EKSKLUZIVNO: Slučaj Ivana Meze Intervju: Viola fon Kramon

A OD VLADE SRBIJE AUDI ZA KRIMINALCA NIJE BILO ULTIMATUMA

BiH: 7 KM; Crna Gora: 3,50 EUR; Hrvatska: 4,40 EUR/33,15 KN; Makedonija: 200 MKD; Slovenija: 4,50 EUR
B
cena: 350 rsd

broj
1674
2. februar 2023.

VLAST I OPOZICIJA:
MOŽE LI SE PODRŽATI VUČIĆ

DAN ODLUKE,
OPET
ne gubite vreme
čitajte nas na internetu

pre
etplatu možete pla
e atiti na sajtu
platnom karticom
p m, u kom slučaju
se
e otvaranje ili produženje na
aloga vrši odmah,
a po
ostoji i mogućnost automatskog
o
mesečnog obnavlja
m anja uplate.
(naravno, mesečno obnavljanje pretplate možete ukinuti kad želite)

www.vreme.com
 BROJ 1674
2. februar 2023.
Dragoljub Žarković (1951–2020),
glavni urednik od 1991. do 2020.
Zoran Jeličić (1945–2018),
glavni urednik od 1990. do 1991.
izdavač
NP “VREME” d.o.o.
Kosovska 17, Beograd
direktor
Stevan Ristić
pomoćnik direktora
Vojislav Milošević
finansijski direktor
Daniela Vesić
glavni i odgovorni urednik
Filip Švarm
pomoćnik glavnog urednika
Momir Turudić
redakcija
Željko Bodrožić, Slobodan Bubnjević,
Sonja Ćirić (mozaik), Zora Drčelić,
Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijević,
Andrej Ivanji (svet), Marija Janković (foto),
Jelena Jorgačević, Slobodan Kostić,
Radmilo Marković, Saša Marković,
Ivana Milanović Hrašovec,
Milan Milošević, Uroš Mitrović,
Teofil Pančić (kultura), Saša Rakezić,
Nemanja Rujević, Nedim Sejdinović,
Zoran Stanojević, Dragan Todorović,
Tanja Topić, Biljana Vasić, Jelena Zorić
foto dokumentacija
Jelena Mrđa
tehnička redakcija:
Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković;
lektori: Olga Babić,
Živana Rašković, Ivana Stanković;
korektor: Nikola Dragomirović
internet izdanje
www.vreme.com
Marjana Hrašovec
prodaja i pretplata
Nikola Ćulafić, Milan Radović
računovodstvo
Slavica Spasojević
marketing
Aleksandar Aleksić (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
štampa: Rotografika, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266
Prenošenje, preuzimanje ili
korišćenje tekstova objavljenih u
Nedeljniku “Vreme” je zabranjeno.
Za svako eventualno korišćenje
potrebna je posebna dozvola
autora i NP VREME, kao nosioca
isključivih imovinskih prava na
iskorišćavanje autorskih dela koje
su stvorili zaposleni u NP VREME.
04 Nedelja
OBAVEŠTENJE
06 “Vreme” istražuje: Slučaj Ivana Meze
Zbog predstojećeg Dana državnosti
10 Ponude koje se ne odbijaju: sledeći broj “Vremena” izaći
Šta sve možeš kad si u SNS-u će 9. februara, kao dvobroj na
14 Može li se podržati Vučić i kako: povećanom broju strana.
Dan odluke, opet
18 Kosovska hronika:
Vreme nagađanja i nagoveštaja
22 Intervju: Viola fon Kramon
25 Pravosuđe u Srbiji:
Više javno tužilaštvo u Beogradu d.o.o.
27 Lični stav: Da li je pravda ipak samo spora
28 Rudno blago: Renta na zlatnu groznicu
30 Lični stav: U čijem je to interesu Kako funkcioniše kadrovska politika
najmoćnijeg čoveka u Srbiji? Zbog
32 TV Manijak:
čega se za Sinišu Malog i Aleksandra
Saša Sredanović, žena koje nema
Šapića “ne lepe” afere koje stižu jedna
34 Portret savremenika: Nebojša Čović
drugu? U čemu je tajna Vučićeve
SVET brige za svoje partijske ljude
37 Rat u Ukrajini: “Denacifikacija” radmilo marković
Ukrajinaca i “demobilizacija” Rusa
Najveći uspeh
40 Umetnost i veštačka inteligencija:
“Oluje” je to što
Remek-delo čoveka ili mašine
nije pamfletski
KULTURA film, što u njemu
42 Bioskop: nema ratnog
huškanja, film u
“Oluja”
kome je od početka
44 Pozorište:
jasno dato do
Soliter u pozorištu ili pozorište u soliteru
znanja da postoji
45 Savremeni srpski roman: razlika između Hrvata i ustaša, te da
Malaksali buntovnici
između jednog naroda i zločinaca ne
47 Spasi mačku: Poslednja knjiga o pisanju treba stavljati znak jednakosti
scenarija koja će ti zatrebati Blejka đorđe bajić
Snajdera
49 In memoriam: Gašpar Mikloš Tamaš
50 In memoriam: David Crosby
MOZAIK
52 Više od tenisa: Zašto tako
navijam za Novaka?
54 Trijumf Đokovića u Melburnu: Glava i srce
56 Kulturna baština: Poslednji put sam za nekoga navijao još
Lode digitalnim nomadima kao dete pre Velikog rata – za Ratarski
59 Navigator: klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne
Digitalno iskustvo je nova pismenost propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno
60 Strip: navijam i još se i nerviram kada mu ne ide
U potrazi za ranim austrijskim stripom ivan ivanji
62 Vreme uživanja: Deskova ružica Ilustracija na naslovnoj strani: Marija Janković i “Vreme”/IH
 NEDELJA
4
Nagrada “Gordana Suša”
Prvi dobitnik –
Hrvoje Krešić
Hrvoje Krešić, novinar Nove TV iz Za-
greba, prvi je dobitnik Regionalne nagra-
de “Gordana Suša”, koju za izuzetna dosti-
gnuća u televizijskom novinarstvu dode-
ljuje Nezavisno udruženje novinara Srbi-
je (NUNS), a u užem izboru bile su i novi-
narke Arijana Saračević – Helać (Federal-
na televizija – FTV Bosne i Hercegovine)
i Emina Kovačević (N1 Srbija).
“Profesionalnost, novinarska etika,
uvažavanje javnog interesa, univerzal-
nost, spremnost da pomogne kolegama
iz drugih medija, snažan televizijski iden-
titet i lični integritet karakterišu rad Hr-
voja Krešića. Menjao je televizijske redak-
cije, ali ne i način rada, i u sebi je integri-
sao talenat i veštinu izveštavanja u naj-
različitijim televizijskim formatima. Sa
istim stavom i pažnjom pristupao je raz-
govorima sa svojim sagovornicima, bilo
da se radi o običnim građanima, javnim
ličnostima ili državnicima, a izveštavao
je u uobičajenim i kriznim okolnostima,
uvek sa pribranošću vrhunskog profesio-
nalca i po nalozima profesionalne etike i
fer izveštavanja, podjednako kod kuće, iz
regiona ili inostranstva”, ističe se u obra-
zloženju odluke novinarskog žirija, koji je
radio u sastavu: Borka Rudić (generalna
sekretarka Udruženja BH novinari), Hr-
voje Zovko (predsednik Hrvatskog novi-
narskog društva), Željko Bodrožić (pred-
sednik NUNS-a), Branka Mihajlović, Ju-
goslav Ćosić, Fahri Musliu i Velimir Ilić.
Krešić (42) počeo je 2005. godine da radi
u riječkom “Novom listu”, da bi 2011. pre-
laskom na RTL ušao u televizijsko novi-
narstvo. Od 2017. do prošle godine radio
je na Televiziji N1. Dobitnik je nagrade
“European Young Journalist” za 2008. go-
dinu i trostruki je dobitnik nagrada Hr-
vatskog novinarskog društva – 2009. na-
građen je za najbolji rad u pisanom novi-
narstvo, nagrada za najbolji rad u televi-
zijskom novinarstvu pripala mu je 2014.
godine, a 2018. nagrada “Novinar godine”.
NUNS je Nagradu “Gordana Suša”
osnovao u saradnji sa partnerskim or-
ganizacijama iz regiona sa ciljem da sa-
čuva i održi sećanje na Gordanu Sušu
(1946–2021), jednu od najboljih televizij-
skih novinarki sa ovih prostora i neka-
dašnju predsednicu NUNS-a, a sveča-
no uručenje održaće se u četvrtak uve-
če u beogradskom Centru za kulturnu
dekontaminaciju.
Novi slučaj u GSP-u
Preskupo
farbanje
autobusa
Rukovodstvo Gradskog saobraćajnog
preduzeća (GSP) iz Beograda platilo je 36
miliona dinara privatnoj firmi za farbanje
100 autobusa, umesto da investira 15 mi-
liona u svoju lakirernicu i da preduzeće
samo i mnogo jeinije obavi posao, saop-
štili su predstavnici opozicionih strana-
ka u Skupštini grada i sindikata radnika
GSP-a, i dodali da je predviđeno i ulaga-
nje u komoru za farbanje, ali tek pošto je
privatna firma uradila nabačen joj posao.
Ceo slučaj tek dobija na ludosti zbog či-
njenice da se autobusi farbaju jer je gra-
donačelnik Aleksandar Šapić (SNS) do-
neo ad hok odluku o uklanjanju rekla-
ma sa svih vozila javnog prevoza, ali su
zaposleni GSP-a to učinili loše i bez pra-
vog alata za rad, te ozbiljno oštetili boju
na autobusima.
Ivan Banković iz Sindikata GSP Cen-
tar ističe da je posao mogao da radi GSP
2. februar 2023. VREME
REME

da je uloženo u alat. “Logike nema, na
to ukazujemo dugi niz godina, sedam
ili osam godina. U GSP-u imate služ-
be koje se time bave, imate radionice i
radnike poput bravara, limara, ali i la-
kirera. Ali nemate komoru, adekvat-
no opremljen prostor, alat”, objasnio je
Banković.
Mila Popović iz Stranke slobode i prav-
de je dodala da je ista logika vlasti vidlji-
va i kod kupovine 100 autobusa na gas
iz Turske, a nije izgrađena gasna stanica
i već godinu dana nova skupo plaćena
vozila stoje na parkingu. “GSP se raspa-
da, i sve što radi gradska vlast danas, svi
REME 2. februar 2023.
VREME
pokušaji da se prikaže da GSP funkcio-
niše, samo su estetska hirurgija”, zaklju-
čuje Mila Popović.
Muke vaterpolista
Veliki Partizan u
hladnom bazenu
Dok vlast najavljuje početak izgrad-
nje nacionalnog stadiona, vrednog bli-
zu 300 miliona evra, a država direktno
ili indirektno finansira dovođenje sku-
pih inostranih košarkaša i fudbalera u
Crvenu zvezdu i Partizan, zaključno sa
5
argentinskim košarkašem Fakundom
Kampacom sa mesečnom platom u Cr-
venoj zvezdi od 300.000 evra, vaterpoli-
sti Partizana, kluba sa sedam evropskih
i 29 domaćih titula, nemaju elementar-
ne uslove za trening i utakmice u baze-
nu Sportskog centra “Banjica”, jer se voda
ne greje.
Partizan je u vaterpolu ono što su Real
Madrid ili Milan u fudbalu, ali poslednjih
godina slavni klub jedva preživljava pod
teretom brojnih dugova i dugogodišnje
besparice, i u senci je Crvene zvezde, kra-
gujevačkog Radničkog i Novog Beogra-
da (poslednji put su crno-beli bili prva-
ci države pre 5, a Evrope pre 11 godina), a
ostao je formalno-pravno i bez svog ba-
zena na Banjici.
No, bolji rezultati u poslednje dve godi-
ne i rešenje da Opština Voždovac održa-
va bazen, a Partizan ga koristi bez nado-
knade, vratili su optimizam i dobar duh
na Banjicu, ali od početka godine ponovo
je upravi i igračima zagorčana svakodne-
vica jer je voda u bazenu hladna.
“I ranije je bilo problema, pa se dese
neke opravke. Napravili smo dogovor koji
se ne ispunjava. Jednostavno smo ostali
bez osnovnog centra za rad, a kada ćemo
ga dobiti, ne zna se. Sada nam stiže važ-
na utakmica sa Zvezdom, a nama bazen
po ko zna koji put ne funkcioniše”, zaku-
kali su iz uprave Partizana, ali biće da ih
malo ko čuje. ¶
Foto: SC Banjica
6 “Vreme” istražuje: Slučaj Ivana Meze

A OD VLADE
A8 ZA KR
Ivan Meza, za neke i Mitić (na slici), osuđenik je i nasilnik. Ipak, to mu
nije bila prepreka da vozi automobil Vlade Srbije, i za svoje navodno
humanitarne poslove koristi prostorije Grada Beograda. Nedavno je
ponovo završio iza rešetaka, zbog sumnje da je pretukao visoku državnu
funkcionerku koja mu je bila vanbračna supruga. U kakve je sve sumnjive
poslove uključen ovaj čovek, koji ima čak i sumnjiv identitet

K
o je Ivan Meza, koji se po po-
trebi, čak i u zvaničnoj doku-
mentaciji, nekad preziva i Mi-
tić? Ovaj Nišlija, kao višestruki
povratnik, na robiji je u nekoliko navra-
ta proveo oko deset godina. Sudilo mu se
kao posredniku u prostituciji, nasilniku,
falsifikatoru i zbog nošenja oružja. Bio je
poznat po životu na visokoj nozi, ali su
mu prihodi ostali nepoznati.
Meza je osnivao nevladine organiza-
cije, predstavljao se kao borac za prava
izbeglica i osuđenika. Sa jednim svojim
udruženjem, a pre nekoliko godina, iza-
šao je i na izbore kao deo desničarskog
opozicionog krila.
Postao je medijska zvezda – lice sa TV
ekrana i naslovnih strana. Između dva od-
laska u zatvor država Srbija mu je dala da
vozi audi A8, a Grad Beograd omogućio da
koristi njihove prostorije u centru grada
kako bi se bavio humanitarnim radom.
Možda zlonamerni, ali tračevi pronose pri-
ču da se na tim mestima zapravo odvijala
i prostitucija. Uglavnom, Ivan Meza, neka-
da Mitić, u toku kovid pandemije napadao
je zatvorski sistem i širio lažne vesti o si-
tuaciji u srpskim zatvorima, pokušavaju-
ći da izazove pobune među osuđenicima.
Redovno se pojavljivao u društvu
estradnih umetnika, što je isticao i na
društvenim mrežama. Usput je – kako
je sam rekao policiji – otvorio i kafanu,
zbog koje mu je, opet prema njegovim
izjavama, sud odlagao ponovni odlazak u
zatvor. Postao je i redovan posetilac tribi-
na protiv nasilja nad ženama gde je upo-
znavao žene koje je kasnije prebijao i pro-
ganjao. Neke od njih su i državne funkci-
onerke. Ovaj “heroj” našeg doba trenut-
no je u pritvoru, upravo zbog nasilja nad
ženama, odakle ga čeka odlazak na ro-
biju zbog nedozvoljenog nošenja oružja.
nasilnik nad ženama i
osuđenik u državnoj milosti
Krajem 2021. godine, na jednoj od beo-
gradskih tribina posvećenih borbi protiv
nasilja nad ženama, Ivan Meza upoznao
je svoju buduću žrtvu. Reč je o visokoj
državnoj funkcionerki, čije ime nećemo
objavljivati s obzirom na to da je reč o žr-
tvi nasilja. Predstavio se kao humanita-
rac i ubrzo je sa funkcionerkom započeo
vanbračnu zajednicu.
Uvidom u dokumentaciju povezanu sa
postupkom, “Vreme” saznaje da se Meza
svojoj partnerki predstavio kao Mitić. Već
polovinom 2022. godine Meza je, prema
policijskoj evidenciji, započeo fizičko i
psihičko zlostavljanje partnerke. Prebi-
jao ju je, pretio joj pištoljem i nožem, pro-
ganjao je... Prema informacijama iz istra-
ge, žrtvi je pretio i da će angažovati svoje
prijatelje huligane sa fudbalskih stadio-
na da je siluju. Kada je zlostavljana žena
smogla snage da ga prijavi, brzom reakci-
jom policije i Prvog osnovnog tužilaštva
završio je u pritvoru. Taj postupak tre-
nutno je u toku.
Po izlasku iz pritvora Meza bi mogao
da očekuje tek promenu ćelije. Odnosno,
čeka ga odlazak na robiju dugu oko tri i
po godine, zbog nedozvoljenog nošenja
pištolja. Za to delo, koje je počinio 2015.
godine, Viši sud u Beogradu pravosnaž-
no ga je osudio. Međutim, kaznu je uspeo
da odloži do februara 2023. godine, zbog,
kako je za “Vreme” rekao njegov pravni
zastupnik, “završetka poslovnih obave-
za”. Meza je takođe policiji rekao da je su-
vlasnik jedne kafane na Voždovcu i da su
mu sudije izašle u susret da ne ide u za-
tvor “dok kafana ne stane na noge”. Iako
se Meza predstavio kao suvlasnik te ka-
fane, prema podacima iz poslovnih regi-
stratora on trenutno nije upisan ni kao
vlasnik, ni kao suvlasnik nekog ugosti-
teljskog objekta.
Prethodnih godina Meza je više puta
prijavljivan i osuđivan zbog nasilničkog
ponašanja i nedozvoljenog nošenja i pro-
meta oružja, poput pištolja i bombi. Poli-
ciji je prijavljivan i zbog proganjanja jed-
ne devojke. Međutim, taj slučaj se izgleda
nije pomerio s mrtve tačke. Naime, kada
je 2018. godine izašao s robije, Ivan, tada
sa prezimenom Mitić, odlazi u Švajcar-
sku. Tamo je, kako je i sam govorio u jed-
noj emisiji na Jutjubu, promenio prezi-
me u Meza i oženio se.
Prema njegovim rečima, ubrzo se razi-
šao sa tamošnjom partnerkom i rešio da
se vrati u Srbiju. Polovinom novembra
2021. godine jedna dvadesetogodišnja

2. februar 2023. VREME

REME
 7

SRBIJE – AUDI
IMINALCA
 Ivan Meza,
vlasnik debelog
kriminalnog
dosijea, donedavno
se vozio po gradu
u crnom audiju A8
čiji je vlasnik Vlada
Srbije. To vozilo je,
preko Uprave za
zajedničke poslove
republičkih organa,
dodelila Direkcija
za upravljanje
oduzetom
imovinom pri
Ministarstvu
pravde. Dakle,
osuđivanom
kriminalcu Ivanu
Mezi dat je
automobil neke
druge osobe kojoj
je oduzet upravo
zbog bavljenja
kriminalom i
protivpravnim
sticanjem imovine »
Foto: YouTube printscrin

REME 2. februar 2023.

VREME
8

 Navodna Mezina udruženja koristila su četiri manja stana u

Savskoj br. 9. Uvidom u katastarske podatke, na trećem spratu
nekoliko stanova je u privatnom vlasništvu. Međutim, oni
koje najverovatnije koriste udruženja čiji je zastupnik Ivan
Meza evidentirani su kao javna svojina Grada Beograda
devojka prijavila je policiji da je Ivana Mezi dat je automobil neke druge osobe natpise na vratima ispisane markerom
Mezu upoznala u autobusu na relaciji Ci- kojoj je oduzet upravo zbog bavljenja kri- – “Izbeglice”. Ima i napuštenih i otklju-
rih–Beograd. Posle toga počeo je da je pro- minalom i protivpravnim sticanjem imo- čanih soba, a u njima je gomila postelji-
ganja i da preti njoj i njenom dečku govo- vine. Audi je Mezi dodeljen 2017. godine, ne i ćebadi, pobacanih po podu.
reći da on zna gde stanuju. Meza se u po- kako je rekao policiji, prema istraživanju Na tim prostorijama, kako se uverila
liciji branio da je samo hteo da je čuva, te “Vremena”, kao zastupniku Udruženja iz- i reporterka “Vremena” na terenu, nema
da je kraj u kojem ona živi obilazio kako bi beglih, prognanih i ugroženih lica. Baš u istaknutih brojeva stanova. Navodna Me-
je zaštitio od njenog dečka za kojeg, kako tom periodu, Meza je kao novi korisnik dr- zina udruženja koristila su četiri manja
je rekao, ima informacije da je nasilnik. žavnog vozila često bio iza rešetaka, a pro- stana na tom spratu. Uvidom u katastar-
tiv njega su se vodili i krivični postupci. ske podatke, na trećem spratu nekoliko
imovinu oduzetu kriminalcima Nejasno je da li je Vlada Srbije prove- stanova je u privatnom vlasništvu. Među-
država dodeljuje drugim ravala kome dodeljuje automobil, odno- tim, oni koje najverovatnije koriste udru-
kriminalcima... sno da li je oduzetu imovinu svesno do- ženja čiji je zastupnik Ivan Meza evidenti-
U skupom odelu, ćelave glave, nižeg ra- delila kriminalcu ili je u pitanju nemar? rani su kao javna svojina Grada Beograda.
sta, ali nabildovanog tela, Ivan Meza, vla- Inače, prostorije Udruženja izbeglih, Još od 2016. godine Udruženju izbeglih,
snik debelog kriminalnog dosijea, done- prognanih i ugroženih lica nalaze se u prognanih i ugroženih lica račun je u blo-
davno se vozio po gradu u crnom audiju centru Beograda, u Savskoj ulici broj 9, kadi. To ih nije sprečilo da se kao udruže-
A8 čiji je vlasnik Vlada Srbije. Kako “Vre- na trećem spratu. Mračni i prljavi hod- nje, tokom parlamentarnih izbora 2020.
me” saznaje, to vozilo je, preko Uprave nici vode do niza stanova, a na vratima godine, priključe koaliciji Metla. Podseti-
za zajedničke poslove republičkih orga- jednog su istaknuti nazivi dva udruže- mo, tu koaliciju je okupila Demokratska
na, dodelila Direkcija za upravljanje odu- nja: jednog koje je registrovano za pomoć stranka Srbije, koja je sa još nekoliko dru-
zetom imovinom pri Ministarstvu prav- izbeglicama i drugog koje se bavi pravi- gih udruženja, uprkos bojkotu većeg dela
de. Dakle, osuđivanom kriminalcu Ivanu ma osuđenika. Prostorije, u nizu, nose opozicije, tada izašla na izbore.

2. februar 2023. VREME

REME
 KOLA OD VLADE, PROSTORIJE OD GRADA
(LEVO); KRIMINALNI DOSIJE, NASILNIŠTVO
NAD ŽENAMA I DOBRE VEZE: Ivan Meza
Foto: Salinger Igor; J. Zorić
Na istom mestu, odnosno u Savskoj
9, na trećem spratu Ivan Meza je u julu
2020. godine osnovao i nevladinu organi-
zaciju, koja se vodi kao Udruženje za po-
stpenalni prihvat i resocijalizaciju osu-
đenih lica “Novi početak”.
osuđenik i medijska zvezda
Dok je živeo na relaciji Švajcarska–Sr-
bija, Meza je osnovao Udruženje “Novi
početak” i s tom organizacijom silovi-
to napadao Ministarstvo pravde. Medi-
jima je redovno slao saopštenja protiv
zatvorskih uprava, ali je u više navrata
pokušao i da organizuje proteste sa po-
rodicama osuđenika, tražeći da zbog ko-
vid pandemije svi budu prevremeno pu-
šteni na slobodu, odnosno amnestirani.
Uznemiravao je javnost i širio lažne ve-
sti kako osuđenici u zatvoru ne dobija-
ju maske, niti lekove, odnosno kako im
niko ne pomaže dok se korona širi. Upra-
va za izvršenje krivičnih sankcija često
je demantovala njegove izjave i pokuša-
vala da umiri javnost, ali su mediji ne-
uporedivo više pažnje i vere poklanjali
iskusnom robijašu.
Većina medija, bez ikakve provere, pre-
nosila je svaku Mezinu reč, o njemu su
snimane emisije i to na televizijama sa na-
cionalnim frekvencijama, predstavljen je
kao humanitarac koji brine o osuđenici-
ma kada niko drugi neće. Promovisani su
i njegovi programi resocijalizacije osuđe-
nika, a akciji se priključio i veliki broj pri-
vrednika kako bi onima koji su tek izaš-
li iz ćelija ponudili posao i “nov početak”.
Deo medija je o njemu izveštavao kao
o Ivanu Mezi, međutim on bi se nekada
sam predstavio starim identitetom kao
Ivan Mitić, da bi naposletku u medijima
bio potpisivan i trećim imenom, kao Ivan
Mitić Meza. Na pitanje novinara “Vreme-
na” kako se njegov klijent zapravo prezi-
va, advokat odgovara:
“Trenutno se preziva Meza. Svako ima
pravo, ako nema pravnih prepreka, da
menja identitet.”
Možda zakon dopušta, ali logika ne
opravdava. Kako je moguće da neko pro-
meni identitet i to usred sudskog postup-
ka koji se vodi protiv njega zbog nedozvo-
ljenog nošenja oružja.
Kako god, osim programa pomoći za
resocijalizaciju Meza je osuđenicima i
REME 2. februar 2023.
VREME
 Polovinom 2022. godine Meza je, prema
policijskoj evidenciji, započeo fizičko i
psihičko zlostavljanje partnerke, visoke
državne funkcionerke. Prebijao ju je,
pretio joj pištoljem i nožem, proganjao je...
Prema informacijama iz istrage, žrtvi je
pretio i da će angažovati svoje prijatelje
huligane sa fudbalskih stadiona da je siluju.
Inače, upoznao ju je na jednoj od tribina
posvećenih borbi protiv nasilja nad ženama
osuđenicama nudio i smeštaj. U jednoj
od televizijskih emisija govorio je da mu
one koji su upravo odslužili robiju šalju
pojedini centri za socijalni rad, te da ih on
smešta u stanove u centru grada s pogle-
dom na Beograd na vodi.
I tu nije kraj. Ivan Meza je pred gledao-
cima govorio kako je svojim humanitar-
nim radom upravo on zaslužan za sma-
njenje stope kriminaliteta u Srbiji i da se
sada građani osećaju sigurnije. Osim pri-
vrednika, Udruženju “Novi početak” no-
vac su donirali i brojni advokati. Neki od
njih, koji su želeli da ostanu anonimni, re-
kli su da su na taj način želeli da dopri-
nesu boljim uslovima privremenih sta-
nara u zatvorima.
Ivan Meza je govorio i da je u prosto-
rijama Udruženja napravio salon lepote
da bi osuđenice imale gde da rade. Isti-
cao je da je za sve to dobro zaslužan samo
on koji umesto države žrtvuje svoje vre-
me i novac. O zatvorskim danima govo-
rio je kao o korisnom iskustvu i mestu
gde je stekao prave prijatelje. Za brojne
kriminalce imao je samo reči hvale, dok
je na račun cele zatvorske uprave navo-
dio brojne kritike i uvrede.
9
Foto: YouTube printscrin
Ivan Meza, ranije Mitić, nije krio da je
kriminalom i nasiljem počeo da se bavi
još kao maloletnik u Nišu. Čak je priznao
da je već sa 18 godina imao pedesetak kri-
vičnih prijava koje su mu, kako tvrdi, ta-
dašnje vlasti “otpisale” kada se prijavio
na služenje vojnog roka. U Beograd se,
kako kaže, preselio početkom 2000. godi-
ne, posle dobrovoljnog ratovanja na Ko-
sovu. Narednih dvadesetak godina na-
stavio je da niže godine koje je provodio
na robiji, u bekstvu ili na suđenjima zbog
činjenja novih krivičnih dela.
Kada je reč o posredovanju u prosti-
tuciji, u javnosti je istakao da mu je sve
to namontirala neka devojka, te da je
on samo držao salone za erotsku ma-
sažu. I tako, i tada je bila kriva neka de-
vojka, a ne on, sve do poslednjeg hap-
šenja pre mesec i nešto, kada se takođe
branio da mu je prijavu za nasilje mon-
tirala, kako je naveo pred istražnim or-
ganima, “bolesno ljubomorna vanbrač-
na supruga”.
Izgleda da Ivan Meza, ranije Mitić, osni-
vač Uduženja “Novi početak”, ipak najsi-
gurnije hoda starim stazama. ¶
JELENA ZORIĆ
10 Ponude koje se ne odbijaju

Šta sve možeš kad si

Kako funkcioniše
kadrovska politika
najmoćnijeg čoveka u
Srbiji? Zašto je
Nebojša Stefanović ponovo
politički aktivan na jugu
zemlje, a Dijana Hrkalović
uživa u odbrani Vladimira
Đukanovića? Zbog čega
se za Sinišu Malog i
Aleksandra Šapića “ne
lepe” afere koje stižu jedna
drugu? Zapravo, kola su se,
i to ne u potpunosti, lomila
samo na “sitnim ribama”:
Milutinu Jeličiću Jutki,
Dragoljubu Simonoviću
i Aleksandru Jovičiću. U
čemu je tajna Vučićeve brige
za svoje partijske ljude

N
edeljama sa naslovnih strana
tabloida nisu silazili osumnjiče-
ni, okrivljeni i osuđeni u tablo-
idnom suđenju za slučaj “prisluškivanje
predsednika Vučića i njegove porodice”.
Zatim se pažnja prelila na hapšenje Velj-
ka Belivuka, dramatične konferencije sa
fotografijama odsečenih glava, naslov-
ne strane sa kojih se “nisu skidali” Dija-
na Hrkalović, Nebojša Stefanović, Slavi-
ša Kokeza… Potom se nakratko, doduše
povodom druge teme, na naslovnim stra-
nicama “aktivirao” i Aleksandar Jovičić,
nekadašnji predsednik Opštine Palilula.
Manje je ovde bitno da li je bilo šta zai-
sta pokrenuto pred pravosudnim organi-
ma za tu “veleizdaju predsednika i njegove
porodice”, odnosno, za navodno prisluš-
kivanje – sva je prilika da do danas nije
započet nijedan proces. Važnije je da je
suđenje, pa samim tim i svojevrsno pro-
čišćenje stranke, obavljeno javno i nepri-
kosnoveno utvrđeno ko je i dalje “glav-
ni u gradu”.
Tokom 2022. godine, nekako tiho, došlo
je do razlaza između Zorane Mihajlović,

2. februar 2023. VREME

REME
 11

naprednjak i zašto
n
najdugovečnije ministarke iz Srpske
n
napredne stranke i predsednika drža-
v
ve i stranke. S obzirom da joj nije dato
n
novo ministarsko postavljenje, delova-
llo je da je predsednik “raskrstio” sa Zora-
n
nom Mihajlović, koja je ionako godina-
m
ma trpela napade i uvrede unutar same
sstranke. Nije ovakvo disciplinovanje par-
ttijskog članstva nipošto novost: Vučić od
dolaska na vlast 2012. naovamo malo-malo
d
pa preti “gvozdenim metlama”, ratom pro-
p
ttiv tajkuna, kriminalaca, korumpiranih u
ssopstvenoj stranci – sve prema potrebi
– kao što temeljno radi i na tim “javnim
ssuđenjima” po naslovnicama tabloida.
Međutim, postavlja se pitanje – kako zapra-
M
vo funkcioniše ta kadrovska politika naj-
v
moćnijeg čoveka najmoćnije stranke (i insti-
m
ttucije generalno) u Srbiji?

lični interesi i pravila tima

l
Malo ko je mogao da pretpostavi da će
N
Nebojša Stefanović – nakon temeljnog “raz-
vlačenja” po naslovnim stranama, gubitka
v
prvo stranačke pa posle i ministarske funk-
p
ccije, uz ritualno glasanje svih stranačkih
o
odbora da bude izbačen iz stranke – biti
viđen kako se ponovo politički aktivira na
v
jjugu zemlje, obilazi nekakve skupove, govo-
rri na tribinama…
Još je manje bilo verovatno da će – nakon
ššto mesecima nije silazila sa naslovnih stra-
na, bila uhapšena, držana u pritvoru i što
n
jjoj je mnogo puta bilo presuđeno u tablo-
iidima – Dijana Hrkalović biti na slobodi,
iimati partijskog advokata Vladimira Đuka-
novića i biti optužena tek za trgovinu uti-
n
ccajem. Inače, samo tokom nekoliko dana
u februaru 2021. tabloidi su je “častili” sle-
dećim naslovima: “Prisluškivali predsedni-
d
ka, štitili mafiju: Neko će morati da ide u
k
zzatvor”; “Šta krije? Dijana Hrkalović odbila
poligraf”; “Afera prisluškivanje: Dijani pre-
p
tti 15 godina zatvora”; “Afera prisluškivanje:
Vučića su tajno snimali čak 660 minuta”;
V
““Sprema se udar i na Vulina”; “Predsednik
o
otkrio najstrašniji detalj afere ‘prisluški-
v
vanje’: Uništili ste život mom detetu, to je
jjedino što ne praštam!”; “Boginja mafije:
Dijana oslobodila narko-dilera i vratila mu
D
pištolj”; “Počinju prva hapšenja zbog špiju-
p
niranja”; “Velja u nevolji, Dijana u panici”...
n »
REME 2. februar 2023.
VREME
12
 U SNS-u se dobro nagrađuje svako ko da svojj
doprinos, bilo na lokalu ili na nacionalnom
nivou, za ostanak i održanje stranke na vlasti.
Ali, ta meritokratija u stranci funkcioniše
i u suprotnom smeru – ko prestane da
doprinosi tome, on će da “zglajzne”, spušta
se u hijerarhiji zbog manjka doprinosa
Ipak, postoje slučajevi i kada nije došlo
do ovakve “rekonstrukcije” odnosa izme-
đu bivših stranačkih saboraca, pa onda
ljutih neprijatelja, poput slučajeva Milu-
tina Jeličića Jutke i presude zbog nedo-
zvoljenih polnih radnji nad svojom biv-
šom saradnicom Marijom Lukić ili Dra-
goljuba Simonovića i procesa koji još tra-
je – zbog paljenja kuće novinaru Milanu
Jovanoviću u Grockoj.
Postoje i slučajevi kada silan broj afe-
ra nije “ni takao” status SNS funkcionera
u “šefovim” očima – poput Siniše Malog,
Nebojše Stefanovića (pre afere “prisluš-
kivanje”) ili trenutno aktuelnog Alek-
sandra Šapića, gradonačelnika Beogra-
da, koji za kratko vreme ide iz jedne (div-
lja gradnja), u drugu (nezakonito ozako-
njenje divlje gradnje), treću (“prijateljski”
tender za sportsku opremu) i četvrtu afe-
ru (neprijavljena vila od 400 kvadrata u
Trstu, zajedno sa garažom od 130 kvadra-
ta i parčetom šume, što su koliko prošle
nedelje otkrili “Vreme” i BIRN), ali deluje
da se, kao ni za Sinišu Malog, na Šapića
afere “ne lepe”, tj. nema nikakvih posle-
dica nakon njih.
Ujedno, tu je i skandal koji je napravio
aktuelni ministar unutrašnjih poslova
Bratislav Gašić koji je 2015. godine pred
kamerama napravio izrazito neukusnu
seksualnu aluziju prema jednoj novinar-
ki i zbog toga bio smenjen sa mesta mini-
stra odbrane, posle čega je morao “da izdr-
ži godinu i po dana bez funkcije”, kako
je rekao Vučić postavljajući ga na mesto
direktora BIA.
Inače, te iste 2015. godine, nakon pada
vojnog helikoptera i pogibije sedmoro
ljudi, Vučić je prkosno poručio javnosti:
ne dam Gašića i Lončara iako mu to niko
nije ni tražio.
“Šapić je za relativno kratko vreme
pokazao više sposobnosti: da nema strah
od afera, da je vrlo otporan i imun na njih,
tako da je i one probleme koje je imao
na Novom Beogradu uspešno sanirao
ti.
transferom u SNS”, kaže za “Vreme” advo--
kat Ivan Ninić. “Nakon tog transfera, on jee
pokazao izuzetnu bahatost, i to bahatostt
prema novinarima N1 i Nove S. Vučić to o
izuzetno ceni i poštuje – on bi voleo da svii
imaju odnos prema Novoj S i N1 kao što
ima Šapić, a nije baš naišao na takve sled-
benike u svojim redovima, ne mogu ljudi
to da iznesu, nisu takav profil kao Šapić.
Sa druge strane, Šapić je pokazao da nije
timski igrač, tako da Vučić u tom smislu
ima problem sa njim – ne zna šta može
od njega da očekuje. Šapić nije ponikao i
prošao stranačku strukturu SNS-a, a nije
ni neko poput Gorana Vesića ko zna da
poštuje pravila tima i da kroz tim ostvari
svoje ciljeve i interese. Vučić njega neće
dati, niti će ga se odreći, već će po potrebi
angažovati druge ljude u stranci da suz-
biju Šapićevu agresiju i soliranje. Šapića
će gaziti drugi ljudi, a dok ga gaze drugi
ljudi, Vučić će uveravati i njega i javnost
da on stoji iza njega. To je sada već jed-
na od oprobanih tehnika, ali, za razliku
od svih drugih, Šapić ima izgrađeni lični
profil i uneo je taj kapital, i finansijski i
medijski i neki broj glasova u SNS, dok je
SNS svim drugim ljudima gradio profil”,
objašnjava Ninić.
uloga potencijala za bogaćenje
Prema rečima političkog konsultanta
Dušana Milenkovića, jedini koga se Vučić
zaista u potpunosti odrekao i precrtao ga
bio je pokojni Vladimir Cvijan.
“Uz poluinformacije kojima raspola-
žemo, možemo da kažemo da to počne
da se dešava kada neko direktno ide pro-
tiv interesa te male grupe ljudi uz Vučića
koja upravlja državom. Tada se dešava ta
vrsta potpunog ostrakizma iz cele priče.
Druga stvar je stranačka – možemo da
kažemo da je SNS verovatno najefikasnija
stranačka meritokratija koja je napravlje-
na u istoriji srpskog društva, u smislu rada
za stranku, njene interese i njeno održa-
nje na vlasti. Tu se dosta dobro nagrađuje
svako ko da svoj doprinos, bilo na lokalu,
bilo na nacionalnom nivou, za ostanak i
održanje stranke na vlasti. Ali, ta meri-
tokratija u stranci funkcioniše i na dru-
gi način, u suprotnom smeru – ko pre-
stane da doprinosi tome, on će da ‘zglaj-
zne’, spušta se u hijerarhiji zbog manjka
doprinosa. U tom smislu, imamo sluča-
jeve koji su poznati u javnosti, gde ljudi
poput Jutke, Simonovića, zbog ogromnog
pritiska javnosti za stvari koje su uradili,
počinju da budu pretnja za stranku i da je
je inije da se sklone sa videla, sa pozor-
nice. To, u zavisnosti od slučaja, ne znači
da oni budu u potpunosti spušteni u hije-
rarhiji, nego znači da su sklonjeni, a da li
će biti oduzeti potencijali za bogaćenje
ili uticaj, to zavisi od toga da li su počeli
da budu veća smetnja stranci za opsta-
nak i održavanje na vlasti”, kaže Milenko-
vić napominjući da u slučaju Aleksandra
Šapića afere ne postoje jer se nisu videle
u “pozicionoj javnosti”, već samo u “opo-
zicionoj”, za razliku od slučaja Aleksan-
dra Jovičića.
Advokat Ninić podseća i da je slučaj
Nebojše Stefanovića možda i najozbilj-
niji sukob unutar SNS-a još od sukoba
Vučića sa Tomislavom Nikolićem.
Podsetimo, pred predsedničke izbore
2017. Tomislav Nikolić je putem Sputnjika
obznanio da će se kandidovati za drugi
mandat. Ceo SNS se uskopistio, išle su spe-
cijalne emisije na Pinku, Vladimir Đuka-
nović je sa nevericom vodio svoje emisije
za kariranim stolnjakom na Koperniku-
su, e da bi sve vrlo brzo “leglo”, uz Niko-
lićevo odustajanje od kandidature i pri-
stajanje na funkciju predsednika nečega
što se zove “Nacionalni savet za koordi-
naciju saradnje sa Ruskom Federacijom i
Narodnom Republikom Kinom”, kao i na
2. februar 2023. VREME
REME

korišćenje vile u Užičkoj ulici na Dedinju.
Tada je Nebojša Stefanović, u antologij-
skoj izjavi, rekao da se Vučić “ne bavi trgo-
vinom”, da “nije trgovac i neće da trguje i
hoće samo da razgovara”, a onda dodao
nešto potpuno suprotno prethodno reče-
nom – da je Vučić “Nikoliću dao jednu vrlo
korektnu ponudu i da preko toga neće ići”.
resocijalizacija na
partijski način
“Vučić zna da ako bi neki njegovi nepri-
jatelji na globalnom nivou, dakle, spoljni
faktor, krenuo na njega, oni bi sigurno u
funkciji ostvarivanja svojih interesa uze-
li ljude koji su njemu bili najbliži”, kaže
Ninić. “Iako Nebojša Stefanović i Zora-
na Mihajlović, na primer, nemaju poten-
cijal na domaćoj političkoj sceni, oni ima-
ju potencijal da nanose štetu. Svako ko
ima taj potencijal, u bilo kojoj sferi, Vučić
se posebno bavi njima, zato i Nebojša i
Zorana imaju poseban tretman jer mogu
da budu u funkciji njegovih neprijatelja.
On želi tu situaciju da predupredi daju-
ći im drugu šansu. Ta druga šansa je, po
meni, ključna”.
Naš sagovornik objašnjava da je odnos
sa Stefanovićem najpre pokazao kako
Vučić sa njim ne može tek tako da raskr-
sti, ali i da je ovakvim odnosom poslao
poruku drugim ljudima:
“On je mene prisluškivao, družio se sa
ljudima koji su meni spremali atentat, on
im je vratio blindirani auto i radio o gla-
vi meni i mojoj porodici, a ja sam toliko
dobar čovek da sam rekao – evo ti još jed-
na šansa. Mi ne znamo kakav je aranžman
sa Dijanom Hrkalović, ali je činjenica da
Tekst je deo projekta “Unapređenje demokratije u Srbiji”, koji nedeljnik “Vreme” realizuje uz podršku američke Nacionalne
zadužbine za demokratiju (NED). Projekat “Podsticanje javne debate o demokratiji uoči izbora” finansira NED. Ovaj tekst, celokupan
sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja NED-a.
REME 2. februar 2023.
VREME
 Vučić Šapića ‘neće dati’, niti će ga se odreći,
već će po potrebi angažovati druge ljude
u stranci da suzbiju njegovu agresiju i
soliranje. Šapića će gaziti drugi ljudi, a dok
ga gaze drugi ljudi, Vučić će uveravati i njega
i javnost da on stoji iza njega. To je sada već
jedna od oprobanih tehnika – Ivan Ninić
j i ona dobila drugu šansu pa makar da
je
s
slobodno šeta, da je ne žigošu tabloidi i
d joj ostave porodicu na miru. Ona je
da
n
najbolji primer nekoga ko može da iza-
đ iz pritvora, kao što su Dejan Anđus i
đe
Saša Mirković izašli iz zatvora, i da prođu
resocijalizaciju koju sprovodi Vučić – isti
onaj dželat koji je odlučio da budu uhap-
šeni, on ih resocijalizuje po svom progra-
mu”, kaže Ivan Ninić.
cena lepote i pameti
Advokat Ninić ukazuje i na sledeće.
“Vučić ima jednu krilaticu koju kori-
sti godinama, i za neprijatelje i za svoje, i
kaže za nekog ‘on misli da je mnogo lep i
pametan’. Kad to kaže, to ima svoju cenu.
Da li će te kinjiti u četiri oka, ili će te kinji-
ti na glavnom odboru pred svima, ili će
te kinjiti preko “Informera”, to je njego-
va odluka, ali kada on na glavnom odbo-
ru proziva nekoga i kaže: ‘Babiću, što nisi
letovao u Sopotu?’, on zna šta se dešava
u Sopotu, zna iz kog posla je došao novac
za Sopot i ko u Sopotu akumulira svo-
ju imovinu. On tu staje, a akteri iz Sopo-
ta sede tu i niko osim njih ne zna šifru
koju on njima šalje. On tu istu šifrova-
nu poruku šalje i preko naslovne strane
“Informera” i preko jutarnjeg programa
Pinka i kroz emisije u kojima učestvu-
je. Tu šifrovanu komunikaciju mogu da
dešifruju samo oni kojima je ta poruka
upućena”, kaže Ninić.
On pominje i paradoks: što su Vučiće-
vi saradnici poput Siniše Malog, i sada,
Aleksandra Šapića, pravili više afera, on
je beležio sve jači rezultat.
“To je fenomen njegove vladavine – što
više afera, on je sve jači. Jer, kad bi svi ti
ljudi njemu pravili štetu, on bi morao par-
cijalno sa njima da se obračunava, a ova-
ko ne oseća potrebu da to radi”, zaklju-
čuje Ninić.
13
Dušan Milenković prepoznaje da je u
slučajevima afera Malog, Stefanovića, Gaši-
ća bilo čak i većeg pritiska javnosti nego
u slučajevima Jutke i Simonovića, a da
ponekad postoji i pritisak međunarodnih
aktera, kao u slučaju Aleksandra Vulina:
“Ali, oni su neizostavni deo te najuže grupe
ljudi koji upravljaju državom i tom njiho-
vom organizacijom, naročito Mali i Gašić.
Bez njih ta organizacija ne bi mogla tako
efikasno da funkcioniše. Kada je reč o
Nebojši Stefanoviću, to je bila borba za
moć unutar stranke, što samo govori da je
Stefanović u to vreme imao ozbiljnu moć u
stranci, kao i da postoji dinamika u stran-
ci, da to nije tako jednostavno i monolit-
no. To da je Nebojša Stefanović izgubio u
tom sukobu nije veliko iznenađenje, ali za
mene jeste iznenađenje to što nije platio
veću političku, pa i pravosudnu cenu za
taj sukob, već da će samo u nekom krat-
kom roku da se vrati na stranačku funk-
ciju, jer postoje informacije da on na jugu
Srbije intenzivno radi sa stranačkim odbo-
rima, što pokazuje ne samo da mu je osta-
la ambicija, nego i da je možda Vučić da ne
kažem oprostio, ali da postoji neka vrsta
novog približavanja između njih dvojice”,
kaže Milenković.
On dodaje i da je, poput slučaja Jovičića,
i afera Gašić i afera Jutka eksplodirala u
oba dela javnosti – pozicionoj i opozicio-
noj – pa je morala da se radi kontrola štete.
“Moramo stalno da imamo u vidu da
Vučić vlada i upravlja tako što gleda da
prođe što je inije. Kako on prolazi jef-
tino? On ne može da kontroliše sve, ne
može da mikromenadžuje svoje ljude, već
mu je mnogo je inije da ih pusti da rade
šta hoće, manje-više, i onda ako naprave
neku baš veliku glupost, da onda on to
‘pegla’ na najprikladniji način”, zaključu-
je Milenković. ¶
RADMILO MARKOVIĆ
14 Opozicija i vlast: Može li se podržati Vučić i kako

DAN
ODLUKE,
OPET
Sigurno je da bi overeni dogovor bio važan
korak na evropskom putu Srbije koliko
god bili u pravu oni koji kažu da je upravo
predsednik države najveća prepreka tim
procesima. Zato je građanska opozicija
u nezgodnoj situaciji. Jasno je da je ovo
pitanje nadstranačko i državno, te da bi
nekakav sporazum sa Kosovom valjalo
podržati – kako da se dođe do njega.
Ukoliko ga opozicija bude koristila za
stranačke poene, steći će se utisak njene
nekonstruktivnosti i neodgovornosti, a
izgubiće i ne baš jaku podršku sa Zapada.
Sa druge strane – kako pružiti podršku
eventualnom sporazumu, a da se to ne
protumači kao podrška aktuelnom režimu

STROGO KONTROLISANO PREDSEDAVANJE SKUPŠTINI: V. Orlić

2. februar 2023. VREME

REME

M
nogi tvrde da aktuelne do-
gađaje na Kosovu i oko
Kosova treba posmatrati
u celini, da je u pitanju za-
vršnica jednog turbulentnog, višedece-
nijskog procesa, na kraju kojeg će Alek-
sandar Vučić biti prinuđen da prihvati
“istorijski sporazum” Beograda i Prišti-
ne koji će priznati “realnost na terenu”,
relaksirati odnose u regionu. Smatraju
da u svemu ovome ima i nebeske prav-
de jer je predsednik Srbije jedan od sim-
bola ratnih devedesetih godina. Vučiću
ostaje, prema njima, samo da dobro ra-
zradi strategiju kako da iz svega ovoga
izađe bez veće štete. Odnosno – da pro-
nađe modus kako da eventualni spora-
zum sa Kosovom ima što manje negativ-
nih posledica po njegov rejting.
Vučiću svojstveni šibicarski manevar,
tvrde, jeste najava da će sporazum ume-
sto njega potpisati premijerka Ana Brna-
bić. Time bi se i razjasnila misterija za-
što je najdugovečnija predsednica vlade.
Drugo, Vučić već pokušava da “patriot-
sku kapitulaciju” podeli sa što više ak-
tera pozivajući se na nacionalno jedin-
stvo i državotvornu odgovornost. Treće
– uslediće i kampanja da je ovaj spora-
zum “biti ili ne biti” za Srbiju: ako se ne
potpiše, ponovo ćemo jesti korenje, ima-
ćemo hiperinflaciju, investicije će stati,
građani će opet čekati u redu za vize...
Četvrto, kada se overi u
bilo kom obliku, spora-
zum će se predstaviti kao
velika pobeda Srbije, a nije
isključeno da će biti orga-
nizovan i pokoji miting po-
drške. Peto, Vučić će upotre-
biti i svoj uticaj da bi koli-
ko-toliko amortizovao de-
sničarske partije i organizacije... Ostaje
samo pitanje kako će Rusija u ovoj si-
tuaciji reagovati, što je najtraumatični-
ja stvar za predsednika Srbije.
Drugi, opet, tvrde sve suprotno. U pita-
nju je još jedno od brojnih Vučićevih po-
litičkih pozorišta: ponovo se predstavlja
Zapadu – kao onomad kada navodno nije
dobio podršku javnosti za sopstveni plan
za Kosovo koji niko nikad nije video – kao
konstruktivan političar koji je spreman
da povuče teške “degolovske” poteze. On
je razum u jednoj sveopštoj iracionalno-
Foto: Sava Radovanović/ Tanjug sti koju ako nije stvorio, bar ju je doveo
REME 2. februar 2023.
VREME
15
do usijanja. Paralelno sa tim, neće deak-
tivirati nego upravo aktivirati sveopštu
desnicu, pošto je ona u dobroj meri deo
Vučićeve struktura moći. U tom smislu,
desničari će napadati potencijalni spora-
zum iz svih oružja, režim će učiniti sve da
levo-građansku opozicija prikaže nekon-
struktivnom i to uz pomoć saradnika, po-
litičara i javnih ličnosti sa ovog političkog
spektra. A njih da ima, ima.
Dalje, Rusiju će u intimnim bilateral-
nim kontaktima sa Zapadom optuživa-
ti da će mu se “napiti krvi” ukoliko pot-
piše sporazum: eto, ja sam hteo, ali ako
potpišem, doći će na vlast recimo Milica
Zavetnica, koja će napraviti haos u regi-
onu. Zapadu će preostati da odgovori us-
poravanjem ionako praktično zaustavlje-
nih evropskih integracija, ali da istovre-
meno ne baci Srbiju baš skroz u naruč-
je Moskve. Sve u svemu, ništa novo pod
kapom nebeskom. Samo što mu sada na
ruku ide i “isuviše tvrd” pristup kosov-
skog premijera Aljbina Kurtija, koji može
sebe dovesti u situaciju da bude kriv za
propast pregovora.
Međutim, vreme ne radi za Srbiju niti
za Srbe na Kosovu: svaki put je posle od-
bijanja planova Zapada, uči istorija, situ-
acija bila gora po Srbiju. Sigurno je i to da
bi overeni dogovor bio važan mada sva-
kako ne presudan korak na evropskom
putu Srbije i njenoj toliko željenoj
modernizaciji, koliko god su u
mo
pr
pravu oni koji kažu da je upra-
vo Vučić najveća prepreka tim
procesima.
p
Kako god bilo, građanska
o
opozicija je stavljena u nez-
ggodnu situaciju. Jasno je da
jje ovo pitanje važno, nadstra-
načko
čk i državno
d i da bi nekakav spo-
razum sa Kosovom valjalo podržati –
bilo kako da se dođe do njega. Ukoliko
ga budu koristili samo za stranačke poe-
ne, odista će se steći utisak njene nekon-
struktivnosti i neodgovornosti, a izgubi-
će i ovu, ne baš jaku podršku sa Zapada.
Sa druge strane, pitanje je kako pružiti
podršku eventualnom sporazumu a da se
to ne protumači kao podrška Aleksandru
Vučiću. Problem se usložnjava s obzirom
da ove stranke, bezmalo sve, nemaju sko-
ro nikakav pristup “širokopojasnim” me-
dijima gde bi građanima mogle detaljnije
da pojasne svoje stavove i poteze. »
16
 “Prvo vlast mora učiniti javnim taj
dokument, koji će biti predmet razgovora.
Potom je Vučićev posao da detaljno upozna
poslanike sa dosadašnjim tokom razgovora
i njegovom pozicijom u pregovorima.
Tek tada stvaraju se minimalne
pretpostavke za javnu debatu… Inače,
ulazimo u stupicu” – Borislav Novaković
»
da li je sporazum izvestan?
Poslanik Demokratske stranke Neboj-
ša Novaković veruje da je potpisivanje
sporazuma koji se našao pred Vučićem
– “rešena stvar”. Podseća kako je i sam
Vučić izjavio da je spreman na njegovu
primenu.
“Nade u propast još jednog dogovora
na relaciji Beograd-Priština Vučić još jedi-
no polaže u Aljbina Kurtija, koji izražava
nezadovoljstvo nametanjem teme Zajed-
nice srpskih opština. Pomoć i sabornost
Vučiću je potrebna kako u očiglednom
porazu svoje političke (ne)domišljatosti
– ne bi učestvovao sam. Kada predsed-
nik ugovora poslove sa Kinezima, gradi
puteve više nego Tito, razvija ekonomiju
jače nego Bavarska, podiže borbenu go-
tovost, on tada ne saziva parlament već
propagandni štab kako bi se o trošku gra-
đana sa nacionalnih frekvencija
slavila njegova superior-
nost”, kaže Novaković.
Biljana Stojković, ko-
predsednica stranke Za-
jedno, takođe smatra da
će sporazum u nekom
obliku biti potpisan. Do-
daje međutim da, po sve-
mu sudeći, Vučić nije bio pripre-
mljen za najnoviju diplomatsku ofanzivu
za rešavanje kosovskog problema i da je
zbog toga “nekoliko dana bio vidno uzne-
miren i slao kontradiktorne poruke – više
nego što to obično radi”.
“Ako sam u pravu, onda je logično pret-
postaviti da je propala njegova ‘strategija
barikada’ i podizanja neverovatnih tenzi-
ja u poslednje vreme, a sve koristeći Kur-
tijevu rigidnost, populizam i nacionali-
stički narativ. Sasvim je drugo pitanje
na koji će način Vučić iskoristiti novo-
nastalu situaciju u svoju korist u srpskoj
javnosti. Svakako da od jednog majsto-
ra političkog inženjeringa i manipulatora
možemo svašta očekivati. Spadam u one
koji misle da će potpisati sporazum, jer
je pritisak ogroman, a sasvim je mogu-
će da je i ucenjen dokazima o koruptiv-
nim i kriminalnim radnjama njega lično
ili njegovog porodičnog i drugog okruže-
nja. Istovremeno, sigurna sam da će po-
novo probati da se Zapadu predstavi kao
jedini konstruktivni partner za pregovo-
re i to tako što će desničarske snage or-
ganizovati u nekakvu pobunu. To je odu-
vek radio i ne vidim razlog zbog kog to ne
bi pokušao još jednom. Ipak, imamo još
jednu nepoznanicu u čitavoj jednačini.
Mi ne znamo šta je u igri sa ruske strane
i kakve poteze protiv Vučića može povući
Putin. Nema razloga da sumnjamo u op-
skrbljenost ruskih službi mnogobrojnim
dokazima o višemilionskim koruptivnim
biznisima, a možda i o direktnoj vezi sa
kriminalnim podzemljem”, zaklju-
čuje Biljana Stojković.
čuj
Radomir Lazović iz pokre-
ta “Ne davimo Beograd”, koji
u
uskoro sa partnerima prerasta
u stranku na nacionalnom ni-
v
vou, kaže da je u ovom trenut-
ku još uvek teško odrediti pra-
v
vac kojim će Srbija krenuti jer
to zavisi od procene jednog čoveka, od-
nosno toga “šta njemu lično više odgova-
ra da sačuva rejting i vlast”.
“Njemu najviše odgovara zamrznuti ili
ne tako zamrznut konflikt, u kojem pod
izgovorom borbe za Kosovo može da pre-
usmerava nacionalni naboj u pravcima
koji odgovaraju njegovom interesu da
ostane na vlasti. Postizanje sporazuma
moralo bi da znači da neko preuzme od-
govornost za ono što se dešavalo pret-
hodnih deset godina sa pregovorima i u
životima ljudi na Kosovu, a on na to pro-
sto nije spreman. Činjenica da najavlju-
je kako, ukoliko i bude potpisan, spora-
zum neće potpisati on nego neko iz vlade
NEZAVIDNA POZICIJA: Poslanici opozicije
Foto: Strahinja Aćimović/ Tanjug
– govori nam koliko se on grčevito bori
da zaštiti svoj rejting a ne interese Srbije.
Ujedno, to nam govori i o kakvoj politič-
koj kukavici se radi. U njemu nema nika-
kve vizije i plana za pomirenje, rešavanje
problema, postizanje dogovora, samo ima
borbe za očuvanje vlasti”, kaže Lazović.
Predsednik Pokreta slobodnih građa-
na Pavle Grbović smatra da je Vučić pod
velikim pritiskom da prihvati sporazum,
a da je njegov poslednji adut u održanju
statusa quo Aljbin Kurti, koji je uspeo da
učini “nešto što je izgledalo potpuno ne-
moguće – da u velikoj meri istopi podrš-
ku međunarodne zajednice”.
“Sporazum koji je pred nama odnosi se
na Kosovo, ali njegove posledice su mno-
go šire i dalekosežnije. Reč je o definitiv-
nom opredeljivanju Srbije da postane ili
ne postane deo evro-američkog, odno-
sno Zapadnog konteksta. Srbija ima je-
dinstvenu šansu da se u poslednjem tre-
nutku prestroji i ubrza svoj evropski put
i zbog toga bi olako odbacivanje predlo-
ženog sporazuma bila velika greška. Da
bi takav iskorak napravio, Vučić mora
da pobedi samog sebe, svoje političko
biće koje se stoprocentno protivi evrop-
skom vrednosnom kontekstu, kao i oso-
vinu svog biračkog tela, koje čine uglav-
nom desno orijentisani birači. Ne veru-
jem da Vučić ima kapacitet za tako nešto,
niti političku hrabrost koja se zahteva, ali
nije isključeno da se na taj korak odluči
zato što mu je ponestalo manevarskog
prostora”, tvrdi Grbović.
2. februar 2023. VREME
REME

 “Zamrznuti konflikt se
pokazao neodrživim
za sve ljude srpske
nacionalnosti, izuzev za
kriminalne strukture
Srpske liste. Pre deset
godina na Kosovu je
živelo 120.000 građana
koji su se izjašnjavali kao
Srbi, sada ih je preostalo
80.000, a veliko je pitanje
koliko njih uistinu živi
tamo” – Biljana Stojković
Potpredsednik Stranke slobode i prav-
de Borko Stefanović nema nikakvu sum-
nju – ovo što se dešava početak je kraja
jednog procesa. Nekakav sporazum će
biti potpisan, samo je pitanje kakav, jer
ga niko do sada nije video. Smatra da ver-
zije koje su se pojavile u javnosti, pa de-
mantovane, svakako nisu konačne. Stefa-
nović kaže da “ni Srbija, ni Srbi na Kosovu
i Metohiji nemaju više vremena”. Srba je
protokom vremena sve manje, a ne tre-
ba posebno isticati važnost njihove bez-
bednosti. Tvrdi da sporazum očigledno
nije i neće biti dobar i povoljan za Srbiju
jer bi se Vučić već “kitio lovorikama i pro-
glašavao pobedu”. Dodaje da je vlastima
REME 2. februar 2023.
VREME
 “Sporazum koji je pred nama odnosi
se na Kosovo, ali njegove posledice su
mnogo šire i dalekosežnije. Reč je o
definitivnom opredeljivanju Srbije da
postane ili ne postane deo evro-američkog,
odnosno zapadnog konteksta. Srbija ima
jedinstvenu šansu da se u poslednjem
trenutku prestroji” – Pavle Grbović
potrebno da odgovornost za sporazum
podeli na što više drugih aktera iako ni-
koga nisu zvali da učestvuje u ovom “važ-
nom državnom poslu”.
Sa druge strane, Borislav Novaković,
poslanik i potpredsednik Narodne stran-
ke, ubeđen je da Vučiću u ovom trenutku
“ne pada na pamet” da bilo šta potpiše. I
Novaković misli da on “trenutno ne po-
entira na svojim vrlinama nego na Kur-
tijevim manama”.
“Uočio je Kurtijevu rigidnost i odsustvo
diplomatskog takta i tu okolnost koristi
da se pozicionira kao prihvatljiviji i po-
uzdaniji pregovarač. Dakle, u ove prego-
vore ulazi sa procenom da se oni neće
završiti dogovorom nego još jednim fi-
jaskom, a da pritom za taj debakl, vero-
vatno, neće biti optužen on, kao koope-
rativniji partner, nego suprotna strana.
Pred nama je još jedan čin političkog po-
zorišta, prepunog patetike, glumatanja,
providnog i predvidivog izbegavanja da
se preuzme odgovornost. Uostalom, sam
je svoju politiku najbolje definisao izra-
zom ‘vrdanje’. Pred nama je igrokaz koji
ima za cilj samo jedno – dodatno kupova-
nje vremena”, kaže Borislav Novaković.
kako da opozicija
izbegne klopku?
Borko Stefanović kaže da je pred opo-
zicionim strankama velika odgovornost
jer je ovo pitanje “par excellence državno,
nikako stranačko, a pogotovo ne ideološ-
ko”. Dodaje da će se u ovom slučaju vide-
ti koliko su opozicione stranke na visini
zadatka i koliko su spremne da “partij-
ske interese stave ispod interesa države”.
“Kada bismo se sebično, stranački po-
stavili, i mi bismo kao i mnogi drugi rekli
da nas se sve ovo ne tiče, da je Vučić stvar
započeo, pa neka se ulupa do kraja. Mi
mislimo da je najvažnije da se Srbija ne
ulupa. Ona mora da sačuva dve pozicije
17
– da ne prizna nezavisnost Kosova i da ne
mora da da pristanak za članstvo Koso-
va u UN, a sve ostalo je, po našem mišlje-
nju, podložno pregovorima: treba razgo-
varati i postići što bolji sporazum koji će
istovremeno očuvati evropski put Srbije
i omogućiti građanima srpske nacional-
nosti da ostanu da žive na Kosovu i Me-
tohiji. Nije pametno da se neko raduje i
čeka da se Vučić politički sruši na ovoj
temi, ne shvatajući da će tako da se uru-
ši i čitava država. To je vrhunac neodgo-
vornosti. Srbija ne sme da se izoluje i na-
pusti evropski put, ona mora da uskladi
svoju politiku sa EU i uvede sankcije re-
žimu u Kremlju. Da je to urađeno onda
kada je SSP tražio, sada bi naša prego-
varačka pozicija i oko Kosova i Metohi-
je bila mnogo bolja, ali i dalje nije kasno
da se to uradi. Pritom, naravno, o politici
SNS-a i Vučićevoj ličnoj odgovornosti za
ovih deset užasnih godina imamo samo
najgore reči, i sa vlašću se ni u čemu ne
slažemo jer imamo potpuno različite po-
litike”, kaže Stefanović.
Stefanović ističe da će svakako biti gla-
sova, “kao što ih već ima”, da su opozicio-
ne stranke koje podrže sporazum u neka-
kvom paktu sa Vučićem, ali da to “nema
nikakve veze sa realnošću”.
“Mi stojimo na istim pozicijama već
godinama. Mi smo jedina stranka koja
je usvojila deklaraciju o pomirenju srp-
skog i albanskog naroda u kojoj smo izne-
li i predlog o pregovaračkom procesu i o
čemu konkretno treba da se pregovara.
Takođe smo predložili formiranje mešo-
vite skupštinske komisije koja bi se dogo-
vorila o pregovaračkom okviru. Nastavi-
ćemo da dajemo dobre predloge jer je to
politika. Tako vam je i u životu: ako neko
sa druge strane dođe na vaše pozicije na-
knadno, ne znači da onda vi treba da bu-
dete protiv sebe i sopstvene lične karte
samo zato što je neko – teško tumarajući i »
18
Kosovska hronika

Vreme nagađanja i nagoveštaja

U nastavku medijsko-diplomatske sage o Kosovu mnogo toga se desilo samo u nedelju dana. Da nije bilo
pobede Novaka Đokovića u Australiji, ta tema bi bila skoro svakog dana na mestu broj jedan u svim vestima

U Beogradu, posle još jednog dramatičnog “obraćanja naciji”
predsednika Srbije Aleksandra Vučića sledile su očekivane
reakcije, ali će doći i do konkretnih događaja. U danu kada
izađe ovaj broj “Vremena”, u četvrtak 2. februara, počeće još
jedna skupštinska debata o Kosovu.
U Prištini je bilo možda još življe. Tamo se još jednom pojavio
EU izaslanik Miroslav Lajčak da ponovo razgovara sa predsed-
nikom vlade Kosova Aljbinom Kurtijem. Gostujući na jednoj
od lokalnih TV stanica, Lajčak nije tačno znao da kaže vodi-
telju šta to Kosovo dobija ako pristane na ponuđeni francu-
sko-nemački predlog o normalizaciji odnosa sa Beogradom.
nagoveštaji i probni baloni
I u Beogradu i u Prištini buni se desna opozicija zbog iste
stvari: i jedni i drugi optužuju unapred pregovarače, Vučića
i Kurtija, za izdaju. Početkom nedelje kancelarija Fondacije
“Fridrih Ebert” sa Kosova objavila je svoj predlog Statuta za-
jednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom, kako se
formalno naziva ono što Beograd zove Zajednica srpskih op-
ština. Taj predlog je očekivan: to nije nova Republika Srpska
kao što bi Beograd voleo, ali nije ni Nacionalni savet Srba na
Kosovu što je bila Kurtijeva želja. Taj tekst je potom predstav-
ljen na zatvorenom sastanku u američkoj ambasadi na Koso-
vu, a u centru Prištine “veterani” su održali protest zbog toga.
U Beogradu, za to vreme, većina medija ima jedan konstantan
ton: Kurti je glavni zlikovac, maltene ludak, i Zapad treba da
ga skloni i dovede nekog prihvatljivijeg. Mediji bliski ili pod
kontrolom vlasti postali su otvoreniji za predstavnike Stran-
ke slobode i pravde. Tako je Dragan Đilas bio na TV Prvoj, pa
na RTS-u u razgovoru sa predsednikom Skupštine Vladimi-
rom Orlićem, a Borko Stefanović na Juronjuzu u debati sa še-
fom poslaničkog kluba naprednjaka Milenkom Jovanovim.
U te dve situacije, koje bi trebalo da budu najnormalnija stvar
na svetu, nije bilo povišenih tonova i uvreda, ali je to mahom
protumačeno na prvu loptu: “Đilas se prodao Vučiću”, zaklju-
čak je koji je više posledica histerije nego racionalnog pristu-
pa stvarnosti.
Vučić se, za svoje pojmove, drži po strani i priprema se za “go-
stovanje” u Skupštini. Tamo će ga dočekati na jednoj strani
“desnica” (kao da on nije desnica) koja će mu pripisivati izdaju
iako ništa nije potpisao, niti se obavezao (za to postoji kredibil-
na potvrda), a na drugoj strani “levica” koja će pozivati na ne-
ophodnost da se u normalizaciji krene dalje iako režim deset
godina uništava politički život u Srbiji a sada traži jedinstvo.
U najavi sednice koju je tražila opozicija pojavio se dokument
o kome bi trebalo da se raspravlja i on je u utorak već bio
predmet osporavanja. Reč je o izveštaju Kancelarije za Koso-
vo u kome nema ničega od onoga o čemu je Vučić sam govo-
rio prošle nedelje: to je tipičan izveštaj administarcije sa više
prideva i kafanskih ocena nego činjenica. U suštini, nebitan
dokument o kojem nije potrebno da raspravlja skupština jer
Kancelarija ne vodi pregovore sa Prištinom i ne učestvuje u
dijalogu osim na tehničkom nivou. Oni koji su očekivali da
će Vučić podastreti dokument o kome se pregovara i o kome
javnost nagađa, ostaće uskraćeni – niti ima dokumenta, niti
rezolucije ili memoranduma koji bi značio da država dono-
si nekakvu odluku.
Ništa od toga: ponavlja se scenario iz septembra, kada je Vu-
čić dva dana pričao u Skupštini i svađao se sa svima koji mu
nisu po volji, a da nijedna odluka nije doneta niti je javnost
saznala išta o prirodi dijaloga koji on vodi u ime države Srbije.
Više o tome javnost je mogla da sazna, kao i do sada, sa por-
tala na albanskom jeziku. Poslednjih meseci se na tom polju
profilisao “Albenijan post”. On je i ove nedelje objavio “eksklu-
zivni” dokument predstavljen kao aneks francusko-nemač-
kog sporazuma u kome je opisano šta se od koga očekuje i šta
može da se dogodi ako se ponuđeno prihvati ili ne prihvati.
Uporedo, visoki američki zvaničnici Derek Šole i Gejb Esko-
bar poručili su da je vreme da se ZSO formira i da se ide da-
lje u normalizaciji odnosa.
Dokument objavljen na portalu na albanskom ima šest strani-
ca i prilično detaljno opisuje potencijalnu “mapu puta”: Srbija,
ako pristane, dobija mogućnost da bude nagrađena bržom EU

» rušeći sopstvenu zemlju – došao do neke
mudrosti. Ne želimo nikome ništa da do-
kazujemo, mi ćemo se i dalje boriti za sop-
stvenu politiku. Ne mislimo da tim poma-
žemo Vučiću na bilo koji način. Mi smo
ti koji sanjamo Srbiju posle Vučića i Sr-
biju bez Vučića u političkom pogledu. I
sve ćemo učiniti da se takva Srbija što
pre desi. Ali, ovo je državno pitanje i tiče
se mnogih generacija”, kaže Stefanović.
Biljana Stojković se slaže da najnoviji
kosovski rasplet događaja proevropsku
opoziciju stavlja u nezavidan položaj.
Proevropski političari
su u situaciji da mora-
ju da se zalažu za spo-
razum, i to ne zato što je
to predlog EU i SAD već
zbog toga što se teme-
lji na vrednostima koji-
ma teži. Sa druge strane,
moraju neprestano da se
pravdaju da zalaganje za sporazum nije
podrška Vučiću, “jer to zaista i nije”.
“A vrednosti za koje se zalažemo jesu
normalizacija političkih i ekonomskih
odnosa između Srbije i Kosova, za-
štita građana srpske nacionalno-
šti
sti od agresije kosovske admini-
st
stracije i pojedinaca iz većinskog
st
naroda, traženje najboljih reše-
n
n
nja za status kulturne baštine...
Zamrznuti konflikt se pokazao
neodrživim za sve ljude srpske
nacionalnosti, izuzev za kriminal-
na
ne strukture Srpske liste. Pre deset go-
dina na Kosovu je živelo 120.000 građa-
na koji su se izjašnjavali kao Srbi, sada
ih je preostalo 80.000, a veliko je pitanje

2. februar 2023. VREME

REME

integracijom i novim investicijama (posebno u oblasti energe-
tike); Kosovo, ako prihvati, otvara sebi put ka daljoj integra-
ciji u međunarodni poredak (Savet Evrope i NATO, za poče-
tak). Međutim, ona strana koja odbije sporazum, susrešće se
sa međunarodnom izolacijom – sankcije neće biti uvođene, ali
niko na nju neće obraćati pažnju sem na polju bezbednosti.
Niko od zvaničnika nije komentarisao novu medijsku “eksklu-
zivu”. Međutim, ono što je tamo napisano može da se zamisli
kao deo celokupnog paketa. Za razliku od drugih i ranijih in-
formacija, ovde se obe strane tretiraju nekako ravnopravno,
što je možda znak da se radi o probnom balonu, a ne o auten-
tičnim idejama. Teško je sada verovati da bi Zapad, koji je ra-
tovao i platio kosovsku nezavisnost od Srbije, tek tako osta-
vio tu teritoriju. Ipak, gledano spolja, čini se da Zapad gubi
strpljenje sa Kurtijem. To ne znači, kao što kaže Beograd, da
rade na tome da ga smene, ali nije im ni drago da se s njim
preganjaju i tretiraju ga kao predsednika vlade neke samo-
stalne i održive države.
desničarski dan radosti
Za Srbiju bi svakako bilo gore da su sve te “ekskluzivne” na-
znake dogovora i poluinformacije “puštaju” kako bi Vučić po-
pustio – bilo da ih sam traži kao izgovor, bilo da je Zapad pro-
cenio da može da ga pritisne.
A ta odluka, bez obzira na viku desnice i busanja u srpske gru-
di, ne izgleda loše: niko ne govori da Srbija sada treba da pri-
zna Kosovo uprkos insistiranju Prištine da se od toga krene,
 “Ono što ovde treba znati jeste da je
sporazum zaista novi pregovarački okvir,
ali okvir za Vučića kao čoveka kome se ne
veruje i koji nema poštovanje ni u Briselu
ni u Berlinu. To što će da potpiše nešto
na šta nije imao nimalo uticaja svedoči o
njegovoj minornosti u ozbiljnijim političkim
krugovima” – Nebojša Novaković
REME 2. februar 2023.
VREME
KO JE ŠTA REKAO, A ŠTA MISLIO: 19
M. Lajčak, A. Kurti i A. Vučić
Foto: Tviter nalog Lajčaka
pa je pravo čudo da Vučić to ne koristi u većoj meri u svojoj
propagandi. Linija diplomatske odbrane spuštena je niže: Sr-
bija se neće protiviti uključivanju Kosova u međunarodne
organizacije, što može da znači da bi Kosovo moglo i da po-
stane članica UN-a.
Iako svi znaju da se Beograd o tome ne pita, to ne smeta Vuku
Jeremiću da tvrdi da je ulazak Kosova u UN korak ka stvara-
nju “Velike Albanije”, a to bi značilo novi rat na Balkanu, pa
se, posledično, ne sme dozvoliti. Desnica u Srbiji i dalje veru-
je da će brzo promeniti geopolitičke okolnosti koje će pomo-
ći Srbiji da povrati upravljanje na ovom delu svoje teritorije.
Njen plan puta je sledeći: odbaciti sve što bi pomoglo da Pri-
ština postane zaista deo međunarodne zajednice, makar i po
cenu ekonomskog i diplomatskog slabljenja Srbije.
Ta politika zbega ima dobru prođu u Srbiji jer ujedinjava
nacionalni korpus: ugroženi smo, mrze nas, moramo da se
odupremo kako znamo i umemo i čekamo bolju globalnu
priliku. Niko ne pita niti objašnjava u čemu je tajna srpske
diplomatije do sada i kako je to Srbija uspevala da spreči
Kosovo da uđe u UNICEF ili Interpol, na primer. Da li je to
posledica diplomatske genijalnosti Ivice Dačića (kako nam
on govori)? Možda veština ubeđivanja Dijane Hrkalović i
Biljane Popović? Ili se radi o pomoći koju je Srbija imala od
Rusije i Kine?
Ako su “otpriznavanja” i blokada prijema delo naše umešnosti,
onda je pozicija prilično čista i ima sa čim da se trguje. Ali ako
je to sve bila “pomoć prijatelja” koje “zapadni partneri” ne žele
da vide u tom svojstvu na zapadnom Balkanu, onda je jasno
zašto se toliko priča o tome da Kosovo nikako ne sme u UN.
Šta god da se desi do kraja nedelje, ništa se brzo neće dogo-
diti. Beograd – čitaj Vučić – igraće svoju omiljenu igru oteza-
nja iako mu je stavljeno do znanje da je “provaljen”. A Kurti
je “osvojio” sever pokrajine, pa ne može reći da nema rezultat
na polju utvrđivanja kosovske državnosti.
I Beograd i Priština imaju ovu godinu da vide šta bi to bila
promena nabolje: kada krene 2024. biće drugačije, posrednici
koji sada ulažu energiju i vreme baviće se drugim stvarima,
a region će ostati zaglavljen u snovima o nacionalnoj veliči-
ni. Do poslednjeg čoveka. SLOBODAN GEORGIJEV
koliko njih uistinu živi tamo. Svaki treći
građanin ne vidi sebe na Kosovu u nared-
nih pet godina. To je rezultat zamrznu-
tog konflikta – put ka nestanku srpske
manjine na tom prostoru. Sa druge stra-
ne, moramo stalno ponavljati da zalaga-
nje za sporazum nije podrška Vučiću jer
to zaista i nije. Ne sme se izjednačavati
trenutna politika ucenjenog čoveka sa
dugoročnim i trajnim političkim stavom
proevropskih stranaka. Njegova strate-
gija je produbljivanje sukoba i nacionali-
stički populizam, čak i u situaciji kada je »
20 GOSTOVANJA U PARLAMENTU KOJA
MALO ŠTA REŠAVAJU: A. Vučić
Foto: AP Photo

sateran u ćošak, dok se proevropska opo-

zicija zalaže za rešavanje etničkih proble-
ma, zaštitu manjina i osiguravanje dosto-
janstvenog života na Kosovu. Vučić je deo
problema, a ne rešenja kosovskog pita-
nja”, ističe ona.
U PSG-u smatraju da je jedina klop-
ka za proevropsku opoziciju – ukoliko
svoju politiku i svoje odluke nastavi da
definiše u odnosu na to šta će “reći, po-
misliti i uraditi Vučić”, te da jedini impe-
rativ bude da se “uvek i po svaku cenu
naš stav i odluka dramatično razlikuje
od njegovih”.
“To je politički kratkovido i fatalno. Do-
kle god je Vučić mera svega, dokle god se
politika definiše u odnosu na njega i do-
kle god on bude taj koji nameće temu, do
tada će biti nedodirljiv. Politika PSG-a je
jasna i nije se menjala ni za milimetar. Mi
verujemo u suživot sa Albancima, veruje-  Ako neko sa druge strane dođe na vaše
mo u evropsku budućnost Srbije, veruje-
pozicije naknadno, ne znači da onda vi
mo u dogovore kao način rešavanja pro-
blema i mi od te politike nećemo odusta- treba da budete protiv sebe i sopstvene
ti. U suprotnom bih prestao da se bavim
politikom jer ne vidim šta bi onda bila lične karte, samo zato što je neko –
poenta mog političkog postojanja. Kad je
teško tumarajući i rušeći sopstvenu
reč o podeli odgovornosti, to je slab ar-
gument. Predloženi sporazum je sinteza zemlju – došao do neke mudrosti. Na
svih poraza proisteklih iz katastrofalne
politike devedesetih čiji je Vučić bio pro- mislimo da tim pomažemo Vučiću na
tagonista, kao i sporazuma koje su u po-
bilo koji način – Borko Stefanović
slednjih deset godina potpisivali on i Da-
čić. Zna se čija je odgovornost, bez obzira već da nas očekuje ponovo glumatanje Srbije potiču od Vučića, zato ćemo kao
na to ko je glasao ili čiji će potpis stajati”, i prenemaganje, njegova interpretacija proevropska opozicija, kao i do sada, ja-
kaže Grbović. stvarnosti i novi napadi na opoziciju”, sno da govorimo o uklanjanju glavne pre-
Lazović ističe da je Vučić još jednom kaže Lazović. preke sa evropskog puta”, kaže on.
uspeo da izokrene stvari “potpuno na- Nebojša Novaković podseća da je Vučić Borislav Novaković kaže da opozicija
glavačke”. Umesto da je ključno pitanje u više navrata isticao kako je francusko- ne sme da dozvoli da bude isprovocirana
u javnosti šta je suština francusko-ne- nemački sporazum u isto vreme i novi “puštanjem praznih balona”, s obzirom da
mačkog predloga, nametnulo se pitanje pregovarački okvir sa EU, te da je razu- se još uvek ne zna o kakvom dokumentu
ko podržava Vučića, a ko je protiv njega. mljiv njegov pokušaj da u pregovore uvu- je reč, odnosno ne zna se sadržina mogu-
“Ovu manipulaciju omogućili su mu če proevropske stranke “na čijem uništa- ćeg sporazuma.
strani predstavnici učinivši dokument vanju radi poslednjih 11 godina, kako bi “Vučić se ućutao i čeka da mi pred
tajnim, na šta smo ih upozoravali. Dakle, u javnosti stvorio pritisak da i te stranke skupštinsku raspravu ofiramo svoju pozi-
mi smo sada u situaciji da Vučić sakriva moraju da ga podrže”. ciju i tako mu olakšamo posao u četvrtak,
od nas šta je na stolu, ali traži blanko po- “Ono što ovde treba znati jeste da je kada izlazi pred poslanike. Naprotiv, prvo
dršku za sebe, pa šta bude. A biće ono što sporazum zaista novi pregovarački okvir, vlast mora učiniti javnim taj dokument,
njemu lično pravi manju štetu, a ne ono ali okvir za Vučića kao čoveka kome se ne koji će biti predmet razgovora. Potom je
što je dobro za Srbiju. U takvoj igri opo- veruje i koji nema poštovanje ni u Brise- posao Vučića da detaljno upozna posla-
zicija ne treba da učestvuje i dok ne vi- lu ni u Berlinu. To što će da potpiše ne- nike sa dosadašnjim tokom razgovora i
dimo i analiziramo francusko-nemački što na šta nije imao nimalo uticaja sve- njegovom pozicijom u pregovorima. Tek
predlog u izvornom obliku, ne možemo doči o njegovoj minornosti u ozbiljnijim tada stvaraju se minimalne pretpostavke
ni da razgovaramo o podršci. Verujem političkim krugovima. Kada bi evropske za javnu debatu, u kojoj treba da uzmu
da se taj predlog neće naći pred poslani- nevolje Srbije poticale od ovog sporazu- učešće sve relevantne institucije našeg
cima ni na sednici skupštine o Kosovu, ma, lako bi bile rešene. Evropske nevolje društva. Inače, ulazimo u stupicu jer

2. februar 2023. VREME

REME
  “Vučiću najviše odgovara zamrznuti ili ne tako zamrznut konflikt, 21

u kojem pod izgovorom borbe za Kosovo može da preusmerava

nacionalni naboj u pravcima koji odgovaraju njegovom interesu da
ostane na vlasti. Postizanje sporazuma moralo bi da znači da neko
preuzme odgovornost za ono što se dešavalo” – Radomir Lazović

Vučić može negirati tačnost svake naše
tvrdnje”, kaže Novaković.
ima li opozicija predlog
Obično se građanska opozicija optužuje
da zapravo nema nikakav predlog za Koso-
vo, pa i da je po ovom pitanju čak i rigidnija
od vlasti. Koliko su te optužbe osnovane?
Borko Stefanović je podsetio da je
njegova stranka još pre bezmalo četi-
ri godine predstavila Deklaraciju o po-
mirenju albanskog i srpskog naroda, u
kojoj su izneti predlozi za rešavanje ži-
votnih pitanja svih građana koji žive
na Kosovu i Metohiji, a Biljana Stojko-
vić ističe da stranka Zajedno “već duže
vreme” predlaže “novu formu dijaloga”
o Kosovu, koja je “efikasnija i brža”. Ova
organizacija smatra da se svi problemi
na Zapadnom Balkanu moraju rešava-
ti istovremeno.
“Sasvim nam je jasno da svako goruće
pitanje na ovom prostoru jeste etničko.
Možete se fokusirati na odnose između
Srbije i Kosova, ali će vas zateći problemi
između BIH i Srbije, BIH i Hrvatske, Srbi-
je i Hrvatske, Crne Gore i Srbije, Makedo-
nije i Kosova... zamislite sve kombinacije.
Ako se ova pitanja rešavaju jedno po jed-
no, nema nade da će Zapadni Balkan biti
ikada spreman za ulazak u EU. Predlaže-
mo veliku Regionalnu inicijativu na ko-
joj će se svi problemi rešavati u paketu,
uz koordinaciju i učešće svih relevantnih
međunarodnih faktora. Zajednički dogo-
vori bi obuhvatili ceo region i smanjili po-
jedinačne tenzije u ovom balkanskom bu-
retu baruta. Formiranje heterogenog, ali
jedinstvenog političkog regiona po pita-
njima ekonomije i trgovine, ljudskih pra-
va, bezbednosti, turizma, itd, otvorilo bi
vrata za prijem celog Zapadnog Balka-
na u EU. Sve to neće biti moguće ukoli-
ko pregovarači ostanu isti i ukoliko pre-
govore vodi samo jedan čovek – u našem
slučaju, Vučić. Umesto toga, stručni timo-
vi za različita pitanja moraju se uključiti
u takav dijalog. Kada smanjite tenzije i
zemlje povežete interesno, ekonomski i
politički, pitanja granica postaju mno-
go manje važna. Razlika između predlo-
ga stranke Zajedno i ostalih inicijativa,
kao što su Otvoreni Balkan ili Berlinski
proces, jeste ta što bi Regionalna inicija-
tiva obuhvatila sva sporna pitanja, a ne
samo trgovinska”, kaže Biljana Stojković.
Radomir Lazović kaže – da se njego-
va organizacija pitala, pregovori sa Koso-
vom bi se fokusirali na životne probleme
ljudi. Oni bi insistirali da se pregovori oko
tehničkih pitanja “što više relaksiraju” jer
njihovo rešavanje “može mnogo pomoći”
svima koji žive na Kosovu.
“Nije svako tehničko pitanje put u pri-
znavanje nezavisnosti ili otpriznavanje i
ne moramo oko svega biti na
ivici rata. Ne može se čekati
završetak pregovora i sveo-
buhvatni sporazum da bi gra-
đani tek onda, nekad u buduć-
nosti, vodili iole normalan ži-
vot. Ljudi žele da mogu slobod-
no da se kreću, da rade, da trgu-
ju, da se obrazuju, da se efikasno
leče... Sa druge strane, svako trajno i du-
goročno rešenje opet mora poći od želja i
interesa običnih ljudi. Niti može Kosovo
bez Albanaca, niti može bez Srba. Ono što
bi u pregovorima morao biti minimum je-
ste suštinska autonomija na severu Koso-
va kroz ZSO, da se pronađe mehanizam
da se ljudi osećaju bezbedno. Osim toga,
potrebno je obezbediti maksimalnu zašti-
tu kulturne, istorijske i umetničke baštine
srpskog naroda na Kosovu, a to nikome
ne bi trebalo da bude problem. Ono što
bi moglo da pomogne u smislu zajednič-
ke vizije jeste prijem u EU, koji bi bio neka
vrsta garancije ostvarenih standarda ko-
sovskog društva”, kaže Lazović.
Grbović kaže da bi pozicija Srbije bila
značajno bolja da smo u ovom procesu
“nastupili kao saveznici, a ne protivnici
SAD i EU”. Usklađivanjem sa Evropom
došli bismo, kaže, u situaciju da umesto
negativnog definisanja “crvenih linija”
formulišemo realne zahteve čije bi ispu-
njenje zaista pomoglo Srbima na Kosovu.
“Dalje odbijanje da postanemo deo uje-
dinjene Evrope po pitanju odnosa prema
ruskoj agresiji na Ukrajinu samo će dalje
razarati naše pozicije i ostaćemo pasiv-
ni akteri kojima se sporazum isporučuje.
Realni zahtevi Srbije trebalo bi da budu,
u prvom redu, personalna autonomija za
sve Srbe na Kosovu, ne samo za one koji
žive severno od Ibra, zaštita crkava i ma-
nastira kroz obezbeđivanje statusa ek-
steritorijalnosti, kao i čvrste garancije
za bezbednost ljudi i imovine”, kaže on.
I Nebojša Novaković smatra da je veoma
važno Srbiju učiniti “ponovo kredibilnom
na međunarodnom planu”.
“Čini se da u ovom mo-
m
mentu ni najbolji geopoli-
ti
tički uslovi ili pak inovativ-
n
na rešenja ne bi mogli biti
ttema jer strane u razgovo-
rrima na pokazuju zrelost.
Priznanje nije tema, ali da
otpočne saradnja, to je obema
otp
stranama u interesu. Uz mnogo varijabli,
jasno se izdvaja jedna konstanta, koja je u
isto vreme i vodilja ka postizanju rešenja,
a to je perspektiva evropskog političkog
podneblja kao jedinog mogućeg kapacite-
ta u kome iznova možemo graditi dobre
odnose, prethodno narušene ratovima i
stradanjem”, kaže on.
Borislav Novaković smatra da je još
uvek daleko bilo kakvo rešenje kosov-
skog pitanja. Po njegovom mišljenju, po-
trebno je što pre razgovore vratiti u raci-
onalan diplomatski okvir.
“Potrebno je mnogo diplomatskog str-
pljenja i veštine ne da bismo rešili pro-
blem, nego da bismo stvorili okolnosti
i pretpostavke koje čine mogućim pro-
duktivan razgovor o potencijalnim reše-
njima”, kaže on. ¶
NEDIM SEJDINOVIĆ

Tekst je deo projekta “Unapređenje demokratije u Srbiji”, koji nedeljnik “Vreme” realizuje uz podršku američke Nacionalne zadužbine za
demokratiju (NED). Projekat “Podsticanje javne debate o demokratiji uoči izbora” finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst,
celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja NED-a.

REME 2. februar 2023.

VREME
22 Intervju: Viola fon Kramon
Nije bilo nikakvih
ultimatuma
“Atmosfera unutar EU prema Srbiji jeste se uveliko promenila zbog stava zvaničnog
Beograda prema ratu u Ukrajini. Mislim da ljudi u Srbiji nisu svesni koliko je narušena
reputacija zemlje koju ste tako teško povratili nakon devedesetih. Zbog svega toga
mnogi nemački investitori pitaju kuda ide Srbija, jer žele da ulažu dugoročno i u sigurno
okruženje. To je, naravno, jasno predsedniku Vučiću i bez našeg predočavanja”
U
tisci nakon “dosad najvažnijeg”
obraćanja naciji predsednika
Srbije o Kosovu i francusko-ne-
mačkom predlogu još uvek se sležu. Iako
Aleksandar Vučić kaže tvrdnje da se Srbiji
preti obustavljanjem evropskih integra-
cija i investicija, detalji sastanka sa peto-
ricom izaslanika iz Evropske unije i SAD
javnosti su poznati samo iz usta predsed-
nika Srbije. Bez obzira na to što niko od
zapadnih zvaničnika Vučićeve reči nije ni
potvrdio ni opovrgao, nastavak diplomat-
skih aktivnosti Evropske unije oko sada
već “evropskog predloga” za Kosovo se na-
stavljaju. Mada i Priština i Beograd ima-
ju zamerke na ovaj dokument, čija sadr-
žina još uvek nije poznata, jasno je da će
i Kurtiju i Vučiću biti teško da ga odbiju.
Za Evropski parlament već dugo nema
dileme da bi napredak Srbije na putu ka
Evropskoj uniji, između ostalog, trebalo
usloviti i napretkom u dijalogu sa Prišti-
nom. Već godinama unazad nemačka po-
slanica iz redova Zelenih i izvestiteljka za
Kosovo Viola fon Kramon je jedna među
kritičnijima u EP prema
vlastima u Srbiji. Zame-
ra im je mnogo toga: od
stanja u vladavini prava
i borbi protiv korupcije,
odnosa prema medijima
do nacionalističke reto-
rike. Ni njoj najviši držav-
ni zvaničnici nikada nisu
ostali dužni. Često je dobijala prostor u
srpskim tabloidima, koji su je stavili na
poduži spisak albanskih lobista i mrzite-
lja svega srpskog.
Sa poslanicom Evropskog parlamen-
ta Violom fon Kramon razgovaramo o
trenutnom stanju u dijalogu Beograda i
Prištine, francusko-nemačkom predlogu,
kao i o tome kakva je trenutna atmosfera
u Evropskog uniji prema Srbiji.
“VREME”: Šta je, po vašem
mišljenju, suština posete petorice
izaslanika Evropske unije i
Sjedinjenih Američkih Država
Beogradu i Prištini?
VIOLA FON KRAMON: Nedavna po-
seta petorice visokih predstavnika Ne-
mačke, Francuske, Italije, kao i EU i SAD,
samo potvrđuje naše razumevanje zna-
čaja i hitnosti u dijalogu između Beogra-
da i Prištine. Ruski agresorski rat protiv
Ukrajine doveo je do tektonskih prome-
na u Evropi i ne možemo svaki put kad
dođe do eskalacije na Severu Kosova, da
se plašimo da li će izbiti sukob većih raz-
mera što bi služilo samo Putinu i Rusiji.
Zapad je stoga odlučio da preuzme punu
kontrolu nad situacijom na Zapadnom
Balkanu, jer je i naš bezbednosni inte-
res da napravimo održiv dogovor izme-
đu Kosova i Srbije. Ova poseta zato
sam
samo potvrđuje da smo razume-
li koliko
k su visoki ulozi kao i važ-
no
nost zatvaranja ove bezbedno-
sn
sne “rupe” na jugoistoku Evro-
p
pe. Drugi razlog jeste pomera-
n
nje dijaloga sa trivijalnih stva-
rri na one suštinske. Dakle, ovo
ttreba da posluži kao politički
okvir briselskog dijaloga, dovoljno
dobar da nakon toga raspravljamo o svim
preostalim pitanjima kao što su imovina,
prava SPC na Kosovu itd.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić
sastanak sa petorkom opisao je
kao postavljanje ultimatuma: ili
prihvatanje francusko-nemački
plana ili obustavljanje evropskih
integracija, investicija i bezviznog
režima. Da li njegove tvrdnje
odražavaju atmosferu unutar EU
prema Srbiji?
Nije bilo nikakvih ultimatuma. Ne
mogu da komentarišem svaki aspekt
sastanka jer nisam bila prisutna, ali
budite uvereni da nismo ovde da po-
stavljamo ultimatume. Zapadni pred-
stavnici su došli u dobroj veri da po-
krenu stvari i ponude i Srbiji i Kosovu
put napred.
Briselski dijalog traje već 12 godina i još
uvek se bavimo trivijalnim pitanjima kao
što su registarske tablice automobila. Da-
kle, treba da nastavimo razgovore o su-
štini, o čemu je i reč u planu EU. Jasno je
da svi u Srbiji znaju kako bez dogovora
o Kosovu neće biti integracije u EU, zato
mislim da nije stvar u zaključku da EU
integracije neće napredovati ako dogo-
vor propadne – to je očigledno.
S druge strane, atmosfera unutar EU
prema Srbiji jeste se uveliko promeni-
la zbog stava zvaničnog Beograda pre-
ma ratu u Ukrajini. Mislim da ljudi u
Srbiji nisu svesni koliko je narušena
reputacija zemlje koju ste tako teško
povratili nakoh 90-ih. Zbog svega toga
mnogi nemački investitori pitaju kuda
ide Srbija, jer žele da ulažu dugoročno
i u sigurno okruženje. To je, naravno,
jasno predsedniku Vučiću i bez našeg
predočavanja.
Mnogi veruju da EU insistira
na dogovoru Kosova i Srbije,
ali “praznih ruku”. Da li mislite
da Evropska unija može nešto
2. februar 2023. VREME
REME
 23

Foto: promo

REME 2. februar 2023.

VREME
24
konkretno da ponudi obema
stranama, uzimajući u obzir
činjenicu da proces proširenja na
Zapadnom Balkanu stagnira?
Potpuno ste u pravu da mnogi imaju
takav osećaj, pre svega zato što je EU u
velikoj meri izgubila kredibilitet u regio-
nu. Pogledajte samo slučaj Severne Ma-
kedonije gde godinama nismo mogli da
napredujemo iako su Makedonci doneli
neke veoma bolne odluke. Međutim, ne
slažem se da smo došli “praznih ruku”.
Mnogo je stvari “na kocki” i za Srbiju i za
 “Mnogo je stvari ‘na kocki’ i za Srbiju i
za Kosovo ako ovaj plan propadne jer ne
govorimo samo o članstvu u EU, već o
celokupnom odnosu Zapada sa njima”
Kosovo ako ovaj plan propadne jer ne go-
vorimo samo o članstvu u EU, već o celo-
kupnom odnosu Zapada sa njima.
EU je daleko najveć i donator i
najveći investitor, najveći trgovinski
partner, najveći izvoznik znanja i teh-
nologije i još mnogo toga. Plan EU za
Srbiju i Kosovo predviđa još snažni-
ju ekonomsku integraciju, investicije
i preferencijalni tretman. Ovo je veo-
ma opipljiva “šargarepa”. I što je najvaž-
nije, ovaj sporazum će otvoriti pravu
perspektivu EU članstva za Srbiju jer
će omogućiti praktično finalizaciju pi-
tanja Kosova, koje je glavno pored po-
glavlja 23 u procesu.
Kako vi gledate na francusko-
nemački predlog? Da li je on model
za razrešenje visoko-političkih
odnosa Beograda i Prištine?
Pre svega, to je predlog EU jer cela Uni-
ja stoji iza njega, ne samo Pariz i Berlin.
Ja to zaista vidim kao najbolju moguću
ponudu u ovom trenutku. Svesna sam
da u njemu nedostaju neki elementi, a to
je upravo zato što taj predlog nije kona-
čan, sveobuhvatni sporazum. Ipak, ovaj
Plan treba da posluži kao novi podsticaj
za dijalog, da nas pokrene ka konačnom
sporazumu i otvori put za rešavanje svih
preostalih pitanja. Ovo nije revolucionar-
ni tekst, jer već neko vreme kruži “model
dve Nemačke”; ipak, ovo je prvi put da su
sve ključne zapadne prestonice u potpu-
nosti stale iza toga.
Utisak je da obe strane ponuđenim
rešenjima nisu sasvim zadovoljne.
Da li je Evropska unija spremna za
scenario u kom Aleksandar Vučić
ili Aljbin Kurti odbijaju francusko-
nemački plan?
Ako obe strane nisu zadovoljne, to znači
da imamo kompromisni tekst ili nešto što
je veoma blizu kompromisa. Ovde želim da
budem vrlo jasna – strana koja odbije plan
biće sve više izolovana od strane EU i SAD
i prilično sam sigurna da su toga dobro
svesni i predsednik Vučić i premijer Kur-
ti. Niko ne želi da bude viđen kao strana
koja je to potpuno odbacila i to nam daje
dobru osnovu da nastavimo razgovore.
Šta bi za Vas bio idealan model za do-
govor, a šta je realno rešenje koje može-
mo da očekujemo?
Idealan model je onaj koji je
sprovodiv – dakle, onaj koji
će biti implementiran i u pot-
punosti prihvaćen od obeju
strana. Videli smo da pret-
hodni sporazumi sklopljeni
u Briselu ili u Vašingtonu, ili
ako želite prošlog novembra
u Berlinu – ostaju nesprove-
deni. Razlika koju bih veoma želela da
vidim u vezi sa ovim predlogom u od-
nosu na prethodne jeste puna primena.
Što se tiče samog sadržaja, ono što su
dve strane spremne da prihvate i što je
u skladu sa evropskim normama jeste
idealan model.
S obzirom na pojedine jednostrane
poteze Prištine tokom pola godine,
da li se još uvek može reći da je
kosovska strana konstruktivna
u dijalogu sa Srbijom? Da li Vi tu
vidite volju da se dođe do rešenja?
Nažalost, ne vidim iskrenu političku
volju ni sa jedne strane da se dođe do re-
šenja. Srbija nema snage da kaže jasno i
glasno šta je kraj dijaloga sa Kosovom,
čemu vode pregovori u Briselu, i zato ide
oprezno, malim koracima kako bi odugo-
vačila proces. Kosovu se žuri jer bez kraja
dijaloga nema međunarodnih članstava
niti progresa, pa zato u toj težnji da do-
kaže suverenitet na Severu imamo inci-
dente koji samo prave štetu. I od jedne
i od druge strane tražimo političku zre-
lost i državničku hrabrost, što najčešće
nije slučaj.
Da li je osnivanje Zajednice srpskih
opština (ZSO) zahtev EU ili zahtev
Srbije, kao što to tvrde zvaničnici
na Kosovu?
Zajednica srpskih opština je dogovo-
rena još 2013. godine, a potom ratifikova-
na u kosovskom parlamentu. Čak i pre-
suda Ustavnog suda Kosova kaže da se
pored elemenata ZSO koji nisu u skladu
sa Ustavom, ZSO mora sprovesti. To je,
dakle, pravno obavezujuća međunarod-
na obaveza i ustavna obaveza Kosova i tu
nema dileme. Verujem da su i SAD i EU
tu prilično jasni i da bez implementaci-
je ZSO nema daljeg napretka. Ono što
bih želela da vidim jeste proaktivniji pri-
stup Kosova u ovom pogledu, neki sop-
stveni predlog o ZSO koji je u skladu sa
domaćim pravnim okvirom. To bi bio naj-
bolji put napred, ali, nažalost, ne vidim
da se to dešava i zbog toga je
pritisak zapadnih partnera
pr
og
ogroman.
Kao izvestiteljka
K
Evropskog parlamenta
E
za Kosovo, kako Vama
z
iizgledaju politička
ssituaciju u Prištini i
reformski procesi?
re
Pozitivna strana političke situacije u
Prištini jeste njen pluralizam. Imamo ve-
oma raznoliku političku ponudu na Ko-
sovu, mirnu tranziciju vlasti i relativno
miran izborni proces. Ovo ne znači da je
sve idealno, ali bih veoma volela da vidim
nešto slično u Srbiji. S druge strane, dija-
log sa Srbijom veoma polarizuje političku
scenu i društvo u celini. To gura mnoge
progresivne snage ka desnom populiz-
mu i to je jedan od važnih razloga zašto
je plan EU važan u širem smislu za oba
društva. Reforme su, nažalost, spore, po-
gotovo u sektoru pravosuđa i energeti-
ke. Voleli bismo da vidimo opipljivije re-
zultate i kad se radi o odnosu prema ma-
njinskim pravima, kao i implementaciji
ustavne presude o vraćanju zemlje ma-
nastiru Visoki Dečani. ¶
SOFIJA POPOVIĆ
2. februar 2023. VREME
REME
 Pravosuđe u Srbiji 25

Više javno tužilaštvo

u Beogradu D.O.O
Novim zakonom, po isteku rešenja o upućivanju, novi zamenici
bi se birali na obaveznim konkursima, a tada je pitanje da li bi
Državno veće tužilaca napravilo isti izbor kao i šef VJT-a Nenad
Stefanović. Zapravo, izbor zaista najboljih za te funkcije mogao
bi da ga ostavi bez ucenjivačkog potencijala te bi time njegova
IZBOR: Novi tužioci i sudije
moć, kao i moć tužiteljke Zagorke Dolovac, počela da slabi polažu zakletvu u Skupštini
Foto: Rade Prelić /Tanjug

T
užilaštvo novim zakonom ima šan-
su da konačno krene putem neza-
visnosti, međutim, malom delu
tužilaštva koji je od institucije, manipu-
lisanjem pravilnicima, napravio privatnu
firmu, to smeta. Deo tužilaca iz Udruže-
nja sudija i tužilaca Srbije (UST) protivi
se izmenama i zbog njih napada sve osta-
le kolege koje žele veću slobodu u radu, a
napadaju i samu ministarku pravde Maju
Popović, koja je izmene zakona predloži-
la u skladu sa Venecijanskom komisijom
i evropskim vrednostima. Organizacija
UST je, podsetimo, od strane evropskih
udruženja okarakterisana kao gongo –
dakle, organizacija koja se lažno predstav-
lja kao nezavisna, a zapravo zastupa sta-
vove interesnih državnih grupa.
između pravde i profita
Reč je o zabrani upućivanja tužilaca
iz nižih u viša tužilaštva. Predlog nacrta
Zakona o javnom tužilaštvu predviđa da
ubuduće zamenici javnih tužilaca mogu
da se upućuju na istom nivou, recimo iz
Osnovnog u neko drugo Osnovno tužilaš-
tvo, kao i iz Višeg u Više, iz Apelacionog u
drugo Apelaciono. Od ovih izmena izuzeta
su, zbog nedostatka drugih institucija sa
istom namenom, samo Tužilaštva za orga-
nizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zlo-
čine. Takvo rešenje podržava 99 odsto tuži-
laca u Srbiji. Međutim, usprotivila se jed-
na klika koja zapravo ne želi nezavisnost,
već političku podobnost u službi držav-
nih moćnika. Izgleda da između pravde i
profita nije svakom tužiocu milija pravda.
Trenutno u Višem javnom tužilaštvu u
Beogradu ima na desetine upućenih zame-
nika iz nižih u viša tužilaštva. Oni se biraju
bez ikakvog konkursa, već ličnim izborom
šefa VJT-a Nenada Stefanovića i parafom
odobrenja Republičke tužiteljke Zagorke
Dolovac. I to upućivanje, koje je ranije tre-
balo da bude izuzetak, postalo je redovna
pojava, dok su zakonski konkursi postali
retkost. Na taj način šef VJT Nenad Ste-
fanović doveo je sebi bliske ljude, koji su
bez mnogo iskustva i kvalifikacija brzo
napredovali, te je gotovo sve ostale kole-
ge koji su mu iole pružile otpor posmenji-
vao i premestio na lošije pozicije.
Upućeni tužioci rade isključivo kako
on diktira, odnosno kako centri moći
diktiraju njemu, u suprotnom, ovakvim
sistemom on upućene tužioce u svakom
momentu može da vrati tamo odakle su
došli. Stefanović je upućene odmah posta-
vio na rukovodeće položaje, kontakt tač-
ke za važne teme, te zbog toga imaju veću
platu a manje posla i samo njih šalje na
seminare. Nije Stefanović prvi koji ova-
ko zloupotrebljava sistem, ali je to sva-
kako pretvorio u masovnu pojavu. Iako
im kod upućivanja u rešenju piše “najdu-
že do godinu dana”, to rešenje se dono-
si iznova i iznova dokle god je upućeni
tužilac poslušan. I tako se neko tužilaš-
tvo, poput Višeg u Beogradu, pretvara u
privatnu firmu Tužilaštvo d.o.o
Zakonodavac je upućivanje predvideo
kako bi se kadar brzo popunio; ukoliko
neki tužilac, na primer, umre ili da otkaz,
da se tako popuni mesto do regularnog
izbora novog zamenika tužioca. Politički
poslušnici našli su u tom Zakonu model
kako da što duže ostanu nezavisni, ali
podobni. Na taj način upućeni tužioci su
i favorizovani kada se konkursi konačno
otvore jer su već zadužili neke predmete.
A da se sve vrti beskonačno dugo, omo-
gućava im i Državno veće tužilaca, koje
nije redovno raspisivalo konkurse kako
bi popunilo sva upražnjena mesta.
kako ne birati najbolje
Novim Zakonom, po isteku rešenja o
upućivanju, novi zamenici bi se birali na
obaveznim konkursima, a tada je pitanje
da li bi Državno veće tužilaca napravilo
isti izbor kao i Stefanović. Zapravo, izbor
zaista najboljih za te funkcije mogao bi
da ga ostavi bez ucenjivačkog potencija-
la te bi time njegova moć, kao i moć tuži-
teljke Zagorke Dolovac, počela da slabi.
Nedavno je šef VJT Nenad Stefano-
vić zavapio da bi prestanak upućivanja
mogao da dovede do kolapsa Višeg tuži-
laštva u Beogradu. To nije istina, ti upuće-
ni bi ostali do isteka rešenja i novog kon-
kursa. Drugo, od kada je Stefanović šef
u VJT, tamo je, na njegovu inicijativu, za
godinu dana upućeno više od 20 zameni-
ka. Svi su iz osnovnih tužilaštava prešli u
Više posle jednog poziva koji se ne odbija...
Time je znatno otežan rad osnovnih tuži-
laštava u kojima već nedostaju zamenici,
i time su “oduzeti” postojeći, a novi nisu
izabrani. Zato se postavlja pitanje: ako je
sistematizacijom popunjen broj zameni-
ka u Višem, da li je Stefanovićev cilj bio da
izazove kolaps u osnovnim tužilaštvima?
Nacrt zakona o javnim tužilaštvima, sa
ostalim zakonima iz pravosuđa, u nared-
nih nekoliko dana naći će se pred poslani-
cima Skupštine Srbije, koji će imati pravo
da predlažu amandmane i odluče o konač-
noj verziji pravosudnih zakona. Nesum-
njivo, poslanici će imati brojne kritike na
nove zakone, ali deo nacrta Zakona bi sva-
ko kome je stalo do nezavisnosti tužilaš-
tva u Srbiji morao da pohvali. ¶
J. Z.

REME 2. februar 2023.

VREME
26 Ognjen Lazić, finansijski direktor kompanije Bambi o rekordnim rezultatima

Svaki drugi keks koji se pojede u

Srbiji napravljen je u Bambiju
Drugi put zaredom, kompanija Bambi je, zajedno sa Coca-Cola sistemom, predstavila
Studiju društveno-ekonomskog uticaja u 2021. godini na privredu Srbije. Ognjen Lazić,
finansijski direktor Bambija, u intervju za Vreme kaže da nije bilo lako u izazovnim
vremenima postići tako dobre rezultate, ali da to najbolje govori o snazi kompanije.
Studija koju ste predstavili krajem inovira, zapošljava, jača prepoznatljivost nije izostao ni u Sloveniji i Hrvatskoj, gde
godine pokazala je da kompanija nacionalnih brendova i ekonomiju osla- je naša Plazma najbrže rastući brend u
Bambi značajno utiče na privredni njajući se u velikoj meri na lokalne dobav- kategoriji keksa. Od Plazma brenda smo
ambijent Srbije rekordnim izvozom i ljače, istovremeno posvećujući se razvoju odavno navikli da obara rekorde, ali veo-
stalnim rastom proizvodnje. Na koje inostranih tržišta. ma smo ponosni i na kategoriju Wellness
ste rezultate naročito ponosni? Kako se globalna kriza odrazila na keksa koji je zabeležio dvocifren rast pro-
Naši rezultati su impresivni u svakom poslovanje kompanije Bambi u godi- daje u odnosu na 2021. godinu.
pogledu, a najviše sam ponosan što su ni za nama? Osim nabavke siro-
svake godine bolji u odnosu na prethod- Nije bilo lako, to je Sa naših linija vina i vrtoglavog
nu. Svojim poslovanjem u 2021. godini, svima jasno. Naša proi- je prošle godine skoka cena, koli-
Coca-Cola sistem i kompanija Bambi gene- zvodnja, prodaja i izvoz ko je bilo izazovno
risale su 360 miliona evra dodatne vred- su u 2022. godini, upr- otišlo oko 33.000 zaštiti i sopstvene
nosti nacionalnoj ekonomiji, što predstav- kos sukobu u Ukraji- zaposlene od infla-
lja 0.7% BDP Srbije. Kroz direktna radna nu i izazovima u glo-
tona keksa. To je tornih promena?
mesta i povezani lanac vrednosti podrža- balnom lancu snabde- za 1650 tona više u Smatram da su
vamo ukupno 14.900 radnih mesta, što vanja, bili iznad oče- posvećenost i zado-
je 0.5% radnih mesta u Srbiji. U budžet kivanja. Sa naših lini- odnosu na rekordnu voljstvo zaposlenih
Srbije uplaćeno je 55 miliona evra direk- ja je prošle godine na najjači pokazatelj
tnih poreskih prihoda, a podržano je još domaće tržište, ali i u
2021. godinu uspešnog poslova-
144 miliona evra poreza u celokupnom lan- svet otišlo oko 33.000 tona keksa. To je za nja jedne kompanije. Zapravo, oni su naj-
cu vrednosti. U razvoj lokalnih zajednica 1650 tona više u odnosu na 2021. godinu, veći ambasadori Bambija i najvažniji resurs
zajedno smo uložili oko 785 hiljada evra. koju smo do sada smatrali rekordnom. Po bez kojih naša razvojna vizija ne bi bila
Imamo privilegiju da možemo, bez imalo Nielsenovom istraživanju, svaki drugi keks moguća. Vrlo pažljivo smo pratili inflatorna
ustezanja i pomalo neskromno, da kažemo u Srbiji, ali i svaki četvrti koji se pojede u kretanja i sproveli korekciju zarada u dva
da je Bambi danas jedna od vodećih doma- Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji navrata, kako bi se primanja izbalansirala,
ćih kompanija, koja neprestano investira i nastao je u fabrici Bambi. Pozitivan trend kao i pružili različite programe podrške i

2. februar 2023. VREME

REME

benefita, čime smo želeli da zaštitimo sva-
kog pojedinca u kompaniji.
Na čemu će u narednom periodu biti
fokus kompanije? Šta su naredni
koraci?
Nedavno smo ostvarili jednu našu veli-
ku viziju – otvorili smo R&D centar (Centar
za istraživanje i razvoj) u Požarevcu. Naša
buduća “laboratorija znanja i inovacija”
koja je sada tehnički u potpunosti opre-
mljena, predstavljaće osnovu daljeg razvo-
ja, mesto na kome ćemo rasti i kao tim i
kao kompanija. R&D centar će biti mesto
gde će talentovani prehrambeni inženje-
ri ukrstiti znanja i ideje u potrazi za ideal-
nim prototipovima proizvoda. Brzo i efika-
sno, radićemo na inovaciji našeg portfoli-
ja, razvoju pakovanja, trudeći se da uvek
budemo aktuelni i atraktivni.
Kompanija Bambi prisutna je danas na
četiri kontinenta i u više od 20 zemalja
širom sveta. Osnaženi R&D centrom kao
generatorom razvoja, verujem da smo
spremni da i potencijalom i kvalitetom
prevaziđemo ne samo nacionalne, već i
regionalne okvire.
Da li ste optimista kada je reč o sta-
bilizaciji tržišta?
Po prirodi svog posla sam oprezan i kon-
zervativan. Inflatorni pokazatelji potvrđuju
da nije realno u bližem periodu očekivati
stabilizaciju snabdevanja i cena, ali mesta
pesimizmu nema. U skladu sa promena-
ma na tržištu, još na početku 2022. godi-
ne, preuzeli smo inicijative u vidu daljeg
ulaganja i razvoja brendova, investiranju
u tehnologije, kapacitete i ljude. Vode-
ću ulogu na tržištu biskvita ostvarili smo
zahvaljujući inovacijama našeg proizvod-
nog portfolija, dobrim pozicioniranjem u
maloprodajnim objektima, kao i atraktiv-
nijom ponudom naših najprodavanijih
proizvoda, osnaženi novom proizvodnom
linijom u koju je uloženo 11 miliona evra.
Obezbedili smo kontinuitet snabdeva-
nja tržišta našim proizvodima i uprkos
izazovima u lancu snabdevanja i istorij-
skom rastu cena sirovina, omogućili smo
potrošačima da što manje osete krizu i
uživaju u omiljenim ukusima. Mislim da
će naredni period biti ispit zrelosti, ali
verujem da ćemo kao i do sada odgovor-
nim odnosom prema potrošačima, par-
tnerima, zaposlenima, ali i brendovima
iza kojih stojimo pokazati da nismo vizi-
onari bez pokrića.
REME 2. februar 2023.
VREME
LIČNI STAV
27
Da li je pravda
ipak samo
spora
DUBRAVKA
Iako je podnošenje optužnih
DMITROVIĆ
Članica Udruženja javnih
akata uvođenjem tužilačke istage
tužilaca i zamenika postalo znatno brže i efikasnije,
javnih tužilaca Srbije
krivični postupci i dalje traju
dugo, a pojedini čak i predugo
U vreme kada je donet “novi” Zakonik o krivičnom postupku iz 2012. godine,
mnogi teoretičari prava su kao neverne Tome odmahivali glavom tvrdeći da
uvođenje tužilačke istrage neće doneti dobro krivičnom postupku, dok su
donosioci ovog zakona pomalo ljutito to osporavali tvrdeći da će, naprotiv,
uvođenjem novih instituta (u vidu tri vrste sporazuma sa tužiocem) krivični
postupak postati mnogo brži i efikasniji i skratiti trajanje suđenja. No, da li
je praksa potvrdila sumnje prvih ili je pak ispunila očekivanja ovih drugih?
Mislim da je, kako bi naši pisci rekli, “istina negde između”, ili kako bi rekli
junaci čuvenog serijala Dosije iks, “istina je tamo negde”...
bolje je, ali...
Decenija primene tužilačke istrage predstavljala je veliki zaokret i izazov
u radu i to najpre u Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je prvo zapo-
čelo sa primenom, a s vremenom je postignutim rezultatima pokazana veća
efikasnost istražnog postupka nego ranije, s obzirom da je svaki tužilac u
radu na svojim predmetima sam određivao način i strategiju vođenja istra-
ge, određivao kada i na koji način će sprovoditi određene dokazne radnje ne
zaviseći od odluke istražnog sudije, kako je to bilo ranije. Iako suočena sa
brojnim poteškoćama na početku, tužilačka istraga je s vremenom oprav-
dala svoju svrhu. O tome govori i činjenica da u protekloj deceniji nisu uoče-
ni neki značajniji propusti, nepravilnosti i prigovori na postupanja tužilaca
u istražnom postupku, a kvalitet rada je postepeno podizan na viši nivo i u
onim tužilaštvima u kojima je na početku, zbog slabije tehničke i organiza-
cione podrške, ovaj prelaz bio mnogo teži.
Međutim, iako je podnošenje optužnih akata uvođenjem tužilačke istage
postalo znatno brže i efikasnije, krivični postupci i dalje traju dugo, a poje-
dini čak i predugo, o čemu se sa navođenjem određenih “opravdanih” razlo-
ga na strani suda pisalo na ovim stranicama, uz iznošenje brojnih “izvinja-
vajućih” činilaca zbog čega se pojedina suđenja ne završavaju u razumnom
roku. Ne sporeći navedene opravdane razloge, ovde bih se osvrnula samo
na one koji su velikim delom posledica pojedinih spornih rešenja iz Zako-
nika o krivičnom postupku.
problematični dvostepeni postupak
Lično sam oduvek bila zagovornik da je jedna od najproblematičnijih
odredbi Zakonika o krivičnom postupku ona koja se odnosi na dvostepe-
nost postupka potvrđivanja optužnice; odnosno, da na rešenje kojim je
vanpretresno veće potvrdilo optužnicu okrivljeni može izjaviti žalbu vi-
šem sudu, koja je krivični postupak do te mere usporila i u potpunosti obe-
smislila nameru zakonodavca da novim izmenama procesnog zakona uči-
ni da se sudski postupci blagovremeno završavaju.
Naime, zakonodavac je propisao da okrivljeni ima pravo da podnese pi-
¶ sani odgovor na podnetu optužnicu, u kom odgovoru se uobičajeno navode »
28 BR. 39
razlozi kojima se osporava pravna kvalifikacija, činjenično stanje i negira
krivica. Vanpretresno veće suda u postupku potvrđivanja optužnice detalj-
no razmatra sve navode iz odgovora i ukoliko smatra da isti nisu utemelje-
ni, obrazloženim rešenjem potvrđuje optužnicu. Važno je napomenuti da
su sudska rešenja o potvrđivanju optužnice temeljna, uz navođenja svih
dokaza iz kojih se potvrđuje opravdana sumnja o postojanju krivičnog dela
i krivice. Po ranijem Zakoniku o krivičnom postupku, momentom odbija-
nja prigovora (ukoliko je podnet) na optužnicu, ona je stupala na pravnu
snagu i sud je zakazivao glavni pretres; vreme od podnošenja optužnice
sudu do zakazivanja glavnog pretresa bilo je veoma kratko, ali sada to više
nije tako i put do stupanja optužnice na pravnu snagu mnogo je duži i teži.
Razlog zašto je postupak potvrđivanja optužnice u nekim predmetima
trajao i po više godina leži u mnogome i u procesnom zakonu, koji je propi-
sao da se protiv rešenja vanpretresnog veća kojim je potvrđena optužnica
može izjaviti žalba neposredno višem sudu. Mislim da je bespredmetnost
ovakve odredbe u tome što okrivljeni u ovoj žalbi iznose iste one razloge koji
su bili navedeni u odgovoru na optužnicu, i koje je vanpretresno veće de-
taljno razmatralo pre nego što je donelo rešenje o potvrđivanju optužnice.
Smatram da je ovu dvostepenost u potvrđivanju optužnice zakonoda-
vac propisao evidentno iz “straha” da se inkvizitorski karakter istražnog
postupka, koji je sada u rukama tužioca, ne “otme kontroli”, tim pre što
je sada ukinuto pravo okrivljenog da na naredbu tužioca o sprovođenju
istrage izjavi žalbu, pa je zakonodavac smatrao da je onda potrebno poja-
čati sudsku kontrolu optužnice, tako što sada nije dovoljno da je potvrdi
prvostepeni, već i drugostepeni sud.
jurenje sopstvenog repa
Šta se onda desilo u praksi i šta je krenulo naopako?
Pa, desilo se to da se drugostepeni sud sada nalazi u procesnoj situaciji u
kojoj preispituje odluku nižeg suda, analizirajući da li je on naveo valjane ra-
zloge u rešenju kojim je potvrdio optužnicu, i često kao da ne veruje u ono
što je napisano, valjda zbog opreza što je istragu vodio tužilac. Onda ukida
prvostepena rešenja o potvrđivanju optužnice sa nalozima ili da prvostepe-
ni sud nešto ispravi ili da naloži tužiocu da on nešto ispravi u optužnici, pa
se postupak tako vraća na sam početak iako je formalna kontrola optužnice
već odavno prošla, što me podseća na onu mačku koja se vrti u krug pokuša-
vajući da sebe ugrize za rep.
Smatram da bi izlazna strategija za rešavanje ovog problema bila u tome
ili da zakonodavac redefiniše ovu odredbu, ili da se promeni odnos višeg
suda prema nižem u pogledu ocene valjanosti prvostepenog rešenja o po-
tvrđivanju optužnice, sa svešću o tome da se odluka prvostepenog suda
kojom je potvrđena optužnica ne može dovoditi u sumnju, jer su se upra-
vo kod njega pri odlučivanju nalazili spisi istrage i dokazi koje je tužilac
dostavio.
Ovakvo “nepoverenje” u tužilačke akte koji prolaze neopravdano rigoro-
zne sudske kontrole, generisano je činjenicom da po ranijem zakoniku o
krivičnom postupku, nakon prikupljanja dokaza od strane policije u pret-
krivičnom postupku, ona je dokaze dostavljala tužiocu koji je formalnim
zahtevom otvarao istragu, ali je nakon toga sud u celosti sprovodio; sada
postoji neposredna veza između tužioca i policije i, s obzirom da po zako-
nu tužilac vodi i predistražni i istražni postupak, ta sprega između organa
otkrivanja i organa gonjenja krivičnih dela čak i kod stručne javnosti iza-
ziva podozrenje da tu nisu uvek “čista posla”.
A vreme prolazi, okrivljeni čekajući svoju (ne)dostižnu pravdu, kao ju-
naci iz Beketovog romana za sve optužuju tužioca, prstom upirući u nje-
ga, jer je ipak negde za sve samo on kriv! ¶ sudeći reč je o izuzetno bogatom lokalitetu, gde
Rudno blago
Renta na
Otkriće zlatne žile u brdima
iznad siromašne Žagubice
prava je dramska priča koja
je, u međuvremenu, otkrila da
se trenutno za zlatom u Srbiji
traga na čak – 70 lokacija
K
roz Srbiju su tekle takozvane zlatonosne
reke: Pek, Timok, Rasina i Resava. Koriste-
ći alate čudnovatih naziva – ispitak, veše-
raj i rudarski tanjir – lovci na zlato su sakupljali
ovaj plemeniti metal iz rečne vode. Zlato se ispi-
ralo u posudi od mekog drveta koja ima popreč-
ne grede, rešetke ili crni tepih na kojima se zadr-
žavaju zlatne čestice. Tradicija ispiranja zlata na
istoku Srbije vremenom je iščezla. No, groznica
se ponovo probudila i zahvatila javnost u Srbiji,
koja donedavno jedva da je bila svesna ikakvog
srpskog rudnog blaga.
Sve je počelo kada je na nacionalnom servisu u
decembru 2022. predsednik Republike Aleksan-
dar Vučić – uz opasku da nas je “Bog pogledao”
– objavio kako je pronađeno zlato u jednom od
“najsiromašnijih delova zemlje”. Temi zlata će se
državni funkcioneri vratiti tokom januara, da bi
pre dve nedelje Ministarstvo rudarstva i energe-
tike saopštilo kako je zlato otkriveno na lokaciji
Čoka Rakita, koje se nalazi na padinama ispod
Crnog vrha, u brdima između Bora i Žagubice,
čijoj opštini pripada.
Žagubica, varoš u dolini Mlave sa manje od 2500
stanovnika, zaista spada u ona naselja Srbije gde
je život kameno težak, a budućnost uvek tamo
negde, iza brda. Opština je kategorisana među
44 takozvanih nedovoljno razvijenih opština, sa
BDP-om koji je manji od 60 odsto od državnog pro-
seka. Osnovna delatnost stanovnika je poljopri-
vreda, plate su niske i retke, stanovništvo posta-
je sve starije, a infrastruktura sve zapuštenija –
kroz opštinu prolazi regionalni put Požarevac–
Bor, dva regionalna puta u lošem stanju ka Des-
potovcu i Majdanpeku, kao i par seoskih i šum-
skih puteva. Opština ima jednu tehničku sred-
nju školu za ekonomiste i konobare, tri osnovne
škole, dom zdravlja i dve seoske ambulante, jedan
fudbalski klub i jedan dom kulture gde nastupa
lokalni KUD. Gradić, uz to, ima i Zavičajni muzej.
Sada je u brdima iznad njega otkriveno jedno
od najvećih nalazišta zlata u Evropi. Po svemu
2. februar 2023. VREME
REME

zlatnu groznicu
ISTOČNA SRBIJA: Zlato ispod zemlje i u vodi
Foto: Marija Janković
se navodno može dobiti gotovo čist kon-
centrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem od
93 odsto. Zlato je na lokaciji Čoka Rakita
otkrila kanadska kompanija Dundee Pre-
cious Metals INC, jedna od onih koje vrše
istraživanja širom Srbije, uključujući i Pro-
jekat zlata Timok. “Potencijalne rezerve
značajne su sa aspekta količine rude, sadr-
žaja zlata, što u perspektivi može biti od
velikog značaja za ekonomiju cele zemlje,
posebno za region istočne Srbije”, rekla je
ministarka rudarstva i energetike Dubrav-
ka Đedović, koja je posebno naglasila da
je projekat još uvek u fazi istraživanja.
zlatna žila
Srednje površine za evropsku drža-
vu i malog broja stanovnika, Srbija nije
zemlja bogata prirodnim bogatstvima –
relativno plodna zemlja, šume, pitoma
brda i reke, velika nalazišta lignita, izve-
sne količine na e i metala obezbeđuju
da u Srbiji nikad nema gladi, ali ni živo-
ta zasnovanog na eksploataciji prirodnih
resursa kao u Norveškoj, Saudijskoj Ara-
biji ili Čileu. Prihodi od rudarstva tako
čine između 1,4 i 2 odsto BDP-a. Međutim,
duboko dole pod zemljom, ispod Srbije
se proteže jedna još uvek neiskorišćena
zlatna žila. Ispod istočne Srbije, naime,
nalazi se Timočki magmatski kompleks,
što je deo takozvanog Tetijskog pojasa
koji se proteže od Alpa do Himalaja, od
Zapadne Evrope preko Turske do Irana i
REME 2. februar 2023.
VREME
Južne Azije. Pojas sadrži prvoklasne depo-
zite bakra i zlata koji potiču od geoloških
procesa iz davne prošlosti i koji se danas
neprekidno istražuju.
S obzirom na ovu geološku okolnost,
procenjuje se da su ukupni mineralni
resursi zlata u Srbiji značajni – iznose oko
600 tona, što je vrednost koju su, nakon
otkrića iz Žagubice, beogradski mediji pre-
neli u udarnim vestima, uz nezahvalan
proračun (po ceni zlata na berzama) da je
to blago u silnim milijardama dolara. Na
Rudarsko-geološkom fakultetu, međutim,
prethodnih dana upozoravaju da je važ-
no razumeti kako postoji razlika između
mineralnih resursa i rudnih resursa. Prvi
predstavljaju količine koje zemlja krije, a
koji se cene na 600 tona, dok su drugi ono
što se može iskopati kada se dokažu eko-
nomska i tehnička izvodljivost, kao i uti-
caj na životnu sredinu. Procene se razli-
kuju, ali ta količina zlata koje se u Srbiji
zapravo može iskopati se procenjuje na
oko 250 tona (što takođe nije malo i upo-
redivo je sa zemljama okruženja).
Istorija rudarstva u Srbiji je duga, a pre-
lomni događaj predstavlja dolazak Sasa u
13. veku – kralj Uroš, kako je zabeleženo u
jednoj povelji, dovodi ove iskusne nemač-
ke rudare iz Saksonije da rade u rudnici-
ma srebra. Sa nastankom prve moderne
srpske države u 19. veku, istorija rudarstva
ponovo kreće od grupe od 35 Sasa i jednog
inženjera koga Karađorđe dovodi u Srbi-
ju. Rudarstvo se kasnije razvija kroz kon-
cesije, a uz velike depozite metala u Boru
29
i Majdanpeku koji prvo kopaju Francuzi.
U naše doba ključni državni resurs posta-
je lignit, što je ugalj niskog kvaliteta koji
Srbija kopa u rekordnim količinama za
svetske prilike i koji potom spaljuje (kada
nema havarija i spaljivanja blata) u termo-
elektranama poput TENT-a u Obrenovcu.
Zlato je, uz bakar i srebro, tradicional-
no iskopavano u Rudarsko-topioničar-
skom basenu Bor, a danas ga ovde kopaju
kineski vlasnici – kompanija Ziđin iskopa-
va zlatnu rudu na području Velikog Kri-
velja, Borske reke, Cerova, Čoka Marina,
kao i u Majdanpeku. Nedavno je poče-
lo iskopavanje na nalazištu Čukaru Peki
koje se smatra izuzetno izdašnim, sa viso-
kom koncetracijom u rudi, a rudu iskopa-
va sestrinska kineska kompanija Serbia
Zijin Mining. Treći rudnik, u kome ima
i olova, cinka i srebra, nalazi se na jugu
zemlje, u blizini Medveđe – to je rudnik
Lece gde se rude kopaju još od praistorije.
rudna renta
Poslednjih godina rudarstvo u Srbiji
doživljava veliku ekspanziju, a istraživanja
se pokreću širom zemlje. To je rizičan pro-
ces, traje godinama, zahteva ogromna ula-
ganja (koje države ne mogu same) i može
se završiti neuspehom. No, ako se prona-
đe rudna žila, rizik se višestruko isplati. Sa
promenom regulative, pre svega Zakona
o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz
2015. godine, uslovi za istraživanje postali
su vrlo povoljni. Prema podacima poslov-
nog udruženja rudarskih kompanija GRAS
(Geological and Mining Association of Ser-
bia) vreme istraživanja traje osam godina
(3+3+2), uz dodatnih dve godine za pripre-
mu dokumentacije i dozvolu za eksploa-
taciju. Zahtev za eksploataciju se pritom
može podneti u isto vreme sa zahtevom
za konstrukciju rudnika, dozvoljena je
eksproprijacija zemlje za privatne inve-
stitore, osigurano je ulaganje i izuzetno
su ubrzane procedure dobijanja dozvola.
Zato, nakon bukvalno tri decenije kako
nije otvoreno nijedno novo okno, u Srbi-
ju hrli niz kompanija koje se bave istraži-
vanjem. Uslovi su, kako navodi u svojoj
prezentaciji udruženje GRAS, odlični. Za
razliku od zemalja u kojima ove kompanije
posluju, Srbija ima razvijenu putnu infra-
strukturu, svake godine oko 50.000 mladih
ljudi dobije univerzitetsku diplomu, veliki
deo govori engleski jezik, a visina zarade »

30
je bitno niža nego na Zapadu. Kako GRAS navo-
di, broj lokacija je tokom poslednje dve decenije
porastao, a najviše se tražilo zlato – u periodu do
2003. do 2009. nalazišta zlata su istraživana na
50 lokacija, da bi u periodu 2009–2015. taj broj
opao na 44. Prema podacima iz baze Ministar-
stva rudarstva i energetike danas se vrše istra-
živanja gvožđa i antimona na po jednoj lokaciji,
olova i cinka na 23, dok je broj lokacija na koji-
ma se traga za zlatom dostigao istorijski rekord.
Možda niste znali, ali trenutno se u Srbiji zlato
traži na neverovatnih 70 lokacija. Čoka Rakita
je samo jedna od takvih gde je došlo do otkri-
ća, dok je rudnik Čukari Peki nedavno otvoren
nakon uspešnog istraživanja. Danas zlato u Srbi-
ji istražuju brojne kompanije, neke od njih ima-
ju gadan medijski pedigre, a prema Ministar-
stvu rudarstva i energetike dozvolu za istraži-
vanje ima čak 16 kompanija. Kada nađu zlato ili
drugu rudu, ove kompanije se upuštaju u vrlo
isplativu eksploataciju.
Mineralno blago je, naravno, vlasništvo Srbi-
je, ali suprotno ustaljenom mišljenju, Ustavom
nije zabranjeno da se prepusti koncesionaru koji
je uložio u istraživanje i iskopavanje, a za njeno
korišćenje potom plaća rudnu rentu. Visina ove
naknade je već dugo predmet silne diskusije i
po mišljenju mnogih aktivista u oblasti životne
sredine, u Srbiji nije postavljena dovoljno viso-
ko. Renta je propisana Zakonom o naknadama
za korišćenje javnih dobara tako što se obraču-
nava kao procenat od krajnje zarade onog ko
vrši eksploataciju rude. Njena visina zavisi od
mineralne sirovine – rudna renta je najviša za
na u i gas gde iznosi sedam odsto od prihoda,
a najniža za ugalj – tri odsto, dok za metalne
rude, pa tako i zlato, iznosi pet odsto.
Renta se, bila preniska ili prigodna, kada se
konačno prikupi, raspoređuje na pravedan način
– 60 odsto odlazi u budžet Republike Srbije, a 40
odsto se vraća u opštinu u kojoj se ruda kopa. U
Vojvodini, država uzima 50 odsto, 10 odsto ide u
Pokrajinu, a 40 se vraća opštini. U svakom slu-
čaju, kad jednom u brdima ispod Crnog vrha
proradi zlatni rudnik Čoka Rakita, velika sred-
stva, kakva ovo mesto nije videlo u svojoj isto-
riji, slivaće se u Žagubicu.
Nevolja je što će do toga dana proći mnogo
vremena – istraživanja nisu gotova, potrebna
su nova koja će ih potvrditi, potom sledi izrada
elaborata, dobijanje dozvola, izgradnja rudni-
ka, što sve ne može trajati kraće od pet godina.
Dotle će gradić koji spava na zlatnoj žili, naža-
lost, neminovno izgubiti još stanovnika i još
više ostariti.
SLOBODAN BUBNJEVIĆ
LIČNI STAV
U čijem je
to interesu
DRAGOSLAV
LJUBIČIĆ
Član Sindikata rudarstva
i energetike Nezavisnost
Nedovoljno je bilo ubrzavanje zahteva za
prelazak u akcionarsko društvo, nije dovoljno
ni to što je procenjena vrednost preduzeća
u iznosu od 3,1 milijarde evra ispod nivoa
svake ekonomske opravdanosti (procenjena
vrednost 2011. godine, tada jedinstvenog JP
EPS-a, bila je 14,6 milijardi evra), nego mora još
da se obara kredibilitet preduzeća. Kako to da
se uradi? Pa, najlakše je širenjem lažne slike
o preduzeću, ionako u javnosti ocrnjenom
U poslednjoj deceniji 19. veka u Beogradu, na Dorćolu, izgrađe-
na je i puštena u rad prva javna elektrana (termoelektrana) i to
je označilo početak proizvodnje električne energije u Srbiji. Po-
četkom prošlog veka u Užicu, grupa industrijalaca tog kraja je
shvatila da bez novog izvora energije neće biti konkurentna na
tržištu i finansirala je gradnju prve hidrocentrale na prostori-
ma tadašnje Srbije.
Od tih početaka, pa do današnjeg dana, proizvodnja električ-
ne energije se smatra potrebom, a elektrifikacija neophodnom
za život kako tadašnjeg, tako i modernog čoveka. Različiti su
modeli po kojima je funkcionisala elektroprivredna delatnost
u prethodnih gotovo vek i po. Srbija je važila za državu (republi-
ku) sa značajnim potencijalom u proizvodnji električne energije,
i do pokretanja i rasta ekoloških pokreta imala skoro pa idealnu
izbalansiranost odnosa termo i hidro iskorišćenog potencijala.
Generacija elektroprivrednih delatnika posle Drugog svetskog
rata, pa do devedesetih godina 20. veka, izvela je ogroman posao
na izgradnji proizvodnih, prenosnih i distributivnih kapaciteta.
Ceo posao pratila je i obuka i “proizvodnja” sopstvenih ka-
drova inženjerske struke svih profila, ali i značajna stručnost
među srednjoškolskim radnicima, direktnim učesnicima u pro-
izvodno-prenosno-distributivnoj delatnosti, koji su svoj kvali-
tet osvedočeno dokazali u očuvanju sistema kako za vreme
ekonomskih sankcija devedesetih godina, tako i u otklanja-
nju posledica NATO bombardovanja. Preživeo je EPS i počet-
ke višestranačja, početke stranačkog zapošljavanja, odoleo pri-
vatizaciji i to najviše zahvaljujući ogromnom strahu političa-
¶
ra, koji nisu imali tehničkih znanja o sistemu elektroprivrede.
2. februar 2023. VREME
REME
 31

Radilo se o političarima koji su imali do-

voljno znanja da znaju šta ne znaju. Po-
četak naprednjačke vlasti predstavlja i
početak značajnih uloga ljudi neoptere-
ćenih bilo kojom vrstom znanja, pa sa-
mim tim i odsustva opravdanog straha
od nepoznatog.

šta je jp eps sada

Elektroprivredna delatnost je od 25.
januara 2001. godine prošla nekoliko
faza restrukturiranja i sada deluje kroz
tri pravno potpuno odvojena sistema:
Elektromreže Srbije (sistem prenosa
električne energije, dalekovodi visokog
napona), JP ODS (operater distributiv-
nog sistema, nekadašnje elektrodistri-
bucije) i JP EPS.
JP EPS čine: proizvodnja uglja (ru-
HAVARIJA: Ministarka Đedović u poseti kolubarskom kopu
darski basen “Kolubara” i rudarski ba- Foto: Tanjug
novi v.d. direktora Miroslav Tomašević, dipl. inž. elektroteh-
sen “Kostolac”); proizvodnja električne
nike, čovek iz sistema sa višegodišnjim radom u RBK, TENT
energije iz termo (TENT A, TENT B, TE Kolubara, TE Morava,
i TE “Kostolac”.
TE Kostolac, kao i gasne elektrane-toplane Novi Sad, Zrenja-
Sistem je nakratko ostavljen bez uticaja “vrha politike”. To-
nin, Sremska Mitrovica) i hidro (Đerdap 1 i 2, Drinske elektra-
mašević se oslonio na proverene kadrove koji su preostali u
ne, Limske elektrane) potencijala i EPS Snabdevanje, kao je-
sistemu, radnici su se oslobodili straha od dolaska na posao.
dina delatnost od opšteg interesa po važećem zakonu o ener-
EPS je polako počeo da funkcioniše, doduše uz mnogo po-
getici. EPS Snabdevanje ima funkciju javnog snabdevača, što
teškoća i havarija koje su posledica prethodnog višegodiš-
mu daje obavezu snabdevanja građana i privrede električnom
njeg javašluka. Nedostatak kvalitetnog, dovoljno kaloričnog
energijom bez obzira na izvor snabdevanja.
uglja je kompenzovan uvozom uglja iz okruženja (Rumunija,
kolaps i posledice
BiH, Crna Gora, Grčka) u predviđenom obimu od četiri milio-
Upravo je ovo bitno da se zna, jer ova elektroprivredna de- na tona (do sada realizovano manje od četvrtine), i taj posao
latnost, kojom je zaduženo ovo, još uvek javno preduzeće je je ugovaralo i organizovalo JP EPS. Hidro akumulacijama je
izvor aktuelnih gubitaka ovog preduzeća. Kolaps proizvod- počelo kvalitetnije da se upravlja, a uvoz električne energije
nog sistema od 12.12.2021. godine i ispad svih osam termoblo- od sredine prošle godine se dešavao samo noću (kada je stru-
kova TENT- a ostavio je ovo preduzeća bez izvora je ine, u do- ja je ina, a mala potrošnja), i to najčešće za rad pumpe koja
maćem preduzeću proizvedene električne energije (TENT po gura vodu iz bajinobaštanske akumulacije Perućac u jezero
satu može da proizvede 3000 megavata). Taj nedostatak mo- Zaovine. Početkom jeseni prošle godine JP EPS počinje pola-
rao je biti nadomešten iz uvoza, i to u trenutku kada je elek- ko, ali sigurno da se pojavljuje i kao izvoznik električne ener-
trična energija dostizala rekordnu cenu po megavatu (često i gije, a krajem prošle, a pogotovo od početka ove godine po-
preko 700 evra). Tako je došlo do toga da EPS uvozi struju po staje vrlo ozbiljan izvoznik (po 7000–9000 megavata dnevno).
700 evra, a prodaje je građanima po 50, a privredi po 90 evra. Cena električne energije zbog povoljnih vremenskih uslova
Takvim višemesečnim radom preduzeće je pretrpelo ekonom- nije tako visoka kao prošle godine (najčešće oko 150-200 evra
sku katastrofu od oko 1,7 milijardi evra. po megavatu), ali svaka cena koja je viša od 90 evra znači i po-
Taj kolaps iz decembra 2021. godine je pokazao svu pogub- tencijalnu zaradu na tržištu.
nost nestručnog i neodgovornog upravljanja ovakvim siste-
“državni posao”
mom, i napokon je vlast SNS-a rešila da rukovođenje preduze-
ćem prepusti stručnim ljudima iz samog sistema. Vučić se nije Međutim, kao što nijedno nestašno dete ne miruje, tako
obesio o luster, Zorana Mihajlović tihuje, energetikom i ru- ni ovo što se “osamostalilo” ne vidi svoj interes u oporavku
darstvom “komanduje” rudarsko-energetskim uposlenicima EPS-a, već počinje da se duri. Krajem prošle godine realizu-
anonimna bankarka Dubravka Đedović ili Dubravka Negre je “državni posao” uvoza uglja iz Indonezije. Količina, cena,
(u zavisnosti od potrebe i mesta pominjanja); Milorad Grčić je uslovi nepoznati. Za sada ugalj brodovima stiže u rumunsku
otišao da pravi štetu na nekom drugom mestu, a postavljen je luku Konstancu, tu se pretovara u vagone i transportuje na »
REME 2. februar 2023.
VREME

32
lokaciju deponija TENT B. U najavi je tran-
sport do luke Ploče, potom transport vozo-
vima do Šapca, pa kamionima do... Za ovaj
“državni posao” EPS se mnogo ne pita. Zna-
čajan činilac u “životu” JP EPS-a je i Sindi-
kat radnika elektroprivrede. Taj sindikat,
nekada revolucionaran, a od 2008. godine
prepoznat po dvojcu Milan Đorđević Đokin
i Predrag Ranković Pici, ima značajnu ulo-
gu u sprovođenju državne politike u predu-
zeću. Po volji su svakoj vlasti, svakom direk-
toru. Poznat je i kao jedan od dva sindika-
ta koja su podržala donošenje važećeg Za-
kona o radu. Međutim, pošto je Mića ušao
u “rat” sa Zoranom, moralo je doći i do pu-
canja pobratimstva, pa je Pici rešio da sme-
ni Đokinog. Mića i Zoka su otišli, ali Đokin i
Pici nisu. Đokin sada podržava Tomaševića,
a Pici očekuje pomoć od Dubravke. Ova po-
dela implicira da postoji i nesaglasnost na
relaciji ministar – direktor. Nesaglasnost je
kulminirala iznenadnom posvećenošću mi-
nistarke problemima u EPS-u, i njenim akti-
vizmom pokazanim delovanjem u “kriznoj”
situaciji izazvanoj odronom na polju E.
Nedovoljno je bilo ubrzavanje zahteva za
prelazak u akcionarsko društvo, nije dovolj-
no ni to što je procenjena vrednost predu-
zeća u iznosu od 3,1 milijarde evra ispod ni-
voa svake ekonomske opravdanosti (proce-
njena vrednost 2011. godine, tada jedinstve-
nog JP EPS-a, bila je 14,6 milijardi evra), ne,
nego mora još da se obara kredibilitet pre-
duzeća. Kako to da se uradi? Pa, najlakše je
širenjem lažne slike o preduzeću, ionako u
javnosti ocrnjenom, pa se sa najvišeg mesta
u etar pusti informacija: “Ugroženo snab-
devanje strujom... Proizvodnja uglja manja
za 30 odsto...”, što bi trebalo da znači: “Ne
vredi, ipak su Ana, Siniša i Aca bili u pra-
vu sa angažovanjem Norvežana... Narode
moj, ništa ne znaš, ništa ne vrediš, a i ovaj
EPS nam samo otežava da se mi lepo i sku-
po snabdevamo električnom energijom, a i
Aca se ljuti što nije mogao da kopa taj liti-
jum. Ajde, onda, da lepo prodamo EPS... Ma,
šta da prodamo, mi to treba da poklonimo.”
U danu kada je ova izjava ugledala sve-
tlost dana, JP EPS je izvezao 9000 megava-
ta i ostvario čistu zaradu od 700.000 evra.
Građani su vlasnici JP EPS-a. Hoće li i
ostati? ¶ ja nije imalo psihologe, a to je bilo moguće saznati slanjem
TV MANIJAK
Saša Sreda
DRAGAN ILIĆ
Jedino što je preporučilo Sašu Sredanović
za intervjue jesu njeni profili na društvenim
mrežama, po čemu je uporediva sa,
recimo, lažnim estetskim hirurzima,
poput Save Kneževića, koji je u fensi
ordinaciji na Terazijama kasapio žene
i spaljivao im lica kiselinom. Oboje su
imali savršene i verifikovane profile na
Instagramu, reći će žrtve prevare
Slučaj navodne sportske psihološkinje Saše Sredanović bio
bi verovatno važna vest u mnogim zemljama sveta, dok bi
u nekim verovatno doveo do makar kadrovskih promena u
uredništvima i redakcijama. Kako je moguće da u vreme di-
gitalnih medija i komunikacija jedna osoba bude poželjna go-
šća i sagovornik u desetinama medija, a da se niko ne zapi-
ta o autentičnosti njenih izjava? Mesecima je širom Balkana
žena koja se predstavlja kao Saša Sredanović davala opširne
intervjue na temu sportske psihologije, lažno se predstavlja-
jući kao “Head sport psihologyst”. Njena oblast ekspertize je,
navodno, fudbal, a hvalila se radom u velikim i poznatim klu-
bovima širom Evrope. Zahvaljujući kolegama iz redakcije por-
tala “Fake news tragač” ona je razotkrivena, pa zato krenimo
redom sa činjenicama i lažima.
Slanjem jednog mejla, novinari širom zemlje su mogli da
utvrde da Saša Sredanović nije nikada radila u klubovima
Olimpija, Atletik Bilbao, Real Betis i Barselona, tačnije na aka-
demiji La Masija. Niko u ovim klubovima nikada nije čuo za
osobu koja se ovako zove, a kamoli da su s njom u prisnim
prijateljskim i poslovnim odnosima. Činjenicu da “govori se-
dam jezika, da je radila sa celim timom, ali se profilisala za
napad”, za sada nije bilo moguće proveriti, ali zvuči kao div-
na šarena paralaža.
Još jednostavnije, proverom na internetu moguće je utvr-
diti da ona nikako nije mogla biti klinički psiholog, završiti
fakultet u Mastrihtu i specijalizirati sportsku psihologiju, jer
tih smerova i profila jednostavno nema. Ovde mi je omiljena
anegdota njen opis kliničke prakse koji zahteva otprilike 450
dana prakse u fudbalskim klubovima.
Ruku na srce, neko je mogao da posumnja u autentičnost
ove osobe proverom njene izjave za RTS o psiholozima u fud-
balskim reprezentacijama tokom Svetskog prvenstva u Ka-
taru, i da ga samo Srbija nema. Barem još pet reprezentaci-
2. februar 2023. VREME
REME

nović, žena koje nema
jednog cirkularnog mejla fudbalskim savezima. Odgovor je
stigao veoma brzo.
Posebno mi je smešan deo njenih izjava i motivacionih po-
ruka od kojih su mnoge prepisane, sve do Elvisa Prislija. One
su služile da bi potkrepile priču o njenom stručnom radu sa
vrhunskim sportistima.
Zanimljiv je tok razgovora sa Sašom Sredanović preko nje-
ne navodne PR osobe. Ona se, “nomen est omen”, zove Seka
Sredanović, a nakon prvobitnog zamajavanja usledile su pret-
nje tužbom, a zatim prekid komunikacije. Potom stiže potpu-
ni biser u vidu pretnje tužbom iz advokatske kancelarije Ze-
jaković. Advokat Miloš Zejaković, sa zaglavljem Advokatske
komore Beograda na memorandumu tužbe, iz Takovske 46 u
Beogradu – ne postoji!
Čovek koji je u celom ovom medijskom cirkusu sačuvao
obraz profesije, kolega Stefan Kosanović iz FakeNews traga-
ča, po mom mišljenju je bez konkurencije zaslužio nagradu ili
tačnije sve ovogodišnje nagrade za novinarstvo u zemlji, ali i
regionu. Potpuno je jasno da će epilog ove priče biti profesio-
nalna medijska tišina, jer je pukla velika bruka. Možda je ovaj
slučaj lažnog identiteta neuporedivo značajniji kao indikator
nivoa profesionalizma ovdašnjih medija. U spisku onih koji su
“progutali” mamac ne nalaze se magazin “Vreme” i “Euronews
Srbija”, što svakako znači da u Srbiji još ima medijskih profesi-
onalaca, čisto za ubuduće, zbog poverenja gledalaca i čitalaca.
U psihološkom smislu, ovaj slučaj je takođe veoma zani-
mljiv. Građenje alternativnih identiteta posebno je indikativ-
no za doba digitalnih komunikacija, kada je moguće da poje-
dinac iz fizičkog sveta ima različite avatare sa različitim iden-
titetima u sajber prostoru. U ovom konkretnom slučaju radi
se o višemesečnoj, a možda i višegodišnjoj prevari, na svoje-
vrsnom građenju lažnog identiteta kroz manje ka većim me-
dijima. Za ovu vrstu prevare važno je šta će nekom novinaru
izaći kada na internetu bude pretraživao vašu ličnu ili profe-
sionalnu biografiju. Jedno od rešenja za ubuduće ponudio je,
REME 2. februar 2023.
VREME
33
Aktivnosti Saše Sredanović
Saša Sredanović bila je sagovornica u televizijskim
programima Prva, K1 i Kurir / Adria Media televi-
zije. Gostovala je u potkastima Glas javnosti, Sput-
njik i Slavija info. O Saši Sredanović pisali su porta-
li RTS, N1, 021, K1, Danas, Direktno, Blic žena, Okvir, Serbian
times, Kurir (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14), Sportski žurnal,
Sportal Blic (1, 2, 3, 4, 5), Sportfem (1, 2), Republika, Maxbet
sport, Mondo, Nova, Espreso, Vojvođanski, Informer, Novo-
sti, Slavija info, Objektiv (1, 2), 025info, Drugačija Srbija,
Danas, Glossy, Sportski centar opštine Kula, B92, Nogo-
mania, Vesti-rs, Ekipa24.sl, Vijesti.me, Mondo.me, N1info.
ba, CDM.me (1, 2), Klix.ba, Aloonline.me, Avaz.ba, CG-fud-
bal, Gol Dnevnik.hr, Slobodna-bosna.ba, Sport1.oslobodje-
nje.ba, Index.hr, Dan.co.me, Radiosarajevo.ba, Pobjeda.
me (1, 2), Sportski.me, Gradski.me, Telegraph.bg, Standard.
co.me, Lopta.me, Slbodenpecat.mk, Raport.ba i Scsport.ba.
Bila je krajem decembra govornica u Bečićima i tom prili-
kom održala predavanje pod nazivom “Psihologija pobjed-
nika”. RTV Budva preneo je da je Opština Budva imala “zna-
čajnu ulogu u organizaciji ovog predavanja, a u planu su i
nastavak saradnje Sredanovićeve sa crnogorskim sport-
skim savezima i nova gostovanja u Crnoj Gori i u Budvi”.
STEFAN KOSANOVIĆ, FAKENEWS TRAGAČ
recimo, po mom saznanju, Pravni fakultet u Beogradu koji je
na svom sajtu objavio imena svih studenata koji su diplomi-
rali. Nažalost, iz nekog razloga, moj Filozofski fakultet, tačni-
je odeljenje za Psihologiju, u nekoliko navrata bilo je pozvano
da potvrdi ili demantuje da su ovaj fakultet završili Dušan Ilić
Kleopatra ili pak Soraja. Izgleda da je cool predstavljati se kao
psiholog, jer onda valjda dobijete alibi za kojekakve gluposti
koje izjavljujete u medijima.
Verovatno najpoznatiji primer lažnog predstavljanja svoje-
vremeno je izveo begunac od Haškog tribunala, doktor Rado-
van Karadžić, koji se pojavljivao u medijima kao doktor Dabić,
alternativni iscelitelj, ekspert za minska polja i bojne otrove.
On se, doduše, oglašavao u medijima koji se bave alternativ-
nom medicinom, pa bih ga danas, recimo, mogao zamisliti kao
istaknutog antivaksera ili ravnozemljaša. Postoji još jedna za-
nimljiva paralela između lažne psihološkinje Saše i doktora
Radovana. On je, ipak, zaista kratko praktikovao sportsku psi-
hologiju, pre rata sa fudbalerima Sarajeva, ali povremeno i sa
fudbalerima Crvene zvezde u sezoni 1983/84, kada je njen tre-
ner bio Gojko Zec. Navodno se i on bavio psihološkim saveto-
vanjem, naročito napadača, pa je uticao na poboljšanje forme,
recimo, perspektivnog golgetera Milka Đurovskog. Za razliku
od Saše, Radovan izgleda ipak nije bio fejk i, koliko god blesa-
vo zvučalo, bio je prilično uspešan. »
34
Slučaj Saše Sredanović potvrdio je da
u medijima u Srbiji nema razlike izme-
đu onih koji podržavaju vlast ili opozici-
ju, već u deficitu broj profesionalaca bez
obzira na ime redakcije. Zanimljivo je ta-
kođe da nijedan od medija koji su pre-
neli ili sami napravili razgovor sa ovom
osobom nije našao za shodno da upu-
ti izvinjenje svojim gledaocima/čitaoci-
ma zbog objavljivanja lažnih vesti. Kada
je laž masovna, onda se lakše sakriti od
odgovornosti, mada je svaki od novinara
ili medija mogao profesionalno da obavi
svoj posao i da u dva klika, par telefon-
skih poziva ili mejlova otkrije da se radi
makar o sumnjivim navodima. Umesto
toga, horski se lagalo. Slično ćutanje mo-
glo se primetiti kod oba esnafska udru-
ženja novinara, makar kao uzgredna be-
leška, preporuka ili upozorenje za član-
stvo, nešto nalik na upozorenje potro-
šačima kada se pronađe toksična ma-
terija, pa proizvod nije za konzumaciju.
Za mene je zastrašujuća ta neodgovor-
nost kojom smo možda (ili je samo pita-
nje dana kada ćemo) u medijima optuži-
li i osudili nevinog čoveka, oklevetali ne-
vinu osobu ili nekog medijski linčovati.
Motiv osobe koja se predstavlja kao
Saša Sredanović, sportska psihološki-
nja, verovatno je vlastita samopromocija
i nekakav ćar, za razliku od Saše iz parti-
zanskog filma, gde je to generičko ime za
svakog antifašistu koji pruža otpor. Za-
mislite onda kako su mediji unisoni kada
od objavljivanja neproverenih ili diktira-
nih informacija imaju konkretnu korist.
Nedavno je jedno istraživanje među
srednjoškolcima u Beogradu potvrdilo
sumnju da su društvene mreže danas u
njihovoj generaciji prihvaćene kao rele-
vantan izvor informacija o svetu. Jedino
što je preporučilo Sašu Sredanović za in-
tervjue jesu njeni profili na društvenim
mrežama, po čemu je uporediva sa, reci-
mo, lažnim estetskim hirurzima, poput
Save Kneževića, koji je u fensi ordinaci-
ji na Terazijama kasapio žene i spaljivao
im lica kiselinom. Oboje su imali savrše-
ne i verifikovane profile na Instagramu,
reći će žrtve prevare. Video sam stvarno
lepe slike, kao neka šarena laža… ¶ U moru dosadnih frazeologa i aparatčika iz Miloševićeve Socijalističke partije
Portret savremenika: Nebojša Čović
Prekaljeni p
Od društvene fabrike napravio je privatnu
kompaniju, od Košarkaškog kluba FMP napravio
je Crvenu zvezdu, bio je za i protiv Miloševića, za
i protiv DOS-a; preživeo je brojne afere i ozbiljne
optužbe, a već deceniju je uz Vučića i naprednjake,
što mu je omogućilo da vedri i oblači u domaćoj
i regionalnoj košarci i da se sada ustremi na
Evroligu, usput se koristeći svim dozvoljenim i
nedozvoljenim sredstvima, ne birajući često reči,
baš kao što je radio tokom političke karijere
N
ebojša Čović traje na javnoj sceni već duže od tri decenije, za mnoge je egzem-
plar političkog preživljavanja i snalaženja, čija moć u društvu samo raste aste
sa svakom promenom vlasti, a svoj uticaj potvrđivao je i proteklih dana ana
i nedelja. Zauzevši pozamašan medijski prostor, pre svega u provladinim mediji- diji-
ma, aktuelni predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda ratovao je po običaju čaju
na dva fronta: političkom, kao već prekaljeni stručnjak za Kosovo, a protiv Kurtija, tija,
odu,
Albanaca, stranih političara i službi i drugih ala koje prete Srbiji i srpskom narodu,
i sportskom, kao dugogodišnji košarkaški funkcioner, a na tapetu mu je bila najče- ajče-
šća meta – KK Partizan.
Zahvaljujući dugom političkom stažu i moćnim funkcijama koje je obavljao Čović ović
je čest sagovornik medija, najčešće komentarišući situaciju na i oko Kosova, pošto ošto
je pet godina nakon promena 2000. godine vodio vladina koordinaciona tela za Pre-
ševsku dolinu i Kosovo. Naročito ga ima u medijima bliskim vlasti jer je njegova kri-
tika usmerena prema kosovskim vlastima, zapadnim Evropljanima, Amerikancima ima
i drugim belosvetskim neprijateljima Srbije, a nikako i nikada prema Aleksandru dru
Vučiću. Takođe, Čović je sveprisutan u javnosti i zbog dugogodišnjeg rada u košar- šar-
ci koji je obeležen brojnim uspesima, ali i kontroverzama i aferama, baš kao i nje-
gova politička karijera.
politički i poslovni uspon
Rođen je pre 65 godina u Beogradu (Žarkovo), gde se školovao, zaključno sa Mašin-
ašin-
skim fakultetom na kojem je diplomirao 1982, magistrirao 1986. i doktorirao 2000. 000.
godine. I prvo zaposlenje je kao asistent imao na tom fakultetu, da bi potom radio adio
kao inženjer u beogradskoj fabrici alatnih mašina “ILR (Ivo Lola Ribar) Železnik” ik” i
rudarskom kompleksu “Kolubara”. Za direktora oronulog preduzeća “Proleter” r” iz
Železnika postavljen je 1990. godine i to nameštenje će mu promeniti život. Firmi irmi
je promenio ime u “FMP Trejd” i podigao je na noge, a oživeo je i lokalni košarkaš-kaš-
ki klub ILR Železnik i takođe mu promenio ime u FMP. Mladi i uspešni tehnokrata rata
koji niže uspehe na periferiji prestonici ubrzo je zapao za oko novom vođi Slobo- obo-
danu Miloševiću i sredinom 1992. godine prekomandovan je u Gradsku vladu Beo-
grada, da bi početkom naredne došao na njeno čelo, pošto je prethodno predvodio odio
ad u
izbornu listu i pobedio uz slogan “Svi smo mi pomalo socijalisti”. Svoj politički rad
SPS-u krunisao je izborom za gradonačelnika u leto 1994. godine.
2. februar 2023. VREME
REME

plejmejker
Srbije, Čović je bio konkretniji i razumlji-
viji građanima, otvoreniji za medije, a nije
se ni poput većine isticao nacionalistič-
kim i populističkim izjavama (što danas
nije slučaj), već se bavio komunalnim pro-
blemima, obilazio grad i uspevao da odr-
ži gradske službe u teškim godinama izo-
lacije i nemaštine. Mnogi ga zato pamte
kao dobrog gradonačelnika, ali postoji i
druga strana, ne manje brojna, koja mu
neće zaboraviti kako je isposlovao sud-
sko poništavanje privatizacije Studija B i
preuzeo ovu kultnu gradsku radio i tele-
vizijsku stanicu, niti kako je pendrecima
ugušio štrajk u Gradskom saobraćajnom
preduzeću, i visoke pozicije u zloglasnom
režimu koji je ogrezao u zločine, naročito
u prvoj polovini devedesetih.
Mnogi i danas podsećaju da je Čović
uporedo sa usponom na lestvici poli-
tičke moći u prvoj polovini devedese-
tih udario i temelje svojoj poslovnoj
imperiji: kao direktor je preveo druš-
tveno preduzeće u svoje vlasniš-
tvo, a potom je podizao kapa-
citete i širio poslove, između
ostalog i zahvaljujući držav-
nim i paradržavnim poslovi-
ma. Mnogi koji su se bavili
njegovim likom i delom
ističu i velike poslove
koje je imao sa Vojskom
Jugoslavije tokom deve-
desetih, pa i nakon što je
napustio Miloševića.
Foto: Sava
Radovanović
REME 2. februar 2023.
VREME
rizik koji se isplatio
A sve je bacio na kocku tokom prote-
sta zbog izborne krađe krajem 1996. godi-
ne, kada jedini od socijalista u Beogradu
nije prihvatio lažnu pobedu, i time se na
neki način iskupio za mrlje iz prethodne
političke karijere. Početkom 1997. godine
izbacuju ga iz SPS-a, a on ubrzo osniva
Demokratsku alternativu, stranku koja je
postala deo Demokratske opozicije Srbije
i učestvovala u rušenju Slobodana Milo-
ševića i koalicije SPS-a, JUL-a i radikala.
Kao što je kod socijalista važio za prag-
matičnog i sposobnog rukovodioca, tako
je i u DOS-u bio zadužen za operativne
stvari, naročito za pridobijanje bezbed-
nosnih struktura režima, a neki politički
partneri iz tog doba u svojim memoari-
ma i izjavama tvrde i da je obezbeđivao i
35
podršku kod nekih sa one strane zakona.
Učešće u oktobarskim promenama 2000.
godine donelo mu je novu slavu, a ubr-
zo je dobio priliku da ponovo dokazuje
kako ume da rešava krizne situacije. Kao
potpredsedniku vlade Zorana Đinđića
dodeljeno mu je da rešava pobunu građa-
na albanske nacionalnosti na jugu Srbi-
je. Tada je, kažu, uspostavio još prisnije
odnose sa javnom i tajnom policijom, a
među njima i sa Miloradom Ulemekom
Legijom, komandantom Jedinice za spe-
cijalne operacije Službe državne bezbed-
nosti, što će mu nakon atentata na pre-
mijera Đinđića doneti mnogo problema.
Sumnje i optužbe da je učestvovao u
zaveri ili inspirisao ubice Đinđića prate
ga do danas i one su presudno doprine-
le da izađe iz aktivne politike, a i najvi-
še zapretile da ga trajno izbrišu sa jav-
ne scene. Prvo ga je krajem 2003. spasla
pobeda koalicije oko Vojislava Koštuni-
ce, a potom se drugi put izvukao od kri-
vičnog gonjenja po ovom slučaju nakon
što su naprednjaci došli na vlast, mada
su ga već ranije mnogi iz Demokratske
stranke abolirali od svake odgovornosti.
Naravno, prekaljen u SPS-u i nakon nje-
ga, Čović je odgovarao žestoko, optu-
živao i denuncirao one koji su njega
kriminalizovali. Borio se istovreme-
no na nekoliko frontova i uvek imao
medije koji su mu davali prostora i
podržavali ga, što je i logično s obzi-
rom na to kakvu je političku i finan-
sijsku moć imao, a i koliko su na to
neotporni mnogi ovdašnji (nazovi)
urednici i novinari. »
košarka kao biznis
Pošto je napustio Koordinaciono telo
za Kosovo i Metohiju, Čović se potpuno
okrenuo biznisu, odnosno košarci kao
glavnom biznisu i nastavio da niže
uspehe sa FMP-om (nekoliko
36
godina pod imenom Refleks) na domaćoj
i regionalnoj sceni. Čović u košarci nije
slučajno jer je aktivno igrao u mladosti, a
nesporno je i da je u dosadašnjoj vlasnič-
koj i funkcionerskoj karijeri imao uspeha
i da su u njegovim ekipama stasali brojni
uspešni košarkaši.
Uspeo je da FMP Železnik od 1991. godi-
ne za nekoliko sezona dovede do Prve lige,
pa je potom bio uspešan kao predsednik
Košarkaškog saveza Jugoslavije od 1995.
do 1997. godine i učestvovao u osvajanju
dve zlatne evropske i srebrne olimpijske
medalje, a i nakon 2000. godine, opet sa
pozicija vlasti, održao je FMP u vrhu
domaće i regionalne košarke.
 Kao što je kod socijalista važio za
pragmatičnog i sposobnog rukovodioca,
tako je i u DOS-u bio zadužen za operativne
stvari, naročito za pridobijanje bezbednosnih
struktura režima, a neki politički
partneri iz tog doba u svojim memoarima
i izjavama tvrde da je obezbeđivao i
podršku kod nekih sa one strane zakona
To ga je dovelo u poziciju da 2011. godi-
ne njegov klub bude spasonosno rešenje
za posrnulu Crvenu zvezdu, uz blago-
slov tadašnje demokratske vlasti, naro-
čito Dragana Đilasa, tada gradonačelni-
ka Beograda i predsednika Košarkaškog
saveza Srbije. Prava Zvezda je otišla u ste-
čaj i usvojen je petogodišnji Unapred pri-
premljeni plan reorganizacije (UPPR), a
FMP je postao Crvena zvezda Beograd
(kasnije CZ Telekom) i preuzeo amblem
i učešće u takmičenjima od prave Zvez-
de. Čović je praktično vodio oba kluba,
nakon pet godina obnovio pravu Crve-
nu zvezdu i navodno ugasio FMP, odno-
sno CZ Telekom, da bi potom preko klu-
ba Radnički Basket ponovo oživeo FMP, i
danas oba kluba igraju u regionalnoj ABA
ligi i Prvoj ligi Srbije.
A sve je to pošlo Čoviću za rukom jer
je od prvog dana stao uz naprednjačku
vlast, čak se privremeno vratio na jav-
nu funkciju, 2013. godine, u Privreme-
nom veću Grada Beograda, nakon što je
Demokratska stranka predvođena Đila-
som izgubila parlamentarnu većinu. Od
2014. je samo u košarci, i podržan od Vučića
i državnih para za poslednjih deset godina
Čović se preko košarke ponovo dočepao
velike moći, i sada vedri i oblači u Srbiji i
regionu. Želja mu je očigledno da pokori
i Evroligu, ali je u poslednje vreme nai-
šao na tvrd odgovor evropske federaci-
je klubova.
titule i žrtve
Nanizao je Čović titule sa Zvezdom u
domaćem prvenstvu i Kupu, kao i u ABA
ligi, i napravio stabilnog evroligaša, ali kao
što je na političkom terenu bio nemilosr-
dan i bez zazora uvlačio političke protiv-
nike u blato, tako je i u košarkaškom sve-
tu neprestano imao ljute neprijatelje, koje
nije štedeo uvreda i optužbi. Nema valjda
košarkaškog grada od Vardara do Trigla-
va u kome Čović nema metu za napade i
teške optužbe, a ni mnogi prozvani nje-
ga ne štede i provlače ga kroz medije. U
svom usponu ka moći ostavio je mnoge
“žrtve”, počev od Duška Vujoševića, koji
je pred naprednjačkim talasom, uz sve-
srdnu Čovićevu podršku, morao da ode iz
Partizana 2015. godine, a potom i iz doma-
će košarke.
Beskrupulozan u javnim polemikama,
predsednik Zvezde koristi i poziciju “struč-
njaka za KiM”, pa vešto kombinuje populi-
stičke nastupe u političkoj i sportskoj sfe-
ri. Ukratko: svi su protiv nas, a mi, upr-
kos svemu, branimo svetu srpsku zemlju
i osvajamo titule. Sa takvim stavom i uz
državne i paradržavne pare krenuo je i
u osvajanje Evrolige, ali je krajem prošle
godine privremeno zaustavljen, nakon što
je uz rekordan ugovor preoteo Argentinca
Fakunda Kampaca Real Madridu. Crve-
na zvezda je kažnjena zabranom registro-
vanja novih igrača do kraja februara, pa
Kampaco ne može da nastupa u Evroli-
gi, i otud tolika prisutnost Čovića posled-
njih nedelja u javnosti. A zakuvalo se i
oko Kosova, što je razlog više da gostuje
po nacionalnim televizijama i drži kon-
ferencije za medije.
Na meti su, kako smo već pomenuli, čel-
nici najvećeg rivala, Košarkaškog kluba
Partizan, koje Čović optužuje da su tuža-
kali po Evropi Zvezdu i pakovali joj kaznu
kod organizatora Evrolige. Svog, trebalo
bi, kolegu, predsednika Partizana Osto-
ju Mijailovića, naziva “limarom”, a ne bira
reči ni u optužbama na račun sportskog
direktora Partizana Zorana Savića. U sklo-
pu borbe za odbranu lika i dela predsed-
nika Srpske napredne stranke i Srbije, a i
obezbeđivanja novih paradržavnih spon-
zora, Čović se prošle nedelje javno zapi-
tao zašto Evroliga ne kažnjava Partizan,
pošto na svim utakmicama u Areni odje-
kuje “Vučiću pederu!”.
Iz Partizana ga optužuju da je uz pomoć
državnih para privatizovao Zvezdu i uve-
zao je sa svojim i firmama i klubovima čla-
nova porodice, da kontroliše ABA ligu, to
jest upravu, delegate i sudije, da beskru-
pulozno laže i podmeće. Ne štede ga ni
u regionu, navodeći da želi u potpunosti
da preuzme ABA ligu, zahvaljujući rupa-
ma u zakonima Srbije i podršci državne
vlasti. No, on i dalje opstaje, pita se sve
više u košarci i politici, i fanatično otvara
frontove u usponu ka šampionskoj tituli
u Evroligi i mestu u bordu tog takmičenja.
U prilog mu ide to što je uspeo da od
društvene fabrike napravi privatnu kom-
paniju, od Košarkaškog kluba FMP Crve-
nu zvezdu, domogao se političke moći uz
pomoć Miloševića, a onda učestvovao u
njegovom rušenju, bio je među uticajni-
jim u DOS-u, opstao i posle DOS-a, a pri-
dobio je i Vučićevu naklonost i podršku
svih ovih godina. Tako da se organizato-
ri Evrolige, odnosno vlasnici i predsed-
nici vodećih evropskih klubova, moraju
dobro organizovati ako misle da zausta-
ve Čovića, a to u ovom trenutku znači i
Vučića, u pohodu na Evroligu. ¶
ŽELJKO BODROŽIĆ
2. februar 2023. VREME
REME
 SVET

Rat u Ukrajini 37

“Denacifikacija” Ukrajinaca
i “demobilizacija” Rusa
Prošle godine su članice NATO-a imale tvrd stav o tome da ne treba ukrajinskoj
vojsci dati tenkove i ostalu tehniku koji njihovom kadru nisu već dobro
poznati. Sada su zaboravljene priče o tome da su potrebni meseci i godine za
kvalitetnu preobuku tenkista i tehničara. Sve se može kad se hoće

N
a frontu sve po sta-
rom. Artiljerija radi
glavni deo posla,
Rusi se trude da ostvare
postepene pomake i uzmu
poneko selo. Traže se slabe
tačke ukrajinske odbrane i
koriste se kada se ukažu, ali
statičnost linije nikako da
se prevaziđe. U stvari, to je
neka vrsta puzeće ofanzive u
kojoj se lome resursi odbrane
i čeka na razvoj događaja. U
praksi to nisu velike prome-
ne na frontu, kada se ima u
vidu da su “muzikanti” (pri-
padnici ruske plaćeničke voj-
ske “Vagner”) za osam pret-
hodnih meseci prešli od 11 do
28 km. Čeka se na slom ukra-
jinske vojske koji nikako da SPREMNI ZA RAT: “Leopard” u akciji
se dočeka, iako se o tome na ruskoj strani eventualnih prepravki tenkova na šte- Foto: AP Photo

stalno piše i objavljuju fascinantni rezul-
tati u uništavanju haubica i ostale tehni-
ke. Rusi i dalje denacifikuju Ukrajince, a
oni demobilišu Ruse.
Rat resursa vodi se na frontu, uništa-
vaju se živa sila i sredstva ratne tehnike,
a municija se troši u neverovatno velikim
količinama. Stare zalihe su sve manje i
sada pozadinski front postaje najvažni-
ji. Ruska vojna industrija ima punu listu
narudžbina. Ukrajinci po starom – tra-
že od NATO-a i ostalih da pošalju šta se
može. Za njih je led krenuo oko one važ-
ne tenkovske teme. Konačno su obećani
tenkovi, posle dugog pregovaranja i uve-
ravanja između NATO saveznika ko tre-
ba više da pruži.
obećanja i realizacija
Obećani su tenkovi. Ima mnogo
informacija i verovatno dezinformaci-
ja oko količina, rokova za primopredaju,
REME 2. februar 2023.
VREME
tu korisnika, zbog straha da će do nekih
primeraka doći Rusi i saznati što ne bi
trebalo. Ima tu ironičnih detalja – na pri-
mer, Rusi su nabavljali pancirni čelik za
svoj tenkovski program kod Nemaca, ter-
movizijske kamere na ruskim tenkovima
francuskog su porekla. Uređaj pod nazi-
vom “Katarina” izrađen je u firmi Tales i
kasnije po licenci u ruskoj industriji. Nisu
tako daleka vremena u kojima su firme iz
NATO-a prodavale tehniku Rusiji, a sada
se šalju tenkovi koji treba da uništavaju
ruske tenkove.
Mereći po organizaciji, većina zema-
lja obećava po četu od 14 tenkova (česta
formacija u NATO-u, kod Rusa je četa po
tablici 10 tenkova), neke pak vod od četiri
tenka, ali Amerikanci i Poljaci mere poklo-
ne u čitavim bataljonima. Za sada, ame-
rička donacija biće 31 Abrams. Po količini,
to je ekvivalent ruskog tenkovskog bata-
ljona – tri čete po deset i jedan tenk za
komandanta bataljona. Otvorena tema je
o kojoj se varijanti radi, jer taj tenk je stal-
no usavršavan. Navodno, to će biti model
M1A1, sudeći po članku iz američkog izda-
nja “Politika” koje je 26. januara objavilo
da je zamenica pres-sekretara američkog
ministra odbrane Sabrina Sing rekla da
se radi o navedenoj varijanti, ali i da se
neće udubljivati u detalje. Ima i razlog:
zaštita Abramsa, osim pancirnog čelika,
ima jednu posebnost – sloj osiromašenog
uranijuma koji popravlja šanse posade da
preživi pogodak protivničkog projekti-
la. Problem je čvrst bezbednosni stav da
se takva tehnologija ne prodaje stranim
zemljama, čak ni najboljim prijateljima i
onim zemljama koje rado plaćaju visoke
cene američkog naoružanja. Za izvozno
prilagođavanje tenka biće potrebno neko
vreme. Radovi se obavljaju u pogonu koji
vodi firma Dženeral dajnamiks u gradu
Lima, Ohajo. Čini nam se da su Ukrajinci »
38
u žurbi da što pre uvedu u rat sve što se
pribaviti može. Na Abramse će morati da
sačekaju ako neke radnje nisu već spro-
vedene, ali prikriveno. Videćemo uskoro.
Poljska pomoć je mnogo efikasnija. Novi
paket, osim čete od 14 tenkova Leo 2A4,
ima i 60 T-72, ali ne bilo kojih – njih 30 biće
u duboko modernizovanoj varijanti PT-91,
kakvu ima samo poljska armija. U odnosu
na standardne T-72M1, na PT-91 integri-
san je sistem za upravljanje vatrom Dra-
va sa dnevnim nišanom i termovizijskim
noćnim nišanom, komandirskim dnevno/
noćnim uređajem, laserskim daljinome-
rom, meteo-sondom i balističkim računa-
rom – sve što treba da po listi ima jedan
takav sistem. Poljaci su poboljšali zaštitu
tenka, povećali su i snagu motora.
Na listi obećanih donacija sada su po
četa Leoparda 2 raznih podvarijanti iz
Nemačke, Holandije, Finske, vodovi od
Kanade, Norveške i Danske. Biće tu i širih
paketa podrške, jer Nemci su uz tenko-
ve Leopard 2A6 najavili da će poslati i tri
tenka za izvlačenje BPz 3 i 76 vozila za
vuču tenkova sa 86 prikolica. Dinamika
je sada važna i navodno će do kraja mar-
ta biti obezbeđena dva bataljona. Neki
tenkovi doći će i sa Iberijskog poluostr-
va, čim ministarstva odbrane u Lisabonu
i Madridu procene koliko može da se osla-
bi vlastita tenkovska sila u korist istoč-
nog fronta. Na sastanku tenkovskog klu-
ba pojavila se i zastava Turske, i sada se
čeka da se obelodani šta to znači u praksi.
ubrzana preobuka
Ukrajinska vojska namerava da sa
tehnikom iz svežih pošiljki popunjava
novoformirane jedinice, od “nule”, i one
će zatim u punom sastavu pravo na front.
Jedna takva mehanizovana brigada u pro-
cesu je prikupljanja kadra i formiranja u
Poltavskoj oblasti. Ona će dobiti američka
borbena pešadijska vozila Bredli na guse-
nicama i slabo zaštićene, i samo mitralje-
zom 12,7 mm naoružane, ali brze Strajkere
i standardna terenska vozila Hamvi. Bri-
gadna artiljerija imaće mešavinu samo-
hotki kalibra 155 mm iz raznih izvora iz
NATO-a. Nove jedinice čini se da su svr-
sishodan obrazac, jer sa dolaskom tehni-
ke kakva ranije nije korišćena u istočnoj
vojnoj praksi potrebne su i promene u
taktici, organizaciji pozadinskog obezbe-
đenja, planiranje održavanja sa osloncem
Avioni i podmornice
Ukrajinska lista zahteva neverovatno je ambiciozna i nerealna – najnoviji zah-
tev poslali su Berlinu, da preda ukrajinskoj ratnoj mornarici jednu podmornicu
klase 212A. Kažu, ima šest kod Nemaca, pa možda da se odreknu jedne.
Za razliku od priče o podmornici, višenamenski borbeni avioni možda su ostva-
riv plan. Zvaničan stav Bele kuće je negativan, nema ništa od traženih F-16 iz
američkih stokova, ali tema je otvorena, i to ozbiljno. Čini se da će biti taktizi-
ranja između saveznika iz NATO-a oko te teme, ali je izvesno da možda samo
nije sazreo politički trenutak da se javno kaže da će prirodan iskorak u jačanju
podrške ukrajinskoj vojsci jednom biti i avioni. S obzirom na to da za preobuku
na bitno različitu tehniku treba vremena, nameće se zaključak da se sa ukrajin-
skim pilotima i tehničarima radi, i to ne od juče.
Korisna podrška Ukrajini koja se odmah oseti u primeni jeste integracija savre-
menih sistema na već postojeću tehniku. Navodno, frontovski bombarderi Su-
24M već su dobili britansko-francusku krstareću raketu Storm Šedou/SCALP
(nazivi za istu raketu za one prve i za one druge), koja može precizno da pogodi
cilj na udaljenosti od 250 km od tačke lansiranja. Nije lako uništiti takvu rake-
tu jer tokom maršrute leti na 100–150 m i to brzo, 280–300 m/s, gotovo brzinom
zvuka koja je 320 m/s. Pred kraj, raketa leti na visini do 50 m.
Ukrajinska avijacija moraće sačuvati neke pilote i letače za prelazak na NATO
tehniku jer previše kadra gine. Pritisak unutar ukrajinske vojske da svako poka-
že šta može je snažan, i zato lete i kada možda nije nužno. U osnovi rade isto što
i ruska avijacija – prilaz na vrlo maloj visini, iskakanje i dejstvo sa nevođenim
raketnim zrnima, zatim oštro odlome u stranu i uz kišu infracrvenih mama-
ca koje ostave za sobom beže kući što brže i što niže može da se leti, zavisno od
prepreka i reljefa terena. Dešava se da ponovo nalete – posle dejstva krenu još
jednom, a to je visokorizičan potez. Zato i ginu ukrajinski avijatičari, ali od njih
se traži da pokažu da su tu na nebu čak i kada se radi o gotovo samoubilačkim
prodorima do Soldera i sada Bahmuta.
U uslovima prevlasti ruske avijacije iznad fronta, svaki naredni let ukrajinskom
pilotu povećava šanse da nastrada. Objavili su ukrajinski izvori da je 27. januara
u oborenom jurišniku Su-25 poginuo komandant eskadrile iz 299. brigade tak-
tičke avijacije maj Danilo Muraško. Otkrili su neke podatke o njegovom borbe-
nom putu, po ukrajinskim izvorima on je prvi zadatak izvršio 24. februara 2022.
i do obaranja je imao 141 borbeni let. Njemu se pripisuje da je uništio gotovo 70
tenkova i borbenih vozila, više od 80 motornih vozila, približno 30 cisterni i 600
pripadnika ruske oružane sile. Obično se u ratu dramatično pretera u procena-
ma šta se uradilo protivniku, i kada se kasnije sravne rezultati, vidi se da se mno-
go borbenog tereta istrese “u prazno”, ali i kada se uzme rezerva prema tačnosti
navoda, naleteo se i naratovao Muraško dok nije naleteo na raketu ruskog Su-
35S. Rusi kažu da se i kod njih leti mnogo, i više od ukrajinske avijacije, što bi se
i očekivalo. Jedan od novijih izveštaja ruskog ministarstva odbrane predstavio
je pilota sa prikrivenim identitetom koji je obavio preko 400 borbenih zadataka.
na tehničke zavode i radionice u Poljskoj. koji su bez sistema za automatsko punje-
Da se podsetimo da su prošle godine nje, karakteristično za rusku tenkovsku
članice NATO-a imale tvrd stav o tome da školu u poslednjih pet dekada i duže. Nisu
ne treba ukrajinskoj vojsci dati tenkove i zaduženja punilaca toliko složena da se
ostalu tehniku koji njihovom kadru nisu prosečan borac ne može obučiti za krat-
već dobro poznati. Sada su zaboravlje- ko vreme, dok se tenkovi ne popakuju i
ne priče o tome da su potrebni meseci i proslede u Ukrajinu via Poljska.
godine za kvalitetnu preobuku tenkista i Glavni zadatak ukrajinske vojske i
tehničara. Sve se može kad se hoće. Može stranih instruktora je rad bataljona, jer
ukrajinski tenkista da za nekoliko nedelja od pametno promišljenog vođstva zavi-
ovlada tehnikom i nije tako važno to što si efikasnost NATO-vskih tenkova, a ne
se prelazi sa tročlane posade na četvoro- od preteranog poverenja u njihovu bor-
članu, jer se uglavnom radi o tenkovima benu žilavost. Svaki tenk može da se
2. februar 2023. VREME
REME
 STIŽE I “ABRAMS”: 39
Novi tenkovi na ratištu
Foto: AP Photo

prvenstveno u nadi da će se Amerikan-

ci ustezati da ukrajinskoj vojsci dostave
projektile najveće probojne moći.

nagrada za plen
Na ruskoj strani, novinari i analitičari
neretko se podsmehuju stranim tenkovi-
ma i tvrde da su oni inferiorni u odnosu na
nove varijante T-90M i T-72B3. Nije dobro
potcenjivati protivnika, i Rusima se to već
prilično osvetilo. U rat su ušli sa stavom
da će brzo da se završi sa ukrajinskom
vojskom, i sada su tamo gde su – u rovovi-
ma, gotovo godinu dana od početka rata.
uništi, ali tenkovski komandanti moraju od osiromašenog uranijuma. Za Abram- Alternativni, pragmatični stav kod Rusa
da uoče priliku kada da iskoriste u punoj se to je normalna municija, ali Rusi kori- je da se svaki tenk može uništiti i zato se
meri glavne adute tehnike – vatrenu moć ste to u propagandi i pripisuju NATO-u priprema lov na divlje mačke. Jedan Tele-
standardnog NATO kalibra 120 mm i pred- podmuklu nameru da kontaminira teren. gram kanal najavio je da će borac koji prvi
nost u odnosu na Ruse u dejstvima po Kažu zvanično da će primenu takvih pro- dođe do NATO-vskog tenka dobiti milion
noći i u uslovima ograničene vidljivosti. jektila smatrati ekvivalentom tzv. prljave rubalja (13 hiljada evra). Kažu da će patri-
Uz tenkove dolazi municija, uključuju- nuklearne bombe. Nije to sasvim tačno, ote dati doborovoljne priloge za tu premi-
ći projektile sa penetratorom izrađenim ali ukazala se prilika da se ta tema koristi, ju. Firma Fores iz mesta Asbest (mi kaže-
mo azbest, ali i sa glasom “s” i “z” jasno
Štancovanje municije je odakle ime tom gradu), koja proizvo-
Utrošak municije postao je i za NATO vrlo ozbiljna tema. Praznila su se skladi- di propane za na nu industriju, obeća-
šta od starih projektila, a novi su nabavljeni “na komad” jer tri dekade se propo- la je pet miliona rubalja (65 hiljada evra)
vedalo da više nema rizika od konvencionalnog rata velikih razmera za NATO. borcima koji ulove strani tenk “živ i čitav”
Pokazalo se u realnosti da ima. (pa da se pokazuje na paradama) ili mrtav
(pogodan za staro gvožđe). Cena u zama-
Sada jedno važno pitanje za NATO predstavlja haubička municija kalibra 155
hu propagande raste – neki neimenovani
mm, jer su usijane cevi tih oruđa bile jedno od glavnih oslonaca odbrane ukra-
biznismeni za Abramsa nude 10 miliona
jinske vojske. To ima cenu jer su zalihe u NATO-u dramatično utrošene, a njiho-
rubalja (130 hiljada evra), i to za svaki, ne
voj saveznici na istoku nema života ako se ne održi dotur 100.000–150.000 pro-
samo za prvi zbrisani. Jedan poznati glu-
jektila svakog meseca. Američka industrija, svedena na dojučerašnje potrebe mac je posrednik kojem treba da se prija-
definisane u skladu sa planovima borbe protiv terorizma, može da izradi samo ve protivtenkisti koji dobro obave posao.
3250 komada mesečno. Plan je da se ove godine poveća proizvodnja na 20.000 Iz Čite, glavnog grada Zabajkalskog kra-
mesečno, a u naredne dve godine na 40.000 projektila. Velike zemlje NATO-a tan- ja, lokalne vlasti poručile su da će borac
ke su sa zalihama i navodno Nemačka ima samo 10.000 projektila u skladištima koji ima prijavljeno mesto boravka u toj
– to bi Ukrajinci potrošili za par dana i onda kako dalje? oblasti, ako dođe do tenka Leopard u funk-
Za nemački koncern Rajnmetal ovo je prilika da se povećaju poslovi do velikih cionalnom stanju, dobiti tri miliona ruba-
razmera – pohvalili su se da se njihov proizvodni potencijal može lako uvećati lja (blizu 40 hiljada evra), a onima koji su
na 450.000–500.000 projektila 155 mm i 240.000 tenkovskih projektila 120 mm mu pomagali ide po 500 hiljada rubalja
na godišnjem nivou, ali 2022. izradili su 60.000–70.000 projektila svih vrsta i za (oko 6,5 hiljada evra), ali da ne bude više
artiljeriju i tenkovskih 120 mm. Trebaće i Hrvatima municije, jer je predsednik od 10 takvih pomoćnika na listi za plaća-
Zoran Milanović u svom prepoznatljivom otvorenom i drskom maniru otkrio nje. Uništeni tenk manje vredi – milion
30. januara, prilikom prigodne svečanosti za odlazak hrvatske haubičke baterije rubalja i pomoćnicima sledi 150 hiljada
u Litvaniju, da za njihove PzH 2000 nema savremene municije. Koristi se samo rubalja (dve hiljade evra). Abrams se u
standardni NATO projektil M107 predviđen za stara oruđa, koji može da dobaci Čiti manje ceni pa za tenk u ratnom plenu
daju jedan i po milion (dvadesetak hiljada
nešto preko 17 km. Milanović kaže da se radi o municiji koja je nabavljena tokom,
evra), a za uništeni pola miliona rubalja.
kako se u Hrvatskoj to veli, Domovinskog rata. U tim godinama, prošvercane su
Primetili su ruski posmatrači da je nešto
haubice iz Argentine i odatle vodi poreklo hrvatskih zaliha projektila u kalibru
čudno u ponudi iz Čite jer se odnosi samo
155 mm. Primetio je hrvatski predsednik da to nije promišljeno jer su PzH 2000
na njihove ljude; ako niste odatle, nema
iz Nemačke nabavljene zato što su to haubice velikog dometa, ali nema potreb-
novca iako ste bili u sastavu posluge pro-
ne municije. Ukrajinska artiljerija ima PzH 2000, i njima se rado služi zbog tog
tivoklopnog oruđa. ¶
velikog dometa od preko 40 km sa projektilima sa generatorom gasa.
ALEKSANDAR RADIĆ

REME 2. februar 2023.

VREME
40 Umetnost i veštačka inteligencija
Remek-delo čoveka ili mašine
Čini se da umetnost
proizvedena veštačkom
inteligencijom neće
nestati u bliskoj
budućnosti, a s njom ni
polemike koje ona sa
sobom nosi. Korisnici
platforme za digitalnu
umetnost ArtStejšn
preplavili su sajt
slikama protesta protiv
veštačke inteligencije,
nakon što je sajt odbio
da ukloni generisane
umetničke radove
K
ada je Bil Gejts početkom januara
odgovarao na tradicionalnu godiš-
nju debatu “Pitaj me bilo šta” na
društvenoj mreži Redit, na pitanje o teh-
nologiji za koju smatra da će biti domi-
nantna u narednih deset godina kratko
je odgovorio: “Veštačka inteligencija će
biti ogromna stvar.” To zaista nije veli-
ka tajna, veštačka inteligencija se već
sada može videti u različitim segmenti-
ma naših života – od pametnih telefona,
preko internet pretraga do reklama koje
nam izlaze kao preporučene na društve-
nim mrežama. Kao koncept inteligenci-
je koja je dizajnirana da imitira ljudsku,
veštačka inteligencija bi u praksi trebalo
da reši svaki zadatak koji bi čoveku ina-
če oduzimao previše vremena.
Međutim, kakav položaj veštačka inte-
ligencija ima među umetnicima? Sredi-
nom decembra prošle godine, na druš-
tvenim mrežama pokrenut je protest pod
parolom “NE slikama generisanim veštač-
kom inteligencijom”. Većina frilensera i
nezavisnih umetnika koji su iznosili svoje
stavove pod ovom parolom, tvrdili su da
umetnost generisana veštačkom inteli-
gencijom skenira radove pravih umetni-
ka kako bi od njih naučila i “krala” i da će
umetnost generisana veštačkom inteli-
gencijom u budućnosti preuzeti poslove
pravih umetnika.
kolaž ili stvaralaštvo
Kada se ova tvrdnja sagleda iz ugla čove-
ka koji tek uči kako da se bavi umetno-
šću, može se možda reći da i takav počet-
nik verovatno stvara pod uticajem dru-
gih umetnika ili dela koje je video tokom
svog života. Veštačka inteligencija, u tom
kontekstu, stvara na isti način kao što to
rade ljudi umetnici, koristeći se informa-
cijama koje prisvaja iz različitih izvora.
Direktor Instituta za veštačku inteli-
genciju Srbije Dubravko Ćulibrk objaš-
njava da je princip po kom funkcionišu
ovakvi so veri upravo zasnovan na pri-
kupljanu informacija. “Za sada su tako-
zvani ‘generativni’ modeli koji se koriste
za stvaranje umetničkih dela uglavnom
specijalizovani za pojedine medije, ali im
je zajednički koren u modelima koji su
prvenstveno pravljeni kako bi se raču-
narima omogućilo da barataju informa-
cijama koje se nalaze u crtežu, muzici ili
tekstu, na način sličan onome na koji mi,
ljudi to radimo. Kada se naprave modeli
sposobni za to, oni se onda mogu proširi-
ti da omoguće proces generisanja novih
umetničkih dela”, kaže Ćulibrk.
Ključna problematika je upravo u tim
informacijama koje se prikupljaju. Teško
je razumeti da li programi zaista formira-
ju nova stvaralaštva, ili samo prave kola-
že od postojećih radova. Uroš Krčadinac,
digitalni umetnik i programer, objašnjava
ovaj proces na primeru slike mačke koju
veštačka inteligencija može da generiše
pomoću skenirane datoteke raznih sli-
ka mačaka.
“Ti programi su uglavnom neuralne
mreže. Te neuralne mreže ovde služe
kao jedna vrsta sistema za optimizaciju
funkcija. Na primer, on optimizuje funk-
cije tako što toj mreži damo gomilu slika
mačaka, od kojih je svaka slika, na primer,
stotinu puta stotinu piksela. Ta neuralna
mreža prolazi kroz te piksele i pokušava
da uvidi koji su obrasci na tim slikama
mačaka zajednički. Onda, kada pustimo
taj program koji je istreniran na tim slika-
ma mačaka, on će tada proizvesti nekakvu
novu sliku mačke, koja nije napravljena
kao kolaž, već koja prati pravila za gene-
risanje koja su dobijena na osnovu ovih
desetina hiljada slika mačaka koje posto-
je u bazi podataka. Svaki piksel je stvoren
iznova, ali je stvoren tako što su se pro-
našle geometrijske veze koje mogu stati-
stički da se opišu”, objašnjava Krčadinac.
kaskanje zakona za
tehnologijom
Pomenuti protest doživeo je svoju kul-
minaciju kada su se na Tviteru pojavili
prvi korisnici ovakvih so vera, koji su
svoje radove masovno prodavali nakon
2. februar 2023. VREME
REME

e
što bi “kroz par klikova naslikali remek-
delo”. Najveći problem nastao je kada bi
korisnici ovakvih programa sakrili činje-
nicu od svojih mušterija da njihovi radovi
zapravo nisu nacrtani ručno, već pomoću
programa koji crtaju za njih. S obzirom da
je ovakva tehnologija i dalje nova, zakon-
ski okviri su u velikom zakašnjenju. Ćuli-
brk smatra da se u ovom problemu naj-
pre treba osvrnuti na licence.
“To, u osnovi, zavisi od licence koja pro-
pisuje uslove pod kojim se neka alatka
razvijena na osnovu veštačke inteligen-
cije može koristiti. Njome se mogu ogra-
ničiti mogućnosti prodaje i zadržati neka
prava od strane onoga ko je razvio alat-
ku, tipično so ver. Ako takvo ograniče-
nje ne postoji, u ekonomiji zasnovanoj na
otvorenom tržištu se sve može prodavati,
a pretpostavljam da autorska prava idu
onome ko je alatku iskoristio za stvaranje
umetničkog dela”, kaže Ćulibrk.
Sa druge strane, Krčadinac smatra da
treba izvršiti potpuno novu regulativu
koja se bavi ovakvom problematikom.
“Meni se čini da taj fokus na autorska
prava previše ide iz nekog liberalnog
impulsa dvadesetog veka, koji za dvade-
set prvi vek nije upotrebljiv. Za dvadeset
prvi vek moramo da smislimo nove odli-
ke digitalne društvenosti. Treba napraviti
regulative kako da ti algoritmi ne pripa-
daju samo pojedincima, nego da to što je
algoritam pokupio naš rad, da mi imamo
glas i udeo u tim tehnologijama i način na
REME 2. februar 2023.
VREME
koji se za to možemo izboriti”, smatra on.
“Ako ste vi tradicionalni ilustrator, za jed-
nu vašu ilustraciju treba puno dana rada.
Nakon završene ilustracije, vi ćete je naj-
verovatnije okačiti na internet kako biste
došli do klijenata. Ukoliko neko napiše
program koji automatski skida sve slike
sa interneta i puni svoju bazu, jako je teš-
ko dokazati da je tu korišćena slika koja
je licencirana. Nečiji rad se privatizovao
od strane kompanija koje sakupljaju sli-
ke i jedan jako mali broj ljudi je pokupio
‘kajmak’ na osnovu rada stotine hiljada
ljudi na internetu”, ističe Krčadinac.
pozitivni rezultati, za sada
Koliko će veštačka inteligencija uticati
na zanimanja koja se tiču stvaranja umet-
ničkih dela, u datom momentu još uvek
nije poznato. Ipak, Ćulibrk navodi da su
iskustva sa veštačkom inteligencijom u
regionu za sada imala pozitivne rezultate
kada je u pitanju kreativni proces i broj
novozaposlenih.
“Možemo očekivati da će veštačka inte-
ligencija olakšati većinu poslova kojima
se bavimo, kao i da će se potreba za odre-
đenim zanimanjima smanjiti, ali i da će
se povećati potreba za nekim drugim.
Iskustva regiona koji prednjače u prime-
ni veštačke inteligencije pokazuju da pri-
mena ovih tehnologija dovodi do pove-
ćanja ukupnog broja zaposlenih i pove-
ćanja broja ljudi koji se bave kreativnim
poslovima”, ističe Ćulibrk.
NOVO “BOJNO POLJE”: 41
“umetničko delo” (levo) i protesti
protiv “veštačke umetnosti”
Slično ovome, Krčadinac u svetu umet-
nosti vidi pozitivne rezultate koji su do
sada dobijeni kada je umetnik odlučio da
se “igra” veštačkom inteligencijom, ume-
sto da protiv nje “ratuje”.
“Ja bih voleo da vidim kako će se razvi-
jati neki novi vidovi kreativnosti koji će
nastajati sa tom tehnologijom, na primer
kreativnost koja nastaje iz nečega što ta
tehnologija ne može. Meni je, na primer,
zanimljivo da istražujem gličeve (greške
u radu programa) i da istražujem kako da
kreativno prevarim veštačku inteligen-
ciju”, kaže on. “Postoji cela jedan grana
digitalne umetnosti koja se bavi raznim
kreativnim načinima kako prevariti ova-
kve programe. Britanski umetnik Džejms
Brajdl napravio je, na primer, izložbu pod
imenom ‘Autonomna klopka’ u kojoj ceo
rad zasniva na problemu koji njegov auto-
mobil zasnovan na veštačkoj inteligenci-
ji ne može da reši i zbog toga ostaje zaro-
bljen. U tome se krije jedan novi stvara-
lački prostor, prostor u kome možemo
da otkrijemo koji su to novi načini upo-
trebe tehnologije. Umetnici treba da se
mnogo više ‘igraju’ veštačkom inteligen-
cijom i nalaze načine kako ta tehnologi-
ja nije predviđena da se koristi”, zaklju-
čuje Krčadinac.
Bez obzira na protest koji je u toku,
čini se da umetnost proizvedena veštač-
kom inteligencijom neće nestati u bliskoj
budućnosti, a sa njom ni polemika koja
ovakva umetnost sa sobom nosi. Korisnici
platforme za digitalnu umetnost ArtSte-
jšn preplavili su sajt slikama protesta
protiv veštačke inteligencije, nakon što
je sajt odbio da ukloni generisane umet-
ničke radove. Sa druge strane, dolazi do
problema prepoznavanja radova koji su
generisani, a koji ne, pa je tako umetnik
pod imenom Ben Moran krajem decem-
bra uklonjen iz segmenta za umetnike na
Reditu nakon što ga je moderator okrivio
da promoviše umetnost veštačke inteli-
gencije, iako je Moran okačio svoj ručno
nacrtani rad. Ipak, popularnost veštačke
inteligencije nastavlja da raste, pa je fil-
ter na društvenoj mreži TikTok pod ime-
nom “AI Manga”, koji se služi veštačkom
inteligencijom kako bi fotografije kori-
snika pretvorila u one nalik iz stripa, za
sada korišćen u preko 124 miliona video-
zapisa. ¶
IVONA SIMONOVIĆ
 KULTURA
42 Bioskop: “Oluja”

Hit je tu, poentu

Najveći uspeh “Oluje” je to što nije pamfletski film, što u njemu
nema ratnog huškanja, film u kome je od početka jasno dato do
znanja da postoji razlika između Hrvata i ustaša, te da između
jednog naroda i zločinaca ne treba stavljati znak jednakosti

Z
a prvih sedam dana prikaziva-
nja u Srbiji, film “Oluja” je po-
gledalo gotovo 40.000 gledala-
ca, što je jasan pokazatelj da je
pred nama prvi srpski bioskopski hit u
2023. godini, film koji će bez nekih većih
teškoća uskoro dosegnuti taj magični
broj od 100.000 gledalaca. “Oluja” opisu-
je situacije sa kojima se srpsko stanovniš-
tvo suočavalo u leto 1995. godine u Krajini
i donosi priču o egzodusu 250.000 Srba.
“Oluja” je ujedno i prvi igrani film koji se
direktno i podrobno bavi temom jedne
od najvećih tragedija našeg naroda. Slič-
no kao i “Dara iz Jasenovca”, u pitanju je
projekat od “nacionalnog značaja”, s tim
da debi Miloša Radunovića, za razliku od
pomenutog filma Predraga Antonijevića,
nije podržan od Filmskog centra Srbije i
što je, pre svega, usmeren ka domaćoj pu-
blici, bez oskarovskih i sličnih pretenzija.
U tom kontekstu, a imajući u vidu prve
izveštaje sa blagajni, “Oluja” je već posti-
gla svoj primarni cilj – privukla je doma-
će gledaoce u bioskope. među jednog naroda i zločinaca ne treba krenuo neposredno pre početka “Oluje”,
Radunović, do sada pre svega poznat stavljati znak jednakosti. “Oluja” je u biti Ilija je prisiljen da se svim raspoloživim
kao pomoćnik reditelja na čitavom nizu antiratni film, što je takođe veoma važno sredstvima bori za goli život, te da u sve
serija i filmova, kao i jedan od reditelja podvući i istaći. Sa druge strane, činjenica razbuktalijem ratnom kovitlacu pronađe
hvaljene kriminalističke serije “Grupa”, je da ovaj debi ima krupnih problema, te svoju porodicu. Ilijina supruga Jela (Ma-
sa “Olujom” dobija priliku da pokaže šta i da smo uz efektniju montažu mogli, pu- rija Pikić) i sin Petar (Ivan Vujić), sa kom-
koliko može. Ovo je do sada ubedljivo naj- kim skraćivanjem, mogli dobiti znatno šijom ratnim profiterom Bracom (Davor
ambiciozniji projekat u njegovoj karijeri: efektniji i usredsređeniji film. Janjić – u svojoj poslednjoj ulozi) i njego-
pored filma (koji traje impresivnih 156 mi- “Oluja” prati nekoliko manje-više ispre- vom ćerkom Sanjom (Milica Stanković),
nuta), Radunović je napisao i snimio isto- pletenih priča koje se događaju tokom tih sedaju na traktor i kreću sa izbegličkom
imenu seriju od dvanaest epizoda. Bio je sudbonosnih avgustovskih dana 1995. go- kolonom kako bi sačuvali živu glavu.
to veoma, veoma zahtevan posao, a Ra- dine. U jednom narativnom kraku, glav- Kada, na Bracino insistiranje, skrenu sa
dunović mu je pristupio sa punim uvere- ni lik filma je Ilija (Jovo Maksić), srpski zvaničnog puta, dolazi do tragedije... Isto-
njem, bez zadrške. Najveći uspeh “Oluje” borac koji pokušava da sačuva svoju po- vremeno, film prati i nastojanje legionara
je što nije pamfletski film, što u njemu rodicu i ognjište. Kada propadne njego- Dane (Zlatan Vidović) da, po želji majke
nema ratnog huškanja, film u kome je od va diverzantska misija da uništi uporište (Jelena Čović), pronađe i propisno sahra-
početka jasno dato do znanja da postoji neprijatelja sa koga je granatirano njego- ni leš svog brata blizanca Bojana (tako-
razlika između Hrvata i ustaša, te da iz- vo selo, a u koju je sa nekoliko saboraca đe Vidović), pravoslavnog sveštenika koji

2. februar 2023. VREME

REME

tražimo
Foto: promo
je pre početka operacije “Oluja” brutalno
ubijen zajedno sa svojom suprugom. Ima
tu još likova, još sudbina, ali gore nave-
deno je glavna narativna okosnica filma.
Krak čiji su nosioci Jela i Petar je naj-
jednostavniji i donosi manje-više pozna-
tu priču o zbegu, o kolonama izbeglica
koje je hrvatska strana nemilice zasipala
bombama. Ilijina priča je pre svega priča
o preživljavanju, i sadrži brojne elemen-
te akcionog filma – tu su automobilske
jurnjave i obračuni po šumama i gora-
ma, puno pucnjave i Slavko Labović u
ulozi glavnog negativca. Danetov nara-
tivni krak je tek ovlaš spojen sa Ilijinim
(njih dvojica se pojavljuju u par zajednič-
kih scena pri početku), mada u suštini do-
nosi potpuno samostalnu priču o osveti
REME 2. februar 2023.
VREME
i dramaturški je najpotentniji. Nažalost,
ta narativna linija je najkrcatijama nelo-
gičnostima, uključujući i to što ožalošće-
na majka šalje preživelog sina u (praktič-
no) samoubilačku misiju i, pre svega osta-
log, sasvim nepotrebnu zamenu identi-
teta blizanaca (Dane se predstavlja kao
ubijeni brat Bojan).
Glumački gledano, Zlatan Vidović
(“Usekovanje”, “Lihvar”) očekivano je na
visini zadatka – pojavan je u toj meri da
ga se ne bi postidela ni neka holivudska
produkcija, pa je samim tim veća šteta
što njegova linija priče nije razrešena na
dovoljno zadovoljavajući način. Obično
pouzdani Maksić (serija “Kosti”, “Lihvar”)
je u “Oluji” previše nagazio na emociju,
što je donekle i očekivano i opravdano,
mada taj “dodatni gas” više šteti nego što
koristi. Marija Pikić (“Neprijatelj”) i Jele-
na Čović (koju smo nekada davno, dav-
no gledali u Kusturičinom “Ocu na služ-
benom putu”) su veoma dobre, s tim da
njihovi likovi u filmu nemaju dovoljno
prostora da budu razrađeni kako treba i
dolikuje. Deca, Ivan Vujić i Milica Stanko-
vić, su dobro odabrana da predstave ne-
vinost pod granatama, a posebno je upe-
čatljiv Vujić koga smo pre nekoliko godi-
na gledali kao Momčila Gavrića u spek-
taklu “Kralj Petar I”.
U produkcionom pogledu, film varira.
Pojedine scene deluju krajnje zbrzano i
nerazrađeno, tu i tamo zasmetaju nedo-
voljno kvalitetni kompjuterski efekti (po-
sebno tokom scena bombardovanja izbe-
gličkih kolona), ali treba pohvaliti dobro
oko Bogdana Babovića, direktora fotogra-
fije čiji su snimateljski rad već zapazili
svi oni koji su pogledali film “Mamonga”.
Ipak, ubedljivo najveći problem Raduno-
vićevog debija je što je “Oluja” izmontira-
na iz serije i što je to primetno od počet-
ka do kraja. Sa takvim pristupom filmska
priča veoma trpi, sve deluje “zgužvano”
i neretko nedovoljno motivisano, likovi
se uvode i izvode iz priče bez dovoljno
finese, primetni su šavovi i prekrajanja.
“Oluja” ostavlja utisak radnog materija-
la u kome postoji potencijal, ali koji do
43
kraja još nije prošao kroz proces monta-
že koji će naglasiti ono što valja i uklo-
niti sve ono što je nejasno, što uspora-
va i zbunjuje.
Montažer Aref Zaabi i reditelj Raduno-
vić našli su se na izuzetno nezahvalnom
zadatku da (bar) deset sati materijala zbi-
ju u film od dva i po sata, često posežući
za flešbekovima koji su u većini slučajeva
potpuno nepotrebni i koji samo uspora-
vaju film i remete ionako problematičan
ritam. Imajući navedeno u vidu, možda
bi čak bilo pametnije i svrsishodnije da
su iz serije “Oluja” izmontirana dva filma
od po sto minuta: jedan o Iliji i njegovoj
porodici, drugi o Danetovoj osvetničkoj
misiji, u narativnom pogledu to bi ima-
lo više smisla i ponudilo bi kompaktni-
je, potpunije i zaokruženije filmsko isku-
stvo (tj. iskustva). Ovako, u filmu “Oluja”
je odabran pristup “od svega pomalo” i to
odnosi popriličan danak.
Iako ne mogu znati šta ćemo sve vide-
ti u seriji, pretpostavljam da su u njoj po-
drobnije obrađeni mehanizmi koji su do
“Oluje” doveli, te rezonovanje Tuđmana i
njegove kamarile koja je u filmu zastuplje-
na kao daleki odjek, kroz reči koje izgova-
ra lik hrvatskog oficira u tumačenju Mar-
ka Baćovića i koji se može čuti i u trejleru
(“Očistićemo domovinu od nakota”), mada
je i taj aspekt, baš kao i ostali, nedorečen
i nedovoljno razrađen. Film će pre svega
razumeti samo oni prethodno upućeni u
tematiku, dok će ostali imati priličan pro-
blem da “pohvataju sve konce”, da shvate
šta je to što gledaju na bioskopskom plat-
nu. Hit imamo, ali je propuštena prilika
da se do kraja poentira, iako su gotovo svi
potrebni elementi za to bili tu. ¶
ĐORĐE BAJIĆ
44 Pozorište

Soliter u pozorištu ili

pozorište u soliteru
Mia Knežević: Karakteri
(po Teofrastu);
Šabačko pozorište

T
ekuću pozorišnu sezonu Šabač-
ko pozorište je počelo premijerom
predstave Karakteri po motivima
čuvenog Teofrastovog dela. Mia Knežević
je rediteljka predstave i autorka teksta u
saradnji sa dramaturgom predstave Đor-
đem Petrovićem. Mia Knežević se među
mlađim rediteljima istakla spremnošću
da u svojim predstavama radi i tekst, a
ne samo režiju. Druga važna karakteri-
stika ove rediteljke je da odbija da gra-
di jasnu, lako prepoznatljivu rediteljsku
poetiku već svoj rediteljski rukopis me-
nja od predstave do predstave. Tako je,
na primer, njena postavka drame Nebe-
ski odred Aleksandra Obrenovića i Đorđa
Lebovića imala u sebi nečeg gotovo natu-
ralistički surovog (naročito je bila upečat-
ljiva postavka ovog komada u prostoru
Art klinike kada je sam prostor u kome je
igrana nametao klaustrofobičnu atmos-
feru). Predstavu Požar (SNP) koja govori
o stradanjima od požara u diskoteci i ka-
feu u Novom Sadu Mia Knežević je radi-
la kao projekat dokumentarnog teatra.
Predstava Kafa i cigarete u Ateljeu 212 je
bila pitka savremena drama o efemerno-
stima u kojima protiču naši životi. Da-
kle, kada gledate predstave Mie Knežević
svoja očekivanja ostavite ispred pozoriš-
ne sale. Tako je bilo i u slučaju predstave
Karakteri koja je nešto sasvim drugači-
je od svega što smo imali prilike da vidi-
mo od ove rediteljke. Kao što smo rekli,
predstava je nastala na osnovu čuvenog
antičkog spisa u kome je Teofrast opisao
ljudske karaktere. Ovo delo je inspirisa-
lo brojne komediografe klasične komedi-
je od Menandra do Molijera i zaista jeste
veliki uzor za komedije. To je, izvesno, i
razlog zašto se Mia Knežević opredelila
za ovaj tekst.
Posebni dramaturški problem u po-
stavci ovog dela je što se ono sastoji od
zasebnih kratkih eseja. Ta nepovezanost
nije problem kada se delo čita, ali može
biti problem u pozorištu. Rediteljka i
dramaturg su nastojali da naprave dra-
maturški okvir priče, ali u tome nisu bili
dosledni. Predstava počinje kao ispovest
glumca koji je dobio da igra tip Licemera
(Slobodan Petranović) o njegovom viđe-
nju pozorišta i kolega glumaca. Ta vrsta
predstave u predstavi u sebi ima poten-
cijal za komediju, a forma prologa je bli-
ska klasičnoj komediji. Međutim, u na-
rednim scenama gledamo skeč sa starim
šporetom koji treba spustiti i novim koji
treba podići na šesti sprat. Situacija sa
šporetom je okidač da se stanovnici še-
stospratne zgrade prikažu kao različiti
društveni tipovi – Neotesani (Strahinja
Barović), Ulagivač (Miloš Vojnović), Nepo-
verljiva (Kristina Pajkić), Kukavica (Vladi-
mir Milojević), Bahati (Ljubiša Barović),
Tupava (Slađana Pajčić), Brbljivica (Sonja
Milojević), Gunđara (Aneta Tomašević),
Sujeverna (Deana Kostić), Preuslužni (Si-
niša Maksimović). Ovo su sve manje-vi-
še karakteri koje je identifikovao sam Te-
ofrast. No, rediteljka i dramaturg doda-
ju i nove karaktere: Teoretičarku zavere
(Dragana Radojević) i Psihoterapeutkinju
(Aleksandra Ristić), kojih nema kod Teo-
frasta, ali jesu naši savremeni, ovdašnji
“karakteri”. Ono što možemo da primeti-
mo je da su svi glumci dosta ujednačeno
igrali, ali da niko od njih nije napravio na-
ročitu glumačku nadgradnju Teofrasto-
vog teksta. Čak bi se pre moglo reći da su
glumci bili u svojevrsnoj polemici sa Te-
ofrastovim tekstom, što ima logike jer je
čitava predstava postavljena kao jedna
velika igra. Taj pristup ima donekle veze
sa načinom na koji je počela predstava
(govor ad spectatores), ali nije do kraja
jasno da li glumci jednog pozorišta igra-
ju likove iz jednog solitera ili glumci žive
u soliteru, ili su to sve ipak samo različi-
te glumačke igre koje se kabaretski lako
i brzo menjaju.
U drugom delu predstave dolazi do tre-
ćeg zaokreta – sada se igra scenska re-
konstrukcija čuvene epizode “Pipači hle-
ba” emisije “Ciklotron”. Ta emisija je origi-
nalno pravljena kao parodija na naučno-
popularne emisije o životinjskim vrsta-
ma. U ovoj parodiji je kao posebna vrsta

