subota, 1.

februar, u 11 časova
Lutkarska scena (Velika scena)
IVICA I MARICA,
braća Grim, drama. i adap. V. Nikolić i S. Petrović/režija: S. Petrović

Ispričati „Ivicu i Maricu”, po nekima jednu od najsurovijih bajki, u kojoj je dvoje male dece prepušteno
zloj maćehi, nemarnom ocu i strašnoj veštici, izazovno je. Izazovno je samim tim što je ovakav tretman
dece, na žalost, u sadašnjem trenutku nešto što je postalo svakodnevno. Zle maćehe kao žene koje su
posvećene same sebi i svom izgledu, zauzeti očevi kojima je jedina preokupacija preživljavanje i
strašne veštice kao pretnja svim naizgled šarenim i primamljivim stvarima kojima smo okruženi, a
koje su u svojoj suštini prazne i opasne. U takvom svetu, Ivica i Marica u zrenjaninskoj predstavi
postaju odlučni, hrabri, snalažljivi i pametni. Oni ne uče samo šta je zlo, oni uče i na koji način da se
izbore sa njim. Isključivo svojom veštinom i verom u sebe.
(V.N.)

Adaptacija i dramatizacij bajke braće Grim: Vanja Nikolić & Senka Petrović
Režija, izbor muzike i koreografija: Senka Petrović
Kreator lutaka i scenografije: Jelena Milić-Zlatković
Kostim: Andrea Ledenjak
Originalni songovi: Aleksandar Popović

Igraju:
Ivica - Snežana POPOV, Marica - Tatjana BARAĆ, Maćeha - Olgica TRBIJEVIĆ KOSTIĆ, Otac i
Narator - Andrija POŠA, Veštica - Danilo MIHNJEVIĆ/Kristian KARDOŠ, Žbun - Olgica
TRBOJEVIĆ KOSTIĆ i Danilo MIHNJEVIĆ
Луткарска сцена
Сезона 2010/2011.
Премијера: 28. априла 2011.

Браћа Грим

ИВИЦА И МАРИЦА

Адаптација и драматизациј бајке браће Грим: Вања Николић & Сенка Петровић
Режија, избор музике и кореографија: Сенка Петровић
Креатор лутака и сценографије: Јелена Милић-Златковић
Костим: Андреа Ледењак
Оригинални сонгови: Александар Поповић

Играју:
Ивица - Снежана ПОПОВ
Марица - Татјана БАРАЋ
Маћеха - Олгица ТРБИЈЕВИЋ КОСТИЋ
Отац и Наратор - Андрија ПОША
Вештица - Данило МИХЊЕВИЋ/Кристиан КАРДОШ
Жбун - Олгица ТРБОЈЕВИЋ КОСТИЋ и Данило МИХЊЕВИЋ

Испричати „Ивицу и Марицу”, по некима једну од најсуровијих бајки, у којој је двоје мале деце
препуштено злој маћехи, немарном оцу и страшној вештици, изазовно је. Изазовно је самим тим
што је овакав третман деце, на жалост, у садашњем тренутку нешто што је постало свакодневно.
Зле маћехе као жене које су посвећене саме себи и свом изгледу, заузети очеви којима је једина
преокупација преживљавање и страшне вештице као претња свим наизглед шареним и
примамљивим стварима којима смо окружени, а које су у својој суштини празне и опасне. У
таквом свету, Ивица и Марица у зрењанинској представи постају одлучни, храбри, сналажљиви
и паметни. Они не уче само шта је зло, они уче и на који начин да се изборе са њим. Искључиво
својом вештином и вером у себе.
(В.Н.)