022.
VREME
30.000 dinara za 177 egzistencijalno naju-
groženijih umetnika, samostalnih struč-
njaka u oblasti kulture i drugih kultur-
nih radnika, odabranih od gotovo 1.700
prijavljenih.
Ne manje važan vid pomoći bila je
tokom trajanja pandemije i mogućnost
oslobađanja od ili odlaganje plaćanja
poreza i taksi, ali i moratorijum na otpla-
tu kredita i dodeljivanje socijalne pomoći.
Umetnici Crne Gore su najviše koristili
moratoriju, a u Sloveniji priliku za oslo-
bađanje od ili odlaganje plaćanja poreza
i taksi. Najviše onih koji su koristili soci-
jalnu pomoć i naknadu za nezaposlene
je u Sloveniji.
Ispitanici u Makedoniji i u Hrvatskoj
naveli su kao posebnu vrstu pomoći drža-
ve sredstava za sve odobrene projekte uz
dozvolu da ih realizuju kada to bude bilo
moguće, a u Hrvatskoj su produženi roko-
vi za realizaciju projekata koji su bili pre-
kinuti zbog izbijanja pandemije kovid 19,
a u Crnoj Gori su raspisani novih kon-
kursa za projekte, koji će biti realizovani
kada pandemija prođe.
Osim od svojih država, umetnici i kul-
turni radnici dobijali su pomoć i od gra-
dova, istina njih manje od 5 odsto u svim
zemljama.
69
Na onlajn tribini “Od lošeg ka
gorem”, na kojoj su predstravljeni
rezultati pomenutog istraživanja,
čulo se da na Kosovu nije bilo naci-
onalnog istraživanja pandemije, ali
da podaci lokalnih anketa ukazuju
kako na nagomilane, tako i na nove
probleme izazvane pandemijom.
Ključni izazovi su nedostatak
ljudstva, infrastrukturni i logistički
problemi, te nedostatak sredstava.
Granit Karagjyzi iz pećke organi-
zacije “Anibar” smatra da je pande-
mija zapravo samo učinila vidljivi-
jim probleme koji su postojali i pre
njenog izbijanja. “Grad Peć ukinuo
je po izbijanju pandemije sve fon-
dove za kulturu usmerivši sredstva
na druge oblasti. Čak 76 odsto orga-
nizacija navelo je da je pandemija
drastično uticala na njihove aktiv-
nosti – 36 odsto otkazalo je progra-
me, 36 odsto ih je odložilo, a samo 25
odsto prebačeno je u onlajn prostor.
Novi izazovi koje je donela pande-
mija odnose se, između ostalog, na
to što organizacije nisu imale sredstva za
obuku ljudi ili za angažovanje novih sarad-
nika koji bi pomogli realizaciju njihovih
aktivnosti u virtuelnoj sferi.”
Drastične posledice pandemije pretrpe-
la je i nezavisna kulturna scena u Sever-
noj Makedoniji. Tijana Ana Spasovska iz
Jadro asocijacije kaže da je u proleće 2020.
godine 58 odsto ispitanika bilo nezaposle-
no što govori o teškom položaju kulturnih
radnika i pre izbijanja pandemije. “Mere
za suzbijanje kovida imale su negativne
posledice na rad gotovo 90 odsto ispita-
nika, budući da je došlo do otkazivanja
brojnih programa. Više od 80 odsto ispi-
tanih imalo je finansijske gubitke, a kod
66 odsto ispitanih gubitak su osetile i nji-
hove porodice.”
Cvetičanin ukazuje i da stanje u kultur-
nom polju u regionu pokazuje da je “kul-
turna politika u kojoj se sva budžetska
sredstva troše isključivo na plate zapo-
slenih i materijalne troškove, a za njiho-
ve programe i sve ostale aktere u kultur-
nom polju ostaju samo mrvice, besmisle-
na. Naime, iz analize budžeta za tekuću
godinu može se videti da održavanje siste-
ma kulturnih institucija košta isto i kad
one ne rade.” ¶
SONJA ĆIRIĆ
70 Esej
Nauka i/ili
misticizam
Tri velika religijska praznika ove godine desila su
se u isto vreme. Nisu retki oni koji misle da je takvo
istorijsko pomirenje način da se čovečanstvo uspešno
suoči sa klimatskim promenama, pravednom raspodelom
resursa i adaptacijom društva na tehnološke promene
U
retkoj prilici, koja se ponavlja tek
svake trideset tri godine, tri velika
praznika monoteističkih religija –
judaizma, hrišćanstva i islama – ove godi-
ne desila su se u isto vreme. Prošlog i ovog
petka hrišćani zapadnih i istočnih crkava
obeležavaju sećanje na Isusovo raspeće, a
u nedelju slave Uskrs, obeležavajući veru
u njegovo vaskrsenje. Takođe, prethod-
nog petka Jevreji su proslavili predvečerje
Pashe, u znak sećanja na izlazak Izraela-
ca iz Egipta i kraj njihovog ropstva. Istog
vikenda muslimani širom sveta obeležili
su još jedan petak, svoj nedeljni praznik,
u okviru meseca ramazana, koji je počeo
2. aprila i završava se 3. maja.
Ovo retko spajanje praznika je moguće
jer je za razliku od hrišćanskog kalendara,
koji je određen kretanjem sunca, islamski
kalendar usklađen sa mesecom i lunar-
nom godinom. Dvanaest meseci u solar-
noj godini traju 365, u lunarnoj, s druge
strane, samo 354 dana. Tako se islamski
ciklus praznika kreće po zapadnom kalen-
daru tokom čitave tri decenije.
Uskrs se praznuje prve nedelje posle
prvog punog meseca nakon severne pro-
lećne ravnodnevice. Održava se uz crkve-
ne službe i tradicionalna jela. Praznik je
povod za slavlje i u komercijalnom sektoru
kroz prodaju uskršnjih modnih proizvo-
da, uskršnjih korpi i čokoladnih zečeva.
Mnogi hrišćani praktikuju i Veliki post,
koji počinje 40 dana pre Uskrsa. Ideja je
da odricanje za Veliki post odražava žrtvu
Isusa iz Nazareta tokom njegovih 40 dana
u pustinji. Veliki post počinje Pepelnicom,
nastavlja se obeležavanjem Velikog petka,
dana Isusovog raspeća, i Uskršnje nede-
lje, dana njegovog navodnog vaskrsenja.
Ramazan se slavi tokom devetog mese-
ca islamskog kalendara, postom od zore
do zalaska sunca. To je period u kome
muslimani traže oprost za počinjene gre-
he, mole se za duhovno vođstvo i koriste
mesec da se ponovo usredsrede na svoju
veru kroz samoograničenje i dobra dela.
Pasha je osmodnevni festival Jevreja, čiji
obred uključuje uzdržavanje od kvasne
hrane, obeležavanje dana odmora i prepri-
čavanje priča o egzodusu iz Egipta. Seder,
tradicionalni pashalni obrok, održava se
prve noći Pashe.
Ove godine, Vaisaki, veliki praznik još
jedne monoteističke religije – sikhizma,
održan je istih dana. 13. aprila Siki su ovim
praznikom obeležili stvaranje Khalsa
Pantha, reda iniciranih Sika posvećenih
služenju Jednom Kreatoru i čovečanstvu,
osnovanom 1699. godine. Pre te godine,
ovaj datum se slavio kao praznik žetve
u regionu Pendžaba, a mnogi ga posma-
traju ne samo kao verski, već i kao kul-
turni praznik.
tao fizike
Osim što ovakva impresivna konjunk-
cija važnih verskih praznika može poslu-
žiti kao krupna metafora i prilika za ple-
menite i više nego neophodne pozive na
razum, bratstvo i razumevanje među svim
ljudima i zaustavljanje sukoba i ratova,
onih imperijalnih i onih verskih, istovre-
meno može biti i povod da se usmeri više
svetla na još jednu veliku podelu unutar
savremenog društva – onu između reli-
gije i nauke.
Nakon duge, vekovne tradicije najoštri-
jih sukoba u kojima su, po pravilu, stradali
nauka i naučnici, mnogi veruju da je došlo
vreme da ova dva, u mnogim aspektima,
suprotstavljena pogleda na stvarnost pro-
nađu dodirne tačke ili makar načine za
miroljubivu koegzistenciju. Nisu retki ni
oni koji misle da je takvo istorijsko pomi-
renje, koliko god taj termin bio pretera-
nom upotrebom istanjen, i jedini način
da se čovečanstvo uspešno suoči sa naj-
većim izazovima poput klimatskih pro-
mena, pravedne raspodele resursa i adap-
tacije društva na frenetične tehnološke
promene.
Jedan od prvih koraka u dvadesetom
veku u tom pravcu učinio je američki fizi-
čar austrijskog porekla Fritdžof Kapra.
Tokom svojih putovanja Azijom, uočio
je velike sličnosti u načinu kako su reli-
gijske i filozofske škole istoka opisivale
stvarnost, i jezika koji koristi savremena
fizika sa istim ciljem. U narednim godi-
nama te svoje uvide pretočio je u knjigu
koja je do danas očuvala svoj kultni sta-
tus. Kapra je svoj Tao fizike: Istraživanje
paralela između savremene fizike i istoč-
njačkog misticizma, objavio 1975. godine
u Njujorku. Knjiga je postala instant hit,
posebno u umetničkim i intelektualnim
krugovima i tokom vremena je doživela
mnogobrojna reizdanja, a prevedena je
na 23 jezika širom sveta.
U atmosferi buđenja interesa zapad-
ne javnosti za tradicionalne filozofske,
religiozne i umetničke koncepte istoka,
Tao fizike je, pomalo iznenađujuće, nai-
šao i na mahom pozitivne reakcije naučne
zajednice. Ipak, bilo je i sasvim očekivanih
negativnih reakcija iz redova naučnika,
21. april 2022. VREME
REME

kojima nikako nije bilo pravo da se njihov
metodičan naučni rad stavlja u istu ravan
sa otkrićima do kojih se dolazilo u blje-
sku religioznog otkrovenja. Tako je nobe-
lovac Leon M. Lederman, fizičar i bivši
direktor Fermilaba, kritikovao
ikovao Tao fizike
i nekoliko sličnih knjiga a
koje su se pojavile u istoo
vreme, kao što je Boži--
ja čestica, Garija Zuka--
va: “Iako počinju razu--
mnim opisima kvantne e n kvantnoj teoriji,
fizike [autori ovih knjiga]]
kasnije konstruišu razra--
đene elaboracije potpu--
no lišene razumevanja a rrazgovarao o indijskoj
koliko pažljivo su teori--
ja i eksperiment istkanii
zajedno i koliko krvi zno--
ja i suza ide u svaki bolnii
napredak.”
Kapra je kasnije sumi--
rao svoje motive za pisa--
nje knjige: “Nauci nije potreban mistici-
zam, ni misticizmu nije potrebna nauka.
Ali ljudima su potrebni oboje.”
Tokom svojih istraživanja, prepoznao je
dva osnovna principa u savremenoj fizici,
koji su takođe bili stalni motivi istočnjač-
kih filozofija – fundamentalna međusob-
na povezanost i međuzavisnost svih poja-
va i suštinsku dinamičku prirodu stvar-
nosti. Kapra je o razgovorima sa čuvenim
REME 21. april 2022.
VREME
PLATON, ARISTOTEL, PTOLOMEJ 71
I OSTALI IZ “ATINSKE ŠKOLE”:
Freska u Vatikanu, Rafaelo
podsetiti i da je na talasu otkrivanja istoč-
njačkih kultura i kod nas, između ostalih
radova, publikovano izvanredno Pozori-
šte Azije, Tvrtka Kulenovića, knjiga koja
je i danas najautoritativnije delo na ovu
temu kod nas.
bejkon, igrač u oba tima
Nauku i religiju, naravno, odvaja mnogo
toga, imaju potpuno različite metode, veli-
ki je broj naučnika, poput Stivena Džeja
Goulda i Ričarda Doukinsa, koji sa dosta
argumenata dokazuju da nema suštin-
skih dodirnih tačaka između njih, da nau-
ka “pokriva empirijsku oblast: od čega je
napravljen Univerzum i zašto funkcio-
niše na ovaj način, a magisterija religije
se proteže na pitanja krajnjeg značenja i
moralne vrednosti”. (Stiven Džej Gould)
Ipak, mora se primetiti da su do veći-
ne naučnih i tehničkih otkrića pre nauč-
ne revolucije došle grupe organizovane
fizičarem Vernerom Hajzenbergom 1972. po verskim tradicijama. Drevni pagan-
godine o idejama iz knjige govorio u jed- ski, islamski i hrišćanski naučnici bili su
nom od svojih intervjua: pioniri mnogih naučnih disciplina. Rodžer
“Posetio sam ga nekoliko puta u Min- Bejkon, kome se često pripisuje formali-
henu i pokazao mu ceo rukopis, poglav- zovanje naučne metode, bio je franjevač-
lje po poglavlje. Bio jje veoma zaintereso- ki fratar. Isto tako, nije ni mali broj savre-
v i otvoren. Rekao
van menih naučnika koji su religiozni i u tome
m je da je bio sve-
mi ne vide nikakvu prepreku svom nauč-
s
stan paralela o koji- nom radu. Međutim, i Kristofer Hičens,
m sam pisao još od
ma čuveni ateista i autor sjajne kritike reli-
r
ranije. Dok je radio gije Bog nije veliki zvuči sasvim uverlji-
na vo kada kaže: “Religija se završava i filo-
p
putovao je u Indiju i zofija počinje, kao što se alhemija završa-
bio gost Rabindrana-
b va i počinje hemija i astrologija završava
tta Tagore sa kojim je i astronomija počinje.”
Uprkos tome, i činjenici da su u ime reli-
filozofiji. Hajzenberg gije kroz istoriju počinjeni strašni zloči-
mi je rekao da su mi
m ni, i da se i danas čine, da su religiozna
tti razgovori mnogo uverenja i pravila u mnogim zemljama
p
pomogli pri radu na pogubna po prava žena ili manjinskih gru-
ssopstvenoj teoriji, pa na normalan život, da mnoge crkve
u
uverivši ga da sve te imaju veoma opasnu ambiciju da presud-
nove ideje u kvantnoj
n no utiču na politički, ekonomski i obra-
fizici nisu toliko neverovatne.
fizici neve Otkrio je da, zovni sistem u svojim zemljama, teško je
u suštini, postoji čitava kultura bazirana zanemariti činjenicu da danas četiri peti-
na veoma sličnim idejama. I Nils Bor je ne čovečanstva sebe smatra religioznim
takođe imao slična iskustva tokom svog i veruje u postojanje nekog od božansta-
putovanja u Kinu.” va. Na zapadu, u Evropi, Americi i Japanu,
Bor je, inače, prilikom proglašenja za broj religioznih osoba opada, čak veoma
viteza 1947. godine odabrao simbol jina i naglo, ali u ostatku sveta taj broj raste. To
janga za svoj viteški grb, kao jasan znak, je podatak koji se mora imati u vidu kada
po njegovim rečima, orijentalnih utica- se razmišlja o budućnosti. ¶
ja na njegov rad. Nije zgoreg, verujemo, NEBOJŠA BROĆIĆ
72 Novi Sad – EPK

One su se
suprotstavile
“Iz ženskog ugla”, izložba Jasne Jovanov o
znamenitim ženama, u okviru programskog luka
“Heroine” Evropske prestonice kulture, priča
o trnovitom putu da se iskorači iz stereotipa

Ž
ensko stvaralaštvo i vidovi eman-
cipacije predstavljaju uvek atrak-
tivne teme. Upravo zato je u okviru
manifestacije Novi Sad – Evropska pre-
stonica kulture 2022. jedan od program-
skih lukova nazvan “Heroine” posvećen
je različitim oblicima ženskog delovanja.
Ovaj programski luk, u organizaciji Udru-
ženja “Češka beseda – Novi Sad”, u Gale-
riji Kulturnog centra “Karlovačka umet-
nička radionica” u Sremskim Karlovcima,
21. maja otvara izložba “Iz ženskog ugla”,
autorke Jasne Jovanov.
Svaka priča o znamenitim ženama
pokazuje koliko je trnovit bio put da se
iskorači iz stereotipa, a primeri iz istori-
je su česti.
Jasna Jovanov podseća da je na narod-
no-crkvenom saboru u Sremskim Karlov-
cima 1865. godine postavljeno pitanje prava
glasa žena u crkvenim opštinama. “Nakon
čuđenja, usledio je gromoglasan smeh, prot-
kan upadicama Svetozara Miletića i odba-
čen je kao neumesan. Dve godine kasni-
je, na Omladinskoj skupštini u Beogradu,
ruski izaslanik Bočkarov predložio je da
žene dobiju pravo na javni rad; i to je bilo
uzalud. Pitanje ravnopravnosti zastupa-
la je i književnica Draga Dejanović, koja je
u člancima iskreno zagovarala socijalnu i
kulturnu ravnopravnost među polovima.
S muške strane poziv na ravnopravnost
došao je od Svetozara Markovića.”
Tek 1945. godine u Jugoslaviji su žene ste-
kle pravo glasa. Društveno poželjna podre-
đenost žene koja je tokom istorije imala
podršku i u različitim religijama, objašnjava
Jasna Jovanov, početkom dvadesetog veka
počela je da slabi. Ideje hrišćanstva koje su
počivale na zagovaranju trpeljivosti žene,
zahvaljujući obrazovanju, nisu mogle da
zaustave proces promena. Početkom dva-
desetog veka u industrijskim društvima
slabi uticaj religije, bor-
ba za žensku emancipa-
ciju se zahuktava u svim
segmentima društva, a
pravo na rad je omogućilo
stvarno oslobađanje žene.
“Danas, posle više od
stotinu godina, ženske
glave se ponovo kriju pod
maramom, raspravlja se
o pravu da žena raspola-
že sopstvenim životom,
telom i sudbinom, zako-
nima se ograničava njen položaj
l ž j i status.
Ni feministički pokret koji je tokom dva-
desetog veka doprineo ravnopravnosti
žene, nema snagu da savlada novous-
postavljenu tvrđavu religioznosti, pra-
vi bastion ženske podređenosti danas”,
napominje Jasna Jovanov.
To je tek jedan od razloga, kaže, da se
na izložbi “Iz ženskog ugla” prikažu žene
“koje su se suprotstavile društvenim kon-
vencijama, često trpeći osudu društva,
poput sestara Ninković, ili nailazeći na
nerazumevanje kritike u slučaju Nadežde
Sultana Cijuk Savić (oko 1895)
Petrović. Trebalo je da
prođe mnogo decenija
da bi Anica Savić Rebac
mogla da postane uni-
verzitetski profesor. Tu
nije kraj priče, a radi se
o danas priznatim i uva-
žavanim imenima: Dani-
ci Jovanović, Kamili Ili
Kofler, Ankici Opreš-
nik, Zuski Medveđovoj,
Zdenki Živković, Mari
Rosandić, Dragi Spasić,
Milki
ilki Marković,
k ić S Sultani Cijuk Savić.” Ovom
prilikom predstavićemo samo dve od njih.
sultana cijuk savić –
primadona sa dva ordena
Još u rodnom Vršcu, zapažene su izu-
zetne glasovne mogućnosti i talenat za
muziku Sultane Cijuk (Vršac 1871. – Beo-
grad 1935). Da bi se prikupio novac za njeno
školovanje, 1888. je u Vršcu održan koncert,
na kojem je Sultana nastupila u naslovnoj
ulozi u opereti Lepa Galateja Franca fon
Supea, koju će kasnije često interpretirati.

21. april 2022. VREME

REME
 DETALJI IZLOŽBE “IZ ŽENSKOG UGLA”: Ankica
Oprešnik pred slikom “Mrtva priroda, Kompozicija
57”(levo) i njen linorez “Porodica u gradu”, 1956. (desno)
Foto: Promo
Zahvaljujući dobrotvornim prilozima upi-
sala se na bečki Konzervatorijum, u kla-
si čuvenog Johana Reša. Karijeru je 1892.
započela u Hamburškoj operi, a nastavila
do 1897. u Majncu. Gostovala je i na oper-
skim scenama u Londonu, Beču, Petro-
gradu, Pragu i Gracu, a 1896. je priredi-
la niz nastupa u vojvođanskim gradovi-
ma, gde je dobila pohvale za “njen čist i
svež glas, savršenu interpretaciju i tem-
perament i veoma simpatičnu pojavu”.
Tokom gostovanja u Novom Sadu nastu-
pila je i kao Žaneta u Jovančinim svato-
vima, a s ovim operama iste godine je sa
ansamblom Srpskog narodnog pozorišta
gostovala u Vršcu. Prilikom posete crno-
gorskog kneza Nikole nastupila je u Beo-
gradu zajedno sa suprugom Žarkom Savi-
ćem i tom prilikom odlikovana je Orde-
nom Svetog Save i crnogorskim Ordenom
Knjaza Danila I. I kasnije će povremeno
gostovati u manjim mestima, sama ili sa
Savićem, gde je publika ovacijama dočeki-
vala njen “opsežni, zvučni, lepo školovan
i tako snažan sopran da je na pozornici u
stanju dominirati svakim ansamblom”.
Primadona opere u Osijeku, Zagrebu
i Hamburgu, zvezda Srpskog narodnog
pozorišta), njen najznačajniji doprinos
operskoj umetnosti kod nas bila je Opera
na Bulevaru u Beogradu, koju je (1909–1911)
osnovala zajedno sa suprugom Žarkom.
U njoj je izvedeno oko 300 operskih pred-
stava, a ukazala je na potrebu osnivanja
stalne opere u okviru Narodnog pozori-
šta. Do kraja karijere Sultana Cijuk Savić
je igrala naslovne uloge u najpopularnijim
operetama i operama svog vremena od
poput Rozalinde u Slepom mišu i Maržen-
ke u Prodanoj nevesti do Stanke u prvoj
srpskoj operi Na uranku. Često je nastu-
pala u dobrotvorne svrhe i tako pokaza-
la da nije zaboravila na dobru volju onih
koji su joj omogućili da se vine u sam vrh
evropske operske scene.
ankica oprešnik – prva dama
jugoslovenske grafike
Grafike Ankice Oprešnik (Vitez, 1919. –
Novi Sad, 2005) bile su zapažene od ranih
dana njene karijere: nastupila je u jugo-
slovenskoj selekciji Venecijanskog bije-
nala 1954. godine, jedan je od prvih čla-
nova Grafičkog kolektiva, laureat mno-
gih nagrada na grafičkim izložbama. Naj-
značajniju komponentu njenog grafičkog
REME 21. april 2022.
VREME
rada predstavlja lična ispovest koju razvi-
ja kroz mnogobrojne cikluse. I kao grafi-
čar i kao slikarka presudno je doprinela
utemeljenju savremenog likovnog izraza
u srpskom, vojvođanskom i jugosloven-
skom kulturnom prostoru druge polovi-
ne dvadesetog veka.
Rođena u Vitezu kod Travnika, pred
Drugi svetski rat započela je u Beogradu
školovanje kod Mladena Josića, a tokom
rata nastavila na Akademiji likovnih umet-
nosti. Predavali su joj Tabaković, Miluno-
vić, Čelebonović i Gvozdenović, a sa gra-
fičkom veštinom ju je upoznao Mihailo S.
Petrov. Po završetku studija, sa suprugom
slikarem Milanom Kercom preselila se u
Novi Sad i započela pedagošku karijeru.
Uključila se u krug umetnika među kojima
su bili Milivoj Nikolajević, Jožef Ač, Milan
Kečić, Nikola Graovac, Dušan Milovanović,
Boško Petrović i drugi. Publici se prvi put
predstavila, zajedno sa suprugom, što će
ubuduće biti česta praksa, u Galeriji Mati-
ce srpske 1951. S prvim popuštanjem ide-
ološkog diktata u umetnosti, posvetila se
grafici, kojom će se baviti gotovo do kraja
stvaralačke karijere. U Grafičkom kolekti-
vu samostalno izlaže 1956. i 1967, kao i na
tridesetak grupnih izložbi, a na Veneci-
janskom bijenalu 1954, kada je Jugoslavija
bila predstavljena radovima 23 grafičara.
Kao slikar je bila manje eksponira-
na, što ne znači da je njeno slikarstvo
manje vredno. U ranom grafičkom radu
radi drvoreze, često s motivima Travni-
ka, ispunjene metaforičkim ženskim figu-
rama, koje će ostati važan fragment nje-
nih grafika; potom uključuje motive iz lič-
nog okruženja, svet malih stvari u kojem
gradi mrežu simbola, krećući se u prav-
cu asocijativnog predstavljanja. Izložba
na kojoj je 1962. prikazala listove Žene i
73
mačka, Mačka, Prazna trpeza nosila je
naziv upravo “Obične teme”. Prvu slikar-
sku retrospektivu, gde je prikazan “poet-
ski svet koji umetnica duboko proživlja-
va u sebi, gde je dramska nota podređe-
na poetskom maniru”, imala je 1969. Put
do asocijativnosti odvijao se na vizuel-
nom planu i putem imena grafičkih listo-
va: Čudna igračka, Igračke, Veče u polju,
Suša i Žetva. Prikazuje i ljudski lik u gra-
fikama intimističke tematike obeležene
simboličkom stilizacijom – Majka, Žena
i dete, Bela žena i Sama.
Pseudoautobiografske ispovesti prati
poezijom lične intonacije koju je povre-
meno pisala. Koristi i motive biljaka, inse-
kata, geometrijske forme, posebno motiv
sunčevog diska, koji se pojavljuje i u sli-
kama. Jedinstvenost njenog rada zapaža-
mo u različitim tehnikama, dovodeći do
vrhunca mogućnosti drvoreza i linoreza
i dajući im prepoznatljiv izgled zahvalju-
jući posebnom načinu korišćenja boje.
Bila je jedna od prvih grafičarki u Jugo-
slaviji, a grafikom se bavila do početka
devete decenije. Potom se okrenula sli-
karstvu, a u poslednjim godinama živo-
ta posvetila se akvarelima bogatog kolo-
rita i vedrog izgleda.
Nad retrospektivom Ankice Oprešnik
do danas je ostala izvesna senka: priređe-
na 1999. godine, posle dva dana je zatvore-
na zbog početka NATO bombardovanja,
da bi naredne godine bila ponovo otvore-
na i ubrzo uklonjena zbog ukidanja izlož-
benog prostora Galerije savremene likov-
ne umetnosti Vojvodine.
Izložba “Iz ženskog ugla” autorke Jasne
Jovanov biće otvorena u Galeriji Kulturnog
centra “Karlovačka umetnička radionica” u
Sremskim Karlovcima do 19. juna. ¶
SONJA ĆIRIĆ
74 Rekapitulacija: 40 godina “Artističke radne akcije”

Najbolje
od
Beograda
Kompilacija “Artistička radna
akcija” nije dosegla značaj i
slavu “Paket aranžmana”, ali je
sačuvala od zaborava istinski duh
beogradske novotalasne scene

