Hajduci

BRANISLAV NUŠIĆ

Analiza dela
U predgovoru delu „Hajduci“, autor dela Nušić objašnjava kako je roman napisao za
dečicu svoga prijatelja, jer su čitala jednu od njegovih knjiga koje nisu bile primerene
za decu. Dao im je reč da će napisati nešto za njih, pa ovaj roman ima i posvetu, a
pre svega pisao je da nasmeje i pouči decu.
Roman je pisan u prvom licu iz perspektive dečaka za kojeg možemo pretpostaviti da
je reč o samom piscu Nušiću. Radnja romana smeštena je na kraj 19. veka u mesto
na obali Dunava, u blizini Smedereva.

Branislav Nušić je ovim romanom pokazao umeće spajanja folklornih elemenata

(velika prisutnost narodnih priča i pesama), dečje tematike, humora i tradicije.
Odbegli hajduci neodoljivo podsećaju na Ćopićeve „orlove“ i brojne druge dečje
družine koje pod uticajem političkih i istorijskih okolnosti oblikuju svoje dane i igre.

Pošto su „Hajduci“ napisani prvenstveno za dečju publiku, ne čudi što kroz delo
nalazimo brojne pouke i mudre misli. Takođe, namera pisca je da decu poduči i
narodnim pričama koje deca pričaju oko vatre, a i da im prikaže važnost i vrednost
narodne poezije, čiji glavni promotor u romanu postaje Vrabac.

Nušić je umesno isprepleo brojne humoristične situacije kojima životi ove dece
itekako obiluju, što delo svrstava i u jedne od ponajboljih humorističnih dečjih
romana.

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto radnje: mesto na obali Dunava, u blizini Smedereva.

Vreme radnje: kraj 19. veka

Tema: avanture dečaka odmetnika

Ideja: ne treba da slušamo lošije od sebe kako bi dokazali da smo hrabri.

Na hrastovom stablu
Priča počinje opisom hrastovog stabla poleglog uz obalu Dunavu. To stablo bilo je
okupljalište desetak dečaka svakog četvrtka i nedelje. Stalnu postavu činili su: Žika
Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluvać, Mita Trta, Laza Cvrca i dečak pripovedač. Ovde
se i upoznajemo sa svakim pojedinim likom i zašto svaki pojedini nosi baš taj
nadimak.

Četvrtkom posle podne

1
Četvrtkom odmah posle ručka dečaci beže na hrastovo stablo. Tada nisu imali škole,
pa im je četvrtak bio kao mali Uskrs. Pričaju tu o svemu i svačemu. Primerice,
jednom su razgovarali šta bi voleli da budu. Cvrca je Trtu upitao bi li više voleo da
bude tica ili lađa, a ovaj je odgovorio da bi više voleo biti ’tica. Gluvać bi voleo da je
riba, Dronja da je tigar, Cvrca da je pas, a Mile da je roda. Pripovedač bi voleo da
bude lokomotiva. I tako su se dečaci zabavljali na hrastovom stablu četvrtkom,
raspredajući o svemu i svačemu i uživajući u bezbrižnom detinjstvu. Ponekad bi
zaigrali i fudbal s loptom od kučine sve do predveče kad bi pošli kućama.

Nedelja
Nedelja je bila jako različita od četvrtka. Dolazio bi im Čeda Brba, pekarski šegrt, koji
nedeljom porani pa ih sve dočeka na stablu. Čeda je bio poseban. Dok je išao s
njima u razred uvek je najviše problema pravio. Izbacili su ga iz prvog razreda
gimnazije, pa je pošao u pekarske šegrte. Kada dođe nedeljom na hrast priča ostatku
družine o svojim junaštvima, podvizima i sve se hvali, a dečaci znaju da laže, ali
svejedno se prave da mu veruju.

