Јасминка Петровић (1960) студирала је

шпански језик и књижевност. Написала је више

од 30 књига за децу и младе (Школа, Ово је
најстрашнији дан у мом животу, Од читања се
расте, Породица, Бонтон, Да ли сте вижаба?, 35
калорија без шећера, Дугина долина...). Њене
књиге преведене су на двадесет пет језика, а неке
од њих су и драматизоване у позориштима за
децу у Београду, Сарајеву, Загребу и Стокхолму.
Јасминка Петровић је била уредник тинејџерске
емисије на радију. Писала је за многе часописе
(Тик-Так, Велико двориште, Хупер, Политикин
Забавник. Уређивала је National Geographic Junior
на српском језику. Учесник је у различитим
програмима и пројектима који подстичу дечју
машту и стваралаштво. Са удружењем Крокодил
организује књижевни фестивал за децу
Крокодокодил. Сценариста је дечје серије
Кукурику шоу (РТС). Један је од оснивача
Покрета за побољшање културе за децу и младе
Ура култура.
Инспирацију проналази у разговорима с
децом. Велику подршку добија од породице,
родбине и пријатеља.
Воли јесен, море и ветар.
 Јасминка Петровић успјела је у књигу о једном љету и
одрастању јунакиње уплести причу о много важних ствари — о
односима, људским поносима јачим од разума, љубави упркос
даљини, рату, одговорности, осећају кривице, емпатији, те
напосљетку и смрти.

Ламија Бегагић,
књижевница

Фантастична прича која и велике и мале читаоце плени

оригиналношћу и приповедања и фабуле, обрађује суштинска
питања вредности живота. Летовање главне јунакиње Софије
покреће читаву лавину догађаја, искрених осећања обичних и
необичних ликова, оживљава успомене.

Елизабета Георгиев,
библиотекар

Досад најбољи и најмудрији роман Јасминке Петровић,

топла и слојевита интергенерацијска прича, која је потпуно
заслужено изазвала велику пажњу и публике и медија.

Александар Губаш,
уредник блога Књигоскоп

С једне стране, универзална прича о одрастању,

заљубљивању, страховима и несигурностима тинејџерског доба,
зачињена „Медитераном какав је некад био“; с друге, мајсторски
приказ расцепа Југославије кроз слику једне (пре)дуго завађене
српскохрватске, односно староградско-београдске породице.
Сталне смене београдског сленга и бодулског хварског дијалекта
отварају питања о могућностима комуникације, размене,
разумевања.

Тијана Спасић,
књижевна критичарка
 „Лето када сам научила да летим“ врло је упечатљива књига.
Описује животни период када „учиш да летиш“. То је граница
између детињства И младости. Ликови у роману врло су
реалистични и показују нам да се живот састоји и од ружиних
латица и од трња.
Софија Богдановић, 12 година

Књиге обично читам по десет дана, а ову сам прогутао у

једном даху. У појединим тренуцима сам имао осећај као да
проживљавам личне сегменте живота. Препоручујем је и деци и
одраслима.
Пеца Стаменковић, 13 година

Софија је добра подлога за доброг човјека. Она је доста

интровертна, нема много прилика да развија дијалоге, али је
почела капирати шта су то толеранција и опрост. То су двије
кључне ријечи у животу сваког човјека. Од свих Јасминкиних
књига ова има најјачу хуману основу.
Златка Анчић-Моровић, 80 година

Роман одлично показује како главна јунакиња сазрева.

Посебно издвајам сцену кад је мама и тата прате на летовање. У
књизи су обрађени мушко-женски односи, као и односи младих и
старих. Препознала сам себе у многим ситуацијама. Очекујем
други део.
Софија Липовац, 13 година

Духовито и оригинално. Скоро савршен опис одрастања.

Урош Радуловић, 14 година
 Из безизлаза удаљавања човека од човека, људи од људи,
човечанства од човечанства, чак незамисливо, деце од деце —
понуђена је утешна и иронична а духовита и незаобилазна
могућност како освојити непознато и наћи познато и себе поред
себе. Кроз личности великих и малих, деце и одраслих, оних одавде
и оних оданде — све у једном — назире се коначан обрачун с
локалним глупостима на копну и на острву.
Петроније Поњевић, 65 година

Београд. Море. Хвар. Лаванда. Смарање. Хркање. СМС. Сузе.

Бабе. Скајп. Бодулски. Пси. Дружење. Бол. Љубав. Породица.
Родбина. Фјака. Странац. Одрастање. Смешно. Тужно. Искрено.
Суптилно. Истинито. Историјско. Природно. Драматично.
Трагикомично. Животно.
Ако прочиташ ову књигу, научићеш да летиш или да се бар
мало подигнеш од земље...
Ивана Лукић, 38 година
 Јасминка Петровић
Лето када сам научила да летим
треће издање
© Креативни центар, 2015

Илустрација на корицама
Добросав Боб Живковић

Дизајн
Душан Павлић

Уредник
Анђелка Ружић

Лектура
Мирјана Делић

Бодутски дијалекат
Владимир Петровић

Припрема за штампу
Татјана Ваљаревић

Издавач
Креативни центар, Београд,
Градиштанска 8
тел.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
www.kreativnicentar.rs
email: info@kreativnicentar.rs

За издавача
Мр Љиљана Маринковић, директор

Штампа
Графостил

Година штампе
2016

Тираж
3.000

ISBN 978-86-529-0220-0
 Јасминка Петровић

ЛЕТО
КАДА САМ НАУЧИЛА
ДА ЛЕТИМ

Скен и обрада: solicitor

www.BalkanDownload.org
www.StripZona.com
 САДРЖАЈ

Прва ноћ ................................................................................................... 2

Друга ноћ ................................................................................................. 7
Трећа ноћ ............................................................................................... 12
Четврта ноћ ............................................................................................ 17
Пета ноћ ................................................................................................. 22
Шеста ноћ .............................................................................................. 27
Седма ноћ............................................................................................... 32
Осма ноћ ................................................................................................ 37
Девета ноћ .............................................................................................. 42
Десета ноћ .............................................................................................. 48
Једанаеста ноћ ....................................................................................... 54
Дванаеста ноћ ........................................................................................ 59
Тринаеста ноћ ........................................................................................ 64
Четрнаеста ноћ ...................................................................................... 68
Петнаеста ноћ ........................................................................................ 73
Шеснаеста ноћ ....................................................................................... 78
Седамнаеста ноћ.................................................................................... 84
Осамнаеста ноћ ..................................................................................... 89
Деветнаеста ноћ .................................................................................... 95
Двадесета ноћ ...................................................................................... 100
Двадесет прва ноћ ............................................................................... 105
Двадесет друга ноћ ............................................................................. 110
Двадесет трећа ноћ.............................................................................. 115
 Влади

1
 Прва ноћ

Б
аба хрче. Полудећу. А тек како ме излуђују ови
комарци.
Улазе ми у нос и очи. Ускоро ће да сване, а ја сам
још будна. Плус сам и гладна. Вртим се по кревету.
Спавачица ми се уврнула око тела као папир око бомбоне.
Толико сам се радовала овом лету и овом распусту! Мислила
сам да ће ме мама и тата пустити да кампујем с Луком и његовим
друштвом. Друга варијанта ми је била да идем са Сашком у
Краљево код њене сестре од тетке. Али ништа од свега тога! Једног
поподнева мама ме је убацила у машину:
— Види како си бледа! По цео дан пиљиш у тај компјутер. Ај
ти лепо да кренеш ове године с бабом на Хвар. Има да ти буде
супер: море, сунце, друштво, заљубљивање... Ја сам у Старом
Граду провела најлепша лета у животу, само кад се сетим...
Бла-бла-бла... и ја се као сом упецам на удицу и пристанем.
Наравно, чим сам ушла у аутобус, одмах сам се покајала,
међутим, тада је већ било касно. Баба је извадила из кесе јастук,
али не онај фенси за пут, онај што се надувава, него прави велики
јастук за кревет. Том јастучином је заградила пролаз, па су се
остали путници једва провлачили до својих седишта. Од блама
сам набила главу у прозор и правила се да нисам с њом. Ни
ситуација на перону није била ништа боља. Мама и тата су ми
давали последња упутства пред пут, урлајући као изгубљени у
шуми. Пошто ја на то нисам реаговала, почели су махнито да
скачу и ударају о стакло. Утом ми је стигла и порука од Сашке:

2
 Срећнице, срећан ти пут! Ивана и ја се смарамо у
школском. Поздрави море у наше име и кажи му да ћемо
једног дана и нас две да га упознамо. Једном, када будемо
биле славне и богате. Љуб.

Кренула сам брже-боље да им одговарам како ствари стоје

сасвим другачије него што оне мисле. Срећни су они који седе на
зидићу у школском и смарају се, а не они који иду с бабом на
летовање. Написала сам им још и да бих ја најрадије искочила из
аутобуса или, боље речено, из сопствене коже... И таман да
притиснем Сенд, аутобус крене, а мама и тата почну да трче поред
мог прозора. Мислила сам ОК, трчаће мало, па ће стати. Не
путујем на рекреативну са учитељицом. Међутим, грешка у
процени. Њих двоје су трчали за аутобусом кроз целу станицу,
трчали су и низ улицу, и док смо стајали на семафору, и кад смо
прелазили раскрсницу... Тај глупи породични ритуал мама и тата
примењују сваки пут кад Лука и ја негде путујемо. И сто пута смо
им рекли да то не раде, али не вреди. Лука мисли да тако настоје
да се искупе за родитељске грехе, а не мислим ништа, само
пропадам све дубље у земљу, тј. у седиште.
Обрисала сам поруку коју сам написала Сашки, ставила сам 
дописала љуб, љуб и притисла Сенд. Боље да ми завиде него да
мисле да сам кретен. Порука је отишла правац у школско, а ја сам
остала да седим у аутобусу и гледам маму и тату како трче и машу
поред прозора. Изгледали су као трећеразредни улични
забављачи. У једном тренутку тата је почео да посустаје. Још неко
време је ходао посред улице, а онда је стао. Био је знојав, раздрљан
и задихан. Савио је главу и спустио руке на колена. Премрла сам
од страха да га не распали нека камиончина. Мама је наставила
да трчи до пешачког острва. Наслонила се леђима на семафор и
махала, махала, махала све док није наишао трамвај и заклонио
је. Онда ме је позвала на мобилни и рекла да поведем рачуна о
свом понашању, да слушам бабу и да јој не дижем притисак јер
њена здравствена књижица не важи у иностранству, што значи да
би сваки бабин одлазак код лекара морао екстра да се плати. Док
је аутобус возио Газелом преко Саве, мама ми је објашњавала да је
то све зато што нисмо уплатили додатно здравствено осигурање

3
јер је таква финансијска ситуација. Такође ми је рекла да то није
обично путовање, и да ће баба много да се потресе, и да ја морам
да јој будем ослонац, и да ће она и тата доћи на Хвар чим предају
пројекат, и да ја ништа не бринем, да ће све бити у реду, да је
Стари Град најлепше место на свету, али да тамо не говорим бре и
да не користим ћирилицу, да су тамо дивни људи, мада може да
се нађе и неко ко ће попреко да ме погледа, али да то не схватам
лично, и да смо о томе већ разговарали, и да је најбоље да се
држим бабе, а онда је рекла да мора да прекине јер се тата укочио
и не може да исправи леђа.
Ето, тако је отпочело моје летовање. Благо Луки! Он увек
прође боље од мене. Али увек. Могу само да замислим како се сад
зеза на Сребрном језеру док ја слушам бабино тестерисање. Већ
другу ноћ не спавам. У аутобусу је било ужасно загушљиво. Клима
је слабо радила. Хтела сам да читам, али се нека ликуша побунила
да јој смета светло, па сам морала да искључим лампу. Иначе,
највећа журка била је на граници. Баба никако није могла да нађе
документ о сагласности мојих родитеља да ме пуштају ван земље.
Панично је претурала по торбама разбацујући око себе храну,
флаше, наочаре, марамице, папуче, креме и сл. А кад нас је
довољно избламирала пред цариницима, сетила се да је документ
ставила на сигурно место — у кесу с лековима. Чим је аутобус
кренуо, у знак протеста ставила сам слушалице и пустила музику,
али то није зауставило бабу да ми сваки час гура под нос брескве,
сендвиче и кисело млеко. Ко још носи кисело млеко на пут?
У Сплит смо стигле у седам ујутру. Хтела сам да оперем зубе
на чесми код аутобуске станице, али је баба заурлала као
бенгалски тигар:
— Какво прање зуба! Хоћеш да нам оде трајект? је л’ то хоћеш?
Узми жваку и готово! Да ли ти гледаш рекламе? — викала је
успаничено и вукла ме за руку. Кад упадне у хистерију, баба
почиње да говори невероватне глупости, и то врло, врло гласно.
На трајект смо се попеле неиспаване, изгужване, смрдљиве и
посвађане. Од нервозе сам појела све што је остало од клопе. Чак
и кисело млеко. Морала сам да откопчам дугме на фармеркама,
нисам могла да дишем. Поред нас су седели Италијани, њих
седморо-осморо. Играли су карте и лудо се проводили, за разлику

4
од мене. Међу њима је био и један пар, сваки час су се пипкали и
љубили. Осећала сам се толико јадно да ме чак није било блам што
је баба хркала наслоњена на моје раме. Истрошила ми се батерија
на мобилном, па нисам могла ни музику да слушам.
Значи, баба је хркала у аутобусу, на трајекту и ево сада у соби.
Није ни чудо кад се нарокала бромазепамима. Нагутала се дуплих
доза и сад спава као клада. А ја? Ја могу да гледам у плафон,
бројим овце, ударам главом о зид или шта већ изаберем. Добро,
признајем, није баби лако. Вратила се у родни град после двадесет
шест година. То је баш доста времена — као моја два досадашња
живота. Како ли тек њој све ово изгледа? Море? Кућа? Људи? Ја
не бих могла да издржим ни месец дана без Београда. Ево, већ ми
недостаје! А тек како ми недостају моја соба и мој кревет!
Тотална апокалипса је настала кад смо изашле с трајекта.
Сунце је пржило, а ја сам имала дукс, дубоке патике и јакну јер је
у Београду било кишно и хладно кад смо кренуле на пут. На
пристаништу у Старом Граду чекала нас је бабина сестра Луција,
звана Луце. Пале су једна другој у загрљај и заплакале. Стајала сам
поред њих као највећи кретен док су се њих две гушиле у сузама.
За то време с пристаништа су отишли сви путници, сви
аутомобили, сви такси превозници и сви аутобуси, тако да смо нас
три до куће морале да идемо пешке, и то стазицом поред плажа.
Док су се нормални људи шеткали у купаћим костимима, ја сам
под пуном зимском опремом вукла и бабине и моје коферчине.
Руке ме још боле од цимања. Баба је била црвена у лицу као
Индијанац, па сам се уплашила да се не шлогира. Неколико пута
сам хтела да заврљачим ону њену јастучину у море, али сам била
у фрци да не треснем неког купача у главу.
Баба ми је рекла да ми је Луце нона (тако у Далмацији кажу
баба) и да не морам да јој говорим Ви. Нона Луце живи сама. У
кући се све прилично распада, нарочито даска на WC шољи.
Значи, распуст ћу провести у црној рупи са две бабе. Оливер Твист
за мене је Срећко Срећковић.
Волела бих да је сад зима. Мрзим лето. Појачала сам тон на
мобилном до краја. One Direction против бабиног хркања.
Притискам слушалице прстима. Не вреди. Баба и даље води.

5
Зашто сам пристала да дођем овде? Врућина ми је. Комарци су ме
скроз изуједали. Чешем се без престанка.
Прошле године смо летовали у Грчкој. Заправо Лука, мама и
тата су летовали, а ја сам десет дана лежала у замраченој соби.
Одмах по доласку ухватио ме је стомачни вирус с температуром.
Море нисам ни видела. Да ли је могуће да ће ми ово летовање бити
још горе?
Гледам у плафон. Чекам да сване. Из даљине се чује лавеж
паса. Шта ли ради мој Цврле? Мој Цврки, мој слатки Цврки. Кад
он хрче, мени уопште не смета.
Истрошила ми се батерија. Вадим слушалице из ушију и
спуштам их на комоду поред кревета. Нона Луце нема ни
компјутер, а камоли интернет. Како да се спасем? Да пишем
поруке у боци? Да направим сплав и побегнем са острва као
Робинзон Крусо? Ето неке користи и од лектире!
Видиш, могла бих да читам! Добра идеја! Палим лампу,
отварам књигу.
— Гаси то светло и спавај! Појешће нас комарци! — баба је тако
дрекнула да ми је Бескрајна прича поскочила у рукама.
Затварам књигу, гасим лампу. Једном да је и баба у праву. За
ових неколико минута накупило се милион комараца и сви они
ми сад зује око главе. Млатарам рукама да их отерам. Вруће је као
у рерни. Прекривам се чаршавом преко главе. Мрзим лето зато
што се знојим као вепар. То ми је грозно. А знојим се зато што
морам да се тронтам да се не би видело да сам равна као даска.
Благо Ивани и Сашки, оне немају тих проблема. Најгоре ми је кад
имамо физичко и кад ме Јулијана пред свим девојчицама пита:
— Софија, ти још не носиш брус?
Боље да имам мале груди него мали мозак. Баба се окреће.
Кревет шкрипи. Легла је на страну. Престала је да хрче. Напокон
тишина. У ствари није тишина. Чују се зрикавци. Какав одмор за
уши! Ноћни концерт за једну особу. O не! Баба опет почиње!
Полудећу! Завлачим главу под јастук. Сада је вруће као у две
рерне. Хоћу кући! Хоћу кући! Хоћу код Цврлета!

6
 Друга ноћ

И
згорела сам на сунцу. Напред сам скроз бела, а позади
скроз црвена. Могу да изигравам Звездину маскоту.
Пеђа би се одушевио кад би ме видео. За њега је Црвена
звезда и отац и мајка.
Баба и нона Луце су ме пробудиле јутрос пре осам. Пиле су
кафу за столом у дворишту. Имала сам утисак да седе на мом
узглављу, толико су се дерњале. Прво сам мислила да се свађају, а
онда сам чула смех и схватила да је то обично јутарње ћаскање.
Превртала сам се по кревету још неко време. Покушавала сам да
се вратим у сан. На крају сам ипак устала. Која неправда! Ем се
смарам на распусту, ем не могу да се наспавам ко човек!
Током јучерашњег и данашњег дана упознала сам двадесетак
особа, али ниједна није млађа од седамдесет година. То су све
бабини рођаци, ортаци и ортакиње из детињства. А тек како
говоре! Никог ништа не разумем. Чула сам ја раније бабу да тако
говори када би разговарала телефоном, али чим би спустила
слушалицу, одмах би се свичовала на београдски говор. Међутим,
откако смо у Старом Граду, баба се забаговала и само цепа
бодулски. То је локални дијалекат. Успела сам да скапирам да се
уз море говори далматински, у брдима влашки, а на острвима
бодулски. Иначе, моја баба осим што у Старом Граду говори
другачије, она се овде другачије и облачи, смеје, понаша, хода,
гледа, дише... Ма, овде је скроз друга особа. Ја је готово не
препознајем. Као да је откључала тајни део своје личности, који се
сад распомамио на слободи. Тако некако, не умем баш тачно да
објасним. Ма, супер је баба, само кад не би оволико хркала.

7
 Сунце ми је спржило кожу. Задњи део тела ме истовремено
пече, сврби и боли. Рекла бих да се ради о опекотинама четвртог
степена. Лежим на стомаку и замишљам сопствену сахрану. Ако
не добијем рак коже, умрећу од бабиног тестерисања. Устајем из
кревета. Долазим до прозора. Отварам шкуре. Тако се зову
спољашњи дрвени капци који штите собу од сунца, ветра и кише.
Гледам у двориште. Овде се снимао Едвард Маказоруки гарант.
Осећам свежину. Одмах уз кућу је вењак, испод ког се налази сто
са столицама. Поред стола су две лежаљке. Крај њих управо
пролази црна мачка. Каква је, као пантер! Без шума улази у врт и
нестаје у мраку. Благо њој, она може да иде где хоће. Слушам
зрикавца. Тај звук ме дефинитивно умирује.
Одмах испод прозора је велики грм лаванде. Кад га у току дана
закачиш руком, он се одмах јавља мирисом. На лаванду миришу
и јастук, и постељина, и пешкири, и гардероба, и цела кућа. Није
ни чудо кад нона Луце држи цветове лаванде у свим орманима,
фиокама, ћошковима, вазама, ма свуда. Нона каже да лаванда
тера бештије и освежава кућу.
Дижем поглед. Код првих комшија суши се веш на тераси.
Кроз гране дрвећа беласају се околне куће. Чујем гласове. Овде су
улице тако уске да два крупнија човека једва могу да се мимоиђу.
Мушкарац и жена пролазе поред наше капије и настављају даље
низ улицу. С њима одлазе и гласови. Почињем да дишем у ритму
зрике зрикавца.
Моја баба рођена је у овој кући. Основну школу завршила је у
Старом Граду, средњу у Сплиту, а онда је отишла у Београд на
студије. Тамо се удала за деда Стеву и родила моју маму. У то
време Србија и Хрватска припадале су једној држави —
Југославији. Тата ми је причао да је он у мојим годинама ишао на
море и без пасоша и без пара. Понесе само врећу за спавање и
четкицу за зубе, изађе на аутопут и подигне палац. У сваком граду
је имао или неког рођака, или неког пријатеља, или бар пријатеља
од пријатеља. Лука и ја смо направили план да исто тако путујемо,
али нас је мама деморалисала у старту:
— Полицајци би вас ухапсили на 500 м од куће. Ви немате ни
картицу бус плус, а камоли неки други документ.
— Али тата каже... — покушавам да јој објасним.

8
 — Пусти ти тату... — мама наставља своју песму. — То је било
друго време...
— Није фер, ти и тата сте могли да путујете аутостопом, а ми
не можемо! — буни се Лука.
— Ма, нећу O томе уопште да разговарам! — мама одмахује и
руком и главом.
— Зденка, зашто си тако негативна? — тата покушава да буде
позитиван. — Деци ствараш слику да је свет опасан. — А шта, као
није? Са свих страна бију само лоше вести. Да ти пукне глава.
Него, да ли си ти послао ону фактуру? Жена нас је лепо замолила
да то урадимо до десет сати... — мама је специјалац за то да
разговор окрене у своју корист.
— Децо, перите руке и доручак! — баба јој наравно увек држи
страну.
Када је почео рат деведесетих, мама, баба и деда престали су
да одлазе у Хрватску. Мама ми је причала O томе да је у Старом
Граду проводила и летњи и зимски распуст. Не знам само шта јој
се овде толико допадало јер осим једне посластичарнице, цркве,
поште и два супермаркета нема ништа друго. Тотални смор.
Најгоре је што су плаже удаљене неколико светлосних година од
центра града.
Данас сам наивно кренула да се бућнем у море, али док сам
стигла до плаже, ударило ме је седам сунчаница. Прва плажа на
коју наиђеш је Градска. Клинци и бабе направе живи зид од својих
тела и ти не можеш ни да приђеш мору. Из маминих прича сам
укапирала да су у Старом Граду најлепша места за купање она која
су најдаља. И стварно. После два-три километра наишла сам на
малу увалу у боровој шуми. Ставила сам пешкир у хлад и легла.
Умор ме је тотално савладао, па сам истог тренутка заспала као
медвед у пећини. Нисам стигла нити да се намажем заштитном
кремом. Није ни чудо кад сам жива неиспавана. И шта је било?
Борова сенка се повукла и уступила место злим ултраљубичастим
сунчевим зрацима који су ме спржили. Кад сам се пробудила,
задња страна тела била ми је црвена као парадајз. Чим сам дошла
кући, баба ми је намазала леђа киселим млеком. Тврдила је да ће
ми црвенило нестати као руком однесено. За сада не примећујем
никакво олакшање. Чак мислим да ми је још горе. Ако умрем, сву

9
своју имовину остављам Цврлету. Он ће ионако једини искрено
туговати за мном.
Полако затварам шкуре и врачам се у кревет. Лежем на
стомак. Баба хрче, али ми то више не смета. Чак не примећујем
ни комарце. Леђа ме толико пеку да ми се плаче. Само кад бих
могла да се наместим ко човек.
У повратку с плаже видела сам дечака и девојчицу како перу
чамац који је био привезан за обалу. Испред чамца је стајала табла
с натписом FOR RENT. Док сам пролазила поред табле, дечак ми
је нешто говорио, али га ја ништа нисам разумела. Правила сам
се да га не примећујем. Гледала сам испред себе и ходала. Рекла
бих да је дечак Лукин вршњак, а да је девојчица млађа од мене.
Мислим да је петакиња. И док сам ја тако пролазила поред њих,
из чамца је искочио велики бели пас. Као луд је трчкарао око
мене, а ја сам покушавала да га умирим и помазим. Играли смо
се неколико минута. Сетила сам се Цврлета. Онда је дечак звизнуо
и пас се вратио у чамац. Наставила сам својим путем. Пас ми се
много допао, само штета што има тако уображеног газду. Пун је
себе ко пуњена паприка.
Шта ли раде Сашка и Ивана? Сигурно ми шаљу поруке на Фејс,
а ја не могу да их видим. Како је грозан живот без интернета! Хоћу
кући! Хоћу кући! Гарант је и Лука поставио слике с камповања.
Рекла сам му да на свакој фотки тагује Марка. Пред пут Лука ме
је зезао да сам се заљубила у Марка. Прво сам ћутала и трпела, а
на крају сам ипак признала. Лакше ми је кад с неким поделим
тајну, па макар то био и Лука. Наравно, он је једва дочекао тај
тренутак, па је тек онда почео да ме задиркује. Јурцао је кроз кућу
и викао:
— Марко и Софија, муж и жена, мачка печена! а сам трчала за
њим покушавајући да га ухватим и да му руком запушим уста. Тек
сам у предсобљу успела да га зграбим за мајицу. Он се саплео о
тепих и свом снагом ударио главом о улазна врата и пао на тур.
Истог тренутка изнад наших глава се појавила мама, која је рекла
да је било доста лудовања, да се понашамо као мала деца и да
сутра идемо ујутру у школу. Спремила сам се за спавање за пет
минута, легла у кревет и узела мобилни. Отишла сам на Фејс и

10
гледала Марков профил. Ех, шта бих дала да сад могу да одем на
Фејс! Паметан телефон без интернета је најглупља ствар на свету.
Покушавам да се окренем на бок... Не иде. Боле ме леђа.
Врачам се на стомак. Ух, овако нећу никад заспати!
Нона Луце је спремила екстра вечеру — рибу на роштиљу. Они
овде кажу риба на граделе. Њам-њам. Највише ми се допада што
једемо у дворишту. То ми је баш супер. И баба често спрема рибу
у Београду, али је ова овде сто пута укуснија. Нона Луце каже да
је то зато што се пекла на ватри, а не на шпорету. Уз вечеру сам
попила чашу беванде. Нона Луце ми је сипала на дно чаше црно
вино, а онда до врха досула воду. Рекла ми је да се после рибе не
пије вода, а још мање кока-кола. Да ме је тата видео како
наздрављам и како пијем беванду, полудео би. Он каже да алкохол
није за децу. Нона се слаже с татом, али је још додала да је она
овај дан чекала двадесет шест година и да га треба прославити.
Баба и нона Луце баш личе. Нарочито кад се смеју. После вечере
њих две су нешто причале и церекале се као луде на брашно. И ја
сам се церекала с њима, мада их ништа нисам разумела.
Набијам главу у јастук. Размишљам. Какав ли је то осећај кад
се вратиш кући после толико година? Да ли си тада срећан или
тужан? Мора да се човек скроз погуби. Бабин случај. Окрећем
главу ка њој. Гледам је како спава. Мирна је. Више не хрче. С
времена на време јој се мрдају прсти на рукама. Исто тако се
Цврлету мрдају шапе кад сања о томе да трчи. Шта ли баба сања?
Да свира клавир? Или да игра балет? Хахаха... Моја баба
балерина. Ово звучи као наслов неког тинејџерског романа.
Ах, шта бих дала да сам сада у својој соби и у свом кревету!
Ивана и Сашка ме гарант оговарају што летујем с бабом. А тек да
знају колико овде има стараца по метру квадратном, тек би се
онда наслађивале. Јадна сам. Много сам јадна. Мислим да кисело
млеко почиње да делује. Можда ипак заспим.

11
 Трећа ноћ

Д анас нисам ишла на плажу. Леђа су ми још црвена.

Седела сам у дворишту и читала Бескрајну причу. Књига
има преко четиристо страна, а ја сам прочитала скоро
пола. Читање ми иде брже него што сам очекивала. Једва чекам да
дођем до краја, а опет бих волела да књигу никад не завршим. Има
клиначких фора, признајем, али ипак књига није само дечја. Тера
те да размишљаш о многим стварима: о пријатељству, добру и злу,
слободи, мочи и власти, о улози фантазије у измишљеном и
стварном свету... Вау! Како сам то добро рекла! Док читам ову
књигу, чини ми се да постајем паметнија и боља особа. Знам да
сада звучим као Елеонора Крстић кад се увлачи наставници
српског, али тако је. Читам и летим.
Лежим на десном боку и гледам пукотине на зиду. Боље него
да лежим на левом боку и гледам бабу како спава. Има нечег
непријатног кад гледаш човека који спава. Он је тада незаштићен.
Можеш да га повредиш, да му се подсмеваш, да га опљачкаш,
можеш шта хоћеш да му радиш, а он нема појма. Кад човек спава,
он није присутан. Не може себе да заштити. Цуре му бале на
јастук, мумла у сну, открива се, прди, хрче, грокће. Баш је то
глупо. Не бих волела да ме неко гледа док спавам. Нарочито не
Марко. Можда је ипак боље што нисам отишла с Луком на
камповање. Треба Марко да ме види у спавачици и да открије како
имам ружна колена, како сам равна као даска и како ми је други
прст на левом стопалу дужи од палца. Нона Луце хоће да ме
упозна с неком девојчицом да бих имала друштво за плажу, а ја
баш нисам одушевљена том идејом. Не волим да ме ико види у
купаћем костиму. Моје тело је моја ствар и тачка.

12
 Понеки комарац ми пролети поред ува. У намери да га се
решим ударим себе по глави. И таман кад помислим да сам га
средила, он се опет однекуд појави и почне да ми зуји око ушију.
Нона Луце не убија комарце. Каже да она нема права да одузме
живот никоме, па ни комарцу. Која царица! Баба их млати како
стигне, а ја само кад ме не види нона Луце. Блам ме је од ње.
Баба и ја смо смештене у зелену собу на спрату. Тако је зову
због зеленог тепиха и зелене завесе. Нона Луце је у соби с терасом,
која се налази одмах поред наше. Кад је сама у кући, нона Луце
спава на веранди, у приземљу. Каже, ако јој позли усред ноћи, пре
ће да јој дотрче комшије у помоћ. Нонин муж се звао Мате. Умро
је пре две године, а нона и даље носи црнину. Њих двоје су били у
Београду неколико пута: на венчању баба Марије и деда Стеве, за
мамин први и осамнаести рођендан, кад је баба оперисала колено
и кад је мама дипломирала. Нона Луце и њен Мате нису имали
деце. Баба каже да им је моја мама била љубимица.
— Има ли још кино Јадран у Београду? — питала ме је данас
нона док смо постављале сто.
Збуњено сам слегла раменима јер је нисам баш скапирала.
Али ту је била баба, наш приватни Google translator, која ми је
објаснила да кино значи биоскоп.
— За биоскоп Јадран не знам, али ми је тата испричао шта се
дешава с биоскопом Звезда... — таман сам живахно почела нони
да објашњавам како је група младих људи окупирала биоскоп
Звезду јер су били незадовољни стањем у култури кад ме је баба
грубо прекинула.
— Политика није за дицу, пој ти липо у врт убрат зелену
салоту!
И шта је закључак? Политика није за децу, а пољопривреда
јесте. Немам ја ништа против зелене салате, али имам против
бабиног командовања. Одрасли треба да слушају шта деца говоре,
а не да их прекидају упола речи и да их ућуткују.
Дубоко уздахнем. И даље гледам у зид. Офарбан је у бело,
мада на неким местима пробија жута боја од претходног кречења.
Гледам како комарац слеће на зид, и то ни мање ни више него
мени испред носа. ТРАС! Побеже. Најтеже ми пада што не могу
да читам пре спавања. Навикла сам да се тако успавам. ТРАС! Али

13
правила куће кажу... ТРАС! ТРАС!... да се на спрату никада не
пали светло. Због комараца. Каква будалаштина! ТРАС! Њих има
на стотине, палио ти светло или не.
Кроз притворене шкуре провлачи се месечева светлост и
голица ме по стопалима. Изнад мог кревета виси урамљена слика
нонине куће. По висини, тј. низини дрвећа схваташ да је
насликана пре много година. Све остало је исто као данас. Кућа је
од камена, има приземље, први спрат и таван. Окренута је ка
пољима, а не ка мору. Нона каже да њој припада само осмина
куће. Наследство се никада није поделило јер многи рођаци живе
у Аргентини и Америци. У доњем делу куће налазе се кухиња,
дневни боравак, веранда, купатило и камарин. Тај камарин му
дође нешто као остава. Та просторија ми се највише свиђа у кући.
У њој можеш да нађеш све што ти падне на памет — од металних
папилотни за косу до штака.
Претурајући по стварима у камарину, налетела сам на црвене
ципеле на штиклу. Нона Луце ми је рекла да су њене. Запањила
сам се, никад не бих помислила да је била у том фазону. Каже,
носила их је за дочек 1973. године у Јелси. Показала ми је и слику.
Она у уској хаљини с деколтеом, на подијуму за плес.
Барба Мате ју је стегао око струка. У устима му цигарета
(очигледно у то време пушење још није било забрањено на јавним
местима). Обоје се осмехују. По њима конфете. Нона Луце је била
боља риба од Симићке из VIII/2. Некако ми је баш драго због тога.
Нона ми је рекла да могу да узмем ципеле ако ми се свиђају. Мени
су се допале и супер ми стоје, али где да их носим? Око зграде док
шетам Цврлета? Баба се брже-боље утрпала у разговор и рекла да
је она носила штиклу петнаестицу и још је тртљала како је наш
подрум пун њених ципела и да су све у одличном стању. Како она
уме човека да излуди, то није нормално! Главна глумица, она увек
рефлектор окрене на себе. Целе ноћи хрче и баш је брига да ли ја
могу да спавам или не, а онда се наредног дана жали како ока није
склопила и како је мртва неиспавана. Онда плус легне после
ручка, а ти, Софија, пери тањире и масне шерпетине. Како сам се
зезнула што сам пристала да пођем с њом. ТРАС! ТРАС! ТРАС!
Само су ми ови комарци фалили! Мамицу им њихову! Крвопије!
Покривам се чаршавом преко главе.

14
 Нонина кућа је душу дала за снимање хорор филмова. Сва је
у мраку. Дању због затворених шкура — да не улази врућина — а
ноћу због погашеног светла — да не улазе комарци. Иначе, на
сваком кораку те чекају нека правила. Кад хоћеш да се тушираш,
треба да упалиш светло у купатилу јер се тако греје вода у бојлеру.
Не смеш да седиш под вењаком уколико нису затворена врата од
веранде јер може да уђе мачка и скочи на сто. На терасу смеју да
се изнесу само зелени јастуци, плави никако, јер ће да избледе на
сунцу. Коре од лубенице се не бацају у ђубре, већ се носе у врт да
се освежи земља. А тек правила око простирања веша! То је тек
прича за себе.
— Софија, шугаман се не качи на коноп тако... — отима ми
баба пешкир из руку. — Него се качи овако...
— А шта фали онако? — спремна сам на свађу.
— Фали, сигурно да фали, шта ће сусједи рећ?!
— Који сусједи? Нема нигде живе душе — осврћем се око себе.
— Ха, то ти мислиш! Сви сусједи сад гледају у нас две —
победоносно ће баба. — Овде зидови имају и очи и уши. Ово је
мало мисто, није ти ово Београд.
Паранојо у Лас Вегасу. Једва сам се уздржала да не побацам све
оне пешкире на земљу. Из ината. Одјурила сам у собу и оставила
главну глумицу да простире веш пред својом публиком. Легла сам
на кревет с патикама, против свих правила. Из ината. А онда сам
из ината заспала. Када сам се пробудила, била сам сва у зноју. У
кући нема вентилатора, а о клими и да не говорим. Преисторија.
Кад сам хтела да се истуширам, није било топле воде. Нисам на
време упалила светло у купатилу. Овде је све буди бог с нама. Вода
је била толико хладна да ми запаљење плућа не гине.
Бабу сам затекла у дворишту. Чистила је дињу. Правила сам се
као да свађе није било. Гледала сам јој руке. Пуне су бора и пега.
Носи златну бурму, мада је деда Стева умро пре пет година. Прсти
су јој кошчати и дугачки. Нокти налакирани тамноцрвеним
лаком.
— Умиј се овин — пружила ми је чинију са семенкама од диње.
— То ти је добро за тен. Моја нона се увик овин умивала и имала
је лице ка у дјевојчице.

15
 Ништа јој нисам одговорила јер бисмо се опет посвађале. Коре
од диње лежале су на мушеми и привлачиле муве. Замислила сам
бабу како седи на мом месту као девојчица и гледа своју бабу док
јој она чисти дињу. Тотални трип. После сам покушавала себе да
замислим као бабу како чистим дињу својој унуци, али нисам
успела.
И даље лежим на боку и пиљим у зид. Жедна сам. Нона Луце
излази из своје собе и силази низ степенице. Могла бих да је
замолим да ми донесе чашу воде, али ми је глупо да је цимам.
На спрату су две собе за спавање, тераса и једна пролазна
просторија коју зову сола. На соли је старински тоалетни сто са
огледалом. Њега зову психа. Гледање у себе је за психијатра,
ваљда је то објашњење за назив. Ко би га знао? Док пролазиш кроз
солу, звецка огледало. То је баш спуки, нарочито ноћу, кад је
мркли мрак. На поду су даске, а преко њих су теписи. На неким
местима даске су размакнуте, па можеш да гвириш доле, у кухињу
и дневни боравак. У собе се иде само када треба да се одспава.
Преко дана смо у дворишту. Померамо столице и лежаљке како
се помера сенка од куће. Ех, што би било лепо да ми у Београду
имамо једно овакво двориште! Цврле би уживао.
Код куће идем у кревет око поноћи. Онда или читам или
блејим на Фејсу на мобилном. Овде не могу ни једно ни друго.
Најгоре ми је што нона Луце и баба кречу на спавање с првим
кокошкама, па повуку и мене. Сваке вечери исти ритуал: заливају
се биљке у врту, скупља се веш с конопца, у кућу се уносе јастуци
са столица из дворишта, перу се зуби, искључује се светло изнад
улазних врата, облаче се спаваћице и онда лаку ноћ, лаку ноћ, лаку
ноћ.
Више не гледам у зид. Сад жмурим. Научила сам напамет
сваку пукотину и шару. Баба дубоко дише. Мој пријатељ зрикавац
има слободно вече. Не чујем га. Тишину прекида најпре шуштање
воде у водокотлићу, а затим у чесми. Нона излази из купатила.
Пење се уз степенице. Пролази поред психе. Улази у своју собу.
Затвара врата. Почиње да хрче. Ја отварам очи. Гледам у зид. Пије
ми се вода. Мрзи ме да устанем. Благо рибама, оне не морају да
иду до чесме кад су жедне.

16
 Четврта ноћ

J утрос се догодило нешто необично. Ишла сам с бабом у

куповину. Испред пекаре лежао је онај велики бели пас.
Одушевила сам се кад сам га видела. Одмах сам му
пришла и почела да га мазим. Мислим да ме је препознао. Скакао
је на мене као луд. Онда је из пекаре изашао један деда и позвао
га звиждуком на исти начин као и онај дечак. Хтела сам да питам
деду како се пас зове, али ме је баба снажно цимнула за руку и
готово ме одвукла кући.
Следећих сат и по нона Луце и баба провеле су у кухињи.
Викале су једна на другу. Ништа их нисам разумела. Спремала
сам се за плажу и све сам се надала да ћу у једном тренутку чути
смех и да ће се моје стрепње распршити као маслачак на ветру.
Али смеха није било. Напетост је савијала кућу. Само сам чекала
када ће прозори да излете из својих лежишта. Куче не воле свађе,
баш као што их не воле ни деца. Када се одрасли свађају, децу боле
уши.
Мало касније нона Луце ме је позвала да дођем на солу. Дуго
је брисала руке о кецељу. Онда је отворила једну фиоку тоалетног
стола и извадила дрвену кутију. Из ње је извукла дугачак златан
ланац с медаљоном и свечано ми га је уручила. Стајала сам широм
отворених очију не знајући баш тачно шта треба да урадим.
Држала сам онај ланац тако у рукама, држала, и држала, и ћутала,
и чекала, и нисам знала шта ћу са собом.
Мислила сам да ће ми се руке укочити и да ћу остати
доживотни инвалид.
— Стави га око врата да те видим — најзад сам добила
инструкције од ноне.
17
 Осетила сам значај тренутка и брзо сам је послушала. За
неколико секунди златан ланац с медаљоном красио је мој купачи
костим. Нона Луце ме је гледала с дубоким дивљењем. Било ми је
јасно да се од мене очекивала нека реакција, по могућству радост,
али ја никако нисам могла да је призовем. Поглед сам држала
прикован за медаљон. Тако ми је било лакше. У једном тренутку у
кадар су ми ушле сопствене руке. Прстима сам отварала златну
бравицу... И гле, у медаљону је била мала слика, а на слици сам
била ја као беба. Тек сам се тада збунила.
— Липа моја, то је нешто највриједније шта иман. Мате и ја
смо одувик жељели једну цурицу, такву ка шта си ти... — рекла је
нона Луце и бризнула у плач.
У међувремену је и баба дошла на солу, једну руку спустила је
мени на раме, а другу својој сестри. Нона Луце и ја смо затвориле
круг загрљајем. Стајале смо тако све три насред соле и ћутале.
Мени ништа није било јасно, али сам укапирала да није време за
питања. Отишла сам на плажу без икаквог објашњења.
Гледам на сат. Ускоро ће поноћ. Баба се врти у кревету.
Шапуће у сну. Окренула ми је леђа. Једва чекам да сване, па да
започнем разговор и разјасним неке детаље. Највише ме занима
да ли овај златан ланац треба стално да носим. Ма колико ми је
драга нона Луце и њен поклон, медаљон уопште није у мом
фазону, али реално.
Остало ми је још неких педесетак страна до краја књиге. Барда
могу да читам. Али не смем да палим светло. Затварам очи и
замишљам да летим. Улазим у Бескрајну причу. Седим на леђима
великог белог пса. Испред мене је Атреј. Коса му лепрша на ветру.
Он се држи псу око врата, а ја њему око струка. Испод нас је море.
Гледам таласе како скакућу по воденом тепиху. Сунце вришти од
радости. Летимо кроз Фантазију. Атреј ми показује руком на
острво. Окреће главу ка мени и говори:
— Морамо стићи тамо пре мрака. Ако зрикавци отпочну своју
успаванку, Детиња Царица ће уснути сан из којег се никада неће
пробудити.
— Али зрикавци тако дивно певају. Ја волим зрикавце —
говорим Атреју на уво.

18
 — И ја их волим, али ово нису обични зрикавци. Дошли су из
неког сасвим другог света да униште Фантазију — добијам
објашњење.
— Како је то могуће? — надјачавам се с ветром.
— Када песма зрикаваца успава Детињу Царицу, она ће тада у
свој сан повући читаво царство, па и нас двоје. — Можда смо ми
већ део тог сна — размишљам наглас. — Хоћеш да кажеш да више
не постојимо? — пита ме Атреј. — Ми постојимо увек, чак и кад
смо у туђем сну — изговорим све у једном даху, а онда се збуним
од сопствених мисли.
— Морамо да пожуримо, сунце почиње да залази! — дечаков
глас се одбија о околна брда. — Улазимо у староградски залив.
Држи се чврсто!
— Држим се — одговарам и приљубљујем се уз Атреја. Стежем
га јаче око струка.
Отварам очи. На тренутак сам помислила да већ спавам.
Гледам у плафон. Срце ми убрзано куца. Осећам слаткоћу у
грудима. Грлим рукама јастук и замишљам да је Атреј.
Ветар ми шушти око ушију. Летимо брже од најбржих птица.
У дну залива назиру се куће и звоник. Надлећемо трајект. Како је
мали, као мобилни телефон. Кружимо изнад града. Црвена кугла
још није заронила у море. Стигли смо на време. Летимо све ниже
и спорије. Камене куће су се скупиле једна уз другу, као најбоље
другарице за време великог одмора. Кровови ми личе на дечаке
који се пропињу на прсте док гвире у женску свлачионицу. Улице
кривудају час лево, час десно, па опет лево и опет десно, и тако
све док не изађу на риву. Кад гледам одозго, људи ми личе на
мраве, а једрилице на беџеве. Која слика! Као жива игрица!
Надлећемо борову шуму. Мирис ме подсећа на татин лосион
после бријања. Звездани плашт полако покрива залив. Треба брзо
наћи Детињу Царицу.
— А шта је оно тамо, оно златно? — питам Атреја и упирем
прстом у блештаву тачку у једној ували.
— Тамо идемо, сад ћеш да видиш! — одговара вођа пута.
Баба устаје из кревета. Правим се да спавам. Укључује
батеријску лампу и креће низ дрвене степенице. Силази споро,
корак по корак. Одлази у WC.
19
 Кад сам се по подне враћала с плаже, опет сам видела великог
белог пса. Био је у чамцу са оном девојчицом и дедом из пекаре.
Уображеног није било. Сигурно је остао код куће да се диви себи
у огледалу. Психијатрија! Вукла сам се с плаже ко пребијена
мачка. Болеле су ме и ноге, и руке, и глава. Испред мене су ишли
момак и девојка. Морала сам мало да заостанем јер више нисам
могла да их гледам онако заљубљене и срећне. Тада сам
приметила чамац. Девојчица је седела на прамцу. Поред ње је
лежао пас. Деда је управљао мотором. Одмах сам их препознала.
Подигла сам руку и махнула им. Зашто сам то урадила? Ја сам
кретен. На сву срећу, нису ме видели. Дошло ми је да се
ишамарам. У овој причи нико није нормалан, а поготово! Једино
је ОК велики бели пас. Он је стварно предиван.
Сутра морам да зовем маму и да је питам шта ми ради Цврле.
Али како да је зовем? Димним сигналима? Нона нема телефон.
Мој живот је тужна прича. Тренутно ми је најбољи пријатељ
дигитрон. Једино на њега могу да рачунам.
У повратку с плаже прошла сам поред трамбулине. Музика је
трештала са звучника, а деца су скакала као кенгури. Дошло ми је
да уплатим бар петнаест минута, да ме прође жеља, али ипак
нисам. Била бих као џин међу оним клинцима.
Баба се врача у собу. Отвара широм шкуре. Месечина ме
распаљује преко лица. Ваздух је врео и лепљив. Ноћас не долази
свежина с мора. Баба се спушта на кревет. Чаршав шушти. Овде
чаршав зову ланцун. То је реч која се у Старом Граду најчешће
изговара. Баба уздише. Гвирим кроз трепавице. Да ли је тужна или
љута? Зашто се свађала с ноном? Ко је онај деда из пекаре? Боље
да је сад не дирам. Сачекаћу до сутра.
Врачам се у Фантазију. Велики бели пас донео нас је до златног
брода. Атреј и ја се спуштамо низ његов реп право на прамац. Ту
нас чека Детиња Царица. Смеје се. Очи су јој као звезде. У рукама
држи златан ланац с медаљоном. Свечано ми га ставља око врата
и каже:
— Толике године сам чекала да ти га предам.
— Да ли то значи...? — не успевам да завршим питање.
— Да, драга моја пријатељице. То значи да ћеш нам ти помоћи
да спасемо Фантазију.

20
 — Ја? — разрогачим очи.
Детиња Царица и Атреј потврђују. Уз њих двоје осећам се
одлучно и снажно. Чини ми се да бих могла да полетим. Толико
сам срећна.
Таласи љуљушкају кревет. Звезде ми се уплићу у косу. Борови
ми певају успаванку... И таман да утонем у сан, Детиња Царица
ме ухвати за руку. Другу пружам Атреју. Треперим од узбуђења.
Осврћем се око себе. Ово није кревет, ово је златан брод. Удахнем
ваздух и таласи се повуку ка пучини. Издахнем ваздух и таласи се
врате на обалу. Вртимо се укруг.
Цврле скаче око нас. Медаљон се пресијава на месечини.
Наједном се појављују баба и нона. Не личе на себе, али ја знам да
су то њих две. Обе су девојчице. Мора да су упале у казан са
чаробним напитком од диње. И оне се врте укруг. Осећам се
лагано. На тренутке се одвајам од тла. Да ли ја то летим? Не. Опет
тонем у сан. Ово је скроз шашаво! Држимо се сви за руке и
скачемо. Као да имамо федере на ногама.
— Баба, никад те нисам видела овако радосну! — примећујем.
— Зато што ме никада ниси видела као девојчицу! — узвикује
баба и скаче све у шеснаест.
Сањам... или сањам да сањам... или сањам да сањам да сањам...
Шта год да је, само нека траје што дуже.

21
 Пета ноћ

J утрос је падала киша, па нисам отишла на плажу. Шетала

сам по Ј граду. Провалила сам место где је џабе интернет.
То је један зидић преко пута Градске каване. Људи тамо
долазе с мобилним телефонима, таблетима и лаптоповима како
би контактирали са светом из ове дивљине. Прво сам отишла на
Фејс. И то на Лукин профил. Окачио је слике с камповања. Видим
да се лудо проводи. Наравно кад има добро друштво. Палили су
логорску ватру и свирали гитаре. Марко супер изгледа. Порасла
му је коса. Видим да су изнајмили педалину. Благо њима! А ја?
Данас сам с бабом и ноном скупљала пужеве у винограду. Пуж је
штеточина за винову лозу, али је нона Луце против убијања
животиња. Тако да смо пужеве стављале у кариолу (назив за
колица), а онда их пуштали у поље изван града. Жива сам се
сморила. Каква неправда, неко за време распуста пали логорску
ватру и свира гитару, а неко скупља пужеве и слуша бабино
хркање.
— Баба! Баба! — покушавам да пробудим цимерку. — Бааабаа!
— Ћа је било? — цимерка се тргне и брзо усправи у кревету.
Гледа ме избезумљено. Коса јој се накострешила као да је ставила
прст у струју.
— Хрчеш баба. Лези на страну — дајем јој упутство.
— А што ми то липо не кажеш него ме будиш усрид ноћи?
— цимерка ме збуњује питањем.
— Лепо сам ти рекла, али ме ти ниси чула — не предајем се ни
ја баш тако лако.

22
 — Како да те чујен кад спаван? А зашто си ти будна? — Зато
што ти хрчеш.
— Какве то има везе с тобон? — баба ме врти око малог прста.
— Јер смо у истој соби.
— А шта би ти тила, да ја спаван ванка? — цимерка подиже
глас.
— Не. Само се окрени на бок и све ће бити у реду — покушавам
да смирим ситуацију.
— Лаку ноћ — окрече ми баба леђа. Љута је.
— Лаку ноћ — окрећем и ја леђа њој. И ја сам љута.
Гледам у пукотине на зиду. Сад тек не могу да заспим. Скроз
сам се расанила. Да сам у својој соби, ја бих лепо укључила лампу
и читала. Остало ми је још двадесетак страна да завршим књигу.
Чујем бабу како дише све дубље и све спорије. Значи, заспала је.
Сад треба да искористим ову тишину и дочепам се сна. Не, не, не!
Опет је почела! Стављам прсте у уши.
Објавила сам данас на свом профилу да овде имам сјајно
друштво, све неки стренџери, да сваке вечери излазим на друго
место, да су плаже феноменалне и да нећу скоро да се вратим у
Београд. Онда сам направила селфи тако да се виде једрилице иза
мојих леђа, па нек Јулијана цркне од љубоморе. Она је накачила
брдо фотки из Грчке. Испред базена, у базену, испод палме, иза
кавасакија, на броду, са шеширом, у бикинију, поред јахте... Ма
смучило ми се. Нисам јој лајковала ниједну фотку. Намерно.
Видим да јој се Милица шлихта, као и обично. Сваку слику јој
коментарише са: Прелепа си! Фуј! Како ми је то јадно. Пеђа не иде
на Фејс од како је отпутовао у Ниш. Можда се опет посвађао са
ћалетом, па је кажњен. Ја га стварно не капирам. Не подноси
ћалетову другу жену и њену децу из првог брака, а сваки распуст
одјури код њих пре него што добијемо књижице. Који је то
мазохиста!
Кад не одем на плажу, време ми се развуче као жвака. Данас
сам од досаде чак поспремила своје ствари. Баба се одушевила.
Хахаха, сад сам се сетила једног Пеђиног статуса на Фејсу:
Комшиница се толико драла на свог сина да сам и ја поспремио своју
собу. Иначе, Пеђи сам у поруци написала како овде реално стоје
ствари. Глупо ми је њега да фолирам.
23
 Покушавам да не чујем звуке који долазе с моје леве стране.
Трудим се да чујем звуке који допиру с моје десне стране, из
дворишта. Сироти зрикавац! Не може да дође до речи од бабе. Зна
се ко је главна глумица.
На зидићу сам успела да ухватим Скајп, па сам се тако чула с
мамом. Каже да је Цврле прва два дана туговао. Стално је лежао у
предсобљу и гледао у улазна врата. Који је то лик. Цврле је цар!
Да је он са мном у Старом Граду, било би ми сто пута
занимљивије. Имала бих друштво за плажу. Могла бих с њим да
шетам увече по риви, а не с бабом и ноном као најгора штреберка.
Ја пођем два корака испред, а њих две пожуре. Једна ме ухвати за
једну руку, а друга за другу. Блам. Кад се њих две запричају, ја
онда заостанем корак-два. Кад ето ти њих две одмах стану и чекају
ме. Да полудиш. Само молим бога да не сретнем Уображеног и
његову сестру. Значи, умрла бих од стида и срама. Још горе је што
за сваки вечерњи излазак стављам златан ланац с медаљоном.
Наравно, на бабин наговор. Нони је потпуно свеједно да ли ћу га
носити или не. Њој је важно да ми је медаљон свечано уручила и
то јој је било довољно.
Главни провод вечери је кад седнемо у посластичарницу на
сладолед. Баба и нона узму по куглу ваниле у корнет, а ја добијем
порцију која се зове Мали пират. Страшно је што се сваке вечери
прегањамо пред посластичаром:
— За мене Велики пират— показујем порцију сладоледа на
менију.
— Ни случајно! — удара баба руком по фотографији. — Види
колика је то порција! Хоћеш да ти се упале крајници, да добијеш
ангину!
— Нисам беба. У Београду поједем још већу порцију — борим
се за своја права.
— Липа моја, друго је то кад си дома! Ми ти овод немамо
хитну. Однили су је у Јелсу. Ако добијеш фибру, ћа ћемо чинит?
Ајде, липа моја, послушај баку — нона Луце настоји да ме
уразуми.
— Али у Малом пирату има више шлага него сладоледа. То је
порција за малу децу — документујем своју теорију сликама у

24
менију. — Ево, ако ми не верујете, питајте човека. — Па, је, Мали
пират је више за малу дицу — посластичар стаје на моју страну.
— Ето, је л’ сте чуле? — зажаре ми се очи од узбуђења.
— Ма шта ти он зна! — баба не само што понижава мене него
и посластичара.
— Помало, помало — стишава атмосферу нона Луце. —
Донесите нам по једну ванилију у два корнета и један Мали пират,
али ставите више сладоледа, а мање шлага.
— Шјора, то ван је онда Велики пират — објашњава
посластичар.
— Добро, донесите малу порцију Великог пирата и баста.
— Само ја ван моран то наплатит по цијени Великог пирата —
правда се посластичар.
— Онда донесите велику порцију Малог пирата и наплатите по
цијени Малог пирата — баба опет преузима вођство. — Сад си се
одала! Није теби стало до мог грла него до твог новчаника! —
лавовски скачем баби у очи.
— Ја ћу да платин, ја сан вас звала на сладолед — пресуђује
нона Луце.
И кад најзад стигну та два корнета и порција Малог пирата,
никоме више није до сладоледа. Све три смо мртве уморне од
преговарања. Ја се скроз умрљам од шлага, њих две се улепе од
ваниле и тако се заврши сваки наш излазак. Прођемо кроз парк и
правац кући. А тамо, хвала богу, нема изненађења и
импровизације, зна се: заливају се биљке у врту, скупља се веш с
конопца, у кућу се уносе јастуци из дворишта, перу се зуби,
искључује се светло изнад улазних врата, облаче се спаваћице и
лаку ноћ, лаку ноћ, лаку ноћ.
Дан још некако прогурам, али ноћ ми је паклена. Благо Сашки
и Ивани. Могу сваке вечери да излазе у школско. O Луки нећу ни
да говорим. Живот је стварно неправедан. Да сам сад на
камповању, Марко и ја бисмо седели заједно поред логорске
ватре. Можда бих се и смувала с њим. Овде могу да седим једино
поред нониног роштиља и да се смувам са ћумуром.

25
 Преврћем се по кревету. Ужасно је вруће. ТРАС! Ово је тек
пета ноћ, а треба да останемо још десет дана. Има да побегнем
преко границе, мајке ми миле. ТРАС! ТРАС!
Мама каже да се Цврле понаша сасвим нормално преко дана
— једе, пије воду, иде напоље и тако то. Али чим падне вече, оде у
моју собу и легне испод кревета. Кад укапира да ме нема, почне
да цвили. Слатки мој Цврки, како ја њега волим. Нисам знала да
ће ми оволико недостајати. А и ја њему. Дође ми сад да легнем
испод кревета и почнем да цвилим. Можда ће неко доћи да ме
утеши.
Скупила сам данас храброст и питала бабу ко је онај деда из
пекаре. Баба је одмахнула главом и процедила кроз стиснуте зубе:
— Тај за мене више не постоји. Ујео ме је за срце. Да ми га
више никада ниси поменула! Боље ти је да гледаш своја посла!
Добро је и рекла. Шта ме се тичу и она и тај деда! Сутра ћу да
направим сендвиче и одох цео дан на плажу. Таман да завршим
књигу у миру.
Замишљам да се возим с Цврлетом у чамцу. Били смо на
плажи и сад се враћамо кући.
Намештам се удобније у кревету.
Помилујем Цвркија по глави... Мотор на чамцу уједначено
бруји... Цврле легне поред мене и почне да спава.
Рука ми склизне са ивице кревета и упадне у море...
Топло је... Спавам... Пловим... Сањам... Летим...
Да ли ми се чини или сам се стварно подигла увис? Стварно
јесам! Невероватно! Какав диван осећај! Галебови лете поред
мене. Хахаха... Као у Бескрајној причи. Бааастииијанеее! Види ме!
а летим! Пловим међу облацима... Хахаха... Носи ме ветар... Ја
летим...

26
 Шеста ноћ

Ч
ујем неке звуке. Отварам очи. Ослушкујем. Звуци су све
јачи и јачи. Долазе са тавана. Неко је горе. Тачно изнад
моје главе. Престајем да дишем. Не смем да се
померим. Мора да је лопов. Везаче ме за столицу и нећу моћи да
се почешем по глави кад ме засврби. Плус умрећу од жеђи. Боље
одмах да ме убије. Баба и нона Луце спавају као топови. Шта ми
вреди да зовем у помоћ?! А шта ако је то неки манијак? Има да ме
силује и закопа испред куће. Или још горе, бациће ме у бунар иза
куће. Тај бунар се више не користи. Никад ме нико неће пронаћи.
Мој нестанак ће заувек остати неразјашњен. Сви ће плакати. Чак
и Јулијана. Милица ће написати на мом профилу: Софија, била си
прелепа. А како ће тек Марко плакати. Гитара ће му бити скроз
мокра од суза. Можда ће од очаја да скочи у логорску ватру.
Звуци на тавану се умножавају. Већ сам жедна и сврби ме цело
тело, а манијак ме још није ни везао за столицу. Ово нећу
преживети. Има да ме стрефи срчка. Мислим да су горе бар
двојица, ако их нема и више. Батаљон манијака. Исто овако сам се
препала данас у пекари. Стојим и чекам ред кад се једна сасвим
непозната баба изненада окрене и тресне ми питање у фацу:
— А чија си ти? а се укочим од панике и очајнички погледам у
пекарку.
— А то ван је родица од тета Луције — и заиста, пекарка ме
узме у заштиту.
— Ма која родица? — непозната баба је решила да сазна ко сам
и то ти је.
— А нисте чули? — пекарка пита шапатом.

27
 — Ћо? — разрогачених очију ће непозната баба.
— Дошла је Марија — пекарка шапуће. Ваљда да је ја не чујем,
јер осим нас три у пекари нема никога.
— Ма која Марија? Липо говори, не чујен те ништа — нагиње
се непозната баба преко пулта.
— Наша Маре, из Молога Села — нагиње се и пекарка.
— Мислиш наша Маре? — окуражи се непозната баба, па пусти
глас.
— Е, наша Маре — клима главом пекарка.
— Маре од Бициклетових?! — виче непозната баба из петних
жила.
— Е... — ако пекарка настави овако да дрмуса главом, бојим се
да ће добити потрес мозга.
— Маре Луцетова и Лукина?! — непозната баба сад већ урла.
— Е...
— Маре из Београда?! — непозната баба толико виче да ми
пуцају бубне опне.
— Е...
— Ајме мени, дошла Маре! А ди стоји? — непозната баба ме
фиксира погледом.
— А ди ће него код сестре... — пекарка нагло утишава глас.
— У кући код Луције? — проверава непозната баба.
— Е — тихо потврђује пекарка.
— А оли се видила с Лукон? — сад и непозната баба почиње да
шапуће.
— Је, овод, исприд пекаре.
— И? — непозната баба вади новине из цегера и почиње да се
хлади. Ударила јој врућина у главу.
— И ништа, Маре је ћапала молу за руку и пошла пул дома —
пекарка толико тихо говори да је једва чујем. — Ни крух није
вазела.
— Асти бога! А чо говори Лука? — љубопитљиво ће непозната
баба и даље млатарајући оним новинама.

28
 — А барба Лука увик исто. Без иједне ријечи. Сомо мучи. — Ти
си мола од Марије — одмерава ме непозната баба. — А ’оче ли ти
и матер доћ?
Слегнем раменима. Још нисам скапирала да ли је то добро
што сам Маријина унука или није.
— Је, је, доће и Зденка са мужен кад заврше посал у Београд —
очигледно да је пекарка одлично обавештена.
— А како је у Београд? — непозната баба не посустаје.
И овог пута одговарам исто — слежем раменима. Тако је
сигурније. Да ми не излети случајно неко бре. Постаје ми све
непријатније. Дође ми да урадим исто што и моја баба — да
истрчим из пекаре без хлеба.
— А дида Стева је умор, е?
Непозната баба гарант ради у полицији. Очекујем да сваког
тренутка извади лампу из цегера и упери ми је у очи. Стрепим од
следећег питања. Као прво, да ли ћу га разумети, а као друго, да
ли ћу умети на њега да одговорим?
— А како ти је име?
Бинго! Знам одговор.
— Софија.
— А смишна је моло! — непозната баба озарено погледа у
пекарку.
— Е, круто смишна! — потврђује пекарка и развлачи уста у
осмех.
Опа! Значи почело је вређање! Зној ми цури низ леђа.
Размишљам о томе да ли да непознату бабу шутнем у цеваницу и
почнем да трчим или само да потрчим. Сад сам већ скроз мокра.
Ако се ова истрага ускоро не заврши, има цела да исцурим. Од
мене ће остати само једна барица на поду.
— Колико се спомињен, ти имаш и брата? — истрага се
наставља.
Климам главом. Имам старијег брата који никад није уз мене
кад ми је потребан. Да је Лука сад са мном, узео би ме у заштиту.
— А како ти се зове брат? — баба ме све више прибија уза зид.
— Лука — невољно одговарам. А шта ако испред мене не стоји
баба, већ генерални секретар Међународне криминалистичке
29
полицијске организације. Хм, можда су пронашли мој блокчић и
открили да пишем ћирилицом...
— А како ти се зове брат? — инспектор полиције покушава да
ме збуни истим питањима.
— Лука — овог пута говорим гласно и одлучно. Изненада
добијам снагу.
— Лука — инспектор тихо понови за мном, погледа у пекарку,
преврне очима и без речи изађе на улицу.
Закључујем да ми Лука помаже на даљину. Кад гласно и
одлучно изговорим његово име, непријатељ се истог тренутка
повлачи. Мх, добро је ово знати! Пробаћу на исти начин да отерам
и манијаке с тавана:
— Лука... Лука... Лука... — понављам као у трансу, али ми овог
пута не стиже помоћ. Мора да мрцина спава у свом шатору и не
прима моје сигнале. Изгледа да ствар делује само кад је Лука
будан. За сваки случај настављам да изговарам његово име.
Можда успем да га пробудим. — Лука... Лука...
О догађају из пекаре нисам ништа рекла ни баби ни нони.
Можда је требало. Не знам. Нисам сигурна ни како би им
препричала ту сцену. На тавану постаје све бучније. А шта ако су
горе непозната баба и пекарка? Шта ако ме уходе? Мама каже да
је свет пун лудака, лудаче није помињала. Да вриштим? Зовем
полицију? Ватрогасце? Хитну помоћ? Луку? Маму? Тату? Атреја?
Бастијана? Дечју Царицу? Цврлета?
— Баба! Баба! — одлучујем се за најједноставније решење.
— Шта је било? — баба се нагло усправи у кревету. Покушава
да се ресетује.
— Да ли чујеш ове звуке? — промуцам.
— Мислиш на ауто који је управо прошао цестом? — баба ме
значајно погледа.
— Не, наравно — преврћем очима. — Мислим на звуке с
тавана.
— Ништа не чујен — баба окреће уво према горе. — Ти си то
сањала. Ко би биа на шуфиту?

30
 — Како не чујеш? Слушај! — упирем прстом у плафон. — Као
да неко горе помера намештај или вуче дрвену ногу... Ево, сад се
баш чује!
— Ја ништа не чујен — баба тврдоглаво остаје при свом
уверењу.
Или је она глува или сам ја полудела. Биће да је и једно и
друго. Ах, кад бих могла сад себе да селектујем, онда кликнем
десним мишем на Cut, одем на Моја соба и опет десним кликом на
Пасте. И ето мене у свом кревету. Е, то би био компјутер!
— Пенсош на ово ћа шушко? — баба се у међувремену
расанила.
— Да, да! На то мислим! — брзо потврђујем.
— Ма, биж ћа! То су ти миши!
— Мишеви?! — крикнем престрављена.
— Е, има их у шуфиту. То ин је кућа. Миши живе гори, ми,
јуди, доли и то је тако. Ајде пој лећ. Немаш се чега страшити. Лаку
ноћ — каже баба и спушта главу на јастук.
Мајко моја! Таван је пун мишева! Трче ми изнад главе! Шта
ако ми упадну у кревет? Лука... Лука... Лука... Лука...

31
 Седма ноћ

З
авршила сам Бескрајну причу. И шта сад? У нониној
библиотеци нема ничег занимљивог, бар за мене. Тамо су
наслови типа: Здрави и након 60 година, па онда Све о
реуматизму, Вјежбе за старије и тако у том стилу. Има доста
књига о шаху јер је ноно Мате волео да игра шах. Нашла сам и
Енциклопедију мртвих Данила Киша, и то на ћирилици.
Препознала сам мамин рукопис на посвети: За тета Луцију и
барба Матета од Зденке, лето ’86. Па шта ме је онда смарала да
овде не употребљавам ћирилицу? Ништа ја не капирам.
Добар део полице заузео је Винстон Черчил, Други светски
рату шест томова. То ме не занима. Онда има брдо пожутелих
књига на италијанском, ни то ме не занима. Слика Доријана Греја
Оскара Вајлда — гледала сам филм. Приче из давнине Иване
Брлић-Мажуранић — не читају ми се бајке. Тин Ујевић — не читају
ми се песме. Нона има и неколико кувара: Далматински кухар,
Риба на сто начина, онда неки Стево Карапанџа, а видим да је
нона набавила и Џејмија Оливера. Кувари ме такође не занимају,
јер чак и кад бих имала намеру овде нешто да спремам за јело, не
бих могла да се пробијем до шпорета од бабе и ноне. Као да смо у
ријалити шоу-програму. Њих две се по цео дан надмећу која је
боља куварица, а ја им дођем жири. Све морам да пробам и
оценим. Стомак ми је као да сам у петом месецу трудноће.
Фармерке једва закопчавам. Ех, кад би ми овако порасле и груди!
На полици сам видела и Ларусову енциклопедију у три тома.
И ми је имамо код куће, а видела сам је и код Сашке и Пеђе и још
на неколико места. Биће да су те књижурине некада биле у моди.
Ја сам једном хтела да их бацим јер само џабе скупљају прашину.

32
Кад нам је потребан неки податак, идемо на интернет и фино
видимо шта нам треба. Али баба је одмах дрекнула да је она те
књиге месецима отплаћивала на рате и да ми више никад није
пало на памет да бацам њене ствари, а кад она умре, могу и њу и
све њено да заврљачим у контејнер. Моја баба не верује у загробни
живот. Она је атеиста. Моја мама верује у бога и иде у цркву. Мене
је крстила и уписала на веронауку. Баба мисли да смо нас две
затуцане и да само необразовани људи могу да поверују да је
Марија родила Исуса безгрешно. Баба каже да је то научно
немогуће. Мој тата је агностик. По њему Бог можда постоји, а
можда и не постоји. Баба мисли да су такви људи најсумњивији,
нит смрде нит миришу. Мог тату баш брига за то шта баба мисли
о њему. Он се не пеца на бабине провокације. Он гледа своја
посла, а бабу тек то избезумљује.
— Нона Луце, да ли си ти волела Тита? — листам књигу Било је
часно живјети с Титом. На свакој страници уплакани људи, цвеће,
петокраке и тако то.
— Сви смо га волили, такво је било вриме — убацује се главна
глумица у разговор.
— Па, нисмо баш сви — нона Луце заврти главом. — Ја, на
пример, нисан.
— Твој Мате јесте — брзо ће главна глумица. — И Стева га је
волија...
— Њих два су га волили, а ти си га обожавала, сестро, а Тито је
направија цилу ову пулентоду, ајде биш ћа. Направија је државу
само да вриди за његова живота, а онда пука балун и разиша се
клуб. Ма, боје да мућин.
— А видим ти си од црикве имала велику корист — баба креће
у офанзиву.
— Кад човик вирује, лакши му је живот. Ал’ свако бира свој
пут. Ти си ишла за Београд, тамо ти је било боје да си комуниста
него вјерник, све ја то разумин.
— Нисан ја волила црикву ни кад сан била овод, ја сан волила
Југославију. Ајме, како је то била липа земја! Ал’ некому није
одговарало ћа смо различити а сложни, па су нас посвађали.
Данас се дају велики шолди за објаснит шта је то
мултикултуралност и толеранција, а ми смо тако живили, сви
33
скупа... — баба не успева да заврши реченицу јер је нона Луце
прекида.
— У братству и јединству! — нона криви уста на једну страну.
— Ма, неш ми реч!
— Е баш тако, моја Луце, живили смо у братству и јединству и
нико никог није пита ко је и одакле је! А види како је данас!
— Ја ни сад никог не питан ни ко је ни одакле је. За мене има
само дви категорије — ил’ си човик ил’ си говно — нона Луце
спушта на сто чинију с бресквама.
— Ти не питаш, али има ко пита. И те како пита — баба подиже
атмосферу у соби.
Врачам књигу на своје место, мада бих је најрадије појела,
укључујући и тврде корице. Нисам ни сањала да ће друг Тито да
изазове овакву снежну лавину усред лета. Куд сам га и поменула!
Не волим кад се њих две свађају.
— Чин нападаш другу вјеру или нацију, значи не волиш своју.
Јер ако волиш својега брата, нећеш дич руку ни на туђег. Знаш да
ће га заболит.
— Ајме моја Луце, па ти си већи католик од папе. Само још да
ми речеш да ти се указала Госпа и могу мирно поћ дома — баба је
сад већ прешла у цинизам. У жељи да је зауставим, сервирам јој
кратку лопту, тако да мора да трчи на мрежу.
— Која је ово књига Забељешке старог покварењака? Неки
Чарлс Буковски — извлачим књигу с полице. — Ово ћу да узмем
да читам.
— Ни случајно! — отима ми баба књигу из руке. — То није за
тебе.
— А за кога је? — сад ја њој отимам књигу из руке.
— Не знан за кога је, али за тебе није.
— Ма, пуст је нек чита, кад дите хоће да чита. Она је паметна
цура, процијенит ће шта је добро за њу, а шта није. Све у своје
вриме. И ти си читала Лолиту кришон од матере — нона Луце је
уз мене. Има да је частим. Купићу јој Великог пирата, мајке ми.
Иако је било два према један, ипак је победила главна глумица.
Узела ми је књигу и негде је сакрила, али наћи ћу ја њу. Ако ништа
друго, набавићу је у Београду, у библиотеци. Све у свему, стари

34
покварењак је баби одвукао пажњу, па се њене варнице нису
разбуктале у пожар.
ТРАС! Теже ми пада кад чујем ово зујање него сам ујед! ТРАС!
Нона Луце ми је рекла да се намажем сирћетом и да ће сви
комарци побећи од мене. ТРАС! ТРАС! Ја бих рекла да их сирће
још више привлачи. Као да летујем усред мочваре. Ноћу комарци,
дању муве. Јутрос ми је једна муветина улетела у јогурт. Само што
се нисам исповраћала. Али ипак су ми најгоре смргорице. Оне се
углавном појављују ноћу и кад је влага. Ништа ужасније нисам
видела у животу. Личе на мале глисте, али су одвратне као велике
бубашвабе. Кад их нагазиш, грозно звуче и још грозније смрде.
Зато се тако и зову. Нона Луце их пушта да слободно шетају по
кући. Мајко моја, како је мени све ово напорно. ТРАС! ја овде нећу
мочи још дуго да издржим.
Баба не мрда. И не хрче.
Данас сам бабу и нону водила на зидић код Градске каване да
разговарају с мамом преко Скајпа. ТРАС! Кад је нона Луце чула
да ће мочи и да се виде, ухватила се за главу:
— Ајме мени, како ћу оваква пред Зденку?!
Онда је брзо опрала косу и навила папилотне. Баба јој је
помогла да стави минђуше. Хтела је и да јој среди нокте, али нона
Луце није пристала. Нона је обукла једну хаљину, а баба је рекла
да јој је та хаљина грозна и да обуче нешто друго. Онда је нона
Луце променила сто комбинација док на крају баба није рекла:
— Е, ово ти је најлипше.
Нисам баш скапирала у чему је фора јер нона Луце носи
црнину и сва гардероба јој апсолутно исто изгледа. Мислим да је
то била нека њихова игра из младости. И кад су се на крају обе
средиле, већ је пао мрак. Мама нас уопште није видела. А нисмо
ни ми њу. Веза је била ужасна. Сваки час је пуцала. Није ни чудо
кад имам мобилни за један динар. Баба и нона Луце су урлале као
на стадиону:
— Хало, Зденка! Ако нас чујеш, јави се! Да ли нас можеш
видит? Софија, ово се опет прекинило. Зденка, јеси ли ту? Софија,
нема Зденке! — нона је узбуђено показивала на екран.
— Зденка! Јеси ли ту, Зденка, или се ово смеће опет
прекинило? Ајме, Софија, какво ти је ово смеће?! Тај твој мобител
35
можеш завит у двиста куна и нико ти га неће вазјест! — Ево је...
ево је... Јавља се Зденка! Зденка, липото теткина. Оли нас чујеш?
Ми тебе чујемо, али те не видимо! Зденка! Хало! — нона је љубила
екран и плакала.
Поред нас су биле неке три девојке које су проверавале мејл
на лаптопу. Али се баба и нона Луце нису смириле док их нису
отерале са зидића. Онда су дошли Италијани, они који су били на
трајекту. Али врло брзо су скупили своје ајподове, ајпедове и
ајфонове и побегли главом без обзира. Немам речи. Баба и нона
као да су први пут у животу виделе телефон. Посетиоци у Градској
кавани имали су бесплатан шоу-програм. Тамо нећу више смети
да седнем таман умирала од жеђи.
Гледам бабу. Не мрда. Чудно. А и не хрче. Још чудније.
Иначе, баба и нона су се договориле да сутра идемо на излет.
Устајање ујутру у пет. Прво бусом до Јелсе на Хвару, па
катамараном до Бола на Брачу. Ништа ми то не одговара, али
ништа. Ни време, ни место, а најмање друштво. Мени је доста
бола и овде, не морам да идем на Брач.
Баба се баш дуго није мрднула. Седим на кревету и гледам је.
Да ли међу нониним књигама има нека типа Шта радити ако баба
престане да хрче? Нећу више никада о баби лоше да мислим и
говорим. Али никада, само нека се сад помери. Ево, пристајем,
ићи ћу сутра на тај глупи излет.
— Помери се, молим те, молим те, молим те... — шапућем
нагнута над бабином главом. — Можеш слободно да хрчеш целе
ноћи. Све можеш, само се мрдни већ једном!
Баба дуне ваздух кроз нос. Ух, хвала богу, жива је! Мршти се.
Сања. И даље стојим нагнута над њом. Срце ће ми искочити из
груди. Престравила сам се. Кад би се њој нешто догодило, ја то не
бих преживела. Пољубим је и вратим се у свој кревет. И даље не
могу да се приберем.

36
 Осма ноћ

Б
рач је острво у близини Хвара, а Бол је место на Брачу.
И стварно је тамо супер, али сам ја била толико уморна
да сам цео дан провела у полусну. Баба ми је све време
нешто тртљала, како треба да уђем у море, а не само тако да седим
обучена под сунцобраном, да треба да скинем мајицу и фармерке
да ме бар мало ухвати сунце, да ћу у Београд да се вратим бела
као сир, да ја увек нешто изводим, да моји другови и другарице
никада нису видели море, а мени се, ето, на све то фућка, да на
ову плажу долазе људи из целог света, и то за велике паре, а да сам
ја велики баксуз. Онда би јој нона Луце рекла да ме остави на миру
јер сам ја сад у таквим годинама, а када би њих две отишле у море,
уживала бих у тишини и самоћи.
Лежала сам тако на плажи и замишљала да летим. Више ми
нису били потребни ни Бастијан, ни Атреј, ни Детиња Царица.
Било је довољно да скупим руке уз тело, умирим се и већ бих била
у ваздуху. Лагано сам се уздизала. Испод мене је остајао жамор
купача, сунцобрани, лежаљке, ситни бели округли каменчићи,
борова шума. Још неко време сам одозго гледала бабу и нону како
их запљускују таласи у плићаку и како се радују као мала деца. А
онда би и њих две нестале. Испред мене је било само небо. Када
бих се сасвим опустила, уместо руку добијала сам велика бела
крила. Било је довољно да њима махнем два-три пута и да још дуго
пловим кроз ваздух. Чак сам могла да се окренем на леђа и
продужим летење у истом смеру. Ваздух је пролазио кроз перје на
крилима и то је био једини звук који сам чула. Очи су упијале
плаветнило и све што га је више било у мом телу, осећала сам се
лаганије и мирније. С времена на време крај мене би пролетео

37
неки галеб. Разменили бисмо по који поглед и то би било све. Он
је настављао својим путем, а ја својим. Пловила сам тако међу
облацима све до бабиног повратка. А онда би се она брисала
пешкиром, мењала купачи костим, мацкала се заштитном кремом
и без престанка причала о томе како је море величанствено, да не
памти кад се овако добро испливала, да ће се мени осушити ноге
у тим фармеркама, да ће ме ухватити сунчаница, да ће ме она
упознати с тамо оним девојчицама ако је мене срамота да им
приђем, да сам потпуно асоцијална и да она не зна шта ће више
са мном да ради. Главна глумица је у свом монологу још рекла да
сам ја распуштено дете, да су ме родитељи размазили и да ћу
видети свог бога чим се вратимо у Београд. Ја јој ништа нисам
одговарала, само сам чврсто стискала очи у жељи да се што пре
винем у небо, али је бабино тртљање представљало камени зид
кроз који нисам могла да прођем, а камоли пролетим.
Фреквенција њеног гласа одузела би моћ чак и Супермену.
Пред повратак на Хвар селе смо у један кафић у близини
пристаништа. Питала сам конобара која је шифра за вајрлес.
Хтела сам да одем на Фејс.
— Питај конобара — рекао је младић док је журно скупљао
чаше и шоље од претходних гостију.
— Зар ви нисте конобар? — збуњено сам га гледала.
— Јесан — одговорио је трудећи се да сакрије осмех.
— Па, која вам је шифра? — поновила сам збуњено.
— Питај конобара, већ сан река — праснуо је у смех и пожурио
с послужавником ка шанку.
У неком другом расположењу насмејала бих се и ја, али пошто
сам била згужвана као новина, осетила сам се јадно и жалосно.
Тако сва никаква, укуцам Питај конобара, одем на Фејс кад
тамо имам шта и да видим — Марко објавио на свом профилу да
је у вези с Дарија Поповић. Оно што је најгоре, знам ту Дарију.
Изгледа екстра. Груди су јој јака тројка, а можда и четворка. Онај
мој глупи брат таговао је на свим сликама Марка, тако да сам га
видела и како се љуби с Даријом, и како га она храни лубеницом,
и како је он стао иза ње и загрлио је око струка, и како обоје
извирују из шатора док напољу пада киша... Готово је, остаћу
уседелица. Никада се више нећу заљубити. Никада. Најбоље да се
38
убијем јер је живот ионако једно тешко срање. И док сам гледала
да ли негде у близини има нож или бочица с таблетама за спавање,
баба је извадила на сто пластичну кутију и рекла:
— Ајде, узми пинку диње да се освежиш.
— Ово је лубеница — брада ми је подрхтавала.
— Е, овдје ти за лубеницу кажу диња, а дињу зову милун... Ајде
зини, јуби те твоја баба, ајде, требају ти витамини да ојачаш...
Нож ми више није био потребан. Сахранила ме је лубеница
коју ми је баба гурала у уста. Значи, то је био крај. Почела сам да
ридам. Баба ме је гледала разрогачених очију, а нона Луце ме је
загрлила и привила на груди. Ја сам плакала као мало дете и било
ме је баш брига шта ће мислити људи за суседним столовима. Још
мање ме је занимало конобарово мишљење. Отишла сам из Бола
као Наполеон из Русије, поражена и осрамоћена.
— Зденка треба да је води код психолога чим се вратимо у
Београд — чула сам бабу како шапуће нони у катамарану.
— Ајде, Маре, не пизди, с дитетон је све у реду — брзо јој је
одговорила нона Луце.
— Ол’ не видиш да је нешто грубо притисло? — баба је
наставила да бургија.
— Летује са дви бабетине, ето ћа је притисло. Она је још и
добра каква би могла бит. Ајде мучи, Маре, молин те. То ти је
пубертет.
— Како то да с Лукон нисмо осјетили пубертет? — баба велича
свог љубимца.
— Сваки човик је друга шторија.
Ах, што ми нона Луце није баба! Мислим да би ми живот био
сто пута лакши. Можда бих могла да се упишем овде у школу и
останем у Старом Граду. Баба нека иде код свог љубимца у
Београд, а ја ћу да останем код нона Луције. То је добра идеја!
Зрикавци. Пишки ми се, али ме мрзи да устајем и да се
ломатам низ степенице. Ако будем остала да живим у Старом
Граду, прво што ћу да урадим, има горе да направим купатило —
велико купатило, с туш-кабином и нормалним бојлером. Нона
Луце и ја ћемо уживати. Само тако!

39
 Затварам очи. Скупљам руке уз тело и покушавам да се винем
у небо. Нешто ми не иде ноћас. А како сам данас дивно летела
изнад Бола! Одозго сам могла да видим и Брач, и Хвар, и читаво
Јадранско и Средоземно море. Све што си на већој висини Земља
ти је мања. Одозго се не види профил на Фејсбуку, и како Дарија
храни Марка лубеницом, и како сам ја јадна и сама и равна као
даска, и како се никада нисам филмски пољубила, и како ћу по
свој прилици умрети невина.
Вечерас смо нона, баба и ја седеле на тераси и гледале у небо.
Звезде су трепериле као новогодишње сијалице. Било их је
милијарду. Баба и нона су виделе звезду падалицу и заурлале:
— Ено је, ено је! — скочиле су на ноге и упирале прстима у
небо.
Колики сам баксуз — мени је чак и то промакло. И боље јер не
знам коју бих жељу замислила. Од када је Марко у вези с Даријом,
више немам никаквих жеља. Најбоље би ми било да умрем. Мене
ионако нико не воли. Нико осим Цврлета. Драги мој Цврле, да бар
могу сад да те загрлим.
Пишки ми се. Окрећем се на другу страну.
Док смо те вечери седеле на тераси, баба је у једном моменту
сишла у дневни боравак, а нона Луце и ја смо остале саме на
тераси. Показивала сам јој Цврлетове слике на мобилном. Њој се
Цврле баш допао и рекла ми је да га идући пут обавезно поведем,
а ја сам јој рекла да хоћу и да ћемо Цврле и ја спавати на веранди.
Нона Луце је слегла раменима и казала да је њој свеједно где ћемо
спавати јер ње тада неће бити. Толико ме је уплашила ова њена
изјава да сам занемела. Наставила сам да јој показујем Цврлетове
слике без речи. И таман кад сам помислила да сам ја ту нешто
погрешно разумела, нона ми се приближила и шапнула на уво:
— Ти ћеш твојој нони поквасит уста кад јој дође задњи час.
Хоћеш ли, липа моја?
Нисам баш разумела шта све то значи, али сам климнула
главом. Спустила сам мобилни на сто и обема рукама загрлила
нону. Она ме је љубила у косу, а ја сам је чврсто држала око врата.
Нона је мирисала на море, лаванду и звезде. Онда се баба вратила
и ставила на сто послужавник.

40
 Ако ускоро не одем у WC, или ће ми пући бешика или ћу се
упишкити у кревету. Трећег нема. Ипак остајем ту где јесам. Не
волим ноћу да шетам по кући. Тада има највише смргорица.
Понекад нам у дневни боравак ускоче жабе. Ми гледамо ТВ, а
жабе нам скакућу око ногу. Оне ми нису страшне, напротив,
забављају ме. Навикла сам и на трчање мишева по тавану. Нона
Луце ме је убедила да ми не могу пасти на главу и то ме је
умирило. Стисла сам бешику, ваљда ћу издржати до јутра.
На послужавнику који је баба донела било је: пет упаљених
свећа, два шпила карата и три воћна јогурта. Нона, баба и ја смо
играле реми до поноћи. Свеће су трептале на столу, звезде на
небу, а ја сам побеђивала. Ништа чудно — ко нема среће у љубави,
има у картама.
Мислим да ћу ипак морати да одем у WC. Само не знам да ли
да упалим светло или не? Ако упалим светло, могу да видим
смргорицу, ако не упалим светло, могу у мраку да је згазим. Хвата
ме све већа нервоза. Устајем из кревета. Обувам папуче.
Пролазим кроз солу. Палим светло. Силазим низ степенице.
Видим смргорицу на зиду. Трчим уз степенице. Гасим светло.
Стојим. Скупљам храброст. Палим светло. Силазим низ
степенице. Пролазим поред смргорице. Не гледам је. Обављам
посао у купатилу. Пролазим поред смргорице. Гледам је. Плезим
јој се. Пењем се уз степенице. Гасим светло. Улазим у собу.
Изувам папуче. Лежем. Затварам очи. Стављам руке уз тело.
Дижем се у ваздух. Летим. Гледам одозго како ми баба маше
лубеницом испред носа. Смејем се. И њој је смешно. Смеју се и
нона Луце, и звезде, и жабе, и мишеви. Сви се смејемо, само је
смргорица мртва озбиљна. Гмиже преко зида и нешто гунђа. А
кога брига за смргорицу? Тренутно је миљама далеко од мене. Ја
летим. Летим и спавам...

41
 Девета ноћ

М
ама ми је послала поруку да увече ни случајно не
излазим из куће без бабе и нона Луције јер је она
читала у новинама како су синоћ у Сплиту, у неком
кафићу, претукли момка из Србије и још је читала да су неким
људима скинули БГ таблице док су били на плажи у Задру и да су
им разбили прозор на колима и да је мени најбоље да седим у
дворишту испод вењака. Ако ми баш буде вруће, могу да се
расхладим водом из црева у дворишту, ионако се од сунца добија
рак коже. Изгледа да су се мама и баба договориле да данас
темељно ишчитају црну хронику и да ме окују забранама. Баба ме
је јутрос пробудила успаниченим гласом:
— У новинама пише да је јучер неког молог фурешту у Јелси
ујела гуја, биче да је биа поскок. Једва су га спасли.
— Па? — гледала сам је сањиво.
— Шта па? Поскок! Чујеш ћа ти говорин?! Поскок!
— Чујем те, али какве то има везе са мном? — усправљам се у
кревету.
— Онај хеликоптер ћа га је Луце чула прије неки дан, то је било
то! — баби су од узбуђења почели да избијају црвени печати по
врату. — Однили су молог у Сплит. Да су стигли пинку касније,
моли би партиа. Софија, је л’ ме ти капиш ћа ти говорин? Моли је
мога умрит.
— Али није, рекла си да су га спасли? — баба је специјалиста
да те увуче у панику. Сад већ и мени избија врелина по врату.
— Јелса ти је на 12 км одавде! — баба виче, изгубила је
контролу.

42
 — Добро, зашто ми то говориш?! — вичем и ја.
— Хоћеш и тебе да уједе поскок?! Је л’ то хоћеш? — баба је на
ивици плача.
— Нећу да ме уједе поскок — одговарам јој кроз сузе. — Од
наше куће почињу поја, а поја су пуна гуја.
— Али ми смо пре неки дан ишле у поље да носимо пужеве —
бришем сузе с лица.
— Софија, у поје више нећеш ич! — баба је пред инфарктом. —
Питање да ли у болници уопће имају серум против гуја. Видиш
каква је економска криза.
-Али...
— Нема никаквог али, из куће ми нећеш изић без овега, јасно?
Баба је на под треснула црне гумене чизме и изјурила из собе.
Ја сам још неко време седела на ивици кревета покушавајући да
дођем к себи. То је моја баба. Нисам се честито ни пробудила, а
већ сам била увучена у њен лудачки филм. А кад она нешто
одлучи — или ће бити тако или неће бити никако. Значи, дан сам
провела у дворишту, у црним гуменим чизмама. То су биле ноно
Матине чизме, број четрдесет три. Неколико пута сам се саплела
у њима и умало нисам главу разбила O бетон. Али зато ниједна
змија није смела да ми приђе.
Прича O дечаку и поскоку доживела је кулминацију када су
нам по подне на кафу дошле комшинице. Дискусију је повела моја
баба, а ко би други?
— Јутрос сан читала у Слободној да је онај моли ћа га је ћапала
гуја сад добро.
— Е, је, преживиа је — клима главом једна комшиница.
— Хеликоптер га је одниа за Сплит у року од једне уре, то га је
спасло — додаје друга комшиница.
— Доктори су га спасли. Кажу да су га извукли из мортвих.
Молом је било све стало, и сардце, и плућа, и све — моја баба је
ипак најбоље обавештена.
— Ја се увик пристрашин кад чујен хеликоптер. Одма знан да
је коме на отоку позлило и да га водиду у Сплит у болницу. Хвала
богу да је моли добро — нона Луце је склопила руке и погледала
горе.

43
 — У новине су ставили слике змија, да јуди могу препознат
отровнице — баба се ухватила за новине како би поткрепила своју
изјаву, али су је комшинице зауставиле. — Немој показиват! Не
волин их видит ни на слици! — прва комшиница окреће главу од
новина.
— Маре, биж ћа с тин! — друга комшиница гура новине од
себе.
— Човик који ми коси траву река ми је да уз они мир, уз капију,
имам једног мањавура, а доли, испод куће, у поју, имам дви
бјелоушке... — нона Луце је таман почела да развија своју причу,
али сам је ја прекинула.
— А шта је то мир?
— Мир значи зид — одговара баба и затвара новине. Њене
змије неће нико да гледа.
— Луце, ти знаш да је моју сестру гуја ћапала три пут и три пут
су јој давали серум. Немој ми говорит о гујама — мршти се
комшиница.
— А мој дида је мога изгубит ногу због гује — мршти се и друга
комшиница.
— Ујела га је за ногу? — пита баба знатижељно.
— Не, ујела га је за руку, а он је на њу бациа стину. Гуја је
побигла, стина се одбила и диди пала на ногу — објашњава
комшиница.
— Гуја је враг — врти главом прва комшиница.
— Сестро, ја ћу платит да тај човик шта ти коси траву убије све
гује по врту — баба ступа у акцију. Врат јој је у пламену.
— Маре, не смију се убијат ни мањавури ни бјелоушке — нона
Луце је мирна као огледало. — Ни ја их не волин видит, али их не
смиш дират. Човик је доша на њихов терен, а не оне на човиков.
— А шта је то мањавур? — опет их прекидам.
— То ти је једна велика гуја, море бит дуга и до два метра -—
објашњава једна од комшиница показујући рукама.
— И тај мањавур живи поред наше капије? — проверавам да
ли сам добро разумела. Баш на том зиду сам јуче секла бршљан.
— Е, мањавур нам чува кућу — одговара нона Луце.
— Од кога чува? — питања ми баш иду од руке.
44
 — Од отровница. Кад је он ту, отровнице не смију доћ у двор.
А белоушке чувају поје. Оне лове мише и пантагане — сад ми је
јасно од кога је мама наследила љубав према природи.
— А шта су то пантагани? — у овом разговору има доста
непознатих речи за мене.
— То су ти штакори — објашњава ми она друга комшиница.
— А шта су то штакори? — не одустајем.
— Пацови — од бабе добијам коначно разрешење.
— Овде има пацова? — питам ужаснута. Смргорице су ми
одвратне, а пацова се плашим, као баба змија.
— Има, али то ти нису они пацови као код вас у граду, ови су
појски — јавља се заштитница природе.
— А да ли се ти пољски пацови пењу у собе? — већ замишљам
како ми пацов улази у кревет.
— Не, у собу ти може ућ једино пух, ако се узвере уз онај бајам
тамо — показује нона Луце руком на бадемово дрво.
— Пух? Шта је то пух? — нова загонетка за мене.
— То ти је најчистија бештија. Она ти једе само семенке и
бајаме. По изгледу ти је на пола пута између пантагана и веверице
— описује ми га нона Луце.
— Сестро, ја би’ све те бештије потаманила. Исикла би сво
зеленило уз кућу и око куће, излила бетонон све доли до улице. —
И преко поја? — зачуђено пита комшиница.
— И преко поја. Онда ти нема ћо шушкот — одлучно ће баба и
ја се овог пута у потпуности слажем с њом.
— Свака бештија има своје мисто у природи. Ако ми не дирамо
бештије, неће ни оне нас — нона Луце не одустаје од своје
еколошке теорије.
Онда је комшиница с пуха прешла на хоботницу, која се
њеном мужу увила најпре око руку, а затим око врата и умало га
није угушила. Затим се баба сетила да је њој причао неки барба
кад је била мала да је у староградски залив ушла ајкула, да је
кружила и кружила и није знала како да изађе и на крају је неком
рибару одгризла ногу. Тада су је ухватили и убили, па је мртва
ајкула висила данима у трајектној луци, али трајектна лука није
била ту где је сада, већ у самом центру града. Нона Луце је

45
испричала да су она и њен покојни Мате једном видели делфина
кад су се врачали чамцем из неке увале. Уплашили су се да ће их
делфин преврнути, али су после скочили у море и пливали с њим
и то јој је један од најлепших доживљаја у животу.
— Јуди моји, а јесте ли чули на вијестима да је у Задру једну
жену удриа гром кроз мобител? Обориа је на тлех — комшиница
је опет вратила причу на црну хронику.
Кад је комшиница поменула Задар, пожелела сам и ја да дам
свој допринос овом скупу:
— А мени је мама јавила да су неким људима скинули БГ
таблице док су били на плажи у Задру и да су им разбили прозор
на колима — пошто на ову моју причу није било никаквих
реакција, наставила сам даље. — А у неком кафићу у Сплиту
претукли су момка из Србије.
У тренутку је настала тишина или, боље рећи, мук.
Комшинице су само трептале, а баба је почела да скупља празне
шољице од кафе. Прва је проговорила нона Луце:
— Таблице скидају и другин фурештима, не само Србима.
Муларији то дође ка трофеј.
— Луђака има свугдје — врти главом комшиница.
— И ти новинари свашта пишу, они живе од шкандала —
надовезује се друга комшиница.
— А нећемо се вјечно враћат назад, идемо наприд! — гледа ме
нона Луце равно у очи.
— Е, је, је — климају комшинице главама, устају и одлазе
кућама.
Ја сам мислила да ће се моја прича уклопити у све остале, али
је испало сасвим другачије. Баш ми је било жао. Осећала сам се
глупо. И даље се осећам тако. Баба ме љуби у косу и гаси светло.
— А шта су то фурешти? — питам.
— То су ти странци, туристи — одговара она и намешта се у
кревету.
— А како је почео рат између Срба и Хрвата?
— Шта те је сад то спопало? Спавај, па ћемо о томе сутра, по
дану — баба је нашла добар положај и умирила се.

46
 — Реци ми како! Баш ме занима — ја сам тек тада почела да се
вртим и тражим добар положај.
— Рат ти је највећи бизнис. Некому је одговарало да нас
посвађа...
— А ко су они?
— Неки богати и моћни. Они којима је увик мало, колико год
да имају.
— И на који начин су започели рат?
— Липо. Уз помоћ својих послушника који су утиравали
народу страх у кости и ето ти. Пас напада кад се престраши. А сад
доста приче. Ако нам оде сан, нећемо заспат до зоре. Лаку ноћ.
— Лаку ноћ.
Све сам теже пратила оно што баба говори. Сан ми се
прикрадао иза леђа. Ставила сам руку испод јастука, умирила се
и затворила очи.

47
 Десета ноћ

Т
е вечери сам се туширала у дворишту. Вода у цреву
угрејала се на сунцу и била је топла као из бојлера.
Шљапкала сам по бетону, а капљице су летеле на све
стране голицајући околно биље. Тако су до мојих ноздрва
допирали мириси менте, руже, ловора, лаванде... Капљице које су
одлетеле увис додиривале су листове лимуна и мандарине. Јабука
се налази нешто ниже у врту, па сам њен мирис осећала тек
понекад. Памтим да сам се овако туширала кад сам била мала.
Баба Марија и деда Стева имали су викендицу у Сланкамену. Лука
и ја смо обожавали тамо да идемо. Преко дана смо се возили
чамцем по Дунаву, а увече смо се туширали водом из црева
испред куће. Баба и деда су касније продали ту викендицу и
купили мами и тати аутомобил. Лука и ја смо били очајни због
тога. У знак протеста месецима нисмо хтели да се возимо њиме.
И док сам се тако вечерас туширала у дворишту, наједном сам
чула неко шуштање у близини ногу. Брзо сам обула чизме и
наставила да испирам со из косе. И даље сам осећала мирисе из
врта, али сам престала у њима да уживам. Нисам одвајала поглед
од места с ког сам чула шуштање. Напето сам пратила шта ће се
појавити између стабљика: миш, пух, пацов, смргорица, змија,
хоботница, ајкула, манијак, лудак, новинар или ко зна већ какво
чудовиште. И таман када сам помислила да је опасност прошла,
стабљике су се опет повиле, а шуштање је постало још гласније.
Бацила сам црево из руке и панично појурила преко дворишта.
Чизма ми је запела о један камен, па сам полетела носем ка
земљи. Инстинктивно сам зажмурила и чекала кад ћу да паднем.
Али ме је једна рука ухватила за бретеле купаћег костима и спасла

48
ме у последњем часу. Отворила сам очи и угледала црне старке.
Такву обућу не носе ни моја баба, ни нона Луце, а ни њихове
комшинице. Уз батргање руку и ногу некако сам успела да се
усправим. Нисам могла да верујем својим очима. Испред мене је
стајао Уображени.
— А си се престрашила машке? — показао је на мачку коју је
управо појурио велики бели пас.
Мачка се попела на јабуку, а пас је скакао и лајао око стабла.
Стајала сам мокра као кишобран у пуној борбеној обучи док је
црево поскакивало по дворишту, а вода прскала на све стране.
Утом се на вратима куће појавила нона Луце.
— Лекс! Лекс! — дозивала је нона пса. — Хот овамо! Остав
Бубија на миру!
И заиста, Лекс ју је послушао. Оставио је мачку и скочио
предњим шапама нони на стомак. Лизао јој је лице док се она
смејала и вртела главом. Уображени је отрчао до славине и
затворио је.
— Ја сам Лука — насмејао се и показао ми све своје зубе. — И
ја сам Лука — схватила сам шта сам изговорила тек кад сам видела
његов израз лица.
— Зовеш се Лука? — гледао ме је зачуђено.
— Хоћу да кажем, мој брат се зове Лука — објашњавала сам
свој лапсус.
— И мој ноно се зове Лука — усхићено је рекао Уображени и
обрисао руку о панталоне.
— А мој пас се зове Цврле и много је ружан — нисам могла да
поверујем шта сам управо изговорила. Уображени се насмејао
тако да сам му видела чак и ресицу у грлу. — Мој пас се зове Лекс
и није ружан, ка шта видиш!
— Мислим, мој тата га зове Ружни, тако му тепа, од љубави,
али је Цврле заправо много сладак и он спава испод мог кревета.
А где ти спаваш? — наставила сам да лупетам.
— Ја не спаван испод кревета, ја спаван на кревету —
Уображени се све луђе проводио са мном.
— Овај, хтела сам да питам где спава твој пас — нисам знала
где ударам.

49
 — А ди стигне, шта ја знан. Лити му је најлипше у коноби.
Значи, излупетала сам се за медаљу. Као да ми се мозак
претворио у пудинг. Уображени гарант мисли да нисам нормална.
Кад је завршио разговор са мном, окренуо се нони и дао јој
позивницу за дида Лукин рођендан. Нона му је понудила сок од
вишње и колаче, али је он рекао да одмах иде ча. Требало је
фуреште да вози чамцем у неку увалу. Окренуо се и звизнуо
познат звиждук. Лекс је истог часа оставио нону и потрчао за њим.
У два корака нестали су иза стуба, а за њима се лагано залупила
капија.
Толико сам се сморила од овог догађаја да сам се за пет
минута спаковала у кревет. Нисам ни вечерала. Баба и нона
Луција су остале запањене јер сам отишла на спавање пре њих, и
то својевољно. За дивно чудо, брзо сам и заспала. Није било
бабиног хркања, а ваљда и од стреса. Мајко моја, који блам!
Испало је да се плашим мачке. Више нећу да излазим из
дворишта, ма шта из дворишта, из куће! Да бар нисам имала
гумене чизме!
Не знам колико сам спавала, тек пробудила ме је свађа бабе и
ноне. Гласови су долазили из дневног боравка. Нисам могла добро
да разазнам речи, али су обе биле врло узнемирене. Најпре сам
покушавала да се вратим у сан, али ми то није пошло за руком.
Стављала сам јастук на главу, покривала уши рукама, међутим,
баба и нона Луце биле су све гласније. Када сам схватила да се
свађа не стишава, већ напротив, постаје све опаснија, устала сам
из кревета и боса кренула преко соле. Психа је звецкала. Укочила
сам се у месту. Уплашила сам се да ће ме њих две открити како се
шуњам и прислушкујем. Убрзо сам схватила да ме оне не би
приметиле ни кад бих се ухватила за лустери заљуљала изнад
њихових глава. Толико су се зажариле. Ако ишта на свету не
волим, то је кад се неко свађа. Не могу да поднесем ни кад се
поџапају Сашка и Ивана, а камоли баба и нона. Лоше. Много
лоше.
Стојим на врху степеница и гледам надоле. Комарци ми лете
око главе. Растерујем их рукама, али се они не предају. Једна
смргорица се пење уза зид поред врата од купатила. Налази се на

50
пристојној удаљености од мене, па се не осећам угрожено. Осим
тога, сад имам много важнија посла него да се плашим смргорице.
Баба и нона Луце сваки час помињу Луку. Прво сам мислила
да говоре о мом брату, али пошто никако нисам могла да га
уклопим у садржај њихове свађе, схватила сам да ипак није реч о
њему. Онда сам помислила да се препиру око Уображеног, он је
рекао да се исто тако зове. Ваљда је то рекао, ја сам била у таквом
трансу да више и не знам ко је шта рекао. Да, да, сад се сећам,
Уображени је казао да се и његов деда зове Лука. А Луку су
помињале и оне две жене из пекаре. Које фатално име!
— Маре, стално си у истон ђиру. Вртиш се ка вртуљак. Мораш
се зауставит! — виче нона Луце.
— Али нисан ја њега повридила, он је мене! — баба виче још
јаче.
— За свађу је потребно двоје — опет чујем нону.
— Луце, он ми је написа у писму да не смин ногон крочит у
Стари Град, ни ја, ни Стева, ни Зденка и нико из Београда, да ће
нас све пушкон најурит и да ће... — баба нагло заћути.
— То је било пре више од двадесет година кад је биа рат. Сад
те зове на свој седамдесет пети рођендан. Пружа ти руку
помирења...
— Али ти не знаш ћа ми је све написа у том писму. Написа је...
Ма, то не могу ни изговорит — баба је све узнемиренија.
— Опрости му, Маре, мораш му опростит! Ради себе и ради
своје дице...
— Не могу, не могу му опростит... — баба понавља укруг.
— Стори смо, сви троје смо стори, можемо умрит сваког часа,
ово је прилика да сви скупа седнемо за један стол ка кад смо били
дица.
— С Лукон нећу никад сест за исти стол, никад, док сан жива!
— Маре, ово је прилика да видиш снаху Мирту, нећака Јосипа,
његову жену и дицу — нона Луце не одустаје. — Лукини и твоји
унуци се не знају, а блиски су рођаци. Кад ми партимо, они остају
једни другима.
— И боје да се не знају.

51
 — Крв није вода, моја Маре. Видиш да је Зденка сину дала име
Лука.
— а сан била очајна због тега. И данас сан — чујем како баби
дрхти глас.
— Сестро, не говори дивјарије, молин те! Липо ти кажен, ајмо
скупа у недиљу на ту фешту, биче добра спиза, у Амфори се увик
добро једе, пиват ће клапа...
— а не. Не могу заборавит ћа ми је Лука све написа, не, не и
не!
— Али ћа је Софија крива због тебе и Луке?! Нека бар дите
пође с меном да упозна рођаке.
— Луце, добро ме слушај, Лука ми је написа да сан четникуша
и да сан ја крива што је његов Тончи погиниа — баба бризне у плач.
— Написа је да ја више нисан његова сестра, да сан прешла у други
борбени одред. Ето, то ми је написа... Још чуван то његово писмо...
Чујем шкрипање столице и видим померање сенки на зиду.
Колена ми дрхте. Дланови су ми мокри. Шта да радим? Да се
вратим у кревет? Да сиђем у боравак? Срце ће ми излетети из
груди. Баба плаче.
— Маре моја, разуми и њега, погиниа му је син. Лука је биа ван
себе.
— Луце, ја сан крварила у Београду. Требало је издржат све те
ратне године — баба јеца.
— Знан, Маре, знан, разумин те, свима је било тешко, народ се
намучиа и овдје и тамо. Рат никон није добра дониа. Никому. Али
нећемо се стално враћат натраг и копат по старим ранама!
— Ја сан ти липо рекла да је мој једини услов да дођен у Стари
Град да не видин Луку.
— А како сан могла знат да ће нас све позват на рођендан? Од
како је Тончи погиниа, у његовој кући се ништа није славило,
Јосип и Добренка нису имали вјенчани пир, дици се нису
рођендани организирали. Лука ову фешту прави само да се вас два
помирите. Брига њега за рођендан.
Силазим низ степенице. Видим бабу како седи на столици.
Нона Луце стоји крај ње и држи је у загрљају. Баба плаче. Спуштам
ногу с последњег дрвеног степеника на хладне плочице у антреу.

52
Пролазим поред смргорице. Попела се до плафона. Улазим у
дневни боравак. Прилазим баби и нони. Загрлим их обе.
— Плачи, мање ћеш да пишкиш — тешим бабу исто као сто је
и она мене тешила кад сам била мала. Стварно не знам шта се
ради у оваквим ситуацијама.
— Софија, па ти ниси вечерала — баба брише сузе и креће
према кухињи.
Нона Луце и ја јој се придружујемо. Све три правимо фритуле
у пола два ноћу.

53
 Једанаеста ноћ

Вруће је. Много је вруће. Сва сам лепљива. Покушавам да

заспим. ТРАС! ТРАС! Баба нешто мумла. Жмурим. Скупљам руке
уз тело. Покушавам да летим. Не иде. Вртим се по кревету. Да бар
имам вентилатор!
Јутрос смо све три устале тек у десет. Хаварија. Комшинице су
долазиле два пута. Мислиле су да нисмо код куће. Када су дошле
трећи пут, ми смо тек тада отварале шкуре. Цела кућа је мирисала
на фритуле од претходне ноћи. Од тулума су нам остали
мамурлук и брдо прљавих судова. Фритуле личе на крофне, само
што су много мање.
Овог јутра сам први пут пила кафу. Баба се најпре бунила, а
после је ипак пристала. Сипала ми је тону млека, да ме не удари
кофеин на празан стомак. Питала сам нонине комшинице да ли
умеју да гледају у шољу. Хтела сам да сазнам шта се дешава с
Марком и Даријом. Комшинице су ми рекле да не знају да гледају
у шољу, али да знају да призивају духове. Духовито! Насмејала
сам се и кафом истуширала читав сто. Кад сам дошла к себи,
комшиница која је седела наспрам мене нагла се преко стола и
тајанствено рекла:
— Ал’ немој никоме реч, да не сазна дон Франко.
— Значи, ви стварно призивате духове?! — нагло сам се
уозбиљила.
Завладала је тишина, а онда је друга комшиница повикала:
— А, Софија, јесмо те добро превариле?!
Тада су све четири праснуле у смех као да су код Јефтићке на
биологији. Чудан смисао за хумор. Нема шта! Али овде ме више
ништа не изненађује. Овде је све могуће.

54
 Данас сам отишла до зидића да се јавим мами преко Скајпа.
Хтела сам да јој испричам шта се догодило претходне ноћи,
међутим, кад сам јој чула глас, одлучила сам да јој ипак ништа не
кажем. Као прво, не бих знала одакле да почнем причу, а као
друго, мама не би могла ништа да уради, само би се насекирала.
Тако смо причале о скроз другим стварима, о времену, о бабином
притиску, о флекама од парадајза на мојој мајици, о пројекту који
она и тата још нису завршили и тако то. Онда је мама спустила
камеру на под и показала ми Цврлета како спава. Мог слатког
Цврлета. Питала сам је за Луку и мама ми је рекла да се лудо
проводи с друштвом, да сваки дан иду у аква-парк и да тамо има
тобоган и пет базена, да су сви заједно крстарили бродом по
Дунаву, а планирају да обиђу Виминацијум, који је од Сребрног
језера удаљен само 40 км, и да је то врло значајно археолошко
налазиште из римског доба, и да је она баш малопре звала Луку,
али се на његов мобилни јавила нека Дарија, која јој је рекла да су
Лука и Марко отишли бициклима у продавницу. Значи страшно!
Ја маму хлебом, она мене каменом! Кад се нисам са оног зидића
претурила у море, са све мобилним телефоном.
Седим у кревету и презнојавам се. Баба ми је купила лепезу,
али не знам где сам је оставила. Спавачица ми се залепила за
кожу. Фуј! Устајем и широм отварам шкуре. Једино зрикавци воле
врућину. Благо њима! Нона каже да дува југо, ветар који доноси
лоше расположење. Човек је ошамућен и нема ни за шта воље.
Нона ми је испричала да су у прошлости злочини почињени за
време југа били блаже третирани. Које лудило!
Гледам мотор који јури у правцу града Хвара. Чула сам да је
тамо нон-стоп зезање. Нашла сам у камарину два бицикла у доста
добром стању. Само треба да напумпам гуме, да нађем друштво и
кренем у провод.
— Софија, молин те, донеси ми чашу воде кад си већ на ногама
— тргне ме бабин глас из маштарија. У мислима сам већ возила
бицикл према Хвару.
Папуче, сола, звецкање, степенице, смргорица, кухиња...
Мислим да је доле пријатније него горе. Зашто онда не спавамо
доле? Чаша, вода, смргорица, степенице, звецкање, сола, баба...

55
 — Хвала ти, ружо бабина. Сва сан мокра. Баш је вруће — баба
испија воду у једном цугу.
Окреће се ка зиду, а ја остајем да седим на кревету. Клатарам
ногама. Баба се закашље. Покушала сам данас да причам с њом о
деда Луки, али сам налетела на бетонски зид. То је онај зид у који
не можеш ни ексер да укуцаш, толико је тврд. Између осталог,
питала сам је да ли ја у Старом Граду имам још рођака, међутим,
ништа нисам сазнала.
Добила сам данас поруку од Сашке. Повела је Ивану у
Краљево и сад се тамо проводе. Каже да су упознале неке младе
кошаркаше и да с њима излазе сваке вечери у кафић на Ибру. А
ја? ТРАС! ТРАС! Као да су ме саставили од делова из различитих
киндер-јаја. ТРАС! Живи сам баксуз!
Рекла бих да је баба заспала. Дише уједначеним ритмом. Која
царица, она би могла да спава и на фудбалској утакмици. Чујем
гласове. То се прве комшије враћају кући. Смеју се. Ето, и они се
проводе. Откључавају врата. Нешто причају. Улазе у кућу.
Закључавају врата. Сви се проводе, само ја трулим у овој
рупетини. Опет се све умирује. На репертоару су: зрикавци,
врућина, две бабе и ја.
Те вечери сам помагала нони око баште. Парадајз је
ненормално родио, па смо учвршћивале стабљике, да се не би
поломиле. Баба је отишла у комшилук и ја сам искористила
прилику да ми нона разјасни неке ствари. Између осталог и...
— Шта је то други рођак?
— Брат и сестра од тете или барбе — одговара ми нона.
— А шта је то барба? — питам док држим штап уз који нона
везује стабљику парадајза.
— Ми кажемо барба, а ви стриц, ујак, чика. Стави овдје прст!
Ово се мора добро везат, да га не однесе бура. Теби су други
рођаци Лука, шта је биа у нас, и његова сестра Ане. С њон сан те
тила упознат, да имаш кумпанију за поћ на море, али ми Маре
није тила дат.
— А како тај Лука и та Ана мени дођу брат и сестра? Мислим
од чега, хоћу да кажем од кога? — све сам радозналија. — Види,
нас су дви сестре и један брат. Лука је најстарији, твоја баба је
усриду и ја сан ти најмлаја — објашњава ми нона Луце и проверава

56
да ли је штап добро учвршћен. — Дида Лука је имао сина Тончиа,
он је погиниа у рату 1993. Други син му је Јосип. Јосипова жена је
Добренка. Они имају двоје дице — Луку и Ану. Ја нисан имала
дицу, а твоја баба има једну ћер, твоју матер.
— А шта мојој мами дође тај Јосип?
— Први рођак, ви то кажете брат од ујака — нона се савија и
скупља парадајз који је попадао по земљи. Ставља га у плетену
корпу.
— Онда су Ана и Уображени, то јест Лука, мени брат и сестра
од ујака, зар не?
— Е, добро си ти то скапила.
— А како је погинуо барба Тончи? — неочекивано ми је
излетело питање.
— Како? Глупо, каква је свака погибиа у рату! Данас би Тончи
има педесет пет година.
— Да ли је био ожењен?
— Није, има је цуру из Хвара. Она је посли партила за Америку
и није се више никад вратила, ка и многи други шта су побигли.
Ћерце моја, рат нас је све спиздиа и сторе и млоде.
— А како је почео рат? — желела сам да чујем и нонину
верзију.
— После Титове смрти све је пошло низдол. Били смо јадни и
гладни и почели смо гледат једни другима у пјат. Срби су викали
хлеб, Хрвати крух и свако је мислиа да је баш он у праву и да је
боји од оног другог и да заслужује већи дио... — нона је наједном
заћутала.
— И?
— И ништа... Гађали су се тако најприје ријечима, а кад су их
забољела грла и уши, прешли су на пушке и бомбе. И то ти је то.
Ајме, која је ура, а ја још нисан почела спремат обид! Скупи и ону
тамо пому, па је донес у кужину.
Узимам парадајз у руку. Вртим га међу прстима. Ова нонина
прича ми личи на неку видео-игрицу. Значи, лудило!
— Софија, за обид ћемо кухани боб и пилетину, а за вечеру
маништру и шалшу — довикује нона и улази у кућу.
Клечим на земљи и скупљам парадајз у корпу. Размишљам о
томе како је тотално кретенски да тек сад сазнајем да овде имам

57
родбину, и то доста блиску родбину. По том принципу Лекс и
Цврле такође дођу неки рођаци. Кад будем причала Луки о свему
овоме, мислиће да га ложим. Неће ми веровати.
Вртим се по кревету. Надуо ми се стомак, хоћу да пукнем. То
ми је од боба. Појела сам два пуна тањира. Мрзи ме да идем доле
у WC само да бих прдела. Баба се гарант не би уздржавала. Она би
избацила гасове као млазни авион и не би ни трепнула. Али ја не.
Нашла сам у нониној библиотеци књигу Жил и Џим. Два
младића и једна девојка. Не могу да похватам ко је у кога
заљубљен. Мислим да је свако у свакога. Нема много страна, око
сто шездесет, и брзо се чита. Није лоше, али нема ничега о летењу.
Ја бих волела да летим, не у сну, него стварно, мислим баш да
летим, као птица, не као путник у авиону.
Легнем на леђа. Жмурим. Скупим ноге у коленима.
Ослободим се сувишних гасова. Ух, сад ми је лакше. Махнем
неколико пута крилима и подигнем се увис. Ево ме изнад
Београда. Летим и гледам... Сава и Дунав... Калемегдан... Нови
Београд... Земун... Ено сам и ја... Љубим се с Марком... Не, то није
Марко... То је... Још не знам ко је, али сазнаћу ускоро... Дунав
тече, ја стојим на врху солитера и љубим се... То је сцена из неког
филма... Из неког домаћег филма... Не знам којег, а није ни
важно... Летим даље... Уместо руку имам крила. Бела крила.
Велика бела крила. На небу је све велико. И ја сам велика. Већа
сам кад летим него кад ходам. Летим и спавам. Очи су ми
затворене, али ја ипак све видим. Видим Цврлета како лежи испод
мог кревета, и видим маму и тату како плешу у дневној соби, и
видим Луку како вози бицикл, и чујем зрикавце, и чујем пса како
лаје... То није мој Цврле, он је у Београду. Ово је Лекс, а можда и
није... Летим... Поред мене је нона Луце... Заједно летимо... И она
је сва у белом, само има две мрље, две црвене мрље, али то није
крв, то се исфлекала од парадајза... Летимо... И баба лети с нама,
али она више личи на авион који из репа испушта црни дим... И
некако све је много лепо, и светло, и...

58
 Дванаеста ноћ

И
спричала сам баби свој сан — како смо она, нона Луце
и ја летеле, и како смо имале крила, и како смо биле
скроз у белом као анђели, и како смо све три биле
много лепе, и како је небо постојало само за нас, једино јој нисам
рекла да је она све време испуштала гасове као млазни авион, али
све друго сам јој испричала и мислила сам да ће се одушевити јер
је сан стварно био величанствен, још лепши него онај који сам
сањала на плажи у Болу на Брачу. Али се баба толико наљутила на
мене да са мном није говорила пола дана. У бесу ми је свашта
сручила у лице, између осталог то да ми она забрањује да сањам
такве снове, да сам сад сањала анђеле и никад више, да ће ме
добро испрашити овако матору ако се понови нешто слично.
Монолог је завршила питањем:
— Софија, да ли ти слутиш моју смрт?
Нисам стигла ништа да јој одговорим јер се баба на крају
перформанса претворила у жену буктињу, а затим је као ходајућа
логорска ватра ушла у кућу и демонстративно затворила врата за
собом. Остала сам укочена и загледана у кваку још најмање пола
сата. Била сам тотално ПАФ. Њен мозак ради на врло чудним
фреквенцијама. Дефинитивно!
Опет ме мучи стомак, а данас нисам јела боб. Легнем на бок и
склупчам се као мачка.
Другу половину дана ја нисам говорила с бабом. Главна
глумица је у току ручка донела неопозиву одлуку да она и ја не
идемо код дида Луке на рођендан. А мени се баш ишло. Радовала
сам се да упознам Уображеног и Ану и сву осталу родбину.

59
Мислила сам да ће баба ипак да попусти, али кад главна глумица
нешто зацрта, то је крај.
— Лука је увик више волиа тебе. Увик. И кад смо били дица и
кад смо били млоди... — нона тера руком муве од хлеба.
— Тебе је зва моја Маре, а ја сан за њега и данас моло Луце.
— Опрости, али ја му више нисан сестра. Ја му нисан више
ништа. Сад воли само тебе — баба улеће нони у шеснаестерац.
— Није истина. И сад те воли више од мене. Организира
рођендан само због тебе. Чак и кад ти је писа оно писмо, и онда те
је волиа више од мене... Лука и ти седите на истој катриги.
— А шта је то катрига? — упадам у разговор.
— Столица — нона ми кратко одговара и опет се окрече ка
баби. — Лука и ти сте исти, зато и не можете скупа.
— Немој ме успоређиват с њин, молин те.
— Сестро, разрешавај ствари што прије. Ако Лука умре,
поклопит ће те и туга и осећај кривње. То ти неће никако бит
добро.
— Мућ, Луце, нећемо говорит о смрти за вриме обида! — супа
се пуши док баба нервозно врти кашиком по тањиру.
Већи део ручка провеле смо у тишини. Свака са својим
мислима. Ја сам гутала врео кромпир и размишљала о томе како
је неправедно што се Марко заљубио у Дарију, а не у мене.
— Али важније је да ти волиш једног човика, чак и кад јубав
није узвраћена, него да тебе воли цили свит — нона Луце као да је
чула моје мисли.
— Софија, додај ми бокал с водон! — баба не само што одбацује
разговор о смрти већ и разговор о љубави.
— Цвит се суши кад нема воде, а човик кад нема јубави. Ћерце
моја, увик бирај јубав. Увик. Мате и ја смо се много волили... —
нони су се напуниле очи сузама —... тако ми недостаје.
— Али бићете опет заједно кад ти умреш — тешим нону, она је
хришћанка, па ме разуме. Кад је деда Стева умро, бабу нисам
могла овако да тешим. Она је атеиста и плус је главна глумица.
Њој је увек најтеже.

60
 — Е, тако је, липа моја. Ја сан обећала Матету да ћу му брзо
доћ и он ме чека — нона брише очи салветом. Насупрот њеном
узвишеном романтизму, код бабе се јављао екстремни реализам.
— Луце, месар ти је исика врло липе котлете. А кумпир је
укусан ка да је пржен испод пеке. Једино си фалила шта си
ставила много уја у пому. Ја волин кад има мање уја.
Било ме је срамота колико је баба лупетала за време ручка.
После сам рекла нони да сам очајна што не идем на дида Лукин
рођендан и да сам због тога љута на бабу. Нона ми је казала да се
ништа не секирам, да све дође на своје место кад му је прави час
и да је моја баба дивна особа, само има незгодну нарав, па све ради
из дишпета, да је таква била и као мала и да је стално добијала
батине од маме, а да ће се она и дида Лука помирити кад-тад.
— А шта је то дишпет? — питала сам нону док сам јој
закопчавала бисере.
— Инат — кратко ми је одговорила.
Главна глумица из дишпета није хтела нони да помогне око
припрема за рођендан, тако да смо се нона и ја гурале око психе
цело поподне. Огледало је звецкало као лудо. Кад је гардероба у
питању, нона је несигурна, а ја неодлучна. Стилиста је занимање
којим се сигурно нећу бавити у животу. Нона Луце још мање.
Мода је бабино поље делања, то је свима јасно. Чак је и мама у
бабиној сенци кад је реч о модним трендовима. И док је баба
седела на тераси и читала новине, ја сам давала све од себе да нона
Луце заблиста вечерас на рођендану. И успела сам. Нона је
изгледала као филмска глумица. Неколико пута сам кренула да је
загрлим и да је дигнем увис и да је завртим укруг, али нисам.
Не могу да спавам, за разлику од бабе. Силазим низ степенице.
Откључавам улазна врата. Излазим у мрак. Седам у лежаљку.
Пријатно је, чак и свеже. Вадим батеријску лампу из једног џепа.
Књигу из другог. Читам.

Кејт је телеграфисала Жилу: „Потребан си ми. Дођи. „

Жилу је то било незгодно, сео је у воз гунђајући. Мислио
је: „Кејт не каже зашто. Мора бити због Џима. Могли би ме
већ једном оставити на миру!“

61
 Спуштам књигу у крило. Ова Кејт ми ужасно личи на бабу.
Приказује се као тврда ментол-бомбона, а у ствари је мекана као
чоколадна бананица. Сећам се да је баба једном довела маму до
нервног слома. Мама је била очајна и плакала је као киша, а онда
јој је тата рекао:
— Зденка, твоја мајка је смотана као сарма. Она се само прави
да је јака. На тај начин збуњује противника.
Тада сам била љута на бабу што је увредила маму, на тату што
је увредио бабу и на маму што је увредила мене. Обећала је да ће
ме водити на клизање, а остала је код куће да плаче.
Нона Луце се још није вратила с рођенданске прославе.
Ускоро ће поноћ. Баба је легла пре него што је пао мрак. Намерно,
из дишпета. Ено је горе хрче као турбина. Мени се уопште не
спава. Али уопште. Једва чекам да ми нона исприча како је било
на рођендану. Намештам се удобније у лежаљци. Настављам да
читам.

Кејт, у њој је срео стварност и разбио се о њу...

Чујем кораке на улици. Исправљам се у лежаљци, готово да

сам устала и потрчала ка капији, али не, то није нона Луце.
Кораци продужавају низ улицу. Укључујем мобилни, проверавам
поруке. Ништа ново. Сви су ме заборавили. Данас ми ни мама није
писала. Мобилни још неко време светли, а онда се аутоматски
угаси. Подижем ноге на лежаљку и прекривам их спавачицом. Кад
нона Луце није код куће, тако је празно и досадно. Она не прича
много, али је мени довољно само да знам да је ту негде у мојој
близини. Читам даље.

Кејт се поигравала брзином својих кола и чинила је

неприметне непромишљености.

Затварам књигу. Тешко ми је да се концентришем на Кејт и

њене неприметне непромишљености. Гледам у грм лаванде и
размишљам. Ипак ми је драго што сам дошла овде. Знала сам ја

62
да је баба из Хрватске, то се у нашој кући није никад крило, али о
томе се није ни много говорило. Тек понека фотографија и
анегдота из прошлости. А види сад ово! Испред мене је изронио
читав један свет. И оно што је најневероватније, ја сам део тог
света. Чудно. Врло чудно. Не знам шта да мислим.
Пеђа је једном рекао да мрзи Хрвате и ја сам га питала да ли
то значи да мрзи и моју бабу, а он је одговорио да моја баба кува
најбоље сарме на свету и да је она нешто сасвим друго и да њу не
мрзи. Покушавам да замислим Пеђину фацу кад му кажем да на
Хвару имам брата и сестру од ујака, и још гомилу родбине, и плус
две бабине комшинице које призивају духове. Таман сам хтела да
му пошаљем поруку и да га питам како му је у Нишу са ћалетом
кад је зашкрипала капија. Оставила сам и мобилни, и лампу, и
књигу и појурила ка нони.
— И? Како је било? Причај! Ко је све био? — салетела сам је
питањима.
— Сви су били и сви су те поздравили. Ја сан им причала како
си добра цура и како си смишна...
— Рекла си им да сам смешна? — разрогачим се на нону. Тако
су ми се подсмевале и оне две из пекаре.
— Не смешна, него смишна, то значи да си много драга, и
липа, и шесна, и паметна, и весела и да ми је кућа пуна сунца од
како си ми ти дошла.
Сва срећа што је мрак, па нона не види колико сам се
зацрвенела од стида. Седамо за сто у дворишту. Долази и мачка.
Скаче ми у крило. Мазим је по глави. Нона скида бисере и спушта
их на мушему. Изува ципеле и диже ноге на столицу.
— Софија, изнеси вишњевачу и два бићерина за нону и мене,
а себи направи топлу чоколаду — довикује баба одозго, кроз
шкуре.
— Шта је то бићерин? — дижем главу ка прозору.
— Чашица за вишњевачу — баба је већ сишла у двориште.
— А шта је то вишњевача?
— Софија, не запиткуј више, хоћу да чујен како је пасало на
фешти.
Нона Луце ми намигује и крече да прича.

63
 Тринаеста ноћ

Л ежим између бабе и нона Луције. Све три смо на

брачном кревету у соби с терасом. Напољу пуцају
громови као да се планине ломе у парампарчад. Муње
осветљавају и најмрачнији део куће. Рекла бих да улазе и у фиоке,
толико су моћне. Вода продире преко крова, кроз врата и прозоре,
избија из пода. Потоп.
Баби није добро. Притисак јој је 197 са 130, а пулс јој је скоро
110 откуцаја у минути. Гуши је и има аритмију. Узела је све своје
лекове, чак и нитроглицерин испод језика, али јој још није боље.
Цело вече смо скупљале воду по кући, подметале лаворе,
цедиле крпе, стављале пешкире у прозоре, гурале чаршаве испод
врата... Али нисмо баш много постигле. Природа је очигледно јача
од људи. Кад је нона видела да је тепих у дневном боравку
натопљен водом, а да простирке на веранди пливају, рекла је:
— Идемо лећ и чекат да стане невера.
Утом је нестала и струја. Баба је мерила притисак у дневном
боравку. Стајала сам поред ње и осветљавала јој апарат
батеријском лампом. Нона је у међувремену нашла свећу и
повела нас горе, у њену собу. Баба се толико избезумила да је
легла на кревет у папучама. Ја сам је изула и помогла јој да скине
брус. У оном мраку само се видео страх у њеним очима. Уплашила
се од кише, громова, високог притиска, а мислим да се највише
уплашила да ће умрети. Није ни мени било баш свеједно. Кад би
севнула муња, не бих стигла да избројим ни до три, а гром би већ
распалио негде врло близу наше куће. Неколико пута сам имала
осећај да је гром ударио, ни мање ни више, него посред моје главе.

64
 Баба је сваки час проверавала да ли јој је притисак пао, а он
јој је био све већи и већи. Узалуд смо јој нона и ја говориле да се
смири и опусти и да баци тај апарат из руку јер тако још више
набија тензију и себи и нама. То исто ради и код куће. Кад јој није
добро, мери притисак на два минута. Али кад смо код куће, мене
баш брига, тамо су мама и тата, и бабина докторка, и хитна
помоћ... Кога овде да зовем? А и чиме? Од кућних апарата нона
има усисивач, радио и телевизор. Баба лежи, нона и ја седимо
поред ње на кревету. Свећа трепери. Кишне капи ударају по
бетону на тераси. Постаје све хладније. Покривам бабу ћебетом.
Гледам како јој се груди подижу и спуштају. Рекла бих да дише све
теже. Вадим мобилни из џепа и почињем да окрећем маму. Знам
да сам у ромингу, али морам да је питам шта да радим. Фрка је.
— Софија! Шта то чиниш?! — баба ме је толико уплашила да
ми је испао мобилни из руку.
— Зовем маму — одговарам јој и подижем мобилни с пода.
— Јеси ли ти нормална?! Хоћеш да те удари гром у главу?! Је
л’ то хоћеш? Гаси тај мобител и баци га ванка у двор!
Главна глумица се врача у форму. Нона и ја свирамо за
престанак узбуне и лежемо на кревет поред бабе. Свака се умотава
у по једно ћебе. Муње и киша не посустају, али се бар громови
удаљавају. Пламен дрхтури, остало је још врло мало свече. Шта
ћемо да радимо кад изгори до краја?
— Знате ли зашто је Брачанину драго што последњи трајект из
Брача гре већ у шест ури? — изненада нас пита нона Луце.
— Не — одговарамо баба и ја углас.
— Да не мора гостима спремат вечеру! — каже нона и прасне
у смех. — А да ли знате која је вјечита мистерија за Брачанина?
— Не знамо — опет баба и ја одговарамо у исти глас.
Нона се прво смеје неколико минута, па нам тек онда открије
одговор:
— Кад затвори фрижидер, не зна је ли се угасило свитло у
њему.
Сад се смејемо и баба и ја. Једва чекамо да чујемо следећи виц.
— Излази Брачанин из мора на риву сав мокар — прича даље
нона. — Зачуђено га гледа пријатељ, па га пита: А ће си тако
мокар? Брачанин одговара: Ма, плива сан за трајектон од Сплита

65
до Брача и уштеди сан 16 куна. На то ће му пријатељ: А пирјо, ћа
ниси онда плива за катамараном, онда би уштеди 40 куна!
Смејемо се све три. Вицеви O Брачанима су као вицеви O
Пироћанцима. Покушавам да предухитрим нону. Сетила сам се и
ја једног.
— Пита мали Пироћанац оца: Татко, да ли могу да гледам ТВ?
Отац му одговара: Можеш, сине, али немој да га палиш.
Баба и нона се толико смеју да се тресе цео кревет. Ја сам се
сетила још једног и једва чекам да се стишају, па да га испричам.
— Шта ради Пироћанац кад му се запали кућа?
— Шта? Шта? — нестрпљиво вичу њих две.
— Цимне ватрогасце да они назову њега.
Пре петнаест минута сам помислила да ће баба да умре од
страха, а сад мислим да ће умрети од смеха. Села је на кревет и не
може да дође до ваздуха, толико се церека. Нона удара ногама о
душек да чак и ја поскакујем.
— А слушајте овај! — покушавам да их надјачам. — Како
Пироћанац части музичаре?
— Како? Како? — пита нона.
— Провуче кредитну картицу кроз хармонику!
Баба узима свећу и журно креће према степеницама.
— Вас дви сте луде, ајме, упишат ћу се у муданте, овако стара!
Затрепере сенке преко зида, зазвецка огледало, зашкрипе
степенице... Соба остаје мрачна, али врло брзо блесне муња као
блиц од фотоапарата. Зажмурим од толике светлости. Киша се не
стишава. Чак мислим да пада још јаче.
— Ајде, Маре, ситила сан се још једнега — виче нона и почиње
да се смеје. — Овај је добар.
— Ево ме, стижен, чекај, Луце, чекај, не почињи... — пење се
баба уз степенице и дахће.
И тако смо се нона и ја смењивале. Исприча она виц, па ја, па
она... Баба се само смејала. Она не памти вицеве. Њој можеш
један исти виц да причас сто пута и она ће увек да се церека као
да га чује први пут. Да је с нама Лука, то би тек био провод. Он зна
гомилу вицева и супер их прича. Данас сам му послала поруку.
Питала сам га да ли би дошао у Стари Град, али ми кретен није
ништа одговорио. Било би екстра да је и он овде.
66
 Свећа само што се не угаси. Хладно ми је на ногама. Могла
бих да обујем чарапе, али ме мрзи да устанем. Ваљда ће ова
кишурина ускоро да престане! Увијам се у ћебе као штрудла.
Нешто ме жуља испод леђа. Вадим бабин апарат за мерење
притиска и стављам га на нахткасну.
— Још увик лампа! — баба се мешкољи.
— Молим? — нисам је добро чула.
— Кажен да ванка још увик лампа — по гласу бих рекла да ће
ускоро да заспи.
— Каква лампа? Шта причаш?
— Сева, напољу још сева... — мумла баба себи у браду. —
Лампа, лампа — мумлам и ја.
И мени сан полако долази на очи. Нона почиње да хрче.
Покривам се ћебетом преко главе.
Данас сам се дописивала с Пеђом. Питала сам га како му је у
Нишу код ћалета и зашто мрзи Хрвате, а он ми је одговорио да му
је у Нишу фантастично, да му је ово најбољи распуст у животу, и
да се смувао с неком Ларом, и да му се не враћа за Београд. За
Хрвате ми ништа није написао, па нисам хтела да инсистирам, а
и трудим се да штедим кредит. Драго ми је за Пеђу што је нашао
рибу и што му је ово најбољи распуст у животу, али ми је криво
што ја немам никога. Преостаје ми да се заљубим у поштара јер је
он једини мушкарац кога виђам у Старом Граду. Не рачунам
метузалема који је почео да се појављује последњих дана и који се
набацује баби. Тај матори ми се уопште не свиђа. Чак могу речи и
да ми иде на живце. Као прво, сваки пут кад дође код нас
инсистира на љубљењу. Иначе, овде је обичај да се љуби само два
пута, а ја се по навици залетим и трећи пут, а тај матори ме онда
пољуби и четврти, и пети, и шести пут. То му дође као нека фора.
Ја не волим ни кад ме мама љуби, а камоли бабин удварач. И шта
има он уопште да се удвара мојој баби?!
Главна глумица се придружује нони. Сад имам стерео хркање.
Ово је ипак превише. Узимам ћебе и одлазим у зелену собу.
Затварам врата и широм отварам шкуре. Опија ме свеж ваздух и
једнолично ударање кишних капи. Коначно ћу да се наспавам као
човек.
— Лаку ноћ, Софија — кажем сама себи.

67
 Четрнаеста ноћ

Јутрос кад сам се пробудила све је било суво, као да прошле

ноћи није пала ни кап кише. Од рана јутра сунце је укључило
опцију грејање и за неколико сати извукло сву влагу из куће и
дворишта. Сунце једино није имало снаге да осуши тепих у
дневном боравку. Тако сам ја добила домаћи задатак да изнесем
тепих на терасу и да га оперем. Јесу ми страдала колена док сам
га трљала четком, али сам зато уживала док сам га испирала
хладном водом. Вода је куљала из црева и разливала се по тераси,
а онда је с треском падала на бетон у двориште и проналазила
даље пут до сливника. За то време ја сам с великим одушевљењем
босим ногама плесала по мокром тепиху и певала из свег гласа. И
ко зна колико дуго би трајала ова представа да се на терасу није
попела нона и рекла:
— Софија, вода не извире из шпине, већ из земље.
— А шта је то шпина?
— То је славина. Вода је највеће благо на Земљи и не смемо је
разбациват!
Нона је одани чувар планете, баш као и моја мама. Да њих две
нема, Земља би давно била покојна. Обе су у фазону разврставања
отпада, рециклаже, штедње енергије и тако то. Нона је најпре
затворила славину, па је скупила црево, а онда смо заједничким
снагама, уз о-рук повике, пребациле тепих преко ограде од терасе.
Тепих је остао да се суши, нона је сишла у кухињу да ренда јабуке
за колаче, а ја сам узела пешкир и отишла на плажу.
Опет је вруће као у рерни. ТРАС! Ово зујање око ушију ме
излуђује. ПЉАС! Не каже се џабе да је комарац једино живо биће

68
које натера човека да ошамари самог себе. ПЉАС! ПЉАС! И то
више пута!
Данас сам ишла на Лантерну. На плажи сам затекла неку
веселу екипу. Било је и девојчица и дечака, углавном мојих
вршњака. Скакали су у море са стена и лудо се забављали. Међу
њима је био и један сладак плави дечко. Његови скокови су били
најбољи. Правила сам се да читам књигу, а заправо сам будно
мотрила како се гурају, вриште, задиркују, церекају. Ноге сам
прекрила мајицом да бих сакрила длачице испод колена. Лепо
сам хтела да идем на депилацију, али ми мама није дала. Она каже
да депилација није за мене, да сам ја још девојчица, да депилација
боли, да се мени длачице уопште и не виде и да не фантазирам
много. А то што је Јулијани мама дозволила да се депилира, ње се
то не тиче, свако подиже децу по својим мерилима. Иначе,
Јулијана је објавила на Фејсу да је у вези с неким Грком. Сладак је,
видела сам га на сликама, једино што је од Јулијане нижи за главу.
Није мени толико стало да имам фрајера, више ми је стало да
имам екипу с којом ћу да се зезам и вриштим на плажи. И волела
бих увече да излазим са својим вршњацима, а не с бабом и њеним
удварачем. Значи, онај метузалем нам се невиђено наклатио.
Видим да је почео и бабу да нервира, али не зна како да га откачи.
Једино што је добро у свему томе јесте то што Удварач одвлачи
баби пажњу, па она не успева да ме држи под апсолутном
контролом.
ТРАС! ТРАС! Стављам слушалице и појачавам музику на
мобилном. Селена Гомез — досадно. Рос Линч — досадно. Ријана
— досадно. Лана дел Реј — досадно. Напамет знам све ове ствари.
Искључујем мобилни. Скидам слушалице. Гледам у плафон.
ТРАС! ПЉАС!
Данас сам се чула с татом преко Скајпа. Каже да је Лука пао с
бајса, тамо на Сребрном језеру, и да је повредио колено, али да
није страшно. Још ми је испричао да је Цврле повраћао неколико
дана, да су га водили код ветеринара, и да је добио таблете, и да је
сад добро. Мами и тати још није стигла уплата коју чекају од
марта, и још нису завршили писање пројекта, и не знају кад ће
мочи да дођу на Хвар. Ја сам се мало сморила због тога јер сам се

69
надала да ће се они овде ускоро појавити. С њима би ми ипак све
било много лакше.
Моја мама се бави екологијом, то јест заштитом животне
средине. Чим је завршила факултет, основала је Удружење
грађана Облутак. Пре него што смо проходали, Лука и ја смо
знали све речне токове, сливове и ушћа јер се мама првенствено
бави очувањем река. Мами је та екологија баш ишла од руке и од
ње смо супер живели, али последњих година ствари су се
драматично промениле. Кренуле су низбрдо. Мама каже да је то
због политике јер Балкан више није занимљив донаторима, а баба
каже да је то зато што је мама у посао укључила тату.
ТРАС! ТРАС! ТРАС! Умотавам се у чаршав као мумија.
Ослушкујем звуке с тавана. Креће журка код мишева.
Мој тата је завршио Ликовну академију, Одсек вајарство, и био
је баш кул уметник. Имао је самосталне изложбе по целој земљи,
плус у Будимпешти и још у неким градовима Европе. Али када се
распала Југославија, тата није имао више где да излаже своје
радове. Тада се запослио на некој телевизији и тамо је радио као
уредник културне редакције све док се није распала, најпре
културна редакција, а убрзо и цела телевизија. Тати се онда све
смучило, купио је чамац и почео да пеца. Рибу смо јели за
доручак, ручак и вечеру. Тата је више био на Дунаву него код куће.
А онда је престао да пеца и почео да пије. У почетку смо се сви
правили као да то не примећујемо. Међутим, кад је тата усред
децембра упао у Дунав и умало се није удавио, мама је окренула
други лист и тата је пошао на терапију. Заправо, то је била
породична терапија, па су с татом на сеансе ишле и мама и баба.
Тако је тата с пива прешао на киселу воду, а с културе на
екологију. Мама га је запослила у свом удружењу Облутак.
Међутим, чим је тата почео да се бави заштитом речних сливова,
европски фондови су пресушили. Баба каже да је тата невиђени
баксуз — кад би кренуо да се бави астрономијом, нестала би сва
небеска тела. Тата стално прича вицеве о таштама, а мама каже да
треба да га је срамота јер тренутно сви живимо од бабине пензије.
Кад смо тата и ја данас завршавали разговор преко Скајпа, рекла
сам му да пољуби маму и Цврлета и да поздрави Луку кад га чује,

70
и још сам му казала да позајме паре и да сви заједно дођу у Стари
Град, и то што пре, а он је рекао:
— Важи.
Напољу почиње да дува ветар. Шкуре клапарају, али ми се не
устаје да их причврстим. Надам се да неће киша јер нисмо унеле
тепих с терасе.
Баба је била банкарка. Код ње све мора да се уклопи — и новац,
и намештај, и гардероба, и време... Живи је тетрис. Док седи и
прича, она слаже предмете на столу у неку геометријску фигуру,
пирамиду, коцку... једном је чак направила лопту од пикаваца из
пепељаре. Баба је тачна, прецизна, уредна и напета као ластиш.
Највише је нервира татина узречица: Ма, опуштено! Њих двоје су
тотално различити, као Звезда и Партизан. Али због виших
циљева облаче породичне дресове и наступају у истом тиму. Мени
је то сасвим у реду. Пеђа мисли другачије. Код њега нема
компромиса.
Ветар дува све јаче. Ваљда нам неће однети тепих. Баба спава.
У соби је и даље запара. Како ли је овде зими? Нона каже да крајем
октобра већина кућа у њеној улици остаје празна. Сви некуд оду.
Бура је слична нашој кошави, доноси свежину и чист ваздух. Нона
каже да зими бура тако јако дува да у кући чак успе да одигне
тепих од пода. Летећи тепих! Хм, звучи занимљиво. Као у бајци,
седнеш на тепих, дуне бура и ти полетиш. Хаха... Ово ми се
допада!
Зажмурим. Умирим се. Све брже се удаљавам од нониног врта.
Ево ме изнад трајектне луке... Све брже напуштам староградски
залив... И јадранско море... Испод мене је већ Атлантски океан...
Не види му се ни почетак ни крај... Каква снага! Каква дубока
плава снага! Седим на летећем тепиху и дишем уједначено. Уздах.
Издах. Уздах. Издах. Наједном ме сустиже други тепих. На њему
седи баба. Махнито ми даје знаке да се зауставим. Али како?
Летећи тепих нема ручну кочницу.
— Софија! Софија! Пробуди се! Софија!
Отварам очи и видим бабу како стоји поред мог кревета.
— Бура нам је однила тапет!
— Тапет? Са зида? — питам буновно бабу.

71
 — Не са зида, него са тераце! Устани! Не можемо нона и ја
саме.
Трљам очи и покушавам да укапирам шта ми баба говори.
— Али нона нема тапете у кући... O каквим тапетама говориш?
— Ја говорин о тепиху! Бура га је однила у двориште — баба
губи стрпљење.
— Једно је тепих, а друго је тапет! — ја истерујем ствари на
чистину.
— Софија, овод за тепих кажу тапет! — баба се нагло окреће.
Излази из собе, а ветар за њом затвара врата уз тресак.
Устајем. Немам другог избора. Обувам папуче. Сањива сам.
Излазим напоље. Ветар ме шиба преко голих руку и ногу.
Од хладноће ми поскоче све оне недепилиране длаке. Баба и
нона већ вуку тепих преко дворишта. Бура им је дигла косу и
спаваћице, па изгледају као два дебела духа. Гране се савијају,
завесе ландарају на све стране, шкуре клапарају, још само да нам
дођу комшинице и плес духова може да почне.
Прихватам се посла без речи. Не знам стварно шта бих рекла
у овом тренутку. Тепих је и даље мокар. Клизи ми из руку. Тежак
је као буре с купусом. Баба и нона посрћу. Ветар нам додатно
отежава ношење. Како то да се ја увек нађем у овако глупим
ситуацијама? Јулијана по Грчкој шета фрајера, а ја по Хвару
вучем тепих. И то мокар. Не знам да ли да се смејем или да
плачем? Ипак бирам прво.
— Софија, не смиј се више! Хоћеш да нас бура дигне у зрак и
да нас баци у море?! — баба је опет изгубила компас. — Хоћеш да
се све три удавимо?! Је л’ то хоћеш? Види каква је невера!
Од смеха губим снагу у рукама. Испуштам тепих и хватам се
за стомак. Убрзо ми се придружује нона, а потом и баба. И док смо
се нас три тако церекале, ветар није губио време. Однео је мушему
са стола, надстрешницу с терасе, саксију с прозора, крпу с
конопца и цветове с лијандера.

72
 Петнаеста ноћ

— Није иако бити тинејџер— каже мени нона Луце данас у

башти. — Мало хоћеш секс, а мало би да идеш у Дизниленд.
Нона је брала салату, а ја сам држала чинију. Све је изгледало
потпуно нормално, осим што сам ја буктала у лицу. У нашој кући
се реч секс није често употребљавала. Мама ми је објаснила шта је
менструација и то је било углавном то. За њу сам ја и даље беба.
Кад смо радили репродуктивне органе на биологији, Пеђа је питао
наставницу биологије да ли је нормално ако се мастурбира три
пута дневно, а она му је одговорила да је најбоље да о томе
разговара са својим татом. А он јој је казао да његов тата живи у
Нишу и да не може да га пита. Онда му је Јефтићка рекла да би
било добро да нађе особу у коју има поверење и да се с њом
посаветује о тим стварима. Цело одељење је било на поду од
смеха. Наставница је покушавала да заведе ред, али без успеха.
— Да ли боли када први пут спаваш с неким? — моје питање је
одзвонило међу нониним салатама. Ни сама не знам одакле ми
храброст да ово изговорим.
— Како кога, неког боли више, неког мање, а неког не боли
уопће. Зато гледај да први пут буде из јубави, са оним у кога имаш
повјерење и онда ће све проћ како триба. Непромишљено улазит
у сексуалне односе може донит лоше посљедице, нежељену
трудноћу, АИДС и шта ти ја знан које све заразе и невоје.
Тинејџери су спремни за секс само физички, а не и психички. Има
вримена за секс. Не жури, липа моја! Дај ми ту здјелу!
Нона је спустила салату у чинију. Наставила је да чупа травке
и држи предавање из сексуалног образовања:

73
 — Ти си липа и паметна цура, осјетићеш који је прави. Ја сан
одмах знала овод у грудима да је Мате моја сродна душа чин сан
га видила. Мате и ја смо се упознали на Новој години у Јелси. То
су била друга вримена, сад се све промијенило, све је жвијелто, у
петој брзини — брза храна, брзи аути, брзи компјутери, брзи
мобители, брзи секс... — нона се ослонила на моју руку и полако
се усправила. — Ево ти и ова салота. Носи је на шпину и провуци
је кроз воду. Ајме, шта је липа! Мош је изист очима.
И док сам прала салату на чесми, била сам бесна на себе јер
нони нисам објаснила да сам за први секс питала тек онако, а не
из потребе. Па ја се још нисам ни пољубила, а о дечку могу једино
да сањам. Касније, у току дана, покушала сам неколико пута да јој
разјасним овај случај, али нисам успела. Кад год бих отворила
уста, створила би се баба поред мене. Пред њом не бих могла да
водим разговор о сексу. С њом могу да дискутујем једино о
Дизниленду.
Преврћем се по кревету. На улици неко разговара — мушки и
женски глас. Чује се капија. Разговор престаје. Кораци се
удаљавају. Сигурно је момак испратио нашу комшиницу Силвију.
Нона је хтела и с њом да ме упозна, али ме је било блам. Силвија
је доста старија од мене. Има преко двадесет година. Ја сам за њу
клинка. O чему бисмо нас две разговарале? O Дизниленду сигурно
не, а о сексу још мање. Силвија ради на каси у супермаркету. Увек
ми нешто каже шаљиво, а ја се само глупо насмејем и слегнем
раменима. После се до куће ждерем што јој нисам рекла ово или
оно, него сам ћутала и тупо је гледала.
Бојим седа никада нећу имати дечка. Jа не умем да водим ни
обичан разговор, а камоли љубавни. Код ноне свака комуникација
тече лагано, без обзира на то да ли је реч о политици, љубави,
салати или сексу. Она сме да каже све што мисли и осећа, за
разлику од мене. У мом одељењу нико не зна да сам писала
љубавно писмо Џастину Биберу. Нико, чак ни Пеђа.
Данас сам послала неколико порука Ивани и Сашки и ниједна
ми није одговорила. Немају времена. Дању иду на базен, а увече
излазе са оним кошаркашима. Благо њима! А ја? Ред досада, ред
старци, па онда два реда досада и три реда старци. Нона Луце је
супер, не кажем, али ваљда заслужујем бољи провод од брања

74
салате. Луки сам писала и на Фејс, и на мобилни, и на WhatsApp, и
на Viber, и ништа. Можда је заборавио да понесе пуњач. Мада бих
пре рекла да је заборавио да има сестру.
Завлачим главу испод чаршава и почињем да плачем. Никада
нећу бити срећна. Ја сам лего коцка с фелером. Не могу ни са ким
да се уклопим. Сузе ми се све брже сливају низ образе. Шмрчем,
немам марамицу. Мокра ми је спаваћица, као и чаршав и јастук.
Почињем да јецам. Лето је најглупље годишње доба на свету. Сви
су као нешто заљубљени, препланули, намонтирани. Сви као
излазе, зезају се, троше лову, путују, сликају се, лајкују, тагују,
носе мајице с деколтеом... Чак је и Пеђа нашао рибу! Језа ми се
увлачи под кожу. Почињем да дрхтим. Није фер. Волела бих да
сам неко други. Рецимо Дарија, или комшиница Силвија, или
Јулијана, у ствари не бих волела да сам Јулијана. Више бих волела
да сам као нона Луција.
— Липа моја, велико је олакшање кад се не мораш никому
доказиват ни да си најлипша, ни најпаметнија, ни најбоја. Таква
си каква си — рекла ми је нона на нашој сеанси међу салатама.
Заустила сам да јој кажем да се ја себи уопште не свиђам, али сам
ипак само стајала, ћутала и држала ону чинију.
Данас сам ишла пешице до трајекта. Ето, тек тако. Нисам
знала шта ћу са собом од досаде. Све сам се надала да ћу срести
Уображеног и Ану. Хтела сам да их позовем на сладолед.
Замишљала сам како улазимо у башту од посластичарнице и како
наручујем три Велика пирата. Замишљала сам како им причам о
вожњи бициклом по Ади Циганлији, о седењу у школском, о
Јефтићки и часовима биологије, о Цврлету који спава на фотељи
све док га баба не ухвати, о Луки који кампује с друштвом на
Сребрном језеру... Ја им причам, а они ме слушају и супер им је
са мном.
Зажелела сам се куће... Никада нисам била оволико дуго ван
Београда... Шмрчем. Сузе су ми се осушиле са образа, али не и са
јастука. И спавачица ми је још мокра. Шмрчем и полако се
смирујем. Улазим у сан. Ширим руке и предајем се. Одлазим...
Летим... Испод мене је Дизниленд. Баба плеше с Микијем Маусом.
Посетиоци стоје укруг и пљескају. Баба је пуна себе. Гора је од
Јулијане.

75
 Звук мобилног. Отварам очи и брзо се усправим. Стиже ми
порука. Али где ми је телефон? Баба се буди. На тренутак
мобилни зачути, а онда поруке почну поново да стижу, неколико
заредом. Буновно опипавам ормарић поред кревета. И баба се
расанила. У собу улази нона Луце и пали светло. Тек сад ништа не
видим.
— Ћо, ћа је? — нона ме гледа широм отворених очију.
Ја и даље не могу да нађем мобилни. Испод јастука? Није. На
душеку? Није. Испод прекривача? Није. У фармеркама? Јесте.
Дотрчавам до столице и вадим телефон из џепа.
— Да ли је све у реду? — пита баба.
— Јесте, пише ми Пеђа — одговарам и брзо отварам прву
поруку.
— Је л’ то онај што воли моје сарме? — баба чкиљи кроз
трепавице.
— Да, тај Пеђа. Све је ОК, можете на спавање — умирујем бабу
и нону.
— Ако је Пеђа, онда добро — осмехује се нона Луце, гаси
светло и одлази у своју собу.
— Безобразлук! Па је л’ он има сат на том свом телефону? —
гунђа баба и окреће се ка зиду.
Завлачим се испод чаршава и читам:

1. порука:
Ћале ме спаковао у бус за Бг. Рекао ми да неће више да ме
види. Где си? Морам те чујем!

2. порука:
Испало срање. Потукао сам се вечерас с једним ликом.
Цео кафић се окупио око нас, једва су нас раздвојили. Будна?

3. порука:
Звали ћалета у кафић. Он полудео, завалио ми
шамарчину пред свима. Да ли си се вратила из Хрватске?

76
 4. порука:
Сад је стварно готово са ћалетом. Нећу више никада да
га видим у животу. Готово је заувек. Готово је и с Ларом.
Она све видела. Боли глава, а још више боли блам.

5. порука
Софи, где си? Тај лик се набацивао Лари, моро сам да га
набодем у вугла. Остајем без кредита.

Притискам Reply и куцам: Опусти се. Зажмури и замишљај да

летиш. Притискам Send и гледам како порука одлази.
Хватам Пеђу за руку. Подижемо се заједно увис. Желим да му
покажем да одозго ствари изгледају сасвим другачије. Другачије
и лепше. И кад смо се дигли високо, баш високо, стиже ми још
једна порука, директно са аутопута Ниш-Београд:
Хахаха... Јеси ли се ти надувала?
— Ако не престане с тим порукама, више му никада нећу
правити сарме. Слободно му то напиши — јавља се главна глумица
из своје дворске ложе.

77
 Шеснаеста ноћ

Д анас је све било сасвим обично. После доручка су нам

биле комшинице и бабин удварач. Причали смо о
врапцима, о томе како их је сваке године све мање у
Европи и нико не зна зашто је то тако. Онда смо баба и ја ишле на
пијацу и у пекару, па сам ја чистила и прала двориште, онда смо
ручале, па су баба и нона легле, а ја сам цртала мачку која је
спавала на огради, па се мачка пробудила и отишла, а ја сам онда
почела да цртам веш на конопцу, али сам просула чанче с водом
по цртежу, па сам цртеж бацила у ђубре и одвукла се на плажу. На
плажи је био само један старији брачни пар Словенаца, тако да је
баш било добро. Нисам морала да кријем ни мале груди ни велике
длаке. Мирно сам лежала на пешкиру и сунчала се. Још пре неки
дан сам завршила књигу Жил и Џим. У почетку ми се није много
допала, али сад, кад сам је прочитала, мислим да је баш добра.
Говори о љубави на истинит начин, баш онако како јесте, без
улепшавања. Нона ми је рекла да је по овој књизи снимљен филм,
црно-бели. Мораћу да га нађем на нету.
Кад сам се вратила кући с плаже, истуширала сам се и обукла
спавачицу. Нона, баба и ја смо се договориле да вечерас легнемо
раније јер смо све три биле уморне. И стварно, после вечере смо
брзо расклониле сто и отишле на спавање. Ја прва. Заспала сам
чим сам видела јастук. Нисам чула бабу како улази у собу, ни како
хрче, ни како мумла у сну. Нисам чула ни нону да дозива упомоћ,
ни како је гуши у грудима, ни бабу како трчи код комшија и зове
хитну помоћ. Чак нисам чула ни кад је дошла хитна помоћ. Ништа
нисам чула. Спавала сам као топ. Пробудила сам се тек кад ме је
баба продрмала за руку:

78
 — Софија, нони није добро. Мора хеликоптером за Сплит.
Хајде, злато бакино, устани.
Још је била мркла ноћ. Протрљала сам очи. Када се уплашим,
ја изгубим моћ говора, за разлику од бабе. Огрнула сам
бадемантил преко спаваћице. Са ормарића сам зграбила мобилни
и чашу с водом. Као зомбирана кренула сам за бабом преко соле.
Погледала сам у правцу нонине собе. Лекари су је управо
пребацивали с кревета на носила. Срце ми је куцало као секундара
на штоперици.
Баба је ишла уским мрачним улицама, а ја сам је пратила у
стопу. Од журбе вода ми се просипала из чаше. Чврсто сам је
стезала носећи је као штафету. Баба ми је рекла задиханим гласом
да ће све бити у реду, да се ја ништа не плашим, да ће ме оставити
код првих рођака јер она мора с ноном у Сплит и да ће се њих две
брзо вратити, можда већ сутра, чим нону прегледају и одреде јој
терапију. И још ми је рекла да за сада ништа не јављам мами и
тати. Кад смо стигле на одредиште, баба је усмерила поглед на
чашу и питала ме зашто сам је понела, а ја сам слегла раменима
и брзо спустила руку поред тела. Онда је баба закуцала на врата и
онда смо нас две тако стајале у мраку и чекале. Баба је још једном
закуцала и ми смо још једном чекале. Онда је залајао пас и врата
су се отворила. Пред нама је стајао деда Лука у мајици и гаћама.
Лекс је скакао помени, а ја нисам могла да га помилујем јер су ми
обе руке биле заузете. Деда Лука је гледао час мене, час бабу.
Нико није проговарао. Убрзо се и Лекс умирио. Престао је да
скаче и кевче. Настала је тишина као кад радимо тест из физике.
Хипнотисано сам посматрала како се Лексов реп помера лево-
десно.
— Лука...
Баба је започела реченицу и стала. Спустила је руку на моје
раме. Чула сам је како дише. Ваздухом је лебдела непријатност.
— Луцији није добро, колпало је, мора у болницу — чула сам
бабин глас. Подрхтавао је. Ја сам и даље гледала у Лексов реп. —
Стигла је хитна, иден с њон за Сплит. Нека моло стоји у вас док се
Луце и ја не вратимо. Ево ти кључ од куће, Софија није понила
никакву робу сад са собон. — Добро, Маре. Добро — климао је
главом деда Лука.

79
 Баба ме је пољубила и дала очима знак да уђем у кућу. И баш
кад сам закорачила преко прага, деда Лука је чврсто ухватио бабу
за надлактицу. Она је за тренутак застала и узвратила му стиском
своје руке. Онда се окренула и журно нестала иза угла куће. Ја сам
ушла у предсобље и деда Лука је затворио врата. Иза њега је
извиривало неколико збуњених глава. Куча је имала сасвим
другачији мирис него нонина. Руку с чашом ставила сам иза леђа.
Стварно, зашто ли сам је понела?
— Нека легне у моју постеју, а ја ћу лећ ванка, на љетни кревет
— шапуће дида Лука.
— Боје да легне код Ане, а сутра ћемо видит! — чујем женски
глас.
— Хоћеш ли маништрицу? — пита ме други женски глас.
Одмахујем главом.
— Нека дите пође лећ! Сан јој је најпотребнији! — мушки глас
доноси одлуку. Претпостављам да је то барба Јосип.
Први сусрет с рођацима био је напет и непријатан, али ипак у
границама нормалног. Упознавање са сестром од ујака спада у
надреални догађај.
— Ово је Ана — показује дида Лука руком на девојчицу која
спава.
Стојим укочено. Светлост из предсобља обасјава плаве локне
у кревету. Уста су ми као од гипса. Не могу да их померим. Убрзо
добијам јастук, чаршав и упутство:
— Пој лећ! Сутра је нов дан, нова срића!
Спустим чашу на ормарић. Легнем уз саму ивицу кревета.
Мобилни и даље држим у руци. Дида Лука и компанија излазе из
собе. Врата су полуотворена. Из предсобља допире шапат. Кроз
неколико минута гаси се светло и све се умирује. Заборавила сам
да скинем бадемантил. Сад је готово.
Ана помера руку. Престајем на тренутак да дишем.
А можда је све ово само сан? Заправо ја и даље спавам у
зеленој соби и, када се будем пробудила, сићи ћу у двориште.
Придружићу се баби и нони за столом испод вењака, а онда ће нам
доћи комшинице и бабин удварач. И таман кад сам убедила себе
да се нони ништа страшно није догодило, хеликоптер је прелетео

80
изнад моје главе. Значи, ипак је истина. Нона и баба су управо
одлетеле за Сплит. Не смем да се померим. Имам утисак да ће
сваки мој покрет пореметити равнотежу у космосу, а то неће бити
добро за нона Луцију.
Данас је све било тако обично и мирно, ништа посебно. Чак се
баба и ја нисмо ниједном посвађале. Зашто се онда ово догодило?
Зашто? Зашто баш нона Луцији? Није фер. Стварно није фер.
Лекс се провлачи кроз притворена врата. Долази до мог
кревета и легне крај узглавља. Умирује ме његово присуство.
Почињем да се опуштам. Иста је ствари са Цврлетом. Кад је он уз
мене, ја сам добро. Телефон и даље држим у десној руци. Леву
спуштам на Лекса. Мазим га између ушију. Његова длака је много
мекша од Цврлетове. Цврле је нижи и жустрији. Да ли би се њих
двојица слагали? То ћемо видети догодине.
Очи ми се привикавају на мрак. Разгледам собу. Одмах поред
врата је полица. На њој су књиге и плишане играчке. Поред
полице се налази писаћи сто с лампом. Ана је много уреднија од
мене. Све је на свом месту и нема ничег по поду. Кад ја сређујем
собу, сав лом ставим на тепих, а онда тепих подвучем под кревет.
И зачас је соба уредна.
Ана прича у сну. Не разумем шта говори. Не бих волела да се
пробуди и затекне ме у свом кревету. Кад бих се ја пробудила у
току ноћи и видела неку непознату особу да лежи поред мене,
премрла бих од страха. Узимам јастук и чаршав и лежем на под
поред Лекса. Овако је боље. Много боље. Мобилни је и даље са
мном.
Како ли је нона? Да ли је већ стигла у болницу? Где ће баба да
спава? Да ли је понела лекове? Страх ме је за нону и бабу, страх
ме је за маму и тату, за Луку и за Пеђу... Страх ме је за себе...
Грлим Лекса око врата. Једва чекам да сване. Нона Луце је
недавно рекла да не воли кад чује хеликоптер јер одмах зна да је
неком позлило на острву и да га носе у Сплит у болницу. И баш
њој то да се догоди! А можда је ово ипак само сан?
Преврћем мобилни по рукама. Укључујем га. Соба постаје
плава. Четири и седамнаест. Има још доста до јутра. Очи ми се
склапају од умора, али не смем да заспим. Ако заспим, може се
догодити нешто страшно. Гасим мобилни. Опет мрак.

81
 Било би ми лакше кад бих могла с неким да разговарам. Али
кога да зовем у пола ноћи? Баба ми је рекла да мојима ништа не
јављам. Жмурим. Замишљам таласе. Можда се тако умирим.
Острво... Чудан је осећај бити на острву. Где год се окренеш —
море. А шта ако се нона Луце и баба не врате? Требало је да
кренем с њима или барда сам остала у нониној кући. Тамо сам
научила где се шта налази, навикла сам на звукове. Овде чак нема
ни зрикаваца. Налазим се у непознатој кући, с непознатим
људима. Лежим у кревету поред непознате сестре од ујака. Врти
ми се у глави. Лоше ми је. Мислим да ћу изгубити свест.
Укључујем мобилни. Да бар имам интернет. У ово доба могу да
пошаљем поруку једино Пеђи:

Да ли си приметио да у Београду има све мање врабаца?

Девојко, ја примећујем да ти имаш све мање памети.
Синоћ ми пишеш о летењу, сад о врапцима. Шта ти раде
тамо у тој Хрватској?

Е, само да знаш да ти моја баба више неће правити сарме! —

буктим од беса и шаљем брз одговор.
Чим се докопам интернета, блокираћу га на Фејсу, мајке ми. И
њега и Јулијану. Такви пријатељи ми не требају. Неко хода кроз
кућу. Гасим мобилни. Кораци се приближавају. Правим се да
спавам.
— Ајме мени, шта радиш на тлеху?! — чујем глас старије
женске особе.
То мора да је Анина баба, нона Мирта. Помаже ми да се
вратим на кревет. Гурне ми јастук под главу, покрије ме чаршавом
и помилује по коси. Рука јој је храпава. Гвирим кроз трепавице.
Нона Мирта нечујно излази из собе и затвара врата. Собу опет
обасјава плавичаста светлост. Стиже ми још једна порука...

Софија, је л’ теби добро?

Не само да ћу га обрисати с Фејса него из живота. Такав

пријатељ ми стварно није потребан. Егоцентрик! Кад њему треба

82
помоћ, наћи ће ме испод земље. А кад је мени потребна помоћ, он
ме још и зеза. Е доста је било! Искључујем мобилни и остављам га
на ормарићу поред чаше. Покривам се чаршавом преко главе.
А ја сам мислила да ми је прва ноћ у Старом Граду била
најгора у животу.

83
 Седамнаеста ноћ

Н
е капирам зашто је баба толике године била љута
на дида Луку кад је он баш страва лик. И цела његова
породица је врло симпатична. Ујутру смо сви заједно
доручковали: Ана, Уображени, њихови родитељи,
деда Лука, нона Мирта и ја. За столом је била велика галама.
Тешко ми је било да их пратим. Повремено сам се осећала као да
гледам страни филм без превода. С времена на време понудили
би ме неком храном и онда наставили своје приче. Лекс је држао
главу час на мом, час на Анином колену. Нас две смо му кришом
давале сланину из тањира. Лекс је капирао да се ради о тајној
операцији, па је без звука и сувишних покрета гутао парчиће меса.
У овој кући се једе у коноби. То је просторија с дебелим
каменим зидовима. У коноби је увек свеже, чак и кад је напољу
преко 40 степени. На доручак сам отишла у спавачици и
бадемантилу, другу гардеробу нисам имала. Било ми је ужасно
хладно, ваљда ми се све скупило: и слабо сам спавала, и мучила
ме је неизвесност због ноне, и плус ми је Ана пред свима рекла да
говорим чудно и да ме ништа не разуме.
— Софија је рођена у Београду, у Србији, зато тако говори. Она
не зна бодулски, али се ти потруди, па ћеш је разумит. Софија нам
је род — објашњавала је нона Мирта, а ја сам стискала виљушку у
руци. Мрзим кад сам у центру пажње.
— Како нам је род? — Ана је наставила да пита, а ја да стискам
виљушку.
— Липо, њена баба Марија је твон дида Луки сестра, исто ка
шта му је сестра и нона Луце. Разумиш? — стрпљиво је говорила
нона Мирта.
84
 — А како нам је Софија род кад није рођена у Старом Граду?
— Ана је подигла поглед ка мени. Уколико се овај разговор
настави, мислим да ћу поломити виљушку на два дела.
— Ако се машка роди у кокошињцу, да ли то значи да је кокош?
— нона Мирти у помоћ прискаче барба Јосип.
— Не, машка је увик машка, гдје год да се роди — рекла је Ана
и слегла раменима.
Када је Лекс чуо да се реч мачка поновила неколико пута,
почео је да лаје. Сви су се насмејали, па и ја. И тако је виљушка
остала у једном комаду. Кад смо завршили доручак и поспремили
сто, одрасли су добили кафу, а ми, деца, воће. Дида Лука је мотао
дуван. Тета Добренка се загледала у шаре на столњаку. Нона
Мирта је сипала шећер у кафу. Барба Јосип је нешто записивао у
свеску. Уображени је чистио смокву. Ана је од предмета на столу
правила коцку. Лекс је спавао испод моје столице, а ја сам
размишљала о томе да ли ће ми вечно остати траг виљушке на
длану.
— Звао сан јутрос болницу и рекли су да је Луце на
кардиологији. Данас ће јој направит претраге — рекао је дида Лука
и придобио сву моју пажњу.
— А где је моја баба? — питала сам забринуто.
— Маре је с њон у соби. Нашли су јој помоћни кревет. Сад је
тако, па ће видит како ће бит.
Задовољио ме је одговор, па сам заћутала. Утом је барба Јосип
спустио оловку на свеску и погледао Уображеног:
— Лука, данас триба однит ује на пет адреса у Врбоску. Пој ти
бициклетом, а ја ћу данас рентират брод.
— И ја ћу у Врбоску! И ја ћу с Лукон у Врбоску! — понављала
је Ана.
— Ане, ти ћеш бит данас дома са Софијон — брзо је реаговала
тета Добренка.
— А можемо и нас дви поћ у Врбоску! Софија, хомо и нас дви
у Врбоску? — Анине локне су летеле по ваздуху.
Климнула сам главом јер се то од мене очекивало, мада појма
нисам имала о чему се ради. Истог часа Ана ме је узела за руку и
одвукла у собу. Отворила је орман и понудила ми своју гардеробу.
Признајем, било ми је лакше да обучем њену тесну мајицу него да

85
одем у нонину кућу по своје ствари. И даље ми је била свежа слика
обамрле ноне на носилима. Док сам се ја облачила, укућани су
напумпали гуме на бициклима, спаковали флаше с маслиновим
уљем и направили нам сендвиче за ужину. И тако смо кренули за
Врбоску...
Ана спава на свом кревету, а за мене су донели кревет из
боравка. Шкуре су привучене једна уз другу. У собу се једва
провукао танак зрак светлости уличне светиљке. Ана и ја смо
вечерас мало причале, а онда је она заспала. Лежим и гледам у
плафон.
Данас кад смо ишли за Врбоску рекла сам Уображеном да бих
волела да летим и да о томе стално маштам. Он ми је обећао неку
књигу која управо о томе говори. Али и он и ја смо на то
заборавили чим смо дошли кући. Журили смо да се истуширамо
и изађемо у град. Сад ме баш копка која је то књига. Рекао је да ће
ми се сигурно допасти. За њега је то нешто најбоље што је икад
прочитао. Чим се ујутру пробудим, тражићу му ту књигу. У
ствари, чим се пробудим, питаћу дида Луку за нону. Последње
новости кажу да нона није добро. Требало би да остане бар још
недељу дана у болници, али нона хоће кући. Спремна је да
потпише захтев и да изађе на своју одговорност. Баба мисли да је
то лудо и да треба да остане на испитивању. Ја верујем да нона
најбоље зна шта је за њу добро.
Вечерас смо Уображени, Ана и ја били у посластичарници.
Испунио ми се сан да једем Великог пирата са својим вршњацима.
Нешто касније придружила нам се и екипа с Лантерне.
Испоставило се да су сви они пријатељи од Уображеног. Онај
слатки плави дечко је сео поред мене. Зове се Свен. Он је
Швеђанин. С њим смо разговарали на енглеском. Заправо, они су
разговарали, а ја сам ћутала. Свен ме је неколико пута погледао
право у очи и насмејао се. Ја сам му одговорила на исти начин. И
то је било то.
Иначе, Уображени уопште није уображен. Напротив, прави је
другар, тј. брат од ујке, тј. други рођак. Одлучила сам да га више
не зовем Уображени, већ Лука рођак. Тако ћу да га разликујем од
Луке брата и Луке диде.

86
 Лука рођак има своју собу и свој компјутер. Иде у гимназију у
Сплиту. У Старом Граду нема средње школе. У септембру крече у
другу годину, исто као и мој Лука. Уображени, тј. Лука рођак
планира да студира медицину у Загребу. Жели да буде хирург.
Који цар! Ја појма немам шта ћу да радим у животу. Појма немам
ни коју средњу школу да упишем. Мама ме наговара да идем на
екологију и да једног дана преузмем Облутак. Баба навија за
економију, а тата мисли да факултет уопште није битан.
— Софија, данас ти је најважније да се служиш компјутером и
да говориш стране језике. Кога занимају твоје дипломе?
Искористи младост да путујеш, сад бар има тих јефтиних
авионских карата — саветовао ме је тата док смо гледали неку
путописну емисију на телевизији.
Код Ане у соби нема комараца. Укључен је апарат који их
растерује. Није ни вруће као код ноне. Ради клима. На тавану
очигледно нема мишева, а за сада нисам видела ниједну
смргорицу. У бојлеру увек има топле воде. И уопште, живот у овој
кући одвија се у много већем реду него код ноне. Ипак, једва
чекам да се врате баба и нона из Сплита, па да опет спавам у
зеленој соби.
Врбоска је мало место у близини Старог Града. Нисмо ишли
асфалтним путем, већ пречицом, кроз поља и ливаде. Свако од нас
је у корпи на свом бициклу имао по четири флаше уља. Ја често
возим бицикл око језера на Ади, али Лука рођак и Ана имају много
бољу кондицију од мене. Морали су сваки час да стају и да ме
чекају. Да је баба знала да сам кренула без шешира и гумених
чизама, мислим да би се моментално шлогирала. Она би била
задовољна једино кад бих се по Хвару кретала у астронаутском
оделу. Што је сигурно — сигурно је! Као да јој чујем глас:
— Софија, да ли ти знаш да су поја препуна гуја? Хоћеш да
останеш без ноге? Је л’ то хоћеш? Ако хоћеш да се у Београд
вратиш без ноге, онда слободно крени у јапанкама...
Толико ми је баба усадила страх од змија да сам све време
гледала лево-десно и будно мотрила да ми се нека не појави
испред бицикла. Глава ме је заболела од напетости. Лакнуло ми је
кад смо се дочепали асфалтног пута пред Врбоском.

87
 Анина соба гледа на улицу. Овде сваки час неко пролази испод
прозора. Много је бучније него код ноне. Овде нема ни свих оних
мириса из нониног врта. Недостају ми зрикавци. Добро, али овде
је Лекс. Он вреди за десет. Спуштам руку на његову главу и мазим
га.
Та Врбоска је много лепа. У центру има мост преко канала.
Личи на малу Венецију. Кад смо разделили маслиново уље према
барба Јосиповом списку, отишли смо на плажу. Ја нисам имала
купачи костим, па се нисам купала. Још боље. Све у свему, драго
ми је што сам данас била у Врбоској захваљујући Ани. Она уме да
изгура оно што жели. Подсећа ме на моју бабу. И Ана има навику
као баба да прави облике од предмета на столу. Вечерас је у
посластичарници сазидала кућу од свих наших телефона. Кад
мало размислим, Ана и личи на моју бабу. Има коврџаву косу и
крупне очи. И врло је лепа. Баш чудно! Баба и Ана су толико
сличне, а никада се нису виделе у животу. Да, још једна ствар им
је заједничка — обе воле да се сређују и да прате моду.
Док смо јели сендвиче на плажи, Лука рођак је причао да
преко лета не стиже баш много да иде на купање јер мора да
помаже тати око изнајмљивања чамца и продаје вина и
маслиновог уља. Плус је рекао да ће морати да нађе још један
посао како би уштедео паре за Сплит. Барба Јосип и тета Добренка
су држали цвећару, али нису могли више да плаћају закуп за
радњу, па су је затворили. Лети цела породица ради шта стигне, а
зими углавном живе од дида Лукине пензије. Ала ми је ово
познато!
Неко тихо куца на врата од собе. Ослушкујем. Можда ми се
учинило.
— Спаваш? — шапуће Лука рођак и улази у собу.
— Не — брзо одговарам и усправљам се у кревету.
— Ево ти књига о којој сан ти данас говориа, а ево ти и лампа
на батерију. Лаку ноћ.
Лука рођак излази из собе, ја качим лампу за корице књиге и
почињем да читам.

88
 Осамнаеста ноћ

Д анас сам ишла у нонину кућу да узмем пуњач за мобилни

и још неке своје ствари. Ана и Лука рођак су пошли да
ми праве друштво. Док сам се паковала, они су седели у
боравку и чекали ме.
Лежим. Присећам се данашњег дана. Ана је заспала. Осећам
по дисању. И ја ћу ускоро. Лука рођак је изашао с друштвом. Тета
Добренка и барба Јосип гледају неки филм у дневном боравку.
Кад сам јутрос ушла у нонино купатило да узмем прибор за
хигијену, пала ми је на памет идеја да изрибам лавабо, каду и WC
шољу. Кад се врати кући, нона ће прво пожелети да се истушира.
И док сам ја извлачила висок сјај на славини, Ана се бацила на
прање судова. Лука рођак се дохватио метле и кренуо да чисти
двориште. Тако је то почело.
Окрећем се у кревету. Неки странци пролазе улицом. Гласно
се смеју. Рекла бих да су Италијани. Пун их је Стари Град. Лука
рођак каже да би ова туристичка сезона скроз пукла да њих нема
овог августа. Исто каже и нона. Она још тврди да туризам у
Старом Граду није онакав какав је био некад.
Кад смо отворили нонин орман, нашли смо пераја, започети
џемпер и вуницу, карирани штоф на метар, пуну кесу вештачког
цвећа и грамофон.
— Звучници су горе, на соли! — сетила сам се. — Стоје на поду,
поред психе.
Вило брзо смо повезали жице. Да не верујеш, грамофон је
радио. Још су нам само недостајале плоче. Преврнули смо целу
кућу и нашли једну једину Fly me to the moon Френка Синатре. Кад

89
је музика почела, Лука рођак ми се наклонио и питао ме за плес.
Ја сам се смејала као луда док ме је вртео по дневном боравку.
Истим темпом сам наставила да се смејем и док су играли Ана и
Лука рођак. Тотално лудило. После смо играле Ана и ја. Лука
рођак је ставио ноно Матин шешир и изигравао Синатру. Из
камарина сам донела нонине црвене ципеле. Ани су биле
огромне, али се она у њима савршено сналазила.

Fly me to the moon,

let me play among the stars...

Певали смо уз Синатру и вртели се по соби. У једном тренутку

ставила сам пераја и кренула да изигравам глупог Августа. Да бих
што боље дочарала свој лик, на себе сам натукла започети
штрикани џемпер. Клупко вуне сам пребацивала из руке у руку,
онда сам га добацила Ани, Ана Луки, Лука мени, ја њему, он Ани...
И на крају смо се церекајући стровалили на под, са свих страна
умотани вуницом. Требало нам је пола сата да се испетљамо.
— Да ли сте знали да ја постојим? — изненада сам их питала.
— Не. А да ли си ти знала да ми постојимо? — гледала ме је
Ана широм отворених очију.
— Не — одговорила сам после краче паузе.
— Једном си рекла да имаш брата... — Лука рођак је подигао
обрве.
— Да. Зове се исто као и ти, Лука. Једва чекам да и њега
упознате. Тренутно кампује с друштвом на Сребрном језеру.
Возио је бицикл и повредио ногу и већ данима ми не одговара на
поруке. Али он је такав. Одговори ми тек на сваку десету поруку.
— Исто као и ти, Лука — Ана је упрла прст у брата.
Нона ће се одушевити кад види кућу. Обрисали смо прашину,
усисали подове, пресвукли постељину, ставили чисте столњаке,
набрали цвеће за вазу. На ормарићу поред нониног узглавља
направила сам икебану од пластичног цвећа и била сам веома
задовољна.

90
 — Умјетно цвиће је само за гробје. Боје га склони — упозорила
ме је Ана. — Наша нона каже да умјетно цвиће у кући доноси
несрићу.
— Ма дај, Ана, не пеглај! — брзо се јавио Лука рођак. — То је
празновјерје! Нона Луце уопће није таква. Осин тога, она је јака,
оздравит ће, још ћемо ми јест њених фритула.
Лука рођак је био врло одлучан у својој изјави, али сам ја истог
часа ставила вештачко цвеће назад у кесу. Добро сам је увезала,
вратила у орман и окренула кључ у бравици. Не знам уопште
одакле ми та глупа идеја. Иначе, моја мама презире вештачко
цвеће. Ми га никада нисмо имали у кући. Стварно не знам шта ми
је било. Као да ми је сврака попила мозак.
Стомак ми се стегао. Нервозно сам се вртела по кревету. Боже,
молим те да нона буде добро. Нећу више никад да се свађам с
Луком, ни с бабом, ни с Пеђом, ево ни с Јулијаном, лајковаћу јој
је све слике из Грчке и написаћу јој на зиду да је прелепа, само да
нона буде добро, и да се врати кући, и да све буде као пре два дана.
Ако треба, лајковаћу и ону слику на којој Дарија храни Марка
лубеницом. Само да нони буде добро. Затварам очи. И таман да
заспим, чујем Лекса како лаје. Отварају се улазна врата. Лекс
радосно кевће и трчи по антреу. Вратио се Лука рођак.
— Лука, ’оћеш нешто изист? — пита га тета Добренка из
дневног боравка.
— Може. Ја бих рибу, ако је остала од обида. А ди су Ане и
Софија?
— Легле су. Биче да су већ заспале. Немој викат! — утишава га
тета Добренка.
Лука рођак је био у праву за књигу. Потпуно ме је растурила.
То је то! Синоћ кад сам је узела у руке нисам је испустила док је
нисам прочитала. Пред крај ми је нестала батерија у лампи, па
сам морала да упалим велико светло. На срећу, Ана се није
пробудила, а и остали укућани су увелико спавали.

А онде, на пучини, потпуно сам, далеко од чамца и обале,

вјежбао је галеб Џонатан Ливингстон. На висини од
тридесет метара пружио је своје опнасте ножице и уздигао
кљун силно се упињући да крилима изведе болно тежак
91
 окрет извијеног тијела. Тај окрет је значио да ће летјети
полагано, па је успоравао лет све док му вјетар није постао
шапат у лице, док океан није постао непомичан под њим.
Стиснуо је очи да би усмјерио пажњу, задржао је дах,
напрегнуо све снаге да изведе још само... два, три...
центиметра... тог... окрета...

Тог јутра сам устала тек у подне. Жив блам ме је појео. Сви су
увелико били на ногама. Док смо ишли ка нониној кући,
захвалила сам се Луки рођаку за књигу.
— А која је то књига? — Ана је радознало погледала у брата.
— Галеб Џонатан Ливингстон.
— Хоћеш је и мени дат? — главна глумица јуниор ступила је
на сцену.
— Још си мала за ту књигу — Лука рођак је водио дипломатски
разговор.
— Нисан ја мала — јуниорка се грчевито борила за своје место
под рефлекторима.
— Јеси ли прочитала књигу шта сан ти дао почеткон лита? —
Лука рођак баш зна с људима.
— Ако мислиш на Малог принца, нисан још.
— Е, кад је будеш прочитала, добит ћеш и галеба — Лука рођак
је значајно погледао сестру и притиснуо кваку од капије. Ушли
смо у нонино двориште.
— Знаш који ми је део најбољи? Кад је хтео да подели свој
успех с другим галебовима, а они су га искулирали... — живо сам
говорила ходајући кроз двориште.
Ето и ја једном да кажем шта мислим. Причала сам као
навијена, а Лука рођак је климао главом и завршавао моје
реченице.
— Да, знан! И не само то него га је старјешина окривио да је
осрамотио своје јато. Чак га је изопћио из јата и наредио му да оде
живјети на Далеке хриди.
Лука рођак тек што је ово изговорио, ја сам већ заустила
следећу реченицу:

92
 — Али то није било фер! Џонатан им је понудио нов смисао
живота, међутим нико није желео да га слуша!
— Ајме, оса! Ћапала ме оса! Упомоћ! Упомоћ! — главна
глумица јуниор у тренутку је добила сву нашу пажњу.
Покушавала сам да је умирим док је Лука рођак отрчао у
нонину кухињу по црни лук. Исекао га је на пола и прислонио га
Ани на руку. Црни лук је брзо извукао жаоку и јуниорка је
престала да се дерња. То је било добро, али није било добро што
смо Лука рођак и ја прекинули причу о Џонатану. Догађаји су нас
одвели у сасвим другом правцу.
Ослушкујем. Кораци у антреу. Куцање на вратима. Лука рођак
провирује и пита ме:
— Спаваш?
— Не још.
— Имаш поздраве од Свена.
— Ког Свена? — питам, мада врло добро знам одговор. — Онај
Швеђанин ћа је биа с нама у сластичарни — објашњава Лука
рођак.
— Аха, он! — изгледа да је и мени кренула глума од руке. — И
шта каже Свен?
— Да си му смишна. Лаку ноћ.
Лука рођак затвара врата и ја истог трена крећем да играм по
облаку. Френк Синатра пева. Свен се њише у ритму музике. Смеје
се. И ја се смејем. Пружам му руке. Он ме врти укруг. Ја сам у
нониним црвеним ципелама. Јулијана не би веровала како
плешем на штиклама од дванаест центиметара. И то још са
Швеђанином, који је за главу виши од мене. Облак улази у ноћ.
Плови ка месецу. Свен ме привлачи к себи. Држи ме око струка.
Љуби ме у врат. Плешемо међу звездама. Ја ћутим на српском,
Свен ћути на шведском, али то није она непријатна тишина.
Напротив. То је она тишина кад ти је све јасно. Кад ти речи нису
потребне. Звезде су ми на дохват руке. Могу да их уберем, да их
спустим у џеп, да их закачим на спавачицу или да их ставим у
косу. Али шта ће ми сад звезде?! Сад плешем са Свеном.

93
 — Софија — Лука рођак опет провирује на вратима — на
Јутјубу се појавиа снимак како плешеш по нониној кући с
перајима на ногама.
— Шта? — скочим као опарена из кревета.
— А, јесан ли те? Јесан, јесан! — Лука рођак се смеје, затвара
врата и одлази у своју собу.
Ништа од спавања. Сан ми се разбио у хиљаду стаклених
разнобојних зрнаца. Шта чу, скупљам их по јастуку и правим
калеидоскоп. Приносим га оку и шта видим? Свен и ја се љубимо,
а око нас се прелама милион боја. Црвена, небо-плава,
наранџаста, зелена, опет црвена, жута која прелази у златну,
љубичаста, сива, модра, браон, сребрна...

94
 Деветнаеста ноћ

Д анас је био мој нај-нај-нај-нај-лепши дан откад сам

дошла у Стари Град. Заправо, ово је мој нај-нај-нај-
лепши дан у животу. Баба је јавила да нона сутра излази
из болнице и да их чекамо на трајекту у пола пет. То је прва лепа
вест. Друга лепа вест је да смо Свен и ја лежали на плажи на истом
пешкиру. Трећа лепа вест је да су мама и тата предали пројекат и
да ће с Луком доћи овамо. Тата ми је рекао да Лука није могао да
стане на ногу, толико се повредио. Сад је много боље, лекари су
му фиксирали колено. Чекају се још неки резултати.
Данас смо Лука рођак и ја организовали породичну
конференцију на Скајпу.
— Мештре, чујен да си па с бициклета — Лука дида питао је
Луку брата.
— Да, била је киша и било је клизаво и, кад сам закочио,
предњи точак ми је отишао на десну страну и слетео сам с пута.
Изгубио сам равнотежу и пао сам свом тежином на колено, а
бицикл је пао преко мене — Лука брат је детаљно описао своју
незгоду. Једино нисам провалила да ли се он том причом жалио
или хвалио.
— И ја сан исто бициклон слетио с цесте. Цили сан се разбиа
— верзија Луке рођака била је много сажетија.
— Наша обитељ има надимак Бициклетови јер је мој бижноно
Андро први дониа бициклу на оток Хвар. А видин вас два сте
прославили ови наш надимак. Један је удриа колино, а други се
цили разбиа. Е моји Бициклетови!

95
 После су се у разговор укључили и сви остали, ако се то
уопште може назвати разговором. Мама и нона Мирта су све
време плакале, мама са оне, а нона Мирта са ове стране монитора.
Тета Добренка је мало махала у камеру, а мало је трчала до
кухиње да обиђе супу на шпорету. Тата је као луд јурио Цврлета
камером по нашем стану, а он је бежао и сакривао се испод
кревета, иза фотеље, у ћошак, на терасу... За то време барба Јосип
је лампом осветљавао Лекса као да је на саслушању. За разлику од
нервозног Цврлета, Лекс је мирно лежао испод стола и спавао,
потпуно незаинтересован за полицијску сијалицу, а још мање за
конференцију на Скајпу. Покушавала сам да придобијем пажњу
паса на свој начин:
— Цврле! Цврле! Лекс! Лекс! Цврле!
Понављала сам њихова имена, али потпуно без успеха. У жељи
да ме подржи, Ана ми се придружила:
— Лекс! Лекс! Цврле! Лекс! Цврле!
Све у свему, када је Лука дида рекао да је време за ручак,
свима је лакнуло. Колико год да је тај Скајп користан, толико је
напоран, непријатан и неприродан. Нарочито за родбину која се
не познаје.
После ручка Лука рођак морао је да однесе вино и воду неким
странцима који су били у једној од староградских увала. Позвао је
Ану и мене да му правимо друштво. Биле смо пресрећне. Чамац
је поскакивао по таласима, а Лука рођак је певао:
— Нисан ти никад поклонио букет, ал’ тетовиро сан твоје ноге
на своје руке...
— Шта то певаш? — надјачавам се с Луком рођаком и звуком
мотора.
— То су Дјечаци, реп група из Сплита.
— Ја највише волин Биле старке — укључила се и Ана у
надвикивање.
— А шта ти је то? — покушавам да похватам о чему говоре. —
То су исто Дјечаци — објашњава ми Ана и крече с песмом. — Биле
старке, биле старке, 90 посто жена носи биле старке...
— И мој брат слуша реп — правим се важна. — Он слуша
Марчела.

96
 — Дарко има десет година и нема ужину за време одмора. Његови
немају посла, он има 30 кила с књигама... — репује Лука рођак и
клати се у ритму.
— Како знаш? — питам га озарено.
— А ко не зна Марчела?! — смеје се Лука рођак. — Прочита сан
и његову књигу.
Отварају се врата од собе. Улази Ана и на коси доноси мирис
цветног шампона.
— Сад можеш ти — показује на купатило.
Узимам спавачицу и чист веш. Одлазим на туширање.
Данас сам хтела да испаднем из чамца када сам видела Свена
на обали. Вино и воду смо донели заправо за његове родитеље.
Лука рођак је то знао, али ми није рекао. Хтео је да ме изненади.
И јесте ме изненадио. У тој ували је било велико друштво.
Углавном странци. Пекли су рибу и добро се зезали. У плићаку је
била гомила деце. Свен је прошао поред свих њих и пружио ми
руку да лакше изађем из чамца.
Никако да потрефим воду на славини — или је превише врућа
или је превише хладна. Тотална шок терапија. Могуће да тета
Добренка пушта воду у кухињи, такве ствари се дешавају и у нашој
кући. Ух, коначно успевам да подесим славине.
Свенови родитељи су нас позвали на пржену рибу, али им је
Лука рођак рекао да смо ми већ ручали и да морамо одмах назад
јер треба тати да врати чамац. Било је ужасно вруће. Сто степени
у хладу и двеста на сунцу. Ана је рекла да неће учи у чамац док се
не расхлади у мору. Иако је њен брат био апсолутно против тога,
она је ипак скочила на главу и запливала. Одмах за њом сам
скочила и ја, за мном Свен, а за Свеном и Лука рођак. А шта је
могао друго да уради? Правила сам замахе рукама и клизила по
води.
Волим што сам баш ја у свом телу, а не неко други, помислила
сам и окренула се на леђа. Лебдела сам на површини мора, као
Џонатан Ливингстон на небу.
Мама је била у праву, све што се иде даље од Старог Града,
плаже су лепше. А тек море! Такву плаву боју видела сам једино
на рекламама. Ана се прикључила деци у плићаку, а Свен и Лука

97
рођак запливали су у дубину. Прво сам кренула за њима, али сам
онда променила смер. Свен није Марко, па да га јурим.
Затворила сам славину и узела пешкир. Умотала сам га око
главе. По замагљеном огледалу нацртала сам таласе, једрилицу,
сунце, рибе, морску звезду и срце.
Свен је пресладак, али пресладак. Очи су му плаве као моја
сомотска хаљина у којој сам рецитовала у вртићу. Шишке му
стално падају преко очију, па их он склања забацивањем главе.
Кад смо изашли из мора, понудио ми је да легнем поред њега на
пешкир. На моју велику жалост пешкир је био огроман, па се
нисмо ни додирнули. Док смо лежали на пешкиру, он ми је нешто
причао, али га ја нисам слушала. Само сам мислила о томе како
је сладак и како бих волела да се удам за њега. Хтела сам да се
сликамо, али ми је било глупо, да не помисли да сам нека јадница,
као Јулијана.
Облачим спаваћицу. Не могу да верујем! Управо сам добила
мензис. Који сам ја баксуз! Ужас! А договорили смо се да сутра
опет идемо на плажу са Свеном. Убићу се, мајке ми! Добила сам
недељу дана раније. Није фер! То стварно није фер! Сад ће и
бубуљице да ми изађу. Плаче ми се. Улазим у собу, гасим светло
и лежем у кревет. Ана не мрда и не проговара. Сигурно је већ
заспала. Повлачим чаршав до браде.
— С и С — тргне ме главна глумица јуниор. Значи није заспала.
— Шта ти је то? — чудим се.
— Љубавна прича — Ана изговори и прасне у смех.
— Каква љубавна прича? — питам, мада почињем да
наслућујем о чему се ради.
— Софија и Свен — Ана се не зауставља. — Иман ја и слику!
— Какву слику? — већ сам на ногама. — Реци, каква слика?!
Реци! O каквој слици је реч?
— Сликала сан вас док сте лежали на плажи. Пари као да сте
муж и жена.
— Дај да видим, дај! — вучем је за руку да устане. — Покажи
ми, покажи. Хоћу да видим слику!
— Види је на Фејсу! Таговала сан те!
— Анаааа! Убићу те! — љутим се, а заправо сам пресрећна.

98
 Отварају се врата од собе.
— Ћа је сад било? — пита тета Добренка.
— Софија се зајубила, ето ћа је! — као из топа ће Ана.
— Нисам, што лажеш, нисам се заљубила... — стављам јој руку
преко уста да не може више да говори.
— Јеси, јеси. Зајубила си се у Свена — Ана успева да се
ослободи моје челичне канџе.
— Ане, мучи! — тета Добренка ме брани. — Немој више
досађиват Софији.
Поред тета Добренке се провуче Лекс. Стане испред мене и
почне да лаје.
— Ево, и Лекс каже да си се зајубила у Свена! — урла Ана од
смеха и јурца по соби. Ја јурцам за Аном, Лекс за мном, а тета
Добренка за Лексом.

99
 Двадесета ноћ

С
ама сам у зеленој соби. Баба је код ноне. Гледам у
плафон и ослушкујем. Осим зрикаваца не чујем ништа
друго. Можда су обе заспале... мада не верујем. Баба ме
је наговарала да спавам и ноћас код Ане, али нисам хтела. Нони
је лоше. Не може на ноге. Чини ми се да је за ових неколико дана
остарила неколико година. Изгледа измучено и далеко. Као да то
више није нона, моја нона. Сви смо дошли на пристаниште да је
сачекамо, али мислим да никога није видела. Одмах су је убацили
у кола хитне помоћи. Баба и Лука дида су ушли с њом, а нона
Мирта, барба Јосип и тета Добренка одвезли су се до града својим
колима. Лука рођак, Ана и ја кренули смо пешице стазом крај
обале. Гледала сам људе како се купају и сунчају, како су весели и
како им је живот диван. И мени је био до јуче. А сада...
Сећам се како баба и нона стоје на пристаништу и грле се.
Сећам се како вучем кофере, гунђам и желим да заврљачим
бабину јастучину у море. Сећам се како нона и баба седе испод
вењака и смеју се. Сећам се сеанси међу парадајзом и салатама.
Била сам убеђена да ће се нона опоравити, али лекари кажу да је
стање критично. Није фер. Живот је неправедан. Откако је нона
дошла из Сплита, све се променило. И куће, и улице, и људи, и
чамци, и мириси, и плажа, и храна, и небо, и све. Све се
променило, а нона највише. Она само лежи, чути и не отвара очи.
Лука дида, баба Марија и ја цео дан смо провели седећи поред
нониног кревета. У једном тренутку баба је стала поред брата,
спустила му руку на раме и рекла:
— Е мој Лука, зар ће прва партит Луце, а она је најмлаја од
нас?

100
 — Е... — тихо је казао Лука дида и савио главу.
Партит значи отпутовати, али и умрети. Оба значења ми
тешко падају. Не желим да ме нона остави. Тек што смо се
упознале! Дошло ми је да вриштим и да се бацам по поду поред
нониног кревета. Али нисам. Остала сам мирна на столици. Без
покрета и без речи. После је дошла Ана по мене, па смо заједно
отишле код њих на вечеру. Нисам била гладна, али сам ипак
кренула.
У коноби је било тихо. Гледала сам како се маслиново уље
слива из флаше на блитву и кромпир. Никоме није било до приче,
а још мање до јела. Лекс је осетио да нисмо расположени. Мирно
је лежао крај врата, мада није спавао. Тако исто и Цврле тачно зна
кад треба да се повуче. Сетила сам се како смо нона, баба и ја
скупљале пужеве по винограду и како смо играле карте на тераси.
Сетила сам се и како се нона огледала, и како је била лепа, и како
сам хтела да је загрлим, али ипак нисам... И тада ми је грунуо
водопад из очију. Спустила сам кашику у тањир, одгурнула
столицу и излетела из куће. Чула сам Луку рођака како ме зове и
тета Добренку која га зауставља:
— Лука, пусти је! Нека је мало сама. То јој је сад потриба.
Тета Добренка је била потпуно у праву. Трчала сам уз обалу.
Желела сам да будем далеко од града и људи. Мимоилазила сам
се са странцима и њиховим гуменим душецима, перајима,
маскама, торбама, шеширима... Они су ишли ногу пред ногу,
уморни од мора, сунца и дангубе. Ишли су у своје апартмане да се
среде за вечерње проводе. Мрзела сам их све одреда. Били су
несносно полетни и безбрижни. То није могло да се издржи.
Трчала сам и плакала. Заобилазила сам мајке и њихове бебе,
јурила поред клупа и стараца, сударала се с бициклистима, умало
нисам отишла под точкове мотора. Трчала сам као мува без главе
преко шљунковитих плажа и преко песка, и трчала сам преко
бетона, и утабане земље, и преко борових иглица, и трчала сам
поред стена, и трчала, и плакала, и трчала, све док нисам остала
потпуно сама. Тада сам почела да урлам:
— Није фер! То није фер! Живот није фер! Ја хоћу нону! Хоћу
моју нону! Није фер!

101
 Од суза су ми биле мокре и чарапе. Море ме је гледало и
слушало и ја сам знала да ме разуме. Све ми се скупило. Све. Ево
овде, у грлу, и овде, у грудима. Мама, тата и Лука ипак неће доћи.
Лука мора да мирује, не сме ни да се креће, а камоли да путује.
— Нека га тата чува, дођи ти — наговарала сам маму док сам
нервозно клатила ногама на зидићу преко пута Градске каване.
— Знаш, Софија... у Старом Граду нисам била толике године.
Не могу тек тако да дођем... — мама је тешко састављала
реченице. — Морала бих да донесем поклоне, а знаш да смо без
пара... Тета Мирта је остарила, једва сам је препознала... А тета
Луце...
— Она умире, мама, ако сад не дођеш, можда је никада нећеш
видети! — викнула сам у мобилни и привукла пажњу свих
конобара и гостију.
— Софија, ти то не разумеш, морам да се припремим... — мама
је била на ивици плача, а ја је нисам остављала на миру. — Каква
припрема, какви поклони, мама, овде нико ништа не очекује од
тебе, само дођи!
— Софија, морам да се припремим, у души морам да се
припремим, ти то не разумеш, велика је то бол... — мама је
говорила кроз сузе.
— Мама, о чему ти говориш? Тета Луце је на самрти...
— Софија, немој да ме мучиш!
— Нона Луција ми је поклонила медаљон. А знаш ко је у
медаљону? Знаш ко?
— Не знам, Софија.
— Ја кад сам била беба! — вичем све јаче. — Нона Луце чезне
да те види, да упозна тату и Луку. Она то никада није рекла, али
сам ја то осетила из сваког њеног погледа и покрета...
— Немој ме, Софија, немој ме — мама плаче.
— Тата, онда дођи ти! — не одустајем од своје идеје. — Нона
Луце је сјајна, мораш да је упознаш. Сасвим је другачија од баба
Марије. Ти би се одушевио њом! За њу је важније да су људи
срећни него да је кућа сређена. Тата, кад ти кажем, нона Луце би
ти се много допала... Она је сјајна! А тек како воли животиње!
Тата?! Тата?! Да ли си ту?

102
 — јесам, Софија.
— Па што ћутиш? Хоћеш да дођеш, тата? Дођи да упознаш
моје рођаке, у ствари наше рођаке? И Барба Јосип је остао без
посла. И он иде на пецање. Можете да идете заједно. Је л’
долазиш?
— Тешко, Софија. Још нам није стигла никаква уплата... — тата
мумла себи у браду.
— Па позајми, рекао си да ћеш да позајмиш паре. Позајми
само за аутобуску карту. Овде ти паре и не требају. Нона има
башту, овде ти не требају паре. Тата, да ли долазиш?
— Не, Софија. Више немамо од кога да позајмљујемо...
Хрватска је друга држава...
— Али, тата, природа не зна за границе, то си ми ти говорио, је
л’ тако да јеси? Природа припада планети, а не политичарима, то
си ми исто говорио. Границе су измислили људи... Тата! Тата,
дођи, молим те!
Веза је пукла. Нисам више звала кућу. Моји не долазе. Нона је
на самрти. Зрикавци певају. Пас лаје у даљини. Вруће је. Комарци
ми лете око главе. Престала сам да их убијам. У праву је нона кад
каже да су и они божја бића.
Баба је данас раскинула са Удварачем. Чим је чуо да се
вратила у Стари Град, брже-боље је дојурио са цвећем у руци.
— Шјора Марија, моран ван реч да вас је бол учинила круто
липшон — Удварач је обасипао бабу комплиментима. — Сад ван
не би да ни седамдесет дви године.
У некој другој прилици главна глумица сениор би затрептала
очима и осмехнула се, али баби данас није било ни до чега, а
камоли до удварања.
— Како вас није срам! Сестра ми је на умору! Осин тога ја и
неман седамдесет дви, него шездесет девет. Збогон!
Удварач је излетео из куће, а за њим је полетело и цвеће. У
другој прилици бих ликовала, али ми данас није било ни до чега,
а камоли до бабиног Удварача.
Вруће је. Устајем и гледам кроз прозор. Тихо је. Тек понекад у
даљини прође који аутомобил. Целог дана ме боли стомак.
Изашле су ми и бубуљице, али ме то сад савршено не занима.

103
 Много ми је жао што мама, тата и Лука неће доћи. Много. А
баш сам се радовала. Хтела сам да им покажем где купујем хлеб,
и како берем парадајз и салату, и која су добра места за купање, и
хтела сам да им покажем зидић где се хвата интернет, и који
јастуци иду на терасу а који у двориште, и хтела сам да их водим
на Великог пирата, и да им покажем где је тачно нона седела кад
сам јој показивала Цврлетове слике...
Врачам се у кревет. Чујем бабу да хрче. Добро је што је
заспала. У болници јој је било грозно, ставили су јој поред нонине
постеље креветац за бебе, у који никако није могла да се спакује.
Данас су је екстра смориле и комшинице.
— А кад је партиа мој Дује, ја нисан могла ни крух ставит у
уста. Изгубила сан десет кила у два дана, а видин, Маре, ти можеш
ист — бабу је подбадала једна комшиница.
— А моја матер је исто ка Луција умрла у својој постеји, није
тила остат у болници — на прву се надовезала и друга комшиница.
— Моја сестра је још жива, а мени није до ћакулања. Појте ви
липо дома! — отпратила их је баба до капије, ушла у кућу,
закључала врата, прекрила лице рукама и почела да плаче.
Уморна сам, и пеку ме очи, и боли ме стомак, али не могу да
заспим. Само жмурим, тако ми је лакше. Слушам зрикавце. Баба
је престала да хрче. Када је деда Стева био болестан, исто је било
грозно у кући, али ово сада је много горе. Лежим на леђима, руке
су ми поред тела. Више ми није ни до летења. Данас чак нисам
ишла ни на Фејс да видим како Свен и ја лежимо једно поред
другог на пешкиру. Ана каже да је супер слика. Тачно знам шта би
нона рекла кад би видела мене и Свена:
— Ајме, ћа сте лип пар. Ка да гледан Матета и мене на
вјенчању.

104
 Двадесет прва ноћ

Ј ош једна дуга ноћ. Бацила сам се баби у загрљај и зајецала:

— Ја сам крива што је нона умрла... Сањала сам да лети и
да је сва у белом, као анђео. И да има две црвене флеке
испод срца. Ја сам крива. И још сам поред њеног узглавља
направила икебану од вештачког цвећа, а то је несрећа.
Седела сам на бабином кревету и јецала. Она ме је грлила и
љуљала као да сам беба.
— Ниси ти крива. Нико није крив. Нона је умрла од срца. Кад
смо биле у болници, рекла ми је да је пресрећна што те је
упознала. Ти си јој нешто најлипше шта је доживила у последњих
двадесет шест година.
Шкуре су широм отворене. Чујем зрикавце. Месец обасјава
собу и бабину руку. Вене су јој искочиле. Држи ме чврсто у
наручју. И љуља ме. Вруће је. Сва сам мокра од зноја. Јутрос у соби
смо у једном тренутку остале само нона и ја.
Ти ћеш твојој нони поквасит уста кад јој дође задњи час. Хоћеш
ли, липа моја?, наједном сам се сетила шта ми је нона рекла пре
неколико дана на тераси.
Умочила сам крај марамице у чашу с водом. Пришла сам нони
и нежно јој обрисала уста. Она ми се осмехнула. А можда се ништа
од тога и није догодило. Заправо, нисам сасвим сигурна да ли ми
је нона то икада и рекла. Сад то и није важно. Ноне више нема.
Баба каже да нико није крив. Баба каже да ме је нона много
волела. Ја кажем баби да сам и ја много волела нону. Баба ме љуља
и шапуће у косу:
— Њу смо сви волили. Наша Луце... Њу ниси мога не волит.

105
 Силвија испраћа момка на капији. Благо њој, нико јој није
умро. Чујем је како нешто говори и како се смеје. Сад је тишина.
Сигурно се љубе. Све се слаже као тетрис, помислила сам. Не баш
увек онако како ми хоћемо и очекујемо, али се коцкице уклапају
тачно у милиметар и секунд...
Учинило ми се да сам ухватила неку врло важну мисао и,
таман да је изговорим наглас, она ми одлети — кроз прозор, па у
двориште, према граду, а онда ка излазу из староградског залива...
Пратила сам је погледом све док није изашла на океан. Онда сам
је пустила да оде својим путем, а ја сам се вратила баби у загрљај.
Вечерас смо се сви окупили у нониној кући. Седели смо у
дневном боравку. Први је проговорио барба Јосип. Кренуо је да
препричава неку своју пустоловину с нона Луцијом. Касније су му
се придружили и остали.
—... а онда смо Луце и ја искочиле кроз понистру... — живо је
говорила баба.
— Зар се нисте страшиле од висине? — Ана је зинула од чуда.
— Кад си млад, не знаш за страх! — баба је превртала
телеграме по рукама. Међу њима је био један из Београда.
— А ди сан тада биа ја? — наједном се запитао Лука дида.
— Биа си у својој постеји, спавао си — када је баба ово
изговорила, сви смо праснули у смех.
Барба Јосип је искористио тај тренутак да започне и неке друге
приче — како су он, његов покојни брат и моја мама радили ово и
оно кад су били мали.
— Први пут сан чуо тату како говори о барба Тончију. Први
пут — рекао ми је касније Лука рођак.
Тврдим да је нонина кућа од ове вечери постала већа, бар за
милиметар. Зидови разумеју оно што људи говоре, исто као и
животиње.
После смо Ана, Лука рођак и ја отишли на риву. Потерали су
нас одрасли да гледамо ватромет. Нона Луција је умрла на Светог
Рока, заштитника Старог Града. Рива је била пуна људи. Право је
чудо што смо налетели на Свена. Он је оставио своје друштво и
придружио нам се. Пробијали смо се кроз гужву. Мирисала је
печена сардела. Пролазили смо поред продаваца накита, лаванде,

106
шкољки, шешира, наочара за сунце, марама, пешкира за плажу,
сувенира, антиквитета, рижота на било, фритула, сладоледа...
Мешали су се мириси, укуси, боје, звуци, осећања. У једном
тренутку Свен ме је ухватио за руку. Правила сам се као да је то
сасвим природно, мада ме је прошла језа од главе до пете. А
можда Свен и ја једног дана стварно будемо муж и жена.
Извлачим се из бабиног загрљаја. Она ме љуби у чело. Врачам
се у свој кревет. Баба прилази прозору. Ослања се на ивицу зида и
гледа у ноћ. Ја сам преуморна, али ми сан не долази на очи.
У једном тренутку Лука рођак и Ана нестали су у оној гужви
на риви. Свен и ја смо наставили да се пробијамо кроз масу. Када
је увис полетела прва светлећа ракета, обоје смо се укопали у
месту и подигли главе. Небом су се разливале боје, а ја сам
треперила као Цврлетове уши на ветру. Мислила сам час на нону,
час на моје у Београду, час на барба Тончија, а час на свог мужа.
Већ сутра Свен и ја ћемо се растати. Свако ће отичи својој кући. А
после? Шта ће бити после?
Баба је притворила шкуре. Села је на кревет и тихо рекла:
— Софија, живот је трен. Ка да сан јучер била дите и трчала по
овон врту. Не могу вироват!
Нона Луце је била сасвим различита од баба Марије. Ко би
рекао да су њих две рођене сестре... Бабу можеш лако да усрећиш,
само наштелујеш вагу да показује који килограм мање и она ће
цео дан да лети кроз кућу. Нона Луце је била потпуно другачија.
Она се радовала кад убере парадајз у башти, кад нахрани мачку
или кад пада киша. Ја сам сличнија нони него баби. Најтеже ми
пада кад треба са Иваном и Сашком да идем у тржни центар и још
да се претварам да ми је забавно. Знам да је одвратно што сам
лицемерна, али ако им кажем шта стварно мислим о разгледању
излога, неће ме никад више позвати. И шта ћу онда? Сама да
седим у својој соби.
— Софија, уживај у свакон тренутку — износила је баба
животне мудрости.
— Баба, имам једну тајну... — и ја сам пожелела да будем
искрена, па шта буде. — Вечерас сам се пољубила филмски, први
пут у животу.

107
 — И ја сан се први пут појубила на Светог Рока — баба је
развукла усне у осмех.
Врло брзо сам се покајала што сам јој се поверила. Сад морам
да слушам о свим њеним фаталним љубавима од основне школе
до данас. Једном главна глумица, увек главна глумица. Али бар
смо накратко заборавиле на сутрашњи дан.
Када се завршио ватромет, Свен и ја смо кренули ка Лантерни.
Он је ишао први и чистио пролаз кроз гужву. Имала сам утисак да
клизимо по леду. Свен би се повремено окренуо и насмејао, чисто
да провери да ли је све у реду. Ја сам ишла за њим повијајући се
час на једну, час на другу страну. На тренутке сам имала осећај да
сам напуњена хелијумом и да летим за Свеном као балон.
— А је ли то момак због ког си плакала у Болу? — тргла ме је
баба из размишљања.
— Не, тај је Марко, он је пријатељ од Луке брата. С њим је све
готово. Раскинули смо пре него што смо се и смували. После оне
лубенице нисам хтела више да га видим. — Значи, ово је неки
други?
— Да, овај је Свен, он је друг од Луке рођака.
— Свен? Какво му је то име? — чуди се баба.
— Шведско. Свен је из Стокхолма. Летује у Старом Граду.
— Ма немој! И како изгледа?
— Има шишке преко чела и стално ради овако... —
демонстрирам баби Свенов покрет главом.
— Имала сан и ја једног Дражена, он је исто тако радиа главон,
баш ка тај твој Свен — баба се радосно присећа још једног свог
несуђеног кандидата.
— Хоћеш да ти покажем како изгледа Свен? Имам слику... —
брзо ступам у акцију и потурам баби мобилни под нос. — Ајме ћа
је смишан! А ко је ова поред њега? — баба се удубљује у
фотографију.
— Како ко? Па ја! Ваљда видиш!
— Опрости, нисан те препознала, мислила сан да је нека цура.
Ајме мени, па ти више ниси дите. Софија, ала си израсла! А ја све
мислин ти си још увик моја луткица!

108
 Свен и ја смо сели на клупу на Лантерни. Гледали смо у
трајект који је полако напуштао староградски залив. Свен ме је
загрлио и рекао да сам му се допала чим ме је видео у
посластичарници. Одмах је приметио да сам другачија од осталих
девојака, да имам нешто чисто и неискварено у себи и да сам
много лепа. Ја сам њему казала да сам тужна јер је умрла нона
Луце, и да моја породица неће доћи на сахрану, и да ја покушавам
да научим да летим исто као галеб Џонатан Ливингстон. Рекла
сам му још да мој друг Пеђа не воли странце и хомосексуалце, и
још сам му рекла да сам ја врло ћутљива и стидљива, и да ми није
јасно како то да оволико брбљам. Ето, чак ме није блам да с њим
разговарам на енглеском, мада из енглеског имам четворку, а
можда је још занимљивије то што сам се пред њим шеткала у
купачем костиму и плус сам легла поред њега на пешкир. Када
сам му све то испричала, извадила сам телефон из џепа и
направила селфи. Тако ћу знати да је он заиста постојао овог лета,
да га нисам измислила.
Свен ме је пажљиво слушао док сам говорила, а када сам
заћутала, забацио је шишке, насмејао се и пољубио ме. Остали
смо да седимо тако загрљени све док се трајект није претворио у
једну далеку светлу тачку.
Затворила сам очи и заспала. Уопште ми није сметало што
баба хрче.

109
 Двадесет друга ноћ

К
офери су спремни. Још нам остаје ујутру да скинемо
постељину, убацимо је у машину и простремо, да
доручкујемо, попијемо кафу, поздравимо се са свима
и кренемо на трајект. Баба још није легла. Отапа
фрижидер. Ја гледам у пукотине на зиду. Не могу да разлучим да
ли сам срећна што идем кући или сам тужна што напуштам Стари
Град.
Нона је сахрањена у пет по подне. Иако је било вруће као у
експрес лонцу, на гробље је дошло много људи. Дошли су и бабин
Удварач, и обе комшинице, и пекарка, и гомила света који не
познајем. Да Свен није отпутовао, и он би дошао. У току сахране
Лука дида је све време био уз бабу. Држао ју је под руку, а она се
ослањала на његово раме. Када је ковчег спуштен, брат и сестра
су се скупили једно уз друго као Ивица и Марица.
А можда нона Луце не би умрла да су се њих двоје раније
помирили?, пролетела ми је мисао кроз главу као комета кроз
атмосферу. Зашто је тако тешко рећи опрости? Зашто људи не
виде своје грешке, него само туђе? Зашто нам је важније да смо у
праву него да смо срећни?
После сахране Ана и Лука рођак су ме одвели у некакав дворац
ренесансног песника. Седели смо на каменом зиду поред рибњака
и ћутали. Глава ми је била пуна свега и свачега и пријала ми је
тишина. Гледала сам рибе како се вешто кречу у ограђеном
простору. Није било сударања и није било свађања.
— То су ти циплићи, а ово ти је рибњак Петра Хекторовића —
рекла је Ана.
Благо циплићима, помислила сам.
110
 Поскочила сам у кревету. Уплашио ме је тресак. Баби је нешто
испало на под у кухињи. Чујем је како псује и прича сама са собом.
Свен је отпутовао данас у два, три сата пре нонине сахране.
Ана, Лука рођак и ја смо ишли на пристаниште да га испратимо.
Његови су одмах ушли на трајект, а Свен је био с нама до
последњег тренутка. Држао ме је око струка и причао с Луком. Ја
сам горела од врућине и још више од љубави.
— Свен је добар момак, његови долазе овод годинама — рекао
ми је Лука рођак. — Једино што је овисник од интернета.
— Како то мислиш? — питала сам не одвајајући поглед од
једног циплића.
— Зар ниси примјетила да је стално с некин гаџетон? Свен ти
је из оног вица Постоји живот изван интернета. Стварно? Дај ми
линк!
— То значи да ће се наша веза одвијати беспрекорно —
осмехнула сам се.
Нисам приметила да је Свен гаџет манијак, заправо нисам ни
имала прилике, ми смо се видели укупно четири пута у животу.
Ми се и не познајемо. Баба чангрља доле, а мишеви горе. Није их
било у последње време... или их ја нисам примећивала.
Мост на трајекту почео је да се диже, а Свен и ја смо почели
да се љубимо. Стајали смо припијени једно уз друго, галебови су
летели изнад наших глава, посада је скупљала конопце, путници
су махали с терасе, једрилице су пловиле заливом, деца су се
прскала у плићаку, конобари су служили кафу у Градској кавани,
туристи су изнајмљивали чамце, баба је облачила црну хаљину,
Лука дида је везивао црну кравату, нона Мирта је брала цвеће у
врту, баш оно које је нона Луце највише волела. Лука рођак и Ана
су панично викали да ће трајект кренути, а Свен и ја смо се и даље
љубили.
— Да је ово филм, гледаоци би рекли да је превише догађаја и
обрта, да то није реално и да је живот сасвим другачији — рекла
сам и наслонила главу на зид.
— Добра си ти цура, волин што си ми родица — ударио ме је
Лука рођак по леђима. — А кад сан те први пут видиа код нона
Луције у двору, мислио сан да си редикул у тоталу.

111
 — Софија, и ја волин шта си ми родица, а тила сан те питат, да
ли би ми посудила ону твоју модру вештицу?
— Вештицу? — збуњено сам гледала Ану.
— Да, ону шта овдје има све нешто светлуцаво... У недиљу иден
на рођендан код једне пријатељице, а та твоја вешта ми је много
липа.
Захваљујући Ани, научила сам да је вешта хаљина и научила
сам да живот проклето иде напред, без обзира на то што се ја
распадам у парампарчад. Неко слави рођендан, неко се венчава,
а неко је управо овог тренутка дошао на свет. Ни циплићи нису
баш много марили за моја осећања. Играли су се по рибњаку, а
капљице су летеле по ваздуху. Вече је долазило крупним
корацима.
— Ја сутра путујем, Ана...
— Где?
— Кући, у Београд.
— Зоћ? — гледала ме је Ана нетремице.
— Требало је већ да сам код куће, али смо баба и ја продужиле,
због ноне...
— Мрзин кад дође крај лита. Онда сви иду ћа. Стари Град
остаје пуст и празан.
— Бићемо у контакту преко Фејса, и преко мобилног, и преко
Скајпа... — покушала сам да је утешим. И главним глумицама се
очи напуне сузама.
— Тако сви кажу, а кад оду дома, забораве нас.
— Ја нећу — чврсто сам јој обећала.
Извадила сам нотес из торбе, исцепала папир и на њему
исписала све своје податке — кућне и електронске. Био је то мој
завет да ћемо заувек остати заједно — од сада, па до гроба. Онда
сам узела други папири на њему написала штампаним словима
Анино име. Желела сам да и она мени напише своје податке. Она
је упрла прст у мој рукопис и упитала:
— А ћа си ово написала овод, ћа ти значи ово Аха?
— Ту пише Ана, ћирилицом — рекла сам кроз смех.
Баба се пење уз степенице. Гаси светло на соли. Пролази поред
психе. Огледало је поздравља звецкањем. Улази у собу. Затвара
112
шкуре. Скида хаљину. Ставља је преко столице. Облачи
спавачицу. Савија се да дохвати минђушу која јој је пата на под.
Прдне. Усправи се и наљути се на мене:
— Ћа је смишно? А то се свакон човику догоди. А ти никад не
прднеш, је ли? Видићу те кад дођеш у моје године!
Од смеха не могу ништа да кажем. А ни она. Села је на кревет
и тресе се. Од смеха се тресу и кревет, и под, и цела кућа. Ако нас
нона сад гледа, сигурно се и она смеје.
— Ана и ја имамо једно изненађење за тебе — рекао ми је Лука
рођак пре него што смо напустили рибњак Петра Хекторовича. —
Један наш пријатељ ради на аеродрому у Старом Граду и питали
смо га...
— Да те провоза авионон изнад отока — Ана је нестрпљиво
завршила реченицу. — Рекла си да ти је жеља летит и ми смо ти
набавили крила.
— Крила нису као код галеба Џонатана, али су ипак крила —
осмехнуо се Лука рођак.
Ана и Лука рођак гледали су ме с нестрпљењем. Требало је да
поскочим од радости, да их изљубим и пожурим на аеродром, да
седнем у кабину поред пилота и да се винем у ваздух. Видела бих
острво као на длану, Стари Град, Јелсу, Врбоску, Хвар и све увале.
Видела бих како море светлуца на сунцу и видела бих да је свет
бајка са срећним крајем. Да су ми ово понудили пре само
неколико дана, тако би то и било. Али данас...
— Хвала вам, много вам хвала, али мени крила више нису
потребна. Овог лета ја сам научила да летим.
Баба тражи најзгоднији положај. Кревет шкрипи. Шушти
чаршав. Зрикавци певају испраћајну песму.
— Лаку ноћ — каже баба.
— Лаку ноћ — кажем ја.
Стиже ми једна порука, за њом друга, па трећа и четврта...
Узимам мобилни.
— Тај твој Пеђа је решио да више не поједе ниједну моју сарму,
колико ја видин — баба се оглашава из мрака.
— Овог пута није Пеђа — отварам поруке и брзо их читам.
— А ко је онда? Швеђанин?

113
 — С њим се дописујем преко Вајбера, ову су поруке од Ане и
Луке рођака.
— Свашта! Па до малопре сте били скупа. Ћа ти имају писат?
— Није важно шта ми пишу, него како!
— А како ти могу писат? Јапански?
— Не, пишу ми ћирилицом. Данас сам их учила азбуку.
— Е дицо, дицо...
Ноћ је. Ја одговарам на поруке. Баба хрче.

114
 Двадесет трећа ноћ

З
начи, страшно. Она је немогућа. Аутобус није кренуо, а
баба је већ успела да се посвађа са возачем и путницима
који седе испред, иза и поред нас. Лепо сам је молила да
не носи ту јастучину, али не, не можеш ти с њом да изађеш на крај.
Кад она нешто зацрта, нема шансе да је поколебаш. Мајко моја,
пропашћу у земљу. Стављам слушалице и покривам се јакном
преко главе.
Тог јутра сам се пробудила пре бабе. Угланцала сам нонине
црвене ципеле и препеглала своју модру вешту. Вешалицу с
хаљином закачила сам на Анине шкуре, а ципеле сам ставила на
даску од прозора. Желела сам да се обрадује чим отвори очи. У
Лукин прозор сам ставила евре које нисам заменила. Није много,
али њему ће користити за Сплит.
Онда сам отишла до пекаре и купила папрењаке. То су
медењаци који се праве по породичном рецепту. Некада су их
мештани слали бродом преко океана својима у Америку. Нису
јефтини, али нисам штедела, поделићу их као сувенире у
Београду. Пекарка ми је пружила две кесе и рекла:
— Софија, ова је твоја, а ову дај матери. Зденка је више волила
цвите од папрењака. И реци јој да јој цвите шаље тета Весна, значе
она ко сан ја. Само јој тако реци, јеси ли упамтила?
Климам главом, захваљујем се и узимам кесе. Поздрављам се
с пекарком и осталима који су стајали у реду. На путу до куће
вучем руку по каменим зидовима и растајем се од лета, распуста
и детињства. Грабим у свет одраслих, мада не знам тачно ни куда
идем ни где ћу да стигнем...

115
 Двориште је било пуно рођака и комшија. Главна глумица је
неколико пута излазила на бис. Поклањала се и кришом брисала
сузе. Само сам чекала кад ће да се баци у публику раширених руку
и ногу. То би био спектакл. Бабина патетика ми је ужасно ишла на
живце, па сам ја радила све супротно од ње. Трудила сам се да
растанак окренем на зезање.
— Кад следећи пут будете призивале духове, поздравите ми
нона Луцију — намигујем комшиницама. — И реците јој да сам
нашла своју сродну душу.
Рођаци и комшије су нас пратили до паркинга. Барба Јосипова
кола већ су била претрпана нашим стварима. Једва смо се баба и
ја угурале. За Ану и Луку рођака није било места, нажалост.
Главно да је главна глумица понела свој јастук. То је најбитније од
свега.
— Софија, данас ништа ниси ставила у уста. Понила сан ти
чврсти јогурт, ти то волиш. Софија! — гурка ме баба.
Правим се да спавам. Једва чекам да стигнем кући и закључам
се у своју собу. Једино ћу да пустим Цврлета. Остале нећу ни да
чујем ни да видим. Баба наставља тортуру:
— Софија, па ти си заспала! Зашто не кажеш да си заспала,
него ме пушташ да те будим?
Нећу да се упецам на бабину удицу... Нећу... Нећу...
Појачавам тон...

Сунце залази иза кућа из лонца мирише сутрашњи ручак

А изнад лонца лети муха
И гледа у лонцу шта се куха ха-ха-ха-ха-ха
Пуњене паприке, пуњене паприке...

— Софија, шта си толико појачала ту музику? ’Оћеш изгубит

слух, је л’ то ’оћеш? Знаш како је онај моли од тета Зорице морао
да иде на операцију, да му уграђују неке цјевчице у ухо, хоћеш и
теби да уграђују цјевчице, је л’ то хоћеш? Смањи тон! Софија,
чујеш ли ти мене?
Дјечаци против бабе... Нећу да се упецам! Нећу... Нећу...
Нећу... Покушавам да се наместим, али овде је тако проклето

116
тесно. Гледам кроз прозор. Напољу видим мрак, а у одразу стакла
бабу и њен јастук. Наравно, она спава. Свен ми стално шаље
поруке, а ја не могу да му одговарам. Истрошила сам кредит, а
немам интернет. Једва чекам да уђемо у Србију, па да му
одговорим. Тако ми недостаје. Недостају ми његове шишке, и
његов осмех, и његов загрљај, и његов пољубац. Жао ми је што га
нона Луце није упознала. Њих двоје би се одмах укачили, гарант,
иако не говоре истим језиком.
Путујемо. Пролазимо испод моста...поред бензинске пумпе...
кроз поља... уз паркиране камионе... уз ресторане... покрај мотела
и хотела... Затварам очи и, таман да ме ухвати сан, стиже ми
порука од Луке брата. Јавља ми да је Марко раскинуо с Даријом.
Марко? Једва да га се и сећам. Баба хрче. Гуркам је лактом.
Дрмусам је за руку. Измичем јој јастук. Ништа. Али није једина,
хрче још неки лик испред нас. Надам се само да то није шофер.
Смејем се. А шта друго да радим?
Стиже ми порука од Пеђе. Пише да ће отићи да живи код
ћалета чим заврши осми разред. У Нишу ће да упише средњу
школу. Каже да је имао дуг разговор с кевом и ћалетом и да ће ми
све испричати кад се будемо видели. Читам ону поруку још једном
и не могу да верујем својим очима. Добијам СМС и од маме. Каже
да ће сви доћи на станицу по нас. И Цврле. То ме је баш
обрадовало.
Барба Јосип нас је одвезао до трајекта. Када су кренула кола с
паркинга, Лука дида нам је махао, нона Мирта је брисала очи, тета
Добренка нам је слала пољупце, а Лука рођак и Ана су дуго трчали
за колима. Барба Јосип је замолио једног човека на трајекту да га
пусти унутра да би нам помогао око ствари. Баба је заузела пет
места како би могла да дигне ноге и легне. Ја сам изашла на
палубу. Нисам могла да гледам како се свађа с неким Чесима око
утикача за струју. Они су људи хтели да укључе лаптоп, а она фен.
Опрала је косу пред полазак и није стигла да се исфенира. Трајект
је баш право место за фризирање! Страшно! Трајект нас је довезао
до Сплита, а онда смо ушле у аутобус и кренуле за Београд.
Све што дубље улазимо у копно, све се више удаљавамо од
лета. Преврћем мобилни по рукама. Стиже ми порука од Свена.
Пише да је с друштвом био у неком клубу, али их је оставио и

117
кренуо пешице кући. Пише да погледам у Месец јер и он управо
гледа у њега. На тај начин ћемо се повезати. Месец је очигледно с
друге стране аутобуса. Не видим га. Пропињем се и тражим га.
Устајем, провлачим се поред бабине јастучине. Идем до краја
аутобуса и гледам кроз задње стакло. Нема га ни тамо. Одлазим
до шофера и питам га:
— Извините, да ли сте видели Месец?
— Лепојко, нема га вечерас. Облачно је, ваљда видиш — шофер
мрда носем лево-десно и шмрче.
Одлазим на место и стављам јастучину под главу. Гледам кроз
прозор. Почиње киша. Капљице се сливају низ стакло. Једна
капљица, друга капљица, трећа, четврта, пета, шеста, седма
капљица... И није лош овај бабин јастук... десета... једанаеста...
двадесета... не, погрешила сам, дванаеста... Затварам очи и
почињем да певушим:

Fly me to the moon,

let me play among the stars...

Преспавала сам већи део пута. Када сам отворила очи, напољу
је пљуштала киша. Аутобус је стајао на граници, а баба се као
лавица борила за сваку флашу маслиновог уља коју је понела с
Хвара. Цариници су је на крају пустили, а шта ће људи, видели с
ким имају посла. Кад она нешто одлучи да уради, гора је од
булдожера. Она би и Чака Нориса надмудрила. Али доста о баби,
хоћу и ја мало да осетим сјај позорнице.
На аутобуској станици ме није баш дочекао црвени тепих, али
је било врло живо и весело. Тата ме је вртео укруг, мама ме је
љубила, Цврле је скакао по мени, а Лука брат ме је грлио штаком.
Публика је аплаудирала, блицеви су трептали, обожаваоци ми
тражили аутограме, новинари трчали за мном. Све у свему, било
је као на филму. Коначно и ја да будем главна глумица у свом
животу.
Баба и ја путовале смо цео дан и целу ноћ и ево ме сад у свом
кревету. Уместо зрикаваца чујем трамваје. Цврле спава, ја узимам
мобилни и почињем да куцам поруке:

118
 Sven, do you want to visit Belgrade?

Драга Ана, како ти стоји модра вештица?

Лука, само да знаш да галеб Џонатан и даље лети. 

Сашка, Ивана, кад ћемо у школско?

Пеђа, ништа не брини, има редовно да ти шаљем бабине

сарме по шоферу. А ваљда ћеш некад да ме позовеш у госте
да и ја видим тај Ниш!

Свиће. Пада киша. Држим златни медаљон у руци. Спавам, а,

ко зна, можда и хрчем...

119
120