2. februar 2023. VREME

REME

Foto:
Šabačko pozorište
detektovan pipač hleba u ovdašnjem
supermarketu. U ovoj postavci odba-
čen je parodični momenat naučnopo-
pularne emisije, a zadržani su pipači
hleba kao mentalitetna karakteristi-
ka. Teofrastovi karakteri su opšti, a pi-
pači hleba su sasvim lokalni, ali opet
to ne mora biti naročiti problem jer
su glumci sve karaktere pravili tako
da odgovaraju ovdašnjoj sredini. Ima-
jući u vidu da je dramski kontinuitet
predstave stalno prekidan muzičkim
numerama u kojima pevaju i sviraju
glumci možemo da zaključimo i da či-
tavu predstavu treba posmatrati kao
nekakvu vrstu revije-kabarea inspi-
risane Teofrastom. To bi možda bilo
i najpreciznije određenje predstave.
U prilog tome govore i scena i ko-
stim. Daniela Dimitrovska je scenu di-
zajnirala tako da je na zadnji zid zale-
pila kopiju nekakvog antičkog reljefa,
a prostor je organizovan tako da ne
predstavlja nikakav konkretni prostor
već da nudi različite mogućnosti za di-
namičan mizanscen. Kostimogra i-
nja Selena Mladenović je glumce obu-
kla u šarene, pomalo luckaste kosti-
me koji donekle ukazuju i na karakte-
re onih koji ih nose. Ono što svakako
treba istaći jeste da glumci svoje ulo-
ge igraju sa mnogo žara i entuzijaz-
ma, da očigledno vole svoju predsta-
vu i vole da u njoj nastupaju kao peva-
či (kompozitor Branko Džinović), ple-
sači (koreografija Jelena Alempijević)
i kao komičari, a da šabačka publika
blaženo uživa u ovom pozorišnom do-
gađaju, a to bi, valjda, i trebalo da bude
glavna ideja kabaretskih revija. ¶ višegodišnju debatu u vodećim engleskim
MARINA MILIVOJEVIĆ MAĐAREV
Tekst je nastao u okviru projekta
“Kritičarski karavan” Udruženja kritičara i
teatrologa Srbije i podržan je od
Ministarstva kulture.
REME 2. februar 2023.
VREME
Savremeni srpski roman
Malaksali
buntovnici
Dalibor Pejić: Mesečari; Geopoetika 2022.
J
edna od osobenosti srpske roma-
neskne produkcije u 2022. godini je-
ste pojava nekoliko ostvarenja, nejed-
nakog kvaliteta, kao što su Potomstvo Je-
lene Kajgo (Kosmos), Mučnina: o neodra-
stanju Vide Davidović (Kontrast) i Meseča-
ri Dalibora Pejića (Geopoetika), koja bi se
mogla označiti kao milenijalska.
Dilema oko značenja termina “milenijal-
ski roman” potiče otuda što ne postoji kon-
senzus u shvatanju da li se on odnosi na
dela koja pišu milenijalci, rođeni 80-ih i 90-
ih godina 20. veka, ili je reč o prozi čiji su
glavni junaci rođeni u navedenom perio-
du. Mi ćemo obe odlike uzeti kao relevan-
tne te uz sve nepreciznosti
i ograničenja prihvatiti pre-
poznate opšte karakteristike
milenijalskog romana: junaci
uzdrmanog identiteta, naza-
posleni, anksiozni, preoset-
ljivi, socijalno osvešćeni, du-
hovno obamrli, očajni, besni i
autodestruktivni; različiti ti-
povi humora kojima se pra-
vi otklon od osećanja tuge i
beznađa; preispitivanje kla-
se, moći i hijerarhije kao i uti-
caj kapitalizma i njegovih derivata na du-
hovni i emotivni život junaka.
U kontekstu navedenog zanimljivo je pi-
tanje koje je u jednom intervjuu postavio
provokator Bret Iston Elis (1964), autor kul-
tnih romana Manje od nule (1985) i Ame-
rički psiho (1991): “Gde je veliki milenijalski
roman?” Ovaj pisac daje spisateljsku pred-
nost generaciji X koja se bavila važnim ide-
jama i temama pre nego što je od njih odu-
stala, kako se to, po njemu, zbiva u slabaš-
nim milenijalskim romanima u kojima se
kritikovani (kapitalistički) poredak goto-
vo nikada ne demontira. Postavljeno pita-
nje Istona Elisa produbilo je već postojeću
i američkim dnevnim listovima i nedelj-
nicima poput “Gardijana”, “Vašington po-
sta” i “Tajmsa” o nepostojanju tzv. genera-
cijskog romana danas kakvim su se svoje-
45
vremeno doživljavali američki S ove stra-
ne raja F. S. Ficdžeralda, Lovac u žitu Dž. D.
Selindžera, Na putu Dž. Keruaka, Genera-
cija X D. Koplanda, Beskrajna lakrdija D. F.
Volasa i drugi.
Anglosaksonski milenijalski autori
uglavnom su saglasni sa tim da (veliki) ge-
neracijski roman nikada nije postojao. Ge-
neracijska reprezentativnost romana je,
prema američkom piscu milenijalcu To-
niju Tulatimutu (1983), suvo etiketiranje
za koje su najzaslužniji književni kritičari
koji neguju praksu iznalaženja generacij-
skih portparola. Takva određenja protivna
su samoj logici romana kao otvorene knji-
ževne forme, te on prime-
ćuje da teško može postoja-
ti mogućnost da glas strejt
belih momaka (i devojaka) o
strejt belcima bude glas jed-
ne generacije.
Na srodnom tragu je i
britanska književnica mi-
lenijalka Olivija Suđić (1988)
koja izjave Istona Elisa tu-
mači kao odbacivanje čita-
ve jedne generacije posred-
stvom književnosti. Ideja da
se može biti predstavnik jedne generacije u
rasparčanom, duboko podeljenom i razva-
ljenom svetu, prema njoj, deluje kao iluzija.
I irska književnica milenijalka Sali Runi
(1991), prekomerno hvaljena ili osporavana,
tvrdi da ne piše u ime bilo koje grupacije te
da eventualna propast njene proze u bu-
dućnosti svakako ne treba da zavisi od ge-
neracijske reprezentativnosti.
I srpski autor, koga ćemo ovde posebno
izdvojiti, Dalibor Pejić (1984) u jednom inter-
vjuu povodom prvog romana Mesečari jed-
nako se ograđuje od namere da predstav-
lja sliku društva ili svoje generacije. U skla-
du sa tim mogli bismo ga zamisliti kao sa-
govornika (ne)moguće debate u kontekstu
srpskog književnog života u kojoj bi Zvonko
Karanović ili Vladimir Arsenijević, na pri-
mer, prigovorili milenijalskim autorima da
još uvek nisu dali svoj veliki roman. »
46
Dok su ostvarenja Jelene Kajgo Potom-
stvo i Vide Davidović Mučnina: roman o
neodrastanju u mnogo čemu uporediva sa
brojnim strukturnim segmentima, temat-
skim registrima i bilom glavnih junaka no-
vog ostvarenja Sali Runi Bajni svete, gde si
ti, Mesečari Dalibora Pejića kreću se na dru-
gačijem tragu zadržavajući pobrojane opšte
karakteristike milenijalskog romana i isto-
vremeno čineći umesnom primedbu Bre-
tona Istona Elisa o njegovoj malaksalosti.
Mesečari je roman po strani realističkog
pripovedanja te je, u skladu sa naslovom,
pomalo snovidan. Imena glavnih junaka
milenijalaca, društvenih aktivista Đurđa,
Saše, Ive, Kolje i Mike, nosioci su naslova po-
glavlja ispripovedanih u prvom, drugom i
trećem licu što narativ, obogaćen humorom,
istovremeno čini oneobičenim, daje mu ne-
svakidašnji ritam oličen u iznenadnim po-
meranjima perspektive opisanih doživlja-
ja junaka i njihovih aktivnosti. Zasebna po-
glavlja data su još dvama junacima – Đurđe-
voj majci Svetlani i starom udbašu u penziji
Pajinu koji je ogledalski odraz milenijalske
družine okupljene oko andergraund prosto-
ra po imenu Ciglana. Ovo mesto stecište je
mladih aktivista ironično nazivanih Levaci
čiji je glavni zadatak borba protiv izvršitelja
diljem Srbije kao i druge antisistemske akci-
je poput napada na banke, kontrolore u au-
tobusima i neumornog sukoba sa policijom.
Većina junaka Pejićevog romana potvr-
đuje se u navedenim opštim karakteristi-
kama milenijalskog. Kroz njih se reflektuju
klasne razlike – radnička (epizodni junaci
poput navijača Jorge), propala srednja (Đu-
rađ) i viša klasa (Saša). Svi akteri, osim Saše
filozofa, koji je asistent na fakultetu, uglav-
nom su besposleni, te su, svako iz ličnih ra-
zloga, očajni ili frustrirani. Đurađ je bokser,
pesnik i lucidni snevač; besan je i nasilan ne
samo prema policiji, već i saborcima što ima
uporište u njegovoj traumi kada se suočio
sa smrću oca. Kolja je jedini istinski mesečar
i autodestruktivan je; budući da mu je na-
rušeno dostojanstvo, on se iznova vraća na
mesto na kome je bio izložen nasilju. Saša
je osnivač Levaka čije ideje iako nisu kabi-
netske ostaju bez akcije jer je konformista.
Mika je slikar koji nakon problema sa ocem
gubi osećaj ukorenjenosti te se pridružuje
Levacima iz puke potrebe za pripadanjem.
Iva je esteta, ima hrabrosti za delanjem, ali
bez uverenja i želi kontrolu nad sećanjem
kako je ono ne bi magarčilo.
Navedeni junaci se, bez uporišta, ma-
hom frustrirani i destabilizovani, kao što
je pomenuto, ogledaju u sudbini penzio-
nisanog visokog službenika državne bez-
bednosti Pajina koji tokom radnog veka nije
imao uverenja i vodio je neautentičan život.
Sticajem okolnosti, kao penzioner, postaje
aktivista i bori se za uvođenje eutanazije
i njegov život počinje da dobija smisao u
paradoksu – u zamisli da umre autentično.
Mladi aktivisti počinju, dakle, život odraslih
tamo gde ga Pajin završava i budući da su
refleksija njegovog lika oni prestaju biti ek-
skluzivitet milenijalske generacije i postaju
iskrivljeni kontinuitet svojih prethodnika.
Akcije bez uverenja “mesečara Levaka”,
začinjene bukom i besom, dovode nas izno-
va do cinične opaske Bretona Istona Elisa
povodom anglosaksonskih milenijalskih
romana – da su njihovi autori unapred
odustali od velikih ideja o kojima pripo-
vedaju. Mesečari pokazuju da su tvrdnje
Istona Elisa i u ovom primeru tačne, ali da
ništa ne govore o umetničkom kvalitetu.
Mesečari uspelo prikazuju ljude “na pola”,
rasparčane i necelovite: “Mit je da postoji
ceo čovek, on je rascepkan na onoliko de-
lova koliko ljudi stvarno sretne, oni ga ra-
zvuku kao lešinu i posle se čitav život lo-
mata da susretne sebe, a to je, kao i svaki
susret, stvar slučaja.”
Ovaj roman idejnu malaksalost premo-
šćuje drugim kvalitetima: jezičkom igrivo-
šću (ponavljanje određenih glasova, poput
č, i oneobičenim poređenjima, ne uvek do-
slednim i u skladu sa motivacijom) te uska-
kanjem u snovidne svetove junaka i po-
novnim povratkom u realnost, čime se do-
bijaju umetnička vibrantnost i druga vrsta
dubine narativa.
Neodoljivo je na kraju, samo na temat-
skom i idejnom planu, Mesečare postavi-
ti u saodnos sa Zlim dusima F. M. Dosto-
jevskog. U tom poređenju, buntovnici, ni-
hilisti i malaksali Levaci u Mesečarima i
radikalni fanatici u Zlim dusima mogli bi
pokazati šta se dogodilo sa tzv. levim ide-
jama, kao i revolucionarima, anarhistima
i nihilistima nakon sto pedeset dve godi-
ne: ostao je samo prazan i ismejan znak
– levaci. Mesečari se tako razumevaju ne
kao jedna mogućnost bivanja u svetu, nego
kao autentičan doživljaj promena koje se
odvijaju u našoj savremenosti – nešto po-
put glasa generacije. ¶ ljenoj knjizi Spasi mačku! – Poslednja
MILENA ĐORĐIJEVIĆ
Knjige: Spasi mačku – Poslednja
O nepro
scenaris
Snajder je nekima od
svojih prethodnika
zamerio da su njihove
knjige na scenarističke
i pripovedačke teme
“tako akademski
suvoparne! Tako
sterilne! One filmove
tretiraju sa preeeeviše
straha i poštovanja – a
to su samo filmovi!”
S
vetu, a ni ljudima koji njime
hode i koji ga barem delimič-
no čine takvim kakav jeste se
nikako ne može udovoljiti. Evo, reci-
mo, u ovoj našoj eri teške inflacije li-
sta ovog ili onog podtipa, ove ili one
teme, filmovi braće Koen neizostavno
zauzimaju visoka mesta, a i prepozna-
ti su kao integralan i važan deo istori-
je čak i studijskog Holivuda, pa i upr-
kos činjenici da su neki od njih veo-
ma podbacili na bioskopskim blagaj-
nama, da bi ubrzo stekli postojan i
duboko ukorenjen kultni status (što
je slučaj sa njihovim delima The Big
Lebowski i The Hudsucker Proxy). A
isti ta braća Koen ovih dana su se našli
na meti kritike Džona Karpentera, koji
je u jednom nedavno razgovoru ista-
kao i da “Koenovi ne umeju da zavr-
še svoje drame na ispravan način”, jer
“oni imaju problem sa trećim činom”.
Karpenter je tom prilikom ukazao da
“Koenovi nisu u dovoljnoj meri ovla-
dali aspektom dramatičnog svršetka.”
Između ostalog, aspektom filmskog
pripovedanja u ona pomalo mitska, a
pomalo i poslovična mitska tri čina na
oko dve stotine strana teksta rečito i
krajnje usredsređeno pripoveda i holi-
vudski scenarista Blejk Snajder u hva-
knjiga o pisanju scenarija koja će ti
2. februar 2023. VREME
REME
 knjiga o pisanju scenarija koja će ti zatrebati Blejka Snajdera
omenjivim zakonima
stičke fizike
ikada zatrebati. Ta knjiga, inicijalno na
matičnom tržištu objavljena 2005. godi-
ne, od pre par sedmica prisutna je u vidu
srpskog izdanja (u prevodu Irene Šentev-
ske i u združenom izdavačkom poduhva-
tu Filmskog centra Srbije i nedavno po-
krenutog Audio-vizuelnog centra Repu-
blike Srpske iz Banjaluke). Nominalno, ta
se knjiga, kažu, bavi važnošću žanrova i
klasifikovanjem filmova, sastavnih ele-
menata filma, prilagođavanjem glavnog
junaka opštoj zamisli filma… Kako je to u
predgovoru primetila Šila Henahen Tej-
lor, Blejk Snajder operacionalizuje osno-
ve pravljenja filma: zaplet, strukturu, ka-
sting, marketing… i čini da njegova knji-
ga “bude svima dostupna, a i kako bi se
ove njegove ideje sprovele u praksi”. Osim
toga, u uvodu sam Snajder otvoreno pri-
znaje da mu je jedan od motiva za stva-
ranje upravo takve knjige (a možda i stu-
dije?) bilo to što nikada nije video knjigu
o pisanju scenarija koja “govori našim je-
zikom”. Snajder je nekima od svojih pret-
hodnika zamerio da su njihove knjige na
scenarističke i pripovedačke teme “tako
REME 2. februar 2023.
VREME
Foto: promo
akademski suvoparne! Tako sterilne! One
filmove tretiraju sa preeeviše straha i po-
štovanja – a to su samo filmovi!... Zar ne
bi bilo lepo da se u knjizi o pisanju scena-
rija koriste izrazi koje koriste i sami pisci
i producenti?” Blejk Snajder je na istoj toj
stranici obelodanio i da misli “da bi bilo
dobro kada bi vam knjiga o pisanju sce-
narija govorila istinu o šansama da pro-
date svoj rad. Postoji gomila scenaristič-
kih seminara i kurseva koji su po svoj pri-
lici zamišljeni tako da podstiču ljude i ide-
je koje bi trebalo podsticati.” Tu je i ovo
priznanje: “Napisao sam ovu knjigu zbog
manjka zdravog razuma u mnogim filmo-
vima koji se danas snimaju. I pored aku-
muliranog znanja, mnogi u Holivudu za-
boravljaju osnovne stvari i ignorišu ono
što funkcioniše, misleći da samo zato što
imaju studija, kancelarije i velike budžete
ne treba više da poštuju pravila.”
Upravo izneto trebalo bi da pruži do-
voljno ilustrativan prikaz kao osnovu za
uvid što ova parada nekada i odveć od-
važne iskrenosti nudi čitaocima, pa ne
bili to oni koji ovoj knjizi pristupaju iz
47
istih pobuda koje neke nagone da oslo-
nac i putokaz nađu i na nekim od već
pominjanih seminara i kurseva. Jedno-
stavnije govoreći, Blejk Snajder je po-
klonik bespogovornog pragmatizma, a
povrh toga, ako ne i iznad svega prakti-
čar, i to praktičar koji je izvoleo da svo-
ja saznanja i ubeđenja podeli sa onima
koje muči ista muka kao njega samoga
nekada. Tu stižemo do još jedne izni-
mno važne stanice na putu pojašnje-
nja ove knjige; naime, tamo gde Robert
Meki u svojoj vrsnoj studiji Priča – sadr-
žaj, struktura, stil i principi pisanja sce-
narija (kod nas takođe u izdanju Film-
skog centra Srbije) kreće put akadem-
ske analitičnosti, Blejk Snajder se čvr-
sto drži krajnje konsekventnosti i svr-
sishodnosti. Na tom putu Snajder stiže
i do kote šeretske provokacije, pri čemu
brižljivo i postupno pred očima čitalaca
postavlja, gradi i iznosi zahtevan i složen
koordinatni sistem rada na pisanju sce-
narija (koji treba plasirati, prodati, udo-
miti, realizovati, pretočiti u film koji se
na prvom mestu obraća gledateljstvu),
te se na stranicama ove knjige pominju
i filmovi opsega poput Mis Tajni agent,
Pravna plavuša, Faktor smrzavanja... a
humor kao značajan začin i ukras, ali i
subliminalno podsećanje na vitalnost,
odnosno, vitalističku prirodu narativnog
filma, a koji počiva na staloženo i detalji-
stički osmišljenoj priči kao prapočetku
svega, potcrtan je i naslovima poglavlja
i njihovih podsegmenata. Tu su naslovi:
Daj mi isto to... samo drugačije!, Radi se o
tipu koji je..., Hajde da ga sastavimo!, Da
skockamo savršenstvo..., Šta ne valja sa
ovim filmom, Uprkos svemu, napisao si
110 stranica ničega... Prateći tu nit, prilič-
no mirne duše se da izvući komparativni
zaključak da je Sanajderova Spasite mač-
ku! Zapravo precizan i komplementaran
antipod onome što zatičemo u Mekijevoj
Priči... Naprosto, ove knjige manje-više
slično i srodno postavljenoj problematici
pristupaju sa krajnje oprečnih polaznih
pozicija, da bi se potom krajnje skladno »
48
sastale i spojile u žižu koja u velikoj meri
pomaže pri toj golemoj nevolji pripove-
danja priče uz istovremeni poriv da se
kanoni ispoštuju i da se nekako i makar
u koliko-tolikoj primetnoj meri izvarira-
ju i prilagode onome na šta navodi prvi
i korenski stvaralački impuls onoga ko
nadvijen nad tastaturom nastoji da stvo-
ri upečatljiv i nadasve uverljiv svet koji
će kao takav moći da prepoznaju i pojme
i oni koji odlučuju o sudbini scenaristič-
kih snova, zanosa i htenja i buduća pu-
blika ispred velikih ili nešto manjih ekra-
na. Po vlastitom nahođenju prednost se
može dati i Mekiju i Snajderu, najposle,
to je i odraz ličnih i onda možda i ne sa-
svim racionalnih preferenci, ali zdrav ra-
zum nalaže da ove dve knjige (naravno,
produžujući tu niz i sa srodnim knjiga-
ma, poput Priručnika za pisce scenarija
Sida Filda i Piščevog putovanja – Mitske
strukture za pisce Kristofera Voglera, ta-
kođe u izdanju FCS-a) predstavljaju ne-
zaobilaznu stanicu za sve one koji su iz
ovih ili onih pobuda zainteresovani za
veštinu, zanat i posledične tajne i izazo-
ve pisanja filmskog scenarija.
Snajder je i u ovoj ipak i stručnoj i do-
voljno serioznoj studiji vešt i očito relak-
siran pripovedač, nimalo prikriveno na-
meren da šarmira i na svoju i stranu svo-
jih argumenata i učenja pridobije svakog
čitaoca-namernika, te je ciljano opušten,
a humor još jedna je bitna tačka oslon-
ca Snajderovog sistema (naravno, Snaj-
dera je u naletu isključivosti i iziritirano-
sti lako “postaviti na mesto” – u pitanju
je scenarista komedije Stani ili će moja
mama pucati sa Silvesterom Staloneom
i Estel Geti u ključnim rolama, a reč je o
nepravično prezrenoj i oklevetanoj kome-
diji iz prvih godina Staloneovog posrnu-
ća devedesetih godina dvadesetog veka).
Nasuprot tome, u ovoj knjizi imamo i za-
date praktične vežbe na krajevima neko-
liko poglavlja, detaljnu i ozbiljno izloženu
priču o ta tri varljiva i skliska čina, a nada-
sve i pregršt praktičnih saveta bez mnogo
prenemaganja i mistifikacija. A sam Blejk
Snajder je neuvijeno naveo i sledeće: “Na-
dam se da ćete ova pravila naučiti i kori-
stiti, pa čak i kršiti. I, nadajmo se, kada
vaš film ugleda svetlost dana, kao sjajan
hit-film – onda možete da prenosite svo-
ja pravila i drugima.” ¶ nat? Zašto uništavate sebe, pa mo-
ZORAN JANKOVIĆ
In memoriam: Gašpar Mikloš Tamaš (1948–2023)
Kapricioznost jedne
Najoriginalniji um istočne Evrope i konzervativni
liberal koji se okrenuo socijalizmu kad su
svi emigrirali u suprotnom pravcu
V
est o njegovoj smrti odjeknu-
la je u međunarodnim me-
dijima. Tamašova levičar-
ska reputacija je neupitna, no ova
činjenica je posebno interesantna
ako znamo da se radi o čoveku koji
je do 36. godine života inostranstvo
mogao da vidi samo na razglednica-
ma. Istovremeno to ga nije sprečava-
lo da kasnije drži predavanje u Mar-
ksovom rodnom gradu, u Triru (da-
kako na nemačkom jeziku; kada sam
ga upoznao inače izučavao je jezič-
ki pretešku rajnsku mistiku), da go-
vori na francuskom u Parizu, i na-
ravno na engleskom po svetu koji je
imao poseban rang u njegovom jezič-
kom repertoaru – mnogobrojni nje-
govi čuveni radovi, npr. onaj o po-
stfašizmu (“Boston Review”, 2001), is-
prva napisani na ovom jeziku da bi
kasnije bili prevedeni na mađarski.
Štaviše, studirao je i filologiju, te je
u originalu čitao klasične tekstove.
Kada su ga već kao intelektualca iz
Mađarske zvali u Rumuniju, govo-
rio je rumunski – kažu besprekorno
(pričao mi je da je pisao i pesme na
rumunskom; rumunski novinar Ko-
stin Rogozanu napisao je povodom
njegove smrti da je najveći rumun-
ski intelektualac bio jedan “mađar-
ski mislilac”: gest za divljenje). Pri-
metio sam i to da na osnovu ruskog
zna da otključava srpske natpise.
Rođen je u Transilvaniji i njegova
suverenost se kad-tad morala suko-
biti sa obrascima Čaušeskuove vla-
davine. Mada je konkretan povod
njegovog odlaska u Mađarsku bila
činjenica da nije hteo da piše hva-
lospev kondukatoru, razlozi su bili
dublji.
”Zašto rasipate vaš ogroman tale-
gli biste da budete uvažen profesor
na nekom značajnom univerzitetu
u svetu?”
Neretko je dobijao ovakva pitanja
i to od početka do kraja njegovog ži-
vota (mada je u levičarskom perio-
du priuštio sebi da predaje na CEU,
a to mu je inače bilo u susedstvu).
Treba reći da je jedva imao znanje o
sopstvenom talentu, kao i o tome da
njegova oštroumnost zadivljuje lju-
de, makar one koji su ga poštovali
njegov kapric proizlazi iz toga. I čak
je uživao u tome što rasipa svoj dar.
“Ja to mogu, jer odricanje je moć ako
izvire iz snage” – tako bi se mogao
protumačiti nastup čoveka kome su
se mnogi klanjali, mada ga i prezirali
zbog viška znanja i načitanosti. Kao
poslanik u mađarskom parlamentu
(devedesete godine) očitavao je lek-
cije kolegama i citirao Hanu Arent
dajući pouke. O njemu kruži legenda
da nije doktorirao zato što je odbio
da položi ispit iz jezika, što bi bilo is-
pod časti za nekoga ko piše na stra-
nim jezicima. Znajući ga, moguće je
da se to zaista i desilo.
Ali, da se vratimo u vreme kada je
stigao u Mađarsku: umesto zahval-
nosti što je dobio zaposlenje, upu-
stio se u praksu disidentskog po-
kreta koji je razgrađivao gulaš-soci-
jalizam. Filozof kome su anarhisti i
mistici bili bliski (njegova francu-
ska knjiga tumači takve anarhistič-
ke metafore kao što je oko i ruka)
polako postaje konzervativac liberal,
mada je i tada koračao sopstvenim
putevima kritikujući recimo idol
civilnog društva. Nedostatak me-
sta me onemogućava da podnosim
izveštaj o tome na kojim je svetskim
univerzitetima bio gostujući profe-
sor počev od Džordžtauna do Pari-
za. U Oksfordu su ga doživljavali kao
najoriginalniji um u istočnom delu
2. februar 2023. V
VREME
REME

izuzetnosti
Evrope i bio je duboko utkan u britan-
ski konzervativni establišment. Više je
to od biografskog detalja – kum njego-
ve starije ćerke je značajan konzerva-
tivni filozof Rodžer Skraton, a kum nje-
govog mlađeg sina je zvanični biograf
M. Tačer, Čarls Mur (ujedno urednik
“The Spectatora”). Kakva li je to ironi-
ja, pa Skraton je godinama kasnije po-
stao amblem režima Viktora Orbana,
REME 2. februar 2023.
VREME
V
Foto: Nándorfi Máté
inače neprestanog predmeta njegove
militantne publicistike!
I onda dolazi postepeno preobraće-
nje: Tamaš krši pravilo koje važi za in-
telektualce u ovom regionu koji su se
posle raspada socijalizma otrežnjeni
priklonili nekoj varijanti liberalizma.
Nije se on vratio Marksu jer ranije ni-
kad nije bio njegov pristalica. Ali, nje-
gova unutrašnja borba sa spojem kon-
49
zervativizma i liberalizma privukla
ga je radikalno-levičarskoj tradiciji.
Kakva li je ovo dekadencija, mi smo
sposobni da kažemo “ovo i ovo nam
se ne sviđa”, ali ne možemo da kaže-
mo više “ovo nije u redu” i “ništa nije
u redu”; ugušili smo “transcenden-
ciju”, no pogledajte ruševine ovog
sveta – tako je govorio već 1998. Ni
konzervativizam ni liberalizam ne
mogu sprečiti ovu dekadenciju.
“Zašto vi mrzite kapitalizam koji
ne ograničava ekonomiju i omo-
gućava vam da javno praktikuje-
te kritiku bez nadobudnosti tajne
službe?” Ovakva pitanja su ga ner-
virala: to što nije hteo da bude re-
dov kapitalizma ne znači da ga je
mrzeo. Iznosio je principijelne ra-
zloge protiv. Upravo je simptoma-
tično to što pitamo na pomenuti na-
čin: nama je naime mrsko pomisli-
ti da neko uopšte može progovori-
ti o nečemu na osnovu refleksije o
principima. I tako je počeo ponovo
da promišlja odgovarajuće nasleđe
i tvrdio je da je postsocijalizam, za
razliku od kapitalizma na Zapadu,
“apsolutni kapitalizam”. Postojao je
u stvari ezoterični Tamaš koji je ra-
zotkrivao strukturalne zakonitosti
kapitalizma, ali i ezoterični komen-
tator koji je istrajno pisao kritičku
publicistiku, čak i predloge za po-
pravljanje postojećeg stanja. Tako
je napisao 15 knjiga.
Otišao je veliki borac za slobodu –
tako je zapisao premijer Mađarske,
inače nekadašnji Tamašov saborac.
Njegov režim Tamaš nije štedeo, ali
je on bio nemilosrdan i prema jed-
noj Agneš Heler, i to povodom (ne)
represivnosti vlasti u Izraelu. Opozi-
cija bi rado prisvojila kritičara režima,
ali njegov žestoki diskurs razara osno-
vicu i njene ideologije.
Pesimizam koji je sve više jačao u
njemu podsticao ga je da bude nad-
ljudski aktivan: ako je neko živeo po-
znatu maksimu “optimizam volje i pe-
simizam razuma”, to je bio on. ¶
ALPAR LOŠONC
50 In memoriam: David Crosby (1941–2023)
Zastavnik frikova
Prvo solo ostvarenje Davida Crosbyja “If I Could Only Remember My Name” izašlo je 1971,
na vrhuncu popularnosti grupe Crosby, Stills, Nash & Young. Ovo skriveno remek-delo
najbolje objašnjava suštinu hipi kulture i ličnost njegovog nedavno preminulog autora
N
ema mesta razočaranju kad neko umre, to je ipak oče-
kivan ishod. Američki muzičar starije generacije Da-
vid Crosby preminuo je 18. januara 2023. u svojoj 81.
godini, najverovatnije od posledica infekcije kovidom 19, što
nije prijalo njegovom napaćenom srcu koje je već znalo da po-
pusti. Otišao je mirno i u snu, radeći i planirajući koncerte do
poslednjeg dana – što je verovatno srećan epilog jednog živo-
ta proživljenog u punoj brzini.
Takav događaj je uvek prilika da se svedu neki računi, a u
slučaju Davida Crosbyja stvari su prilično jasne: taj čovek je
bio ikona hipi Amerike i svega slobodoumnog što je ona pred-
stavljala i ostavila svetu. Pesmama, izgledom, stavovima, ali
najviše kao pokretačka snaga iza mnogih velikih i važnih de-
šavanja, on se dokazao kao “čovek trenutka”, osoba-kataliza-
tor istorijskih zbivanja koja su jednom davno promenila za-
padna kapitalistička društva, dajući im za trenutak šansu da
postanu humanija.
David Crosby je zapravo bio osoba koja je umela da radi
samo sa drugima i kroz druge. Sproveo je u život sve hipi ide-
je o ultimativnom zajedništvu i ljubavi: kad se proslavio sa
prvim velikim folk-rok sastavom The Byrds, okupio je i če-
sto održavao u životu legendarnu supergrupu Crosby, Stills
& Nash (1969), i njenu proširenu verziju Crosby, Stills, Nash
& Young, onu što je praktično debitovala pred pola miliona
ljudi na Woodstocku – ukoliko niste sigurni u ovu tvrdnju,
samo zamislite na šta bi ličilo da se sad okupe Stills, Young i
Nash, bez njega... sve bi se raspalo bez nasmejanog brke u je-
lenskoj koži, čija su topla emotivna velikodušnost, enormni
entuzijazam i nesebični idealizam držali ovaj bend zajedno.
On je bio taj koji je bukvalno otkrio Joni Mitchell u klubu na
Floridi, stavio je na svoj brodić i dovezao u Kaliforniju (1967),
da bi konačno producirao njen prvi album, čime je započela
njena fantastična karijera. Na kraju krajeva, on je bio taj koji
je i mnoge druge pripadnike hipi krema okupljao na večer-
njim zabavama u Laurel Caynonu i drugde. Da nije bilo nje-
ga kao dobre duše u centru svih tih društvenih zbivanja, pi-
tanje je na šta bi ona ličila.
Drugim rečima, David Crosby je bio jedna od ključnih lič-
nosti hipi pokreta: njegovo socijalno središte, simbol lepote i
otelotvorenje konfuzija.
ko su ti ljudi koji stvarno vode ovu zemlju?
No, ako biste se zapitali u čemu je muzička veličina Davida
Crosbyja i kako se zovu ploče na kojima se on dokazao kao
gigant, a da nisu u pitanju grupna izdanja sastava The Byrds
ili CSN&Y (i njihovih kraćih verzija) – izbor bi se zapravo sveo
na jednu jedinu, ali sasvim dovoljnu. To je njegov prvi solo al-
bum, pod poetski intrigantnim imenom “If I Could Only Re-
member My Name” (1971, Atlantic), koji je tek u retrospektivi
prepoznat kao istinsko remek-delo svog doba.
I mada je u pitanju solo album – cela ploča je koncipirana
oko druženja sa prijateljima i zajedničkog pravljenja muzike,
sasvim u skladu sa već opisanom ličnom umetničkom ideo-
logijom Davida Crosbyja. Pošto je celu svoju karijeru kasni-
je potrošio sarađujući sa članovima CSNY i naročito Graha-
mom Nashom, jasno nam je da je suština njegovog artistič-
kog bivstvovanja uvek bila u tome da dođe do savršene mu-
zike kroz rad sa drugima, pokrećući ih da i oni učestvuju u
dosezanju nebeske perfekcije. Kad ne bi mogao da podeli tu
sreću sa drugima – ni on sâm ne bi bio srećan. Nastao je pod
tragičnim okolnostima, neposredno posle smrti u automobil-
skom sudaru njegove žene Christine Hinton. Ovde mu zato
prijateljstvo uzvraćaju Nash, Young, Joni Mitchell, kao i čla-
novi grupa Jefferson Airplane, The Grateful Dead i Santana,
svi odreda na vrhuncu tadašnje slave.
“If I Could Only Remember My Name” jeste ploča na kojoj
u prvi plan dolaze Crosbyjevi najvažniji kvaliteti: predivan
glas koji je definisao rokenrol uzvišenost i nežnost, vilinske
vokalne harmonije sa drugim pevačima koje je uvlačio u tu
međuigru, i kosmičke melodije iz nekih još nepoznatih, zau-
mnih predela. Zapravo ono što ovaj album čini transcenden-
talnim remek-delom jeste upravo konceptualno sjedinjavanje
ovih faktora u nepatvorenu viziju pop muzike kao apstrakcije,
nešto što do tad još niko nije pokušao: od 9 numera, 4 su bez
reči, a još 2 ili 3 ih imaju vrlo malo. Ipak, posle njega se oseća-
te kao da ste upravo slušali savršenu poeziju, kao da je neko
prošaputao božanstvene stihove pravo u vaše srce.
Uostalom, već sama pesma koja ga otvara jeste program-
ski iskaz vere u moć umetnosti – “Music Is Love”. Sastoji se
iz jedne rečenice sadržane u naslovu i trademark slaganja
glasova koje je David tako dobro orkestrirao tokom živo-
ta. Romantična fantazmagorija “Cowboy Movie”, u formi iz-
mišljenog vestern zapleta, alegorično opisuje zamršene lju-
bavne odnose u koje su u tom trenutku bili upetljani neki
članovi grupe, zaljubljeni u fatalnu Ritu Coolidge. I mada
ova dugačka kompozicija odudara od ostalih svojom ten-
zijom električnih gitara, njena zlokobna atmosferičnost se
savršeno uklapa u senzualni, ambijentalni ugođaj koji “If I
Could Only Remember My Name” čini posve avangardnom
pločom. “Tamalpais High (At About 3)” prva je od čistih ap-
strakcija koje zatičemo ovde, savršeno izvajana elegija no-
šena samo vokalima, što pominje planinski lokalitet u San
2. februar 2023. V
VREME
REME

Francisku kao tačku na kojoj se sabiraju misli. Pojava pesme
bez reči, mali je šok i prava revolucija u slušalačkom isku-
stvu, kad su u pitanju pop albumi – Crosby je, po svojim ka-
snijim izjavama, isticao kako je upravo najviše uživao u toj
kreaciji. Na kraju prve strane stiže nas dirljiva “Laughing”
posvećena Georgeu Harrisonu i traganju za smislom života
kod pomodnih istočnjačkih i svih drugih mudraca, koji ve-
rovatno i sami ne znaju ništa više nego mi. Pošteno je reći
da je Crosby jasno video i lično proživeo sve neodumice hipi
generacije, pa je imao i pravo da upozorava.
Protestna “What Are Their Names”, sastoji se zato iz samo
jednog, ali onog najrelevantnijeg pitanja: ko su ljudi koji
stvarno vode ovu zemlju, koja su njihova imena i gde sta-
nuju? Suspence polako raste do kraja pesme, ali odgovora,
naravno, ni od kuda nema, evo sve do danas... “Traction in
the Rain” nas sučeljava sa teskobom gradskog života i željom
da se iz njega pobegne. Brilijantna vokalna apstrakcija “Song
with No Words (Tree with No Leaves)”, jedan je od vrhunaca
ploče i predstavlja iskaz u kog je Crosby slio sve svoje name-
re – njena delikatnost nam pri svakom preslušavanju otkri-
va moguća nova emotivna presijavanja. Posebno dirljiva je i
skoro na granici klasike “Orléans”, zasnovana na staroj fran-
cuskoj kompoziciji iz srednjeg veka (nikad nije sasvim pojaš-
njeno kako ju je naučio). Konačno, “I’d Swear There Was So-
mebody Here” kratka je vinjeta na kojoj Crosby posredstvom
studijske tehnike slaže glasove sam sa sobom, završavajući
ovu jedinstvenu ploču istinskim odlaskom u pravcu klasič-
REME 2. februar 2023.
VREME
V
51
Foto:
Christopher Prentiss Michel
ne muzike – i to skoro da je očekiva-
no. Poslednje tri numere zapravo go-
vore o titrajima duše koji mogu da se
opišu samo na ovaj način – sredstvi-
ma visoke umetnosti, toplinom ljud-
skog glasa i bez ijedne reči.
Kada je izašao, album “If I Could
Only Remember My Name” nije do-
bio priznanja koja je zasluživao. Tek
mnogo kasnije je shvaćeno koliko je
njegova unutrašnja prefinjenost veli-
čanstveno postignuće, te je postao po-
kretač inspiracije freak folk pokreta iz
2000-ih, i svih novih mladih kantau-
tora sa gitarama –značaj mu je revalo-
rizovan, do te mere da su ga pomenu-
li i u nekom izboru vatikanskih novi-
na L’Osservatore Romano kao drugo
najbolje rok izdanje svih vremena. To
verovatno najbolje govori o spokoju kog isijava ta ploča, tako
drugačija u istoriji muzike po svojoj dubokoj smirenosti i tra-
ganju za čistom lepotom.
Ono što posle svega možemo sa sigurnošću tvrditi na osno-
vu ovog krajnje osetljivog, neobičnog, avangardnog i izazov-
nog albuma, jeste da je on zauvek zabeležio sve ono najbolje
od hipi kulture. “If I Could Only Remember My Name” savr-
šeno ocrtava i profil svog autora: David Crosby je bez sum-
nje kao ljudsko biće bio pomalo “na svoju ruku”, ali će osta-
ti upamćen kao veliki umetnik i veliki humanista te epohe.
kao da to dugujem nekom
Ne verujem da je ikom svejedno kad mu ovako odlaze jedan
po jedan idoli iz mladosti, ali šta su naše mladosti prema oni-
ma koje će tek doći? Ako smo verovali u slične stvari kao Da-
vid, ako nas je njegovo životno delo dotaklo, to treba preneti
drugima, bez žaljenja što su neke stvari prolazne.
Najpoznatija pesma koju je potpisao David Crosby, svaka-
ko je “Almost Cut My Hair” sa čuvenog albuma CSN&Y “Deja
vu” – neuništiva, epska priča o osećaju progonjenosti i pono-
su što si drugačiji, uprkos svima. Njen refren kaže da David
neće popustiti paranoji zbog pritiska okoline, te da će uvek
čuvati svoju slobodu, nositi dugu kosu i razlikovati se, jer ose-
ća “kao da duguje to nekom”. Koliko toga neizrečenog dugu-
jemo Davidu Crosbyju samo zato što je srcem hrabrio druge
da izdrže i budu to što jesu? ¶
DRAGAN AMBROZIĆ
 MOZAIK
52 Više od tenisa

Zašto tako zduš

za Novaka Đok
Mene sport odavno, gotovo čitavog života,
uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne
zanimaju me ni reprezentativna sportska
takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika,
zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga
navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski
klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne
propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno
navijam i još se i nerviram kada mu ne ide

Piše: Ivan Ivanji

Z
ašto ja godinama ne propuštam
nijedan meč Novaka Đokovića,
osim ako se ne prenosi baš u
veliko nevreme, i čak prilago-
đavam svoju rutinu njegovom raspore-
du na turnirima? Zašto navijam za nje-
ga, pa se još i nerviram?
Najlakše bi bilo reći: a zašto da ne?
To čini većina građana Srbije, Srba di-
ljem sveta i mnogo drugih stanovnika
ove planete.
Međutim, počelo je da me kopka to pi-
tanje. Razmišljajući o tome posle njego-
ve fantastične pobede u Melburnu, ne
nalazim pravi odgovor, ali zato razma-
tram mnogo argumenata zašto moj na-
vijački odnos prema Novaku nema ama
baš nikakvog smisla.
ratarski klub borac
Pre svega, mene sport odavno, gotovo
celog života, uopšte ne zanima. Nemam
“svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezen-
tativna sportska takmičenja, ni fudbal,
ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis.
Poslednji put sam za nekoga navijao još
kao dete pre Velikog rata – za Ratarski
klub Borac. Ponosio sam se što sam po-
znavao njihovog golmana, čije sam ime
zaboravio. Navijao sam i za zagrebački
klub Građanski, ali samo da bih svakog
ponedeljka mogao da zavitlavam drugo-
ve koji su navijali za beogradske velike
klubove BSK i Jugoslavija.
Jugoslovenska kraljevina je i pre rata
imala vrhunske tenisere. Na međuna-
rodnim terenima isticali su se Josip Pa-
lada i Franjo Punčec, koji je 1939. bio če-
tvrti na svetskoj rang listi.
Obojica su bili sirotinja, sponzorisali Foto: AP Photo/Ng Han Guan
su ih privatnici. A tenis je važio za gos-
podski sport, igralo se u dugačkim be- u Novom Sadu, sve dok me nisu uhap-
lim pantalonama. Nije bilo televizije, sili, navijao sam za budimpeštanski Fe-
široke mase se nisu zanimale za “beli” rencvaroš koji je pet puta bio prvak Ma-
sport. Pa ni ja. đarske i tri puta osvojio mađarski kup,
I neposredno posle rata je socijalistič- u velikoj meri zahvaljujući svom cena-
ka Jugoslavija bila zapažena kao teniska tarfou dr Đerđu Šarosiju. U istom klubu
zemlja, na Vimbldonu je već 1949. uče- igrao je i njegov mlađi brat Bela, čuven
stvovalo pet jugoslovenskih igrača. O po tome što je prilikom izvođenja auta
nekim ozbiljnim zaradama nije bilo ni bacao loptu čak do protivničkog gola na
govora, niko nije mogao da plaća neka- glavu nekog svog saigrača. Tada nisam
kav tim, trenera, fizioterapeuta, gurua. znao da im je pravo ime bilo Stefančić.
To je zaista bio amaterski sport. Đerđ je posle rata dugo radio kao tre-
Za vreme okupacije, kao gimnazijalac ner u Italiji.

2. februar 2023. VREME

REME

šno navijam
kovića?
arhitektura stadiona
Kad sam radio u listu “Omladina”,
urednik sporta bio je Ljuba Lovrić, koji
je još pre rata bio golman jugosloven-
ske reprezentacije, a posle Crvene zvez-
de. Debitovao je u reprezentaciji Jugosla-
vije protiv Engleske sa svega 19 godina.
Maja 1939. Stavili su ga u reprezentaciju
tako neiskusnog valjda uvereni da pro-
tiv superiorne fudbalske sile inače ne-
mamo šanse, ali smo pobedili sa 2:1, i to
najviše zahvaljujući njegovim neverovat-
nim odbranama.
REME 2. februar 2023.
VREME
SVETSKI, A NAŠ: Novak Đoković
To je bila senzacija, a on je ušao u legen-
du. A bio je skroman čovek. Od dnevni-
ca sa gostovanja u inostranstvu mogao
je da kupi malo bolja odela nego što ih je
tada bilo u Jugoslaviji. Radnje su bile veo-
ma loše snabdevene, taman je bilo prošlo
vreme kada se hrana dobijala na karte za
namirnice, odeća i veš na nekakve tačkice.
Po povratku iz koncentracionog logo-
re nisam se više interesovao ni za kakav
sport. Na fudbalske utakmice išao sam
tačno dva puta: prvi put kad je otvoren
novi stadion Partizana; drugi put sam,
53
Foto: AP Photo/Aaron Favila
kad sam se zatekao u Mađarskoj, otišao
na veliki stadion u Budimpešti, ali zani-
mala me je samo arhitektura, utakmice
jedva da sam pratio. I ne sećam se više
ko je protiv koga igrao.
kad igra novak
I onda – Novak Đoković koga strasno
gledam iako nikakve druge sportske do-
gađaje na televiziji ne gledam, pa ni tenis
kada ne igra on.
Kad je tenis dolazio u modu u krugo-
vima “nove klase”, kako je Milovan Đilas
s pravom krstio novu posleratnu komu-
nističku elitu, pokušao sam jednom da
igram u Zadru jer mi se ukazala prilika,
ali pošto za prvih pola sata ni jednom ni-
sam pogodio lopticu, shvatio sam da ne
mogu da se bavim tom vrstom loptanja.
Tako da ne gledam Novaka ni kao neki
bivši teniser koji analizira njegovu igru i
divi se njegovom perfekcionizmu.
Još mi je teže da nađem neko meni pri-
hvatljivo objašnjenje zašto tako zdušno
navijam za Đokokovića jer njegovo anti-
vakserstvo ne samo da ne razumem, nego
mi nije ni simpatično. Nije mi blizak ni
njegov odnos prema paranormalnim »
54 Trijumf Đokovića u Melburnu
Glava i srce
Osvojivši još jednu grend slem titulu na Otvorenom prvenstvu Australije,
Novak Đoković je definitivno zacementirao svoj status najboljeg tenisera
svih vremena. On je po ko zna koji put dokazao da najbolje igra onda
kada su pritisci najveći i da, uprkos izazovima, svojim rezultatima i
postupcima odlučno i uporno ostvaruje sopstvenu istorijsku misiju
“S uze koje Novak Đoković nije mogao da zadrži, govorile
su više od bilo kojih reči. Ogroman teret i pritisak koje
je najveći teniser današnjice nosio i trpeo u poslednjih neko-
liko meseci izlili su se u vidu isceljujućih ‘kapi duše’, koje su
završile u peškiru kojim je Novak prikrivao lice, i to u trenut-
ku svog možda i najvažnijeg trijumfa u karijeri.”
To je bilo na Vimbldonu.
A citat iznad napisan je u julu prošle godine, nakon što je
Novak Đoković na terenima Ol Ingland klaba došao do svog
sedmog trofeja na najprestižnijem teniskom turniru na svetu.
Šest meseci kasnije, na prvom grend slemu sezone, Otvore-
nom prvenstvu Australije, ta slika bila je još emotivnija. Po-
sle pobede u tri seta protiv grčkog tenisera Stefanosa Cicipa-
sa i osvojenog rekordnog desetog trofeja u Melburnu, Novak
Đoković je otišao do svog boksa, zagrlio svoje najbliže i sru-
šio se jecajući u suzama.
pritisak i emocije
Znajući kroz kakve je sve izazove prošao u prethodnom
periodu, zaplakali su i mnogi Novakovi fanovi u Rod Lejver
areni, što zbog sreće, što zbog osećaja moralne, lične i sport-
ske satisfakcije koje je Đoković za sebe izborio ovim trujum-
fom u Melburnu. U svom tvitu, srpski fudbalski reprezenta-
tivac Aleksandar Mitrović prilično precizno je sumirao od-
nos koji Srbi imaju prema Novaku: “Kada ti gubiš i mi gubi-
mo, kada pobediš i mi pobeđujemo, kada plačeš i mi plače-
mo. Tvoj narod te uvek podržava, šta god da se desi. Hvala
ti, Nole”, napisao je srpski napadač. I da, zaista nestvarno su
delovale scene sa ogromnim brojem srpskih navijača unu-
tar i izvan stadiona, sa našim trobojkama koje su se vijori-
Foto: AP Photo/Asanka Brendon Ratnayake
le na svakom ćošku teniskog kompleksa u Melburn parku.
Nakon poslednjeg poena turnira, Novak se okrenuo ka svom
štabu i prstom pokazao na glavu, a zatim i na srce, što je bila
jasna i nedvosmislena poruka o tome šta je presudilo u ovom
meču, ali i donelo ključnu prevagu srpskom teniseru u odno-
su na rivale tokom Australijan opena. Đokovića ništa nije us-
pelo da poremeti: ni prošlogodišnje ponižavajuće iskustvo sa
pritvorom i deportacijom, ni povreda, niti tendenciozna me-
dijska izveštavanja zbog kojih je Novak bio prinuđen da jav-
no zatraži od organizacije ATP i uprave turnira da se oglase
i zaštite njega i druge igrače; ni nesrećni i prenaduvani “inci-
dent” sa ocem “koji podržava Putina”, baš kao ni provokato-
ri na tribinama koji su na svakom meču dobacivali i remeti-
li srpskog tenisera. On je tako po ko zna koji put dokazao da
najbolje igra onda kada su pritisci najveći i da, uprkos izazovi-
ma, svojim rezultatima i postupcima odlučno i uporno ostva-
ruje sopstvenu istorijsku misiju.
novi standardi
Novakova konstantnost i teniska genijalnost i ovoga puta
bili su jači od svih izazova. Posebno su opasni bili njegovi pre-
cizni servisi, zatim prepoznatljivi “trejdmark” – ritern udarci,
ali i forhendi koje je u Australiji udarao neverovatnom sili-
nom. Tako je teniser koji će u maju napuniti 36 godina i koji
ove 2023. slavi važan jubilej – 20 godina otkako je postao pro-
fesionalac na Turu – postavio sasvim nove standarde kada je
u pitanju napredak jednog igrača: on, naime, danas na tere-
nu deluje dominantnije nego ikada – mentalno je čvršći, fizič-
ki čak i spremniji, a tehnički potkovaniji nego pre; svoje pro-
tivnike pobeđuje čak i kada ne igra svoj najbolji tenis, a kada
» fenomenima. Ni njegov način ishra-
ne. Odbojno mi je i kada ide na foto-
termin sa Vučićem.
Pokušavam da analiziram moje, meni
antisportisti neprimereno ponašanje
kada je Novak Đoković u pitanju, za-
što ostavljam sve kada on igra, pa navo-
dim da imponuje sa kojom lakoćom go-
vori engleski, italijanski, francuski, pa i
španski. Divljenja vredno je i što je do-
šao na vrh sveta ne zahvaljujući zemlji
iz koje potiče, već upravo uprkos njoj. Ali
zar je to razlog?
Koliko god automudrovao, prosto je
činjenica da ne samo da gledam njego-
2. februar 2023. VREME
REME
 55

ći na novinarska pitanja o ovoj temi, da

bi zatim dodao: “Ja sam za sebe najbolji,
uvek sam bio i uvek ću biti”.