Avanti, generale!
Jedna od Čedinih podvala desila se na velikom gradskom vašaru. Tu je nastupao
jedan Italijan s majmunom obučenim u odelo generala i psom koji je bio obučen u
konja. Kada bi Italijan poviknuo „Avanti“ (Napred), majmun bi skočio na psa kao na
konja. Čeda je odlučio da u toj tački pusti svog nekog džukelu, koji je skoro rastrgao i
majmuna i psa, ali mu je majmun zaskočio na leđa i pas je izbezumljen pobegao u
šumu s majmunom. Italijan je od Cigana posudio konja i pošao u šumu, gde je
majmuna preplašenog našao na stablu i jedva ga namamio da siđe.

Matamuta
Na drugom kraju grada živi dečak vršnjak družine, koji se rodio nem. Zato su ga i
prozvali mutavi Mata, odnosno skraćeno Matamuta. On se nije previše družio s
decom jer nije umeo da govori. Ali Matamuta je bio snažan pa se pričalo o njegovom
junaštvu. Deca su pričala priču da se Matinoj mami šest nedelja prije porođaja
ukazao arhangel Gavrilo i upitao majku šta bi volela da njeno dete bolje ima, pamet ili
snagu. Ona je rekla snagu i tako ga Bog nije obdario ni jezikom ni pameću. Dečaci
nisu pričali o Matamuti u Čedinom prisustvu jer se on isto smatrao junačinom, pa bi
bio ljubomoran kada bi pričali o Matinoj snazi.
Krenu tako Čeda jedan dan s Milom Vrapcem i Lazom Cvrcom prema Matamutinoj
kući da ga Čeda izazove na borbu. Ali Čedu je uhvatio strah pa se pravdao da nije
namazao mišice zejtinom i da ne može u borbu. Pošli su kući, ali im je Čedo došao
sledeći put sa povezom na čelu i modricom na oku i ispričao lažnu priču da mu srce
nije dalo mira i da se išao suočiti s Mutamatom. Sutradan je Cvrca saznao da je
Čeda zapravo dobio batine od svog gazde jer je ukrao dve perece.

Posle pobede
Čeda im je pričao da je otišao od gazde i da nije to zanat za njega. Dečaci su mu
predlagali da bude potkivač konja, kovač, pa i vojnik. Ali Čeda je odlučio da ide u
hajduke. Deca su pre čula strašne stvari o hajducima. Da žive u planinama i da su se
odmetnuli od vlasti i čine razna zla dela. Ali o hajducima su se pričale i bajkovite
2
priče poput onih da presreću bogate seljake i otmu od njih ono što su oni uzeli
sirotinji i vrate joj to. Čeda Brba je upitao i dečake hoće li mu se pridružiti. Prvi se
odazvao Cvrca, a ostali su rekli da će da razmisle pa da se sutradan, u četvrtak
sastanu na stablu i većaju o odlasku u hajduke. Brba im se zapretio da ne smeju
nikome da kažu o ovom predlogu.

Hajduci
Hajduci nisu ono što su bili u vreme turske opasnosti. Tada su to bili ljudi koji su bili
hrabri i koji su štitili svoj narod i selo. Sada su hajduci uglavnom odmetnici koji haraju
i pljačkaju. Zato su se dečaci mnogo dvoumili o odlasku u hajduke.

Težak san
Dečak je sanjao putnička kola koja čeka u zasedi kao hajduk. U kolima je bio njegov
profesor geografije koji ga je naterao da legne na drum i tukao prućem. Trgnuo se
tako iz sna i skužio da je u svom krevetu i da pored kreveta stoji majka.

Brba ‘arambaša
Bio je četvrtak i posle škole su svi otišli na hrastovo stablo. Tamo ih je već čekao
Brba i očekivao njihove odgovore hoće li poći u hajduke. I tako svi pristadoše. Igrali
su se hajdučkih igara: bacanje kamena s ramena, pravili gusle i pevali hajdučke
pesme. Odredili su da se sastanu u starom mlinu, ali jedan po jedan da ih niko ne bi
uočio. U mlinu su Čedu izabrali za ‘arambašu.

Epidemija
Sutradan je škola bila zatvorena zbog epidemije. Deca nisu znala točno šta to znači
reč „epidemija“, ali su se radovali što nema škole. Na putu su sreli svog ‘Arambašu
koji im je rekao da sutra ujutro u sedam krenu od kuće drumom uz Dunav i da dođu
do groba Maksa Žabe. Tamo će da polože zakletvu.

Na grobu Makse Žabe

Maksa Žaba nije bio neki junak, nego je izvršio ubistvo i pljačku, pa su ga osudili na
smrt i sahranili tu kraj druma gde su ga streljali. Na tom mestu su sahranjeni brojni
hajduci, pa je Čeda izabrao baš to mesto za zakletvu. Čekali su dugo Cvrcu, ali on se
nije pojavio.

Cvrca izdajica
Poslepodne su pohitali na hrastovo stablo, a tamo je bio i Cvrca. Samo se Čeda nije
pojavio. Odmah su napali Cvrcu da ih je izdao i nije se pojavio na polaganju zakletve.
Ispričao im je da je uveče rekao majki da ga probudi ujutro da ide polagati zakletvu
za hajduke, a ujutro ga je dočekao tata s kaišem u ruci i nije mogao doći. Odlučili su
da sude Cvrci u starom mlinu, pa su ga zavezali. Ali su odlučili da mu oproste i da
ujutro ode do groba Maksa Žabe i položi zakletvu. Spremali su se da pođu u hajduke
i ‘Arambaša im je naredio da u ponedeljak u ranu zoru izmaknu iz kuće. Od mlina će
dalje kroz vinograde.

Oproštaj

3
U subotu ujutro sastadoše se kod hrasta da rasprave šta će ko da ponese u planine.
U nedelju nisu išli nigde jer su u ponedeljak ujutro imali da pobegnu. Dečakova
mama se već poveselila da se dečak zbilja primio zadaće i da se zato zatvorio u
sobu, a on je zapravo tražio sitnice koje bi mogle biti korisne hajducima. Našao je
iglu, konac, čačkalice, kutiju šibica, kutiju crne boje za cipele. Otišao je da se
pozdravi s golubovima i sa psom Neronom. Zatim se pozdravljao sa stvarima u svojoj
sobi i svakoj spevao pesmicu. Majka mu je napravila štrudlu od višanja, a zahvalio joj
se tako što joj je poljubio ruku i pošao na spavanje.

Odmetanje
Skupili su se dečaci ujutro kod starog mlina i pošli u hajduke. Hodali su tako i pričali
jedan drugome kako su pobegli od kuće. Zaustavili su se u nekoj šumi i odlučili da se
tu raspakuju. Seli su i najeli se onoga što je već tko poneo sa sobom, a onda su
krenuli pregledavati oružje kojim raspolažu.

U gori hajduci
Posle su krenuli dalje i došli opet na jednu čistinu. Tu je ‘Arambaša odredio da
naprave stalan logor. Krenuli su odmah da smišljaju plan zasede za sutra. Planirali
su da napadnu putnička kola i opljačkaju ih. Potom su Vrapca izabrali za guslara,
zapalili vatru i slušali Vrapca kako čita pesmu koju je sastavio. I tako je došla i noć.

Prva borba
Dečaci su pokazali i strah od noći, ali im je Čeda rekao da nemaju šta da se boje jer
su oni hajduci. Tek što je to prozborio, nešto je zašuštalo. Svi su se razbežali, neki i
na drveće. Tek kasnije su shvatili da je to bilo jedno obično magare i sišli dolje.

Magaretova ispovest
Dečaku se onako snenom činilo da im je magare ispričalo svoju priču. Reklo je da je
pobeglo u planine od gazde Tase mlekadžije. Pobeglo je u slobodu, ali kada je stiglo
u šumu, shvatilo je da je to glupa ideja, jer nije imalo šta da jede. Šest dana je lutao
po planini, brstio lišće i grizao kore drveta. Dosadila mu je i samoća, pa je bilo lepo
kada su dečaci hajduci naišli. Dečaci su se i dalje bojali i niko više nije mogao da
zaspi, pa je Čeda predložio da svako ispriča jednu priču.

Brbina priča
Brba im je prvi ispričao priču. U Prilepu je kraljevao Vukašin Mrnjačević i imao tri
sina: Andrijaša, Dmitra i Marka. Kraljević Marko je bio napredniji od sve dece, jak i
srčan. Na dalekom istoku carevao je car kojeg su zanimala tri pitanja: kada je čovek
najjači, kako čovek može da izbegne smrt i treba li čovek da sluša samo sebe u
životu ili treba da se osloni i na savete svojih prijatelja. Tako je car pošao u svet da
traži mudrost obučen u prosjačko odelo.
Na svom putu susreo i kraljevića Marka. On mu je na prvo pitanje dao odgovor da je
čovek najjači kada brani pravdu. Odgovor na drugo pitanje bio je da čovek može
živeti posle smrti ako za života čini dobra dela. A odgovor na treće pitanje bio je da
čovek treba da sluša sebe ako se gleda na oba oka, a ako samo na jedno, onda
neka priupita prijatelja. Car je bio zadivljen odgovorima, pa je poslao mnoštvo darova
za Marka, koji je darove podelio sirotinji. Sebi je samo ostavio mač i zlatni buzdovan.
4
Gluvaćeva priča
Mladi kozar je po cele dane čuvao svoje stado koza u planinama. Jednom mu je
pobeglo jare, pa je krenuo da ga traži. Kada se u potrazi popeo na stenu, ugleda
divan crveni cvet. Jare je htelo da obrsti cvet, ali ga je kozar sprečio i doneo u svojoj
kapi vode da ga zalije. Od tada je kozar svaki dan bežao da zalije i gleda cvet. No
oluja je jednom potrgala cvet, pa ga kozar uzme kući i stavi ga u čašu s vodom.
Usnuo je san u kojemu se pojavio sedi starac.
Rekao je kozaru da se vrati na onu stenu gde je našao cvet, raskopa stenu i tamo
nađe svoju nagradu. On zaista pronađe tamo novac i svakojako skupoceno blago, ali
ga ne uzme. Kada je došao kući ugleda prekrasnu devojku koja se pretvorila iz cveta
u ljudsko biće. Cvet je nastao od majčine suze. Rekla mu je da je i ona njegova i svo
ono blago što je pronašao.

Trtina priča
Trta je sanjao da je car. Bio je pravedan i ispunjavao ljudima molbe. On je tražio da
njemu nabave bombona, da mu naprave tortu za ručak, mnogo sladoleda i da se
upregne fijaker da sam tera konje. Dok je sanjao da je jeo tortu, probudio se. Upitao
je služavku što je značio san, a ona je rekla da će mu se ubrzo desiti veoma
radostan događaj već to popodne. Naime, služavka je samo pogodila da će se desiti
nešto vrlo brzo, a to je bilo da je Trta dobio batina nakon što mu se otac vratio iz
škole, gde mu je profesor rekao sve najgore o Trti.

Vrapčeva priča
Vrapčeva priča bila je o mišu koji se bojao izići iz rupe zbog mačka. Miš se tako
dogovorio s mačkom da će mu dovesti druge miševe da ih pojede, samo ako njega
pusti na miru. Mačak je tako rekao da će ležati i praviti se pijan, a miš će skakati po
njemu i pokazati ostalima da se ne trebaju bojati. Kada je miš došao do mačka i
krenuo da mu gricka brkove, mačak zarine zube u miša i pojede ga jer je izdao svoj
rod.

Cvrcina priča
Cvrcin brat Pero je znao da izmišlja. Tako je jednom uzeo sekine lutke i svima
počupao kosu. Zbog toga je završio u kazni i bez ručka. Kada ga je sestrica upitala
zašto je to učinio, počeo je da priča priču kako postoji jedan dan u godini kada lutke
propričaju. Po njegovoj priči one su se same posvađale i počupale, a najgore od
svega je što je uspeo da sestricu uveri u tu priču.

Dronjina priča
Bio jedan vrlo bogat čovek koji je imao sina. Hteo je da vidi kako će se sin ponašati s
bogatstvom, pa zazida blago u zid i uredi kao da su bili opljačkani. Sin je bio jako
tužan zbog blaga, ali još više zabrinut zbog oca. Zato je sin odlučio da kupi konja i
kola i počne da štedi. Kada je otac uvideo da je sin pošten i da neće da rasipa
bogatstvo, kaže sinu da ode da kupi budak i razbije zid. Kada je tamo našao blago,
otac mu je rekao da je hteo da mu da pouku o tome kako je teško steći bogatstvo i
da se to mora ceniti.

5
Moja priča
Ovo je priča dečaka pripovedača. U njegovoj priči glavni lik je Raka Pustoglavić,
jedino dete bogataša. Bio je razmažen i nevaljao. Roditelji više nisu znali šta da rade
od brige za njega. Stoga pođoše jednog dana u cirkus da se razonode malo. Tamo
ugledaše dresera životinja i sete se da njega upitaju za pomoć.
Kada je dreser došao kod njih kući, nalupao je Raku jer nije hteo da posluša. Zatim
kaže roditeljima da mu ne daju ni jesti dok ne moli. Naredio je Raki da uzme knjige i
da nauči. Sve je poslušao nakon batina, a roditelji nisu mogli da prestanu da se čude.
Od toga dana Raka se promenio i počeli su da ga zovu „dresirani Raka“.

Hajdučke nevolje
Dok su oni tako jedan za drugim pripovedali svoje priče, polako su utonuli u san. Kad
su se probudili bili su gladni, pa su se razdelili da po stablima pogledaju ima li kakvih
plodova za jelo. Na kraju su ispekli bundevu, ali nije valjala, pa krenuše da jedu
žireve. Potom ih uhvati žeđ. Tako su od grčeva u stomaku polegali na tlo i utonuli u
polusan.

Šta je tamo bilo

Ono jutro kada su se dečaci odmetnuli, probudila se Cvrcina majka da pogleda decu,
kad ono Cvrce nema u krevetu. Tako je bilo i u drugim kućama. Ceo dan su ih čekali,
napravili uzbunu, ali dečaci se nisu vraćali. Očevi su pošli sutradan da prijave njihov
nestanak vlastima. Načelnik im je rekao da ništa ne brinu, da će ih on naći.

Potera
Načelnik se prvo svuda raspitao o dečacima, pa izdao naredbu da se razbeže
panduri po lugovima i šumama i nađu dečake. Dečaci su ležali još uvek sklupčani od
gladi, kada ih je našao jedan opštinski pandur. Uz negodovanje, dečaci su pošli na
kraju za pandurom i poveli za sobom i magare.

Tamnica
Dok ih je doveo do sela, pandur ih je zatvorio u svinjac. Maločas kasnije su skužili da
tu ima buva. Pandur im je doneo samo dva komada hleba i imali su tu da prenoće, u
svojoj hajdučkoj tamnici.

Povratak
Ujutro ih je probudila svinja, a svi su bili zakrvavljeni od češanja i buva. Pandur im je
opet dao hleba i napili su se vode s bunara i krenuli u selo. Pitali su se što će da im
kažu njihovi kod kuće. Putem su susreli dva školska druga koja su im rekla da se u
varoši nakupilo sveta koji čeka da vidi njih kako ih pandur vodi u glavno načelstvo.
Kada su došli pred svoje, očevi su krenuli da ih mlate.

Na hrastovom stablu
Od njihovog bega u hajduke prošlo je dve nedelje. Celo to vreme hrastovo stablo bilo
je pusto. Dečaci su svi bili otpušteni iz škole i zapravo su imali vremena ići na stablo,
ali ih je bilo sramota da izađu na ulicu. Dečak se već poželeo izaći van i igrati se pa
upita mamu da prošeta. Odluči se otići do hrastovog stabla, a kada je došao, tamo su

6
bili svi osim Čede. Njega je bilo sram što je pokupio onolike batine pred svojom
družinom. Zarekli su se jedan drugome da više nikada ne pominju ono što je bilo.

Analiza likova
Likovi: dečak pripovedač, Žika Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluvać, Mita Trta, Laza
Cvrca, Čeda Brba, roditelji dečaka

Dečak-pripovedač – Sam za sebe misli da je bio dobro dete i odličan đak. Ali
roditelji misle da je nevaljao, a profesori da je rđav đak. Nije voleo školu pa je tražio
razloge zbog kojih ne bi morao u nju ići. Tako jednom nije išao u školu jer je nekog
od njegovih ukućana zaboleo zub. Voli svoju porodicu, pa mu je bilo jako teško kada
je morao da pobegne u planine s ostalim dečacima.

Žika Dronja – bio je dosta vredan i uvek je učio lekcije za školu, ali nije dobro
pamtio, pa je zato u školi dobivao loše ocene. Zvali su ga Dronja jer je na njemu sve
nekako bilo rasklimano i sve mu je visilo. Izgledao im je poput lutke kojoj su prišivene
ruke i noge. Bio je i sav neuredan i prljav, knjige su mu bile zamuljane, kao i pismeni
zadaci.

Mile Vrabac – u džepove je često gurao ruke i vadio neke mrvice koje je grickao.
Nadimak „Vrabac“ dao mu je sveštenik pred kojim nije hteo skinuti kapu, pa je
sveštenik rekao da nema slučajno vrapca pod tom kapom da mu ne odleti. Nije bio
najlošiji đak u razredu, ali nije ni najbolji, neke predmete je znao jako dobro, a neke
nije mogao ni zinuti.

Mita Trta – bio je vrlo dobar drug i vrlo dobra srca. Znao se rasplakati ako pred njim
govore nešto žalosno. Bio je jako lenj, pa zbog toga nije bio ni jako dobar đak.
Najteže mu je bilo ujutro da se digne iz postelje, ali je lenj bio i pri razgovoru, pa se
često iz njega odgovore moralo izvlačiti kleštima.

Laza Cvrca – on je bio najmanji u skupini dečaka. Bio je najveseliji i sve je umeo da
nasmeje. Umeo je da ide na rukama i da prebaci nogu oko vrata. Ponekad je mucao,
pogotovo kada ga profesor u školi prozove.

Sima Gluvać – pravio se gluv kada ne bi znao lekciju, pa su ga zato i prozvali

Gluvać. Pravio bi se da ne čuje i odgovarao na pitanja koja bi njemu odgovarala.
Zato su doveli i lekara u školu da provere je li stvarno gluv, pa su ga otkrili kada su
rekli da treba da mu daju dvadeset i pet batina. Bio je otpušten iz škole jer je prevario
nastavnike da je gluv, pa je dobio pravo polaganja ispita koji nije položio i zato
ponavlja prvi razred.

Čeda Brba – pravo ime mu bejaše Čeda Barbić, ali se jednom na pismenom zadatku
potpisao Brbić, pa ga je učitelj upitao da mu se nije deda zvao Brba kad se tako
7
potpisuje. Otada mu ostade takav nadimak. Čeda je bio šegrt kod pekara radnim
danima, a nedeljom je dolazio na hrastovo stablo. Isterali su ga iz škole pa je zato
otišao u pekarske šegrte.
Na jedvite jade je završio osnovnu školu, a bio je sposoban da ceo razred sa sobom
povuče u neučenje. Bio je i najjači u razredu, pa su ga se svi bojali. Ali bio je i
pravedan i štitio slabije. Čeda je najsposobniji bio za izmišljanje priča. Svi su znali da
laže, ali su se svejedno pravili da mu veruju. Bio je uveren u svoju snagu i junaštvo i
prvi je rešio da se odmetne u hajduke. U hajducima su ga imenovali svojim
‘arambašom.