Неготин, 2022.

БУКТИЊА
Часопис за књижевност, уметност и културу
Број 82/2022

Издавач
Крајински књижевни клуб,
Трг Ђорђа Станојевића 17
19300 Неготин
Телефон: +381(63) 8054-054
E-пошта: krajinskiknjizevnik@gmail.com
https://digitalna.bibliotekanegotin.org.rs/jsp/RcWebBrowse.jsp

Уредник
Саша Скалушевић

Редакција
Радојка Плавшић
Марко Костић
Власта Младеновић
Милош Златковић

Издавачки савет
Mилош Петковић
Иван Томић
Ведран Младеновић

Слике на корицама
Анита Гавриловић

Фотографије Видинске синагоге у часопису

Предраг Трокицић

Tехнички и ликовно уредио

Предраг Милојевић

Штампа
Пресинг издаваштво, Младеновац,

Тираж
500 примерака
Овај број часописа Буктиња објављен је захваљујући
финансијској подршци Општине Неготин.
САДРЖАЈ

РАСКОВНИК ......................................................... 3
Енес Халиловић: НИЗ ПЛАНИНУ ................................................ 3
Зорица Бајин Ђукановић: ПЕСМЕ ............................................... 6
Ненад Глишић: АНТИКАНТИ ..................................................... 10
Барбара Новаковић: ПЕСМЕ ....................................................... 14
Зоран Антонијевић: ТМИНА, ЗВЕР И ПЕСНИК (Избор) ....... 17
Валентина Новковић: ПЕСМЕ .................................................... 20
Ненад Обрадовић: ПЕСМЕ ........................................................... 23
Јасна Јеремић: ПЕСМЕ ................................................................. 28
Шабан Шаренкапић: ПЕСМЕ...................................................... 30
Биљана Станисављевић: ПЕСМЕ ............................................... 34
Пуковник МаЛден Фау: ПЕСМЕ ................................................ 37

ПРЕЋУТАНА КЊИЖЕВНОСТ .................................................. 52

Драгољуб С. Игњатовић (1936-2006)........................................... 53

ЗУБЉА .................................................................. 60
Ранко Павловић: ПЕТ ................................................................... 60
Јелена Трајановски Станковић:
ЖЕНЕ КОЈЕ СУ ВОЛЕЛЕ ЈАБУКЕ............................................. 64
Борис Лазић: ВОЈНИ РОК ............................................................ 71
Марко Костић: ВИЛА .................................................................... 85
Владан Максимовић: ПРИЧА О ШУБАРИ ............................... 89

СВЕТИ ДИМ ........................................................ 93

Јенс-Мартин Ериксен: НОЋ ЈЕ ЗЕМЉИНА СЕНКА .............. 93
Томас Боберг: 69 ДЕМОНА........................................................... 99
Маја Лукас: МОЈ ОТАЦ ВОЛИ ПТИЦЕ .................................. 106
Шерман Алекси: ПОЕЗИЈА........................................................ 109

3
 82

Пејо К. Јаворов: НЕ БУДИТЕ ЈЕ (Избор) ................................ 112

Шарипова Зухро Сунатовна: ПЕСМЕ ...................................... 122

СУБЛИМАЦИЈА .............................................. 126

Огњен Петровић: ХУМОРНО СРЦЕ ПОД НЕБНИМ МРАКОМ
ДУШАНА СТОЈКОВИЋА (Душан Стојковић: Сневни
сневомрак (снивци), Сабрана дела, Пресинг,
Младеновац, 2020) ......................................................................... 126
Маја Белегишанин Ивановић: МОЋНЕ ЧЕСТИЦЕ ПОЕ-
ЗИЈЕ(Саша Нишавић: Честица, Изабране и нове песме, ИПЦ,
Нови Сад, 2020) .............................................................................. 139
Жељка Аврић: О ЉУБАВИ КОЈА ТРАЈЕ ДУЖЕ ОД СУНЦА
(Јованка Стојчиновић Николић: Сунце под језиком, Српска
књижевна задруга, Београд 2021)................................................ 142
Љиљана Павловић Ћирић:ДО БИТИ СОНЕТНЕ НИТИ (Ранко
Павловић: Кроз иглене уши, Арт принт, Бањалука, 2021) .... 148
Предраг Тодоровић: КАД НЕЧИЈА ТРАГЕДИЈА НЕКОМЕ
ПОСТАНЕ КОМЕДИЈА (Страшна комедија: Преписка 1920–
1960 Анушке Мицић и Љубомира Мицића, приредили Саша И-
лић, Драгана Перуничић, Београд: НБС, 2021) ......................... 154
Пуковник МаЛден Фау: МЛАДИМ ПЕСНИЦИМА............... 169
Бошко Томашевић: NOLI ME LEGERE ................................... 175

СТРИП ................................................................. 199

Марко Стојановић& Милан Јовановић:
SOME LIKE IT NOT ...................................................................... 199

БУКТАЛИ СУ .................................................... 209

4
РАСКОВНИК
Енес Халиловић

НИЗ ПЛАНИНУ

И, глас ми, оде, низ планину, тром и безличан, скоро туђ.

И, смрт ме дозва, на обалу, голу, јесењу, сиву.
Кад испих воду, очас, до капи – оста на усни буђ,
и након свега угледах ријеч – зачудо, здраву и живу.

И сабља рече: то је твоја клетва, твоја ноћ, твој бол;

врâти се ехо уз планину – у огледалу нешто ниче,
загрме кршима огавни корак – ја пуштах мол па мол,
и сабља упита: куд он то виче, кога ли слави, ком кличе?

И пустих опет гневну тишину, да звони у бескрај, у пун дан,

и, сабља рече: све рађа земља. А жито се из облака просу.
И узе сабља истину своју – ја само наум горки, давни, а ран

(оде тишина у смрт нам блиску, тад испих прву са гроба росу)
и видјех смрт, воду и сабљу, и жито видјех како зри,
и рече облак што злато просу: кад мре тишина, нек мреш и ти.

5
 82

Зорица Бајин Ђукановић

ЈЕСАМ ЛИ

Ја сам А
ја сам жена
ја сам флорет
ја сам нечија мала кћи
рођена по наруџбини
ја сам јежева кућа
за наспрамну кожу

Ја сам додиром
углачана корњача
на фонтани Ефи Брист
ја сам Фазбиндеров
потиснути гнев
ја сам Прустова Селеста
ја сам урођенички дечак
са златним алкама
на ногама

ЛЕТО

Падне као скупоцен крчаг

корак ка пуноћи
изџепари светлост
па клисне
све што остане је напрслина

Запали понеко острво

скамени у крајолик
крадљиво лажљиво
наговести другу прилику

Не јави се

6
не остави поруку
као залечена болест
као последње кружење
пре сумрака

НА ВРЕСИШТУ

за Емили Бронте

Нема леба од поезије

романи ту лежи новац
писање песама захтева
надљудски умни напор
животу је потребно време
мудрује Мали брат док тоне
у апсинтни вир самозаборава

А њено време је
окрњени грлић пешчаног сата
Ема је та нељубљена белина
која ће се изнутра исписати
листањем снова и хартије

Хитклиф и Кети
нико не зна како изаткани
никада није било
а биће заувек
јер на вресишту
ни правде ни милости
тек сјаја за три сунца

ФОТОГРАФИЈА

за Васка Попу

Када сам први пут угледала

те две руке

7
 82

длановима додирнуте
помислих за трен сам
видела холограм суштине
њену титраву сенку

На вршачком брегу
стоје Хаша и Васко
у сјају пролећног дана
леђима окренути посматрачу
а лицима протицању

И док им се руке
нежно дошаптавају
они се смеше
тако да то нико
не може да види
и стоје
као два млада стабла
која не морају да уче
да се радују сунцу

ОНО, ВРЕМЕ

Ни тигрови по индијским селима

нису толико људождерни
да прождиру баш све
ткиво мисли успомене
чак и брижљиво скривене планове
као што то чини оно

Незасито похлепно
рђа и киселина су му тек шегрти
оно и кад је сито
разбија шифре најтајнијих сефова
празни очи гута
и несварљиве комаде свега

Изливено из сопственог тока

неухватљиво и токсично

8
као жива
зато и нема обале
јер је оживели из идеје

9
 82

Ненад Глишић

АНТИКАНТИ

забава луда

аларм је означио почетак часа

неповерења (гласа) ми смо се
наоружали бројевима и цитатима
атима ухватили се у коло смрти
па тегла па пегла као што обично
бива кад је забава луда знају се
венерини брегови за сетре и браћу
књиге за претке прапорце и бриге
пиво за целу кафану после поднева
једног Фауна за буржује спа и сауна
по глави становника од-до сумрака
до сумрака богова и сличних дрогова
те подобних плавети марица и палица

супермоћ

израсла су им крила
од ривотрила

то је реална супермоћ
од упомоћ

хистерија и последице

нису се догађала чуда

иако је са оне стране реке
родило на врби грожђе уопште
узев људи су једни за другим
падали на главе и рамена једни

10
другима у вриску па шта сад
све је то за људе боже мој

слагање времена

у предворју карантина
романтика за двоје
под гвозденом завесом

у њеним очима каже

косовски божурови вену
на каменом узглављу

њему се завртео свемир

око врата као кравата

над градом јата голубова

заклањају сунце облацима
маскирани пролазници нису
добацивали јер нису имали шта

прескакали су рупе у
сећању тог поднева
што је донело запах
бесмислених жртвовања

она је погледала
свој одраз у излогу

скоро да се препознала

он је замакао својим
аутобусом без боје

времена се нису сложила

11
 82

поштено речено

свима нам треба једна

општа сиса по глави житеља
права не фигуративна иако
фигура се подразумева
у својој архитоплоти и
свеопштем архе и стерео
типу злобе или било чега
другог за шта нас иначе
живо заболе право речено

ај лав ју ескају

ниси ме сачекала
бејбе
да те подмладим и
оздравим

јбг
штета

оде и химне

машина за лирску конфекцију

у погону; ређају се слике и
уздаси из више живота одједном
кројене по мерама видика
власника крупног капитала
и више
то су стандарди то су вештине
то су топле препоруке са тешким
потписима пуним волумена и
могућности сваке врсте

тако се пишу химне и оде

неумитно и упитно

12
лирско злодело

лирски воајер
узнемирава
лирског субјекта

боља и времена

да је било боље
било би још боље

а овако није
па је просто добро

ал је зато срање
што ће бити горе

ако прође горе

можда буде боље

13
 82

Барбара Новаковић

ВРИЈЕМЕ

Није све у своје,

него је све
у наше
вријеме.

И даћемо времену
времена
да нас стигне.

Мене, рођену прије

времена,
тебе, који си ме (до)чекао
за сва времена.

Јер, није све у своје,

него је све
у наше
вријеме.

КАД МЕ НЕ БУДЕ

Једном,
кад ме не буде,
расцијепиће се на пола
завјеса свих твојих представа,
снова, јава и заблуда,
помрачиће се Исток
и његов злата зрак
што на мајчин ти личи увојак,
туговаће Запад,
јецаће над морима уздрхталим
као њедра дјевојке
сребрни му дах,
трешће се тло,

14
ковитлаће се небо,
отвараће се ране
као што се у судњи дан
отварају гробови праведника,
немир настаниће срце,
огањ запалиће душу,
руке ће се у очају подигнуте
кршити као гране на вјетру,
пресахле очи капаће со
и крв на покајничку земљу,
нероткињу.

Једном,
кад ме не буде,
тражићеш ме
у свакој жени,
у туђим очима,
рукама,
гласу,
мирису,
коси,
стасу,
туђем стиху.
Тјешићеш се
како нисам једина,
ни посљедња ни прва,
да вријеме лијечи све,
да је заборав ту
надомак дна чаше,
надомак усана,
надомак грла,
ево, још само један гутљај
и ту је.
Обамрлост, несјећање, неосјећање.
Још само један гутљај,
једна чаша,
једна жена,
једна пјесма
и нема ме.

15
 82

Једном,
кад ме не буде,
највише ће у теби
да ме има.

СМРТОНОСНА

Распарампарчадила бих те,

разбила на црвена крвна зрнца
и сиве мождане ћелије,
не саставио се!

Кидала бих те по шавовима

и раздвојила у теби
оно што си наслиједио од оца
од онога што си добио од мајке,
не било те!

Растргла бих те
рукама,
костима,
на комаде,
Адамову јабучицу
из грла бих ти зубима чупала
кад је већ прогутао ниси,
удавио се!

Умјесто свега тога,

само сам дошла,
стала пред тебе,
причала ти,
смијала се,
ушла ти у срце,
у мозак,
у крвоток.

То је довољно.

16
Зоран Антонијевић

СЕЋАЊЕ ИЗ ЗМИЈСКОГ ЖИВОТА

Тај храм се не види за дана

само се у ноћи отвара у троуглу од стабала.

Врата су му тмина, врата су му рупа

где мердевине од коњских костију
наћи ћеш и на њима изрезбарена
слова језика ветрова.

А на дну рупе клупа и

на клупи грана – расцветана тама -
тело монаха на чијем је челу трн прогледао.

ВИЗИЈА НА РЕЦИ ЛУГ

Уз врбово пруће из тамног вира

успиње се ветар. Из даљине одјекују
урлици престонице безумља.
По челичном мосту шкрипе нокти
невидљивог, безименог.

Ту ђаво спава, покривен белим ушима татуле

издише клетве за свет.

Из пољубаца змије и земље

ниче црна магла, њоме смрт пише
име згаженог цвета и човека у
књигу непрестано дописиваног краја.

17
 82

ТМИНА, ЗВЕР И ПЕСНИК

Из шешира песника расте сутон.

Из облака свира црна труба, сови и лаву
прекида дневни сан, и тигар из пећине
риче да поздрави Месец са којим
на траг ловине ступа.

Ох, ноћи моја, нема у теби места

за анђеоских крила пречисти сјај,
усуд је твој да огрћеш убицу,
и сваки видљив и невидљив очњак.

Низ кору дрвећа које с вечери злокобно постаје

слива се месечина и шума се у црни рај отвара
као пупољак отровног цвета,
као зечије груди под канџом риса.

Разним гробиштима покров је тмина.

У океану њеном сјаје лобање – бисерја таме.
У планини њеној над трупцима срна
задушни плам вучјег ока сја.

Ал’ нема ту анђела белих

нити свеца каквог.
Само је песник њен искупљеник.

НА ТРАГУ СВЕТЛА

Месечина зарања у пукотину.

Светлост твори стазу, пут
израњања Инсекта на обронке града.

Инсекти вуку кочију по ивицама зграда.

Када се кочија на земљу спустила,

отворио сам врата.

18
По лицу ми се разли сјај огледала
закачених за очи слепог путника.

БУЂЕЊЕ ВЕТРА

Лице у огледалу
дубока је тмина.

Сиђи на дно одраза –

црнокрилог вртлога,
до кипа сазданог од
снова које никоме
ниси испричао.

Обриши прашину са
очију скамењеног орла.

Пробуди ветар.

Нек капије у небо полете.

ПОВРАТАК У ЗАВИЧАЈ

На крововима
напуштених кућа
вране у гнездима
греју изданке злослута.

Између решетака
прозора без стакла
чуче мачке,
из очију им
покојници гвире.

Киша залива црне барјаке

из отпалих облака проклијале.

19
 82

Валентина Новковић

СВОДОВИ

Једини звук који од мене остане

Биће свирала тршчана на уснама
Проворођене
За пој предодређене
Говориће ево је ево је
На глува брда подељене
На пропланке неочешљане
Где се ројем виле долинарке
На починак спремају
Једини траг који ћу ти пружити
Ластавице ће сакрити у гнезда
Да се за лет неспреман
Стази на коју тек покушај прстију
Пристаје
Поклониш
Кад у кошуљи оклевања бес откопчаш
Над припадањем ће се сводови распршити

МУК

На рубовима шољице јутарње

главоболим.
Предсказање шарам, тумачим,
неман ме из угла неокађеног
спопада.
Миомирисима прскам таванице очаја
помињем, проклињем, вапим,
муком одзвањам.
Надање свакодневљем урушено,
Пред собом освештавам.
Негве ни да шкрипну.

20
ГРАНАЊЕ

Расути плодови и горњенепчана

глад, расходи напуклих столица
у грмље покрај пута бачених.
Згужване вести давнашњих новина
за лажне стварности, без нас у њој.
Улегнута легала под теретом
будности и сто за честе тугованке,
весеља случајна.
Напукли црепови, склоништа за
птице на изненадни лет
навикнуте.
Окрњено степениште и најлон за
места где некад беху прозори.
Лелек пса који пораз живота
на постељи смртној препознаје.
Изложено ахиловље пред копљима
обучених стрелаца, лоза коју
на време племенитошћу не именоваше
те се ћутке кроз зубље протура.
И ми, у груђе посеченог стабла
Урезани, као спомен да се некад
Гранати умело.

ПРВИНА

Сећање има одсјај тек отвореног

кестена и мирис паљевине за
домом који се укућана одрекао.
Очи суровости на рубин заличе
док пламеном не обавију.
Гологлавог бесаница на
чистину мами царству
хиљадугодишњем да се
приклони
Челом ка висинама.
Хранитељку хрому

21
 82

и посустале водоноше на ураслу

ограду наслоњене, болим.
Стовне окрњене за извором
тугују колико и грло невољника
под сечивом неразумља.

22
Ненад Обрадовић

БУРЕ БАРУТА

Папир трпи све

Па и жену

Јебеш жену без папира

Чију?

Крешеш жену без основа

Своју?

Потписала два сведока

Дођи жено сада с бока

Ма поведи и свог момка

Наша постеља је гозба

Покажи ми тог свог госта

Да га питам: „Где си бре ти, Коста?“

Да ме млатне, да ме смлави,
Да ме скроз и наскроз

Обезглави, жено, моја,

Од чије руже, да тонем...

ЈЕДИНИ РАЗЛОГ ЗА САМОУБИСТВО

Оног часа када би

Макар и најгора жена
Некаквом божјом казном
Неким ђавољим чудом
Ишчезла са овог света
Ако би била последња –
Шта да се чека?

23
 82

Срећом, жилаве су то милице

И поред свих пренемагања
Оне ће нам, свима, уредно
Држати гробове и поднеће
Сва незамислива страдања.

И још ће наћи снаге

За коју песму јуначку.
А гусле ће саме
Да пронађу гусларку.

ХУЛА

- Покојници
о којима се не прича најлепше
свете се.

Она се брецне:

- Одвратно је то што говориш.

Настрадао је!
Сети се колико је пута
тебе Бог сачувао
и колико те још чува
и макар у то име
не хули
јер плашиш ме
и плашим се.

О, покојници,
лепотани

- Ако ме је сачувао
ваљда је имао зашта
а ако ме чува
без разлога
имам и ја богами рашта
да се родим
и да не дам ни пет пара

24
колико сам
је ли

- Заиста, заиста ти кажем

не пљуј по страдалима,
због себе.

Ах, боже,
кад већ свако
од нас троје, боже,
има свој разлог –
који је најјачи,
ако не њен?
Јер заиста
данас ћу бити са њом у рају
а већ сутра
(преко свих мртвих):

- Што се концерта тиче,

два момка за челом
у виртуозном извођењу
комбинације модерне
и класичне музике.
Само нас двоје.

ПУШЕЊЕ

Сањао сам
да ми је попушила
једна циганчица

Технички гледано
требало би да је то срећа
циганка је циганка
ма колико година имала

Али морално ако се узме

могла би то да буде зла коб

25
 82

девојчица је девојчица
ма била од којих год

Уздам се
да макар снови
знају за правду
и поштен рачун
да једном несрећом
једну срећу пребијем
не мање нити више
него да пустом искусном
нулом будем намирен
ако може и откупљен
где треба

Мада су сумњиви снови

ко сами богови да су
их у шали и пијанству
правили, па не би ме
чудило да сам поред
свег секса који сам дао
заправо ја испушио
и најебао

Знам само да не знам

ко ме је и зашто пробудио
кад ми је било најлепше
и оставио сасвим самог
да сањив долазим себи
у белим и лепљивим
остацима истине

ОКО ПО ИМЕНУ ЦУЛЕ

Провири

не могу више
да гледам у тебе једно

26
свак држи неку строгу
мотку за леђима

цуле, ти си сâмо
као пантер код апатина

нема за тебе другог

излаза осим јосипа броза
тако неког заслужног ловца
са два карабина и оптиком
демократског ослободиоца

не бој се, црно моје

27
 82

Јасна Јеремић

МОЈЕ ЈУТРО

Исцурео мрак из собе.

Проклети дан.
Нећу у вртове световне
а ни рајске.
Не љубим ни демоне
само бих још да
јасним се
мада папира више немам.
Писаћу жутим сузама под јастуком.
И можда време је за точени мрак.
Спуштам ролетне.
Настављам да сијам
и доручкујем свице.

ПИТОН

Једном сам ставила питона око врата.

Позирао је на тргу са добровољцима
за симболичну свотицу.
Нисам платила, само сам се смејала
у објектив.
А, онда, кад сам хтела да га нежно
одвојим са рамена,
обујмио ме и преко уста и лактова.
Исколачила сам своје увек равнодушне очи.
Никад ми није сишао с врата,
за живота.

28
БАШ ТАКВОГ ТЕ НИСАМ ЗАМИШЉАЛА

Баш таквог
те нисам замишљала.
Да јесам, давно бих побегла
у расечен кокос,
ил ' међ' зрневље нара,
можда и у давно оглодану
презрелу жуту крушку
на сметлиште одбачену.
А овако, јабука сам
црвена, изгланцана, пожељна,
ал ' већ загрижена зубима мртвим,
цедим свој сок
у празничним чељустима

ДОНОР

Накапаћеш довољно крви,

надам се,
па живнуће плаве речице
свуд по мојој кожи.
Неће више бити леда,
никаквог закрчења.
Праскозорје тераће сенке
голицавши снену зору.
Њен кикот ће ућуткати
зубато сунце надобудно
што бичује ролетне и завесе
све док не одлучимо
да и данас пустимо
светлост унутра.

29
 82

Шабан Шаренкапић

САМ САМЦИЈАТ

Никад нисам научио возит бицикло

И вјеровао сам да је то
Немогуће -

Казује ми Омер, брат:

Сјећаш ли се
Како нас је свјетовао отац -

Сине,
Сам самцијат
Испнеш се и пустиш,
И гледаш право, у даљине

Е, сад, да ли
Ово што ти причам, Шабо
Са још нечим има везе - не знам

(2022)

ГРИЈАТИ ЉУДЕ

Први сам пут чуо да градови

Градовима знају бит
Својта -

То ми је казала
Рођака Кијевчанин
Ика, фабрикуша и самица

Најмлађа радница у пакирници

Рукавица за извоз

30
Из Пазара
У братски Кијев

Грчећи у крилу боне руке

Хвали се мојој нани -
Замисли ти:

Сад ови моји прсти

По свијету расути, грију људе

(2022)

ДОЂЕ МИ ПОНЕКАД

Вели ми Хамо: имали смо вучјака

Отргнуо га је дјед
Од војника кад су се
Нијемци повлачили одавдје

У исти сахат
На истоме мјесту
Свакога божијег дана
Окренут југу, пас је завијао

Жалосно,
Док није пресвиснуо
За оним у бијегу човјеком

Усред те љуте кукњаве

Порастао сам
С њим -

Па ми дође понекад
Шабо, да и сâм заурлам за неким

(2022)

31
 82

СКРЕТАЊЕ У ПЈЕСМУ

за Предрага Финција

У кахви на монитору пратимо

Такмичење голубова
Писмоноша

Од Зајечара до Пазара

Навијача има пуно

И сви шуте као да је хатар:

Фаворит губи с руте скренуо

За новом голубицом -

Не срдит
Него захвалан судим:
То скретање, пут је у пјесму

(2022)

ОДРАЗ ЛИЦА

Човјек на углу главне улице

Продаје женске и мушке
Наочаре

Свакичас
Крпом у коју пухне
Упорно их и предано глади

У чистим стаклима наочара

Ја посвуда видим само
Човјеково лице

И тај одраз
Ни шмирглом се
Састругати отуда не може

32
Волио бих
Кад би једаред ово
Казао неко и за моје пјесме

(2001)

33
 82

Биљана Станисављевић

ВАТРА

Капија се сама отварала

од његовог звиждука у предвечерје
недра ми се шећерила
при помисли на његове велике шаке
на његова плећа што су се сударала
ко пар најбољих волова у јарму
О како бих се ко ласта
шћућурила испод те кошуље
на којој дугмад од снаге пуца
свањивала на грудима што су два бедема
која супиру моју дивљу жељу
да не поплави село

При помисли да му срце слушам

мирише ми жудња
на лист розетле у слатку
У стомаку толико жара
да бих хлеб могла да испечем
Отац је два пута коње презао
да ме у град лекару води
најбољу комовицу из дудовог бурета точио
а не зна да ми од ове ватре
неће ни лекар ни комовица помоћи
Бог с тобом дете
јесу ли те у порти о Светом Илији урочили
говорила је мајка и угљевље гасила
Стиснуто машицама на дну воде
шиштало је као јара
стегнута мокрим бутинама

34
У ФЕБРУАРУ

Ја сваког фебруара
ходам боса и говорим себи
имам много више времена од тебе
да спознам ватру
да је припитомим и научим
да ми се за прсте лепи
да укротим и потпалим крв
да гори у непрекидном кретању
Ја сваког фебруара
наизуст рецитујем
твојим белим лабудима
и корачам замрзнутим језерима
Научила сам да не идем испред наде
јер би ме тада пустиња прогутала
Ја сваког фебруара
пробудим твоје мало сунце
да угреје ваздух
у коме је твој бунт посађен
и обасја обале
на којима твоју бол и твој немир
моје море запљускује
Ја сваког фебруара
утеху поделим за тебе
и босонога призовем свемир
да те поново кроз песму створи

МРАЗ

Да преноћим и презимим
смртну казну празних листова
умотавам се тобом
као жељом чуваном
у лицидерском срцу
под јастуком
Колико мрака по пустошима
док ћарлијам у твојим грудима
као враголасти брђански ветар

35
 82

пун меда и месечине

пун жара којим можеш
потпалити тај дуван
који завијаш
Мраз по мојој хаљини
у којој сам ти се обећала
јер ме не грле твоје руке
веће од васионе
Колико ће требати
сунчаних медаљона
да откупим излазак на светло
да преноћим и презимим
смртну казну закаснелих писама

ШТО МЕ БУДИ

Што ме буди усред ноћи

што ме љуби слатко нежно
што ме црта покретима
у галопу и полако
што ме боји уздасима
што је ватру дланом такo
Узбуркао реке вреле
на копља ми груди беле
порушио бране чврсте
отпустио све уставе
Што ме буди усред ноћи
кад сам мирна и кад спавам
Па јуриша с таквим жаром
ко ратнике све да свети
исукао бритку сабљу
па шенлучи
као да ме од свих крије
Са бутина жеље капљу
посеко ме тако није

36
Пуковник МаЛден Фау

КУРЦ

Horror. Horror.
Пуковник Курц

Траже ли те још пуковниче?

Воде ли и даље реке дивљина до ужаса твоје главе?
Воде ли и даље до спознаје коју су ти представиле одсечене ру-
чице недужне деце?
Прелазиш ли и даље руком преко темена и чела?
Осећаш ли дамаре и пулсирање била,
Што у такту терора откуцавају.
Опимињу те пуковниче ти такти крвави,
Опомињу, да саучесник си био!
Увидео си, пуковниче,
Увидео, али касно,
Да животи су нам прашуме натопљене нaпалмом,
А моћници потентни чекају шибицу да кресну,
Да у нашим бићима пароксизмалне пожаре разбуктају,
Пожаре који све прождиру,
Редом све односе,
Сатиру и гутају,
А највише нас саме.
(Димови њихови замагљују нам видике,
Очи нас пеку од њихове густоће.
Волумени пакла испуњавају нам дроби.)
Клекни сада понизно пред тим димним бастионима!
Јер спаса ти нема, пуковниче.
Крвав си до лаката!
А и ми заједно са тобом,
Цуримо ти низ надлактицу.
Те капи крви што се низ дланове твоје слевају, то смо ми сами.
И наређење нам је познато,
Убијај и кољи али не буди прост!
Рацио се оденуо у синтезе киселинa и беснила,
Што из нечијих уста бљују,

37
 82

Из нечијих ноздрва цуре.

И џаба ти пуковниче та пободена примитивна копља,
Када позната ти је сила што ка теби граби.
Знаш да она са бомбама долази,
И мозаицима caчињеним од гелера,
Углављених у нечијим аркадама,
Перле низане страховима, мучењима,сатирањима.
Џаба ти домородци и та млада дивљанка,
На невиност она не полаже оружја.
(Последњег oвна принеси на клање пуковниче,
Ускоро неће бити стабaла што чувају твоја гнезда.
Нестају под гусеницама тенкова,
Падају под налетима авиона.
То што ка теби иде пуковниче, прогресом се зове,
Свите нишана и узаврелих цеви.)
И зато насмеј се задњи пут пуковниче Курц!
Крени ужасу у загрљај!
Дом ти је порушен,
Барјаци су пободени на врховима брегова,
Трубе се тријумфално оглашавају,
Свечане корачнице дробе лобање примитивних.
Осети воњ староседелаца,
Тај воњ једино је што је од њих остало,
Стигла је цивилизација.

БЕЧКА РАПСОДИЈА

Пнеуматик скупоценога аутомобила

Тек што је прешао преко скоро баченог томпуса
Који се, истину рећи
Мање димио од асфалта,
На који је полегао,
Тога поподнева

Одраз муслиманке у хиџабу

На фелни полираној до изнемоглости.
Провокативним ципелама на платформе
Није слутила конзервативизам

38
Запитах се,
Ако се Ислам подигне на платформе
Ко ће остати да се бори против капитализма?
Макар та борба била и реакционарна
У време данашње, ипак пружа некакву сатисфакцију
Ислам на Маноло Бланик погон!?
Не иде.
Прошаптах.

Пацови размножени око дунавског канала

Окупираше све градске паркове
Залеташе се на људе без респекта
Видех их ко герилце у Stadtpark-у
Нападају и повлаче се
Као да су схватили да су виша врста
Па сад своју револуцију спроводе оскољени
И заиста тако куражни
Подсећају на соколове сиве
Који уместо небеса
Резантним летом
Сиви асфалт режу на фронцле

Чуо сам поодавно

Да нема homo-sapiensa
И продуката њиховог колективног ума
Под паролом Дератизације!
Пацови би као дланом о длан
Преузели фирму
Трећег камена од Сунца
Заиста је и ред
Да пацови Земљу у своје бркове преобуку
Засигурно,
Праведнији би то свет био

Са балкона стана у коме живим

Посматрам круг људи око епилептичара
Тако у круг поређани
Чини се као да и сами
Неки планет творе
Махом, ту су, око човека,

39
 82

Не да помогну, наравски
Већ да smartphone-овима све то лепо прибележе
И тако, солидарно згуснутих трупи
И то мало кисеоника му ускрате
Јер, његова је несрећа
Узбуђење њихових устајалих живота
Који тако,
Само чекају каквог несретника
Коме ће кости
Запуцкетати по плочницима,
Као кокице што запуцкетају
У лонцима

Тек, једна персона,

Очигледно интелигенција узвишена
Homo-empaticus своје врсте
Приђе му и окрену га на бок
И можда му живот продужи
Можда погрешком?
(Са аспекта датога тренутка
Учинио је добро дело
Са аспекта коначности,
Чини се,
Као да је продужио агонију
На том дефинитивном путу ка вечности)
Јер живот ко живот
Колико год трајао
Увек је трен само
А спасиоци наши
Некада су гори
Од оних који су
Похрлили да нам животе одузму

На Floridsdorf-у
Сачекше ме две гангренозне ноге
Локалног пијанца
Буђави стубови
Носе посрнули битак
Ипак корача!
(И лименку не испушта из руку)

40
Ево и пева сада!
Овај сјајан човек нагна ме на мисао
Да заиста песмом требамо поздрављати
Сопствену трулоћу
На коју често,
Занесени призорима,
Нажалост заборављамо.
(Шта је то истинитије од трулежи?)

Ускочих у трамвај
А за мном улете џанки
(Најотменији џанки планете Земље)
Носио је ретро плаво-белу
Адидас тренерку са рајсфершлусом,
Плави шешир pork pie!
И сам је подсећао на планету Земљу.
Лице му није било камено
Као Бастер Китону
Који је шешир,
Лежерно и криво насађен на глави џанкија,
Па тачно и век раније,
Прославио

Стонд на његовом лицу

Отркивао је релаксирајућу обамрлост
Која је била равна религиозној тупоћи
Ипак, мање штетна
Задигао је леви рукав тренерке
А ја му по венама угледах печате
И не знам зашто учинише ми се
Tрагови диносауруса
Који као да су по његовим венама продефиловали
Бежећи од катастрофе коју астероид проузроковаше
Печат по печат
Траг по траг
У једно сам био сигуран
Њему неће требати астероид да би се ослободио
Нити би он,
У његовом случају
Слутио на катастрофу

41
 82

Већ на дуго прижељкивани догађај

Повремено је уморног погледа,
Преко пута себе,
Посматрао дете у мајчином наручју
И у зеницама му се могла разазнати
Мајка коју никада није имао
А у осмејку,
Дете које никада неће имати,
Дете које никада није био

Трамвај стаде на станицу

А он се одједанпут прену
И изјури напоље

Окренуо сам се за њим

И видео како за трамвај замиче,

Најотменији џанки планете Земље

ЕН

Није им било мило кад љубио сам Нусрету

Тамо на Burggasse-у
Међу стотинама батова других
Препознавао сам бат њеног корака
Језа у крстима
Погледи кад нам се у даљини сусретну
Њен смех суздржани
Сав мој космос садржани
Није им било мило кад Нусрету сам љубио
Чини ми се
Драже би им било
Да нас је снајпер са Stephansplatz-а
Ко оно двоје несретних и младих
У Сарајеву побио
Па да се на плочницима филигрантским
Пред дверима Катедрале
Крви наше у загрљају сједине
Крви топле

42
А телеса ледна
Изложени тако
Као у каквом перформансу булеварском
Доказ смо једна
Страст бисерна, најчистија
Курвањског је метка вредна
Није им било мило кад љубио сам Нусрету
Зар да у свету белом
Необрезани сретне ону што се клања
Џаба свеће попаљене
И појеви мујезина
Молитве уперене ка труповима светаца
Џаба минарети,
И сви крстови света
Пободени у непознато
Цркве велелепне,
На пропланцима Џамије
Које ни Мимар Синан
Подигао не би
Пред прагом очију мојих
Срце заповеда
„Поселами је,
Јер доцкан се прикрада
Поселами је,
А зашто и не би?“
(„Не дај руку Нусрета
За пексина каурина!
Не дај молитве ти сваке
И нерођеног сина
Зар ћеш на басамаке Алаху кренут'
Опогањена руком хришћанина
Сети се рахметли бабе што те нунао
И главу малецку прислањ'о на калпе
Сети се амиџе Сафета
Што те првом стиху из Курана подучио.“)

Нусрета Имамовић.
Кратко, звао сам је Ен
Очи као два гарна зара
Крила су сву мистерију еротике

43
 82

Због ње постао сам конвертит

Прод'о идеале
Под фењерима црвеним
ЈА! Курва најдрољавија!
У том нихилизму еротске пасије
Нестале су молитве, идеологије и религије
Све пароле и максиме
Постадоше обичне трице и кучине
КОГА БРИГА!?
Нусрета Имамовић.
Сад у Стамболу своје ђаке има
Кажу удала се за човека своје феле
Нусрета Имамовић.
Моја молитва и закон
Светоназор и доктрина
Најгласнија парола
Најфанатичнија максима

Кратко, звао сам је Ен

ПЕСМА О ЗУБОБОЉИ

Хорхе Луису Борхесу

Свемир је библиотека
Тако Борхес вели
А успаљено непце моје пробубњало
Ко да је свих књига света
Поглавља порађало

Свемир у непцу
Ширио се боли
Библиотекари пазише
Да га равномерно расподеле
Од врата ка темену
( И супротно )
(( Сваком опеком болном
На право место положеном
Лавиринит подижаше ко каква заједница Дедала))

44
Бол се олавиринтио
Да од самога себе онемогући бекство
Узидан у хипонотишућој постојаности
Центрипеталио је ка језгру вртоглаво
У предаху жарне боли
Читао поезију Октавија Паза
Одлазио и враћао се у исте ходнике
Таквим кретањем потврђивао реалност циклизма
( Неком општеприхваћеном
Неком исцрпљујућем
Како коме!? )

Бауљајући добровољно заробљен

У хладнокрвној бруталности резона
Какву само лавиринти могу да поседују
Питао се,

Коју ће нам то књигу свемир позајмити?

А коју дати у трајан посед?

***

Сергеју Бодрову, највећем мангупу са праве стране Зида

Брат.
Бодров.
Рапорт њему предајем,

И даље пристижу војници са непознатих фронтова

Чизмама газе асфалт испуцали
Који као да су тенковске дивизије
Који трен' раније мрвиле гусеницама
( Ништа се не зна о њима
Сем да зналачки праве експлозивне направе
Субверзије свакакве
Или су добри на снајперу
У временима смутним, мирнодопским

45
 82

Раде као обезбеђења

Или плаћене убице)

Брат.
Бодров.
Рапорт њему предајем,

Чисте су цеви кратежа

Од Москве до Лењингарда
Само чекају миг твог куријачког ока
Да из њих се сачмом крене сипати правда
Јер, брате Бодров
Врте се моћници ко дискови у ЦД-плејерима
Урином својим купају беоњаче сиромашнима
Не зазиру ни од чега
И фали нам праведника
Анђела са сачмарама
Са много патрона око појаса
У град се сјатила сва силина,
Рече Немац,
А у њему човек до човека
Ко до слине, слина
Врло је важно знати
У кога сачму истрести

Брат.
Бодров.
Рапорт њему предајем,

Жене постсовјетске ере скривају хематоме

У мраку мужевљевих усних дупљи
Чији задах алкохоличарски
Топи Сибир и Камчатку
Или,
Лепоту топе киселинама
Попут Кат
Која се од јутра купа у АЦИД-у
Видео сам Цвету на пијаци
Тамо где си Чечена послао у вечна ловишта
Отечена јој је лева страна лица

46
А мужа свог и даље чува
Зашто је то тако мој брате Бодров?

Брате.
Бодров.

Посматрам те са Невскога Проспекта

На рубу анђеоског крила ђускаш уз музику Наутилуса
Кад завршиш са плесом
Дођи код цркве Христовог ускрснућа
Носићу белу ролку попут анђела
Понеси кратеж
Код мене су патрони
Да проспемо крв нечију
Преко белог мермера

У ЧАСТ СКАРАБЕЈУ

Брату Балегару

Живот је терање говнета

Пред собом

Човек, попут Скарабеја

Али не узвишен, као кукац тај
И не чист, као Балегар
(Још и тако знан)

Када се зберу све слине, крмељи

Перути, церумени
И остали измети
Онда се и сам човек учини ко говно
И рекло би се
У таквом мизансцену просценијумском
Да говно тера говно
А скарабеј се у своме прегалаштву
Указа као нешто аристократски племенито
Док балегу еонима
Потерује упорно

47
 82

И само му звезде оријентири бејаше

Преко пустиња и дина
Котрљајући своју красну балегарску арихитектонику
И све то време
Док га сунце прљи
Скрива плод новога живота
Прешао пут од мита до синхроницитета
Бљеском новог ускрснућа
Подигао цивилзацију кићену пирамидама
Низ чије су се каскаде
Скотрљавале балеге од легенди и многобожаштва
И тада су они много напреднији од нас
У савршеној сферичности балеге коју тераше
Увидели своје врховно божанство
И десило се
Можда јединог пута
Од када су бактерије похрлиле на копна
Да црна одра једног кукца
Буде изасланик жутог Сунца

ТРИПТИХ ТОПЧИДЕРСКЕ КАРАКТЕРОЛОГИЈЕ

Боки Јагодинац
У ЈСО-у познат као Роки
Годинама под Легијином командом
Припаднике Јединице обучавао самоодбрани
То „Командант“ изговара са посебним пијететом
И са гласом К, наглашене фонетике
Кад њега чујем како изговара то „Командант“
Откривам да се и гласом може подићи велико слово
А не само пером
По узору на Команданта
Тетовирао ружу на врату
Као убица полицајца
Ушао у анале правосуђа
Добивши, тек,
Три године за убиство
Наводно у самоодбрани
По Топчидерском парку

48
Шета хаскија Леа
Личе један на другога
Само што је Лео мање крволочан
(Иако га у дворишту куће
Сачекује увек исти подебели ланац)
Иза себе вуче два пропала брака
Прва жена га нервира прву половину недеље
Другој следује наредна половина
Сина покушава да прогура у фудбалу
Јури везе и смишља комбинације
На питање шта ради
„Чувају га ови из Јединице“
Знамо да је понекад
Радио као обезбеђење
Пре неки дан купио је Fiat Punta
Славету поклонио ганц нови тигањ
Кад види плаву униформу
Очи му се крвљу боје
Како се мени чини
Још ће некога да убије

...

Педа пљачкаш
Топчидерац одвајкада
По Шведској правио чуда
У тренуцима инспирације
Колима се залетао у излоге жутара
Лежао у Забели годинама
Тамо примио вакцину против Вариоле Вере
Сада је одабрао кинеско цепиво
Које је добро поднео
Иако хапшен у време „комунизма“
О Титу говори све најбоље
„Знате ли на шта је овај парк личио тада...“
Овом реченицом често започиње беседе
А руком показује
На закрчено шипражје
По парку којекуде
Једну жену волео читавог живота

49
 82

Туђег сина извео на прави пут

Пати што му се мали не јавља из Швице
Пати за женом која је преминула
Комшију Чеду Четника
Хтео у авлији да избоде шилом
Воли да пије са млађима
Кад попије три пива
Поверује
Да ће заувек бити млад
Плаши га самоћа
Иако то не говори
Јер га на скорашњи крај подсећа

...