Č
udne stvari su se dešavale u Jugoslaviji počet- Petar i Zli vuci
kom osamdesetih godina prošlog veka.
Posle Titove smrti zavladala je velika neja-
snoća, jer u visoko-centralizovanom sistemu više nije
bilo nikog ko bi dao jasnu direktivu u kome smeru
treba ići dalje. U tom svetu ideološke konfuzije – sve
je bilo sumnjivo, i, u isti mah, ništa nije bilo sumnji-
vo. Vežbala se strogoća, ali sve bezuspešnije. Tako
se desilo da je po novom zakonu, od jeseni 1980, cela
generacija momaka od 18 godina odmah posle gimna-
zije bez odlaganja poterana na obavezno služenje
vojnog roka u JNA, verovatno da bi se podiglo nje-
no brojno stanje i odvratio neki neprijatelj, ali već
u proleće 1981. desili su se nacionalistički neredi na
Kosovu, a nešto kasnije je prijavljeno viđenje Gos-
pe u Međugorju. U isto vreme, na kulturnom fron-
tu, zabranjena je knjiga “Vunena vremena” Gojka
Đoga, prva zbirka pesama u kojoj se na negativan
način pominje Josip Broz, dok su u jesen 1981. po
TV Moroni
Sloveniji progonjeni i osuđivani pankeri nakon afe-
re “Četvrti rajh” (na margini scene postojao je bend
4R, koji nikad nije nastupio, ali verovatno jeste bio
krajnje desničarski).
Čudne stvari su se dešavale i u Beogradu.
Mada muzički milje nikad ranije nije bio izložen
racijama, u sećanjima pripadnika beogradske pank
scene ostao je jedan neobičan događaj: jednog dana,
verovatno kao odjek pomenute slovenačke afere, svi
su privedeni u stanicu milicije u tadašnjoj ulici 29.
novembra, gde su ih ispitivali i pokazivali im fotogra-
fije na kojima je prikazano kako se druže na njiho-
vim uobičajenim okupljalištima: u parku kod hote-
la “Moskva”, u Bezistanu, kod “Kasine”, ili u Terazij-
skom prolazu. Inspektor koga su svi upamtili pod
imenom Blanuša, vodio je glavnu reč, zanimajući
se za njihove međusobne veze i odnose, šta znači
skraćenica PUNK(!), kao i koje su im namere. Svi su
izgledi da su organi bezbednosti procenjivali ima li Urbana gerila Fotografije: wikipedia.org

21. april 2022. VREME

REME
 75

tu elemenata političke organizovanosti. tamo dolaze mlade grupe i vise. Onda sam sviraju, i tako je nekako krenula finalna
Kad su shvatili da nema takve opasnosti, napravio akciju u Novim omladinskim selekcija, ali ja više to nisam pratio – osta-
pustili su decu kućama, u ruke zabrinu- novinama (NON), gde smo objavili foto- lo je bilo Jugotonovo. Tamo je radio Siniša
tih roditelja. grafiju Nebojše Krstića iz Idola, uz tekst Škarica, svakako osoba koja je najzasluž-
To je velikim delom bila scena koja je kojim pozivamo nove bendove da dosta- nija što smo uopšte imali ‘novi talas’. U
postojala paralelno sa onom u SKC-u, više ve kasete sa svojim snimcima. Nismo oče- Beogradu je Enco Lesić bio vlasnik ‘Dru-
je sedela na zidiću ispred njega ili je bila kivali takav odziv – oni su prosto izmileli ge mace’, najboljeg privatnog studija, a on
na ulici, a činila je “tvrdo jezgro” u publi- kao mravi sa svih strana. Znam da smo je imao takav aranžman da je mogao da
ci na koncertima sastava sa “Paket aran- u SKC-u uzeli da ih biramo i odvajamo, snimi album nezavisno i ponudi ga Jugo-
žmana”. Bila je daleko od toga da bude eta- te da smo odabrali 40 najboljih, i podeli- tonu kao gotov proizvod. Tako je došlo
blirana na bilo koji način. Njen trenutak li ih u dve ekipe. Oni su onda dolazili da do ideje da se pokuša nešto slično kao
tek je trebalo da dođe, kad sa ‘Paket aranžmanom’, i
se Jugoton osmelio da na iz toga je kasnije nastala
osnovu lokalnih informaci- kompilacija ‘Artistička rad-
ja pokuša da ponovi podvig na akcija’, sa mladim beo-
zajedničkog albuma Šarla gradskim new wave grupa-
akrobate, Idola i Električ- ma. Ja nisam bio uključen u
nog orgazma, i napravi sli- konačan izbor imena.”
čan projekat sa još mlađim Sećanje Aleksandra Đuki-
bendovima. ća, tada člana TV Morona,
Tako počinje priča o “Arti- pokazuje šta se dalje deša-
stičkoj radnoj akciji”. valo i pod kojim okolno-
stima: “Neko nas je kon-
svedoci govore taktirao i rekao da su TV
Idejni začetnik celog pro- Moroni u konkurenciji, te
jekta bio je Dragan Papić, da izaberemo dve svoje
umetnik: “Moja namera je pesme koje ćemo snimiti.
bila da napravimo neku Niko nam se nije mešao u
vrstu pandana Omladin- izbor pesama, niti je vrše-
skim radnim akcijama na bilo kakav posebna pri-
(ORA). Znam da mi se mal- prema za snimanje u stu-
tene u snu javila ta ideja, diju ‘Druga maca’. Prilično
odnosno ime Artistička rad- sam uveren u to da u trenut-
na akcija (ARA). Onda sam ku kada se krenulo sa sni-
seo i napravio plan: prvo-
Kompilacija manjem (april–maj 1981) –
bitno sam zapravo pred- Kompilacija “Artistička radna akcija” sastoji se od ukupno 20 ori- Papić i Enco nisu imali nika-
video da to bude krovno ginalnih pesama 10 obećavajućih rok grupa iz Beograda, koje su kav ugovor sa Jugotonom,
ime za čitav niz dešavanja, postojale i radile 1981. Najznačajniji snimci svakako su oni sasta- već su na svoj rizik pravili
kojima bi se na državnom va Radnička kontrola i U škripcu, na kojima nam se predstavlja- ploču, sa idejom da pronađu
nivou promovisalo bavlje- ju dva ozbiljna benda od formata: prvi upravo iznikao iz panka, izdavača tek kada materijal
nje umetnošću kod mladih drugi duboko u pop-artu. Kao potencijalno najveći hit, sa najvi- bude gotov – na ovu tvrd-
– o tome sam čak i pričao še radijskog emitovanja, bili su tretirani Petar i Zli vuci, koga su nju me navodi činjenica da
nekim vrlo uticajnim lju- sledili Bezobrazno zeleno – to su bila imena trenutka, oba sklona ništa nismo potpisali sve do
dima, uključujući Cvijeti- ska zvuku. Posebno su se istakli Profili Profili, čiji su visok nivo maltene godinu dana posle
na Mijatovića, tadašnjeg umetničke samosvesti i suvereno vladanje postpank estetikom snimanja, jer se verovatno
predsednika Predsedniš- predstavljali jedinstvenu, apartnu pojavu. Najmlađe snage pune svo to vreme izdavač nije ni
tva SFRJ, u čiju kuću sam angažovanih poruka predvodili su TV Moroni, svojim odličnim znao... Grupama sa ARA bilo
dolazio kao drug njego- urbanim pop-rokom, Defektno efektni sa i danas uzbudljivim je bitno da se pesme zabele-
ve dve ćerke, Mire i Maje že – a šta će posle toga biti
neo-pank-rok izrazom i anarhična Urbana gerila. Pop struju su
Mijatović. sa time, niko pojma nije
zastupali VIA Talas, a sa horor temama su se šalili Pasta ZZ. Svi
Na kraju je od svega toga imao, niti se o tome mno-
su očigledno napisali svoje pesme iz neke krajnje lične potrebe,
bilo sledeće: pošto sam ja go razmišljalo.
kao svedočanstva sa ulica grada, i niko nije imao nikakvo komer-
tada dosta radio u Stu- Imali smo sve vreme
cijalno postignuće na umu – time je uzbudljivije danas slušati
dentskom kulturnom cen- ovog sveta u studiju. Enco
ove komade nečijeg života, otrgnute od zaborava i ponekad tako
tru, bio sam svestan da i se retko tamo pojavljivao,
slične onome što i danas proživljavamo, na tim istim ulicama.
mimo “Paket aranžmana” glavni snimatelj je bio Cvele, »
REME 21. april 2022.
VREME
76
basista Bajage i Instruktora, i bio je divan,
pomagao nam je svojim sviračkim save-
tima, bio strpljiv, a mi u većini slučaje-
va pojma nismo imali o radu u studiju, i
realno – dosta smo traljavo svirali... bili
smo mladi, bez iskustva, ali sa enormnom
energijom. Svi članovi grupa su se među-
sobno poznavali i u mnogim slučajevima
družili, najčešće na tim javnim pank glu-
varenjima, odnosno mestima tipa Terazij-
ski prolaz ili parkić kod hotela ‘Moskva’,
kao i na zajedničkim svir-
kama, naravno. Mi smo
respektovali ‘Paket aran-
žman’, ali smo smatrali da
je on premalo pank, i da su
mnogi muzičari sa te ploče
zapravo pre toga bili hiposi,
hahaha... Za razliku od njih,
naša ARA ekipa po pravilu
nije imala prethodnog ben-
dovskog iskustva – mi smo
naše prve grupe napravili
sa pankom i u tome je bila
razlika. Neveštije, ali iskre-
nije i direktnije...
Ploču sam, inače, prvi
put čuo tek kada sam se
vratio iz vojske – produkci-
ja je zvučala tanko, ali sam
bio jako sretan što je izaš-
la, a slično su mislili i osta-
li u TV Moronima. Omot je
po meni totalno super, jer dizajner Mir-
ko Ilić je – Mirko Ilić. Naravno, bila je to
ona situacija: ‘not the right time – not the
right place’. Prekasno je izašla, new wave
je za masovnu publiku uveliko bio defini-
san kao Azra – ‘Balkan’ new wave, umesto
British new wavea na beogradski način,
kakvog su bendovi sa naše kompilacije
svirali. ARA je slika i prilika apsolutne
okrenutosti tog dela kreativne omladine
ka Zapadu – tu nema ni trunke lokalnog
nasleđa, jer smo mi tada smatrali da je
važno imati taj svetski zvuk, i samo smo
takvu muziku i slušali. Njena pojava nam
je donela neku vrstu moralne satisfak-
cije, nekako smo se osećali kao da smo
ipak pobedili, samim tim što smo došli do
ploče. Iskreno, ništa više od toga nismo
ni priželjkivali – većina bendova se ras-
pala i pre nego što je ARA izašla, ili se to
dogodilo neposredno posle izlaska albu-
ma, koji se pojavio sa velikim zakašnje-
njem, tek pred samu Novu godinu 1982.
Meni se na njoj najviše sviđaju snimci
Radničke kontrole, a sa druge strane se
osećalo da U škripcu zaslužuju respekt
i da će nešto uraditi i posle ARA – tako
se i dogodilo. Svi bendovi su inače bili
poprilično stilski različiti i vredni, sva-
ko na svoj način, a cela ta slika je pred-
stavljala uzbudljivo, stvaralačko čitanje
svetske new wave scene. Sad mi ARA zvu-
či bolje nego onda – zato što danas znam
da su sve to dobre pesme. Sticajem okol-
nosti, uključen sam u projekat Crna Lista
i bavim se njima već 2 godine, jer smo ih
ponovo snimali. Neprekidno me iznena-
đuje kakav rukopis su imali klinci koji su
u vreme kada su ih napisali bili uzrasta
od 14 do 18 godina. Da su te stvari odlič-
ne, pokazuje činjenica da ih danas obra-
đuju neki mladi ljudi, kao što su Šajzerbi-
terlemon – divno je da su one relevantne
savremenim rok sastavima, i da su baš oni
prepoznali tu iskrenu urbanu emociju.
Danas, posle 40 godina, te pesme govore
o životu u gradu ubedljivo i na realisti-
čan način, odnosno na način na kakav se
danas kod nas više ne pišu pesme o gra-
du. To su stvarne slike koje klinci prepo-
znaju, i ostaju iznenađeni da smo i mi te
iste stvari osećali i o njima pisali i pevali
pre četiri decenije!”
krajnji domet
Kao izdanje, “Artistička radna akcija”
je autentičan fenomen: i Jugotonu je bilo
jasno da ovaj put nije dobio ništa približ-
no komercijalnoj vrednosti “Paket aran-
žmana”, te se ploča na kraju pojavila bez
ikakve najave. Sam potpisnik se seća da
ju je prvi put ugledao na nekoj rođen-
danskoj žurci, na kojoj se razgledala kao
kuriozitet, jer niko nije ni znao da će iza-
ći. Kako se našla u prodavnicama, tako
je i nestala, jer je bila štampana u izrazi-
to malom tiražu, pa je godinama kasnije
slovila za raritet (dok nije reizdata 2014.
kao CD za Mascom). Ipak,
s godinama je njen značaj
rastao, i danas se može reći
da se radi o klasičnom pri-
meru kultnog albuma, koji
daje solidan uvid u uzavreli
beogradski muzički ander-
graund novotalasnog doba.
ARA je sačuvala mnogo od
tog prevratničkog duha o
kome se potom godinama
pričalo i pokazuje da on nije
mit – prepuna je ideja, neo-
bičnih poduhvata, istinskog
uzbuđenja sviranjem, i mla-
dih ljudi spremnih na sve da
pokušaju da naprave nešto
svoje. Nije svaka pesma jed-
nako dobra, ali uvek imaju
onaj nezaboravan kvalitet
da se “dešavaju”.
Činjenica je da su se samo
U škripcu proslavili u ovdašnjoj popu-
larnoj muzici, dok su ostale grupe ubr-
zo nestale. Međutim, neki od članova su
kroz svoje buduće bendove ostavili zna-
čajan muzički trag u godinama koje su
dolazile, dok su se ostali istakli u dru-
gim oblastima kreativnog izražavanja:
Zoran Kostić Cane, Srđan Todorović Žika,
Srđan Marković Đile, Bojan Pečar, Miško
Petrović Plavi, Vladimir Arsenijević Vlaj-
sa, Srđan Dragojević, Dušan Gerzić Gera,
Branko Rosić, Đorđe Lukić Rahaja, Brani-
slav Petrović Banana, Aleksandar Đukić,
Slobodan Nešović Loka, Miodrag Stoja-
nović Čeza, Nenad Krasavac Kele, Drago-
slav Radojković Draža, predstavljaju jak
niz umetničkih ličnosti, od kojih mnoge
i danas imaju šta da kažu.
I to je najveća vrednost “Artističke rad-
ne akcije” – ona je sačuvala sećanje na tre-
nutak u vremenu kad je Beograd bio veći
od samog sebe. ¶
DRAGAN AMBROZIĆ
21. april 2022. VREME
REME
 NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVIĆ 77

Mask i Tviter, oslobođenje ili smrt

Kada je Džef Bezos pre devet godina kupio “Vašington post” za
tričavih 250 miliona dolara, svet je bio zadivljen time što jedan
digitalac ulaže u konvencionalni medij s ciljem da mu obezbe-
di budućnost u vremenu “bez papira”. Rezultati nisu zaostajali
za očekivanjima, VP se digitalizovao, za par godina udvostručio
publiku i nastavio da raste, uz beskompromisnu uređivačku po-
litiku i slogan “demokratija umire u tami”, poruku da bez takvih
medija nema slobode. Bezos je slavljen kao bogataš sa osećajem
za društvo, makar u tom projektu, budući da je često na meti kri-
tika zbog načina kako se njegov Amazon odnosi prema konku-
renciji i zaposlenima.
Ali, kada je ovih dana Ilon Mask pokazao nameru da kupi Tvi-
ter kako bi na toj društvenoj mreži povećao slobodu izražavanja,
nastala je panika i pojavile su se brojne analize zašto bi to moglo
da bude loše ili dobro, mahom skeptične. Sumnji ima mesta bu-
dući da Tviter ne mora da se digitalizuje, mada bi mu dobrodošao
neko ko će ga učiniti zaista profitabilnim, što Mask nije naveo kao
glavni razlog. Ne, njegov motiv je da ovu društvenu mrežu oslobo-
di bilo kakvih političkih uticaja i agendi i od nje napravi prostor
za slobodnu komunikaciju, barem tako on tvrdi. Tu dolazimo do
razlike u karakterima dva najbogatija čoveka na svetu, bogatiji
Mask je ekstrovertan, javno konzumira kanabis, sklon je šalama
(na Tviteru) koje izazivaju paniku među investitorima i gubitke
na berzi koji se mere milijardama. Siromašniji Bezos je samozata-
jan, ređe se oglašava, njegovi poslovni potezi su dugoročni i pro-
mišljeni, za njega kažu da se ne obazire mnogo na kvartalne rezul-
tate, već da planira godinama unapred. Hipik i štreber, reklo bi se.
To s kupovinom Tvitera neće ići jednostavno čak ni čoveku
koji ima više od 260 milijardi dolara kapitala, i spreman je da pla-
ti nešto više od četrdeset za društvenu mrežu. Sam je to priznao
na TED govorima u Vankuveru, rekavši da nije siguran da će us-
peti. Najpre je tajno kupio 9,2 odsto akcija i postao drugi najve-
ći akcionar, ali ne i član upravnog odbora, a zatim je krenuo u
“neprijateljsko preuzimanje”, koje se ogleda u masovnoj kupovini
akcija dok ne postane većinski vlasnik. Bord Tvitera je reagovao
tako što su najpre saopštili da Tviter vredi više, a zatim na brzi-
nu “popili otrovnu pilulu”. To se smatra poslednjom zaštitom od
neprijateljske kupovine i znači da Tviter može da emituje nove
akcije, koje određeni akcionari mogu da kupe po povlašćenoj ceni
u narednih godinu dana. Nešto poput kornjače i zeca, kada god
Mask priđe do pedeset odsto, oni dodaju još akcija i onemoguće
mu da ih preuzme i sam odredi cenu ostatka. Dugoročno to nije
dobro za kompaniju, ali ko da misli o tome kada se spašava glava.
Mask je jedan od najpopularnijih i bez sumnje najuticajnijih
tviteraša, ima 80 miliona pratilaca. Sebe naziva “apsolutistom slo-
bodnog govora” i Tviter vidi kao gradski trg na kojem svako ima
pravo da iznese svoje mišljenje, pa i Donald Tramp koji je sa tog
trga izbačen pre dve godine. Ali, Mask misli da trg mora biti u pri-
vatnim rukama, jednog čoveka, koji će sam po sebi biti garanci-
ja slobode. Za razliku od odbora u kojem razni ljudi imaju razne
ideje o tome šta ko sme da govori, pa ko nadglasa.
Bitku oko Tvitera pomno prate regulatori medija i interneta
sa obe strane Atlantika, i veruje se da bi oni imali svoj stav o pro-
meni vlasničke strukture verovatno najmoćnijeg megafona na
svetu. I da slobodu govora drugačije apsolutizuju u ovom geo-
političkom trenutku.
Kada je Mask u seriji tvitova hteo da najavi šta bi sve promenio
u poslovanju kompanije, napisao je da bi novo sedište pretvorio u
dom za beskućnike San Franciska jer u zgradu ionako niko ne do-
lazi, naročito članovi borda koji tamo imaju skupe kancelarije. U
retkom oglašavanju na Tviteru, Džef Bezos mu je preporučio da
to uradi samo sa jednim delom zgrade, aludirajući na sopstveni
sličan projekat. Možda se tu krije i tajni poslovni savet, ne samo
bogataško podbadanje. U svakom slučaju, politika Tvitera je zbog
Maska sada pod reflektorima celog sveta, a to ne može biti loše jer
je sve bolje od tame, kako kaže slogan “Vašington posta”. ¶

PRODAJA&PRETPLATA Opcija pdf podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom

štampanom izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog.
ŠTAMPANO IZDANJE pdf fajl se daje na ličnu upotrebu registrovanom pretplatniku, fizičkom licu,
i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove fajla bez prethodne pisane
kurirom poštom običnom poštom avionom
[Beograd] [Srbija] [Evropa] [ceo svet] saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je uračunat PDV. U sve
cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.
6 meseci / 26 brojeva 7500 RSD 7300 RSD 130 EUR 190 EUR
Iz zemlje i inostranstva uplatu možete izvršiti platnom karticom na internet
12 meseci / 52 broja 15.000 RSD 14.600 RSD 240 EUR 360 EUR adresi https://www.vreme.com/pretplate ili direktno na naš račun broj
160-302538-91, u kom slučaju potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima
INTERNET IZDANJE pošaljite e-mailom na adresu prodaja@vreme.com ili poštom na Vreme,
iz Srbije iz sveta Kosovska 17, Beograd, sa naznakom za šta je uplata izvršena. Za internet
uplatnicom karticom pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu ne ustupamo
trećim licima. Za dostavu u inostranstvu, uplata može da se izvrši u zemlji,
1 broj sa PDF-om — 2,00 EUR
uplatom odgovarajućeg iznosa na naš dinarski račun u dinarskoj protivvrednosti
1 mesec 720 RSD 7,00 EUR prema srednjem kursu NBS na dan uplate. Trajanje pretplate na internet izdanje
6 meseci 3250 RSD 29,00 EUR određuje se datumski, od trenutka evidentiranja uplate, a prema broju uplaćenih
6 meseci 4500 RSD 38,00 EUR meseci.
12 meseci 5375 RSD 46,00 EUR Usluge internet pretplate vrši i www.
novinarnica.net prema svom cenovniku.
12 meseci 7250 RSD 63,00 EUR
Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 10 do 14h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com

REME 21. april 2022.

VREME

78
Mokra Gora
Dugačak, zgusnut red putnika za Beograd bio se otegao na lon-
donskom aerodromu i ja u njemu, ima tome više od 30 godi-
na, kada mi je negde sa strane prišla sićušna žena i bez mno-
go uvoda zamolila me za uslugu. Trebalo je da ponesem i jed-
nu njenu torbu ako mogu. U torbi, konzerve hrane za mačku
u Beogradu. Preuzeće njen sin, a njemu i koverta sa više sto-
tina funti.
Bilo je to ono, iz ovog vremena gledano, nevino vreme kada
smo bez razmišljanja stopirali, a na ulasku u avione nas niko
nije skidao do čarapa i na-
ravno da sam pristala, slu-
šajući usput njenu priču
zašto i šta šalje i otkud ona
u Londonu, jednu od najin-
teresantnijih u životu, ina-
če. Bilo je to vreme bez mo-
bilnih telefona i društvenih
mreža, pa nam je za potvr-
du identiteta bila potreb-
na samo lična karta, ona
je otvorila svoju i pasoš, a
ja svoju, a onda je usledilo
čuđenje i smeh – obe smo
bile rođene u Mokroj Gori.
A Mokra Gora je i tada, a i sada, bila selo ukraj granice Srbije i
Bosne, i smela sam se zakleti da smo na aerodromu Hitrou, a
i u celom Londonu, tog trena bile jedine dve osobe rođene baš
tamo. Sada bih možda pomislila, posle svih dešavanja i stotina
sati špijunskih serija i filmova, da sam baš zbog toga nadgleda-
na i odabrana i da je u konzervama za mačku bilo bog zna šta,
a onda sam, kao i ona, poverovala da nas je jednu na drugu, od
svih stotina putnika u redu uputilo baš magijsko svojstvo na-
šeg rodnog mesta. Moja se poznanica tu rodila slučajno jer joj je
otac službovao neko vreme u Mokroj Gori, a ja namerno i neiz-
bežno, jer su se tu rađale generacije mojih predaka.
Samo koju godinu ranije, dok sam polagala ispit koji sam
nekoliko puta odlagala pred samim profesorskim kabinetom,
posle par pitanja profesor je, listajući moj indeks, uskliknuo sa
neviđenim uzbuđenjem: “Mokra Gora, pa i ja sam tamo rođen
i nikada nijednog studenta nisam imao otuda!” I opet priča o
selu kao slučajnom mestu rođenja, jer mu je otac dvadeset i
neke bio jedan od inženjera koji je gradio prugu. Ispit posle više
nije ni bio mnogo bitan nego priča o našem selu, a dobila sam,
cenim, i ocenu više na te mokrogorske uspomene.
Mokra Gora je živela svoj tihi seljački život ušuškana u mir
i nostalgiju za prošlim vremenima od kada su joj 1974. godine
ukinuli prugu i vozove, one koji su mene iz nje odveli i kojima
sam se u nju vraćala svakog leta, sve do te ‘74.
Onda su, devedeset prve, počele godine za koje onda u
Londonu nisam mogla ni posumnjati da mogu takve doći, u
kojima se raspala jedna država. Prošlo je nekoliko besmislenih
i suludih ratova među komšijama, a zamišljena granica između
VREMEUŽIVANJA
78
Bosne i Srbije, tu odmah iza sela, postala je prava i ponekad vrlo
surova. A moje selo postalo je, malo po malo, svetski poznato.
Počelo je vraćanjem makar turističke pruge i voza, nastavilo
se sa jednim filmom i jednim režiserom. Sve o tom turističkom
delu već je dobro poznato, slava onog novog Drvengrada preti
da nadmaši i samo ime sela.
No, za mene su toponimi i mirisi Mokre Gore sasvim dru-
gačiji. To je brdo nasuprot kuće u zaseoku Donji Turudići, gde
sam se rodila, koje je samo Brdo, jer ide se nabrdo; to je potok
koji nabuja samo s kišom, ali
je oduvek samo potok; brdo
Ravanica sa štalom, ševar
preko puta, kuda se stiže na-
brdo. To je jedini i neponov-
ljivi miris proleća i znak da
je zima gotova, kada kaplje
sa streha, miriše na sneg i
mokru vunu ovaca koje su
se tek ojagnjile, a ja gacam
sa babom da ih obiđem. Na
Brdu se, sedeći u njenom kri-
lu, čuva stoka i broje, sada to
znam, kola koja idu ka moru
Foto: Zoran Đurović/ Tanjug i Dubrovniku, i vreme izme-
đu ulaska i izlaska voza u tunel na onom bregu prekoputa. Tako
sam naučila da brojim, uz Šargansku osmicu.
U Mokru Goru u nizini se ide peške, putem koji mi je, dok
god nisam odrasla, izazivao strahopoštovanje razdaljinom, a
svega je nekoliko kilometara bilo. U Mokroj Gori je i škola ko-
joj je sada 150 godina i u koju su me na neku proslavu odveli
jednog proleća, i ta me je škola zauvek začarala, toliko da sam
prekršila obećanje dato babi da ću biti najgori đak ne bi li na
taj način ostala kraj nje i ovaca. Nisam na kraju u njoj počela
školovanje, ali miris te prve učionice u koju sam kročila i da-
lje pamtim.
Mokra Gora bile su i sve one aranđelovdanske slave kada
je kuća opet bila puna danima, kada nije bilo dovoljno kreveta
pa smo jedva čekali ko će spavati na patosu i kada sam, iz po-
lumraka i privilegije da sa babom ja spavam, slušala otegnuto
pevanje iz vika mog oca i stričeva, i grleni smeh svih ostalih.
Čini se da je sve bilo u nekom drugom životu. Mnogo se mo-
jih najbližih preselilo sa one strane sveta, tu uz groblje ispod
pruge, mnogi su se Mokrogorci rasuli dalekim drugim svetovi-
ma i sigurno je neko danas i u Londonu.
U Mokru Goru cele godine, a posebno leti, dolaze gomile no-
vinara i hiljade nepoznatih ljudi iz tih dalekih zemalja, privuče-
ni njenom magijom. Nekim čudom, stalno svi govore kako idu
na Mokru Goru i ja, gramatički inspektor, upozoravam: idete u
Mokru Goru, a penjete se na neko od njenih brda. Ako neko baš
želi i na Mokru Goru, to je planina u Makedoniji. Nadam se da
će me ko poslušati. ¶
LJUBICA TURUDIĆ
21. april 2022. VREME
REME
 Copyright © NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec