Izbor iz poezije za decu DRAGAN LUKIĆ

Šaputanje

SMEHA DECI

I smeha.
smeha,
i smeha deci!

Smešan oblak nebom nek plovi,

učitelj nek priča smešne priče,
smešni neka su brci u čiče,
i nek su smešni dečji snovi.

I smeha.
smeha,
i smeha deci!

Vesela pesma neku decu budi,

i nek se veselo u krevet ode,
veselo samo - ko žubor vode,
pa će porasti veseli ljudi.

a ato,
smeha,
i smeha deci!

IMENJACI

Ima kod nas jedna baka

sa tri mala imenjaka.
"na ima mačka #uću,
pseto #uću
i unuka #uću.
Svako$ jutra baka ove.
imenjake na rad ove.
%ačak misli&
pseto ove.
seto misli&
dete ove.
'nuk misli&
mačka ove...
(ad na ručak ove baka
sva tri čuju imenjaka.
%ačak kaže&
- mene ove!
seto kaže&
- mene ove!
'nuk kaže&
- mene ove!
(o da su im ečji kraći
ačas sti$nu imenjaci.

MOJ MAČAK

)to ja imam mačka-

što taj mudro radi!
*edno$ miša pusti
da slaninu sladi.
+ru$o$ miša ne vidi
kad salamu dira.
rećem mišu pokloni
celu krišku sira.
(ad se miši u$oje
mačak poe po svoje.
"n ulovi miša
slaniniša.
I ulovi miša
što salamu dira.
I ulovi miša
ljubitelja sira.

ON

avoni tele/on,
tata viknu& 0o je on!
rijatelj me traži!0
%ama viknu& 0o je on!
o me krojac traži!0
1aba viknu& 0o je on!
o me deda traži!0
I ja viknuh& 0o je on!
o me dru$ar traži!0

'e tata tele/on,

a i nje$a viknu - on&
0 Ivinite me, mili moj,
po$rešan je broj!0

PECAČ

'o *oca
jedan štap
jednu muvu
i kanap.
eca, čeka,
čitav čas
da a$rie
morski pas.
Smejale se
ribe sve&
23232 4
23232.

SVEJEDNO

5e$ao *oca
sinoć u krevet.
robudio se jutros
u devet.

evnuo dvaput
to$a jutra,
pa reko& - 6eka
ustaću sutra.

PESMA O LJUTKU

5jutku ljutina na nosu sedi

pa $a češe,
čika,
*edi,
vrji,
bruji,
pleše.
5jutko crveni
5jutko bledi,
pesnice steže,
ubima reže 4
sad neka mama i tata beže,
sad neka i svi dru$ovi beže
i pas i mačak
na pra$u što leže.
5jutku ljutina na nosu sedi
i čupka kosu,
$olica no$u bosu,
draži 4
dok 5jutka ne naljuti,
dok 5jutka ne okuraži&
+a tati kaže 4 627'
i mami kaže 4 7'I.
+a psa strpa u vreću
i mačke povuče a rep.
+a rabije proor i crep
i baci pesak u oči,
na sto da skoči,
pesnice stisne
i vrisne.
", 5jutko, 5jutko,
ašto ti ljutina
sedi
na nosu
kao da ti je nos polica,
ašto te jedi,
čupka kosu,
lupka,
no$u $olica8
ašto i tebe reži8
5jutko,
oteraj je sa nosa i lica,
konopcima smeha je veži.
6asmej se, nasmej se, 5jutko 4
od smeha ljutina beži.

MOJ TROLEJBUS

(ad bih dobio trolejbus

samo a jedan dan,
najveći što $a imamo
i sveže o/arban.
ablu bih odmah stavio,
i na nju natpis du$&
9"va su kola a decu 4
idu stalno u kru$.:
Stanice naše bi bile
poslastičarnice sve;
na svaku stolicu mo$u
da sednu seke dve.
rolejbus je sam tražio
samo a jedan dan,
najveći što $a imamo
i sveže o/arban.
1udite strpljivi, deco,
obećali su a nas
jedan trolejbus takav 4
stići će svaki čas.

TROLEJBUS

rolejbus bri
crven i ljut,
prolai $radom
već stoti put.
5jut je, jer svi bi
u nje$a hteli,
a crni su mu tabani vreli,
pa kad juri
taban $a peče,
a još je du$o
do veče.

MALI GROF U TRAMVAJU

*edna je žena
u tramvaju
di$la $raju.
<upkala je mu/
i vikala& -'/!
(akav je to red
da tu sedi ded
i još ne nam koj=
a ne sinčić moj!
> sinčić je mleo
kao žrvanj beo&
- %ama, ja bi seo!
%ama, ja bi seo!
'stao je ded
da ne kvari red,
sinčić rek=o& -"/!
i seo k=o $ro/.

GRADSKI KAUBOJ

rolejbus ću osedlati,
kauboj sam ja u $radu,
električne konje krotim
a jahanje i paradu.
a i štale električne
ileću na elenku,
projahaću sve ulice
da ne $aim ni semenku.
?iha, iha, moj konjiću
ne daj da ti no$e stanu,
svom elenku pokloniću
jednu celu elektranu.
(rotim konja ulicama
$rad na divlji teksas liči,
pod $umenim kopitama
lišće žuto već varniči.
rolejbus ću osedlati,
kauboj sam ja u $radu,
električni konj će stati
tih, ukroćen, a paradu
ŠUGE

>utomobili po $radu lete

kao da jure jedni dru$e,
kao da se i$raju 0šu$e0.
> onaj, parkirani kraj trotoara,
iskočio je i i$re
pa se odmara.

I$ra traje danju i noću

i $odinama je du$a, -
ali se ne na ko ko$a juri
i niko ne na ko je 0šu$a0.

Saobraćajci kažu& - o je dobro,

a šo/eri& - o je prava sreća,
jer ako automobil automobil 0ošu$a0
to bi bila saobraćajna nesreća.

GOSTIONICA !A AUTOMOBILE

1eninske stanice su pivnice

a automobilski svet.
u svraća 0mercedes0, 0ševrolet0
i 0astava0,
ju$oslovenske marka.

Svako popije bokal-dva

kao )arac (raljevića %arka.
"ve $ostionice
nemaju stolove
ni stolice,
niti kelneri nose
blue bele boje.
>utomobili su sami
stolovi i stolice
koje idu
i koje stoje.
(ada kod beninske stanice,
velike automobilske ka/ane,
deset automobila stane
jedan dru$om ia lea,
kad se deset automobila
porea u jednu štra/tu,
to liči na karavan slonova
koji surlama piju
benin, ulje i na/tu.

1eninske stanice su pivnice

a automobilski svet.
(ad ožedne, svrate 0mercedes0 i 0ševrolet0.
u se 0/ića0 tetura od pića.

MOJ TATA

+ok jutro umiva pospani $rad

i u svakoj kući otkucava pet,
moj tata $oni trolejbus crveni
i na rad voi svet.
nate, tata je moj
najvažniji čovek u $radu.
"n ima bro$ hata
crveno$ ko a paradu.
I ako žuriš u školu,
čeka te pravi čas 4
moj će tata hatu
dati najveći $as.
'licom pravo, levo,
to ti je sve po planu&
sestru će odneti u jasle,
na tr$ odneće mamu.
> kad napustiš školu,
trolejbus tu je već 4
ručak te čeka na stolu
i trbušasta peć.
nate, tata je moj
najvažniji čovek u $radu.
"n ima bro$ hata
crveno$ ko a paradu.
I kad svako$ jutra
budilnik otkuca pet,
tad i moj tata upre$ne hata
i $radom ravoi svet.

MOJ PAS

%oj pas na šta je to kilometar.

oliko inosi nje$ova šetnja svako$a dana.
%oj pas na šta je to vetar.
o je ono što diže prašinu oko nje$ovo$ stana.
%oj pas na šta je to stolica.
o je ono što liči na nje$a, ali ne laje.
%oj pas na polica šta je.
o je ono na šta se mačak popne kad se on propne.
ULICE

Svake večeri ulice mno$e

otprate adnji tramvaj do stana,
ispruže svoje umorne no$e
du$e od jedno$ do dru$o$ dana.
'miju ulice tamno lice,
a prela oboje svoje stae,
akrpe kaput i no$avice
da sutra po njima ljudi $ae.
atvore kapije i okna snena,
utule bele svetiljke svoje,
što kao leptiri be imena
čeličnim stubom probodeni stoje.
> onda ćute ulice mno$e,
ležeći $ledaju vede jasne,
samo poneko šaptanje no$e
podseti ulicu na $oste kasne.

PREDLOG

(ućama u $radu treba skinuti kape.

6eka budu $olo$lave.
I svaka kuća nova
treba da je be krova.
(uće sa krovovima liče
na stare dame sa šeširima
i perima od dima 4
a to više nije u modi.
ato&
'mesto krova i mračno$ tavana
sa babaro$ama i korpom šarene laže,
neka budu od betona terase i kade 4
velike, sunčane, na kućama plaže.
(ućama u $radu treba skinuti kape,
kuće treba da imaju terase be krova
i deca će biti bliže suncu
a dva, tri ili deset spratova.

BALKONI

' $radu našem sa milion vrata

be cvetne i meke stae,
u moru velikih betonskih kvadrata
baloni su elene viseće oae.
1aloni su čudni komadići >/rike
i tajanstveno$ broda kapetanski most.
haj, dečače, i kuće be balkona,
doi k meni i budi mi $ost.
Sve cvetove koji i kamena vire
alićemo kišom i balnona i lonca.
6a balkonu deca hvataju leptire
i naju a strasti a/ričko$a lovca.
*er, balkoni su komadići >/rike
i tajanstveno$ broda kapetanski most,
hej, dečače, i kuće be balkona,
ustrči u stepenice i budi moj $ost.

!AŠTO

ašto mi dimnjak na mačku liči8

ato što ko mačka na krovu čuči,
na tanku nit svile amišljeno prede
okrenuvši svetu svoja crna lea
i ato što ne nam nijedno$ krojača
kome je pripadala i dimnjaka svila
i mačkova prea.

KO JE" UPRAVO" STARIJI BRAT

itanje je postavljeno javno

Stariji brat je od mlae$a brata
viši a vrat
a to je ono $lavno.
>li 4 ar bo$ to$a
stariji brat treba
da bude babaro$a8
Ili 4 bo$ jedno$ vrata
da se pravi važan
kao tata
i obiljan kao deda,
da loptu ume,
da pištolj ne da.

TRI PRO!ORA

ri proora na kući su tri slike u sobi,

tri slike u boji,
tri slike žive 4
slikama se
ukućani moji
svako$a dana dive.
rva je slika&
Visoki jablan koji se često klanja.
+ru$a je slika&
@rveni krov
na kući koja je od naše manja.
Slika je treća&
1alkon nov
na $radi koja je od naše veća.
ri proora su tri slike na idu stana,
šarene preko dana,
a tamne preko noći.

SVAKOGA DANA

Svako$a dana kad s posla doe

moj tata meni kosu čupne,
moj tata mene šakom lupne
i kaže& - *ak si kao $vože.

Svako$a dana kad pere ruke

on nasapuni sestri lice,
i prska vodom kanarince,
i s našom mačkom i$ra žmurke.

Svako$a dana kad a sto sedne

moj tata brata a nosić dirne,
moj tata bratu na uvo svirne
i vadi neke bombone medne.

> posle ručka, svako$a dana,

kapetan tata i mi mornari
umemo samo najpreče stvari,
sednemo žurno na kauč stari
i isplovimo i naše$ stana.

ŠTA JE OTAC#

%olim vas, recite

otac šta je.
+a li je otac tata
ili - sudija a prekršaje8

%ene otac stalno ispituje

i želi ovo i ono da čuje.
I kad sam u školu pošla
i kad sam i škole došla,
i ašto je ovo ovako
i ašto je ono onako,
i ašto je ovo ovde 4
ašto ono nije onde,
i kako sam smela ovo
i kako sam smela ono,
i nam li ja da sam već velika
i nam li ja da nisam više mala,
nam li ja šta je 0karakter tvri od čelika0
i nam li ja pošto je šnala8
I ašto nisam mislila
i kako nisam paila,
i šta sam opet $aila
i kako, kako
i ašto, ašto
i smem li, i smem li,
i nam li, i nam li8
a ato pitam
otac šta je.
+a li je otac tata
ili - sudija a prekršaje.

KAD NAMIGUJU DECA

(ad deca po$ledaju visoko, visoko

i kad im upadne trun u oko,
tada deca ništa ne vide
i ništa ne čuju,
samo, samo,
nami$uju.

> dokle8

+ok u oko ne dune mama

i ne podi$ne maramicom trepavice,
sve dok trun ne isplovi sa suama
i ne ode potočićem ni lice.

+otle.

$% &'() %$ *&$+)

VELIKI POČETAK

dravo, vojsko oštrih olovaka,

adravo, kolono aka
u septembarskom maršu.

5eva, desna,
desna, leva,
čujem korak
kako peva.

odraviće vas svi ko prave vojnike,

i mame i tate i bake i čike,
ko prave re$rute što obiljni ćute.

'čitelji 4 $enerali
i čike desetari
sve diviije aka
i sve ačke trupe
smestiće lepo u školske klupe.

dravo, vojsko oštrih olovaka,

dravo, kolono aka
u septembarskom maršu,
ja nam da školska $odina ne traje
ni subotu ni petak,
već mno$o više,
ato viknimo 4

'A> > V25I(I "<2>(!

ŠAPUTANJE

"d kuće do škole,

od škole do kuće
uvek se ponešto
šapuće, šapuće.

iho, tiše,
tiho, tiše,
iho - ko padanje kiše.

)apuću se pisma
i šapuću tajne,
šapuću se akletve
velike i trajne.

iho, tiše,
tiho, tiše,
tiho - ko padanje kiše.

SANOVNIK

6eka se probude deca

umačimo san&

(o je sanjao eca
trčaće ceo dan
(o je sanjao mrava
imaće posla dosta .
(o je sanjao reku
preći će preko mosta.
(o je sanjao dimnjak
naći će dva dinara.
(o je sanjao loptu
$eometriju od$ovara.
(o nije imao snova
ne treba ništa da pita
i danas pesmu ovu
ne mora da pročita.

JOŠ JEDNO !AŠTO

)kole nisu hoteli

i po sobama učitelji
ne reaju krevete,
pa ašto onda
u školskoj klupi
aspi poneko dete8
)kolske učionice
nisu /udbalska i$rališta
na kojima učitelj
u pištaljku svira,
pa ašto se onda
u učionicama
a vreme odmora suner šutira8
2B, ašto, ašto,
ar se na svako ašto
mudro od$ovoriti mora8
"vo$a puta, ivinite,
ostavićemo vas be od$ovora.

NJIVE

)kolske su table elene njive,

rano$a cveća i ploda pune,
tu rastu slova, crteži žive
i suner aliva male račune.

' jesen učitelj njive seje,

a onda aci i žutih klupa
ne$uju žito dok ima veje,
u toplom junu svi žanju skupa.

+uboke brade aore kreda,

apara šestar, prašinu di$ne,
poleti pesma i muci ne da
na ove ačke njive da sti$ne.

> oblak suner kišu nosi,

natapa njive i navodnjava,
hrani, čisti, rastinje rosi
na ačkoj tabli elenoj ko trava.
LOPTE

(ad s proleća trava oeleni žurno

i pro$leda cveće oko naših škola
i$ra od svih lepša a decu je tada
i$ra 4 na dva $ola.
I žut ćilim trave u septembru voli
da po njemu dečak žutu loptu valja
ato jesen uvek sivi oblak moli
da poljane dečje kiša ne iskalja.
I$raju ne$de ispod drvoreda,
a u loptu što će po emlji da skače
vole i ledenu loptu sladoleda.

USPAVANKA

(ad spava dečak moj,

spavaju mu i no$e,
u no$ama hod,
u hodu put,
na putu ptica.
(ad se probudi dečak moj,
poskoče mu no$e,
u no$ama hod,
u hodu put,
na putu ptica.
6eka ume pticu i neka se i$ra.

IVIN VO!

I kuće je ileteo
na ulicu Iva,
sav adihan, ahuktao,
ko lokomotiva.
Videli $a dru$ovi
pa a njim i oni,
potrčali, ahuktali,
ko pravi va$oni.
Sad ulicom tako juri
ta čudna kolona.
o vo Ivin putuje
sa sedam va$ona.
POSLEDNJE PITANJE

)ta ćemo raditi s torbama

na kraju školske $odine8
1acićemo ih svi uvis.
a onda8
"nda još jednom.
a onda8
"nda još jednom.
I onda8
"nda ćemo ih uhvatiti u ruke
i aboraviti sve ačke muke.

FIFI

"vaj čas, ovaj čas

jedan pas,
na uici od svile,
sa noktima od lila,
s mašnicom od tila
prolai kraj nas.

*edna žena stara

sa njim ra$ovara&

- Ci/i, $ledaj pravo,

Ci/i, di$ni rep.
Ci/i, pai drvo.
Ci/i, nisi slep.
Ci/i, mašnu pai.
Ci/i, lepo $ai.
Ci/i, to ne njuši.
Ci/i, $ore uši.
Ci/i, ti naš ko si.
Ci/i, ne prkosi.
Ci/i, jeik niže.
Ci/i, hodi bliže.
Ci/i, ne skakući.
Ci/i, sad ćeš kući!

ako Ci/i živi

na uici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila,
ako žena stara,
sa njim ra$ovara.
ako ovaj čas
prooše kraj nas.
OKO STUBA !A REKLAME

(raj šareno$ stuba

$de lepe reklame
i $de se ponekad
sretnu dve 4 tri ptice,
stale su dve mame
i dve devojčice.
+ok su mame redom
čitale reklame,
oko nanca stuba
debelo$ k=o bure,
devojčice same
i$rale su žmurke.

DEVOJČICE

+a li ste i vi od vaše mame,

kada ste sa njom po $radu išle
tražile da malo idete same
i, možda, s tramvaja be nje sišle.
+a li ste i vi od vaše mame
tražile ponekad tašnu njenu,
da malo s njom idete same,
da visi i vama o ramenu.
+a li ste i vi od vaše mame
tražile novac u tramvaju
da sebi kupite kartu same
kao što velika deca naju.
+a li ste i vi od vaše mame
tražile ponekad paket koji
da $a nosite ulicom same
pod miškom, kao što mami stoji.

,-).-/) */0+)

BALADA O RUMENIM VEKNAMA

' imska jutra, na našem satu

kad sedam puta nakovanj vekne,
pošalje mama mene i tatu
po dve velike rumene vekne.
> kad rumenke a$reju šake
i miris hleba topli šal svije,
ko vreli kesten korica prsne
i nosić vekne u dlan se skrije.
Svaka je vekna pečeno prase
pa putem $rickam nosiće meke,
njuškice tople što slatko krase
obrae sjajne rumene vekne.
(ad se vratimo s injem u kosi,
u kući stro$o apita mama&
- (o to u džepu miševe nosi
što vekne $riu po ulicama8

DA LI TO U GRAD DOLA!I JESEN

+a li to u $rad dolai jesen

kad na u$lu čiča kesten peče
i neki dečak, žeravkom anesen,
pred kestenjarom čuči celo veče.
+a li to u $rad jesen stiže
kad čistač počinje s lišćem i$ru
i kad mu vihor kapu diže
i avrti ludo ko dečak či$ru.
+a li to $radom jesen svira
i moje mame prati pesmu
ili je viždukom veseljko dira
što krpom starom avija česmu.
+a li to $radom jesen žuta
adrma školska vona redom
i sriče bukvar i školskih klupa
i prva slova piše kredom.

DECEMBAR

' decembra krojača

i$la i konac belji
od brade %raa stara.
o emlji i$la korača,
haljinu vee po želji
srebrno$ januara.

vedu do vede šije,

bele provlači konce
i na$u emlju krije
srmena žica do žice,
samo ponekad bocne
i$lica nekom lice.

PAHULJE

(ad letimo po $radu,

pahuljice smo male,
devojčicama u kosi
mi smo srebrne šnale.

(ad letimo po $radu,

mi smo vedice male,
dečake sa vedicama
pretvaramo u $enerale.

(ad letimo po $radu,

labudova smo pera,
alD smo i cvetić ime
sa tatino$ revera.

1alet lepo da i$ra

svaka pahulja ume,
a na $rudima mame
svaka je broš od srme.

PROLE1E U !AVESAMA

opli točak nebo ore

i otvara sve proore
a avese, te neveste,
$ledaju u bele ceste
pa sve šu 4 šu, pa sve šu 4 šu,
otvaraju svoju dušu
i čekaju, lepe, mirne,
da ih topli vetrić dirne.

PLAVO I BELO

%ore je plavo, oblaci su beli,

i lae i kamen vreli.
6ebo je plavo a jedra bela
talasi i daleka sela.
%ajice su i plave i bele,
i obale i sardele.
lavo i belo je morsko odelo.
lave su ribara barke
i u daljini šume četinarske,
plave su u moru trave.
%reže su bele i pesak i stene
i $alebovi i a brodom pene.
)koljke su bele i plave
kada se na dlan stave.
Svuda je utkano plavo i belo 4
tako je , kažu, more htelo.

SAVA

akva je reka Sava,

ne ume da spava.
I ujutru i uveče
na samo da teče.
očetak joj žica vode,
al= voda daleko ode.
EFGHH GJ KJLM, NOJKPM,
QFKRMM GFG TUM RJKPM.
MPJF GJ WFWM QML,
TOMM KJ NM XTPML.

-0%$2/0+0 3),40

YRM RF ZMOH
QZHQHGJPM NM OPF WFZM,
[F\M QMLM8
- ]QMLM.
YRM GJ^JLH WFZKH ZMOJ
MO H_ `JOM
PJF OJRJ8
- EZJRJ.
YRM ZHHJ WMJ ZMOJ
MO ZHMZH
MJ WZJ^J8
- J^J.
 MO GM KM KRJPJ KFHW
[RM RF M^J
WFZJ QMLF8
- ZMLF.

&$-0+/0

fJHM LZJUM KPJ`M

PM `ZMOKH QMZ GJ QMM
H KMO TWJKRF gJ`M
LZR GJ JH_ FZMM.
fZM GJ LH[JZM ZF[
M GMMP H`M JM,
FZHU GJ FZMPH F[,
KLMM `ZMPHM KRZJM.
 NMRMZ `JOM [TWT
H RZM^H JQT `ZMPT,
KRMPF WT GJ PM TWT
F`MRKRLF T OTUMPT.
JOMP ZMNZJO HN [FJ
KM THRJ\JW KRFGH,
H OJM TT WFJ
OM TNWJ FZM FGH.
M `JOMF WJF,
TM UTRMF WMF,
M FPOM HW ZJ=F&
-NWHRJ [RF GJ QMF!
056',789) 8 ,)37).0-

L`TKRHGJ,
L`TKRHGJ,
T `ZMOT GJ
KLJ QTKRHGJ.
L`TKRHGJ,
L`TKRHGJ,
T WFZT GJ
KLJ `TKRHGJ.
L`TKRHGJ,
L`TKRHGJ,
KTPJ RH GJ
KLJ QTKRHGJ.
O RFQFRJ
LJUJ LJPJ
QM GJ OF[F
LZJWJ KWJPJ.

>utor karikature& Sasenjka %eljnikov

+A>>6 5'(I7
..q.  ..

+ra$an 5ukić, dečji pisac, roen je u 1eo$radu q. "tac mu je bio štamparski
mašinista, pa se +ra$an već od najranije$ doba družio sa sveže odštampanim
knji$ama.
' jesen qw. već počinje da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je
postao a/irmisani dečji pesnik i qx. objavljuje svoje prve knji$e poeme-slikovnice&
Velika trka i Zveri kao futbaleri.

odine qxw. je avršio studije književnosti na Cilološkom /akultetu u 1eo$radu, a

atim počeo da predaje dečju književnost u )koli a vaspitače. osle osam $odina
aposlio se kao urednik pro$rama a decu na Aadio 1eo$radu i tu je radio sve do
penionisanja.

isao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi,

vodio emisije na radiju i televiiji. 'reivao je časopis 0maj0. 1io je redovni učesnik
najnačajnijih mani/estacija a decu na prostorima nekadašnje *u$oslavije. 6je$ovi
saputnici u tom misionarenju najčešće su bili& +esanka %aksimović, 1ranko 7opić,
+uško Aadović, >rsen +iklić, 5jubivoje Ašumović, ero ubac, +obrica 2rić i dru$i.

"bjavio je preko stotinu knji$a, meu kojima su najponatije& Kako se kome čini, Moj
praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta
tata kaže, Od kue do !kole, "ovac #oca, Vožnja po gradu. "bjavio je romane&
$eboder %&', (ri gusketara, )omba u kafi itd. onat je i po lektiri a . rared
učenika osnovne škole, 06ebom $rada0.

@elokupnim svojim delom, a koje je dobio najviše na$rade i prinanja, bio je i ostao
u samom vrhu ju$oslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima.

+obio je veliki broj na$rada& $even, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje,
$agrada *olitikinog +abavnika, $agrada Zlatni ključi itd. 1io je počasni predsednik
majevih dečjih i$ara od qq. pa do smrti, pre nje$a bili su to Veljko etrović u
periodu qw-qy i +esanka %aksimović u periodu qy-qq.