Пенки, 23 Блок
Панда,
Како га још Славе зове
Јер се урађен парком клати
Баш попут панде која иде на две ноге
Момак фотографског памћења
Бивши студент, дилер и разбојник
Садашњи овисник о хероин и ксалол
У Белој књизи заведен
Као члан Кекине банде
Некада по месец дана не излази из куће
Чисти се од хорса
И остале хемије
Која му нагриза жиле
У горњој вилици има пола зуба
Таман колико му треба за
„Seven-days“ кроасан
Дичи се спектакуларном пљачком
На Новом Београду
Које су снимиле булеварске камере
Још више
Дичи се заједничком фотографијом
Са Кеком
Начињеном негде у Јужној Америци
Често нервира Славета

50
Који га је покупио са улице
Није знао да у кућу пушта
Бившег човека
Садашњег наркоманског паразита
Који главу само једном мишљу преокупира
Како да не ради ништа
Тренутно на грађевини
Са неким Босанцима
Покушава да отплати дуг за струју
Босанци га не би узели
Да их Славе раније није задужио
Пенки је зарађеним новцем
Ипак дуг решио да враћа хероину
Како се мени чини
Од посла неће бити ништа
А ни од Панде

51
 82

ПРЕЋУТАНА КЊИЖЕВНОСТ
Драгољуб С. Игњатовић, рођен је 1936. године. Дипломирао је
на Филозофском факултету у Београду, на одсеку књижевност и је-
зици. Радио је као професор и као научни сарадник Института књи-
жевности и уметности у Београду. Писао је књижевне критике и е-
сеје, преводио са руског и француског.
Објавио је књиге песама: Освајачи, 1966, Лађе и ломаче, 1970,
Сонети и катрени, 1982. Тибулове светковине, 1988.
У издању Института за уметност и књижевност објавио је 1986.
године студију ,,Спомен на Руварца“ и књигу разговора ,,Са
писцима и о писцима међуратним“. Многе његове научне студије
објављиване су у часописима.
Био је члан редакције ,,Књижевних новина“ од 1962. до 1969.
године. Са неколико пријатеља основао је књижевну групу ,,Данас“,
која је покренула први самиздат. Са групом интелектуалаца је 1979.
године покренуо часопис ,,Часовник“ који је убрзо забрањен. Због
затварања песника Гојка Ђога 1981. године изашао је из чланства
Удружења књижевника Србије.
Драгољуб С. Игњатовић је био ултралевичар, оштар критичар
друштвено-политичких система. За своје саопштење на тему ,,Кул-
тура и револуција“ који је изнео на Дивчибарама, на научном скупу
филозофа, социолога и књижевника Југославије, 8. фебруара 1974.
године, осуђен је на три године и шест месеци затвора због ,,непри-
јатељске пропаганде“. Тада је осуђен и његов бранилац, адвокат
Срђа Поповић. Из затвора је пуштен раније захваљујући залагању
светског ПЕН клуба и немачког нобеловца Хајнрика Бела. Титу,
који је у то време био кандидован за Нобелову награду, није ишло
у прилог да у затвору држи песнике. Али забрана јавног иступања
остала је на снази.
Драгољуб С. Игњатовић се потпуно повукао из јавног живота,
стварајући у осами. Умро у Београду 2006. године. Њега прећуткује
наша књижевност. Он је знао да ће тако бити, јер оно што је писао
и говорио не одговара ниједном систему. Драгољуб С. Игњатовић
је остао доследан својој идеји о слободи, зато је и прећутан.
Али ако оставимо по страни његов политички ангажман који је
заиста скупо платио, остају као трајна вредност његове студије, пре-
води и поезија.

52
Драгољуб С. Игњатовић (1936-2006)

ТИБУЛОВЕ СВЕТКОВИНЕ

На измаку је вихор, светлост ће погинути.

У час, у дан чији се корак већ чује преко
брвана наших,
Месец ће пасти у маглу,
Сунце ће бити на путевима зиме.
У час чије се лице већ види у крошњи
чемпреса,
црн облак ће нас отровати.

Делијо ластоока,
стас свој и ход лабуђи
усмери к мени: да се радујемо.
Остави свет, нак почива у бесмислу,
небеса људска остави у јаловости, у боји
безбојној.

Што ће ти забаве по трговима?

Зар лађе не тону, зар куће не горе –
за твоју свилу и ћилибар, за наруквицу од
слоноваче?
Чему весеља по дворанама,
дивље гозбе, раскош опијања?
Која ли чета гине у шикари –
за твој осмех, за твоју игру,
за кап мириса у витицама?

Остави свет, Делијо,

нак се траћи по својим путевима окованим,
нек се дави у зидинама,
нек се распиње у војскама.

Још мало, светлост ће отићи преко језера,

у туђу земљу, туђинцима,
оставиће нас дан:

53
 82

слепе под глувим сводовима,

да нам је горак хлеб, и тешка постеља.

Зато, окрени лице к мени.

Пред вече, дођи као велика сјајна птица,
као шимширов шиб: да се радујемо.

Овде су ливаде покошене и жито је снесено,

плодови земље мру већ, прекрасном снагом,
пуши се њихова зрелина по столовима.
Овде су се, као обрвом твојом,
воде примириле и шуме утишале,
и ноћи су прозирне:
видљив је лавеж, чујан је сан ситих јата.

Моја су поља пространа, и стазе широке,

моје је небо топло. Светиљке мог дома
миришу на крило ластавичје,
имају тело раног пролећа.
Сред мира, светиљке звоне витко. Делијо моја.

Послужиће нас хлебом и сиром,

млека ће нам донети, јабука, и венце босиљка,
па ћемо, с фрулашима, поћи у дубраве,
подне да дочекамо, и вече испратимо.
Девојке ће нам грозд даровати,
младићи воду с врела, а у ноћима –
гледаћемо лица уснуле деце, и, с рукама на
врелом лишћу,
слушаћемо како нам љубав расте,
и шум наших усана, као изданак.

Окрени се, дакле, к мени. Остави свет

нек бије своју ружну битку, метеж људски –
нек векује узалудно.
Овде је Нада. Овде је мушкост моја, и туга,
добра као огањ на трудном путу,
овде је љубав наша, дубравска, и нежна,
као кљун по житу просутом.

54
Али није. Брате мој далеки,
нит је у ораховој љусци – висина,
нит Истина – у песми овој,- твојој, и мојој.

КОМАРИЧКИ ВИР

У тој тајанственој води, црној ко гавран,

опрах се. Сенка ми потону и оста,
ко пламен свеће, ко престарели балван,
лебдећ измеђ мене и дна. Бог Благоста,

многолики лепотан, бранич грехом зачете

деце, љубимац жена, ту прикован
вековима, хваташе ме, ко штене, за пете,
бедра ми, пазухе љубљаше, обрадован.

Сав дан, ја у тој зачараној води.

Тело које је Бог миловао, са смртницима,
ево, вечера, и смртницима годи
па га маме. Сам Благоста у ланцима,

у земаљској води жедан вода небеских,

за трпезом - мира обеда фрескних.

ЗРЕЛОСТ

Лице мириса на тешку потковицу.

Мириса на лет ванземаљских киша.
Ратниче, у мач уденут да се туга стиша,
срећно ти сусретање са мном по сну,
наши двобоји смртни, наше љубљење по дну.

Слико милозвучна! Тек сад јеси боја:

чеона кост убиством брушених сиромаха,
клетва звери језеро што има за свој облик,
у буру и брод лепо мењање праха.

Чији је овај век који нас спаја?

55
 82

Твој поход пропада као напуштена кућа.

Клечим...Али срџба маше прозирним латицама:
лаки су, памтим, оклопи после свирепих клонућа,
нежна су копља бачена, зрело, до краја.

ПОЗИВ НА МЕГДАН

Хајдемо, Смрти, у поље равно.

Доста је било мржње и зађевице.
Дедер, да поделимо мегдан, јавно и љубавно,
да наспрам битке станемо сучелице.

Доста је било јурњаве по облацима,

по врхунцима бића, по небесима плача.
Нек се размак измеђ нас одмери корацима:
да моја душа твоју руку надјача.

Ил твој закон моју душу,

и моје дуго гиздање пред битку.
Да моја душа надјача људску смушу,
и да у гроб легне ко у жену витку.

Хајдемо, Смрти, у поље ширно.

Раме уз раме, ко два брата
насмејана. Сиђимо, дакле, мирно
и дарујмо се јабуком од злата.

Будимо витези немилосрђа

за које не чу Свет ни песма.
Из побеђеног неће изнићи рђа,
нићи ће брест, ил млин, ил чесма.

Доста је било патње и несанице.

Хајдемо, Смрти, у поље родно.
Умно је, видех, само мртвих лице,
Спокојно – само оно што је плодно.

56
ПЕСМЕ СМРТИ VIII

Смрти, моје обиље је сажето

и строго. Није ли у плоду јабукином,
маленом за шаку, сав Свемир
и све његове силе, зрачне и течне?
Велики ће огањ да плане, Смрти,
кад се сударимо на мом путу,
на твојој странпутици. Велики ће огањ
да згасне, јер у пепелу ваља
да почине грумен човекове муке,
тежак као младо брдо. Патњо
сажетости, у сандали змијоловца,
у папку дивокозе, сутра, кад
измирење два непријатеља
отутњи даждем низ поља
пшенична. Моје обиље је строго, ал
биће само јад за лутајућу животињу.

МИЛЕШЕВСКИ АНЂЕО

Анђеле, бео си ко пуслица

у салонима нових богатуна,
Анђеле, бео си ко пудлица
у будоарима нових госпи, крај мајмуна

и дога њихових. Не буди посластица,

ни псето. Окрени ћурак наопако.
Кад те створи, мајстора прекри несвестица,
печал обори руке: нико тако лако

не даде небеско земљаским.

Анђеле, у огањ свој уђи.
Поган је и у бдењим манастирским,
и у буни. У огањ свој ваистину уђи.

57
 82

КИБАЉЧИЋ

Сутра, у зору, биће обешен.

Џелат, лекар, судија, записничар,
мрзовољни, јер задатак је одавно решен,
и чему сад, с помпом расходовати ствар.

Смрскан гркљан, бол где је јетра.

Али ноћ је дуга, дај ради:
баш сад, кад је примена сантиметра
смешна – да се из магацина извади

одговарајући ковчег. Уради!

Ваљан песник би исклесао сонет,
за љубавницу – хемичар дао помади
чаробну моћ, посластичар – нов корнет.

Свете, немаш ниједно скривено море,

ни забрањену међу, погибељ-сутјеску.
Обешен, клатећ се, чедно, међ дечачке горе
он, ко живописац, сатвори лађу васељенску.

ВУЦИ

Кад би кроз град протрчали вуци,

усред поднева, сити, горостасни,
не хајећ ни за шта, безопасни,
без крви на крзну и њушци...

Кад би с мостова запливали

низ Саву, тамо где су Карпати,
морало би све да се врати
где је и почело, кад бесмо само Слави.

Морало би све да се врати.

Морало би поново да почне.
Ал не коњаници, ни чете моћне...
Невесте, гајде, ненаоружани свати.

/Приредила: Гордана Симеуновић/

58
 Гордана Симеуновић (1963, Београд), пише поезију, кратке
приче и лирске записе. Њена поезија је превођена на шведски,
енглески, француски, шпански и румунски језик. Члан је Удружења
књижевника Србије. Припада Песницима света, организацији
Movimento poetas del mundo. Сарадник је Националне ревије
Србија. Живи и ствара на Умци, недалеко од Београда.
Добитник је више књижевних награда.
Објављена дела:
Моја хаљина и ја (Слободна књига, Београд, 2000)
Наруквица од слоноваче (Слободна књига, Београд, 2002)
Побуна крпених лутака (Народна књига, Београд, 2005)
Подно мирног сна (Књижевна академија и аутор, Београд, 2008)
Време хлебова (Књижевна заједница Југославије, Београд,
2009)
Бука живота (Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2015)
Пут до моје куће, изабране песме ( Граматик, Београд, 2018)
Најлепше љубавне песме српских песникиња, приређивање
(Граматик, Београд, 2013)
Подно мирног сна, звучна верзија збирке намењену библиоте-
кама за слепе у региону, Матична библиотека Источно Сарајево
Јабука у српској поезији, приређивање (ауторско издање Г. Си-
меуновић, Београд, 2019)
Витки Пламен (Пресинг, Младеновац, 2021).
Члан је Удружења књижевника Србије. Припада Песницима
света, организацији Movimento Poetas del Mundo. Живи на Умци,
недалеко од Београда.

59
 82

ЗУБЉА
Ранко Павловић

ПЕТ

МЕРМЕР, МЕСИНГ И БОКАЛЧЕ ЉУТЕ

Да ли сам у Спомен-збирци Павла Бељанског или Галерији Ма-

тице Српске у Новом Саду? Слике ми се пред замућеним погледом
у кошмару смјењују пред очима. Зажмурим начас, да се увјерим
није ли то само неки причин, али чим отворим очи, видим како
према мени иде Ђура Јакшић, исти онај којег сам малочас гледао на
аутопортрету. За руку води лепршаву дјевојку у плавој хаљини.
Гледам их како ми прилазе, а не могу да откинем поглед са зида.
Тамо, гдје су били малчице припити пјесник и дама у плавом, зас-
трашујуће зјапи празнина из два рама.
Позивам Ђуру у кафић, ту одмах испред нас, на пиће.
– Не пијем – одбија.
Примјећујући моју зачуђеност, жури са објашњењем:
–Тих неколико обојених капи у чашама дебелог дна, или вино
у стакленим бочицама које изгледа као лијек – никако!
И даље сам збуњен, не знам шта бих рекао.
– Него – наставља он – хаједемо ми лијепо у претпрошли вијек,
па ћемо у оној мојој крчми наручити бокалче љуте и пијуцкати до
зоре, као људи.
– А шта ћемо са оном дјевојком, „Девојком у плавом“? – питам.
– Не брини за њу, снаћи ће се она међу оним месингом и мер-
мером у кафићу у који ме позиваш.
Мало поћута, па кад је видио да с мог лица на тротоар на
коме стојимо још се није скотрљала знатижеља, помало шеретски
додаје:
– Знаш, питање је и да ли она хаје за нас двојицу.
Мисли ми поново замутише она два празна рама.

60
 – Опет ћеш закаснити на посао – дрма ме и љутито говори
супруга, нимало слична оној дјевојци у плавој хаљини.
Тргнем се, испржим руку, а онда је нагло повучем од ноћног
ормарчића, плашећи се да не преврнем чашу с ракијом уз коју ћу
попити јутарњу дозу лијекова.
С ракијом?
Ракијом? Бјеше ли оно Спомен-збирка Павла Бељанског или Га-
лерија Матице Српске?

ГУСЛЕ БЕЗ ГУДАЛА

Сањам да у јаворовој хладовини читам књигу Иве Андрића

„Шта сањам и шта ми се догађа“. Клизе ријечи шумском тишином,
уплићу се у влати траве и латице шумских цвјетића.
Одједном, прасак над мојом главом. Погледам: на деблу јавора
отворила се родница, и пљусак плодове воде сручи се на моје снове.
Не прође ни часак, а из роднице провири трбух јаворових гу-
сала, са затегнутом јарећом кожом, и новорођенче, као теле из
краве, тресну у траву и растјера пчеле.
Скидох кошуљу и обрисах гусле.
Пожељех да засвирам и запјевам, мада овај древни инструмент
никада нисам узео у руке. Истог часа младалачки стихове у књизи
на мојим кољенима постројише се у одред десетераца.
Узалуд се окрећем на све стране, ни трага од гудала, а без гу-
дала…
Ко зна да ли га је строги писац, који и сада бди над својим јуна-
цима, сакрио у свој или у мој сан?

ПРЕДАХ

Сједио је на давно обореном стаблу и зурио у даљину.

Над планинским врхом начас је застало сунце. Тек толико да из
ока истисне капљицу зноја, помислио је. Или да га он, пјесник што
сједи изнад одавно пусте родитељске куће, сними за свој имаги-
нарни aлбум вјечности. Потом ће га, као мајка новорођенче, смје-
стити у меку постељу још ненаписаног стиха.
Тихо се гаси румен пламен у облачку над сунцем и у шуми под
њим. Не чека, помисли, ватрогасце (без)ума, јер вјечност пали и

61
 82

гаси ватру, зна то добро сунце које још никад није заборавило да се
јутром пробуди.
Трже га цвркут усамљене птице која је пјесмом успављивала за
планинским врхом већ скривено сунце, баш кад је он, одломљеном
сувом гранчицом са стабла на коме је сједио, по спарушеној трави
пред собом, исписивао посљедњу ријеч стиха који ће сунцу бити
постеља.

ПРЕКИНУТА НИТ

Дјечак се играо на ливади.

Сједећи у трави, привукао је себи једну биљку на чијем врху је
самовао сићушни ружичаст цвјетић. Почео је да откида једну по
једну латицу и свакој нешто шаптао, прије него што би је спустио
међу травке.
Када је откинуо и бацио и посљедњу, пету латицу, са крунице,
ништа веће од зрнца бибера, почупао је оне ситне длачице.
– Без латица, прашника и тучка, ова биљка остаће без сјеменке
– долазио је из шумарка, потока, космоса, одакле ли, неки лахораст
глас, сличан једва чујном шуштању крошње брезе. – Тако ће се пре-
кинути нит живота који се сјеменком генерацијама преносио са са-
сушене у јесен на новониклу биљку у прољеће.

ТЈА

Рано каснојесење магловито јутро. Кишица кваси тротоаре и,

на чудесан начин, увлачи се у кости пролазника. Огољеле липове
гране, и без помоћи вјетра, примичу се једна другој; и оне би да се
згрију.
У новоизграђеној четвороспратној згради тек у два-три усељена
стана свијетле прозори.
Око зграде још има посла. Двојица тек пристиглих радника
склонила се од кише под балкон стана на првом спрату, обукли ка-
банице и, ћутећи, дувају у шаке, да их загрију како би лакше ухва-
тиле лопате.
– Ћутиш? – каже један.
– Ћутим.
– О чему?

62
 – О томе како би било лијепо ући у овај стан изнад нас, завршен
прије неколико дана а јуче усељен, и у топлој соби попити чај.
– Тја – било је једино што је могао рећи онај што је започео
разговор.

63
 82

Јелена Трајановски Станковић

ЖЕНЕ КОЈЕ СУ ВОЛЕЛЕ ЈАБУКЕ

Све то с јабуком почело је, ваљда, онда кад је моја прабаба Јања
одбила перспективног просца и изазвала, мало је рећи, скандал у
селу. Додуше, не у свом већ у оближњем, из кога просац беше до-
шао и у које се потом вратио зајапурен као добра, зрела бабура.
Просац је, наиме, баш као и Јања, био из фине, домаћинске по-
родице. То се, наравно, мерило хектарима земље, воћњацима и њи-
вама. Просац и Јања се дотад нису познавали, још су мање знали о
имањима које поседује друга породица, али су зато њихови роди-
тељи о томе знали баш све. Стога су одлучили да се преко својих
јединих потомака стасалих за брачне воде ороде.
Како обичаји налажу, просац је са својим родитељима и још јед-
ним риђокосим момком из свог села, као независним сведоком ве-
ридбе унапред предодређене за успех, дошао у дом Јањиних роди-
теља. Трпеза беше пуна разних ђаконија. Флаша домаће ракије се
лагано празнила уз све веселије приче, те убрзо беше утаначен и
мираз. Договорено је и где ће младенци живети и колико ће синова
изродити. На столу беше и чинија с јабукама, како би будућа млада
по коначном руковању родитеља и склопљене веридбе дала просцу
једну јабуку као симболичан знак свога пристанка. Јања је за све то
време била ћутљива и тек би уљудно одговорила на понеко питање,
постављено реда ради. Просац је био расположенији јер му беше
лакнуло када је видео да је Јања, заправо, изразито лепо женско че-
љаде, те да неће проћи као комшија Живорад, који се недавно оже-
нио. Момак – независни сведок био је стидљив и ништа није гово-
рио. Само је пажљиво слушао о свим тим њивама, воћњацима, веро-
ватно се у себи прерачунавајући колико их он има. Посматрао је
присутне са суздржаном тугом.
Коначно, родитељи будућих младенаца се изгрлише и наздра-
више. Просац је све смелије посматрао Јању као већ купљено и-
мање, момак – независни сведок усиљено се смешкао, а Јања је мо-
тала по рукама највећу јабуку из чиније, крајње незаинтересована
за важан тренутак. Најзад се све очи управише ка њој. Остало је још
само да, као и свака васпитана млада девојка, смерно спусти јабуку
просцу у руке, па да се будући пријатељи задовољно растану после
добро обављеног посла. Јања је ћутала и упорно окретала јабуку.

64
Тишина постаде непријатна али родитељи нису губили наду, ша-
лећи се како будућа невеста „тврди пазар“.
Смех је прекинула јабука која је пролетела тачно између њихо-
вих глава и право у недра погодила момка – независног сведока, а
који је брже-боље ухвати и задржа.
Тајац који настаде, а потом и сви покушаји оправдања како је
Јањи јабука сигурно случајно испала наиђоше на осоран деманти.
– Њега – показа прстом Јања на јабуком добрано звизнутог
момка. – Хоћу њега. Или ниједнога.
Устала је од трпезе, осмехнула се риђокосом Сави и уздигнуте
главе одшетала од пропале просидбе, задовољна својим умећем
гађања.
Како се цела брука окончала са прошчевом породицом, мање је
важно. Али Јањини родитељи, иако традиционални, бејаху добро-
душни и безрезервно наклоњени својој ћерки јединици, те сада у-
питаше збуњеног и у том часу већ насмејаног Саву шта он има да
каже на све то.
– Ако она мене хоће, хоћу и ја њу. Верујте, вредан сам, имам
нешто земље а стећи ћу још. Никад јој ништа неће фалити.
Тако је Јања пошла за свога Саву, кога је јабуком изабрала. Сава
је одржао реч дату њеним родитељима. У почетку нису имали
много, таман колико треба, но Сава је био виспрен и вредан младић
па су временом мало-помало ширили своје имање. Јањи заиста
ништа није недостајало, а са рођењем њихове кћери Јованке њихова
је сеоска окућница добила и једну јабуку. Сава ју је засадио у Јован-
кину част.
Нажалост, Јања је преминула у тридесетој години, оставивши
Саву са девојчицом, која је потом преузела све домаћинске послове,
те је са својих десет година везла, шила, месила погачу и правила
колаче. У слободно време радо би читала. Жвакала би сочне јабуке
и сањала о великим градовима описаним у свим тим књигама. За-
мишљала је небодере начичкане осветљеним прозорима, као да је
свако предвечерје својеврсни празник. Сава је бринуо о кћери, мада
се сасвим отуђио од других људи. Како је Јованка расла и Сава је
све мање желео да буде близу ње. Говорио јој је да личи на мајку, с
тугом и захвалношћу, а онда би се затворио у собу и дуго плакао.
Најзад, када се Јованка задевојчила и стасала за удају, отац јој је
рекао да побере што више може јабука са дрвета и да оде у Београд
да се школује.

65
 82

– А шта ћеш ти, тата, сам овде? Ко ће да ти кува, да чисти? Ко

ће да брине о теби и имању?
– Не брини за имање, Јоле, не брини ни за шта. Брини о јабуци
колико можеш. Идем ти ја код моје Јање.
И отишао је, заиста. Сутрадан га је Јованка пронашла испод
дрвета давно засађене јабуке у част њеног рођења. Деловао је као да
спокојно спава, али га ни Јованка нити било ко други никада више
није пробудио.

***

Јованка се у Београду запослила као кројачица. Упознала је

маркантног, амбициозног члана Комунистичке партије, који се уна-
пред представљао као партијски секретар, а од ког се развела убрзо
пошто је родила кћи Јелисавету и пошто је он и заиста постао оно
што је хтео. Разлог је било Јованкино упорно, непоколебљиво одби-
јање да скине крстић који је од мајчине смрти носила око врата.
Муж је умео да јој бесно приговара пуних уста док је алаво гутао
питу од јабука коју је она с посебном пажњом спремала.
– Скидај то, море, није ти бог подигао земљу на ноге после
Шваба него Партија! – грмео је док су мрвице пите излетале из ње-
гових чељусти, упркос његовом настојању да их у њима задржи.
Најзад, када је схватио да Јованка још и сваке недеље иде у
цркву, није више могао да дозволи да му такав, „неподобан“ брак
уништи каријеру у успону.
Јованка није често обилазила родитељско имање. Оно је време-
ном пропадало, све осим јабуке. Јабука је давала исте слатке пло-
дове. Била је као самоникли цвет из камена, коме су били потребни
само то сунце и то тло. Њена кћи Јелисавета радо је распусте про-
водила тамо.
– Јелисавета, силази са дрвета одмах, да ти ја не дођем горе! –
викала би Јованка.
– Онда дођи горе, ако можеш! – добацила би несташна Јелиса-
вета.
– Тврдоглава си као та јабука! – љутила се Јованка. – Де, добаци
ми коју кад већ нећеш да сиђеш!

66
 ***

Јелисавета јесте била тврдоглава, а рекло би се и отпорна на све

ветровите ударе живота, који јој је, уместо мирисног цвећа, махом
доносио зиме. Прво ју је после десет година велике љубави оставио
вереник, отказавши претходно венчање и саопштивши јој то само
пар дана пре него што је требало да обуче своју прву венчаницу.
Јелисавета је човека, који је заувек остао љубав њеног живота,
гађала најпре будилником, и промашила, а затим је дохватила чи-
нију са јабукама и, прецизно попут снајперисте, једном по једном
погађала мету – човека који ју је издао.
Човек који ју је издао убрзо се покајао због свог недела, али Је-
лисавета више није хтела да чује за њега. Бацила је венчаницу и спа-
ваћицу купљену за прву брачну ноћ и месецима је само њен јастук
знао за горке сузе које је исплакала. Сакрио их је у себе као највећу
тајну, која из њега никада није искапала. Удала се годину дана кас-
није за шармантног и упорног уметника. Пријали су јој његова
пажња и довитљив начин удварања. Али мада је она била одана и
пожртвована супруга, испоставило се да уметник и није баш поро-
дичан човек. Пошто се оженио, вратио се својим момачким нави-
кама, које су се убрзо претвориле у пороке попут коцкања и редов-
ног опијања. Временом, харизматични уметник изобличио се у чо-
века непрепознатљивог и помало застрашујућег Јелисавети. Ипак,
једна зима јој је донела и мене у наручје. Након што је постала
мајка, Јелисавета више није имала никаквих сумњи. Спаковала је
једне ноћи своје и моје ствари и отишла, решена да се са животом
бори сама, чврсто ме стискајући уз своја недра. Пуно је радила,
образовала се, али је упркос томе, када је целу земљу захватила
ратна криза, била принуђена да прода старо сеоско имање.
Ја сам била довољно мала да не патим и довољно велика да ра-
зумем њену патњу.
– Не плаче мама, душо, због те куће, шта да се ради... Ионако
стоји само; не могу да је одржавам, све је у лошем стању, а нама
треба новац... – ридала је Јелисавета, моја мајка.
– А зашто онда плачеш? – упитах је.
– Због јабуке, Јована. Због наше јабуке...
Помислила сам како је чудно плакати због једног дрвета јабуке,
када се оне могу наћи било где. Она их је и сама најчешће куповала
на пијаци.

67
 82

Тада ми је испричала целу причу, која се, изгледа, преносила са

колена на колено. А онда је уздахнувши, више за себе, закључила:
– Жене у овој породици нису много срећне ни у животу ни са
људима. Једино с јабукама...
– Јања је била срећна – приметих.
– Јесте, Јована. Јања је била срећна, али колико дуго? – рече
тихо, бришући сузе.

***

Ја сам одрастала памтећи ове мајчине речи, решена да не пуш-

там људе превише близу срцу, марљиво изучавајући правне науке
и редовно носећи једну јабуку у торби за ужину.
Касније, као млада приправница, по судницама сам гледала
људе који су се некада волели а сада су седели једно наспрам дру-
гог као непријатељи, пуни гнева, разбијених очекивања као свад-
бени сервис од порцелана, мерећи колико је ко дао новца за прву
веш машину, чији је шпорет, и оно најстрашније – ко има више
права на заједничку децу. Често сам право сопственог клијента до-
живљавала као апсолутну неправду. Гледала сам немоћне жене без
новца, које су годинама трпеле насилнике и биле домаћице, одри-
чући се школовања, посла, напредовања зарад подизања деце, а
које су одлучиле да не желе више да добијају батине од својих за-
послених мужева. Запослени и сујетни мужеви су имали новца да
ангажују адвоката који би безочно објашњавао да мајка због
беспарице није добра мајка. После једног таквог случаја, изашла
сам из суднице, надређеном предала списе предмета и дала отказ у
адвокатској канцеларији, беспомоћна пред неправдом добијеног
случаја мог шефа, угледног адвоката. Углед је за мене значио пош-
тење, а међу светином којој сам покушала да припаднем мерио се
нечим сасвим другачијим од оног што сам замишљала. Колико је
правда некад далеко од права...
Већ сутрадан сам с малом путном торбом кренула у село, које
сам једва памтила. Нашла сам плац који је некада био наш, али на
њему сада није било ниједног дрвета. Само превелика вишес-
пратна кућа.
– Тражите нешто? – упита старија госпођа.
– Не. Заправо да. Овде ми је бака рођена. Било је ту неко дрво
јабуке, али...

68
 – А, нема више. Посекли смо због куће. Видите колика је, има
шест купатила и дванес’...
– Хвала. До виђења. – Окренух се покуњено, осећајући на ле-
ђима радознали поглед намењен придошлицама.
(Свиснуће што није довршила експозе о свом сеоском замку).
Возила сам назад размишљајући да ли је заиста требало да на-
пустим посао, да ли сам стварно дошла у ову недођију због једног
дрвета... Сигурно овде има још нека фина кућица коју бих могла
да купим од уштеђевине...
– Јао, шта ког ђав... – вриснух изненада.
Закочих у последњем тренутку и уз шкрипу кочница благо по-
летех ка напред. Испред мене леп риђокоси мушкарац гунђао је
нешто себи у браду. Изађох да видим штету.
– Госпођице, то што имате скупа колица не значи да можете да
газите људе – рече показујући низ бисера иза широког осмеха –
Штета, оде цела гајба. Макар је ова друга читава...
– Извините, замислила сам се, нисам вас видела. Колико треба
да платим?
– Шта да платиш, гајбу јабука? – рече и осмотри ме продор-
ним погледом, тако да ми беше мало непријатно али ипак не до-
вољно непријатно да не узвратим одмеравање – Па, ово су нај-
слађе јабуке овде. Нема везе, и ти си слатка. Него, ти у пролазу, о-
нако, или си дошла да се удаш, а?
Обоје се насмејасмо овом, скоро па реторичком, питању
разменисмо љубопитљиве погледе, обоје свесни да је одговор
више него очигледан.
– Не, у пролазу само. Значи, то су најслађе јабуке овде? – по-
казах на другу гајбу.
– Ево, увери се сама, па ми реци јеси ли пробала некад тако
слатку јабуку. – Леп риђокоси мушкарац ми добаци једну као лоп-
тицу, и ја је спретно ухватих.
– Е, да хоћеш да се удаш, па да те одведем кући и да сваког
дана једеш колико ти душа иште. Ја сам овде учитељ, али имам то
мало имање, има посла ту и тамо, ја то све сам... Узми још неку за
пут.
Одједном, цео мој свет беше испуњен мирисом и соком те ја-
буке и дубоким погледом лепог сеоског учитеља. Вратих му друге
јабуке, које ми беше дао за пут.
– Што нећеш? Не свиђају ти се? – упита он збуњено.
– О, свиђају ми, се веома!

69
 82

Слатко кисели сок загрижене јабуке лепио се за моје усне и ја

се, просто, препустих да ме одведе где год. Тако и би. Од тада је-
дем баш те јабуке сваког дана.

***

Можда је до избора које смо правиле, можда до те, за жене у

мојој породици толико важне воћке...чини се да сам ја, као и моја
прабаба Јања, ипак имала среће и са јабукама и са људима.

70
 Борис Лазић

ВОЈНИ РОК

Пети, црнчић са Антиља лица осута пегама, у тренутку беспо-

моћног беса ми добаци:
-Свеједно, ја сам више Француз од тебе!
Вратио сам се у собу након телефонског разговора са девојком
из Средње. Седим и плачем. Момци се један по један враћају са ве-
чере. Како ме који угледа, заћути. Ерик, који се управо вратио с вен-
чања, срећан, блесав и леп, седа поред мене и грли ме.
Плачем као дете.
У фасцикли А5 формата, на одвојеним листовима, записујем
стихове. Сваки ми се стих учини дужим него што треба. Непрестано
одузимам речи, сажимам реченице.
Писао бих о било чему, а пишем само о њој.
Сабијен, грунуо бих као кашикара.
Из библиотеке у команди узимам Рилкеа, Кафку, маркиза де
Сада. На одсуству купујем Хесеа и тада актуелни јужноафрички ро-
ман Бело и сухо годишње доба.
Боравим у долини Рајне а ништа не знам о Бихнеру.

Месец дана копамо стазу до дворца чији властелин намерава да

отвори елитни ресторан. Копамо као робијаши. То нам иде под о-
буку, ваљда уместо војничких вежби, прескакања препона. По завр-
шетку послова, у знак захвалности, власник сваком од нас подели
по флашу ризлинга из својих винограда. Мафијашлук и ропски рад,
усред демократије. Америчкој војсци ово нико не ради, нити би им
то пало на памет.
То је бело вино, не може да стоји, каже ми отац. Попили смо га
првом приликом, иако ми је била намера да флашу отворим по ски-
дању.
Пишем школским другарима који служе у ЈНА, али већ после
другог, трећег писма, њима забрањују да воде преписку са ликом из
иностранства.
Јосип ми шаље слику. Седи на врху литице, у крилу држи
огромни митраљез М53 којим ни на кога не пуца нити ће икад. Три

71
 82

године по скидању напушта Југу и одлази у земљу одрастања, Down

Under.
Ни њега ни мене, чеда емиграције, рат неће да докачи.
То ми је једина слика из војске и није моја. Мојих нема. Нека
ме париска тетка масира да се сликам и купим потрошни кодак у ту
сврху, кутију од десетак експозиција. Окинемо то на тенку и џипу
који задужујем. Међутим, на одсуству исфолирам повреду колена,
у војној болници на Венсену ми на здраву ногу ударе гипс, а после
гипса добијем још три пуне недеље рехабилитације, увежбавања
мишића, тако да се у касарну враћам после месец и по дана и пошто
су већ прошли велики заједнички маневри са Америма и Енглезима,
а пристигли фазани.
Докеча ме разбијена и празна касета. Не жалим.
Робијам десет дана јер сам у војној болници у Баден Бадену пре-
скакао зид и клиснуо, код тетке, у Штутгарт. Преко дана обављам
уобичајене дужности, а навече робијам у ћелији која се налази тик
уз стражарницу главног улаза у касарну. Одмах се, после вечере,
сам пријављујем. Није то тако лоше: избегнеш сва вечерња дежур-
ства.

Испод душека ме дочекају:

-Вокмен
-Стрипови
-Порно часописи
Не волим Мадону, још мање француску поп музику, слушам
Брајана Иноа, Депеш Мод. Неко је, срећом, оставио Oxуgène Жан-
Мишела Жара, ставим касету у вокмен, положим слушалице на
уши, узмем стрип у руке и - отперјам. Око поноћи долази омиљени
старији водник. Донео је пар видео касета: целе недеље пратимо ак-
ције Чака Нориса. Касније, кад и сам будем био на стражи, тражићу
да будем с њим.
Стражарим у хангару. Већ су ухватили пар њих на спавању:
глупани се увуку у камионе и заспу као кладе. Јок ја: капије хангара
се затварају у облику хармоника врата. Лепо се завучем између
двоје врата ту где је простор између њих најужи, тако да могу да
видим, издалека, да ли ми неко прилази, подбочим колена, другим
речима прикљештим се сав уз тај простор, како не бих пао, па
заспим. Заправо, дремуцкам. Тако нешто никад нисам видео на
филму. Да су Рамбо или Шварци упали код нас, не би имали на кога

72
да пуцају. Увек ме чуди то како се, на филму, стражари беспотребно
излажу ватри.
Неки се Антиљежанин непрестано крије од мене. На крају ука-
пирам да пуши, крадом. Крије се ради вере, која му то забрањује, а
у којој смо одрастали, обојица.
Паско је једини од школских другара из основне кога сам опет
срео. Одредили су га да буде тенкиста. Виђам га, после обуке, само
уколико нам се уклопе одсуства, па заједно, на станици у Нојштату,
чекамо на воз за Париз.
Пошто изменимо пар реченица, укапирамо, обојица, да немамо
о чему да причамо. Довољно смо паметни да не инсистирамо.
Дешава ми се да, на линији 9, код Робеспјера, у вагону угледам
старијег водника, али никад више нисам срео ни једног друга са
Курнева.
Хватамо ноћни воз: пођемо у петак навече, осванемо рано у-
јутро, у суботу, у Паризу. Враћамо се у недељу навече, у понедељак
освићемо орни за касарну.
Неком приликом се Мутију на стрелишту закочи пушка. Устаје
да се пожали старешинама, уперивши пушком пред собом. Нагло
ускочи неки од подофицира, иствремено му отргне пушку из руке и
одвали такав шамар да га сместа саставља са земљом.
Лежим четврти у реду, волим стрелиште.
Ретко промашујем.
Свак подешава Фамас по себи. Користимо и своју и америчку
муницију. Они не могу нашу.
Паско је тенкиста. То значи да у случају окршају са Русима има
просек живота од шест минута.
Имам изузеће, не желим, нити могу, да им певам Лили марлен.
Састављам песму о покојници. Из не знам којих разлога, те
зима преплављују ме сећања на баку, мајчину мајку. Настојим да то
изложим у форми дуге, наративне, свите. Допада се родитељима.

Прва лекција, у војсци, следећа је: ми овде нисмо окупатори.

Немци су наши савезници.
-Ако су ваши, моји нису, кажем.
Стварам себи прилике да клиснем из касарне, измишљам
повреде, лекарске и ине прегледе. Крадем им недеље и недеље ва-
љања по прашини. Нисам, и нећу да будем у машини.
А ипак сам у апсу.

73
 82

На једном од тих дужиш глуварења у Паризу, откривам Мини-

тел. Минител је претеча Интернета, али делује само у оквиру Фран-
цуске, има неколико сервиса, и страховито је скуп. Четујемо са не-
познатим рибама. Дешава се да уопште није реч о женама, ал сад
знај ти ко је са друге стране жице. Убијам сате и сате на томе. Оцу
стиже рачун да му се коса диже на глави. Наравно, жали се теле-
фонској компанији. У реду, прихватају, можда је реч о грешци,
систем је нов, уз то папрено скуп, можда му се неко накачио на ли-
нију.

Приликом следећег боравка, буде јаче од мене и опет ударим на

чет. После три недеље, звони телефон у по бела дана. Службеница
телекома. Одмах ће, као из пушке: Нема потребе да поричеш, знамо
да је реч о теби. Рачун, телефонски, до неба! Навече ето родитеља.
Оцу кажем да треба да разговарамо. Ништа за то, хајде да се прово-
замо. Слутио је, ко зна шта, и хтео да избегне сцену са мајком. Приз-
нам оцу да сам забрљао, треснем да убијам сате на видео игрицама.
Знаш, оне које Миша воли. Наравно, сви смо знали да је Миша кра-
кер, да разваљује алгоритме, њега нико не би ухватио у четовању,
растурао је Атари. Он је стварно знао како да се накачи на туђе ра-
чуне па да ајчи до зоре. Отац ме више ни не слуша. Драго му је да
сам му се поверио и, посебно, да нисам некој несретници направио
дете!

После тако лепе и блесаве године, у којој се ипак дружим са

Рилкеом, једино што ме држи и до чега ми је стало је Југа. Југа, за
мене, то је још увек и само: Марушевец. Јесен је осамдесет и седма,
и Југа се распада по свим шавовима. Желео бих да студирам књи-
жевност, али уписујем сасвим други правац.
Професори ми не саветују да се уписујем у Загреб. Боље је да
идеш у Београд, Нови Сад.Професори су зрели људи
Задржавам се још неко време у Дворцу. Ма шта да буде касније
– а слутим да биће свакако – не шкоди да себи поклоним још годину
две тишине Марушевца.

Да за једну ноћ можеш да прокоцкаш шансу живота, научио нас

је Лафон. Лафон, за разлику од Марсела, родом са Монтреја, који
потписује уговор са војском и постаје оружар, треба да се по ски-
дању запосли у градском превозу париске регије. Биће возач метроа.
О томе говори као о решеној ствари, војни рок доживљава као

74
кратки излет пред повратак на редовно задужење, сигурну плату. А
онда се, пред само скидање, догађа следеће: једне ноћи путује за
Париз. У вагону су још два лика која никад у животу није срео. У
неком тренутку дође им да све поломе. И лепо ти крену да ломе
седиша у купеу. До краја разлупају сва стакла, почупају и искидају
шта год могу. Па настављају, пирују, од купеа до купеа: вичу, скачу,
кидају. Лети скај, лете стакла, метал и пластика секу седишта, за-
весе, оплате. Ствар се, за Лафона, завршава са шест месеци ћорке и
доживотном забраном рада у државној служби.

Пријавим се као свршени гимназијалац, не признају ми матуру.

Још допишу да наводим погрешне податке, другим речима да ла-
жем. Инострана матура за њих не значи ништа. Млађе старешине
ме препоручују за команду, али неком је стало до тога да не буде по
препоруци. Завршим у тријажном шатору, међу медицинарима.
Нико од нас није медицинар нити се од нас тражи да ишта знамо
о томе. Вежбамо монтирање и размонтирање тријажних шатора. За-
дужујем џип, кога не возим никад. И по петнаест дана прође а да не
радимо ништа друго осим прања возила и смене страже.
Извиђања, теренски рад, маневри, то је друго. Тамо сам међу
првима. Одличан сам извиђач. Волим ноћења у шуми, логорске
ватре, читање мапа.
Старији водник ме гледа у чуду па каже колегама: „Да, то је
старо правило, војсци је потребан покрет!“
Та војска, то сам ја.
Уствари јасно му је да сам допао њега због неке зврчке и да сам
му зато бескористан у касарни. Каже, у шали: „Да има више ових
излета, никад се ти не би вадио на колена, глуварио по Паризу“!
Чита ме ко отворену књигу.

