M. Uskoković Čedomir Ilić

Соруп§ћ1 © га 5СС НапхЈпа 1спјЈ§а-К1иђ бМаса, 2004.
2а 12<1ауасе МПиИсо МЈјоуЈс 8ха ргауа гаЈгтапа

15В^ 86-331-1476-3
Ова књига се не сме без дозволе аутора, ни у целини ни у деловима,

умножавати, прештампавати нити преносити ни у једном облику нити
икаквим средством. Она се без одобрења издавача не сме ни на који други
начин нити икаквим другим средством дистрибуирати нити пак умножавати.
Сва права на објављивање ове књиге задржапчју аутор и издавач према
одредбама Закона о ауторским и сродним правима.
"ЈШ
I
Ова књига је иосвећена иогинулим Србима у ра-шовима 1912. и
'13. године, јер от који су иали за Ошаџбину, ио ренима једног
велшог иесника иро-шлог сшолећа, заслужују да на њихове
хумке долази свеш и молишве чиша; међу најлеишим именима
њи-хово имеје најлеише; сва слава, иред њима, бледи и гу-би се,
и као шшо би радила мајка, глас целог народа их љушка у
њиховим гробовима.
М.У.
I
У суботу 9 јула 1900. године, Чедомир Илић, глав -но лице овог
романа, корачао Је лагано својим уобича -јеним путем из
Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је
давао лекције једном гимна -зисту. Било је око пет сати
предвече. Дан је био као сваки летњи дан. Упице се сивеле од
прашине. Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.
Ипак се осе -ћало нешто свежине од ветра који се дизао са
запада и наносио покоји облак. Света је било пред кафанама, по
тротоарима. Врапци се чули на крововима, у олуци -ма. Један
шегрт је ишао средином улице, носио на гла -ви трубу од
фонографа и певао колико га грло доноси јсдну орфеумску
песму која је тада била у моди.
„Овоме је све равно до Косова!" насмеја се Илић у себи.
Он је био студент философије, врло висок, готово џигљав, али
млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у
тренуцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе,
обучен нешто немарно, са краватом која се пела уз потиљак,
руку завучених у џспове од панталона, сигуран у себе, у своју
будућ -ност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Ср
-бији, можда целом човечанству.
Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске
улице. То је било код јсдног гимназиј-ског професора, Јована
Матовића, познатог опозици -онара, који је осуђен као
велеиздајник и сад се нала
8 Милушин Ускоковић
зио у Пожаревцу, на робији. Његова жена, кад се та -ко нашла
изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из
дворишта, и ту, од онога што јој је остало од мираза, живела са
децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати. Имала
је четири де -тета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала
ше -снаест година, храмала на леву ногу, и којој су њено
необично име -име професорове мајке, сељанке променили,
тепајући јој: Бела. После ове девојке, до -шао је Младен,
бистар дечко, али ленштина, склон ,,,, свима слабостима
простог народа, као да су у њему васкрсавали преци његове
мајке, ћерке Цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се
доцније обо -гатио, и оца, родом из једног златиборског села,
чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после
толикогодишњег аклиматисања у Београду. Младен је био пао у
трећем разреду из два предмета -освета реакције! како је смело
тврдио -те га је Илић поучавао за скромну награду. Ову
платццу на -докнађивала је госпа Матовићка у пажљивом опхо
-ђењу, у слатком и кафи, комплиментима и у киселој штрудли с
маком сваког празника. Ту повучену опо -зиционарску
породицу допуњавале су још две девој -чице, близнакиње, с
црвеним тракама у коси, слобод -не, радознале и пуне прича о
мачки, кокошима и ђа волу.
Ту, у Крунској улици, изненади се импровизовани учитељ кад
пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с
ножем на пушци. Иза њих се ша -ренеле две покретне стражаре
од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на
врху.
„Шта му је то сад?" упита се Чедомир несвесно.
Толико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио
да у њој седи неко кога треба чувати. Управо, та му јс кућа тек
тада пала у очи. То Је била нова грађевина, налик на извесне
београдске куће по -дигнуте пре двадесетину година за
становање једне от
Чедомир Илић
меније породице. На углу који је правила Крунска ули -ца са
другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим
сутереном, обојен жућкастом бојом која пре -лази у ружичасту,
с мрким шалонима што су били дис -кретно спуштени и с
фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом
чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица
које су тада испуњавале тај крај.
Млади човек није волео да има посла с војском, те пређе на
другу страну, где се уздизао неки плот, на -кривљен, труо при
земљи, побелео од кише и времена. Велики џбун јоргована
надвишавао јс ограду и пру-жао своје гране, са широким
лишћем, ка улици и сун -цу. Илић се ипак окрену и погледа у
војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод
ока... као да га се то ништа не тиче. Редови, млади момци у
озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о раме -ну и
бленули неодређено у празнину улице. Кроз ши -ром отворена
главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице,
једна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с
тропским биљкама уврх степеница и, најзад, унутрашња врата,
чија су окна од извезена стакла спречавала погжд да продре
даље.
- Можда је какво посланство! -одговори младић самом себи.
Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне
шапутала по породицама ближе Двору и министарским
канцеларијама.
- Краљ се верио! -дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво
ступало при улазу у велеиздајников стан.
И то није било све... Верио се са њиховом сусет -ком, женом из
народа, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом
своје мајке, старијом од себе десет година. Влада није одобрила
краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.
Председ -ник кабинета, који се налазио на страни у бањи, при
-дружио се телеграфски одлуци својих колега. Краљ
ЈО Милушин Ускоковић
Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење
на свог сина. војсци Је наређено да чува гра-ницу и, под
претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.
Реакција је пала. Њени главни стубови скрхали се као од
стакла. Краљ се сад, природно, обраћао народу, чинио обећања,
одрицао се досада -њих доглавника који су га изневерили. Као
прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.
^* Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, за дихано,
као да је онај младић краљ Отац или неки активни политичар,
какав фактор тих догађаја, којима ће он дати овакав или онакав
ток Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа
уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента,
пљескала рукама, пуцала прстима и нарочито понављала:
- Тата ће доћи... тата ће доћи... је л' те да ће доћи?... Госпођа
Матовић се такође придруживала ћерци, говорила углас,
причала о новој краљици, изговарајући полако њено име из
првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој,
познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала
непознате људе и жене, нарочито жене... За скандалозну страну
тога до -гађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за
рукав, шапутао му нешто, пропињући се на прсте, и грдио мајку
и сестру:
- Та остав'те човека!... Пробисте му уши вашом дреком.
Од лекције нијс било, наравно, ништа.
- Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! -говорио
јс дечко самоуверено, циљајући на про-фесоре који су му дали
слабе оцене. -Само док се мој ћаћа пусти с робије.
И све троје су тако веровали у брзо и потпуно по -миловање
Јованово, да се његово присуство готово осећало у кући Млади
човек не хте покварити ово присно весеље дома који је
последњих година знао са -мо за зле стране живота: одрицање
старих пријатеља,
Чедомир Илић П^
кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења,
те одложи час, и хтеде се вратити, Али га госпођа понуди да
се одмори.
- Напољу је још велика врућина -рече она -а, богами, ни
наша кућа није близу.
- Не жур'те се, господин-Илићу -прихвати и Бела,
мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске
жеље за допадањем.
Младен га је позивао такође:
- Хајдете... хајдете. Да вам покажем бразилијанску марку
што сам је купио од једног Јеврејчета.
Они су били још у кујни. То је била одаја поплочана
циглама. У једном крају се налазила гвоздена пећ,
несразмерно велика према самој кујни. По зидовима су
висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци
старинског облика, које је госпа Матовић наследила од своје
мајке С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови
од земље или емаља. Из кујне се иде у дечју собу, где је
Чедомир обично држао лекције. Она је била испуњена
трима постељама, ме -ђу крјима се свака разликовала: једна
је била гвозде -на, друга дрвена, трећа на ногаре. Ту собу је
могла обитавати породица једног мањег трговца као и јед
-ног бољег радника: ништа у њој није давало утисак
раскоши; све је било потребно, чак преко потребно. Што се
тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се
повлачио један шал, на једној постељи познавало се још
како је неко спавао, по другој је би -ло просуто једно пакло
карата; прашина се видела по раму од огледала. У трећој
одаји, која је замењивала салон, Илић нијс био никада.
Госпа Клеопатра -тако је било крштено име Матовићки
-нијс у свему дели-ла демократска убеђења свога мужа; по
њеном ми -шљењу један сиромах ђак треба да је задовољан
што улази и у дечју собу; иначе је сиротињи место у кујни.
Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она
није мачји кашаљ, да она има нешто више од те
три постеље и бакреног посуђа. Стога она позва мла -дића у
салу. То беше ниска, неизветрена одаја, с наву -ченим завесама.
Чедомиру, који пређе нагло из све -тлости у помрчину, требао
је један тренутак, па тек да види гда се налази. Ову приземну
собицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским,
чипканим за -стирачем, који је висио на две стране. На њему се
ус -прављало неколико фотографија у раму од сламе. Ту је
лежао још један албум, повезан у плиш, гомила по -сетница и
карата са сликама. До зида се налазила јед -на постеља, од
ораховине као и сточић, пространа су -пружанска постеља,
претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима
унаоколо и широком простирком пиротске израде. Према
постељи, опет до зида, стајала су два скупоцена ормана,
изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.
Углове '* су испуњавале неколике столице, с високим правоуга
оним
наслоном, превучене кожом. Бела приђе прозо -ру и отвори их
обадва. Чедомир је сад могао боље ви -дети салон. Примети
велику библиотеку, пуну пове -заних књига. На врху једног
ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.
Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила се у
златном оквиру фотографија црногорског кнеза са својеруч
-ним потписом. Једно велико огледало на ногарима по
-пуњавало је празнину између прозора. На зиду према њему,
више постеље, висио је у природној величини портре
Матовићев, рад једног од наших старијих сли кара.
Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум
Београда који се будио пред вече, као одах -нувши после
великих врућина. Прозори су гледали у врт, чије воћке, још
младе, пружале су мршаву сенку по земљи. Сунце је залазило за
један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба
које се виде -ло, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у
ба шти.
Чедомир Илић 13_
- Ви волите кајсије? -упита Бела младића, па не сачекавши
одговора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених
врата, и, поклецнувши само је -данпут својом хромом ногом,
већ беше у другој соби. Што су дивне, само да знате!... -чу се
отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.
- Нису много родиле ове године, па су крупне и вр -ло лепе
-допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме
сину: -Сад ће отац да се врати, па па -зи, Младене. Немој да се
мангупираш. Него учи, Ина -че, право ћемо те на занат...
Угледај се на господин -Чедомира. Он је сиромах ђак... пардон,
господине Илићу -поправи се госпођа с нешто старинске граци
-је и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице, чак до
подвољка и широког врата, па рече значајно: У вашим
годинама, сиротиња није зазор.
Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.
Утом се Бела врати с пуним тањиром румених кај сија.
- А ножеви? -пребаци јој мајка.
- Ју! -т^)же се девојка. -Младене, донеси. Дечко устаде
лењо и, клатећи се с ноге на ногу,
упита с врата:
- А где вам стоје?
Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од
месинга и дршком од порцулана, по ко -јем су се плеле плаветне
шаре.
Они су седели тако, јели кајсије, говорили о про -фесору
Матовићу, о новрј политичкој ситуацији, о бу -дућности која
чека земљу.
- Извол'те, господин-Илићу -нудила је Бела кај -сију коју је
сама искрижала, и прекидала причу своје мајке о њеном животу
с Матовићем, селидбама с јед -ног краја Србије на други,
отпуштањима из службе, бежању у иностранство, сваковрсним
неправдама, хап -шењима и осудама на смрт.
Млади човек погледа госпођицу Матовић. Она је седела до њега
и посматрала га весело, го -тово безазлено и у исти мах
несташно. Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као
постављена је -два приметним руменилом. Очи су јој биле
мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животи
-ње. Коса, још црња од очију, окружавала је њено ли -це као
талас. Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће,
савршенства. Са заокругљеним ра -менима, која су се погађала
под лаком материјом лет -ње блузе, и нежним лицем девојке,
чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и
сунце, она се учини младићу слатка и мека као та воћка ко -ју
му Је нудила.
Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:
-Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.
Једна тица запева у башти.
Чедомир је још раније наслутио да девојка није
У»
равнодушна према њему. Јер нашто онда онај њен за -дивљен
поглед и нервозно угризање усне кад би га слу -шала како
објашњава Младену какво правило из ма -тематике? И нашто
оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост
пред младићем? Или је то био само знак захвалности што је
Илић имао стал -но покоју лепу реч за њу, девојку крја је своју
ману осе -ћала све дубље, једно што је пристизала на снагу, те
је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је
другарице, ћерке чиновничких и осталих такозва -них угледних
београдских кућа, зависних од владе, осгавиле изненадно,
напречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као
противник иосшојећег сша -ња, антидинастичар, јатак
краљоубица и шта још не, што је један лични режим начинио од
овог Ужичани -на, који је, поред своје струке, волео слободу,
желео добро своме народу и имао стала у чланцима што их је
писао по опозиционим листовима?
Чедомир Илић 15^
Одушевљење породице Матовић пређе и на мла -дог човека,

те кад изађе од њих, осети како му се гру -ди надимају од
неког осећања непознатог, неодређе -ног. Корачао Је
улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.
Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али
јс његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се
дешавало нешто што ће изменити цео његов живот. Он је
био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео
свој дотадаш -њи живот као једну слику, као једну
представу.
II
Чедомир Илић родио се године 1878. у Ваљеву, ше Је његов
отац био рачуноиспитач. Илићи су били пореклом из једног
села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној
падини планине Повлена. Ту се населио његов прадеда
Илија, по коме су и име добили. Све што је Чедомир знао о
овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој
прилици, у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен,
освестио се у не -ком потоку два дана после битке, па како
су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у
Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се
дубље у зе -мљу, док се није задржао у Повлену, у намери
да хај -дукује, али се ту оженио и окућио. Илићев деда, који
се такође звао Чедомир, научио је читати и писати сам, за
стоком; кметовао је дуго година, парничио се још ду -же са
сељацима из суседног села око једне воденице, да је изгубио
све што је стекао и пред смрт сачувао једва оно мало што му
је од оца остало. Чедомиров отац, Стеван, изучио је сеоску
школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два-
три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда
прешао у др -жавну службу, добивши за преписача у
Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру. Ту се оженио,
подоцкан,
кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара. Баш

одмах после његове свадбе удари нови државни друм преко
његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и
кредитом од Управе фондова сазида лепу кућу у једној од
главних улица. Чедомир јс провео скучено детињство у тој кући
вде се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од
дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих,
смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и
велико трбуха, чиновничића с малим квалификацијама који је
морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја
осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи
у себе, те му је ваљда због тога чаршија дала надимак: Јеж.
Стеван се није слагао са женом. Ћерка једног бирократе из доба
првих чиновничких влада у Србији, она је била вечито за
одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела,
свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је
требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и, наравно,
плата није била довољна. Чедомирова сестра, која је од њега
била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у
домаћим свађама, стално на страни своје мајке. Рачуноиспитачу
живот није био ружичаст. Кад би му се досадило све, он је
излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.
Понекад би повео са собом Чедомира и онда му обја шњавао
многе ствари, показивао му непознато цвеће, које је звао биље,
њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма
показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије,
упућивао га у живот природе, цце се дрво с дрветом бори за
што више сунца. Понекад би се заборавио и жалио што није
више учио школе. У то доба била се већ увелико развила борба
између школованих и нешколованих чиновника, те јс
рачуноиспитач мислио да јс цела његова несрећа долазила од
његове ниске школске спреме. Стога је и Че
Чедомир Илић Г7
домир разумео да ће његова сопствена срећа доћи ако буде што
школованији, што начитанији.
Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да
га упише у школу. Дотле је сам научио читати и писати из
сестриног буквара. Школа му је ишла лако, као вода, како се то
каже у Ваљеву. Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви, на
пример, он ју Је већ умео поновити целу. Учитељ, који је за свој
рачун учио немачки језик, називао га је Њувдеркицд. Прва за
-бавна књига коју је прочитао, било је једно старинско издање
посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског
пристаништа укрцава на море. Као гимназист другог разреда
прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама,
у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао
Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе,
извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из
старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме. У сваком
разреду био је први ђак, имао је саме петице. У расправи
појединих питања могао му је позавидети многи старији друг;
чак и понеки професор није имао те ширине у образовању. Он
је то знао и није се чудио: он је себе већ тада прогласио за
великог човека.
Кад је ступио на Велику школу, он је тамо нашао два оделита
типа међу својим новим друговима. Један је био већ господин,
циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог
интереса за политику. Он је већ у двадесетој години научио да
му живот доноси чист приход. Његова је девиза: уживати и
успети. Понекад пада у севдах, и тада пева прилично. То су они
који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по
матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ
знају вредност годинама службе. То су они који као ђаци
добијају места по Скупштини, разним министарствима и
осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.
Они оснивају шаншуле, састављају певачка друштва, приређују
концерте
по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци,
праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за
девојке с великим миразима. Њима је свеједно који режим
влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући
од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак
претпостављају реакцију. Савитљиви, помирљиви, удружљиви
и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе
парламентарних режима.
Други тип је био великошколац-политичар. Он не пази на
спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу:
пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и
уздигнуту јаку. Он је слободоуман, бар у теорији. Он је за сва
права, бар док не добије своје право. Невин у ствари, он је
дрзак у речима. Он је радикал, демократ, социјалист,
републиканац, револуционар. Он се поноси што ствари схвата
материјалистички. Поезија му је празна сентименталност
шипарица из пансионата. Идеал му је што и свака комедија. За
њега не постоје науке, него Наука. Он је ватрени присталица
позитивистичке философије. Он примењује њено
материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон
конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна
врста модерног дивљака. То су људи обично са села или, ређе,
из какве пропале варошке куће. Они су још у десетој години
осетили наличје живота. Култура им је показала само своје зле
стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје
потребе и где је требало новца само нешто за порез или
молитву. Они нису рђави никако: они воле тај примитиван
живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.
Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и
понижења. Њих разједа отров социјалне суревњивости. Они су
у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.
Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него
да је дочепа у своје шаке. И он не жели власт да учини добра
себи
Чедомир Илић
или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у
својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши,
да обара. Заставници прогреса, они су његови најљући
противници. Лично за себе, они не траже много. Највише,
да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру,
који називају интовом. Ови млади људи једу врло мало,
троше што год имају на новине и брошуре, читају надохват
популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на
беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу,
с каквом хистеричном газдарицом. Обележени овим врелим
гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје
илузије. Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако
се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући
реакционари.
Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.
Оскудевали су му за то васпитање и средства. Отац му је
умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло
скромно издржавање. Ипак је имао нечег заједничког с
њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је
волео све што је пријатно, лако, ново, лепо. У недостатку
материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли,
снова. Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с
Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сунчане
системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда,
лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светскрј бањи.
Виктор Иго га је водио по најфјнијим и најтамнијим
крајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с
њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом,
са сељацима-свецима, и непрегледним површинама леда и
снега. Живео је само духом. Проналазио је масу
задовољстава радећи дан и ноћ. Учење му је изгледало
најрадије, најсретније решење човечјег живота. Понекад би
га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних
иишања што су тада занимали интелектуалну младеж,
мисао магловита, не јасна, али стварна, жива, која га је
пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је
живео као са метресом.
Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега,
друштво студената политичара. Они су му били ближи по
њиховом једностраном васпитању, по средствима, по
темпераменту. Он је међу њима, међу тим радикалима,
социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за
основна грађанска права нису разликовали један од другог,
налазио много одушевљења, воље да се ради нешто велико,
смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.
Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких
према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије
материјалистичке философије; дивље мржње његових другова
на иосшојеће сшање, од кога му је пуцало срце и бридела леђа,
звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у
будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво
одушевљење као од неког јаког пића. Стога је Чедомир редовно
посећивао њихова тајна удружења, учио напамет поједине
фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном
ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао
агитационо предавање. Он је био верна гласачка војска по
ђачким зборовима, ше се драо и скакао на први знак вође.
Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него
што је волео пук, био горд са својих материјалистичких
убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа
жандармским кундацима. Шта то мари! Он је волео слободу,
веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух,
нешто пространо, благословено, опште, свачије. Он је од ове
крилате речи очекивао све: народно благостање, своју
сопствену срећу, социјалну правду и уједињење Српства.
Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци. Све снаге је
требало уложити у
Чедомир Илић 21
борбу за слободу. После ће доћи остало само по себи, ако је ко
тада уопште мислио шта ће после доћи!
У тим идејама свршио је прве две године. 0 распусту га је
чекало једно изненађење код куће. Мајка му рече да му сестру
проси Вићентије Симић, секретар суда. Била је пуна хвале за
младог чиновника. Тако исто и сестра. Само, рекле су му, тражи
десет хиљада динара мираза.
- Ништа мање! -подсмехнуо се Чедомир.
- То није много - дочекала га је сестра - млад је, леп је,
образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску
канцеларију...
Илић је прекину:
- А откуд теби и десет хиљада пара?
- Па имамо кућу, хвала богу - умешала се мајка. Млади
човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила
очевине. Он је знао колико је његов отац имао муке док је ту
кућу подигнуо и очувао. Колико труда, колико брига, колико
уздаха око плаћања дуга код Управе фондова, пореза,
осигурања од пожара, сталних оправки и поправки. И сад, да се
ту усели неки Нишлија само зато што, господин, саизвољава
узети његову сестру за жену. Мајка је покушавала да га
умири,приволи.
- Одреци се наследства - говорила је - па ће ти се осигурати
издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички
ужитак. А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара! Иди куд
те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку. А кад је нађеш,
сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.
Илић је одбијао. Није он водио рачуна о богатству. Не,
изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог рођеног
оца. Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се
сваком члану породице нађе на невољи. Али млади човек је
залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој
план до лудила. У кући су настајале свађе. Мајка га је грдила,
клела.
Сестра је претила да се обеси. Кад му се то једног дана досади,

он оде у суд, сврши све формалности око преноса наследства на
своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у
Београд. Мајка је покушала да се измире. Он јој је одговорио
једним увредљивим писмом. Зет се умешао. И Чедомир је преки
-нуо сваку везу са својом породицом.
III
Кад се нашао тако сам, Илић се осетио нелагодно. Ипак се брзо
прибрао. Имао је прилично кредита, јер је прошлих две године
плаћао уредно. Доцније нађе две-три лекције и живљаше
скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје
књиге и свој свет идеја.
Једног дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:
- Чедомире!
То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила
девојачку школу.
- Море, брате, где си ти? Откад те нисам видела рече му она.
-Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш. Не зна да ли си
жив или мртав.
Младић се намршти.
-Њена посла! -одговори нешто јетко.
- Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи
глава.
С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака
кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.
- Ју, замало не заборавих... -присети се рођака. Да ти
представим: моја другарица Вишња Лазаревић... Па како ми
живиш, што не дођеш!...
Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде
свој шешир који је већ губио форму.
Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства

које се налази у овим церемонијама кад се има седамнаест
година.
Хајде, испрати нас донекле -чаврљала је рођака. Не
станујем далеко. Да само знаш како ми је леп стан, па баба...
што је златна; прича ми како је било кад јс била млада,
описује ми омладинске беседе код Злашног крсша и тврди
да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војне
академије.
Вишња је ћутала.
Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око
главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежањ
књига на своје груди које су се почињале поверљиво
оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у
цртама на лицу онај израз невиности који је урођен првој
младости. Каја је била мала, мршава, жива девојка која је
обећавала практичну жену и срећну мајку. Њена другарица,
напротив, била је крупна, доста пуна за своје године,
дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у
планини. Њена глава је била плава, прави словенски тип,
који се у Србији још може наћи само по забаченијим
селима, као неким чудом сачуван од укрштавања с
туђинцима претопљеним у наш свет. Плава маст није, као по
обичају, ублажавала бујицу здравља којим је девојка била
обдарена. Румена крв шибала је под њеним округлим
образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се
девојка стиди без икаквог нарочитог повода. Повучена у
себе и тако здрава, она је изгледала нешто неспретна,
али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је
она од оних простодушних бића која иду право и чија
судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће
срести и који ће их учинити срећним или несрећним.
Чедомир је одржавао разговор, правио опаске, млатарао
рукама.
- Овај наш Београд неће се никад уредити - говорио је. - Ето, ја
сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања
удобности, лепоте, културе једном речи. Кажу да је ова варош
по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најлепша на
свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.
Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у
ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она
продужи ићи, бацајући покаткад кришом свој дрхтав,
девичански поглед на рођака своје другарице.
Зауставише се код Кајине капије.
- Па кад ћеш ми једанпут доћи? -пребаци Каја своме рођаку.
Богами се љутим. Једног овде имам од својих, па се и он туђи...
Испрати Вишњу до куће.
- Ако госпођица нема ништа против? -уздржа се философ
свечано.
- Шта могу имати против! -кликну девојка. Било је већ пало
вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.
- Ви на лето свршавате школу? -упита Илић нову познаницу.
Да Шта мислите после? -настави он даље, затежући капут
рукама у џепу.
- У учитељице?
- Не. Не знам. Ја се нисам због тога уписала у школу.
- Него због чега?
- У Чачку није било више школе. Отац није волео да седим
докона. Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.
- Па зар ћете сад пристати да седите докона? примети
младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.
Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не
одговори.
- Ред је да помогнем мајци. Наша је кућа велика. И затим,
доста сам потрошила очевих новаца због школе. После мене
долазе моја браћа.
- Не, не гледајте на те ситнице, на новац. Погрешићете -рече
Чедомир с поузданошћу која је урођена његовом добу.
-Девојачка школа није довољна модерној жени. Она је уска,
непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања. Не
застаните на путу еманципације! Ваши хоризонти остаће
тесни, ваша схватања плитка. Треба храбро поћи ка идеалу
нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене
ослобођене свих предрасуда, жена-човек, да се тако изразим.
Угледајте се на Рускиње, које су преплавиле универзитете по
Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би га
проучиле, олакшале му беду, просветиле га. Оне се боре с
човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде, нема казне од
које би их ухватио страх. Студент је говорио искрено. Износио
је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у
материнству. Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и
сибирска поља. Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је
готово, јер их је примала без сенке неповерења. Русија, велика,
света Русија, матушка словенска, све је у њој могуће, све је у
њој по руски! Млада девојка не осети кад дођоше до њене
куће. Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.
Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба,
једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге
разговоре. Месец је био тек изгрејао. По небу које је дошло
врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се
лагано у помрчини.
- Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од
нас не чује ниједну жалбу -грмио је Илић, опијајући се
сопственим речима. -Наша интелигенција се одвојила од
народа који пати. Међутим, ми смо за народне масе везани
хиљадама многостручних задатака. Отворимо очи, размахнимо
рукама, припаднимо
народу како нам он припада Иначе смо роб ропства његова.
Он је био пун ових фраза. Девојка га је слушала погледом
зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је
њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.
Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.
- Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши
-приговори јој стара жена.
- Не знате ви те ствари -осече се Вишња за први пут. -Ја сам
еманципована девојка.
Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по
обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко навикне,
понуди се услужно:
'
- Да подгрејем вечеру?
- Оставите. Имам вечерас много да учим. Газдарица изађе из
собе и рече полако својој мачки:
- Овој нису вечерас све козе на броју!
Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда
свуче и леже. Хладна постеља јој је пријала угодно. У њеној
глави, брзо као у кинематографу, појављивале су се прилике
које је видела те вечери: узимала ју је нека лака ватра, која се
слатко гасила при додиру чистог рубља. Раније, чим би легла,
заспала би у исти мах. Сад се превртала са једног краја постеље
на други. Било јој је тешко и пријатно. Тешко, јер је осећала
нешто ново у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и
фатално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и
дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио. А
пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство,
дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор у
мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно
нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би
хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци. Јесе
Чедомир Млић 27
на ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у
крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад
осетила ове болове и ове сладости. Чудила се тој несаници,
покушавала да се отресе те узбуђености. Њу дотле нису
походили ти осећаји прижељкивања; у њеним прсима нису се
чули ти удари који звоне као жеља, као чежња. Усред Београда
који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала,
умерене забаве у школи, видела је сад нову варош пуну младих
људи, који се боре против живота и за живот, мењају
садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне
егзистенције. Она се чудила како је досад могла бити слепа,
водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу
препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави
у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и
излазити недељом на пиво. Место паланке и њеног главног
сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку
широку реку са зеленим обалама и небом пуним звезда. На
таласима, који се стално љушкају, плови њен чамац с разапетим
једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке
нове земље. Мислећи на ту реку, која ју је уљуљкивала,
запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој
недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим
осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.
Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него
обично. Журно се облачила, спремала књиге и доручковала
стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је
позива Кајин рођак. Покушавала је да се отресе те мисли, која
ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима,
облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене
усне као шећерлема. Кад се спремила за школу, видела је да још
има доста времена. Па ипак је готово трчала путем. Напољу је
јесен приређивала илузију пролећа. Било је много сунца. По
баштама се трава под
'П№
младила. Са пијаце служавке су носиле зелену салату. Роба се

пресијавала, извешана пред бакалницама. Ла -сте су цвркутале
око телефонских жица. Под уличним дрвећем простирали се
дебели теписи од лишћа црве -ног као бакар. Покоји зрео кестен
лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.
Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини као ста
-рац који се напио добра вина. Вишњу пак је бунио тај дан,
обузимала ју је час топлина, час зима, и она се жу -рила школи
све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.
У школи је било као сваки дан. Другарице су гово -риле како се
нису спремиле за овај или онај час, грди -ле своје наставнице и
бројале дане до краја школске године. Каја, у њеној строгој
сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој
клупи и пресли -шавала се из методике. Вишња покуша да
заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је
дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом
узбуђењу које је рило по њој, као грех. Најзад се охрабри и
рече:
- Шта ти мислиш пошто свршиш школу?
Каја подиже главу и погледа своју другарицу расе -јано. Чудила
се томе питању, јер је толико пута гово -рила Вишњи о својим
намерама. Најзад рече:
- Ја ћу на село... за учитељицу. Ја немам мираза. Ово школе,
то је све. Сем тога, моји родитељи очеку -ју од мене, од моје
школе... од новца, напослетку, који су потрошили на мене.
Девојка је била исувише озбиљна кад је ово гово -рила, те се
њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да
наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по глави. Она
заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без
нарочитог по вода:
- По чему ти је рођак господин Илић?
Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заје -дљивости, и
одговори мирно:
- Његова мајка и моја рођене су сестре.
- Врло лепо смо се занимали синоћ -примети Ви -шња, па
кад виде да се Каја не подсмехну, продужи па -жљиво -он је
врло учен човек, врло паметан...
- 0 чему сте говорили?
- 0 еманципацији жена.
- Чеда и еманципација! -прште Каја у смех. -Ко га не
познаје, скупо би га платио!
Вишњи не би право ова рођачка оцена. Она посум -ња у
искреност своје другарице. Упита се да Каја није суревњива
што се она познаје са њеним сродником. Или, може бити,
рођака завиди рођаку што је велико -школац, образован човек,
виши од ње. И млада девој -ка, као да је хтела узети у одбрану
свога новог позна -ника, подиже глас и рече изазивачки својој
другарици:
- Он ме саветује да продужим школу и ступим на
философију. Ја сам се решила. Девојачка школа не да -је
позитивна знања модерној жени. А ја хоћу да се образујем до
краја. Хоћу да будем на висини времена у којем живим.
Каја је била девојка коју живот није мазио. Још од детињства је
познала дане скомрачења и увреде неза -довољених амбиција.
Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал. Можда
је и она имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије
што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке
шко -ле. Али се она морала мирити са стањем ствари, како је
називала своје домаће прилике и неприлике, и са -гнути главу
пред потребама породице. Стога млада де -војка не исмеја план
своје другарице. Само, она нађе за добро да је опомене:
- Чувај се Чедомира, Вишњо. Он није рђав човек, ја то знам.
Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али
карактер неодређен, несталан, неод -важан, слаб.
- Ти не волиш свога рођака! -пребаци јој Вишња.

- Не, Лазаревићева. Ја га волим, он је понос целе наше
фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам дру -гог брата...
Најзад, шта ме се тиче. Он се можда про -менио. Ми се сад
тако ретко виђамо.
Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом
иде кући. Али је она не пусти испреда се, и, између осталих
ситница које се говоре међу девојка -ма, рече јој:
- Синоћ сам читала у једној књизи да има створе -ња која
уђу у наш живот једног дана, заузму га и поме -ту; због њих
променимо своје навике, укусе, идеје, пла -нове, потпаднемо
под њихов утицај, они постају наши саветодавци, управљају
нама и заповедају нам. Шта онда остаје од слободне воље коју
нам професори до -казују толико?
Вишња задрхта инстинктивно и не одговори ни шта.
Другарице избише на Теразије. С обе њихове стра -не протезао
се Београд, измешан од палата и чатрља. Једно јато сврака
прегонило се по остарелом кестењу на улици.
IV
Те године пролеће је било врло лепо. Раштркани Београд, који
се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве
састанке. Неколико корака од средине града, и већ је човек
улазио у споредне улице, непознате квартове, усамљена места,
вде се љубавни -ци могу шетати до миле воље, а да не буду
изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.
Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, само -никле улице
по Чубури виделе су тада многи млади пар. То су били махом
ђаци са својим другарицама, радницима или газдаричиним
ћеркама, млад свет који
ЧеОомир Илић Зј_
живп неопажен за школским клупама, а испуњава је -дан
велики део препоницс. Њихова љубав9 То је упра -во једна дуга
шегња, испрекидана часовитим држа -н>ем подруку и покојим
пољупцем... пољупгем брзим, чратким, недовршеним. Међу
њима били су и Вишња и Чсдомир. Прско зиме виђали су се
овда-онда код ро -ђакс; кад су настали топли дани, излазшш су
чешће са н>ом, па после сваког дана, и најзад без ње. Како се Ка
-јг изгубила из њиховог друштва? Откад су почели ше -тати
сами9 Нису знали рећи,
То је било свакако једног дана кад је Чедомир пра -тио, као
увек. Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да
је сутрадан неки празник, кад се не -ма школс, те предложио
својој пријатељици да изађу у шетнд негде даље него што се то
могло после школ -ских часова. Нашли су се у једној побочној
улици у време које су заказали. Од кућа су већ расле сенке, ипак
је било још рано, те по улицама није било много ев1-та. Кад је
млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на
стуб једне лампе, пошла је бр -же и пријатељски му пружила
своју руку, покапану ма стилом.
Без речи, ударили су другим путем, камо су их во -дили
младост и лепо време. Дан је био један од оних жарких дана
усред пролећа, кад се око нас осећа орги -јање природе и ми
зажелимо, с једним болним осећа -њем, да и ми полетимо
безбрижно као лептир, да ра -ширимо своје срце као дрво своје
олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на
каквом цвету, Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога
дана, опијала се присуством човека који је ишао поред ње,
слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог
човека, које подсећају на књиге, одвајају од свакидашњих
разговора и стварају романтику по -сред обичности живота.
-Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите? рече му
Вишња. -Ја бих то врло радо читала.
-Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме. Више пута

узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и
изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, и тада осетим
једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже ча
Јанко Веселино вић.
У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехо -тичним
додирима, били су далеко одмакли од града. Пред њима се
указивао усамљен сеоски друм, једна ме -хана и велика,
пространа шума. Тада духну ветар. Ли -шће у џбунова заигра
украј пута, Занесени у своју ле -поту, они нису осетили да је
нестало лепог дана. На зе -мљу је била пала нека сенка, живот
се повлачио, тице ћутале, а једноставан и таман облак ширио се
све ви -ше изнад њихових глава. Па ипак, они пођоше напред.
На загрејану руку или чело пала би им која кишна ка -пљица.
Капље су биле чешће. Наједанпут, ветар се претвори у вихор.
Облак се провали. Из неба осу пла -ха киша, да се зачас начини
поток поред њиних ногу. Они су ишли даље.
Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи
шешир с главе и понесе га низа страну. Млади човек потрча за
њим и једва га ухвати у једном трња -ку. Кад се окренуо и
пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном
кише. Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена
блуза у тој прозрач -ној сивини причињавала као какав велики
божур у не -кој чудној земљи гатки. Коса јој је падала
заводљиво преко лица. Ветар се играо са скутовима њене кратке
хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а раз -вијену,
ногу танку, а заокругљену, извајану као од не -ког божанственог
уметника, лепу, лудо лепу, најлеп -ши облик који је икад
створен на земљи.
Илић је био спремио читаво једно предавање о ка -узалитету
воље, о спору између приврженика детер -минизма и
присталица индетсрминизма, напунио се свакојаким
апстракцијама, али, кад угледа своју друга
рицу у визији природних елемената, он се упита нехо -тице:

„Нашто пунити уши девојци тим страним речи -ма кад је она
лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и
постоје славни психолози?" Це -ло његово биће вукло га је у
том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој
другарици, у њен заборав. Млади човек не поче свој говор о
вољи, али се не предаде ни привиђењу које је кишни зрак
правио од његове пријатељице. Он јој предаде шешир врло
учтиво, и рече хладно, готово опоро:
- Хоћемо ли да се вратимо?
- Зашто? -чудила се Вишња.
- Киша ће још дуго падати.
- Али и до вароши је дуго -примети она. -Скло -нимо се
негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу уврх пута?
Млади човек је и овде морао претрпети још једно расхлађење.
На предлог Вишњин, он се несвесно ухва -ти за џеп.
- Оно је механа! -одговори полако.
- Утолико боље. Још нисам никад била у сеоској механи.
Илић није имао новаца; десило се тако, глупо, остао је без
марјаша, а није мислио да ће му што тре -бати, па да узајми. Он
то призна, и осмејкиваше се сти -дљиво, као да је тражио
опроштај што је сиромах. Ви -шња не замери ништа. Она није
знала за та понижења. Чак јој се то свиде: изгледало јој је
природно, младић -ки, ђачки. И доиста, ово их приближи. Она
се одуше -вљавала тој поверљивости свога друга оним унутра
-шњим пламеном, који је палио њене мирне, невине очи и који
је долазио право из срца. Тај пламен и ср -дачност, која је
звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство. Илић је
заборављао незгодни случај и своју оскудицу. И они се вратише
у варош још весели-ји него што су пошли, трчећи, прескачући
баре, гово-рећи задихано, мешајући у говору час ши, час ви, и,
ЗД Милушин Ускоковић
кад дођоше до њене куће, раставише се као стари при -јатељи.

Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.
Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по
угловима од улица, у претера -ним шетњама и разговорима о
овом или оном иишању науке или политике.
Чедомир је остајао слободњак у свему. С тим уве -рењем, које
се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.
-Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији
-говорио је -пошто никаква комбина -ција неће уништити
закон борбе који гноји земљу сво -јим жртвама?... Шта то мари
нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од
истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању,
пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?
Вишња је слушала ове речи, које су се чудно по клапале с оним
нечим новим што јој је надирало у ду -шу. Она их је памтила
све, и несвесно упоређивала са оним што су јој у школи
предавали. Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно
одобравала, потписивала свако његово мишљење; била
присталица његових убеђења без резерве. Тешко ономе који би
се у том ча -су бацио љагом на свемоћ слободе и њене
заточнике. Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мач
-ка. Али кад би се растали, она је претресала у мисли -ма дуго
што јој је Илић говорио. Није јој тада измица -ло да он оскудева
понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често
вештачке дедукције, па и со -физми, а, с времена на време,
упада у противуречно -сги. Она се питала још, што и они који
су старији од њега, они од којих зависи ток државе и
друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење? У њој се
бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наив -ност
против извесних крајности Илићевог схватања ствари.
„Докле иде та свемоћна слобода?" питала ју је са-вест, једна
савест коју је патријархална кућа образова -ла по типу
беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. „Је ли
слобода допустити оно што је недо -пуштено, укинути везе
између оца и сина, мајке и кће -ри, учитеља и ђака? Ја чујем
само право... право, а цце јс реч дужност? Говори се само о
сељаку. Али он није све у земљи; није само њему положај
тежак; сваки ста -леж има своје муке."
И онда, Вишња није волела много прост народ. У њему је
познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ру -жних људи.
„Поред пука, постоји отаџбина'', говорило је не -што у њој.
„Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас,
везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?"
Вишња, лака словенска природа, давала се увери -ти и овом
половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети
девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати
његове идеје.
Прво је одржала. Нико у школи није могао опази -ти код ње
какву промену или ваншколску мисао. Мар -љиво је радила,
чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за
последње испите. Али никад не пове -де разговора пред
Чедомиром о својим сумњама. Чим би га видела, осећала се
пред њим разоружана. Он је знао толико ствари, прочитао
толико књига, сипао стране речи као лавину! Она није умела
тако говори -ти, наћи у тренутку реч која јој је требала. Кад је
дава -ла своја мишљења, реченице су јој остајале недоврше -не,
није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се
и допуштала своме пријатељу да он фор -мулише оно што је
хтела рећи. Да би пак утишала сво -ју савест, радила је готово
претерано на школским предметима. Положила је испите врло
добро, боље него ранијих година. Штавише, добила је награду,
јед -ну књигу која је говорила о неговању поврћа.
Сад је требало ићи у Чачак.

- Ти се нећеш вратити отуда! -приговарао јој је Друг.
- Ја ћу се вратити, Чедомире. Ти ћеш видети! Уочи дана кад
је требало да се растану, начинили
су велику шетњу, обишли су готово сва места својих
састанака... Вече их је ухватило на Чукарици.
Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац,
нашли су једну клупу и сели да се одморе. Место је било као
створено за састанак пред растан -ком. Неколико путова и
странпутица укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.
Заокругљена повр -шина Савине воде беласала се између обала.
Пред њи -ма се простирале дуге пољане, ниска брда, две-три ва
-роши и велико београдско небо. Могло је бити око осам часова.
Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосфе -ру и покушавале да
завију у помрчину разгранате вр -бе по обали. Са суседног
острва долазио је мирис на покошену траву. На оближњим
фабрикама палиле су се лампе. Хорови жаба звонили су
уједначено кроз ве -черњу тишину. Две-три звезде боцкале су
један крај неба.
Двоје младих ћутали су, тако седећи. Свако од њих пратило је
своје мисли кроз самоћу предела. Они су обоје били и сувише
озбиљни за своје године. Чедо -мир је, намрштених веђа и
суморно, палио своју цига -ру. Девојци је један облак туге
замагљавао њене би -стре очи. Најзад Илић прекину тишину
као да се при -сећао нечег:
- Не... не, ти нећеш доћи на Велику школу. Ти не -ћеш бити
довољно јака да извојујеш своје право.
Лазаревићева не одговори ништа. Чедомир проду жи:
- Право претпоставља борбу. А ти си жена... наша жена која
не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.
Паланка ће бити јача од тебе... Једног дана, ти ћеш се решити за
конвенционални
брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам

ти говорио?
- Ми ћемо остати увек пријатељи -одговори девој -ка.
Илић се осмехну скептички,
- Да... да, пријатељи!... -примети он. Пријатељ -ство које се
сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!
Поред њих прохукта један воз. Вишњу обузе нека меланхолија
без горчине. Она промуца:
- Не говори тако, Чедомире. Наше пријатељство је искрено,
топло, добро.
Млади човек погледа своју другарицу право у ли -це; она не
спусти очи. Она је била обучена у матроску блузу од обичне
материје. Држала је руке у крилу. На глави јој је био прост
шешир од сламе. Па ипак, мла -дост и здравље чинили су од
ове тоалете њен најлеп -ши оквир. Она је била као створена за
нормална осе -ћања жене. Све је било ту да та жена постане
једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део
живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са
кога ће киша и невреме спрати њено име и уништити таште
човечје спомене, као и многима дру -гим. И млади човек осети
се крив што узнемирава то тихо језеро здравих живаца
бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде,
срећна душо, по -ново у тих живот одакле си и дошла. Остави
пук и дру ||
штво нек сами воде своју бригу. Ти ћеш тамо у Чачку наћи
довољно посла да твој живот не буде излишан. А кад ти једног
дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло,
сети ме се по ономе што је лепо било у мени." Али млади
студент био је за њу јаче ве -зан него што је сам мислио. Раскид
са породицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно
попуњава -ла. Његово срце, које је дотле живело пустињачким
животом идеала из књиге, уживало је сад слатко на пригревици
ових присних састанака. Он се већ био на
3$ Милушин Ускоковић
викао на љубак доцир гога девојчета. Најзад, и сн је био млад. и

он р имас у срцу нежности.
У природи је настајала све већа тишина. Једно бе -ло дрво, које
се оцртавато пред њим, губило се све ви -ше у таму. И мрак се
спуштао као плаветна платна, изаткана од прашине и паучине.
Чедомир погледа поново своју другарицу Она се била изгубила
v мисли. Тек Једна једва примегна румен кретала се по њеним
образима. Младић сс не могадс уздржати од једног покрета. Он
је узе за руку. Она се не трже. Он продужи свој нагиб и
притиште један кра -так и устретао пољубац. Псљубац не паде
на усне, већ на ону румен по обрагу и осгави младићу утисак
пат -ке коже и нечега чистог.
Вишња се стрссе, Образ је заболе. као да ју )е Че -домир ујео
Она се диже нсхотице и речс:
-Хајдсмо у варош. Доцкал јс.
V
Кад је Вишња стигла у Чачак, ооетила је тек ту сву супротност
између живота који је предузимала и оно -гн којим је цотле
живела Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина. Њен
отац јс држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут
Крагује -вац-Ужице. То је била права трговина, с двокрилним
вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна
шољица, кутија од вешилава, ђинђува. водених чаша, ђачких
таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи. Газда Митар
трговао је још са житом, сгоком, шљнвама. Код њега су биле
најскупљо цене, али је ку -паца било доста, јер се знало да код
њега човек нсће Пити преварен ни у мери ни у роби Он се
разчиковао од осталих грговаца и по томе шго се није вајкао.
Чак ки на порез. Лело сс носио: зими асграгччску П1\бар> и
капут од параћинског шгофа, а лети сламни шсшир
у боји и прсник од платна. Тражио јс од жене и деце да пазе на
одело. Жена му је имала тепелук од д>ката и дијамантску грану.
Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши. Сваке сезоне,
тј. сваког пролећа и је -сени, доносио је Лазаревић својој жени и
најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао
бити по најновијој моди и сувише скуп да би се прода -вао у
дућану. Газда Митар имао је среће у трговини. Послови су
ишли добро, Ипак је нешто пекло овог ма -ловарошког првака.
Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него
отпешачити до Мрчајева -ца. Стога је јако уважавао школу. Кад
би се о просве -ти повео разговор, био је стално на страни
школова -них људи, ма они и застрањивали.
- Знање је светлост, знање је моћ -понављао је, као
аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде нау -чио, а у себи
је додавао: „Ми смо слепи код очију, уту -чени у главу, стока
божја!"
На спрату над дућаном седели су. То беше стара паланачка
кућа: пространа, удобна, врло строга обич -них дана и врло
гостопримна о празницима, Вишњин долазак био је, наравно,
читав свечан догађај. Око ње су се утркивали мајка, млађа
браћа. укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и
изразитих уса -на. Свако од њих знао је наћи покоју лепу реч да
јој ка -же, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на
отменом држању, доказује колико је већ велика девој -ка и да су
јој нашли момка. Отац јој је поклонио часов -ник и ланац, мајка
јој наручила дугу хаљину; из сусед -ства је добијала колаче,
разног цвећа.
- Ово ти послала Мила Цветкова -рече јој мајка, показујући
јој велику дињу. -Дао бог па родиле, те хо -ће да и ти окусиш...
„Знам", вели, „да их се Вишња за -желелау Београду."
Некад јој је све то пријало. Вишња се могла радо -вати дубоко,
потпуно, пуним срцем. Сад пак, примала јс хладно те изливе
паланачких симпатија. Приговара
ла је себи за то: што год има добила је од тог оца са ве -ликим,
меснатим носем, од те мајке коју су изморили кућни посао и
честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј
Мораве. Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње
кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена
спомињу, мешала се са варошким девојкама, седела крај
прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе и
ствари тако тесно везане за њен дотадашњи живот. Узалуд се де
-војка борила да се код своје куће осети као код своје куће. Она
је била изашла из уског живота, она му ви -ше није припадала.
Њене мисли враћале су се пут Бум -барева брда, у белу варош
на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.
Још највише би се разонодила кад би отишла сво -јој другарици
Милеви, ћерци једног златара, чији је ду -ћан био одмах до
њихова. Она је била провела готово цело детињство са њом и
њеним братом Радојем.
Златарев син је био нешто старији од своје сусет -ке. Долазио је
у њихову кућу као у своју. Газда Митар га је звао често да га
што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су му
синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.
Вишња се, опет, играла кумаша са Милевом, доцније везла,
плела и ћа -скала по обичају. Остојић је био нека врста старијег
брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће,
позивао њихове другарице на седељке; нико ни -је умео лепше
од њега да начини сунцобран од тикве -на листа ни да састави
монограм за мараму. Уосталом, то је Радоју најбоље ишло за
руком. Учитељ се вечито жалио да Радоје стално трчи напред:
научи лекцију ко -ја није још задата, а не зна оно што му Је за
лекцију. У гимназији је било још горе. Из немачког језика, зе
-мљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у
осталим предметима био већином слаб. Из српског језика је
имао стално двојку. Осим тога, за -доцњавао је на часове,
трошио много времена на тр
говање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме

коју је правио у кутији за фул, био непа -жљив кад професор
предаје и лепио фишеке од харти -је по таваници учионице.
Најзад га истераше из гим -назије што је доказивао катихети да
природне науке побијају науку хришћанску.
Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог
сина и хтео га убити. Занат није ишао ни -како. Јела се стара
мука. Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити
школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе
дане уз сина го сподина.
- Боже дај здравље -говорио је раније стари Осто -јић -нек
ми дете изучи школе. Школа ти је најблаго -словенија. Седиш у
топлој соби и пазиш шта се гово -ри. Не радиш снагом, него
мозгом. Гледаш кроз про -зор: људи се паште, снег пада, тебе
ни бриге. Поста -неш неки чиновник, шта ти је боље од тога!
Иде ти по -сле плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и по
-сле иде плата, није много, али колико да се храниш. А
занатлија? Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш, не можеш
да радиш, па куд ћеш него у просјаке.
Сад се све то срушило јер „тај зликовац неће да учи".
Радоје побеже од очеве куће у неко село ше су имали родбине.
Ту је остао неколико месеца. На чуђе -ње целог села, начини од
једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи
за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем. Врати се у
Чачак, али не хтеде продужити школу.
- Нећу да будем чиновник -рече оцу.
- Него шта ћеш, несрећни сине? -викну му стари.
- Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.
- Какав златар на ово време, бог те видео, кад и ја не могу
хлеба да зарадим!
- Онда ћу ја у село за воденичара! -одговори мла -дић
тврдоглаво.
42 Мшушин Ускоковић
И тако оста.
Није Радоје мрзео школу Вишња је то знала. Он јој је рекао
једном приликом да би радо учио нешто ирактично... за
машинисту, на пример, али, вели, мора да се иде од куће, можда
на страну, па су трошкови ве -лики, а .. Није довршио реченицу,
Јер није хтео прича -ти о сиротињи свога оца. Место тога, он је
прионуо у дућану и лепо помогао старом Оиојићу. Како кујун
-џилук није више ишао, одаде се нарочито на часовни -ке. У
слободном времену учио је немачки језик, пору -чивао мустре,
каталоге, књиге са стране. па по њима набављао робу, чистио
метал, оправљао сатове, ле -мио ланчеве. Стари кујунџија се
противио у почетку новотаријама свога сина. Називао му књиге
куиусара -т. Најзад виде да Радоје има право, па му предаде це
-лу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у
оближњој мсхани.
Посао пође набоље. Код Радоја су се могли купити часовници
јевтиније него у Београду И сама му Је рад -н>а била
другојачија него у осталих. Избио велике про -зоре, ударио
једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља
лак, а унутра сомотска постава. Дућан му пун будилника,
зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи
има стотина срца и душа. Марке су биле најновије, укус леп,
цене умере -не, а млади газда нежењен, па је све ишло како
само може бити.
Радоје је радио и ван своје радње. Основао је вело -сипедско
друштво, утицао код општине да се праве ве -штачки бунари,
поправљао женама машине, декори -сао кафанске сале за
забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа,
уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.
Штавише, и по спољашњости се разликовао од мештана,
окорелих у навике и застарелу моду Имао је на себи плишано
одело, црно и опшивено свиленим испустом. Ципеле су му биле
потковане. Носио је сваки дан оковратник,
и то оборен, с лептирастом краватом, којз је играла око његовог
голог, здравог врата. На глави јс имао качкету, пушио на лулу и
бријао бркове, Да се није знало чији је син, узели би га за
странца.
Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав. Ћерка једног
трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена
Радојевим чворнатим рукама. Том осе -ћању придруживало се
поштовање које су јој уливале његове сјајне, проницаве очи,
које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је
душа стално у по -слу, зенице грозничаве, занесене,
нсстрпљиве, као у неког свеца и очајника у исти мах. Ова врста
страха пред младићем појачала се још више откако се врати -ла
из Београда. Избегавала је његов поглед Пуштала га да говори,
и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом
присуству.
А Радоје је умео лепо да говори.. полако, дижући постепено
глас, према значају предмета, одушевљава -јући се, па падао у
ватру и грмео. Онда није штедео ни -кога: свога оца ни
председника општине, партију на влади ни друштво у којем је
говорио. Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке
замерке, јер је Ра -доје волео људе, волео човека као онај
часовник који је оправљао, као ружу коју је калемио. Његова
вика није се дотицала ситних слабости и рачуна. Он је ни
-шанио високо. Он је остављао свакоме слободан један круг
болесних места, а нападао је на оно што је глав -но, на основе и
темеље, у које се мало ко пача. Млади часовничар је волео
нарочито простог човека, изглад -нелог грађанина и одрпаног
сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва, и који
најтеже осећај\ њен терет.
Вишња је волела да слуша те говоре. У доба реак -ције, штампа
је била обамрла. Двоје-троје новине које су излазиле писале су
само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре,
кадиле владу. Истина, Радоје није знао звонке фразе. његов
говор
није био окићен социолошким и економским терми -нима, он
није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на
земљи и говорио просто:
- У народу је стање одиста очајно. Нико није задо -вољан и
нико сигуран. Најако се осећају тегобе од не -родице, од
учмалости, од многих државних, окружних и општинских
дажбина. Свет даје и последњу цркави -цу, а нема ни пута, ни
ћуприје, учитеља, ни лекара. Све је више сиротиње у нашем
народу. Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се
сад за насушни хлеб. Општа чама, вечито јадиковање, стално
незадо -вољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здра
-вог морала, расуло и нерад, то су главне одлике дана -шњег
народног живота.
Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код
Остојићевих, кад Радоје дође с једним сво -јим пријатељем,
млађим чиновником из суда, те их по -зва, њу и Милеву, да
изађу у шетњу до варошког пар -ка. Било је прехладило. У
вароши се осећала извесна живост. Сељаци се враћали кућама:
ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке. Ћевабџије изнели
рошти -ље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице
разне дужине и дебљине. 0 багрењу, опет, бојаџије обесили
кануре бојене и небојене вуне, а месари кожи -це суве и сирове.
Пред кућама, на клупи или по санду -цима, поседало женскиње.
Иза једног плота, неке де -војке одломиле грану од трешње, па
тако беру и једу. По кафанама се чуо жагор. Деца се враћала с
купања и дерала у сав глас. Парк је пак ћутао усамљен. Тек ов
-де-онде видео би се, у том парчету земље украј Мора -ве,
засађеном врбама и покојом липом, какав полуе-вропски обучен
чиновник који је цигаром дувана уби -јао досаду.
- Је ли ти жао Београда? -упита Радоје своју су -сетку.
Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему
недопуштеном.
- Не... није -промуца она несигурно. -То јест, ја ћу се скоро
вратити.
Часовничар се трже. Пространа, тиха туга, као зимњи дан,
рашири се изненадно по његовим грудима. Али он није био
човек који се подаје првом осећању, па намаче качкету на чело,
распали лушу и, одмерено, упита:
- Па зар ниси свршила школу?
- Завршила сам -одговори Вишња гласом који је сад звонио
поузданије. -Али не мислим да се ту зау -ставим.
- А шта можеш друго?
Универзитет.
Универзитет?
Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се
питао да она не тера шалу.
- Девојачка школа може бити добра само као при -према.
Она није довољна жени која хоће да буде на ви -сини свога
времена -одговори Вишња и погледа пла -шљиво у младића, па
после спусти главу и доврши као по дужности: -Наша модерна
жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.
- Да. Нашем женскињу треба поуке. У округу не -ма више
од три-четири школе за женску децу. Али шта ће теби
универзитет? -тврдоглаво је настојавао Остојић.
Девојка се осети донекле увређена, те подиже гла -ву. Њен
поглед се сусрете с младићевим. Његове очи гледале су је из
својих дупља загонетно. Она признаде:
- Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систе -матски.
Зашто да то право имају само мушкарци?
- Јадно је то право, Вишња -осмехну се Радоје са -жаљиво.
-Наша Велика школа зна само да фабрику -је немоћне
чиновнике; она од младих, паметних, по -штених људи прави
бедне, глупаве, непоштене канце -ларијске слуге, чији је живот
празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан
испуњавају.
к 1н
Утом се зач\ нека псовка. Један сељак, прљав и ис -цепан, да би

га > другој земљи ухапсили, терао је сво -ју кобилу преко
оближњег моста.
- Погледај, Вишња, овог сељака. Он можда нема да купи
друге чакшире. Али зашто их не закрпи?... Бар го не стзјс
ништа. Међутим, њему то не смета, он то не зна. А тзј сељак то
је наш народ. Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив. Ипак, он
није непоправљив. Напротив, ја сам имао прилике да се уверим
да је он диван материјал, Ја сам сигуран да је наш свет добра
раса. Само му треба поуке. Оставимо модерне жене нека брину
своје бриге, па загледајмо своје јаде Нека наше жене науче своје
људе луксузу чистоте нека му омиле кућу више од кафане, нека
подигну бољи под -младак него што смо ми Шта ће ти боље
еманципаци је?
Ишли су сад по стази посутој шљунком. Око њих

се мешало засађено цвеће с дивљом травуљином. Кроз уско
лишће од врба промицао је покоји сунчев зрак и изливао свој
бакар и злато по зеленом бусењу. Радоје је одбијао кратке
димове на својој луши. Њего -ве очи су гореле као жишка у
дувана.
- Наш народ треба просветити. Сељака треба нау -чити
читању и писању. Треба га увссти у тајне нашега доба, ше
човечју снагу замењују често вештина и при -рода. Треба му
показати делом, ову државу у ствари начинити његовом. И
место што му држава одузима последњи грош ради чегртања
скупе и некорисне би -рократске машине, треба да му га она
враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати
му ве -зе с оближњом вароши и даљим пијацама, организова
-ти сталну бригу за народно и сточно здравље, појача -вати
принос у пољопривреди увођењем земљораднич -ког кредита
за набавку савршенијих справа и средста -ва, и уопште
претпостављати, свуда ше му је то место, материјалну културу
нематеријалној.
VI
Они су били избили на обалу Мораве. Радојева се -стра и
чиновник из суда били су изостали далеко иза њих. Пред њима
пак се пружала усталасана долина За -иадне Мораве чак до
ибарских планина, чије се зао -кругљене линије назирале у
прашини сунца на зала -ску. Долина је била пуна примитивних
баштованџини -ца, где су се уздизале притке процветале
бураније и покоји усамљен долап, искрпљен блехом. Ниже од
њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су
висиле на све стране као фантастичне ресе. По зе -мљи се
протезале леје лука, између којих се ширио па -тлиџан, румен и
сочан. У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту
су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је
меланхолични Чачанин, с вели -ким сламним шеширом као
мангала, чувао свој мал суревњиво и забринуто. Суревњиво и
забринуто јер се надао сваког часа лопову који би му покварио
више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети
сушом непрестано. Око плотова су расли сунцо -крети. Они су
високо дизали своје криве, таште, жуто -круне главе и лепо се
повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске клисуре.
На извесним местима пробијала је Морава то зеленило и текла
преко плића -ка, испод подривене обале, кривудала по широком
ко -риту и губила се на хоризонту као разастрто платно од
сребра.
-Погледај ову воду -рече младић девојци која је стајала поред
њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било
тихо и без људи. -Сваког секунда она односи по читава блага.
Столећа су прошла отка -ко смо населили њене обале: сваку
стопу ове земље налили смо својим знојем и крвљу. а ми не
знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим таласима.
Вишња га погледа неповерљиво. Прво што поми -сли било је:
да му златарски занат није занео мозак, те
је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало

ко ван Србије?
-Место да нам користи та река, она пам плави по -ља, засипа
усеве, односи најбољу земљу и прети да јед -ног дана збрише
целу варош. Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам
олакша борбу за насушни хлеб. Ево овде у равници, где се киша
очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у
многоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља
поља претворили у најлепши врт. А тамо даље...
И Радојев поглед изгуби се у планине које су са за -пада блиско
окружавале Чачак. Обрасле у шуму и бу -јад, оне су дизале
озбиљно своје врхове украшене чип -ком од букава. Пошегде
видело се неко раштркано се -ло. Ветар је доносио отегнуте
сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или
запевка. Из пла -нинског склопа избијала је река као из неке
чељусти. Иза њих је била варош: један широк друм, низови ку
-ћа и кућерака, накривљени плотови, неколико липа засађених
пред каквом кафаном и широко незграпно кубе старинске
цркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане
светлости. Усред тог великог предела, №'" стајао је Радоје,
скромно, готово понизно, с лулом у
левој руци, и гледао тамо у правцу планина на западу. Он је био
миран. Ништа на њему није издавало узбу -ђење. Једино су
његове очи сијале оном својом ва -тром, јако као крст на
старинској цркви.
Вишња га пусти да говори.
^ЈЦ -Само треба претворити речну снагу у електри цитет
-продужи доиста млади сајџија, начинивши де -сном руком
један покрет као да хтеде истргнути не -што. -На сваком
кораку, тако рећи, може се подићи по једна централа, чије би
струје ноћу осветљавале на -шу варош, наша села, путове, а
дању покретале зана -тлијске машине, стругаре, штампарије,
разне фабрике за прераду наших сировина.
Младић се видљиво заносио. Његово избријано лице грчило се
нервозно, а прсти су трзали штит од качкете. Девојка га је
слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страхом. Она је
несвесно упоређивала свога земљака са човеком кога је
оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за
бољи жи -вот, за нова прегнућа. својом малом главом, она је об-
ухватала ове обадве широке царевине мисли и труди -ла се да
их разуме обе и да их помири. Говор њеног зе -мљака био јој је
ближи, јер је био практичнији, опи -пљивији, земаљскији.
- То је мој план -трже је из тог размишљања Ра -дојев глас,
округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао од
самог срца. -Ја мислим да по -дигнем једну такву централу под
Овчаром. Ускоро ћу отпочети да говорим с неким
пријатељима... Теби пр -вој о њој казујем, и хтео бих да знам
шта ти о том ми -слиш?
Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима. Тада јој се учини
како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се. Сунце је
било дошло према њима. Ствари око њих бацале су велики
хлад. Девојка обори главу и посматраше дуго своју сенку која је
расла поред ње. Најзад рече:
-Ти си паметан човек... ти знаш шта радиш. Наша варош дугује
ти већ много, за парк, за...
- Не, Вишња... -одби младић скромно.
- Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло кори -сно, и,
надам се, наши ће те разумети,
- Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако
сустанем. Наши људи су прости. Мени треба...
Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом
примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима
који не варају никад. „Мени треба један искрен друг" -хтео је
рећи „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти,
тако проста у
50 Милушт Ускоковић
својој учености... ти. која би вечито била уза ме, која би се

посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад...
нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно
тежак..." Он то не рече. Уоста -лом; већ их пристигоше Милева
и њен пратилац.
Сунце је било на заласку. То беше онога истог тре -нутка кад је
Чедомир Илић излазио из куће Матовића. И у Београду је сунце
залазило, само другојачије, ћу -дљиво, бурно, како то природа
може да удеси покаткад над том вароши, широм отвореној
мађарским пуста -рама. Црни, велики летњи облаци извирали
су иза Зе -муна, сакривали сунце, па бежали даље. После њих
до -лазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке
фантастичне животиње. Језовите сенке прекрилиле би земљу,
па би се учас изгубиле и уступиле место бли -ставој светлости
као од драгог камења. Јата врана бу -нила су се по уличном
дрвећу, дизала се увис, кружила неко време, па опет слетала, и
крештала свеједнако и јогунасто. У једном тренутку сунце
разби облаке. Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро,
и још високо над зарубљеним брдом преко Саве. Све се за
-пали. Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.
Многобројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и
болници запламтише живом црвеном бојом. По зидовима
остарелим и новим, запуштеним и очува -ним, просу се нека
чаробна неранџаста боја, која се ви -ди само код лептирова, а на
супротној страни, по кро -вовима ниским, високим, од олова
или просте ћерами -де, с кубетима или турским димњацима,
образовале су се плаве сенке, које су још више истицале
небеску илу -минацију. Београд је изгледао као лепа Циганка
кад иде на бал.
Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно. Би -ло му је још
рано за вечеру. Погледа око себе неодре -ђено. Затим се упути
ка Калимегдану, камо иду, у ње -говом расположењу, сви који
немају своје куће.
Света је било доста у главној улици и пред кафана -ма. Људи су
гласно разговарали. Најчешће се помиња -ле речи о новцу,
динари, па онда псовке, које су у на -шем говорном језику тако
фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави
смисао. Још се није знало о скандалу у Двору. Вечерњи листови
ћутали су као рибе.
Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хи -та. Свет му
је сметао, те сиђе с тротоара. Око срца му јс било весело, топло,
па и жалосно. Мило му је било што је реакција падала, слобода
се објављивала, што је настајала нека промена најзад. А мучно,
што је, мо -жда несвесно, осећао да је он сувише мали да би
могао припомоћи тој промени. И још нешто. Младићу није било
добро. Ваљда, бура која се спремала у ваздуху уносила му је
грозницу у крв. Руке су му гореле. Ватра му ломила тело. Кад
би га неко ма и очешао, заболе -ло би га до срца. Близу
Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и
Црногорци, с којима се хра -нио. Они су ишли у гомили, грајали
и препирали се о неком Сшшању. Зауставише Илића да чују и
његово мишљење, и позваше га код Пеливана, бозаџије чуве
-ног у то доба у студентским круговима. Али он одби позив
ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.
Ту је било света још више. Склони се у крај, где је почињала
једна споредна стаза. Начини још неколико корака и спусти се
на једну клупу, коју угледа празну и усамљену. По стази је било
мирно и топло. Једна црве -на буба трудила се да се успење уз
један камичак. Ста -де посматрати ту бубу и мислити... ко зна на
кога! На државни удар... на професора коме у том тренутку
скидају букагије с ногу и нуде за министра... на профе -сорову
ћерку, око које ће се већ сутра отимати удвара -чи... на своју
љубав: здраву, одраслу паланчанку, чије срце, можда једино на
свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења,
на себе самог... Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика,
успомена
које се прегоне у човеку у извесним часовима усамље -ности!
„Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удо -вицу", рече
Илић у себи изненадно, циљајући на кра -љеву женидбу. „Не
могу да схватим такав брак у обич -ним приликама, а камоли
кад је у питању престо. Ко би то могао помислити само јутрос,
само данас у под -не! Краљ Милан му неће никад опростити.
Реакциона -ри су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали
ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје пра -зни;
краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада
Србијом. Круна ће морати потражити наслон на народ... мораће
дати нов устав, грађанске слободе. На -ше идеје иду у сусрет
победи."
Младић се осмехну као на неки свој успех. Он је волео своју
земљу дубоко. Поред бриге за личну бу -дућност, он је мислио
и на будућност Србије. Његово биће и његова земља били су у
њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог
прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена
није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се би -ли за
њу. Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је
описивала једну врсту круга, прелете преко го -миле пепељавих
капута, разнобојних блуза, накиће -них шешира, разапетих
сунцобрана и задржа се на јед -ном споменику, окруженом
букетом прецветалог ја -смина. Учини му се као да га биста
посматра упорно. Не могаде издржати тај бронзани поглед, те
саже гла ву.
Мисли му пређоше опет на професора. Учини му се као да чује
отварање апсанских врата, читање ука -за о помиловању,
откивање гвожђа и несигурне кора -ке ослобођеникове који
пролази без бриге поред нао -ружаног стражара што је дотле
располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у
варош. По -сле се сети његовог дома на Врачару, скромне,
готово сиротињске кућице, где народног борца очекује њего
ва породица. Они ће му причати о много чему, о мно -го кому,
па и о њему, Илићу, мислио је; Младен је бр -бљив, а Бела.,.
На ову реч младић задрхта. Један пламен загреја му образе.
Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом
размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено
лице претерано бледо, го -тово слабачко. У тај исти мах појави
се и визија Ви -шње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно,
само гла -вом. Била је права противност Бели. Чедомир натуче
шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.
„Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.
Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити
слободу штампе, збора и договора", трудио се младић да скрене
правац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две
девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене
димом, сенкама и супротностима, као у сну.
Главна стаза разређивала се. Шетачи се враћали у град. Између
дрвећа хватао се дуг и весео летњи су -мрак у виду танке,
прозрачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво
дрхтала. Плаве боје просипале се на парк. Из шуме је долазио
дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.
Један трамвај шкрипао је уз брдо; електрична све -тлост
севнула би несигурно као муња неке далеке бу ре.
Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.
Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена. Колико
би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених
часова: Колико пријатних мисли опколило би га као гомила
правих пријатеља! Љубазна познанства, ласкаве речи, добре
наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали
се један из другог, гурали се око њега, прола -зили поред
његових очију, весели и шарени као свато -ви, и губили се у ноћ
преживелих година. Преста брзо
да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба
пријатељска. Уосталом, он је у том тренутку жељ -као једну
неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за
нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била
одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега
самог, те му изази -вала потребу да промени себе, да кида, да се
разведе са самим собом. С пуном збиљом, као да то само од
њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну. Па
-жљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао са њих
све што му се није допадало, све што је квари -ло хармонију
његове идеалне жене Тако је гледао у врх једног багрена и у
његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем
поветарцу, спајао слике своје две познанице. Од Беле јс узимао
њене ситне префињене црте, њен осмех мачкице која се
умиљава, њену несташну веселост; овај профил задах -нуо је
Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом
беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи. Његова
машта не задовољи се тиме. Она оде даље, и стаде му цртати
положај те своје тво -ревине према њему, у друштву, у животу,
једном речи. Машта је ишла као на крилима. Кад се дође већ до
не -могућности, младић се трже. Жалосна стварност при -каза
му се тада исто тако лако као и тај сан за идеал -ном драганом:
он је био само сиромашан ђак, без род -бине, без сигурног
прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена
нула, некористан нико -ме и који се никога не тиче.
Ова издаја сна заболе га као удар у срце. Он се ди -же с клупе,
прође стазом и изби на излазак од парка. Ноћ је већ наваљивала
са истока и падала на варо -шке куће, беле, сивкасте, црвене,
црне, ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане, како их
само Бео -град може показати. И та варош, са белим именом,
представи му се црна као гробље. Доиста, светиљке нису биле
још упаљене, те је владао приличан мрак.
Улице, изроване због неких општинских радова, ли -чиле су на

низове ископаних рака. Гомиле иловаче у помрчини давале су
утисак гробних хумки. Усамљени пламенови који су се палили
по прозорима блудели су дрхтећи, као душе прогнате из раја.
Пусти просто -ри, по којима се назирала тек овде-онде која
прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти. Би
-ло је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваље -них
вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.
Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.
VII
Дани су пролазили врло споро. Жарко јулско сун -це пржило је
београдске голети, као да је сијало из па -кла. Илић је имао
стан, управо кревет, изгубљен у со -качићима, двориштима,
баракама, степеницама и ру -пама Савамале. Под прозорима су
му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за
педаљ од -макли од земље. Жене су кувале по шупама, одмах до
помијара и ђубришта. Оне су излазиле за тренутак из тих
јадних кровињара, којима би пожар учинио ми -лост, заврнутих
рукава, знојава лица, раздрљених гру -ди и врата, босих ногу, па
радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге,
избацујући своја прете -рано развијена бедра, често несвесне
стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном
сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се
ниже пада. Калдрма, куће, кровови цаклили су се под усија
-ним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали ули -цама,
које су, празне, ћутале, празнички изглед. Изнад вароши, дизало
се безизразно, пространо небо, у ко -јем се видела само понека
ласта као црна звезда. Усред мртве тишине у атмосфери, на
Сави се, изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре,
па, вртећи се
око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени
мост и изгуби се негде око оскудног зелени -ла на острву
Циганлији. Пред вече, кад мало прехла -ди, свет је излазио на
Калимегдан: сеоске учитељице и маловарошани који су дошли
о распусту да виде Бео -град, беспослени радници, становници
предграђа, сит -ни чиновници који нису могли отићи у бање:
један, не -весео свет који се другим данима не опажа у
присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања
сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по
последњој моди.
Илић је поносито сносио своју сиротињу. С неви -ном вером у
будућност, он је трошио своје младе годи -не радећи да буде
достојан поверења које ће му се не -кад указати. Од лекције коју
је имао плаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан
трошак и по -коју књигу. Хранио се на кредит, до бољег
времена, џјс и раније. То је било тамо кад се пође са Зеленог
венца ка Варош капији, па лево. Ту се види један дућан своје
врсте, углављен између једне папуџинице и трго -вине са
старим књигама. Ништа не свраћа пролазнику пажњу на њега:
фирма ни модел робе што се ту може наћи. Али они ради којих
тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом
прозору, упрљаном мува -ма и масним рукама. Ту висе низови
неке врсте коба -сица, жути се суд киселих краставаца,
изложена је чи -нија обичног сира и неколико хлебова од гроша.
Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приват -не
народне кујне или ресторана без алкохола. Он се је -зиком
својих посетилаца зове звонко: чокалиница. Од свију
чокалиница, ова је најстарија и на најбољем гла -су. Читаве
бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима своје
младости, њен пасуљ с пастрмом, ску -ван на особен начин,
чокалијсш иасуљ, с много папри -ке и воде, а мало пасуља и
пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских
пасуља. Један профе -сор универзитета, два посланика на
страни, неколико
министара, један милионар, и тако даље, веле да су прошли
кроз две собе из којих се састоји ова чокали -ница, и остали
понешто дужни по умашћеним и у кра -јевима испресавијаним,
дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог
Маћедонца, кисело на -смејаног лица и кривих ногу. Њега сви
његови гости зову Сшрика, па по њему и његову гостионицу:
код Сшрике, те јој је то име остало у публици, сигурније него да
је фирма протоколисана код суда.
У чокалиници се живело доста весело. Кад нису критиковали
митрополита што им не услиши молбу да се преко лета
прехране у каквом манастиру, они Ужичани и Црногорци били
су врло занимљиви, на -стављали дискусије о њиховим
иишањима, правили пошалице. Ту су стизале прве дневне вести
преко шшамиараца, како су се овде звали словослагачи. У
њихову собу, која је била за боље госше и у исти мах служила за
кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ
ручак, кокетовале простачки грима -сама, вратом и куковима, и,
за један глас више, наручи -вале мокролушким жаргоном:
-Стрике, сипи ми два'ес' пара пасуља.
Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник кла -сичних
философа, и нуди на продају свешчице својих Гром-мисли.
Публика се стане да надмеће ко ће више знати напамет тих
његових бунтовничких изрека: „Абдикацијом неких владара
није ништа поможено народима кад она није у корист
републике... Од патри -ота бежи општим људима: да благо ти
будет и да дол -гољетно поживиш на земљи... Да постоји рај,
сваки би се старао да што пре умре... Карш бланш имају: деца,
лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, ко -манданти
армија... У Србији има толико будала, да се за педесет година не
роди ниједан, ипак би их доста би -ло... У програму друга
Толстоја само је последња тач -ка добра, јер је дигао руку од
свега и почео бежати од својих... Најискреније су животиње
крокодили, јер ли
»п
ју сузе за одбеглим пленом... У државама ше је омори -на,

тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и
чланови династије..."'
Илић је волео Зарију присно. Он је у њему видео једног
сапутника на истом путу, на путу у интелекту -ални живот,
човека кога су интелектуалне радознало -сти, жива младост,
сумња у радост која се нуди, непо -мирљив идеализам,
неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе
будне, упечатљиве и несре -ђене, обузели, занели и осудили на
најтежа искуства. Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је
прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гим
-назије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није
положио и похађао је Велику школу као ванред -ни слушалац.
То је био тип своје врсте; док су његови другови били
државници, научари, песници инспе, он је себе посветио за
философа. Зато је сматран за сме -шног, иако их је било много
луђих У државној служби није нашао места, иако су тамо
постављани људи с ма -11 п ње школе од њега. Дивно је чудо
било што поред сво је
философије није већ умро од глади. Свој позив је схватао на
старински начин. За њега философски си -стеми нису имали
вредности. Нарочито није марио не -мачке философе.
- Њихова се наука састоји -тврдио је -у
давању необичног смисла обичним речима и излагању врло
разумљивих ствари на неразумљив начин.
Он је хтео да буде, просто, мудрац. Своје мисли на -лазио је
шетајући по варошкој околини, коју је нази -вао природом.
Потврђења својим закључцима тражио је у обичним
разговорима у друштву, песмама омиље -них песника, у
чланцима дневне штампе.
- То је божанска искра инстинкта, која је
човеку остала из природног стања -објашњавао је разлог што
су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи
се као дете.
У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње. Оно јс
било у једном великом пословном за-воју зелене боје, с
натписом радње њеног оца. После је дошла карта, обична
поштанска дописница, испуњена јевтиним илавим мастилом,
које је можда сам газда -Митар правио. Затим је дошла опет
Једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се
губи -ла у низини својих простих, неугледних кућа. И онда опет
писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом по којој
се проливало мастило. Ах, та писма! Она нису садржавала
ниједну необичну реч, ниједну нежност. У њима није било
спомена на оно што су за -једнички преживели и проживели.
Она су почињала просто, једном речи: „Чедо!" и, мало ђачки,
мало но винарски и књишки, излагала строго, готово суво,
обичне прилике, начин живота и живљења једне девој -ке у
паланци.
Опис једног излета у Овчарску бању или каква не -сташност
млађег брата испуњавали с> по читаво пи -смо. Па ипак, та су
писма била као небесни дар, на тим врућинама; она су
позлаћивала Стрикову чокалиницу, претварала савамалске
авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у
младићево срце и била нај -лепша лепота његове младости. Он
их је чекао с беза -зленом радошћу, као што деца чекају велике
празни -ке. Он их је волео готово исто толико колико и њу са
-му. Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао
и пољубити сто своје собе где би га нашао. Он је сачувао сва та
писма, те званичне карте с унакара -ђеним лицем краљевим, те
слике гимназије и пијаце које су му представљале Вишњино
место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви
раја Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сан
-дука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут,
тресао катанцем још ради сваке сигурности.
Одговарао је девојци у истом уздржаном тону. Чак да је и могао
од њеног оца и њене куће, он не би смео
поверити сву ту изненадну раскош свога срца и чудно -вату
лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се
појављивала из писама. То је била визија неке немогуће жене, о
којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.
Живот пролази, а она се никад не појави, не помилује наше
усијано чело, не пољуби на -ше занесене очи. Нико не поверава
ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених
очију, и обуј -ме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре
сво -јом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу
свест и стварност. Илић је писао о ситним дога -ђајима,
прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о ве -ликим
врућинама у Београду. Ипак, пишући о тим простим стварима,
на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала
нека чар, скоро физичка, и он је терао пером као да броди
морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо
свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах
отео би му се из груди а глава му клонула, као да је неког дуго
гр -лио, љубио.
Кад би се Вишња задржала с одговором, он је от -кључавао
кофер, вадио стара писма, носио их у најне -посећеније кутове
варошких паркова и ту их поново ,читао, разгледао сваку реч,
загледао у марке, у по |1' | штанске
штамбиље и датуме. У тим сувим и врелим
^ данима кад никога није било око њега, та су
га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је тражио од
живота. Она су му била једини повереник Он је њи -ма шаптао
своје магловите снове. Њине просте речи певале су му заносне
мелодије, у којима је налазио из -вор своме одушевљењу. У
њиховом неисписаном ру -копису видео је узбуркане дубине
своје будућности, проналазио је пут својих мисли. Једно женско
срце ку -цало је за њим. Он то сад зна, зна позитивно, има да
-кле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ
велику. И уверени присталица материјалистичке философије
претварао се у нежног љубавника у ње
говим годинама човек је сав одушевљење, сав топли -на, сав

љубав.
VIII
*
- Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села? -рече Зарија

Чедомиру.
- Како је он?
- Можеш мислити... Разговарали смо цело јутро. Још
удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту
Конту, социјалној револуцији, Карлу Марксу, универзалној
слободи и еманципацији жена. Еманци -пација!... Да дивне
речи за нашу земљу, где нико не во -ли да се пашти, чак ни
за своје задовољство! Препира -ли смо се дуго, али му још
све нисам рекао... Имаш ли ватре?
Илић му пружи кутију с палидрвцима и упита га, пола у
шали, пола озбиљно:
- Откад ти поста тако огорчен непријатељ соци -јалног
напретка?
- Социјалног напретка... роткве стругане!... Ми смо
сувише мали да му будемо пријатељи или неприја -тељи.
Шетали су по школском трему и чекали да се отво -ри
библиотека. Распуст се приближавао крају. Велика школа
почињала је поново да оживљава. По њеним просторијама
су одјекивали разговори и живи кораци младог света. Њих
двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште. По
калдрми је играло суво и то -пло сунце које претходи
јесењој хладноћи и влази. Јед -на камара неисечених дрва
рогушила се у сенци коју је правило крило универзитетске
зграде. Иначе, зидови су се светлели као подмлађени на
пријатној пригреви ци.
- Много је мање људи, него што се мисли обично, који
стварају свој живот по својој вољи. Али, кажи
ми... молим те, колико је тек мало таквих жена! Жене примају
науку која им се предаје, веру која им се про -поведа, мужа који
им се даје, срећу ако је сретну, не -срећу много чешће, и
судбину која им се одреди. Реч слобода за њих јс смисао зла.
Оне иначе не знају за њу. А оне које је назру, оне су као ове
муве што се лепе уз прозорско окно... Погледај их! -и Ристић
пружи прст на прозор. -Ко ће знати шта оне виде својим мрежа
-стим очима! Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман
простор, слободу. Њихов ситан мозак не мо -же да појми како
та невидљива материја, то стакло, спречава њихов лет. Такве су
и жене које примами сунце слободе. Оне му полете, без
размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава
њихов лет и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке,
умрети као те муве ако им не отвориш прозор.
Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизи -ку, изгуби се
у апсурдности даљих дедукција.
На часовнику у дворишту изби три сата.
- Хајдемо у библиотеку! -рече Илић.
- Зар ти није жао овако лепог дана? -одговори му философ.
-Књига природе је широм отворена, хајде у природу!
Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изго -вор да не
ради ништа, и приста. Они нређоше трем. Је -дан стари човек,
који је стајао у удубљењу неких уки -нутих врата и продавао
логачице, поздрави их по свом обичају. Они се дохватише
шешира и изађоше на ули -цу. Али тек што се спустише низ
неспретне степенице старинске зграде, кад Илић заста, као
задржан нечи -јом снажном руком, Иза првог угла појављивала
се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав пра -мен
косе сакривао је њене уши до половине.
Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку
пуну одушевљења, писца свих драгих ка -рата и писама које јс
добијао. Она га је такође приме-тила. Црвенила се, гледала га
весело и смешила се.
Н>ени зуби сијали су испод румене, свсже губице као дрво под
покислом кором. Зграда Велике школе баца -ла је дебслу сенку
чак преко улице. Дал>е од ње, по јсд-ној пијаци, око сакдука,
гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци. Небо
је било ведро Тек понеки облак био се зауставио у мору
отвореног пла -ветнила као сата леда. И по околним кућама
било је доста светлости. Али шта јс она била прсма блеску ко-ји
пуче пред очима младићевим кад угледа своју драга-ну! Свс се
изгуби, потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског
праха. пред сликом девојке скром -не, лепе, стидљиве и
природне. Та је слика ирепоручи -вала молипву, давала
опроштај, угушивала себичност, б\дил? све умрле врлинс. Илић
нађе једва времена да каже Зарији:
- Пардон... Имам посла. До виђења1 -и већ се на -ђе нред
виојњом, стидљив и он, збуљен, светлих очи-ју, уздрхтале
браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.
Шта су они тада рекли јсдно другом? Да ли су за-стали или
ударили лево? десно? Шта су тада осетили? Ко то зна? Ко ће то
рећи? Ни они сами не би умели ка -зати. Младић се сећао тек
доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од
универзитета и кад му је Ла -заревићева говорила;
- Муке сам видела док су моји пристали да се вра -тим у
Београд. Тага још којекако, али мајка!... Удари-ла у плач, па
запомаже по кући. Ја нисам попуштала. Запретила сам им да ћу
их оставити да ћу их се одре -ћи. Јест... „Одрећи ћу вас се..."
говорила сам им, „јав -но, преко новина, да цсо свет види какве
имам родите -ље."
Цео дан су провели у шетњи. Пред вече, кад је сун -це нагињало
западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.
-Ужелела сам се Београда, бога ми -рече при том весело и
махну руком кроз ваздух,
Ц!»
Узеше топчидерски трамвај. Код једне механе, већ ван вароши,

сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом. После
неколико минута, нађоше се пред Ци -ганлијом, на оном истом
месту на којем је Илић пољу -био први пут своју драгану. Уврх
пута стајала је још она клупа на којој су седели. Пролетос је
била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била
бо -јена. Студент обриса пажљиво седиште и позва своју
другарицу. Она седе весело, тако да јој обе стопале од -скочише
од земље.
- Како је лепо овде! -рече она лагано, као за себе. Сунце је
завијало својим сјајем тиху воду, зарђале
шуме и један пароброд насред реке. Дим од лађе раз -вијао се
кроз бистри ваздух на све стране тога широ -ког пејсажа. Обала
се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са
илузијом.
Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води
-продужи девојка. -Погледај десно... тамо ис -под дереглије,
доле у води, није ли оно једна тичица?
Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице
како стоји на гранчици. Још цео један свет њихао се под водом
и са оним над њом стварао чароб -но савршенство.
Чедомир Илић је жудео за животом, за животом потпуним. Он
је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у
њега. Он је толико очекивао ову девојку, да јој каже колико је
воли, да јој открије, по -ред царства мисли, скровиште осећаја.
Он је успео да се она врати у Београд. Али, ево већ неколико
часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне
речи која долази из срца. Ћутали су. Ваздух је трептао око њих
позлаћен косим зрацима сунца. Он узе за ру -ку своју
другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.
Он је поново прихвати и принесе је к срцу.
- Не... не, Чедомире! -рече Вишња, и истрже ру -ку.
Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да јс осећала
да се цела љубав не састоји од пољубаца. Она је ту остала
непоколебљива. Ништа није било ка -дро изменити дубоко
осећање морала који јој је несве-сно улила старинска кућа
њеног оца. Прочитане књи -ге и живот у престоници
допуштали су јој покоју сим -патију, пријатељство према
младићу, љубав речи и уз -дисаја, али даље... права љубав је за
њу била забрање -на. Као сви људи здрави и природни, она се
бојала све -га што је анормално, болесно, мистериозно. Праву
љубав је видела само у браку. Управо, она за њу није постојала,
већ брак, муж. Томе је требало очувати, жртвовати све, живети
тако да нико, осим њеног му -жа, неће моћи рећи:
„Она је била моја драгана. Ја сам је грлио".
Стога она није очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ
изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси рука у девојке.
Она је очекивала да је он на -зове својом вереницом, да јој
обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком,
па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је бујала у
ње -ним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на
образе. Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је
Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака,
подражавала мушкарцима, презирала моду, читала судску
медицину, јела улицом кифле и переце, корачала крупно; сукње
су летеле око ње као мантија у попа.
Вишња се добро осећала на Великој школи. Ака -демска
слобода јој је пријала. Могла је уредити свој живот по својој
вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће. Није се морала
више бојати својих наставни -ца. Није морала трчати на час да
не задоцни. Па и ти часови! Није их било више од два-три преко
дана. За њих се није морало спремати. Није било оцена ни про
-зивања. Већ се седне у клупу, професор говори, ко хо -ће да
бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.
Каиешан-Мишино зданиЈв, где се налазила Велика школа,

имало је нечега пријатељског, свога. Оно је би -ло као општа
ђачка кућа. непобедан бедем који је пр -косио свакој реакцији.
Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално
отворено. Могло се ту склони -ти од жандармске потере,
испред кише или кад човек не зна куда ће. Увек би се нашло
друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.
нијс се правила разлика по старешинству, годинама ни по по
-родици. Сви су били студенти, равни један другоме. Чича с
погачицама поздрављао је стално учтиво, имао при себи
палидрваца да се упали цигара и давао на ве -ру. Могло се ићи
из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања
на предавање Нико вас ни -је питао: шта ћете и кога тражите?
Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако
присног сви -ма нама навикнутим на распуштеност
источњачком природом, савршена слобода, ускраћивана дугим
роп -ством под Турцима, испуњавала је тзј посвећени кут
Београда и била његов најбољи украс. Тако слободна, још више
је ушла у социјалистичке идеје, у борбу про -тив
формалистичког друштва, ше диплома замењује таленат, где
парче хартије вреди више него глава. Те су је теорије храбриле,
подизале, одушевљавале. Она је веровала у њих, у њино брзо
остварење, у њихов ве -лики принцип: „сваком по способности,
свакој способ -ности по њеној заслузи".
IX
Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преконоћ,
како су се надали на дому. Краљ му је на дан венчања опростио
само пола казне. Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули
му гвожђе с ногу, допу -штали посете пријатеља. Тек под зиму,
Јован доби потпуно помиловање. Странка му даде место
главног
уредника свога органа. Знаци народне љубави пратили су га
улицом. Влада није могла другојачије него му на -ђс лепо место
у државној служби. То допусти Матови -ћима да се преместе у
једну већу кућу. Било је крајње време, јер су сад имали и
сувише гостију. Било Је међу њима старих, опробаних
пријатеља, а било их је и та -квих који су раније обилазили
далеко професоров дом као место нечастивих. Јован им је
опраштао великоду -шно, говорећи:
- Не треба људима замерити, то су била зла време -на. Шта
су они криви ако су били слаби или имали про -тивна убеђења?
Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до
закључка да се велика зла не чине на -мерно, с
предумишљајем, већ... онако, из људске огра -ничености.
Кућу су реновирали из основа. Ту је главну реч во -дила госпа
Клеопатра. Нашла је једног јеврејског тр -говца који је дао
намештај на отплату. При избору, по -клонила је нарочиту
пажњу на салон.
- Дивно! -говориле су гошће кад их јс Маговићка уводила у
њега.
Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.
Само је био незграпан са својим великим кана -бетом, нешто
суморан са тешких завеса које су стаја -ле као прилепљене уз
прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и
дрангулија, хладан као дућан с намештајем. Вешт посматрач би
по тој одаји оценио жену која ју је наместила. Матовићка је
имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне ве
-ђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно
је истицала очувано грло и потиљак ћилибар -ске боје. Кад би је
човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у
иоле познатијем друштву, она је говорила много, није бирала
речи и пребацива -ла се. Са нешто урођеног византинизма, она
је имала ]единствену вештину да измири у себи жену којз го-
сподари кућом и жсну ко]а сматра да је њен позив у
животу виши од обичне бриге за кујну. На лицу јој је почивао

отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена
има посла око спреме куће и деце. Млађи су дрхтали пред њом.
У мешењу колача се од -ликовала: имала је шездесет четири
рецепта за разне врсте. Њен главни задатак био је да допуни
свога му -жа тиме што ће његове сељачке склоности парирати
својим господским понашањем. Редовно је ишла по славама,
правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.
Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да
истакне своје ошлично поре -кло, фине манире, да покаже како
је права срећа за зе -мљу и Матовића што је она његова
сапутница у живо ту,
- Клеопатра, треба повисити плату том
младићу што поучава Младена -рече јој једном муж. -Живот
јсд је скуп, а човек ми изгледа ваљан.
- И ја сам то нешто мислила. Друго је сад, а
друго беше под проклетом реакцијом. Тек, жао ми је, чове -че,
пара... Него, велим, да му кажем нек долази код нас на храну.
Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и
за њега... Можемо му дати и једну собу у авлији -додаде
госпођа после неколико трену -така. -Празна је, држим само
неколико венаца лука.
- А шта ћеш му за ствари?
- Има старог мебла колико хоћеш, труне ми
горе на тавану!
Тако би и урађено.
Илић се у почетку снебивао, осећао се као на тере -ту, на
сметњи. После се навикао. У стану је имао што треба скромном
човеку. Матовић је био пријатан пре -ма њему, разговарао се с
њим дуго, озбиљно, о круп -ним стварима из политике, о
народу, задацима Србије као државе и земљорадничком
осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.
Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао јс
че -сте савете.
- Узмите се на ум -рекао му је једном. -Ви више нисте дете.

Кроз неколико месеца свршићете школу и постати јаван радник.
Стало вас је скупо док сте дотле дошли. Али још све муке нисте
претурили. Тек стоје пред вама оне које су најтеже.
- Пазите се. Ми прелазимо чудна времена -рекао му је
другом приликом. -Изгубили смо много у нера -ду, у јаловом
трвењу. Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.
Мораће се журити... А ви, мла -ди човече, из школе ћете ући
право у живот. Држава ће вам поверити један посао. Ваша
породица, дру -штво, странка којој припадате тражиће вам
такође из -весне обавезе. Све је то озбиљно. Вашим именом и
угледом јамчићете за исправност својих поступака. Живот,
смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене
именице, Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с
пливањем: научи се кад кура -жно оставимо плићаке. Јер,
најзад, нашто вечито тр -чати за критиком, за рушењем, за
духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом?
Госпођа је истицала пред децом младићеву уче -ност и
говорила:
- Угледајте се на господин-учитеља. Ето, њему ни -је било
све потаман, па је увек први ђак.
Посебице је Бела била љубазна. Она је разумела да је сиротиња
један недостатак. „Он сиромах, а ја хро -ма!" -мислила је и
веровала да су тако равни једно другом.
У тој средини која је била далеко од праве раско -ши, али за
Илића представљала готово свет блажен -ства, попуштала су
његова начела строгог социјали -зма. Он је сад осећао потребу
вишу од те негације да -нашњег друштва. Није се могао
задовољити више че -кањем да будућност донесе или не донесе
нови дру -штвени склоп. Требало му је нечег новог, разонође
-ња, могућности да се крене једним новим путем којим дотле
није био прошао. Уосталом, многи његови дру
гови с\ већ чинили концесију животу. У клубу, крји је носио
звонко име Група великошколаца социјалиста, почело је да
долззи до размимоилажења v питањима тактикс, настајали су
озбиљни сукоби, подносиле се оставке, очекивао се неминован
расцеп. Та прилика дође. Имало се да се реши да ли ће група
учествовати у митингу које је граћанство приређивало у корист
из -бора Србина владике у Маћедонији. Председништво је
предлагало да се клуб уздржи од те патриотске мани -фестације
с разлога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист
сксплоатисати, Србин или Турчин, свс -једно који ће ноп за то
захваљиваги богу, Један део чланова успротиви се том предлогу
одлучно, наводећи да соцнјаличам кс пориче народност, а
спсиијално српској народности у Турској вера нредсгавља још
ве-лику чињеницу. С начелних распра прешло се на лич -не
зађевице и грдње Клуб сс иоцеиа. Један мањи дсо остао јс у
Груии. Остали пак основали су радикални клуб. Међу овима је
био и Чедомир.
Вишња пак остаде доље на барикадама. Она није опраштала
своме другу ту издају заједничких убеђења. Она је ишла у
крајност ксо све жене, Да јој је Илић у почетку проповедао
мржњу иротив црвене заставе, она би била њен најљући
противник. Овако, она је би -ла њена ватрена иоборница, није
могла да схвати сво -га друга и питала се откуд долази ова
промена.
Чедомир је покушавао да се објасне.
-Не, никако... ја нисам престао бити социјалист говорио је.
-Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другчм индустријским
државама. ја бих се сав посве -тио класној борби. Али овде,
Вишњо, ми још немамо базе: треба прво створити политичке
слободе, без ко -јих се не могу замислити поЈедине
организације; треба од ове оријен галне сатрапије начинити
правну држа -в\. ја се чудим како на '1'0 нисмо раније мислили.
Ја се смсјсм кад се сетим извесних предрасуда које су мути-ле
мој\ савест.
Вишња је тада управљала на свог друга горак по -глед који је

значио разочарење, и ћутала Она није би -ла још толико јака да
му баци истину у очи рекавши му: „Ренегат!"
То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не до -пусти свом
обожаваоцу задовољство љубакања.
-Тако ћеш, једном, и мене оставити -одбијала је његова
умиљавања и чудити се... и смејати предрасуда ма!
Говорила је то да би га казнила, Она је иначе веро -вала да је он
воли јако, јаче него што је он био уопште способан да воли,
лудо, смртно. У том тренутку је имала право. Њсно одбијање
падало је врло тешко младом студенту. Он се трудио многим
средствима да придобије њену стару наклоност. Али право
средство, покуду за брак, није употребљавао. Можда би само
јсдно половно обећање било довољно па да га она по -ново
заволи без бојазни. Јер је она била жена, а код жена, кад је муж
у питању, начелне разлике не пред -стављају вслику сметњу.
Међутим, то није било могу -ће. Он није хтео да склапа
озбиљније везе, он није тра -жио у њој звезду пратилицу, он је
хтео да она буде је -дино метеор, који ће се појавити на његовом
небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после из
-губити, остављајући студента да иде својим путевима. Она је
била само нешто пролазно... само један ступањ у високим
степеницама уз које се пео.
Те супротности подржавале су код двоје заљу -бљених једну
врсту борбе час прикривене, час отво -рене. Чедомир се љутио.
Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје
драгане. Трудио се да не мисли на њу, Хтео је да је заборави.
Њена сли -ка се брисала, срце ћутало. То је трајало неко време.
Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој. Хиља -да ствари,
блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је
опет види. Срео би се с њом. У погледу који је управљала на
њега, он би спазио
72 Милушин
Ускоковић
понос који страда, а можда нешто и неповерења. Он јој је онда

прилазио. Она му је пружала руку, пуна ћутљивог јогунства,
наслеђеног из Чачка. Илић се тада јогунио такође. И рат се
продужавао, мењале се само позиције.
X
У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју
драгану и веровао да га она мрзи. Сваки њен по -крет који није
ишао у прилог његове себичности тума -чио је као да је
управљен против њега: било да она не дође на заједнички час,
било да га не примети на ули -ци, било да се сувише смеје са
осталим друговима. Па и ти другови изгледали су му мрски. Он
их је предста -вио девојци, он јс представио девојку њима. А
сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да
он није постојао, као да га никад нису видели. У њему се
појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка
срамотна болест коју болесник крије од света, док му она
разједа срце, а њен гној прља, трује. С вре -мена на време, он би
се светио, чупао из срца ту опа -сну гљиву, а заједно са њом и
слику младе Чачанке. Хтео се бацити блатом на све што је
прошло, мисли -ти само на себе, радити за своје испите и не
осећати ништа. Али није могао. Усред читања, кад је можда био
за читав континент далеко од Београда, за стоти -ну векова од
присутног тренутка, на ум му је, без ика -кве везе, долазило
питање:
„Шта ли сад ради Вишња?"
Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби,
сам... ужасно сам, као у гробу. Тада би ба -цио књигу, коју је
дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и
отрчао у варош Срео би та -да овог или оног друга. Они су били
весели, безбри -жни, они су разговарали о лаким стварима, о
интим
ним везама, и он им није смео прилазити, он Је бежао даље од

њих Тада би одлазио из вароши, у околне пар -кове, брда, шуме.
Ни ту се није осећао срећан. Какво дрво, пут, бара каква
опоменула би га своје другарице. Њено запаљено лице с
мирним угаситим очима поја -вљивало се, као каква сиренска
утвара, на свакој оку -ци од пута, на гомили сувог лишћа, у
облацима... обла -цима што полако језде по зимском небу.
Одлазио је та -да у кафану, губио се у читање новина, у
пушење, у играње домина с првим кога сретне. Али и ту, у там
-ним кафанским ћошковима, у бледим новинарским словима, у
комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена
визија младе девојке васкрсава -ла је, као митолошке тице из
пепела. Ббле га хиљаде игала душевног нестрпљења. Није знао
шта да ради од себе. Свет му се чинио празан, шупаљ,
бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства. Чинило му
се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што
је имао. То осећање прогнанства прелазило је у неку врсту
фикс-идеје, море, мучног лудила Осећао се истрошен, утучен;
по целе ноћи није могао заспати. Реч Христова врзла му се по
памети:
„Жено, шта има заједничко између тебе и мене?"
Он је видљиво патио.
Вама није добро, господин-Илићу? -рече му јед -ног дана Бела.
-Да вам шта не фали код нас?
- Код вас? Не, госпођице -одговори он, мало изне -нађено.
-Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.
- Заиста? -ускликну девојка, не кријући своје за -довољство.
Мајка и укућани били су је размазили, те је желе -ла да и
Чедомир буде нежан према њој. И сем тог, она је била
болешљива, нервозна девојчица, код које се че -жње развијају
рано, и утолико јаче уколико је њено те -ло трошније. Да је
место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и
поноситих очију, дошао не
ки други младић који би био његова пуна супротност: мали,

крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему
допадне, јер је она, својом хромошћу за -везана за кућу, сањала
често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод
спазила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске
липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким
мирисом. Стога се она отимала, кад је време било ручку, да са
-ма трчи и куца на младићева врата, позивајући га:
-ГосподинИлићу, ручак је готов.
Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби, њу би
прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци па кроз цело
тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.
Једва је чекала да до -ђе подне, да претрчи преко дворишта,
предахне на прагу Мале куће -како су звали то одељење -скупи
сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој
дрхтавици, па док јој она уноси забуну у главу, претр -чи
поново преко дворишта, упадне у своју собу и заро -ни
зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.
Младић је дизао главу на овај глас. Он му је звонио као труба
војске која иде у помоћ, као поклич на осве -ту, на буну. Што
му се допадало у тим тренуцима код Беле, то беше нешто више
од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга
љубав која се при -ближава. Ипак, нешто у души говорило му је
да спре -чи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на
страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај
свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како
треба, па одлазио на ручак, пењући се уз кратке, камене
степенице, ограђене зарђалом оградом.
Стари господин је био већ ту. Он је био човек сит -них, живих
очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију,
необријане браде и кратких, дебе -лих бркова, готово суров,
сељак у грађанском оделу; иначе обичан, могао је личити на
друмског механџију
као и на митрополита да није око његових сувих уста, око тих
ситних очију, па све до природно намрсканог чела, играо један
интересантан израз одлучности који је прелазио у трагику.
Ступио је у политику почетком осамдесетих година. У то доба,
довршавала су у Срби -ји своје стварање два главна политичка
фактора, на -род и круна. Народ је био под мучним последицама
два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим на -дама;
чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као
господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, о
народним потребама није се водило рачуна. Демократске
теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у
том незадовољству узора -ну њиву, и народ се формира, готово
као један човек, у једну странку, која изнесе захтевс за најшире
грађан -ске слободе. С друге стране, круна се опијала са нешто
релативног успеха на Берлинском конгресу, подавала се
ласкању извесне дипломатије. заносила се идејама просвећеног
апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака. Јован
Матовић, који је био сишао са пространих, слободних
златиборских сувата, и са на -слеђеним искуством да Србија, за
све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се
одлучио да приђе првој струји. Брзо се нашао у првим
редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло течно, стил
му је био популаран и живописан, Кад се каква идеја усади у
његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би
могао отуд ишчупати. Ништа на свету није било кадро спречити
га у његовој борби за народ. Његов радикализам није био више
политика, већ једна врста религије. Он је веровао у народне
снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика,
народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је
хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на ол -тар
гуњ и опанак. Сад, после двадесет година борбе, он је видео
краљевство претучено народним бунама, поразом једног
кабинетског рата, сталним скандалима
на двору. Међутим, ни Јован није остао читав. Изишао је из

затвора остарео, поремећеног здравља и опорту -нист. Мада је
био висок чиновник, није се могао отре -сти простачких
склоности сељачког сина. Јака му је сметала. У кући је био без
капута, са заврнутим рука -вима од кошуље. Није волео многа
мењања тањира. Ручак му је био најслађи кад би утрабио од
своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати. Али
му је то задовољство ретко допуштала госпа Клеопа -тра, која је
волела формалности, добар тон, уструча -вање и ноблесу.
-Добар дан! -прогунђао би Матовић кроз нос, с природном и
инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у
трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала
угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у
висину младићевих уста.
И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто
раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова
госпођа, лево Чедомир, са ногама учти -во подвученим под
столицу. До њега је седео Младен, који се никако није хтео
скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а
преко: Бела са дру -гом сестрицом. Она је требала да држи под
присмо -тром обе девојчице, те да тако олакша иосаојадне мај
-ке -како је госпођа сама себе називала -али је девој -ка више
посматрала домаћег учитеља него своје бр -бљиве сестрице.
Стари Матовић није примећавао ништа. Он је при ручку имао
добар апетит, извлачио из џепа велику ма -раму за један крај,
као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну
своје жене. Кад би му, и поред тога, остало слободног времена,
он је износио своја размишљања о приликама, догађајима и
људима, па се понекад пребацивао и откривао и оно што је у
парти -ји или државној служби сазнао у поверењу. Тако рече
једног дана:
- Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно ре -шио да да

земљи нов, либералан устав. Јако је љут на реакционаре што су
га изневерили приликом његове женидбе.
Испи чашу, па продужи:
- Дуго смо причали. Било је говора и о томе ко ће ући у
кабинет...
- Је ли, тата -прекиде га Младен -хоћеш ли и ти постати
министар?
- Зини да ти кажем! -трже се стари господин, па пређе на
своје дело о земљорадничком осигурању.
Његовој жени је годило јако да постане министар -ка, тј. да јој
муж постане министар... министар земљо -радње кад се већ тим
питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће
видети отуд није отмено го -ворити за ручком о сељацима, те
једва дочека кад се Бела умеша и рече:
- Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену...
испросио Швабицу. Тетка Ката хоће да се изеде од муке.
- Што је узео Швабицу?
- Замисли дерана! -прихвати госпођа. -Није још школу
свршио, а већ проси девојку...
- Ја не налазим у томе ничега чудноватог рече бу -дући
министар. -Ако се воле, зашто да се не узму?
- Ама, како да се узму, човече? -одврати му жена. -Дошла
Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не
стиже. Вели, ни кошуље му не доноси.
- Па, купиће је, стара му мајка! Човек се не жени због
кошуље. Млади су; цео је живот пред њима... Да, ја сам човек
из старог времена, иако сам се бунио про -тив њега: брак ми
изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.
- То су стара, добра времена -уздахну госпођа у пола воље.
-Онда је живот био лак, јевтин. Данас све има своју цену;
симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи
вешт споразум, смишљен
78 Милушин Ускоковић^
ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај,