Foto: AP Photo/Dita Alangkara
je “našpanovan” do maksimuma, deluje gotovo nedodirljivo.
Činjenica da ni deset i više godina mlađi rivali ne mogu da
se nose sa ovom igračkom “mašinom”, prilično jasno govori o
tome kakav je Novak zapravo na terenu.
Uprkos teškom porazu, grčki teniser Cicipas izuzetno po-
hvalno je govorio o Đokoviću rekavši da je on “najveći koji je
ikada držao reket u istoriji”. “Voleo bih da ti se zahvalim što gu-
raš naš sport tako daleko, svakog pojedinca, i guraš do maksi-
muma”, rekao je u svom obraćanju Cicipas. Novak je uzvratio
komplimentima priznavši da mu je trijumf u finalu Austra-
lijan opena “najveća pobeda u životu, s obzirom na to kakve
su bile okolnosti”. Inspirativan govor završio je rečima podrš-
ke za generacije koje tek treba da se profesionalno ostvare u
ovom sportu: “Sanjajte veliko, ne dajte da vam niko ruši sno-
ve. Nebitno odakle dolazite. Što teže detinjstvo imate, posta-
jete snažniji, Stefanos i ja smo dokaz toga”, istakao je Đoković.
Za potpisnika ovih redova odavno nema dileme ko je GOAT
(Greatest of All Time) belog sporta: neverovatna kombinacija
mentalne snage, igračke superiornosti, discipline, kontinuira-
nog napredovanja i – na kraju, ali ne i najmanje važno – brojnih
parametara njegove karijerne i rezultatske statistike, Novaka
čine zaista najboljim teniserom u istoriji. “Tu diskusiju o GOAT
je teško definisati”, rekao je najbolji igrač planete odgovaraju-
ubedljivo prvi
Koliko je Novak bio dominantan to-
kom čitavog Australijan opena, govori
i činjenica da je izgubio samo jedan set
u sedam mečeva koje je odigrao. Iako
je igrao sa nedovoljno saniranom po-
vredom butnog mišića, zbog čega uop-
šte nije trenirao između mečeva, on je
prebrodio ne samo bol u nozi, već i sve
toksične medijske komentare i speku-
lacije da je lažirao povredu.
Osvojivši svoj 22. grend slem, čime se na prvom mestu več-
ne liste izjednačio sa Rafaelom Nadalom, Novak je obezbe-
dio i povratak na čelnu poziciju ATP karavana. Od ponedelj-
ka je započeo svoju 374. nedelju na prvom mestu, što je odav-
no rekord u muškoj konkurenciji. Ostalo mu je svega nekoli-
ko sedmica da obori i apsolutni rekord u tenisu koji drži Štefi
Graf, a koja je 377 nedelja bila najbolja na VTA listi. Trijumfom
u Australiji, Novak je osvojio i svoju 66. “veliku titulu” (Big ti-
tle) u belom sportu, koja obuhvata trofeje na grend slem šam-
pionatima, završnom turniru sezone, takmičenjima iz serije
1000 i zlatne olimpijske medalje u pojedinačnoj konkurenci-
ji. Đoković ih već sada ima znatno više od svojih najvećih ri-
vala – drugoplasirani Nadal ih ima 59, a Rodžer Federer, koji
se “penzionisao” na prošlogodišnjem Lejver kupu, završio je
karijeru sa osvojene 54 velike titule.
U nastavku sezone, Novak će, po svemu sudeći, ponovo biti
sprečen da otputuje u SAD i nastupi na masters turnirima u
Indijan Velsu i Majamiju, jer u toj zemlji i dalje važe stroga ko-
vid pravila koja onemogućavaju ulazak nevakcinisanim stran-
cima. On će svakako biti jedan od favorita u delu sezone kada
počinju turniri na šljaci i prvi kandidat za još jednu titulu na
Vimbldonu. Ali, o tom potom. ¶
UROŠ MITROVIĆ

ve mečeve, nego i skačem sa fotelje, živ-
ciram se kad promaši, radujem se kad
mu neki udarac posebno dobro uspe. U
njegovim mečevima gotovo uvek ima i
neke dramaturgije, počne da gubi bez ra-
zloga, neko vreme deluje nezainteresova-
no, a onda se u pravom času trgne i odiše
nepobedivošću.
I moja žena je rado sa mnom gledala
mečeve Novaka Đokovića. Kao balerini,
njoj je bio zanimljiv njegov rad nogu, po-
gotovu na usporenim snimcima, upoređi-
vala je njegovu igru sa svojom umetnošću
i rekla da je u tom pogledu Novak svaka-
ko najbolji. Govorila je i da ima lepe noge.
šta bi rekao frojd
I dalje nemam odgovor na pitanje mo-
jih u starosti novootkrivenih navijačkih
strasti.
Pokušavao sam i sa autopsihoanali-
zom, iako je Frojd, čije sam sve knjige pro-
čitao, bio energično protiv toga.
U snovima kojih se ujutro setim, a koji
su veoma realistički, ničeg nema što bi
mi pomoglo. Pomaže mašta. Možda se
u nekom od brojnih snova kojih se ne
sećam javlja Novak. Ja kao Novak. Sve-
sno bih svakako voleo da budem pisac
kakav je on teniser, ali Frojd nas uči da
se želje u podsvesti često javljaju maski-
rane, a književnost se ne igra na poene.
Da li bi bilo neko objašnjenje zašto No-
vaka gledam sa toliko strasti to što se za-
pravo identifikujem sa njim? Projektu-
jem sebe na njega, svoje male poredim
sa njegovim velikim uspesima? Kao što
to, verovatno, čini većina. Ne zvuči mi
mnogo uverljivo, ali drugačiji odgovor
na to pitanje nisam našao.
Osim možda onaj najjednostavniji, to-
liko pri ruci, da sam ga prosto preskočio
i otišao da za odgovorom tragam u pod-
svesti: naš je. I nekako uvek deluje da sam
igra protiv celog sveta. I da ga pobeđuje.
Pa, kako da ne navijaš za njega? ¶

REME 2. februar 2023.

VREME
56 Kulturna baština
Lode digitalnim nomadima
Kotor i Novi Sad,
gradovi sa bogatom
kulturnom baštinom,
muče problemi
prisutni i u drugim
delovima Zapadnog
Balkana: neadekvatna
zaštita i loše
održavanje nekih od
najreprezentativnijih
objekata kulturnog
nasleđa. O tome je,
između ostalog, bilo
reči na konferenciji
“Vrijeme kreativnosti”,
koja je prošlog vikenda
održana u Kotoru
“E
no ih u zatvoru, možda ih i ne
puste odatle!”, neko je sa karak-
terisitčnim crnogorskim smi-
slom za humor prokomentarisao infor-
maciju da je Dritan Abazović sa svitom
ušao u Kreativni hab, prostor u kojem je
nekada bio kotorski zatvor.
Konferenciju “Vijeme kreativnosti”, čiji
sam učesnik bio prošlog vikenda, orga-
nizovalo je Ministarstvo kulture i medi-
ja Crne Gore u nameri da se pohvali no-
vim prostorom koji je uređen i otvoren
u leto 2021. uz pomoć EU. Reč je o pro-
jektu Interreg IPA Programa prekogra-
nične saradnje između Italije, Albanije i
Crne Gore, baziran na stvaranju kultur-
nih i kreativnih habova. Tako je zgrada
u Kotoru koja je decenijama bila simbol
okrutnosti, rešetaka i mučenja postala
nešto sasvim drugo. Projekat je koštao
1,27 miliona evra i danas izgleda impre-
sivno. Ostaje nada da će Vlada Crne Gore
uz pomoć lokalne zajednice pronaći na-
čin da ovaj Kreativni hab postane održivo
stecište ljudi sa svih strana sveta.
Dan ranije, sedim na suncu u bašti re-
storana ispred katedrale i sa Filipom Ci-
covićem, lokalnim preduzimačem, razgo-
varam o digitalnim nomadima kao ozbilj-
nom potencijalu mnogih mediteranih
gradova. On je zakupio nekoliko velikih
stanova u palatama Starog grada Kotora
i pretvorio ih u co-living spaces, prostore
u kojima borave digitalni nomadi iz celog
sveta, ljudi koji žive na različitim tačka-
ma planete i odatle rade usput bustuju-
ći lokalnu ekonomiju i zajednicu troše-
njem u restoranima i prodavnicama ali i
razmenom ideja i iskustava.
Sutradan sam o tome pričao sa Hri-
stinom Mikić, profesorkom Fakulteta
za menadžment Univerziteta Metropo-
litan, takođe učesnicom konferencije “Vi-
jeme kreativnosti”. Hristina je nekoliko
godina provela kao digitalni nomad ši-
rom planete – od Medelina u Kolumbi-
ji do Tajlanda i Zanzibara (vidi “Vreme”
br. 1600 o digitalnim nomadima u Spli-
tu). Brojni zapušteni i napušteni dvorci
u Vojvodini upravo u dobro osmišljenim
programima za digitalne nomade kakve,
recimo, ima Mokrin Haus, mogli bi da do-
žive svoj ponovni procvat. Naravno, naj-
veći izazov koji se tu nameće je adekvat-
na radna snaga u lokalnim sredinama i
prateća infrastruktura – putevi, dobar in-
ternet pre svega, ali sve su to rešivi pro-
blemi ukoliko bi postojala jasna nacio-
nalna strategija u ovaj oblasti. Zbog do-
bre klime, ljubaznih ljudi (od kojih mno-
gi dobro govore engleski) i ukusne i rela-
tivno jeine hrane, naš region je upravo
idealan za to da se kulturna baština stavi
u funkciju boravka i rada digitalnih no-
mada iz celog sveta.
tvrđave
Sunčani januarski dan u Kotoru želeo
sam da iskoristim za hajking, penjanje na
zidine Kotorske tvrđave. Moćni bedemi
dugački nešto više od 4,5 kilometara pra-
te trouglasti oblik grada, ali i ivicu brda.
Penju se do 280 metara nadmorske visi-
ne i imaju i poprečni zid koji fizički odva-
ja grad od gornjeg dela utvrđenja, koji je
bio rezervisan samo za vojsku.
U sklopu zidina na brdu nalazi se 40-ak
položaja, zaklona, te cisterni za vodu, kao
i male kasarne, kule, stražarnice, maga-
cini za municiju i barutane – sve ono što
je bilo potrebno vojnicima koji su gore
boravili. Na samom brdu nekada su bile
i četiri crkve – Sv. Roko, Gospa od zdrav-
lja, Sv. Stjepan i Sveti Ivan krstitelj. Grad-
ske zidine su odigrale važnu ulogu u od-
brani grada. Podatak da grad nikada nije
osvojen tokom borbi govori o vrednosti
ovog kulturno-istorijskog spomenika koji
se nalazi na posebnoj Uneskovoj listi Ve-
necijanskih utvrđenja.
2. februar 2023. VREME
REME

LEPOTA I VREDNOST KOJU TREBA ČUVATI:
Čuvarka Tvrđave; nekadašnji zatvor...
Fotografije: Robert Čoban
Posebnim članovima Srednjovekov-
nog statuta Kotora bilo je definisano
ko će i kako održavati zidine. Očigled-
no je da taj Statut više ne važi a da novi
nije usvojen, jer duž puta do vrha ima
dosta smeća (mestimično to su pra-
ve male deponije) kao i neobezbeđe-
nih delova pa sam susretao (mahom
japanske i turske) turiste kako se boja-
žljivo penju i još prestrašenije spuštaju.
Na vrhu su ih sačekali jedna kotorska
mačka koja se sunčala na bedemu; ve-
necijanski Lav Svetog Marka, znak da je
nekada ovim prostorima vladala Mletač-
ka republika, jarbol sa jedva prepoznat-
ljivom državnom zastavom Crne Gore u
ritama i žena koja sedi u delu razvalje-
nog objekta, sluša dens muziku iz deve-
desetih i prodaje vodu, sokove i čokoladi-
ce. Kaže mi da sve to vuče pešice odozgo
ujutro i predveče neprodato vraća dole
u grad.
Prošle godine Grad Kotor je od ulazni-
ca za penjanje po bedemima (koje se van
sezone izgleda ne naplaćuju) inkasirao
1.000.000 evra. Bilo bi lepo da pre počet-
ka sledeće sezone deo tog novca upotrebi
za održavanje ove prvorazredne atrakci-
je sa koje se pruža jedan od najlepših po-
gleda na Mediteranu.
REME 2. februar 2023.
VREME
Na panelu posvećenom kreativnim gra-
dovima nisam mogao da ne pomenem ovo
iskustvo, tim pre što se veoma slični prizo-
ri mogu sresti na teritoriji onoga što se da-
nas zove Zapadni Balkan, pre svega u Srbi-
ji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Poseb-
no je upadljiv nemaran odnos prema kul-
turnoj baštini koju su za sobom ostavile
Mletačka republika i Austrougarska, im-
perije koje su nekada vladale ovim prosto-
rima. Od dvoraca u Vojvodini preko kasar-
ne “Jajce” u Sarajevu (“Vreme” br. 1667), do
brojnih sličnih primera u Boki Kotorskoj.
Kako ne bih samo kritikovao domaći-
ne, pomenuo sam i Petrovaradinsku tvr-
đavu, jedan od zaštitnih simbola Novog
Sada, grada u kojem živim a koji je prošle
godine bio Evropska prestonica kulture.
Nedavno sam, naime, sa jednog splava sa
suprotne strane Dunava uočio velike po-
vršine zida Tvrđave koje uništava vlaga a
iznad kojih poput nekih čireva na žutoj fa-
sadi štrče spoljne jedinice klima uređaja,
protiv svih pravila konzervatorske stru-
ke, izbačene pored svakog od prozora ho-
tela “Leopold” koji se od pre 17 godina na-
lazi u prostoru Petrovaradinske tvrđave.
U septembru prošle godine pokazao
sam te fotografije Tomažu Kavčiću, slo-
venačkom šefu koji je nekadašnji fabrički
restoran u palati iz 17. veka na brdu u Vi-
pavskoj dolini pored Ajdovčine 1997. pre-
tvorio u Dvorec Zemono, ekskluzivni re-
57
storan u kojem su svi stolovi često zauze-
ti mesecima unapred. Tomaž se iznervi-
rao i rekao da će poslati fotografije pred-
sedniku Vučiću koji ga često angažuje za
spremanje večera kada mu dolaze važni
gosti iz inostranstva.
Dok smo ručali na terasi restorana, To-
maž nam je na krajoliku kao na nekoj in-
teraktivnoj mapi pokazivao: “Taj sir što je-
dete je iz jedne male mlekarne tamo kod
onog sela... Ikra je od ribe iz ove rečice
tamo...”. Slovenački “primer dobre prak-
se” objedinjavanja kulturne baštine, lo-
kalnih proizvođača i vrhunskog kulinar-
skog doživljaja.
Pored vlage i klima uređaja, Petrova-
radinska tvrđava ima problem smeća i
neobezbeđenih bedema na pojedinima
mestima kao i ova u Kotoru. Činjenica da
Tvrđavom ne gazduje jedinstveno predu-
zeće nego se na njenom prostoru prepli-
ću nadležnosti nekoliko različitih grad-
skih, pokrajinskih i republičkih javnih
preduzeća i institucija, dodatno otežava
njen položaj. Za razliku od Kotorske, za
koju se u sezoni naplaćuje ulaznica od 9
evra, Petrovaradinska tvrđava je jedna
od retkih u Evropi koju možete da obi-
đete besplatno.
Na konferenciji sam pomenuo i slučaj
Dvorca Karačonji-Marcibanji koji se nala-
zi u Kameničkom parku, sa druge strane
Dunava, na samo pet minuta vožnje au-
tomobilom od centra grada. Ovaj repre-
zentativni objekat iz 18. veka vlasništvo
je Grada Novog Sada i u njemu se trenut-
no nalazi samo nekoliko kancelarija koje
koristi pokrajinsko javno preduzeće Vode
Vojvodine. Jedan telefonski poziv izme-
đu Gradske kuće i Banovine, središta po-
krajinske administracije, mogao bi da reši
ovaj problem. Dvorac je u relativno do-
brom stanju i za ne previše veliku sumu
mogao bi da se pretvori u multifunkci-
onalni prostor za koncerte i izložbe ili,
ako ništa drugo – sala za iznajmljivanje
za svadbe i druge proslave koja bi, u gra-
du od 400.000 stanovnika poput Novog
Sada – bila sigurno bukirana godinama
unapred. Do tog telefonskog poziva, na-
žalost, još uvek nije došlo.
ideje i dobri primeri
Pre dve godine u poseti Novom Sadu
povodom festivala Egzit bio je jedan bo-
gati jevrejski preduzetnik iz Njujorka koji »
58
... Lode Sv. Tripuna
me je preko zajedničkog prijatelja zamo-
lio da mu organizujemo turu “Jevrejski
Novi Sad”. Obišao je Jevrejsko groblje,
Sinagogu i nekoliko secesijskih palata u
centru grada koje su sagradili bogati no-
vosadski Jevreji.
“Vi nemate pojma kakvo blago pose-
dujete!”, rekao mi je. “U Njujorku posto-
ji agencija koja za bogate religiozne Je-
vreje iz SAD i drugih država organizuje
obilaske mesta jevrejske kulturne i ver-
ske baštine u Istočnoj Evropi. Oni ostav-
ljaju milione na tim putovanjima”, tvrdio
je moj gost. Od te ideje koju sam prezen-
tovao Gradu Novom Sadu nije su daleko
odmaklo. Slično je i sa Ranžirnom stani-
com, remek-delom industrijske baštine
koju je 1911. sagradio Ajfelov biro i koja
takođe decenijama unazad stoji zapušte-
na i propada. Inicijativa za njenu obnovu
i pretvaranje u novi prostor za zajedni-
cu, smešten između Novog naselja i Bu-
levara Evrope, delova grada u kojima živi
oko 40.000 ljudi, takođe se nije pomerila
sa mrtve tačke.
Pre dve godine u Petrovaradinu smo
akcijom medija i lokalnih aktivista uspe-
li da sprečimo rušenje Špilerove kuće, naj-
starije kuće u gradu, jedine sačuvane iz 17.
veka. Naime, lokalni građevinski predu-
zimač kupio je ovu kuću iz 1693. i sve pla-
ceve oko nje u želji da tu zida zgrade. Špi-
lerova kuća je spasena, Zavod za zaštitu
spomenika Novog Sada počeo je njenu re-
stauraciju, ali se i dalje čeka buduća na-
mena objekta.
Pozitivan primer iz Novog Sada je i pre-
tvaranje nekadašnje fabrike svile u novo-
sadskom Almaškom kraju u Kulturnu sta-
nicu Svilara; doprineo je da Grad Novi Sad
i AP Vojvodina Almaški kraj (njegov deo
koji već nije devastiran investitorskim ur-
banizmom) zaštiti i pretvori u novu kul-
turno-istorijsku celinu.
Slučaj Svilare i Almaškog kraja je, naža-
lost, samo izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Zgrade iz 18. veka u podgrađu Petrovara-
dinske tvrđave proteklih godina dobile su
nove fasade i krovove i sada zaista izgleda-
ju reprezentativno, međutim, i pored više
najava te ulice nisu pretvorene u pešačke
pa smog i prašina čine svoje i neke od fasa-
da su već ponovo u kritičnom stanju. Unu-
tar te celine nalazi se i rodna kuća bana
Jelačića, istorijske ličnosti veoma značaj-
ne za zajedničku istoriju Srba i Hrvata na
ovim prostorima. Sredstvima Republike
Srbije ta je kuća (tačnije njen najveći deo)
otkupljena, finansirana je njena sanacija
i uređenje i kao takva je predata Nacio-
nalnom savetu hrvatske zajednice koji je
u njoj otvorio Spomen-kuću bana Josipa
Jelačića, kulturnu stanicu čija se prava na-
mena tek očekuje.
tripundanske svečanosti
Na konferenciji u Kotoru istaknut je i
značaj lokalne zajednice za očuvanje i ko-
rišćenje kulturne baštine i pomenuti su ne-
gativni primeri Venecije i Dubrovnika, koji
su zbog ekspanzije turizma gotovo potpu-
no izgubili autohtono lokalno stanovniš-
tvo. Ljudi jednostavno prodaju ili izdaju
svoje kuće i stanove i beže iz gradova koji
su pod neprekidnom opsadom turista. Ko-
tor je na putu da mu se to dogodi, ali me je
događaj ispred Katedrale Svetog Tripuna
kojem sam u pauzi konferencije prisustvo-
vao, uverio da za ovaj grad još ima nade.
Naime, bio je 27. januar, dan Svetog Save i
ispred pravoslavne Crkve Sv. Nikole Grad-
ska muzika Kotor izvela je Himnu Svetom
Savi. Nakon svečanosti, ispred pravoslav-
nog hrama Gradska muzika je zajedno sa
okupljenim meštanima pozdravila poče-
tak Tripundanskih svečanosti.
Tačno u podne, sveštenik Kotorske bi-
skupije don Ante Dragobratović je sa ka-
tedrale Svetog Tripuna izgovorio lode –
pohvale Svetom Tripunu, zaštitniku gra-
da Kotora: “Ej, dopusti, Veliki Bože, nek se
za toliki niz stoljeća, koliko je do sada mi-
nulo trenutaka, razvije svake godine pro-
slavljeni ovaj stijeg, a uvijek u slozi, sreći
i ljubavi. Slava! Slava! Slava!”, uzviknuo
je don Ante Dragobratović okupljenim
građanima. Manifestaciji su prisustvo-
vali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan
Abazović, predsednik Opštine Kotor Vla-
dimir Jokić i predsednica Skupštine opšti-
ne Maja Mršulja.
Lode su toga dana izgovorene po 1214.
put. Tako su svečano počele ovogodišnje
Tripundanske svečanosti u Kotoru, koje
će trajati do 12. februara. Poreklo naziva
lode proizilazi iz latinskog laudes ili acc-
lamationes, što u prevodu znači pohva-
le i predstavlja deo brevijara, molitveni-
ka koji se moli u zoru. U srednjovekov-
nim gradovima istočno-jadranske obale
ostali su sačuvani tekstovi loda (pohva-
la) svecima zaštitnicima – u Zadru, Spli-
tu, Dubrovniku i Kotoru. Danas se izgo-
varaju samo u Kotoru, uoči blagdana Sve-
tog Tripuna. Posle ceremonije na trgu svi
smo ušli u Katedralu i činilo se da lokalno
stanovništvo zaista sa ponosom učestvu-
je u oba ova događaja i da sve to rade sebe
radi a ne zbog turista.
Vansezonski Kotor u januaru, oivičen
visokim brdima i bedemima, podsetio
me je na Briž iz filma In Bruges: lokalci,
retki turisti, nešto digitalnih nomada iz
Filipovog prostora i mi učesnici konfe-
rencije koji smo se sretali u uskim uliči-
cama Starog grada. Nije bilo Kolina Fare-
la i niko se nije bacio sa tornja katedrale
kao u filmu, ali i da se to dogodilo, ne bih
bio iznenađen.
Poslednjeg jutra pred povratak kući, na
izlasku iz hotela “Marija” sreo sam dve gos-
pođe u godinama, jedna se kretala u elek-
tričnim invalidskim kolicima, druga je ho-
dala za njom. Obe besprekorno našminka-
ne i obučene, sa puno nakita na sebi. Kaže
mi Filip da su u pitanju dve sestre Koto-
ranke koje svake subote tako uparađene
idu na kafu. Podsetile su me na neke od ju-
nakinja Smojinog Velog mista. One su deo
kulturne baštine grada, nešto bez čega ne-
pokretna baština ostaje samo gomila ka-
menja oko koje se u vrelim julskim dani-
ma vrzmaju putnici sa kruzera. ¶
ROBERT ČOBAN
2. februar 2023. VREME
REME
 NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVIĆ 59

Digitalno iskustvo je nova pismenost

Ovu godinu obeležiće divljenje čet botovima i
strah od njih i veštačke inteligencije, ali do kraja
ove decenije sve što radimo biće podržano sa obe
ove tehnologije, ako se to tako može zvati. Precizni-
je rečeno, aktuelni proces digitalizacije naslediće
“opamećivanje”, kako možemo da nazovemo uklju-
čivanje veštačke inteligencije u sve što radimo.
Istraživanje koje je sproveo Majkroso na 2.700
zaposlenih i još 1.800 uticajnih poslovnih ljudi u
SAD, Britaniji i Japanu pokazalo je da devet od
deset ispitanika žele da im veštačka inteligencija
bude na raspolaganju sve vreme dok rade. Njoj bi
prepustili “dosadne” poslove, odnosno poslove koji
se ponavljaju, kao i jednostavnu komunikaciju. Što
bi im, veruju, omogućilo da se više posvete “bitnim
stvarima”. Istovremeno, čak 30 odsto se požalilo da
nema pristup veštačkoj inteligenciji. A to je, otpri-
like, kao da su pre desetak godina rekli da nema-
ju pristup internetu, a bave se razvojem so vera.
Majkroso je uložio značajna sredstva u kom-
paniju OpenAI i očekuju da veštačka inteligenci-
ja uskoro bude sastavni deo svih njihovih radnih
procesa i svih njihovih proizvoda. Kako će to izgle-
dati možemo samo da naslutimo. Recimo, pretra-
živanje interneta će se totalno promeniti: umesto
da ukucavamo pojmove na Guglu, postavljaćemo
čet botu pitanja i on će nam odgovarati precizno
i prema našim potrebama, za razliku od pretra-
živača koji nam ponude stotine i hiljade linko-
va rangiranih po popularnosti ili marketinškom
podmazivanju.
Ono što se najčešće spominje kao problem jeste
mogućnost da se veštačka inteligencija koristi za
varanje na ispitima, što bi degradiralo obrazovanje
do besmisla. Argumenti su jaki i aktuelni, pokaza-
lo se da se botovi već koriste u te svrhe, a zastra-
šujuće je to što so ver za prepoznavanje plagijata
ne razlikuje radove koje su pisali studenti i botovi.
Profesor Kristijan Teruiš sa Univerziteta u Pen-
silvaniji procenio je da četbot može da prođe ve-
ćinu ispita sa ocenom B ili B minus, što je dobra
prosečna ocena. Primetio je da bot može da pro-
maši odgovor, ali i da se drastično popravi ako mu
se malo pomogne potpitanjem. Uočio je da je bot
veoma slab matematičar, tačnije da slabo zna ta-
blicu množenja jer njegovo rezonovanje funkcio-
niše na drugačiji način. Moguće je da će naredne
verzije biti unapređene na tom polju, ali profesor
zaključuje da, ipak, đaci u osnovnoj školi mora-
ju da nauče osnovnu matematiku ili geografiju
bez obzira što su im na raspolaganju Gugl i kal-
kulator. Najpre, tako se vežba mozak, a potom
čovek mora dovoljno da zna da bi mogao da ko-
riguje četbotove, inače ćemo se naći u zatvore-
nom krugu bez mogućnosti da unapredimo zna-
nje. Mi ćemo slepo verovati četbotu koji će, opet,
učiti od nas, “slepaca”.
Profesor Teruiš kaže da pre treba paziti na mlađe
đake nego na studente jer botovi liče na akademski
prosečno obrazovanog prijatelja kojeg možete po-
zvati da vam pomogne oko nekog problema. Među-
tim, taj prijatelj vam neće ponuditi konačno reše-
nje, do zaključaka će studenti ipak morati da dođu
sami, vodeći računa da ne treba svaki odgovor bota
prihvatiti zdravo za gotovo. Ko bude umeo da na
osnovu botovskih odgovora dođe do dobrog rezul-
tata smatraće se dovoljno “digitalno iskusnim”, jer
se digitalna pismenost podrazumeva. ¶

PRODAJA&PRETPLATA Opcija pdf podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom

štampanom izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog.
ŠTAMPANO IZDANJE Pdf fajl se daje na ličnu upotrebu registrovanom pretplatniku, fizičkom licu,
i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove fajla bez prethodne pisane
kurirom poštom običnom poštom avionom
[Beograd] [Srbija] [Evropa] [ceo svet] saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene uračunat je PDV. U sve
cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.
6 meseci / 26 brojeva 7500 RSD 7300 RSD 130 EUR 190 EUR
Iz zemlje i inostranstva uplatu možete izvršiti platnom karticom na web
12 meseci / 52 broja 15.000 RSD 14.600 RSD 240 EUR 360 EUR adresi https://www.vreme.com/pretplate ili direktno na naš račun broj
160-302538-91, u kom slučaju potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima
INTERNET IZDANJE pošaljite e-mailom na adresu prodaja@vreme.com ili poštom na Vreme,
iz Srbije iz sveta Kosovska 17, Beograd, sa naznakom za šta je uplata izvršena. Za internet
1 broj sa PDF-om 350 RSD 3 EUR pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu ne ustupamo
trećim licima. Za dostavu u inostranstvu, uplata može da se izvrši u zemlji,
1 mesec 1000 RSD 9 EUR
uplatom odgovarajućeg iznosa na naš dinarski račun u dinarskoj protivvrednosti
6 meseci 5200 RSD 45 EUR prema srednjem kursu NBS na dan uplate. Trajanje pretplate na internet izdanje
6 meseci sa PDF-om 5800 RSD 50 EUR određuje se datumski, od trenutka evidentiranja uplate, a prema broju uplaćenih
12 meseci 8200 RSD 72 EUR meseci.
12 meseci sa PDF-om 9200 RSD 80 EUR Usluge internet pretplate vrši i www.
novinarnica.net prema svom cenovniku.
Uplate su moguće na www.vreme.com platnom karticom iz zemlje i inostranstva.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 10 do 14h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com

REME 2. februar 2023.

VREME
60

2. februar 2023. VREME

REME
 61

REME 2. februar 2023.

VREME

Deskova ružica
Bio jednom jedan kraj koji nije imao izlaz na more, ali je imao
izlaz na vino. Ako bih započeo bajku o Negotinskoj Krajini u
kojoj sam rođen, verovatno bi to bile prve reči. A dodao bih
negde i Dunav.
Još mi je pradeda govorio o svom pretku koji je živeo u vre-
me cara Trajana, i koji je pripovedao kako su Rimljani pobedi-
li Dačane isključivo zahvaljujući vinu sa ovog podneblja. Ka-
snije mi je deda krišom rekao da se pradeda malo zaneo i ro-
mantizovao pravu priču. Rimljani nisu pobedili zbog vina nego
zbog špricera. Tra-
jan je čak jednom
prilikom odrubio
glavu slugi koji mu
je umesto “Hebe”
točio neku drugu
mineralnu vodu sa
nepropisne visine.
Takođe je tvrdio da
se ponekad pretvo-
ri u mrava, kako ga
moja baba ne bi
prepoznala, i odla-
zi u baštu na špri-
cer sa svojim prija-
teljem mravom. Kad god bih ga molio da povede i mene, govo-
rio bi da je mrav otišao u kafanu i da mi obećava kako će me
odvesti kad se vrati.
I deda i pradeda su preminuli, ali ja i dalje u svojim zavičaj-
nim ekspedicijama veoma često odlazim da potražim tog mra-
va. Pitao sam i malog puža, ali do ispijanja špricera sa mravi-
ma još uvek nisam dogurao. Međutim, u otkrivanju tajne po-
rodičnog grala imao sam povremeno čast da prstima po zno-
javom staklu buteljki, čaša i flaša iscrtavam i otkrivam pre-
dele vinske karte sa kojom delim poreklo. Predeli u kojima se
gaziraju sati Negotinske Kopakabane bagrine, sovinjona, šar-
donea, rajnskog rizlinga u promilima mitologije ispevane au-
tohtonim notama crne tamjanike, arhaičnog začinka, gamea,
merloa i sovinjona. Negotin je sa okolinom oduvek imao sta-
tus srpske Luizijane, ali izvesno je da su za magijske epitete u
velikoj mari zaslužni i vinari, koji se magijom bave podjednako
dobro kao i vračare, šumske vile i bele žene. Prema tome, me-
riti onu stvar između negotinskih vina je jalov posao. Iako je
najpoznatije Getafikse ovog kraja već upoznao eminentni au-
ditorijum velegradskih kafana, pravo bogastvo zapravo pred-
stavlja rovarenje po neetiketiranim komšijskim podrumima.
Ukoliko je lišeno bilo kakvog marketinga i velike proizvodnje,
utoliko više ispijanja, a manje degustacije – da se ne ugrizem
za prste i iskoristim pleonazam kra vina.
Moje omiljeno negotinsko vino je Deskova ružica, zato što
je ispijanje Deskove ružice magijski ritual, obred, a ne tek
neka snobovska elokventna degustacija ili, ne daj bože, obično
REME 2. februar 2023.
VREME
VREMEUŽIVANJA
62
bančenje. Prema tome, ovoj delikatnoj radnji je neophodno po-
svetiti pažnju i vreme, a to iziskuje i određene pripreme. Za po-
četak je potrebno dovesti samog Deska, koji pored toga što je
izuzetan sagovornik, poznaje i stare alhemijske recepte za riblji
preliv koji ružicu oslobađa u punom sjaju. Međutim, još su stari
Rimljani govorili da je Deskov preliv samo haljina u kojoj ruži-
ca čeka svog princa na belom rečnom konju, dunavskog amu-
ra odmetnika, odmilošte kapitalca od barem 20 i kusur kg, koji
je nekad davno pobegao iz kraljevstva ribnjaka i započeo svo-
ju nomadsku epo-
peju kako bi prona-
šao svoju lepšu po-
lovinu i oslobodio
njenu rubin lepo-
tu iz zatočeništva
buradi. Braća Grim
na Dunavu ispod
Đerdapa 2 su moj
otac i njegov prija-
telj Željko, te se oni
uglavnom i pobri-
nu da zatočena ru-
žica pronađe svog
Foto: FoNet/GIZ
izabranika i da baj-
ka dobije srećan kraj. Zvanice ove kraljevske fešte su uglavnom
i Čarls Mingus, Šaban Bajramović i prirodno odabrana ekipa,
koja se odvojila spontanom tematskom selekcijom i koja rigo-
rozno sankcioniše sporedne stvari jedne srećne i lepe manife-
stacije života, kao što su, recimo, geopolitičke prilike i poslednji
Marvelov film. Deskova ružica u sebi čuva beleg negotinskih
sorti, ali je kupaža, naravno, tajna. Veoma je važno napomenu-
ti da je Deskova ružica, kao i sva ostala negotinska vina, odvaj-
kada obećana dunavskoj ribi, te nema mnogo smisla ovaj ritual
pokušavati sa ribama iz neke druge reke. Takođe, teško je naba-
viti i Deska, jer on postoji samo u Negotinu i ne želi da otkrije
recept za svoj tajni preliv.
Šumsko voće, kupina, malina, citrusne note, aertejst i razni
drugi vinski epiteti mirisne i ukusne palete kojima sam i sam
ponekad podložan, ne znače mnogo naspram parčeta vreme-
na uokvirenog i sačuvanog notama negde u organizmu. Iako
sam sa pivom odavno na marš u pi*ku materinu, bez laskave
patetike, sa nekim vinima sam odmah postao na ti i možemo
satima da govorimo o raznim stvarima, dok sam sa mnogim vi-
nima i dalje na Vi i pazim kako im se obraćam. Za rakiju i dalje
nisam siguran. Svakako se vino u meni ogleda prema tome da
li me vezuje za ljude, mesta, hranu, muziku i razgovor, ili druš-
tvene hirove, prilike i neprilike i sterilne manire očišćene od
svakog ekscesa života.
Dakle, ako je vino napravljeno i konzumira se sa namerom
da stvori uspomenu, onda je, valjda, dobro. ¶
ALEKSANDAR MARKOVIĆ
 Copyright © NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec