Izbor iz poezije za decu DRAGAN LUKI

aputanje

SMEHA DECI
I smeha.
smeha,
i smeha deci!
Smean oblak nebom nek plovi,
uitelj nek pria smene prie,
smeni neka su brci u ie,
i nek su smeni deji snovi.
I smeha.
smeha,
i smeha deci!
Vesela pesma neku decu budi,
i nek se veselo u krevet ode,
veselo samo - ko ubor vode,
pa e porasti veseli ljudi.
Pa zato,
smeha,
i smeha deci!
IMENJACI
Ima kod nas jedna baka
sa tri mala imenjaka.
Ona ima maka uu,
pseto uu
i unuka uu.
Svakog jutra baka ove.
imenjake na rad zove.
Maak misli:
pseto zove.
Pseto misli:
dete zove.
Unuk misli:
maka zove...
Kad na ruak zove baka
sva tri uju imenjaka.
Maak kae:
- mene zove!

Pseto kae:
- mene zove!
Unuk kae:
- mene zove!
Ko da su im zeji krai
zaas stignu imenjaci.
MOJ MAAK
to ja imam makato taj mudro radi!
Jednog mia pusti
da slaninu sladi.
Drugog mia ne vidi
kad salamu dira.
Treem miu pokloni
celu kriku sira.
Kad se mii ugoje
maak poe po svoje.
On ulovi mia
slaninia.
I ulovi mia
to salamu dira.
I ulovi mia
ljubitelja sira.
ON
Zazvoni telefon,
tata viknu: "To je on!
Prijatelj me trai!"
Mama viknu: "To je on!
To me krojac trai!"
Baba viknu: "To je on!
To me deda trai!"
I ja viknuh: "To je on!
To me drugar trai!"
Uze tata telefon,
a iz njega viknu - on:
" Izvinite me, mili moj,
pogrean je broj!"
PECA
Uzo Joca
jedan tap
jednu muvu
i kanap.
Peca, eka,

itav as
da zagrize
morski pas.
Smejale se
ribe sve:
EHEHE
EHEHE.
SVEJEDNO
Legao Joca
sino u krevet.
Probudio se jutros
u devet.
Zevnuo dvaput
toga jutra,
pa reko: - Neka
ustau sutra.
PESMA O LJUTKU
Ljutku ljutina na nosu sedi
pa ga ee,
ika,
Jedi,
zvrji,
bruji,
plee.
Ljutko crveni
Ljutko bledi,
pesnice stee,
zubima ree
sad neka mama i tata bee,
sad neka i svi drugovi bee
i pas i maak
na pragu to lee.
Ljutku ljutina na nosu sedi
i upka kosu,
golica nogu bosu,
drai
dok Ljutka ne naljuti,
dok Ljutka ne okurai:
Da tati kae NEU
i mami kae UTI.
Da psa strpa u vreu
i make povue za rep.
Da razbije prozor i crep
i baci pesak u oi,
na sto da skoi,

pesnice stisne
i vrisne.
O, Ljutko, Ljutko,
zato ti ljutina
sedi
na nosu
kao da ti je nos polica,
zato te jedi,
upka kosu,
lupka,
nogu golica?
Zato iz tebe rei?
Ljutko,
oteraj je sa nosa i lica,
konopcima smeha je vei.
Nasmej se, nasmej se, Ljutko
od smeha ljutina bei.

MOJ TROLEJBUS
Kad bih dobio trolejbus
samo za jedan dan,
najvei to ga imamo
i svee ofarban.
Tablu bih odmah stavio,
i na nju natpis dug:
Ova su kola za decu
idu stalno u krug.
Stanice nae bi bile
poslastiarnice sve;
na svaku stolicu mogu
da sednu seke dve.
Trolejbus je sam traio
samo za jedan dan,
najvei to ga imamo
i svee ofarban.
Budite strpljivi, deco,
obeali su za nas
jedan trolejbus takav
stii e svaki as.
TROLEJBUS
Trolejbus brzi
crven i ljut,
prolazi gradom
ve stoti put.
Ljut je, jer svi bi

u njega hteli,
a crni su mu tabani vreli,
pa kad juri
taban ga pee,
a jo je dugo
do vee.
MALI GROF U TRAMVAJUJedna je ena
u tramvaju
digla graju.
upkala je muf
i vikala: -Uf!
Kakav je to red
da tu sedi ded
i jo ne znam koj
a ne sini moj!
A sini je mleo
kao rvanj beo:
- Mama, ja bi seo!
Mama, ja bi seo!
Ustao je ded
da ne kvari red,
sini reko: -Of!
i seo ko grof.
GRADSKI KAUBOJ
Trolejbus u osedlati,
kauboj sam ja u gradu,
elektrine konje krotim
za jahanje i paradu.
Pa iz tale elektrine
izleu na zelenku,
projahau sve ulice
da ne zgazim ni semenku.
iha, iha, moj konjiu
ne daj da ti noge stanu,
svom zelenku pokloniu
jednu celu elektranu.
Krotim konja ulicama
grad na divlji teksas lii,
pod gumenim kopitama
lie uto ve varnii.
Trolejbus u osedlati,
kauboj sam ja u gradu,
elektrini konj e stati
tih, ukroen, za paradu

UGE
Automobili po gradu lete
kao da jure jedni druge,
kao da se igraju "uge".
A onaj, parkirani kraj trotoara,
iskoio je iz igre
pa se odmara.
Igra traje danju i nou
i godinama je duga, ali se ne zna ko koga juri
i niko ne zna ko je "uga".
Saobraajci kau: - To je dobro,
a oferi: - To je prava srea,
jer ako automobil automobil "ouga"
to bi bila saobraajna nesrea.
GOSTIONICA ZA AUTOMOBILE
Benzinske stanice su pivnice
za automobilski svet.
Tu svraa "mercedes", "evrolet"
i "zastava",
jugoslovenske marka.
Svako popije bokal-dva
kao arac Kraljevia Marka.
Ove gostionice
nemaju stolove
ni stolice,
niti kelneri nose
bluze bele boje.
Automobili su sami
stolovi i stolice
koje idu
i koje stoje.
Kada kod benzinske stanice,
velike automobilske kafane,
deset automobila stane
jedan drugom iza lea,
kad se deset automobila
porea u jednu traftu,
to lii na karavan slonova
koji surlama piju
benzin, ulje i naftu.
Benzinske stanice su pivnice

za automobilski svet.
Kad oedne, svrate "mercedes" i "evrolet".
Tu se "fia" tetura od pia.
MOJ TATA
Dok jutro umiva pospani grad
i u svakoj kui otkucava pet,
moj tata goni trolejbus crveni
i na rad vozi svet.
Znate, tata je moj
najvaniji ovek u gradu.
On ima brzog hata
crvenog ko za paradu.
I ako uri u kolu,
eka te pravi as
moj e tata hatu
dati najvei gas.
Ulicom pravo, levo,
to ti je sve po planu:
sestru e odneti u jasle,
na trg odnee mamu.
A kad napusti kolu,
trolejbus tu je ve
ruak te eka na stolu
i trbuasta pe.
Znate, tata je moj
najvaniji ovek u gradu.
On ima brzog hata
crvenog ko za paradu.
I kad svakog jutra
budilnik otkuca pet,
tad i moj tata upregne hata
i gradom razvozi svet.
MOJ PAS
Moj pas zna ta je to kilometar.
Toliko iznosi njegova etnja svakoga dana.
Moj pas zna ta je to vetar.
To je ono to die prainu oko njegovog stana.
Moj pas zna ta je to stolica.
To je ono to lii na njega, ali ne laje.
Moj pas zna polica ta je.
To je ono na ta se maak popne kad se on propne.

ULICE
Svake veeri ulice mnoge
otprate zadnji tramvaj do stana,
isprue svoje umorne noge
duge od jednog do drugog dana.
Umiju ulice tamno lice,
za prelaz oboje svoje staze,
zakrpe kaput i nogavice
da sutra po njima ljudi gaze.
Zatvore kapije i okna snena,
utule bele svetiljke svoje,
to kao leptiri bez imena
elinim stubom probodeni stoje.
A onda ute ulice mnoge,
leei gledaju zvezde jasne,
samo poneko aptanje noge
podseti ulicu na goste kasne.
PREDLOG
Kuama u gradu treba skinuti kape.
Neka budu gologlave.
I svaka kua nova
treba da je bez krova.
Kue sa krovovima lie
na stare dame sa eirima
i perima od dima
a to vie nije u modi.
Zato:
Umesto krova i mranog tavana
sa babarogama i korpom arene lae,
neka budu od betona terase i kade
velike, sunane, na kuama plae.
Kuama u gradu treba skinuti kape,
kue treba da imaju terase bez krova
i deca e biti blie suncu
za dva, tri ili deset spratova.
BALKONI
U gradu naem sa milion vrata
bez cvetne i meke staze,
u moru velikih betonskih kvadrata
baloni su zelene visee oaze.
Baloni su udni komadii Afrike
i tajanstvenog broda kapetanski most.
haj, deae, iz kue bez balkona,
doi k meni i budi mi gost.

Sve cvetove koji iz kamena vire

zaliemo kiom iz balnona i lonca.
Na balkonu deca hvataju leptire
i znaju za strasti afrikoga lovca.
Jer, balkoni su komadii Afrike
i tajanstvenog broda kapetanski most,
hej, deae, iz kue bez balkona,
ustri uz stepenice i budi moj gost.
ZATO
Zato mi dimnjak na maku lii?
Zato to ko maka na krovu ui,
na tanku nit svile zamiljeno prede
okrenuvi svetu svoja crna lea
i zato to ne znam nijednog krojaa
kome je pripadala iz dimnjaka svila
i makova prea.
KO JE, UPRAVO, STARIJI BRAT
Pitanje je postavljeno javno
Stariji brat je od mlaega brata
vii za vrat
a to je ono glavno.
Ali zar zbog toga
stariji brat treba
da bude babaroga?
Ili zbog jednog vrata
da se pravi vaan
kao tata
i ozbiljan kao deda,
da loptu uzme,
da pitolj ne da.
TRI PROZORA
Tri prozora na kui su tri slike u sobi,
tri slike u boji,
tri slike ive
slikama se
ukuani moji
svakoga dana dive.
Prva je slika:
Visoki jablan koji se esto klanja.
Druga je slika:
Crveni krov
na kui koja je od nae manja.
Slika je trea:
Balkon nov

na zgradi koja je od nae vea.

Tri prozora su tri slike na zidu stana,
arene preko dana,
a tamne preko noi.
SVAKOGA DANA
Svakoga dana kad s posla doe
moj tata meni kosu upne,
moj tata mene akom lupne
i kae: - Jak si kao gvoe.
Svakoga dana kad pere ruke
on nasapuni sestri lice,
i prska vodom kanarince,
i s naom makom igra murke.
Svakoga dana kad za sto sedne
moj tata brata za nosi dirne,
moj tata bratu na uvo svirne
i vadi neke bombone medne.
A posle ruka, svakoga dana,
kapetan tata i mi mornari
uzmemo samo najpree stvari,
sednemo urno na kau stari
i isplovimo iz naeg stana.
TA JE OTAC?
Molim vas, recite
otac ta je.
Da li je otac tata
ili - sudija za prekraje?
Mene otac stalno ispituje
i eli ovo i ono da uje.
I kad sam u kolu pola
i kad sam iz kole dola,
i zato je ovo ovako
i zato je ono onako,
i zato je ovo ovde
zato ono nije onde,
i kako sam smela ovo
i kako sam smela ono,
i znam li ja da sam ve velika
i znam li ja da nisam vie mala,
znam li ja ta je "karakter tvri od elika"
i znam li ja poto je nala?
I zato nisam mislila

i kako nisam pazila,

i ta sam opet zgazila
i kako, kako
i zato, zato
i smem li, i smem li,
i znam li, i znam li?
Pa zato pitam
otac ta je.
Da li je otac tata
ili - sudija za prekraje.
KAD NAMIGUJU DECA
Kad deca pogledaju visoko, visoko
i kad im upadne trun u oko,
tada deca nita ne vide
i nita ne uju,
samo, samo,
namiguju.
A dokle?
Dok u oko ne dune mama
i ne podigne maramicom trepavice,
sve dok trun ne isplovi sa suzama
i ne ode potoiem niz lice.
Dotle.

VELIKI POETAK
Zdravo, vojsko otrih olovaka,
zadravo, kolono aka
u septembarskom maru.
Leva, desna,
desna, leva,
ujem korak
kako peva.
Pozdravie vas svi ko prave vojnike,
i mame i tate i bake i ike,
ko prave regrute to ozbiljni ute.
Uitelji generali
i ike desetari
sve divizije aka

i sve ake trupe

smestie lepo u kolske klupe.
Zdravo, vojsko otrih olovaka,
zdravo, kolono aka
u septembarskom maru,
ja znam da kolska godina ne traje
ni subotu ni petak,
ve mnogo vie,
zato viknimo
URA ZA VELIKI POETAK!
APUTANJE
Od kue do kole,
od kole do kue
uvek se poneto
apue, apue.
Tiho, tie,
tiho, tie,
Tiho - ko padanje kie.
apuu se pisma
i apuu tajne,
apuu se zakletve
velike i trajne.
Tiho, tie,
tiho, tie,
tiho - ko padanje kie.
SANOVNIK
Neka se probude deca
Tumaimo san:
Ko je sanjao zeca
trae ceo dan
Ko je sanjao mrava
imae posla dosta .
Ko je sanjao reku
prei e preko mosta.
Ko je sanjao dimnjak
nai e dva dinara.
Ko je sanjao loptu
geometriju odgovara.
Ko nije imao snova

ne treba nita da pita

i danas pesmu ovu
ne mora da proita.
JO JEDNO ZATO
kole nisu hoteli
i po sobama uitelji
ne reaju krevete,
pa zato onda
u kolskoj klupi
zaspi poneko dete?
kolske uionice
nisu fudbalska igralita
na kojima uitelj
u pitaljku svira,
pa zato se onda
u uionicama
za vreme odmora suner utira?
Ex, zato, zato,
zar se na svako zato
mudro odgovoriti mora?
Ovoga puta, izvinite,
ostaviemo vas bez odgovora.
NJIVE
kolske su table zelene njive,
raznoga cvea i ploda pune,
tu rastu slova, crtei ive
i suner zaliva male raune.
U jesen uitelj njive seje,
a onda aci iz utih klupa
neguju ito dok zima veje,
u toplom junu svi anju skupa.
Duboke brazde zaore kreda,
zapara estar, prainu digne,
poleti pesma i muci ne da
na ove ake njive da stigne.
A oblak suner kiu nosi,
natapa njive i navodnjava,
hrani, isti, rastinje rosi
na akoj tabli zelenoj ko trava.

LOPTE
Kad s prolea trava ozeleni urno
i progleda cvee oko naih kola
igra od svih lepa za decu je tada
igra na dva gola.
I ut ilim trave u septembru voli
da po njemu deak utu loptu valja
zato jesen uvek sivi oblak moli
da poljane deje kia ne iskalja.
Igraju negde ispod drvoreda,
a uz loptu to e po zemlji da skae
vole i ledenu loptu sladoleda.
USPAVANKA
Kad spava deak moj,
spavaju mu i noge,
u nogama hod,
u hodu put,
na putu ptica.
Kad se probudi deak moj,
poskoe mu noge,
u nogama hod,
u hodu put,
na putu ptica.
Neka uzme pticu i neka se igra.
IVIN VOZ
Iz kue je izleteo
na ulicu Iva,
sav zadihan, zahuktao,
ko lokomotiva.
Videli ga drugovi
pa za njim i oni,
potrali, zahuktali,
ko pravi vagoni.
Sad ulicom tako juri
ta udna kolona.
To voz Ivin putuje
sa sedam vagona.

POSLEDNJE PITANJE
ta emo raditi s torbama
na kraju kolske godine?
Baciemo ih svi uvis.
Pa onda?
Onda jo jednom.
Pa onda?
Onda jo jednom.
I onda?
Onda emo ih uhvatiti u ruke
i zaboraviti sve ake muke.
FIFI
Ovaj as, ovaj as
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s manicom od tila
prolazi kraj nas.
Jedna ena stara
sa njim razgovara:
- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, manu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njui.
Fifi, gore ui.
Fifi, ti zna ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik nie.
Fifi, hodi blie.
Fifi, ne skakui.
Fifi, sad e kui!
Tako Fifi ivi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa manom od tila,
Tako ena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj as
prooe kraj nas.

OKO STUBA ZA REKLAME

Kraj arenog stuba
gde lepe reklame
i gde se ponekad
sretnu dve tri ptice,
stale su dve mame
i dve devojice.
Dok su mame redom
itale reklame,
oko znanca stuba
debelog ko bure,
devojice same
igrale su murke.
DEVOJICE
Da li ste i vi od vae mame,
kada ste sa njom po gradu ile
traile da malo idete same
i, moda, s tramvaja bez nje sile.
Da li ste i vi od vae mame
traile ponekad tanu njenu,
da malo s njom idete same,
da visi i vama o ramenu.
Da li ste i vi od vae mame
traile novac u tramvaju
da sebi kupite kartu same
kao to velika deca znaju.
Da li ste i vi od vae mame
traile ponekad paket koji
da ga nosite ulicom same
pod mikom, kao to mami stoji.

BALADA O RUMENIM VEKNAMA
U zimska jutra, na naem satu
kad sedam puta nakovanj zvekne,
poalje mama mene i tatu
po dve velike rumene vekne.
A kad rumenke zagreju ake
i miris hleba topli al svije,
ko vreli kesten korica prsne
i nosi vekne u dlan se skrije.
Svaka je vekna peeno prase
pa putem grickam nosie meke,
njukice tople to slatko krase

obraze sjajne rumene vekne.

Kad se vratimo s injem u kosi,
u kui strogo zapita mama:
- Ko to u depu mieve nosi
to vekne grizu po ulicama?
DA LI TO U GRAD DOLAZI JESEN
Da li to u grad dolazi jesen
kad na uglu ia kesten pee
i neki deak, eravkom zanesen,
pred kestenjarom ui celo vee.
Da li to u grad jesen stie
kad ista poinje s liem igru
i kad mu vihor kapu die
i zavrti ludo ko deak igru.
Da li to gradom jesen svira
i moje mame prati pesmu
ili je zvidukom veseljko dira
to krpom starom zavija esmu.
Da li to gradom jesen uta
zadrma kolska zvona redom
i srie bukvar iz kolskih klupa
i prva slova pie kredom.
DECEMBAR
U decembra krojaa
igla i konac belji
od brade Mraza stara.
Po zemlji igla koraa,
haljinu veze po elji
srebrnog januara.
Zvezdu do zvezde ije,
bele provlai konce
i nagu zemlju krije
srmena ica do ice,
samo ponekad bocne
iglica nekom lice.
PAHULJE
Kad letimo po gradu,
pahuljice smo male,
devojicama u kosi
mi smo srebrne nale.
Kad letimo po gradu,
mi smo zvezdice male,

deake sa zvezdicama
pretvaramo u generale.
Kad letimo po gradu,
labudova smo pera,
al' smo i cveti zime
sa tatinog revera.
Balet lepo da igra
svaka pahulja ume,
a na grudima mame
svaka je bro od srme.
PROLEE U ZAVESAMA
Topli toak nebo ore
i otvara sve prozore
a zavese, te neveste,
gledaju u bele ceste
pa sve u u, pa sve u u,
otvaraju svoju duu
i ekaju, lepe, mirne,
da ih topli vetri dirne.
PLAVO I BELO
More je plavo, oblaci su beli,
i lae i kamen vreli.
Nebo je plavo a jedra bela
talasi i daleka sela.
Majice su i plave i bele,
i obale i sardele.
Plavo i belo je morsko odelo.
Plave su ribara barke
i u daljini ume etinarske,
plave su u moru trave.
Mree su bele i pesak i stene
i galebovi i za brodom pene.
koljke su bele i plave
kada se na dlan stave.
Svuda je utkano plavo i belo
tako je , kau, more htelo.
SAVA
Takva je reka Sava,
ne ume da spava.
I ujutru i uvee
zna samo da tee.
Poetak joj ica vode,

al voda daleko ode.

, ,
.
,
.


,
?
- .


?
- .


?
- .


?
- .

.

,
,
.

,

.

,

.
,
,
:
- !


,
,

.
,
,

.
,
,

.



.
Autor karikature: Sasenjka Meljnikov

DRAGAN LUKI
(30.11.1928. 01.01.2006)

Dragan Luki, deji pisac, roen je u Beogradu 1928. Otac mu je bio tamparski
mainista, pa se Dragan ve od najranijeg doba druio sa svee odtampanim
knjigama.

U jesen 1946. ve poinje da objavljuje prve radove, a poetkom pedesetih ve je

postao afirmisani deji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice):
Velika trka i Zveri kao futbaleri.
Godine 1954. je zavrio studije knjievnosti na Filolokom fakultetu u Beogradu, a
zatim poeo da predaje deju knjievnost u koli za vaspitae. Posle osam godina
zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do
penzionisanja.
Pisao je pesme, prie, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi,
vodio emisije na radiju i televiziji. Ureivao je asopis "Zmaj". Bio je redovni uesnik
najznaajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadanje Jugoslavije. Njegovi
saputnici u tom misionarenju najee su bili: Desanka Maksimovi, Branko opi,
Duko Radovi, Arsen Dikli, Ljubivoje Rumovi, Pero Zubac, Dobrica Eri i drugi.
Objavio je preko stotinu knjiga, meu kojima su najpoznatije: Kako se kome ini, Moj
praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, ta
tata kae, Od kue do kole, Lovac Joca, Vonja po gradu. Objavio je romane:
Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred
uenika osnovne kole, "Nebom grada".
Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najvie nagrade i priznanja, bio je i ostao
u samom vrhu jugoslovenske i srpske knjievnosti namenjene mladim naratajima.
Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirek, Mlado pokolenje,
Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni kljui itd. Bio je poasni predsednik
Zmajevih dejih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrovi u
periodu 1964-1967 i Desanka Maksimovi u periodu 1967-1993.