Narodno pozorište „Toša Jovanović”

Dramska scena

Tornton Vajlder
NAŠ GRAD

Prevod i adaptacija: Đorđe Petrović

Režija: Mia Knežević
Scenografija: Daniela Dimitrovska
Kostimografija: Selena Mladenović
Asistent kostimografa: Valentina Šalamon Vencel
Kompozitor: Branko Džinović
Scenski pokret: Deneš Debrei
Fotografija: Mila Pejić

Uloge:
DOKTOR GIBS ‒ Jovan Torački
GOSPOĐA GIBS ‒ Nataša Ilin
DžORDž GIBS ‒ Milan Kolak
REBEKA GIBS, GOSPOĐA SOAMS, GOSPOĐA VEB ‒ Nataša Luković
GOSPODIN VEB ‒ Mirko Pantelić
EMILI VEB ‒ Mia Radovanović (k.g.)
VOLI VEB, DŽO I SAJ KROVEL ‒ Miloš Vojnović (k.g.)
SAJMON STIMSON ‒ Dejan Karlečik
HAUVI NjUSAM, BIL VOREN ‒ Stefan Juanin

Inspicijentkinja: Sanja Nikić

Suflerka: Ivana Titin

Scenska tehnika:
Šef scene: Srđan Vekecki
Dekorateri: Siniša Markov, Žarko Lončarski
Rekvizita: Aleksandar Došen
Svetlo: Aleksandar Brustul
Ton: Aleksandar Ćuk
Garderoba: Verona Sekač, Cvija Đuričin
Šminka: Draginja Puškarić
Krojački radovi: Aranka Aleksić
Stolarski radovi: Goran Janačković
Izrada rekvizite: Blagovesta Vasileva i Tibor Farago

Zahvaljujemo se Vladimiru Živinu na pomoći u pripremi predstave.

Reč rediteljke
Kako bismo ponovo ostvarili kontakt sa publikom, izabrali smo da ispričamo jednu retku priču koja
tematizuje sam fenomen življenja i smrtnosti. „Naš grad” Torntona Vajldera je redak dramski tekst koji
se bavi jednostavnošću svakodnevnog, predvidivog života. On nema za cilj da ispituje velika ljudska
previranja, već suptilno ispituje građanski moral, perfidnost ljudske zajednice, dovodi u pitanje
uhodane tradicije i pita se - gde nam promiče smisao? Da li je život samo ispunjavanje formi i
konvencija ili je moguće proizvoditi smisao i doživljavati ga? Ova priča izražava cikličnost životnog
toka, pa tako ne tretira samo pojedince iz prošlosti, već ulazi u dijalog i sa savremenim ljudima. Sa
akcentom na teme svakodnevnog življenja, umiranja, borbe za emancipaciju, braka - ova predstava je
poziv na putovanje kroz vreme i prostor. Šansa da se, uz malo gledaočevog pristanka na fantastiku,
domašta pripadanje celom, velikom svetu - u ovakvom trenutku koji nas je civilizacijski zatekao i
pokrenuo da se pitamo - a kuda smo zapravo krenuli?

Uprava Pozorišta:
V.d. direktora: Dejan Karlečik
Umetnički savetnik: Stefan Juanin
Rukovodilac Dramske scene: Vera Đeković
Rukovodilac scenske tehnike i opreme: Vilmoš Kašlik
Producent: Ivana Kukolj Solarov
Rukovodilac poslova za odnose sa javnošću i marketing: Ivan Trifunjagić
Grafički dizajner: Daniela Dimitrovska

Драмска сцена
Сезона 2020/2021.
Премијера: 28. и 29. април 2021.

Торнтон Вајлдер
НАШ ГРАД

Превод и адаптација: Ђорђе Петровић

Режија: Миа Кнежевић
Сценографија: Даниела Димитровска
Костимографија: Селена Младеновић
Асистент костимографа: Валентина Шаламон Венцел
Композитор: Бранко Џиновић
Сценски покрет: Денеш Дебреи
Фотографија: Мила Пејић

Улоге:
ДОКТОР ГИБС ‒ Јован Торачки
ГОСПОЂА ГИБС ‒ Наташа Илин
ЏОРЏ ГИБС ‒ Милан Колак
РЕБЕКА ГИБС, ГОСПОЂА СОАМС, ГОСПОЂА ВЕБ ‒ Наташа Луковић
ГОСПОДИН ВЕБ ‒ Мирко Пантелић
ЕМИЛИ ВЕБ ‒ Миа Радовановић (к.г.)
ВОЛИ ВЕБ, ДЖО И САЈ КРОВЕЛ ‒ Милош Војновић (к.г.)
САЈМОН СТИМСОН ‒ Дејан Карлечик
ХАУВИ ЊУСАМ, БИЛ ВОРЕН ‒ Стефан Јуанин

Инспицијенткиња: Сања Никић

Суфлерка: Ивана Титин

Сценска техника:
Шеф сцене: Срђан Векецки
Декоратери: Синиша Марков, Жарко Лончарски
Реквизита: Александар Дошен
Светло: Александар Брустул
Тон: Александар Ћук
Гардероба: Верона Секач, Цвија Ђуричин
Шминка: Драгиња Пушкарић
Кројачки радови: Аранка Алексић
Столарски радови: Горан Јаначковић
Израда реквизите: Благовеста Василева и Тибор Фараго

Захваљујемо се Владимиру Живину на помоћи у припреми представе.

Реч редитељке
Како бисмо поново остварили контакт са публиком, изабрали смо да испричамо једну ретку
причу која тематизује сам феномен живљења и смртности. „Наш град” Торнтона Вајлдера је
редак драмски текст који се бави једноставношћу свакодневног, предвидивог живота. Он нема за
циљ да испитује велика људска превирања, већ суптилно испитује грађански морал, перфидност
људске заједнице, доводи у питање уходане традиције и пита се - где нам промиче смисао? Да ли
је живот само испуњавање форми и конвенција или је могуће производити смисао и
доживљавати га? Ова прича изражава цикличност животног тока, па тако не третира само
појединце из прошлости, већ улази у дијалог и са савременим људима. Са акцентом на теме
свакодневног живљења, умирања, борбе за еманципацију, брака - ова представа је позив на
путовање кроз време и простор. Шанса да се, уз мало гледаочевог пристанка на фантастику,
домашта припадање целом, великом свету - у оваквом тренутку који нас је цивилизацијски
затекао и покренуо да се питамо - а куда смо заправо кренули?