Prilozi istoriji beščašća Anatomija jedne stranke

VLAST PROTIV GRAĐANA KAKO JE PROPAO SNS

BiH: 7 KM; Crna Gora: 3,50 EUR; Hrvatska: 4,40 EUR/33,15 KN; Makedonija: 200 MKD; Slovenija: 4,50 EUR
cena: 350 rsd

broj 1697
13. jul 2023.

Jovanjica:
Svedočenje inspektora Dušana Mitića

ZAŠTO SMO HTELI

DA UHAPSIMO
DIREKTORA BIA
 BROJ 1697
13. jul 2023.
Dragoljub Žarković (1951–2020), 04 Nedelja
glavni urednik od 1991. do 2020.

Zoran Jeličić (1945–2018),

06 Svedočenje inspektora Mitića: Zašto smo
glavni urednik od 1990. do 1991. hteli da uhapsimo direktora BIA
izdavač
NP “VREME” d.o.o. 10 Prilozi istoriji beščašća:
Kosovska 17, Beograd
Vlast protiv građana
direktor
Stevan Ristić 16 Lični stav: Sen Žist i napredna učenost
pomoćnik direktora
19 Nuspojave: Botulizam sa adresom
Vojislav Milošević

finansijski direktor 20 Anatomija jedne stranke: “63. padobranska, umesto da se

Daniela Vesić
Kako je propao SNS obučava, ona čuči u nekim rovovima
glavni i odgovorni urednik
bez smisla i cilja, kao da su pešadijske
Filip Švarm
26 Uloga vojske u režimskom jedinice. Sve to ima posledice po
pomoćnik glavnog urednika
Momir Turudić marketingu: Kaplarski zazor moral vojnika”, kaže za “Vreme”
redakcija penzionisani pukovnik Vojske Srbije
Željko Bodrožić, Slobodan Bubnjević, 28 Srbija i 500 dana rata u Ukrajini: davor lukač
Sonja Ćirić (mozaik), Zora Drčelić,
Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijević,
Pilićarsko-šibicarski izbor
Andrej Ivanji (svet), Marija Janković (foto),
Jelena Jorgačević, Slobodan Kostić, 31 Dečja pornografija (II):
Saša Marković, Ivana Milanović Hrašovec,
Predatori sa druge strane ekrana
Milan Milošević, Uroš Mitrović,
Teofil Pančić (kultura), Saša Rakezić,
Nemanja Rujević, Nedim Sejdinović, SVET
Zoran Stanojević, Dragan Todorović,
Tanja Topić, Biljana Vasić, Jelena Zorić 34 Misija teleskopa “Euklid”:
foto dokumentacija
Jelena Mrđa
Mapiranje otiska „božjeg
tehnička redakcija: prsta“
Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković;
lektori: Olga Babić, 38 Klimatske izbeglice: Zašto je “Euklid” tako bitan? Zato
Živana Rašković, Ivana Stanković;
korektor: Nikola Dragomirović Podeljena odgovornost što pomoću ovog letećeg teleskopa
internet izdanje naučnici pokušavaju da odgovore
www.vreme.com KULTURA
na nekoliko fundamentalnih pitanja.
Marjana Hrašovec
42 EXIT 2023: Himna za Od čega je kosmos načinjen? Zašto
prodaja i pretplata
izgleda ovako kao što izgleda?
Nikola Ćulafić, Milan Radović odbačenu generaciju dr saša marković
računovodstvo
Slavica Spasojević 45 Film: Nemoguća misija:
marketing
Odmazda – prvi deo
Aleksandar Aleksić (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.com 46 In Memoriam: Srđan Koljević

telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662 48 Teorija: Tragično nedovršena moderna
štampa: Rotografika, Subotica
MOZAIK
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266 50 Povodom koncerta:
Bruce Springsteen & E Street Band

54 Kultura sećanja: Šta to beše – komšija? Vreme je za pravdu

56 Intervju: Nikola Kusovac Vreme je za istinu

Prenošenje, preuzimanje ili
korišćenje tekstova objavljenih u Ah, ah, kakva sreća
Nedeljniku “Vreme” je zabranjeno. 57 Tenis: Ljubav je pobedila sve Disciplina sve je veća
Za svako eventualno korišćenje
potrebna je posebna dozvola 59 Navigator: Kome treba Hit Nit (Disciplina kičme – Ah, kakva sreća)
autora i NP VREME, kao nosioca
zorica kojić
isključivih imovinskih prava na
60 Strip: Ratna moda
iskorišćavanje autorskih dela koje Na naslovnoj strani: Dušan Mitić
su stvorili zaposleni u NP VREME.
62 Vreme uživanja: 501 Fotografija: Marija Janković
 NEDELJA
4
Košarkaški transferi
Teodosić
u Zvezdi,
Mirotić možda
“crno-beli”
Posle burne košarkaške sezone, u ko-
joj je Partizan nakon dugo godina prete-
kao Crvenu zvezdu u Evroligi i povratio
trofej ABA lige, timovi se nalaze u fazi
rekonstrukcije i oba će doživeti prome-
ne u igračkom kadru, Zvezda pogotovo.
Partizan su napustila dvojica u pret-
hodnoj sezoni važnih igrača: Francuz Ma-
tijas Lesor prešao je u grčki Panatenai-
kos, a Australijanac Dante Egzum pono-
vo će se oprobati u NBA ligi u dresu Dalas
Maveriksa. U Panatenaikos je prešao Grk
Joanis Papapetru, a moguće je da iz klu-
ba ode i Tristan Vukčević ukoliko prođe
probu u dresu Vašington Vizardsa.
Za Željka Obradovića je važno što su
definitivno ostali Amerikanci Kevin Pan-
ter i Zak Ledej, i najverovatnije Džejms
Naneli, a u narednoj sezoni moći će da ra-
čuna i na Izraelca Jana Madara i domaće
igrače Alena Smailagića, Uroša Trifuno-
vića, Balšu Koprivicu, Danila Anđušića...
No, to nije dovoljno i očekuje se nekoli-
ko pojačanja, a prvo je već ozvaničeno: iz
Bajerna se nakon dve godine vraća repre-
zentativni bek Ognjen Jaramaz. Navijači
se poslednjih dana najviše uzdaju da će
se informacije o dolasku Nikole Mirotića
iz Barselone pokazati kao tačne.
Zvezdu je napustio argentinski repre-
zentativac Luka Viloza i prešao u Pana-
tenaikos, a na korak od povratka u Real
Foto: Aleksandar Levajković/ FoNet
Madrid je njegov zemljak Fakundo Kam-
paco. Otišli su i Amerikanci Džon Ho-
land, Ben Bentil i Hasan Martin, kao i
Crnogorac Nikola Ivanović. Od aktiv-
nog igranja se oprostio Stefan Marko-
vić, tim putem će verovatno i Miroslav
Raduljica, a Ognjen Dobrić je nakon se-
dam sezona u crveno-belom dresu pre-
šao u Virtus iz Bolonje. Filip Petrušev
se nameće u ekipi Filadelfije Siksersa u
Letnjoj NBA ligi, ali je izvesnije da će se
vratiti u Zvezdu.
Trener Duško Ivanović može i dalje da
računa na Nemanju Nedovića, Luku Mi-
trovića, Ognjena Kuzmića, Stefana Laza-
revića i Branka Lazića, a i prva pojača-
nja su naši igrači: Davidovac se vratio na-
kon sezone u ruskom CSKA, a crveno-be-
li dres poneće i veteran Miloš Teodosić,
koji dolazi nakon dve sezone provedene
u Bolonji. I Zvezdini navijači se potajno
nadaju dolasku Mirotića, a nema sum-
nje da će ekipa dobiti barem još tri-četi-
ri nova imena.
Novi atak na novinare
Direktor “Laste”
targetira N1
i Novu S
Direktor Saobraćajnog preduzeća “La-
sta” i član Glavnog odbora Srpske na-
predne stranke Vladan Sekulić postavio
je, a potom i povukao sa Instagrama, vi-
deo-spot pod nazivom “Stop stranoj pro-
pagandi”, u kojem se targetiraju novina-
ri televizija N1 i Nova S i novina “Nova”.
“Dok se njihove laži šire poput otro-
va, naše umove oblikuju i zarobljavaju
iskrivljene percepcije stvarnosti”, govo-
ri se u spotu i dodaje kako se “moramo
suprotstaviti ovom zlu”, uz snimke ska-
kavaca i drugih insekata štetočina. Na
kraju, uz poruku da postoji “put ka oslo-
bođenju”, prikazan je isečak iz animira-
nog filma u kojem lik drži bacač plamena.
Nakon mnogobrojnih reakcija, Seku-
lić je skinuo spot sa svog profila, ali ga je
potom njegov stranački kolega, narodni
poslanik Vladimir Đukanović javno po-
hvalio: “Meni se Sekulin spot baš dopa-
da. Odlično je prepoznao šta je suština”.
S druge strane, Koalicija za slobodu me-
dija (Asocijacija medija, Asocijacija onlajn
medija, NDNV, NUNS, Lokal Pres i Fonda-
cija “Slavko Ćuruvija”) smatra da ovakve
objave “na najdirektniji način ugrožavaju
bezbednost novinara i da dodatno stva-
raju veoma opasne situacije u kojima bi
moglo doći do direktnih napada na novi-
nare, naročito zato što ovakve reči dolaze
od javnih funkcionera koji predstavljaju
model ponašanja građanima”.
Foto: Rade Prelić/ Tanjug
13. jul 2023. VREME
REME
 5

Prema NUNS-ovoj bazi napada i pri-

tisaka na novinare u 2023. godini, do
sredine juna od ukupno zabeleženih 69
pritisaka, 39 je učinjeno od strane javnih
funkcionera.

Upis na fakultete

Malo ko hoće
u nastavnike
Samo jedan kandidat prijavio se za
upis na Opštoj fizici, smeru Fizičkog fa-
kulteta u Beogradu koji stvara nastav-
nike fizike, a ni na drugim fakultetima
na kojima se obrazuju budući prosvet-
ni radnici nije mnogo bolja situacija. Na
Matematičkom fakultetu u Beogradu na
smeru nastavnik matematike ove godine
konkurisalo je 16, a otvoreno je 70 mesta,
a na Filološkom fakultetu na srbističkim
katedrama bilo je 97 kandidata na pred-
viđenih 250 mesta.
Slično je i na fakultetima u Novom
Sadu: na Prirodno-matematičkom fa-
kultetu studije za profesora hemije upi-
saće samo jedan kandidat od planiranih
20, a za Opštu fiziku bilo je ukupno tri
kandidata od mogućih 25. Od 51 budžet-
skog mesta za nastavnika matematike
popunjeno je tek osam, a za nastavnika
geografije studiraće 11, a bilo je otvore-
no 40 mesta.
Poražavajuće mali broj studenata koji
nameravaju da postanu prosvetni radni-
ci ponavlja se iz godine u godinu, a prof.
dr Slavko Petaković sa Filološkog fakul-
teta u Beogradu za “Politiku” objašnjava
da su mladi svesni malih plata u prosve-
ti i lošeg položaja prosvetara, uz zaklju-
čak da je “prosveta trenutno na mrtvom
vezu, ostavljena je da odumre”.
Nema mesa, salate i voća. Problem je i što
se obroci dele na betonu a ne u prostori-
jama mesnih kancelarija koje zvrje pra-
zne”, izjavio je odbornik Miodrag Stanko-
vić iz Odborničke grupe “Niš, moj grad”, a
prenela Beta. Njegov kolega Branislav Jo-
vanović ističe potrebu da se u pripremu
obroka uključe nutricionisti i naglašava
kako smo doživeli da se u zemlji pšenice
ljudi žale na kvalitet hleba.
Nišlijka Danijela Matejić izjavila je da
u pet dana u Narodnoj kuhinji dobijaju,
pored povrća, samo jednu ćuu i jednu
konzervu mesnog nareska od 150 grama,
i da se gradonačelnica Niša Dragana So-
tirovski “nije mnogo uznemirila” kada su
joj se korisnici obratili za pomoć.
Udruženje reciklera Srbije
Raste količina
zbrinutog otpada
U Udruženju reciklera Srbije isti-
ču da se trend rasta količine zbrinutih
Foto: Rade Prelić/ Tanjug
posebnih tokova otpada nastavlja i u ovoj
godini i najverovatnije će biti srušen re-
kord iz prethodne, 2022. godine kada je
zbrinuto više od 124.000 tona. U prvom
kvartalu ove godine zbrinuto je 34 hilja-
de tona posebnih tokova otpada, što je 30
odsto više u odnosu na isti period pret-
hodne godine, i u ovoj industriji primetan
je rast broja firmi, kao i broja zaposlenih,
od sakupljača do reciklera.
Sistem trenutno upošljava više od 15
hiljada ljudi u oko 3.000 preduzeća širom
Srbije, ponajviše zahvaljujući reformama
u zakonodavnoj i finansijskoj politici Mi-
nistarstva zaštite životne sredine koje su
obezbedile pravno stabilno i finansijski
predvidivo okruženje za rad industrije
posebnih tokova otpada.
Ova industrija zbrinula je u poslednjih
12 godina više od 1,2 milijarde kilograma
opasnog otpada: 500 hiljada tona otpad-
nih guma, 360 hiljada tona električnog
i elektronskog otpada, 240 hiljada tona
akumulatora, 58.000 tona otpadnih ulja
i 22 hiljade tona otpadnih vozila. ¶

Niška inicijativa

Za bolje obroke u
Narodnoj kuhinji
Opozicioni odbornici u Skupštini grada
Niša pokrenuli su inicijativu da korisni-
ci Narodne kuhinje u tom gradu, njih oko
hiljadu, dobijaju obroke i vikendom, da se
kvalitet obroka poboljša i da se za podelu
obroka obezbede i adekvatni punktovi.
“Kvalitet hrane koju korisnici dobijaju
nije loš, ali je to mala količina za ceo dan. Foto: Jovana Rošul/ Ministarstvo zaštite životne sredine

REME 13. jul 2023.

VREME
6 Jovanjica: Svedočenje inspektora Dušana Mitića

ZAŠTO SMO H
UHAPSIMO DI
Jedan za drugim, branioci, Koluvija, ali i tužilac
pokušali su da ospore svedočenje inspektora
Dušana Mitića koji je rekao da je njegova i namera
njegovih kolega bilo hapšenje tadašnjeg direktora
BIA, a sadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića
i Mirka Škera (šef beogradskog centra u BIA u
vreme otkrivanja Jovanjice), te da su saznanja
o njihovoj umešanosti u slučaj “Jovanjica” bila
“najkvalitetnija”. Kako je Mitić istakao, načelnik
Četvrtog odeljenja Slobodan Milenković je od
tužilaštva tražio da se Škero i Gašić procesuiraju,
nakon čega su počeli učestali pritisci

V
relo jutro pred Sudom za orga-
nizovani kriminal. Građani su
se u utorak okupili kao podrš-
ka inspektorima koji su, prema
optužnici, otkrili najveću fabriku skanka u
Evropi – Jovanjicu. Transparenti, pištaljke,
lupanje varjačama o šerpe... Bio je ispred
“Specijale” i deo srpske opozicije, organiza-
tori protesta “Srbija protiv nasilja”.
Desetine novinara, snimatelja i foto-
reportera najpre su usmerili pažnju na
prvookrivljenog vlasnika imanja Jova-
njica, ostale optužene i njihove branioce.
Okrivljen da je narkodiler, Predrag Koluvi-
ja uživa podršku državnog vrha, dela pra-
vosuđa, televizija s nacionalnom frekfen-
cijom, a ne fali mu fanova ni na društve-
nim mrežama i u Skupštini. Međutim, na
ulici, građani su ga ispratili do ulaza u Sud
uz zviždanje i povike negodovanja.
Nešto kasnije, istim putem do Suda pro-
šao je i inspektor Dušan Mitić koji je išao
na još jedno svedočenje. Hodao je sam.
Okupljeni su mu aplaudirali, rukovali se
sa njim i uzvikivali: “Dušane, nisi sam!”
kad tužilac ispituje
kao branilac
Vreo dan još više je uzavreo u sudnici.
Šefa operative Četvrtog odeljenja beo-
gradske policije Mitića ispitivali su advo-
kati odbrane, okrivljeni i tužilac.  “Nisam imao
U publici, ovog puta, osim članova poro- ranije iskustva
dica optuženih, Mitićevo svedočenje pra-
tili su i narodni poslanici iz opozicionih da državna
partija. Uskoro, atmosfera je postala nae-
lektrisana, s brojnim polemikama, poput
mašinerija može
onih u parlamentu. da ugrozi moju
Jedan za drugim, branioci, Koluvija, ali
i tužilac pokušali su da ospore svedočenje i bezbednost
inspektora Dušana Mitića koji je rekao da je
njegova i namera njegovih kolega bilo hap-
mojih kolega”
šenje tadašnjeg direktora BIA, a sadašnjeg – Dušan Mitić
ministra policije Bratislava Gašića i Mirka
Škera (šef beogradskog centra u BIA u vre-
Fotografije: Marija Janković
me otkrivanja Jovanjice), te da su saznanja
o njihovoj umešanosti u slučaj “Jovanjica” Kako je Mitić istakao, načelnik Četvr-
bila “najkvalitetnija”. tog odeljenja Slobodan Milenković je od
“Naša intencija je bila hapšenje Mir- tužilaštva tražio da se Škero i Gašić pro-
ka Škera i Bratislava Gašića”, rekao je cesuiraju, nakon čega su počeli učesta-
inspektor. li pritisci.

13. jul 2023. VREME

REME
 7

HTELI DA
IREKTORA BIA

VELIKA PODRŠKA GRAĐANA: Inspektor Dušan Mitić dolazi na svedočenje

“Posle toga se multiplikuju pritisci pre-
ma nama”, izjavio je Mitić odgovarajući
na pitanja tužioca Saše Drecuna i dodao
da je o svemu dobijao posredna saznanja
preko Milenkovića.
REME 13. jul 2023.
VREME
Kada je reč o tužiocu Drecunu, publi-
ka se često zgledala s pitanjem: “Kakav
je ovo tužilac?”
Naime, dok su se Koluvijini advoka-
ti pokazali kao veoma slaba odbrana u
pokušaju rušenja svedoka i to sopstve-
nog, istakao se upravo tužilac.
Tužilac Drecun je ispitivao svedo-
ka Mitića vrlo dinamično i na momen-
te toliko neobično da je često reagovao »
8
ZVIŽDUCI I DOBACIVANJA OKUPLJENIH: Predrag Koluvija
i predsednik sudskog veća Zoran Ganić,
koji je tužiocu zabranjivao pitanja: “Tužio-
če, šta radite, šta pokušavate? Čemu ovo?
Zašto mu takva pitanja postavljate?”
Sam Drecun je pokušao da vodi i pole-
miku čije su veće zasluge za procesuiranje
“Jovanjice” – tužilaštva ili policije, kao i da
li je bilo pritisaka da vlasnik tog imanja
Predrag Koluvija ne bude prvooptuženi,
kako je inspektor Mitić ranije svedočio. I
ponovo je usledila reakcija sudije Gani-
ća, koji je tužiocu i inspektoru poručio:
“Ovo je sudnica, nije mesto za raščišća-
vanje vaših međusobnih odnosa”.
Ponašanjem tužioca bila je zatečena i
odbrana. Nekoliko advokata je reklo da ne
razume zašto Drecun čita delove optuž-
nice koji su već svima poznati:
“Šta radi tužilac, postavi pitanje pa sam
odgovara... Tužilac svedoči samom sebi”.
Na to je Drecun naglasio da on poku-
šava da odbrani svoj ugled i ugled insti-
tucije u kojoj radi – Tužilaštva za organi-
zovani kriminal. Zapravo, u sudnici nisu
odbranu iznosili samo Predrag Koluvija
i ostali optuženi za Jovanjicu, već i postu-
pajući tužilac.
A da je Drecunovo ponašanje kao tužio-
ca bilo neobično još tokom davanja iskaza
u istrazi, rekao je i inspektor Dušan Mitić.
“Postupajući tužilac i tada me je ispiti-
vao kao da je Koluvijin branilac. Za mari-
huanu koristio je reč konoplja, kao i odbra-
na. Kada bi me prekidala Zora Dobričanin,
Koluvijina advokatica, često ne bi reagovao.
Recimo, tokom davanja iskaza, ja počnem
da spominjem pripadnika BIA Aleksandra
Tošića, advokatica reaguje: ‘Ne, ne, neće-
mo o tom. Ja gledam u tužioca, a on ćuti.”
Mitić je, takođe, prigovorio tužiocu što
nije štitio policajce kada su pritisci počeli,
ali i da je primećivao kod njega kolebanje.
“Izjava u martu 2020. godine data je u
specifičnom ambijentu, jer je tužiocu u
tom momentu najbitnija tema bila da li
je prvooptuženi Predrag Koluvija koristio
mobilne telefone ili nije. Odnosno da li je
zvao nečijeg brata...”
Mitić je negirao Koluvijine tvrdnje da
su ga terali da optuži za sve Andreja Vuči-
ća i Zvonka Veselinovića, dodavši da je to
 Dok su se Koluvijini advokati pokazali
kao veoma slaba odbrana u pokušaju
rušenja svedoka i to sopstvenog, istakao
se upravo tužilac. Drecun je ispitivao
svedoka Mitića vrlo dinamično i na momente
toliko neobično, da je često reagovao i
predsednik sudskog veća Zoran Ganić, koji
je tužioca opominjao pitanjem: “Tužioče,
šta radite, šta pokušavate? Čemu ovo?
Zašto mu takva pitanja postavljate?”
bilo jedno od pitanja na poligrafu u Sek-
toru unutrašnje kontrole koje su svi ispi-
tivani prošli. Istakao je i da je pritisak u
medijima počeo 2020/21. godine novin-
skim člancima u kojima su bila objavlje-
na pitanja koja su im postavljana na još
jednom poligrafu, u Direktoratu policije,
kao i da ga je testirao brat Ivice Kojića,
šefa kabineta Aleksandra Vučića.
“I tada su nas pitali da li smo terali
Koluviju da optuži Andreja (brat pred-
sednika države). Rekli smo ‘ne’. I odgo-
vor je bio tačan.”
Jedan od Koluvijinih branilaca je čitao
citate iz intervjua koji je okrivljeni dao u
prorežimskom tabloidu svom drugom
braniocu Vladimiru Đukanoviću, inače
funkcioneru Srpske napredne stranke.
Branilac je insistirao da je Koluvija otet a
ne priveden na auto-putu i da ga je Mitić
terao na priznanja.
Inspektor Dušan Mitić je na tvrdnju
da je okrivljenog terao na nešto, takođe
odgovorio citatom:
“Tokom moje prve izjave pred tužiocem
imate u transkriptu, pošto volite cita-
te – videćete da mi Koluvija govori, citi-
ram: ‘Dušane Mitiću, Vi ste korektni... Vi
ste jako korektni... Vi ste vrlo korektni’.”
“nećete vi to, mitiću, moći
da izgurate do kraja”
Tek posle pauze, u nastavku, suđenju
se priključio i branilac Đukanović izbe-
gavši prthodno susret s okupljenim gra-
đanima. Upravo je to okupljanje bilo prvi
komentar branioca Svetislava Bojića, koji
je sudiju molio da im pomogne da se nika-
da više ne susretnu s takvom situacijom.
“Do sudnice smo prošli kroz špalir. Kao
‘48. godine. Bilo je jako neprijatno.”
Branilac Bojić pitao je svedoka kako on
razlikuje konoplju od marihuane; koji deo
te marihuane – list, stablo ili cvet, mla-
di puše; te da li su informaciju o Jovanji-
ci zapravo dobili iz kabineta tadašnjeg
ministra MUP-a...
13. jul 2023. VREME
REME
 Jovanjica, Ahilova peta režima 9

Narodna poslanica stranke Slobode i pravde Marinika Tepić,

koja je nedavno sa skupštinske govornice pozvala građane
da pruže podršku inspektorima Dušanu Mitiću i Slobodanu
Milenkoviću, na stepeništu koje vodi u sud stajala je zajed-
no sa kolegama Draganom Đilasom, Borkom Stefanovićem i
poslanicima iz drugih opozicionih stranaka Miroslavom Alek-
sićem, Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, Danijelom Nesto-
rović, Pavlom Grbovićem, Nebojšom Zelenovićem, Đorđem
Miketićem, Jankom Veselinovićem, Srđanom Milivojevićem
i drugima. Opozicionari su u Ustaničkoj ulici održali i kratku
konferenciju za novinare.
Marinika Tepić je rekla da Koluviju u sudnici brani njegov
advokat Vladimir Đukanović, a brani ga takođe i van sudnice.
“Koluviju brani i ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić.
To smo prethodnih dana mogli da čujemo u Skupštini kada PODRŠKA MITIĆU: Predstavnici opozicije pred zgradom Specijalnog suda
Gašić nije mogao da objasni svoje veze sa Koluvijom. Gašić je
pokušao da Milenkovića i Mitića čak kriminalizuje, on je rekao Podsetio je da je Vučićev savetnik Nebojša Krstić pre neki dan
da Mitić može i da laže na sudu, što nije tačno. Na sudu može kazao da će Mitića i Milenkovića progutati mrak.
samo zbog svoje odbrane da laže prvooptuženi Koluvija. Gašić “Vi ste dokaz da mrak više ne pada u Srbiji da bi nekog progu-
je pokušao da ponizi i naše veštake koji tvrde da je u Jovanjici tao. Poruka koju danas šaljemo je – bićemo uz vas dokle god
zaplenjena droga – skank, a ne industrijska konoplja. Gašić, branite zakon i borite se protiv mafije i na optuženičku klupu
zajedno sa (premijerkom Anom) Brnabić ponižava i tužilaš- će uskoro pored Koluvije sesti i nalogodavci afere Jovanjica”,
tvo i sud, jer je sud potvrdio dve optužnice za Jovanjicu, ali to istakao je Milivojević.
njima nije bitno jer je Jovanjica bila državni projekat”, poru- Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić poručio je
čila je Marinika Tepić. da “kada nepravda postane pravilo, otpor građana mora biti
Dodala je da i Koluvija ima botove, koji Milenkovića i Mitića zovu obaveza. Mi imamo obavezu da podržimo ljude u sistemu koji
“glupim pandurčinama” i istakla da su zato danas ispred suda. su zdravo tkivo, kao što su Mitić, Milenković, policajka iz Valje-
“Posao policije je da čuva građane. Nas su Mitić i Milenković va, smenjene tužiteljke i svi drugi ljudi koji neće da ćute na kri-
čuvali, a danas smo mi ovde došli da čuvamo njih”, zaključila minal”, kazao je Aleksić dodajući da je “Jovanjica istovremeno
je poslanica Tepić. i Ahilova peta ovog režima”.

Srđan Milivojević iz Demokratske stranke rekao je da su tu
“zato što je u oktobru prošle godine (predsednik Srbije Alek-
sandar) Vučić postao stečajni upravnik Specijalnog suda, jer
je braneći Koluviju iz Dubaija kazao jasno i glasno da svaka
kuća u Srbiji ima ono što je nađeno u Jovanjici”.
Dodao je da kada predstavnici vlasti “brane Koluviju a napa-
daju Milenkovića i Mitića, to vam samo potvrđuje da braneći
Koluviju, brane sami sebe”.
“Gde se u svetu dešava da se proganjaju policajci koji se bore
protiv mafije?”, upitao je Aleksić. ¶

Na većinu pitanja sudija Ganić nije
dozvolio da se odgovori, uz komentar:
“Branioče, Vi pitanja postavljate zbog
novinara, ne zbog suđenja.”
Zatim se Svetislav Bojić pohvalio da je
25 godina radio kao policajac pre nego što
je postao advokat i da je on nekada pred
sudije donosio po 50 strana dokaza, te da
nije radio kao “ovi inspektori protiv dro-
ga”, te je poručio svedoku:
“Nećete Vi to, Mitiću, moći da izgura-
te do kraja”.
Inspektor Mitić je, odgovarajući na pita-
nja branilaca, rekao da godinama traje
pritisak na radnike Četvrtog odeljenja i
da je u to uključena “državna mašineri-
ja”, uključujući medije.
“Nisam imao ranije iskustva da državna
mašinerija može da ugrozi moju i bezbed-
nost mojih kolega”, naveo je Mitić.
koluvijin advokat izražava
zahvalnost tužiocu
Poslednje pitanje za inspektora Mitića
stiglo je od tužioca Drecuna: “Da li svojim
istupanjem branite boje Četvrtog odelje-
nja ili predmet?”
Sudija ni to pitanje nije dozvolio glasno
negodujući na takvo ophođenje prema
svedoku. Zatim je tužilac izneo predlog,
odnosno zahtev sudskom veću: “Tražimo
da se presluša audio-izjava prve Mitiće-
ve izjave, tražim i da se ponovo sasluša-
ju inspektori Ljubomir Petrović i Milan
Jurišević, pa da vidimo da li je izlaganje
inspektora Mitića verodostojno”.
Na pomenuti zahtev reagovao je i
Koluvijin advokat Vladimir Đukanović
i rekao da je saglasan s tužiocem, te mu
se zahvalio.
“Ovo danas su nova saznanja, tvrdnja da
je Predrag Koluvija trebalo da bude drugo-
optuženi, ko je onda prvooptuženi? Hva-
la tužiocu što je pomogao odbrani. Da li vi
nama saopštavate da je prvooptuženi tre-
balo da bude Gašić?”, upitao je Đukanović.
Sudija je rekao da će se o tom zahtevu
odlučivati tek kada i preostala dva sve-
doka budu saslušana i najavio nastavak
suđenja za septembar. ¶
JELENA ZORIĆ

REME 13. jul 2023.

VREME
10 Prilozi istoriji beščašća

VLAST PROTIV
Spisak onih koji botuju za
vlast nedavno je procureo
na društvenim mrežama.
Postoji, međutim, još jedan
spisak koji svakodnevno
raste: spisak onih koje
su predstavnici vlasti
u poslednjih 11 godina
ponizili, uništili i doveli
na rub opstanka

D
eset nedelja građani Srbije su
na ulicama i protestuju pro-
tiv nasilja, ujedno izražavaju-
ći bunt protiv vlasti koja se u
ovoj zemlji nije promenila punih jedana-
est godina. Predstavnici vlasti, za to vre-
me, vređaju građane, ali kad bismo poku-
šali da popišemo spisak svih uvreda od
dolaska ove garniture na vlast, ovaj broj
“Vremena” izlazio bi u tomovima. Vlast
sada, međutim, sve češće povređuje gra-
đane kojima bi trebalo da služi. Poslednji
takav primer je slučaj ministra za držav-
nu upravu i lokalnu samoupravu Alek-
sandra Martinovića.
Martinović je doveo atmosferu u Na- pravdanje zbog bola Poverenica za ravnopravnost Brankica
rodnoj skupštini do nepodnošljivosti i Javne ličnosti, ali i korisnici društve- Janković osudila je Martinovićevu izja-
ugrozio nastavak sednice kada je rešio nih mreža odjednom su osetili potrebu vu kao uvredljivu i diskriminišuću pre-
da izvređa ljude koji – nemaju decu. Mar- da objašnjavaju i maltene se izvinjavaju ma ljudima bez dece.
tinović je prozivao opozicione poslanike što nemaju decu. Među tim ispovestima, A onda se, doduše, dva dana kasnije,
koji nemaju decu ističući da on “hrani možda je najpotresnija ona glumice Anite oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vu-
troje”, a da neki drugi hrane pse i mačke: Mančić. Ona je snimila video u kom kaže čić, koji bi možda i celu stvar prećutao da
“Hoćete da sad nabrajamo ko od vas niti da je pokušavala da zatrudni uz pomoć na konferenciji za novinare nije od televi-
je u braku, niti ima decu, nego umesto vantelesne oplodnje i da nije uspela. Da zije N1 dobio pitanje o Martinoviću. Od-
dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribi- sebe zbog toga smatra neuspešnim čove- govor je bio neprimereno oštar i, može
cu i tako dalje”, rekao je Martinović obra- kom, ali i da je Martinović ovom izjavom se reći, neobičan: “Hvala vam na tom pi-
ćajući se poslanicima opozicije. dao smisao njenom životu, a to je odlazak tanju, niti sam pratio niti znao sve, niti
Kada su poslanici zagrajali na ovaj oči- ovakvih ljudi sa vlasti. znao bilo šta što se dešava. Tražio sam
gledni bezobrazluk, Martinović se obra- “Punih 12 godina smo supruga i ja pro- naknadno posle da pogledam dva sata
tio direktno poslaniku Demokratske stra- veli u borbi za potomstvo. Mnogo puta bili snimka, da vidim šta se zbivalo i video
ne Srđanu Milivojeviću i upitao ga koli- na ivici da odustanemo, živeli sa svešću da sam mnogo besprizornih, nekulturnih i
ko dece ima. Haos koji je nastao u parla- najverovatnije nećemo uspeti. Ako je tra- najprimitivnih napada na Martinovića,
mentu bio je toliki da je sednica prekinu- ga ljudskosti ostalo kod onih koji uprav- mene, Anu Brnabić. Videćete sada razli-
ta. Usledio je sastanak svih šefova posla- ljaju Srbijom, ova osoba mora biti uklonje- ku između mene i sebe. Vi ste pozivali i
ničkih grupa, nakon kog je ministar Mar- na sa javne funkcije”, napisao je na Tviteru gostili ljude koji su rekli da mene treba
tinović zamoljen da se ne vraća u salu. predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić. da siluju, da guraju moju decu u šahtu i

13. jul 2023. VREME

REME

GRAĐANA
TANDEM DO SADA NEVIĐEN U
SKUPŠTINI: A. Martinović i V. Orlić
Foto: Aleksandar Barda
to je valjda normalno. Ako su u pitanju
deca Vučića, ona su dobra samo ako su
mrtva i uvek ste to opravdavali”, rekao je
predsednik Srbije i nastavio: “Pozvao sam
Martinovića i iskazao neslaganje i ogor-
čenje, bez obzira koliko su gadosti izgo-
varali tog dana i rekao mu da se povuče
iz Skupštine jer sam smatrao da tako ne-
što ne može da uradi. Ja u svojoj porodi-
ci imam žene koje bi sve na svetu dale, a
ne mogu da budu majke i da nemam, re-
kao bih mu isto. Znam da on to tako nije
ni mislio i svakako će se izviniti, napra-
vio je veliku grešku.”
Osvrnućemo se i na pitanje da li se,
kome i kako Martinović izvinio, ali pre
toga moramo da se pozabavimo Vučiće-
vim odgovorom. Prvo, ako je tražio da
REME 13. jul 2023.
VREME
 Gotovo je neverovatno to kako je
Aleksandar Martinović uspeo da
upotrebi obe fraze po kojima se razlikuje
izvinjenje od “neizvinjenja”: “pogrešno
sam shvaćen” i “izvinjavam se ako je to
i to nekoga uvredilo”. U izvinjenju nema
mesta za “ako” jer osoba koja se nađe u
situaciji u kojoj piše izvinjenje, sasvim
izvesno zna da je nekoga uvredila i
povredila. To “ako smo nekoga uvredili”
implicira da možda uvređenih i nema
naknadno pogleda dva sata skupštinskog
zasedanja, kako je on lično rekao Marti-
noviću da napusti parlament? Osim ako
nije počeo da putuje kroz vreme, a nije.
Potom, kad je to i kako televizija N1 pozi-
vala u svoje emisije ljude koji su Vučiću
pretili silovanjem i guranjem dece u šah-
tu? Ko je uopšte ikada pretio Vučiću silo-
vanjem? Ovaj drugi deo izjave degutan-
tno je i komentarisati. Možemo samo da
konstatujemo kako je vrlo čudno to što
Aleksandar Vučić prilično često daje izja-
ve u kojima u istom kontekstu pominje
svoju decu, smrt i nasilje. Svakako o tome
govori češće nego što je bilo koji roditelj,
pa čak i osoba koja nema decu, sposob-
na i da pomisli na tako nešto.
neizvinjenje aleksandra,
ali ministra
Ministar državne uprave i lokalne sa-
mouprave Aleksandar Martinović upu-
tio je javno izvinjenje povodom govora
tokom Trećeg vanrednog zasedanja Na-
rodne skupštine Republike Srbije u Tri-
naestom sazivu, od 4. jula 2023. godine.
Martinović je u javnom izvinjenju, koje
je usledilo nakon što je predsednik Srbije
Aleksandar Vučić najavio da će se izvini-
ti, naveo kako nije imao nameru da uvre-
di građane.
“Izvinjavam se svim ljudima u Srbi-
ji koji su se osetili povređenim mojim
11
govorom na sednici Narodne skupšti-
ne održane 4. jula 2023. godine. Nisam
imao nameru da uvredim građane Re-
publike Srbije koji nemaju ili ne mogu
da imaju decu, te smatram da je moj go-
vor protumačen na potpuno pogrešan
način”, rekao je Martinović u pisanom
saopštenju i dodao da mu je žao “ako je
bilo koga njegov govor povredio i na-
neo mu bol”.
Javno izvinjenje sročeno kako treba,
godinama unazad pokazuje se kao ne-
savladiva veština za javne ličnosti, ne
samo sa naših prostora. Zato je ovaj deo
Martinovićevog izvinjenja ono što se u
žargonu zove “neizvinjenje”, od engle-
skog non-apology. Reč je o javnom ogla-
šavanju koje ima samo formu izvinjenja,
dok u suštini to nije. Gotovo je nevero-
vatno to kako je Martinović uspeo da
upotrebi obe fraze po kojima se razliku-
je izvinjenje od “neizvinjenja”: “pogrešno
sam shvaćen” i “izvinjavam se ako je to i
to nekoga uvredilo”. U izvinjenju nema
mesta za “ako”, jer osoba koja se nađe u
situaciji u kojoj piše izvinjenje, sasvim
izvesno zna da je nekoga uvredila i po-
vredila. To “ako smo nekoga uvredili”
implicira da možda uvređenih i nema
iako su se posle Martinovićevog ispada
javili brojni ljudi koji su vrlo očigledno
bili ne samo uvređeni, nego i ozbiljno
emotivno pogođeni. »
12 Slučaj policajke Katarine Petrović

Kad kum nije dugme

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu odredilo pritvor policajki Katarini Petrović
iz Valjeva, jerbo je odala tajnu da je Vučićev kum Nikola Petrović, prilikom saobraćajnog udesa, imao
alkohol i kokain u krvi, da bi “sutradan”, na predlog istog tužioca, ne razmatrajući žalbu, ukinulo pritvor

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Be-
ogradu odredilo je 3. jula pritvor policijskoj službenici iz Va-
ljeva Katarini Petrović zbog krivičnog dela zloupotrebe služ-
benog položaja, a po predlogu Višeg javnog tužilaštva u Beo-
gradu. Kako stoji u rešenju, javni tužilac je stavio “obrazlože-
ni predog za određivanje pritvora” navodeći kako osnovana
sumnja da je okrivljena izvršila navedeno krivično delo pro-
izilazi iz dokaza dostavljenih uz krivičnu prijavu.
rešenje o pritvoru
Kako se navodi u rešenju o protvoru, Sud je prvenstveno ce-
nio da osnovana sumnja da je okrivljena izvršila krivično delo
koje joj je stavljeno na teret proizilazi iz dokaza priloženih uz
krivičnu prijavu MUP, Sektor unutrašnje kontrole, Odeljenje
za operativne aktivnosti, Odsek za krimininalističko postu-
panje... Naveden je broj dokumenta od 4. jula 2023, te da u
ovoj fazi postupka postoje osobite okolnosti koje ukazuju da
će okrivljena Katarina Petrović ponoviti krivično delo, pre-
ma stanju u spisima predmeta, i dalje zaposlena kao policij-
ski službenik u PU Valjevo, te da su joj tako dostupni podaci
iz sistema JIS MUP Republike Srbije.
Sud navodi da je “okrivljena, u više navrata, u periodu od mar-
ta do juna 2023. godine, preko svoje pristupne šifre, pristupala
sistemu JIS MUP Republike Srbije i preko aplikacija “Dnevnik
događaja”, vršila pregled događaja evidentiranog pod brojem
DD (...) u kome su sadržani svi lični podaci učesnika saobra-
ćajne nezgode koja se dogodila 6. marta 2023. godine, te da je
dana 14. juna 2023. godine i odštampala izveštaj o navedenom
događaju, koji nosi oznaku “poverljivo”, fotografisala ga svo-
jim mobilnim telefonom i poslala putem mobilne mreže Tvi-
ter neovlašćenom licu.
Da se prevede: policijska službenica Petrović je, kako je navela u
odbrani, isprovocirana Skupštinskom raspravom koju je videla
na TV, snimila policijski izveštaj nakon saobraćajnog prekršaja
Vučićevog kuma Nikole Petrovića, koji je ovaj izazvao “meklare-
nom” koji košta mnogo para. U izveštaju je bila i poverljiva in-
formacija da je Petrović u trenutku prekrašaja bio pod uticajem
alkohola i narkotika, i sve to poslala poslanici Mariniki Tepić.
ukida se pritvor
Znamo šta je posle bilo, šta je radila Marinika sa dobijenim in-
formacijama, te da je policajki određen pritvor do 30 dana u
Centralnom zatvoru. Treba napomenuti da je policajka Kata-
rina Petrović bila “poznata” organima gonjenja jer su je pret-
hodno ispitivale bezbedonosne agencije na okolnost da su je
uvatile kamere na protestima “Srbija protiv nasilja” u Beogra-
du, pa je već odgovarala na pitanja da li voli svoju zemlju i da
nije slučajno protiv vlasti i predsednika.

 Treba napomenuti da je policajka Katarina Petrović bila “poznata”

organima gonjenja jer su je prethodno ispitivale bezbedonosne
agencije na okolnost da su je uvatile kamere na protestima “Srbija
protiv nasilja” u Beogradu, pa je već odgovarala na pitanja da li
voli svoju zemlju i da nije slučajno protiv vlasti i predsednika
Jedan je čovek, međutim, od Martino- čovek je gospodar neizgovorene reči, a aleksandar martinović
vića dobio pravo izvinjenje. I ne, nije reč sluga izgovorene”. – prilog za biografiju
o poslaniku Srđanu Milivojeviću kom Sve u svemu, neprijatnost koju su do- Nije ovo ni prvi ni poslednji put da
se praktično smejao u lice. Ne, Milivo- živeli Vučić i Vlada Srbije su pravi i jesu Aleksandar Martinović dovede ljude do
jević je u grupi koja je Martinovića po- se desili, a bol i povređenost svih gra- izbezumljenja. Ali dovodio je on ljude i do
grešno shvatila. Izvinjenje je dobio Alek- đana Srbije koji nemaju decu možda su otkaza. Pošto su ovde afere pojava češća
sandar Vučić: “Izvinjavam se predsedni- se desili, a možda i nisu, zavisi kako se nego pun mesec, zaboravljamo ih brzo, a
ku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i tumači. To što rečenica: “Hoćete da sad još brže i to da se u centru tih afera, po-
Vladi Republike Srbije zbog neprijatno- nabrajamo ko od vas niti je u braku, niti red političara, nađu i nedužni ljudi, za čije
sti koju su imali usled mog govora. Žao ima decu, nego umesto dece hrani kuče, sudbine niko više i ne pita kad jednu afe-
mi je jer sam, ponet emocijama, dozvo- hrani mače, zlatnu ribicu i tako dalje” ne ru zameni naredna.
lio sebi da kažem nešto što je moglo da može da se tumači na dva ili više nači- Početkom 2018. godine devet profesor-
se tumači na različite načine. Oni koji su na, Martinoviću nije bitno sve dok je u ki dobilo je otkaz u Visokoj medicinskoj
pogrešno protumačili moj govor tvrde da milosti svog gospodara. A taj gospodar školi u Ćupriji zbog, kako kažu, ukazi-
sam rekao nešto što nikada ne bih pomi- mu nije izgovorena reč, nego Aleksan- vanja na brojne malverzacije i partijsko
slio da kažem. Ali kako kaže stara izreka: dar Vučić. zapošljavanje u toj visokoobrazovnoj

13. jul 2023. VREME

REME
 13

Nakon toga, 6. jula u Valjevu je održan protest “Valjevo protiv
nasilja”, na kome je suprug uhapšene policajke dobio ovacije,
a advokat okrivljene, Branko Ivković, javno rekao da u Kata-
rininom slučaju nema nikakog krivičnog dela, već se to even-
tualno može podvesti pod disciplinski prekršaj, što je i naveo
u žalbi, i tom prilikom poručio da ukoliko do sledeće nedelje
ne puste Katarinu, Valjevo ide u Beograd, pozvaće celu Srbi-
ju i neće se vraćati dok je ne puste kući.
Da li to, ili što je procenjeno da slučaj uhapšene policajke loše
utiče na stanje u redovima policije, tek, doslovno sutradan
došlo je do obrta u ovom slučaju. Dakle, sedmog jula, Poseb-
no odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu, u
postupku protiv okrivljene Katarine Petrović zbog krivičnog
dela zloupotrebe službenog položaja, doneo je REŠENJE, sve
velika slova, pa opet sve velika slova, UKIDA SE PRITVOR!
Interesantno je da je isti tužilac koji je zahtevao pritvor, sada
tražio da se pritvor odmah ukine. To je obrazloženo time što
je od Policijske uprave Valjevo stiglo obaveštenje da je u toj
policijskoj upravi doneto rešenje o privremenom udaljavanju
GRAĐANI UZ SVOJU POLICAJKU: Katarina
Petrović i protest u Valjevu
Foto: Branko Ivković; “Kolubarske.rs”
optužene sa posla i da je protiv nje pokrenut disciplinski po-
stupak. Sud je još naveo kako nalazi da u konkretnom sluča-
ju ne postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljena
ometati postupak uticajem na svedoke.
Advokat Ivković kaže da je došlo do prekvalifijacije krivičnog
dela, tužilac je odustao od krivičnog gonjenja zbog zloupotre-
be službenog položaja, te da joj se sada na teret stavlja krivič-
no delo o tajnosti podataka. A za to delo, kako kaže, nadležno
je Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu a ne Više javno tužilaš-
tvo u Beogradu. Advokat je najavio žalbu na rešenje Policij-
ske uprave Valjevo o udaljenju optužene sa posla, a i ona je,
izgleda, rešila da se ne brani ćutanjem pošto je najavljena kao
govornica na protestu “Valjevo protiv nasilja”, koji će biti na
Petrovdan, 12. jula, na godišnjicu kad je Bogoljub Arsenijević
Maki u ovom gradu digao “ustanak protiv vlasti i opozicije”.
DRAGAN TODOROVIĆ

instituciji. Na njihova mesta primljeni
su sadašnji ministar Aleksandar Mar-
tinović i aktuelni predsednik Narodne
skupštine Slobodan Orlić, kao i funkci-
oner Srpske napredne stranke i u to vre-
me državni sekretar u Ministarstvu za
državnu upravu i lokalnu samoupravu
Ivan Bošnjak.
Nakon tri godine borbe profesorke su
vraćene na posao, ali 2021. godine njih tri
od devet gostovale su na TV N1 i ispričale
kakav tretman sada imaju. Jedino što se
promenilo, izjavila je Suzana Milutinović,
jeste što “nema slika Aleksandra Vučića
i Ivice Dačića u školi”: “Slika više nema,
barem ne u učionicama, ali s obzirom na
REME 13. jul 2023.
VREME
to da smo na silu vraćene, osetite nepri-
jateljsko ponašanje, jer smo predstavlje-
ne kao žene koje ugrožavaju ugled ško-
le, kao neprijatelji škole. Osećate se loše
zbog toga mada ima sporadičnih osoba
koje vam daju podršku, ali niko javno”.
Suzana Milutinović je govorila i na
devetom protestu “Srbija protiv nasi-
lja” i tada je rekla: “Mi smo ostale bez
posla zahvaljujući Martinovićima i Or-
lićima. Umesto da direktor raspiše kon-
skurs za mesto koje je reizborno, on je
meni uručio otkaz i doveo svoje drugare
da ga štite. A ja da budem pokazna vež-
ba ostalima koji se pobune i kažu nešto
protiv. Ali mi to nismo dopustili i hteli
smo da se borimo do kraja i stanemo na
kraj bahatom direktoru. Ljudi, užasan je
osećaj kad posle 30 godina radnog staža
ostanete bez posla i padnete na grbaču
porodici”.
Inače, u vreme kada su ove profesorke
maltretirane i otpuštene, direktor škole
bio je Hristos Aleksopulos. Reč je o Grku
koji je pred poslednje parlamentarne i be-
ogradske izbore zajedno sa Pavlom Bi-
halijem iz Pokreta “Levijatan” osnovao
Srpsko-ruski pokret. Na izbore su izašli
kao lista “Ruski manjinski savez-Milena
Pavlović, Pavle Bihali Gavrin”. Na repu-
bličkom nivou osvojili su 0,25 odsto gla-
sova, a u Beogradu 0,4 odsto. »
14

PREKIPELO OD PONIŽENJA, UVREDA I

NASILJA: Građani neumorni u protestima
Fotografije: Marija Janković

njihova deca, naša deca,

nerođena deca
Ministar Martinović izvređao je ljude
koji nemaju decu. Naprednjački, ili, bolje
reći, radikalski manir bahaćenja, poniža-
vanja i maltretiranja ne počinje njegovim
imenom. Zapravo, najpreciznije bi bilo reći
da Srpska napredna stranka ovo prakti-
kuje još od pre svog nastanka. Ali, dobro
je podsetiti se ispada koji su pomalo za-
boravljeni, a koje nije zgoreg pamtiti, da
imamo, za ne daj bože. Setimo se, recimo,
kako je sada jedan od najaktivnijih posla-
nika SNS-a Milenko Jovanov svojevreme-
no maltretirao Natašu Jeremić, bivšu no-
vinarku i suprugu lidera Narodne stranke
Vuka Jeremića. Usred izborne kampanje
za predsedničke izbore 2017. Jovanov je iz
čista mira rešio da Natašu Jeremić progla-
si “najvećim šefom narko-kartela u Srbiji”.
Nataša Jeremić organizovala je tim po-
vodom konferenciju za novinare, koja bi
prošla mirno, uz prisustvo velikog broja
koleginica i kolega koji su došli da je po-
drže, da ispred ulaza u zgradu haos nije
pravio glavni urednik Informera Dragan
J. Vučićević, a unutra novinarka Pinka
Gordana Uzelac.
Ona je pokušala da isprovocira Nata-
šu Jeremić, koja joj je odgovorila danas
legendarnom rečenicom: “Koleginice, ja
vas molim da sačuvate minimum dosto-
janstva”, ali ipak nije uspela da se ne ra-
splače. U to vreme, naime, ona i suprug
još uvek su vodili borbu za potomstvo.
Nataša Jeremić podelila je deo tog isku-
stva, ali se rasplakala kada je izgovorila
da u poslednjih deset godina nije popila
čak ni gutljaj vina, a Jovanov je optužu-
je da je šef narko-kartela. Nataša Jere-
mić dostojanstvo je sačuvala. Jovanov ga
rasipa kao pijani mornar svakog dana u
skupštinskoj klupi. Zapravo, poslednji
atom njegovog dostojanstva otišao je u
vetar kad se umesto njega Nataši Jere-
mić izvinio – Aleksandar Vučić. A i tada
je morao da doda nešto u stilu “a šta su
oni meni radili”.

ti si bot, tebi dostojanstvo

ne treba
Kad smo kod poniženja i dostojan-
stva, poslednja afera koja potpada pod

13. jul 2023. VREME

REME

 Ako je Vučić tražio da naknadno pogleda
dva sata skupštinskog zasedanja,
kako je on lično rekao Martinoviću
da napusti parlament? Osim ako nije
počeo da putuje kroz vreme, a nije
kategoriju “sva naprednjačka poniženja
sopstvenih građana, pa i pristalica” dolazi
iz Surdulice. Jovana Brajović (39) samo-
hrana je majka iz Surdulice. U ispovesti
za TV N1 ispričala je kako je osam godina
bila internet bot Srpske napredne stran-
ke. Ona je 2014. godine ušla u SNS i zapo-
slila se u Javnom preduzeću “Vlasinske
hidroelektrane” kao čistačica.
Ostavimo sada po strani pitanje koje se
nakon njene ispovesti pojavilo na druš-
tvenim mrežama: da li treba ili ne treba
imati empatije za ovakve ljude i držimo
se samo činjenica, tj. navoda ove žene. Go-
dinu dana nakon što se zaposlila tražila je
razgovor sa direktorom Bobanom Petro-
vićem jer joj je isticao ugovor o radu. Tada
počinje da doživljava seksualno uznemi-
ravanje, ucene seksualnim odnosom i sve
što ide u paketu sa tim. Sve ove poruke
Jovana Brajović je odštampala i pokaza-
la pred kamerama. Iskoristila je priliku
i prišla predsedniku Aleksandru Vučiću
na mitingu u Vranju i pokazala mu po-
ruke. Rekao je da će joj se javiti. Nekoli-
ko nedelja kasnije iz Predsedništva joj je
REME 13. jul 2023.
VREME
javljeno da je u njeno ime EPS-u podneta
prijava za mobing. Tu prijavu ona do da-
nas nije videla, ali je uznemiravanje pre-
stalo. Umesto toga, od nje je stranka tra-
žila da napravi niz profila na društvenim
mrežama i sa njih vređa opoziciju i koali-
cione partnere iz SPS-a. U radno vreme i
za minimalac.
Dakle, činjenice u slučaju ove žene
kažu da je SNS iskoristio njen težak
položaj (jer je direktor seksualno uzne-
mirava) i “pomogao” joj tako što je po-
stala bot. Ovih dana po Tviteru kruže
spiskovi ljudi koji vode bot naloge na
Fejsbuku, Tviteru i Instagramu. Koliko
je među njima onih koji misle da su u
bezizlaznoj situaciji i kom je SNS pru-
žio “ruku spasa” tako što ih je pretvorio
u trovače javnog prostora i sejače mr-
žnje – ne znamo.
Znamo, međutim, šta se desi kada se
jedna žena usprotivi ovako naopako po-
stavljenom sistemu. Znamo to i iz sluča-
ja Marije Lukić, koja je odmah digla glas
protiv uznemiravanja Milutina Jeličića
Jutke. Dok je još emitovana ispovest žene
15
iz Surdulice, Marija Lukić je na Tviteru
nabrojala sve hronične bolesti i sva mal-
tretiranja koja su ona i njena deca prošla
u Brusu kad je predsednika opštine prija-
vila za seksualno uznemiravanje.
Iste večeri, na Instagram nalogu člana
glavnog odbora Srpske napredne stranke
i direktora saobraćajnog preduzeća “La-
sta” Vladana Sekulića objavljen je novi vi-
deo-spot pod nazivom “Stop stranoj pro-
pagandi” u kojem se targetiraju novinari
i voditelji N1, Nove S i novina “Nova”. Se-
kulić je posle pisanja portala N1 uklonio
spot sa svog Instagrama. Reč je o klipu
koji je preuzeo sa nekakvog Tiktok nalo-
ga, ali glas koji čita tekst definitivno pri-
pada nekome ko ima iskustva u spiker-
skoj profesiji. Ovaj video-uradak, kako sa
tehničkog, tako i sa sadržajnog aspekta,
pohvalio je narodni poslanik, predsed-
nik Skupštinskog odbora za pravosuđe
i advokar Predraga Koluvije Vladimir
Đukanović.
Na sledećem protestu “Srbija protiv na-
silja” u Valjevu govoriće suspendovana
policajka Dragana Petrović, dok će njen
advokat Branko Ivković govoriti na pro-
testu u Kragujevcu. Dragana Petrović nije
htela da učestvuje u sakrivanju informa-
cije o tome da je kum Aleksandra Vučića
Nikola Petrović imao alkohol i kokain u
krvi kada je napravio saobraćajni udes
u kom su povređene dve žene. Opširni-
je o tome čitaoci mogu videti na nared-
nim stranicama “Vremena” u tekstu ko-
lege Dragana Todorovića. Ovde ćemo se
zadržati tek na uvidu o tome kako su svi,
ali svi prorežimski tabloidi objavili da je
Dragani Petrović ukinut pritvor, dok ni-
jedan nije objavio da joj je pritvor uopšte
određen i zašto.
Tako je jedna žena, koja je objavila in-
formaciju u interesu javnosti, stradala na
pravdi boga i dodala svoje ime na spisak
onih koje je ovaj režim ponizio, izmaltre-
tirao i pokušao da im uništi živote. Na
tom spisku su i deca iz Pećinaca koja ne
mogu u vrtić jer su im roditelji pristalice
opozicije, student Pavle Cicvarić, uzbunji-
vač Aleksandar Obradović, porodica po-
ginulog radnika MB Namenska Milomira
Milivojevića, porodica Stanike Gligorije-
vić i – ovde ćemo stati jer se već vidi pre-
sek skupova preživelih žrtava ovog reži-
ma i onih koji više nisu sa nama. ¶
JOVANA GLIGORIJEVIĆ
 LIČNI STAV

16

Sen Žist i napredna učenost

Izgleda da je vera predstavnika Srpske napredne stranke u prostotu,
neinformisanost i neukost naroda, da će poverovati u ono što im se prikazuje
ĐORĐE beskonačna. Ipak, zasenjivanje prostote nije lak posao, ali je olakšan kada
PAVIĆEVIĆ možete upregnuti sve državne resurse u partijske svrhe i držati prijateljske
Autor je narodni
medije pod kontrolom. Pomoć u tome pružaju Pink, Hepi, Informer,
poslanik
Dnevni telegraf, urednici na RTS-u, analitičari i mnogi drugi. Oni su tu da
opravdaju, operu, prećute, izvrnu, pa i masno slažu kada je to potrebno

Boravak u Narodnoj skupštini i učešće u raspravama bi za ne-
kog nezainteresovanog istraživača moglo biti neprocenjivo
iskustvo. Uživo se mogu posmatrati izvrtanja značenja osnov-
nih pojmova, zloupotreba citata i autoriteta, pojmovne i teo-
rijske inovacije, fantastične interpretacije i razne druge inte-
lektualne bravure, doduše nekad uvredljive za zdrav razum.
Često je to stavljeno u službu diskvalifikacije ili vređanja
protivnika, sticanja političkih poena, a često je rezultat ne-
znanja i preteranog oslanjanja na internet pretraživače. Me-
đutim, predstavnicima vladajuće stranke i nije cilj da se ozbilj-
no i kvalifikovano raspravlja o tome, oni se trude da svakome,
pre svega onima koji to gledaju u medijima, ogade svaku že-
lju da slušaju bilo kakvu raspravu, ali im je i stalo da u svemu
tome izgledaju intelektualno nadmoćno. Da bi tako i ostalo i
predstavilo se konzumentima naprednjačkih sadržaja, važno
je ugušiti svaku racionalnu i ravnopravnu diskusiju.
citatološka hijerarhija
Upotreba citata i pozivanje na autoritete u ovom svetlu
izgledaju kao benigni i zanemariv fenomen, ali je dovoljno čest
da bi ga mogli zanemariti. U srpskoj naprednoj stranci izgle-
da da i tu postoji hijerarhija. Predsednik države i donedavni
predsednik stanke zadužen je za tešku intelektualnu artiljeri-
ju. Sve je počelo nesrećnim navođenjem stavova Maksa Vebe-
ra iz knjige Protestantska etika i duh kapitalizma, kako bi nam
pokazao da moramo da se menjamo i više radimo, a manje se
bavimo politikom i javnim pitanjima. Doduše, nije pominjao
da li treba da prihvatimo i protestantizam i njegovu etiku po-
ziva kako bi se kapitalizam bolje primio u Srbiji ili Sprska pra-
voslavna crkva treba da menja svoja učenja da bi se prilagodi-
la predsednikovim ambicijama. Onda smo dobili i Tukididovo
tumačenje pravednosti i prava jačega, objašnjenje Lajbnicovog
principa dovoljnog razloga, sabrana dela Jaspersa – jer je on
sve to pročitao. Dobili smo i prigodne citate Martina Lutera
Kinga ili Bizmarka, da ne nabrajam dalje.
U ovoj raspodeli, Milenku Jovanovu, kao šefu poslaničke
grupe ili Nebojši Bakarecu i Marku Atlagiću, kao istaknutim
poslanicima, ostaju mrvice, manje intelektualne a više prak-
tične gromade, ponekad Hitler, češće Gebels. Ana i Siniša su
valjda zaduženi za uporedna iskustva i statistike, tačnije izvr-
tanja i manipulacije njima. Poslednja žrtva skupštinskog za-
sedanja bio je tragični junak Francuske revolucije, Luj Anto-
an Sen-Žist, čovek koji se priključio Francuskoj revoluciji u 22.
godini, postao najmlađi poslanik skupštine, jedan od onih koji
je usvajao Deklaraciju o ljudskim pravima i građanima i koji
je, navodno, pred giljotinom tvrdio da jedna reč u deklaraciji
vredi njegovog života; naime, učestvovao je 1792. u pisanju i do-
nošenju ustava koji je do današnjeg dana domaći zadatak za
mnoge ustavotvorce. Ipak, Sen-Žist je bio i jedan od glavnih ak-
tera jakobinske vladavine terora i progona od 1792. do 1794. go-
dine. Reč je o protivrečnoj osobi koja je proglašavana i za čove-
koljupca i za dželata, “vrhovnog sanjara”, nepokolebljivog i su-
rovog slugu vrline ali i “doterano čudovište” ili “đaka krvnika”.
Sve to Milenku Jovanovu nije važno kada izvodi intelektu-
alnu akrobaciju da optuži opoziciju kako želi nasilje i krv na
ulicama, jer želi revoluciju a ne izbore. Ta čudna konstrukcija
krenula je od pretpostavke da postoje samo dva načina sme-
ne vlasti: jedan je miran (to su izbori), drugi je krvav i nasilan
(to je revolucija). Da li namerno ili iz zaboravnosti, u njegovoj
klasifikaciji tipova smene vlasti izostavljeni su državni i vojni
udari, zavere, okrugli stolovi, ostavke i razni oblici dobrovolj-
nog i prinudnog odlaska sa vlasti.
Jovanov najpre kaže: “Postoje samo dva načina kako se na
vlast dolazi, jedno su izbori, drugo je revolucija. Sada budu-
ći da kažete da nećete na izbore, jel to znači da ste vi za revo-
luciju? Znate, neko je revoluciju definisao da revolucija zna-
či biti spreman da ubijaš, biti spreman da budeš ubijen i biti
spreman da ubijaš dok ne ukloniš sve svoje neprijatelje. Tako
je definisana revolucija od nekih mnogo pametnijih od mene”
(stenogram, 5. 7. 2023, 13.20 – 13..30).
Sat kasnije trijumfalno je stigla korekcija citata i ime autora,
Sen-Žista, kao potvrda da je Jovanov bio u pravu i da je neko
pametniji od njega tako definisao revoluciju. Ne sumnjam u
ocenu Jovanova da je Sen-Žist pametniji od njega, ali sam pri-
lično siguran da niko pametniji od njega nije tako definisao re-
voluciju jer pun citat, kako sam navodi, glasi: “U revoluciji, ako
hoćete revoluciju, to znači da budeš spreman da ubiješ ….”. Sen-
Žist u ovom, kao i u mnogim drugim govorima, govori o mo-
ralnim dilemama revolucionara i ceni koju revolucionar mora
da plati kada se bori protiv tiranskog poretka. To je cena rata
protiv tiranina koji ne želi “slobodu i napredak, javnu vrlinu i
zakonitost”. To je rat, borba na život i smrt, koja se završava ži-

13. jul 2023. VREME

REME
 17

votom revolucionara. Sen-Žist je mirno prihvatio ovu sudbinu CITATI I NADRIOBRAZOVANOST RADI ZASENJIVANJA PROSTOTE:
Milenko Jovanov, Nevena Đurić, Sandra Božić i Vladimir Orlić
kada je u 27. godini bio izveden na giljotinu.
Foto: Rade Prelić/ Tanjug
Dovoljno je rečeno o Sen-Žistu i surovim dilemama revolu-
cionara s kraja osamnaestog veka. Jasno je da se ovde ne radi junaci lažnih diploma
ni o kakvoj definiciji revolucije ili o smeni vlasti. Čemu sve ove Najpre, važno je demonstrirati znanje i učenost i delegitimi-
jeine i prozirne podmetačine ili parade učenosti od strane Jo- sati “lažnu” elitu koja se sprda sa naprednjačkim kvalifikacija-
vanova, a u duhu svetog uzora, predsednika države? U ovom ma, sumnjivim i brzo stečenim diplomama članova stranke,
konkretnom slučaju, povod je da se opozicija optuži da hoće da plagiranim radovima, meteorskim usponima u karijeri, itd. Što
proliva tuđu krv kako bi došla na vlast, ali nema nikakav viši bi predsednik u svom autorskom tekstu iz “Politike” pod nazi-
cilj, jer ne bi da žrtvuje svoju, čak ni zanokticu. Ali priča se tu vom “Elita i plebs” (10. jula 2019) rekao: “I nije naročito važno ni
ne završava, postoji dodatak: opozicija i njena elita to ne zna- to što takvi elitisti pojma nemaju ni ko je Bizmark, niti znaju
ju uprkos samohvalisanju i diplomama. O čemu je onda reč? razliku između Paje i Slobodana Jovanovića, ali što o sebi lepo »
 Vlast hoće da kaže da je znanje važno, ne diplome, pa onda nije
ni važno da li je neko stekao diplomu učeći i polažući ispite
ili na neki drugi način. Sipanje citata i primera je način da se
to demonstrira. Pošto se ova demonstracija obrazovanja odvija
uz različita spoljna pomagala i oni koji se rasipaju znanjem ne
vladaju najbolje materijom i kontekstom, poželjno je da se ona
događa u kontrolisanom okruženju, tamo gde površnost ne može
da se razotkrije i gde ne može da dobije odgovarajući odgovor
REME 13. jul 2023.
VREME
18
misle, pa to se ni zamisliti ne može”. Vlast hoće da kaže da je
znanje važno, ne diplome, pa onda nije ni važno da li je neko
stekao diplomu učeći i polažući ispite ili na neki drugi način.
Sipanje citata i primera je način da se to demonstrira.
Pošto se ova demonstracija obrazovanja odvija uz različi-
ta spoljna pomagala i oni koji se rasipaju znanjem ne vladaju
najbolje materijom i kontekstom, poželjno je da se ona doga-
đa u kontrolisanom okruženju, tamo gde površnost ne može
da se razotkrije i gde ne može da dobije odgovarajući odgo-
vor. Nikada poslanik opozicije neće dobiti priliku da to pore-
kne i nikada u emisijama na televizijama neće biti neki kva-
lifikovani oponent. To je moguće samo u onim medijima koji
su već kvalifikovani kao zlonamerni i neprijateljski, koji se ne
gledaju i ne čitaju. Važno je ukinuti svaku raspravu i u tom ci-
lju sve je dopušteno.
Onima na dnu hijerarhije na raspolaganju stoje još neki na-
čini deligitimacije i ućutkivanja. U tu svrhu dobro dođu Hitler
ili Gebels i kvalifikacije poput “fašisti”, “izdajnici” ili “strani pla-
ćenici”. Nema veze što nikada nije nedvosmisleno dokazano da
je Gebels izrekao ili napisao rečenicu da sto puta izgovorena
laž postaje istina, to ćemo svaki put čuti iz nižeg arsenala na-
prednjačke učenosti da bi se napali opozicija i kritičari. Štavi-
še, ova rečenica i nije u duhu onoga što su Gebels, a i Hitler, pi-
sali i govorili o propagandi koja mora izgledati kao istina. Ova
rečenica, navodno, postoji kod Hitlera, ali je njena svrha dele-
gitimacija strane propagande.
Hitler i fašizam su posebna priča. Postoji i tzv. Godvinov za-
kon koji kaže da što diskusija duže traje, verovatnoća da će se
u raspravi pojaviti pozivanje na Hitlera približava se verovat-
noći 1 (100%). U starijim verzijama to se zvalo Reductio ad Hi-
tlerum (Leo Strauss, 1951). Posledica Godvinovog zakona jeste
da se komunikacija nakon pozivanja na Hitlera prekida, a ar-
gumenta koji je nazvan Reductio ad Hitlerum da obesmišlja-
va svaku dalju raspravu. Slično je i sa kvalifikacijama “fašista”,
“izdajnik” ili “strani plaćenik”.
Bez obzira na to koliko je neuverljivo, a ponekad i komično
nastojanje da ovi nastupi izgledaju kao demonstacija učenosti,
ono radi posao, zasenjuje prostotu. Cilj je omalovažiti protiv-
nike, prikazati se kao učen, ali i ukinuti svaki dalju raspravu o
onome što je rečeno, a da vam istovremeno poveruju. Izgleda da
je vera predstavnika Srpske napredne stranke u prostotu, nein-
formisanost i neukost naroda, da će poverovati u ono što im se
prikazuje beskonačna. Ipak, zasenjivanje prostote nije lak po-
sao, ali je olakšan kada možete upregnuti sve državne resurse
u partijske svrhe i držati prijateljske medije pod kontrolom. Po-
moć u tome pružaju Pink, Hepi, Informer, Dnevni telegraf, ured-
nici na RTS-u, analitičari i mnogi drugi. Oni su tu da opravda-
ju, operu, prećute, izvrnu, pa i masno slažu kada je to potrebno.
Naprednjačka učenost zasenjivanja prostote može se nau-
čiti, verovatno se to uči na partijskim kursevima ili kursevima
koje organizuje Fondacija za srpski narod i otadžbinu. Ali to
nije ona učenost koja se nudi građanima i građankama. ¶
13. jul 2023. VREME
REME
 NUSPOJAVE
Botulizam sa adresom
Njihova opsesivna, patološka potreba za prepokrivanjem
TEOFIL PANČIĆ javnog prostora takva je i tolika da i mnogo marginalniji
tipovi od mene imaju svoj “stalni eskort”
Nekada je to izgledalo ovako: objaviš tekst u novinama, pa
se desi, ne baš odviše često, da u nekom od sledećih bro-
jeva odreaguje neko ko se s tvojim “tezama” ne slaže, po-
nudi kontraargumentaciju – onako i onoliko koliko ume i
koliko mu znanje i pamet dozvoljavaju – a sve to potpisan
imenom i prezimenom; dugo je čak bio običaj da se objav-
ljuju i pune adrese stanovanja polemičkoj kavzi radih či-
talaca (btw, u Sloveniji to rade dan-danas)! Da, da, one koje
ne glase “gmail.com” nego npr. “ulica Borisa Kidriča 63, II
sprat, Ćićevac”!
Onda ti tom nekom odgovoriš ili ne odgovoriš, a u pr-
vom slučaju imamo tzv. polemiku. Mnoge polemike, na-
ročito one među piscima, bile su najuspelija imitacija ži-
vosti, pluralizma i slobode mišljenja u ono politički sivo
vreme.
Podrazumevalo se: nema ličnih uvreda (dobro, među
piscima, ponekad...), nema banalnih obeda tipa komenta-
risanja navodnog ili stvarnog ličnog izgleda (ružan, ma-
tora, debeo, grbavac...) ni nedajbože pretnji. Nema rova-
renja po privatnom životu takođe. Ako se bilo šta od toga
nađe u pismu nadobudnog polemičara, urednik ga zafr-
ljači u kantu za đubre, odakle ne izlazi pre dugog konači-
šta na deponiji.
A onda je došao internet, pa na njemu blogovi, pa foru-
mi (ili obrnuto?), pa društvene mreže... Ne smem ni da po-
mislim šta će tek doći. Svaka hulja i svaki retard – a najbo-
lje je ako je iskombinovano – može ne samo na ravnoj nozi
da se raspravlja s bilo kojim Teslom ili Ajnštajnom dana-
šeg vremena, nego može još da mu docira s visine o bilo
čemu o čemu realno nema ni najmanji trag pojma, ili da
mu se podsmeva zbog, šta znam, niskog rasta, da ga prozi-
va zbog porekla ili da mu preti da će se razračunati s njim,
evo, samo da odnese tetki lek.
Bilo je verovatno neminovno da se to u početku privat-
no, besplatno i hobističko iživljavanje Niščih nekako “in-
dustrijalizuje”, da se do tada slučajni, atomizovani pojedin-
ci sa srodnim posebnim potrebama, od kojih svako bazdi
iz svoje mišje rupe, nekako organizuju i da postanu deo
nečega šireg, nečega većeg od sebe (doduše, sve je veće od
njih). Tako su nastale tzv. farme botova, u raznim obla-
stima, ali ponajviše u politici. A pre svega u najkvarnijoj
politici, onoj koju vode autoritarne, populističke i klepto-
kratske vlasti, kojima je slagati i ukrasti lakše nego poljem
preći. Srbija se, ima tome jedanaest godina, najela bunike
i odlučila da ubuduće – pa dok joj ne izađe na nos – gaji
REME 13. jul 2023.
VREME
19
upravo takvu jednu vlast, a vlast se, dakako, odlučila da
“botulizuje” takoreći čitav javni prostor, tako da više nig-
de niste sigurni da nećete biti zaliveni kofom govana sva-
ki put kad otvorite usta.
Nemojte misliti da se to dešava samo u tzv. režimskim
medijima, tabloidima, fejsbucima i tviterima pod njiho-
vom kontrolom... Naprotiv, većinu najogavnijih uvreda,
kleveta i pretnji na svoj račun video sam na Fejsbuku i
ostalim nalozima “Vremena” i drugih medija za koje pišem.
Kako, tj. zašto je to moguće? Ne znam, recite vi meni. Da
li je to normalno? Mensčini da nije, ali možda ja nešto ne
razumem kako treba.
Dugo sam, u svojoj naivnosti, mislio da svi ti likovi bez
lika koji se nabacuju otpadnim materijama ličnog i druš-
tvenog organizma na mene jesu isključivo individualni
slučajevi muke i bede duha jer mi je izgledalo nekako ne-
verovatno da bi bilo koja država, pa čak i ova i ovakva, tro-
šila svoje resurse na primitivno ogađivanje jednog margi-
nalnog novinskog kolumniste koji nikakvoj vlasti ne može
biti konkurencija, jer neće, niti stvarna i neposredna opa-
snost, jer u najmanju ruku ne može. Ali, biće da sam bio u
krivu. Njihova opsesivna, patološka potreba za prepokri-
vanjem javnog prostora takva je i tolika da i mnogo mar-
ginalniji tipovi od mene imaju svoj “stalni eskort”.
Otkriće, dakle, BIRN-a o hiljadama botovskih naloga
pod kojima za posao, platu i ostale dražesne životne po-
godnosti klijenti vladajuće klike i zaposleni u državnim
i javnim institucijama šire botulizam i stvaraju bolestan
privid da je većina onlajn Srbije to što oni protežiraju i ta-
kva kakvom oni nju i same sebe prikazuju, veoma je dra-
goceno, ali tek utoliko što fejsbuk/tviter/gmail anonimu-
sima iznova, kao u romantično analogno vreme, daje ime
i lik, pa čak i adresu: evo gde je opet izronio onaj baja iz
“ulice Borisa Kidriča 63, II sprat, Ćićevac”, osim što mu se
ulica sigurno više ne zove po Borisu Kidriču, a po kome ili
čemu se zove, možda ne bih ni voleo da saznam.
A možda bih voleo bar da upoznam nekoga od takvih,
iz čiste antropološke radoznalosti? Zapravo, ne. Nema tu
ničega vrednog proučavanja. Još preciznije: nema tu niče-
ga. Sve što to proizvodi je zvučni i olfaktivni efekat prdeža
iz dupeta čiji se vlasnik pravi da ne zna šta mu dupe radi.
Provetriš, dakle, javni prostor, i sve je opet u redu.
Doduše, uvek postoji i alternativa: da se svi pogušimo
u smradu podlosti. Ako smo nju izabrali, za sada nam ide
sasvim dobro. ¶
20 Anatomija jedne stranke

Kako je propao SNS

Čini se da je naprednjački
projekat blizu kraja.
Sistem se raspada pred
našim očima. I Vučiću je
to jasno pa pokušava da
se distancira od rođene
stranke. Osnivanje novog
Pokreta za ovo i ono –
pokušaj je rebrendiranja
proizvoda koji se više
ne kupuje, bar ne u
dovoljnoj meri da bi
se održala likvidnost
kompanije. Pitanje je
samo da li je u tome
zakasnio! Postavljanjem
“čoveka bez svojstava”,
bespogovornog
poslušnika Miloša
Vučevića na čelo SNS-a,
Vučić je istovremeno
zadržao potpunu
kontrolu nad strankom
za slučaj da mu projekat
Pokreta – propadne

V
aljda nikada nećemo saznati
punu istinu o tome u kojoj meri
je bivša vlast oličena u Borisu Ta-
diću učestvovala u stvaranju Srpske na-
predne stranke i gde se završavaju “pra-
gmatični” politički potezi na polzu evrop-
ske budućnosti Srbije a gde započinju
tračevi. Kada se govori o ovoj temi, naj-
češće se spominje ime Miodraga Mikija
Rakića, dugogodišnjeg najbližeg Tadiće-
vog saradnika, koji je bio šef njegovog ka-
bineta, ali i sekretar Saveta za nacionalnu
bezbednost, a potom i šef Biroa za koor-
dinaciju rada službi bezbednosti. Rakić je
prerano umro, 2014. godine, a upravo se
on spominje u depešama “Vikiliksa” kada
je reč o cepanju Srpske radikalne stran-
ke. Rakić je bio i blizak prijatelj Aleksan-
dra Vučića.
eksperti za obećanja
Koliko god u pitanju bio maestralni po-
litički promašaj koji nas uči da sa đavoli-
ma tikve ne treba saditi čak ni na pakle-
noj političkoj sceni – ovaj aranžman je
mogao da zvuči logično i smisleno, bar
onima koji nisu znali sa kim imaju posla.
Srbiji je trebala jaka desno-konzervativ-
na stranka koja može da pokupi glasa-
če radikala dobro utemeljenih u Srbiji, a
koja će se zalagati za evropski put. Time
bi se smanjile jake unutrašnje tenzije, mi-
slili su kreatori, stvorila bi se normalnija
politička i društvena klima, stabilizovao
bi se pritom i region, a teško nasleđe rato-
va i zločina lakše prevazišlo. Pojedini kru-
govi na Zapadu su znali i staro pravilo da
se najefikasnije sa nacionalističkim aveti-
ma mogu izboriti visokorangirani “patri-
oti” sa pečatom i u tome su pronašli do-
bre sagovornike – Nikolića i Vučića. Go-
vorilo se da bi Zapad voleo da vidi vlast
DS-a i SNS-a, koja bi imala dvotrećinsku
podršku u parlamentu i koja bi, kao ta-
kva, mogla da obavi delikatne poslove,
vezane pre svega za regiju.

13. jul 2023. VREME

REME

Nikolić i Vučić su, setimo se, pre dola-
ska na vlast obilazili zapadne prestonice
i ko zna šta su sve tamo obećavali. To im
je uvek išlo od ruke. Neko je možda mi-
slio da će ih politički iskoristiti i potom
skloniti, ali to baš nije ispalo tako. Vučić
je iskoristio okolnosti, podršku i Zapada i
raznih krugova u zemlji, te zacementirao
vlast politikom spaljene zemlje, koja je po-
drazumevala razaranje opozicije, ucenji-
vanje i korupciju dela tzv. kritičke javno-
sti i kontrolu nad blasfemičnim medijima,
vrlo brzo i nad svim institucijama. Pored
REME 13. jul 2023.
VREME
KRIZA JEDNOG STRANAČKOG
KONCEPTA: A. Vučić i SNS
Foto: Marija Janković
toga, stavio je pod svoju šapu – neki kažu
da je brat Andrej bio projekt menadžer –
i skoro sve kriminalne skupine u državi.
Stvorio je tako sebi jaku pregovarač-
ku poziciju, koja se zove i “jedan broj te-
lefona”: što će reći, onima koji se bave Sr-
bijom pojednostavio je posao, dovoljno
je da njega pozovu i da im neki problem
bude rešen, a ne da se zezaju sa čitavim
nizom raznih institucija. Da bi učvrstio
poziciju i demonstrirao moć, malo-malo
pa je ogranizovao izbore, koji su mu isto-
vremeno služili i za kupovinu vremena.
21
stranka pod vučićevom
kontrolom
Setimo se da je SNS nastao iz posla-
ničkog kluba “Napred, Srbijo” 2008. go-
dine, koji je činilo 17 bivših poslanika
SRS-a. Prethodno se Nikolić, šef posla-
ničkog kluba radikala, posvađao sa pred-
sednikom Šešeljem Haškim, po zvaničnoj
verziji jer je izjavio – što je tada zvučalo
kao grom iz vedra neba – da će podržati
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
EU. Advokat Božo Prelević će za “Vreme”
reći da je uzrok sukoba bio zapravo ogro-
man novac, odnosno njegova raspodela,
te da je Nikolić tada razmišljao da napu-
sti stranku, pa i politiku, ali da su ga u
tome sprečili međunarodni i domaći po-
litički igrači.
Uglavnom, Nikolić i njegovi saborci
žestoko su u tom periodu napadani od
vernih šešeljevaca, fasovali su kletve i
žestoke uvrede čak i od onih koji će za
koju godinu postati viđeni naprednjač-
ki funkcioneri. Iz sadašnje perspektive,
deluje kao teatar onomadno “teško dvo-
umljenje” generalnog sekretara Aleksan-
dra Vučića da li da se pridruži Nikoliću ili
da ostane u SRS-u. Na kraju je “prelomio”
i na osnivačkoj skupštini postao zamenik
predsednika SNS-a. Cinici će reći da je
to, i sve što je potom uradio, radio po do-
govoru sa Šešeljem: da su dva đavolska
uma smislili pakleni plan. To je možda
preterano, ali je činjenica da po povratku
iz Haga Šešelj nikada nije napadao Vuči-
ća već isključivo Nikolića. Često se šalio
na račun Nikolićeve intelektualne i poli-
tičke kapacitiranosti. Na jednom mitin-
gu će reći da su stranci “nevernom Tomi”
ponavljali kako je “lep i pametan”, a onda
je ovaj stao pred ogledalo i sebi rekao: “Ja
sam lep i pametan”.
Fakat je da Nikolić nije ispao “pametan”
kada je na Vučićev nagovor ispunio pre-
dizborno obećanje: čim je počeo da čino-
dejstvuje kao predsednik Srbije, podneo
je ostavku na mesto šefa partije. Vučić je
čvrsto preuzeo kormilo već tada moćne i
bogate stranke i započeo proces zaokru-
živanja moći, što je podrazumevalo i si-
stematsku marginalizaciju Nikolića. Svoj
politički uspon Vučić duguje medijski do-
bro ispraćenoj “borbi protiv korupcije”,
pre svega hapšenju biznismena Mirosla-
va Miškovića, što je bio svojevrsni popu-
listički “bingo”, najbolji poklon za brojne »
22
građane isfrustrirane gubitničkom tran-
zicionom pozicijom. Vučić se brendira ne
samo u zemlji već i u susedstvu kao svo-
jevrsni Robin Hud, koji štiti siromašne od
bogatih, a mnogi ni do danas nisu shva-
tili da je on uvek i samo bio legendarni
alanfordovski junak Superhik, koji ma-
žnjava od siromašnih da bi bogate uči-
nio još bogatijim.
Teško je odrediti ideološku poziciju
SNS-a, u kojoj su se okupili i oni s koca i
oni s konopca, ali je njena ekonomska po-
litika definitivno zasnovana na tzv. dere-
gulisanom neoliberalizmu – u prevodu:
hapi šta možeš, i to odmah!
uloga “kontroverznih
biznismena” i napuštanje stranke
Neki biznismeni već od osnivanja, a
neki u periodu do 2012. godine, prepozna-
ju u SNS-u potencijal da osvoji vlast. Po-
stojao je pul biznismena koji su napred-
njacima darivali novce za razvoj infra-
strukture. Radi se, navodno, o desetina-
ma miliona evra. Među tim biznismeni-
ma bili su i oni protiv kojih su podignute
optužnice zbog najrazličitijih marifetlu-
ka, a kojima su posle 2012. godine oprošte-
ni svi grehovi. Mišković je, neki kažu, na-
stradao upravo jer nije finansijski pomo-
gao Nikolića i Vučića. Jednom prilikom je
to Nikolić takoreći i potvrdio, zamerivši,
pred kamerama, Miškoviću da se dugo
godina nije javljao na telefon.
Naravno, od “borbe protiv korupci-
je” nije bilo ništa, sve su to prekrili “ruz-
marin, snjegovi i šaš”. Radikali, čak i oni
koji su u međuvremenu postajali ultrana-
prednjaci (poput Aleksandra Martinovi-
ća), i ne samo oni – govorili su o specijal-
nim vezama SNS-a sa Stankom Suboti-
ćem Canetom, kontroverznim ženevskim
biznismenom, i njegovim drugarom Mi-
lom Đukanovićem. U paketu sa ovom
dvojicom bio JE i Vladimir Beba Popo-
vić, koji je tvrdio da stoji iza kampanje
“belih listića”, a koja je svakako doprine-
la dolasku SNS-a na vlast koliko god su
u njoj učestvovali i oni koji su verovali da
se zalažu za pravu stvar.
Za Vučićevog vakta stranku su napu-
stili mnogi osnivači i viđeniji članovi.
Neki su u međuvremenu umrli, neki su
nestali a za njihovu nesrećnu sudbinu se
tek naknadno saznalo (Cvijan), neki su
politički zglajzali... Najpre su odlazili oni
! SNS je u ozbiljnoj krizi. O tome svedoči to
što ova stranka, dugo već i sve intenzivnije,
šikanira i napada predstavnike kritičke
javnosti i političke oponente, otvoreno
upotrebljava kriminalce, navijačke
grupe i nasilje. A to samo ubrzava pad
– Božo Prelević
koji su bili nezadovoljni zbog toga što Vu-
čić na najvažnije položaje postavlja ljude
koji nisu iz SNS-a, odnosno koji su u pre-
laznom roku kupljeni od drugih strana-
ka, DS-a, DSS-a, Dinkićeve propale kom-
panije Ujedinjeni regioni Srbije...
Vučić je oko sebe okupio one koji “zna-
ju posao”, koji su kooperativni i odani,
spremni na sve, bez moralnih skrupula,
nije mu bila presudna pređašnja partij-
ska pripadnost: ti su postajali ministri,
državni sekretari, direktori javnih predu-
zeća i ustanova, gradonačelnici, predsed-
nici opština... Angažovao je i razne javne
ličnosti, pre svega “građaniste” koji su mu
godinama zdušno, za dogovorenu nado-
knadu, služili, i bez kojih bi bilo nemo-
guće zaokružiti vlast. Uspeo je privući,
uz prateću korupciju manjinskih elita,
i stranke nacionalnih manjina, pa čak i
nekada žestoke ultragrađanske i anti-
nacionalističke stranke poput Lige soci-
jaldemokrata Vojvodine i Liberalno-de-
mokratske partije. Potonje stranke nisu
naučile jednu od prvih lekcija iz politi-
kologije koja kaže da otvorena saradnja
sa velikom strankom suprotnog politič-
kog spektra dovodi do dematerijalizacije
malih partija. Kod manjina je stvar dru-
gačija, zbog specifičnosti njihovog polo-
žaja, odnosno zbog toga što se i sami ma-
njinski građani osećaju sigurnije kada su
stranke koje ih zastupaju – uz vlast.
izborni marifetluci i kriminal
Paralelno sa stavljanjem stranke pod
Vučićevu kontrolu došlo se do apsurdne
situacije – galimatijas kriminala je postao
jedinstveniji i koherentniji nego sama
stranka, koja je hronično pocepana na
brojne klanove. Neretko, pogotovo u ma-
njim mestima je to evidentno, odluke do-
nose ljudi sa one strane zakona, a ovi koji
su formalno na vlasti – samo ih sprovode.
Mnogi na lokalu koji su poverovali da na-
prednjaci zaista žele da urede ovo druš-
tvo stranku s vremenom napuštaju ili se
samomarginalizuju bez pompe jer stra-
huju za svoju i bezbednost svoje porodi-
ce, radna mesta i druge prinadležnosti.
Potpuno je, pogotovo u manjim sredina-
ma, izbrisana granica između kriminala,
politike, policije i pravosuđa.
Kada su u periodu između dva kru-
ga izbora, 2012. godine, mlatarali vreća-
ma navodno ukradenih glasova, Niko-
lić i Vučić su jasno najavili kakav će nji-
hov odnos biti prema izbornim pravili-
ma. Upravo uz pomoć kriminalnih struk-
tura, kontrolisanog pravosuđa i posluš-
ne policije, stvorena je efikasna hobotni-
ca izbornog inženjeringa. O tome je bilo
mnogo reči, pa je bespotrebno ponavljati
se: uglavnom, naprednjaci koriste sve iz-
borne malverzacije zabeležene od stare
Grčke do danas, i za to troše bunare dr-
žavnog novca.
ničija nije do zore gorela
Sve u svemu, naprednjački sistem po-
čiva na korupciji, strahu, kontroli medi-
ja, primitivnoj propagandi, odnosno sva-
kodnevnoj lobotomiji građana koji su
više od decenije žrtve Vučićeve hipno-
tičke logoreje. Propaganda se zasniva
na “ekonomskim uspesima”, koji se opet
zasnivaju na ogromnom zaduženju dr-
žave, uz odsustvo kontrolnih instituci-
ja koje su u međuvremenu pretvorene u
froncle i koje ne reaguju na privatizaci-
ju države i potpuno neprikriven krimi-
nal i korupciju. Gde god zagrebeš, trulo
je i opljačkano. Naprednjaci su onomad
obećali da će se zalagati za transparentne
javne nabavke, a u međuvremenu su svi
veliki tenderi postali velika tajna.
Kako se to kaže, nijedna sveća nije go-
rela a da se jednog trenutka, bar pred
zoru, nije ugasila. Čini se da je napred-
njački projekat blizu kraja. Sistem se ras-
pada pred našim očima. I Vučiću je to ja-
sno pa pokušava da se distancira od ro-
đene stranke. Osnivanje novog Pokreta
za ovo i ono – pokušaj je rebrendiranja
13. jul 2023. VREME
REME

! Tragedije koje su se dogodile u Srbiji
početkom maja promenile su unutrašnju
arhitekturu srpskog društva. Mnogi ljudi
koji su se povukli pred propagandom i
agresijom shvatili su da se ne može sakriti
tako što će zažmuriti pred stvarnošću
– Gojko Božović
proizvoda koji se više ne kupuje, bar ne
u dovoljnoj meri da bi se održala likvid-
nost kompanije. Pitanje je samo da li je
u tome zakasnio! Postavljanjem “čoveka
bez svojstava”, bespogovornog poslušni-
ka Miloša Vučevića na čelo SNS-a, Vučić
je istovremeno zadržao potpunu kontro-
lu nad strankom za slučaj da mu proje-
kat Pokreta – propadne!
ukoliko su zakasnili,
imaće veliki problem
Advokat Božo Prelević u razgovoru za
“Vreme” vraća se na period osnivanja SNS-
a i ističe da su svađu između Nikolića i Še-
šelja jedva dočekali predstavnici raznih
međunarodnih i domaćih interesa, koji
su videli priliku za stvaranje desne popu-
lističke stranke koje će hteti da uđe u EU.
“Međunarodni faktor je smatrao da je
potrebno imati stranku koja će istovre-
meno vikati ‘Živela Rusija!’, a ispunjava-
ti zahteve Brisela, pre svega Vašingtona.
U tome je, nema nikakve sumnje, posre-
dovao i Miki Rakić, iz najboljih namera.
Demokratska stranka je želela zajedno
sa desnicom da izađe u susret EU i SAD.
Međutim, čini se da su ih naprednjaci u
tom pogledu nadigrali i da su napravili
ozbiljnije dilove. Ono što su oni potpisa-
li za Kosovo, to nikada ne bi učinio Boris
Tadić, jer je u pitanju dramatično kršenje
REME 13. jul 2023.
VREME
Ustava. Sve vičući ‘Živela Rusija!’, progla-
šavajući se velikim patriotama i nasledni-
cima Nemanjića, naprednjaci su svakim
danom od dolaska na vlasti kontinuira-
no ubijali srpsku državnost na Kosovu”,
kaže Prelević.
On dodaje da su na unutrašnjem pla-
nu postojali biznismeni koji su shvatili
da SNS ima potencijal da dođe na vlast.
Među njima su bili i oni koji su se nalazili
na različitim poternicama i protiv kojih
su vođeni postupci pred specijalnim su-
dovima. Jedni su, dakle, hteli da se zašti-
te, u čemu su uspeli jer su procesi protiv
njih obustavljeni ili završeni oslobađaju-
ćom presudom, a drugi su hteli da razvi-
jaju poslove po dolasku naprednjaka na
vlast. I oni su uspeli u tome.
“Biznismeni su na čuvenom sastan-
ku na startu SNS-a, u pariskom hote-
lu ‘Ric’ prikupili oko 30 miliona evra
za razvoj stranačke mreže, dali su au-
tomobile, prostorije i druge potrepšti-
ne. Osim njih, stranka ne bi bila to što
je postala bez grupe medijskih radnika
koja joj je ponudila svoje usluge, među
njima i oni koji su radili u tabloidima,
ali i neki iz ozbiljnih medija. Tu su i lju-
di koje bih nazvao profitabilnim navija-
čima, sa leve, građanske strane, koji su
imali zadatak ne samo da navijaju nego
i da melju političke i druge oponente.
KRIZA NAPREDNJAČKOG MORALA: 23
Stranačka okupljanja po naređenju
Foto: Marija Janković
! Podređivanje
struktura jednom
čoveku, od tih
struktura pravi
samo instrument
za sprovođenje gole
samovolje vođe
– Vladimir Marović
Vučiću je bila potrebna vaninstitucio-
nalna građanistička moć da zaokruži
vladavinu”, kaže on.
Prelević ističe da su mnogi članovi na-
puštali SNS tokom vremena, među koji-
ma i osnivači koji nisu mogli da podnesu
da ljudi iz drugih stranaka dobijaju bo-
lje i značajnije funkcije od njih. Vučić nije
birao ljude po pripadnosti stranke, već
je izgradio konglomerat sastavljen i od
naprednjaka, i od demokrata, DSS-ova-
ca, URS-ovaca i mnogih drugih. Birao je
ljude iste fele, koji su bar donekle struč-
ni, a koji ne drže do morala. Bezmalo svi
oni sada imaju imovinu koja se meri de-
setinama miliona evra, kaže on.
“Čitav sistem se već neko vreme ras-
pada. SNS je u ozbiljnoj krizi. O tome
svedoči to što ova stranka, dugo već i
sve intenzivnije, šikanira i napada pred-
stavnike kritičke javnosti i političke
oponente, otvoreno upotrebljava kri-
minalce, navijačke grupe i nasilje. A to
samo ubrzava pad. Postavlja se pitanje
da li će u završnoj fazi ti napadi dodat-
no eskalirati i da li će ih neko platiti gla-
vom! Uglavnom, SNS je potrošen kao
nekada SRS i zato je Vučiću potreban
Pokret koji će reći: mi nismo oni! On slu-
ša stručnjake koji kažu da mu je potreb-
na nova forma jer stara više ne može da
dobije izbore. I da je neophodno ozbilj-
no rebrendiranje. Verujem da će za sve
nas biti iznenađenje koga će sve uvući
u pokret pod uslovom da nije zakasnio.
A ako je zakasnio, biće to veliki problem
za njega”, kaže Prelević.
700.000 obećanja
Bivši premijer Vojvodine Bojan Paj-
tić podseća da je SNS stranka koja je
nastala, gotovo isključivo, udruživa-
njem renegata iz potpuno heterogenih »
24
! Rukovodstvo SNS je izjavilo da ta
organizacija ima 700.000 članova. Dakle, dali
su 700.000 obećanja. Kako se ta obećanja,
po prirodi stvari, masovno izjalovljuju, tako
raste i broj buntovnika – insajdera, koji će
razotkrivati detalje funkcionisanja ove, po
mnogo čemu, kriminogene organizacije
– Bojan Pajtić
političkih grupacija – od krajnje levice
do desnice.
“Budući da se radi o partiji koja jed-
nom nogom stoji na stanovištima SRS-a,
a drugom nogom na proevropskoj plat-
formi, jasno je da niko od onih koju su se
u nju učlanili nije to učinio iz ideoloških
razloga. Jedino vezivno tkivo koje ih drži
na okupu je – korist. Nekada se ona ogle-
da u zaposlenju, nekada u faraonskim
privilegijama, nekada u novcu opljačka-
nom od građana Srbije”, kaže on.
Pajtić ističe da u takvom slučaju po-
stoji jasno pravilo: kada očekivanja budu
izneverena – automatski prestaje lojal-
nost stranci.
“Sećam se, primera radi, koliko me je,
uporno i agresivno, javno napadala Zo-
rana Mihajlović dok je gajila, očigledno,
nadu da će postati premijerka. Kada je
umesto nje tu poziciju zauzela Ana Br-
nabić, gospođa Mihajlović više nije bila
divlja naprednjačka jurišnica, već ćutlji-
va ministarka. Kada je postalo očigledno
da je Vođa više ne želi ni za ministarku
– naprasno se preobratila u disidentki-
nju i opozicionarku. Ne tako davno, ru-
kovodstvo SNS je izjavilo da ta organiza-
cija ima 700.000 članova. Dakle, dali su
700.000 obećanja. Kako se ta obećanja,
po prirodi stvari, masovno izjalovljuju,
tako raste i broj buntovnika – insajde-
ra, koji će nam u narednim mesecima ra-
zotkrivati detalje funkcionisanja ove, po
mnogo čemu, kriminogene organizacije.
Od spiska botova, koji je već procurio u
javnost, do spiska naprednjačkih batina-
ša, nakupaca glasova, finansijera, do lo-
kalnih kriminalaca koji im vode sistem
sigurnih glasova”, kaže Pajtić.
“firer-princip”
Politikolog i aktivista Lokalnog fronta iz
Kraljeva Vladimir Marović kaže u razgovoru
za “Vreme” da se ustrojstvo SNS-a zasniva
na “firer-principu” koji je poznat u političkoj
teoriji. U pitanju je dominacija kulta vođe
u stranci koja se preslikava na celokupno
društvo i državu, čime se zapravo negira dr-
žava i njen institucionalni sistem.
“Primer takvog pristupa imamo u izja-
vi Nebojše Stefanovića, jednog od nekada
najbližih Vučićevih saradnika, a sada nepo-
željnog ‘otpadnika’, koji u martu 2014. izjav-
ljuje sledeće: ‘Voleo bih da građani svojim
izlaskom na birališta omoguće lideru Srp-
ske napredne stranke Aleksandru Vučiću
da ima neometanu mogućnost da sam od-
lučuje o tome kako želi da Srbija izgleda.’
Ova izjava dovoljno govori o ‘značaju’ i zna-
čenju kako stranke, tako i države za onoga
(vođu) kome su one date na upravljanje. To
će reći da podređivanje ovih struktura jed-
nom čoveku, od tih struktura pravi samo
instrument za sprovođenje gole samovo-
lje vođe”, smatra Marović.
Takva politika se, prema njegovom mi-
šljenju, naročito otkriva kada naiđe na
smetnju u planu nezasitog samoodrža-
nja na vlasti, pa se tako odvaja i otresa od
“nepoćudnih” figura čak i iz sopstvenih re-
dova, koje onda proglašava nepotrebnim
ili ih prepušta zaboravu.
“Metaforički govoreći, susrećemo se sa
procesom u prirodi prisutnom u zmijskoj
vrsti, koja periodično uklanja svoj svlak,
međutim, ne i svoje očnjake. Uzimajući ovo
u obzir, možemo reći da je vrlo upitno ko-
liko SNS uopšte i postoji ili koliko je i po-
stojala. Principijelno razmatrano, za vođu
nije bila ništa drugo nego provizorijum ko-
jim se prikrivala ili prikriva njegova istin-
ska priroda. To nas vraća na početnu tezu
o ‘firer-principu’, a koji, iskustveno potvr-
đeno, naslućuje stare fleke na novoj ‘ko-
šuljici’ skrojenoj u vidu Pokreta za narod
i državu, a po meri vođe”, zaključuje on.
društvo se otrgnulo od
straha i obamrlosti
Govoreći o razvojnom putu Srpske
napredne stranke, pisac i izdavač Gojko
Božović podseća da je ona na vlast došla
na talasu svetske ekonomske krize i za-
hteva političkog Zapada da se reši pita-
nje Kosova. Prema njemu, svetska eko-
nomska kriza podstakla je strahove sta-
novništva, dok za “kosovsko pitanje” iz
perspektive Zapada nije bilo pogodnijih
od “kooperativnih nacionalista s radikal-
skom biografijom”.
“Te dve stvari su bile most preko koga
su radikali prešli u naprednjake preuzi-
majući usput i čitav niz karijerista Peto-
oktobarske republike. Jedanaest godina
vlasti je više nego dovoljan period da se
kaže kako SNS nije rešio probleme koje
je zatekao, ali je stvorio nove probleme i
produbio postojeće. SNS je obnovio auto-
ritarizam u Srbiji, potisnuo kritičko mi-
šljenje na margine javnosti i pretvorio
medije u oruđe totalne propagande. Ra-
zorio je institucije pretvarajući ih u kan-
celarije lične vlasti i manifestacije kulta
ličnosti”, kaže on.
Osim toga, dodaje Božović, SNS je si-
stematično radio na razmahu populiz-
ma i širenju opasne klime antipartizma
osujećujući politiku kao oblik društve-
nog organizovanja.
“Srpsko društvo će se mnogo duže
oporavljati od vlasti SNS nego što će ta
vlast trajati. Dva su modela vladavine
SNS. Jedno je totalna propaganda, dru-
go je proizvodnja manjih i većih kriza koje
treba da potisnu sve druge teme, zama-
gle stvarnost i drže javnost pod nepresta-
nom tenzijom. Ta tenzija traje već jeda-
naest godina. Propaganda može da učini
mnogo, može i dugo da traje, čemu je sta-
nje u Srbiji očigledan primer, ali ne može
da traje zauvek. Stvarnost u Srbiji je naj-
uverljiviji demanti te propagande. Trage-
dije koje su se dogodile u Srbiji početkom
maja promenile su unutrašnju arhitektu-
ru srpskog društva. Mnogi ljudi koji su se
pred propagandom i agresijom povukli u
privatne svetove i u izabrane mehurove
sudarili su se sa saznanjem da se od ra-
zorne slike stvarnosti niko ne može sakri-
ti tako što će zažmuriti pred stvarnošću.
To je ohrabrilo ljude i trgnulo društvo iz
straha i obamrlosti, predanosti i pristaja-
nja na pritiske. Nova činjenica političkog
života u Srbiji jeste tako masovna pojava
mladih ljudi na protestima i u političkom
životu”, kaže on. ¶
NEDIM SEJDINOVIĆ
13. jul 2023. VREME
REME
 U društvu kao što je srpsko, baviti se
Todorovim poslom znači biti incident.
Zahteva da ti, onako iza leđa, sa podsmehom
kažu: Vidi ga kakav je, nije ni za Partiju!
(iz predgovora Luke Tripkovića)

UP
“Vremena uživanja” Dragana Todorovića

Dragan Todorović

NEMAM
PITANJA

Format A5, 172 strane, mek povez, latinica. Može se naručiti preko interneta na
adresi www.vreme.com/nemam-pitanja po ceni od 700 dinara sa dostavom.
26 Uloga vojske u režimskom marketingu

Kaplarski zazor
“Šta smo dobili time što 72. specijalnu brigadu prebacujemo iz Pančeva na
administrativnu liniju sa Kosovom? Koštaju dnevnice vojnika i starešina, košta
i poljska kuhinja... Ili 63. padobranska, umesto da se obučava, ona čuči u nekim
rovovima bez smisla i cilja, kao da su pešadijske jedinice. Sve to ima posledice
po moral vojnika”, kaže za “Vreme” penzionisani pukovnik Vojske Srbije

“V
ojska Srbije u skladu sa Usta-
vom Republike Srbije i Pove-
ljom UN, ukoliko dobije nare-
đenje od vrhovnog komandanta, sve svo-
je zadatke u odnosu na ukupnu bezbed-
nosnu krizu izvršiće u potpunosti. Žive-
la Srbija!”, poručio je 23. juna na navrat-
nanos sazvanoj konferenciji za štampu
u “obraćanju naciji” načelnik General-
štaba general Milan Mojsilović; obraća-
nje je trajalo nešto više od minut i po, a
novinarima nije bilo dozvoljeno postav-
ljanje pitanja.
Šta je bio cilj konferencije? Verovatno
ne zna ni sam general Mojsilović – tako
mu je naređeno iz kabineta “vrhovnog”,
a moguće i dostavljen tekst koji treba
da pročita. Naime, on se tu ni ne pita,
kao što se nije pitao ni kada se u proleć-
noj takozvanoj krizi sa Kosovom iz dži-
pa na putu ka Raškoj javio uživo u Na-
cionalni dnevnik televizije Pink. Bilo je
to u sklopu podizanja političkog rejtin-
ga Aleksandra Vučića, pošto je vojska
cenjena institucija pa je njegovi medij-
ski savetnici obilato zloupotrebljavaju.
U tom kontekstu – ako nema “kriza” na
granici s Kosovom, biće “prikaza snage
srpskog oružja”. Red “prikaza”, red vežbi
i red kriza traju već godinama. Zato pro-
fesionalci u vojsci gube strpljenje i odla-
ze. I nije samo reč o običnim vojnicima,
koji su najbednije plaćeni, nego i o ofici-
rima i podoficirima.
kosovski ciklus kriza
“Srećom, ide sezona godišnjih odmora,
pa ni Vučić ni Kurti neće više praviti do-
govorene tenzije, jer i jedan i drugi zna-
ju da sve to iscrpljuje ljude i izaziva ne-
zadovoljstvo. Tzv. kriza u novembru i de-
cembru, pa onda mala pauza zbog Božića
i slava, da ljudi malo predahnu, onda opet
u martu, pa ova poslednja koja je počela
krajem maja... Dokle više, nije ovo ratno
stanje pa da se ima motivacija. Svima je
jasno da je to marketing”, kaže za “Vre-
me” jedan visoki oficir Vojske Srbije, koji
je i sam bio u tim “dogovorenim televizij-
skim vikend ratovima”.
Objašnjava i da ljudstvo spava u te-
renskim uslovima, pod šatorima ili u

Vučićevo ponižavanje Vojske Srbije

Bivši načelnik Generalštaba Zdravko
Ponoš ocenio je u izjavi za “Vreme” da
Vučić tradicionalno vojsku koristi kao
manekena svoje vladavine i to na dva
načina.
“Prvi tako što vojsku koristi kao direk
uz koji kao bršljen obavija svoj kult lič-
nosti. Tome služi učestalo ceremonijal-
no i svako drugo slikanje sa vojskom,
kao i neprimereno oslovljavanje nepo-
stojećom titulom vrhovnog komandan-
ta od strane savitljivih generala i stra-
načkih ministara. Drugi vid korišćenja
vojske kao manekena svoje politike je
dosta zahtevniji, skuplji i opasniji. To je
podizanje borbene gotovosti i pomera-
nje jedinica bliže administrativnoj liniji
sa Kosovom. Redovno se praktikuje kao
uvertira pred suočavanje javnosti sa najnovijim gubitkom na
temu Kosova. Bolje rečeno, kao pokrivalica za novu rundu
neuspeha Vučićeve kosovske politike. Pomeranjem vojske i
podizanjem borbedne gotovosti dramatizuje se bezbednosna
situacija da izgleda kao da je rat odmah tu iza ugla, kako bi
ono na šta pristane izgledalo kao vrhunski uspeh, s obzirom
na okolnosti”.
Prema Ponoševom mišljenju, takvo po-
merenja vojske ne zabrinjava ni vlast u
Prištini ni međunarodne akteri koji se
bave Kosovom, niti ohrabruje Srbe na
Kosovu, koji odavno znaju da je to blef.
“Svi znaju da vojska neće biti upotre-
bljena. Znaju to, naravno, i pripadnici
Vojske Srbije koji prolaze kroz taj dril.
Znaju da sve služi u marketinške svr-
he. Zato se u psihodeličnim sesijama
opskurnih bezbednosnih eksperata i
neobičnih penzionisanih oficira na te-
levizijama Pink i Hepi kreira strah od
rata i glorifikuje mudra politika tzv. vr-
hovnog koji je sačuvao mir, nakon čega
se ponižena vojska vraća u svoje gar-
nizone i kućama. I tako sve češće. Pa u
Foto: Marija Janković
krug. To svakako loše utiče na moral Vojske. Uz lošu obuku i
slabu popunjenost, ovakvo nepotrebno prenaprezanje jedini-
ca navodi ljude da potraže neka druga manje zahtevna, a bo-
lje plaćena zaposlenja. Vučić računa da za slikanje uvek ima
dovojno. Za drugo mu i ne treba. On odavno viče “vuk, vuk”.
Ako se ikada pojavi, malo ko će reagovati”, zaključuje Ponoš.

13. jul 2023. VREME

REME
 27

Pucanje u nogu namenskoj industriji

Nije zaboravio ni da pomene da je vojska
popunjena 100 odsto hranom i gorivom.
Ono što je “zaboravio” jeste da kaže pravi
razlog zabrane izvoza naoružanja i vojne
opreme i na čiji zahtev iz inostranstva će
takva odluka biti doneta. Sedenje na dve
stolice nekad zna biti neudobno i to je on,
izgleda, osetio na svom primeru, nakon
što su u Ukrajini pronađene minobacač-
ke i druge granate iz Srbije. “Braća Rusi”
su mu to jasno stavili na znanje i mora da
reterira.
Stidljivo je dodao da će biti provereno kako
stoje stvari sa već sklopljenim ugovorima
Foto: Rade Prelić/ Tanjug o izvozu, što ide pod međunarodnu arbi-
Prošle sedmice je predsednik Srbije Vučić najavio da će “naj-
tražu i “deblji kraj” će sigurno izvući Jugoimport SDPR i fa-
verovatnije” potpisati zabranu izvoza municije i bilo kakvog
brike odbrambene industrije, za koje se donedavno kleo da
oružja jer je vitalni nacionalni interes Srbije u ovom trenut-
su “motor razvoja Srbije i izvoza”. Vlada je u njih “upumpala”
ku “ugrožen do poslednjeg stepena”.
stotine miliona evra, a većina su i dalje gubitaši dok su neki
“Sve je neophodno da bude pripremljeno u slučaju agresije direktori postali bogataši. Kako li će biti ako potpiše ovu od-
na Republiku Srbiju. Sve logističke pripreme se sprovode”, luku (a u to obećanje treba sumnjati); katastrofalno loše po-
objasnio je Vučić i tim kratkim sažetkom, u stvari, preneo sledice ne mogu se ni naslutiti.
srž svog takozvanog obraćanja naciji.

kamionima, hrane se iz porcija, kisnu i
oni i tehnika. A bez potrebe.
“Šta smo dobili time što 72. specijalnu
brigadu prebacujemo iz Pančeva na ad-
ministrativnu liniju sa Kosovom? Dug je
to put, a i košta. Koštaju i dnevnice voj-
nika i starešina, košta i poljska kuhinja.
Jeste da se vojnici spremaju za rat, ali
ne valja što to traje u sva četiri godiš-
nja doba. Red sunca, red snega i tempa-
ratura i do 20 ispod nule, kao na primer
na Kopaoniku. Ili 63. padobranska, ume-
sto da se obučava, ona čuči u nekim ro-
vovima bez smisla i cilja, kao da su pe-
šadijske jedinice. Sve to ima posledice
po moral vojnika”, kaže penzionisani pu-
kovnik i dodaje da je “imao sreću” što
je pre tih “kosovskih cirkusa pretnjama
rata” otišao.
Dodatna priča su, kaže on, ljudi iz Dru-
ge (Kraljevo), Treće (Niš) i Četvrte (Vranje)
brigade Kopnene vojske, koji nisu speci-
jalci, ali su na rubu premora zbog stalnog
angažovanja na terenu i odvojenosti od
porodica: neki nisu mesec dana mogli ići
kući, pa napuštaju vojsku, traže bolji po-
sao. A tu činjenicu je nedavno obznanio
i sam “vrhovni” Vučić priznajući da ima-
mo dovoljno oružja, oruđa i tehnike, ali
nema ko time da rukuje.
svi su otišli
Kada je pre nekoliko godina autor ovog
teksta, komentarišući najave režimskih
tablioda da će na vežbi na Pešteru biti 100
tenkova, napisao da u Vojsci Srbije nema
toliko tenkovskih posada, doživeo je da
ga neki državni zvaničnici prozivaju da
laže. Kad, nedugo potom, Vučić potvrđu-
je da stvarno nema posada.
I nije to slučaj samo sa tenkistima nego
i sa drugim specijalnostima – ljudi odlaze.
Na primer, kad imate oficira telekomuni-
kacija i IT tehnologija (završetkom Vojne
akademije dobijaju i zvanje menadžera
u toj oblasti), strane firme se otimaju za
njih i plaćaju im otpremninu koju su duž-
ni da vrate vojsci za svoje školovanje. O
tome Ministarstvo odbrane ćuti – nikad
nisu objavili koliko je takvih stručnjaka
n apustilo vojsku. Ali zato daju svaki dan
saopštenje kako je u tom i tom rodu odr-
žana redovna obuka, elektronska pošta
medija je prosto zatrpana time.
“U mom skladištu (a važno je za voj-
sku) ostali smo samo mladi potporučnik
i ja, sami tamo pregledamo i premeštamo
sanduke, nema više nikog, svi su otišli”,
kaže za “Vreme” jedan podoficir.
Posebna priča je maltretiranje voj-
ske zbog medijske promocije ministra i
“vrhovnog” Vučića kad tobože odlaze na
teren da obiđu jedinice prema Kosovu.
Pored sve njihove terenske muke i loših
uslova života, tad se organizuju smotre,
glancanje oružja, opreme i uniformi, po-
strojavaju se, prave se probe dočeka, sati-
ma unapred se stoji na toj “logorskoj pro-
storiji” samo da bi ih kamere “Zastava fil-
ma” snimile i prosledile medijima snimke
kako neki komandant predaje raport Vu-
čiću ili Vučeviću i ovi obilaze iscrpljene i
izmučene vojnike i kažu: “Gospodo ofici-
ri, podoficiri i vojnici – zdravo”.
Pojava zvana “kaplarski zazor” tu do-
lazi do izražaja – ako ministar dolazi u 12
sati, komandant naredi da vojska bude
postrojena u 11 i 30.
I onda dok to stigne do najnižeg po-
dređenog, a svaki u lancu uzme “zazor”
od 15-30 minuta, vojska je postrojena već
u 8 sati.
To je primetno i na svim Vučićevim
“paradama” kad malo-malo pa iznesu
nekog vojnika/vojnikinju iz stroja jer su
se onesvestili.
Trenutno su tenzije sa Kosovom spa-
le, pa vojska može da se odmori do jese-
ni, a onda verovatno “Jovo-nanovo”. Sa
manjim brojem vojnika, najverovatnije.¶
DAVOR LUKAČ

REME 13. jul 2023.

VREME
28 Srbija i 500 dana rata u Ukrajini

Pilićarsko-šibicarski
Ovaj tekst se bavi ozbiljnim promašajem u spoljnoj politici
naše zemlje. Promašaj se sastoji u propuštanju da se Rusiji
uvedu sankcije, čime je Srbija postala negativan izuzetak u
odnosu na demokratski svet čiji deo – shodno strateškom
opredeljenju zemlje i brojnim koracima učinjenim na liniji tog
opredeljenja – odlučno smeramo da pripadamo. Da bi se šteti
dodala i sramota, svoje odbijanje da Rusiji uvedemo sankcije
obrazlažemo nekakvim pragmatičnim ekonomskim razlozima,
računajući šta dobijamo i gubimo opredeljenjem za jednu
od dve očigledne alternative. Ko izgubi iz vida da se veliki
moralni izbori ne mogu zasnivati na neuporedivo sitnijim
finansijskim i sličnim računicama izgubiće u nešto dužoj
vremenskoj perspektivi i na etičkom i na ekonomskom planu

Piše: Ljubomir Madžar kome u pitanjima principijelnih moral-

nih izbora nije mesto. Ovaj tekst se bavi

E
ufemizam “specijalna operacija”,
čija je svrha bila i ostala zamaglji-
vanje i ublažavanje jedne od naj-
drastičnijih novijih pojava na međuna-
rodnoj pozornici, naišao je u raznim de-
lovima sveta na dijametralno različitu
percepciju. Demokratski organizovan
svet tu je pojavu nazvao pravim imenom
– ona se tu bezizuzetno pominje kao agre-
sija ili invazija – i osudio je na najsnažniji
zamisliv način.
Postoji, dakako, i onaj drugi, prostor-
no i populaciono veći deo sveta koji ne
samo što se nije priključio toj osudi nego
je dobrim delom na razne načine i u većoj
ili manjoj meri čak i podržao. Što se Srbi-
je tiče, ona se u rešavanju te dileme nije
proslavila i, štaviše, pred demokratskim
svetom je pokazala svoje nimalo dopad-
ljivo lice. Od jednog krupnog moralnog
pitanja – da li osuditi očigledan i drasti-
čan akt međunarodnog nasilja – Srbija je
načinila pitanje prizemne ekonomsko-fi-
nansijske računice u stilu kako će se i ko-
liko pogoršati uslovi nabavke energenata
ako sankcije uvedemo i koliko ćemo biti
prikraćeni u alokaciji pretpristupnih fon-
dova ili stranih direktnih investicija kao
ih ne uvedemo.
Jedna principijelna, suštinski značajna
moralna dilema srozana je na nivo neka-
kvog cenkanja, na ći insko i šibicarsko
odmeravanje nekakvih troškova i koristi
tim zabrinjavajućim iskliznućem u javnoj
politici ove zemlje. Rusko-ukrajinski rat
još traje i ovo pitanje ostaje zadugo ak-
tuelno iako bi eventualno ali očito zaka-
snelo uvođenje sankcija zadugo ostavilo
svoj upadljiv i teško izbrisiv trag.
srbija kao crna ovca
Koegzistencija različitih tumačenja
“specijalne operacije” ne bi trebalo u na-
šoj javnosti da izazove bilo kakvu zabu-
nu. Ocena društvenih pojava i pojedinih
činjenica socijalne stvarnosti bitno je
uslovljena temeljnim vrednosnim opre-
deljenjem date zajednice; stoga ne bi sme-
lo da deluje iznenađujuće to što dva vred-
nosno izdiferencirana segmenta planete
kao celine o ruskoj “operaciji” imaju ra-
zličite, pokadšto dijametralno suprot-
stavljene ocene i stavove. Naš stav pre-
ma ruskoj agresiji na Ukrajinu morao bi
da bude opredeljen našim fundamental-
nim opredeljenjem u pogledu tipa druš-
tva kakvo želimo da razvijemo kao i pri-
rode (dela) sveta čiji deo želimo i smeramo
da postanemo. Trebalo bi da je neupitno
naše evropsko opredeljenje, tj. orijentaci-
ja na takav institucionalni razvitak koji
će nas učiniti nepatvorenim demokrat-
skim društvom, pa bi jedino logično sta-
novište o rusko-ukrajinskom ratu i jedina
ispravna orijentacija u spoljnopolitičkom
delovanju bila dosledna osuda te agresije.
GRAD SIMBOL SMRTI: Bahmut
Foto: AP Photo
To se, nažalost, nije dogodilo. U grupi
zemalja koje smatramo ideološki kompa-
tibilnim sa sopstvenom orijentacijom Sr-
bija je jedina koja nije radikalno i dosled-
no osudila ovu invaziju. Smisao uvođe-
nja sankcija, osobito kad je reč o maloj,
nerazvijenoj i sporo rastućoj zemlji kao
što je Srbija, nije u tome da se nanese šte-
ta, te tako kazni onaj za koga se zna da
je naneo razorne udare međunarodnom
poretku, nego da se urbi et orbi uputi ja-
san signal neodobravanja, zapravo osu-
de jedne krupne akcije zemlje koja je te
udare priredila. Sankcije koje bi uvela Sr-
bija Rusija ne bi ni osetila – bilo bi to ne-
što u duhu one narodne “Pala muva na
međeda” – ali bi to bio nesumnjiv signal
osude, poruka kojom se “specijalna ope-
racija” kvalifikuje kao čin međunarodnog
političkog kriminala. Ne uvodeći sankci-
je, Srbija se legitimisala kao bela vrana ili

13. jul 2023. VREME

REME

izbor
 Pragmatično deformisana politika Srbije
oko sankcija Rusiji obeležava Srbiju
kao nedoličan izuzetak u međunarodnoj
zajednici i čitavoj državi izaziva ljagu
crna ovca, kao otpadnik u odnosu na svet
za koji se opredelila čvrstom odlukom da
mu se pridruži.
Nije dovoljno naglašeno, a trebalo bi, da
se neuvođenjem sankcija spoljna politika
Srbije zorno pokazala kao nekonzistentna,
a ta protivrečnost neopoziv je dokaz nei-
spravnosti, može se reći promašenosti te
politike. Da bi stvar ispala još i gora, jedna
druga važna akcija u spoljnoj politici Srbije
– glasanje u UN za osudu agresije – doda-
la je još jednu komponentu načelnoj proti-
vrečnosti spoljne politike Srbije. Trebalo bi
da je više nego očigledno da ni u kom smi-
slu ne može biti dobro ono što je protivreč-
no; pomenute kontradikcije neposredan
REME 13. jul 2023.
VREME
su dokaz loše odabrane spoljnopolitičke
orijentacije, potvrda njene nesumnjive in-
feriornosti. A kad se dodatno sklope i više
zategnu međunarodne okolnosti, pa nam
ta izuzetnost ispadne još markantnija, cela
stvar bi istakla još šokantnije, na štetu bi
bila dodata i sramota.
moralni izbor
Stav o rusko-ukrajinskom ratu, kao i
ocene svih drugih društvenih pojava tre-
ba da se zasnivaju na koherentnim, logič-
ki usaglašenim i dovoljno jasnim premi-
sama koje su bliske zdravom razumu i do-
stupne elementarnom pučkom rezono-
vanju. Početna elementarna propozicija,
29
može se reći polazni aksiom, jeste da je je-
dino umesno i jedino prihvatljivo o ovom
ratu suditi kao o pojavi koja je neodvoji-
vo vezana za fundamentalno gledište o
dobru i zlu i za moralni imperativ da se
u svim (ne)prilikama između tih posve-
mašnjih alternativa čini pošten i dosle-
dan izbor. A to je opredeljenje za dobro.
Gde god se priroda datog problema svo-
di na izbor između dobra i zla, nema me-
sta za bilo kakvu utilitarnu računicu niti
bi opredeljenje smelo da zavisi od neka-
kve računice koristi i troškova (cost-bene-
fit calculus, kako bi rekli oni u Šumadiji).
Moralni izbori ne bi, dakle, smeli da
budu stvar bilo kakvog odnosa između
koristi i troškova. Pojedinci i kolektivi, uk-
ljučujući same države, morali bi, vođeni
moralnim instinktom, uvek da se oprede-
ljuju za dobro, nezavisno od toga kakve
su finansijske ili kroz druge računice ar-
tikulisane implikacije ovog izbora. I u lič-
nom životu nastojimo da se sistematski i
dosledno stavljamo na stranu onoga što
je pravo i pošteno, tj. na stranu dobra, a
ne u prilog onoga što je isplativo i lukra-
tivno. Ponekad se, makar i retko, na sre-
ću događa da se i materijalno isplati ono
što je pošteno i etički indikovano, ali ta či-
njenica ne bi smela, a kod ljudi koji drže
do sebe u principu i ne može, da utiče na
moralni izbor.
Etika je donekle nauka, ali je više filo-
zofija. Učeni etičari bi bez sumnje mogli
upravo iznesenu tvrdnju da obrazlože
učeno i znanstveno utemeljeno, a mi la-
ici možda smemo da se pozovemo na in-
tuiciju koja nas usmerava i na pravilno-
sti ponašanja ljudi do kojih držimo, uklju-
čujući naše prijatelje. Potreba da budemo
na strani dobra ugrađena je na neki način
u same temelje našeg bića, a etički opred-
ljeni ljudi ne mogu bez tako usmerenog
delanja da imaju ni miran san ni zdrav
apetit. Za onoga koji nije etičar i filozof
možda će kao neka vrsta amaterskog do-
kaza biti prihvatljive poruke iz narodne
poezije: “Ni po babu, ni po stričevima, već
po pravdi Boga istinoga”; “Bolje ti je iz-
gubiti glavu nego svoju ogriješiti dušu”;
“Kazuj pravo, tako bio zdravo”. Moralni
instinkt, makar da počešće i nije bio du-
binska odrednica ponašanja pojedinaca
i kolektiva, ipak je kroz vekove i duge ni-
zove sukcesivnih naraštaja duboko ugra-
đen u društvenu svest i deluje kao trajni »
30

putokaz u ljudskim nakanama i plano-
vima, pa makar da se sasvim verno i ne
pretoči u konkretne akcije.
komunikaciona poruka
Stav Srbije prema sankcijama koje bi
bile uvedene Rusiji, a još više argumen-
tacija kojom je objašnjavan i opravda-
van, više je nego razočaravajući. Do u ne-
dogled su se nizala pitanja šta se dobija
ako se uvedu sankcije, neće li nam teško
pasti zbog njih povećane cene gasa i naf-
te, kako će se na privredu odraziti gubi-
tak ruskog tržišta i sve tako ukrug. Na-
poredo sa tim pitanjima u jednako du-
gim nizovima ređala su se pitanja šta
postoje. Sve što je suštinski važno u me-
đunarodnom pravnom poretku, a poseb-
no sva ključna dokumenta – povelje, re-
zolucije, ugovori, odluke, čitava lepeza
raznorodnih akata...− jasno i nedvosmi-
sleno zabranjuje takve brutalne nasrtaje
jedne zemlje na bilo koju drugu.
Drugim rečima, to što je Rusija učini-
la Ukrajini međunarodnim pravom, tj.
mnoštvom akata putem kojih je forma-
lizovano, prosto je zabranjeno. “Specijal-
na operacija” je brutalni prekršaj među-
narodnog prava, teško ogrešenje o među-
narodni pravni poredak. U jasno dokuči-
vom smislu ona je analogna upadu poje-
dinca u tuđi stan i lomljenju nameštaja,
ukloniti. Biće to i razlog zbog koga će de-
mokratski opredeljeni deo međunarodne
zajednice zauzimati prema Srbiji negati-
van, vidno odbojan stav. Biće to i razlog
budućih vajkanja i lamentacija inspirisa-
nih “ničim izazvanim” neprijateljstvom
međunarodne zajednice, a to je scenario
kakav je aktuelan i dan-danas. Ponoviće
se igrokaz na koji smo odavno navili, a to
je ignorisanje potrebe da, u slučaju pada-
nja pod udar kritike i politike demokrat-
skog sveta čiji deo makar deklarativno
želimo da budemo, propuštamo priliku
da sami sebi postavimo pitanje gde smo
to pogrešili uz tolike i takve nesporazu-
me sa svetom.

 Smisao uvođenja sankcija, osobito kad je reč o maloj, nerazvijenoj

i sporo rastućoj zemlji kao što je Srbija, nije u tome da se nanese
šteta te tako kazni onaj za koga se zna da je naneo razorne
udare međunarodnom poretku, nego da se urbi et orbi uputi
jasan signal neodobravanja, zapravo osude jedne krupne akcije
zemlje koja je te udare priredila. Sankcije koje bi uvela Srbija
Rusija ne bi ni osetila, ali bi to bio nesumnjiv signal osude
možemo izgubiti na Zapadu ako sank- pokućstva i drugih potrepština koje se u Za one kojima ovo rezonovanje delu-
cije ne uvedemo – kako će se to odraziti takvom stanu zateknu. Stoga je “specijal- je odveć apstraktno i neubedljivo, neka
na naš izvoz, da li će i koliko biti redu- na operacija” sa strogo pravne tačke gle- bude emfatično istaknuto da je ova “spe-
kovana sredstva koja dobijamo preko dišta jedna varijanta međunarodnog zlo- cijalna operacija” već uzela živote stotina-
pretpristupnih fondova, kako će to uti- čina. Iz te činjenice trebalo bi nedvosmi- ma hiljada ljudi, a razumno je pretposta-
cati na strane investicije koje nam do- sleno da sledi ničim kvalifikovana moral- viti da će na isti način biti uzeti još mno-
laze sa Zapada, neće li prema nama biti na osuda. Vredi ponoviti: ta osuda ni na gi i mnogi drugi. Ako se prihvati vredno-
uvedene kakve restriktivne mere... Sva koji način nije uslovljena finansijskim, ši- sna ocena da je život najveća vrednost,
ta razmatranja – a ona su u našoj javno- rim ekonomskim ili u bilo kom smislu lu- veća čak i od slobode i jednakosti, mora
sti bila dominantna ako ne i isključiva – krativnim elementima koji se za nju ve- na tu “operaciju” da se usmeri najnepo-
moralno su problematična, nedozvolje- zuju ili iz nje proističu. Poenta uvođenja voljnija zamisliva osuda. Znajući ko je da-
na i nedostojna. Takvo rezonovanje, uz sankcija nije neka ekonomska šteta koja leko najmoćniji u autoritarnom sistemu
svu silu kojom je obuzelo državne usta- se po logici pravde ima naneti izgredni- Rusije i da se raspored političke moći ne
nove i gro društva, ne može se drukči- ku, nego je to osuđujuća komunikacio- razlikuje mnogo od rasporeda iz carskih
je okvalifikovati nego kao ći insko, pi- na poruka vinovniku ove više nego ne- ili lenjinskih vremena, jasno je da osuda
lićarsko i šibicarsko. dozvoljene radnje. Takvi međunarodni “specijalne operacije” ima svoju najkon-
Za etički prihvatljivo uspostavljanje prestupi moraju da se osude. kretniju personalnu implikaciju. Kakav li
stanovišta prema rusko-ukrajinskom san ima onaj koji je doneo odluku “tešku”
ratu bitna je njegova razumski uteme- “ničim izazvano” neprijateljstvo stotine hiljada ljudskih života i još veći
ljena moralna kvalifikacija. Prvi korak Uzdržavanje od osude ovog kolosal- broj onih što su žrtve neopisivih patnji?
u tom zadatku jeste pravno, tj. međuna- nog prestupa jednostavno nije dozvo- Posebno u uslovima surove ukrajinske
rodnopravno kvalifikovanje “specijalne ljeno. Uzdržavanje od osude vid je sau- zime – bez struje, grejanja i čak bez vode.
operacije”. Ta “operacija” nije ništa ma- česništva u ovom sablažnjivom i nedo- Neće se smetnuti s uma ni patnje onih
nje nego agresija jedne nezavisne države stojnom postupku. Pragmatično defor- milionskih masa koje su, skupivši na br-
na drugu, članicu UN, i to agresija koja misana politika Srbije oko sankcija Rusiji zinu ono što se moglo poneti iz kuće, po-
nije izazvana pravno relevantnim uzro- obeležava Srbiju kao nedoličan izuzetak hitali za svojom nesrećnom sudbinom u
cima, ako takvi uzroci za takav drasti- u međunarodnoj zajednici i čitavoj drža- Poljsku, Rumuniju i dobar broj drugih ze-
čan napad jedne zemlje na drugu uopšte vi izaziva ljagu koja se zadugo neće moći malja, uključujući čak i Srbiju. ¶

13. jul 2023. VREME

REME
 DEČJA PORNOGRAFIJA (II): 31

Predatori sa druge
strane ekrana
Kakav je pravni status dečje pornografije? Kako deca dospevaju u ruke onlajn
predatora? Kako teče proces prijavljivanja i ko prijavljuje? Na koji način se dete
štiti u krivičnom postupku? I jesu li roditelji oslonac ili faktor rizika

D
eca i maloletna lica u velikoj meri
nisu svesna da se radi se o krivič-
nim delima i da mogu da ih prija-
ve. Krivičnopravna regulativa u Srbiji pru-
ža i širu zaštitu u pogledu dečje pornogra-
fije nego što je predviđeno u . U Krivičnom
zakoniku, među krivičnim delima protiv
polne slobode propisano je i krivično delo
u vezi sa dečjom pornografijom. Radi se o
krivičnom delu Prikazivanje, pribavljanje
i posedovanje pornografskog materijala i
iskorišćavanje maloletnog lica za porno-
grafiju (čl. 185 KZ).
“Dečjom pornografijom se smatra sva-
ki materijal (tekstovi, slike, audio-vizuel-
ni ili drugi predmeti pornografske sadrži-
ne ili pornografske predstave) koji vizuel-
no prikazuje maloletno lice (mlađe od 18
godina) koje se bavi stvarnim ili simulira-
nim seksualno eksplicitnim ponašanjem,
kao i svako prikazivanje polnih organa de-
teta (lica mlađe od 14 godina) u seksual-
ne svrhe”, objašnjava doktorka prava Mi-
lana Pisarić.
Kako kaže, da bi se radilo o predmeti-
ma pornografske sadržine, potrebno je “da
su oni nastali iskorišćavanjem maloletnog
lica (mlađeg od 18 godina). Ako se radi o de-
tetu (licu mlađem od 14 godine), iskorišća-
vanje postoji u svakom slučaju – bez obzi-
ra na ‘saglasnost’, ‘volju’ ili ‘pristanak’ de-
teta – jer se smatra da dete nije dostiglo
Foto: Mohammad Kashkooli/ pexels
dovoljan nivo psihofizičke razvijenosti da
iskaže potrebnu volju ili saglasnost. Ako Olivera Pecić iz ovog centra, predato- skrinšotovi dece i maloletnih lica. Deša-
se radi o maloletniku (licu od 14 do 18 go- ri “prilaze” deci tako što nekog njihovog va se da se deca namame da “poziraju pred
dina), iskorišćavanje postoji ako se radnja vršnjaka namame, plate, nateraju da pri- kamerama” na veb sajtovima koji idu uži-
preduzima bez saglasnosti i protivno vo- vuče drugu decu da se fotografišu i snima- vo, a da pritom ne znaju da se lajv ili strim
lji maloletnika (ne i ako bi se saglasilo) ili ju. Dok dete misli da mu se vršnjak smeš- beleži i da će njihova intima biti zloupo-
ako se čini zloupotrebom poverenja ili od- ka, da sa njim deli ista interesovanja, nije trebljena. Neki od prijavljenih sajtova Net
nosa zavisnosti”. svesno da je neko tog dečaka ili devojčicu patroli su: Bitporn, Archive today, Teenan-
Jedan od primera slučajeva prijavljenih namamio i da će njihov materijal biti zlo- gels, Crazyshop, Wepreteen.
Nacionalnom kontakt centru za bezbed- upotrebljen, a kasnije poslužiti i kao sred- Ova dva primera predstavljaju krivič-
nost dece na internetu je Omegle, društve- stvo za ucenu. no delo Iskorišćavanje maloletnog lica
na mreža popularna među maloletnicima Primer koji se često prijavljuje na – za pornografiju (član 185, stav 2 Krivičnog
i mladima. Kako je objasnila operaterka platformi za uklanjanje sadržaja, jesu zakonika). »
REME 13. jul 2023.
VREME
32 Krivični postupak – punoletni učinioci krivičnih dela
Broj optužbi
Broj rešenih predmeta
Broj osuđujućih presuda
Broj oslobađajućih presuda
Obustavljen postupak
“Krivično delo čini i onaj ko iskoristi ma-
loletnika (lica od 14 do 18 godina) za proi-
zvodnju dečje pornografije. Ako bi ova rad-
nja bila preduzeta prema detetu (licu mla-
đe od 14 godina), postojao bi teži oblik, za
koji je propisana stroža kazna”, objašnja-
va doktor prava Milana Pisarić.
Podatak iz DeShame istraživanja kaže
da je čak 20, 2 odsto srednjoškolaca posla-
lo nagu fotografiju ili video-snimak zbog
ucene i pretnje, a čak 22, 3 odsto na nago-
vor druge osobe. Ispitanici su istakli da su
neretko dobijali i pretnje silovanjem. Za-
menica javnog tužioca u Posebnom ode-
ljenju za visokotehnološki kriminal Mir-
jana Stajkovac ističe da upravo praksa to
i pokazuje – da često dolazi do kombina-
cije više krivičnih dela.
“Nije često samo to – seksualno iskoriš-
tavanje dece u pornografske svrhe – nego
to što može doći do zaista fizičkog kontak-
ta i do nesagledivih posledica koje se tiču
nekog drugog krivičnog dela koje je još oz-
biljnije, kao što je silovanje. Takođe, delo
koje se tu može pojaviti je ucena”, objaš-
njava tužiteljka Mirjana Stajkovac.
prijavljivanje slučajeva
– čija je odgovornost
Gotovo i da nema slučaja kada je dete
prijavilo Net patroli šta se dogodilo. Kako
psihološkinja Ružica Radović objašnjava,
taj momenat kada dete treba da se poveri
ili da prijavi predstavlja ugrožavanje nje-
govog celokupnog identita, ali i seksual-
nosti. Deci i maloletnim licima lakše je da
se sami izbore jer dolazi do retraumatiza-
cije i prisećanja proživljenog.
“Svaki put kad dete ili maloletnik ispri-
ča, doživljava to istog intenziteta kao i
u momentu kad se desilo. I onda ga pi-
tamo zašto ne prijavi. Da, mi apelujemo
‘skrinšotujte, kopirajte adrese’, ali dete u
tom momentu samo želi da to prestane,
da se to ne dešava. Moj stav je da prijavlji-
vanje i čuvanje dokaza nije odgovornost
deteta već stručnjaci iz visokotehnološkog
kriminala i policije treba da dođu do ma-
terijala i dokaza. Nije dete zaduženo niti
odgovorno da skuplja materijalne doka-
ze, nego mi odrasli – posebno roditelji. Tre-
ba najpre da zaštitimo dete i pružimo mu
2018 2019
13 23
13 23
12 22
1 (nema dokaza) / /
/ 1
bezbedno okruženje, da se može osećati si-
gurno u svakom slučaju da kaže šta se de-
silo”, zaključuje Ružica Radović.
Sa druge strane, tužiteljka Mirjana Staj-
kovac ističe da je podnošenje krivičnih pri-
java moguće uz materijalne dokaze. Ano-
nimne prijave najčešće završavaju kao
arhivirane.
“Ključna informacija je URL adresa pro-
fila na kojem se nalazi sumnjivi pornograf-
ski materijal koji implicira seksualno isko-
rišćavanje dece. Bez adekvatnih dokaza ne
možemo sa sigurnošću utvrditi o kojem
delu je reč. Naravno, prijava može da se
podnese protiv NN lica. Kada nam se do-
stavi profil, mi nemamo precizne informa-
cije o stvarnom identitetu osobe iza tog
profila, ali je neophodno da imamo podat-
ke o društvenoj mreži i tačnu URL adresu”.
Ona dodaje da dokazi mogu biti i foto-
grafije, skrinšotovi komunukacija, video-
snimci ili druge relevantne informacije.
“Neki slučajevi, čak i bez detaljnog pre-
poznavanja deteta, mogu biti okarakteri-
sani kao krivično delo prema članu 185, sta-
vu 4. Uz to, čak i saznanje da neko pose-
duje materijal sa detetom na svom profilu
predstavlja krivično delo, što je čest slučaj.
Kroz veštačenje mobilnih i drugih uređa-
ja mi možemo da utvrdimo dalji sadržaj i
kasnije o kojim se delima radi”, objašnjava
tužiteljka Mirjana Stajkovac.
kako se dete može zaštititi
u procesu davanja iskaza
Tokom ispitivanja u posebnim prostori-
jama, dete je u prisustvu tužioca, zapisni-
čara, punomoćnika koji zastupa njegove
interese, roditelja i psihologa koji prethod-
no veštačenjem utvrdi da li je dete sposob-
no da da relevantan iskaz.
Ovim se obezbeđuje podrška, zaštita i pa-
žnja prema detetu tokom celog postupka.
Tužiteljka Stajkovac ističe kako je važno
da se dete odmah ispita ukoliko se utvrdi
da je u toj fazi krivičnog postupka sposob-
no da daje iskaz. Okrivljeni je za to vreme
u pritvoru.
“Sa nalazom veštaka i rešenjem koje
sam kao tužiteljka donela o posebno oset-
ljivom svedoku, insistiram da se na glav-
nom pretresu prođu sva pitanja, pročita
2020 2021
17 36
17 36
17 32
1 (nema dokaza)
/ 3
zapisnik o ispitivanju oštećenog, kako se
dete ne bi ponovo traumatizovalo i oslo-
bodilo od daljeg pozivanja na to iskustvo.
Pored iskaza tog deteta, uvek imamo i ma-
terijalne dokaze koje potkrepljuju detetov
iskaz”, zaključuje Mirjana Stajkovac. Ona
ističe da se povećava broj krivičnih dela
od strane poznatih učinilaca prema deci i
maloletnim licima. Često je u pitanju kom-
binacija više krivičnih dela.
predatori u kontaktu i sa
po 20–30 maloletnika
Predator sa druge strane ekrana može
biti bilo, čak i roditelj. Primer predmeta
iz tužilaštva govori o tome da je otac zlo-
upotrebio poverenje svoje maloletne ćer-
ke i iskoristio njene fotografije kako bi je
“nudio” drugima. Uhapšeno je oko 50 lica
koja su posedovala taj materijal, a koja
su prethodno dala iskaze kako su mislila
da razgovaraju sa njom. Takođe, postoje
predmeti gde su predatori bili u komuni-
kaciji sa oko 20-30 oštećenih maloletnika
u isto vreme.
Služba za borbu protiv organizovanog
kriminala (SBPOK), posebna organizacio-
na jedinica Ministarstva unutrašnjih po-
slova, zabeležila je porast broja krivičnih
prijava za krivično delo koje se odnosi na
pribavljanje, posedovanje, prodaju, prika-
zivanje i izlaganje predmeta pornografske
sadržine (član 185, stav 4 KZ). U periodu od
2019. do 2022. godine, broj prijava za ovo
krivično delo je
Prema evidenciji SBPOK-a, a što se vidi
u tabeli, primetan je poseban porast bro-
ja krivičnih prijava za krivično delo koje
se odnosi na prodaju, prikazivanje, javno
izlaganje slika i drugih predmeta porno-
grafske sadržine (član 185, stav 1). Izdvaja
se 2021. godina sa najvećim brojem prija-
va za ovaj stav – 54.
Istraživanje DeShame je pokazalo da su
roditelji na petom mestu kao osobe kojima
deca prijave da je njihov eksplicitni mate-
rijal zloupotrebljen i da se obrazovne usta-
nove ne percipiraju kao sigurna mesta da
se deca otvore. Takođe, iz tužilaštva navo-
de da roditelji tek kada dođe do krivičnog
postupka, saznaju šta se sa njihovim de-
tetom dešava.
13. jul 2023. VREME
REME
 33

Roditeljima se skreće pažnja da decu ne
osuđuju i da ostvare najpre poverenje i si-
gurnu zonu i da pričaju sa decom o njiho-
vom ponašanju, ali i pravima.
“Niko ne sme da ugrožava nečije pra-
vo na dostojanstven život, bez obzira ko
je”, naglašava psihološkinja Ružica Rado-
vić. “Komunikacija između vas i vašeg de-
teta uvek treba da bude otvorena. Odra-
sli seksualizuju dete i maloletnika, a ono
ni u jednoj pozi ne može da bude seksu-
alno privlačno. Objasnite da nikome nije
dozvoljeno da ih dodiruje po intimnim de-
lovima tela. Detetu ovaj razgovor mora da
bude prijatan, ne sme da bude osramoće-
no i potrudite se da razume da je za nje-
ga važno da vam kaže ukoliko je doživelo
bilo kakvu vrstu zlostavljanja”.
Ružica Radović skreće pažnju i da je po-
trebno prilagoditi rečnik kada se razgo-
vara sa detetom: “Naučite ga da poštuje
svoje telo. Roditelji ne bi trebalo da ko-
riste zastrašivanje kako bi manipulisali
emocijama deteta i njegovim reakcijama
na seksualne pristupe. To može da izmeni
njihovu percepciju stvarnog sveta i spreči
ih u stvaranju normalnih, zdravih odnosa.
Umesto da plašite svoje dete, trebalo bi da
ga upozorite na potencijalne opasnosti”.
Naša sagovornica ističe i moguće signa-
le koji mogu ukazivati da dete ima neko
neželjeno iskustvo sa dečjom pornogra-
fijom ili drugim vidovima zloupotrebe
onlajn: “Promene u ponašanju kao što
su neredovno spavanje, pad u školskom
uspehu, problemi na časovima ili izraže-
ne emocionalne reakcije mogu ukaziva-
ti na moguće probleme. Skrivanje lozin-
ki ili telefona takođe može biti znak da
se nešto dešava. Kada se dete oseća ne-
sigurno, promene u ponašanju su signal
da nešto nije u redu i zahteva pažnju ro-
ditelja. Važno je da roditelji svakodnevno
posvete barem pola sata do četrdeset pet
minuta neformalnim aktivnostima s de-
com kako bi pokazali svoje angažovanje”.
manjkavosti procesa
Jedna od manjkavosti krivičnog postup-
ka koju tužiteljka Mirjana Stajkovac isti-
če jeste nedostatak stručnog kadra. Kako
kaže, tužilaštvo trenutno ima četiri zame-
nika i šest saradnika za celu Srbiju, dok
centar za kriminalističku forenziku ima
veliki broj predmeta iz gradova širom ze-
mlje koji se tiču drugih krivičnih dela, što
dovodi do dužeg čekanja na veštačenje.
Nedostaje i podrška privatnih veštaka i in-
formatičara, a to dodatno usporava i odu-
govlači rešavanje konkretnih slučajeva.
“Statistički podaci nam pokazuju da je
broj odbačenih krivičnih prijava gotovo za-
nemarljiv, da su već krivične prijave polici-
je potkrepljene dokazima, da od podnetih
krivičnih prijava koje od policije stignu do
Tužilaštva za VTK najveći procenat rezul-
tira podnošenjem optužnog akta sudu, kao
i da se donose gotovo bez izuzetka osuđu-
juće presude”, zaključuje Milana Pisarić. ¶
ANĐELA ANDRIJEVIĆ

Demanti
Lični interes i senzacionalizam
Da naprednjačko “zlatno doba” još jače zasija, “Vreme” br. 1695
Republički geodetski zavod oštro demantuje paušalne i netačne tvrdnje koje je gospođa Katarina Lazarević, vlasnica
jedne od 1073 agencije za promet nepokretnosti, koliko ih ima u Srbiji, iznela u intervjuu nedeljniku “Vreme” dana 6. jula
2023. godine pod nazivom “Vlasnici spremni da cenu stana spuste i do 30 odsto”, izjavivši da zvanični podaci Republičkog
geodetskog zavoda nisu ni približni istini. Kao dokaz za ovu netačnu tvrdnju gospođa Lazarević navodi “da se vidi i po
situaciji kod notara kod kojih više nema nikakvih gužvi”.
Praćenje tržišta nepokretnosti je jedan kompleksan i izuzetno važan posao koji pruža informacije na osnovu kojih građani
Srbije rešavaju životna pitanja ili investiraju. Neozbiljno je i krajnje opasno tržište nepokretnosti meriti na osnovu gužvi
kod javnog beležnika, već za to postoji uspostavljen sistem koji se sastoji od tehničkog, naučnog, procesnog, kadrovskog
i pre svega zakonskog okvira što omogućava da rezultati budu tačni, pouzdani, transparentni i svima dostupni. Takav
sistem u Republici Srbiji vodi Republički geodetski zavod, nezavisna državna institucija čiji je jedini interes pravovremeno i
tačno pružanje informacija građanima Srbije.
Verujemo da je cilj gospođe Lazarević da, kao i mnogo puta do sada, pridobije još po kojeg klijenta putem medija i naplati
svoje usluge, što je u potpunosti razumljivo. Problem nastaje kada, kao u ovom slučaju, neko pokuša da zbog ličnih interesa
i senzacionalizma dovede u pitanje zakonski regulisan sistem Repulike Srbije i stvara nepoverenje na tržištu nepokretnosti
i građana Srbije prema državnim institucijama. Izveštaji i informacije o tržištu nepokretnosti koje gospođa Lazarević
dovodi u pitanje svakodnevno se koriste od strane institucija kao što su Narodna banka Srbije, ministarstva, poslovne
banke, finansijske i osiguravajuće institucije, profesionalne agencije za promet nepokrenosti, ali i međunarodne institucije
kao što je Evropska komisija i dr. Osim toga, srpski model praćenja tržišta nepokretnosti i izrade indeksa cena ocenjen je
od strane relevantnih međunarodnih institucija i organizacija kao jedan od najboljih u Evropi, a od strane Međunarodnog
udruženja procenitelja za model koji treba da bude primer i osnov za promene u načinu praćenja i procene vrednosti
nepokretnosti na globalnom nivou.
Republički geodetski zavod još jednom poziva sve zainteresovane pojedince i institucije da ukoliko žele da saznaju istinu
o stanju na tržištu nepokretnosti, posete sajt Republičkog geodetskog zavoda i besplatno preuzmu izveštaje o tržištu
nepokretnosti. Na sajtu je takođe omogućeno i besplatno korišćenje više od 28 servisa koji se svakodnevno koriste za
donošenje odluka u vezi sa nepokretnostima od strane građana Srbije.
REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD

REME 13. jul 2023.

VREME
 SVET

34 Misija teleskopa “Euklid”

Mapiranje otiska

Zašto je “Euklid” tako bitan? Zato što pomoću ovog letećeg teleskopa
naučnici pokušavaju da odgovore na nekoliko fundamentalnih
pitanja. Od čega je kosmos načinjen? Zašto izgleda ovako kao što
izgleda? Koje pokretačke sile upravljaju evolucijom kosmosa? Kakva
je njegova budućnost? I koliko će ta budućnost trajati? Ni na jedno
od ovih pitanja nemamo ni izbliza celovit i konačan odgovor

T
eleskop “Euklid” uspešno je lan-
siran 1. jula sa kosmodroma u
Kejp Kanaveralu, pomoću raket-
nog nosača “Falkon 9” kompa-
nije “Space X”. Reč je o misiji iza koje stoji
Evropska svemirska agencija (ESA). Ona
će rezultate istraživanja podeliti sa svojim
međunarodnim partnerima kroz nedav-
no osnovani naučni konzorcijum sa više
od 1.200 naučnika iz 18 zemalja.
Teleskop se trenutno nalazi u orbiti
oko Zemlje, gde će postepeno rasklopiti
svoje solarne panele i rashladiti instru-
mente do radne temperature. Ako sve pro-
đe kako treba, teleskop će se krajem jula
zaputiti ka Lagranžovoj tački L2, milion i
po kilometara daleko iza Zemljine orbite,
gde će, nakon kalibracije i dodatnih ispiti-
vanja, započeti sa naučnim osmatranjima,
tri meseca posle lansiranja. U istoj tački
(zapravo, u njenoj neposrednoj okolini),
već se nalazi još jedan čuveni kosmički
teleskop, “Džejms Veb”. U toj tački gravi-
taciona dejstva Zemlje i Sunca tako su
izbalansirana da letelica može da ostane
u fiksnom relativnom položaju u odnosu
na Sunce i Zemlju uz minimalan utrošak
goriva (Sunce, Zemlja i letelica nalaze se
sve vreme praktično na istoj liniji). Time
je omogućeno nesmetano kontinuirano
posmatranje najvećeg dela neba bez potre-
be da opservatorija neprekidno menja
svoju orijentaciju u prostoru.
Zašto je “Euklid” tako bitan? Zato što
pomoću ovog letećeg teleskopa naučnici
pokušavaju da odgovore na nekoliko fun-
damentalnih pitanja. Od čega je kosmos
načinjen? Zašto izgleda ovako kao što
izgleda? Koje pokretačke sile upravlja-
ju evolucijom kosmosa? Kakva je njego-
va budućnost? I koliko će ta budućnost
trajati? Ni na jedno od ovih pitanja nema-
mo ni izbliza celovit i konačan odgovor.
Ako sve treba da uprostimo i sumira-
mo u jednu rečenicu, recimo da “Euklid”
treba da generiše detaljnu, trodimenzio-
nalnu mapu velikog dela kosmosa. Ta sli-
ka treba da nam pomogne da objasnimo

13. jul 2023. VREME

REME

“božijeg prsta”
kakvu ulogu u kosmičkom poretku imaju
tamna materija i tamna energija, domi-
nantne komponente kosmosa koje za nas
i dalje predstavljaju potpunu misteriju.
Situacija je, štaviše, paradoksalna: iako
naše znanje o svetu koji nas okružuje raste
ogromnom brzinom, ono što ne znamo
izgleda da raste još brže.
tamna materija
Osvrnimo se, za trenutak, na činjenice.
Do pre 30-40 godina verovalo se da smo
u potpunosti pronikli u tajne materije.
Mislili smo da je čitav svet oko nas sazdan
od čestica kao što su protoni, neutroni,
elektroni, fotoni... Ono što smo učili u ško-
li, znate već. Ispostavilo se da je taj model
beznadežno nekompletan. Nasledio ga je
tzv. LCDM model, prema kome vidljiva
materija čini svega četiri odsto kosmič-
ke građe (brojka neznatno varira, zavi-
sno od izvora). Ostatak otpada na tamnu
materiju (20 odsto) i tamnu energiju (76
REME 13. jul 2023.
VREME
POGLED U SRCE TAME: Umetnička
vizija “Euklida” u bespuću svemira,
“Euklidovo” glavno ogledalo i kompjuterska
simulacija kosmosa sačinjenog od
nevidljivih niti tamne materije
Fotografije i ilustracije: EASA
odsto). Celokupno naše dosadašnje zna-
nje ograničeno je na prva četiri procen-
ta, dok ostatak (96 odsto) tek počinjemo
da otkrivamo.
Koliko danas znamo o tamnoj materiji?
Od vremena otkrića (vidi okvir “Prvi tra-
govi”) nismo mnogo napredovali. Znamo
da je u pitanju materija koja se ne sasto-
ji od dosad poznatih čestica. Znamo da
tamna materija na “običnu” materiju delu-
je isključivo gravitacionom silom i da se
to dejstvo može detektovati samo na veli-
kim kosmičkim rastojanjima jer je tamna
materija, iako sveprisutna i sveprožimaju-
ća, veoma retka. Znamo da tamna materi-
ja niti apsorbuje niti emituje svetlost: ne
možemo da je vidimo niti da je dodirnemo.
Ne znamo od kojih se čestica sastoji, ima-
mo neke teorije o tome, možemo otprilike
da pretpostavimo koja je njihova masa,
ali su nam sva ostala svojstva nepozna-
ta. I dalje nemamo čak ni nacrt ekspe-
rimenta koji bi nam omogućio direktnu
detekciju tamne materije. Nije zato čudo
što se problem identiteta tamne materije
nalazi na samom vrhu liste najznačajni-
jih nerešenih problema u fizici.
Misija “Euklida” treba da traje najmanje
šest godina. Prvi zadatak opservatorije
35
je da napravi detaljnu mapu distribucije
tamne materije u kosmosu. Umesto direk-
tnog opažanja koje nije moguće, “Euklid”
će posmatrati uticaj tamne materije na
prostiranje svetlosti sa udaljenih galak-
sija. Oblaci tamne materije formiraju tzv.
gravitaciono sočivo koje krivi zrake svetlo-
sti svojim gravitacionim dejstvom, dovo-
deći do toga da neke od udaljenih galak-
sija izgledaju deformisano, uveličano ili
multiplicirano. “Euklid” je specijalizovan
upravo za merenje malih deformacija u
izgledu galaksija. Na osnovu ovih merenja,
moguće je izračunati koja količna tamne
materije je potrebna za to i kako je ona ras-
poređena. Ideja nije sasvim nova: teleskop
“Habl” već se bavio ovakvim merenjima,
ali je pokrio samo mali deo neba (dva kva-
dratna stepena). “Euklid” je, u tom pogledu,
mnogo ambiciozniji: detaljna mapa distri-
bucije tamne materije po dubini kosmosa
treba da obuhvati čitavih 15.000 kvadrat-
nih stepeni, što predstavlja jednu treći-
nu čitavog neba.
tamna energija
A šta je sa tamnom energijom? O njoj
znamo još manje nego o tamnoj materi-
ji. Ne, nije reč o misterioznoj “sili” iz seri-
jala Ratovi zvezda, niti je reč o nečemu
što je po prirodi mračno i negativno. Kako
stvari stoje, tamna energija je esencijalni
sastojak praznog prostora, nešto što tera
prostor da se konstantno širi. Širenjem
prostora, sam prostor raste pa se time i »
36
tamna energija uvećava. Ako je sve tako
kao što pretpostavljamo, da li to znači da
se širenje prostora ubrzava? Ma kako ovo
fantastično zvučalo, sve govori da je ova
pretpostavka tačna. Merenjem eksplozi-
ja udaljenih supernova, grupa naučnika
je 1998. godine nedvosmisleno zaključi-
la da je kosmos, neposredno nakon “Veli-
kog praska”, ušao u fazu usporenog šire-
nja da bi u poslednjih pet milijardi godi-
na iz nepoznatih razloga, ušao u “Epohu
tamne energije” i počeo da se širi sve brže
i brže (za ovo otkriće dodeljena je Nobe-
lova nagradu za fiziku 2011. godine). Ako
se ništa spektakularno ne desi, kosmosu
je, izgleda, suđeno da nestane u “velikom
cepanju”. Proces širenja kosmosa nastaviće
se sve bržim tempom, sve dok se rastojanja
u njemu ne povećaju do te mere da će se
raspasti bukvalno sve: od galaksija, preko
zvezda, Sunčevog sistema, planeta i ljudi,
do molekula, atoma, atomskih jezgara...
Iako se “tamna energija” može lepo uklo-
piti u Ajnštajnovu opštu teoriju relativite-
ta (nije nam potrebna neka nova teorija),
mi još uvek nemamo šta da uklopimo. Ne
znamo da li je tamna energija samo nepo-
znati broj u Ajnštajnovim jednačinama ili
polje, nalik na gravitaciono, koje evolui-
ra sa razvojem kosmosa. Ne znamo ni da
li je ekspanzija kosmosa ravnomerna ili
ima lokalne oscilacije, ali znamo da je ona
ostavila iza sebe “otisak” u vidu karakte-
rističnog rasporeda galaksija. Taj otisak
“božijeg prsta” treba da mapira “Euklid”: na
njegovoj karti trebalo bi da se nađe neko-
liko milijardi galaksija, sve do daljine od
oko 10 milijardi svetlosnih godina. Gene-
risana slika trebalo bi da nam da odgovor
na neka ključna pitanja: kako se brzina
ekspanzije kosmosa menjala tokom isto-
rije i kakva ga budućnost očekuje.
Za ovaj poduhvat “Euklid” je opremljen
kamerom rezolucije 600 megapiksela, koja
snima u vidljivom delu spektra. Ogleda-
lo koje prikuplja svetlost za ovu kameru
ima prečnik od 1, 2 metra. Da biste jednu
sliku sa “Euklida” videli u celini, sa svim
finim detaljima, bilo bi potrebno da neka-
ko objedinite 300 monitora visoke rezo-
lucije. Preciznost kamere oko 50 puta je
veća u odnosu na slične uređaje instali-
rane na zemlji. Tokom misije, teleskop će
generisati fantastičnih 170 petabajta poda-
taka, ogromno naučno blago koje će se
obrađivati godinama, ako ne i decenijama.
Crveni pomak
“Euklid” je, u svojoj suštini, mašina za vrlo precizno merenje “crvenog pomaka”.
Kako ovaj pomak nastaje, šta iz njega zaključujemo i čemu on služi?
EKSPANZIJA KOJA SE UBRZAVA:
Umetnička vizija kosmosa od
“Velikog praska” do danas
Sigurno vam se više puta desilo da pored vas protutnji vozilo hitne pomoći ili
policije sa uključenom sirenom. I sigurno ste primetili da se zvuk sirene prilič-
no menja kada vozilo koje vam se približava prođe pored vas i počne da se uda-
ljava. Stvar je u tome što zvuk koji emituje vozilo u pokretu menja frekvenciju:
ona je veća kada vam se izvor zvuka približava, a manja kada se izvor udaljava.
Ovo se odražava na vašu subjektivnu percepciju: zvuk automobila koji vam se
primiče uvek je viši u odnosu na zvuk istog automobila koji odmiče.
Ova pojava, poznata kao “Doplerov efekat”, odnosi se na zvuk ali i na svetlosne,
elektro-magnetne talase. Kada vam se izvor svetlosti približava, frekvencija
svetlosti i energija rastu, boja svetla pomera se ka plavom delu spektra (plavi
pomak). Kada se izvor svetlosti udaljava, frekvencija svetlosti i energija opada-
ju, a boja svetla postaje crvenija (crveni pomak).
Kada su astronomi tokom dvadesetih godina prošlog veka uperili svoje telesko-
pe u nebo, sa iznenađenjem su zaključili da je svetlost praktično svih galaksija
pomerena ka crvenom delu spektra. Bio je to dokaz da se sve galaksije među-
sobno udaljavaju. Ako se trenutno udaljavaju, nekad su morale biti bliže. Vra-
tite se dovoljno u prošlost i stići ćete na sam početak, kada su sve galaksije bile
na jednom mestu. Ako su sve već bile na jednom mestu, znači li to da je kosmos
započeo svoju evoluciju iz jedne tačke? Tako je iz crvenog pomaka nastala ideja
o “Velikom prasku” koja je, s vremenom, potopila sve alternativne teorije.
Danas znamo da se sve galaksije međusobno udaljavaju, i ne samo to: mere-
njem crvenog pomaka ustanovili smo da je brzina udaljavanja svake galaksije
proporcionalna njenom rastojanju od nas. Što je veće rastojanje, veća je i brzi-
na udaljavanja. Ovaj (Hablov) zakon omogućava nam da na osnovu izmerenog
crvenog pomaka sa priličnom sigurnošću odredimo i rastojanje, čak i kad je ono
ekstremno veliko. Što je to rastojanje veće, svetlost galaksija je sve crvenija, toli-
ko “crvena” da se može posmatrati samo teleskopima koji vide crveni i infracr-
veni deo spektra, kao što su “Džejms Veb” ili “Euklid”.
Naudaljenije galaksije su, istovremeno, i najstariji objekti u kosmosu koje može-
mo da posmatramo. Kosmički teleskop je, zapravo, jedino sredstvo pomoću kojeg
možemo da iz ovog kutka kosmosa dobacimo do kraja prostora i početka vremena.
Uz kameru, tu je još jedan instrument – iznos, zajedno sa troškovima eksploata-
spektrometar sa fotometrom. Zadatak cije, verovatno biti dvostruko veći. Ilu-
ovog instrumenta je da analizira galak- stracije radi, teleskop “Džejms Veb” velik
tički svetlosni spektar i utvrdi tzv. “crve- je kao tenisko igralište, ima ogledalo preč-
ni pomak” posmatranog objekta. Na bazi nika šest metara, a ukupni troškovi kon-
crvenog pomaka moguće je utvrditi i uda- strukcije bili su veći od 10 milijardi dolara.
ljenost posmatrane galaksije od nas (vidi
okvir “Crveni pomak”). Čitava letelica teš- euklidovi elementi
ka je oko dve tone, dugačka 4, 5 i široka tri Sonda je dobila ime po Euklidu, jed-
metra. Budžet za razvoj teleskopa iznosio nom od najvećih matematičara iz antič-
je oko 500 miliona dolara, ali će konačni kog vremena, koji je u svom čuvenom delu
13. jul 2023. VREME
REME
 37
Prvi tragovi Foto: Caltech.edu

Na tragove postojanja tamne oblacima tamne mase koja ih

materije prvi je naišao švaj-
carski astronom Fric Cviki
(na slici) 1933. godine posma-
trajući galaktički klaster
Koma sa više od hiljadu iden-
tifikovanih galaksija. Cviki je pokušao da ustanovi vezu izme-
đu brzine rotacije čitavog klastera i gravitacione sile koju
generiše njegova vidljiva materija. Vrlo brzo je shvatio da se
brojke ne uklapaju: izračunata gravitaciona sila bila je suviše
mala da na okupu drži galaksije u klasteru koje su se, jedno-
stavno, kretale prebrzo. Takav klaster odavno bi se raspao
na sastavne galaksije i nestao u kosmičkoj tami. Posmatra-
nja, međutim, govore da je čitava konstelacija stabilna i da u
sličnoj formi egzistira već milijardama godina. Postoji nešto,
verovao je Cviki, nešto što mi ne vidimo, što je nekoliko puta
masivnije od čitavog klastera, neka “dunkl” materija koja
svojom dodatnom gravitacijom održava integritet klastera.
Nažalost, Cviki nije uspeo da za svoju tezu pronađe još neki
dokaz, a kao osobenjak, nije bio ni naročito omiljen u nauč-
noj zajednici, tako da je njegov rezultat brzo pao u zaborav.
Odlučujući napredak učinjen je tek tokom šezdesetih i sedam-
desetih godina prošlog veka kada je Vera Rubin sa opserva-
torije Kit Pik u Arizoni počela da proučava brzine kretanja
zvezda u Andromedi, nama najbližoj galaksiji. Sve galaksi-
je rotiraju oko svog centra, a zakon gravitacije nalaže da se
zvezde bliže centru kreću mnogo brže od onih na periferiji.
Slično ponašanje jasno je uočljivo na mnogo manjoj razme-
ri, kada posmatrate planete Sunčevog sistema. Tako se, na
primer, Zemlja kreće oko Sunca brzinom od oko 30 kilome-
tara u sekundi. Jupiter je pet puta udaljeniji, ali se zato kre-
će i mnogo sporije: jedva 13 km/s. Vera Rubin je očekivala da
slična zakonitost važi i u galaktičkim razmerama, ali su je
rezultati merenja demantovali: brzine zvezda bile su tako-
reći konstantne, zvezde na periferiji galaksije kretale su se
praktično identičnom brzinom kao i one neuporedivo bli-
že centru. Štaviše, periferne zvezde kretale su se tako brzo
da bi napustile galaksiju ukoliko ih neka dodatna, nevidlji-
va masa svojom gravitacijom ne bi držala na okupu. Tamna
materija se na velika vrata ponovo vratila u nauku.
Tokom narednih godina, Vera Rubin i drugi astronomi pronašli
su obilje dokaza da je svet oko nas prepun tamne materije i da
galaksije predstavljaju tek vidljiva ostrva u neuporedivo većim
okružuje. Štaviše, pokaza-
lo se da je količina “standar-
dne” materije (materije koju
vidimo golim okom, sa kojom
smo svakodnevno u kontak-
tu), bar pet puta manja od količine tamne materije koja kao
fina paučina, negde gušća, negde ređa, prožima čitav kosmos.
Duž niti te paučine raspoređene su sve galaksije, galaktič-
ki klasteri i super-klasteri. Čestice tamne materije (koje tek
treba da identifikujemo) neprekidno se kreću utičući na kre-
tanje zvezda, formiranje galaksija i drugih kosmičkih mega-
struktura. Tamna materija je za kosmos ono što je vazduh za
čoveka: nešto nevidljivo, ali sveprisutno i esencijalno važno.
Vera Rubin (na slici) je
za svoje otkriće dobila
mnoge prestižne američ-
ke nagrade, ali nikad nije
dobila Nobelovu nagra-
du iako je izgledalo da
je to samo pitanje vre-
mena. Nastavila je da se
bavi naukom ali je, kako su
godine odmicale, sve više
Foto: wikipedia.org bila okrenuta svojoj veli-
koj porodici. Rodila je četovoro dece, obdarila ih je proniclji-
vim, istraživačkim duhom i izvela na put koji je i sama proš-
la. Danas su sva njena deca ugledni doktori nauka, uspešni
u svojim profesijama. Sve dok je imala snage, borila se za
emancipaciju žena, mnogo njih nikad ne bi počelo da se bavi
naukom da nije bilo nepokolebljive Vere Rubin. Na počet-
ku karijere jedva je pronašla fakultet koji je hteo da školuje
ženu-astronoma. Ipak, afirmisala se u profesiji gde je, kao
žena, bila veoma usamljena. Možda je zbog toga često odbi-
jala da govori na naučnim skupovima gde su svi govornici
bili muškarci. Bila je i jedna od prvih žena koja se “usudila”
da potraži radno mesto u prestižnoj opservatoriji Palomar u
San Dijegu. Ulazak u tu pravu “mušku jazbinu” nije bio nima-
lo lak: rekli su joj da opservatorija nije dobro mesto za žene
jer, eto, ne postoji čak ni ženski toalet. Vera je isekla žensku
siluetu od papira, zalepila je na vrata muškog WC-a i rekla:
“Sad postoji”. Poslednje godine života provela je boreći se sa
demencijom, daleko od očiju javnosti. Umrla je 2016. godine.

Elementi postavio temelj geometrije kao
matematičke discipline sistemski izgra-
đene na malom skupu aksioma. To delo
odoleva zubu vremena već više od dve
hiljade godina. Ime za sondu nije izabra-
no slučajno: tamna materija i tamna ener-
gija utiču na geometriju kosmosa do te
mere da neki od Euklidovih postulata koje
danas uzimamo zdravo za gotovo možda i
ne važe. Još jedno nerešeno pitanje kojim
će se “Euklid” indirektno baviti.
Ako tehnika bude odradila svoje, to
neće staviti tačku na naše istraživanje
tamne materije i tamne energije. Teško je
verovati da će dve najveće enigme čove-
čanstva biti rešene u kratkom roku. Ali,
nova saznanja koja očekujemo svakako
će pokazati u kom pravcu dalja istraživa-
nja treba da idu. Možda “Euklid” ponovo
oživi i neke alternativne teorije, poput
one o postojanju pete sile u prirodi koja
se manifestuje isključivo u kosmičkim
razmerama. Ima i onih, doduše malobroj-
nih, koji smatraju da treba menjati i Njut-
nov zakon gravitacije, naročito kada je
u pitanju njeno delovanje na ogromnim
rastojanjima: takva jedna promena mogla
bi potpuno da eliminiše potrebu za posto-
janjem tamne materije. Kako god da bude,
put do konačnog odgovora na najfunda-
mentalnija pitanja kosmosa biće znatno
skraćen. ¶
DR SAŠA MARKOVIĆ

REME 13. jul 2023.

VREME
38 Klimatske izbeglice

Podeljena
odgovornost
Čini se da je trenutno rat bitniji od gladi, takva situacija
samo još više otežava spoznavanje klimatskih izbeglica.
Jasno je da trenutno ne postoji rešenost da se problem
klimatskih izbeglica i gladnih prevaziđe. Tu je rešenje
znatno lakše naći od onog za rešavanje oružanih sukoba.
Milijarde koje su poslate u Ukrajinu za oružje mogle su
stabilizovati situaciju u Etiopiji, Južnom Sudanu i Sudanu

K
onvencije o statusu izbeglica iz
1951. godine izbeglicu definiše kao
osobu koja se zbog opravdanog
straha od progona zbog svoje rase, pola,
jezika, veroispovesti, nacionalne pripad-
nosti ili pripadnosti određenoj društve-
noj grupi, ili zbog svojih političkih uvere-
nja ne nalazi u državi svog porekla i nije
u mogućnosti, ili zbog tog straha ne želi
da se stavi pod zaštitu te države, kao i lice
bez državljanstva koje se nalazi izvan dr-
žave svog uobičajenog boravišta i koje ne
može ili zbog tog straha ne želi da se vra-
ti u tu državu.
Međutim, kada ste poslednji put čuli
za termin klimatske izbeglice? O klimat-
skim promenama, načinima kako im sta-
ti na put i njenim posledicama se govo-
ri, međutim, o ljudima koji na svojoj koži
istinski osećaju te posledice, znatno ma-
nje. Ipak, neizveštavanje i izostanak po-
dizanja svesti o ovoj kategoriji izbeglica
ne smanjuje njihov broj.
tri kategorije klimatskih
izbeglica
Migracije uslovljene klimatskim pro-
menama nisu novina. Od nastanka sve-
ta, preko devetnaestog veka i velike gla-
di u Irskoj, uzrokovanoj zarazom krom-
pira, od koje umire gotovo milion ljudi, pa
sve do danas, one postoje. Međutim, vrlo
dugo se čekalo na definiciju klimatskih
izbeglica. Prvi koji se tom temom ozbilj-
nije pozabavio bio je Egipćanin Esam el
Hinavi, direktor programa zaštite život-
ne sredine Ujedinjenih nacija. Prema nje-
govoj definiciji iz 1985. godine, klimatske
izbeglice su pojedinci ili grupe ljudi koji
zbog naglih ili postepenih promena u
njihovom okruženju, koje utiču na nji-
hov život ili način života, bivaju primo-
rani da napuste svoje mesto boravka ili
se odluče da to učine, privremeno ili traj-
no, i presele se unutar svoje zemlje ili u
inostranstvo.
Uz to, Esam el Hinavi napominje da
postoje tri kategorije klimatskih izbegli-
ca. Prvoj kategoriji pripadaju one osobe
koje se privremeno sele zbog ekoloških
katastrofa (prirodnih ili izazvanih ljud-
skim delovanjem), ali koje imaju priliku
da se vrate u svoju domovinu. Drugu ka-
tegoriju čine izbeglice koje su primorane
da trajno napuste svoje domove zbog oz-
biljnih ekoloških katastrofa (prirodnih ili
izazvanih ljudskim delovanjem). U treću
kategoriju svrstavaju se osobe koje pri-
vremeno ili trajno emigriraju jer su njiho-
va zemljišta postala neplodna usled eko-
loških katastrofa.
Sa današnje tačke gledišta, čini se da
je sav trud koji je Esam el Hinavi uložio
samo mrtvo slovo na papiru. Klimatske
izbeglice su i dalje u pravnom limbu. Ono
što ih dovodi u tu situaciju jeste činjenica
da one ne beže od rata ili nepravde koja
im je ugrozila život. Ipak, vidljivi su na-
pori UNHCR-a i Komiteta za ljudska pra-
va UN-a da se zabrani vraćanje “klimat-
skih izbeglica” kao osoba u riziku od po-
sledica klimatskih promena i prirodnih
nepogoda.
Objašnjenje dato od strane teoretiča-
ra jeste da je taj limb jednim delom uzro-
kovan i činjenicom da je, u praksi, vrlo
teško napraviti granicu između ekonom-
skih migranata, koji beže od siromaštva, i
onih čiji su život zaista u opasnosti zbog
klimatskih promena. Uz to, ističe se i da
će, ukoliko se definicija izbeglice proši-
ri i na klimatske izbeglice, međunarod-
ne organizacije i države biti prinuđene
na dodatna ulaganja. Jasno je da je po-
trebno podizanje kolektivne svesti o kli-
matskim izbeglicama, o ljudima koji zbog
suša umiru od gladi i iz svojih domova
beže u potrazi za hranom. Važno je ista-
ći da je, kada govorimo o razlozima zbog
kojih klimatske izbeglice napuštaju svo-
je domove, odgovornost podeljena među
svim državama sveta.
selektivna zaštita
Međutim, trenutno stanje ne doprinosi
podizanju svesti. Ukoliko napravimo re-
trospektivu protekle godine, stvorena je
slika da trenutno postoje samo izbeglice
iz Ukrajine. Ono čemu je taj konflikt do-
prineo jeste primena privremene zašti-
te. To je mehanizam koji, u vreme teških

13. jul 2023. VREME

REME

izbegličkih kriza, efektivno rešava pro-
blem zaštite izbeglica. Postavlja se pita-
nje zašto taj mehanizam nije razmatran
i 2015. godine? Zbog čega taj mehanizam
nikada nije razmatran za izbeglice iz Av-
ganistana ili Sirije iako se te dve zemlje
smatraju “fabrikama izbeglica”? Deluje da
danas, da bi neko bio odmah prepoznat
kao izbeglica, mora biti iz Evrope i mora
bežati od rata. Prema statistici Kilskog
instituta za svetsku ekonomiju, u peri-
odu od januara 2022. godine do januara
2023. godine, kada se sabere deset najve-
ćih donacija, Ukrajini je donirano naoru-
žanje u vrednosti od 64,3 milijarde dolara.
U toku posete Ukrajini u februaru teku-
će godine, predsednik Bajden najavio je i
dodatnu pomoć u vrednosti od pola mili-
jarde dolara. Ovakva politika se svakako
kosi sa stavom doktrine da bi eventualno
prepoznavanje nove kategorije, klimat-
skih izbeglica, značilo i dodatno ulaganje.
U isto vreme, na istoj planeti, Svetski
program za hranu na svom sajtu, pored
Ukrajine, prepoznao je kao ugrožene još
REME 13. jul 2023.
VREME
14 zemalja. Trenutno su potpuno zane-
marena dešavanja u Etiopiji gde je po-
četkom juna u potpunosti obustavlje-
no doniranje hrane za one najugroženi-
je. Naime, obustava se odvijala postepe-
no, prvo je u martu 2023. godine obustav-
ljeno doniranje za Tigraj, gde je zbog po-
sledica rata 5,4 od šest miliona ljudi do-
vedeno u situaciju zavisnosti od pomoći
za hranom. U junu 2023. godine obusta-
va se proširila na celu zemlju. Prema re-
čima UN-a, obustava je posledica otkri-
ća krađe pšenice. Mera obustave pogađa
20 miliona ljudi. U saopštenju koje je od
strane UN-a objavljeno 14. juna 2023. go-
dine, navodi se da je u Tigraju broj dece
koja su u bolnice primljena zbog neuhra-
njenosti porastao za 196 odsto.
i rat i klima
Sudan i Etiopija, smeštene na Rogu
Afrike, već dugo se bore sa posledica-
ma klimatskih promena. Porast tempe-
rature, nestabilni obrasci padavina i po-
navljajuće suše značajno su uticali na
39
ŽIVOT U IZBEGLIŠTVU I BEKSTVU
OD RATOVA I GLADI: Rog Afrike
poljoprivrednu produktivnost, što ote-
žava zajednicama da obezbede dovoljno
hrane za svoje potrebe. Ovi nepovoljni
klimatski uslovi poremetili su tradicio-
nalne poljoprivredne prakse rezultira-
jući neuspehom useva i gubitkom sto-
ke, što na kraju dovodi do raširene gladi.
Uz to, klimatske promene, manjak resur-
sa i povećanje broja gladnih samo su do-
datno pogoršali postojeće tenzije u tim
zemljama.
Slična situacija se događa i u Južnom
Sudanu, koji se godinama suočava s hro-
ničnom nesigurnošću u hrani. Oružani
sukobi i ekonomska nestabilnost ozbilj-
no su ometali proizvodnju i distribuci-
ju hrane. Milioni ljudi u Južnom Sudanu
pate od gladi i neuhranjenosti. Produžene
suše dodatno pogoršavaju situaciju čineći
sve teže zajednicama da uzgajaju dovolj-
no useva i dovoljno stoke. Posledice gla-
di posebno ugrožavaju ranjive kategorije,
odnosno žene, decu i starije osobe. Deca »
40

su najčešće žrtve neuhranjenosti, a tu je

i veliki rizik od smetnji u razvoju. Prema
procenama Organizacije za hranu i poljo-
privredu iz 2015. godine, da bi glad u svetu
nestala do 2030. godine, potrebno je bilo
da se godišnje ulaže 237 milijardi dolara.
Čini se da je trenutno rat bitniji od
gladi, takva situacija samo još više ote-
žava spoznavanje klimatskih izbeglica.
Jasno je da trenutno ne postoji rešenost
da se problem klimatskih izbeglica i glad-
nih prevaziđe. Tu je rešenje znatno lakše
naći od onog za rešavanje oružanih suko-
ba. Milijarde koje su poslate u Ukrajinu
za oružje, mogle su stabilizovati situaci-
ju u Etiopiji, Južnom Sudanu i Sudanu.
Dodatno zabrinjava što se, kada se o
temi izbeglica izveštava, informacije fil-
triraju i traži se senzacionalizam, kome
svakako nije mesto u ovoj temi. Takođe,
danas je mnogo čitanije ono što govori
o ratu i sukobu, u odnosu na glad. Uz to,
činjenica je da trenutno ne postoji pose-
ban međunarodni sporazum koji ekspli-
citno govori o konceptu “klimatskih izbe-
glica” ili pruža sveobuhvatni pravni okvir
za njihovu zaštitu. Postojeći međunarod-
ni pravni okvir, u vidu Konvencije iz 1951.
godine i Protokola iz 1967. godine, uglav-
nom se fokusira na izbeglice koje su pri-
morane da napuste svoje zemlje zbog pro-
gona, sukoba ili kršenja ljudskih prava.
U pravnom smislu, moramo se nadati
nekoj novoj 1967. godini; upravo je Pro-
tokol koji je usvojen te godine napra-
vio značajan iskorak u zaštiti izbeglica.
Usvajanjem Protokola dolazi do ukida-
nja vremenskog i geografskog ograniče-
nja. Ostaje nam nada da će se tako ne-
što revolucionarno desiti i u pogledu kli-
matskih izbeglica, odnosno da će možda
neki novi protokol doneti jasne smernice
i kriterijume za dodeljivanje zaštite ljudi-
ma koji beže usled klimatskih promena.
Klimatske izbeglice su realnost, a uzi-
majući u obzir način na koji se ophodimo
prema prirodi, klimatsko izbeglištvo ima
zagarantovano mesto i u budućnosti. “Ze-
mlju ne nasleđujemo od naših predaka,
već je pozajmljujemo našoj deci.” Upra-
vo ova misao Antoana de Sent Egzipe-
rija treba da služi kao podsetnik da smo
zaduženi kod budućih pokolenja. ¶
LAZAR VASOVIC
NEIZVESNA BUDUĆNOST – ETIOPIJA, SUDAN, SOMALIJA...:
Autor je pravnik u Centru za
Klimatske promene, nasilje i izostanak zaštite i pomoći
istraživanje i razvoj društva IDEAS
Fotografije: AP Photo

13. jul 2023. VREME

REME
Poštovani čitaoci i prijatelji “Vremena”,

Stiglo je “Međuvreme”, novi njuzleter nedeljnika “Vreme”, koji

uređuje naš kolega Nemanja Rujević.

Svake srede tačno u podne u Vaš inboks stižu ekskluzivne analize i

saznanja, prvi ćete moći da zavirite u broj “Vremena” pre nego što stigne
na kioske, tu su najbolji sadržaji sa našeg portala, i preporuke kako
provesti vreme. Poklanjamo knjige, ulaznice za pozorišta, bioskope,
koncerte.

Prijava je jednostavna, samo unesite svoj mejl na ovom linku: https://

dashboard.mailerlite.com/forms/453175/92667844775380274/share

“Međuvreme” je sasvim solidan njuzleter! Ko se prijavio, nije zažalio.

Ako i zažalite, odjava sa njuzletera je moguća u svakom trenutku.

Nadamo se dugom čitanju i druženju!

Pozdrav od redakcije!
 KULTURA
42 EXIT 2023

HIMNA ZA ODBAČE
Vreme je za pravdu
Vreme je za istinu
Ah, ah, kakva sreća
Disciplina sve je veća
(Disciplina kičme
– Ah, kakva sreća)

V
reme je za štošta, kako to već
pesma govori, ali izgleda da je
to vreme stupilo na snagu baš
sada. Ako su devedesete bile šok
i mahniti plesni ritam u mozgu, a dvehilja-
dite gitarski delirijum uzdanja, ovog časa
se – u jednom superorkestriranom veleobr-
tu, pojačanom do daske – sve pretvorilo u
urnebesni fijasko bez straha i mane. Ljud-
ske vrednosti, u koje ste još do juče mogli
da se zakunete kako će opstati kao slam-
ka spasa – spale su na niske grane. Mož-
da ste pomislili da se ovde radi o Srbiji? O,
kakve ste naivčine! Zemlja se ljulja u teme-
lju, čovečanstvo bezglavo jurca od posla
do posla ne bi li namirilo svoje izmišljene
potrebe, priroda besni i otima se poput
oslobođenog Frankenštajna – rečju, svi
apokaliptični košmari izmilili su odne-
kud da ostanu, a narod se svejedno ludo Srilllex
Foto: Ervin Kovač / EXIT photo team
zabavlja, političari raskalašno šmiraju u
jeinim serijama svojih mandata, dok se vreme imali svoju furku, e da bismo uop- – sada ocenjenog kao antisocijalno – uči-
moderna pop kultura ulaguje bogu nov- šte obratili pažnju na stvari izvan svog nio je britanske devojčice i dečake veoma
ca i sa njim sramotno opšti za čisti keš. Pa, atara. Ukratko, Engleska tog posttače- uznemirenim i razdraženim. The Prodi-
ako uopšte još uvek ima ikakve nade – ona rovskog doba takođe nije pružala neko gy su nastali i razvijali se na frustriraju-
bi zaista morala da se isključivo odnosi utočište mladima gladnim svetle buduć- ćem tlu te muke.
na faunu i floru, pošto od nas ljudi iona- nosti, pa se rave i pojavio kao zvuk otpo- Danas su The Prodigy nedostižan for-
ko nema neke vajde. Pardon, i na roken- ra užasavajućoj svakodnevici koja je više mat za sebe, prokletnici mainstreama, što
rol, dabome. ličila na kafileriju života nego na opušte- su u svom večnom vojevanju sa terorom
I’m the trouble starter, punkin’ ne EastEnderse. Donošenje Zakona o kri- establišmenta izgubili važnog saborca Kita
instigator vičnom pravosuđu i javnom redu iz 1994. Flinta koju godinu pre. Taj tragični odla-
I’m the fear addicted, the danger definitivno je pokosilo ilegalne rejvove i zak promenio ih je za sva vremena. Bili su
illustrated besplatne žurke kao nezakonite, afirmišu- pankeri breakbeat hardcorea, a sada su
Hey, hey, hey ći nezamislive mere što su se odnosile na ponosni ratnici koji biju svoje kosmičke
I’m a fire starter, twisted fire starter zaustavljanje i pretres bez naloga, povredu bitke sa zlim silama što i dalje odnekud
(The Prodigy – Firestarter) prava na ćutanje i tako dalje, generalno se motre na mlade. Zato, dubok naklon za
okomivši na omladinsku potkulturu koja Hauleta i Maksima – njihov ovogodišnji
Verovatno su se tačno ovako u svo- je upravo doživljavala svoje vrhunce. Ose- nastup na Glavnoj Egzitovoj bini frene-
jim 1990-im osećali Liam Haulet i njego- ćaj da možeš biti krivično gonjen i proce- tična je propoved kojoj nema ravne, sim-
vi The Prodigy, samo što smo mi u to isto suiran zbog svog uobičajenog ponašanja fonija kosmosa za milione, bliski susret

13. jul 2023. VREME

REME

ČENU GENERACIJU
ljudi i mašina ko zna koje vrste, potresna
himna jednoj zauvek odbačenoj genera-
ciji. Neke neizbrisive slike: Liam Haulet
koji kao da igra fliper sa svojom opremom
na život i smrt, podižući decibele i man-
tre ritmova neprestano do vrhunca, pra-
vi pinball wizard; laser što iscrtava dija-
bolične obrise Kita Flinta tokom numere
Firestarter i Maksim koji nepomično stoji,
poput nekog divovskog drevnog božan-
stva, odajući počast nezaboravljenom pri-
jatelju; iskonski haos vibracija što drmu-
sa scenu milijardama paklenih mehaniza-
ma upozoravajući u kakvu se tempiranu
bombu Zemlja pretvorila. Naježili smo se.
The Prodigy su i dalje zvuk naše i svačije
nesreće postojanja u razljuđenom svetu
kroz koji propadamo sve većom brzinom,
neprestano ukrštajući mačeve sa sudbi-
nom na tom putu bez povratka. Ali, oni su
i oličenje pankerske euforičnosti trenutka
u kome ti zapravo niko ništa ne može jer
se gubitnici u ovoj besramno materijali-
stičkoj vaseljeni na kraju dana uvek neka-
ko ispostave kao aristokratija humano-
sti. Trijumf The Prodigy na ovogodišnjem
Egzitu istovremeno je pobeda za svakog
od nas, malih beznačajnih smrtnika. Jer,
znate kako Karson Mekalers kaže: “Pobu-
na je najdragoceniji cvet siromaštva”. Pot-
puno tačno.
The Prodigy
Foto: Benny Gasi / EXIT photo team
REME 13. jul 2023.
VREME
43
I had a dream I was under the ground
My friends and family were buried all
around and a
Worm took a bite of me
And then he washed it down with a
bite of you
The same worms that eat me will
someday eat you too
They gonna eat you
(Viagra Boys – Worms)
Ali, ovaj mračni scenario donekle su raz-
mekšali prethodni Viagra Boys, švedske
alternativne uzdanice što ih krasi izvan-
redno ležeran miks The Velvet Undergro-
und-a i The Stooges-a iz aktuelne sadaš-
njosti. Trupa istetoviranog u celosti, nalik
onom “Ilustrovanom čoveku” Reja Bred-
berija, frontmen benda Sebastijan Marfi
spaja ovde garažu, orijentalno prebojenu
psihodeliju i vanvremenski pank u zvuk
istovremeno čulan, duhovit i svakako pri-
lično opasan. Svi smo bez sumnje zadivljeni
kada Marfi radi sklekove ili se jednostavno
opruži na pozornici u maniru Igija Popa,
prede i reži, sumanuto dirigujući hipnotič-
kim transom što se oko njega zahuktava.
Međutim, kada se prisetimo prošlogodiš-
njih Napalm Death prve večeri na ovom
istom mestu – e, to je bilo stvarno opasno.
U svakom slučaju, Viagra Boys simpatičan
su naslednik te brutalno nepokorne linije
andergraund senzibiliteta sa kojim je uvek
zabavno i poučno u isti mah. I pošto već
brane ugled retkih zverki rokenrola ove
godine na Glavnoj Egzitovoj bini, zaslu-
žili su svaki svoj aplauz. Narednih dana
čeznućemo da se ovi vrli Švedi vrate i sva-
ke večeri iznova potpraše turove malogra-
đanštini bar po još jednom sa svojim ori-
ginalnim konceptom commedia dell’ rte
za milenijalce i zumere. Inteligentni, drski,
spremni na avanturu – sasvim su prikla-
dan tip pogonskog goriva za subverzivni
provod po najvišim standardima trenutka.
Ili, recimo di-džej Skrillex, kralj festiva-
la Egzit u svakoj svojoj pojavi. Još davne
2012. otvarao je kao klinac na Kalemegda-
nu za The Prodigy na Warrior’s Dance festi-
valu, a već 2014. kao i sada – on je na Egzi-
tu samostalna zvezda večeri sa armijom »
44
Viagra Boys
Foto: Marko Ristić / EXIT photo team
obožavatelja koji ga i doslovno svuda sle-
de. Njegov ljubazni gest da svoj set započ-
ne Đorđem Marjanovićem i legendarnom
numerom Zvižduk u osam, potpuno je neo-
čekivan i stoga apsolutno dirljiv za sve nas
domaće. No, u nastavku, Soni Džon Mur
kao da deluje mnogo konvencionalnije od
onog što smo u svom oduševljenom seća-
nju na njegov briljantni šou od pre dece-
niju i nešto mogli da naslutimo. Od neka-
dašnjeg pankerski nemilosrdnog obruša-
vanja na celokupno muzičko nasleđe – u
cilju totalne dekonstrukcije, tranžiranja i
potom virtuoznog serviranja slušaocu tog
istog u obliku čudesnog mozaika komadi-
ća iseckanih na najsitnije – Skrillex je sada
očigledno rešio da se prepusti hedonizmu
popa i donekle pripitomi tempo svoje kre-
ativne tenzije, čiji su ga divlji intenziteti
upravo i činili toliko neodoljivim.
Pritom ne možete mu ništa zameriti –
i on sâm pojam je za sebe u fahu koji je
lično izmislio. Njegovi bravurozni prela-
zi iz numere u numeru, dopunjeni uni-
katnom akrobatikom za miks-pultom, i
dalje oduzimaju dah. Već uobičajena piro-
tehnička akcija ispred Skrillexovog fan-
tazmagoričnog di-džej trona deluje svaki
put iznenađujuće sveže, a on toliko supe-
riorno barata svojim alatima da ne biste
mogli ni da zamislite ikog drugog ko bi
veštije postupao sa nepreglednim muzič-
kim katalozima što ih ovaj momak nosi u
malom prstu. Samo, postoji senka bojazni
da se genij ovog umetnika ne preobrati u
puku gimnastiku. Lepo je kada su ljudi u
nepreglednoj masi publike podno vaših
nogu srećni i razigrani bez ostatka, no mi
smo, čini se, malčice više voleli onog Soni-
ja Mura od kog su nam bukvalno ispadale
vilice pred njegovim ekvilibrističkim poi-
gravanjem česticama tonova u vazduhu.
Tada je bio avangardni duh elektronike,
plamteća raketa neshvatljivih žanrovskih
ukrštanja. Sada je Gospodin Najbolji, a to
ima svoju cenu, zar ne?
And if you want beef, then bring the
ruckus!
Wu-Tang Clan ain’t nuthing ta fuck wit
Straight from the motherfuckin’
slums that’s busted
Wu-Tang Clan ain’t nuthing ta fuck wit
(Wu-Tang Clan – Wu-Tang Clan Ain’t
Nuthing ta F’ Wit)
Konačno, Wu-Tang Clan. Imali smo sre-
ću da svedočimo prvom dolasku legendar-
nog RZE u Srbiju – bilo je to u beogradskom
SKC-u na proleće 2003. u jeku akcije Sablja.
Taj nesvakidašnji nastup ovog istinski hariz-
matičnog maga bio je pravi klupski, prevrat-
nički hip hop iz prve ruke. Jeza zbog ubistva
premijera Đinđića još uvek nas je drmala,
a RZA i njegovo tadašnje društvo sipali su
zaneseno svoje misionarske besede sa same
oštrice prosvetljujućih trotoara njujorškog
uličnog zvuka. U međuvremenu, Wu-Tang
Clan pohodili su EXIT 2007, monumental-
no razigrani, definišući na potpuno nepo-
novljiv način hip hop cool Istočne obale. I, u
svom tadašnjem mladalačkom poletu, više
su nalikovali nekoj NBA ekipi iz snova, što
se između sebe dobacuje mikrofonima, nego
propovednicima kung-fu filozofije ili egzi-
stencijalističkim misliocima unutar okrut-
ne gradske pravde.
No, danas, proslavljajući tridesetogodiš-
njicu svog impresivnog debi albuma Enter
the Wu-Tang (36 Chambers), Wu-Tang Clan
kolektiv postao je respektabilna skupina
ugledne crne gospode, koja šara svetom sa
svojom slavnom pločom pod miškom. Ona
je, usput, na ažuriranoj listi 500 najboljih
albuma svih vremena časopisa “Rolling Sto-
ne” 2020. godine zauzela čak mesto br. 27, a
2022. bila odabrana od strane Kongresne
biblioteke u Vašingtonu za čuvanje u Naci-
onalnom registru audio-zapisa zbog svog
kulturološkog i istorijskog značaja, ponaj-
pre u oblasti odražavanja života u Sjedinje-
nim Državama. Reč je o jednom od najzna-
čajnijih albuma iz 1990-ih uopšte, a svaka-
ko o samom vrhu najizuzetnijih hip hop
ostvarenja u istoriji ovog žanra.
I sasvim u skladu sa tim novim statu-
som, genijalni RZA i braća apsolutno su
rasturili poslednje Egzitove večeri! Snaž-
ni kao predskazanje jednog budućeg druš-
tva ponosnih građana, impozantni u svom
muškom dočaravanju metafizike ulice, oni
Wu-Tang Clan
Foto: Marko Ristić / EXIT photo team
ovih dana svojim gromoglasnim povicima
kao da manje insistiraju na nekadašnjoj jet-
kosti a mnogo više na plemenitom divljenju
za sveukupno čovečanstvo. Kao da ispisu-
ju neke Vitmanove stihove, Wu-Tang Clan
bacaju se na gigantski posao mešanja veli-
ke magme one prvobitne energije univer-
zuma uživo pred nama, čarajući nad njom
do svojih poslednjih ljudskih snaga ne bi
li ispala što bolja. Njihova instrumentalna
podrška sada bendu daje nenadmašnu kom-
pleksnost poruke. Kada se u završnici late
Lenonove Come Together – to je nedvosmi-
sleno vrhunski momenat sa posebnim zna-
čenjem u današnjici. Ali, kada svoj grandio-
zan nastup okončaju Kobejnovom Smells
Like Teen Spirit, osećate kako se crna i bela
kultura odistinski spajaju u jedno kroz ovaj
duboko učinjeni naklon dvema neprikosno-
venim figurama svetske kulture. Bilo je veli-
čanstveno gledati decu kako odlučno slede
finalnu RZINU komandu: “One-two-three
Peace!”. Njima je sve potpuno jasno. Bar dok
ne odrastu. I dok ih sistem ne korumpira.
Naravno, ukoliko se ne usprotive.
I zato, baš na ovom mestu, jedna stvar se
mora reći u vezi sa Egzitom – nećete naći
nijedan drugi evropski festival, osim možda
Glastonberija, koji se toliko, u nizu uzasto-
pnih godina od svog osnivanja, sistematski
trudio da dovede one ključne ličnosti što
su oblikovale savremenu muziku za buduć-
nost, umetnički bespogovorne, uzdižući je
na nivo sile koja ima snagu da transformiše
naše živote. Kad pogledate istoriju Egzita,
pa zar on nije predstavio uživo skoro sve
“ulične heroje” uz koje smo odrastali? Ili ih
otkrivali tokom vremena? Pored svih stra-
hotnih globalnih kriza što smo ih proživeli i
proživljavamo ih još uvek, ove 2023. sasvim
je prirodno i isceljujuće bilo pozvati svo-
je najstarije i najdugovečnije rok idole da
nas još jednom duhovno spasu i ohrabre da
sami nađemo svoj put. I pokažu nam svo-
jim primerom da je to skroz u redu, da je to
moguće i štaviše jedino ispravno.
Zato je tako normalno bilo da poslednji
stihovi upućeni sa Glavne bine budu posve-
ćeni miru. RZU za predsednika! ¶
ZORICA KOJIĆ
13. jul 2023. VREME
REME
 Film: Nemoguća misija:
Odmazda – prvi deo
Još veći
od života
Sve je u ovom filmu
klišetizirano i “poslagano” po
dobro oprobanom receptu,
ali ništa nije otaljano i
uzbuđenja zaista ne manjka
H
olivudska mašinerija ne miruje,
a letnja bioskopska sezona hvata
zamajac. Dok čekamo Barbi Gre-
te Gervik i Openhajmer Kristofera Nola-
na, a nakon petog Indijane Džonsa (koji se
nije baš proslavio na blagajnama), na velika
platna širom sveta upravo stiže zbog koro-
ne dugo odlagani sedmi deo akcionog seri-
jala Nemoguća misija. Gotovo tri decenije
nakon prvog dela, Tom Kruz i dalje “žari i
pali” u ulozi prekaljenog operativca Itana
Hanta, i godine kao da mu ne mogu ništa.
Kruz je od prvog filma i producent serijala,
s tim što je njegova moć odlučivanja s vre-
menom rasla, tako da ne čudi što se u novoj
Nemogućoj misiji po svom običaju okružio
proverenim saradnicima i ljudima koji ga
bespogovorno slušaju. Da podsetimo: prvi
film je 1996. režirao Brajan de Palma, u to
vreme već čuveni reditelj sa bogatom filmo-
grafijom, nakon koga su svoj doprinos seri-
jalu dali Džon Vu (2000), Džej Džej Ejbrams
(2006) i Bred Bird (2011). Od petog dela pa
nadalje odustalo se od angažovanja redite-
lja koji ne pripadaju Kruzovoj najužoj kliki.
Režiju je preuzeo Kristofer Makvori, oska-
rovac koji je već dugo Kruzova “desna ruka”
i jedan od najvernijih saradnika – prvo kao
scenarista, a onda i kao reditelj.
Itan Hant (Tom Kruz) i njegov IMF tim
u Odmazdi kreću u “najopasniju misiju do
sada” (zar nije svaki put tako?), a ovoga puta
glavni protivnik im je veštačka inteligenci-
ja koja je postala samosvesna, otela se kon-
troli i počela – između ostalog – da uništava
ruske podmornice. Zvuči kao zaplet Termi-
natora? Pa, da, s tim što tvorci Nemoguće
misije 7 više čak i ne pokušavaju da održe
privid originalnosti. Sve u ovom filmu liči
na nešto što smo već videli, kako u ovom
konkretnom serijalu, tako i u drugim holi-
vudskim filmovima. Ali sve to i nije toliko
bitno. U filmu glavnu ulogu igra Tom Kruz,
REME 13. jul 2023.
VREME
koji je i dalje u odličnoj formi – a već samo
to je dovoljno da i ova Odmazda postane
pljačkaš bioskopskih blagajni i jedna od let-
njih perjanica.
Kruz je, naravno, fenomen. Voleli ga ili
ne, ne možete mu poreći uspeh i dugotraj-
nost. Njegov prethodni film, nastavak Top
gana, zaradio je fascinantnih milijaradu i
po dolara 2022. i postao drugi najgledaniji
film prošle godine (iza Kameronovog novog
Avatara, koji je, bez obzira na veću zaradu,
imao primetno slabije kritike). Imajući u
vidu da je već proslavio šezdeseti rođen-
dan, holivudski veteran se zaista odlično
drži. Kruz je jedini iz svoje glumačke gene-
racije zadržao neprikosnovi status zvezde
sa A liste, a “nadživeo” je i mnoge znatno
mlađe kolege. Nemoguća misija: Odmaz-
da – prvi deo snimana je sa jasnom name-
rom da se publici ponudi čistokrvni letnji
bioskopski hit. Treba to ceniti. U pitanju
je skup film rađen po poznatoj i provere-
noj formuli: tu su neizostavne atraktiv-
ne lokacije (ovoga puta se išlo u Italiju, u
Rim i Veneciju), obilje vratolomne akcije i
atraktivna glumačka podela, sve baš ona-
ko kako prosečan posetilac bioskopa naj-
više voli. Kruz u Odmazdi pruža ono što se
od njega i očekuje: on je akcioni heroj veći
od života, skočan i ubedljiv u svojoj pogi-
belji, u potpunosti svestan koje “dugmiće
treba da pritisne” kako bi namamio publi-
ku u mrak bioskopskih sala.
Sve je u ovom filmu klišetizirano i “posla-
gano” po dobro oprobanom receptu, ali ništa
nije otaljano i uzbuđenja zaista ne manjka.
Makvori je sve podredio tome da Kruz što
snažnije zablista. Akcione scene su razrađe-
ne do u detalj, povremeno začinjene humo-
rom i nikada previše eksplicitne. Naravno,
u filmu se gine, ali sve smrti su – sem jedne
– neopterećujuće. Ima ljudske drame, mada
veoma dozirane, na pipetu; ima i ispoliranih
45
Foto: promo
a suštinski ispraznih dijaloga koji bi treba-
lo da filmu daju “dubinu”, mada se pazilo da
se ne pretera i da priče ima taman toliko da
film ne postane tek puko ređanje akcionih
scena. Adrenalinska zabava je ovde glavni
cilj i to se nikada ne gubi iz vida, a 163 minu-
ta lako se podnesu i brzo prođu ako volite
akcione spektakle u kojima junaci prko-
se zakonima fizike. Kruz se u potpunosti
posvetio ovom projektu, do te mere da je
lično izveo deo kaskaderskih vratolomija,
od kojih neke deluju (i verovatno jesu) opa-
sne po život. Megalomanski, nema šta, ali
sasvim u rimi sa ovim dugovečnim serija-
lom u kojem sve mora da bude preuveliča-
no, podignuto ne na kvadrat – nego na kub.
Slično Paklenim ulicama, Nemoguća
misija je tokom proteklih decenija razvi-
la mrežu stalnih likova, pa pored Kruza u
Odmazdi uloge ponavljaju Henri Černi, Ving
Rejms, Sajmon Peg, Rebeka Ferguson, Vane-
sa Kirbi... Dobar je to i uigran glumački tim,
sa njima nema greške. Ovoga puta u priču
“uskače” i Esaj Morales, glumac koji je slič-
nog godišta kao Kruz i snima i opstaje na
holivudskoj sceni već četiri decenije. Mora-
les je ovde veoma dobar kao Gabrijel, glav-
ni ljudski antagonista sa kojim Hant ima
neraščišćene račune iz daleke prošlosti, uz
veliku podršku mlade kanadsko-francuske
glumice Pom Klemantjef, koju smo do sada
gledali pod maskom i sa antenama na gla-
vi u Čuvarima galaksije, i koja je liku Paris
uspela da udahne život. U filmu se u manjoj
ulozi pojavljuje i Keri Elves, još jedan Kru-
zov ispisnik u dobroj formi, s tim da njemu
nije dato dovoljno prostora da pokaže šta
sve ume (Elves je znatno bolje prošao ove
godine u filmu Gaja Ričija Operacija For-
tuna: Prevara veka koji je, nažalost, retko
ko želeo da gleda).
Uz Kruza, najviše prostora je dobila u seri-
jal novopridošla britanska glumica Hejli »
46
Atvel, do sada najpoznatija po angažmanu
u filmovima iz serijala Kapetan Amerika, a u
Odmazdi tumači lik kradljivice Grejs. Kruz i
Atvel su dobar par i njihov odnos će svaka-
ko biti produbljen u nastavku koji se upra-
vo snima. Ovo je prvi put u serijalu da je jed-
na priča podeljena na dva dela, sve dosadaš-
nje su posedovale zaokruženost. Nemoguća
misija: Odmazda – drugi deo u bioskope sti-
že za godinu dana, u leto 2024, s tim da ni tu
po svemu sudeći neće biti kraj – novi nastav-
ci su već u planu, a Kruz je nedavno izjavio
da je rad da Itana Hanta glumi do osamde-
sete godine, baš kao što je to Harisonu Fordu
pošlo za rukom sa Indijanom Džonsom. Ako
prva i druga Odmazda budu uspešne u bio-
skopima i ako se ne dogode neki neplanirani
životni obrti (jer, naravno, niko nije besmrtan
– pa ni Tom Kruz), nije nerealno očekivati da
u naredne deceniju-dve u bioskope stigne još
nekoliko nastavaka Nemoguće misije iz iste
radionice... Samo, ima li pokrića za to? U kre-
ativnom smislu – svakako da nema. Već je De
Pamin film, i sam prerada popularne TV seri-
je, pokazao sve adute ovog serijala. Sve nakon
toga je, u većoj ili manjoj meri, bilo samo vari-
jacija na poznatu temu.
Naravno, Holivud se hrani prepakivanjem
stare slave, pa nije nikakvo iznenađenje kada
uspešan film dobije nastavak, pa onda još jedan,
i još jedan. Tako je i u slučaju Nemoguće misije,
serijala koji ima uglavnom veoma postojane
brojke na blagajnama. Četvrti, peti i šesti deo
su u svetu zaradili po 600-700 miliona dolara,
što je nesporno veliki uspeh. Doduše, sa proto-
kom vremena rasli su i troškovi izrade filmova.
Prvi deo Odmazde koštao je čak 290 miliona
dolara, što je dosadašnji rekord. To su zaista
astronomske cifre i Nemoguća misija: Odmaz-
da – prvi deo mora da postane prvorazredni
hit kako bi povratila uloženo, a onda i zaradila.
Film upravo kreće u distribuciju u SAD i sve-
tu, i prognoze su dobre. Postoje pretpostav-
ke da bi ovo mogao biti deo u serijalu koji će
najviše zaraditi. Mada, naravno, nikad se ne
zna... Pre ili kasnije, zamor materijala je nemi-
novan. Koliko puta neko može uspešno da pre-
pakuje jednu te istu stvar – pitanje je koje se
neminovno nameće. Kruz i kompanija će sa
dvodelnom Odmazdom verovatno uspeti da
održe pažnju gledalaca, ali nakon toga... Ako
zaista bude bilo još nastavaka, biće potrebno
da se postojeća formula suštinski osveži, što
će možda zaista postati nemoguća misija za
Kruza i njegov tim. ¶ na nasleđe neprolazno uticajnog srpskog/jugoslovenskog crnog
ĐORĐE BAJIĆ
In Memoriam: Srđan Koljević (1966–2023)
Istančana briga
Već samo numerički gledano i odmeravano,
Koljevićev je opus za svaki respekt, s tim
što se na pomnije poglede i podrobnije
analize u dobrom delu navedenih ostvarenja
pre ili kasnije očita i dovoljan broj dokaza
autorstva i samosvojne i artikulisane (mito)
poetike ovog našeg filmskog stvaraoca
N
apustio nas je i Srđan Koljević, scenarista, dramaturg, film-
ski reditelj i univerzitetski profesor. Njegova filmografija
je nastala tokom gotovo tri decenije profesionalnog rada
i istih takvih angažmana, i ukoliko je potrebno izvoditi zajednič-
ki sadržatelj na tako opsežnom (pa onda prirodno i raznolikom) i
dugovečnom uzorku, to bi mogle da budu solidnost i postojanost
zanatske izrade i neprikrivena zainteresovanost ponajpre za likove
unutar arhitektonike filmske priče. Naravno, i stavka koja se tiče
kontinuiteta rada na samoizabranom polju izražavanja i borbe, a
to je očito kota osvojena prevashodno vlastitim naporom, vešti-
nama i zalaganjem.
Nisu svi poznavaoci pojedinačnih filmografija, makar se radilo
i o najprominentnijim akterima na ovdašnjoj filmskoj i kinema-
tografskoj sceni, te evo brzog i ekonomičnog podsećanja na posti-
gnuća pok. Srđana Koljevića (ograničimo se svesno samo na to) na
planu filmova dugog metra. Koljević je bio scenarista, koscenarista,
saradnik na scenariju, savetnik za pitanja i finese filmske drama-
turgije na sledećim filmskim ostvarenjima: Kaži zašto me ostavi,
Stršljen, Nebeska udica, Normalni ljudi, Nataša, The Rubber Soul
Project, Klopka, Ljubav i drugi zločini, Krugovi, Ivan, Otac, a ima
rezona uskoro na platnima i ekranima očekivati još dva dugome-
tražna filma na kojima je radio u nekom od vidova primarne pro-
fesije – reč je o filmovima Opazovanje i Majka Mara, koji su trenut-
no u fazi postprodukcije. Osim toga, režirao je (naravno, po vlasti-
tim scenarijima) tri celovečernja igrana filma – Sivi kamion crvene
boje (2004), Žena sa slomljenim nosem (2010) i Branio sam Mladu
Bosnu iz 2014. godine. Već samo numerički gledano i odmeravano,
opus za svaki respekt, s tim što se na pomnije poglede i podrobnije
analize u dobrom delu navedenih ostvarenja pre ili kasnije očita i
dovoljan broj dokaza autorstva i samosvojne i artikulisane (mito)
poetike ovog našeg filmskog stvaraoca.
Sve je, dakle, počelo scenarijem za film Kaži zašto me ostavi (1993),
reditelja (i koscenariste) Olega Novkovića; ovaj film je pred gleda-
oce doneo prve nagoveštaje Koljevićeve vezanosti za veru u moć
arhetipski postavljenih junaka kao uporišnih tačaka i svakako
nosećih stubova filmske povesti, a pritom je i jedan u nizu jasnih
dokaza da je srpski film devedesetih i/ili s kraja veka i milenijuma
za nama, nekako i instinktivno nastojao da pruži odraz tada aktu-
elne i svakako bolne i usložnjene stvarnosti, a u ovom konkret-
nom slučaju to je pred gledateljstvo stiglo sa jasnom refleksijom
talasa. To je jedna od ključnih odlika ovdašnjeg filma u narečenom
13. jul 2023. VREME
REME

za likove
periodu i važi kako za primećena i hvaljena
ostvarenja (poput Dragojevićevih filmova ili
Paskaljevićevog Bureta baruta, Kusturičinog
Podzemlja) tako i za filmove sa suprotnog
kraja tematsko-motivskog spektruma srp-
skog filma te ipak suštinski veoma vibrantne
filmske i ne samo filmske epohe – one brzo-
potezne sa podosta ciljane ili posve nena-
merne treš estetike, poput onoga što se lako
opazi u, recimo, filmovima Zorana Čalića ili
Dragoslava Lazića iz tih ili obližnjih godi-
na. Gorenavedeno u slučaju Srđana Kolje-
vića evidentno je u Samardžićevoj Nebeskoj
udici, Nataši istog reditelja, ali i ekranizaciji
motiva iz Valjarevićeve proze – Novkovićevih Normalnih ljudi.
Golubovićeva Klopka (inače ekranizacija romana Nenada
Teofilovića), pak, donela je dramu u kojoj se uz okvirni kri-
mi zaplet prikazuje poroznost i potonje preispitivanje etičke
ukorenjenosti i centriranosti pojedinca, što je nešto što smo
sijaset puta sretali i kod, na primer, Sidnija Lameta, a što se
može prepoznati i kao jedna od značajnijih tema i dramskih i
dramaturških začkoljica u narednoj saradnji Srđana Koljevi-
ća i (reditelja) Srdana Golubovića – Krugovima. Treba svaka-
ko naglasiti i da su ova dva filma postigla zapažen uspeh i s
one strane Atlantika – Klopka se našla u užem izboru kandi-
data za Oskara u kategoriji filmova sa neengleskog govornog
područja (koja je sada označena eufemizirano – međunarodni
film), dok su Krugovi ovenčani Specijalnom nagradom žirija
viđenog festivala nezavisnog filma Sandens (takođe u među-
narodnoj kategoriji). S druge strane, Koljevićev doprinos je u
slučaju Arsenijevićevog filma Ljubav i drugi zločini i Kozoli-
nog Ivana u potpunosti uklopljen u specifične izbore po pita-
nju izabrane i potencirane estetizacije u viđenju dvojice upra-
vo pomenutih reditelja.
Poseban deo teksta ovog tipa i ovim povodom svakako mora
da se odnosi i na rediteljski trojac kada govorimo o ovom auto-
ru – odnosno, kada u žižu stavimo filmove koje je Srđan Kolje-
vić režirao, a da su osnove bili njegovi sopstveni scenariji. Prve-
nac, Sivi kamion crvene boje, bio je žovijalan spoj mentalitetske
komedije i filma puta/drumskog filma, sa važnim i zamašnim
dodatkom motiva označenog ponajpre holivudskom sintagmom
odd couple, kojim se označava sudar suprostavljenih/opreč-
nih naravi dvoje aktera koji se sticajem sudbinskih, a potom
i drugih okolnosti, nađu na istom putu, na istom zadatku, u
vrtlogu istog zamešateljstva... Sivi kamion crvene boje se po
više osnova našao u ešalonu ovdašnjih filmova koji se mogu
doživeti i kao varijacija na temu autobalkanizacije, a slično su
kritičari govorili i pisali i o Kusturičinim i Dragojevićevim fil-
movima iz manje-više te ere. Ovaj film se izborio za status hita
– pogledalo ga je oko sto hiljada gledalaca na našim prostori-
ma, a uz to je došao niz festivalskih nagrada – u Monpeljeu,
Trstu, Sofiji, Aleksandriji, Varšavi..., dok je festivalski pohod
REME 13. jul 2023.
VREME
47
započet svetskom premijerom na filmskom festivalu u dale-
kom Montrealu.
Šest godina kasnije stigao je drugi Koljevićev rediteljski rad
– Žena sa slomljenim nosem – ukorenjen u mozaičnoj struktu-
ri i kružnoj dramaturgiji altmanovskog podtipa, a sa dramedi-
jom i gorko-slatkim tonom kao okvirnim konceptom. Glumač-
ku podelu su predvodili Nebojša Glogovac, Branka Katić, Anica
Dobra, Nada Šargin, Jasna Žalica, Vuk Kostić i Nikola Rakočević,
a primetan je bio Koljevićev lako uočljiv zaokret ka melodram-
skom profilu priče, sa sve jakim autorskim instinktom da se film
jasno dotakne i prevrtljivosti sudbine, tranzicionog grča i friš-
ke baštine postjugoslovenske traume. Film je u bioskope privu-
kao oko 32 hiljade gledalaca, prikazivan je na referentnim film-
skim festivalima poput Karlovih Vari, Kotbusa, Sevilje, Ciriha,
Monpeljea, Lećea, te je doneo i poduži niz odličja. Rej Benet je u
kritici za “Hollywood Reporter” istakao i sledeće: “Srđan Kolje-
vić u ‘Ženi sa slomljenim nosem’ isporučuje vešt i mudar film
s neočekivanim obrtima i zadovoljavajućim tonom varljivog
optimizma”. Završni rediteljski film bio je Branio sam Mladu
Bosnu iz 2014. godina, kamerna i prično razgovorno ustrojena,
mahom sudska drama, sa likom i pobunjeničkim činom Gavrila
Principa i njegovih saboraca i zaverenika. Film je u velikoj meri
probudio snažnu asocijaciju na televizijsku estetiku i izraz (što
ne čudi imajući u vidu da je usledila i istoimena serija), dok je,
pored nekoliko pamćenja i hvale vrednih kreacija mladih glu-
maca, sama njegova završnica donela možda i nenadano sine-
matski veoma uspelu sekvencu o kojoj je Miroljub Stojanović
u kritici za NIN napisao ovo: “Završetak filma s bakljama koje
prate voz u kojem Principa i drugove prate u tamnice ili grobni-
ce već je prostor magijskog realizma i bez sumnje je najefektniji.
Rafinman Srđana Koljevića tu dolazi do punog izražaja...” Tako
je i ovaj poslednji Koljevićev rediteljski rad potcrtao ono nagla-
šeno u uvodu nekoliko hiljada slovnih mesta ranije – istančanu
brigu za likove i njihove posebnosti u trenutku velikih fatum-
skih i drugih prevrata. Neka kismetska skretanja katkad su i
jedina moguća, i tu pomoći nema. Filmovima naprosto ostaje
da to pokušaju da preispitaju, ospore ili zabeleže. ¶
ZORAN JANKOVIĆ
48 Teorija
Tragično nedovršena
Teodor Adorno: Snovi; Minima moralia;
preveo i priredio Aleksa Golijanin;
anarhija/blok 45, Beograd 2022.
O
bjavljivanje protokola o snovima,
u sklopu Sabranih dela Teodora
Adorna, predstavljalo je svojevr-
sno iznenađenje čak i za one poznavaoce
opusa ovog mislioca koji su znali za ove
zapise, prikupljane od 1934. do Adornove
smrti 1969. godine. S pitanjem o smislu
publikovanja ovih zabeleški suočio se i
priređivač i prevodilac zapisa na srpski
jezik, Aleksa Golijanin: “Puko slušanje i
čitanje tuđih snova je po pravilu zamor-
no”, kaže on u svojevrsnom pogovoru ove
knjige, uz konstataciju da je san ono što
se duboko tiče samog snevača, te da dru-
gi u tome nemaju šta da traže.
U stvari, nečiji snovi bi samo izuzetno
mogli da budu zanimljivi za druge. Tuma-
čenje snova, i to ne samo u psihoanalitič-
kom ključu, nego, na primer, i kod Medar-
da Bosa, podrazumeva da se u manifes-
tnom sadržaju sna otkriva njegov latentni
smisao. Utoliko, nije bitno ono što naizgled
čini “sadržaj” sna, nego upravo skrivena
značenja, na koje pojedini manifestni ele-
menti površinski ukazuju. Adorno, po sve-
mu sudeći, nije zapisivao svoje snove da
bi u njima tragao za onim neizrečenim.
Napomena urednika nemačkog izdanja
otkriva jednu Adornovu misao o snovi-
ma koja bi mogla da posluži u razumeva-
nju smisla njihovog beleženja: “Naši sno-
vi su međusobno povezani, ne zato što su
‘naši’ već zato što čine kontinuum, zato
što pripadaju povezanom svetu, kao što
se, na primer, i sve a&ine priče odvijaju
u ‘istom svetu’. Što su naši snovi među-
sobno povezaniji i što se više ponavljaju,
to je veća opasnost da nećemo moći da
ih razlikujemo od stvarnosti”. Snovi, pre-
ma tome, nude određeno iskustvo, neza-
visno od toga kakav je njihov kognitivni
ili latentni značaj. A iz toga ishodi da su
snovi – odrazi okruženja onoga ko sanja,
odnosno samog vremena i prilika. Pove-
zanost snova ukazuje na refleksiju stvar-
nosti, koja izrasta iz fragmenata, sve dok
jednom i sama ne postane – stvarna.
Objavljivanje Adornovih
zapisa stavlja nas tako pred
dva važna pitanja: zašto je
Adorno snovima pridavao
takav značaj te je odmah posle
buđenja pedatno beležio nji-
hov sadržaj, trudeći se da svo-
jom rečitošću ne naruši nji-
hovu haotičnu kompoziciju?
I šta nama danas, u kontek-
stu razumevanja Adornovog
filozofskog opusa, znače ove
zabeleške, odnosno da li one
doprinose razumevanju Ador-
novog insistiranja na “kritič-
kom putu”?
kritika i
dekonstrukcija
U zapisma, odnosno – pro-
tokolima, u pravilu pisanim
lepim stilom (što u prevodu o
kome govorimo dolazi do izra-
žaja), naići ćemo na snove o mestima u moralia. Ovo delo, takođe sastavljeno
kojima se Adorno obreo za vreme svoga od fragmenata – pisanih prigodno, kao
dugog izbeglištva, o Hitleru i nacistima, poklon Maksu Horkhajmeru, odustaje od
strahu od deložacije, hapšenja i bombar- stroge strukture teoretskog rada. U tom
dovanja; na snove o kulturnim prigoda- smislu, ovi fragmenti podsećaju na oni-
ma, o načinu života buržoazije, ukusnoj ričke zapise. Minima moralia, čiji je naslov
i skupoj hrani, raskošnim bordelima. Ti negacija naziva izgubljenog Aristotelovog
snovi, neobično bogati, svedoče o vreme- spisa (Magna moralia), u svom original-
nu u kome su nastali, ali i o Adornovim nom izdanju sadržavala je 153 fragmenta.
preokupacijama, o razmišljanjima o kul- Napisana između 1945. i 1947. godine, dakle,
turi i umetnosti, o univerzitetima na koji- upravo u vreme zanemelosti pred uža-
ma je radio. Sve to, međutim, ostaje fra- sima masovnog istrebljenja u logorima,
gmentarno, nedorečeno – a ipak pove- ova knjiga predstavlja prvi pokušaj da se
zano u jednu neorganizovanu i svakako na ruševinama kulture grade “nova mala
nepotpunu refleksiju, koja nije puka celi- staništa”. Kultura Zapada, njena Magna
na, nego prosti skup ovih oniričkih oba- moralia, pokazuje se kao “obično smeće”,
ziranja na zbilju. pa Adorno u ovim fragmentima pažlji-
Ničeovska fragmentarnost u snoviđe- vo opipava drugačije mogućnosti mišlje-
njima postaje stvarna kada budni posta- nja – koje neće biti pomirenje, već razot-
nemo svesni njene refleksivne prirode: krivanje lažnosti ideološkog, prividnog i
“Nečujna larma, odavno znana iz isku- prevarnog identiteta subjekta i objekta,
stva snevanja, grmi u našim budnim sati- Objavljivanje ova dva spisa istovreme-
ma iz novinskih naslova”, kaže Adorno no, u istoj ediciji, ukazuje na smisao one
na drugom mestu, u 29. zapisu Minima zagonetne rečenice koju Adorno stavlja
13. jul 2023. VREME
REME

moderna
na kraj pomenutog, 29. fragmenta: “Celina
je lažna!” Ova inverzija Hegelove rečeni-
ce iz predgovora za Fenomenologiju duha
(“Istinito je celina”), u stvari ne protivreči
duhu Hegelove filozofije. Istina je zaista
celina, kao dijalektički zahvat, kao identi-
tet suočen sa negacijom, razlikom. Celina,
koju Adorno ovde proglašava neistinitom,
međutim, tiče se neposredovane ukupno-
sti, totaliteta, koji se suprotstavlja svemu
pojedinačnom. Ovo zatvaranje u identi-
tet podrazumeva utemeljenje pricipa “gra-
đanske subjektivnosti”, koji će rezultira-
ti Aušvicom i Hirošimom. Razlika u tom
smislu nije samo posredovanje, kao što ni
kritika nije identitet subjekta i objekta,
jer inače ostaje na “talasnoj dužini” kul-
ture koja je na kraju produkovala masov-
ne zločine. U tom smislu, fragmentarnost
spisa Minima moralia možemo da posma-
tramo kao svojevrsni protest, nepristaja-
nje na diskurzivnost građanske subjek-
tivnosti, na postvarenje pojmova, na ide-
ologiju čija kritika više ne može da bude
REME 13. jul 2023.
VREME
izrečena istim onim sredstvi-
ma koja proizvode industri-
ju smrti u koncentracionim
logorima: “Onaj ko pledira za
održanje radikalno krive i otr-
cane kulture, kriv je za sauče-
sništvo, dok onaj ko odbacuje
kulturu neposredno podupi-
re onakvo varvarstvo kakvim
se kultura pokazala” – pisao je
Adorno u Negativnoj dijalek-
tici. Fragmenti su, u tom smi-
slu, u odsustvu konstrukcije,
zapravo pogodna forma za
izražavanje razlike, za suoča-
vanje celine sa njenom nega-
cijom koja sama nema diskur-
zivni oblik otrcane kulture.
Slično se može reći i za sno-
ve. Fragmenti zbilje u snovima
su u neobaveznoj i lako pro-
menjivoj vezi. Ti fragmenti
nemaju diskurzivnu formu,
ali isto tako – oni su na neki način pove-
zani, kao odrazi stvarnosti čiji su elementi
utkani u njihov sadržaj. Prema tome, sno-
vi su refleksija u iskrivljenom ogledalu,
iskustvo lišeno obavezne forme.
U jednoj kratkoj zabelešci o snu iz janu-
ara 1945. Adorno kaže: “Slušao sam Hitle-
rov prepoznatljiv glas koji je dopirao sa
zvučnika, iz govora: ‘Moja jedina kćerka
je juče nastradala u tragičnoj nesreći. Da
bih nekako ublažio bol, doneo sam dekret
da se svi vozovi danas izbace iz šina. Pro-
budio sam se smejući se na sav glas”. Ovo
iskustvo u stvari nema strukturu jasne
priče i upravo zbog toga u njemu ne treba
tražiti latentne sadržaje. To su nepravilno
složeni komadići ogledala, čije je znače-
nje nepopravljivo neidentično. U sklopu
Adornove filozofije, međutim, ostaje pita-
nje – da li smemo ostati pri ovim racional-
no neoblikovanim fragmentima, suočeni
sa obavezom da i “bol treba da dovedemo
do pojma”? Aleksa Golijanin u eseju kojim
završava svoj prevod Snova zaključuje
49
kako “snovi i lucidnost ostaju divlje zver-
ke”. Oni predstavljaju svojevrsne nadrea-
lističke scene, kakve je Adorno stvarao u
mladosti. Mogu li iz ovih scena iznići poj-
movne artikulacije, makar one sačuvale
sav kritički negativitet kojim se podriva
građanska subjektivnost? Svedoče li Sno-
vi i Minima moralia, svaka na svoj način,
da se Adorno našao pred granicama kri-
tike, ne usuđujući se da pređe na drugu
stranu, u dekonstrukciju identiteta koji
suočava sa negativnim?
otvorenost prevoda
Na ova i slična pitanja suptilno i nena-
metljivo ukazuje priređivač ovih dela. Ne
nudeći jasne zaključke, odnosno diskurse
o fragmentima i snovima, uključujući u
svoj prevod Minima moralije i deset fra-
gmenata koje je Adorno izbacio iz konačne
verzije koju je dao u štampu, Aleksa Goli-
janin je pripremio teren za brojna pitanja
i nedoumice, sa kojima se mogu suočiti ne
samo poznavaoci Adornovih sistematič-
nijih spisa. Sa druge strane, Golijanin se
kao prevodilac potrudio da ove Adornove
tekstove prenese u svom jezičkom bogat-
stvu koje sadrži njihov nemački original
i da svoje prevode opremi napomenama
koje današnjeg čitaoca upoznaju sa kul-
turnim toponimima kojima Adorno slo-
bodno barata. Digitalno štampane foto-
grafije iz Adornovog života takođe pru-
žaju dodatnu dimenziju, kao kaleidoskop
jedne burne epohe, čije se boje, svetlosti i
senke prepliću u prizorima, kompozicija-
ma i licima fotografisanih – baš kao u Ven-
dersovoj Lisabonskoj priči, u kojoj slavni
reditelj snima kadrove kamerom zaka-
čenom na leđa, lišene fokusa i rakursa.
Obe knjige utoliko predstavljaju “nadu
da se ostavi poruka u boci”; možda istin-
ski potencijal ovih fragmenata može da
bude otkriven upravo u naše vreme, u
kome se jasnije ocrtava tragično nedo-
vršena moderna. ¶
KATARINA ĐURĐEVIĆ
 MOZAIK
50 Povodom koncerta
Bruce Springsteen & E Street Band,
Hyde Park, 6. 7. 2023.
ili: Kako sam videla Brusa,
krajnje subjektivan i emotivan prikaz
ROLERKOSTER OSEĆANJA I ENERGIJE:
Detalji sa koncerta Brus Springstina u Londonu
Ako je
kako li
J
edno od prvih sećanja na ekipu
“Vremena” datira iz perioda kada
je redakcija bila u ulici Narod-
nog fronta. Nekim tinejdžerskim
poslom sam se tamo našla i pošto sam čula
uvod u pesmu Brusa Springstina Thun-
der Road, odlučila da vidim odakle dolazi.
Mlađi, zaneseni novinar je svirao u vaz-
duhu zamišljeni klavir prateći Šefa. Kada
sam mu se javila skoro 30 godina kasnije
sa porukom da sam bila na koncertu Bru-
sa Springstina, tražio je izveštaj!
Napomena: U pitanju je krajne subjek-
tivan i emotivan prikaz.
uvod
Ne zna se tačno odakle Brus u mom
životu, najverovatnije je moja majka prva
počela, a sestra nastavila. Sećam se kasete
albuma Born in the USA koja se tu i tamo
pojavljivala. Sećam se popularnih pesa-
ma Dancing in the Dark i Glory Days. Nije
mi baš bilo najjasnije o čemu se tu radi,
ali sam uživala slušajući ga.
U prvoj godini srednje škole načula sam
da ima neki momak koji ima dvostruki
album The River, odvažila sam se i opre-
mljena sa dve kasete dogovorila sa njim
da dođem i presnimim muziku sa vinila
na kasetu. Mislim da je tu počelo otkriva-
nje Brusovog narativa, emocije i harmo-
nije. The River – da, Point Blank – narav-
no, ali Wreck on the Highway i naročito
Stolen Car i Drive All Night su me uhva-
tile u zamku iz koje ne da nisam izašla
nego sam se, poput miša u kučini, sve više
zapetljavala. Morala sam da znam više o
tom svetu, iskopala sam iz sestrine gomi-
le kaseta album Darkness on the Edge of
Town. Umislila da sad, sa sve pubertetskih
14 godina, bolje razumem o čemu se radi:
…
You’re born into this life paying
For the sins of somebody else’s past
… But you inherit the sins, you inherit
the flames
Fotografije: Vianney Le Caer / Invision / AP
13. jul 2023. VREME
REME

nama ovako danas,
je bilo pre 30 godina
…Lost but not forgoen, from the dark
heart of a dream
Adam raised a Cain
(Adam raised a Cain, 1978)
Navučena na sve setno što je Brus izne-
drio, nisam obraćala pažnju na njegove
pesme vedrijeg karaktera dok mi u ruke
nije došao set ploča Live 1975–1985. Umesto
da učim za školu, slušala sam Brusove pri-
če sa razumevanjem. Sa četrdeset pesama
snimljenih u periodu od deset godina otkri-
la sam, pre svega, albume poput Greetin-
gs from Asbury Park, The Wild, the Inno-
cent and the E Street Shuffle i Born to Run.
zaplet
Igrom slučaja, ćerku i mene su očekiva-
li u Londonu od 30. juna. Negde u maju,
Hrvoje Zovko na svojoj FB stranici objav-
ljuje da će Brus svirati u Beču. Progun-
đam u komentaru da nije u redu to što se
Šef nije protivio visokim cenama ulaznica
koje čine njegove koncerte nepristupačne
upravo odanoj publici. Ipak odem da pro-
verim cene. Uh! Nije samo koncert, nego
put i smeštaj… nema šanse. A onda pri-
metim Hyde Park, 6. juli 2023. Svako malo
proveravam cene kao da će se nešto zna-
čajno promeniti. U tom periodu, bez mog
znanja moje dve bolje trećine kuju zaveru:
na kćerkinu ideju skupljaju novac za kar-
tu jer – koje su šanse da ćemo Springstin
i ja biti u istom gradu u isto vreme? Oboje
znaju da je koncert Brusa Springstina i E
Street Band-a nešto o čemu nikada nisam
razmišljala kao o stvarnoj mogućnosti i
sada kada su se kockice poklopile, mora-
li su da reaguju. Naravno, odbila sam da
mi dete od (još malo pa) 16 godina plaća
kartu i predložila nešto drugo: da idemo
nas dve. Nek ide život!
Počela sam da tražim karte. Na Guglu
odmah izlazi sajt viagogo.com. Pratim iz
dana u dan i odlučim da je to to – kupu-
jem! Kao i svaka druga uzubuđena osoba,
REME 13. jul 2023.
VREME
zaboravim da proverim reputaciju sajta
pre nego što nešto platim. Radi se o notor-
nom tapkaroškom sajtu Viagogo.com.
Čitam iskustva drugih i pravi mi se čvor
u stomaku. Karte nikada nisu stigle; Kupci
su odbijeni na ulazu jer su karte nevažeće;
Karte su stigle, ali za pogrešan koncert…
Sajt www.trustpilot.com pokazuje da je
54% odviše od 37.000 korisnika dalo oce-
nu 1 od 5! Proveravam svoj nalog – karte
ne stižu. Informacija kaže da ne brinem,
da će stići 4. jula. Posle nedelju dana, da
će stići na dan koncerta. Odlučujem da
nikom ne govorim o koncertu dok ne uđe-
mo u Hajd park, pa ni glavnom i odgovor-
nom uredniku.
Tri dana pred put, a sedam dana pred
koncert, stižu karte. Sve deluje legitimno.
rasplet
Dan pred koncert, zabrinuti zbog lon-
donskog nepouzdanog vremena. kupu-
jemo vodootporne pončo kese. Nikad se
ne zna. Umesto u 2, stižemo u 3 (mora se
jesti). Na ulazu je gužva, ali sve teče u skla-
du sa razumnom tradicijom engleskog
čekanja u redu. Koncertni prostor Hajd
park ne izgleda velik kao na slikama, i mi
4 sata pred početak koncerta marširamo
ka gužvi. Jedini – i opravdani – razlog za
kraću promenu plana je prodavnica zva-
ničnih majica, kačketa i plakata. Majica?
Veličina M, hvala lepo! Plakat – ima tek
250 odštampanih? Naravno!
Pošto smo završile sa ovim važnim
stvarima, nastavljamo smeran hod ka
našem mestu. Strateški se pozicionira-
mo pokraj grupice starijih fanova (po godi-
nama, verovatno Springstinovih vršnja-
ka). Ukratko se predstavimo jednoj gospo-
đi i postajemo deo grupe koja drži dobro
mesto, sa sve prostirkama na kojima leže
i čitaju novine, rešavaju sudoku ili ćaska-
ju. Neki nose majice sa The River i Born
to Run ture – mlađi, poput nas, gledaju i
zavide im: nastupe koje smo mi slušali
51
na pločama, oni su slušali uživo. Kćer i
mene gledaju kao svoje, brinu o nama,
drago im je da smo tu, sa njima, na kon-
certu Brusa Springstina.
Naša grupica ubrzo biva potpuno okru-
žena, ali nikom ne pada na pamet da ih
na bilo koji način preskače, gura ili slično.
Ali, tek je 3 sata i prva predgrupa nastu-
pa: Frank Turner & The Sleeping Souls.
Tarner, nekada pank pevač, danas pozna-
ti engleski kantautor čije pesme publi-
ka 45 minuta pevuši i đuska. Energija je
dobra. Sunce sija. Oblaka ima tek da nas
pomalo osveže.
Par ljudi iz naše grupice koji su đuskali
uredno se vraćaju u ležeći položaj kada je
Frenk završio. Nas dve klopamo i ćaska-
mo sa par ljudi. Jedan stariji čovek priča
da je bio na koncertu u Dablinu i organi-
zovao se da dođe u London na još jedan.
Starija gospođa ga gleda četvrti put i uve-
rava nas da su njegovi koncerti sigurni,
nema guranja, gaženja i slično pošto ljudi
koji ga vole poštuju jedni druge.
U 5 sati se na sceni pojavljuje druga
predgrupa – ovog puta znam ko su. The
Chicks – najprodavaniji ženski bend i
najprodavaniji country bend od 1991. u
SAD. Nama je možda poznatiji pod ime-
nom Dixie Chicks, a meni su zapale za
oko kada su izazvale gnev republikana-
ca i dela fanova. Naime, 2003. na kon-
certu u London izjavile su da se proti-
ve intervenciji SAD u Iraku i da ih je sra-
mota predsednika SAD Džordža V. Buša.
Posle pasivnog perioda, 2020. su ponovo
počele da sviraju, ali su iz imena izbaci-
le reč Dixie zbog negativnih konotacija.
Ženske su svirale pun sat, a rekla bih da
svojim porukama i dalje izazivaju gnev
republikanaca. Između ostalog, izvedbu
pesme March, March pratio je vizual na
kojem se, u ritmu ove zarazne (skoro pro-
testne) pesme, pojavljuju imena građana
SAD koje su ubili policajci i slike različitih
protesta u SAD. Publika ih je nagrađivala »
52

sve glasnijim aplauzom. Polako je poče-

la da se oseća energija zajedništva poput
one koju osećamo kada izađemo na pro-
teste protiv nasilja u Srbiji i vidimo da
nismo sami.
Upravo to osećanje – da nismo sami u
svojim nadama, nostalgiji, seti, sreći, pat-
njama i borbi – jeste ono što je, čini mi se,
učinilo da mnogi tokom malo više od tri
sata koncerta Brusa Springstina puste
suzu, uključujući moje starije saputni-
ke, mene, pa i moju kćer.

rolerkoster osećanja
Bruce Springsteen & The E Street band
otvorili su koncert pred 65.000 ljudi sa No
Surrender. Svaka sledeća pesma počinja-
la je krajem prethodne i Springstinovim:
“One, two, three!”
Tokom tri sata i 28 pesama proći ćemo
kroz rolerkoster osećanja i energije kojim
je upravljao Šef. Posle No Surrender i Gho-
sts, koje su nas uvele u priču, Prove it All
Night počela je da diže atmosferu, ali prvi
put sam se naježila kada sam čula masu
kako peva:
Blow away the dreams that tear you
apart
Blow away the dreams that break
your heart
Blow away the lies that leave you
nothing but lost and brokenhearted
(Promised Land, 1978)
Out in the Street, Darlington County i
Working on the Highway vratile su kon-
cert na teren veselijih pesama, uz koje je
publika pevala i đuskala. Atmosfera je
spuštena sa Kiy’s Back koja je i u origi-
nalu duga (7 minuta), a na koncertu je bila
još duža – skoro 15 i, možda nije izazvala
veliko oduševljenje publike.
Odlična obrada Nightshi (Commoders)
nas je uvukla u nežnu energiju i pozvala
na žurku kod Meri (Mary’s Place) tokom
koje se publika ponovo razđuskala. Usle-
dila je setna My Hometown tokom koje je
većina ili tiho, za sebe, pevala ili se njihala,
neretko zagrljena. Sećam se da sam rekla
ćerki da ta pesma nije bila na listi koju
sam videla, kada je – kao za nju poručena,
takođe neočekivana, počela njena omilje-
na – The River. Publika je dočekala prve
reči oduševljena, ali se – kao i kod ostalih
tiših i setnijih pesama – skoro i nije ogla-
šavala osim po pozivu autora. Mi smo tu
da slušamo, ako pevamo, pevamo u sebi
ili za sebe i ne smetamo drugima.
Springstinove svirke su poznate po
obraćanjima koje daju kontekst pesa-
ma. Tokom 6. jula u Hajd parku takvih
priča nije bilo mnogo, ali bili smo u pot-
punoj tišini dok nas je uvodio u akustičnu
verziju pesme Last Man Standing samo
uz pratnju Barija Danijelijana na trubi.
Govoreći o smrti člana svog prvog ben-
da The Castiles, Džordžu Tajsu i kako se
pridružio bendu i započeo najveću avan-
turu svog života, rekao je da smrt daje
izvesnu jasnoću misli i svrhe i značenja,
i tražio od nas da iskoristimo svaki dan.
Tokom 15 sekundi uvoda u Backstreets
(sjajni Roj Bitan na klaviru) na velikom
ekranu smo Šefa gledali kako mirno sto-
ji okrenut publici, skoro ikonografski, sa
gitarom podignutom uvis (da li je to ta fen-
derica?), znajući da nas ima mnogo koji će
tu sliku ovekovičiti fotografijom. Publika
mirno sluša iščekujući refren kada ceo
park počinje da bruji Hiding on the back-
streets… U sličnoj atmosferi dolazi Becau-
se the Night (napisana sa Pati Smit 1977),
Shes the One, Wrecking Ball, The Rising…
Kada se lepo provodiš, vreme brzo leti.
Bile smo iznenađene kada smo videle koli-
ko je sati – skoro 9! Brus i ekipa daju sve
od sebe već dva sata – neke stvari se ne
menjaju. E Street Band ne radi tezge – pri-
ča se da svaki koncert sviraju kao da im
je poslednji već pedeset godina. Tako je
i večeras.
Ono što je usledilo nije nikoga ostavilo
ravnodušnim – izuzetna izvedba pesme
Badlands, tokom koje je publika pevala
glasnije od samog Šefa, energično je otvo-
rila put ka beskrajno romantičnoj Thun-
der Road. Na prvi zvuk usne harmonike i
klavira bilo je jasno da će publika uskoro
postati jedno sa bendom. Dok nas Brus
vodi, svi pevamo… “Sounds good!”, kaže
Šef. Kao da to nije dovoljno, Hajd park
počinje da trese poznati ritam Born in the
USA. Sve bruji i čini se da nema osobe koja
ne peva. Dramatično, uz reči You end up
like a dog that’s been beat too much, ‘Til
you spend half your life just coverin’ up,
Brus ispred glave stavlja ruke kao čovek
koji se štiti od udaraca. Maks Vajnberg
izvodi solo na bubnju kao da nema 72
godine, a publika ga nagrađuje aplauzom.

13. jul 2023. VREME

REME

Tu i tamo devojke sede na ramenima
momaka, ali teško je ne primetiti i starije
žene na ramenima svojih supruga, pa čak
i čoveka od skoro 60 godina kako maše
rukama i peva na ramenima (pretpostav-
ljam) prijatelja. Publika je odrasla i ostari-
la sa omiljenim autorom, verovatno zato
i blagonaklono gledaju na nas mlađe. Da
li će muzika Brusa Springstina preživeti
test vremena? Imajući u vidu koliko ima
mladih, dobar deo hoće. Brus peva o eska-
pizmu, potrazi za mestom gde će šetati
pod suncem sa svojom dragom, o nera-
skidivim prijateljstvima, teškim odnosi-
ma sa roditeljima, o pravdi i nepravdi, o
putovanju kroz život.
Nastavlja sa Born to Run koja nas tera
da opet iz petnih žila pevamo sa njim.
Pitam se ako je ovako nama danas, kako
li je bilo pre 30 godina? Sledi predivna
Bobby Jean iz 1985. za koju se priča da je,
u stvari, posvećena Litl Stivu Van Zantu,
legendarnom gitaristi benda, koji je u jed-
nom periodu napustio bend.
Bliži se 10 sati, znamo da će uskoro kraj.
U skladu sa set listom, bend prelazi na
Glory Days i uigranu diskusiju između
REME 13. jul 2023.
VREME
Brusa i Stiva: “Stive, vreme je da idemo
kući!” Stiv negoduje i posle trećeg upozo-
renja Brus vikne: “Opet će nam j…. isključiti
struju!” (They’re going to pull the fucking
plug again!). Naime, 2012. godine Spring-
stinov koncert je prekinut isključivanjem
struje zbog zabrane koncerata posle 10
sati, i to tokom bisa tokom kojeg mu se
pridružio Pol Makartni. Litl Stiv je tada
izjavio da je Engleska policijska država, a
kako se ovako nešto ne bi ponovilo, bend
je počeo svirku u 7 sati. Uz Stivov odgo-
vor “Fuck them!” muzika sa nastavlja.
Dva prijatelja počinju da se izmotavaju
pred kamerom približavajući joj se toli-
ko da mi, kao publika, sada vidimo samo
njihova lica na velikom ekranu. Desetak
sekundi trajala je scena koja je pojačala
intimnu atmosferu.
Prelazimo na Dancing in the Dark –
pozitivna energija ne jenjava dok svi plešu
uz ovaj hit iz 1985. koji nas uvodi u Tenth
Avenue Freeze-Out. Očekujući omaž Big
Menu Klarensu Klemonsu, saksofoni-
sti benda koji je preminuo 2011. i nisam
se iznenadila kada je Šef pre treće stro-
fe rekao: “Ovo je sad važno!” Sa strofom
53
koja govori kako su se stvari promeni-
le kada se Big Men pridružio bendu, na
ekranima počinju da se nižu Klemonso-
ve slike i snimci sa koncerata, zatim sli-
ke Denija Federicija, klavijaturiste benda
preminulog 2008. Valja napomenuti da
je Klemonsov nećak Džejk od 2012. član
ovog desetočlanog benda i da zna šta radi.
Po završetku pesme bend se povlači
zahvaljujući Londonu na gostoprimstvu.
Publikom odjekuje Bruuuuuuuus… Bru-
uuuuuus… poziv Šefu da se vrati, što on i
čini. Poslednja pesma odslušana je u pot-
punoj tišini, sa izuzetkom horske prat-
nje publike na poziv autora tokom refre-
na. Oko nas su zagrljeni parovi, prijatelji
i porodice koji se njišu uz I’ll See You in
My Dreams. Ova solo izvedba, sa usnom
harmonikom i gitarom, vraća nas u real-
nost – uz podsećanje da smrt nije kraj,
Brus traži od nas da budemo dobri pre-
ma sebi i onima koje ostavljamo iza sebe
i napušta stejdž.
epilog
Gledamo oko sebe. Publika ima setan
osmeh na licu. Momci do nas govore da
idu i na sledeći koncert, u subotu. Razmi-
šljam da li da uradim isto. Nata je zado-
voljna, koncert joj se svideo, a meni je dra-
go što je njen prvi rok koncert bio upravo
Springstin. To je standard kojem će teži-
ti u budućnosti. Dok hodamo u gužvi ka
izlazu, ona govori o osećanju nostalgije
koje ima kada sluša Springstina i opet se
vraćam u sopstveni paradoks – kako ja
u njenim godinama, a ona danas, mogu
da osećam nostalgiju za svetom o kojem
priča Brus? Taj svet nije naš, nije nima-
lo lak, prepun je prepreka, tuge i snova
koji se često izjalove (Is a dream a lie if it
don’t come true, or is it something wor-
se?). Ali i nade. Valjda je to Brus. Nemam
objašnjenje.
Dok razmišljam o tome, ona dodaje još
jedan snažan utisak. Tokom drugog sata
Bruce nam je rekao: “Are you alive? Cos
if you’re alive, then I’m alive. And that’s
what we came here for!”
Razgovaramo o tome da li to znači da
će on i posle smrti nastaviti da živi u lju-
dima koji vole njegovu muziku ili da je to
što smo mi živi iznutra dok slušamo nje-
govu muziku čini da se on oseća živim.
Kako god – živi smo! ¶
MAJA VASIĆ NIKOLIĆ
54 Kultura sećanja

Šta to beše – komšija?

U
zajednici koja više ne postoji, u Jugoslaviji, komšije su bile važan deo
života. Bilo je to vreme kad su komšije doživljavane kao rod rođeni i
kad se kućna vrata nisu zaključavala. Kad su bile aktuelne bliskost,
uzajamnost, solidarnost, a ne nacionalno i versko pripadništvo. Kad su tuđe
radosti i brige bile zajedničke. I kad je takav život bio iskreni izbor.
Šta danas znači reč komšija? Koje asocijacije i emocije budi? Da li je se
sećamo? Po čemu pamtimo nekadašnje komšije?
Odgovori na ova pitanja su tema priča u knjizi Komšije u izdanju “Vukotić
medije”. Njihovi autori su 24 književnika iz država koje su do raspada Jugo-
slavije bile komšijske.
Osim Ante Tomića, čiju priču objavljujemo ljubaznošću izdavača, u Komši-
jama pišu i Ratko Božović, Ljubica Arsić, Dejan Atanacković, Muharem Baz-
dulj, Gojko Božović, Dragoslav Dedović, Lidija Dimovska, Milorad Durutović,
Zoran Ferić, Rajko Grlić, Drago Jančar, Nele Karajlić, Nikola Malović, Jagoš
Marković, Semezdin Mehmedović, Mihajlo Pantić, Petar Popović, Goran
Samardžić, Tanja Stupar Trifunović, Rade Šerbedžija, Srđan V. Tešin, Damir
Uzunović i Dragan Velikić.

Ante Tomić

Otadžbina je kao nekretnina

M
nogo je godina prošlo i ne pam-
tim više čovjekovo ime. Repor-
taža u kojoj sam ga zapisao
zaboravljena je i nepotrebna u nekom sve-
sku uvezanih novina na dugačkoj polici
u polumračnoj i prašnjavoj arhivi. Ostalo
mi je samo u mutnoj uspomeni kako sam
se jednog hladnog proljetnog dana kon-
cem devedesetih, na petu ili šestu obljet-
nicu ratnog zločina, zatekao u Ahmići-
ma u Bosni. S brežuljka smo gledali kuće
niže u dolini, a stariji Bošnjak mi je pri-
povijedao kako je imao sreće i izbjegao
smrti onoga ranog jutra, trećeg travnja
hiljadu devetsto devedeset treće, kad su
snage Hrvatskog vijeća odbrane upale
u selo i ubile sto šesnaest njegovih sta-
novnika. Jedanaest ih je bilo mlađih od Fotografije: Marija Janković

osamnaest. Najmlađa je bila beba od tri
mjeseca. Ugušila se dimom u zapaljenoj
kući dok su joj u dvorištu ubojice pucali
u oca i majku.
Ovaj s kojim sam razgovarao bio je ipak
više žalostan nego ogorčen. Mirno je srkao
vrelu kavu iz fildžana i pušio gledajući
maglu koja se valjala selom. Nije se činio
osobito ni mudar ni obrazovan, ali mi je
na koncu rekao nešto što mi je svih ovih
godina jedino ostalo jasno. Nešto čudno
čega ću se čitav život sjećati.
“Evo, pogledaj ovaj Kupreškić”, odmah-
nuo je pokazujući kuću do njegove, dese-
tak metara dalje utihli i napušteni dom
jednog od trojice braće Kupreškića koji-
ma se u Hagu sudilo za pokolj u Ahmi-
ćima. “Šta ima veze što je on Hrvat, a ja
musliman? Kad ti je kakva potreba, kad
izbije požar ili se neko ozlijedi pa ga valja
vozit na hitnu, ili ako si ostao bez hljeba,
a banuli su ti daidža s djecom iz Sarajeva,
kome ćeš otić da ti pomogne nego ono-
me koji ti je najbliži? Došao bi on meni
isto ko što bi ja otišao njemu. Bolji ti je
dobar komšija nego svi tvoji Hrvati i svi
moji muslimani. Šta mene briga za nekog

13. jul 2023. VREME

REME

muslimana koji živi u, štajaznam, Dubrov-
niku? Kakve veze ja imam sa Ibricom Jusi-
ćem, ajde ti meni reci? Ibrica Jusić ima u
Dubrovniku neke svoje hrvatske komši-
je, isto ko što ja ovdje imam ovoga moga
nesretnog Kupreškića.”
Trojica braće Kupreškića su na Među-
narodnom sudu za ratne zločine prvostu-
panjski dobili između šest i deset godina
zatvora, ali su nakon žalbenog postup-
ka dvije hiljade prve oslobođeni svake
krivnje. Nisam više dolazio u Ahmiće i
ne znam je li se ijedan od njih vratio u selo.
Sviđa mi se zamišljati da jest. Došao je u
onu pustu kuću i upalio električno svje-
tlo i vatru u šporetu s pločom od sirovog
željeza, popularnom smederevcu, a njego-
va je žena smotala pitu u okrugloj tepsiji
i gurnula je u rernu. Djeca su krenula u
školu, računi za režije počeli su mu stiza-
ti zajedno s penzijom iz Hrvatske. Nakon
rata i nizozemskog zatvora, kotač života
ponovno mu se zavrtio. Ujutro on nepo-
mično stoji na prozoru i zuri u prazno dok
njegov komšija Bošnjak blatnjavim seo-
skim putem hoda nizbrdo do dućana po
cigarete. Ne pozdravljaju se. Prvih nekoli-
ko godina poginju glavu i šutke se mimo-
ilaze, ali nakon nekog vremena vjerojat-
no ipak krenu nevoljko i mučno komuni-
cirati. Žene vjerojatno to počnu jer žene
obično imaju razvijenije socijalne vještine.
Ne znam zapravo kako se to dogodi,
Bosna nije baš moj svijet i ne razumijem
ga do kraja, ali u onim genijalnim, okrut-
nim i zaumnim pričama Darka Cvijetića
žrtve i ubojice, ako su iz istog komšiluka,
obično na koncu progovore jedni sa dru-
gima. Naprosto su preblizu jedni drugima
da bi samo šutjeli kad se sretnu. Šutnja im
REME 13. jul 2023.
VREME
nakon nekog vremena postane neizdrži-
va. Ako im već nije pošlo za rukom da ga
ubiju, šta će, moraju razgovarati s kom-
šijom. Istina, kad počnu ponovno razgo-
varati, pozdravljati se, posuđivati šalicu
ulja ili kakav komad alata iz garaže, pri-
mjećivati kako je ove godine rano zahladi-
lo, neće između njih biti istinskog povje-
renja i srdačnosti, ali bojim se da toga ni
prije rata nije zapravo mnogo bilo.
Prepoznajući me iz novina, na ulici me
često zaustave da mi kažu kako imaju pri-
ču za mene i gotovo nikad to nije priča
koju bih poželio napisati. U devet od deset
puta seljaci imaju nekakav sudski spor s
komšijom oko međe. Grizu se njih dvoji-
ca posljednjih nekoliko decenija oko neke
nekretnine. Oko njive, vrta i stare pra-
djedove zidine. Još su im pokojni očevi
to počeli, a oni ne žele iznevjeriti tradici-
ju. Potrošili su na advokate i na sudske
biljege dvadeset puta više nego vrijedi i
njiva, i vrt, i stara pradjedova zidina, ali
svejedno ne popuštaju.
Pokažete li neoprezno samo mrvicu
zanimanja za njihov spor, počet će pri-
čati u devet ujutro i neće se zaustaviti
prije četiri ujutro sljedećeg dana. Usput
će donijeti nekoliko svežnjeva dokume-
nata, tužbi, žalbi, podnesaka, vještačenja,
mišljenja i rješenja u otrcanim kartonskim
koricama. Stotine tankih, gotovo provid-
nih papira otkucanih starom šrajbmaši-
nom s modrim slovima. Bog otac se tu
ne bi snašao.
A ako želi pisati o slučaju, novinar, razu-
mije se, mora poslušati i drugu stranu.
Izaći na ulicu na kućnom broju dvade-
set dva i ući u susjedno dvorište na broju
dvadeset četiri, da bi tamo sve još jednom
55
prošao, sa drugim luđakom, od devet jutro
do četiri iza ponoći i drugačijom interpre-
tacijom potpuno istih papira.
Dok sam bio mlad, znao sam naivno
pristati da me seljaci maltretiraju sta-
rim zavadama oko granica svojih imanja.
Potrošio bih dva dana trudeći se razumi-
jeti što se između njih dogodilo, tko je u
pravu, a tko u krivu, i još tri dana nastoje-
ći njihov beskonačni spor složiti u novin-
ski tekst razumne duljine. Bez iznimke je
taj tekst ispao pizdarija koju nitko živ nije
želio čitati. Shvatio sam na koncu da to
ne smijem raditi. Zaustavi li me tkogod
na ulici da mi reče kako... ja samo podi-
gnem ruku i ispričam se da nemam vre-
mena. Neodgodivo me čekaju na nekom
drugom mjestu.
Ali nedavno mi je iznenada došlo da ja
to ipak i dalje radim. Da svejedno, čitav
svoj radni vijek, trideset užasnih godina,
pišem gotovo isključivo pizdarije o luđa-
cima koji se nepopustljivo svađaju oko
međe. Jer i ovo što zovemo domovinom
ili otadžbinom, šta je to? To je opet neka-
kva njiva, vrt i pradjedova zidina. Otadž-
bina je isto nekretnina, samo malo veća.
Ali nikad nije dovoljno velika. Pohlepni
seljaci stalno gledaju kako bi povećali
imanje. S jedne strane, hrvatski debili bi
stavili granicu na Drini, raširili se sve do
Zemuna, a na drugoj strani srpski imbe-
cili drže kako je njihovo sve do Karlobaga,
Karlovca i Virovitice. I svi oni čuvaju sve-
žnjeve starih papira, geometarske izmje-
re, požutjele mape, darovnice, neprohod-
ne gomile dokumenata kojima dokazu-
ju svoje pravo na tuđu zemlju, i to traje
nekoliko vijekova, s nasumičnim prova-
lama nasilja.
Kao što se seljaci, umorni od sudovanja,
povremeno potuku, muškarci se uhvate
vijati sa sjekirama dok njihove žene leleču,
i svađe oko većih, državnih međa imaju
svoje krvave faze, razdoblja mahnitosti u
kojima se tromjesečne bebe guše dimom
u zapaljenim kućama. Među komšijama
zatim nastupi mir i onda nekoliko godi-
na pognuti, šutke, posramljeno i u krivnji
prolaze jedni pored drugih, pa se pomalo
počnu ponovno pozdravljati, posuđivati
alat i čestitati vjerske blagdane, tiho se u
jednu ruku i dalje mrzeći, a u drugu ruku
opet znajući da jedni bez drugih ne mogu.
Jer, vidite, mržnja je također jedna vrsta
privrženosti. Često i tvrđa od ljubavi. ¶
56 Intervju: Nikola Kusovac, istoričar umetnosti

Kako se postaje procenitelj

vrednosti slika?
“Meni je blizu devedeset godina, i dnevno vidim stotinjak slika pa se nagomilalo
znanje. Drugi nisu imali prilike kakve sam ja imao, pa zato s vrata odmah vidim da
li slika valja ili ne. Ovaj posao se samo tako uči, iskustvom, ne vredi drugačije”
Foto: Marija Janković

N
ikola Kusovac je jedan od retkih
ljudi s kim novinaru nije potreban
povod za intervju. Likovni kriti-
čar, nekadašnji kustos Narodnog muzeja u
Beogradu, a pre svega, nije preterano reći,
jedini ovdašnji stručnjak za procenu vred-
nosti i originalnosti slika, Nikola Kusovac
(88) ima toliko mnogo životnih priča da
novinaru preostaje samo da – sluša.
U galeriji ArtMedia, zatekli smo ga u
poslu. Naviknut na davanje intervjua, zau-
zima odmah mesto u fotelji. Odmah nam
poklanja svoju najnoviju knjigu Pogled
jednog nacionaliste.
VREME: Zašto takav naslov? Znali
ste da reč “nacionalista” ima negativ-
nu konotaciju i da je povod mržnji.
NIKOLA KUSOVAC: Moj otac Jakov bio
je kraljev oficir i evo, ovaj dan i ovaj raz- Tada sam ja počeo sebe da pitam ko je oba roditelja, i kad sam došao u Beograd,
govor za “Vreme” posvećujem svom ocu. taj Jakov izdajnik, moj otac, i koga je on to odslužio sam vojsku, tamo sam dobro pro-
Jakov je 13. jula digao ustanak u Crnoj Gori, izdao. Prvo sam shvatio da je on izdao mene šao, bio sam u sportskoj četi. I onda mi
moj otac, ne komunisti. Naime, 12. jula je i moju majku. Izdao je i svoju majku Sta- kažu: “‘Ajde da upišeš nešto da dobiješ stu-
proglašena nezavisna Crna Gora i te noći nu, koju sam obožavao, i nju je izdao radi dentske povlastice za saobraćaj”, i kažu
on je skupio 50, 60 ljudi i zaskočili su jed- nekih ubeđenja, zbog ljubavi prema zemlji mi kako ima lepih devojaka na istoriji
nu italijansku motorizovanu brigadu, bilo i kralju. Zakleo se bio kralju, dakle, on ne umetnosti, i to je presudilo. Ja upišem
je oko 1.000 Italijana u tenkovima, motor- može biti izdajnik ni po jednoj nomenkla- istoriju umetnosti iako sam imao neke
nim kolima. Postavio je minu na jednom turi. Ja sam rekao da ga izdajnikom neću afinitete prema literaturi i književnosti,
pogodnom mestu u krivini, on je bio inže- zvati, nek mu istorija sudi. Čak i danas dakle, zbog lepih devojaka. Imao sam sve
njer i znao je kako se to rad. Kad su tuda ako neko drukčije misli od mene, nikad desetke, pitali su me da li imam stipen-
naišla borbena kola, odletela su u vazduh, mu neću zameriti. Ne odbijaj i razgovaraj diju, meni nije palo na pamet da ću ja,
to je čuvena bitka na Košćelama, toliko je sa svima, to me je vodilo kroz život. izdajničko dete, da je dobijem jer i stric
bučalo da su mislili da je cela Crna Gora Kako počinjete posao istoričara mi je bio još teža stavka za moju biografi-
ustala na Italijane. Italijani su se predali umetnosti? ju – Labud Kusovac, on je bio protiv Tita.
posle dan i po borbe, oni su pobijeni. Kada Slučajno, sve je bila puka slučajnost. Upoznali ste Tita?
je Italija kapitulirala, moj otac se nije vra- Osnovnu školu sam upisao za vreme rata, Tita sam samo video, nisam ga upoznao.
tio, otišao je na Bliski istok da se pripre- moj otac u Italiji i nema ko da me upi- Tada se u Narodnom muzeju igrala pred-
mi i čeka kad ga Dražina vojska pozove, da še, a ja sam već znao da čitam i pišem, stava Sokrat i njegova smrt sa Ljubom
se prihvati toga i da dođe. Njegov rođeni čitao sam narodne pesme i u osnovnu Tadićem i Tito i Jovanka Broz su se prija-
brat koji je bio skojevac, mlađi od njega, sam se sam upisao. Kad sam posle mature vili da će da dođu da gledaju predstavu. I
Pero, vratio se s prekomorskim brigada- došao iz Cetinja kod maminih roditelja, pošto sam ja čuvao zbirku 18. i 19. veka, u
ma i on me je štitio koliko je mogao. Tada bila je 1949, dugo se putovalo, moja majka mom depou je stajao divan bidermajerski
su se u Crnoj Gori prema meni koji sam je morala da ostane na Cetinju jer izdaj- nameštaj iz kabineta kneza Miloša, neke
tada imao osam-devet godina odnosili na ničkim porodicama nisu davali da putu- lepe foteljice, pa dođu drugovi kod mene da
dva načina: najčešće sam bio “izdajnički ju. Maturirao sam isto kad i Danilo Kiš, me pitaju da li bih dao te fotelje da u njima
sin”, a ređe heroj. nas dvojica smo bili siročići. Danilo bez sede Jovanka i Broz, i ja se našalim, kažem:

13. jul 2023. VREME

REME
 Tenis 57

Ljubav je
“Evo divne prilike da metnem rajsnadle
na stolice”. Nije prošlo pet minuta, obez-
beđenje dođe i izgrde me šta to lupetam.
A u Narodnom muzeju je radila sekre-
tarica Ranka koja je bila “kontrola”, pa joj
je moja biografija bila sumnjiva ne toliko
zbog oca, koliko zbog strica Labuda koji je
pobedila sve
bio na crnoj listi kod Tita. Tito je mog stri-
ca Labuda poslao na Goli otok, odakle je
izašao 1963. nepokretan, kičma mu je skroz
otkazala i umro je nekoliko godina kasni-
je. Sekretarica Ranka je bila tu dok smo
se pripremali za dolazak Tita i ja izvalim
glupost, kažem: “Ranka, ako bih mogao da
ostanem da vidim druga Tita iz prvog reda,
možda je to poslednja prilika”, misleći na
sebe, a oni mislili kao da će Tito da umre,
a i bio je već star, i nagrde me. Moram da
kažem da moj utisak o Titu nije bio baš
neki: kroz špalir prolazi napuderisan čovek,
taj ten, taj puder sve mi je to izgledalo kiča-
sto, proređena kosa, već je popuštao, on je
ostao pola sata sa glumcima, ali sam video
kako malo po malo tokom predstave stavlja
nekoj ženi ruku na koleno, to nije bilo pri-
godno uopšte. Tito je onda naručio čivas,
ali muzej ga nije imao, pa dok su mu doneli,
ostao je više od sat i po. Jovanka je valjda
videla tu ruku i pozivala ga da idu.
Da li svoje znanje prenosite drugi-
ma? Kako se uopšte uči procenjiva-
nje vrednosti umetničkih dela?
TENISERKA O KOJOJ PRIČA VIMBLDON: Natalija Stevanović
Pokušavam, sad mi se javljala Ljubica Foto: Adam Davy / PA via AP
Miljković, koja je u Narodnom muzeju
Život i karijera Natalije Stevanović svedoče da se i pored
vodila 20. vek, jako je dobar poznavalac
tog perioda. Moja specijalnost su 18. i 19. teške bolesti radom i upornošću može postiće sve, a ako
vek. Meni je blizu devedeset godina i dnev- je tu još i ljubav oca i supruga – samo nebo je granica
no vidim stotinjak slika pa se nagomilalo

znanje. Drugi nisu imali prilike kakve sam
ja imao, pa zato s vrata odmah vidim da li
slika valja ili ne. Ovaj posao se samo tako
uči, iskustvom, ne vredi drugačije.
Da li dolaze studenti kod vas?
Ne, niko ne dolazi, ne zanima ih. Oni zavi-
se od profesora, ne smeju ni da me citira-
ju jer će pasti na ispitu. Nismo kompati-
bilni ili ne čitamo na isti način stvari, ne
znam, smetam im.
Šta prvo vidite na slici?
Prvo pogledam da li vredi da se bakćem
ili ne, mora da bude po zakonima. A posle u
slici tražim radnju i šta mene zanima. Ali,
curi mi vreme, izvinite, treba da radim. Još
nekoliko tekstova treba da uradim, studi-
ju, svašta.
MAGDA JANJIĆ
REME 13. jul 2023.
VREME
“I
mate cistu na jetri i potrebna je
hitna operacija!”, saopštio je kra-
jem 2014. godine lekar 20-godiš-
njoj Nataliji Kostić. Ovakva vest nije pri-
jatna nikome, posebno tako mladoj oso-
bi. Ako je ta devojka još i profesionalni
sportista na početku karijere, teško je
zamisliti koliko takva dijagnoza može
teško da padne.
Natalija je sada teniserka koja je zabli-
stala na ovogodišnjem Vimbldonu, prezi-
va se Stevanović, a Gogle analitika kaže
da je pretraga njenog imena ovih dana
bukvalno podivljala.
Natalija Kostić je rođena 25. jula 1994.
u Nišu od oca Đorđa i majke Sonje. Otac
¶ Kostićeve bio je teniser. Obe sestre, Emi-
lija i Marija, igraju tenis.
Prošle nedelje savladala je Pliškovu
koja je bila 18. nosilac na Vimbldonu,
nekada najbolju teniserku sveta, sada
19. na VTA listi, i koja je važila za apso-
lutnog favorita u ovom duelu. Srpska
teniserka je prvi set dobila sa 6:2, dru-
gi sa 6:3. I to u spektakularnoj igri, kako
su ocenili svi izveštači sa ovog turni-
ra, što je teniserki iz Niša ulilo veliko
samopouzdanje. Odjednom se za nju
zainteresovala celokupna sportska ali
i šira javnost.
Iako iz teniserske porodice, njen put
ka uspehu je bio zaista trnovit: “Mno-
go toga sam prošla i izdržala, operisala
sam jetru pre osam godina jer sam je
inficirala životinjskom dlakom, pola mi
je stomaka isečeno, dobila sam potom »
58
sedam-osam kilograma više. Ipak, borila
sam se pune dve godine i morala da miru-
jem, a onda su me zaskočile i male boginje,
pa u toku korone i obostrana upala pluća...
Uz pomoć svog supruga i trenera Nikole, a
napominjem da me je od prvih dana tenisa
trenirao otac Đorđe Kostić, rešila sam da
se i pored skeptičkih mišljenja i progno-
za vratim na teren. I, evo, malo-pomalo,
korak po korak, uspela sam!”, ispričala je
medijima Natalija, koja se u međuvreme-
nu udala za svog dugogodišnjeg momka
Nikolu Stevanovića.
Neposredno uoči pandemije, u februa-
ru 2020. Natalija je igrala na Tailand Ope-
nu odakle se vratila sa još jednom titu-
lom – verenice. ”Čak i nakon devet godi-
na veze, bila sam veoma iznenađena. Bilo
je savršeno, pomogli su mu novopečeni
mladenci Varvara Flink i njen suprug da
se odluči na taj korak”, rekla je tada Nata-
lija. Organizatori turnira častili su vere-
nike dvodnevnim boravkom u obližnjem
luksuznom rizortu, a Natalija je rekla da
će se možda i vratiti tu jer bi volela ven-
čanje na plaži, ali je ono ipak održano u
njenom rodnom Nišu.
U svetu sporta viđali smo mnoge pri-
mere uspešnih sportista koji su imali veo-
ma traumatično iskustvo sa roditeljima.
Posebno je to čest slučaj kod teniserki.
Setimo se samo životne priče Jelene Dokić
i trauma koje je imala i još uvek ih ima u
odnosima sa ocem Damirom, o čemu su
pisane hiljade tekstova, a sama teniserka
je iznela detalje u autobiografiji Nesalo-
miva: ”Kada se pojavila informacija da se
Foto: AP Photo / Kirsty Wigglesworth
zabavljam sa Tinom, za nekoliko sati me
je otac pozvao. Nisam mogla da se javim.
U njegovim očima je to bilo nešto najgore
što sam mogla da uradim, jer bi on više
voleo da sam sa teroristom nego sa Hrva-
tom. Tada mi je poručio: ‘Ti si ništa drugo
nego k****. Izdala si me. (...) Sa neprijate-
ljem si. Osramotila si me!’” Bili smo sve-
doci sličnih ponašanja roditelja i kod (još
uvek) anonimnih teniserki poput sluča-
ja iz oktobra prošle godine kada je objav-
ljen snimak kineskog državljanina kako
vređa, šamara i na kraju i nogom šutira
svoju maloletnu ćerku tokom treninga na
jednom od teniskih terena u Beogradu.
Nekoliko puta sam lično na rekreativnim
treninzima tenisa starije ćerke Elene sve-
dočio agresivnom ispoljavanju nezdravih
roditeljskih ambicija da im deca po svaku
cenu budu uspešni (i profitabilni) sporti-
sti. Elena nije pokazivala interesovanje za
tenis i kasnije je počela da trenira odbroj-
ku uz pomoć koje je dobila sportsku sti-
pendiju na koledžu u Bostonu gde odla-
zi na studije narednog meseca. Kao otac
dveju ćerki, uvek sam verovao da decu
treba pustiti da slede sopstvene talen-
te, zvezde i snove i da će u tom slučaju
uspeh doći sam po sebi.
Natalija je primer teniserke koja je
ohrabrivana i bodrena podrškom i ljubav-
lju oca i momka, kasnije supruga, uspe-
la da ostvari zavidne rezultate korak-po-
korak. Prvi turnir u seniorskoj konkuren-
ciji odigrala je 2009. u Prokuplju. Prvi tro-
fej osvaja u istom gradu 2011. godine, kao
i turnire u Pirotu, Dubrovniku, Antaliji
i jedan turnir u dublu u Umagu. Nared-
ne godine osvaja duplu krunu u Beogra-
du, Nišu, kao i još jednu titulu u dublu u
Antaliji, koju je odbranila i naredne godi-
ne. Duplu krunu osvojila je 2014. u Zaje-
čaru i još dve u dublu u Beogradu i Hera-
klionu. Krajem te godine objavljuje da će
privremeno pauzirati zbog bolesti i na
teren se vraća u aprilu 2016. Tada osva-
ja dve titule u singlu i jednu u dublu u
Hamametu, a naredne godine na istom
mestu duplu krunu.
Njen ozbiljniji proboj na svetskoj listi
počinje 2018. Dolazi do polufinala i fina-
la singla na seriji turnira u Hamametu
i titule u dublu, zatim ostvaruje znača-
jan rezultat na ITF turniru u Istanbulu,
gde stiže do četvrtfinala, dok je kasnije
na turniru u Astani odbranila četvrtfina-
le od protekle godine. U maju iste godine
igra svoje najveće dubl finale u karijeri, na
turniru nagradnog fonda 60.000 dolara
u kineskom gradu Baotou, gde sa Ruski-
njom Nikom Kukarčuk biva poražena u
tri seta. U julu 2018. osvaja svoju najve-
ću titulu u dublu, na turniru nagradnog
fonda 25.000 dolara, u Baji u Mađarskoj.
Još jednu titulu u dublu istog nagradnog
fonda u Portugaliji osvaja u oktobru iste
godine. U indijskom Muzafarnagaru, na
turniru nagradnog fonda 25.000 dolara,
Natalija osvaja u novembru najveću titu-
lu u karijeri u singlu, dok je u dublu doš-
la do polufinala.
Inače, njen suprug Nikola ostavio je
svoju karijeru da bi se posvetio Nataliji-
noj. “Kada sam sa njim počela pre osam
godina da radim, on je ostavio vaterpolo
kako bismo zajedno krenuli u ovu priču.
Pitala sam ga zašto je ostavio svoj san i
krenuo u priču sa mnom. Rekao je da mi
je video žar u očima!”, ispričala je Natalija.
Iako je poražena u trećem kolu ovogo-
dišnjeg Vimbldona od Petre Kvitove rezul-
tatom 2:0, po setovima 6:3, 7:5, Natalija se
vraća iz Londona kao velika zvezda. Njena
karijara i život dokazuju kako se uprkos
bolestima i drugim preprekama radom i
upornošću mogu postići svetski rezulta-
ti, a ako je prisutna i ljubav oca i supruga
samo nebo je granica. Kao u onoj pesmi
benda “Deep Purple” Love conquers all i
zato verujem da ćemo nasmejano Nata-
lijino lice i ubuduće gledati na teniskim
terenima širom planete. ¶
ROBERT ČOBAN
13. jul 2023. VREME
REME

Kome treba Hit Nit
Ilon Mask zaista ima mnogo razloga za brigu zbog lansi-
ranja konkurentske Metine mreže Threads (Niti), ali be-
san može da bude samo na sebe, ne i na Marka Zakerber-
ga, prvog čoveka Mete odnosno Fejsbuka i Instagrama.
Najpre podaci. Za samo pet dana Metina verzija Tvite-
ra stekla je sto miliona korisnika i mediji su požurili da
primete kako je to najbrže rastuća aplikacija do sada. Ko
se malo promuvao po Tredsu, a mnogi očito jesu, mogao
je da zaključi da ta aplikacija ne donosi ništa novo u od-
nosu na Tviter. Dizajn je sličan, način korišćenja takođe,
nema nekog elementa za koji bismo rekli da je “ubica Tvi-
tera”, kako mediji vole da pišu ovih dana. Najkonciznije
rečeno, Treds je primenio dosta od iskustva Fejsbuka i
Instagrama, što je sasvim logično, tako da će se oni koji
su pretežno na tim medijima na Tredsu osećati kao kod
kuće. Ali, među njima teško da će biti onih koje zovemo
uticajnim tviterašima. Jer Treds nema neke od omiljenih
mogućnosti na koje su tviteraši navikli poput haštagova-
nja ili pominjanja (menšnovanje). Tačnije, možete da po-
minjete druge osobe, ali svaki korisnik može da odluči ko
može da ga pominje: svi, samo oni koje on prati ili niko.
Po korisničkom iskustvu, Treds je najbliži Instagramu,
čak su im i logoi slični. Rano je suditi, ali i postovi su u
tom tonu, promotivni, ušminkani, takoreći barbilend li-
šen svih onih stvari zbog kojih smo “omrznuli” Tviter. Je-
dina nevolja je što je ono zbog čega nam se Tviter (navod-
no) smučio upravo ono zbog čega tamo idemo. Da sazna-
mo i najbolje i najgore o nekome i nečemu, da uznemi-
ravamo druge, a da oni ne mogu da se zaštite čak i kada
nas blokiraju i još da sve to radimo anonimno.
Treds sve to nije ili barem još nije postao, a ako je sudi-
ti po Instagramu, neće ni postati, vodiće se računa o in-
tegritetu korisnika jer svetu ne treba kopija Tvitera, već
njegova pristojna verzija. I upravo to nam ukazuje da je
Treds više samoubica nego ubica Tvitera. Jer, kada sve
pomenuto ukinemo, to više nije Tviter već Instagram za
PRODAJA&PRETPLATA
ŠTAMPANO IZDANJE
kurirom poštom običnom poštom avionom
[Beograd] [Srbija] [Evropa]
6 meseci / 26 brojeva 7500 RSD 7300 RSD 130 EUR
12 meseci / 52 broja 15.000 RSD 14.600 RSD 240 EUR
INTERNET IZDANJE
iz Srbije
1 broj sa PDF-om 350 RSD
1 mesec 1000 RSD
6 meseci 5200 RSD
6 meseci sa PDF-om 5800 RSD
12 meseci 8200 RSD
12 meseci sa PDF-om 9200 RSD
Uplate su moguće na www.vreme.com platnom karticom iz zemlje i inostranstva.
Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 10 do 14h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com
REME 13. jul 2023.
VREME
NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVIĆ 59
one koji više vole da čitaju nego da gledaju slike. To nije
konkurencija već sasvim novi oblik društvenog medija
čija je budućnost upitnija od budućnosti Tvitera.
Zašto Mask onda treba da bude besan kao što i jeste,
ali ne na Marka Zakerberga već na sebe? Upravo zato što
ta navala na Treds govori o potrebi korisnika interneta
za komunikacijom koju on nije u potpunosti iskoristio.
Pitanje je da li je i mogao, s reputacijom koju Tviter ima.
Jer ako ga “uljudi”, to više neće biti mesto gde se vode
bespoštedne političke bitke, bilo da se radi o ekonomiji,
ekologiji, modi ili čistom stranačkom nadgornjavanju.
Uostalom, jeste li čuli da je neko citirao nešto značaj-
no sa Tredsa, kontroverzno naravno, kao što se svakod-
nevno, na svaki sat takoreći, citira sa Tvitera? A skupilo
nas se sto miliona.
Druga, ozbiljnija briga za Tviter je povlačenje oglaši-
vača poslednjih meseci, nezadovoljnih razvojem tog me-
dija i lošim konotacijama u kojima bi oglas mogao da se
nađe. Toga na Tredsu ne bi trebalo da bude, ali opet, sa-
čekajmo da se tamo dogodi prvi skandal. Bez toga će to
biti samo gomila naloga gde su najaktivniji oni koje pod-
stiču oglašivači. To jest, ako je Maskov cilj bio da napravi
gradski trg, onda će Treds biti šoping mol. A tamo nema
mesta za politiku i skandale.
Jedna stvar ipak brine, a primetio ju je Bojan Leko-
vić (KupujemProdajem) u svom Linkdin postu o Tred-
su. Naime, Treds najveći deo ovakve svoje popularnosti
ili bolje rečeno intrigantnosti duguje Instagramu odno-
sno opciji da se nalog lako proširi na Treds. To nije mo-
guće uraditi u EU jer GDPR ne dozvoljava da se podaci
s jednog medija podele na drugom automatski, tako da
građani EU ne mogu da koriste Niti. Leković primećuje
da Srbija ima još striktnije propise nego što je GDPR, ali
da se niko nije uznemirio zbog njihovog kršenja. Dodao
bih da su mnogi koji bi trebalo najpre da ih štite prvi po-
žurili da otvore naloge. ¶
Opcija pdf podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom
štampanom izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog.
Pdf fajl se daje na ličnu upotrebu registrovanom pretplatniku, fizičkom licu,
i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove fajla bez prethodne pisane
[ceo svet] saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene uračunat je PDV. U sve
cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.
190 EUR
Iz zemlje i inostranstva uplatu možete izvršiti platnom karticom na web
360 EUR adresi https://www.vreme.com/pretplate ili direktno na naš račun broj
160-302538-91, u kom slučaju potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima
pošaljite e-mailo m na adresu prodaja@vreme.com ili poštom na Vreme,
iz sveta Kosovska 17, Beograd, sa naznakom za šta je uplata izvršena. Za internet
3 EUR pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu ne ustupamo
trećim licima. Za dostavu u inostranstvu, uplata može da se izvrši u zemlji,
9 EUR
uplatom odgovarajućeg iznosa na naš dinarski račun u dinarskoj protivvrednosti
45 EUR prema srednjem kursu NBS na dan uplate. Trajanje pretplate na internet izdanje
50 EUR određuje se datumski, od trenutka evidentiranja uplate, a prema broju uplaćenih
72 EUR meseci.
80 EUR Usluge internet pretplate vrši i www.
novinarnica.net prema svom cenovniku.
60

13. jul 2023. VREME

REME
 61

REME 13. jul 2023.

VREME
 VREMEUŽIVANJA
62

501
“Veoma retko svet mode vidi komad garderobe koji je ostao sezonska sniženja, original može naći za 100 evra, mada i to
tako relevantan, neprimetno se uklapajući u svačiji ormar bez zavisi od boje ili nekih detalja ovih farmerki.
obzira na vreme”, piše američki “Vog” o ovoj ikoni teksas ode- Svetle ili tamne; fabrički izbeljene, iscepane ili cele; prak-
će, farmerkama Levi’s sa čuvenim brojem 501. I zaista, čuveni tične i lake za kombinovanje – Levi’s 501 (p)ostale su neizo-
“petstokec” – taj ultimativni kralj džinsa – najpopularnije su i stavni deo globalne pop kulture. Čak je i beli petstokec jed-
najprodavanije farmerke svih vremena. no vreme bio jako popularan, mada i prilično nepraktičan
Stvorene još davne 1873. u jeku zlatne groznice u Kalifor- u situacijama kada vremenske prilike nisu bile idealne. Da
niji, “leviske” 501 ove godine obeležavaju okrugli jubilej – 150 bi se razlikovao od brojnih imitacija, na zadnjem džepu ovih
godina otkako su ih dvojica vizionarskih emigranata Levi leviski ušivena je tamnocrvena zastavica, a uz pet dugmića
Štraus i Džejkob Dej- pomoću kojih se zakop-
vis napravili i ponudi- čavaju, imaju još jedan
li tada sve masovnijem prepoznatljiv ukrasni
tržištu radničke klase. element – ona čuvena
Njih dvojica su paten- “krila”, odnosno dupli
tirali proces ubacivanja šav utkan na zadnjim
metalnih nitni u muš- džepovima.
ke radne pantalone od Dugo smo ih u biv-
teksasa, i tako je prvi šoj Jugoslaviji kupova-
put kreiran komad ode- li u komisionima – tim
će koji danas uopšteno legendarnim socijali-
nazivamo farmerkama. stičkim maloprodajnim
Stvoren kao radna objektima gde se pazari-
garderoba za rudare ili la raznovrsna roba ino-
farmere kojima je bila stranog porekla po rela-
potrebna robusna i iz- tivno pristupačnim ce-
držljiva odeća, s vreme- nama – da bi tokom de-
nom je petstokec po- vedesetih primat preu-
stao neizostavni odevni zele novopazarske “ori-
predmet koji simbolizu- ginal kopije” leviski. Vr-
je osećanje bunta i slo- hunac originalnosti tr-
bodnog duha njegovih govaca toga doba bilo
vlasnika, baš kao i non- je njihovo pakovanje
šalantnog stila i znaka u limene “brendirane”
prepoznavanja nebroje- konzerve, što je valjda
nih generacija. trebalo da im doda na
Svoje prve 501 leviske “ekskluzivnosti”...
– pamtim kao da je juče Pošto ranije nismo
bilo – dobio sam na poklon u avgustu 1988. godine, kao na- baš mogli da biramo između gomile različitih veličina, kla-
gradu što sam položio popravni ispit iz matematike u osnov- sične ravne nogavice ovih farmerki, ukoliko su bivale nešto
noj školi. Doduše, ko da se tu imalo išta nagraditi; em sam duže, često su umele da se nezgodno “naboraju” i nabudže
morao da zagrejem stolicu onda kada su sva deca vitlala na kod gležnjeva, pa su morale da se podvrću jednom ili više
raspustu, em sam svima u kući upropastio leto... Ali eto, mo- puta, što je postao i pomalo iznuđeni “trend” među mladi-
glo bi se reći da i ja ove godine slavim nekakvu “godišnjicu” ma toga doba.
sa omiljenim farmerkama: prošlo je ravno 35 godina otkako Odajući počast bogatoj istoriji ovih legendarnih farmerki,
sam ih prvi put obukao, a od tada, pa sve do danas, petstokec kompanija Levi’s je pokrenula masovnu globalnu kampanju
je neizostavni deo mog prilično minimalističkog i konzerva- pod nazivom “Najveća priča ikada nošena” kako bi proslavila
tivnog garderobera. 150. godišnjicu ovog ikoničnog komada garderobe. Kompanija
Generacija kojoj pripadam, inače, pantalone Levi’s 501 naj- predviđa da će ukupni neto prihod ove godine samo za “poro-
češće je nosila uz plitke starke ili martinke, a od odeće, crni ro- dicu 501 proizvoda” dostići čak 800 miliona dolara, pa je jasno
kerski kožnjak pristajao im je kao saliven. Dobro, ajde, i tek- da će najdugovečniji i najpoznatiji komad farmerki uspešno
sas jakna istog proizvođača odlično se uklapala uz petsto- nastaviti da broji svoje godine i odoleva svim prolaznim mod-
kec, nema šta... Cena im je godinama bila istovetna – oko 100 nim trendovima. ¶
nekadašnjih maraca, a danas se, ne računajući rasprodaje i UROŠ MITROVIĆ

REME 13. jul 2023.

VREME
ne gubite vreme
čitajte nas na internetu

pre
etplatu možete pla
e atiti na sajtu
platnom karticom
p m, u kom slučaju
se
e otvaranje ili produženje na
aloga vrši odmah,
a po
ostoji i mogućnost automatskog
o
mesečnog obnavlja
m anja uplate.
(naravno, mesečno obnavljanje pretplate možete ukinuti kad želite)

www.vreme.com
 Copyright © NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec