MOJA PESMA

Nemam pticu, ali imam pesmu,

rei su joj ko perje arene.
Nemam psa, ali imam pesmu
koja stalno trkara uz mene.
Jastuku je uvee apuem,
samo tiho da je krevet uje,
pesmica me ko psetance greje
i ko dobra ptica uspavljuje.
OFER VELIKE KUE
Moj tata vozi tramvaj
to putuje sa jednog kraja grada na drugi kraj
po inama koje okovane lee,
i, ponekad, trolejbus veliki crveni pauk
koji je izmeu bandera ispleo
eline mree.
Moja mama ne vozi ulicama
ni drumovima,
njena su kola bez tokova.
Moja mama vozi lift
kroz tunel izmeu spratova.
as putuje glavom gore,
as nogama ide dole.
Gore? Dole!
Dole? Gore!
vodi mama razgovore.
Na sprat prvi,
pa na trei,
pa na peti,
onda opet
dole sleti
pa poleti
kao ptica
do poslednjih
stepenica
ispod krova,
pa iznova.
Pa iznova:
Gore? Dole!
Dole? Gore!
vodi mama
razgovore.
as je mama iznad glava,
as je mama ispod nogu,
as lift pita:

 Moe?
as lift kae:
Mogu.
Moe?
Mogu.
Moe?
Mogu.
I publiku
tako mnogu
mama prima
i deli je
spratovima.

VRTEKA
alji, tata, telegram
ja na potu da ga dam.
Sad na poti kod potara
niko vrata ne otvara,
niti stoje brave, alke,
nit ih dre kvake, arke,
niti pie: "Guraj", "Vuci".
Nit ta kripi, nit ta strue.
Sad na poti kod potara
ko vrteka sa vaara
vrata krue.
alji, tata, telegram
ja na potu da ga dam.
Kad ga dam,
da se provozam.

ULICE
Svake veeri ulice mnoge
otprate zadnji tramvaj do stana,
isprue svoje umorne noge
duge od jednog do drugog dana.
Umiju ulice tamno lice,
za prelaz oboje svoje staze,
zakrpe kaput i nogavice
da sutra po njima ljudi gaze.

Zatvore kapije i okna snena,

utule bele svetiljke svoje,
to kao leptiri bez imena
elinim stubom probodeni stoje.
A onda ute ulice mnoge,
leei gledaju zvezde jasne,
samo poneko aptanje noge
podseti ulicu na goste kasne.

GRADSKI KONJ
Trolejbuse, trolejbuse,
ti si staro gradsko kljuse,
ima svoju talu linu,
jede slamu elektrinu,
putnici u tebi stoje,
roak ti je konj iz Troje,
po gradu te kas lomata,
Odisej je tebi tata,
samo s ratom nema veze,
ima radne obaveze.

POSLEDNJA STANICA
Kraj moje kue, na uglu,
gde ljudi uvek stoje,
prijatelj stari, trolejbus,
odmara tokove svoje.
Obrazi rumeni se znoje.
Dahe prijatelj stari.
Debela okna mu drhte
ko dedi naoari.
Prijatelj lulu pali
varnicu trolom kresne
i tad u kola niko,
za minut, ui ne sme.
Poslednja stanica to je
odmah kraj kue moje,
pa esto gledam trolejbus
kad odmara tokove svoje.

TA JE OTAC
Molim vas, recite,
otac ta je?
Da li je otac tata
ili sudija za prekraje?
Mene otac stalno ispituje
i eli ovo i ono da uje.
I kad sam u kolu pola,
i kad sam iz kole dola,
i zato je ovo ovako,
i zato je ono onako,
i zato je ovo ovde
zato ono nije onde,
i kako sam smela ovo,
i kako sam smela ono,
i znam li ja da sam ve velika,
i znam li ja da vie nisam mala,
znam li ja ta je karakter tvri od elika
i znam li ja poto je nala?
I zato nisam mislila,
i kako nisam pazila,
i ta sam opet zgazila,
i kako, kako,
i zato, zato,
i smem li, smem li,
i znam li, znam li?
Pa zato pitam
otac ta je.
Da li je otac tata
ili sudija za prekraje?
FIFI
Ovaj as, ovaj as
jedan pas
na uzici od svile,
sa noktima lila,
s manicom od tila
prolazi kraj nas.
Jedna ena stara
sa njim razgovara:

Fifi,
Fifi,
Fifi,
Fifi,

gledaj pravo,
digni rep.
pazi drvo.
nisi slep.

Fifi,
Fifi,
Fifi,
Fifi,
Fifi,
Fifi,
Fifi,
Fifi,
Fifi,
Fifi,

manu pazi.
lepo gazi.
to ne njui.
gore ui.
ti zna ko si.
ne prkosi.
jezik nie.
hodi blie.
ne skakui.
sad e kui.

Tako Fifi ivi

na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa manom od tila.
Tako ena stara
sa njim razgovara.
Tako ovaj as
prooe kraj nas.

UOI GODINE NOVE

Uoi Godine nove
kad tata platu primi,
u tramvaj obino sedne
i neto apue zimi.
Tako obie varo
i radnje po njoj rasute.
Iz jednog izloga udnog
kupi mi cipele ute.
I tamo gde knjiga ima
uspori korak tata,
ozbiljno gleda po njima
i hvata se za vrata.
Unutra ika-prodavac
upita: ta biste hteli?
A tata njemu kae:
Moj deak bajke eli!
I kada uvee kui
donesu tatu staze,
ja primim poklon i kaem:
Hvala ti, Deda-Mraze!

DEJE RUKE
ta moe stati u deje ruke,
u dve lake orahove ljuske?
Mogu dve lepe rumene jabuke
ili dva bela pera od guske.
U deje ruke ta moe stati,
u dve bele kolevice meke?
Tu mogu stati od trave vlati
i sedam srebrnih kapi iz reke.
ta moe stati u deje ake,
u dve korpice od prstiju?
etiri trenje nene i lake
tu mogu lepo da se skriju.
Na deje dlanove ta moe lei,
na krevetie meke ko oblaak?
Tu moe lei repi psei
i jedan mali areni maak.

UITELJU
O, uitelju,
vrati mi klikere.
Tri kamenca
od kamena
iz plamena
lavine,
s ramena mermer-planine,
trideset dana glaana
od tri majstora Braana;
i tri staklenca
obla,
ko tri kolenca
na prstu,
ko tri biserna zrna,
ko oi srna;
I tri siva olovca,
iz depa tvoga osnovca,
od tri majstora livena,
u vodi srebrnoj mivena.
Kad tri kamenca skakuu,
kad tri staklenca apuu,
kad tri olovca zazvone,

sve na svetu potone.

O, uitelju,
vrati mi klikere.
U svakome
po jedan deak ivi
i nisu oni krivi
to danas ne znam.

DRUG DRUGU
Ko ima druga, ima sve
i prijatelja i pomo u svakoj prilici,
adresu za pisma, i gitaru za pesmu,
i jo deset prstiju kada je malo svojih deset,
i uvo za tajnu, i uvo za elju,
i jo jedne oi, i jo jednu pamet.
Drugarstvo nije ptica,
ptica odleti.
Drugarstvo nije beli zec,
zec je plaljiv.
Drugarstvo nije pahuljica,
pahuljica je lepa, ali se istopi.
Drugarstvo nije zlato,
zlato se kupuje.
Drugarstvo nije aputanje,
aputanje se pretvara u jedinicu.
Drugarstvo je kao hrabrost vojnika,
kao asna re,
kao stalno seanje na druga.
Ako ivi u Prilepu, moe imati druga u Zagrebu.
Sa njim se moe sresti u letovalitu,
na logorovanju,
na ekskurziji,
na radnoj akciji,
kod babe i dede na selu.
Traite se, drugovi, irom domovine.
Traite se pokraj svakog puta, puteljka,
ispod svakog brda, planine,
pokraj svake reke, reice,
usred svakog polja, livade...

DA LI TO U GRAD DOLAZI JESEN

Da li to u grad dolazi jesen
kad na uglu ia kesten pee
i neki deak, eravkom zanesen,
pred kestenjarom ui celo vee.
Da li to u grad jesen stie
kad ista poinje s liem igru
i kad mu vihor kapu die
i zavrti ludo ko deak igru.
Da li to gradom jesen svira
i moje mame prati pesmu
ili je zvidukom veseljko dira
to krpom starom zavija esmu.
Da li to gradom jesen uta
zadrma kolska zvona redom
i srie bukvar iz kolskih klupa
i prva slova pie kredom.

SVE U KRUG
Padne lie na ulice i trotoare,
sakupi se u gomile
i ne zna gde e.
Naie vetar,
vrti se oko lia,
u-u, apue mu neto,
nagovara ga na put
i onda ga povede
na jednu stranu,
na drugu stranu,
pa u krug,
pa opet nekuda vetar vue za sobom
dugaki rep od lia;
pa opet ga sabija u gomile,
i onda tek lie shvati
da ga vetar vue za nos.

SAVA
Takva je reka Sava,
ne ume da spava.

I ujutru i uvee
zna samo da tee.
Poetak joj ica vode,
al' voda daleko ode.
Pojili je sleva, zdesna,
postala joj kua tesna.
Zaneo je momak plav,
udala se za Dunav.
DUNAV
Tee Dunav sa severa
i sve neto uz put smera.
Tek kod grada Beograda
zastao je iznenada.
Pravi lakat, menja tok,
pa sad tee na istok.
Prolazi kroz luku
sa Savom pod ruku.
Jedan mornar ree:
svadba im jo tee.

RADOZNALA PESMA
ta to radi
pripijena za dno mora
koljka plava?
Spava.
ta jeevi morski rade
kad ih gleda
neko dete?
Prete.
ta ribice male rade
kad ribari
bace mree?
Bee.
A kad ja sa stene skoim

ta to kae
more plavo?
Bravo!
MORNAR
Jednom sam negde proitao
neki je mornar svata znao:
Umeo je da golica kita,
da oblake ita,
da po suvu brodi,
da dubi na vodi,
da talase jai,
da sa bradom plai,
da lengerom peca,
da ga vole deca,
da sa morem peva,
i u vodi zeva,
da ostrva nae
i opazi lae
samo nikad znao nije
gde to riba vodu pije.

ON
Zazvonio telefon,
tata viknu: To je on!
Prijatelj me trai!
Mama viknu: To je on!
To me kroja trai!
Baba viknu: To je on!
To me deda trai!
I ja viknuh To je on!
To me drugar trai!
Uze tata telefon
a iz njega viknu on:
Izvini me, mili moj,
pogrean je broj!
IMENJACI
Ima kod nas jedna baka
sa tri mala imenjaka.
Ona ima maka uu,

pseto uu,
i unuka uu.
Svakog jutra baka ove
imenjake na rad zove.
Maak misli: pseto zove.
Pseto misli: dete zove.
Unuk misli: maka zove...
Kad na ruak zove baka
sva tri uju imenjaka.
Maak kae:
mene zove!
Pseto kae:
mene zove!
Unuk kae:
mene zove!
Ko da su im zeji kraci
zaas stignu imenjaci.
OBLAK
Jedan oblak vrlo smeo
na najviu kuu seo
usred naeg grada
tako iznenada.
Jo mu smeno to je seo
od smeha je hteo
pui
to sedi
na kui.
Jedan oblak vrlo smeo
na najviu kuu seo
usred naeg grada
tako iznenada
da je neko
jedva reko:
Be'te, nebo pada!
MALI GROF U TRAMVAJU
Jedna je ena
u tramvaju

digla graju.
upkala je muf
i vikala: Uf!
Kakav je to red
kad tu sedi ded
i jo ne znam koj',
a ne sini moj!
A sini je mleo
kao rvanj beo:
Mama, ja bih seo.
Mama, ja bih seo.
Ustao je ded
da ne kvari red.
Sini reko: Of!
i seo ko grof.

KOLA
kole su velike mirne ovce
koje okae veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u ute male avione.
kole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke priaju o mesecu.
kole su veliki udni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra puanom paljbom
i olovkama - dugakom sabljom.
Svakog septembra
kad jesen stupi
po dva su borca
u kolskoj klupi.
APUTANJE
Od kue do kole,
od kole do kue
uvek se poneto
apue, apue.

Tiho, tie,
tiho, tie,
Tiho ko padanje kie.
apuu se pisma
i apuu tajne,
apuu se zakletve
velike i trajne.
Tiho, tie,
tiho, tie,
tiho ko padanje kie.
POSLEDNJE PITANJE
I ta emo raditi sa torbama
na kraju kolske godine?
baciemo ih svi u vis.
Pa onda?
Onda jo jednom.
Pa onda?
Onda jo jednom.
I onda?
Onda emo ih uhvatiti u ruke
i zaboraviti sve ake muke.
JO JEDNO ZATO
kole nisu hoteli
i po sobama uitelji
ne reaju krevete,
pa zato onda
u kolskoj klupi
zaspi poneko dete?
kolske uionice
nisu fudbalska igralita
na kojima uitelj
u pitaljku svira,
pa zato se onda
u uionicama

za vreme odmora suner utira?

Eh, zato, zato,
zar se na svako zato
mudro odgovoriti mora?
Ovoga puta, izvinite,
ostaviemo vas
bez odgovora.
ZATO
Ne svlae se ptice,
u reci ribice,
u umi lisice,
na livadi cvetii,
u kui puii,
na grani vrapii,
ni medvedi,
medojedi,
ni ovce u toru,
ni koljke u moru,
ni abe u bari,
ni noni uvari
zato Joca da se svlai,
spavaicu da oblai?

VUKOVICA
Vuk je junak
i danas i negda
otac Stevan
a majka mu Jegda
u Triu
uz koze i kie
nauio
da ita i pie.
Bio pisar
kod Veljka Hajduka
i kuburu
drala mu ruka.
Dve mu noge
al jedna drvena
izrasla mu
iz desnog kolena.
Nije nikad
kaskao za etom
i s drvenom

leteo je svetom.
Umeo je
zemlje da premosti
Vuk Karadi
doktor pismenosti.
Za jezike imao je dara
pa ordenje nosi od tri cara.
U njemu je snaga povelika
imao je srce ba elika
iznad fesa
nosio nebesa
ispod fesa
trista samokresa.
Majstor slova
Vitez od Azbuke
imao je
i pamet i ruke.
to u glavi
to u ruku stavi
to u ruci
to i u azbuci.
POGAALICA
Otvoren prozor kua govori.
Zatvoren prozor utanje u sobama.
Otvorena vrata kua se raduje.
Zatvorena vrata brava tuguje.
Dete na otvorenom prozoru pred kuom drugovi.
Dete iza zatvorenog prozora u kui kazna.
Dete na vratima gost na pragu.
Dete iza zatvorenih vrata ulica pusta.
Cvee u prozoru srea u kui.
Ptica na prozoru kolevka se ljulja u kui.
Maka i pas na pragu dete na stazi.
Otac na vratima dete u naruju.
Stolica iza zatvorenih vrata rat na ulici.
Stolica ispred otvorenih vrata kua se sasvim otvorila.
Otvoreni prozori i vrata granica izmeu kue i sveta nema.

ALJIVI DAN
Prvog aprila se ceo svet ali,
ale se veliki, ale se mali.
Tada se na veliko lae.
I to obino.

A ta je prvog aprila neobino?

Neobino je kad se kae
Ti ima nos.
Prvog aprila se ceo svet ali,
ale se veliki, ale se mali.
I to nije udno.
Ali je udo nad udima
to je prvi april dan velikog laganja
i dan dobrog slaganja meu ljudima.
SMEHA DECI
I smeha,
smeha,
i smeha deci!
Smean oblak nebom nek plovi,
uitelj nek pria smene prie,
smeni nek su brci u ie,
i nek su smeni deji snovi.
I smeha,
smeha,
i smeha deci!
Vesela pesma nek decu budi,
i nek se veselo u krevet ode,
veselo samo ko ubor vode,
pa e porasti veseli ljudi.
Pa zato smeha
i smeha deci!

LUTKA BEZ GLAVE

Pred kuom, na ulici, sedi devojica i dri lutku bez glave. Dok ljudi prolaze, ona
razgovara s lutkom.
Jedan ika zastade, pa joj ree:
Kako moe da razgovara s lutkom koja nije iva?
Ona je iva brzo odgovori devojica.

Kako je iva kad nema glavu?

Ima glavu odvrati devojica.
Nema glavu! ree ika ljutito.
Ima!
Nema!
Ali vi, iko, ne umete da se igrate!

KRPENJAA
Moja krpenjaa ima osobine itave nae porodice. Napravili smo je moj brat Mirko i
ja. Neki put kad se najjae utne, ide strano sporo kao i naa baka, a ponekad lako
skakue kao sestrica. Nekad brzo juri kao Mirko. esto voli da odleti na krov ba
kao i tata koji svakodnevno popravlja crepove. Neki put epa kad ide kao i na
hromi deda.
Poneki put i veselo odskoi kao i mama kad se raduje, a ponekad se (tako isto)
zaokrugli kao moje lice, pa lii na pravu loptu.
Znate li zato je ona takva?
Zato to je napravljena od bakine zimske arape, od sestrine bele arapice, od
Mirkove nogavice, od tatine rukavice, od postave dedinog kaputa, od pareta
mamine kecelje i od moje stare pocepane maramice.
C

.

.

,
: -
.

,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
?



,
?
- .

?
- .


?
- .


?
- .



.

: - !


'
|

:
- , .
, .

.
: - !
.

.
,

.

. .
:
.
:

 .
:
...

.
:
- !
:
- !
:
- !

.

!
:



.

.

.

.



.

,
: " !
!"
: " !
!"
: " !
!"
: " !
!"
,
- :
" , ,
!"

,


, .

, ,
, ,
- .

,

.
, ,
, ,
- .


,

: - .

,
,
.

,

.
, ,

,

.

,
.

- ?

.

,

,
,

,

,
" "
?

,


,
,
, ,
, ?

.

- .

,
,
,
,

.

:
- , ,
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, .
, !

,
,
,
,
.

.

, ,
.



,
-,

;

,

'
,
' ,
' ;
,
,
,
.
,
,
,
.
, ,
.



.

.
,
!
,
,
,
.
.
,
!
,
,
- ,
.
,
,
!

, , .

,
, ,
' , ,
: "", "".
' ' .


.

, , .
, .

,
"".
, ,

.

,
"".
: - ,
: - ,
""
.


.
"", ""
"",
.
-
.


,

.



.
,
,

,

,


, .

.
, "" "".
"" .



,


?



,


?
x, , ,

?
, ,
.

,

,

.

.
.
.
.
.
, .
.
.




,
.
,
,
,
.



- .



.


.
- ,
- .

'

.

.
,

.
( ).
,

.
( ).


.
( ).

 ,
.


.
?

.
?

.
?

.
?

.
?

.
?

.
?
.



,


.





.


.



.




, ,

.

,
.

.
,
.
? !
! ?

.
,
,
,

,

,
.
:
- ? !
- ! ?
.
,
,
:
- ?
:
- !
?
.
?
.




.

,
,


.

,

.

,

.
,
:
-
?

,
,
,
,
.
,
,
,
,
.
.


?
.
?
.
?
.
?

.


.
- , .

 - , .
,

,
-,
,
.

, ,
, ,

.



- .

,
,
,
.
,

,
.
,
, ,

.
,
,
, ,
.

, ,
,
.
, ,
, ,

.
,
,
.



.
, ,
,
,

,
,

!

,
?
,
?
,
?
,
?

,

, ?

,
,

.
,
,

.
,
,
'
.

,

.


,
,
.



.

. :
,
.
, ,
, ,

.

.
,

.
,


,

.

.

,
,

,
, ,
.
?

,

.

.

, ,
.
,
.
,
,

.

.


:
- !

!
!
!
!
!
!
!
!
!
!
!
!
!
!
!
!


:
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
...

,

.

, !
, !

.

,
,
,
.
,
,
,
:
,
,
,
.
,
,

.

, :
- , .
, :
- , .
, :

- , .
, :
- , .
, , , :
"



."
, :
- !
"" :
- -.
,
,
,
.



.

.

.
,
.

.


.

.



,

,

.

,
, .
, ,
.
, ,
.



,

.
, ,
,
,
.
,
.

, ,
:
,
, ,

,

.



,
.
,
,

.

,
,
,
,
,
.
( ,
,
,
,
,
.)

,
,


,

.

.

.

-
.
,
.
,
.



, , .

,
,
.
:
, , .

.


,
,
.
,
,
,
.
, ,
,

.

,
?

.



,

,
.

,

?
?
,



.



,
,


.

,

,
,
,

,
,
.
,

?
, ,

, .


.

.





:
- ', !


,
, ,
.

,
, ,
.

.

.

- , ,
,
,

- , , .
,
...,

 .
- , , ,
?
- , ?
, ,
...
, , ,
,
, ,
,


.
,


.
, ,
,

.

, ,
- .
,
,

 .
,
,
,
, , ,
,
, ,
,


.