мираз, фамилију или диплому.
Рекавши ово, она погледа значајно у Илића, као да је хтела
сазнати какав су утисак учинилс на њсга те рсчи.
- А љубав, мама? -примети Бела, и несташно успи усницама
- Ћути, Оезобразнице, знаш ми ти шта је љубав!.. Да, ја
нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се
ствари доведу у рсд, кад обоје нађу ко -ристи у својој вези;
понављам, брак је на првом мссту акт озбиљан, хладан,
срачунат да сс прими онолико колико се даје... Шта ви мислите,
господинИлићу?
Чедомир заусти да каже онако како је осећао.
,Ја сам одсудан противник брака уопште. Он јс не-природан и
неморалан. Неприродан, јер се у орган -ском свету не зна за
такву везу, неморалан, Јер се оба -везујемо за нешто што није у
нашој власти. Брак ства -ра од људи силом хипокрите,
установљава једну врсту ропства. Идсална веза између човека и
жене постоји, за мене, једино у слободној љубави."
Али се његова реч заустави на уснама. Изненадило га јс што га
госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења
према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до
знања да он има од ње да се учи. Поред тога, бојао се да не
начини какав испад, имајући већ извесна искуства о
београдском животу, о Београду, где вечито има нечег
непознатог, где већи -на људи крију своја уверења и своје
особине.
- Шта да вам кажем, госпођо!... -рече после неко -лико
тренутака оклсвања. -Ја на то питање нисам ми -слио.
Матовићка га погледа изненађено.
- Овај се вешто извлачи -рече у себи.
- Управо -додаде Илић -за мене брак не постоји као питање.
Бела рђаво разумеде младића. Помисли да он хоће да каже како
не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:
- Браво, господин-Илићу! Главно је кад се двоје во -ле... А
свет, фамилија, новац? Трице и кучине!...
- Бела! -прекори је лако госпа Матовићка.
- Јест, јест, трице и кучине! -понови девојка јогу -насто и
искрено. -Нашто онда љубав кад се рачуна ко -лико и лањски
снег!
Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у
свога мужа. Али ни Јован не рече ништа. Они су обоје осећали
Белину сакатост као своју кри -вицу -јер је још као дете, због
недовољног надзора, пала са степеница и сломила ногу. Стога
су јој вечито угађали. Поред свег тешког живота у сталној
опозици -ји и борби са властима, стари професор и његова же
-на нашли су увек могућности да задовоље Белину же -љу: купе
јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен шешир или хаљину
у моди. Бела није никад осетила муку од материјалног живота.
Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона,
излишних ства -ри, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто
чега се човек може одрећи у свако доба.
Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са
нешто зависти, коју осећају слаби пре -ма јакима. Он је у новцу
видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава
човека, моћног про -тектора који дарива права и користи. Он га
није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ кога тре
-ба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову
владу рано осетио. Он је желео да има новаца да би осигурао
слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и
припада самом себи.
- Новац је чудна ствар, моје дете -рече Матовић, обраћајући
се Бели, неприродно умекшаним гласом. Он није наодмет. Ја
сам то видео на робији. Видиш, били смо сви подједнако
лишени слободе, осуђени на
затвор по апсанама; закон је био једнак за све. Међу -тим,

било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо
имали. Знате ли да је то била грдна разлика из -међу
робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна
сталежа, где је осуђеник с новцем запове -дао за паклић
дувана осуђенику без новца. На крају крајева, новац није ни
толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се
мисли. Али има једна сигурна ствар. Човек се троши између
два акта који се назива -ју: хтети и моћи. Зашто, дакле, бити
против онога ко -ји нам олакшава борбу између тих
неједнакости? Но -вац треба разумети, па га онда без
бојазни можеш во лети.
- Бог с тобом, како говориш, тата -пребаци му ћерка.
- Ја говорим оно шо осећам. Ја сам увек говорио истину.
И ја вам кажем -удари гласом Матовић, као да држи
предавање -истину не треба крити; треба је послушати,
рећи је увек, и увек радити тако да је чо -век може рећи.
XI
После ручка прелазило се у салон, да би служав -ка
очистила трпезарију. Стари господин би се изва -лио
поребарке на фотељу, пушио и очекивао кафу. Понекад би
читао новине, а кад њих није било, узео би Горски вијенац,
отворио га насумце, па читао на -глас стихове, предајући се
чару философске поезије Његошеве. Кад би пак био рђаве
воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је
добио на робији, и грдио свога сина.
-Шта је с тобом? -говорио му је тада полагано, суво, не
гледајући у њега, већ у један кут од салона, и као враћајући
се с неког далеког пута, по којем је ње
гова мисао дуго лутала. -Опет двојке? Та сад ти бар
реакционари нису криви?
- Збунио сам се -одговарао је дечко одсечно. -„Немац" је
велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! А, бога ми,
добро учим и речи и превод.
Матовић би погледао у свог сина.
Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.
- Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! -рече
му други пут. -Само на кога се метну, да ми је да знам?
- Не на мене, у сваком случају -упаде госпа Клео -патра.
Стари господин као да не чу шта му жена рече.
- Све имаш што ти треба, па опет ништа од тебе додаде
жалосно. -А кад сам ја учио школу, мој брај -ко!...
Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.
- Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! насмеја се
Бела, која у том тренутку донесе кафу.
- Ћути ти, материна мазо -пребаци брат сестри, и један сјај
мушке надмоћности засја у дечковим очима. -Кажи само
колико поједеш шећерлеме преко дана?
Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом
месту. Родитељи нису водили о њима права ра -чуна. Отац се
био бацио сав на политику, није имао времена, па можда ни
праве воље, да мисли»на своју породицу. Кад би му ко од
пријатеља скренуо пажњу на несташност његовог сина, он се
бранио неким ру -ским принципима васпитања деце у слободи.
- Нек се развијају по инстинкту -говорио је само -уверено.
-Утицај старијих може да изопачи праве деч -је наклоности.
Ако хоћ"е да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за
њу, па ће гледати друга посла. Шта је мени шкодила слобода
кад сам растао сам, не -надгледан ни од кога, као дивља
травуљина!
Само је Матовић заборављао да је он, у свом де -тињству, имао
једну опаку, али врло сигурну учитељи
цу, невољу. Он је имао да се бори из дана у дан за ко -мад
насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца
добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу
употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче
дух.
Син је растао слободно, тумарао са свим квартов -ским
мангупима, носио шешир накриво, говорио ша -тровачким
језиком, задиркивао служавке. Ћерка, која је већ била на удају,
није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу. Кад
јој се није чинило што је хтела, свађала се да се кућа орила од
њене вике. Вре -ме јој је пролазило у беспослицама, неговала је
нешто цвећа, везла покоју мараму, читала, покаткад, сенза
-ционе романе, и јела слаткише, почев од најфинијег
швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџу ка.
Откако Матовић поста кандидат за министра, се -дељке после
ручка бивале су краће. Стари господин је морао примати овог
или оног политичара, одлазити на конференције, пискарати по
новинама, ићи краљу на подворење. Чим би он измакао из куће,
госпа Ма -товићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле
гоне, а враћала се тек увече, пуна новости. Младен је одлазио
такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га
ништа није везивало, и нађе се са сво -јим вршњацима, децом
такође из бољих кућа, а поква -реном као и он, можда горе него
и он. Две близнаки -ње узимале би се за руку и излазиле на
улицу, па швр -љале око гомиле песка, кафанских столова, по
сусед -ним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће. У
салону су остајали само Бела и Чедомир. Па и Чедо -мир се
дизао да иде, да му се не би приметило што остаје насамо са
девојком. Али би га она задржавала понекад занимљивим
разговором, па и молбом. Мла -дић је остајао. Ти усамљени
разговори са девојком ко -ја није била ружна пријали су му,
падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.
- Да је и мени да изађем некуд -рече му Бела јед -ног дана

кад тако осташе сами. -Тако бих радо побе -гла од куће.
Њен глас је дрхтао и био искрен. Илић осети изве -сно
сажаљење према тој размаженој девојчици. Она му се учини
још ближа што се тога дана осећао изу -зетно увређен од стране
Вишње. Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је
зауставила неку сво -ју познаницу на пролазу и продужила пут с
њом. Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па
и да му пркоси. Његова је душа патила, његов понос је страдао,
његово срце желело освете.
- Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? -пређе Бе -ла
изненадно на њега, скупљајући празне шоље.
При тим покретима показивала се кроз широке рукаве њена
рука гола до лаката, њено млечно лице белило се. Био је бео и
њен врат, слободан, маљав, округао као у грлице.
- Срећан? Та реч звони чудно у наше доба одгово -ри
младић, и отворено погледа у Белине очи. -Али на -што то
питање! Мени је тако лепо овде, у вашој кући. с вама... кад
можемо да разговарамо као пријатељи.
Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се
предомисли, зовну служавку и предаде јој што је имала у
рукама.
- Збиља, ја сам ваша пријатељица? -упита затим,
притварајући врата.
- Да, Бела -одговори он, слободно. осећајући да му се срце
пуни неким осећајем који није могао тачно одредити. -Ви сте
тако љубазни према мени. Зар ми -слите да ја не умем ценити
толике пријатељске услуге, поклоне које сте ми учинили?
Доиста, она му је често тражила мараму да је на -мирише,
нудила му бомбоне, китила га цвећем из сак -сија, слала по
Младену какву гравуру или други украс за његову собу.
84 Милушш Ускоковић
- И сем тога, мени је пријатно ваше друштво. Кад разговарам
овако с вама, чини ми се да присуствујем неком концерту, вде
хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.
Бела је стојала пред њим. Њене очи завијао је вео видљивог
узбуђења. Њени бели зуби гризли су нерво -зно један крај
њених усана.
- Продужите... -рече она, па весело седе на кана -бе поред
њега.
Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице,
остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег
сунца које није могло продрети у собу, него је скакало око
прозора, по калдрми и гра -нама једне оголеле липе. Иза дрвета
затезао се краји -чак неба, по чијем је плаветнилу пловило
неколико облачића као прамење од памука.
Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу се -бе. Он не
настави говор. Његове очи су се наизменич -но кретале са
девојке на игру сунца на улици, а са сун -ца опет на девојку, на
њен го врат, на белу руку, спу -штену лако на ивицу од
канабета. Спусти своју уздрх -талу шаку на ту руку, на оно
меко, благо и мирно пар -че пред лактом. После је узе у обе
шаке и миловаше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне
мисли у глави.
Бела се није бранила. Зенице су јој се јако шириле. Она је
шапутала нешто.
Чедомир јој се приближи. Удисао је мирис те девој -ке и дрхтао
пред сјајем њених зеница. Њена глава кло -ну. Он се наже и
потражи њена уста. Уста и уста се спојише. Тело и тело приби
се, Руке се укрстише. Они осташе тако за један тренутак, чврсто
загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.
Из трпезарије је допирало звецкање тањира и но -жева. После
се чуше удари метле по поду.
Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета. Тај
покрет је био тако снажан, да Она поср
ну својом хромом ногом и једва се заустави на полови -ни
салона.
И Чедомир устаде.
Њихови се погледи сусретоше. Ко ће рећи шта је било у
одсевима тадва пара раширених очију? Љуба -ви, мржње,
чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства?
Свега може бити.
Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.
Срце младићево се стишавало постепено, свест му се враћала у
главу, и он се питао:
- Шта сам урадио!
Тада један уздах издиже целе Белине груди. Она баци увис обе
руке. Широки рукави од блузе спадоше до рамена. Голе мишице
блеснуше кроз собу. И ово дете, сакато, размажено, претвори се
у жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.
Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.
У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке
преко рамена и обеси се сва о његов врат. Он осети поново
њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове. Он
је стеже снажно, гр -чевито, не мислећи ништа. Под његовом
руком увише се витке слабине девојкине. Он пусти.
Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје,
тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се
била већ извила из његовог наруч -ја и побегла к вратима од
трпезарије.
- Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири
у предњу одају.
Кад се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето
неком унутарњом ватром. Очи су гледале укочено. Зуби се
белели испод згрчених усана. Груди се тресле.
Чедомир притрча девојци. Њена слика му је буни -ла главу.
Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у
разблудни осмејак њених усана, да се за
1
1«
борави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним
што је голо од руке, да осети њу целу, обе -шену о њега.
Девојка притисну руком онде ше јој је срце, не рече ништа,
повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза
врата лагано, нечујно, не -приметно, као привиђење које се
расуло.
Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на ка -набе,
притиште јако обе слепоочнице, које су биле као да хоће да
прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа
одваја од лубање. Један глас из најтам -није дубине његове
душе проговори узнемирено:
„Шта је? Шта је теби? Куд си нагао? Ти губиш гла ву."
Утом, на часовнику у трпезарији изби два сата. Метални звук је
одјекивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.
Он побеже из куће.
XII
Прођоше неколико дана.
Илић се кајао искрено због догађаја који се десио. Избегавао је
своју саучесницу. Презао је сваког тре -нутка да га не дочека
љутито лице њеног оца или мај -ке и да му, уз заслужени
прекор, покажу врата. Дола -зила му је на ум мисао да нађе
старог господина, па да му каже све. За то није имао довољно
одважности. Онда је мислио да напише једно писмо госпођи,
одрек -не им кондицију из овог или оног разлога, и више се не
врати. То је било већ лакше. Ипак се није могао одлу -чити
одмах и решење је остављао од данас до сутра.
„Сутра... сутра, а не данас," одговарао је птасу сво -је савести.
Белино понашање га је такође мучило. Једном би с њим, за
столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са
правим пријатељем, као да се ништа
није десило. Други пут би се дурила без разлога, очи -то га

избегавала, правила двосмислене фразе, ставља -јући му до
знања да ће га одати. Кад би се њихови по -гледи сусрели, њене
сомотасте очи синуле би најду -бљом љубавном ватром, да се
одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно
говорио:
Ниткове!
Илић се ломио између тих супротности, не поми -шљајући на
могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим. Најзад
се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи
корак. Она га је избе -гавала свеједнако, намерно и пркосно.
Остајала је у салону тек кад има још некога. У варош, и кад би
из -лазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре. Иначе је Бела
крила вешто своје маневре од других. Носила Је редовно
послужење кад је младић држао лекцију ње -ном брату,
позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на
врата од собе, а не отварајући их.
То је трајало неко време. Ваљда се девојци досади та игра, те,
кад једном закуца на арата и кад рече уо -бичајену реченицу:
„Господин-Илићу, извол'те на ру -чак", одшкрину полако врата,
промоли главу кроз отвор и несташно додаде:
- Како је лепо у вашој соби!
Без размишљања, Чедомир понуди девојку да сту -пи унутра.
- Нећу -занећка се она детињасто, па, после не -што
оклевања, прошапта поверљиво:
- Не смем од маме. Он јој приђе.
- Ја сам љута на вас -дочека га Бела, држећи не -престано
само главу промољену кроз врата.
Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе. Из ње
су светлеле, као две звезде, две хитре зе -нице, које нису биле
тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло
белило између трепави
Милушин Ускоковић
ца. Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст,

- Љута? Зашто? -упита је младић, тек да се нешто каже.
- Зато што сте ме пољубили -одговори њен глас, а њена
насмејана уста, зајапурени образи, њен ђавола -сти поглед
понављали су немо, а јасно: „Пољуби ме опет... пољуби,
пољуби..."
И Чедомир притиште један пољубац на насмејане усне, које се
прилепише за његове и осташе тако за је -дан тренутак, слатке,
топле, уздрхтале. Пољупци су се понављали после сваког дана...
пољупци кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа
само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и
пољупци ше тело дише дахом другог тела, цце се крше руке
саста -вљене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави. Ње -му
су ти загрљаји падали слатко на срце. Они су му ла -скали,
уверавајући га о срећи, о љубави и забораву. Они су га тешили,
превлачећи постепено вео преко младе Чачанке. Да ли се ипак
осећао срећан? Пре све -га, јасно му је било да не воли Белу...
не бар оном љу -бављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле
осећао према Вишњи. Затим, чинило му се понекад да ни Бе -ла
нема према њему изузетно дубоких осећаја. Нешто више, она
му је изгледала неспособна за праву не -жност, за пожртвовање,
за праву срећу и прави бол.
- Што не бријеш бркове? -рекла му је једном при -ликом.
-Јутрос прође поред прозора један младић: та -ко су му лепо
стајале обријане науснице!...
Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, по -мислио је
озбиљно:
- Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то
кад су бркови обријани!
Доиста, она није размишљала много. Својим прох -тевима није
постављала границе. Тражила је навалице срећу. Опасности су
јој годиле.
Једног дана кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у
своју собу.
- Пропали смо ако нас примете -приговори јој он. Нико нас
неће видети -одговори она са сигурно шћу.
То је била собица у дну ходника, окренута у башту. Зидови су
били тапетовани оранцастом хартијом по којој је насликано
неко фантастично биље, чије је ли -шће подсећало на винову
лозу, а цветови на цвет од кромпира. Одаја је била тако мала да
ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим шиповима
сијале златно обојене лопте. Нашло се места за једну поста
-рију наслоњачу и један сточић, препун четака, четки -ца,
флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика
и боје. Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.
- Како ти се допада мој будоар! — упита га девој -ка,
насмехнувши се.
- Врло пријатан! -одговори он, још изненађен. Посадише се
обоје на наслоњачу.
Напољу је вејао снег. У пећи је пуцкарала ватра. Човек се ту
осећао добро као у топлом гнезду. Дубока тишина је повећавала
чаробност тренутка.
- Дођи ми једне ноћи — рече му она између два по -љупца.
- Не говори глупости...
- Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак. Гледаћемо
звезде...
XIII
За то време, Вишња је уредно похађала предава -ња, читала
руске књиге и подражавала идејним дру -говима. Седала је у
прве клупе да би професора чула што боље. Уписала је и часове
који по уредби нису били обавезни. Хватала је прибелешке.
Није разуме
вала многе ствари. Дивила се наставницима што по -чињу
предмет из средине... што се позивају на енгле -ска и талијанска
дела.
Осећала се слободна, зрела, цела. Како јој је сад изгледао јадан
живот у гимназији... живот са свима ду -жностима а без иједног
права, интелектуални подрум, душевна касапница! Како јој се
бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којима
рабаџије ши -бају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те
љу -де или ту стоку! Јадно место где се цели животи истро -ше,
а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и др -жавни
порез.
Њу, пак, одушевљавале су велике идеје. Чинило јој се да је
поново рођена. Слободно је могла доћи кући, слободно отићи
од куће. Слободно изабрати своје дру -штво, слободно казати
своју мисао. Што год је било око ње, уверавало ју је у нови
живот, варошка галама, начитани другови, одушевљене
другарице, ђачки ску -пови, дуга бдења, па и саме ноћне
светиљке, које су ра -сипале своју несигурну светлост по
непознатим пре -стоничким кућама, по запосленим људским
прилика -ма, по њој самој.
Зима јој је пролазила врло пријатно. Имала је до -ста друштва.
Није осећала Чедомирово одсуство. На -рочито је ишла код
једне другарице код које се ску -пљало друштво по моди руских
универзитета, цце се негује она двострука камарадерија у
политици и че -ститим забавама. Ту су долазили студенткињин
брат, артиљеријски поднаредник, још две-три великошкол -ке,
неколико великошколаца, један Јеврсјин, трговач -ки помоћник,
па и покоји радник Сваки од њих био је огорчен песимист,
сиромах, наравно, с отомбољеним лицем, па ипак пун наде,
дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела којз ће починити.
Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с пред
-мета на предмет, мезетили печено кестење, били при добром
апетиту, звали једно другог именом и прези
меном, певали револуционарне песме и ишли на тре -ћу
галерију да гледају Ткаче. После би у групама пра -тили једно
друго до куће. И она је легала сва срећна, певушећи своју
омиљену песму: „Сунце ходи и захо -ди, а у мојој је изби
тамно!..."
Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново
придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу. Али...
његове очи су је избегавале. Кад би Је и сусреле, оне су биле
далеке, превучене неком сенком.
„Шта ћу му ја!", слегала је девојка раменима.
- Вишња Лазаревна! -чуо би се утом глас неког из њеног
друштва, и она је већ заборављала на свог пр -вог учитеља.
То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.
Прелазила је преко Баталџамије.
То беше један велики празан простор, зарастао у траву.
Неколико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у
озеленелој трави. Општина је била по -садила нешто дрвећа,
али као што је то обичај, де -чурлија и пуштена стока поломили
су младице. Оно што је остало животарило јс, само,
искривљено, мр-шаво и напуштено, на неплодном тлу. Место су
огра -ничавале ограда од краљевог двора, једна школа, ко -ја је
раније била механа, и старо гробље, пуно дудо -ва. Тек са јужне
стране налазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата, да
су се готово губиле у овој пољани усред престонице.
У том великом простору видео се само један чо -век, продавац
ушећереног воћа, по којем је падала прашина. Он је ишао
полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по
дужности:
- Ево лепа воћа... Тазе јабуке, крушке, слатке по -моранџе...
'Ајде, јевтине и слатке!...
После се појави коњски трамвај. Удар копита одје -кивао је у
такту по мирном крају. Несигурна мартов -ска светлост играла
сс по коњским сапима, по зарђа
лом блеху од платформе и по црвеном лицу кондукте -рову, који
је стајао укочено и озбиљно, с бичем у руци. Споредна капија
на Двору зврјала је широм отворена. Унутра се светлила чиста
калдрма, виделе се коњу -шнице, станови за послугу и једно
изврнуто буре.
Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка
угледа једна кола с гумираним-точковима, што је тада у
Београду била још реткост и што јој сврати пажњу. Она позна
да је то државни фијакер по кочија -шу. који је носио униформу
састављену од писмоноше и коњичког официра. Кола је
сретоше убрзо. Погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола,
очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних
министара.
„Од њих земља очекује", помисли огорчено, „изво -ђење целог
једног система демократских рефорама, а они нису у стању да
се одрекну ни државног фијаке ра!"
Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.
У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само
главу, и од главе бео, нежан профил, с очима дубоко занесеним
у младића.
Он спази такође своју другарицу, покуша да окре -не главу на
другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.
Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и
мртвих, опружених руку. У глави јој је било празно. На очи јој
се хватала магла. Виде како се шешир скину. Још један кратак
поклон. И кола одма -коше правим Булеваром краља
Александра.
Вишња оста тако за један тренутак.
-Буржоа! -рече презриво.
На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, ла -ких,
безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих. Девојка је
знала да Илић даје лекције сину новог ми -нистра Матовића.
Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља
кондиција у Београду: стан,
храна, пријатељство великог човека и нешто у готову! Она није
знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку с којом се
Чедомир возио. Он је био леп човек, он се морао допадати тој
госпођици. И као код свих природа које мисле право, које не
рачунају са ситница -ма, она их већ виде заљубљене, верене, и
пред олта -ром. Ах, тај олтар!... Поред свега социјализма, он је
постојао, он је био примамљив, велики, са својим злат -ним
вратима, мраморним стубовима, мирисом од та -мјана и
воштаних свећа. Он је постојао овде, у Београ -ду, као тамо у
Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно богу за
своје лутке и болесну мачку.
Она покуша да отури те мисли заједно са споме -ном на свог
бившег друга. Беше се упутила универзи -тету, али се
предомисли и окрену да нађе своје дру -штво. Зашто? Ни она
сама не би тачно знала рећи. Тек, заједно с Илићем, мрзела је
сад и остале студен -те, те младе људе што праве
манифестације, демон -страције, резолуције на туђ рачун, а чим
дођу у пита -ње они, њихова личност, њихов џеп, они знају већ
ве -штину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.
То је била соба сиротињски намештена: један гво -зден кревет,
проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у
саксијама и пуно дима од јевти -ног дувана.
- Већином гласова решено је да парламентаризам треба
помоћи -говорио је Петар Зечевић, омален, су -воњав човек
испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. -Јер
еволуцијом треба припремити ре -волуцију...
- Ја и даље остајем противник тог кабинетског со -цијализма
-прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на
теме и сабљом преко колена. Парламентаризам, еволуција,
проституција, један ђа -во! Спас радног народа је у
револуцији... и само у ре -волуцији... и опет вам кажем: у
револуцији, па ма како ви решили.
«| 1
Ц |" '
Поднаредник тресну чизмом.
-Узмите чаја, Иване Јосифовићу -умиривала га је студенткиња
са биологије.
Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодније.
Њене мисли купиле су се око Чедомира. Она се питала:
„Где је он сад? Шта ли ради?"
„Он је за мене мртав!" одговори енергично сама себи.
Али та реч беше одвише тешка за њено срце. Она се осети сама
усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи
што мисле да од њих зависи круг земаљске планете. Она се сети
много лепих ства -ри које је имала с Илићем. Она би без њега
остала ма -ла паланчанка каква је била. Он ју је пронашао, увео
у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове ви -дике. Њене
смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.
„Па што ме је оставио?" бунила се она.
„Ко је кога оставио?" одговарало је нешто у њој, нешто
скривено, топло, незнано, а широко и простра -но као свет.
Девојка поче да размишља хладније.
„Ја сам била неправична према њему. Била сам охола, горда, па
чак и помало дрска. Ја сам га одбија -ла... Какво чудо ако је
потражио другу жену!"
Тек је сад видела колико воли Чедомира. Осећала је да је њено
цело биће везано за њега. Њено срце гр -чило се у мукама. У
њеној души дубила се болна пра -знина. Губећи њега, чинило
јој се да се губи све око ње. И она сама се губи, нестаје је, тоне.
„Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?"
Без Илића, цео њен план за високим студијама из -гледао јој је
излишан. Ради њега су били ти напори, ра -ди њега је хтела
бити ослобођена жена. На што онда еманципација, нашто
социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!
Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли,

разнсжени дани изгледали тешки, суморни. Многа жена
прсдала би сс гудбини на њсном месту, оставила да време реши
нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране. Међутим,
Вишња, здрава као планинска биљка, освести сс брзо после
првих дана ове муке.
„Ја претерујем. Ја још не знам ништа позитивно. Треба видети у
чему је ствар, треба се уверити", гово -рила је себи.
Али како?
И на ово питање она одговорк право, не заобила -зећи, не
тражећи помоћна срсдства:
„Треба да се нађемо, па да се.објаснимо. ла сс раз -говоримо као
пријатељи."
XIV
Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру. Дан је био

ведар. По плавом се небу мицало неколико малих, светлих
облака. Сунце је снажно осветљавало предмсте на које је
падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је
ваздух био као у купа -тилу. По тротоару је било доста света,
оног лепог све -та што празником пре подне излази у варошки
парк. Весела женскадија, која нема брига око распремања куће,
готовљења ручка, водила је гласне разговоре. Међу њима
видели се бољи чиновници, имућнији тр -говци, расположени
такође, румена лица и задовољ -них очију. У јасној светлости
пролетњег дана шарени -ле су се разнолике боје, почевши од
белих платнених блуза до црне материје мушких капута.
Преовлађива -ли су отворени тонови, јаке боје, које код нас не
губе још своје симпатије поред свег дискретног укуса што нам
долази са финог и деликатног Запада.
96 Милуишн Ускоковић
Млади студент корачао је сам. И он је ишао у шет -њу.

Познавао је готово цео тај свет било са улице, би -ло са
позоришних премијера, било што је имао друго -ва њихових
познаника, било, најзад, да им је био пред -стављен. На његовој
тоалети видела се велика разли -ка. Имао је нов таман костим,
претенциозан бео пр -сник, полуцилиндер с врло уским ободом,
како је те године било у моди. Да је још имао читаве потпетице
на ципелама, могао би се мерити са свима шетали -шним
јунацима.
Код једног фотографског излога спази Лазареви -ћеву како му
иде у сусрет. Она је била обучена у хаљи -не затвореноплаве
боје, чији је озбиљан крој долико -вао лепо њеном одмереном
ходу. Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног
шешира. У ру -ци је држала један крупан цвет на подугачкој
гранчи ци.
Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела
сакрити руменило које јој заплами образе. Он је поздрави и
хтеде проћи. Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не
говорећи ништа.
- Како је леп тај каранфил! -поче Илић први, тек да би
прекратио мучну тишину.
- Је л'? -одговори девојка у истом тону. Један нов пламен
црвенила лизну јој уз лице. Они обоје покушаше да не кажу
истину. Девојка је
грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненад -ну
жалост која је обузе. Младић је куцао штапом о калдрму и
гледао преда се.
- Узми га кад ти се допада! -рече, најзад, Вишња, и пружи
му цвет.
Он га узе. Промуца неколико речи захвалности, па стаде. Он је
осећао свој лажни положај према тој де -војци коју је волео и
која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и
чијом се слабошћу користи, према себи самом, на крају крајева,
јер он хоће живот
Чедомир Илић 9^7
пун, велики, али чист, јасан, без уништавања савести и
попуштања приликама.
Беше га дарнуо поклон. Посматрао је румсни ка -ранфил,
његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће. Мислио је
како да врати ову љубазност. Њих двоје би могли бити тако
задовољни једно другим, та -ко срећни. На срце су му навирала
осећања од пре го -дину дана, меке, наивне мисли, помало
меланхоличне, као што је свака чежња. Хтеде отпочети присан
раз -говор, упитати своју другарицу како је провела тих не-
колико месеци откако су се разишли. Али се не усуди, јер би
онда требало да исприча своје везе у кући мини -стра
Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој
положај према Бели. То није било у њего -вој власти; Бели је
дуговао бар обзир чувања тајне. Вишња се опет није осећала у
праву да затражи та об -јашњења. Шта је она била сад њему до
обична друга -рица, пријатељица, познаница чак! Како се она
могла мешати у његове личне ствари којима јс он први и је-
дини господар!
Обоје су били оборили очи и ћутали. Нешто се мо -рало
говорити. И двоје драгих испунише ту тишину. пуну неказаних
ствари, примедбама о времену.
У једном тренутку, Илић подиже очи и погледа по -ред себе.
Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског
брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла
трака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.
Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала
је цр -ну, зарђалу масу. На неколико места пушило се. Мла -дић
обухвати једним погледом тзј мирни пејсаж. И док је дим пузио
у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветљеног неба, њега
обузе једно јако, немирно осе -ћање, слично болу за домовином.
У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што
нема, што је различно од њега, што ствара контрасте и наду на
пот
пуност. Пожеле да раскрсти са својим несређеним по -ложајем
једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне
с Вишњом у неки свет вде га нико не познаје... далеко негде, У
непознати крај ше би по -чео нов живот. И као да хтеде
остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:
- Куд си пошла?... Хајдемо негде заједно! Имам много ствари
да ти кажем, да ти изложим што сам на -умио.
Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу. После се
трже брзо, цагло и одби.
- Не, не могу. Журим се.
Осећала је како јој је тешко у души. Грло ју је сте -зало од неке
незнане жалости. Очи су јој биле пуне су -за. Ако остане с
Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи
савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким
светом.
- Збогом. Ми ћемо се видети! -додаде пружајући му руку, па
окрену главу да би сакрила своје узбуђење.
- Збогом!... -понови још једанпут, па се удаљи, ко -рачајући
несигурно, посрћући готово.
Идућег дана, Вишња га нађе на Великој школи по свршетку
једног семинара. Изишли су из школе, па вр -љали по вароши
без циља, избегавајући посећена ме -ста. Они су били леп пар.
Људи су се заустављали да их гледају. Већ се примицало вече
кад се нађоше на Ћи -рићевој пољани. Сад се ту шири читава
нова насеоби -на разноликих вила, окружених цвећем и
украсним биљкама. Међутим, онда то беше празно, жалосно по
-ље, покривено спрженом, смрдљивом травом, разлу -паним
кантама, трулим хартијама и осталим сметли -штем које је град
избацивао на своју периферију. На северу, уздизала се једна
немалтерисана кућа сеоског изгледа. Десно од ње видео се низ
ситних краварских станова с прозорима до земље, осенченим
шљиваци -ма. Још даље, указивала се црвена силуета једне ци
-гљане.
Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да
се одморе.
Они пређоше пољану укосо, прођоше једну уску улицу,
калдрмисану само крајем, украшену овдеонде каквом новом
приземном кућицом, где се видела уре -ђена баштица и
идилични бунар на точак. Пређоше једну њиву, засађену
пшеницом. Затим се спустише низ једну јаругу која је некад
била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са
три стране јев -тиним становима.
Вишња притисну кваку на једним од многоброј -них, зелено
обојених врата, али се она не отворише.
- Газдарица није код куће -рече она, па се саже да узме кључ
испод простирке од прага.
При том цела њена млада снага отисну се на ње -ним хаљинама.
Њен природан струк, неизмучен миде -ром, затеже блузу, те сс
показаше њена здрава плећа. Рамена се видеше округла,
заобљена, као извајана.
- Извол'те -рече кад отвори врата, и пријатељски додирну
раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.
Прођоше кроз врло чисту кујну. У једном удубље -њу крила се
велика постеља, заклоњена црвеномрким завесама са жутим
пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.
Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина
слика талијанског издања која је требала да представља
састанак Ромеа и Јулије. Стаклена врата водила су из кујне у
Вишњи -ну собу, која изненади младића многим и лепим наме
штајем.
Газдаричин муж је столар -објасни девојка. -Ради у једној
оближњој фабрици. Добро му се плаћа. У сло -бодном времену
ради за себе. Све је то он сам израдио. Погледај овај сточић за
пушење. Није ли читаво умет -ничко дело!... Ево, па пуши!
-продужи она, помакнув -ши сто у правцу Илића. -Ко ме не
познаје, помислио би да и ја пушим!
- Не пушиш никако?
- Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шко -ди...
Упалише по цигарету.
- Седи... ту, на канабе -рече му Вишња. Чедомир примети
тек тада једно кожно, старинско канабе у су -мраку собног угла.
- Седи ти... ти си уморнија -одби он. -Мени је до -бро и на
столици.
У труду да задовоље што више једно другога, они се готово
посвађаше, те најзад седоше обоје. Девојци се оте један уздах.
- Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? примети
Илић.
- Не, нисам -осмехну се она. -Можда сам мало уморна...
Пхи, али је љута ова цигара! -додаде затим, насмејавши се
гласно.
Ваљда при том прогута мало дима, те се закашља. Баци цигару
и рече презриво:
- Не, нисам ја за дуван!
И Илић се смејао. Њихови се осмеси сусретоше, њихова се лица
приближише, њихове се усне састави ше.
После се поново погледаше.
Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на
грч.
Она приближи своје лице његовом. Он осети ми -рис њене косе
и спусти руку на њено раме. Она се стресе; не рече ништа.
Другом руком он је обви око паса.
Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах
руку јако.
- Не, Чедомире... мој Чедомире... Не, то боли, да знаш како
боли!...
Он је поново прихвати и принесе је к срцу са јед -ном жељом у
души, да сам поцрвене. Ко зна колико осташе тако загрљени!
Девојка се покоравала без ре
чи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна,
бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.
Ноћ је улазила у собу кроз прозор.
Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да, упркос
лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и
осећа је поред себе живу, пада у гро -зницу пожуде. Подивљао,
као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши
живот, Чедомир пре -киде пољубац у једном тренутку,
зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену,
остављену њему на вољу.
Она је лежала, као дете, изваљена на његову ми -шицу. Прамен
плаве косе падао јој је преко лица. Ње -не бистре очи биле су
широм отворене, гледале радо -зналом безазленошћу у једну
утврђену тачку, као у не -ки сан, и хтеле рећи:
„Да дивног сна! Оставите ме да сањам."
У том тренутку студент се сети Беле, и, поред сво -је оргије
страсти, начини упоређење између те две де -војке. Бела је
тражила задовољство не по осећању, не -го по памети,
изазивала ове тренутке, пила њихово опасно пиће, свесно и
прибрано, као пијаница по зана -ту. Она је сматрала пољупце
као шећерлему, пуцала језиком и тражила још, још, још. 0
правом животу, са стотинама озбиљних питања, укрштених
интереса, те -шких одговорности и неизбежних дужности, она
није имала појма. Дотле се Вишња чинила младићу жена
-другарица која диже човека на посао, пружа му под -стрека за
велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не
нове невоље и морално пропадање.
Са том мисли почеше и друге да се враћају у мла -дићеву главу.
Он опази у Вишњиним очима један вла -жан сјај. Светлост се
претварала у сузу. И суза за су -зом поче да се ниже, као ђердан,
низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна
другу.
Илић се освести потпуно пред том сликом. Цело његово
поштење усправи се између њега и девојке. Он
_Ш2 Милушин Ускоковић
се сро *а с канабста као кривац. И заронивши гааву у крајеве

дсвојкине хаљине, загрцз:
- Опрости, опрости, Вишња. Ја не знам шта радим. Ти ово
ниси заслужила. Ја често не господарим собом. Ја нисам
начисто са собом, Како се то десило? Ја то нисам хтео. Мене
сматрају за мирна човека, али, ви -диш, ја се питам да ли у
мени не живи неки скривени ђаво. Ах» како сам гадан, како сам
гадан, боже мој!
Вишњине руке додирнуше његове косе. Она поди -же његову
главу и гледаше га кроз сузе, као да га јс жалила. као да је
жалила себс, као ца је жалила њих обоје.
- Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...
Али Илић, као и свк људи који траже од своје суд -бине више
него што она може дати, бежао је од своје срсће, мислсћи да
трчи за њом, Није прошло ни неко -лико минута, а он је већ био
на улици, сам.
XV
- Хтео сам нешго да ти кажем, жено -речс Мато -вић,

спремајући се да легнс.
Деца су била већ заспала. Бсла тако испо. Кућом је владала
дубока породична тишина. Електрична лам -па заклоњена
шеширом од зелене свиле, разливала је сано своју хладну
светлост ио интимном намештају су -пружанске собе. Споља је
доиирао хук плахе кише. С времена ча врсме млазеви би
ударили о ?фсвор да ве -село човека опомену око је пријт.но
бити у својој ку ћи,
- Шта јс тако важно? -одговори госпа Маторићка, всћ у
постуби. -Похигај... доцкан је.
Матовић сс био упола свукао, па засгао, седећи за -мишљеко у
једној старој наслоњачи.
- Не допада ми се -рече најзад, са строгошћу у гласу
-што се Бела виђа по улици са оним нашим ђа -ком... како 'но
му беше име?
- Чедомиром?
- Јесте. Обоје су млади, а знаш какав је свет... Баш ме
данас у ссдници пита Поповић да ми није шта род.
- Гле ти видре, чак га и то интересује! -одврати го -спођа
на рачун Поповића, па додаде: -Чедомир је озбиљан младић,
човск од поверења. Бели се јако до -иада.
- Е? -зачуди се мкнистар.
- Да -потврди његова жена, на настави одлучним гласом:
-Изгледа да сс и она свиђа њему... Вере ми, спремај паре за
свадбу,
- Не будали! -поново се наљути муж. -Ја ти гово -рим
као мајци, а ти тераш шегу... Каква свадба! Тај младић није ни
школу свршио, а Бела је још дете.
- Бела ми је терет на грудима -прихвати госпођа,
изненадно потресена. Кад је видим онако хрому, мени се срце
цепа. Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, за -довољну,
збринуту. Чедомир је лепа прилика. Истина, сиромах, без
фамилије, али ми смо ту. Кроз који месец свршиће школу, Неће
требати да се мучимо око мира -за. А што су млади?... Шта им
фали што су млади! Па ти рече једном приликом: „Кад се деца
воле, нека се узму..."
- Али ако се не воле? -прекиде је Јован.
-Онда ником ништа. Боже здравља!... оставитито меии... ви се
људи нс разумете у тим стварима.
- Добро. Мени је иначе доста моје главобоље. Са -мо
знај, нећу скандала у кући -заврши он.
Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између
Белиних родитеља Он је веровао да су његови односи с
девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.
Међутим, мучио га је сукоб његових осећа -ја: њсгове љубави
према Вишњи и његовог љубакања с Белом.
$
104 МилуШин Ускоковић
Вишњу је волео. С тим је био начисто. То је било несумњиво,

На само њено име, обузимао га неки флу -ид, сладак и тежак; у
глави му се бркало, срце готово престајало куцати. Белу није
могао оставити. Она је била ту, она му се нудила, љубила га без
питања, укра -шавала му живот многобројним нежностима;
њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде сре
-ћан. Млади човек се налазио у неразрешљивом сукобу који
долази, с једне стране, из човечјег инстинкта да тражи своју
сопствену срећу пошто-пото и, с друге стране, нужности
друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони,
нарави, навике. Он је стајао на прекретници и није се могао
одлучити камо да претег -не. Интелектуални живот је одвојен
од практичног. Илић није имао никаквог искуства о свету и
примење -ној философији. И он је личио на оног класичног ма
-гарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не
могући да се реши коју да изабере.
Идеални егоист који тражи целокупност своје сре -ће, Илић је
осећао да ће та срећа било једним, било другим избором
изгубити један део своје потпуности. И тада не би био срећан,
јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи. Он није
видео да сви око њега имају свој крст на леђима. Он је видео
само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови
ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у
своме ја; то његово ја било је почетак и сврше -так свега.
Понекад, у његову душу су запљускивали и прили -ви
одлучности. Један унутрашњи глас му је довикивао:
-Буди храбар! Ради! Реши се! Не клони!
Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у
њиховим борбама, он је остајао на истом месту. Упркос
дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао. Он је
гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним
поверењем у се
ЧеОомир Илић 105
бс. Њега, пак, сумња је задржавала сад у свему што би

предузео.
Избегавао је једну и другу девојку. Радио је за ис -пите више
него што је требало. Читао је књиге, нови -не, књижевне
листове неуморно. Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље
тај опасни напитак који му је убијао сваку самосталност. Кад би
се ипак уморио, стезао је слепоочнице грчевито, шетао по соби
или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафана -ма,
вијан као неком утваром.
Није га се тицало које је доба дана.
Ти заборави су му пријали. Остављао је, као сви слаби људи,
времену, каквој повољној прилици или случају да они реше
његову судбину.
Једном се цигнуо с рада у пола ноћи. По споредним улицама
биле су већ угашене светиљке. Кафане су биле затворене,
изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. Он изабра најгору,
Еснафлију, па ступи уну тра.
Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је би -ла тако бедна
да се чинило као да је примила од сво -јих посетилаца навику
да пије, па се пропила и од пи -ћа посрнула, па продужила пут
порока као свака пи -јаница. Тако је пре неку годину и свршила:
једног ју -тра се срушила. Никоме није пало на ум да је диже.
Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене
остатке, гомилу земље и дасака. Сад то место стоји празно.
Ништа више није остало од Еснафлије до две чађаве пруге на
зиду суседне куће, на коју се ослањао кров пјане кафане.
Унутра је врило као у паклу. Смрад од пића, обу -ће и збијене
гомиле давио је. Гостима није то смета -ло. Они. су седели око
столова накресани, располо -жени, измешани. Изгледало је као
да су сви српски сталежи послали овде по кога свог
представника. Поред глумца седео је трговац, поред студента
офи -цир, поред чиновника обућар. Кроз дим од дувана и
.'11
106 Милушин Ускоковић '
испарења, Илић виде једно празно место, па се упу -ти к њему,
кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.
-- Сервус -одговори му Зарија и понуди столицу. -Јест, знао
сам ја да то није истина. Тврде за тебе да си срећан човек.
Причају да се у тебе заљубљују мини -старке или њихове
ћерке... Седи. Батали, кажем им ја. То је сувише романтично за
Београд. Знао сам ја, ве -лим... Не би ти долазио код Еснафлије.
И ти си пого -релац на свој начин, је ли тако? Ха! Ха! Ха!
Хоћеш ра кије?
Илић није пио то пиће. Али приста овог пута.
- Још на ракију нису ударили порез -продужи Ри -стић. -А
била би грдна штета. Она једина весели на -ше жалосно доба,
греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р,..рже...
Ето, већ сам пијан.
Био је заиста добро угрејан. Још је више филосо -фирао него по
обичају. Скакао је с предмста на пред мет.
- Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на
министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове
пропалице, као овај официр што је био на ру -мунском двору,
као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је
увозио вагоне кафе из Бра -зилије, као овај у ћошку... с великим
носем, што те -ра мртвачка кола. Еј, Марјане, колико си их
данас са -хранио?
- Осам -одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући
главе са свога длана.
- Не учи толико, разумсш? -прихвати Зарија по -ново се
обраћајући Илићу. -Ја сам решио свој живот размишљањем,
философијом, па ме они нису ни ис -хранили...
- Мој живот тек почиње -одговори Чедомир. -Он се тек
пење врхунцу. Ја хоћу да он буде вредан...
- Пуста жеља! Јер само гледајући у прошлост, ми можемо
знати шта је вредео наш живот.
- Ја хоћу најпре да учиним све што могу други. Оно послс...
то ће бити плус, Зарија.
- Свет јс глуп, Илићу, он не воли паметније од се -бе.
- Ја не мислим тако. Свет је простран. Мене чека -ју велика
дела... Не знам тачно каква, али велика не -сумњиво.
Другојачије не може бити.
- Пиј, проводи се, уживај младост! Велика дела до -лазе
сама по себи, Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.
- Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недо -стижне
висине...
- Којешта! Бар смисли шта хоћеш. Хоћеш ли да будеш
виђен? Онда критикуј туђа дела, не стварај ни -шта, размећи се,
другима препоручуј вечиту скруше -ност; пењи свој глас за
једну ноту више изнад свакида -шњости. Ето ти кључа да
постанеш велики у очима оних који те окружују... Је ли,
Марјане, а би ли ко од богатих?
- Они не спадају у моју надлежност -одговори сл>жбеник
мртвачке спреме. -Ја терам кола треће класе,
- Ако, пак, хоћеш да будеш задовољан -продужи Ристић
-онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити
природи и животињама. 0, да знаш ко -лико ми мало поштујемо
животињски свет! Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов
јунак, Улфхај мислим да се зове.., Келнер, један полић! Ето,
такав треба да си. У природу, у природу!...
- Моје је
место међу људима, Ристићу -рече Чедо мир
уверено. -Мене чека живот необичан, јак, вели 1
ки. Он мора доћи. Ја имам времена. Ја нс смем живе -ти обично.
Али -прихвати после једне почивке -ако он не дође, Зарија, ако
будем морао живети као сваки други...
Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.
- Видиш ли овај пиштољ? Купио сам га пред лањ -ску
демонстрацију. Жандарми су ме измлатили, ја се
108 Милушин Ускоковић^
нисам користио њим. Али ако оно дође што ти рскох, онда...
- Остави ту пушку. Не ваља јс показивати у пија -ном
друштву -прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не
одвајајући још стакло од уста, продужи: Најзад, свеједно. Нама
је већ изречена пресуда. Ми имамо да бирамо између ово двоје:
или да убијемо на -ше срце па да живимо као старци, или да
умремо мла -ди слушајући своје срце. Ја сам изабрао ово друго,
а и ти ћеш... сигуран сам. Пиј, проводи се, уживај мла -дост! Ја
сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.
Ти мислиш да сам ја груб. Ја ни -сам груб. Ја имам искуства, и
то је све. Ја познајем жи -вот. Он вреди толико колико му човек
да вредности. Као што видиш, нешто релативно... Доиста,
ничега си -гурног, ничега стварног. Само илузије, само снови.
Хоћеш ли још један полић? Продао сам неке старе панталоне,
па имам рачуна да те частим.
Чедомир се осећао уморан, сметен, изнурен. Ћа -скање пијаног
мудраца занимало га. Он оста до зоре пијуцкајући шљивовицу.
Ристић се није заустављао. Говорио је о науци, политици, жени,
богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен
пи -јан:
- Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолут -ног, већ
конфликта између нужних сила. У то буди уверен.
XVI
Радоје Остојић је успео да оснује акционарско дру -штво за
експлоатацију Моравине снаге. Влада је одо -брила правила.
Акције су се добро уписивале. Држава је помогла друштво
кредитом. И већ се с пролећа при -ступило радовима на
подизању централе Рад и све -шлосш, како ју је крстио један
тамошњи професор, је
дан од оних неприметних културних радника по палан -кама,

који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници
одбора за дизање разних споменика, дело -вође варошких
читаоница, хоровође певачких дружи на.
У чаршији се говорило непрестано о електрици. Радоје је био
јунак тих дана. Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто
више од себе. Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали
да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо. Недељом
и празником свет јс ишао, место у цркву, горе у клисуру и
дивио се како се стене секу...
- Као сир!
- Јуче да сам умро -говорио би какав старији чо -век -па да
су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао
да ми је из очију испао!
- Ту смо се крили од Турака -додавао је други -а гле ти сад
чуда! Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја!
- Сад копају брану и јаз. Притиснуо радник, мила мајко. као
мрав. Сева будак, а онај кујунџијин настоја -ва и соколи...
Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагу -мова. Парчад
од камења дотеривала су до првих кућа. У клисури, где је дотле
расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек
шум какве змије, по -дигла се читава насеобина од радничких
колеба, мага -цина и скела.
Остојић је био главни настојник. Сав каљав, поцр -нела лица,
опрљена чела, а веселих, светлих, занесе -них очију, враћао се
увече са рада. Грађани су га зау -стављали, запиткивали
радознало.
- Иде... иде. Биће раније свршено него што смо предвидели
-одговарао им је убеђено. -Не жалим новца. Само нек се не
губи време. Све ће се вратити двоструко, јер нам је време
најскупље у животу.
Он се доиста журио. У успеху свога плана за ио -дизањем

електричне индустрије у Чачку гледао је остварење своје
љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника
ради на свом образова -њу и спрема се да буде велика и мила
сарадница на препорођају родног краја. Управо, он је ово двоје
ме -шао. Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући
хиљаде њихових црнпураетих. замахнутих руку, он је видео
визију Вишње, њсне главе, њсних очију које поздрављају
својим топлим погледом рад на добру народа. Слушајући звуке
пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас који му
добацује слатке, зано -шљиве речи. А кад би се пренуо сасвим и
мислио на њу, на ту плаву девојку. на њене косе, на њене обра
-зе, на њу целу, њему сс привиђало као да иза ње ви -ди једну
нову варош, испреплстане жице, стотине точкова у покрету,
гомиле радног народа и белс ку -ће, пуне ситне дечице.
Нешто се од тога већ остваривало. Велике надни -це привлачиле
су сељаке из околних села, па и издаље. Задовол>но срце је
замахивало снажно пијуком, По планини се разлсгала песма
радничка. Варош живах -ну. Хлебарнице почеше пећи хлеб
двапут дневно. Пе -чење је мирисало по старинским пањевима.
У кафана -ма је врило као на вашару.
- Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке
ударише -примећивао би ко у шали. -Пију, једу као на даћи.
- Нека им је алал! -поклапали су га други. -Раде, брате мој,
па све варнице искачу.
- Само тако! -говорио је Радоје. -До јесени има -ћемо оба
зида на брани. А оно што остане лако је. Још догодине у ово
доба можемо имати електрику.
Остојића је нарочито помагао газда Митар.
- Оставите ви Радоја -говорио је грађанима који би давали
наметљиве савете. -Наше је да нађемо но
вац, а остало: то је његово. Не може се наука посиса -ти из
прстију.
И тада би звао младића у дућан, понудио га да сед -не за тезгу,
до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао надугачко
и нашироко о примени електри -ке, трудећи се да га својим
здравим разумом схвати што боље.
Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој
дељивости електричне снаге, што јој даје преи -мућство над
паром при употреби у ситној, па и занат -ској радиности, стари
Лазаревић прекиде га рекавши му тмурно:
- Није ми глава сад за то. Жена ми се разболела. Прала јуче
кућу, па је ваљада промаја ударила. И го -вори ја стоци да се
угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас,
па сутра другу. Не би осе -тила, а кућа би била опрана...
- Старинске жене, газдаМитре...
- Старински човек сам и ја, па опет, кад видим да је нешто
боље, што да не радим тако!... Звао сам док -тора. Он јој
преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити. Боји се да
не пређе у запаљење.
- Збиља? Запаљење није лако у газдаричиним го -динама. И
кад се преболи, остане увек нешто.
- Шта мислиш, да ли да пишем детету у Београд?
- Њој ће бити свакако жао ако је не известиш. И онда, знаш
како је, чича-Митре, треба помислити на све.
- Право велиш -одговори бакалин замишљено. Де, да ми
сачиниш једно писмо. Нек дете зна... И ка -жем јој ја да се чува.
Мисли да јој је још осамнаест го -дина -настави да се љути
против жене. -Батине! Ба -тине! Батине су из раја изашле.
Били су сами у дућану. Калфа је претакао вино у магази. Шегрт
је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму. Неколико
мува зујало је око оба дућанска прозора. У рафовима се
шаренила повесма вунице,
ИтгрЧ™*
превучена завесом од тула; видели се калупи од фе -сова, разне
кутије са шамијама, вештачким цвећем, бомбоном. На фиокама
испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву
паприку. У дру -гом делу дућана, поплочаном циглама, стојали
су џа -кови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре
зејтина са мерилицама обешеним о ивицу. Око ваге, прекривене
плавом, дебелом хартијом, били су на -слагани црни тегови до
сто кила, каје соли, гвоздено посуђе. Из одшкринуте магазе
ударала је кисела во -ња на јеличко вино. Један зрак сунца
играо се око гирланда од разнобојне хартије којим је калфа укра
-сио таваницу.
Лазаревић извуче из касе један свежањ старинске неранџасте
хартије, шпартане зеленим уским квадра -тима, скину са
оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу
боју под многогодишњим кр -мачама, и наби на очи доста фин
цвикер. Он је метао те наочари кад год је имао посла с писаном
ствари, као да је знао читати и писати. Он је на тај начин давао
свечаности томе раду, сређености својим мислима и пажње
ономе што ће се написати. Затим подиже главу и задржа је тако
уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших
неписмених државника из доба ослобођења.
-Пиши јој рече, застајкујући на свакој речи -да смо сви, хвала
богу, здраво и добро, да јој исто од бога желимо. Само, кажи,
мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе да и ти
ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не
оскудеваш у чему. Во -лела би да те види, па дођи ако можеш, а
ако ти шко -ла не допушта, а ти немој... Боже здравља, видећемо
се. Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо. Велим, нек ти се
нађе ако се наканиш. Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши
или отиди код мојих пријатеља и зе -мљака, Вуксановића и
компаније, стаклара на Сави до Малих степеница; немој да се
стидиш. А сад прими
много поздрава од твојих доброжелећих ти родите -ља... и
Радоја који ти ово писмо пише и у свему ми се на руци налази.
То је писмо затекло Вишњу у врло тешком распо -ложењу. Стид
ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир
био у њеној соби. У њој се бу -нила наша девојка из средњег
сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће,
ше је жи -вот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу
ни донде докле се диже дим домаћег димњака. Она ни -је умела,
и поред својих лектира, да измири старински морални закон
породичног живота са борбом за испу -њење својих сопствених
потреба. Њено васпитање, ко -је јој је обезбеђивало срећу у
очевој кући, обележава -ло је као повреду тога закона њен
потхват да сама из -војује свога мужа. Она се питала шта би
мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву.
Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла
утешити. Своју грешку сматрала је за кривицу. Стид ју је било
и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је
желела бити најбоља жена на свету. Она није признавала себе
за свог господара. Она је заборављала прво правило свога новог
васпи -тања: да млада девојка бира себи мужа потпуно све -сно.
Она се није предавала пред самом собом, она је губила
присуство духа и питала се шта други мисле о њој. Она је знала
да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла с
Чедомиром у кућу и кад су то -лико остали насамо. Она је
полагала на мишљење околине. Било да се с ким сусретне, било
да поразго -вара, очекивала је из првог погледа подсмех,
подозре -ње, осуду. Њој није падало на ум да се запита: какве су
оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и
толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад,
ко саставља то поштовано јавно мњење? Није ли сусетка десно
од њих невенчана жена човеку са којим живи? Не иде ли
девојка лево од њих
Ч^Ј^Иђ11^ И^П I
у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора? Није ли
сусед преко пута помиловани робијаш? Па и даље, доле у
Београду, зар није видела гомиле још го -рих од својих суседа?
Она није умела бранити себе по -моћу других. Она је осећала,
просто, да је урадила не -што што није требала учинити; и то ју
је болело. Куд се окрене, чинило јој се да је нешто прати у
стопу, не -што хладно дува за њен врат и један тајанствен ппас
јој шапће страшне, неразумљиве речи.
Избегавала је да иде на универзитет,
„Како бих погледала у очи Илићу!", говорила је немо у себи.
По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке,
разгледала непрочитане књиге. преводи -ла с руског. Ко зна
докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.
Кад га први пут прочита, не учини јој се мајчина болест много
опасна. Што га је више понављала, све је разумевала боље
народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око
ствари и причају се многе излишности,
Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.
Мајчина болест јој се чинила као казна Њено, већ рањено, срце
стезало се од бола. Заклињала се да ће се сва предати нези око
болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ. А кад оздрави,
она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па
нека буде ка -ко она рекне.
У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала
поново очево писмо и читала га бог -зна који пут. Реченица о
Радоју допала јој се посебице. Осећала је дубоку захвалност
према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца.
„Баш је красан момак!" рече готово гласно.
Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора
на Моравиној обали. Погађала је да му се допада. То јој би
мило, али убрзо одби ташту же -љу за каћиперством и рече у
себи:
„Он се вара. Њему треба друга жена... жена која ће се посветити
цела његовом делу, која ће му омилити кућу, која ће веровати у
оно што он верује."
Девојка одмахну руком. Њу су саму подгризале сумње у њен
јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала. Али време
није било погодно за размишља -ње. Часови су пролазили,
требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.
Имала је право што се журила. Мајка је била опа -сније болесна
него што је отац писао. За време кризе, млада студенткиња
показа се као најизвежбанија ну -диља. Три дана и четири ноћи
није напуштала боле -сничке собе.
Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:
- Захвалите богу и идите те се одморите. Опасност је
прошла. Госпођа ће сад много да спава. Довољно је ако се
служавка нађе поред ње с времена на време,
Лазаревићка се опорављала полагано. Њено тело беше изнурено
суровим радовима око одржавања ку -ће, бригама, ситним
болестима које се пате, а не сме тају.
- Главно је да јој је срце здраво -рече лекар на по -следњој
посети. -Ако се тако одржи, госпођа ће живе -ти још толико
колико је живела.
XVII
Вишњина мајка опорављала се из дана у дан. Већ је помало
напуштала собу, шетала по дворишту, седе -ла у башти. Ствари
су у кући пошле опет својим ста -рим, мирним током. Тако је
Вишња могла сад мислити на себе. Гриже савести било је
нестало. Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби
мирно, као на неки давни несрећни случај. Нека топла нада,
која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу ду
шу. Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново

воле... Шта треба више, па да се буде срећан! И у том слатком
расположењу, које не потиче из одређе -них ствари нити има за
циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му пише. У
брзини с којом је оставила Београд, није јавила ником о свом
одласку. Тада јој је то изгледало природно: њену мисао је заузи
-мала само њена мајка. Болест је прошла: поменула се, а не
вратила се, како кажу наши стари. И девојка је мислила поново
на свог пријатеља:
„Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.
Свакако ми замера, јер не зна разлога моме одласку."
Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о своји -ма, о миру
који је нашла у свом родном крају, о вечи -то променљивом
пејсажу кукурузних поља, о лекови -тој тишини Моравиних
обала, намирисаних мирисом зрелих јагода и одроњене земље,
о отегнутој јеци гај -да по механама где свраћају сељаци. Али
писмо испа -де кратко, банално. Јавила му је само повод свога
од -ласка и да се неће враћати до јесени, пошто ћс се пре
-давања ускоро завршити.
Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одго -вор се може
добити четвртог дана. Лазаревићева при -чека још неколико
дана. Одговор није стизао. Она се чудила томе ћутању. Да ли се
Чедомир дурио? Можда га писмо није нашло? Можда је и он
отишао из Бео -града?
Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да
одговори. Оно га је дирнуло јако, као сва њена пи -сма, па може
бити и више. Јер се беху код њега десили догађаји који су
створили непремостиви јаз између њих двоје. Они су се десили
доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.
Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и
уштеди јој муку од сазна -ња наглих и из друге руке. Он ју је
жалио. Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души кад
сазна све. По
гађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, ирема
свим људима, према свему, свему...
Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио
утешне разлоге, заклињао се да се то деси -ло без његовог
знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он
њу воли још, њу једину, њу саму. Кад би тако дошао најзад до
решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо
доставити. Бо -јао се да јој не направи нове непријатности код
родите -ља, код маловарошана, који не признају овим везама
њихову невиност. Додуше, она му је писала, те тиме стављала
до знања да јој може одговорити. Али њено писмо није
садржавало ни речце о љубави; оно је мо -гло путовати и
отворено, а да нико не нађе у њему че -га другог до другарских
саопштења. Његов одговор, пак, није се могао скалупити у та
општа места, и Ви -шња би пропала ако би пао у туђе руке. Он
јој је хтео писати ради себе такође, испричати јој све онако како
се догодило, све појединости, све... све... што ником другом није
смео рећи.
Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се
стално да не остаје насамо с министровом ћерком. То је било
врло тешко. Становали су под јед -ним кровом, хранили се за
истом трпезом. Поред тога, Бела није навикла да јој се
задовољства ускраћују: ко -лико се младић склањао, толико је
она трчала за њим. Није марила да ли ће то ко приметити, шта
ће ко рећи и како ће се све свршити.
- Ти си луда! -рече јој он кад му рупи у собу, усред бела
дана и без икаквог изговора.
- Мајка је изашла у варош -одбрани се девојка. А други?...
Брига ме је!
- Не, Бела, то није тако. Ти се компромитујеш. Ку -варица
види све из кујне.
- Куварица не сме да регне -прекину га девојка. 'Ајд,
загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.
Илић је загрли преко воље.
ТЧ
- Слушај, Чедо. Ти си нешто охладнео према мени. Чини ми
се да ме избегаваш. Ти ме више не волиш? стаде да се мази, и
набра обрве.
Младић уздахну, нервозно склопи Једну књигу, па устаде и
иоче шетати по соби.
- Ти се љутиш?
- Мани ме, богати, Бела. Теби је само љубав у гла -ви.
Љубав, љубав... није она све у животу. Ја имам осам испита на
врату. Глава ми бучи, хоће да прсне.
- Знам, знам. Ја мислим на твоје испите. Али нећу да се
преучиш. Остави данас те књиге -додаде весело. -Одмори се,
боже благи! Има времена, Ја те волим, много волим, највише
волим.
Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да
барата по његовом столу. Под руку јој дође свеска једног
омладинског листа и у њој преведена пе -сма неког Руса.
Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом
придржаваше књигу према све -тлости, па стаде рецитовати
доста лепо:
То је било у иролеће рано, То је било у брезову хладу, Имала си
срце насмејано, И главу си оборила младу.
Ко одговор на сву љубав моју, Оча швоје сиусшнла си шајно...
- Ој живоше! 0 шумо, иокоју! 0 младосши! 0 ши сунце
сјајно!
Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на
Вишњу, на њен први пољубац. Сласт те успомене би још јача
што су је изазивала уста друге де -војке. Он осети готово
перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства
девојке која му је нуди -ла што му она друга није могла дати.
-Понови још је -данпут те стихове! -рече Бели, и осети како му
цсло
Чедолшр Илић 119
тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе
носталгије што смо пустили срећу да одлсти кад су нас њена
крила додиривала до врелих игала страсти које су му боле и
вртеле месо.
Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је
изазивала. Тада он дохвати књигу, баци јс у угао иза себе и, као
да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је
толико избегавао. Њихове усне се додирнуше. Рамена се
саставила с раменима. Руке су се стезале грчевито. Груди се
упирале о груди. Пољупцу није било краја.
Време је пролазило. Њихове очи нису гледале. Њихова глава
није радила. Њихов ум се био онесве стио.
Вече се спуштало у собу. Кроз расходоване чипка -не завесе
примећивало се с муком двориште. Сумрак је купао џбунове
шимшира, споредне стазе и силуете барни за трешење
простирки.
Они се беху пробудили упола и глсдали једно дру -гог усијаним
очима.
С девојкине главе пале су укоснице. Миришљава коса просула
се као талас по њеним раменима. Из ха -љина у нереду
провиривало је румено и бело грло, Ру -ке је забацила.
Наслонила се цела на младића. Тамно -жута чарапа од конца
вајала је дивно листове њене здраве ноге. Изнад њеног рамена
се дизала Чедомиро -ва глава, унезверених очију, згрчених уста.
Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу, Он про
-вуче прсте кроз кике на темену и управи поглед прозо -ру, као
да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.
Једна крупна сенка спусти се низ стспенице велике куће,
додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па
замаче даље, у мрак.
Илић угледа ову сенку. Хтеде нешто рећи. Али не могаде. У
његовој глави је било мутно. Он је био у ста -њу пијана човека
који добро види да прави глупости, а
продужава и прави их нове, све му изгледа лако. Уз ње -га се

припило једно женско створење, цело једно жен -ско тело,
готово голо. Он не би био човек да је могао мислити на шта
друго. Плима страсти плавила му је срце поново, ударала на
било код очију, пљускала у ушима. Обузимали су га чудни
осећаји да цепа, да му -чи, да се свети на тој девојци која му се
предавала сва. Парадоксална љубав чула достизавала је свој
врхунац.
Тада се зачу један шум на вратима.
Два млада створа погледаше се као два злочинца. Отворише
уста да нешто рекну, али немадоше време -на јер се на прагу
указа госпа Клеопатра.
Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.
Нико не рече ништа.
Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе и онда
застала, покривши очи рукама. Један део расуте косе падао јој
је око,раздрљеног грла. Она је губила главу, као гуска коју
појуре са две стране. Не -колико корака лево од ње, стајао је
Чедомир, блед, по -гнуте главе, намрштених обрва, присебан
потпуно и спреман да прими што има да дође. На отвореним
вра -тима стајала је Белина мајка још непрестано.
Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије,
изразом који није пристајао згодно њеном жо -вијалном лицу.
Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је
нашла више него што 'је очеки -вала.
- Ју, роспије! -оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа
Белу у њеном нереду.
Ииак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље
у собу, стави руке на кукове, па ослови студента нешто
извештаченим гласом:
- Лепа парада, господин-Илићу!... Нисам се надала да ћете
тако изневерити поверење наше куће. Зар се тако враћа
гостопримство које смо вам указали! Сра -мота, млади
господине...
- Мама! -промуца девојка у одбрану свога драга -на.
- Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.
Ти ниси више моја кћи.
Младић не одговори ништа. Осећао је да ће доћи нешто горе,
нешто страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће
га пратити вечито.
- Не покушавајте да се браните. Већ ми то прича -ју одавно.
Али ја добра, наивна, старинска жена... Ко ће у то да верује!... И
то да дочекам у својој рођеној ку -ћи, гром вас спалио... од
човека кога хлебом хранимо...
- Мама! -умеша се Бела енергичније.
- Красно, госпођице! -обрати се Матовићка својој кћерци.
-Дивно, девојко! Од кога си научила да заказу -јеш састанке,
реци! На кога се метну, несрећнице? Хо -ћеш ли да свет
показује прстом на тебе, луди створе?
- Доста! -викну размажена девојка, која се била повратила
из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде
одсечно: -Илић није крив ништа.
Госпа Матовићка се зарумени у лицу као да је об -узе изненадни
страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на
главну ствар.
- Ти га волиш, дакле? рече меким, поетским гла -сом. -Ти
си сасвим изгубила главу!
- Да; ја га волим... ми се волимо; је л' те, Чедоми -ре?
-одговори девојка узбуђено.
Илић осети да је сад дошло оно велико, оно стра -шно, језиво
што је очекивао. Он задрхта јер је то би -ло веће, много теже
него што је његова слутња пред -виђала. Његов поглед се
прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на
девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена
врата, као ти -ца која је тражили да се спасе.
- Је ли то истина, господине? -упита га госпа Кле -опатра
свечано.
Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он
превали:
Да!
Та се реч чу једва; он се напреже и рече поново;
- Да, да.
- Да! -понови фаталну реч још неко у соби. То је Бела
одговарала, мада ју нико није питао, и гледала младића
задивљено, угризнуте усне, истурених груди.
Мајка уздахну, и то овог пута искрено. Узе двоје младих за
руке, приближи им главс, на нешто драмски начин, загрли их
обоје и рече весело, као да је наручи -вала нову хаљину:
- Нека сте благословена, децо моја! Ја не марим што ћу
одсад бити баба.
Илић се осмехну кисело. Госпођа га загрли поново.
- Ко би се надао од овог свеца -рече затим, милу -јући га по
подбратку. -Ко би помислио да тако уме за -вртети мозак
девојкама! Богами, Бела, пази се доцни -је, не пуштај га далеко
од себе!
Бела се церила ђаволасто.
- Хај'те горе, на послужење -додаде госпођа. Само, никоме
да не причате о оваквој веридби. Ја ћу већ пронаћи нешто
романтичније... пролеће, небо, ве -лики празник, долазак
Чедомиров у црном оделу к ме -ни... очев благослов, прасе на
ражњу...
Она устрча као девојчица уз двориште. У салону се запали
велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи
слатко.
- Само још фале прангије! -говорила је нова баба и
певуцкала неку популарну арију.
XVIII
- Да то није нека твоја комбинација? -рече мини -стар кад
му жена саопшти те вечери да је Илић запро -сио Белину руку
и да је она, као мајка, дала свој бла -гослов, па је погледа
подозриво испод ока.
- Бог с тобом, човече! -одговори Клеопатра лако. -Они се

воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!
Бела ми је сад признала све. Вели, заволела је Чедомира још
чим га је видела... много јој се допала његова ученост,
романтичан изглед...
- А он? -прекиде је стари господин. стално непо -верљив.
- Он јој је изјавио љубав пре него што си још по -стао
министар... овде, у овом салону... служавка је брисала
трпсзарију... ти си се бакћао око новог устава, Ју, обешењаци,
да ми је уши да им извучем -додадс го -спођа весело -где су
нашли љубав да изјавл^ују!
- Слушај, Клсопатра -примети хладно Матовић. Брак треба
да је резултат слободног размишљања, Бо -јим се да младића
није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни
колико ја. Нико у Србији није си -гуран шта се сутра може
десити; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи
дан. а шта ноћ. Странци нас зову земља изненађења.
- Не слути, богати -одврати госпођа -ту је устав, ц«
Државни савет, народна љубав. • I
- Народна љубав!.., -подсмехну се министар. Трице и
кучине. Данас нам вичу живео, а сутра, на не -колико
запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти: доле с њим!..,
Него, нека младић сврши школу, поста -не свој човек, добије
парче хлеба. па нек узме Белу ако хоће... ја ћу му први
честитати.
- А дотле?
- Дотле се можс све десити. У сваком случају, при -пази на
ту твоју шмизлу. Кад смо ми били млади, ми смо знали за
љубавне изјаве само из романа...
- Времена се мењају. Све хоће да је модерно... Да -кле, ти
кажеш да причекају?
- Да, боље да се кају раније, него доцније. Матовићка не
хтеде наваљивати. Знала је да јој је
муж врло тврдоглав. Стога узе други пут, прими од њс
говог говора што је ишло у корист њеног плана и ре -че
Чедомиру:
- Тата нема ништа против. Само тражи да свршиш школу.
Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме... Де,
пољуби руку!
Ствари су се мењале у кући полако. Послуга се обазривије
понашала према домаћем учитељу. Жан -дарм на служби у
министровој кући одавао му је пот -пуно прописан поздрав,
треснувши чизмом и кочећи очи. Куварица је стишавала
близнакиње да се не деру пред његовом собом. Собарица је
наместила на његов прозор саксију резеде. Госпа Матовићка
слала мини -старске цигарете. Бела долазила чешће преко дана,
кријући се тек форме ради. Из вароши се доносиле трубе
платна, разне чипке, конци, свила, модни журна -ли. Једна
шваља је најмљена под надницу.
- Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без
спреме, као сироче -бранила је госпођа те трошкове пред
министром.
Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при
избору боја, говорила му цене поједи -них набавки. Младић је
одобравао. Није могао дати једног личног мишљења. Те ствари
му се чиниле непо -знате, далеке, туђе, несхватљиве.
- Наш Чедомир као да је пао с Марса! -смејала се госпа
Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.
Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у
њему; један: миран студент из унутрашњости који гледа своје
књиге, труди се да одговори свима ду -жностима, води бригу о
дневним потребама, расподе -љује своја средства. И други:
немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све
лепоте од живо -та, усамљено биће што се ни с ким не да да
удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну
ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се
узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му
читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази

преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра
оног првог човека немилосрдно као лекар који има да постави
дијагнозу, као философ ко -ји се користи туђим искуством. Тај
човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих
мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности;
радознало, као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.
Ослу -шкивао је челични хук шиваће машине, студирао фи
-зиономије тргов-ачких помоћника који су доносили ро -бу на
избор, чудио се сложености црквене админи -страције око
потребних докумената, осмејкивао се по -другљиво на
љубазности што се чиниле будућем мини -старском зету и
питао се ћудљиво како ће се то све свршити. Дотле је онај други
Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале
крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио
марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике,
про -читавао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.
Као што се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне
четворке, сама пети^а. Није се памтило да је неко положио с
таквим успехом. Чедомир је положио испите, а госпа Клеопатра
је брала лаворике. Она је сад говорила своме мужу: -Јеси ли
видео да сам има -ла право! Не треба гојити прасе уочи
Божића... Све је спремно. Могу се венчати првог празника.
Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу
пријатеља. Госпођа је то објаснила мла -дићу разлогом:
- Тата се није опоравио још од робије, па не може да издржи
тај штрапац.
Илић је пристао одмах, говорећи:
- Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће
простије.
Прави разлог тој одлуци била Је Бела. Она није могла издржати
цео дан на ногама, подносити сва она
трчкарања, представљања, играња... нарочито игра ња.
- Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада!
-говорила је девојка мајци гласом у којем је од -јекивала жалба
и прекор. -Тако ми ружно стоји кад играм!
Уочи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши
бесциљно. Око пет сати пут га нанесе по -ред једне велике
грађевине, којој су мајстори доврша -вали трећи спрат.
Ту примети гомилицу света која се искупљала љу -бопитно. Он
приђе такође.
У једном крају, поред гомиле цигаља. лежао је је -дан радник
затворених очију. Мало даље од њега ви -део се крвав перорез.
- Говори ко те уби! -рече нско из гомиле. Радник отвори очи,
погледа зловољно у правцу онога који је питао, па рече:
- Ко ме уби?.. Ја сам се убио. Ево на!.. Све је ту написано..
И пружи му једно парченце хартије које није било веће од
цигарпапира.
- Па читај! -закључи самоубица и склопи очи по -ново.
- Три дана нам говори да хоће да сс убије -умеша се један
надничар са самаром пуним цигаља. -Вели, неће више да носи
цигље... то му је испод достојанства!
- А како се уби? -упита онај из гомиле.
- Ето, тако. радио с нама, вукао цигљу, па онда ба -ци
самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и он -да оде
онде, па леже..
Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу. Па и сутрадан, та
га мисао није остављала. Док је свеште -ник певао* „Исаије,
ликуј..." и водио их око налоња, он је понављао у себи
надничареве речи: „Ево на! Све јс ту написано... па читај!"
Истог дана отпутовали су у Париз.
На станицу су их испратили Матовићи са кумови -ма. Кад би

време возу, Чедомира беше нестало. Тек у последњем часу
појави се с пуном шаком новина. Ми -нистар се осмехну.
- Баш си геџа1 -пребаци Матовићка своме зету. Зар се за
свадбени пут купују новине?
- Нешто ме интересује -одговори младић без жур -бе, и кад
остаде насамо са Белом, разви новине.
- Пардон за један часак.. само нешто да видим. Није се
преварио. У једном листу нађе забележен
јучерањи случај. Белешка је гласила:
Досадила му ссшарица. -Јуче око пет часо -ва, Мића Живковић,

надничар на новој грађе -вини Привредне банке, ударио се
неколико пу -та перорезом у намери да се убије. Ово је учи -нио
на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан. На
саслушању је изјавио да је по -кушао да изврши самоубиство
због тога што му је досадио живот. Повреде су лаке природе.
Воз се одмицао. Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике

зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови
вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе на брегу, белео се
један крај вароши под небом сивим као миш. Београд се
удаљавао све више.
- Вере ти, Бела -рече Илић -прочитај ову вест... Па, као за
себе, додаде:
- Како свако има достојанства; један прост радник воли
више смрт него понижење.
Бела згужва новине. -Остави те глупости, бог с тобом!...
Говоримо о нечему веселијем! Ти си волео одавно да идеш у
Париз?
Младић је погледа расејано.
- Јест... јест -одговори затим. Волео сам, много сам волео.
XIX
Воз је јурио, измицао из Београда, остављао по -следње куће.
На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за
иностранство, Илић погледа кроз про -зор. Да ли виде једну
клупу усађену у обалу чукарич -ког друма? Да ли се сети
Вишње Лазаревић и дужно -сти које је имао према њој? У
сваком случају, Вишња није знала дотле шта се дешавало са
њеним драганом. Она је седела у Чачку и стално чекала његов
одговор. Дани су јој пролазили полако. Сунце је милело преко
усијаног летњег неба. Не шеснаест сати, него шесна -ест дана,
шеснаест година, шеснаест векова требало му је да прође од
уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид
Јелице. Пратила га чамотна тишина као сенка. По дијамантском
ваздуху вијало се неколико ластавица. Девојку су обузимале
чудне жуд ње.
- Боже мој, да сам ластавица! -рекла би гледајући тако
њихове црне тачке у дубинама небесног плавет -нила. -Благо
њима! Узлећу, певају, цвркућу пова -здан... -Глупе жеље!
-закључила би убрзо затим.
Она је била људски створ, завезан за земљу. И још нешто горе:
жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим
мишљењима, теретним обичајима које су створили друштво и
ток ствари. Чачак је био њено родно место, град у којем је
провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и
кровови од кућа чи -нили јој се да је поздрављају пријатељски,
а она није могла отићи сама до првог дућана.
- Бог с тобом! -чула је забрану унапред. -Шта ће рећи свет
кад те виде саму!
Та оскудица слободе падала јој је најтеже. Читала је књиге,
седела крај прозора што гледа на сокак и по -сматрала земљу
свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама. Ето
главне улице њеног родног
града: један дуг, прав сокак, ше се куће ћушкају да за -хвате

што више улице. Роба из дућана гомила се без -брижно по
тротоару. По прозорима се црвене уски ја -стучићи, где се жене
налакћују и разговарају преко улице. Насред вароши уздиже се
велика, старинска цр -ква са гломазним кубетом од лима. Око
ње су ситне куће на један спрат и механе за сељаке. Та црква је
је -дини сведок да је Чачак постојао пре нас. Чуо се топот
опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама. Се -љаци у
незграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима. Око
дванаест сати пуштале се школе. Че -тири часа доцније звонила
је вечерња. Једна чета вој -ника марширала је са стрелишта у
касарну. Увече, је -дан чича, с кантом петролеума и кутијом
палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере,
истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима. Свака гостио
-ница има такође по једну лампу пред вратима. Тако се по улици
простиру чаршави несигурне светлости. Свет изађе и поседа
пред кућом. Млађи шетају. Гово -ри се много. Госпође носе
дуго своје хаљине. Понекад се иде у позориште, кад оно у свом
путу наиђе на Ча -чак. По кафанама се пуши, млатара рукама и
води по -литика. Необавештен човек помислио би да се налази
на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне
девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и иста. Пре
тога, Радоје се враћао из Ценшрале.
- Добро вече, комшинка! -поздрављао ју је изда -лека,
скинувши качкету до земље.
Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она
одговарала с прозора на другом спрату. Био је вечито добре
воље. Причао је радо о својим посло -вима. Решавао се с муком
да је остави. Једанпут се то -лико задржа да га газда Митар
опомену:
- Хајд', хајд', синовче; не губи времена. Па обраћајући се
ћерци додао је:
- А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.
По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.
Њихова клупа је била најлепша у вароши. Други су седели на
сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири
кочића. Њихова клупа је из Бе -ограда, фабричка, са гвозденим
ногама у виду лавов -ске шапе и са уским зеленим лествицама.
Као на Калимегдану! -говорио је газда Митар, куцкајући
штапом о њено гвожђе.
То је био Вишњи најлепши део дана. С Мораве је пиркао свеж
ваздух. По небу се палиле звезде. На ћо -шку светлуцао
варошки фењер. У оближњој башти натпевали се славуји. Негде
би зашкрипао ђерам. Ва -рош тонула, љушкала се, разливала у
ноћи. Девојчино срце се опијало том идилом. Обично приђе
Милева Остојићева.
- Дижи се, тето -каже она одрешито старој Лаза -ревићки
-да идемо мало у шпацир.
Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака,
називају свакој клупи добро вече, прича -ју шта су радиле преко
дана, шале се на рачун првог који наиђе.
- Знате шта је ново? -рече им Милева једно вече. -мешовити
хор Љубићке виле приређује уочи Ивањ -дана излет на брање
ивањског цвећа. Да пустиш, тето, Вишњу са мном?
- Не браним -одговори Вишњина мајка. -Ја јој једнако
велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће,
шшудира...
Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у
паланци. Тамо се сви познају, али се туђе за -једнице, либе се,
зазиру једно од другог, стид их је, бо -је се. Па опет се деси
кадгод, као овај пут, о поклади -ма, на тефериџу, патарицама, да
се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне,
утолико јаче уколико је дотле избегавано; момци су духовити,
девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице
тапшу рукама, одобравају и буне још више, па
се, после, годинама прича како су се провели на Ђако -вића
љуљашци, о Сокином прстену.
Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се
састајали. На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе
књиговођа у варошкој штедионици, сло -бодно, као да је у
механи:
Ој убава, убава девојко, ој, Млад Милија млад виноград сади,
Лозе сади, равне дворе гради. Дан градио, а два се кајао Ој,
убава, убава девојко, ој!
Друштво прихвати:
Милији душа мирише На свакојаке шравице, На зелен здравац
шганински, На бел' босиљак градински.
На изласку из вароши указа се Морава, бистра, умиљата,
осенчена зеленим рубом подривене обале. Та -да се изви из
Милевина грла песма гипка као та река:
Ој Мораво, моје село равно,

Кад сиравно, шшо си водоилавно!...
-Погледај је, Вишња... погледај Мораву -рече Ра -доје, док
један унутрашњи сјај озари његове непокрет -не очи. -Чујеш ли
њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ? Да
ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба,
позива на велика де -ла, узвишен рад. Гледао сам је толико
пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати. Чини ми се
она као неко натприродно биће, као светица, непознато бо
-жанство. Наши песници певају песме толиким рекама српским.
Зашто ми њу заборављају? Зар она није ве
лика, главна наша река? Од ужичких голија и врањ -ских
винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим
жилама као нераздељиву целину, стру -ји кроз њу као њен
крвоток.
Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускива -ње домаће
воде утицали су чудно на Вишњу. Предме -ти су губили оштре
контуре. Нешто загонетно осећа -ло се у природи. У исти мах,
око срца јој било топло, меко, празно.
- Тако је мирна, пријатна, љупка -продужи Осто -јић
гледајући у бело платно Моравино. -А видео сам је надошлу,
усталасану, помамну: страшна је тада, ри -че, бесни, ваља
храстове, односи ћуприје, рије њиве. То се она свети што не
ценимо њену снагу. Међутим, то време пролази; централа се
подиже, и ја ћу ускоро, као онај класични песник који је
поздравио пронала -зак воденице, моћи кликнути: „Одморите
руке што окрећу млин, о млинари! Спавајте мирно. Нека вас пе
-тао узалуд опомиње да је дан свануо... Нимфе ће ради -ти
посао робова!" ... Збиља, како се осећаш у Чачку? -трже се
сајџија из ових сањарија.
Девојка поцрвене до ушију, без разлога.
- Лепо! -одговори после малог оклевања. -Леп -ше него
што сам мислила. Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ,
велике хоризонте, природу, једном речи.
Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма
одјекну поново. То су се натпевали момци и де -војке. Момци су
певали:
Исиод села зелена лшада, Уливади селен до колена, Уселену
сШудени кладенац, До кладенца момче и девојче Дај, девојче,
очи да ши љубим!
- Како је лепа наша народна песма! -примети Ра -доје.
-Проста, а све каже, дирне те у жицу.
Девојке одговорише:
Сшојане, луда будало, Ухваши сиве волове, Узори равне долове

Да видша шша ће да никне. Ако ши никне лудаја, За мене младу
да лудиш, Ако ши нтне буника, За мене младу да буниш.
Сунце је било још високо. Општинска утрина је дрхтала под

његовом сребрнастом светлошћу. У то доба године ливада је
најлепша. Зрела трава злати се, прелива као свила. Међу
травкама назире се разноли -ко цвеће. Ту је модри слез са
круницом као звезда. У жалфије се плаве длакава, лепљива
уста. Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.
Љутићи су жути као очи у мачке. На мршавим петељкама штрче
очајни дивљи каранфили боје као вино. И мириси су разни: на
печен хлеб, на јагоде, на младост. Кад пла -нински ветар духне
из клисуре, облак од цветне пра -шине дигне се изнад ливаде.
Траве полегну. Тада се открије, безазлено зачуђено као девица,
ситно, бледу -њаво цвеће на кривим, ломним гранчицама. То је
ивањско цвеће, боје као восак.
Друштво загази у ливаду. Иза ногу је остајао сив траг превијене
траве. Момци и девојке певали су, су -стижући се:
Колика је царева ливада, На њој нема шрна т грмења. Само

има до две више јеле, И иод јелом засиала девојка. Под главом
јој сноиак деШелине Ојубава, убава девојко\...
|Ј1»Г
- Ево цвећа! -викну један женски глас, Гомила се расгури по
утрини.
Вишња се нађе поред Милеве. Ове песме, Радојеве речи, весеље
целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.
Своме препуном срцу налазила је одушке у цвећу, сагињала се,
кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди. Те груди!
Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видие, да
их је хтела сакрити; болеле је. И као да се хтсла отрести тих
осећаја, рече својој другарици:
- Како народ погађа шта је лепо! Ове бледе, уздр -жљиве,
свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његоза
венца!
- Кажу, не ваља се уносити у кућу -одговори јој Милева
поверљиво. -Него обеси венац више капије, па ако га лреконоћ
нестане, знај да ћеш се удати те зи -ме.
Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.
У њеном крилу мирисало јс то посвећено цвеће тако силно,
чудно, као да се доиста из њега из -лива дах неког натприродног
бића Милева отрча на другу страну, г&е се златила читава
простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну
долином:
Девој^е су цвеће брале, Цвеће брале, венце виле, Венце виле,
говориле: Како ћемо момке вараШ Уше ведре, ладне ноћи, У ше
сјајне месечине?
Лазаревићева оста сама. Беше набрала пуно на -ручје цвећа, те
потражи какво угодно место да седне и сплете венац. Око ње се
простирала таласаста равни -ца надалеко. Где сс окрене, ливада
јој је нудила меке, мнришљаве простирке. Дуге, танке травке
повијале се према лаком поветарцу, њихале своје шарене главе,
брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к
себи. Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један
готово правилан круг од свежег, ро -сног зеленила посред суве,
зреле траве,
- Да дивна кола! -кликну гласно, потрча тамо, по -сади се у
његову средину и стаде растресати набрано цвеће.
- Јаој, црна, шта ћеш ту? -викну јој Милева, која се у тај пар
приближавала с Радојем и још неколико девојака. -Знаш ли да
си села у вилинско коло?
- Кажу -додаде друга девојка, великог носа и зе -лених
очију -која нагази на вилинско коло никад се неће удати.
Остојић прште у смех. И Вишња се насмеја.
- Гатке! -рече она немарно.
- Нагваждања -одобри Радоје. Затим додаде у шали:
- Вишња ће поћи за мене.
Девојке примише шалу. Њихов несташан смех од -јекну
долином.
- Дај да ти помогнем око венца -рече затим и по -сади се
поред своје комшинке.
Девојке се удаљише. Ливадом је звонило певање попаца. Два
црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се око једног
букета дуде. Низ кириџија кора -чао је лагано друмом поред
Мораве. Вишња је ћутала. Њене угасите очи мериле су немо
зелено коло које се обавијало око ње. Неко тешко осећање
савијало јој се на срце. Њена душа је дрхтала од страха пред
нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним. Ово
цвеће, широка ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине,
којих је пун њен крај, бунили су јој гла -ву, мучили је као нешто
живо, гушили, давили. Језа ју је подузимала. Руке јој гореле.
Њена мисао осветли јој за часак преживели живот. Вишња виде
Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај,
знаменита места, као у албуму. Се
ти се Чедомира. Доведе га у везу с министровом ћер -ком. Сети
се његова ћутања на њено писмо. Сумња је уједе за срце. Учини
јој се да тоне, да се земља сурва -ва под њом, да околне планине
падају. Дође јој да вик -не:
„За име божје, погледајте!... Пропадам... Има ли људи!...
Недајтеме."
Савлада се.
Младић поред ње примети промену на њеном ли цу
Простачке
приче -рече он сигурним гласом. Ти не верујеш, ваљада, у те
бесмислице?
- Да, не верујем, Радоје -одговори она, бледа, жу -та у лицу,
готово као цвеће које је држала у крилу. Али је живот чудан,
комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...
- Не, то није могуће, то је апсурд -рече младић с пуним
уверењем. -Бар данас је то јасно. Нема неба. Постоји само
атмосфера, планете, сунчев систем, ма -терија, енергија.
- Назови како хоћеш -једва чујно прошапта девој -ка -али ја
осећам нешто јаче од мене, нешто непра -ведно, немилосрдно,
што ме плаши.
Радоје је погледа. Његов поглед је био сама љубав. Хтеде
утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.
Његов глас је дрхтао:
- Ја се нисам шалио. Часна реч ми је сведок. Ја остајем и
понављам...
- Не, не, не, Радоје... не, молим те, не... прекину га девојка.
Она је погађала његову мисао. Није хтела да га по -низи. Она је
преклињала... Црте на њеном лицу беху се развукле. Очи се
рашириле жалосно. Уста је држа -ла отворена. Видела се оба
реда зуба. Усне се згрчише на четири угла. Реч се зауставила у
грлу.
- Ти волиш другога? Да!
Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко

блузе, преко ивањског цвећа.
Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју
је волео би јачи од његовог сопстве -ног. Видео је да она воли
несрећно.
- Никад среће неће имати онај који те је одбио рече јој
тешећи. -Он не зна шта је у теби одбио.
Сунце је клизило по ведром небу. Морава је жубо -рила иза
једног врбака. Поред ње се отезала чачанска котлина, зелена,
питома, доброћудна. По њивама су класали кукурузи. Младићев
поглед прелете цели род -ни крај, па се заустави на врху Овчара.
Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају
централу Рад и свешлосш. На њега налетише црне мисли као
осице. И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли
погледом своју земљу. Кириџије су биле зашле за кукуруз, види
им се само глава. Поље је дисало мир -но. Још се јурила она два
лептира. Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве,
прост и достојан -ствен. Све беше лепо, као дотле. Тек што му
се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.
Друштво их је звало да пожуре. Једни су већ одми -цали у
правцу вароши. Радоје уста. Пред њим блесну опет Морава,
осветљена сунцем.
- Хајдемо, Вишња! -зашкрипа младићев глас с дна груди.
XX
Лазаревићева није давала раније готово никакве важности
сујеверицама. Она је, тако рећи, била без религије, изложена
раном утицају природних наука и посвећена Чедомиром
Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.
Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ
оставила венац.
Он је стајао на истом месту, недирнут. Јутарње сунце
пресијавало се на његовим жутоликим цветићи -ма, нешто
свелим. Његова сенка, неправилна и круп -на, дрхтала је на
зиду. Даље мало, пузала је, разлиста -вала се стара лоза,
пуштала увис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала
се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од
свежег пољ -ског цвећа. Вишњи се учини да нешто живи ту у
лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, по
-сматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:
- Тако ћеш и ти свенути, неудата, остављена. То је ос зујао у
чокоту.
„Бесмислице!" рече у себи девојка и одмахну ру ком.
Тога дана врућина би још јача. Сунце се не види, као да се
растопило по целом небу па жеже. Нигде ти -це да се чује. Биље
зри. Вишња је спустила завесе. У соби је мрак, али мало што да
је свежије. Из чамови -не на прозору цури смола.
Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.
- Остави то, Вишња -рече јој мајка кад је виде ка -ко
потаркује ватру. -Није то за тебе, не приличи ти.
Девојка се склони од ватре за тренутак. Онда узе неки други
посао. Радила је двоструко само да не оста -не насамо са својим
мислима.
„Радоје није заслужио ону увреду", говорила је у себи.
С тим прекором мешала се широка жалба за Бео -градом и
младићем кога је тамо оставила.
„Што ми не пише!" чудила се девојка болно. „Бар једну реч, да
је здрав."
По ручку пређе на трем. Пролетња пилад грабила су се у
дворишту око мрва које им је стресла кад је ра -спремала сто.
Виделе се разгранате старе шљиве њи -хове баште. Јабука
шећерлија китила се руменим, за
руделим плодом. Остојићев Султан дремао у својој ку -ћици,

вртео репом и хватао устима муве. Даље, преко разноврсних
кровова, видело се парче једне улице: пу -ста калдрма, зарасла у
модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа,
остаци змаја на теле -графској жици и, у дну, једна старинска
двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као звезда,
ши -роком настрешицом, изолученим прозорима, држав -ним
грбом над сниским вратима. То је пошта.
Утом се чу лупа точкова. Иза угла се појавише по -штанска
кола. Арњеви се тресли. Један путник је про -маљао радознало
главу кроз отвор на колима. Платно позади лепршало се. На
њему је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја
одо'!"
Вишњино срце залупа јаче. Можда ће доћи писмо. Какав ће то
радостан дан бити за њу!
Пред пошту дохрама новинар. Тако се у Чачку зо -ве разносач
новина, један сакат млад човек који без штака не може да
макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега
ништа не може да прође. Вишњи је доносио међу првима
новине, пропраћајући их стално каквом пошалицом. Па и сад,
кад их јој пре -даде викну:
-Ево важне... лажне новине!
Обузимала ју је нервозна радозналост кад год би узимала
новине откако се вратила у Чачак. Читала их је од почетка до
краја. Оне су је опомињале мутно по -знатих места, изазивале
слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек
млаких београдских вече -ри. Тражила је у њима нешто ново,
изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен
живот набоље. Међутим, ништа се није догађало. Београђа -ни
су се жалили на врућину, на прашину, на велике це -не. Овог
пута њен се поглед следи. У дневним вестима налазила се ова
белешка:
Венчање. -Бела, кћи г. Јована Матовића, ми -нистра
земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г.
Чедомиром Илићем, сврше -ним философом. Честитамо
младенцима.
- Честитамо младенцима -понови она последње речи гласно.
Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, су -ров, да она не
осети одмах сву његову тежину, не схвати сву своју несрећу.
После прве забуне, обузе је љутња. Баци новине на под. Затим
их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове
штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљи
-вала се са хартије, играла.
- Бедник! -оте јој се узвик.
Сузе су замагљавале њене очи. Срце јој се кидало. Она се
питала да ли су људи луди или подлаци.
- Шта ти је, Вишњо? -упита је мајка, која се помо -ли уз
степенице од трема. -Теби није добро? Ти си бо -лесна?
- Врућина ми је, мајко.
- Хоћеш ли слатко и воду? Сад је девојка дошла са бунара.
Не чекајући одговор, стара жена донесе што је ну -дила.
- Је ли ти сад боље? Да,да.
- Али си бледа?
- Не, није ми ништа. Остави ме, мајко... Ено, зове те
служавка.
Она је због Чедомира променила цео живот. Про -тивила се
вољи родитеља. Није слушала савете опро -баних пријатеља.
Угушивала је глас савести. И, он је сад оставља...
„Без једне речи, као да нисам жива!", размишља -ше девојка
повукавши се из трема у своју собу, као ра -њена тица.
Ту је било врло мирно. Чуо се тек један женски са -тић у

папучици, обешеној о зид. Она је гледала неод -ређено, преда
се. Илић је био полуга на којој је почи -вала зграда њеног
живота. Полуге је нестало. Зидови су попуцали. Грађевина се
срушила. Она се збиља осе -ћала као човек који је био заспао у
неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног
земљо -треса; он види око себе саме развалине, непрегледну
пустош, ништа није остало од свега што је јуче још по -стојало,
а он је још жив.
- Ах, тај живот! -промуца болно.
Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са
жељом да умре.
- Пријо? -закрешта женски глас однекле.
- Пријо, Маро! -одговори јој други.
- Имаш ли коју паприку? Нема ко да ми купи. На улици се чу
тресак тарница. То је пошта одлазила да -ље.
XXI
Вишња је оставила универзитет и отишла за учи -тељицу.
Случајно је добила добро место: једно богати -је село у Млави,
вде је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу,
једну стару девојку, по имену Аница. Лепо су се сложиле.
Поделиле су државне квартире на два одељења. У једном су
наместиле куј -ну и собу за примање, а од другог су начиниле
своје со -бе за спавање. Вишња је распремала кућу, а Аница ку
-вала. После часова остајале су дуго заједно. Стара де -војка је
уређивала збирке разних старина: камене стреле, римске новце,
бронзано прстење, које је купи -ла по околини. То је била њена
манија. Лазаревићева ју је помагала. Није волела да остаје сама
са својим мислима. Храбро је сносила садашњост и чекала не
-што друго... будућност, како се то једном речи назива.
Мирно, предано, сваког дана, она је учила мале сеља -чиће
писати и читати, богу се молити и држати се чи -сто. Живот јој
је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што јс
милио поред школске ба-ште, Тек покоји пут, а нарочито кад је
наиољу светло и благо време, она је мислила на протекле
догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке
жалости за себе.
Мајка јој је умрла оног лета кад се Чедомир оже -нио. Смрт је
јако утицала на већ рањену девојкину ду -шу. Она се посвети
бризи око оца. Труђаше се да на -кнади домаћицу кући. Мела је
собе, пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.
- Остави, дете -бранио јој је отац да то ради. Пр -љила се
око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, кр -ста је болела.
Ипак је она одговарала:
- Али кад ја нећу, па ко ће!
Чачак је добио електрику. Преко лета се било да -леко одмакло
с послом. Оба главна зида на брани би -ла су подигнута. Ништа
јаче у граду није било сазида -но: све сам цемент и камен,
темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.
- Као Себастопољ! -говорио је пензионисани ка -значеј.
Река, стешњена, пенушава и као зауздана, проби -јала се још
кроз отвор на средини. Чекало се само пролеће, па да се и то
зазида, те цела Морава окрене на јаз. Али се пролеће не дочека.
С јесени поче да па -да киша. Падала је из дана у дан. То не
беше ситна, је -сења киша, већ млаки пљусци као усред лета.
По окол -ним планинама образовали су се нови потоци и реке.
Воде почеше надолазити. Из горњих места допирали су гласови
о поплави. Бујице однеле мостове, разори -ле путеве, укочиле
цео саобраћај.
Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа,
страшнији од грома, као да се земља пре -цепи. Ускоро затим
залупа улицом општински добош
на узбуну. Варош се избуди. Река је била разорила брану,
заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним
дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па
ударила преко поља и бацала се право на град. Срећом за Чачак,
са те стране налазио се неки старински бедем, те Је сад
полиција наређива -ла грађанима да поправљају што се дало
поправити.
Вода је већ допирала до бедема. У мокром мраку примећивали
се њени прљави таласићи, жути, гипки, ненушави. Даље се није
видело ништа. Киша је пљу -штала. Са реке је допирао потмуо
хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу. Грађани, упола
обучени, и војска пристизали су у гомилама Журно се копало,
на -бацивала се земља, побијало коље, доносило се каме -ње,
грање. Радоје јс био први и овде. Али га сад нико није слушао.
Они који су му се дотле дивили највише гледали су га сад
попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.
У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на
таласима, Донесоше чакље, али оне беху крат -ке. Радоје обеси
тада један фењер на чакљу, па присве тли.
-Мртвачки сандук! -приметише присутни
Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног,
натприродног. Радоје врати фењер ономе од кога га је узео,
поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда
заустави, као да виде да, је то узалуд, наслони се на дрвену
држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду. Мртвачки сандук
њихао се свеједнако. Око младића се дизале хиљаде руку, само
његове беху као привезане; цела варош радила Је око њега, само
се он осећао неспособан за најмањи по -крет. Он није живео,
није био међу живима. Његов по -глед из суморних, мрачних
очију ишао је негде далеко, у бескрај. Његов несрећни геније,
који јс дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима,
стискао се У њему као соко са скрханим крилима.
Варош се спасла, али од елекшрике није се више познавао ни
камен. Љубав коју је Остојић уживао у чаршији окрену се у
мржњу против њега. Обедише га чак да је несавесно руковао с
друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико новаца
колико се очеки -вало. Акционарско друштво Рад и свеШлосш
паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс. Он се оправда. Разлог
је био прост: брана и тунел поред ње били су ппавни радови
предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало
новаца колико се могло скупити у једном покрајинском месту
готово све потрошило.
Пустише га из затвора. Част му се поврати, али цело његово
имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни
акционар. Отишли су они лепи зидни часовници у рамовима од
ораховине, златни ланчеви, будилници што су свирали војничке
маршеве, велосипеди, шиваће машине. Оде чак кућа и имање.
Вишња га је избегавала кад год је могла. Чинило јој се да је она
крива за његову несрећу. Тешко јој је било гледати га како иде
од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује
шиваљке.
- Штета није била велика -рече јој једном кад је срете и
поведе говор о електричном предузећу. -Са -мо је тунел
затрпан и збрисана спољна постројења. Оно што је најскупље
стало: темељи, остало је не -дирнуто. Ја сам и онда то говорио.
Али се свет препа -де, и ето...
Радоје наби качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:
- Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну
послови. Као што видиш, штета је да новац ле -жи зазидан у
темеље. Фирма за машине даје ми по -вољне услове. Држава
има рачуна да нам опет притек -не у помоћ... Ми морамо
успети.
- Шта да радим? -нађе је потом Милева. -Радоје пије. Да га
свет не опази, попије на једном месту само
једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана... Кад се напије,
ухвати се за телеграфски дирек. Ту је у ста -н,у да остане
сатима. Ако га ко упита шта ће ту, он од -говара: „Пун сам
електрике"... Шта да радим, кажи ми.
Вишња јој није знала одговорити ништа. Њој се такође
постављало исто питање. Њен напор да замени мајку показивао
се готово узалудан, Док је била мала, зачудо је лепо радила
женске послове. Међутим сад: било да кува ручак, јела су
испадала недосољена, неса -врела, загорела; било да купи што
за кућу, малопр<> давци варали су је, продавали скупље, крали
на мери, потурали што је рђаво; било да узме што да закрпи,
закрпе су изгледале велике, ружне. Узалуд се трудила. Њена
права симпатија била је давно оставила дома -злук и више се
није враћала. Њен дух је тежио за нау -ком, литературом,
политиком и тако нечим, стварима које је слушала, читала на
Великој школи.
Једном приликом запали јој се кецеља поред ог -њишта, и само
срећан случај спасе девојку од даље несреће.
- Чујеш, Вишњо -рече јој отац кад сазна шта јој се десило.
-Није то за тебе. Ја то видим. Хтео сам ти то рећи још раније.
Али нисам могао да ти кварим за -довољство. Него, враћај се у
Београд, па гледај своју науку.
- Али, тата -поче да се брани девојка. -Ко ће ку -ћу водити,
ко ће децу намирити} ко ће тебе гаедати?
- С уздањем у бога, све ће се урадити -одговори јој
он гласом који није трпео примедбе. •
Кад дође на Велику школу, Лазаревићева се баци • I
на студије врло озбиљно. Али не осети више ону сласт
студентског живота коју је осећала прве године. Чини -ло јој се
да је не предусрећу са збиљом коју је она до -нела. Ђаци су се
често шегачили са најсветијим ства -рима. Поред све
равноправности, осећала је да ипак није једнака својим
друговима. Није имала гимназиј -ске матуре, недостајала јој је
мушка дубина, јасност у
плану. Професори су се обраћали скоро искључиво

мушкарцима. Походили су је тренуци сумње. Нико јој није умео
тачно рећи њена права кад сврши школу. Будућност јој је
изгледала неизвесна, тамна, под зна -ком питања. Она се заиста
питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она
привредити науци, шта ће наука привредити њој?
Утом је изненади отац да се решио да се жени.
„У кући ми је роваш. Мој мал се развлачи као да Је алајбегова
слама. Деца су ми неочешљана, неумиве -на", наводио је отац
као разлог
Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи
да се не љути, да дође на свадбу ако мо -же.
„Нека ти је богом просто", одговорила му је она, отишла затим
у министарство и затражила да је поста -ве за учитељицу.
Како је у том селу било празно место поставили су је одмах.
Од то доба није се враћала у Београд.
Живот јој је пролазио без догађаја. Избегавала је посете,
састанке. Кад би се, пак, и нашла у друштву, о испитима, при
излетима, месним скупштинама, остаја -ла је усамљена.
Младићи је нису волели, претпоста -вљали су девојке крје хоће
да се шале, које допуштају да се задиркују.
-Хладна је као тестија! -рекао је о њој једном не -ко иза њених
леђа.
Није могла бити другојачија. У тишини сеоске са -моће, по којој
ју је пратила туга од промашене удаје, она је, против свега,
носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и
кога би она могла во -лети страсно и одано. Јасно јој је било да
он није ви -ше њен и да то не може бити Али се она надала да
ће наћи неког другог, сличног њему, можда још бољег од њега.
Како би иначе могла продужити да живи! У
Млави су ретки Илићи. И дани су пролазили, а за њи -ма

месеци, године.
Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у са -вршеној
чедности. Ништа на свету није било кадро да је скрене са
правога пута: мушки поглед ни рђав при -мер, сеоска чама ни
саблазна књига. Заман је ожење -ни колега, иза леђа своје жене,
правио слатко лице. Узалуд је општински ћата избријавао
подбрадак и ра -сипао комплименте научене из новина. Без
успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину
сиротињу. Лазаревићева је остала чиста као кап росе, и чекала
будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као
да није жена.
Било је пролеће кад је пошла у то село. Трипут је потом глог
обелио. Трипут се лала зажутела у школ -ском врту. Трипут је
славуј пропевао у шипражју по -ред Млаве.
- На Духове је наша скупштина у Београду -рече јој Аница.
-Хоћеш ли да идемо?
Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји
певали. Нова трава клијала је испод трња, снег копнио по
околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице,
пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени,
брзи. Пролеће освајало, живот се об -нављао, на ранама се
хватали ожиљци.
- Добро, да идемо -приста Вишња.
XXII
На скупштини јс нашла Вишња неколико својих другарица из
девојачке школе. Међу њима је била и Каја.
-Лазаревићева! -кликнула је весело Каја и обеси -ла јој се око
врата, па је пољубила с обе стране и од ср -ца. -Колико има
откако се нисмо виделе!... Како си?...
Шта је с тобом?... Нешто си омршавела, али си тим још лепша...
Сећаш ли се наше школе?...
И она је загрли опет присно и свесрдно.
Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка,
Вишњи се десило толико догађаја да су јој успомене које је
другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као
да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних
књига. Дође јој да рече:
- Шта је тако важно било у девојачкој школи?... Ћуркасте
девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су
пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио
врло знаменита личност, заљу -бљивале се у своје наставнице.
Каја није примећавала забуну своје другарице. Узела ју је за обе
руке и понављала:
- Па како си ми још? Па шта ми радиш?... Јеси ли се свикла
на наш живот?
Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени
интелигентни сјај у очима. Тек, била се угојила. Црте на лицу
одебљале. Врат јој као кифла. Нешто мирно, спокојно и
задовољно дисало је из целе њене појаве.
- Ти си удата? -рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша
да се метне у њено расположење.
- Да си жива и здрава, још прве године. Мој коле -га беше
дошао такође право из школе. Здрав, млад, ни ружан ни глуп,
тамо-вамо, па се ми венчамо пре испи- Ј та... Красан је мој
Милисав, видећеш. Ах, ево га! -до | даде млада жена и
показа руком на једног развијеног •' дерана, са огромним,
сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. -Еј,
Милисаве, ходи да
ти представим моју најмилију другарицу...
Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијал -но, пружи
своју меснату руку, па после првих поздра -ва осу грдњу на
режим:
- Парламентаризам није испунио своја обећања. Код
сељака, радника, грађана чују се само горке речи.
Чедомир Илић ^ 149
Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, коруп -ција, све
губе гризу све класе. Свак се жали на своје стање. Нише нема
никаквог ауторитета. Интереси упливних појединаца јачи су од
закона и реда. Свет се занима политиком једино ради ћара. У
међусобним од -носима људи су неповерљи-ви. Страх од
подвале влада у свима пословима. Изгледа као да у целој земљи
по -стоји као осећање општег банкротства.
- Милисав је анархиста -објасни Каја бојажљиво. Затим
додаде, да би скренула разговор на другу стра -ну:
- Ти си напустила универзитет?
Коначно.
- Имала си право. Није то за наше жене! У земљи цце три
четвртине народа не зна ни читати ни писати, велико знање
смета. Довољно је ако се прочита десе -так књига, научи се
напамет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.
Иначе, жена испадне ученија од мужа -да извиниш,
Милисаве!... Зар није тако? Сећаш ли се, ја сам ти говорила...
Вишњи пређе једна сенка преко лица. Та промена не измаче
младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на
децу.
Имам троје деце -рече. -Сва три су мушкарци.
Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Ка -ја рекла пре
толико година. „Има", рекла јој је тада из -међу осталог, „има
створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.
Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје.
Потпаднемо под њихов утицај. Она постају наши саветодавци,
упра -вљају нама и заповедају нам."
„Како су се чудно испуниле те готово пророчке ре -чи",
примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну
другарицу, која се није заустављала у причи о својој срећи. I I
Била се обесила о једру мишицу свога мужа и го- •
ворила усхићено:
-Наша је кућа једна мала република. Свега имамо што нам
треба: пилића, прасади, вина, књига. Дан нам прође као сат, а
сат као минут. И ја се само богу мо-' лим да заустави то време,
да се не живи тако брзо. Хо -ћу да грицкам полако своју срећу,
живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.
Вишња није била створење које завиди, али та сре -ћа дотицала
је се неутодно. Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она
се морала смешити. Стога по -беже са седнице чим се Каја
заговорила са неким ко -легиницама.
Напољу је било ведро. Само је сунце припицало неприродно, те
је ваздух био тежак. Учитељица скиде свој палто, пребаци га
преко руке, изви рамена, раши -ри груди и дубоко дахну.
Кад се решила, искрено се радовала што иде у пре -стоницу.
Заборавила је многе раније непријатности. Велика варош на
утоци Саве у Дунав чинила јој се по -нова лепа. Хтела ју је
поздравити као Бранко: „Бео -граде, мој бели лабуде!..." Београд
је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безбројни,
живот шу -ми, таласа се, све је у вечитом покрету,
Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се
сушила у њеном срцу, обузимала је нека сумња, почеци кајања,
нека необјашњива бојазан, хладна као језа.
„Свуда! Свуда... само не у Београд!", шапутао јој је унутрашњи
глас. „Ти си дошла у њега весела као срна, побегла си с
ишчупаним срцем. Шта сад тражиш опет?"
Брод је ишао час средином Дунава, час се провла -чио између
ненасељених острва. С наше стране, узди -зала се висока обала,
са црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених
планина у дну. С друге стране, обала је била ниска, пошумљена
барским др -већем црног зеленила. По ритовима виделе се
усамље -не роде, врло беле. Једно јато неких других тица лете
ло је небом. Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са

шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају.
- Шта ти је, колегинице? -изненади се Аница. -Ти си тако
бледа? Да ниси уморна?
- Да, уморна, врло уморна... -покуша она да зава -ра знаке
свога узбуђења.
Познавала је добро ту аду, аустријску стражару преко пута,
вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.
Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он
називао њеним, праве -ћи алузију на сличност њихових имена!
Једанпут су до -шли дотле чамцем, који су најмили од неких
рибара пред кафаном Шаран. Он је седео на крми и терао ча
-мац врло добро, као да му је то занат. а она седела на кљуну
према њему. Како је млака вода хладила ватру њених руку, како
је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио
једну дивну песму! Остала су јој у памети само два-три стиха
из средине: „... И ми-слио тада -Ко зна каква судбина те чека -И
зашто си тако срећна сад!..."
Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, ши -бљаци,
рибарске колибе. Београд је био близу, одмах иза брда. Девојка
прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну презриво:
- Којешта! Докле ћемо бити сентиментални!... Је ли,
колегинице -рече затим гласно -шта ти мислиш о
сентименталности?
- Она није више у моди, слатка моја -насмеја се стара
девојка. -Она је одвише чедо наших крајева, ју -жног сунца и
јевтине шљивовице. Ссверњаци су нам донели, са својим
брезама и саоницама, култ енергије, окрутности, себичности.
Али...
Али?
- Одвратно је и једно и друго кад није искрено. У том
разговору појави се прво једно кубе сумњивс ле -поте, па онда
друго, треће...
'IV
-Што у Београду воле ове лимене сандуке -при -мети
заједљиво стара девојка -то је за причу!
Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама
Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од
обале, из зеленила које су састављали ритови, па се постепено
пела узбрдо, про -шарана вртовима, попречним улицама и
понеком ве -ликом грађевином. Лево се видик губио преко голог
Тркалишта, па на Седам кућа све до планинског скло -па око
Кумодраже. Десно, посматрачево око зауста -вљало се на
поцрнелим зидинама средњевековне твр -ђаве, чија се платна
спуштала од врха брда па до у са -ме таласе Дунава.
Ова слика учини весео утисак на Вишњу. Она се мирила са том
вароши, заборављала је на рђаве часо -ве које је у њој доживела;
успомене, оне лепше, ница -ле су око ње, и она је била тад
уверена да је Београд њено изабрано место. Она долази у њега
као стара по -знаница. Њу чекају многи познаници. Знају је не
само људи но и мртва природа: куће, улиње, камење. На сваком
углу остало је нешто од ње.
То ново расположење држало ју је све док се не ви -де с Кајом.
Она хтеде потом да надокнади своју срећу, да види, да посети
све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила,
да постоји, да живи, жи -ви...
Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.
Ова улица је била још место елегантне шетње. Де -војка је
волела ту улицу, веровала у њу. То је била сла -бост ове учене
главе. Она Је кроз њу гледала свој вели -ки Београд. По
неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је
мислила реформисати дру -штво, кад је Зарија Ристић писао
своје гром-мисли, ле -пи Млађа носио кариране панталоне, а
еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег
света на улици. Чинило јој се да је све било весело, шалило се
много, на лицима није било умора ни брига.
Радознало се окретала око себе.

Сама улица није се много променила. Подигнуте су још две-три
нове куће. Неколико трговина улеп -шале су своје излоге.
Уличне лампе нису више на сту -бовима, већ су обешене о
жицу. Па ипак, ово отмено место српске престонице учини јој
се бедно. Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није
примећи -вала. Велики женски шешири по најновијој моди, из
-ложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се
дрмале и тресле преко излокане калдрме. Свет измешан, доста
сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши,
надничари. Од интелиген -ције, све неке стране физиономије.
Кога и позна, чи -ни јој се далек, хладан, као окаменотина. Ено
Гаври -ла Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад,
кашљуца већ. Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме,
спустио лево, искривио се сав, начинио од себе ругобу само да
би био примећен. Нема весе -ља. Лица се згрчила, борба за
опстанак их наружила. Ретко се види један мушкарац да се
осмејкује. Успети, само успети, успети по сваку цену!... Што
још занима, јесу жене, којих има много дебелих, са огромним
гру -дима, још већим бедрима и са поноситим изразом на
офарбаном лицу што су такве. По њиховој споља -шњости,
необавештен пролазник би се могао јако преварити. Али оне су
крајње пристојне, једно што се нема прилике, али што се овде
то даје тешко сакрити или, најзад, што и најмања љубавна
авантура може имати врло тешких последица.
Остави шеталиште, и упути се ка универзитету. Старинска
зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још
нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.
Помисли и сад да у њу уђе, као у свој дом. Неколико младића
стајало је око врата. Изгледали су јој као деца. Она се
предомисли, окрену главу и продужи даље.
Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је
ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи,
свет? Нема их, нивде их нема. У исти мах. супротно томе
осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека
кога за живу главу није хтела видети. Ипак, корачала је даље.
Надала се да ће се сакрити. Подржавала ју је храброст лопова,
заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.
Пред сумрак, небо се наоблачи. Мало после, удари плаха киша.
Шта то смета? Она је ишла уморно, тро -мо, али све даље.
Можда је ипак нешто остало од ње? Можда ће најзад наћи
нешто своје? Корачала је те -шко, леђа је сагла, главу оборила
ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.
На неком сату изби осам,
Она погледа око себе. Налазила се у једној забаче -ној улици.
Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку пуном кише. Под њима се
белуцала црна калдрма. Било је мало пролазника. Из оближње
кафане избацише јед -ног пијаницу. Он се дочека на руке, па
поново паде и праћакаше се по блату. Један шегрт наиђе
звиждућу -ћи, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:
-Ти излазиш из Здрављака? -па продужи пут, на -стављајући да
звижди.
По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на
глави, чији су крајеви били везани испод браде. На извесном
одстојању од њих корачао је један човек ћутке, с кишобраном
натученим на главу, и из -гледао као сенка.
Вишња се стресе.
Она није видела лице у тог човека, али би га по -знала у хиљаду
других по првој ситници. Окрену се око себе. На неколико
корака, отварала се побочна улица. Она скрену тамо, убрзавши
кораке. Киша је пљуштала. По калдрми се нахватале многе
баре. Зе -мља се клизала. Помрчина је била велика. На пола
улице застаде да предахне. Тада зачу познате кораке. Један
поток је јурио поред ње Она загази и пређе на другу страну.
Кораци су се приближавали.
- Вишња! -чу се глас човека који ју је јурио. Она се окрену.
Била се зауставила на обасјаном
простору једне уличне лампе. Пред њом се појави Че -домир
Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, испрскан водом
и блатом. Године су очврсле његове младићке црте. Био је више
човек, више мушкарац. Они остадоше за тренутак забезекнути
једно пред другим Чедомир је скинуо шешир и, нагнут лако, оче
-кивао да му девојка пружи руку. Она му је пружи, па стрецну
од додира-његови прсти су пекли као у грозници.
Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изгово -рс неколико
баналних речи.
- Ти си без амрела? -рече младић. наднссе кишо -бран над
девојку и додаде. -Допусти!
- Није потребно, Илићу -одби девојка. -Пролет -ње кише
нису опасне. Затим...
- Затим?
- Ја сам већ покисла, и... И?
- Свак од нас има свој пут.
- Не говори ми то, Вишња -прихвати Чедомир. Ми смо још
увек добри, стари пријатељи.
- Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.
- Ти, Вишња? Ти си млађа него што си икад била.
- Какав парадокс! -насмеја се девојка нервозно,
- Парадокс зацело, али је истина.
Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом
сјају уличне лампе, опкољена милиони -ма ситних капљица, и
као контраст старом. раскаља -ном Београду. Он ју је још
једном такву видео: у по -четку њиховог познанства, за време
једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши. Он је онда
гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра
кроз прошлост која се измиче, отима се нашим пруже -ним

рукама.
- Кад смо тако добри пријатељи -прихвати Ви -шња -онда
будимо отворени: боље је да не идемо за -једно.
- Ми нећемо нашкодити једно другом. Нашто он -да?
- Вараш се -синуше плаве очи у девојке. -Можда би боље
било да се никад нисмо познали.
- То је сувише горко. Буди правичнија. Ми смо провели целу
младост заједно. Ми смо били везани присним везама једно за
друго. Време, ћуд или неки глуп неспоразум раздвојио нас је...
- Не криви време, Чедомире. Ја не верујем у судбо -носне
неспоразуме. Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери,
наше неједнаке тежње. Оставимо, дакле, прошлост. Она се не
врати, ма је звао колико хоћеш. Просто: пиши пропало!
- Да, пиши, пропало... године су прошле откако смо се
растали, ја то знам -продужи Илић тврдоглаво. -Али, ми смо
још ту, ми живимо. Други не заборавља -ју своје мртве, а зар
ми живи да се заборавимо? Ти на -рочито, Вишња... ти си још
увек тако лепа; боже мој, не, то није могуће да ме више не
волиш!
Они беху избили на Теразије.
- Ја ћу трамвајем... -примети девојка.
- Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет
видети -одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.
- Шта ми имамо још једно другом да кажемо? -пр -косила је
Вишња непрестано.
- Имам да ти кажем мој живот за ове последње го -дине, да
ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а
шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи само
теби... да ти кажем, ето, ако хоћеш... колико сам ниско пао,
најзад.
Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела. Он се
није претварао. Његове буљаве очи би -ле су се повукле дубоко
у своје тесне дупље... нестаја -ло их је, а на њиховим местима
зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и
самоубилаца.
- Добро -приста она и пружи му руку. -Сутра на овом
месту, у три сата. Ти си слободан?... Ево ми трам -ваја -додаде
затим. -Ја ћу бити тачна. Збогом. Лаку ноћ.
- Лаку ноћ.
XXIII
„Неколико година како смо се растали", рече у се -би Илић кад
се трамвај удаљи. „Боже мој! А мени се чини да је то било тако
далеко... даље него детињство. Шта се све за то време није
десило!"
Блажени егоист, он ју је био готово заборавио. Они беху далеко
једно од другог. Он је мислио да се она удала и да није ништа
сачувала од спомена на њи -хово познанство. И, он није био
никад сигуран да га она озбиљно воли. Он није био приметио
дубоки ути -сак који је на њу био учинио. Судио је површно:
„У мени је волела слободоумна, учена човека. Љу -бав је
одбијала стално. Још можда је срећна што се свршило како се
свршило."
Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у
његовом спомену. Што је онда толико наваљи -вао да се опет
виде? Шта му је сад девојка поново тре -бала?... Случајни
сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом
влагом, нешто мало светло -сти у минуле године.
Отпутовао је био са женом у Париз. Задржали су се неко време
у Бечу и Минхену. Савете, којима су их обасули у Београду,
нису имали прилике да употребе. На једном месту погрешно су
ушли у други воз. Даље,
опет, изгубила им се корпа са стварима. Муке су виде -ли око
језика Ипак, пут је био пријатан. У Паризу су се настанили у
једном пансиону који су му Срби препо -ручили. Уписао се на
Сорбону. Изабрао је тезу: 0 вредносши живоша. Проблем му је
изгледао прост: од -бацити метафизичке спекулације и ставити
се потпу -но на гледиште позитивистичке философије. Прона
-шао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара
у ђачком кварту, па је ступио у везе и с анти -кварима на
обалама Сене. Затим се дао на посао.
Учинило му се да се остварио његов велики сан. Живот
многољудног града свидео му се. Врло интели -гентан, врло
радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба
која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни басен
океана. Јурио је тамо -вамо, испитивао, њушкао, маштао,
презао, одмарао се од својих лектира правећи разнолика
опажања, и ужи -вао страсно у философским проблемима.
Култура му се нудила на сваком кораку: музеји, споменици,
позо -ришта, па онда улице пуне света, велике димензије,
ширина. слобода Могао је живети неколико векова а да му се не
досади.
Међутим, Бела се није могла да свикне. Тешко јој јс било без
мајке. Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад
остане сама. Француски језик ни -је марила, француску кујну
још мање. Пасуљ са па -стрмом био је сад њен сан, а киселе
паприке њен иде -ал. Те проклете паприке! Шта нису радили
њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их
по нијаци, киселили сами, куповали их по оријентал -ским
ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа
Клеопатра спремала о јесени, жуте, па на -киселе, с нешто бела
лука. Због њих су се први пут завадили.
-Доста с тим паприкама! -викнуо је млади муж једном кад се
вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера,
Њутона, Галилеа, Дрепера, Хел
мхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, Огиста Конта и

осталих ириродњака, философа и математи -чара, на основу
којих је хтео решити свој проблем. Изникнуће ми на врх главе.
Једи шта ти се донесе.
- Ја не могу ове француске сплачине, ако ти мо -жеш
-одговарала му је млада горопадно.
Уосталом, она је врло мало личила на оне тради -ционалне
младе са обореним очима, које нам је оста -вила у спомену
наша старија литература. Својих осам -наест година, колико је
имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и, више-
мање, срећна. Она ни -јс била спремљена за живот, за борбу, за
одрицање. Лака и површна, знала је живети само за своје задо
-вољство и мислити једино на оно што је пријатно. Сво -га
мужа сматрала је за нову играчку коју је добила, и која треба да
је поред ње кад год јој се прохте. Међу-тим, Илић се бавио дуго
ван куће. Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје
шетње, купио је печених марона, који су му грејали џсп, па
лутао по Паризу без циља.
- Где си био? -предусретала га Бела кад се најзад вратио
кући.
- Шетао сам, размишљао, мислио на тебе...
- Јест, мислио си на мене колико на смрт свога де -де!
Свађе су учестале. Најмањи повод био је довољан да не говоре.
Ћуте по неколико дана. Гледају једно друго хладно као сто, као
столицу. Једном нису читав месец проговорили.
- Чудан народ! -говорила је газдарица својој вра -тарки за
њих. -Постеља до постеље, па се не погле -дају.
- Дес Славес! Љуе воулез-воус, ма цхере... Бела је наследила
од оца тврдоглав карактер, па ипак је почињала прва.
Чедомире?
- Шта је! -одговорио би он зловољно, окренутих леђа.
Ништа.
Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао
користити том њеном слабом страном и, кад је потребно,
уразумити размажено дете. Али Илић, који је видео свет само
кроз књиге, није имао мрве практичног смисла. Читао јс да
жена треба да слуша мужа. То му се увртило у главу и није хтео
за длаку попустити, као да би се огрешио о Један прин- '
цип. Он је био сув доктринар. Заборављао је да поред б,
науке постоји оно што се зове примењена наука, ве- *
штина, политика. Он није знао за обзире, компромисе, ^
сходности, релативности, уравнотежавања. Био је екс- '
треман, фанатик, непомирљив, напрасит. Што се ње- ^ му
допадало, морало се допасти целом свету, па след- <ј ствено
и његовој жени. У противном, глупости које треба осудити.
Ко зна колико би то трајало да се стари Матовић н не
разболе и умре. Овај народни борац, као и многи \ други,
доживео је пред смрт велика разочарења. Рас- I цеп у
демократији. који јс почео још кад је он дошао " на власт,
развио се до своје потпуности. Неколико по -кушаја да се
завађена крила опет сједине остали су без ^ успеха. Јаз се
ширио све више. Међутим, земља је ста -јала пред великим
радовима. Морало се извршити на -оружање војске, подићи
многе железничке пруге, раз- ( вити јаче везе са
иностранством даљим од непосред- ^ них суседа. За то је
требало извршити две-три велике * финансијске операције.
Нашло се људи доиста озбиљ- ^ них, исправних, који
разумеју свој посао, а нашло се и | неколико људи, како је то
случај у свима покретима, 'Ј| који су хтели употребити ту
згодну прилику за свој лични интерес. Кампања за кампањом
низала се. Уно -сило се сувише јужног темперамента, сеоске
тесно -грудости. Ко би тада судио Србију по њеним листови
-ма, добио би страшно уверење о њеним првацима. Реч
лажов није била довољна, већ се писало архилажов. Реч лопов
није довољно жигосала човека, већ га зва -ли архилопов.
Гомиле ђубрета просипале се из редак -ције сваког дана на
Теразије, па се после разносиле широм Србије и Српства.
Матовић је доживео и један лични пораз. Саставио је законски
пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора. Успео
је да оба пројекта озакони у Скупштини. У буџет се унесе
довољна сума за поче -так. Али оба закона дадоше врло рђаве
резултате. Министар, који се целог живота борио против реакци
-онарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више
гарантије да власт не изигра ове мере. У тој бри -зи он је смео с
ума реакцију простих маса, те је сад, ме -сто власти, народ
изигравао законе. Једну њивицу ов -са, коју је нешто оштетила
туча, процењивале су се -љачке комисије тако високо као да је
њива засађена смоквом и бадемом. Једна липсала коза вукла се
из се -ла у село и процењивала се наизменично пред разним
комисијама док се не би сва распала. Да се тако проду -жило,
цео државни буџет не би био довољан да зашти -ти народ од
леда и метиља! Матовић признаде отворе -но своју погрешку,
укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са
скромном пензијом средње -школског професора.
Брачни пар дрђе у Београд да присуствује погребу. После се не
вратише више. Бела није хтела да чује за Париз.
-Ја у Француску? -викнула је кад јој је муж поме -нуо пут.
-Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље острво!
Илић се тада реши да оде сам. Утом, одузеше му стипендију.
Били су пронашли да се вратио без одо -брења владе, или тако
нешто. Разлози, објашњења не помогоше. Тек доцније је сазнао
да владино одобрење нијс било у питању ни колико лањски
снег, него је то госпа Клеопатра урадила на своју руку код
колеге сво
(!,«
га покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од
своје жене. Морао се примити службе. До -би место у једној
београдској гимназији.
- По твојој глави, не би добио ни Прокупље! -при -шила му
је ташта поносито. -Али нисам ја којеко. Не -ћу дете да ми се
мучи по паланкама. Доста сам се ја, због оног мог лудова, бог
да му душу прости, мучила и патила.
Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело,
био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне
очи и замрљан потпис. Дочекао га је с одмереном љубазношћу
и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.
- Зашто латински, господиндиректоре?
- Нема ко други, млади господине. -Мојаје струка...
- Ово је државна служба -прекину га директор су -во -има,
на првом месту, да се пређе прописан про -грам.
- Моје студије...
- Немам ништа против њих. Врло је похвално кад не губите
интерес за науком. Али то је ваша лична ствар. Мене се она као
директора не може да тиче. Др -жавна служба долази на прво
место... Прописан про -грам, као што рекох. То је што сам имао
да вас посаве -тујем као млађег колегу... ви разумете?
„Не разумем", хтеде рећи нови суплент; поклони се и изађе.
Гимназијска средина му је мало годила. Многи професори беху
подетињили силом свакодневног рада с децом. Други су се
губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење,
страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.
Било је у колеги -јуму много нечег женског, калуђерског,
лицемерног и грубо себичног. Илић се осећао понижен у свом
осећа -њу културног човека. Планови о повратку на страну, о
довршетку студија, изгледали су му немогућни. Похо
диле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања

сопствене немоћи. Почео је долазити у сукоб са коле -гама.
Бунио се против неправди које су чинили слаби -јим од себе,
смејао се њиховој уображености, вређао их отворено. То је било
неизбежно. Човек који је про -машио свој позив несрећан је, он
пати. а патња рађа злоћу. Директор га је звао, саветовао да
подеси своје понашање према утврђеним правилима, кажњавао
га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније. Ни ђаци га
нису много поштовали, јер су га колеге пањка -ле, а и сам је био
крив: био је лабав, давао је лако до -бре оцене, помео се једном
у преводу неке латинске реченице, погрешио у години смрти
Стевана Првовен -чаног.
- Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у држав -ној
служби -приметио му је директор.
Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у
ситне интриге удатих другарица, захте -вала је раскош
министарских домова, што се слабо по -клапало са скромном
суплентском платом. Из штедње су седели код таште, која није
пропуштала прилику а да своме зету не покаже колико је срећан
што не пла -ћа стан.
- То је велика рента, као мираз од педесет хиљада -говорила
му је самоуверено.
Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити
пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.
Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва
кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу,
те се свађама није виде -ло краја. Губила је и оно мало
поштовања што је до -тле имала према свом мужу, грдила га,
понижавала, рушила му свако уважење, па и онај понос
културног човека који је млади муж осећао у самом себи.
То су били тешки тренуци. Незадовољан у служби, несрећан у
кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које
љубазно лице да се разговори, да
одахне, да живи. Његови стари другови са универзите -та били
су се растурили куд који. Друге није стекао. Остао је још Зарија
Ристић, вечити ђак, вечити зане -сењак, вечити сиромах. Блед и
озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао
по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залута
-лог пустињака. На себи је имао окраћале зелене пан -талоне,
црвен прсник и капут мрк. Да је то било ново, изгледао би да се
увио у тробојку какве црначке репу -блике. Време, киша и
свакојаке прљавштине претво -риле су те богзна чије одеротине
у сиву боју, која је је -зиво приличила његовом земљастом лицу.
Десна му је рука висила као мртва; свакако је била
парализована. Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је
њо -ме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је
говорио. Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.
-Наука ме није задовољила -објаснио је Илићу. Крајем
последњег столећа научари употребљаваху методе тако
поуздане; чудни проналасци величанстве -на открића долазила
су једна за другим. Толико засто -ра би подигнуто, толико тајна,
загонетака решено. Ми смо мислили да долази тренутак кад ће
наука открити велику тајну, одговорити на последње како и
зашшо. Треба признати, Илићу, наука остаде нема пред Непо
-знатим, Неказатим, Бескрајним. Ја се враћам срцу да осети оно
што мисао моја није могла сазнати.
Зарија му показа један свежањ песама. Разгледао је неколике.
Оне нису имале стиха ни слика. Смисао је био редак гост
његове музе. Авет лудила се помаљала кроз њих. Он је певао:
„Ја се смејем, морам да се сме -јем -Бог је реко: морам да се
смејем."
Ти састанци су Илића разнежавали и одобровоља -вали.
Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој
рачун, у себи, међу својим књигама. Седао је поново за свој сто
и настављао своју распра -ву. Неодређена слава би опет
залебдела пред његовим
очима. Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.

Поново је почињао да живи.
- Је ли, зете, ти знаш француски... -приметила би му тада
ташта. -Што не почнеш нешто практичније? Преведи какву
занимљиву ствар. То се плаћа. Докле ћеш се, богати, зевзечити
са том твојом философијом!
- Зевзечи се сама! -викнуо би професор. Геаче!
- Матора сулудо!
- Немој да ми вређаш мајку -умешала би се Бела. -Иначе...
Иначе?
Бела није смела ићи до краја своје претњс, те ју је мајка
допуњавала:
- Чисти се из наше куће!... Још да трпим којекакве трутове!
На крају једног таквог разговора, он се реши. Ни -јс могао више
издржати. Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих
књига, што би довољно било дру -гом човеку за цео живот,
остави све друго. Кад се ко -ла хтедоше кренути, Бела истрча у
двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.
Остани, Че -домире -говорила му је жалосно и нежно. -Ја ћу то
изгладити. Мајка се не сме мешати у наше ствари.
- Мани се, Бела! -викну јој мајка с прага велике куће. -Он
није био прилика за тебе, геачина ваљев -ска. Бестрага му
глава!
Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати
својој ташти ни својој жени.
Док је он тако пребројавао своје несреће послед -њих година,
електрични трамвај је носио другарицу његових младих дана у
правцу Врачара.
Аница ју је чекала на капији.
- Шта је с тобом, Вишња? -дочека је. -Озбиљно сам се
уплашила. Где си била по овој киши? Нигде те нисам видела на
скупштини. Мислила сам да си се вра
Чрт"
166 Милушин
Ускоковић
тила кући. Тетка ми рече да ниси долазила. Знаш ли колико је

сати?
- Извини, колегинице -одговори јој девојка
моле- | ћивим гласом. -Није било намерно...
ј
- Нема шта да те извињавам. Ти си овде
слободна, ј као код своје куће. Немаш чега да се женираш.
г
Тетки * си се јако допала. Вели, красна цурица. Него, кажем
ти -подвуче стара девојка -страх мс је било за тебе. Ово је
велика варош, а у њој има злих људи. Да ти се што непријатно
није десило?
- Не, није ништа -насмеја се Вишња силом.
-Раз | гледала сам престоницу. Ми смо стари познаници.
Ускоро седоше за вечеру.
То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.
Домаћица, жена преко шездесет година, још дурашна, трудила
се, како само може, да угоди својим гостима. Вечера је била
обилата, било је и слаткиша, па и вина. Стари пушкар, који је
задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да
надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван
са сво -јим, нешто застарелим, гестовима и учтивостима. Пу
-ју, шкарка се већ бринула шта ће сутра лепо
скувати за $
ручак, те је питала своје гошће шта више воле: кисе -лу чорбу
или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћур -че на подварку.
- И једно и друго -одговарао је старац на
поста -вљено питање. -Нико нас не тера, па ћемо да једемо
понајлак. У турском рату Вера Павловна, сестра Ру -скиња,
што је волела нашу кујну, било је за причу.
Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари
расположење двоје старих. Аница ју је посма -трала испод ока,
па јој рече кад остадоше саме:
- Нешто си невесела, Лазаревићева?
- Не! -одби она усиљено. -Зашто да будем
неве -села?
Стара девојка је ухвати за руку.
- Слушај, слатка Вишња -рече јој. -Ја знам где си била. Не

покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.
- Шта хоћеш тиме да кажеш?
- Ти си лутала по Београду, тражила си себе. сво -је, време
што је прошло. И вратила си се несрећнија
него кад си пошла. I I
Девојка покуша да не призна истину.
- Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот, као
источњачка принцеза пред судом римских легио -нара, пружао
руке пуне лажљивих обећања, ми смо та -кође имале
амбициозну младост, срца врела, слутње
прве узнемирености, девичанскс наде и бескрајне сно _
ве. Све то има своје време. Опасно је дуго маштати, • I
толико мислити, толико тражити; боље је пристати на ™
живот, пустити се у њега. Јер, какав да је, живот по -стоји, он се
не може мењати у својој суштини, ми смо принуђени примити
га. Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора
имати храбрости и преки -нути накратко са свим маштаријама.
Кућа је била мирна. Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.
Та пространа тишина притискивала је мла -ду девојку.
- Удај се, драга Вишња -продужи Аница. -Удај се што пре.
У животу су ретки поновни састанци. И за -тим, једно од
другог растаје се не разумевши се. Само у светим књигама
говори се о васкрсењу. Али има не -што боље. Понекад живот
изведе своје мистериозне путеве на широка места обасјана
руменилом зоре и сребром првих сунчевих зрака. То су пријатна
закло -ништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се на
-лазе клупе за одмор. Зашто се не зауставити на том месту,
зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што
више није наше? Зашто пустити да дани и године пролазе? Јер
младостда, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност
да будемо срећни.
Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и ни -је речи

могла рећи.
-Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи
много. Не треба да те је страх да ћеш би -ти каткад несрећна; то
је општи закон; свако је несре -ћан овда-онда. Оно од чега треба
да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна заувек. И
упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.
Лампа у соби је осветљавала рђаво. По кутовима се дизао мрак.
Наста један тренутак потпуне тишине. И две се жене загрлише,
трудећи се да утеше једна
№1 другу-
XXIV
Кажу да на састанак људи долазе увек нешто рани -је, а да жене

задоцне стално. Чедомир је потврдио ово правило, док му је
Вишња била изузетак. Она је одр -жала реч и дошла тачно. Баш
кад сказаљке на сату јед -не оближње часовничарске радње
показаше три, она се појави пред Двором. Ишла је одмереним
кораком и гледала преда се. На пола растојања она подиже очи и
спази Илића. Он јој приђе са чежњом и страхом, и по -сле првих
поздрава могаде јој рећи тек:
- Куда ћемо?
- Куда хоћеш -одговори она нешто
рапавим гла -сом. Затим додаде блаже: -До предвече немам
ника -квог посла. Можемо начинити лепу шетњу.
Ударише првом побочном улицом која се отвори пред њима. То
је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред
Батал-џамије право на варо -шку периферију. Вишњине
загасите очи севнуше из -ненадним сјајем. Да ли се сети да је у
тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом
же -ном? Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задо -вољство
што су сад сви троје несрећни?.., Улица је
остала готово иста. Два низа сниских дућана и неу -гледних
кафаница граничили су је с обе стране. Шкри -пала су волујска
кола. Рђаво обучени сељаци трапали су у опанцима као посред
села. Тек, коњски трамвај за -мењен је електричним, а на
пољани Батал-џамије ко -пани су темељи једне јавне грађевине.
Девојка не помену ништа. Чедомир се свакако не сети. Ћутали
су. Прођоше тако добар део улице По -сле се спустише у
Палилулу преко Гробља светог Марка, које је било зарасло у
подивљало цвеће. Пред њима се појави широка трака Дунава.
- Ти си одсела на Врачару? -прекиде тишину мла -ди
суплент.
- Да. Код тетке моје колегинице.
- Колегинице из села?... Како ти је у селу?
- У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него
што оно може дати -одговори она полага -но. -Живи се без
великих брига. Дужности нису те -шке. Има се доста времена.
Читам, посматрам, разми -шљам, учим децу, сваки дан
испуним корисно.
- И ти си срећна? -прекину је Илић.
- Не знам, може бити. На срећу ретко мислим; она ми се
чини сувише неодређен појам, мислена именица. Али...
Али?
- Али сам задовољна -замуца учитељица -задо -вољна у
сваком случају.
Па као да хтеде уверити себе, потврди:
- Зашто да не будем задовољна!
- То је опет срећа... нека врста среће. Данас је ма -ло
задовољних људи. Ретки су као беле вране. Сада -шњица нуди
једва предмете за радост. Данашње доба... Пардон, изволи
напред -додаде он и склони се у стра -ну.
Улица је на том месту била раскопана. Од послед -њих киша
нахватала се читава бара. Неки добричина наместио је брвно.
Девојка ступи напред. За њом пође
Илић и осмотри је целу. Видео је сад јасно што синоћ у мраку

није могао. Његова драгана није била више } шипарица какву ју
је оставио. То се примећивало по деловима тоалете, у којој је
било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је правила,
по очима што се нису дале збунити, по образима који се више
не руме -не на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је
издавала цела њена појава.
„Волите се већ целу младост. А ти не видиш, ти ниси видео то
тело", шаптао је у себи, „то лепо тело, те чаробне превоје и
кутове..."
'
- Шта ти имаш против данашњег доба?
-настави
она разговор живље. -Није ли оно какво си га хтео, за I'
какво си се борио. Убијен је краљ тиранин, осигурана '' је
слобода штампе, уставом су дате све грађанске га рантије.
Народ бира своје представнике, а ови поста- (
№ вљају влад>
{
|| ^ Били су прешли преко брвна. Ишли су сад
заједно. ^
Њена плава коса, очешљана на раздељак, правила је * врло
згодан оквир њеном лепом лицу. Њене очи мило -вале су као
свила. Једно дугме на блузи било се откоп -чало, те се видела
кожа бела, истачкана златним ма -љама. Она узбуди цело
његово срце, он хтеде забора -вити садашњост, притиснути је
на груди, рећи: „Моја , Вишња, моја лепа, моја стара
Вишња." Али се свлада, '/ па настави говор о политици:
ј
- Слобода штампе је изиграна. Трговци су
се усе- * лили у њен храм. Јавну реч је заглушило пиљарско
ко
да више. Зборови су само позорница, решења се доно -се иза
кулиса; образована су удружења која ниједан за -кон не може
одобрити. Слобода је појела своју децу.
- Илићу?
- Грађанске гарантије вреде колико пакло
дувана, помиловање с робије, највише, можда, какво чинов
-ничко место.
- Говориш као крајњи мрачњак.
- Боже сачувај, ја нисам реакционар,ти то знаш. И кад ти

говорим овако. не значи да одобравам оно што је раније било.
Говорим јер ме данашње доба боли, јср су се жбири испилили у
народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо
хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних
влада.
- Како? -зачуди се Вишња.
Она је ишла поред њега лаганим кораком и строга. Њеном
пратиоцу чинило се као да ти кораци не доди -рују земљу;
украшена многим успоменама, она се из -мицала јави, она му је
изгледала као бајка коју му про -шлост црта у игри пролетњега
сунца. Гледао ју је; у ср -цу је осећао као неку песму, радост
што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више
него први пут кад су прошетали сами.
- Шта рекох? -сакри он своје узбуђење. -Да, из -вршна
власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ,
његове сталне и опште интересе. У Србији, ни сенке од тога.
Министарска одговорност пред парламентом онемогућава улогу
министара, из -врће улогу посланика. Министри немају иза
себе ника -квог солидног ослонца, остављени су милости
законо -давног тела. Да би остали на свом месту. не могу че
-сто имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбо -ље,
најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су
уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им
једина девиза, а посланици вла -дају, управљају, постављају,
мешају се у све гране др -жавног живота.
На том месту тротоар је био узак. Њихова се раме -на
додирнуше. Чедомира такну у срце надземаљска милина.
Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо
доликовао њеној плавој појави. Ис -под жакета видела се
муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и
покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.
1
- Са своје стране -продужи он, упркос свега -по -сланици

не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли
да гласају по свом убеђењу, па да рборе министра који не дели
то мишљење, или да гла -сају против свога убеђења, па да
сачувају министра. Тако се извршна и законодавна власт
сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију
про -писану законом. Отуд долази стална пометња, анархи -ја,
јаловост у државној управи. Ако је скупштинска ве -ћина
хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује
коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист
парламентарну свемоћ. Треба ли се одре -ћи те користи кад је у
питању држава и виши интере -си, до ђавола држава и виши
интереси!
- Ту је народ, коме његови представници морају положити
рачун -примети Вишња. -Народна је реч пресудна, народ је
суверен.
- Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи. Сваки од
њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес. Брига за
свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код
највећег броја лица. Њихо -ва мишљења, нарочито кад се тиче
политике, зависе од њиховог материјалног положаја. Њихове
симпатије иду неизоставно онима који их фаворизују, помажу,
који им дају, или бар обећавају, какав добитак. И, ве -руј ми,
они добивају. Пре неки дан рече ми један на -родни отац да му
је један бирач тражио да купи шешир његовој жени. »
- И он га је купио? <
- Купио. Вели ми, тај ми носи педесет гласова. Дао { је
две банке за шешир. |
- По два гроша од гласа!
- Тако се грађанска права жртвују... да, за два гро -ша; виши
интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној
тиранији, у ординарној лицитаци -ји која се лажно зове влада
народа.
- Шта је лек томе? Шта би могло замснити парла

-ментаризам? Ниси ваљада нихилист?
Илић се осмехну:
- Не знам. Назови ме како хоћеш. Измењао сам све идеје.
Више немам никаквог политичког убеђења, нс верујем више у
политику.
У том тренутку, они су ишли дуж некога зида пре -ко кога су се
спуштале процветале вреже од тикава. Варош се губила.
Настајале су њиве. Кожа се сад ру -менила испод отворене
блузе. Видео се и један мрк младеж.
„Ах, како је лепа!" -рече у себи и иољуби то место очима.
Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.
Чинило му се да би у њој нашао оно не -што неодређено што је
вечито тражио. Долазио би уредно у школу, задовољавао би се
дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар
ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца, кад се прима
плата. Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој
тези. Шта би га се тицало што не би постао професор
универзитета, славан човек! Он би живео пријатно, дао би њој
све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити
руке око њеног струка, за -вући главу међу те две расцветале
руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље
њену кожу час румену, а час белу.
- Куда идемо? -упита га она.
Пут се био изгубио. Пред њима је стајала једна же -лезничка
пруга.
- Ту близу, где понекад идем кад сам сам. Има јед -на
историјска чесма и добра ладовина. Ето је одмах кад се пређе
ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.
Пређоше преко пруге и упутише се у обележеном правцу
стазом обраслом у травуљину.
Чедомир је глсдао право пред собом. Позвао јс ову девојку да

јој исприча потанко како се оженио, да јој објасни како се то
десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале
срце и које је само њој могао рећи, Али су њега сад
одушевљавале друге мисли, об -узимала га је ватра, осећао се
задовољан што је ту, по ред ње, што је она близу њега, што
посматра њену уску сукњу, њену плаву косу, просто сплетену.
Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га
занесе та струја нових нада, него исприча друга -рици укратко
све шта му се десило откако су се раста -ли. Уколико је излагао
појединости, освајала га је ча -ма, досада, мрзовоља.
- Ето тако -закључи -откако смо се растали, те -ра ме нека
несрећа, све ми је пошло наопако.
Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос нро -тив самог
себе терао га је да се излије пред својом ста -ром пријатељицом,
ма по цену да се понизи.
- Уосталом, мени није ништа право. Све ме буни. Нико ме не
воли. Сам сам.
Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти. Једно јато
врабаца крештало је лево у трњаку. Он се окрену тамо тако да
му се лице није видело, јер се бо -јао да јој га покаже. Да ли то
Вишња примети? Да ли покуша да га спречи и да му улије
храбрости кад му примети:
- Ти претерујеш, Ти си се спотакао о прву сметњу и сад
очајаваш. Не треба бити тако осетљив на непри -лике у животу.
Ти си млад. Треба ти времена. Ти си по -знат у твојој
генерацији. Људи знају твоју вредност. После ових времена ти
ћеш видети друга.
- А дотле?
- Једи задовољно државни хлеб.
- Ти ми се ругаш?
- Не, Илићу. Кажем ти да имаш стрпљења. Ти ћеш успети.
Треба ти да створиш коју везу...
- Која вајда! Они од којих сам очекивао добра бе -ху
неспособни да ми га учине, а они од којих сам оче -кивао зла
најзад су ми га учинили.
- Бори се! Борба за опстанак усавршава, оплеме -њава.
- Да. Ја то знам. И ја примам борбу. Ја сам наору -жан
знањем целе наше епохе.
Вишња се промисли да ли да му каже праву исти -ну. Најзад
рече:
- То није довољно. Књиге су суво знање. Дају ти моћ да
разумеш ствари, али те заводе својом непри -родном логиком;
пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о
људима само као о одвојеним типовима; у њима не постоји
Јуче, Данас, Сутра, Бео -град, Савамала, Петко Стокић, или
како се оно зваше твој директор. Оне знају само за време, за
простор, си -саре, преживаре, за опште ствари. Оне су као
фењер обешен позади лађе, који осветљава пређени пут, а ни
корака унапред, јер се живот не понавља, као што се ни
јучерашњи дан неће вратити никад. Гледајући у књиге, ти
живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти
ситничарење, не видиш шта се око тебе до -гађа, не можеш
ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.
Илић погледа зачуђено у своју другарицу.
- Откад ти поста таква непријатељица књига? рече јој.
-Проповедаш крсташки рат...
- Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај! Нашем
народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је
готово цео неписмен. Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем
се налази наш свет, не тре -ба губити из вида. Јер наш
свакодневни живот и ми са -ми налазимо се у уској вези и
солидарности са земљом У којој смо рођени, са расом чији смо
синови и истори -јом која је израдила нашу судбину. Они су
нас од на -шег уласка у живот наместили на колосек који не
сме -мо напуштати, под казном да се не преврнемо. Као
што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не

можемо оружати „знањем целе епохе", како ти хо -ћеш. Морамо
се задовољити мањим. То знање према -ша дужину једног
живота. Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа. Они
су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за време
којс се на њих по троши.
- Објасни то мало простије.
- Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи,
учитељи, официри, професори. Међутим, ти си то превидео, ти
си изгубио мсру, претерао, за -творио си се у кулу од слонове
кости. Ти си рђаво раз -умео околину у којој живиш.
- Рђаво разумео?
- Да. Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске
спекулације, а око тебе диже сс вихор за -узет једино
материјалним интересима, бруји живот где новац господари
свима питањима, царује индивидуа -лизам који руши фамилију,
државу, води се политика која издиже махом мсдиокритсте. Ти
очекујеш преду -сретљивост и величанствене умове, а тебе
врсба фа -рисејство и глупост.
Фразе!
- И фразе су нешто кад су тачне. Ти се појављујеш међу нама
као усијана глава, као сабласт из старин -ских романа. Ћифте
веџбају своју памет на теби и да -ју своје мишљење о твојим
поступцима. С врха до дна друштвених степеница одиграва се
иста комедија; лу -кавство замењује снагу, и, помоћу више или
мање ве -штине са којом се та комедија игра, човек добија сим
-патије или антипатије, глас мудраца или глупака.
- Немогуће, Вишња. Сад ти претерујеш. Ја веру -јем, против
свега, у прогрес, у човечанство. Не могу да примим да је
васељена створена ради гомиле глупака.
Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па наста ви:
- Кад сумирам све што сам видела, нознала, иску -сила,
рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство. Ти
си нспријатсљ, не знајући, толико љу -ди, који су, опет, твоји
непријател>и. Ми сс сатирсмо узајамно, не знајући због чега, и
ми ћемо ироћи цео наш живот у немиру и свађи Ми живимо у
земљи уситњеног демократизма и непросвећене администра
-ције, где се велика смелост не поклапа са општим
скептицизмом. Код нас би Наполеон био истеран из
подофицирскс школе, Њутон би једва добио за тсле -графисту,
а Миржеови чергаши завршили би на по -правци у Топчидеру.
- Откуд ти та практичност? Повијаш сс, дакле, према ветру?
Изгубила си све принципе.
- Принципе! Принципи су за децу, за школске клу -пе.
Изузеци, маленкости, противуречности, слабости, погрешке
довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: ја сам се
спустила на општи ниво.
Илић не одговори ништа. Били су дошли до оног долапа, па се
спустише низ једно брдашце. Под њим је жуборила озидана
чесма на две луле. На зиду је била оставл^ена рупа за чашу или
сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на
коме је изрезан натпис: Вилина Вода 1848. Седоше на зид јсдно
према другом. Између њих је певушила вода кроз луле, пада -ла
у низак басен и врћала се отуд у виду ниске врло сјајних
мехурића. Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица
рекла и понављао у себи:
„Општи ниво... општи ниво!... Није то рђаво. Чо -век има своју
кућу, слатко руча, купи жени папуче. Јест, може да има жену
лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња. Она сигурно има
врло лепо тело, по -знаје се како је села."
- Ти рече да долазиш чешћс овде? -упита га она.
- Да. Навратим који пут. Овде је пријатан залазак сунца.
Ружичаста прашина обујми предео. Сунце сс изгуби тако рећи
пре него што зађе. Каткад се деси да
1Ш
178 Милушин Ускоковић ж

његова кугла пада баш за оним димњаком од стру гаре, па
димњак изптеда као пресечен, једна му половина виси у
ваздуху.
- Долази ли још ко?
- Ретко. Неке Швабе лове по риту. Ја не волим
ч лов. Ономад ме је један пример дирнуо. Лете две
беле ^ тице једна за другом, као два добра друга;
пуче пушка;
једна од њих опусти крила и паде у рит; она друга пр -ну увис,
па се врати, начини два-три круга изнад места где је пао леш
као да га тражи; пуче друга пушка; ти -ца се изви над Дунав,
одлете у ваздух и више се не вра ти.
- Жао јој је било свога живота! -примети
Вишња полако.
Младић не одговори. Причајући био је дигнуо гла -ву и гледао у
небо. Девојка је опет посматрала рит, Ду -нав, светао ваздух,
као да је тражила две беле тице. Њихови погледи се сусретоше.
- Дај ми твоју руку -рече он.
Она му је даде. Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир
који не руши цикање попаца, крештање , жаба. Он је узе и за
другу руку. По башти су цветали патлиџани. Рит је био пун
зелене трске. Неколико ја -бланова, посађени у ред, стајали су
непомични. Сребр -ну траку велике реке није кварио никакав
брод. Од Бе -ограда се видела само она стругара и још неколико
не -једнаких фабричких димњака. Чудног облика, кућица ^ за
црпење воде на обали пружала је своју гвоздену ру- <Ј ку као
нека ружна добричина. Небо опрано јучера- ' | шњом кишом
плавило се дубоко, у бескрај. Ваздух је |, био провидан и
благ. Није се осећало ни најмањег ве- | тра. Све око њих
изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско
задовољство.
- Хоћеш ли да будеш моја жена? -упитао је
он. Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше,
задрхташе опет, и стегоше. Предео је био пуст. Вла -жна
пољана дисала је новом, великом надом.
- Што ми то раније ниси рекао? -упита га она дрх -таво.
- Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се са -стали
после дугог размака... ти си имала велики цвет... на железничкој
станици се формирао један воз... ја бе -јах готов, и ја те позвах.
- То не беше ништа одређено -примети му она, са
несакривеним прекором.
Она је још волела Чедомира; она је само њега во -лела. Поред
свих мана, он је био њој најбољи, највред -нији, најмилији. Он
ју је гледао занесеним очима. Ње -гово лице није имало сјај
прве младости. Био је измр -шавео. По убледелом челу
повлачиле се боре, а у со -луфима се пресијавало неколико
белих власи. Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре
очи, нечег де -тињског у осмеху што му га је извајала добра
нада, и што се чудно мешало са првим цртама зрелих година.
Девојка га никад лепшег није видела. Његов поглед ју је
заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.
„Шта је ово мени?", питала се она. „Тамо вилинско коло, овде
вилинска вода, све неке мађије."
Доиста, она се осећала као очарана. Илић јој се чинио тако
близак, тако присан. Није осећала пред њим никаквог стида.
Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.
Његове усне затворише ње -на уста. Она осети бол, готово
физички, онај исти ко -ји је осетила кад јој је узео први
пољубац. Она га од -гурну инстинктивно.
- Доцкан, Илићу -рече затим. -Твоја жена је још твоја,
Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је пар -ница
поведена, да ће се брак раскинути.
- Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!
- Нема шта да чекамо. Оставићемо Београд, Ср -бију. Отићи
ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију. Наш
ће бити цео свст. Правићу шећерлсму, продавати пе -реце; шта
то мари ако ти будеш моја жена! Ја сам ка -дар да радим за
двоје.
- Ти заборављаш опет стварност. То се догађа
у драмама и романима. Немогуће. Илићу; није то више
Ј за нас, нисмо више дсца. Било и ирошло.
Он покуша још једанпут. Она затвори шаку, као да стежс нешто
тврдо; затим је отвори полагано, па извр -ну, као да просу
остатке, прашину, пепео.
- Не говори ми више ништа -рече устајући.
-Ја те молим. Не прати ме. Ја ћу се сама вратити... Ми сс не
-ћемо више видети. Никад! Збогом.
Постала је она стара Вишња, којој је морал патри -јархалне
куће забрањивао свако попуштање од правог пута. Корачала је
брзо, али сигурно, и изгуби сс не окренувши се.
Вратила се одмах у село Прекинула је накратко са целом
прошлошћу. Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за
прву прилику која им се допадне. Ни -једна мучна мисао није
мутила њсну душу. Посао јој се милио. И време је проводила
лако, радећи у школи по -јачано, скупљајући по селу мотиве са
чарапа, ускр -шњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу
сељанкама за отварање домаћичке школе.
XXV
Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у
правцу вде се она изгубила. Затим се окре -ну око себе, као
човек који губи равнотсжу и тражи да се за шта ухвати. Жабе су
крекетале, попци и скакав -ци зрикали. Он се упути право преко
њива.
Ишао је, као мртвац, не знајући камо. У једној пра -зној улици
спази своју жену. Она га није видела, ишла је оборене главе и
храмала јаче него икад. Дотле су пр -косили једно другом кад се
сретну. Данас је Илић имао
Чедомир Илић . 181
најмање воље за то, те се склони у прву капију. Мато -виће јс

била задесила нова несрећа Младсн, који јс још нсшто слушао
док јс стари министар био жив, проман-гупирао се сасвим,
изгубио право на даљс школовање, побегао са два заната.
Најзад, госпа Клеопатра изра -дила му је место практиканта у
Рачи Крагујевачкој. Ту се пре неки дан потукао са једним
варошанином и уда -рио га тако страшно ножем у трбух да га је
иослао на онај свет, па после умакао и успео да прсбегне у Тур
-ску.
Илић
стиже доцкан кући, па сутрадан јави дирек- • I
тору да јс болестан, те не може долазити у школу за неко време.
Знао је да му се неће веровати.
-Шта ме се тиче! -рекао јс самом ссби. -Моме месту су иначе
дани избројани.
Сео је затим и покушао да сврши своје дело. У со -би је било
тихо. То беше стан за самца другог реда, с најпотребнијим
намештајем и луксузом: постеља за -стрвена домаћом тканином
и опкољена везеним јасту -цима, орман од лажне ораховине,
талијанска династи -ја на дувару и умиваоник од лима. Под јс
покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и,
сва срећна, унела га у ову собу. Простирка је била ле -па, али се
супленту није допадала; опомињала га је су -више шара на зиду
у девојачкој соби његове жене.
Исекао је хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке,
умочио перо. Имао је толико ствари да каже! Дани су
пролазили, а перо је висило непомично над хартијом. Његове
мисли се бркале. Чинило му се да је прочитао у некој врло
рђавој књизи све што би могао написати. Бацао је перо, полазио
к вратима, по -сле се враћао, седао поново за посао. Осећао јс
ин-стинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.
Лево, на столу. стајала је рпа исписаних страница. Скупи их и
стаде прелиставати да уђе што боље у предмет. Он их је почео у
Паризу, пун научног оити
мизма, донетог из Србије. Доиста, кад се његов дух стварао,
природне науке достизале су свој врхунац. Материјална
природа и силе које владају њоме нису више имале
недокучивих тајна. Ушло се у прве векове земље. Сазнало се
како су планине рођене, како су живеле једна за другом
популације које је планета хра -нила. Наука је одредила свакој
звезди своје место и пут којега се мора држати. Измерила је
сунце, пронашла материје од којих је састављено. Укротила је
гром и разоружала небо. Проблем живота изгледао је врло
прост и јасан. Дарвин је дефинисао природне законе тако силно
да је његова философија изгледала као по -следња реч науке.
Дарвин је био Илићев изабрани пи -сац. Он је био његов
божански учитељ, у кога је веро -вао као Турчин у Мухамеда.
Дела његових противни -ка није хтео читати да не губи време.
Међутим, последњих година јачао је све више про -тест против
научног догматизма. Млади суплент био је принуђен, против
све зловоље коју је осећао, да пра -ти нови покрет да би га
могао сузбијати. Филозофи изилазе из леденог облака својих
формула, крхају ба -ријере које деле науку од живота,
литературе и умет -ности. Материјалистички позитивизам
оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у
огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један про
-блем механике, на једну врсту живе геометрије. У на -уци се
чује брујање таласа револуције. Изгледа као да идемо у сусрет
новог хаоса. Шта се дешава међу мате -матичарима, Илић је
могао закључити из књиге која се појавила те године:
Мисшицизам у вишој машема -Шици. Анри Поенкаре наслања
се у геометрији више на осећање него на разум. Иде се чак до
физике, поја -вљују се гледишта која, ако се усвоје, прете
донекле целој згради чије су темеље ударили Кеплер и Гали
-лео, Њутон и Декарт. Један од озбиљних млађих фи -лософа
прокламује да разум даје само карикатуру стварности. Нове
цитаделе романтизма дижу се про
тив освештаних истина као против неког интелекту -алног апса.
Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице
наследства? Зар то није другим речима: право јачега и
вештијега, влада аристократи -је, ропство слабих? Зар то није
укидање свих принци -па јеванђеља и француске револуције?
Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање
мира и слоге, поред одабирања поима једнакост, поред роп
-ства слободу. Историја човечанства је састављена од контраста
као човечији живот: супротности између разних народа и
разних еноха, опозиције у срцу једног истог друштва,
противуречности у карактеру једног истог човека! Људска
повесница развија се као разно -лик, чудан, изукрштан призор.
Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови,
амбиције, толико невероватно разних прилика у којима живе би
-ћа што је Дарвин стрпао све у једну врсту! Позитиви -зам није
познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је
открила психологија народа, пси -холошки роман индивидуа и
фамилија. Он је био обратио сву пажњу само на спољашност,
на изглед ствари и покрете бића. Илићу су горко долазиле на ум
Шекспирове речи: „Има много ствари на небу и зе -мљи,
Хорацио, о којима нема појма твоја философи -ја." Ма колико
да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се отима
свакој формули, да је пуна рела -тивности, анархизма и
вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека
спутавају корак унапред.
Остави рукопис и погледа тужно кроз прозор.
Напољу су радници откопавали неку обалу. Мрша -ва, јадна
кљусад вукла су земљу у арабама. Међу њима је Чедрмир још
раније запазио једног коња, врло ле -пог, и чудио се откуд њега
да употребе на тај простач -ки посао. Није се разумевао у
коњима, али није треба -ло много вештине а да види да је та
животиња одлич -ног соја: високе ноге, развијене сапи, мали
трбух, дла -ка као свила.
- Арап! Арап! -викали су умиљато око њега над -ничари

првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали
по сапима.
Арап је држао високо своју лепу главу и није хтео да погледа те
одрпанице. Кад би се кола напунила, осе -ћао је сам и кретао се
без команде. Сирото кљусе би -ло је болесно у обе ноге, свакако
од каквс неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да
сакрије своју не -моћ. Упрегнуто ужетима за таљиге, правило је
гимна -стички корак или каскало господски, као да вози кра
-љевски брачни пар.
- Арап! Арап! -драо се порсд њега поносно нај -мљени
рабаџија.
То уважење губило се из дана у дан. Надничари су се
навикивали на арапа. Средина је чинила своје. По -стао је
обична таљигашка рага.
- Рђо, мрцино! -псовке и ударци падали су сад обилно.
И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном
земљом. Његова длака није више сијала. Сапи су му смршале.
Боја му се променила. То није био више арап. Главу је спустио,
очи затворио. Није осетио, али није водио рачуна, кад се кола
напунишс. Рабаџија га удари песницом по њушци. То је био
знак да се крене. И он пође, вукући се, климајући деснолево.
- Спустио се на општи ниво! -осмехну се Илић. Није се
смејао арапу, сажаљевао га је искрено. Он
је себе видео у тој животињи. Зар он није био тако исто од
доброг соја? Његов прадед борио се јуначки за слободу своје
земље, његов дед је кметовао дуго годи -на у свом селу, његов
отац, са нешто мало школе, на -чинио је каријеру у државној
служби. Он, пак, био јс први ђак у сваком разреду, четворка је
за њега била увреда, никад је није добио. Десио му се несрећан
слу -чај. Какав? Који? Није знао, али му је сад било јасно
да није ништа боље судбине од тог коња са проиалим ногама.
- Општи ниво!... Општи ниво! -понављао је без везе.
Изнад обале, коју су радници откопавали, појави се сјајна
сунчева кугла. Илић је погледа право. Он је тражио мало
светлости на свом иуту, као што морнар тражи звезду изнад
узбурканих таласа, не угашљив пламен у бури, а пред њим се
појављивало сунце, чији је златан сјај оживљавао небесно
плаветнило. Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна
светлост наших, човечанских буктиња! Како представници
школа и секата изгледају пред њим као муве окамење -не у
ћилибару! Ми не знамо цце идемо, ми знамо само да смо на
путу... Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом
човеку, али сличне свакако. Јер, кад спу -сти поглед на свој
рукопис, он признаде жалосно:
- Залутао сам. Није то што сам хтео. Преварио сам се у
Дарвина. Шта ми је требао Дарвин?
Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би
продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан
закључак; шта би га се тицало што би то би -ло нротивно
његовом новом убеђењу! Али је Илић био још млад, у добу кад
се пише искрено и поштено. Стога продужи правим путем и
покуша да одвоји стра -не што су се оснивале на
материјалистичком схватању, гунђајући:
- Можда различним путевима може се доћи до истине.
Можда метафизичари имају право. Можда је узалуд тражити да
се животу да вредност у људском смислу речи.
Ова храброст не потраја дуго. Он виде да би му од рукописа
остало врло мало, готово ништа. Трсбало је почети све изнова.
Али се он осећао неспособан за тај напор. Његова мисао је била
уморна, срце болесно, воља немоћна. То му откри његов
интимни пораз. Слично разоружаном ратнику, он је гледао
својим соп
ственим очима како све иде у пропаст. Осети да му се гуша
стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе лу -да, болесна
жудња да рашири руке и да завапи гласно.
- Имате ли мало хартије? Треба ми за потпалу
изненади га један глас.
и То беше његова газдарица. Добра жена је била
I* отворила врата лагано да би га што мање
узнемирила,
и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цури ле.
Илић удари љутито песницом по столу. После ре че
брзо, усплахирено:
- Ево, на, држи! -и предаде јој све од свог
рукопи -са што је рукама могао зграбити.
Отвори фиоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.
- Ево, на, ево још! -викао је, ван себе. Али је
га -здарица већ била изашла.
- И ово, и ово, не треба ми ништа! -и бацао је
бе -лешке, писма, књиге, фотографије.
Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно. То беше
револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.
Да ли се сети речи које му је том при -ликом рекао? Да ли је сад
био истог мишљења?
Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу
њима. Независно од свега, сети се како је једног дана изишао са
оцем у поље. Био је врло ма -ли; то му је једна од првих
успомена. Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши
купили су хлеба и сира. На једном брдашцу отац му је објаснио
четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, пре
-ко реке, југ, лево, у шљиваку, исток, а запад, ше су па -сла
говеда. Сели су у јечам и ужинали. Хлеб је био мек, сир диван,
а апетит одличан; слатко је јео и пре -слишавао се које је југ, а
које север. И доцније није ни -кад заборавио што је ту научио.
Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у
собу само у кошуљи. Био је у првој годи
ни Велике школе. Дошао Је кући око пет сати изјутра, пијан.
Дочекивао је Нову годину с друговима, па га пи -ће преварило.
Његов цимер-колега није се био још вратио са божићњег
распуста. Тек што је за собом притворио врата, кад их
газдарица отвори, боса, само у кошуљи. Носила је један велики
формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој
наредио да то мора бити свршено још тог јутра. То је била листа
за попис становништва. Газдарица је имала жилав врат и пупаст
трбух. Рекао јој је да се не брине, оста -вио листу на сто, легао и
заспао.
Мисли му поново скренуше у родно место. Оно је врло лепо
кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад су
задушнице. Оне падају уз часне посте. Већ је пролеће. Сунце
обасја. Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.
Пред дућанима су вошта -не свеће, обешени светњаци; иза њих
се плаве шајка -че, копорани. Ваздух млак. Стреје капљу; по
леду се образују поточићи; вода струји, жубори, као музика.
Звона звоне. Носе се бардаци ракије. На гробљу, које се
издалека види, снег окопнео; на сваком гробу поне -ко; изгледа
као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из
гробова, да још не знају да се нађу. Уосталом, он је тако
замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега
веровао.
Изненадно, без икаквог узрока, као што се то де -шава код
нервно раздражених људи, обузе га једна ду -бока одвратност
према свету, према свему, а највише прсма себи самом. Као на
слици, он је видео цео свој живот, целог себе. Што је учинио
једну услугу својој сестри, он се одрекао своје породице.
Никоме није привредио ништа. Није задовољио девојку коју је
узео за жену. Начинио је за свагда неспособном за срећу де
-војку коју је волео. Он је био добар као Христос, а ма -ло је
људи који су починили толико зла својим милим. Сети се
последњег разговора са Вишњом. Она се тру -дила да се врати
на пут којим је ишла пре него што га
је познала. Она је прикупљала своје сирото искуство као
бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке
разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав. Да ли ће се
спасти? Да ли ће допловити до мир -них вода каквог
гостопримног пристаништа?
На улнци затандрка нешто. То су се враћала пра -зна кола за
свој нови терет. Међу њима је био и арап. Носио је и сад главу
оборену и климао десно-лево. Че -домир задрхта. Та кљусина
учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као
он сам. Окрену се од улице с тврдим решењем да јс више не
види Поглед му се заустави на зеленом тспиху своје собс. Једна
ми -сао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радо -сти са
којом је газдарица унсла ту простирку.
- Штета је упрљати тако скупу ствар -рече гласно. Диже се
полако. Ноге су га једва држале.
- Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу
-рече још, гледајући у простирку.
У предсобљу чу како газдарица ради нешто у куј -ни. Ухвати за
кваку и изађе.
- Арапс! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! грдио је
поново рабаџија.
Пуцањ одјекну.
Напољу је иначе било тихо. На обали сс видело парче једне
шумице: врхови од јела, два-три јасена, широко лишће од ораха
и букет процветале зове. Го -ре, надносило се нешто неба, с
групом осветљених облака око бледог азура. У оближњој
касарни веџ -бали се војници и чула се промукла, далека и
кратка команда: „К но-зи!"
XXVI
Да ли је то био случај? Или заиста нека виша сила управља

нашим мислима? Те исте ноћи Вишња је са -њала да се удаје за
Чедомира. Сан је био тако јак да се
пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати. Заман је
гонила његове слике. Оне су се јављале поно -во, ницале око
ње, обузимале је против њенс воље, као искушења, и девојка би
сс стресла од неке слатке, несносне језе која ју је подухватила
целу, од врхова пр -стију па све до чела и главе.
Сањала је да су ишли пешке, као у селу. Било је у сватовима
много света, вде је познавала извесна лица, од којих су нека
жива, а већина су умрла. Нијс било де -вера, него је Чедомир
ишао порсд ње, шапутао јој не -што поверљиво, гледао ју је
нетремице, жељно. Про -лазили су поред познатих места; час
би то био Бео -град, час Чачак, час село у којем је живела.
После се та сцена променила. Настао мрак. Остала је сама са
Илићем. Њу је обузимао стид, па радост, па жеља не -ка да је
нестане, да се истопи полако, као комад лсда. Чедомир ју је узео
за обе руке, нривлачио ју је к себи, клекнуо је пред њом,
загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.
Осетила је тај загрљај као жив. Свест јој се губила. У ушима
зујала блага му -зика, отегнути тонови који опијају. Плаве и
модре вр -вице њихале се пред њом и око ње. У уста јој је нави
-рало једно слатко пиће. као грех. Помрчину замени блесак јаке
светлости. Пред њом се указа гомила све -та, тако велика као да
се скупио народ са целе плане -те. Сви су је гледали са ужасом.
Није било ниједног симпатичног покрета. Али им је она
пркосила свима. Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у
балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пол3убац.
Вишња задрхта поново. Узбаци руком један пра -мсн косе што
јој је падао на чело и јекну болно: -Шта је ово мени? Ја нећу
то! Ја се гнушам тога сна!
Девојка се уједе за усну. Крв осоли њену пљувачку. Навуче
покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи и
покуша да поново заспи, као дотлс, мир -но, не мислећи ни на
шта. У једном тренутку учини јој се да ће се успавати. Али ју је
јастук жуљао, обузима
ла је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из
постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под ко -жу јој
подилазили непријатни жмарци. У соби је био још мрак.
Часовник је куцао на столу. Његов глас би се утишао покаткад,
да се једва чује; затим се дизао ја -че, лупао готово, и челичним
звуком испуњавао одају као нешто живо. То је било велико, то
је било стра -шно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствари,
јед -но бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављу -ју и
онима који се нагађају. Вишња се уплаши и викну своју
колегиницу:
- Анице... Анице! Никоје не чу.
Девојку је обузимала ватра све више. Слика Чедо -мира,
његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом,
није је остављала. Глас часовника на -носио јој оне опојне
тонове, шапутао полуразумљиве речи. Она несвесно збаци са
себе покривач и оста та -ко, изваљена на леђа, полуоткривена и
дишући дубо -ко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који
се завлачио под рубље.
- Шта ја ово чиним од себе? -освести се она, и ско -чи са
постеље као да се брани од нечијег насртаја.
У соби је било све мирно. Часовник је понављао правилно своје
метално тика-так, така-тик. Хтеде да пробуди Аницу. После се
застиде. Како да јој објасни то што је крила од саме себе? Ипак,
у постељу није хтела ићи.
Погледа на сат. Било је још рано. Обуче своју собну хаљину,
подиже један крај од завесе и посади се крај прозора. Напољу је
свитало. Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и
откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове,
дивље ши -бље и један пласт сена усред мокре ливаде.
Неколико певаца кречало је по селу. Девојка се осети слобод
-нијом у присуству ове стварности. Негде зашкрипа ђерам.
Један пас залаја.
Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније
мисли о свом узбуђењу.
„Откуд овај сан. овај бол?", питала се у чуду.
Напољу се мрак повлачио све јаче. По шору је играла нека сива
светлост. Распознавале се коњске но -гоступице у отврдлу
блату. Једно бело парче неба ука -зивало се на истоку. Звезда
било мање.
Вишња се стресе. Било јој је хладно. Пребаци је -дан шал и
посади се опет крај прозора. Пријало јој је да тако гледа како
зора свиће. Нешто велико и утешно долазило јој је из тих
коњских ногоступица и разли -стале природе, која се у роси
зориној купала безбри -жно, разблудно. Осећала се нека јака
воња на влагу, зној, на човечје месо. Чула се поново она опојна
музи -ка из сна. Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре
траке. За први пут, девојка се подаде томе осе -ћају, голицавом,
узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила. Сколише је
поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао
њен муж, о њој са -мој. Она је зрела као зрела воћка, невина као
дивља ружа. Зима је попусти. Њени се образи запламише. У
срцу осети топлину. Успи уснама и рече:
- И Чедомир... чудна ми чуда! За њега и јесу које -какви
богаљи. Ју, господина -додаде после гласно, па збаци љутито
шал са себе. -Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ,
богаљ.
Лупну пркосно песницом о песницу и понови:
- Богаљ, богаљ, богаљ!...
Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у
роде, с претенциозном главом и превр -тљивом душом. Што јој
се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно,
себично, одвратно.
- Мизерија! -рече презриво на његов рачун, уста -де са свог
места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.
Хтела је да види на њој самој колико га мрзи. Један крај њене
хаљине био се откопчао, те се видело парче
192 Милушш Ускоковић
белог веза на кошуљи. Вишњу обли румен. Учини јој се да то
види на неком другом створењу. Окрену се по соби, као да се
бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у
кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала
испод платна. Дође јој да оде од огледала. Једна суза врцну у
њеним очима. Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она
раскопча хаљину до дна.
Гомила разних осећања испуњавала је сад њену ду -шу. Као
врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу,
свету, самој себи.
Једним покретом збаци са себе хаљину.
Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошу -љи, боса. Као
ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене,
не жене, него нечије наготе. Ње -не очи су добијале чудан сјај и
упијале се у чипкану ко -шуљу, у дивна округла рамена, у
румену кожу босих ногу.
- Ево ме... узми ме! -промуца њен глас. Девојка је падала у
све већи занос. Скупи кошуљу
позади и притеже је. Врвице на раменима прскоше. У белини
платна развише се црнпурасте, дозреле груди. Она се насмеја.
Оштар смех зацика по соби. Насмеја се и оно тело у огледалу,
развучено, саблажњиво.
- Узми ме -шапну јаче.
- Узми ме -шапутало је све у соби.
Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после
склиза на под. Девојка подиже руке као да се предаје цела
безбожном привиђењу које се јављало на огледалу. Затим се
дохвати за гааву и растрже плете -ницу. Плава, свилена коса се
просу као талас, упи се у њена леђа. Она врисну:
- Чедомире, узми ме! И стропошта се на тле.
- Колегинице? -чу се глас из друге собе. Стара девојка
понови још једанпут:
Колегинице?
Кад се нико не одазва, она се помоли на врата: збрчканог лица,
повезане главе, згурених плећа.
- Шта ти је, Вишња? -упита Аница и погледа у со -бу
неодређено.
Млада учитељица је лежала непомично на поду, пред
постељом. Кроз откривен прозор улазио је један ружичаст сноп
првих сунчевих зракова. А даље, по шору, поцрнелим
крововима и раштрканом селу, при -ређивала је зора
величанствен ватромет. Аница потр -ча хитро да поврати своју
другарицу. Али, на пола со -бе, она се заустави као задржана
једним грчем. Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених
руку, на -бреклих груди, устрепталих слабина и очију стакла
-стих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело на -го,
божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепоти.
Уседелица се збуни. Окретала се блесасто по соби. Кризе су код
жена заразне. Она напреже све што јој је остало од свести,
дочепа чаршав са постеље, пре -баци га преко своје другарице,
клече поред ње, поди -же јој главу својим изанђалим рукама и,
обузета оним присним сажаљењем које може да осети само
жена према жени, шапташе јој матерински:
- Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме
тако. Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те,
Вишња, удаћемо...
- Чедомире, ах мој Чедомире! -протепа девојка у заносу.
Заман је Вишња звала свог драгана. Њега није било више међу
живим. Остало је само његово тело, које је у том тренутку, наго
и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном
столу у хи -руршкој дворани београдске болнице. Једна млада,
хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон
наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.
Београд, авгусш 1911 -марш 1913.

M. Uskoković Čedomir Ilić

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

M. Uskoković Čedomir Ilić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Соруп§ћ1 © га 5СС НапхЈпа 1спјЈ§а-К1иђ бМаса, 2004.

2а 12<1ауасе МПиИсо МЈјоуЈс 8ха ргауа гаЈгтапа

Ова књига се не сме без дозволе аутора, ни у целини ни у деловима,

Одушевљење породице Матовић пређе и на мла -дог човека,

кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара. Баш

Сестра је претила да се обеси. Кад му се то једног дана досади,

Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства

младила. Са пијаце служавке су носиле зелену салату. Роба се

- Ти не волиш свога рођака! -пребаци јој Вишња.

-Још је рано, треба ми још рада, читања, спреме. Више пута

рицу у визији природних елемената, он се упита нехо -тице:

кад дођоше до њене куће, раставише се као стари при -јатељи.

Сад је требало ићи у Чачак.

брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам

викао на љубак доцир гога девојчета. Најзад, и сн је био млад. и

говање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме

Утом се зач\ нека псовка. Један сељак, прљав и ис -цепан, да би

Ишли су сад по стази посутој шљунком. Око њих

је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало

својој учености... ти. која би вечито била уза ме, која би се

Улице, изроване због неких општинских радова, ли -чиле су на

ју сузе за одбеглим пленом... У државама ше је омори -на,

говим годинама човек је сав одушевљење, сав топли -на, сав

- Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села? -рече Зарија

Узеше топчидерски трамвај. Код једне механе, већ ван вароши,

Каиешан-Мишино зданиЈв, где се налазила Велика школа,

животу виши од обичне бриге за кујну. На лицу јој је почивао

- Узмите се на ум -рекао му је једном. -Ви више нисте дете.

Вишња је тада управљала на свог друга горак по -глед који је

понос који страда, а можда нешто и неповерења. Он јој је онда

ним везама, и он им није смео прилазити, он Је бежао даље од

ки други младић који би био његова пуна супротност: мали,

на двору. Међутим, ни Јован није остао читав. Изишао је из

- Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно ре -шио да да

ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај,

затвор по апсанама; закон је био једнак за све. Међу -тим,

- Да је и мени да изађем некуд -рече му Бела јед -ног дана

није десило. Други пут би се дурила без разлога, очи -то га

ца. Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст,

Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли,

Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру. Дан је био

Млади студент корачао је сам. И он је ишао у шет -њу.

се сро *а с канабста као кривац. И заронивши гааву у крајеве

- Хтео сам нешго да ти кажем, жено -речс Мато -вић,

Вишњу је волео. С тим је био начисто. То је било несумњиво,

бс. Њега, пак, сумња је задржавала сад у свему што би

дан од оних неприметних културних радника по палан -кама,

Он се доиста журио. У успеху свога плана за ио -дизањем

шу. Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново

продужава и прави их нове, све му изгледа лако. Уз ње -га се

- Бог с тобом, човече! -одговори Клеопатра лако. -Они се

читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази

На станицу су их испратили Матовићи са кумови -ма. Кад би

Досадила му ссшарица. -Јуче око пет часо -ва, Мића Живковић,

Воз се одмицао. Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике

града: један дуг, прав сокак, ше се куће ћушкају да за -хвате

Ој Мораво, моје село равно,

Сшојане, луда будало, Ухваши сиве волове, Узори равне долове

Сунце је било још високо. Општинска утрина је дрхтала под

Колика је царева ливада, На њој нема шрна т грмења. Само

Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, преко

руделим плодом. Остојићев Султан дремао у својој ку -ћици,

Ту је било врло мирно. Чуо се тек један женски са -тић у