Шта би Лафону да све сјебе за једну ноћ? Марсијал и ја то ре-

шавамо тако што се огребемо о дужа одсуства.
Марсијал, Талијан шиљатог носа, усана танких и сурових, каже:
„Отац се вратио са операција са вечитом ерекцијом. Ставили му
неку шипку у туки. Курац му је стално усправан.“ То је немогуће,
кажу други, одапео би. Где ће срце толико да пумпа крв ни за шта.
Бизаран је, само то спомиње.
То је година у којој највише глуварим по Паризу. Америчку
пријатељицу, Керол, студенткињу права, коју сам претходног лета
упознао на трајекту, по повратку из Лондона, виђам на Распају.

75
 82

Клопамо на Муфтару, на Сен Мишелу, седимо по баровима Сен

Жермена, водимо љубав у њеној студентској соби. Волим њену све-
тло-плаву, кратко подшишану, косу. Њене румене усне. Њено тело,
податно, бескрајно. Огромна је. Подсећа ме, наизменично, на Ким
Вајлд или Кели МекГилис. Католкиња је. Први пут чујем да има А-
мера, католика. То незнање везано је за моје протестантско васпи-
тање.
Одлучила је да за десет месеци боравка обиђе свих двадесет па-
риских округа. На сваких петнаест дана, обилази по један. То ради
преко викенда. На тргу изабере најбољу каванску терасу и саставља
писамце на полеђини дописнице. Шаље ми извештаје с пропуто-
вања. Излетује по дворцима. Кад сам на одсуству, излетујем с њом.
Водимо љубав на травњаку, накрај версарјских језера, у правцу Сен
Сира. Голу је скидам у по бела дана. Тако ћемо се волети и на стењу,
на литици са које поглед пуца на Женеву и Леманско језеро.
„Headjob на отвореном“, каже Керол, „то нема цену!“

Жали нам се Лафон: док су чекали на истовар, у кабини ками-

она, напаљени Марсијал би му свако мало, кроз зубе, добацивао:
-Сисај ме, Лафон, сисај!
-Хоћеш да ме сисаш? Ух, што ми треба!
-Нек ми се скине с курца, мајке ми. Убићу га, изговара, разро-
гачених очију. Ко ће га знати шта је доживео са оном будалом.
-Ма не бих га пипнуо, ни усраном мотком, каже се тамо одакле
долазим. Лупим то без везе, да бих га одобровољио. Лафон је вечити
мргуд.
С вечери, до главе обријана момчад хрли ка центру града, раз-
лива се по уским сокацима, заузима положаје по баровима, кибицује
конобарице.
Немци носе одела дречавих боја, кратке брчиће, и косу, до ра-
мена, коју чешљају на две половине, од средине чела.
Немци не примећују тамно-смеђу фауну која се с вечери
искрада из касарни. Ту
Лумпен-војну састављену од биомасе Средоземља, Африке,
Антиља.
Провинцијалци носе одела по неком од пред/последњих кројева
Хуга Боса, а момчад се преодева у униформе предграђа: патике, тре-
нерке, кожне јакне уз које иде и посебан улични жаргон. Неколико
сати на дан се по мирној варошици у дољу винограда разлива фауна
северних предграђа.

76
 То више није војска. Или више није та. Свак од њих се одазива
на неке раније кодове, подразумевајуће опхођење какво влада у бло-
ковима. Оних шест сати воза и шест стотина километара који нас
дела од обода Париза као да не постоје, као да се блок за блоком
разлива све до и најмање вароши Рајнхесена, да ту записује свој те-
риториј и намеће своја правила.
Запишали им териториј. Можда зато на дискотекама пише:
„Забрањено псима и Французима“.

У баровима откривам немачка пива. Свако вече по неко друго.

Срећна година! Бар смо се те стране тај свет и ја срели и збрати-
мили!
Официри потичу из унутрашњости, често се ради о деци имућ-
нијих виоградара из околине Ремса. Били су на петомесечној обицу
у Сен Сиру и сад уживају већи ауторитет од водника. Делују као
потпуни циници, подсећају на старије ђаке из средње, или на ста-
рије студенте који зезају бруцоше. По томе како се око свега дого-
варају с подофицирима, осећамо да овде се баве туризмом. Такви
би се, на први пуцањ, рабежали као зечеви.
Упада један од њих у нашу собу, затиче нас у глуварењу. Лафон
лежи раширених ногу на свом кревету. Официр ће на то:
-Лафон би да јебе.
Не жалим што сам прескакао зид и отишао до својих, у
Штутгарт. Не жалим ни за чим, осим за шумама, које се плаве, у
даљини, по бреговима. Штета је што ником није пало на ум да нам
даје часове немачког. Ми смо и унутар касарне и споља страно тело,
ткиво које не сраста ни са чим.
Што ме више притиска спољашње, то се више удубљујем у Рил-
кеа (француско издање, Грасеа).
Нисам понео ни једну књигу на српском или хрватском. Запи-
сујем стихове, али туђе не читам. Покушавам да схватим и учиним
своју Рилкеову слику о храсту, и савету да се манем стихова о љу-
бави. Између јасног разумевања текста и песничке праксе као да
стоји непремостиви јаз.
Таман створиш прва познанства, а трећег дана те ошишају у
главу тако да личимо ко јаје јајету. Добро да сам на време читао
Орвела. Неком од нас сместа дрекне подофицир:
-Нисте ви овде да бисте уживали нека права, него да испуња-
вате дужности!

77
 82

Нареде да образујемо кару на три стране. Таман трубач засвира

јутарњи позив кад се пред војску појави капетан, бесан као рис.
Вуче за собом испребијану, оклембешену, људску врећу. Постави
регрута у средину каре и наочиглед свих почне да га псује:
-Ово копиле, овај дрогераш, овај педер нема шта да тражи у вој-
сци. Педер у војсци! Дроља! Ухватили смо га ноћас у шмркању.
Сазвали су нас да нам покажу војника испребијаног на мртво
име и презиме, и из чијих уста и носа још сја свеже скорела крв. Сву
ноћ га тукли. Тукао га и Цвитанушић. Ено га стоји, с лева, уз капе-
тана. Исти лик који нас месец дана тера да за џаба копамо пут кроз
шуму локалном властелину сад дроби о моралу пред збуњеном
омладином. Јер овај, ту, премлаћени, није као ми. Ми смо своји, а
ово је људско смеће, ово је педер, џанки. Док тако сипа вербалну
паљбу и по њему и нама, посматрам то са смешаним осећајима не-
лагоде, страха, и неког мутног радовања. У то прохладно, јесење,
јутро Рајнхесена, док тај капетан бесни по момку који се радикално
одваја од норме, поједини међу нама почињу да се диве лику подли-
вена ока: успео је, брате, да се скине с војске по кратком поступку!
Док у строју још нерасањен посматрам ту наднаравну сцену, тог ма-
торца који као псето лаје и гризе, и тог мени непознатог младића
који од јутрос, после батинања, свирепог, више није ни регрут,
плави ме истовремени осећај грозе и дивљења. Мутно слутим да је
момак негде, дубоко, унутар, у себи – недокучив, недодирљив, сло-
бодан.
Слободан, у оној мери у којој џанки уме и може да се ослободи
себе. Али се свакако решио ове беде.
Ове униформизације, овога строја, овог маслинасто-зеленог па-
кла на отвореном.
Повраћа ми се, тренутно, од винограда. Зидови нас штите од
пејсажа.

Нама је хладно. Студен пробија тела младића које сан хвата тек
у један или два после поноћи а које маторе мазге буде већ у пет, и
тако неколико недеља уназад, и враг би га знао докле. Ако нас и
врате родитељима, бићемо у горем стању од испребијаног дечка
који, чини ми се, и не хаје за хорорични циркус створен око њега.
Ниједан школски из ЈНА ми не шаље извештаје какве ја њима
из демократије.
Од свих филмова које гледамо, Гвоздени крст Сема Пекимпоа
на мене оставља најснажнији утисак. Ратни филм сниман у облику

78
психолошког хорора, са језивим сценама силовања жена и још јези-
вијим кажњавањем силоватеља. Те жене ми се привиђају ноћу, пред
сан. Словенски свет. Те куће од набоја као наше су, у Бачкој. Тада
још не знам да Хуго Бос кроји швапске униформе. Одвратни су ми,
али не могу да оспорим естетски ефекат њихових униформи. Ко то
може, уосталом.
Пошто роварим по тим стварима, искрсну и лица која је одавно
однео заборав. Тек у том окружењу стичеш непобитан утисак да по-
јединима чинови служе само ради тога да бесне над подређенима.
Има један такав, плавушан, дебео као прасе, обазрив и пипав у
друштву официра, суров и насилан према регрутима. Толико истро-
шен модел да и само спомињање испада кич. Држиш се, ипак, по-
даље од такве будале.
Свак зна своје границе, али никад не знаш кад ће ко да прсне.
Накупи се. Није у војсци најопаснији грубијан. Опаснији од таквог
су они, наизглед мирни, повучени војници или пак неки ситни, кош-
туњави, за које се не зна од каквог су материјала.
Што време више пролази, то си недорљивији. Ни оком да треп-
неш, а већ стара војска. Нико те од млађих не зна, нити сме да очепи.
Свак је затворен у себе, забрављен иза седа зидова и седам
брава. У дан два се истроши разговор са момцима из краја.
Нико се не чуди томе што пишем. Важно је да пијемо заједно,
да глуваримо по каванама.
У поређењу са америчким, француске су касарне сиротишта.
Имам овердозу од руменог стења Рајнхесена.
Док предаје, наредник Лол заузима доминатни положај, хода по
столовима.
Покачио се с другим наредником. Дошло је до шака. На крају
се завршило тиме што су имали прави правцати двобој, на стре-
лишту. Онај га ранио. Не знам колико су добили за то. Лафон је,
поред ћорке и забране рада у државној служби, железници остао ду-
жан силних пара.
Керол ми редовно шаље писма. Мати још више. Њених ме пи-
сама помало стид. Буде нелагоду пред другима, као да знају да чи-
тају ћирилицу. Или можда баш услед тога: писмо одаје пошиљаоца.
Отац се јавља са реченицом две, често и са неком шаљивом а-
негдотом. Његово искуство у ЈНА и моје у Фрацуза, то су небо и
земља. О стрицу да не говорим. Две године Вијетнама само да би
зарадио Green Cаrd, па треба бити луд!

79
 82

Да, служио сам војску у Француској. Прецизније - у Немачкој.

У некадашњој, француској, окупационој зони. Ето, то вам је та,
ваша - емиграција. Једини који је носио униформу СВОЈЕ ЗЕМЉЕ
мој је отац. Деда је био сремачки добровољац у гвозденом пуку чет-
ника војводе Вука (што значи да је пре тога, попут Црњанској, но-
сио аутријску униформу) а стриц амерички војник.
За три мушке генерације и цео један век, само један од њих носи
српску униформу.
То кад Србин види, кад угледа такве фотографије, прогута кне-
длу.
Мисли о томе, ко год да си, кад год се напалиш на „српска е-
миграција“ и остале приче.
Кад год сам на одсуству, одем на Иври, да видим друштво из
цркве. Навече Бојан долази по мене на мотору, седам иза њега и
спуштамо се у правцу Латинског кварта.

Силазимо са Краљевог брега на Бањоле кроз безимене сокаке,

а одатле се, прешавши периферик и спољшњи булевар, испињемо у
правцу гробља Пер Лашез. „Тамо лежи Морисон“, каже Бојан, док
застаје да припали још једну цигарету и настави пут уском улицом
Рокете, до Бастиље.
Улица је густа од света, на том потезу се саобраћај тешко
одвија. Има надрогираних, има пијанаца. Пуно је студената, дево-
јака које се кикоћу гласно и блесаво. Час возимо по асфалту, час по
тротоару, у цик цаку. Блешти зелени ступ Бастиље. На њему се
злати Гениј слободе, ма шта да значи.
Бојан ради као достављач. Не знам како је решио питање сведо-
чанства нити да ли му овде, у Француској, ишта признају од тога.
Користи возило из фирме.
У пар наврата ми говори о теренским вежбама у ЈНА, о неде-
љама избивања из касарне, о томе да су их „учили да једу свашта,
укључујући пацове“. Пуштам га да прича, биће ми горе ако му про-
тивречим.
Пар пута се спуштамо до Латинског кварта у очевом ауту. Први
пут возим откако сам, лане, у Вараждину, положио возачку („поло-
жил си, али буш наућил возит тек на Летоалу“, још као да чујем
речи инструктора док се пробијам кроз велеград). Суботом навече
има толико света да сам често принуђен да, у потрази за паркпла-
цом, дуго кружим око Луксембуршког парка.

80
 Спуштамо се низ булевар Сен Мишел до продавнице плоча Жи-
бера Жозефа, процуњамо по полицама у потрази за прогресивним
роком или француским панк роком, а онда одлазимо до уског пре-
плета улица тик у реку, купујемо туниски сендвич и глуваримо, су-
челице катедрале Нотр Дам, чија фасаде светли у ноћи. Посматрам
црне масе усковитлане реке, сребре се таласи у муњевитој смени
својих облика.
Испод тих мостова заједно бораве, једни до других, клошари,
умотани у дроњке и који леже по картонима, слушаоци пиано ба-
рова који су на тренутак изашли да удахну свеж ваздух са реке, и
дилери, џепароши, студенти.
Кад успе да од оца узме кола, придружи нам се и Милан.
Спомињемо животе певача и забављача, од Гензбура до Бала-
воана и Колиша. Бојан трза на Мадону, ја нимало.
У току хватања ових забелишки открио сам, претражујући, на
Мрежи, да постоји слика нашег вода! Сва та лица ми је сепиа фото-
графија вратила тачно онаква каква их, кроз све ове године, видим
у духу!
Ипак имам слику из војске!
За дивно чудо, обрадовах се! Схватих да је реч о нашем воду
кад препознах несретног Лафона. Одмах, ред ниже, налазио се Е-
рик, а испод њега, млађахни, самоуверени, ја.
Држање, лице, очи лепо говоре: « I'm gonna fuck you up! »
(изговорити на начин
Боба Оденкирка у филму НИКО)

Само месец дана раније, у Лондону, на летњој школи енглеског

језика, играм French can can. На слици стојим први у реду, до мене
моја партнерка у плесу. Клањамо се публици.
Једини сам који познаје Марсељезу напамет.
После опрације бруха, у војној болници Val de grâce (што одго-
вара нашој ВМА), лежим у болничкој соби, сам. Сваки ме дан негује
иста сестра, ведра, тридесетогодишња, помало кошчата, плавуша.
Пажљиво ми превија рану, а насмеши уколико имам почетак ерек-
ције. Трећег дана се развије игра: док ме превија и брије, меко пређе,
као случајно, шаком преко муда. То сместа изазива снажну ерек-
цију. Мене будале страх да од тога не бих могли да прсну конци на
свеже сађивеној рани. Покажем јој очима на рану, на шта прасне у
смех, па се да још здушније у игру. Довољно је да пређи свега неко-
лико пута, дланом, по тестисима, да свршим. Она без речи узима

81
 82

хигијенски папир, почисти ме, и будем као нов. Док ме драга дла-
ном посматра ме без и једне речи. Њен се поглед дубоко зарива у
мој, прати ми сваки грч на лицу. При свршавању, не допушта ми да
склопим очи.
Редовне ме обилазе Милан и Бојан. Држе да се досађујем, па ми
доносе хрпу Франкенових Гаша. Читаве сате проводим у тој лек-
тири. На сваки гег се тресем, као блесав, од смеха. Хвата ме такав
смех да сам принуђен да се, једном руком, држим за завој, док у
другој држим стрип, од кога не могу да се одвојим.
Схвативши да ме мучи и најмањи телесни потрес, крену да си-
пају вицеве. Смејем се и тресем и јаучем, све док се не задовоље
мојом муком, и пресавијањем, а онда одлазе.
Годинама касније откривам да се у болничком кругу налази нај-
лепша барокна црква Париза. Из Гран Сијекла. Дол милосрђа.
Још осећам сестрин додир.
По свршетку војног рока добијем диплому и „Похвалу за При-
мерно владање“. Нешто се мислим, јутрос: с обзиром на све што
збило се, између, могао бих да је окачим уз докторат, са Сорбоне,
на коме пише „Summa cum laude“. Те две, државне, хартије, савр-
шено говоре о нама двома. О Француској, и о мени, у њој.

Две главне речи у војсци:

Suceur – Сисач.
Planque – заветрина.
Читава ствар се своди на то да будеш у заветрини, а да ради тога
не мораш ником да сисаш.

С оне стране плавих брда налази се, на реци Сари, родни град
моје школске другарице. У овој причи и овом тренутку, њен брат
још је жив.
Долину Рајне сам обилазио као момчић, кад нас је проповедник
водио трагом Лутеровог деловања. Сатима смо путовали низ реку,
разгледајући тврђаве и самостане. Сада пролазим кроз Вормс, у
џипу, не мислећи на Реформацију, не мислећи ни на шта.
Тетка, сестре, другари, из Штутгарта, могли би да буду и на
Марсу, у Совјетском савезу. У овој униформи и под овом стегом ја
ништа немам са Немачком.
То су као два плана стварности: ова војска и овај свет. Ствар-
нији у њему су наши исељеници од војске суседне земље.
Имам овердозу од руменог стења Рајнхесена.

82
 На копању, на брду, док крчимо стазу за гостионичара, поди-
жем главу да отарем чело. Забави ме птичији пев, весело цвркутање
и облетање изнад крошњи ситних тица у касно лето. Само месец
дана раније сам весело плесао у Беркшајру. Тог се плеса, у том тре-
нутку, уопште ни не сећам.
Осећам дивљу глад за слободом.
У мени војници виде странца. Како и не би! Ја сам повратник
из сасвим другог краја, а овде служим искључиво зато јер ми је, у
војном одсеку, у Иванецу, тог пролећа 1986., речено:
-Zakaj bi služil vojsku? Bo se raspala Jugoslavija.
То рекавши, лице у униформи вади већ напола испуњени кар-
тончић са мојим именом и презименом из писаће машине и цепа га
на моје очи.

Требало је да ми буде јасно оног тренутка кад Будва није могао

да полаже вожачку у Вараждину. Имао је личну карту Црне Горе.

Та сила наредби, бесмислених. То мноштво свакодневних, сит-

них, бесмислица. Толико и такво трошење средстава, материјала,
људства, да се питаш би ли команда била у стању да води било
какву битку, у случају стварног окршаја – са Русима.
Ја, на Русе, не пуцам.
Још се држим тог превазиђеног, истрошеног схватања по коме
су Руси ослободиоци а Немци кажњеници.
Не живим у Дизниленду. Далеко је Дизниленд. Мада! Један по-
дижу у Паризу. Дизниленд, у то време, за Париз, постаје важније од
катедрала.
Каскам за Хладним ратом, а рођен усред њега. Али фора је у
томе што већини војске не пада на памет да уђе у окршај са Русима.
„То хоће Амери. Ко воли, нек изволи.“
Ово нема веза са ратом. Са одговорношћу. Све је око нас неод-
говорно. Би ли ико нормалан живот положио за онаквог капетана,
за тронедељно црнчење по шумама, швапским, за јебену флашу риз-
линга?
Ако си читао Кракова, Васића, Црњанског, ово не читај.
Ако си читао Бојића, Винавера, Андрића, Дис-а, ово не читај.
У праву је Пети: он јесте Француз, и део света француског. У
поређењу с њим, ја сам, овде, странац.
А сад бих да лагано изађем из ове приче, из овог једноличног,
руменог стења, једноличног, швапског, провинцијалног одевања,

83
 82

обријаних, једноличних, глава и главурџи својих другара и старе-

шина.
Једна од главних стари у Штутгарту је: обилажење погона и
складишта Хуга Боса где, по фабричкој цени, људи купује одела.
Ко их је, после рата, подигао? Маршалов план или Јужњаци?
Свак се ту омрсио. Неком ми приликом старија сестра од тетке го-
вори да „Нема већих композитора од Немачких“! По тој простој ре-
ченици схваташ да посао из оба рата није обављен до краја.
Ипак је најчуднија ствар мог боравка у Нојштату на Путу вина
дан кад сам, пролазећи кроз град, сасвим случајно, на једној згради
видео натпис Adventgemeinde. То је било негде око средине одслу-
жења војног рока. Приликом првог викенда одем до цркве и – падам
нос на нос са колегом из летње школе за енглески језик, у Лондону,
на Ханса, једине одрасле особе у нашем разреду! Био је проповед-
ник у Нојштату. Угледавши ме, рече:
-Отишао си пре завршног испита!
-Позив у војску, одговарам, и то у ваш град!
Чест гост им био нисам, већ и стога што сам за викенд одлазио
у Париз – не рачунајући боловања и операције услед којих сам оста-
јао далеко од касарне. Сећам се да је натуцао енглески, користио
кључне речи, мешао их у немачке и француске реченице, и тако се
изражавао.
-Која случајност, понављао би, која случајност!
Да смо се срели по самом доласку, оних првих дана, како бих
се решио беде, разноразне. Но иовако је било добро. Ускоро сам био
једини војник са везом у граду. Чудили се да ме обилази Шваба. У
по бела дана сврати до стражарнице да ме поздрави. Ханс је, као
дете, до капија долазио са дедом. Деда је, рече, одавде кренуо пут
Русије.

84
 Марко Костић

ВИЛА

Откако се први прамичак сећања провукао кроз мој сањиви

поглед, вила је била ту, крај мене. Тешком муком носила је своје
тромо, незграпно тело, увек са дозом сете и једа у очима, са немим
прекором на уснама, ко зна коме упућеним, због несрећног пада на
овај ниво постојања. Бескрајно је волела и штитила нас, изгубљене
девојчице, испале грешком из нечије материце, као на дар прождр-
љивим улицама и похотним демонима. Брала нас је, попут цвећа,
где год би осетила тај специфични мирис, који су само њене лепо-
тице умеле да емитују. Успевала би да, уз помоћ ко зна какве чаро-
лије, превазиђе све препреке постављене пред њу од страшних,
строгих лица и увек доносила кући нови цветић за нашу башту. И
ми бисмо цветале пред њеним пажљивим погледом, наученим да
лови недостатке, да, уз помоћ својих баштована, скрати, подреже и
повећа, све оно што се није уклапало у строги канон, коме је вила
тежила. Сестре и ја смо уживале у малом краљевству, заштићене
високим бедемима, што су распаљивали машту, али и спречавали
нашу наивност да се изложи страхотама, стално присутним у вили-
ним узбудљивим причама. Нажалост, неке рутине нису нам пријале
и ми смо, са тешким отпором, улазиле у просторију за обуку где нам
је вила објашњавала како да најефикасније извучемо животни нек-
тар из посетилаца, који ће, када за то буде време, почети да долазе.
Додири мојих сестрица пријали су ми, док су незграпни прсти
несрећне виле изазивали више бола но ужитка, ипак све смо нау-
чиле да игноришемо непријатни осећај и са смешком га одгурнемо
од себе, како не бисмо још више повредили рањено срце драге виле.
Бескрајни часови проведени у гледању и анализирању видео-
материјала, дискусије и расправе, указивање на сваку, па и најмању
ситницу која разликује аматера и професионалца, учинили су да се
претворимо у машине створене само за један циљ: Рат за ослоба-
ђање течности из њихових тела. Вила је добро спремила своју вој-
ску, чекао се само знак, дуго најављиван, ишчекиван са зебњом,
страхом и огромном жељом да се најзад изађе пред противника и
покаже сав арсенал наше армије. Ох како сам се само молила да
добри анђели мене прву додирну, да угледам у очима сестрица ону

85
 82

чаробну мешавину поноса и зависти, да постанем прва међу једна-

кима. И чудо се догодило, једног јутра моје гаћице поцрвенеше.
Трчала сам по дворцу и вриштала од среће, сестрице су отварале
снене окице, скакале из кревета и јуриле за мном. Грлиле смо се,
љубиле, скакале пркосећи гравитацији, ватра наших срца терала је
таму будућности и ми смо слутили величину и виши смисао у да-
нима који долазе. Наша цика пробудила је и Вилу, ушла је полако у
собу, носећи са собом задах позајмљеног тела, узела гаћице из мојих
руку, помирисала их и казала: “Време је!”
Још истог дана, све привилегије мог новог статуса показаше се
у неизрецивом сјају. Вилина свита сјатила се око мене, у идолопо-
клоничком заносу режирали су сценарио мога тела како би оно
заблистало на екранима гнусних противника свега у шта смо веро-
вале. Расла сам у огледалу, добијајући квалитете о којима се не бих
усуђивала да сањам. Уживала сам у метаморфози и крвљу плаћеном
комфору, башкарила се, по први пут сама, у одајама за одабране,
била тако проклето важна и моћна да се чинило, наравно неосно-
вано, како и вила дрхти у мом присуству. Једино је чежња за сес-
трицама мрачила сунцем моћи обасјану душу, али је свест о неми-
новности нашег поновног сусрета терала облаке туге и ја бих ужи-
вала у себи симулирајући потенцијални окршај, што се слутио иза
хоризонта...
И час је стигао. Врата се бучно отворише, док сам још, у полу-
сну, лежала на превеликом кревету, несвесна да ли сам уплетена у
варљиву игру подсвести или је дуго очекивана жртва, одабрана са
оне стране зидова, заиста у мојој арени. Отворила сам широм очи и
дрско погледала наказност преда мном. Приче о дегенерисаности
другог пола сада добише страховиту потврду у огромном, салом
претрпаном телу, у ситним, злим очима, прикованим за бесмислено
велику главу у језивом стењању које је сподоба испуштала, док се
приближавала, потпуно нага, гладећи онај гадни висуљак о коме
смо толико слушале.
Иницијални страх побеже пред налетом поноса и ја пркосно
погледах сподоби у очи, а инстинктивна, дечја реакција језика
исплеженог у знак презира разјари звер и он се у пар корака нађе на
мени. Мрак и ужас прекрише ме, у устима осетих труло месо језика,
а у плућа се увуче задах распаднуте лешине. Руке су покушавале да
одгурну звер, али она је све више уживала, како је мој отпор растао.
Убрзо је пронашла пут до мојих нежних одаја и силовито продрла
у њих, рушећи све што је годинама неговано за долазак достојног

86
противника. Звер је гроктала, стењала, чинило се да му рушење мог
сна пружа неизмерно задовољство. Његове бале мешале су се са мо-
јим сузама и ја сам вриштала, преклињући вилу за помоћ мени, не-
достојној битке због које сам одгајана. Али виле није било...
Након вечности испуњене неописивим болом, гађењем и кри-
цима у којима сам дозивала блажени срп смрти да прекине агонију,
створ ми се са језивом гримасом на изобличеном лицу извуче из
утробе и просу течност свуда по мени, попут киселе кише по неж-
ним пољима изгубљеног детињства. Потом устаде, тетураво приђе
вратима, још једном се окрену и осмехом победника поздрави ру-
шевине које је остављао за собом. Врата се залупише, а испред се
зачу промукли кикот виле и задовољно брундање мога џелата.
Тако кратко, тако збуњено, несвесно, тек залепршао крилима
лептира, а већ спржен, лежао је мој живот на мермерном поду, док
сам се ја хранила његовим остацима, попут паразита на гангреноз-
ном уду. Испод мене, просу се хијерархија. Грубе руке ишчупаше
ме из врховних одаја и мој силазак отпоче...
Први пораз донео је прву казну, а онда су се низале у недоглед,
попут соба у које су ме премештали. Свака за нијансу сиромашнија
од претходне, свака са мало више слојева очаја на постељини, мар-
љиво мењаној од стране невидљивих руку, након грозота што би их
упила у себе. Била сам разорена, раздирана страховитом кривицом
према мојој милој вили, што ме, вођена бескрајном љубављу, уведе
у највећу арену, а онда, видевши моју немоћ, покуша пронаћи ниво
борбе иманентан овом јадном телу, у коме вришти заробљени дух
што је толико много хтео.
Ипак, нисам се одмах предавала. Након прве борбе, знала сам
да очекивања нису испуњена, али сам и знала да рат није готов. Че-
кала сам их, све те наказе које су цуриле по мени, примала сам са
гађењем и пркосом. Мислила сам да вила скупља то проклето семе,
да ће уз његову помоћ створити напитак што ће је спасити тамнице
меса, да ће се вратити тамо где припада и повести изгубљене девој-
чице са собом.
Узалуд, рат је беснео, крај се није назирао, а вила се све ређе
појављивала. Онда се, дубоко у мени, појави клица идеје, што је за-
ливана капима једа расла и развијала се, обећавајући плод на крају
свог циклуса. Држала сам се за њу грчевито, и само ме је она спре-
чила да пресечем границу зачараног круга крхотинама стакла. Јези-
вог круга у коме су ме звери комадале, кротитељи купили моје
остатке, крпили ме и састављали попут слагалице за следећег

87
 82

играча, али све је мање комадића било и оно што изворно беше на
слици, нико више не би могао препознати.
Време је гмизало по мени, остављајући тешке бразде и ја осе-
тих како ме дани који долазе више не препознају. Отимајући себе
канџама сна, тражила сам излаз из лавиринта препуног очију, што
су упијале сваки мој корак и жмуриле само онда када демони нису
желели публику. А онда, угледах рупу у сложеном систему надзора
и пронађох пут до моје несрећне виле. Једна врата, што осташе от-
кључана, као захвалност за парче нежности, један бескрајни ходник
пун њеног воња, један уснули стражар и једна одбегла сенка. Ста-
јала сам над њом док је спавала и производила страховите звукове,
борећи се за ваздух, који није хтео унутра. Деловала је тако беспо-
моћно, тако невино. Јадна пала звезда, посрнули анђео, моја там-
ница и мој кључ. Све је било јасно, нисам била одабрана да бих јој
помогла да пронађе пут, већ пречицу. Зграбила сам нож са комоде
и почела да је ослобађам. Из рупа, које сам отварала, потече све-
тлост, чудна топлина испуни просторију, мирис пролећа запахну ми
ноздрве, док сам у трансу тражила моју добру вилу на дну овог
тела... И ко зна када бих престала, да ме благи лепет крила не врати
у реалност...

88
 Владан Максимовић

ПРИЧА О ШУБАРИ

Крећем тако да се нађем са пријатељем у Тошином салашу, да

се радујемо живом месишту и ракији, да се веселимо и он ме згодно
подсети да могу возом правац тамо а ја се дуго нисам возио тим
возом и успомена на њега се претворила у неку стаклену сентимен-
талност. Спуштам се у подземну станицу и улазим у неко друго,
прохујало време. Проверавам да ли сам на правом колосеку и онда
шеткам, најзад седнем, завалим се, трећи је јануар, ја не журим и
осећам се као докона буржујка која је дозволила циганки да јој чита
из длана, тако, таштине ради. Седам коначно у воз, скидам шубару
и стављам је на седиште поред себе. Испред мене су три жене, се-
ћају ме да сам повређен, остављен, осујећен, озлојеђен. Оставила ме
играчица око шипке ту пред нову годину и ја сам тада ушао у дуго
ћутање и ћутао данима. Ја сам дуго ћутао и много времена проводио
код куће, памтим и како сам јој рекао једна ствар је кад ти почнеш
да причаш са предметима, друга кад предмети почну да причају са
тобом. Ја сам ћутао са предметима и осећао како полако нестајем,
како опада мој животни тонус, како губим себе, како сипим попут
песка у пешчанику, као да сам горњи онај левак који се полако
празни и који је сав у том пражњењу, нем. Испражњен тако као
горња половина пешчаног сата када истекне време ја сам се бојао за
себе.
Улазимо у тунел, а ја се нисам дуго возио овим возом и забора-
вио сам која је следећа станица. Избијамо из тунела на неку непоз-
нату чистину прерије периферије, нешто мени непознато и како
напредујемо постаје све извесније да не знам куда идемо. Устајем и
питам жену куда иде овај воз, она каже за Ресник и саветује изађи
на следећој станици па се врати. Начет, излазим напоље и прокли-
њем већ судбину због ове ситуације која је лагодно стомакоугодије
претворила у малоумно лутање. Мрзео сам овакве ситуације и сасуо
на себе паљбу бедног самооптуживања. И тачно ту негде пре него
што сам почео да схватам и прихватам да ова грешка од једне ста-
нице није нешто најгоре што је могло да ми се деси, схватам да ми
је гола глава. Претурам по џеповима као да су џакови, одбијајући да

89
 82

схватим и прихватим да ми нема шубаре. Шубаре коју сам платио

пет хиљада, шубаре од јагњеће коже, шубаре која је требала да буде
мој основни и главни модни детаљ ове зиме, шубаре која је подсе-
ћала поред свега и на њу. Чиме сам заслужио овакву казну, да ли ме
бог за нешто кажњава… Како се може завршити година која је овако
почела… Зашто, Боже, зашто… И како се стишавала бол ове тужне
околности превише наметљиве да би је узео за случајност схватио
сам како ми је мало хладно око ушију. Размишљао сам ипак како је
та шубара сад отишла далеко, тамо негде за Ресник. Тамо где се
губи траг воза који је отишао као за Ресник али за мене у пичку ма-
терину, тамо где неко узима моју шубару и односи је ко зна где, где
моја шубара престаје и постаје нешто друго. Шубара писца која се
провлачи по новинама, сада ће бити само шубара било кога, пот-
пуно непозната шубара некога.
И правим се да сам практичан и одустајем од шубаре и ето ме
на другом колосеку, на другом смеру, назад на оном месту за назад,
и чекам ту, имам воз за петнаест минута да се вратим голих ушију,
голе главе, осрамоћен. И размишљам већ, не гине ми, мораћу да ку-
пим нову шубару. А немам, немам још пет хиљада за нову шубару,
немам и схватам да није ни до мене ни до мог сензибилитета, до мог
карактера, осећања света, питање је чисте егзистенције, ја не могу
себи да приуштим да се олако опростим од те шубаре. Не из прин-
ципа, не ни зато што нећу преживети без ње, већ зато једноставно
што припадам слоју, касти која просто мора потражити своју шу-
бару иако је она наставила за Ресник, исто као што је играчица око
шипке наставила за Јерковић кад ме је оставила. И осетим полет
неки, ја сам ту неки који не може да се опрости од шубаре, jа сам
народ лакомислен, преварен, који тражи своје, ја потражујем, ја ту
из народа, потражујем.
Ја, иначе потпуно отуђен од себе, од народа, од државе својим
глупавим телефоном, остао сам сада без шубаре која ми је била
важна да прегурам зиму, да луду главу заштити од падавина и хлад-
ноће, са грејачима својим за уши од крзна, са качкетом, са својом
јагњећом кожом прљаво жуте боје, купљена шубара од крзнара, од
доброћудног занатлије и вештог трговца, ту у Максима Горког који
ју је продао по сниженој цени и тако отворио са мном сезону шу-
бара, да ја будем прва шубара Чубуре. Али ја сам стајао нем правећи
се да сам помирен са својом судбином, да нисам управо попишан са
неба неким духовитим млазом, да није неко просуо живи пиш на
мене ојађеног и превејаног од учитељице клавира и стриптизете око

90
шипке. Сам, промрзлих ушију у Раковици ослушкивао сам себе. И
одједном, пробудио се тај један у множини, глас из руље, глас на-
рода који само жели, пробудила се моја потреба, освестила се моја
позиција, човека који је остао без малог крова над главом и који сада
види новим очима и гледа у правцу контејнера отправника возова и
без неке наде куца, упућује жалбу. Није срећан што ме види отправ-
ник, што губим шубаре, није одушевљен али каже окренуће, јавиће.
И мени се учини остаћу ту до сутра, обележен тако, голе главе,
ојађен али изашао је отправник да још један воз отправи и рекао ми
да ће питати кондуктера да провери где је шубара али да не гаран-
тује, да не гарантује ништа. Ја сам сада био у некој врсти невоље
коју сам добровољним учешћем учинио вољнијом. Потраживао
сам, био сам глас који се подигао, био сам будан, присутан, нерви-
рао сам празницима изморене железничаре. Отправник излази каже
нема, нема, погледао је, нема. Ја кажем како нема, он каже погледао
је, нема, нема. Повлачим се, схватам да нема па нема, али отправник
додаје тамо ти је та композиција, имаш сад воз, иди па види. Мени
то заделује сулудо узбудљиво и тужно и укрцам се на воз за Ниш и
правац Ресник. Почињем полако и да параноишем своју мученичку
улогу, причињава ми се да чујем машиновође у кабини како говоре
ено га шубараш, запео за шубару, не пушта, пусти га. Није прове-
рено да је било ко тако нешто и помислио, камоли рекао, а ја сам
лепим новим Србија возом већ приспео у Ресник. Излећем из воза и
тражим композицију, видим две композиције. Враћам се код другог
отправника ресничког да питам која је која, он већ зна за аферу шу-
бара, каже она тамо на четвртом колосеку. Јурим до ње, прескачем
шине, пењем се на стајалишта, поново пропадам на шине и стижем
коначно, гледам у кабину, видим машиновођу, јављам му се, ја сам
око шубаре, дошао сам око шубаре, он каже па нема, ја кажем је л
могу да погледам, он уместо одговора пусти ону компресију и
отвори сва клизна врата композиције, отворише се врата сва за мене
једнога.
Улазим на први вагон, гледам, нису то та седишта, обесхрабрен
сам, мислим да сам у погрешном возу, настављам даље, трећи,
четврти вагон, опет та иста глупа седишта без наслона за главу, за
безглаве и онда одједном видим кроз стакла у даљини велике гу-
мене наслоне за главу, улазим у вагон, схватам то је тај, помишљам
тамо су биле три жене, а ја сам био отприлике ту, поглед јури ка
седишту тражећи шубару, нема је, али испод седишта лежи као кора
од банане моја јебена јагњећа шубара. Моја, коју узимам у руке

91
 82

враћајући свој живот на колосек. Смејем се, кијам, вода ми цури из

носа, ја сам луда која је нашла нешто безвредно, ја се нисам осећао
овако срећно недељама, ја сам чиста срећа, ја снимам своју шубару
телефоном, поскакујем, трчим, ја сам у неком трчећем положају, ја
журим да је покажем машиновођи као да су ми јавили да сам постао
отац, подижем шубару, машем му, ту је, каже како си је нашао, где
је била, е будало помислим, весели се, весели се, ја сам нашао своју
шубару. Питам за воз назад и ту је воз и ја сав тако срећан чекам да
крене, ја желим пријатељу који ме три сата чека у кафани Џакарта
да кажем како не знаш шта имаш док то не изгубиш и не знаш ко-
лико ти нешто значи док га поново не нађеш, ја сам егзалтиран, пот-
пуно суманут. Нико око мене не зна шта ми је, а ја држим шубару,
ја је полажем на ноге и мазим је као да је цука луталица, моја мала
шубарица је ту и ја је мазим и пазим и враћам се назад на почетну
тачку осећајући се живље него икад.
И тамо излазим и заборављам свет железнице и придружујем се
пријатељу који замлаћује неку своју пријатељицу и набацује је
свима редом. Мој стари пијани друг који је пратио путешествије
моје шубаре, кога је то уз пиво забављало док смо чекали телећу
главу у шкембету за коју је изјавио да је то оно нешто најбоље. Мој
пријатељ који се вратио ту из Париза и који је желео да се све
настави неким својим током после те хране и пића а ја сам ишао
мислима негде даље. Ја сам се жалио и мало на ту моју малу љубав
око шипке, тој његовој понуђеној другарици а онда и моју љубав
будућу ту отворено критиковао, предавао своје жене другим же-
нама на суд, роспијама, несмотрено сам положио ту као жртвенице
жене моје бивше и будуће али не и своју шубару. Њу сам набио на
чело и рекао жао ми је пријатељи ја идем кући. Мени је доста за
данас.

92
 СВЕТИ ДИМ
Јенс-Мартин Ериксен
НОЋ ЈЕ ЗЕМЉИНА СЕНКА

/Из збирке већ нахваљене аутобиографске прозе Skyggen er jordens

skygge, објављене 2022. у издању „Алхамбре“./

ОЛИО СВИРА ТРУБУ

Олио је онижи дебљуца с огромном, седом брадом, која личи на

сапунску пену, иначе једини станар на мансарди напуштене дво-
ришне куће горе у улици Далгасгаде. Једног летњег дана удворишту
између његовог улаза и капије која води на улицу, покушавамо да
„свирамо“ на труби за воланом мог бицикла, а Олио, кад то чује,
непозван дође до нас да нам покаже како се то ради. Па се нагне над
велосипед и почне да труби неколико мелодија, дува он ноте једну
за другом, иако убрзо постане заморно то слушати. Али он не сваки
пут замоли да га пустим да настави, само још једну мелодију кад те
моли чика, а ја немам срца да га одбијем, премда нешто у свему
томе није како треба, не знам шта, али све ми је ту погрешно. Онда
он настави и повремено зажмури док непрестано труби „Кад свеци
марширају“. После неколико музичких тачака, током којих ми већ
почињемо да се врпољимо и сами осећамо нелагоду при овом при-
зору, он напокон завршава свој концерт џез стандардом
Summertime. Потом нам се захвали на пажњи и оде, а ми се само
смешкамо, али нам савест не дâ да кажемо било шта, колико смо
били посрамљени због њега и колико нам је жао одраслих када нам
показују своје тајне снове.

БЕЛФЕГОР

Једне летње вечери стојимо и пушимо на ћошку, кад ево неког

човека на бициклу право ниоткуда и у пуној брзини вичући као луд,
у некој врсти запоседнутости, „ала је забавно, људи, то је стварно

93
 82

забавно, лудо, људи, лудо забавно!“. Ми се смејемо и мислимо да је

то неки безазлени ориђинал, али одмах за њим стиже чопор деце на
бициклима и питају куд се одвезао онај што је викао? Сви су бледи
као крпе и желе да нам објасне да су за петама Белфегору лично.
Ми само што не паднемо на дупе и на саму помисао да је дух из
француске те-ве серије која се тренутно даје на телевизији само тре-
нуак раније заврнуо иза угла где се срећу Далгасгаде и Корсгаде, да
је то заиста непојмљиво стваран догађај, тачно онако као да се
управо догодила нека саобраћајна нсерећа или пожар. Па се тако
пришљамчимо већ постојећој војски прогонитеља да стигнемо
Белфегора. Одједном сад сви смемо, али док се серија приказивала
на малим екранима, мој другар Идон није се усуђивао чак ни да да
оде до клозета код задњег улаза, већ је у тишини пишкио у судо-
перу, док се цела породица стисла испред телевизора у углу далеке
собе на другом крају стана горе испод крова. Колају и гласине о
томе да Белфегор виђен негде код Фјордмаркена, где су две девојке
нађене обешене за косу, тако да им је крв цурила из власиштâ. Сада
је само питање да ли ћемо да стигнемо Белфегора, или ће он да ис-
користи прилику да прође кроз зрвено доле где се улица Боргергаде
укршта с Вестерброом, и да клисне у далеки Вејгор, где ће лагодно
да нестане? Нико од нас ни на тренутак не оклева, све је као једна
дуга бициклистичка трка кроз непознате четврти, где се све више
гонича прикључује потери када нас чују како се деремо и да смо за
петама ником другом до Белфегору. И после неколико компликова-
них скретања кроз непознату мрежу улица, доспевамо до Сеуерс
Пладса. То је широка област у близини железничке станице, углав-
ном остављена као дивљина и где се Цигани туку око тога ко ће да
продаје „лажне тепихе“, или где понекад путујући циркус развије
шатру. Овог лета ту стоји једна сасвим празна зграда на више спра-
това, која је сада скелет од куће, јер је реновирају у нову полицијску
станицу. Ту се потера за Белфегором завршава, код тог празног гра-
дилишта на чијем се плацу мрачна и застрашујућа зграда уздиже
према небу, док се стотине дечака и покоји одрастао радозналац шу-
њају унаоколо и почињу да бацају шта год дохвате у мрачне и зја-
пеће отворе. Ми смо сви одреда убеђени да је сада оно вече када
Ђавола ваља каменовати.

94
 СЕСИЛ

То је једна лаж коју никада нећу разумети. Али понекад јој

се чудим, зато то је савршено бесмислена а чак не могу са сигур-
ношћу да објасним ни зашто сам је истртљао једног поподнева када
нам је Ингемар Јергенсен био у гостима да попричас оцем и замолио
ме да одем до продавца дувана у радњи у Вестеброу да му купим
паклицу цигарета „сесил“. Не размишљајући много о томе да баш
ту марку треба да купим, можда зато што сви пуше или ту марку
или „скотсмана“ или „принца“, пођем ја до радње, али застанем
пред самим улазом.
Због нечега, не знам због чега, упао сам у недоумицу да ли могу
себе да натерам да питам за цигарете познате под именом „сесил“,
као да је то нешто срамотно, као да ћу да личим на попишуљу неку
ако само затражим кутију „сесила“. Можда зато што та марка звучи
као женско име које не умем да изговорим? Окренем се налево круг,
вратим се кући и ставим паре пред Ингемара Јергенсена на трпеза-
ријски сто и кажем да су нажалост продали сав „сесил“. На шта је
он почео погледом да блуди по соби, да би на крају одсутно рекао
како не може то да схвати. Никада му се у животу није десило да је
нестало „сесила“ на киосцима. На сопствено чуђење откривам, док
пред чикама стојим с покерском фацом, да сам први пут откад знам
за себе успео да неког одраслог, и то штавише фамозног робијаша
Ингемара Јергенсена, запањим да је остао без текста..

ЏИН

Највећа ствар у тој вечери на Фјордмаркену без сумње су била

наша очекивања тог магичног тренутка. То је као да су ми другари
нешто обећали, њихових имена више не могу да се присетим, али
сам сигуран да сам се осећао изабрани, као неко кога су међу мно-
гима узели да учествује у нечему што малтене делује свечано. И као
део церемоније, најпре нас тројица скупимо цепанице из контејнера
у луци код „Колдсторса“, и упалимо ватру пре него што четврти од
нас стигне. То је пиљарев син, јасно, а јасно је и да он треба да нам
набави паклицу цигарета и боцу ракије за нешто што мени изгледа
као некакав ритуал. Али упркос томе што наш култ нема име, а и
наша посвећеност је час жарка час колебљива, ипак решимо једно-
гласно да стрпљиво сачекамо да он дође с предметима за које

95
 82

замишљамо да ће нас инциирати, а које он треба да мазне из очевог

дућана. Али мене брзо спопадне неко осећање да ово вече неће
испасти како се надамо. Јер као прво, цигарете су биле марке „норт
стеј“, а као друго, онај алкохол у флаши коју је донео, био је џин,
који никада нисмо пробали. Ипак нико не одаје своје разоачрање,
али одушевљење потпуно изостаје када запалимо логорску ватру и
падне мрак, пошто смо мало пућкали и делили флашу из руке у
руку. Пиће нема неки нарочит укус, само нам мука од њега, као када
држите чесмовачу превише дуго у устима, а од цигарета ме је забо-
лела глава. Ипак настављамо, сада када је све већ тако добро при-
премљено а и из захвалности према пиљаревом сину. Али ништа се
не дешава а она тајна, којој смо се надали, не долази. Али будући да
је тешко признати да нам се предвиђања нису остварила, остајемо
тврдоглаво до самог краја, и када се боца коначно испразнила, бо-
лесни се тетурамо кући а да при свему овоме ништа нисмо дожи-
вели.

ГЛОБУС

Тај глобус који је ћале купио једне суботе пре подне на бувљој
пијаци у улици Данмарксгаде, углавном је био за украс у дневној
соби, али често седим с њим у фотељи и сањарим о непозанти
местима, где ћу – судбина или случај ће одредити –, канда живети
кад порастем. И вртим га и вртим, а глобус се попут чигре окреће у
усамљеним недељним поподневима. Град је празан, отац није ту, а
ја стално налазим нова и нова места на земљи, где ће промена из
детета у одраслог човека коначно да ми се деси. Дотле ћу напокон
успети да умакнем ноћи и магли и вечито пустим улицама у октобру
и новембру и отиснути се у живот на сунцу и светлости, негде на
планинама, или ћу, пак, имати колибу у неком селу на обали дале-
ког океана. И мени ће једном да сване. Јер можда је то кад седиш са
својим глобусом део онога што је потребно да бих научио како да
нестанем из овог сумрачног града када дође то време, један део при-
према која су неопходна да бих могао да будем потпуно спреман
када стигне тај дан?

96
 НОЋ ЈЕ ЗЕМЉИНА СЕНКА

Уопште не знам шта да радим, како да се поставим, када на на

челу фамилије улазим у капелу да видим мајку мога оца у мртвач-
ком ковчегу и када треба да се опростимо од ње последњи пут.
Можда само замишљам те затворене очи, од чега изгледа као да је
заспала? Али све ми се распада тамо у мирису цвећа и воњу плесни,
а онда и та необична хладноћа и њено упало лице, које воштано
зури, више у себе него у плафон, не као у сну већ сасвим дгуачије,
што никада пре нисам видео. И стога се сместа окренем према зиду
и и зурим у бели креч и проклињем тај неугодни призор, све док не
могу да приметим да је време да кренемо и мој отац ме позове. Ча-
сова након тога се међутим не сећам, јер док су одрасли из фамилије
пили кафу, ја сам непрестано мислио на то да мтрве никада више
нећу поново срести, јер ми је изгледало и још ми изгледа, да су они
на необјашњив начин неопозиво напустили овај свет, премда их мо-
жемо видети, а што се будућности тиче, једино треба да се трудимо
да останемо што даље од њих. Када одемо на спавање, могу да чујем
оца како сасвим тихо јеца, и тек тада ми пада на памет како је ње-
гова рођена мајка сада мртва, и одем у његову собу да легнем поред
њега, али не кажем ништа више, само да се плашим мрака. После
неког времена он ме ипак одведе натраг, седне на ивицу мог кревета
и каже да немам чега да се плашим, мрак и ноћ су сама земљина
сенка. Од тога силно пожелим да му кажем да се баш сенке и пла-
шим, али ћутим, јер упркос свему, он је тај кога треба тешити а не
мене. Па се само правим да је то објашњење све ставило на своје
место.

Јенс-Мартин Ериксен (1955) дански је писац, драматичар,

приповедач, сценариста и есејиста. Дебитовао хваљеним еротским
(тада проглашеним и порнографским) романом „Нани“ 1985. (Мо-
нографско издање после четврт века с критичким поговором профе-
сора данске књижевности на унивезитету у Орхусу, Маријане Пинг
Хуанг, и под насловом „Манинанија“, изашло је нажалост у аљка-
вом и графички скандалозно искаспаљеном издању код издавача
„ННК Интeрнационала“.) Испочетка је Ериксен следио

97
 82

постмодернистичке стазе збиркама прича „Одушевљене приче“,

„Бели зид“ и романом „Џим и ја“, да би романом „Зима у освит“ из
1997. – код нас преведен 2002. у „Александрији Прес“ – направио
радикалан заокрет према селиновској прози „што не бежи од ствар-
ности“. С професором Фредериком Стјернфелдом објавио низ по-
литичких путописа и политичких списа, тако рећи памфлета о
савременој демократији, диктатури (с конкретним примерима: Ма-
лезија, Тајланд а нарочито бивша Југославија у ратовима 1990-их
година) и о мултикултурализму. Књига „Демократске контрадик-
ције мултикултурализма“ (у издаљу „Хелсиншког одбора“ у
Србији) показује генезу те малигне појаве у западном друштву од
некритичког усвајања романтичарских „налаза“ Маргет Мид у
скандалозним резолуцијама УН-а и у законским прописима Канаде,
па надаље. Полемички активан, напосе у случају случаја карикатура
Мухамеда у Јиленд-Постену. Дипломирао је дански језик и књи-
жевност у Орхусу. Био је у два мандата председник Удружења дан-
ских писаца. Више позоришних текстова му је изведено у позориш-
тима Данске, Немачке и Швајцарске, на пример комад о Брајвику
„Брајвик у кући лутака“, а највећи успех је постигао комад „Процес
против Курција Малапартеа“. Можда једини светски писац који је
написао релевантан (или макар какав) роман о трговини људским
органима на Косову – „Бели конопац за Филипа Депреа“ и у коме
Срби нису тотални негативци (2017; „Албатрос плус“). Последње
његово прозно дело на српском изашло је 2021. у Пресингу, дисто-
пија „Хелтер Скелтер“, која даје сценарио како избећи догађаје које
је Уелбек песимистички описао у „Покоравању“, значи рецепт за то
како крајња десница преузима власт у слуђеној Западној Европи.
Инспирација за роман није био само Малапартеов приручник
„Техника државног удара“, већ и двадесетогодишња полемичка ак-
тивност као задртог либерала, коме су личне слободе увек прече од
било каквих колективних права, по правилу стављених под кишо-
бран Културе с великим „К“. Све ове књиге на српски је превео Пре-
драг Црнковић, од „Зиме у освит“, коју нико није смео да прихвати
плашећи се да не изгуби главу (реч је о Србреници), па до романа
„Хелтер Скелтер“.

/Превео с данског језика Предраг Црнковић/

98
Томас Боберг

69 ДЕМОНА

/Збирка песама 69 DÆMONER изашла је прошле године у издању

„Гилдендала“/

ДУХ
(Apparition)

Једне ноћи
се појавио и пришао
Имам нешто за тебе
рекао је
Одрастао сам с њим
Хоћу да ти
вратим то
рекао је
Можеш опет да добијеш своју мачку
рекао је
Видео сам га као дете
Можеш опет да добијеш свој живот
рекао је
стајао је на вратима
тада
Поново ћу упалити
твој мртви жар
рекао је
Имао је способност
да мења лице
Сећао сам се
његових корака
на
степеницама
галопирали су
право у мој дечији сан
све гласнији
и гласнији

99
 82

све ближе и ближе

Затим је личио
на неког сасвим другог
човека кога никада нисам срео
Ако сада слушаш
онда можемо заједно
рекао је
Знао је
где шта треба да стоји
у кући интелигенције
Био је ћудљив
И опет ћеш ствaрaти
рекао је
Избијао је оно непотребно
из главе човека
Он је мој отац
Црна мачка
отрча својим путем
помало као твој живот
а да ниси стварно
то приметио
зар не?
Уста су му била пуна
истинâ
значи разумео си
рекао је
да си изгубио
и викао у плави зид
Где је нестало?

* без наслова *

Зраци
избијају из небеског зêва
Једна рука
баца куће преко поља

100
МОЋ
(Magt)

Премда си мртав
премда си фетус
крхке маште
премда још је
разумеш
сасвим
куда ћу
да те се ратосиљам
премда си мртав
а ја живим
стојиш тамо
и хвалишеш се
својом умишљеном моћ

* без наслова *

Мртва белоушка на друму

Отворени трбух
је зујећа песма

ЖИВЕТИ ЈЕ ЛАГАТИ
(At leve er at lyve)

Jа
кључ од великог простора
Обећавам ти свет
за твоја стопала nøglen til det store
rum
Не говорим о Атлантику
Не говорим о Аустралији или Арктику
Не говорим о великим континентима
Не говорим о досадној антропологији
Не говорим о топлим ћеркама и лавиринтима базарâ

101
 82

мирису с гомилâ зачин

свему што си видео и додирнуо и заборавио и појео и упамтио
па опет заборавио
Не говорим о Олимпу
или Америци
Обећавам ти да ћеш моћи путовати а да се не помериш
Обећаам ти да је твој мозак планета тако богата
Говорим о стварном свету
Говорим о нечему за нешто
Говорим о тој цени коју за историју вазда плаћамо
Говорим о пецкању
над ватром
твом малом курцу у супермаркету
Говорим овеликом оку у шољи
које те је видело
сећаш се?
Говорим о свима њима који су те намагарчили
пре
свега
тебе

*без наслова*

Беле рушевине
Љубичасте пустиње
Црвене шуме
Слепи градови

ЗБОГОМ ТАТА
(Farvel far)

Нисам одрастао с псалмима

Не носим около ранац са стиховима
Никада нисам имао глас
који је певао у мраку
када је ветар свирао музику на мени
Познајем веште градитеље виолина

102
Имам родбину с музикалним прстима
и пријатељице које пишу тако необично
да то постаје предивно
Неко каже
присуство је све
неко други
САДА је визија
Једног дана сам сео
и написао песму en anden
и сместа сам постао део
твоје супстанце
велики ђавољи оче из митова
Шта ја то покушавама да кажем?
Да смо и ми сáми једна тајна
Да настајемо на различите начине
Да је наше порекло једна приповест
коју даље ȍпевāмо и посољавамо
Да нема неке формуле
за ватру поезије
Да је значење места згодна фикција
За привилеговане
када напета породична хроника
треба да се исприча
и прода богатим ујкицама који нам
читају бајке за лаку ноћ
и немирним теткама
Сматрај се срећним
ако си се родио у земљи без рата
и метала у земљи
Моћ речи није у рукама песника
већ спарушених спин докторâ
Јаооо
страст за
разговоре пасатâ
личи на занимацију у слободно време
за ветропирасте сањаре
Ипак
има неког ко ће да пише поезију
за свет Хомо сапиенса
у расапу

103
 82

слом тих гломазних градова

због неослобођеног људског потенцијала
који пропада у пожару и насиљу
у ратним градовима
и борби за опстанак у сиротињским четвртима
Имам много тих старих књига
и светле стране
познајем једнако као и мрачне
а познајем и
анђеле на папиру
те плаве кнежеве
на уском регалу
у ћелији свемирског брода
која нас је удаљила од Земље
и имам посвете мртвих пријатéљā
пуне певљивих митова који те славе
Ниам дошао у велеград као сиромашни Индијанац
Нисам онај што све учи напамет
зато што су ми отели моје књиге и поломили моје ђонове
клоферима и бодљикавом жицом
Немам ја писмо од старог професора
које би ми отворило врата
али ти си мртав
ти с анегдотама из задимљених ћýмезâ
те љигаве сцене
на којој је сумња украс
на мушким грудима меланхолије
Ти си измаглица
у којој твоји ситни трикови
скачу и плешу
ха-ха твој феномални бувљи циркус
забављали смо се
понекад
више нас
док то није прошло
ти не постојиш
тата
сада знаш и ти

104
 Томас Боберг (Тhomas Boberg, 1960) је песник, есејиста и путо-
писац. Још као тинејџер почео је да путује и прошао је цео свет,
оженио се у Перуу и написао је неколико путописа о Африци и
Средњој Америци. Већ 1990-их година се наметнуо као један од во-
дећих данских лиричара збиркама „Водоноше“, „Иш из мог жи-
вота“, „Бели жар“, док је збирке филовао путописима: „Сребрна
нит“, „Америке“, „Позив на пут“.
У новом миленијуму је ојачао песнички статус збирком
„Boothill“, а нарочито трилогијом „Коњождери“, чији је први део
читана на Новосадском међународном књижевном фестивалу 2010.
године. Последње збирке песама су му „Песме Мексико Ситија“
(2017) и овогодишња, „69 демона“, која описује помало траумати-
чан однос с оцем, чувеним надреалистичким сликаром, Јергеном
Бобергом. Боберг је оштар критичар лицемерја тзв. ангажованих
песника и интелектуалаца, има осећај за светску сиротињу. Отац му
је купио кућу у Црној Гори да тамо умре, болестан од рака, „ако га
не излечи тај дивни пејзаж...“

/Превео са данског језика Предраг Црнковић/

105
 82

Маја Лукас
МОЈ ОТАЦ ВОЛИ ПТИЦЕ

/Из књиге Min far kan lide fuglene из 2008/

I део

Сањам да мој отац воли птице. Оне све време улећу у његову
кућу на отворене прозоре. Он их лови у орман или лонце и с љу-
бављу им говори. Онда их смејући се враћа до прозора. Држи их за
тртицу и кљун.
Мислим се шта ми је, да нисам љубоморна? Не, мислим се ја,
није то. Већ само то што он не воли птице

*
У једном другом сну ходам дуж пољјког пута с мајком. Она
храмље на једну ногу, то је склероза, каже она. Ја кажем да јој се
мишићи нервозно трзају сваки пут када говорим о мом оцу, да је
можда то проузроковало болест, која, колико знам, има везе са
живцима. Она, пак, вели да то није истина, и у чистом бесу про-
хода нормално. У ствари подиже руке у страну као да лети.

*
Зовем свог оца Папи, личио је на Таличног Тома. Ја сам се звала
Мушуља и Мамуски и Моли Зечица. Петао моје викенд сестре звао
се Црвеноврати, а мој пас играчка звао се Вовкус. Наше собе су биле
Содома и Гомора. Бака по мајци је себе звала Бес по тропском
оркану, није хтела да се зове Најбоља, то јој је звучало тако старо.
Моја мајка, која је лекарка и стога најпаметнија у породици, зове
само Хане. Она је увек говорила да када сликар добије крвни угру-
шак у руци а научник у мозгу, да је онда све у најбољем реду.

*
Сањам да имам грип, а моја мајка ме моли да спустим браду
на груди, хоће да се увери да није запаљење мозга. Када сам била
мала, она је била уверена да ми је мозак оштећен, зато што ми је
требало веома дуго да проходам. Отац је морао да је умирује ре-
чима да је и он много касно проходао, и да су сто посто криве те
дуге ноге које сам наследила од њега.

106
 Мало после исповраћам се, а она инсистира да попијем засо-
љену воду. Не делује ми логично, мислим, али ваљда она зна шта
ради. Осим тога добила је највишу оцену из филозофије на велико
огорчење професора који је мислио да жене умеју да мисле.
На крају сна она каже да сам наследила њену интелигенцију а
очево тело. То је обрнуто од уобичајеног рецепта, мислим се ја,
можда сам зато толико чудна.

*
Увек сањате о нечему што вам је битно, рекла је Бес. Сетим се
свог наставника физике, кога сам често сањала и који ми је био из
дна душе неважан, али морам да да признам да сам се чудила шта
онда ради у мојим сновима.

*
И тако добијем грип а мој отац сврати с кесом јабука. Он мисли
да се то најбоље лечи храном, што је отприлике на линији мајчиног
размишљања, која исправан начин живота сматра решењем за сваки
здравствени проблем.
Да ли су из баште, питам ја, али он врти главом. Дрво је про-
пало, каже он, а моја маћеха очигледно неће да засадимо ново.
Али оне ме неопозиво подсећају на баштенске јабуке. Зелене су
и загастите, имају красте, киселе су и тврде.
Мислим на птице у башти у задњем дворишту некада. Како су
кљуцале јабуке тек онда када би опале с дрвета. Као да су одлично
знале да не треба прекидати процес сазревања. Да треба да пустите
јабуку да падне по свом нахођењу и у односу на стабло.

*
У једном сну додиривала сам маћехин пенис који је био мекан
и мали као дечији. Бесно ме је погледала и очигледно је била огор-
чена што сам баш ја, зеница ока мога тате и сунце његово открила
тај осетљиви орган

*
Ти си шaшавица једна, каже отац и пољуби ме у образ. Поми-
лује ме по леђима преко избочених лоптива, које Бес зове анђео-
ским крилима.

107
 82

*
Јер, он је мој шугер папи, мој sweet daddy, и my heart belongs
истински to daddy и ја сам и даље његова шкољкица, ја сам Мамуски
и Моли Зечица, за свакога па и за Бога.
Барем не станујем више у Гомори, већ у свом сопственом бом-
бардованом ве-цеу, мојој сопственој рушевини од живота.

*
Добро знам да се полако крећем. Ипак се изненадим када видим
наговештај себе у неком прозору, изненађена како то да нигде ни-
сам доспела.

/крај I дела књиге „Мој отац воли птице“, 2008, издавач „Атина“/

Маја Лукaс (Maja Lucas; 1978) је данска песникиња и магистар

опште књижевности на Универзитету у Копенхагену. Поред тога
дипломирала је и на чувеној Школи креативног писања. Тренутно
је професор на универзитету у Колдингу. Мају Лукас срећем по по-
етским вечерима, али се ова књижица од 89 страница, и коју из не-
ког разлога носим по ранчевима од 2010, сматра – романом. Она
званично нема ниједну збирку поезије, све су то кратке прозе, пунк-
туалистички романи и крштени романи, али – а ипак су ово песме.
И то лирске. Она описује сећање у фронцлама, смењивање блиско-
сти и дистанце, породичне односе. Тешко Мајиним најближима
када се читају у њеним књигама. Избор из дела: „Мајка. Једна прича
о крви“ (о свом мајчинству, кршећи табуе), „Приповетке у првом
лицу“. „Кроз ноћ и ветар“, „Стваралаштва у сродству“.

/Превео с данског језика Предраг Црнковић/

Предраг Црнковић (Београд, 1967), писац и преводилац. До деце-

цембра 2022. године написао тринаест и превео педесет и шест
књига.

108
Шерман Алекси

СИРОМАШТВО ОГЛЕДАЛА

Будиш се ових јутара сам и ништа

Не може бити опроштено; пијеш последњи
гутљај топлог пива из конзерве
поред кревета реци странцу који спава
на поду да иде кући. Превише је лако

бити нико без посла, само

помало забринут због рачуна за светло
више забринут како дан постаје мрачан.

Ходаш сам по влажном тротоару чудећи се

које је боје киша у земљи.
Да ли се свет напољу врти око соба
без врата и прозора? Центрирање огледала
које си нашао у смећу, зидови изгледају ближе
и никада не можеш пронаћи прави пут

напоље, па поново отвориш фрижидер

да би узео пиво, нађеш само ужегло млеко и попијеш га
цело. Све ово има превише познат укус.

ОНО ШТО СИРОЧЕ НАСЛЕЂУЈЕ

Језик

Сањао сам да копам твој гроб

голим рукама. Додирнуо сам ти лице
а кожа је у танким тракама падала на земљу

док ти само језик не остаде цео.

Окачио сам га да се дими са јеленом
седам дана. Имао је густ и мастан укус

тетиве су ми чврсто стезале језик. Устао сам

109
 82

да ходам го кроз ватру. Говорио сам

Енглески језик. Нисам био конзумиран.

Имена

Немам индијанско име.

Ветар никад није разговарао са мојом мајком
кад сам се родио. Моје срце је било скривено

испод љуске ораха пребацујући

напред-назад. Морам да варам да бих осетио
ударање бубњева у мојим грудима.

Алкохол

„Због тога што сте нам довели коња ( horse )

скоро бисмо могли да вам опростимо
што сте нам донели виски“.

Време

Меримо време нагињућићи се

преко прозора на ауту
разбијајући пивске флаше искључене са путних знакова.

Традиција

Индијски момци
жилави и срнећих очију
смрзнути у фаровима.

Шерман Алекси је одрастао у Индијанском резервату Wellpinit,

Washington. Објавио је преко двадесетак књига поезије, кратких
прича... У његовим песмама чује се глас који зове на промене, има
хумора, поетских мисли. Његове кратке приче и песме изражавају
живот савремених америчких староседелаца – индијанаца, одслика-
вајаћи стварност која обликује њихове животе: сиромаштво,

110
алкохолизам, и често осећај беспомоћности. Његов црни хумор уз
лепоту израза оставља утисак на публику.

/Превела с енглеског језика Санда Ристић Стојановић/

Санда Ристић Стојановић (Београд, 1974 ). Дипломирала фи-

лозофију на Филозофском факултету у Београду. Завршила мастер
студије етике на матичном одсеку филозофија. Била је уредник у
издавачкој кући “Белетра”. Ради као гимназијски професор и про-
фесор у приватним средњим школама.

Објавила низ филозофских есеја у зборницима Естетичког

друштва Србије (филозофски есеји у следећим зборницима Есте-
тичког друштва Србије : Утицај естетике на уметност, Естетика и
образовање, Проблем креативности, Проблем укуса, Криза уметно-
сти и нове уметничке праксе, Проблем форме, Homo aestheticus,
Естетска култура, Естетско и стварно …). Објавила више од десет
књига поезије чији су издавачи Светови, КОВ, Адреса, Пресинг,
Граматик, Драслар...
Пише и објављује текстове из области естетике и етике.
Члан је Српског књижевног друштва и Естетичког друштва
Србије.

111
 82

Пејо К. Јаворов

НЕ БУДИТЕ ЈЕ
ВАСКРС

Моме брату Атанасу

Један – и други удар гаси безгласје ноћно...

Здружено одјекују цркве и звона њина
и светла вест се носи; понавља је свемоћно
пробуђени ехо из намрштених планина
и гура је ка горе у бездане висинâ.
Ноћ мрачна оживљава – пуни је драж свечана
док оностран и немушт оглашава је говор:
безгрешних душа тобож, литија бескрајна је,
невидљиве, ка богу молитве тајне своје
узносе – обилазећ необухватни простор.

Звоњава снажна... Будно сећање одјекује

уз сваки удар нови са слатком успоменом:
за трен заборавља срце тугу, шта га трује,
дрхтаво почне слушат, усхићен бајком чудном
о минулом детињству, данима неповратним
надања младих људи са сневањима златним
и вери наивној... кад живот нам тече миран
безбрижно и срећно под кровом очеве миле
куће, док још нас нису невоље поразиле
и упрегле до гроба у црни рад и јарам.

Пред погледом васкрсава, као жив пролази

строј одраза и души блиска и бића драга:
отац стар, у сањарења срећна се уноси,
милујућ мило чедо, ту је и мајка блага,
загледана у дерле; сестрице, браћа јака,
и весела дружина неваљалих вршњака –
рој махнитих птичица – игра и смех их креће;
кудраво-плава друга... два ока смех јој плени,

112
и две странице нежне – божурчићи црвени,
младог, пролећа раног највољеније цвеће...

Срећно, мило детињство – цветну, рајску долину,

далеко за собом путник остави измучен;
као од буре ношен, напусти брже он њу
и данас узалуд гледа за собом зачуђен,
узалуд... Испред њега – бели се пут незнани,
а мршти се над њим и небески свод бескрајни –
и страх несвесни често смутњу ствара у души:
јер свег га пржи сунце, а сенку ни да спази,
јер стиже га олуја, а заклон не налази,
нит сапутника неког – да своју руку пружи...

СВОЈОЈ СЕСТРИ

Не пожели да спознаш, на сунцу, на спарини

– несрећнога – одакле несреће вуку ме;
не пожели да спознаш, у спокоју, у тами
– пустињака – куд пусти путеви воде ме;
не пожели да спознаш оно, чему и сâм
једва тек назирем циљ, једва смисао знам.

И, сестро, допусти ми да измучен проведем

крај тебе дан починка, час спокоја с тобом,
кад одахнуо будем, пусти ме тад да одем
скривеном животном месту у животу мом...
И светли свевиновник ако одозго бди,
он нек те најштедрије с утехом награди!

ДРУГОВИ

Угасну пламен-младост и пламени другови

сад су кô овце кротки: на лицима им свима
успео је да лупи овај живот сурови
печат сопственог зла са циничним подсмесима.

113
 82

Зар један међу њима за мном с завишћу силном

погледа и уздише? Срећнога налази ме!
Ја жалим судбу њину, жалим је са горчином...
А мене ко ли жали, а мене ко разуме?

КРАЈ МОРА

Стојах загледан: непрестано

вода је вале гонила
у мору – пустом и бескрајном.

А попут птице лакокриле,

хеј брод с распетим једрима –
стреле га не би надмашиле.

„Стој ту!“ – ал’ бразда пенице

само накратко јави се...

Одједном брод се скри, заљуља

и огањ-суза полако
из очију се закотрља.

Свет – море... И шта ли, некада,

од мене остаће након
овде преживљених невоља?

ЖЕЉА

Глава ми клоне изнурена,

у грудима ни кап моћи;
уморна душа замагљена
попут долазеће ноћи.

А месец замишљено сјаји,

море дрема, ветрић пири,
сањиво запљускују вали
и чун крај жала трепери.

114
Једна саблазан опија ме,
снови ме зову шапћући –
далеко, нико где не иде,
далеко к пустој самоћи.

И тамо – нек луча љуби ме

тужног месеца као спас,
зефир нек косу ми милује,
док једва љуља ме талас...

ЧУДАК

Виђах га на морскоме жалу –

расејан гледа у даљину,
налазих га опет у пољу –
повио главу замишљену,
и свуд. А бог зна где с’ запути,
он плахо баца поглед мутни,
с осмехом чудним и злослутним,
за сваки људски сусрет туђин.

Свет распусне не волети зна,

свако га по дужности мрзи –
и свако се од њега пази,
ал’ нико лудим не назива.

Пресахле, испијене земље,

црте дубоке на лобањи
мрачној – то трагови, јасно је,
да искушењâ су окрутни’;
ал’ вечно сâм у бучној руљи,
некакву безумну љубав ли,
безумну некакву да л’ злобу,
несрећник, носи он ка гробу?

115
 82

ЛИСТ ОПАЛИ

Лист опали, бог зна где га

ветар је одвукô...
И сироче
сâмо оде, пут туђине ‒
надалеко.

Лист опали, мир за њега

шири се долином...
То сироче,
ко ли чека, кад плаче за
отаџбином?

ЉУБИЧИЦЕ

Вас не виђа сунце – лака

рука зефира вас не мази;
скромне, сред трња, без даха,
чак вас ни пчела не налази –
сироте бледе љубичице.

Сироте, руку чекате,

и сањате јој прсте нежне.
Узалуд чекате!... Такве,
у нади тихо безнадежне,
ви мрете – болне љубичице.

Ви мрете – у жбуњу, чкаљу,

од првог дана чела свеле...
Живот немили скри жељу,
снове несрећне и несмеле –
једна за другом венете све.

О бледе, болне љубичице!

116
ПОНОЋНИ ВИХОР

Поноћни вихор – кô нечја жалба да с’ чује.

И по прозору кишне капи, као прсти,
немирном лупом роморе. Не очекује
та душа никога – и тргнута се крсти,
робиња сујеверна безверног ума.
Поноћни вихор; прскају капи: ларма...
Дрхти ли слеђена у бескрајној пустињи
усамљена пустош? Хаотични простори;
једна патња, једна велика тајна, из њих,
ове моје душе говори.

У гробовима грумен земље затрпао

некада живу моћ: затрпани одоздо,
што починак свој заслужише – младо, старо –
без радости, бола, од јуче и одавно,
мирују изнемогли под својим крстом.
Затрпани су груменом, земљом тешком.
А скрушено – из мраза тако задихана
пробушених долина бескрајној пустињи, –
једно страдалништво, једна велика тајна
ове моје душе се моли...

Када би била самосреће древно сунце,

помрачила би се и горко заридала;
када би била утехе пу̏т, задње зрнце
с драгошћу ти би размрскала и предала:
– Коме, душо – ? Душа се моја ван рве.
Тамо мене тајна страдалаштва зове.
– Плачи, душо – ! Душа се моја немо крсти.
Саму, беспомоћну, вани је неко чека...
Ударају у стакло укочени прсти –
и безнадежно, док пати, жали се неко.

СФИНГА

Злокобно се узвисује крвава луна

и ничу неспокојне сенке ноћи ту;

117
 82

угушени уздаси – то плаче тишина...

Срце се не трза, самцато на свету.

Жалости пуне сенке сећања несрећни’,

бескрајна колона, ничу пред очима:
другови изнурени, дроњави и блатни...
Срце их не види: види, а глас нема.

Увела тела чаробних уобразиљâ,

покидан шебој – ни мириса, ни боје, ‒
сакривена се вуку све плачући тајна...
Самцато на свету, срце чуј-не чује.

Једна ме сфинга гледа – камен непокретан,

с лукавством притајеним, поглед што с’ мути,
занесено замрзнут је, стран, недостижан:
моје срце све зна – вечно ће да ћути...

ЧЕЖЊА

Једнака чежња сколи дух,

скиталаштво исто и пут,
којему крај не назирем сâм.

И поглед вечно устремљен

напред, ка дану сутрашњем,
а ни за пристаниште да знам…

УЗДАХ

Опроштајни зраци док загасњује дан

и мирис ружица, без жала покидани’;
песма лабуда, што је од зорâ болан –
усамљена ми душа и болови њени...

Ах, ти тихи болови скорашње ноћи

и у голом жбуњу уздах што пусти зефир;

118
широка крила, раширена без моћи –
душа готово мртва – и њен гробовни мир.

НЕ БУДИТЕ ЈЕ

Душа моја спава у ноћноме скуту:

не будите ми је, не.
Туђа је за све,
сирота, бездомна на свету,
она можда умире у ноћном скуту:
не будите ми је, не!

Под плаштом, звезде-анђели што дигоше,

ноћ бди меланхолично.
То дете болно
приљубив с болом на грудима,
под плаштом плачевне звезде што дигоше,
ноћ бди меланхолично.

Спи сирота душа, затворивши очи,

и кротко с’ осмехује.
Ноћ утихњује
и не дишућ, погнута, му́чи:
мре сирото дете, затворивши очи,
и кротко с’ осмехује.

ПОКАЈАЊЕ

Одрекох те се, проклех те некад, о боже;

ето, оборен сам у прах...
Милост не баца сен где грешни труп ми лȇже:
кроз твоју окрутност те ја спознах!

Ја волим – и патим... И страдалништво то ка мржњи, зар не,

зар зов није?
Ти духом љубави и мржње зарази ме –
ту губу ‒ љубав назвао сам је.

119
 82

Усамљен сам: чула ми дражи пустиња ваздушна

и вечног сунца жар!
А природа пак сјаји мртво равнодушна...
Зашто сам посред ње ја жива твар?

Ја волим, али не желим, нити сним!

И знам само –
ја знам почетак; али крај не видим,
не видим, нит питам шта ме чека тамо.

Са много врхова провирујем, спуштам се

низ све те косине
и у бездану се губи пут мој...

Око ми споља не изли сузу: унутра сузе моје

оживеше шкорпионе,
да ми у жилама мили тај рој.

Одрекох се, проклех те, господе... и ево ме

усред пакла, и ево ме – кроз пламен
вапим, нека:
Кажи, кажи да срце ми постане камен –
и нек ме мраз успава довека!

Пејо Крачолов Јаворов (Пейо Яворов, 1878‒1914), рођен је у

Чирпану и један је од најзначајнијих представника бугарског сим-
болизма. Своју прву збирку Песме објавио је 1901. године, да би три
године касније била прерађена и поново издата. Друга збирка Неса-
нице (1907) је изузетно важна за бугарску поезију. Најзначајније по-
етско дело му је антологија За сенкама облака (1910; друго издање
1914), из које је и начињен овај избор. Био је део књижевног круга
око часописа Мисао. Осим поезије, писао је и драме (У пољима Ви-
тоше и Када гром удари, како ехо утихњује), историјске списе и
бавио се превођењем. После самоубиства супруге Лоре, и он ће по-
кушати да се убије. Убрзо губи посао у Народном позиришту и бива
оптужен да ју је убио, због чега је покренут поступак против њега.

120
Како притисак јавности бива све већи, свој живот ипак окончава са-
моубиством у Софији.

/С бугарског језика препевао, изабрао и белешку о аутору сачинио

Марко Николић/

Марко Николић (1993) дипломирао је на Факултету политичких

наука Универзитета у Београду. Мастер студије завршио на Фило-
лошком факултету у Београду. Пише и преводи поезију. Објављује
у периодици.

121
 82

Шарипова Зухро Сунатовна

ПОЧЕТАК

Једног дана изгубићу живот, јасно је

Једног дана ћу се вратити Творцу.
И све моје сабране боли и туге
Једино ћу Богу препричавати.
Једног дана моје тело ће нестати,
Можда ћу се поново родити као босиљак.
Бићу срећна због моје смрти
Једног дана моји мрзитељи ће се веселити.
Пролазећи улицом у тишини
Чујем све трачеве које причају.
Сад ће моје песме постати сирочад,
Сада живим само у својим песмама.
Али свет остаје исти,
Хиљаду година остаје миран.
Све лажи, сва лажна лица,
И незнање у генима.
Све усне шапућу једне по једне,
Хвала Богу, далеко сам.
Слепе душе се никада не опорављају,
Нисам више у сродству са земљом.
Једино што ме мучи су
Моји дани проведени без циља.
И рукописи моји, недовршени.
Мој глас који је застао у грлу.
Једног дана изгуићу живот, јасно је
Молим Бога да оживи у мени
Изговорићу име мог старијег сина.

JА

Молим те, никад ме не питај ко сам,

Ја сам неколико стихова на папиру.
Надам се да ћу спасити себе
Лоша је вест за оне
Који су ме напустили.

122
Моје Ја је другачије од мене
Далеко од себичних
Моје ја не види свако
Али га нећу напустити.
Једног дана ћу се руковати са свима
Који су ме разочарали.
Скинућу хаљину охолости
И бацити је с планине.
Само трен је довољан
Да се у мени покрене бунтовник.
Не чекам аплауз
За мене је највећа част бити свој.
Не, не плашим се лисица
Ни један суд ме не плаши.
Поносна сам што сам своја.
Захвална Богу што сам ја, ја.
Никад ме не питајте ко сам,
Радије читајте моје песме,
Моје стихове.

КИША

Кишо можда падаш

Да опереш овај прљави свет,
Улицу мржње,
Улицу зависти,
Зло наших душа.
Кишо,
Нека планета буде чистија
Нека лале у загрљају мржње цветају.
Не дозволи да деца
Плачу од бола.
Опери руке од ружноће,
Грла оних чији је језик затрован опери.
Кишо!!!
Избаци их усред ничега,
нека схвате где су.
Нека свет постане диван
Пун мириса нека буде,

123
 82

звезде на небу да не бледе.

Кишо,
У свакој капи донеси наду,
Уистину, највећа је радост мир.
Кишо,
О кишо моја,
Кишо непрестана.

/Одабир и превод стихова са руског из књиге „Неименована

осећања“ (Безымянные чувства“) – Валентина Новковић/

Шарипова Зухро Сунатовна (Захро Шамсија) рођена је 9.

априла 1969. године у округу Нурата у области Навој. Њена прва
песма објављена је 1985. године у часопису „Гулхан“. Узбекистан-
ске издавачке куће објављивале су њене радове у часопису "Схарк
Иулдузи", у књижевности и уметности Узбекистана "Ма'рифат", у
разним регионалним и окружним новинама, њени су радови, такође,
објављени у светском алманаху у Канади 2017, у Дубаију 2018, у
антологији „Турски песници света” (Бута 3) 2019, у зборнику „Му-
хамед Јусуф издошлари” 2017. Објавила је књигу „Неименована о-
сећања“. Добитна многих награда за поезију у Узбекистану и свету.

Валентина Новковић, професор руског језика и књижевности,

књижевни преводилац. Песникиња, прозни писац, новинар. Интер-
вјуисала велики број стваралаца из Русије и простора бившег
Совјетског Савеза. Заступљена у многим антологијама, у земљи и
иностранству. Добитник награде Удружења научних преводилаца
Црне Горе за најбољу преведену прозну књигу аутора Рахима Ка-
римова истакнутог писца, песника и преводиоца из Киргистана.
Члан Удружења књижевника Србије, Српске књижевне задруге, са-
радник Института за дечију књижевност. Уредник у издавачкој
кући „Либерланд“, за поезију и преводилац дела аутора из Русије и
са простора бившег Совјетског Савеза. Песме су јој превођене на
руски, енглески, македонски, румунски,

124
 узбечки, азербејџански, пољски, казахстански, киргиски, кореј-
ски и бангла језик. Добитник многих признања за поезију и прозу.
Књиге:
Поезија: „Безвремено“ (Драслар, 2014),„Кап на суш“ (Парте-
нон, 2018),„Одгонетке нежности“ (Либерланд, 2021);
Проза: „ Два сата од збиље“ (УКС, 2020);
Преведене књиге: „ Пространство у снегу“, Лео Бутнару ( 2019,
Алма), „ На крају неба“, Станислав Ли (2020, Либерланд), „ Трагом
душе“, Хосијат Рустамова (2021, Либерланд), „Желим да видим
твоје очи“, Кучкар Наркабил (Галаксијанис, 2021).

125
 82

СУБЛИМАЦИЈА
Огњен Петровић
ХУМОРНО СРЦЕ ПОД НЕБНИМ МРАКОМ
ДУШАНА СТОЈКОВИЋА
(Душан Стојковић: Сневни сневомрак (снивци), Сабрана дела,
Пресинг, Младеновац, 2020)

Душан Стојковић јединствена је појава у целокупној српској

књижевности не само због барокне разгранатости ка многобројним
књижевним формама које је, деценијама уназад, једнако успешно
писао већ и због огромне ерудитности и интелекта – којима је једна
књижевна дисциплина – напросто била тесна. Не чуди због тога што
се опробао у многобројним видовима књижевног испољавања – по-
езији, краткој и краткој краткој прози, причама, приповеткама, е-
сеју, критици, приказима, књижевним радовима који су хибридиза-
цијом, спајањем различитих жанрова постајали посве неприкладни
за било какве књижевне одреднице будући да их је у њих било не-
могуће сместити; приказима, антологијама, зборницима, студијама,
уредничком и научно-истраживачком раду, активностима у разним
песничким жиријима, преводилаштву. До године 2004. Душан Сто-
јковић је већ био препознат у најширем кругу људи до којих је ње-
гов рад долазио, било кроз књиге, било кроз периодику – као један
од најбољих књижевних критичара ког српска књижевност има, е-
сејиста par exellance и један од најревноснијих приређивача вред-
них и значајних антологија, док је међутим, нешто ужи круг био у-
познат и са Стојковићевим песничким радом – који је, на самим по-
чецима његовог бављења књижевношћу – препознат и награђиван
више пута на (тада и сада) престижним књижевним фестивалима.
Његова песничка искра је годинама тињала, разгроревала се и
букнула поменуте 2004. године када се, у издању „Шумадијских ме-
тафора“ чији је вишегодишњи (најуспешнији) уредник био и Библи-
отеке „Деспот Стефан Лазаревић“ из Младеновца, појавила његова
књига песама Мало сунце. Своју особеност и издвојеност у односу
на друге књижевнике – песнике Душан Стојковић је потврдио

126
својом књигом-првенцем – будући да се није десило у историји срп-
ске књижевности да аутор дебитује књигом која у себи структурно
садржи чак седам збирки песама. Инструменти сунца (1983), Смр-
тија (1984), Три поеме (1972 –1975), Пети елеменат (1984), Was ist
das (1985), Приватни зоо врт (1985), Производња (б)лудила –
потврдиле су сву раскош и поливалентност Стојковићевог песнич-
ког рада – који се, то треба посебно нагласити, могао и може одме-
равати са радом најбољих песничких имена српске поезије и њихо-
вим књигама.
Нарочито је интересантна чињеница, ако у виду имамо аутор-
ске назнаке настајања појединачних збирки (1972–1985) и време
њиховог објављивања у целини, дакле, у питању је поменута 2004,
година, која нам говори да је Стојковић био – у односу на поезију
коју је писао – изузетно критичан будући да је ванредно добре
књиге закључао, на срећу свих љубитеља поезије, само на одређено
време. У том смислу, Мало сунце је показало да је Душан Стојковић
песник у бити, да има поезију у крви, и још важније, у потпуности
је оповргло тезу да добар књижевни критичар не може бити уједно
и добар писац – песник. Његова разлистала, у многобројним прав-
цима устремљена поезија у књизи Мало сунце поклопила је читав
свет, његову културу, човекову баченост у живот и уздизање до
бића које промишља сопствени усуд, али продрла и у онострано, у
она невидљива и тешко видљива чворишта којима се појединачна и
општа егзистенција запетљала у (не)решиве загонетке.
О њему Мома Димић надахнуто пише: „Песник Малог сунца је
изразити песник интелекта, poeta doctus, песник културе, код ког
преовлађује објективизација чулних и личних доживљаја, као и пре-
власт димензије универзалног и космичког стања над оним што је
„гордо песниково ја“ и непосредно искуство. Стојковић је, према
томе, песник укупне, и не само људске, егзистенције, њених много-
ликости и распрострањености... Стојковићева поезија је непрестана
вибрација, вртложна фуга о чудесном плазу ватре што нас је изда-
хнуо и створио, о земљи коју миришемо властитом смрћу, о суро-
вом свету око нас којим „смрт веје као песма“. Поезија је то о свету
којим владају коначни закони, о свету који се и даље умножава
према првобитној матрици (Мало сунце, Песма голог тела, Мома
Димић, рецензија, стр. 9-10).
Песник је, у међувремену, писао: шта би друго?
Његове смо песме могли читати у часописима, антологијама
или преведене на стране језике, а он је поновио оно оно што је већ

127
 82

једном, до свог песничког дебија учинио: пустио да написано

одстоји и преживи његов вредносни суд, направивши притом дужу
паузу у штампању нове (песничке) књиге – од готово шеснаест го-
дина. Неодредив је то временски распон – ни мали, ни велики.
Песници су, позната је то чињеница, правили и дуже паузе између
два оглашавања но, треба рећи, оглашавали се и готово механички,
у правилним размацима, најчешће у ритмовима од две до четири
године, али и хиперпродукцијски, без потребе и резона, сваке го-
дине новом песничком књигом, по правилу, лошијом од оне која јој
је претходила. Није ретка ни пракса, нарочито у последњих неко-
лико година – када је процес издавања књиге максимално поједно-
стављен и олакшан – штампања више књига током само једне го-
дине – упркос чињеници да ни једна од њих неће и не може бити
ваљано прочитана. Душан Стојковић је, међутим, сачекао чак шес-
наест година које су протекле до штампања његове друге, односно
осме песничке књиге – уколико Мало сунце посматрамо као једин-
ствену књигу или пак као књигу саздану од седам различитих књига
– насловљене Сновни сневомрак, са интригантним поднасловом
Снивци – инкорпорирану, овога пута, у Сабрана дела штампана
2020. године, у којима је обједињено, како то бива, оно најрепрезан-
титивније из Стојковићевог опуса.
У новој књизи песама коју потписује, песник Стојковић не
прави оштар поетички заокрет, радикалне песничке резове: оно што
је у свом песништву домашио – потврђује, и надограђује новим е-
лементима – притом никакво насиље не извршивши над сопственом
поетиком и језиком који је још више ослободио да се разбокори у
разноликим песничким матрицама: дадистичким (нарочито), сигна-
листичким, футуристичким, симболистичким и неосимболистич-
ким, клокотристичким. Сновни сневомрак је обимна збирка:
садржи стотину и петнаест песама неподељених у циклусе и наслов-
љених – од прве до последње песме – једном речју: наслови су е-
фектни и звучни, попут метака испаљених у само срце ствари, зао-
кружени, они творе Списак који обухвата читав један систем – у
ком песник „расклапа“ свет у ком се обрео и наново га „склапа“,
разуме се, пропуштеног кроз специфичну оптику којом га посматра,
али и себе самог у том свету, као и специфичну Стојковићеву
космогонију – небеске и земаљске елементе, претпоставке самог
људског постојања.
Свет о ком Стојковић пева налик је на Врт уживања Хијерони-
муса Боша у ком је све окренуто „наопако“.

128
 Уместо на небу, „ад“ се отворио на земљи, анђели и демони за-
менили су одоре, осакаћени појединци се вуку појавним светом по-
сипајући се „згаслом прашином“: препуштени самима себи, окру-
жени мртвим предметима који у изопаченом поретку губе своје
првобитне функције – они стичу извесне људске атрибуте док се
људи постварују, не знајући где су се обрели. „Адресе крилају“ (не-
повратно изгубљене у памћењу), и шта друго може чинити човек,
сем да са самим собом разговара прихватајући као датост делилов-
ску тишину у хабитусу који је увек – у близини гробља – будући да
је он само привремено свратиште на пропутавању у друге светове о
којима не зна ништа. Стојковићев представљени човек би радо –
пред непрозирностима стварности које су га потопиле – „купио
нову главу“, али и она је немирна, и она не може да се скраси, и она
мисли мисли које не доносе спокој већ га увлаче дубље у „озебли
мрак“ као акробату на ужету разапетом над провалијом мрака и рас-
цветалом, зјапећом празнином. Празнина – она која душу прождире
не може се испунити Знањем. Песник иронично наслоњен на дрво
сазнања – грицка убрану јабуку и баца је Змији-Змијцу – свесно до-
писујући пресуду против себе самог, ону коју су давно већ потпи-
сали богови и људи заједно. Отуда је Стојковићев појединац резиг-
ниран – свестан закономерности окошталог и хладног света, њего-
вих непроменљивих правила, опкољен медиокритетством и стерил-
ном конвенцијом: он може само да снатри да попут Алфреда Жарија
стави маску преко лица и да у апсурдном устројству живи како
може и како уме, по сопственим а не наметнутим правилима. Разуме
се да су такви напори јалови и посве узалудни – живети и не
мислити – готово је немогућ идеал ком се стреми у „обезљуђеној
помрчини“, издићи се из детерминизма на које смо осуђени рође-
њем, да учинимо немогуће – да превазиђемо и победимо себе и про-
менимо координате свог путовања „из црнила помодрелог од
студи“ па макар у нигдину, непостојање које свима неминовно ис-
ходује.
Снатрења човека који би тако радо променио своју кожу у Сто-
јковићевом конструисању света – отелотворују се као мењање „ко-
шуље исфлекане загрцнутим смехом“: живот је „болест“ за коју
није измишљен противотров, но чак ни смрт не гарантује спокој и
смирење, напротив. „Платонова унучад“ која је одбацила мудрост и
врлину, травестирана у људе „нашег времена“ – које мрви и исцрп-
љује карневалским (баналним) шаренилом и тривијама – наликују
на чувене Бекетове јунаке, Ликија и Поцоа, који решњење „мука“

129
 82

које су их снашле – виде у сну, дубоком и коматозном, у ком се,

можда снива измештање из себе самог, сопствене коже и судбине,
из гвозденог доба у ком се дотрајава. Уосталом, песник каже: „свако
данас обучено је у јуче“, постоји се, дакле, не само у тренутку у ком
се живи и дише и пише, већ у више времена, по Фукојами, хетеро-
топијски, у неколико истовремених димензија истовремено, садаш-
њости и прошлости, будућности једнако, као материја и можда,
нешто ектоплазматично, етерично, видљиво и невидљиво истовре-
мено, као месо и дух.
У њима се као бесконачни филм – „врте белешке памћења“,
живе и стварне, док сама душа, огољена и без икаквог штита спрам
ледених ветрова постојања „цвркуће на притки попут страшила“. И
такав, сапет и опкољен ланчаним низовима илузија – човек броди,
попут узгредног путника на некој пијаној лађи, међу разуђеним
острвима; између своје и туђе усамљености, његове отворене лезије
бриде, „душегрисцима“ отворен је пут ка самом срцу човековог
бића који не налази, чини се, нигде и ни у коме утехе. Пољупци се
у „погубце“ претварају, поништен у мору других обезличених
индивидуа у „мравограду“ он само повећава и увећава сопствену
„невидљивост“ а самим тим и ништавност сопствених духовних
патњи које бивају непрепознате и непризнате, поставши тако, хеге-
ловско ништа, сопствена негација, нешто што истовремено постоји
и не постоји, оно што само себе собом укида.
Елементи Стојковићеве космогоније изгубили су своје прво-
битне карактеристике: вода је умор(е)на – меандрира, отиче бесми-
слено у „прозукле дубине“, од хераклитовске ватре остао је „само
ватричак ње негдашње“, чека се да се „ододоли“, да се угаси „дах
непотрошиве прамајке“, ваздух је загађен задахом смрти и људи,
„густ као недосањан сан, зауставља сваки трзај руке“, земља попут
коштица избацује затрпане кости. Декомпоновање материје пра-
тимо изнутра и споља, унутрашњи органи пропадају, деконструише
се тело – оно је само љуштура, празнина, отело-творен ужас који
дише и хода, одбија послушност, одмеће се од својих привремених
власника, постварује, спољашњи се декори урушавају, свет се
круни „под небним мраком“, напуштен од Бога и од људи, човек
бива неутаживо гладан: себе и других, себе у другима, потврде и
самопотврде, раста и учења. Вазда ђак – успева да научи једино
„таблицу смрти“ – у непрекидном судару високог и ниског, увек
губи у партији покера против „олињалих врагова“: ништа против
њих не може, јер свака додељена карта представља корак ближе „ка

130
одшкринутим гробовима“. Ни језик не помаже много, ни само јез-
гро човековог говора: „речи попут пијаних мехурића експлодирају“
– писање и читање могу бити и одбрана од галопирајуће смрти или
пречица ка њој – када се све приче испричају и све песме испевају
(зар већ нису?) – преостаје онемелост у којој се неопозиво наслућује
како је битисање на Земљи могуће само у форми споредне улоге у
„театру апсурда“. Фантастичнији од било какве фантастике живот
„уземљује“, спутава корак, подиже невидљиве границе које би чо-
век, радозанлошћу и снагом простог, голог животног полета да про-
бије у вечитој потрази за смислом и сврхом, посве неуспешно,
„подједнако лишен и еха и греха“. Све је лавиринт, стране света за-
менио је „адски прозор“: лево је смрт, десно „загонетка даноноћја“,
горе – нити урнеБесног сунца, доле – „ватра обамрле воде“: вођен
срцем, „дводихалицом закопчаних уста“ које дише и гута „ваздух
крви“ увек бива на странпутици; ако кретање и постоји оно није
епско путовање по лек против ужаса бивствовања, већ је, извесно,
напредовање ка „вртлогу“, који у себе усисава све, ка смрти која је
у Стојковићевим песмама „нарочита“ врста (домаће) животиње,
њено дисање се осећа, њени кораци чују, она је, „под претпоставком
да се родио“ непрекидно уз човека, увек је ту, као верни пас чувар,
као сенка сенке која прати сенку.
Не изненађује стога, „кликтај ништавилу“ у „загрцнутим вре-
менима“, док се оно чувено дрво живота у дрво за вешање прео-
браћа, јер ма колико се трудио – чак и да успе домашити комадић
„сањаног раја“ – човек ће схватити да је и сам рај – „ођавољен“,
врлина презрена, доброта излизана, свето у профано сурвано,
истина можда и неповратно изгубљена у општој артифицијелности
света. Самим чином рођења проклет, заведен у „књиге мртвих“, има
само ово сада, но садашњи тренутак – док се промисли – већ је про-
шао, време муњевито отиче и не дозвоља ни да се појединачно
постојање у времену потврди. Тескоба и нека врста рецесивне ме-
ланхолије протичу стиховима, који су испод „огрубеле“ песничке
коже једини штит и мач који од вејавице космичког бесмисла бране:

нема међа за душе

њихово је да лете:
сновни меци
словни меци
за које нема
непробојних штитова

131
 82

њихово је само
да никада
и нигде
не слете.

Стојковићева песма струји кроз пукотине између видљивог и

невидљивог и вртложи у „отежалом свету“, она је „организам у по-
воју“ чија љуска крцка под теретом живота и смрти једнако, на сну
и јави истовремено, она протиче и незауставља се – пробијајући
опне могућих, замисливих и незамисливих светова, perpetuum
mobile, самој себи погонско гориво, коју одржава код у самом
песниковом бићу ком су писање – певање – читање и ваздух и храна.
Карактеристичан пример Стојковићевог стихотворења налазимо у
песми Земља:

битис(т)ати на земљи
и више је него надреално
стога
песник мора бити
хтео не хтео
надреалиста и сам
да бретонује далије
шазали луки
сена је увек ту
мирабо над њом
локвањ целан
јагорчевина лука
један скок решава све
ако се
– бурљук нас кори –
кроз око скочи
разрогачен је свет
уска су врата
и прозори још ужи
да би се протнули кроз њих
и срце и уши
и отперјали вид
ако се земља и врти
то само вртлог је смрти

132
 што постала је
наша најновија
домаћа животиња.

Свестан, ипак да се само тишина најрезонантније чује, да се

само она није никада „обезгласила“, да се неизговорено једнако као
и изговорено, уписује праволинијском путањом у „општи ромор“
света – Душан Стојковић се у поезији коју пише позиционира двос-
труко: он је и субјект који ствара текст али истовремено и субјект
ког сам текст ствара. Управо због тога у Сновном сневомраку имамо
вртложно смењивање песама у којима се аутореференцијалност
„повлачи“ у дубину песме, иза њених, у први план истакнутих (мо-
гућих) значења, и наравно, оних у којима се индивидуално искуство
у неколико наноса јавља – каткада у виду његовог „каталошког“
сублимирања сложених стања у којима се песнички субјект нашао,
а каткада у очитом „ужлебљивању“ проживљеног и просањаног у
опште искуство, у којима се на изузетно успео начин – песниково
ЈА привидно „поништава“ и инкорпорира у опште искуство поје-
динца у свету. Амбиваленција „субјективног менталног дискурса“
и „објективизације стварности“ о којој Стојковић пева отворили су
непрегледан простор за испитивање не само могућности песме као
посредника између личног и текстуалног, њених медијумских мо-
гућности да продре, осветли, појасни – несазнатљиву и тешко саз-
натљиву „појавност“ и њене варијетете, већ и могућности самог је-
зика да се кроз њега самог, досегне она индивидуализована, једина
релевантна – мера смисла у општем бесмислу који веје „свуда и из
свега“.
Стојковићеве песме су лексички изузетно богате, са веома ви-
соком фреквенцијом речи и израза, које можемо назвати стојкови-
ћевским специфичним језиком, језиком по ком је препознатљива
његова поезија (не само она већ и приче које аутор пише), којој и
није потребан потпис да би, на прву, била препозната као његова –
потврђујући још једном, тако очито, да је песма отисак папиларних
линија онога који је пише, аутентични одраз духа и резонанца гласа
у времену у ком се тај глас и чује. Навешћемо само неколико при-
мера особених Стојковићевих кованица, речи и израза којима вари-
рајући њихове познате предлошке додаје нова значења:
безангелан, упостељити се, гремо, секирозамах, обеспутити
се, погубци, душегрисци, мравиград, изУмитељи, узаЛудно, слепо-
Очницима, зазмијен, зазмијити се, опламине, брзимице, ојављује,

133
 82

спепељено, спепељити се, неискорењиве нежење, пламци, сУдба,

путопашно, гладићи, одехују, уд(в)очвориле, маказаста питања,
надвеси, јествовање, грлимице, амбисноабисинијски, онебесити се,
водоземнице, орадојчио, сузноречја, песмобратија, одВикнут, догр-
цава, гегуца, стрмосекнуо, огубавелим, оглаватило, думбара, обе-
скапљен, ништазевалица, огодишњени, себезнана, орадошћена,
јездик, фирмозвер, окишобранити се, скара(д)беји, разностранили,
оболестили, заовдило, хадујући, усркава, непреСкиднуо, одРубље-
них, рушеБина, ноћидана, даниноћи, таЈАц, паЈАц, вртИмо, сјуТри,
одМорено, истинабог, смиРај, (Одисеј без) итакодаље, ништа-
вила, ништађаволак, безданица, суносклизнуо, безглавица, све-шир,
(о)телимо, снешко смртић, данонизбрдица, проТеза, рАтова, смр-
Тпрозлатила, јуТрење, каБаница...

Наведени примери су „месо“ Стојковићеве песме, стубови на

које се она наслања, супстанца којом гради посве онеобичене, иско-
шене, у сржи надреалистичке слике и синтагме у чијем је компоно-
вању песник изузетан:
телефонирам укриво/самом се себи одазивам; котрљају се лЕ-
кови; процветале бивше руке; водоскок занемелог ваздуха; свићу
красте градова; адска трокрсница; затравила је своје очи; оне-
свешћени зрак; блок даље шепури се гробље; предели прилегли на
бок; грашке облака; црнило помодрело од студи; мараме сунца;
нахранили смо душу погубцима/напојили срце душегрисцима; ноћ се
задани и задивани; отпузнуле божје трепавице; оглињени човек;
зидни сат се промукло придавио; улица прекрсти ноге; озебли мрак;
обезглављене пахуље; када ме заболи глава/и пазарим нову/сраста
ми с вратом/као ознојена краста; само ја/у прикРајку/љуштим ја-
буку/и бацам семенке змијцу; прокапали гробови пролећа; нисмо за-
боравили/да ходамо по води/једино нам је то/остало записано/на
осунчаној кожи/то што у нигдину заводи; веје црни снег; прегршт
плаве ведрине; шума смрти; професор жудње; наставница приме-
њене алхемије; оболеле именице јесени; кожа смрти; (вода) суда-
рила се са модрицом/постојања на операционом столу/на којем се
кишобран сунча; из отегнутог трбуха сунца/лије прљава/мокра све-
тлост; оно што трепери/мачеви црне светлости/екран је наше
пригушене душе/урушене/у сан без буђења; сукрвица ноћи; револ-
вери поднева; маказаста питања/ноћна свитања/тутње умом;
ништа се свило грлимице/нице/у мрву страха; само заборављена
марамица/иза заборављених врата/борави у капи/анђелове крви; на

134
његовом језику/мирно се башкари/ђавоља бара; биће је огрнуло ка-
пут небића; немо адресе листам/мртвим (п)окретима/гласове
мртваца наћи ћу по њима; сваком ангеловању/горка кашичица при-
спе; зев смо над зевовима/сами/на промаји између две нигдине/зевни
већ једном/ништазевалице.

Тако конструисане – ватрометне и експлозивне, песме Сневног

сневомрака, логично, опирале су једној „одежди“, једном механи-
зму изградње, већ су вибрирале и трансформисале се – од (класич-
них) дадаистичких предложака чија би се општа карактеристика
могла изразити „језичким разбијањем песме“ и укидањем праволи-
нијски грађених текстуално-стиховних целина и њиховог логичног
следа, до његових варијација у форми гласовно-визуелне, синкрети-
стичке поезије, коју налазимо, на пример, у песми Око:

ОкО
ОкОлО Ока
дубОкО
убОлО
ОкО
ОкОбОка
скОкпОскОк
пре рОка

а а
и и и
у у у у
е е е е е
О О О О О О

Рефлексивна, визуелна, аудитивна и олфактивна – поезија коју

Стојковић пише се доживљава и проживљава свим чулима, њена је
текстура понекад „храпава“ у оквирима добро познате „естетике
ружног“ – нарочито када се песник ослони на поступак гротескне
хиперболизације – у којој се ипак, може и мора препознати лепота
свеукупне човекове егзистенције, живота у свим његовим распро-
стирањима, понекад светлуцава попут бистре воде, која отиче,

135
 82

меандрира и рачва се у небројеним рукавцима. Са свим „елемен-

тима“ (сликом, звуком, ритмом и непрегледним значењским по-
љима) уклопљеним без видљивих „шавова“ она захтева посвећеног
и преданог Читача, ког неће „затећи“ и изненадити Стојковићев
песнички парадокс да „о крајњим стварима“ пева „умерено дистан-
цирано“, маскиравши песничко ЈА арлекиновском маском, но тако
да је у свакој песми присутно, хуморно се – а духовитост је можда
и најтеже у песништву постићи – „обрачунавајући“ са егзистенци-
јалним мраком у себи и оним, небним изнад себе. Дихотомија уну-
трашњег и спољашњег стварају особено „преклапање“ стварносног
и имагинативног, проживљеног и одсањаног, доживљеног и прочи-
таног. Књига песама Сневни сневомрак је специфичан ауторски
„дневник читања“ светске литературе која комуницира са другим
ауторима, и другим уметностима, једнако. Тако се у тексту рефе-
рише на великане – Платона, Кафку, Достојевског, Лотраемона, Бе-
кета, Бретона, Мишоа, Артоа, Целана, Паскала, Лорку, Шкловског,
Шара, Хемингвеја, Вијана, Гетеа, Хармса, Пастернака, Екермана,
Нервала, Шарија, Мајаковског, Лунчарског, Горког, Сарамага,
Граса, Хлебњикова, Бартона, Рулфа, Старобинског, Цветајеву,
Фројда, Маркеса, Гумиљова, Рилкеа, Каракоа, Шелија, Жарија, Бај-
рона, Блока, Китса, Матића, Илића, Растка Петровића, Дучића. Про-
мичу, као у сликама из „пројектора“ књижевни јунаци – Раскољни-
ков, Астров, Самса, Вронски, Свидригајлов, Мишкин, Дон Жуан,
Настасја Филиповна, Доријан Греј. Из других уметности „гостују“
сликари – Бош, Дали, Мунк, Магрит, Шагал, Девло, из филма –
Луис Буњуел и чувени јунаци немих филмова: Чарли Чаплин и
Бастер Китон. Стојковићева референцијалност, ненаметљива и про-
истекла из ауторског духа и његове разгранатости ка целокупној
људској култури и уметности – којима је природно гравитирао, даје
Сновном сневомраку – енциклопедијску димензију, а свим будућим
читачима – пружа могућност да утврде како се светска Библиотека
и целокупна уметност уопште, прожима са песмама у књизи и не-
ким универзалним поставкама у њој које би могле важити за све
људе и за сва времена у „самеравању и сагледавању“ њихових жи-
вота и судбина.
Инструменти којима се самерава шта се урадило и постигло,
докле је – у бескрајном мору могућности и избора човек стигао, да
ли до странпутице и мртвог угла једне цивилизације која нестаје за-
једно са вредносним системима који су је изградили, или до виса са
ког се могу уочити нови хоризонти којима ће у сусрет поћи

136
другачији, трансформисани човек сутрашњице – давно су „зар-
ђали“, пише Стојковић у изузетној песми Вага, но није ли можда и
на поезији да помогне да се сва патина накупљена око човекове
душе, скине а она сама ослободи и вине „попут одапете стреле“
даље „од пуког ништавила“, па макар на трен, макар привремено у
просторе у којима је живот нетакнут свешћу о пропадљивости и
пролазности свега што човека окружује – могућ, као и вера у нешто
веће и одрживије од човека самог? Убеђен сам да јесте, као и у то
да се – међу многим, могуће и заборављеним императивима поезије,
пред њу може поставити још само један: да читаоца помери из удо-
бне позиције простог „реципијента“ књижевне грађе, да му промени
угао под којим посматра појаве у и око себе: ништа више се и не
сме очекивати.
Песме у књизи Сновни сневомрак постижу да се, уливајући се у
Слух и Дух растворе крвотоком, да њиме прострује, да сви који њи-
ховим читањем буду привилеговани, са већом вером у могућност
успеха – пронађу себи прихватљив начин да се од егзистенцијалног
мрака и космичке „вејавице“ бесмисла бране. Душан Стојковић је
своје песме подигао као штити да се од ње брани. Што се његових
песама тиче – убеђен сам како ће се у времену и кроз време одбра-
нити саме:

онима што су одабрали ноћ

или је она изабрала њих
ни готичко писмо не помаже
да забораве мараму смрти
која им застире очи

пред стрељачким стројем слова

доплуталих на даскама
из спаљене троје
утројени су
њихова зебња
њихов страх
њихова ужаснутост
пред доживљеним
пре него што дану испоручени беху

дан на штакама
гегуцка ка измрвљеним хоризонтима

137
 82

машу му полуделе птице

колена диносауруса шаљу мртве пољупце
на перонима су се загрцнули сви возови
казаљке су заболе своје очи
у помодрело небо

капљу попут леденица

слова
снова.

138
 Маја Белегишанин Ивановић
МОЋНЕ ЧЕСТИЦЕ ПОЕЗИЈЕ
(Саша Нишавић: Честица, Изабране и нове песме, ИПЦ, Нови
Сад, 2020)

Изабране и нове песме Саше Нишавића (избор сачинио Сте-

ван Тонтић), обједињене у књизи лепог наслова Честица, представ-
љају избор из досадашњих збирки овог аутора: Придржавање душе,
Кошуљица, Гребени, Заборављени дечак, као и нове песме – За суш-
том честицом. Књига садржи као циклусе управо називе ових
збирки из којих је прављен избор, а нове песме подељене су у два
циклуса. Све је то складна целина, тематско-мотивски разнолика,
но са препознатљивим, особеним Нишавићевим певом који код чи-
талаца изазива посебне просеве осећања и размишљања.
Књига почиње песмом у виду тростифа, „Крст“, која гласи:
„Свевишњим обасјан / Раширених руку / Његов Син ме гледа“. О-
вим се отвара религиозни круг песама који је главно ткиво Ниша-
вићеве поезије. Песме „Уочи славе“, „Петровдан“, „Нова Грача-
ница“, „Причест“ и насловима указују на религијски план, али и у
многим другим песмама постоје мотиви, ликови и симболи из рели-
гијске сфере, или посебна атмосфера молитве, поста, исповести...
Лепа је нова реч Нишавићева: Христаниште. И заиста су многе
песме обојене жудњом да мир и вера сузбију различита искушења
како у души тако и у свету. У споју са мотивима религије односно
православља често се налазе и призори светлости и таме. Доста је
таквих песама у збирци Заборављени дечак1 али и у песмама из
осталих збирки јављају се мотиви светлости и таме, или засебно
сваки, или удружени, кроз контраст или дијалектичко преплитање.
У том смислу веома лепа, скоро као хаику остварена, јесте песма
„Свитац“: „Светлећа игла / Мрак прошива / Показује пут“.
Из бројних Нишавићевих песама провејава оностраност.
„Плави тон“ (истоимена песма) са далеких богомоља; „бескрајно
путовање самогласника“ које се уздиже „На некој далекој звезди“
(песма „Самогласници“); затим „Симболи и начела небеске азбуке“

1
О овој књизи писала сам у приказу: Призори таме и светлости и контекст рели-
гије у збирци Саше Нишавића Заборављени дечак, објављеном у књизи приказа
и есеја Светло препознавање (2020).

139
 82

(песма „Гласови“ II), или „блага светлост“ (песма „Уточиште“) –

стварају осећај лебдења, башларовске ваздушне имагинације која
указује на неки лагоднији и прочишћен свет, насупрот оним
песмама у којима царују тама и зло како савременог света и жив-
љења, кроз разна насиља, ратове и владавину новца („Гомила“,
„Картица“, „Белило“, „Пресуде“), тако и кроз временски неодре-
ђене, универзалне апокалиптичне слике страха и таме, личне или
опште („Језа“, „Пад“, „Црна клупа“, „Потоп“, „Губавци“), које Ни-
шавић уме да дочара путем градације или кроз низање онеобичених
слика. Језом су прожете и песме, може се рећи, етнографског зву-
чања, са наносима давних времена попут одредница у Вуковом
Рјечнику: на пример песма „Сугреб“ или „Полазник“, или песме по-
пут старих бајалица и етнографских записа – „Сине мој“ која гласи:
„У кошуљице ти ушивали / Бележне траве / Дреновину / Пред-
ворену тисовину / Орла и сокола перо“ (...), затим песме „Љути па-
пар“, „Круг“, „Бајалица“. Старовременско звучање такође носе и
песме у форми сказа: „Певац“, која представља казивање човека
ком су отели сву имовину, и песма „Милан“, која је обраћање мајке
свом сину погинулом на Дрини 1916. године.
Нишавић има изоштрено око и за призоре из свакодневља који
својом упечатљивошћу, необичношћу, болом или језом оставе код
њега траг – човек у ритама (песма „Призор“), слеп човек који про-
миче тргом („Слепи Милутин“), о рукама људи у градском превозу
(песма/поема „Руке“), ту су и песме: „Столица“, „Соко“, „Креве-
тац“, „Заборављени дечак“, „Птица“, „Буба“, „Бескућник“. Све оне
су налик скицама које истичу неку необичну ситуацију која бива
убележена како у оку и души лирског субјекта-посматрача тако и у
свести читалаца.
Необичне слике/ситуације јављају се и у песмама са темом де-
тињства: „Сазревање“, „Ругалица“, „Лева рука“. Песма „Глад“ носи
сећање на сиромаштво у кући детињства; овде су оцртани лик оца и
мајке, а о родитељима говоре и друге песме у овом избору: „Тромб“,
„23. март 2004.“, песма „У“ („Самогласници“). Љубав и бол наста-
њују ове песме, док љубав, лепота и узвишеност прожимају песму
„Плавет“ посвећену ћерки Милици. Кад је о љубави реч, у овој
књизи постоје и песме са љубавним мотивима и слављењем жене и
њене еротичности (каткад претеће), што је често смештено у про-
стор сна и сновиђења, који су такође важан моменат у Нишавићевој
поезији. А песма „Слова“, којом се завршава ова књига, занимљива
је по стапању мотива женске лепоте и чулности и мотива слова, где

140
црне семенке из лубеница које лепотица сече постају „будућа слова
/ Која ће ницати / Далеко од мојих очију / У њеном заводљивом
врту“.
И реч/слово/песма такође су важни мотиви у поезији овог
песника, било у склопу поетичких питања или у религијском кључу,
а постоје и песме посвећене другим песницима где Нишавић кори-
сти мотиве њихове поезије да изгради неку своју лирску причу. На
пример, песма „Пупчаник“ јесте сећање на Душка Трифуновића,
песма „Бреза“ инспирисана је истоименом песмом Ивана Лаловића,
а ту су и песме посвећене и многим другим савременим песницима,
што показује неку врсту братског осећања Саше Нишавића и чиње-
ницу да се „књижевност храни књижевношћу“.
Честица је уједначена целина, са песмама прочишћеног језика
и даром аутора да изабере оне речи које ће као моћне честице изгра-
дити посебан емотивно-мисаони доживљај. Несвакидашње мета-
форе, поређења, синестезијске слике, градација, иронија, парадокс
– све су то стилска средства у Нишавићевој поезији, а саме песме су
или епиграмски кратке или дуже, неке су и у виду малих поема, и
све теку у слободном стиху. У понеким песмама постоји рима, као
у другом делу из дводелне песме „Понекад сањам“, затим у песмама
„Плави тон“, „Слепи Милутин“, „Руке“ (песма прва), или се песма
само поентира римом, као у завршним стиховима песама „23. март
2004“, „Осињак“, „Мајка“.
На крају, приметићемо да је овај избор, заједно са новим
песмама, оцртао поетички лик песника Саше Нишавића који моћно
пева и чија поезија стоји на високој лествици у савременој српској
књижевности, а бројне песме из овог избора могле би ући у одре-
ђене тематске антологије српске и светске поезије.

141
 82

Жељка Аврић
О ЉУБАВИ КОЈА ТРАЈЕ ДУЖЕ ОД СУНЦА
(Јованка Стојчиновић Николић :Сунце под језиком, Српска књи-
жевна задруга, Београд 2021)

Сунце по језиком је седамнаеста песничка збирка Јованке Сто-

јчиновић Николић. Ово је књига њене врхунске песничке и животне
зрелости, смиреног, наративног израза, са изразитим емотивним на-
бојем, али без екстатичних излива; књига дубоке замишљености и
интензивног размишљања о свему личном што нас чини особитим,
што нас чини Бићем и што нас и са нама животно преплетенима,
чини целину. У овој књизи има сећања, успомена, лирских опсерва-
ција, аналитичности, мисаоних дигресија, констатација, закључака,
трагања и трајања, животних биланса. У књизи преовлађују поро-
дичне и љубавне песме, прожете дубоким рефлексијама једног ства-
рањем богатог и емотивно испуњеног живота.
Књига је у целости окренута човеку, његовом унутрашњем
свету и свету који га окружује. Општи је утисак да песникиња свему
- и актуелним догађајима и догађајима из прошлости прилази са јед-
ном интелектуалном и искуственом дистанцом која је и услов и раз-
лог њене духовне снаге, душевне мирноће и контролисане емотив-
ности. Временска дистанца, проживљеност догађаја о којима го-
вори, суочавање са емотивним односима према личностима о ко-
јима говори и са душевним стањима који су производ тих и таквих
односа, указују на један заокружени животни циклус прожет очеки-
ваном философијом песимизма али не и очајавањем, објективним
сагледавањем ствари и суочавањем са истином али не и резигнаци-
јом. Томе доприноси и чињеница да о великом броју песничких
тема песникиња говори са вишегодишње временске дистанце који
су условили да се према трауматичним догађајима из прошлости
(смрт оца, мајке, партнерско удаљавање и отуђеност, међусобно
непрепознавање потреба, промена, понашања, знакова наклоности,
брижности, блискости, протицања времена), односи разложно, ра-
зумно, стабилно.
Да је свет, па самим тиме и човек и његов живот саздан од
супротности, Јованка Стојчиновић Николић добро зна и тај прин-
цип супротности један је од основа њене поетике. Иако се сунце по-
јављује у више варијанти, манифестација и значења (почев од

142
наслова - Сунце под језиком, свјетлост и зрнце свјетла, освијетљен,
просвијетљен, пламтећи, звијезде, небо, грумен злата, титрај поз-
лате, мјесечина, љубав, живот, бљештавило, сјај, живи зрачак),
песникиња наводи и опоненте оличене у магли, сјенкама, тами,
земљи, старости, клонулости, мраку, мртвој звијезди, рђи, смрти,
страху, ноћи итд. Контрастирање је видно и у лирским минијату-
рама Мало (која отвара збирку):

Ако си дио оног чега немам

Узми моју патњу тежу од смрти
Тек тада ћеш сазнати
Колико мало свјетлости
Треба за живот

и Запитаност (на крају првог песничког циклуса):

Како вријеме пролази

Све више се питам
Да ли си ти Онај који ме ставио
На Врх мача
Или (ме) са њега скинуо

Обе су лапидарног, сведеног израза али невероватно слојевитог

значења. Можда је баш у њима песникиња доследно испоштовала
Чеховљево начело да пише тако да је речима тесно а мислима ши-
роко. Коме се песникиња обраћа у овим лирским записима? Очи-
гледно неком свом, блиском - интимном партнеру, члану породице,
пријатељу? Човеку, генерално? Некој узвишеној сили, Богу, можда?
Насупрот наведеним минијатурама, песникињин формални из-
бор углавном се своди на слободан стих претежно дугог метра који
одговара рефлексивности њених песама и том интелектуалном у-
обличавању као последици животног искуства а не емотивног при-
јема животних сензација. Спор ритам, помало резигнирани тон даје
њеној поетици контролисану динамику са једном специфичном, у-
нутрашњом мелодијом, те оне, стога, формално више нагињу поет-
ској прози.
Јованка Стојчиновић Николић је свој поетски израз у овој
збирци фино избрусила, захваљујући већ споменутом контрасти-
рању, зналачкој употреби инверзије, елипсе, пренесеним значењем

143
 82

речи и израза (претежно метафорична, али и симболичка), употреби

оксиморона и хиперболе до онеобичавања, који су највећи кривци
што у збирци Сунце под језиком срећемо песничке изразе као што
су:

Сва сам у теби од неба и земље преотето стр. 9

Свако ће своје звијери својим болом да храни стр. 10
Горе је љубав што од сунца траје дуже стр. 12
Све док се ниси повукао у тишину између нас стр. 15
Бацити право у лице ватру година стр. 24
Tако је рањен у грудима мој свијет стр. 47
Смрт остаје живима Кад свјетлост падне по мртвима стр. 86

Та самосвојна поетика грађена је континуираним песничким

радом у 16 претходних књига, као и трагањем за новим поетским
изразима који су дали ново рухо песникињиним углавном, традици-
оналним мотивима и темама. Изналажење нових песничких, фор-
малних и у оквиру њих и графичких и синтакстичких решења, на-
говештено је већ и у насловима песничких циклуса:

1. Насукани на спрудове (између земље и свемира)

2. Калемљење сунца (освјетљења)
3. Као из дубине (понављање призора)
4. С друге стране свијета

Први песнички циклус „Насукани на спрудове (Између земље

и свемира)“, уоквирен је већ споменутим лирским минијатурама и
садржи још десет песама интимистичке, махом љубавне тематике.
То није егзалитирана младалачка заљубљеност, није идеализирање
љубави, нити необуздана страст. То су просеви, сећања, нежности,
кајања, препознавања, страхови, удаљавања и отуђења, чежња за
некадашњим заједничким тренуцима и осећањима и стањима тела
и душе која су изазивали, губљење оног осећаја заједништва, усам-
љеност, равнодушност, нечујна емотивна умирања. То је партнер-
ска блискост позних година, жал за некадашњим временом интен-
зивне љубави, али и преиспитивање колико су, дајући се заједниш-
тву, изгубили као појединци као у песми Минут иза поноћи (Сан) /
Да ли наш простор једно другом замрачујемо /. У тим песамама до-
минирају сећање, губитак, кајање; они одишу сетом, меланхолијом,
мада с времена на време просевне то зрнце свјетла - љубав, тако

144
жељена и тако потребна свима, без обзира на животну доб. Љубав
је дрхтај, сан, глад, светлост, сам живот; узимање и давање, дељење,
поистовећење. Без ње је мрачно, туробно, подељено, ћутљиво:

Раздвојили смо се свако на своје небо

У свој посјед Као у свечане собе

рестали су свакодневни разговори

Као да никог у кућама нема.

Зрнце свјетла (Као да смо живи)

Љубав у књизи Сунце под језиком је чулна и смртна, али и ван-

временска и метафизичка. Она има своје боје и нијансе, своје
облике и мене, своје радости и трагичности, своја трајања и свој
крај. Она је суштинска као глад и преко потребна да би се остало,
опстало, постојало / да сјајимо као усред дана / као да смо живи.
„Калемљење сунца (Освјетљења)“ је циклус породичних пе-
сама и посвећен је родитељима. Не делим литературу на мушку и
женску, као што не употребљавам синтагму женско перо како бих
на тај начин квалификовала књижевно дело са родног становишта.
Под женским пером подразумевам онај посебни сензибилитет у нај-
лепшем смислу речи, изванредну тананост да се о најинтимнијим
осећањима и тренуцима проговори смислено, свеобухватно, пре-
цизно и са мером, песничким језиком без баналности и вулгарности,
који није нимало патетичан и тугаљив, него препознатљив, живо-
тан, убедљив, прокрвљен. Песме овог циклуса говоре о свему ономе
што обележава свакодневље једне породице – о малим свакоднев-
ним ритуалима, породичним свечаностима које су деца жељно
ишчекивала јер су се састојала из низа ситних церемонија које су у
дечијим очима биле нешто изузетно, нешто што се памти, почев од
изношења посуђа специјално за те прилике, одеће која се облачила,
начина на који је мајка везивала оцу кравату и како је отац дочеки-
вао госте. Специфичан утисак остављају песме које говоре о боле-
сти и губитку родитеља, свести о значају родитеља у нашим живо-
тима и тежини и болу који осећамо њиховим губитком.
Песма „Калемљење сунца“ евоцира успомене на стару (посе-
чену) трешњу на песникињиној очевини, која је у детињству била
њено посебно место, њен прозор за осматрање и снатрење а сада за
сећање. Трешња је такође симбол њене везе са огњиштем, са

145
 82

пореклом. Она повезује не само песникињу него и њено потомство,

читав породични и генетски ланац у једно породично стабло, са ко-
јег сви имају своје Сунце и свој поглед у Свет којем хитају у сусрет.
Издвојила бих и песму „Бљештавило и рђа“ у којој су супротстав-
љени живот, светлост, игра и невиност насупрот сенки, смрти, болу
и суочавању са њима а којем је виновник човек / Није то сине до рђе
него до Човјека који нема божанска врата.
Лирски субјект налази се у средишту и трећег циклуса под на-
зивом „Као из дубине (Понављање призора)“. Емотивни аспект је
донекле замењен рефлексијама и философским поимањем појава и
процеса а поетске слике извиру из понирања у дубине сопства, са-
мопосматрања, самоиспитивања, размишљања, закључивања, досе-
зања свог Битка, за разлику од претходна два циклуса ове збирке
чију поетску срж чини Биће.

Размишљам како се ништа не може завршити

Док стварима не дође смјена

Право стање

Има у тим рефлексијама и свести о вечној борби Светлости и

Тамнине који јесу од Постања оличења добра и зла, али и сучеља-
вања две енергије, два кључна принципа којима се у нашем посто-
јању управљамо и деламо - Ероса и Танатоса:

Док поравнавам планине

Тамнина испод свјетлости лелуја моју кожу
И осјећам да је увијек била Мој
Незабораван сусрет са свијетом и
Једина могућност
Да се Сунца на литици домогнем

Планине у тијелу

И у последњем циклусу, „С друге стране свијета“, песникиња

излази из себе да би проговорила о другима и враћа се себи и свом
унутрашњем гласу. На тај начин, индивидуално, лично, постаје
опште и универзално. Оно што зри и што се акумулира у виду
мисли, осећања, идеје, атмосфере налази свој израз у речима којима
ауторка исказује своја стања, као и мисаоне радње и емотивна

146
збивања у себи. Опредмећено кроз Реч оплемењује и прочишћује
ствараоца, те има и естетско и катарзично својство као у песми
Одлазак (Ријечи) / А ја и даље затварам очи и мислим / Колико им
је тешко у мени било.
Сунце у поетици Јованке Стојчиновић Николић је њена тежња
за трајањем – кроз љубав, кроз породицу, потомство, кроз ствара-
лачки рад, поезију. Сунце је Свјетлост, Свјетлост је Сунце, а обоје
су она конструктивна енергија, креација, особени и свеобухватни
дар градитељства својствен Жени и свим њеним лицима Љубави:
кћерки, мајци, емотивној и интимној партнерки, пријатељу, ствара-
оцу, уметнику, песникињи. О томе најупечатљивије говори песма
„Животна слова“:
...Педесет и неку годину покушавам из себе да покренем
Свијет који ће осјетити разлику свјетлости у сваком
Њеном зрачку да сјај никада не постане заточеник
У мојим грудима него свједок у коме дише свемир...
Остављам трагове и не окрећем се
Чекајући свјетлост која се враћа са звјезданог неба
Под моју лијеву и десну руку да ме узнесе високо високо
И живот ми продужи

147
 82

Љиљана Павловић Ћирић

ДО БИТИ СОНЕТНЕ НИТИ
(Ранко Павловић: Кроз иглене уши, Арт принт, Бањалука, 2021)

У овој песничкој књизи Ранко Павловић адамује вешто, одме-

рено и са посебним тактом облачи стиховље у новога човјека о чему
сведочанство бележи сонет ,,Нови Адам“. Човек је ту опеван као
мрва, трун невидљив у оку космоса. Мост између та два света чини
мисао која нас са њим спаја. Овде тренутак траје вечно и обрнуто.
Чиста космичка сила – тежња, пропуштена кроз оргуље песничкога
релативитета, намеће реторичко питање које собом носи одговор:
,,Не питај колико тај тренутак траје, /Јер ако је смислен, вјечно-
сти је раван“

Песник поручује да кроз живот треба корачати уздигнуте главе

а саму бит ( космоса нит) ни филозофи нису докучили. Ипак, нико
не остаје имун ( посебно не песник посебнога сензибилитета) на пи-
тање које сеје ( стари, библијски мотив) братоубиство:
,,Да л ће опет Каин убити Авеља/ братоубилаштва засијати
сјеме?“

Оно што је у епско – лирским песмама спој ,,чврсте“, унапред

дате (очекиване) форме са једне стране и смене преплитања меких
нутрина широке лепезе осећаја и осећања, са друге стране, код
Павловића је виртуозно дефинисано кроз (књижевнотеоријски) по-
јам ( и поетоним) Сонет:
,,Сонет је мушка пјесма никла из женске душе/ и није важно
чија ће рука да га клеше/
Његови верси могу камени зид да сруше/и дигну га да буде што
и раније бјеше”.
Даље, објашњава порекло и настанак овакве песничке форме:
,,Jер је јачи од трона и свјетлији од жезла/ он се не пише мачем,
већ се љубављу ствара,/ израста из језика, ријечима процвјета“
Сврху песника у процесу настанка сонета осликавају даљи сти-
хови:
,,Док записује сонет, попут древног дијака/ у свечаној одежди,
сред облака олујних/ пјесник мир васпоставља у гротлу осињака“

148
 Осињак нас упућује на земно, земаљско које бива надјачано и
побеђено јединим чистим и узвишеним оружјем: љубављу којом се
тка сонет. Он сонет види као својеврсну песму на међи баш као што
је и Караџић између мушких ( епских) и женских (лирских) поста-
вио епско – лирске. Међутим, песник овде не даје само ,,рецепт“
како творити ( од чега се гради) већ пружа, попут каквога учитеља,
са много стрпљења и широкогрудо, прилику да читалац – ученик
разуме саму бит сатварања сонетне нити јер није важно ко је клесач.
Сваки је песник попут дијака древнога.
Ловћенски узвишено, његошевски васколико, песник верује у
будућег човека; такав ,, знаће да је живот борба непрестана“ у којој
Будући човек ( ако јеси) треба бити кадар видети ,,у тмини ведру
страну дана“. Светло мора победити, али ретки су даровити који и-
мају снагу да, као одабрани, буду Човјек који ,,голим грудима ће
пркосити свему“. Мотив очаја, паћеништва затичемо у неким сти-
ховима на подновљен начин:
,,Паћеник распет на ивици сопства/ за себе кује оков ропства“

Паћеника можемо видети као својеврснога Јова кога безгреш-

ног и пожртвованог на своме исправноме путу,, изузети неће усуд
што живот као рулет врти“. Осећај окованости на правди Ватре и
Сунца, срећемо у песми ,,Прометејева суза“, где су у раскораку хрид
и дубина сутјеске:
Испијеног лица, окован на хриди/ Прометеј посматра сутјеску
дубоку“

Када се некоме или нечему желимо приближити, тепаћемо же-

лећи да покажемо своју питомину. Песник Ранко Павловић тепа
труну у песми ,,Трун, трунак, трунчић“. Хипокористиком трунак и
деминуцијом трунчић жели се примаћи, можда, библијском деблу у
оку свом како би се саживели и упријатељили. Тај трун је непозна-
ница ,, не знаш од чега је / одакле долази ил' шта га рађа“. Он ,,вреба
изокола“, дебло је и балван имавшему. Он не пролази, изненада до-
лази као у Настасијевића мелодија матерња, кад запоходи, не
оставља:
,,Узалуд га тјераш, он се не предаје/ Као вршак игле у рану по-
гађа“
Питање стила и стилизма кроз мотив, видљиво је у песми ,,Жу-
бор“ кроз гномско афористично стиховље: ,,Буди свој, то је вред-
није од злата“

149
 82

Мотив витештва сагледан је кроз средњовековље али и на мо-

деран начин; витезове су некад представљала обележја попут мача,
сокола и коња ( понеки је имао и пса, сетимо се Бановић Страхиње):
,,Јер без коња ратник нико је и ништа/ Бичем човјек коња у срце
призива/ Човјека и коња исти усуд прати“

Привидни је песимизам проткан кроз ове стихове; сетимо се

Долапа Ракићевог; овде је ипак, оптимизам у исијавању витештва
зарад кога се и страда и трпи.
Мотив суматраизма можемо наћи у песми ,,Мој Олимп“:
Ја имам свој Олимп, своје прибјежиште,/ Бријег изнад куће мо-
јих родитеља/ У сну сам тамо кад срце заиште/ Кад ме на пут зовне
неугасла жеља.
Двојако се може, овде, схватити хронотоп Павловићевог сума-
траизма: брег = хум(ка), а ,,изнад куће мојих родитеља“ може зна-
чити сасвим нови временско - просторни план: ван овода првотнога,
материјалнога: коју генерацију касније, сви одлазе за својим роди-
тељима. Прилог изнад може значити : Даље, Више, а може значити
и Касније.
Такође, сав у знаку Суматре наставља у песми ,,Планина у да-
љини“. Сам наслов још једном потврђује мисаону димензију овога
мотива који просторно надилази материјално. То посебно место у
којем песник снује и сопство кује, налази се на неименованом дале-
ком узвишењу. Дакле, и високо, и далеко:
,,До ње никада нећу стићи жељан,/ да такнем тајне жуђене да-
љине“
Тешко се до ње стиже, а омама њена нигда не пресушује:
,,Она је тамо. Моћна. Гледа, мами!/ Ја овдје спутан. Чамим у
осами“

Тешка и чемерна је мука немицања, а отицања.

Павловићева вера понире дубоко у дуб, у крошњу дренову, где
у души песника и гладном оку посматрача ,,нарастају“ бесквасни
хлебови; Из залогаја тога израста свенародна мисионарска визија:
,,Нећемо под шљиву, Тарабић нек прашта,/ само дрен пркоси,
не да тмини на се“
Сећања на дом, корене, задој завичаја налазимо у песми ,,Мај-
чина преслица“. Овде се на есенцијално нежан и ненаметљив начин
уткана мисао филозофа и психолога о мушко-женским односима и
међуљудској љубави и срећи, а то је: за срећу и ментално здравље

150
матере, одговоран је искључиво отац. Узајамно-последична љубав
кроз слику мајке сија у стиху:
,,Радошћу свог лица, очево умива“
Ово читаоца може додатно упутити на исправно постављене
породичне темеље који су подигнути унутар песниковога бића.
Приметљиве су здраво обликоване форме, чврсте зидине и непору-
шива структуралност духа овог песника која носи извесни реципро-
цитет у версификацији његове поезије.
Мотив мајке уздигнут је, као и у многих великих песника, на
универзалну раван чије светло можемо сагледати кроз Богомајку.
До неслућених висина и трајања мајчино је смирење које зрачи док
она седи уз преслицу:
,,Мајчину преслицу у Кумовој слами/ И сад често видим када
се осамим“

Ту се ( и тако се) точак свевековља окреће. У посебним трену-

цима осаме, песник своје духовне очи упире ка небу, ка звездама,
посебно оној свесветлећој која га сећа на Мајку.
Мотив пролазности није мимоишао ни ово песничко ткање. У-
место да стара воденица меље брашно, она меље успомене и се-
ћања. У песми ,,Стара воденица“ намах, помислиће читалац да се
уселио какав песимистички тон јер се затиче једна рушевна слика:
,,Поклекао темељ, посрнуле греде“, а ту је и ,,трулеж која ха-
лапљиво једе“. Међутим, лирски субјекат одмах потом у песми ,,
дотрајавање“ размотава попут даровнога пешкира ,,ушивене дане“
и поруку јасну шаље о точку живота:
,,Живот дрхтури у клавирској фуги/ И пада као плодови през-
рели“
Ниједноме човеку клупко не траје довека; свакоме је од нас, пре
или касније ,,конац све тањи, истеже се, пуца“.
Попут античког мислиоца пита се песник Павловић о датости
човека и датости човеку; о његовом микрономском у макрокосмосу.
Такви су тренуци од непроцењиве важности и за песника, а и за
књижевност:
,,И причамо тако Сунце и ја, збуњен,/ О трајању у ком дат је
трен човјеку“
Кога пратити у одсудним тренуцима, коме се вратити, ако не
сунцу, свеживотворној енергији, Праоцу и Прапочетку. Микро-
космос супротстављен макрокосмосу дамара унутар груди похра-
њен у песми ,,Мермерна робиња“:

151
 82

,,Космос дрхтури у ватришту груди/ и он је слуђен, па не зна

шта жели“. Можемо ли овде мишљу пропутовати до лепе Хајкуне
што над Радојицом заносно плеше, заводи, па му прекрије јаглуче-
том очи, да нико не види живост? Смемо ли Космос упоредити са
Радојицом, а песму са лепом Хајкуном? Онај њен заносни плес био
би живот сам, а ко мора одолети, ако не лирски субјекат (најближи
рођак песников)?
„У почетку бјеше Ријеч..и Ријеч бјеше од Бога..и Бог бјеше
Ријеч...“, стоји у Библији. Слово је од Творца, од силе небеске, по-
казује песник Павловић у песми ,,Слово о слову“:
,,Та мала сјеменка, зрнце од окова,/ Ил графит што скрива жи-
вотворну клицу,/ Коју дух небески од смисла искова/ Да ријеч
изњедри, од ње реченицу“
Слово је еквивалент Светлости која спаја бит са васељенском
нити:
,,То божанско словце, на олтару жижак/ свјетлост која спаја
биће с васељеном“
Сунчана светлост, праочински сјај раситњен је и умножен у
спрези са традиционалним илинданским:
,,Илински свици, гласници Мјесеца/ Створитеља свијетлећа
писмена/ Летом исписују молитву нијему“
Интересантна је песма дионизијскога тона ,,Годишња доба“ где
,,прољеће викне сунцу: узнеси ме“, у лето сунце је зрело, буцмасто,
једро“, у јесен ,,знаш да пролази све што ти је мило“, а,,зима чисто-
том душу напоји“.
Ранко Павловић се у овој велелепној збирци сонета користи
стилским фигурама као што су епитети, метафоре, поређења, кон-
трасти.. Изузетну лепоту и новост у књижевности доносе његове
синестезичне персонификације где ноћ ,, обуче плишано одело, мо-
дар огртач, дугмад сребрнасту стишће, притишће, купа се у најдуб-
љем виру ријеке у којој звијезде се роје“. На много места у овој
књизи Павловићеве персонификације виртуозно премашују многе:
,,лак сан хвата зјала“, ,,усијано небо за облаком вапи“, ,,јабука се
насмијеши“, а ,,Сунце помилује“,,Цвијет се бори да разбуди што се
скаменило“...
У сам врх песничкога умећа иду и речи неологизми као придев
,,опрољећен (живот) и перфективни глагол ,,докрила“.
Док смо још у речи о форми, рећи ћу ово: лако је огрнути платно
око себе и импровизовати одело, то свако може; но мало оних ( а
оваквих!) кројача који по тачној мери, без одступка, истоветно,

152
истрајно кроје одела. Ранко Павловић управо јесте један од таквих
кројача – својим сонетима свакако је много унапредио нашу књи-
жевност показујући изузетан песнички мајсторлук.
Читајући ову књигу, осећала сам се као залутали синаит пред
темељима седамдесет и седам заборављених, а вековљем покриве-
них црквишта.
С тога, неуморни читаоче, настави ово заједничко ходочашће.

153
 82

Предраг Тодоровић
КАД НЕЧИЈА ТРАГЕДИЈА НЕКОМЕ ПОСТАНЕ
КОМЕДИЈА
(Страшна комедија: Преписка 1920–1960 Анушке Мицић и
Љубомира Мицића, приредили Саша Илић, Драгана Перуничић,
Београд: НБС, 2021)

У години великог јубилеја српске авангарде (2021), стогодиш-

њице покретања нашег најзначајнијег авангардног часописа Зенит
(1921–1926), коначно се појавила књига преписке Љубомира и А-
нушке Мицић, насловљена Страшна комедија. Књигу је објавила
Народна библиотека Србије, а приредили су је Саша Илић и Дра-
гана Перуничић. Кажемо коначно, јер су НБС, баш као и Народни
музеј Србије, две институције културе којима је још 1980. године
додељена заоставштина Љубомира Мицића. Народни музеј је 1983.
године организовао изложбу ликовних дела из Мицићеве заостав-
штине, насловљену „Зенит и авангарда двадесетих година“. То је,
до сада, био најзначајнији допринос обнови сећања на овог умет-
ника, што се тиче ликовности. Крајем прошле године, у истом му-
зеју, отворена је нова изложба, уприличена поводом споменутог ју-
билеја, названа „Зенитистима целог света“. И поред толико проте-
клог времена између прве и друге изложбе, ова друга је била лошије
конципирана и организаована, а да негативан утисак буде још гори,
довољно је навести податак да више месеци по затварању изложбе,
каталога исте нема и, како ствари стоје, неће га ни бити!
Но, вратимо се теми овог приказа, књизи Страшна комедија.
Она је тек друго издање НБС посвећено Мицићевом делу. Прво је
била монографија Зенит 1921–1926, ауторки Видосаве Голубовић
и Ирине Суботић, са репринтом сва четрдесет и три броја часописа
Зенит. Тај подухват вредан пажње урађен је у сарадњи НБС, Инсти-
тута за књижевност и уметност из Београда и Српског културног
друштва „Просвјета“ из Загреба, и појавио се 2008. године. Мици-
ћеву кореспонденцију са другим актерима авангарде, сарадницима
његовог животног дела, часописа Зенит, објављивали су спора-
дично по периодици поједини истраживачи. Први је био Зоран
Маркуш, следила је Вида Голубовић. Али то су тек фрагменти онога
што би требало да је сачувано у ове две установе, а што је све до
сада остало недоступно јавности, а пре свега истраживачима. Сама

154
кореспонденција, која се налази у заоставштини, заслужује да буде
обједињена у једну књигу, јер би пружила увид у обиље нових по-
датака, како о самом Мицићу, тако и о појединим његовим сарад-
ницима. Међутим, то је ствар како координације рада ове две инсти-
туције од националног значаја, тако и њихове агилности да такве
подухвате претворе у конкретне резултате, и тиме скину вео недо-
ступности и нашег актуелног непознавања Мицићевог дела.
Књига преписке брачног пара Мицић садржи укупно 157 пи-
сама, од којих је 121 Анушкино упућено Љубомиру, а 36 Мициће-
вих упућених Анушки. Ова несразмера објашњена је у поговору,
„Белешци приређивача“, као последица Љубомирове жеље да ње-
гова писма буду уништена након читања, „како би спречио могуће
злоупотребе на судском процесу који је вођен против њега у Бео-
граду 1926–1929“. Писма су дата хронолошким редоследом, и
покривају период од 1920. године њиховог упознавања, па све до
1960, године која је претходила Анушкиној смрти. Већина је дати-
рана, са јасном назнаком из ког места се шаље. Сразмерно броју А-
нушкиних писама, откривају се многи нови детаљи како из њеног,
тако и из њиховог заједничког живота. Пореклом из јеврејске поро-
дице Кон, родом из Винковаца, Анушка је много више била посве-
ћена породици и родбини од Љубомира. Њен ујак Матија Фројнд
био је власник фабрике хартије „Липа Мил“, и припадао класи бо-
гатих индустријалаца. Бројни огранци ове породице (Кон, Коен,
Дајч, Сингер), углавном су били добро ситуирани људи, а већина је
живела у Загребу. Управо су они били извор прихода са Анушкине
стране, бар како можемо протумачити из писама у књизи. То значи
да су паре њене родбине одиграле велику улогу у финансирању како
часописа Зенит, тако и издања Библиотеке Зенит, а у годинама
изгнанства Мицићевих у Француској, од 1926. до 1936. године, и
књига које је Љубомир објављивао у тој земљи, на француском је-
зику.
У пропратним белешкама дата су многа појашњења, пре свега
о личностима које се спомињу у писмима, како оним непознатим
широј јавности, нарочито о бројним члановима Анушкине поро-
дице, тако и о оним познатим, с којима је Мицић био у контакту,
пре свега због уметничке сарадње у вези са Зенитом, али и касније,
кад часопис више неће излазити.
Много нових детаља се може сазнати из њихове кореспонден-
ције дуге 40 година. Прва и то веома битна нова чињеница је пода-
так о години њеног рођења. То није 1901, како се до сад мислило и

155
 82

писало, већ 1894! Седам година разлике је огромно у нечијем жи-

воту. Та чињеница мења много тога. Прво, Анушка је годину дана
старија од Љубомира, јер он је рођен 1895! Друго, она је поживела
шездесет и шест година, умрла је у шездесет седмој, 1961. године.
До тог податка се дошло на основу њене напомене у једном њеном
писму Мицићу из 1930 и неке године (то је једно од ретких недати-
раних писама): „Не заборави, да сам ја живела 26 година међу тим
светом“ (238). Под „тим светом“ подразумевала је своју породицу,
а пошто знамо да су се њих двоје упознали 1920. није било тешко
израчунати праву годину њеног рођења. Но, како се ни у то нисмо
сасвим поуздали, провером у Архиви Народног музеја, који посе-
дује Анушкине пасоше и умрлицу, дошло се до тачног датума ро-
ђења. Иако у оба пасоша пише 1894. као година рођења, а у умрлици
1895, ипак је пасош поузданији документ, међународни, и ту тешко
да може бити грешке. Према томе, вишеструком провером утврђена
је тачна година Анушкиног рођења – 1894!
Друга важна чињеница је та да је Анушкина улога у Мицићевом
уметничком раду много значајнија него што се то знало. Њен допри-
нос часопису Зенит годинама је био занемариван и пренебрегаван.
Зна се за њен преводилачки рад у редакцији. Преводила је умет-
ничке и програмске текстове авангарде са немачког и француског,
али и са српског на те језике. Ретко се потписивала иза својих пре-
вода. Водила је финансијске послове у Зениту, организовала је мо-
деран вид рекламирања на страницама овог часописа, при чему је
успела готово немогуће, да се у једном авангардном часопису огла-
шавају најуспешније привредне компаније у Краљевини СХС. Ми-
цић ће до краја свог живота, чак и после Анушкине преране смрти
1961. године, сва своја дела њој посвећивати, како литерарна, тако
и ликовна, али и насловну страну свог романа Rien sans amour
(Ништа без љубави), објављеног у Паризу 1935. на француском је-
зику, на којој се налази фотографија ње у купаћем костиму, са лоп-
том у рукама, очигледно са неке плаже.1
У „Белешци приређивача“ постоје неки произвољни закључци.
Један од таквих је и деценијама понављана мантра да Мицић није
имао правних наследника. После наводне десетогодишње потраге

1
Заправо, у питању је Анушкина разгледница упућена Мицићу из Нице, где
је (знамо то из неких других њених писама) она имала обичај да одлази на одмор
са члановима своје породице. Како Мицић није желео да буде у њиховом друш-
тву, он је остајао у Паризу сам. Према томе, разгледница је упућена најкасније
1936, године напуштања Француске и повратка у Београд.

156
за њима (Мицић умире јуна 1971.), 1980. године Секретаријат за
привреду и финансије Општине Врачар доноси одлуку 26. новем-
бра, да се Народном музеју и Народној библиотеци Србије додели
Мицићева заоставштина. Зашто кажемо „наводне“ потраге. Да је та-
дашња држава заиста тражила Мицићеве наследнике, нашла би их.
Удовица Бранка Ве Пољанског и њихово четворо деце живели су у
Француској и носили презиме Пољански! У тој земљи постојала су
дипломатска представништва СФРЈ. Да је ико из Југославије упутио
захтев за том потрагом, она су била дужна да покрену администра-
тивну процедуру. Јасно је да то није учињено. Више се веровало та-
кође деценијама понављаној измишљотини да је Пољански умро
као клошар негде под мостовима Париза, као и да није имао поро-
дицу! Ко је први смислио тавку лажну претпоставку, данас више
није битно. Резултат је познат: држава која је све учинила да Ми-
цићу и Анушки сломи кичму, да их унизи и понизи, претвори у па-
рије, у невидљиве, не-грађане, непожељне, незаслужено је добила
нешто што јој Мицић никад не би својом вољом оставио.
И тако, НБС и НМ, за преко четири деценије поседовања умет-
ничког блага огромне, како материјалне, тако и уметничко-кул-
турне вредности овога народа, запарложени у свом нечињену, пре-
мало су учинили да Мицићу и српском народу узврате на уздарја
која добише. Бројна библиофилска писма, уникатна, која је Мицић
својеручно правио у својој уметничкој лабораторији, практично до
смрти – напозната су нам и недоступна. Њих је одавно требало обја-
вити, на част овој култури. Те минијатуре су наставак Мицићевог
рада на зенитистичком путу, на ком је остао до смрти. Ако се у
књизи Страшна комедија наводи податак да се само у НБС чува
117 фасцикли рукописне заоставштине (!), како је могуће да нам
није омогућен приступ томе, рад на њиховој класификацији, објав-
љивање највреднијих артефаката?
Коначно, осврћемо се и на „Предговор“ Саше Илића, који је је-
дини потписник истог, чији је поднаслов „Љубав и смрт после аван-
гарде“. Ово је обиман (стр. 7–54) покушај анализирања садржине
писама, и извођења закључака на основу исте. Неки се могу прихва-
тити као тачни, неки не. То да се после ових писама ревалоризује
Анушкина улога у историји наше авангарде, свакако је тачно. Али
не до те мере да се она постави изнад Љубомира, као неко ко је и-
дејно на истој равни или изнад њега, у уметничком смислу. Да је
улога ње и њене породице, богате јеврејске, била важна у финанси-
рању излажења Зенита, јасно је. Да му је била и остала до краја свог

157
 82

живота кључна подршка, непобитно је. Човек који је био прокажен,

непријатељ Система, сваког система, анархиста, непокоран, реме-
тилачки фактор, оштра језика и пера, створио је себи за живота
много непријатеља. Или се одрекао пријатеља, укључујући и рође-
ног брата, па и сопствених родитеља док су били живи. Логично је
да такве ниједно државно устројство није трпело. Пре рата доживео
је два прогона – из Загреба 1923. из Београда 1926. године– и живео
десет година у Француској у изгнанству. Повратком у Београд,
одстрањен из јавног живота, дочекује са Анушком, Јеврејком, наци-
стичку окупацију. Нове четири године пакла, и неразрешена тајна
како је он успео да је сачува? А онда „ослобођење“, заправо за њих
двоје као и за многе друге у Србији пакао до краја живота. Ни за тај
нови режим „по мери човека“, новог човека, он није био добар, по-
добан ни пожељан. Али за њега, њих, није изабрана брза смрт стре-
љањем и бацање у псећа гробља, логор или затвор. Избачени из у-
добног стана на мансарду зграде без лифта, у том ћумезу провешће
остатак живота, у највећој беди и немаштини. И нико, осим њене
родбине на време побегле из Хрватске у иностранство, те тако пре-
живеле усташки геноцид, није им помагао. Овај, како то иронично
дефинише Илић „самопрокламовани херој авангарде и антихерој
социјализма“ (12), скупо ће платити своје несавијање кичме пред
Титовим жбирима. Тужакали су га полтрони, нахушкани од стране
ОЗНЕ, касније ДБ-а, хапсили га, трпали у лудницу, оглашавали лу-
дим. Последица, осим сталног притиска и малтретирања, јесте А-
нушкина прерана смрт 1961. године од срчаног удара, после још
једног Љубомировог хапшења и држања у Централном затвору.
А колико Илић малициозно дефинишући Мицића као „само-
прокламованог хероја авангарде“ греши, јасно је свима нама истра-
живачима тог периода наше књижевности и уметности данас. Зе-
нит, то Мицићево чедо, један од неколико стотина часописа у вре-
мену историјске авангарде, спада у оне најупечатљивије и најдуго-
трајније. Таквих, толиког трајања и утицаја, мало је било. Зенит је
у рангу Швитерсовог Merza, Кашаковог Ma, Contimporanula Мар-
села Јанка и Јона Виње, Пикабијиног 391, Littérature Бретона, Супоа
и Арагона, Дусбурговог De Stijla. Значи оних највећих! А имена њи-
хових покретача и уредника су сам крем европске авангарде. Ако је
Мицић „самопрокламовани херој авангарде“, онда су то и сви ови
побројани актери. На нашим просторима не постоји ниједан часо-
пис таквог формата и утицаја у европским и светским оквирима.
Како тад тако и сад. И други део ове Илићеве конструкције

158
„антихерој социјализма“, иако је почетна интенција била сасвим
другачија, и имала за циљ да додатно сроза Мицића, заправо чини
част нареченом. Мицић свакако није спадао у полтронски сој Тито-
вих „народних хероја“ и осталих прирепака режима. За то је платио.
Ускоро ће нам бити сасвим јасно овакво позиционирање Илића
у односу на Мицића. Позивањем на Крлежу, Марка Ристића, и њи-
ховог епигона Радомира Константиновића, као на истинске арбитре
и противтежу Мицићевој распојасаности, лудилу, провокацији и
безобразлуку, и (једном Србину неопростиво) коначном национа-
лизму у његовим ставовима, Илић отвара карте свог идеолошког
шпила. На линији ових ништитеља српске културе, каткад потму-
лих и притајених, каткад врло гласних и јасних и опасних, Илић се
заплиће у контрадикторна тумачења зенитизма. Контрадикторна јер
су заснована на знаним ставовима споменуте тројице, стожера љи-
гаве морално-политичке подобности, данас политичке коректности,
али који су увек гледали превасходно сопствене интересе и одлично
се сналазили у свим друштвеним системима. Њихов полтронски од-
нос према властима опште је место њиховог постојања. Било да су
у питању Аустроугарска, Карађорђевићи, Павелић, Недић, или
Тито, увек им је било добро, увек су имали, никад им се није одузи-
мало. О карактеру Крлеже и Ристића аутор ових редова је већ напи-
сао довољно, они су по нама негативна појава српске културе. Јер
Крлежа, иако Хрват (мада има индиција да је његово порекло
заправо цинцарско), нажалост је арбитрирао и у Београду, и пре и
после рата. Следећи врло лукаво и закукуљено хрватску правашку
линију Анте Старчевића, родоначелника усташке нацистичке идео-
логије, од које ће пострадати стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома,
у квислиншкој НДХ, кокетирајући са комунизмом, усташтвом, он
је оличење бескичмењачког уметника. Марко Ристић, његов бео-
градски друг, сличног је кова. Осредњег уметничког калибра, врло
вешт као прирепак властима, салонски комуниста, прототип лажног
левичара, идолатријски лакеј Титов, затомио је српску културу по-
ратног периода, осуђујући, оглашавајући живе мртвим (Црњански),
не дозвољавајући повратак у домовину некадашњем пријатељу
(Растко Петровић). А пре рата пребијајући у чопору надреалиста
Раку Драинца, пишући пљувачке текстове против свих који нису
били за шараду звану надреализам.
Њихов најприљежнији ученик био је управо Константиновић
Радомир, декларисани крлежијанац. Позивајући се на његов есеј о
Мицићу, заправо последњу верзију истог, објављену у осмотомном

159
 82

делу Biće i jezik 1983. године, Илић ће многе његове ставове усво-
јити. Занимљиво је да текстом о Мицићу „Ко је Барбарогеније“,
Константиновић започиње свој циклус есеја о српским песницима
новијих времена. Тај текст биће објављен у првом броју новопокре-
нутог часописа Трећи програм Радио Београда, јула 1969.2 Међу-
тим, он се неће задовољити том верзијом, већ ће она проширена и
измењена бити поново емитована на радију и објављена у истом ча-
сопису, под насловом „Сифон-сода-крв Љубомира Мицића“!3
Наслов је цитат Мицићеве песме „Сифон-сода-крв“ из 1925. Ко-
начну верзију Константиновић ће објавити у осмотомном Biću i
jeziku 1983. године 4. Осим знатног проширења првобитне верзије,
Констаниновић ће се у каснијим отворено обрушити на Мицићев
„великосрпски“ национализам, стичући тиме политичке поене код
својих ментора, Крлеже и Ристића. Као да је на нечији миг тек тад
обратио пажњу на Мицићев Манифест србијанства из 1940. који
према овом тумачу затимљује све што је Мицић урадио пре. Не за-
боравимо историјски контекст објављивања те друге верзије, 1972.
године: Маспок у Хрватској, отворено повампирење усташтва (које
никад није ни било угушено, што ће се показати већ 1991. а јасно је
и данас), иако је Ј. Б. Т. још увек жив, а онда гимнастичка вратоло-
мија прављења баланса и измишљања „либерализма“ у Србији. У
том изједначавању неизједначивог, нацизма и либерализма, Кон-
стантиновићу је добро дошао Мицић као дивљач за одстрел, као по-
жељан пример српског националисте. Као и многима пре и после
њега. Па и Илићу.

Као незаобилазан есеј за разумевање „радиоактивног идеоло-

шког багажа“ из периода авангарде намеће се пре свега текст Ра-
домира Константиновића о Љубомиру Мицићу, у коме се он бавио
деконструкцијом Мицићеве идеологије, али са позиција одбране За-
пада и његових вредности, услед чега је Мицићева авангардна де-
латност 1921–1926. сведена на „тврдоглаву негацију без садр-
жине“ (Илић 2021: 22–23).

2
Konstantinović, Radomir. „Ko je Barbarogenije“, Treći program, I, Beograd, 1969,
стр. 9–21.
3
Konstantinović, Radomir. „Sifon-soda-krv Ljubomira Micića“, Treći program, IV,
1972, Beograd, стр. 211–250.
4
Konstantinović, Radomir. „Ljubomir Micić“, Biće i jezik, t. V, 1983, стр. 323–373.

160
 „Радиоактивни идеолошки багаж“ ни мање ни више! Мицић
зрачи радиоактивношћу, тачније његова идеологија. Крлежина и
Ристићева је бенигна, иако су њих двојица, понављамо, малигнитет
српске културе. „Тврдоглава негација без садржине“ је Константи-
новићева лаконска дефиниција Мицићевог деловања у доба аван-
гарде коју ће, наравно, Илић прихватити. „Одбрана Запада и њего-
вих вредности“ од Мицића!? Њега који је тај Запад својим делова-
њем приближио овим ојађеним просторима и већином неуким љу-
дима више но ико други. Управо својим ангажовањем, том „тврдо-
главом негацијом без садржине“. Какви ћорци, какво трабуњање
Константиновићево! Илић наставља у истом стилу.

Константиновићево истраживање ишло је у правцу који је већ

зацртао Марко Ристић у својој Књижевној политици, где је Ми-
цића окарактерисао као „антиталента и мистификатора“ одно-
сно као „ништицу са магарећом упорношћу“. Зато је главна интен-
ција овог есеја била редукционистичка, како би се читав зенити-
стички књижевни пројекат оспорио, а све што је било значајно и
важно било приписано другима, југословенским или европским у-
метницима. Напослетку, Константиновић је Мицићу признао само
једну чињеницу, а то је популаризација руске авангарде и то само
њеног визуелног аспекта, па чак и то је приписао Иљи Еренбургу и
Ел Лисицком, као спољним уредницима „руске свеске“ Зенита (И-
лић 2021: 23).

Цитирањем Ристићевих карактеризација Мицића, огавних и

ристићевско негаторских, примитивних, Илић додатно појачава
свој дискурс. Од Ристића то није ништа ни ново ни необично. Ње-
гово лакејство није трпело усправне и неподмитљиве, а Константи-
новић је радо прихватио исти такав удворички однос према вла-
стима. Читаве странице Илићевог увода испуњене су цитатима Кон-
стантиновића, циљно бираним да омаловаже Мицића уметника и
човека. Тиме он упада у исту замку једноумља, заснованог првен-
ствено на идеологији која је (по њему, Ристићу, Константиновићу)
једина исправна, ваљана и прихватљива. Некад комунизам, од кога
није остало ништа на овим просторима, разбијен у парампарчад
сопствене лажи, преваре и мимикрије, данас тупавост „политичке
коректности“, једна тиранија мањине над већином замењена дру-
гом, једно антисрпство другим. Поштапајући се Константино-

161
 82

вићевим „свезнањем“, уз општа и теоријски слабо поткована места

тумачења авангарде, Илић поентира промашајем.

Следеће луцидно место у Константиновићевом есеју односи се

на резимирање Мицићевог живота о којем, поред поређења са
„донкихотизмом без Сервантеса“ и „погрешном представом без
освешћења о својој комичности којом се једино може да искаже
њена судбинска трагичност“, он пише као о суштинској апорији
живота овог авангардисте (Илић 2021: 25).

Константиновићево тумачење Мицића као „комичног“ лика

трагичне судбине (донкихотовског), могло би се применити (кад би
било применљиво и утемељено, да је тачно и непристрасно дефи-
нисано) на бројне уметнике авангарде (и не само ње) који су скон-
чали на трагичан начин, убијени, или само проживели животе у
изгнанству, немаштини, концлогорима, затворима, лудницама,
извршили самоубиство. Они другачијег кова су се једноставно при-
клонили владајућим идеологијама. У оне прве спадају, осим Ми-
цића, Црњански, Растко Петровић, Станислав Краков, Светислав
Стефановић, Дучић, Драгиша Васић, Бошко Токин, Станислав Ви-
навер, Драган Алексић, Пољански, али и Курт Швитерс, Хуго Бал,
Селин Арно, Модиљани, Фрида Кало, Џексон Полок, Франц Марк,
Аугуст Маке, Џојс, Булгаков, Мајаковски, Јесењин, Аполинер... У
оне друге свакако спадају већ спомињани Марко Ристић, Крлежа,
Андрић, читава плејада српских надреалиста, буљук Титових ода-
џија – Мира Алечковић, Родољуб Чолаковић, Војин Бакић, Антун
Аугустинчић, Богдан Богдановић, Ђорђе Андрејевић Кун, Едо
Муртић, Вељко Булајић, Хајрудин Крвавац, – али и Остроговски,
Горки, Шолохов, Арагон, Бретон, Елијар, Маринети... Ко је боље
прошао за живота није тешко погодити. Ко је данас више цењен,
такође није тешко погодити. Постојала је и трећа врста уметника,
оне које је једноставно срећа изабрала за своје миљенике, и који су
за живота, без моралног посртања и идеолошког проституисања,
пожњели успехе и славу: Пикасо, Дишан, Пикабија, Макс Ернст,
Ман Реј, Блез Сандрар, Соња Делоне-Терк, Хана Хех, Ханс Рихтер,
Миро, Фернан Леже...5
5
Комплетна историјска авангарда, период под којим подразумевамо појаве
сврстане у овај широк појам смештен је између 1905. и 1939. године (кубизам,
фовизам, експресионизам, футуризам, дадаизам, ултраизам, конструктивизам, и-
мажинизам, супрематизам, надреализам, између осталих) уништена је деловањем

162
 Мицић се овој трагедији није отворио, јер је одбијао и најмању
могућну помисао: да је сав његов јуриш на Европу, са комитском
бомбом у руци, у опанцима, и са шајкачом на глави, покушај ју-
риша једне историје, и да је због тога то страшна комедија, и
онда када се завршава најтежим сломом духа. Има у његовом Бар-
барогенију, који је себе пројицирао у надљудске просторе свога у-
топијског фанатизма... нека таква застрашујућа трагична ко-
мичност... (болд П. Т.) (Konstantinović 1983, 5: 373).

Ово је Константиновићев дискурс чији прототип је већ написан

и објављен под насловом Философија паланке, библији антисрпства
до дана данашњег. Из ових редова провејава и избија исти негатор-
ски, циничан, ништитељски, омаловажавајући став о Србима при-
митивним комитама, у опанцима, са шајкачом на глави, бомбом у
руци. Да их је написао Анте Павелић или неки од његових идеолога
(а Анте Старчевић и јесте писао такве и још горе, расистичке увреде
Срба и здравог разума, баш као што их говорио и Стјепан Радић
усред Београда) па и да се не чудимо. Али Константиновић је Србин
из угледне грађанске породице. Који и какав квар је потребан да се
догоди у души једног човека, да би се он тотално окренуо против
својих и самога себе, пљунуо на своје па и самог себе, тешко је до-
кучити?! Искомплексираност свакако, првенствено писца који се
сам није лично остварио, упрскос силним покушајима да се његова
писанија допадну публици и државним стожерима. Па се онда окре-
нуо оваквој критици, мрзитељској и одурној. Кад је већ сам био не-
остварен као писац па и мушкарац, недовољно признат упркос свим
додворавањима надлежнима, па што не би онда из тешке артиље-
рије пуцао по другим писцима? А сад је јасно и откуда Илићу овако
парадоксалан, суштински ироничан (с обзиром на садржину)
наслов за књигу: страшна комедија. Јер парадокс најчешће служи
да нагласи ироничан став, контрадикторан и збуњујући на први

три тоталитаризма: фашизма, комунизма и нацизма. Тројица диктатора – Мусо-

лини, Стаљин и Хитлер – докрајчили су, побили, физички уништили, прогнали,
позатварали и мучили бројне уметнике авангарде. Други светски рат само је завр-
шио тај ништитељски посао, а поратни комунистички блок, укључујући и другу
Југославију, ону Титову, авангарду је огласио декадентим реликтом капитализма,
уводећи на сцену соцреализам, кичерску визију Новог времена и Новог човека.
Запад се окренуо рециклирању већ виђеног, те се кроз неоавангарду, неодаду,
концептуализам, перформанс (све то се припушта и у нас од шездесетих година),
круг затвара. Али много мање оригиналан но онај првобитни, репетитиван и
често досадан.

163
 82

поглед. У Константиновићем случају то је само средство појачаног

негаторског става, стилска бравура, доказ његове писмености и у-
чености. Али и доказ његовог дискутабилног моралног кодекса, ње-
говог мрзитељског односа према српству. Ево како Илић тумачи
исти цитат:

Ово је један од топоса авангарде, који је Константиновић пре-

познао у Мицићевом хабитусу: ради се о сценској провокацији
друштва, пре свега његових елита, при чему се трагично не износи
са патосом већ са елементима комике, који страшно трансфор-
мишу у циркуску реквизиту: кутију с пајацем или сатни механизам
пред експлозијом (Илић 2021: 25–26).

Морам признати да ми овакав tour de force Илићевог секунди-

рања Константиновићу није најјаснији! Читава авангарда изједна-
чена са кутијом са пајацем, циркуски реквизит! Кабаре Волтер као
циркуска шатра, скупина дадаиста као кловнови и пајаци. Патос је
заиста досегнут. Али не заноса и задивљености, већ прљав под неке
јазбине, која је једино ваљано место за Србина у опанцима, са шај-
качом, бедног али непокорног комиту, како то Мицића „лепо“ описа
Радомир. Врхунац дивљења, искреног, Илићевог према великом К.
следи, подужим цитирањем фусноте у којој, по њему, Константино-
вић „оставља микро-есеј о фигури кловна у авангарди“ (26).

Његова разметљивост подсећа на вику вашарског кловна пред

шатром, на плехану трубу, али кловна који жели да му заиста по-
верујемо како ће да балканизује Европу. Он до праве кловнијаде ни-
кад није стигао. Фанатику нема приступа у хуморно-трагично
царство кловнова и вашара. [...] Мицић не зна за ово искуство ва-
шарске игре као провидне мистификације, која у својој пропасти
налази свој тријумф [...] он не уме да падне са својим спиритопла-
нима и идеопланима: он је мистификатор-исолог који не зна за ве-
личину кроз самоиронисање, за трагедију кроз гротеску
(Konstantinović 1983, 5: 372).
Не чуди нас што са оваквим ад хок закључцима, Константино-
вић наилази на допадање бројних хрватских истраживача нечега
званог авангарда. Проблем је њихов што, осим што се слажу са ње-
говим каменовањем Мицића, овај потоњи, његов Зенит, па и зени-
тизам, данас сувише вреде на светској пијаци артефаката тог пери-
ода, те није баш опортуно потпуно одбацити овог гадног Србенду,

164
његову „кловнијаду“, „мистификовање“, заправо његово незна-
лачко (по Константиновићу) кретање кроз уметничко поље. Те га
здушно својатају разне Милање, Донати, Флакери и ини, прогу-
тавши га као кувану жабу и још мљацкајући од задовољства што га
макар мало могу искористити за грађење мита о „хрватској аван-
гарди“, једва постојећој, бледуњавој и епигонској. Кад јој се одузму
браћа Мицић, Драган Алексић, Црњански (и о његовом својатању
од стране Кроата смо већ писали)6 , Бошко Токин, Славко Воркапић,
Митриновић, онда остаје пусто поље, којим доминира фигура ло-
калног „колоса“ Крлеже, у чијој сенци све вене и трули. Еквилибри-
рајући своје парадоксе и антиномије, Константиновић од самог себе
прави кловна, тужног и ојађеног, оног који није у стању да насмеје
публику, оног који умире сам и напуштен од свих. Оног чији ро-
вињски дом пљачкају њему драги Хрвати мрачних деведесетих!

Константиновићево виђење кловновске природе Мицићеве

авангарде, али и његовог јавног деловања поново је погодило
суштину, и то исто онолико колико је промашило природу тог
кловнства, јер не постоји некаква „узвишена кловнијада“ као
мера или идеал, већ се ради о о једном изузетно важном (интер-
медијалном) утицају који је објаснио теоретичар Овен Хатерли у
својој студији о утицају фројдизма и америчке неме комедије на
руску авангарду током двадесетих година (болд П. Т.) (Илић 2021:
27).

Илић ће у подужем пасусу покушати да докаже до ког степена

кловнијаде је Мицић досегао, позивајући се на неколике теорети-
чаре (рецимо Бојана Јовића и његову књигу Авангардни мит
Чаплин, кога неће нигде цитирати, иако је то далеко најобимније и
најаналитичније делу написано на ту тему, не само код нас), цити-
рајући само Хадерлија (а не Хатерлија) или Тома Коaта. Обојица су
прилично непозната имена међу теоретичарима авангарде, а Коат
заправо само пише похвалан приказ Хадерлијеве књиге. Хадерли
нам објашњава утицај Чаплина и Китона на совјетску авангарду, и

6
Сви који су рођени на тлу Аустроугарске могу бити само Хрвати, по њима,
што је апсурд и нонсенс своје врсте, али и доказ патологије овог народа, који би
исте те Србе да коље, протерује и покрштава, али би све што су они створили и
да присвоји! Шта би они без Тесле, Миланковића, Милојка Вуцелића? Пере
Квргића, Шербеџије, Божидарке Фрајт? Арсенија Дедића, Џонија Штулића? О
спортистима да и не говоримо?

165
 82

генезу „црвеног кловна који је имао порекло у америчком филм-

ском јунаку, али је притом баштинио ''американизам у технологији,
бољшевизам у политици и урнебесну комику у свакодневици''“ (И-
лић 2021: 28). Хадерли је, заправо, требало да послужи само као
потпора и „зналачко“ појачање Константиновићеве теоријско-клов-
новске папазјаније о Мицићу. Спомињући успут Дзигу Вертова и
Мејерхолда као баштинике ове „црвене кловнијаде“ (sic), Илић за-
кључује следећим речима:

Љубомиров и Анушкин Зенит преузео је управо овај кон-

цепт кловнства, који је, следећи авангардну поетику, постао
modus vivendi, дакле начин живљења, комуникације, посло-
вања, а не само уређивања часописа или писања текстова. У
духу конструктивизма, изједначена је уметност са животом
(sic), те је и судбина Мицићевих била последица таквог про-
грамског начела (?). Зенит је конципиран као ексцентрично, па
и кловновско гласило између два пола, Чаплина и Лењина, Љу-
бомира и Анушке (болд П. Т.) (Илић 2021: 28–29).
Ако ништа друго, врло оригинално Илићево тумачење Мицића,
Зенита и зенитизма. Неутемељено ничим другим до Константино-
вићевим лажним путоказима. Самим тим потпуно нетачно и прома-
шено. Али коначно је јасна намера очито главног творца ове дуго
очекиване књиге: дезавуисати до понижења Љубомира Мицића.
Питамо се онда како је аутору са таквим ставовима допало у задатак
да приреди овакву књигу? Очито је да је његова омраза према Ми-
цићу једнака оној Крлеже, Ристића и Константиновића, али и број-
них сличних „тумача“ овог феномена. И да се он овог задатка не-
радо прихватио. Па кад је већ морао да одради посао, зашто и да га
не зачини оваквим контаминираним предговором?! И тако на педе-
сет страна!
Осврнућемо се само на још једну погрешну процену и суд Или-
ћев, који такође имају само за циљ – умањивање Мицићевог значаја,
заправо обесмишљавање свега онога што је овај, суштински наш
најзначајнији авангардни уметник, икад урадио. Аргументима ad
hominem некима се чини да је најлакше постићи тај циљ. То су само
понављања општих места идеолошки заслепљене и острашћене
критике Илићевих претходника и истомишљеника. Она се тиче А-
нушке Мицић и њене улогу у настанку и постојању Зенита. Није
спорно да је њена улога до сад била умањивана. Знало се за њен
предани секретарски и преводилачки рад у редакцији, за одржавање

166
контаката са бројним уметницима, сарадницима часописа, из целог
света, путем кореспонденције.
Ово је све тачно. Али, Илић греши кад Анушку проглашава
„равноправном ауторком авангарде“, тврдећи да она није била само
„њена сапутница“. Да је била више од сапутнице, јасно је. Али да је
била равноправан аутор (осим ако под тим не сматрамо њено секре-
тарско, преводилачко и финансијско ангажовање око обезбеђивања
средстава за штампање Мицићевих идеја), то није тачно. Идеја о ча-
сопису Зенит као таквом искључиво је Мицићева! Анушка то јасно
признаје у једном од својих ретких потписаних прилога, објавље-
них у јубиларном броју поводом петогодишњице излажења, у броју
38, фебруара 1926. године. Због значаја овог сведочанства, прене-
ћемо га у целости.

Београд, 25. децембра 1925.

Једини мој друже и пријатељу, било је то равно пре пет го-
дина, у дан, кад је ноћ најдужа и најцрња и кад се сунце поново рађа.
Тога дана причао си ми дивну причу, која је извирала из дуге, црне
ноћи и рађала се са сунцем. Причу о братској сарадњи свију моз-
гова, писали они ма којим језиком. Иза година клања, које су прити-
скале као мора, осетио си потребу, да нађеш брата иза сваке гра-
нице, па да се заједнички борите против највећег зла, против глу-
пости. И нашао си га. Ја, која тешко верујем, нисам могла ни
овога пута поверовати дивној причи. Била сам скептична, про-
налазила сам стотину немогућности. Ја, твој најближи,
мислила сам и овако. А шта да се каже о другима?
Па ипак, ниси се дао ничим смести. Сваку моју немогућност
побио си својим веровањем. И дао си се на посао. Стрепила сам,
да ће ми време и људи дати право. Али – дало је теби право.
Радујем се томе. Од свег срца. Само, скупо ми то плаћаш, мој Бал-
канче лављег срца! Али – нека! Ипак је најкондензованији живот
борба. А имамо и рашта да се боримо. Зато, срећна ти борба и
даље била! Срећна и берићетна! Да живи Зенит! Да живи зенити-
зам! Свим онима из пиктије у пркос! На многаја!
НИНА-НАЈ – Београд
(болд П. Т.)

Врло јасно, експлицитно, Анушка признаје своју скепсу пово-

дом Мицићеве идеје о нечем новом, преточеном у часопис који

167
 82

остаје стожерни камен српске авангарде – Зенит!7 Мицић је своје

књижевне аспирације остварио и пре познавања Анушке, објављи-
вањем песама по књижевним часописима, као и две збирке поезије.
Коначно, он је тај који је завршио студије филозофије у Загребу.
Анушка је дошла у прави час, постала му животна сапутница и са-
патница, до краја живота. Потпора какву је само могао пожелети.
Њихова узајамна љубав била је основ за стварање таквог постиг-
нућа, и то је чињеница која се не може оспорити. Различитих карак-
тера, знања, они су били, испоставило се, идеалан спој љубавног
пара који ће уписати своја имена у историји светске авангарде.
Закључујемо овај неуобичајено дуг приказ Страшне комедије
следећим речима: најбоље од свега је што се ова књига уопште по-
јавила. После свега шта су преживели живи и мртви Љубомир и А-
нушка, то је минимална компензација. Остаје силан посао да се та
грађа, остала после њихове смрти, која већ 40 година чами у подру-
мима НБС и Народног музеја учини приступачном свим заинтере-
сованим истраживачима. Колико за тако нешто постоји добре воље,
дискутабилно је. Методологија рада на овој књизи доказује колико
је тешко искоренити вековни анимозитет одређених кругова према
Мицићу. Нажалост, ни пола века од смрти, не да му се да мирно
почива, одузима му се достојанство човека, уметника и Србина. Ло-
гично се онда поставља питање: шта је ушло а шта није, од те зао-
ставштине, у ову књигу? Мањак Мицићевих писама, лаконски
објашњен његовом жељом да она буду уништена због страха од пре-
треса полиције, можда има неко оправдање за сам почетак прогона,
1927. годину. Али за каснији период, тај разлог престаје. Тако да,
нарочито после ишчитавања Предговора књизи, сумња у добре на-
мере приређивача опстаје.

7
Мицић, Токин, Пољански, Алексић, Гол су успостављали (или их већ и-
мали) контакте са бројним уметницима авангарде тог времена, приволевши их на
сарадњу са Зенитом. Њихова бројна путовања, као и кореспонденција, размена
књига и часописа, служила је управо томе – успостављању међународне мреже
уметника, далеке претече данашње технолошке револуције. Њихова информиса-
ност о свим новотаријама била је фасцинананта, из данашње перспективе посма-
трано.

168
 Пуковник МаЛден Фау

МЛАДИМ ПЕСНИЦИМА
(Посвећено дечаку са ветром у ђоновима)

Ови простори окупљали су међуратну књижевну авангарду и

до данашњих дана историја настанка, онога што би слободно могли
назвати, револуционарним, међуратним издаваштвом, одише нечим
недокучивим, мистериозним. Са жаљењем, морамо констатовати ,
да, прошло је време „Нолита“, браће Бихали, Лазара П. Вукићевића
и његове готово митске издавачке књижаре „Светлост“.
Прошло је, дакле, време, онога што би смо могли назвати орто-
доксним левичарским издаваштвом. Данас, „Млад Песник“, када
крене у своју поетску пустолов сусретнуће се са домаћим издаваш-
твом чији еквилибријум клацка између два идеолошка таса, либера-
лизма и национализма.
Осврнимо се сада на то. Ако крене са првима, „Млад Песник“,
сусретнуће се, поред осталог, са логиком профита, која не изостаје
овде ни у таквој непрофитабилној ствари, каква је поезија. На том
идеолошком спектруму издаваштва, „Младог Песника“ увераваће
да је паковање важније од садржаја. Чини се да прелом, штампа,
дизајн, организације промоција, поетских вечери, све, ама баш све,
има преимућство у односу на оно шта Млад Песник има да поручи.
Зарад афирмације и етаблираности, изненађујуће велики број мла-
дих ставралаца пристаје на овакву играрију. Ако циљ није зарада,
зашто онда нико не би зарађивао ? Либерали, наравно, не мисле
тако. Своје прегалаштво, боље речено предузетништво, приказаће
као нешто што је узвишеније и од самога стваралаштва. Све ове
горе поменуто, логистика, шминка, припреме, реклама, et cetera,
чине се као само суштаство поетског универзума.
У другом идеолошком спектруму, „Млад Песник“, могао би за-
иста да види племенитост једне намере. Нешто што функционише
мимо контекса профита и зараде. Искрени ентузијазам, чак роман-
тичарски. Али ту „Млад Песник“ долази до другога раскршћа, које
је естетског типа. Естетски дојам у овом поетском универзуму нај-
чешће се креће у два правца, један је доколичарско ситнобуржоа-
ски, а други патворено и претенциозно боготражитељски, богогра-
дитељски. Ситнобуржосаке естетике има и код ових првих, да

169
 82

будем јасан. Оно чега сигурно нема, то је поетика богоградитељ-

ства, боготражитељства. Бог је код либерала, persona non grata.
Исто тако, требало би приметити да ексцентрични спектакл код о-
вих других апсолутно изостаје. Поезију коју прати некакав перфор-
мативан наступ ретко ћемо наћи у другом поетско-идеолошком
спектруму.
Концем естетике, коју већ помињасмо, први ће истицати Дра-
инчев космополитизам. Другима је Бећковић pater familias поетике.
На питање, чега има више у нас Србаља, поетског либерализма или
поетског национализма, не би могао олако да дам одговор. Оно што
морам да приметим да је поетски либерализам свеприсутан у пре-
стоници у којој се годинама већ спроводи као особена културна хе-
гемонија. Издавачи су овде претежно либералски оријентисани.
Интересантно, како се одмичемо од центрума, тако и поетика, али
и издаваштво мењају своје рухо.
Иначе, требало би и на то да се осврнемо, да је поменута кул-
турна хегемонија, посебице када говоримо о сфери поетике која је
у њу инкорпорирана, имала своју динамику и сходно декади, про-
лазила кроз сопствене метаморфозе. Током деведесетих, песници
попут Бећковића, Црнчевића, Ерића, заузели су своје песничке пи-
једестале, од којих овај први са најстабилнијим фундусом. Чини се
да ништа у задњих четврт века није тако ушло у колективну свест,
као Бећковићеве елаборције о „четири стуба српства“ и поетике „ће-
раћемо се још“. Поетика Ћерања, иначе, настала је 96’ године, мал-
тене, одмах након братоубилачког крвопролића. С ким ћемо се ће-
рати, односно са ким се ћерамо данас, на то питање мало ко може
да нам да одговор, па и песник сам. Поетика ћерања усвојена је
данас и од стране оних којима редак поезије није за живота допао
шака. Поетика ћерања је поетика нечитања. Поетика ћерања је по-
етика игноранције поезије. Извесно да је управо таква, пример
врхунца паланачке есететике и израза о којој је и Константиновић
писао есеје. Док Бећковић пак, битише у свеколикој свести пука,
Константиновића нема ни у несвести истога. Најчешће је данас, он
сам, парадоксално, темат привилеговане либералске свите која га је
приграбила шаком и капом, пренебрегавајући, чак, и његов
доследни титоизам!
Но, вратимо се на Бећковића, и његову заборављену генезу,
како би приметили да од Вере Павладољске, писане шезедесетих,
преко „трагедије која траје“, о највећем симболу левице, Ернесту Че
Гевари, коју је писао заједно са Душаном Радовићем, можда и

170
једним од најдоследнијих комуниста у епохи социјализма, Бећкови-
ћева се поетика, како иде надаље ка деведесетима, сурвава у нацио-
нал-шовинистичку експресију и темат чији је врхунац израза,
управо поменуто, „Ћераћемо се још“. Генеза Бећковића је генеза
песничког конвертита, будућег ратнохушкача и распиривача
мржње и нетрпељивости. То је песничка баштина, вука скривеног
међ’ овчије руно, која се никако не сме заборавити. Оно што је Ше-
шељ за политику, то је Бећковић за поетику ових простора.
Либералима је свакако фалила таква једна оваплоћена песничка
фигура, попут Бећковића, па су се негде у интермецу демократских
промена сетили космополитизма Рада Драинца, који им је био
потребан као какво везивно ткиво, са привидом континуитета, иако
је Радојков либерализам, како му је крштено име, и више него упи-
тан. Контрареволуционарно, пост-октобарско време поставило је
неке од њих на престоничке пиједастале, пре свега у домену кри-
тике и издаваштва, без значајне стваралачке репутације и педигреа.
Побројани песници из корпуса националног, потоњима, учинили су
се сувише крволочнима, па је пошто пото, требало направити
отклон од њих. Тада на просценијум либералске поетике излазе два
песника са највећим репутацијом, елем, Предузеднички Дух и При-
ванта Иницијатива, који руку под руку, почеше по престоници да
организују своје поетске вечери. Либерали, ти еклатантни представ-
ници поетике предузетништва са бизнисом као врхунцем поетскога
израза, данас, управо, „дрмају“ престоничком културном сценом. А
ко у то сумња, само нека се осврне на НИН-ову награду и њене ла-
уерате у задњих неколико година. Добар део њих, дошао нам је
управо из либералске кужине.
Ипак, постоји једна ствар која спаја и једне и друге. То је однос
према песничким величинама из ере социјализма и још и пре ње.
Ако би се дотакли само, рецимо, авангардног надреализма у нас,
пред којим су и Бретону клецала колена, или зенитизма Љубомира
Мицића, требало би истаћи поражавајућу чињеницу, да је у задњих
тридесет година са књижарских рафова збрисана сва авангардна по-
етика која је настајала како пре, тако и после Другог светског рата.
Ако у најкомерцијалнијим књижарама данас, не можемо наћи пое-
зију надреалистичких величина попут Марка Ристића, или Оскара
Давича, да ли би требало да нас зачуди што из истога табора не мо-
жемо наћи поезију Дединца или Салмона Монија де Булија!?
Управо је компонента марксизма, која је понајвише, уз психоана-
лизу, конституисала надреализам као покрет и идеју, та спорна,

171
 82

губава и кужна ствар, који су и једни и други хируршким ножем

покушали да елиминишу из нашега књижевног простора. На књи-
жарским рафовима такође изостају и песници који не припадају
надреалистичком корпусу, а којима су идеје социјализма и комуни-
зма биле на срцу, попут легендарног Либера Марконија, или већ по-
менутог Љубомира Мицића, оснивача зенитизма, који је по сопстве-
ном признању истицао марксизам као врло важну компоненту ње-
говог стваралаштва и читавог покрета који је зенитизам представ-
љао.
Када се говори о песничким конкурсима, право питање је, шта
„Млад Песник“, заправо, може да очекује од њих? Наравно, уко-
лико они немају предзнак „за младе до 25, 30, 35 година“. Елем, у-
колико се ухвати у коштац са песницима који су афирмисани (шта
год то значило) и етаблирани (шта год то значило) „Млад Песник“,
истину говорећи, не би требао много тога да очекује. Можда, тек,
по неку похвалу. Чак се и ова биолошка лицитација указује као
апсурд над апсурдима, имајући у виду чињеницу да је један
бесмртни, ванвремеснки Рембо, до своје деветнаесте године напи-
сао своје најбоље стихове! Дилан Томас је то учинио до своје два-
десете ! Узимајући њих као какав параметар, можемо закључити да
млади песници на конкурсима са предзнаком „за младе“ и нису баш
тако млади ! Факат је, да се овим просторима догоде данас један
Рембо или Томас, они би били потапшани по рамену, праћени
похвалама о изврсности израза, али и са саветом, добронамерним,
јелте, да причекају још једно двадесетак година ! Рембо није побе-
дио нити на једном конкурсу, питање да ли је икада и учествовао на
каквоме. И знате шта је још значајније, после деветнаесте године,
Рембо је готово и престао да пише поезију, отиснуо се у свет, у неку
нову авантуру, која више није имала везе са поетским универзумом,
који су му добрим делом и „Мали Други“, како то вели Лакан, ога-
дили. Песнички квалитет никако неће имати преимућтво у односу
на педигре, стаж, репутацију, километражу et cetera... А о другим
везама, фамилијарним, ортачким, кумовским, идеолошким, поли-
тичким да и не трошим перо. Све у свему, тај бурдељ начињен од
заслуга, требало би заиста динамитом разнети у парампарчад !
(Слава Драинцу!)
Од поезије, свакако, „Млад Песник“ не би требао да прави ка-
сачко грло, којему је главни задатак да прво прође кроз циљ. Тада
ће се сва лепота поезије изгубити у галопу. Радозналост, дакако,
нека га води ка неком од песничких такмичења, ако ни због чега

172
другог, а оно, како би се пробио балон уобразиље, да можда јесмо,
оно што заправо нисмо.
А ако и нисмо, па шта ако нисмо !? Како рече друг Лењин, свако
би требало да пише поезију ! Управо се у овоме огледа револуцио-
нарна идеја поезије коју ћемо отргнути од елите, привилегованих и
повлашћених. Пишите поезију лепо, глупо, смешно, исчашено, не-
логично... Који је домет те поезије, апсолутно није важно, све док
она има лековиту сврху за нас саме. Да нас спасава од животне
тескобе и туробности. Поезија је једна од ретких ствари која живот
успева да продужава чак и у одсуству живота, у његовој бестеле-
сности. „Млад Песник“ никако не би смео да дозволи да идеја ком-
петиције оствари преимућство над лепотом стваралаштва. Логика
компетиције је такође једна од најважнијих компоненти нелиберал-
ног матрикса коју усвајамо и на нивоу несвеснога. Ако трка постане
сушт свега, „Млад Песник“ би требао да преиспита своје мотиве.
Водити се контра-логиком, револуционар је чин по себи. Песник
сам, алтернативним путевима, нека се избори за свој простор. То је
барем данас лако, када је простора око нас, оно истина, ако не реал-
ног, а оно виртуелног, толико.
„Млад Песник“, има један превасходан задатак, а то је задатак
активне свести, која је поезији данас потребнија него икада. Он
мора да буде беспрекоран опсерватор дешавања, како локалних
тако и глобалних. Грамши је својевремено писао о органском инте-
лектуалцу, чији је задатак свих задатак, буђење и распиривање кла-
сне свести и борбе, с тим у вези, можда би данас више него икада
требало промишљати песника као органског ствараоца. Активна
свест органског песника, слободарског духа, који ће бујност маште
и ирационалног подредити класном и револиционарном ентитету у
оквиру стваралаштва, а простор поезије учинити простором перма-
нентне борбе, вођен идејом о ничеанском превредњавању вредно-
сти и сумраку свих могућих идола. Уколико потоне у ирационали-
зам и погубне маштарије, песник ће своје стваралаштво учинити ја-
ловим, промишљање о наднаравном најчешће је пут ка упасивљењу
и поезији чији је ефекат упитан. Још је Хајдегер у својим списима
помињао „везу“ субјекта и божанскога, као плод пунокрвне уобра-
зиље, индивидуу огрезлу у патолошком самодоимању, некаквог бо-
жанског емисара, проводника божанске промисли, чији су фундуси
пуки нарцисизам и егоцентризам. Кјеркегор, отац егзистенцијали-
зма, пак, истицао је да „побожност може постати уметничка форма,
која стога није потчињеа Творцу, већ човеку као ствараоцу“. Много

173
 82

пре Хајдегер, Кјеркегор је раскринкао Богопесника. Органски

песник, песник ратник, сам твори свој простор, мимо контекста трке
и признања, поготово у реалности реакционарних тенденција да-
нашњице и борбе око превласти над културном хегемонијом, спре-
ман да дела и поведе борбу, и против једних и против других, јед-
нако као што је спреман да заувек остане непризнат, али увек, без
поговора, активан, у лепоти дела и самога чина стваралаштва, јер
како Селинџер својевремено рече, цитирајући свога професора, „ле-
пота свега, лежи у томе, да будемо спремни писати, и да у исто
време, будемо спремни да никада не будемо признати“.

Тек када се одрекнемо признања, постаћемо истински ствара-

оци.
Органски песници.
Пунокрвни песници ратници.

174
 Бошко Томашевић
NOLI ME LEGERE

Судбина књиге, пут једног текста, самим тим и писца, дешава

се и јесте унутар једне условљене нужности коју је давно, пре пола
века, артикулисала Јулија Кристева у својој чувеној књизи
„Semiotiké“, исписавши славни dictum: „текст је једно двојство: пи-
сања – читања“1. Структуралист Мишел Рифатер овај dictum ће
потврдити, додељујући чину читања статус продукције или, у нај-
мању руку, преписивања, истовремено захтевајући од читаоца да
активно следи пут кога је трасирао аутор2. Не сумњамо да су обоје
у праву заједно са такорећи природним истомишљеницима којима
се овај дицтум чини необоривим па ће, по свему судећи, прочи-
тавши га, поред њега незаинтересовано проћи, поверавајући му
своју акламацијску и умну равнодушност као нечему о чему нема
потребе да се промишља и расправља. Нама се, пак, такво пребрзо
поверење у исказ Јулије Кристеве чини суспектним и недовољно
промишљеним чином у коме њен исказ игра, додуше, бриљантну
улогу заводника. Чин писања, његова слобода да одбије читање као
нужно условљени и природни рефлекс на кога га наговара формула
Јулије Кристеве носи са собом потенцију са којом писац и писање
могу да рачунају а да при томе не доводе у питање целовитост своје
мисије и судбинску датост а која је садржана у једном начелу кога
Аристотел овако формулише: „Нужно је да оно што јест, док јест, а
оно што није, док није, не буде“ (De int. 19a,22). Наиме, писати без
потребе да ауторов текст буде прочитан чини нам се са станишта
(не: становишта!!!) и исходишне тачке писца и његовог чина пи-
сања посве изазовним унутар промишљања кога у овом раду наме-
равамо да предузмемо. Дело постоји без читања! То је наше пола-
зиште. Уколико овој тврдњи додамо схватање да део институције
читања припада делом њеној трагичности у смислу да је иста, макар
и cum grano salis, много више у служби „некњижевне књиге“ која је
и иначе увек већ прочитана и тако себи осигурала „чврсту

1
Julia Kristeva: „Le texte est un double: écriture – lecture“, u: „Semiotiké“,
Seuil, Paris, 1969, str. 175.
2
Michel Riffaterre: „Production du roman: L’intertexte du Lys dans la vallée“,
u: „Texte, 2, Toronto, Trintexte, 1983, str. 23

175
 82

егзистенцију“ за разлику од „књижевне књиге“ чије је порекло у у-

метности и која, чак и ако је читана, њен садржај „никада није био
прочитан“3 за трајања њене духовне или, просто, плакативне при-
сутности у свету. Институција читања, с друге стране, подразумева
и једну по злом гласу познату људску измишљотину а која се од-
носи на крунисање једне књиге, односно њеног аутора, извесним
симболичким друштвеним добрима (наградом) која, с обзиром да
су управо друштвена, лако падају под окриље увек некњижевне по-
литике која је својим несрећним постојањем светско (глобално)
чедо невезано за одреднице попут Запада или Истока, Севера или
Југа, будући да се на свим овим местима појављује у истој, функци-
онално злој присутности. Разматраћемо, дакле, у овом раду став да
је пуко постојање књиге мера свега онога што је она, и то из пер-
спективе с правом револтираног писца који жели да иста буде расте-
рећена читаочевог учешћа у њеном постојању. Ко може унапред и
да претпостави да писац пише књигу (текст) да би иста (исти) била
(био) читана (читан)? Ником, велимо, није унапред удељено право
да, како се то уобичајено вели, „потврди одлуку дела“ да је оно на-
писано, нити да укаже на читаочеву „афирмацију да дело бива“.
Тврдња да „написан текст а непрочитан, не постоји“ може бити о-
сујећена пуком претпоставком да се неке књиге (текстови) само
пишу, при чему се те „књиге не отварају као друге књиге“ (M.
Еscola). Књига (тек) само као предмет постоји бар до оног тренутка
док се на кохерентан начин не схвати природа писања и природа
читања. И не само то, него је неопходно да се у савременом добу
зла размотри и право на читање које почива на олаком волунтари-
зму, на туђој слободи заснованој на сили која читање, не без после-
дица по дело, прибраја добрима права и слободе.Врхунска књижев-
ност је стога данас принуђена да пише-ни-за-кога, то јест одређена
је неким другим могућностима у погледу властите суштине. То је
њена актуалност, не могућност (потенција). Потенцијом (могућ-
ношћу) ће моћи да се користи онда када се актуални услови (да
пише-ни-за-кога) промене.
Наслов нашега рада има свој извор у тексту „Накнадно“ Мориса
Бланшоа кога је аутор објавио 1982. године као поговор својој
књизи „Вечито прежвакавање“ („„Le Ressassement éternel“) насталој
1951. у којој су штампане две ауторове повести: „Идила“ („Idylle“)

3
Упор.: М. Бланшо: „О читању“, у: „Стратегије читања“ (прир. Мирјана Стошић),
Београд 2014, стр. 4.

176
и „Последња реч“ (Le dernier mot). Нас у овом тренутку интересује
сама синтагма „ноли ме легере“ („не читај ме“ или „нећеш ме чи-
тати“) и оно мало речи које јој посвећује Морис Бланшо у наведе-
ном тексту како бисмо заинтересованог читаоца упутили на извор и
исто тако на смисао синтагме какав она има код наведеног аутора.
После тога ми ћемо ићи сасвим другим путем и наша аргументација
неће се односити на наведени Бланшоов рад.
„Писано дело“, каже Бланшо, „ствара и доказује писца, чим је
завршено, оно сведочи о пишчевом распадању, нестајању (...), о ње-
говој смрти ...“.4. Пре дела аутор не постоји, након завршетка рада
на делу он „не опстаје“. Последица тога је да он бива отпуштен уз
забрану: „Не читај ме“, односно „Нећеш ме читати“. Штиво (текст)
опстаје захваљујући томе што је аутору постепено, током писања,
одузимано постојање да би му по завршетку рада (писања) било о-
дузето посве, уз поруку: „Никад нећеш дознати шта си написао,
премда си писао само да би то дознао“. Исти (аутор) се нашао у не-
могућности (намах ћемо видети зашто) да написано прочита након
чега се Бланшо пита: „Да ли та немогућност има естетичку, етичку,
онтолошку вредност?“ Уколико бисмо на ово питање требали да
укратко дамо одговор рекли бисмо да наведена немогућност има
пре свега онтолошки, потом етички и естетички контекст. Пробле-
матика Noli me legere налази свој наставак у Бланшоовом раду
„Суштинска самоћа“ („La solitude essentielle“)5 који је саставни део
његове познате књиге „Књижевни простор“ („L’espace
littéraire“,1955). У наведеном огледу Бланшо истиче да за аутора
„нема више места за стварање“ парадоксално стога што за њега
„нема друге могућности него да увек пише ово дело“, суочавајући
се са суровим „Не читај ме“ које му открива његову „суштинску са-
моћу“ која потиче „од тога што он у делу припада (тек) у месту о-
нога што је увек пре дела“, императивно захтевајући од њега „да
поново прође истим путевима, да истраје поново започињући оно
што за њега никад не почиње и никад не завршава“. Другим речима,
захтевајући од њега да пише, што би он, вероватно, и иначе чинио
4
Морис Бланшо: „Накнадно“. Користимо превод Бојана Савића Остојића
објављеног под наведеним насловом у часопису „Поља“ број 473/2012.
Навод стр. 85.
5
Текст је први пут објављен у „La Nouvelle nouvelle revue francaise“ 1953.
године у јануарском броју на странама 75-90. Након тога рад је објављен
у Бланшоовој Blanšoovoj knjizi „L‘ espace littéraire“, Gallimard, Paris 1955.
Прим. Б.T.

177
 82

до краја живота. За ове изненађујуће Бланшоове тврдње ваља, без

сумње, имати смисао за апстракцију како би се празна места овог
текста допунила оним што у њему није експлицитно речено, но се,
како бива код Бланшоа, подразумева. А подразумевају се читава
поља нереченог која ваља исписати корисним допунама. Како,
дакле, разумети ово Noli me legere? До сада је оно укратко објаш-
њено у погледу онога шта оно казује када је реч о аутору док када
је реч о могућем односу не-читања и дела није пошто је Бланшо
сматрао да „књига коју не читамо … јесте нешто што још увек није
написано“ те да (тек) читање „чини да дело постане дело“6. Хипо-
тетичку могућност да дело не буде прочитано а да упркос томе
постоји Морис Бланшо није разматрао. Такође, у оквирима једне за-
мишљене а обрнуте перспективе није разматрано ни питање колико
је аутору потребан читалац упркос чињеници да иза њега стоји
једна или десетине написаних и објављених књига и да ли исте и
непрочитане јесу део његовог дела (oeuvre). Било би посве нера-
зумно и вулгарно поједностављено говорити да у том случају такве
непрочитане књиге претстављају гомилу безвредног папира до-
вољно доброг једино да буде рециклиран. Стога се са подједнаким
правом може рећи да неку написану књигу чека а неку не чека оно
чувено Христово „Lazare, veni foras“. У сваком случају – а о томе
ћемо у нашем раду говорити касније – књига не само као реалност
папира но и њена природа постоји и изван ограде коју су око ње
створили читаоци и уопште институција читања.
Оно што је у оквирима малопре претпостављеног односа „дело
– не-читање“ речено исправља се и тек само као искра светли у јед-
ној успутној напомени Мориса Бланшоа у његовом тексту „О чи-
тању“ где аутор вели да „ограда (око књиге) коју су око ње подигли
сви из заједнице читалаца, међу којима сам и ја који је нисам про-
читао (…) је такође онај обод свих књига које, као анђели испрепле-
тених крила, марљиво бде над тим непознатим томом, будући да и
само та једна угрожена (непрочитана) књига чини опасну пукотину
у универзалној библиотеци“7. Лазаров гроб у коме он лежи прет-
ставља заједно са каменом и гробницом чињеницу која „конститу-
ише присуство, мада прикривено, онога што мора да се појави“ 8.

6
Moris Blanšo: „О читању“ у: „Стратегија читања“ (прир. M. Стошић), Бе-
оград 2014., str. 3 i 4
7
исто, стр. 4 - 5
8
исто, стр. 5

178
Ово „мора да се појави“ ми не читамо као обавезујући захтев него
тек само као потенцију која никада не мора да буде остварена. Ако
се, како Бланшо каже, понекад „догађа да се и пред најуверљивијим
ремек делом у којем блиста раскош и одлучност почетка суочавамо
с нечим што гасне те да дело изненада поново постаје невидљиво“9
зашто би – питамо – претпоставка да непрочитано дело постоји била
противречна природи Дела? Јер, оно што је затворено унутар за-
мишљеног дела је такође дело: како Дело која тек треба да се про-
чита, тако и оно које тек треба да буде написано. Битни чин Дела је
писање. Читање је оно секундарно, оно се очекује, но исто не мора
да буде и спроведено, и то из бројних разлога од којих су неки ме-
тафизичке природи а други посве овострани и происходе из пуког
револта спрам Неписмености века коме припадамо, времену либе-
ралистичке меритократије и добу волунтаристичке „cancel кул-
туре“. Да ли ће дело бити прочитано или не, није ствар добрих оби-
чаја нити ствар рефлекса у смислу да оно што је Дело треба да буде
прочитано – но ту чињеницу одређује функција и природа аутора
али и онтолошки статус писања које је увек пре Дела и увек иде, бар
један корак, пре њега. Тако се, примера ради, може рећи да писање
„пише кроз књигу да би створило дело, али се не завршава у облику
књиге као своје коначне судбине, будући да писању нема одмора у
свом telos-u“10, јер књига не претставља крај писања. „Писање значи
препустити се неокончивости“11 и стога време за читање Дела ни-
када не долази, јер писање траје увек.„
Тамо где писање пише једино биће говори, што значи да реч
више не говори, него јесте, и одаје се чистој пасивности бића“12. О-
сим тога, „властито име више нема икакво значење у писању које
пише за Дело. (…) Дело не познаје икаквог аутора (…) и захтева да
се свако ко тврди да га пише одрекне себе као личности и да пре-
стане да именује себе“13. Ако је писање неокончиво како да читам
оно што још није довршено, односно, у шта ја то треба да гледам

9
Moris Blanšo: „Književni prostor“, „Litteris“, Zagreb 2015
10
Brian Schroeder: „Blanchot, Madness and Writing“ u: „The Gift of Logos:
Essays in Continental Philosophy“, ed. David Jones, Jason M.Wirth, Michael
Schwartz, Newcastle upon Tyne, Cambridge Scholars Publishing 2010, str. 49-
59, ovde str. 50
11
Moris Blanšo: „Suštinska samoća“, u: „Književni prostor“, „Litteris“, Zagreb
2015. Takođe u: „Polja“ broj 220-221/1977, str. 13
12
Moris Blanšo: „Suštinska samoća“, u: „Polja“ broj 220-221/1977, str. 13
13
Brian Schroeder, nav. rad, str. 50 - 51. Videti fusnotu 10

179
 82

ако се текст наставља у бесконачност и даље? Може се, дакако, ићи

још даље и рећи да је могуће да „писање захтева напуштање свих
принципа“14 захтевајући на тај начин да се одрекнемо знакова наше
културе са циљем не да се „вратимо натраг већ да би се ишло изван
… у покушају да се пробије тоталитет концепата (њихов круг) који
чине историју, који се у њој развијају и чији је она развој“15. Писање
бива вечност, а када се отворимо према тој неокончивости писања,
читање постаје немогуће, и не може да се „удене“ ни у какво реално
време. Никада завршено дело слави своју пропаст, бива нешто нео-
дредљиво, лутајући „између сфера разума и неразума“ (B.
Schroeder). Примарна логика којим се ове чињенице објашњавају
лежи у подручју света као таквог који захтева да буде исписан. Не
и прочитан.
С друге стране понора о коме смо до сада говорили лежи и
нешто посве друго и, такође, суштински важно. Наиме, оно: „Захте-
вати од дела да се изложи темељном неделовању, то је, вели
Бланшо, потресно искуство и њему се може тежити само под велом
неуспеха“16. Када неко од свога дела захтева да се оно изложи неде-
ловању то превасходно подразумева захтев да се дело „не чита“. Та-
кав захтев аутор може да испостави једино уколико је унутар своје
делатности избрисан, свеједно које природе било то брисање (енгл.
„to cancel“) и свеједно од чега (или од кога) потиче. Несумњиво је
да се у том случају ради о ауторовом потресном искуству и његовој,
само на први поглед, чудној реакцији која се завршава његовим ко-
начним захтевом „noli me legere“. Писао сам, стварао сам, од писања
ништа нисам добио у смислу икаквих симболичких дарова које
друштво даје, изолован сам у професији коју спроводим и налазим
начин како тај неуспех да артикулишем светећи се самом себи и не-
захвалном друштву унутар кога пишем „како бих од дела створио
пут према инспирацији – који штити и чува чистоћу инспирације –
а не од инспирације пут према делу“17. Ево, једне од суштине спи-
сатељских судбинâ о којима се мало који писац оглашава, пушта-
јући да га неуспех поједе са најболније стране, иако, како видимо,
решење постоји, и то веома добро, крајње потстицајно и, на концу,
14
Moris Blanšo: „Beskonačni razgovor“. Uvodna beleška. (L entretien infini“),
1969. Prevod na srpski Bojan Savić Ostojić, „Polja“ broj 473/2012, str. 84
15
исто, str 84
16
Moris Blanšo: „Inspiracija“, u: „Književni prostor“ 1955. Prevod na hrvatski
„Litteris“, Zagreb 2015. Ovde: „Europski glasnik“ broj 19/2014, str. 658.
17
исто, стр 658.

180
срећно. Инспирација потекла са тих страна вуче ме ка даљем ства-
рању дела, ка бесконачности која сеже до конца мога живота и
наставља се и после мога живота када ме дело наследи и постане у
времену које долази мојим гласноговорником, попут било ког дела
које потиче од током живота успешног и славног писца. О томе је
немогуће разговарати са другим, аутором бестселера на пример, пи-
тајући га за рецепт његовог успеха. То стање се мора отћутати али
са знањем да ће се након одлуке и проглашеног захтева noli me
legere претворити у срећу посебне врсте. Јер са тог „камена за под
главу“ води пут ка нечему што је сада слободно од икакве ауторове
сујете. Аутор је сада ушао у поље апсолутне слободе, као стваралац
је изван сваког друштвеног уговора и одговоран је само своме пи-
сању. Таква слобода другим ауторима може да буде посве непо-
јамна, но за „искљученог“ она је само на први поглед скупо плаћена.
Није! Не читајте ме, ја делам! Можемо, дакако, да замислимо ко-
лико је оваква одлука (или стање) другоразредним ауторима нера-
зумљива и колико би их такав захтев и као људе и као ствараоце
докрајчио. Шта би они били без своје публике, како би подносили
ћутање тзв. критике о њима, како би у својим очима изгледали без
папирних (и новчаних) уверења да су носиоци награде имена тога и
тога писца, како би без тих уверења добили националну пензију,
ушли у националну академију, шта би о њима мислиле њихове
верне (неверне) супруге, деца, ако их имају? Сале за промоције биле
би без њих пусте, изостало би потписивања књига читаоцима, књи-
жарски излози без њихових укоричених списа претворили би се у
пустињу, светлости циркуса званог промоција биле би угашене.
Али оно што је за некога трагедија за другога тек почиње да бива
светлост која се прилагођава онтолошкој природи уметности, етич-
кој и естетичкој. О онтолошкој природи noli me legere већ смо у
претходним одељцима овог рада нешто рекли. То што смо рекли
односи се и на етичку и естетичку природу суштинског начина
постојања књижевног дела. Кажемо „суштинског“, будући да сви
остали начини постојања књижевног дела нису суштински, па тако
ни његов чудесни „привезак“ (крст?) – читање. На овом месту ради
појашњења свега до сада реченог ваљало би у аргументацијску ра-
ван овог огледа увести концепт „белог писања“ („l’écriture blanche“)
кога је први пут у науку о књижевности увео Ролан Барт у свом раду
„Нулти ступањ писма“ („Le degré zéro de l’écriture“) 1953. године.
Шта говори овај концепт?

181
 82

У књизи „Бело писање. Ефекат перверзно дементног“ (2007)

Пјер Баланс пише: „Концепт белог писања је дефинисан у оквиру
феномена ‚празног писања‘ ... као ефекта порицања где је писање
скренуто са своје функције обраћања другоме. (...) Оно што карак-
терише ово схватање писања јесте фетишизација речи и самог чина
писања“18. Такво писање, признајемо са своје стране, дехуманизује
само писање и фиксирајући се на материјалну потпору перформа-
тивне речи („une parole performative“) оно „доводи до производње
фетиша (фетиш као акт писања), до објекта који засићује место не-
достатка“ (читања). Помало апстрахујући, бело писање се истовре-
мено може да схвати и као примарно писање које учествује у пи-
сању „велике књиге света“ („grand livre du monde“) о којој говори
Жак Дерида и, штавише, не мора да зависи од људске руке, будући
да је, како каже Клод Агеж, врста „природног писања“ („ècriture
naturelle“). У том смислу овај концепт није далеко од Малармеовог
концепта језика, песника и Књиге који сања о уметности „која
постоји ван сваке појединачне личности“ па стога и у овом случају
можемо попут Бланшоа да говоримо о „белом, одсутном и неутрал-
ном писању“. Бланшоова чувена књига „Књига која долази“ (“Le
livre à venir“,1959) садржи у најмању руку дух онога о чему овде
говоримо, пошто намерава да буде „само спис без читања“. „Права
књига је“, вели Бланшо, увек нека статуа. Она се уздиже и органи-
зује као тиха сила која даје облик и чврстину тишини и кроз ову
тишину“ („qui donne forme et fermeté au silence et par ce silence“).
Зашто је то тако, на то питање морало би се одговорити са погледом
на токове савременог света и на порекло његове владајуће епистеме.
Што се тиче мене као аутора који има потребу да одговори на пи-
тање да ли сам ја читаоцима неопходан у оквирима савременог
стања духа - рекао бих да нисам. Имају данашњи читаоци оно што
ће читати, имају своје играчке попут фејсбука, твитера, многи од
њих су и „инфлуенсери“ па су тако у прилици да најрадије читају
сами себе док са друге стране броје читаоце њихових будаластих
написа и „порука“. „Како жалим“, писао је једном приликом Жан
Пол Сартр, „за питомом земљом Атике, где је мој разум био у
праву“.
Данашњи читалац има минималне захтеве спрам текста, текст
сâм је минимализован унутар својих захтева а његове „поруке“

18
Pierre Ballans: „L’écriture blanche. Un effet du déments pervers“,
L’Harmattan, Paris 2007., str. 5

182
минимално се удевају у људски ум, остављајући га празним и ого-
лелим. Односи међу самим писцима личе на гладијаторске битке.
Не дело, но пука психичка конституција писца, почесто на граници
између здравог и болесног, трасира путеве дела превасходно према
наградама а онда, по логичком следу, и према читаоцима. Оно што
читалац добије јесте награђено дело без, углавном, икаквих умет-
ничких квалитета. – Стога ономе ко је написао Дело не треба чита-
лац. Имају га аутори бестселера и награђени писци. Након овог по-
мало журналистичког екскурса, вратимо се нашој аргументацији у
оквирима теме о којој овде говоримо.
Рекли смо да је концепт „белог писања“ у науку о књижевности
увео Ролан Барт, и то у огледу „Нулти ступањ писма“ (1953). На
овом месту укратко ћемо следити његову експликацију појма и
аргументацију о разлозима његовог увођења. Класична књижев-
ност, вели Барт, није се „осећала као језик“, она је „била језик“,
„промет без остатка“, сарадња између писца и читаоца. Но, од вре-
мена Флобера и, још више, од времена Малармеа књижевност је
постала објект („књижевност као објект“), „последњи чин свих
објективизација: убиство језика“, при чему је „књижевност била
схваћена само као нека врста његовог леша“19. Коначно, данас се
писмо (писање) преобразило у одсутност (у неутрално), односно у
нулти ступањ, у писмо без читаоца, у писање које не захтева чита-
оца. Бело писање је слобода писца да се одрекне читаоца, јер он од
читаоца не очекује ништа, никакву допуну која иде уз његово пи-
сање, нити му је потребан икакав суд од читаоца, никакво признање,
никаква захвалност за учињено дело, никакав одговор (читаочев
одговор). Такво писање одражава немерљиву слободу и, дакако,
схватање да је време међусобних договора: писац – читалац прошло
и да они један другог више не требају. Писање коме се такав писац
предао чини једну област схватања писања не одвећ дуге историје.
Разлози за такву одлуку увек су посве приватне природе а понекад
имају и етичку позадину и етички одговор на стање књижевности у
књижевној републици. И не само да су такве одлуке огледало стања
у књижевној републици, но су и одговор на духовну ситуацију вре-
мена у којој писац живи. И као што каже Ролан Барт да је за Фло-
бера буржоазија неизлечиво зло тако је и за часног писца нашег
савременика неолиберални капитализам с краја двадесетог и

19
Rolan Bart: „Nulti stepen pisma“, u: R. Bart: „Književnost, mitologija,
semiologija“, „Nolit“, Beograd, 1971, str. 35-36

183
 82

почетка двадесетпрвог века трагична чињеница са којом писац нема

потребу да гради нагодбу. Нека се са друштвом погађају они који
пишу дела са погодбом и уз погодбу, дакле дела без књижевно-е-
тичке позадине. Прави писац пише да помири своју судбину са суд-
бином света и стога он не тражи читаоца, будући да читалац живи
у истом свету у коме живи и писац и углавном свака порука коју би
писац послао свету позната је и читаоцу. Дијалог писца и читаоца,
двојице људи у једном човеку, догодио се већ и пре него што је
пишчева књига написана. Да се читалац само ради пишчевог стила
упути ка читању пишчеве књиге та одлука није вредна његовог на-
пора чак и ако се поведе реч о стилу, пошто је стил ионако „уроњен
искључиво у личну и запретану митологију аутора ... он је ствар
писца, његов сјај и његова тамница“ и налази се „изван нагодбе која
везује писца за друштво“20. Када писмо (писање) доспе у овакво
стање „чисте једначине“ (формула: писање једнако писање), онда
књижевност више не иде даље од себе саме. Тада свако постаје пи-
сац и не постоји потреба за читаоцем. Чему, наиме, читалац који и
сâм пише оно што пише и писац. (одговарајућа формула за тај слу-
чај је: писање читаоца једнако је писању писца). Са тако двоструким
постојањем (писац једнако /је/ читалац) а унутар чина (писања) и
када „сав књижевни идентитет дела одређује искључиво писање“21
је као такво, више нема потребе да се читалац укључује у акт који у
савременим условима живота света и друштва у себи, с једне стране
садржи противречност (формула гласи: писати, читати, зашто?) а,
са друге, „антиципацију једног потпуно јединственог стања друш-
тва“22 (иста формула као и претходна). Књижевност постаје суш-
тинска самоћа. У извесном смислу - пре свега оном метафизичком
- дело јесте; све остало, попут, рецимо, тумачења, јесу уметања и
долази накнадно, али не и нужно. Писање у таквој ситуацији
постоји због онога који пише, отприлике онако како слушамо Бога
који казује Мојсију: „Нећеш моћи видети лица мојега ... и остати
жив“ - чиме се указује на посвемашњу удаљеност написанога од
сваког оног који намерава да га чита или да га тумачи. Дело се објав-
љује као суштинска различитост спрам свега оног које би да се њега
„дочепа“ и да га из било ког разлога узме у свој посед. Славни шпан-
ски мислилац Мигел де Унамуно једном је запитао: „Зашто писати

20
исто, стр. 38-39
21
исто, стр. 81
22
исто, стр. 82

184
причу?“ – „Да би постао приповедач“, беше му одговор. Овоме би-
смо додали и Малармеове веома упућујуће речи које у књизи
„Бесконачни разговор“ („L‘ entretien infini“, 1969) наводи Морис
Бланшо: „Ова луда игра писања“ („ce jeu insensé d’écrire“),“), каже
Маларме. То, и ништа више. Тиме он отвара писање ка писању. Да
би ово што је речено могло икако да се разуме Бланшо додаје: „Тре-
баће много времена – веома разнолика искуства, безброј неспора-
зума, изгубљена и распршена дела, („des oeuvres perdues et
dispersèes“), кретања знања, прекретницâ и бесконачне кризе – да
бисмо почели да схватамо шта ова одлука, „та луда игра писања“
припрема а којом се највљује њен долазак“23. Реч је о писању уз
одсутност оне уобичајене друге стране: читаоца, односно читања.
Требало је много времена, веома разнолика искуства о чему, видели
смо, говори Морис Бланшо, да бисмо разумели да је Маларме овим
речима најавио аутономију писања, не рачунајући више на читао-
чево читање. Са Малармеом „дело постаје свесно себе и тиме схвата
себе као оно што би се поклопило са одсуством дела … Писање се
односи на одсуство дела („écrire se rapporte à l’absence d’oeuvre“)
(…) Лудило писања – луда игра (le jeu insensé) – је однос писања, ...
који се успоставља између писања и одсуства дела. (...) Писати
значи производити одсуство дела“ (Ècrire, c’est produire l’absence
d’oeuvre /le désoeuvrement/)24. Ако писати значи производити одсус-
тво дела то значи да писати значи само то – писати, без икаквог од-
носа са другим. „Писање нема свој крај у књизи или делу“25. Оно је
нешто што је посве усамљено, и у тој усамљености суверено, па,
дакле, оно себе излаже у свој својој сировости, у, како каже Фуко,
„чистој спољашњост која се шири док субјект који са њим говори
више није толико онај који је одговоран за писање ... већ је непосто-
јање у чијој се празнини без починка продужава бесконачно изли-
вање писања (или језика)“26. Уз овај исказ Фуко намах додаје:
„Савремена књижевност се одликује удвостручавањем које јој доз-
вољава да означава себе саму ...; да се истовремено интериоризује
до крајности и да буде још само исказивање себе саме“27. Она је
23
Maurice Blanchot: „L‘ entretien infini“ (odeljak „L’absence de livre“),
Gallimard, Paris 1969, str. 620
24
Maurice Blanchot, nav. rad, str 622
25
Maurice Blanchot, nav. rad, str. 624
26
Mišel Fuko: „Mišljenje spoljašnjosti“, u: „Mišel Fuko 1924-2004“. Zbornik
radova, Novi Sad 2005, str. 12
27
Mišel Fuko, nav. rad, str. 12

185
 82

далека од сваког читаоца не стога што то жели да буде, но по закону

саме књижевности (литературе) у тренутку када она (литература)
себе поставља на највидљивије место, бивајући истовремено нај-
даље од саме себе, јер је из њеног језика „субјект искључен“ а „биће
језика се појављује само за себе једино у нестајању субјекта“28. Како
унутар такве констелације ствари наћи приступ читаоцу? И да ли је
приступ читаоцу уопште потребно тражити? Читалац је, велимо, у
истој ситуацији као и аутор или било које друго људско биће и не
верујемо да му је потребна двострука доза истине, он је, наиме, сâм
томе сведоком попут свих његових савременика. Читалац не рачуна
са књигом да му она каже оно што он и сâм зна али, истина је у овом
случају садржана и у обрнутој перспективи: књига, односно њен а-
утор такође не рачуна на читаоца, јер унапред зна да данашњи чи-
талац није више неко ко тражи (са)знање, већ читалац који је слобо-
дан и разочаран и живи у истом свету као и онај који пише и произ-
води дело. Аутор пише, гледано из перспективе постмодернистичке
естетике и реторике, само да би писање упутио на писање (или: ка
писању) и да би у њему нашао потврду о великом и друштвено приз-
натом значају свога подухвата без обзира на чињеницу да је чита-
лачку публику одавно изгубио. Писац прећутно признаје да читалац
постоји, као што и читалац, лишен у међувремену икакве радозна-
лости, прећутно прихвата постојање ауторове књиге коју он из овде
наведених разлога не чита. У таквим околностима које смо описали
бива очигледно да су улоге аутора и читаоца разменљиве, а унутар
истих спољашњих закона који њима управљају. Говор којим говори
писац, говори у реалном свету и читалац. Тај говор је говор – попут
говора јунака у Бекетовим романима – лишен сваког средишта и
„чини, док се обраћа самом бићу језика, свој сопствени простор“
(...), изокрећући мишљење према спољашњости (...) како би допу-
стио да говори још једино сâм језик – језик који није ничији и –
истовремено је свачији“29, језик без интимности, један неутрални
простор. У таквој једној општости ситуације у којој се налазе аутор
и читалац аутор је у извесној предности када се има у виду онај бор-
хесовски диктум који говори да „све постоји да буде написано“ и
„све је већ написано“ а чије тоталитарно порекло налазимо код Ма-
лармеа: „све постоји да би доспело у Књигу“, док се с обзиром на
постојање Вавилонске библиотеке ово исто може преточити у

28
Mišel Fuko, nav. rad, str. 13
29
Mišel Fuko, nav. rad, str. 16

186
најшири могући контекст када се каже „све је Спис“. Ова најуни-
верзалнија формула настала је много пре читаоца, будући да је чо-
век пре свега осталог „рукописна страница“ те је стога Спис прогу-
тао читаоца. Све припада спису, а то Све значи да никога нема да
Спис прочита, јер Све је подређено писању, не читању. Читање је,
наиме, у таквој ситуацији незамисливо пошто је писање незавршиво
и непрестано и стога што потпуност писања никада није довољно
довршена. Ако је то тако, времена за читање нема ниједно биће које
припада цивилизацији Књиге, какво год јој ми дали порекло, било
у религијама, било у мистици ствари, било у квантном универзуму
светске повести. У једној антрополошкој равни човек је биће за са-
мог себе, он има потребу, како каже Фуко, „да дође себи ту где јесте,
у тачки у којој јесте (...) да се уздигне у слободан простор и одмори
у контемплацији природе“30. Фуко ову чињеницу у контексту Сене-
киног „Проблема природних наука“ назива „бавити се властитим
подручјем“, а то, наглашава он, не значи „читати летописе истори-
чара у којима се описују подвизи краљева“31. У свему до сада напи-
саном видимо како лоше стоје ствари гледећ читања и колико су
прилично запетљана питања која се односе на привидно једноста-
ван проблем читања књигâ, текстова, поготово оних књижевних и
философских који, били читани или не, увек имају потстицаја у соп-
ству, посебно у приликама када то сопство ваља „ослободити свега
што га може подјармити, у сопству које треба заштитити, бранити,
поштовати, коме треба исказати култ, указати част, исказати култ
самоме себи“32. У таквим околностима писање више помаже него
читање. Ова чињеница потсећа нас на једну Фројдову изјаву која
каже да „писати значи: читати самога себе“ („Schreiben heißt: sich
selber lesen“), при чему је у радњу писања укључено пишчево само-
посматрање (Selbstbeobachtung) када он на оку држи „сопствену
сцену писања (Schreibszene)“ али и онај размак спрам свога писања
у тренутку док себе посматра како пише, учествујући тако у обе
радње, свакако не истовремено, но наизменично.
Видимо након досадашњег излагања да смо се подухватили
тешког задатка аргументовања нашег става који каже да чин писања
и постојање писаног дела не захтевају условљени рефлекс читања

30
Mišel Fuko: „Hermeneutika subjekta. Predavanja na Kolež de Frans-u“,
Svetovi, Novi Sad 2003, str. 353, 356
31
Mišel Fuko: „Hermeneutika subjekta“, str. 344
32
Mišel Fuko: „Hermeneutika subjekta“, str. 344

187
 82

док се, с друге стране, налазимо посред супротних увидâ који

истичу да је „свима јасно“ да „једино читање чини да књига, одно-
сно дело, постане дело“. Јулија Кристева у том смислу је свој став,
како смо већ навели, сажела у исказу: „текст је једно двојство: пи-
сања – читања“. Наше тврдње, свесни смо тога, могу бити осуђене
пред судом разума. Ипак, и истини за вољу, ми наилазимо и на гла-
сове који се у једној далекој али јасној позадини сусрећу са нашим
овде изнесеним тврдњама. Тако, примера ради, Пеги Камуф у раду
„Крај читања“ („The End of Reading“, 2000) пише следеће: „На-
равно, није реч о томе да су само психоаналитички дискурси прак-
тично редуковани на тишину услед доминације свих псеудонаучних
разговора који се воде о читању. Ништа мање упадљиво, сви
дискурси о литератури симптоматично су маргинализовани од до-
минантног научног модела читања. То су дискурси који негде мо-
рају да дозволе фикцију и њену суштинску недоказивост, (курзив
мој, Б.Т.) због тога што фикција суспендује поредак оног што се
рачуна као доказ у науци, али не само у науци. Наука о читању ове
дискурсе, као такве, једноставно и по дефиницији не узима за
озбиљно, што као резултат има чињеницу да такозване науке неће
морати да обраћају пажњу на разлоге због којих друге теорије чи-
тања, које долазе из књижевних дискурса, (курзив мој, Б.Т.) могу
да доведу у питање читаву основу на којој је наука конструисала
свој модел читања, модел екстаркције информације“33. Са своје
стране потсетићемо такође да у Пол Де Мановом (Пол Де Ман) поз-
натом раду „Алегорија читања (Profession de foi)“ /Allegory of
Reading (Profession de foi, 1979) / на самом његовом крају стоји упо-
зоравајућа реченица: „Из тога можемо видети да немогућност чи-
тања не би требало узети олако“. (Курзив мој, Б.Т.). Ову „немо-
гућност читања“ али истовремено и нечитљивост (unreadability)
Пол Де Ман заснива на критици језика који је крив за слепило
(Blindness) спрам увида (Insight) у књижевни текст. Језик, наиме,
представљене ствари у једном тексту може да опише само на рето-
ричко-фигуративан начин. „Алегорија читања“, закључује Де Ман,
„управо стога приповеда (narrates) о немогућности читања“ („the
impossibility of reading“ ). У свом огледу под насловом „Не-читање.

33
Peggy Kamuf: „The End of Reading“ („Kraj čitanja“), транскрипт преда-
вања представљеног на конференцији „Book/Ends“ Univerziteta u Albeni
12. Oktobra 2000. Превод на српски у: „Стратегије читања“, прир. Мирјана
Стошић, Београд 2014, str. 219-220

188
Рашчињавање једне старе представе“ Хајке Гфрерајс, који на први
поглед личи на занимљиво новинарско штиво, ауторка вели да „у
књижевничким библиотекама у поседу Немачког књижевног
архива у Марбаху књиге, када боље погледамо, више откривају да
се не читају него да се читају: нерезани листови, беспрекорно неи-
скоришћени томови, обележивачи заборављени у књизи, збирке
старог цвећа, листова и уметнутих слика; понекад су цела поглавља
једноставно истргнута; њихово руковање, складиштење, премеш-
тања и промене употребе оставили су више трагова него само чи-
тање књига. Едуард Мерике злоупотребио је свој „Латински лекси-
кон“ као подметач за вазу са цвећем, Гадамер је поцепао примерак
Кантове „Критике моћи суђења“ и обогатио га другим стварима као
што су календар и такси признанице. Етц“. Но, уколико овај есеј
Хајке Гфрерајс у свом уводном делу уистину и личи на набрајање
занимљивости из марбашког Архива он то у наставку свакако није.
Већ у Сажетку кога ауторка даје на крају огледа стоји једна озбиљна
напомена која се односи на феномен читања, односно нечитања
књига. У том смислу се вели: „Незапажено остаје да је не-читање
(Nicht-Lesen) део сваког читања, па чак и неопходан елемент ана-
лизе и разумевања књижевности. Стога би се могло рећи да преду-
слов за разумевање књижевности није њено читање“ („Die
Voraussetzung für das Verstehen von Literatur ist das Nicht-Lesen“)34.
Овај закључак садржи свакако елементе који код здраворазумског
читаоца могу произвести и, свакоако производе, знатне недоумице
и мноштво неблагонаклоног негодовања. Аргументи у оквирима ре-
ченог за којима ауторка посеже да би утемељила своје тврдње по-
тичу, с једне стране од књижевника попут Борхеса или, с друге
стране, од ауторитета попут Сартра, Гадамера или Волфанга Изера.
У првом случају Елке Гфрерајс наводи одломак из приповести
Хорхе Луиса Борхеса „Вавилонска библиотека“ па укратко је ана-
лизирајући каже: „Управо покушај да се препозна структура текста,
да се декодира његова оригинална формула и да се тако све види, а
ипак чита са врхунском тачношћу, лишава текст читања и значи да
га више не читамо. Књижевност нам измиче што више желимо да је
разумемо“, јер, вели ауторка, наводећи одломак из текста

34
Heike Gfrereis: „Nicht-Lesen. Die Entzauberung einer alten Vorstellung“ u:
„International Yearbook for Hermeneutics“ / „International Jahrbuch für
Hermeneutik“, prir. Günter Figal, 2013, broj 12, str. 11 Ovde iz: Digitaler
Ausdruck des Autors mit Genehmigung des Verlages

189
 82

Волфганга Изера „Акт читања“, „читање постаје пријатно само

тамо где наша продуктивност долази у игру, и тек тада нам текстови
пружају прилику да вежбамо своје способности“35. Уз то, вели
Гфрерајс, за херменеутичку анализу је проблематично то „што тек-
стови измичу непрекидном читању, што нису видљиви и на први
поглед као целина одмах разумљиви, већ се као такви појављују
само у одсуству, у Не-Више или Још-Не-Читању, самим тим и Не-
Читању“36. Стога она предлаже једно оригинално решење за овакве,
не ретке ситуације: „увести нечитање као неопходну херменеутичку
компоненту и истовремено развити технику која контролише тума-
чење“37. Ауторка, међутим, не наводи начине како би та техника не-
читања требало да изгледа. Невоља у коју ауторка упада налази се
на линији имагинација и примена исте у херменеутичкој делатности
и пракси. Ми који пишемо овај рад налазимо се у суштински друга-
чијој ситуацији, будући да исти реферира и социолошку раван про-
блематике на темељу кога се види да чин институционалног читања
књижевног дела носи не мали и не непроблематичан дух зла, што
ће рећи дух насилног брисања општих књижевних вредности у ко-
рист проблематичних вредности политикâ једне економске културе
без морала, подрђене интересима давоских стратега чија „естетика“
не иде даље од пуког терора економије. (О томе је својевремено пи-
сала Вивиана Форестер у књизи „Терор економије“ /„ Der Terror der
Ökonomie“, 1997/).
Big Tech како се данас назива концентрационслогорска органи-
зација данашњице следи захтев за ликвидацијом сваковрсне тран-
сценденције: трансценденције у области естетског и уметничког. Та
раван обузела је и књижевну производњу унутар које су однедавно
уткани механизми зле воље против саме књижевности, чиме је по-
гођено оно есенцијално у човеку: његова душа. У савременој срп-
ској књижевности не постоји управо речена потреба за трансцен-
денцијом, но опаки нагон окретању ка историји, ка митовима, ка
нацији, дакле, ка издвојењу духа у митски колектив и самим тим у
фашизацији духа. То се огледа како у примарној (лепој) књижевно-
сти, тако и у критици која фаворизује друштвене снаге и структуре
фашизације. Ако се у овом раду залажемо за „не-читање“ из овде
наведених разлога ми – у очигледној противречности са оним за

35
Heike Gfrereis, nav. rad. Str.3
36
Heike Gfrereis, nav. rad, str. 4
37
Heike Gfrereis, nav. rad, str. 4

190
шта се залажемо, желимо на овом месту да истакнемо да би данас
од огромне важности било поново прочитати Лукачеву „Теорију ро-
мана“ (1916). На страницама те студије наћи ћемо прочитаног и
протумаченог Толстоја и Достојевског, „сферу чисте стварности
душе“ (Seelenwirklichkeit) у којој „човек као човек“ није настањен,
само као друштвено биће, нити само као апстрактна изолована уну-
трашњост, но као заокружени тоталитет свих „у њему могућих суп-
станци и односа“ и који иза леђа оставља подељену реалност. Такве
макар и подељене реалности данас нема. Постоји само униполаран
свет, свет тортуре у коме влада тоталитарни „рат против људских
душа“. Читати у таквој ситуацији је беспредметно. Онај ко уме да
чита данас ће писати. За никога! И то је, верујемо, смисленије, него
писати за „рибаре људских душа“ за које је „права“ књига место
унутар које се ваља борити свом снагом опсцених претстава о чо-
веку, култури и књизи.
У оквирима ове наше приче о не-читању постоји и једна понуда
која се релативно добро уклапа у оквире теме о којој пишемо а чији
је аутор Пјер Бајар, писац духовите, мудре и сатиричне књиге чији
је наслов „Како говорити о књигама које нисмо прочитали“ (2007).
Свако у свом искуству, вели аутор, познаје књиге за које је само чуо
а није их читао, или које је само прелистао или је о њиховом је садр-
жају прочитао у неком приказу а књигу није ни видео. Има, међу-
тим, људи који се упркос тој чињеници усуђују да о књигама које
немају у свом читалачком искуству надугачко и нашироко причају
и – пишу. Бајар својом књигом на духовит начин преображава „Не-
читање у технику читања“. Бајарова књига је сатира о друштву које
потстиче на свезнање, захтева га а затим се недолично са самим со-
бом поиграва. Пука немогућност да човек захтев друштва испуни
води таквог човека Лажи и прилагођавању захтевном друштву у чи-
јој позадини стоји управо бег од читања, површност и пука купо-
вина угледа. Живимо у лицемерном и „практичном“ друштву. Стога
слика Паола и Франческе у Дантеовој „Божанственој комедији“, о-
пис двоје младих који читају сред идиличног гаја и који читање
одједном прекидају с разлога наслућиваног и за шта Данте стиховно
вели: „Читасмо једном, да с отмемо чами / О Ланселоту, ког је љу-
бав сплела / (...) Кад читасмо, како је целиво /Љубавник онај уста
жељкована / (...) Овај што навијек са мном се везиво, / Дâ ми
дршћући цјелов сред усана / Сводник је књига и писац јој био / Већ
не читасмо више тога дана“ – постаје рајска слика о не читању, она
коју очекујемо да се пред њом нађемо када пишемо заборављени и

191
 82

предани свом бићу којим влада чистота и нагон посвемашње пре-

даје делу али при томе не и рачунање са чињеницом да исто треба
да буде прочитано како то логика ствари захтева. Завршен рукопис
и објављен као књига у времену у коме живимо подастро се сада
поткупљивој савести критике и ланцима издавача који о мојој
књизи неће говорити нити писати, но тек само о књигама које de
facto подржавају колективи, удружења и институције (политика, у-
ниверзитет, књижевничка друштва). Чиста Књига о којој је сањао
Маларме а писао је Флобер или Бекет, књига вавилонских садржаја,
кратка, загонетна и светла попут лица Паола и Франческе, данас је
као таква непрепознатљива а вредности које она заступа (моралне,
стилске) пале су у заборав, јер то више нису вредности друштва.
Вредност савременог друштва је чама, појам за кога Мартин Хајде-
гер такође има свој термин и кога именује као „свакидашње само-
бивствовање“, (оно безлично се) или „пропалост“ (Verfallenheit).
Дакле, управо оно о чему Бодлер говори на почетку своје песничке
књиге „Цвеће зла“ (1857), а у песми „Читаоцу“ која отвара књигу.
Ево Бодлерових стихова којима он описује „чаму“: „Ал’ ту где су
шакали, керуше и пантери // (...) има један још већма ружан, прљав
и зао! // И мада нити топће нити галами дрско, // целу би земљу радо
у парампарчад смрскô // и зевнувши наједном сав свет би прогутао;
// зове се Чама! (...) // ти знаш, о читаоче, то нежно чудовиште ...“.
Ова чама о којој говори Бодлер окружује данашњег аутора и његову
књигу, његово Дело (оеувре) и његове списе, а порекло јој је у Дру-
гом, односно у Ближњем. У својим философским списима Мартин
Хајдегер даје, како смо већ рекли, овом појму свој назив именујући
га као „свакидашње самобивствовање“ или „пропалост“. „Ми“,
вели Хајдегер, појашњавајући овај појам, „уживамо и забављамо се
као што се ужива; читамо, гледамо и судимо о књижевности и умет-
ности као што се гледа и суди ... То Се, које није одређено, а које су
сви, премда не као зброј, прописује начин бивствовања свакидаш-
њице“38. Оно (Се) као просечност и нивелисање „конституише оно
што познајемо као ‚јавност‘. (…) Се, којим бива дан одговор на пи-
тање о Ко свакидашњег тубивствовања, јесте Нико, којему се сво
тубивствовање у бивствовању-међу-другима увек себе већ изру-
чило“39. Сада, верујемо, да и у философско-социолошком контексту
размишљања о нашој теми добивамо известан тлоцрт о разлогу

38
Martin Heidegger: „Bitak i vrijeme“, „Naprijed“, Zagreb 1985, str. 144
39
Martin Heidegger, nav. rad, str. 145

192
захтева за не-читањем а унутар окружења кога смо овде управо о-
писали. У том смислу ми ћемо се ради наставка овог излагања запи-
тати: уколико наведени Нико и чита наше списе шта тиме ми као
аутор добијамо? Да ли је иједном аутору потребан овако схваћени
Нико како би га прибројао у своје читаоце? Се тога Нико-г, иако
није неко Ништа, он је ипак извесна Се-личност разасута и расто-
чена. Он је уз то известан „свакидашњи човек“, те стога постоји на
начин „несамосталности и неправости“. Он је, ближе речено, пука
гомила која може да дâ глас сваком аутору и може да му га одузме.
Ако такав човек чита књигу неког аутора он је чита на темељу онога
што је о тој књизи већ чуо или, пак, на начин „шта-се-о-тој-књизи-
чуло“, дакле књигу чита из посве неаутентичних разлога, не на те-
мељу сопственог порива за читањем. Аутор који има такве читаоце,
а аутори бестселера или награђених књига имају углавном такве чи-
таоце, читаоце, дакле, који нису уроњени у штаство текста, но је
мотив њиховог читања пука потреба да буду „информисани“, да
приложе свој глас актуелном писцу бестселера или оном писцу који
је управо „извојевао“ неку мање или више угледну награду. С друге
стране, Се-личност артикулише гласове себи сличних људи (го-
миле) па тако, на парадоксалан начин, не читалачка елита, него го-
мила артикулише „склоп упута значајности“ било неке књиге, било
њеног аутора. Када се томе дода да неретко ту гомилу предводе чла-
нови котеријâ који су и носиоци моћи одлучивања, односно пуки
чланови неког жирија за доделу неке књижевне награде, машина
која управља савременим токовима књижевне производње је сачи-
њена. У њој се налазе сви садржаји оног „чега“ свакидашњице књи-
жевности. Читање књига у таквим околности одвија се под покро-
витељством те свакидашњице скупова Се-личности, односно у гра-
ницама тога „што се утврђује просечношћу Се“. Такво „читање“
себи може да дозволи само неаутентичан писац па се, стога, намах
враћамо нашој теми не-читања. Аутентичан аутор ће се, након што
је упознао начин функционисања и склоп рада машине, вероватно
повући у себе и у самом себи изградити тврђаву-став која се управо
може да зове noli me legere. Издати себи улазницу у друштво ноли
ме легере садржи у себи једну привацију разумног схватања и одме-
равања токова „читања“ у савременом, посве отуђеном, друштву.
Друштву новца. Читање нашироко, односно говорење и писање о
књизи „нашироко“ никако не значи да се на видело доводи квали-
тет, но у најбољем случају информација о једном безличном посто-
јању некакве се књиге или се аутора. И као што Мартин Хајдегер

193
 82

каже да „причање нашироко закрива и доводи Разумљено у само

привидну јасноћу, то јест, у неразумљивост и тривијалност“40, то
исто се може рећи и за „нашироко читање“. Да би се прибегло ставу
noli me legere мора се претходно имати чврста вера ношена у себи
да би се читањем тога (мога) штива добило велико духовно богат-
ство, односно да би се читањем истог намах после тога располагало
„прâвом и богатом докученошћу самог себе“41. Тада став „немој ме
читати“ чини ауторово штиво нечим очитим и „побеђује накла-
пање“ скупова Се-личности о књигама секундарним и безличним.
Није, дакако, гледећ приватних разлога, тешко разумети да је ауто-
ров захтев за ноли ме легере потекао и са темеља његове интимне
побуне против у друштву етаблираног „нашироког читања“ чији се
исход налази у корумпираној рецепцији која, са своје стране, аутору
који на такву рецепцију пристане прибавља бројне симболичке
вредности и користи. У околностима које смо овде описали види се
да читање у друштвеном контексту његовог обављања (а не у чита-
лачкој интими) није никаква наивна радња и која, попут писања, и-
текако може да буде активно поробљавајућа, јер је у најширем сми-
слу укључена у „питање ауторитета и моћи“. Поготово уколико тај
читалац припада некој групи која има удела у одлучивању која ау-
тору доноси симболичан углед. Уколико је Просветитељство своје-
времено у читању видело добронамерно средство у оквирима обра-
зовања не треба с друге стране заборавити Леви Стросову напомену
да је и функција писања и функција читања садржана у потреби да
подјарми. Ако је у писању „сама сума ауторитета“, ништа мање та
сума није присутна и у читаочевој причи о читању. У том смислу
гледећ прича о читању/писању постоји једна крајње замимљива
књига француског аутора либанског порекла Елија Ајашеа под
насловом „L’écriture postérieure“ (2006)*. Књига говори о феномену
писања које наставља да пише након читања неког текста. У окви-
рима таквог концепта писања/читања писати значи „репродуковати
менталну и рефлексивну активност читаоца“, односно писати „кроз
читање“ и паралелно њему. Такво писање представља у ствари
„други начин читања“, односно, писање (оно што је) прочитано у-
зима за свој претекст (prétextes). На први поглед Ајашеова намера
је да изложи концепт како да се читање превазиђе писањем, а при-
видно у корист писања. Заправо иза ове намере стоји једна

40
Martin Heidegger, nav. rad, str. 187
41
Martin Heidegger, nav. rad, str. 187

194
комплементарна која на одлучујући начин допуњава прву; наиме,
Ајаш своју замисао о читању/писању уобличава тако како би се
дошло до увида да је управо „писање кроз текстове који се читају
(„écrire à travers les textes“) заправо најефектнији (најдиректнији)
начин да се они читају“ („est la meilleure facon de les lire“). У том
смислу Ајаш само допуњава Борхесов концепт кога је овај аутор
промовисао у свом чувеном тексту „Пјер Менар, читалац Дон Ки-
хота“. И Пјер Менар током читања пише (преводи) Сервантесов
текст, репродукујући га од речи до речи. Читалац интерпретира ди-
ректно текст тако што га непосредно исписује, преписујући га. „У
Менаровом случају“, вели Ајаш, „писање читања значи буквално
репродуковање текста“. Аргумент кога се држи и сâм Менар јесте
да неко ко влада страним језиком није дужан да преводи текст на
свој језик. Текст у том случају није ту ради тога да га тумач преводи,
но да га „ухвати“ у свој његовој презентности, то јест да га понови
од речи до речи. Дон Кихот у Борхесовој причи је јединствено дело
које носи искуство Пјера Менара. „Смисао постериорног (накнад-
ног) писања јесте да се писањем долази до постериорног (продуже-
ног) читања а то пре свега стога како би се било и остало што вер-
није читању, али и обрнуто, да би читање путем накнадне (проду-
жене) гесте писања било упута за могуће још одговорније писање
дотичних текстова“42. И у једном и у другом смеру, било да пут води
од читања ка писању, или од писања ка читању, Ели Ајаш после
читања захтева накнадно писање, „будући да је писање читања пре
свега писање“ („l’écriture de la lecture est avant tout une écriture“).
Постериорном (накнадном) писању у сваком случају потребни су
предтекстови како би се створио простор где би се писање могло
спороводити. Наведено указивање на Ајашову студију у нашем
раду садржано је у функцији абревијатурног приказивања једне ме-
дитације „о накнадности писања након читања, колико и у функцији
тога шта значи наводити другог аутора и писати кроз њега“, при
чему се ова књига дуж њених анализа Витгенштајновог „Трактата“
и „Филозофских истраживања“, Бланшоа и Борхеса, како неко рече,
„спаја са својим предметом“. У сваком случају, а у оквирима наве-
деног Ајашеовог рада, могуће је да се сагледа проблематика вечитог

42
Èlie Ayache: „L‘ écriture postérieure, Éditions Complicités, Paris 2006, стр.
122. Превод овог навода је описан, не дослован. Овим поступком одломак
текста кога*смо навеливеома
О књизи не губи на свом смислу
информативно и информативности.
и стручно пише Елена Прим.
Геор-
Б.Т. гиева у тексту под насловом: „La thèse du lecteur. L’écriture
d’après la lecture“. У: „Acta fabula“ 16. maj 2008.
http://www.fabula.org/revue/document 41144.php
195
 82

агона између писања и читања и, такође, никада довршена прича о

томе да ли унутар свеколиког поља Написаног нужно ваља да следи
пракса наводно саморазумљивог акта Читања.
Ми смо се у нашем раду бавили истом проблематиком и наво-
дили различите аргументе који су, истини за вољу, махом стајали
на страни писања као аутономног чина кога нужно не мора да прати
акт читања, посебно ако то аутор из ових или оних разлога то не
жели. Упркос наводној очигледности пута који води од писања ка
читању и опет од читања ка писању, и тако у бесконачност, ми би-
смо радије говорили о стању Неодлучивости пред наводно очиглед-
ном истином да након писања следи читање и нисмо се борили са
великим недоумицама гледећ веровања да писање може без читања
и да оно у таквој ситуацији није беспомоћно спрам чињенице онога
што оно јесте. Писање је заводљиво колико и читање, обе праксе
практикују пуку моћ у предметима околносветског (з)бивања. Обе
праксе јесу то чиме се баве. Наше скупа-бивствовање пред том про-
блематиком је узнемирено. Ако станемо на страну чињенице да чи-
тању претходи писање онда то писање има право (истина, не и мо-
гућност) да захтева да не буде прочитано и да постоји само у својој
првобитној намени: да нешто буде написано. Но, као оно што је
објављено (када је објављено) писање, оно, у оквирима тога потеса
једва да има пута да избегне могућност да буде прочитано, иако би
му та могућност морала да буде дозвољена, иако у његовој наводној
природи лежи ничим спутана могућност да буде прочитано, и тако
ad infinitum. Иза тога ad infinitum стоји ипак наше становиште да је
писању нешто запречено да буде само то: писање, написано, и
тачка. И као што Мартин Хајдегер вели да „претендирана претпо-
ставка ове аргументације (проблематика Битка при Другима,
прим.Б.Т.), да је битак тубитка код сама себе битак код неког Дру-
гога, није исправна. Докле год се та претпоставка не покаже евиден-
тном у својој правоваљаности, дотле остаје загонетним, како она
треба да омогућава да однос тубитка према самом себи докучује
Други као Други“43 – тако и у нашем случају проблематике односа
писања спрам читања као и чињенице Написаног спрам наводно са-
моразумљивог и накнадно долазећег акта Читања, ми читање не мо-
жемо верификовати као акт у његовој правоваљаности која каже да
након писања нужно долази читање, нити потврдити да Написано
безрезервно и саморазумљиво има право да докучује „Други као

43
Martin Heidegegr: „Bitak i vrijeme“, „Naprijed“, Zagreb 1985, str. 142

196
Други“. У тој равни питања такође лежи и недоумица колико је ау-
тору потребан читалац као и, са друге стране, чињеница да није
сваки аутор спреман да позове читаоца попут Христа који позива
Лазара да устане, а према формули: „Lazare, veni foras“. С друге
стране, свакако је занимљива околност коју како смо видели истиче
Морис Бланшо који каже да само „једна угрожена (непрочитана)
књига чини опасну пукотину у универзалној библиотеци“ али да
исто тако и најуверљивије ремек-дело „изненада постаје невид-
љиво“ без да потоњи људи, који о њему знају само на темељу
исписа његовог наслова у библиографијама, ту чињеницу доживља-
вају као недостатак. Писање, гледано онтолошки, је пре Дела. Оно
је по својој суштини неокончиво, па стога, каже се, „оно нема
одмора у свом телос-у“. Ваља се стога запитати када у таквим окол-
ностима читање може да ступи „на сцену“, односно, када „му је
време“ да започне са својим радом читања? Неокончиво писање, с
друге стране пак, пита: како је могуће читати неокончиво, чиње-
ницу да сам ја, писање, неокончиво? И на то питање не добија одго-
вор. Писање бива вечност, а када се отворимо према тој неокончи-
вости писања онда, рекли смо, читање постаје немогуће све док је
писање недовршено, јер не може да се „удене“ ни у какво реално
време како би започело своје делање: читање. Примарна логика ко-
јим се ове чињенице објашњавају лежи у подручју света као таквог
који превасходно захтева да буде исписан. Исписивање света го-
вори о свим његовим истинама и пише све његове истине. Оне су
ту, утврђене, и стоје у корпусу исписаног. Да ли исписано мора да
буде проверавано од стране Другог? Али, ја сам себи Други док пи-
шем и Други сам спрам Другог који такође пише. Где је ту место
читаоцу, будући да сви пишу? На то питање у оквирима овакве ло-
гике ствари, није могуће да се понуди једнозначан одговор.
Суштински одговарајући резултат овде спроведене анализе саз-
дан је од увида да је акт писања примаран акт у свеколиком разуме-
вању света, да постоји свакако пре акта читања, те да се примарни
акт писања одређује онтолошки и да оно са те стране приморди-
јално (из)носи суштинске увиде о томе како стоји ствар са сваки-
дашњицом ту-бивствовања. Читање само долази у сусрет свакидаш-
њици ту-бивствовања. Но, тек је при писању ова свакидашњица
примарна и „при руци“. Само писање има функцију „смотрено
откривајућег приближавања околног света“44 .Читање томе долази

197
 82

тек као „размак“. На човеку је да одреди чему ће убудуће примарно

прилазити. Писање је већ у човеку, до читања ваља превалити пут,
и то унутар повољних услова чињенице да писање постоји. Јер пи-
сање и постојање јесу једно и исто. Овај увид отвара приступ једном
даљем феноменолошком истраживању проблематике писања које
као већ постојећа феноменологија свести има своје уоквиравајуће
значење егзистенцијалне анализе фактичког ту-бивствовања. Чи-
тање томе долази тек накнадно и на начин човекове наклоности ка
езотерији.

/Беч, 27. јануар – 14. фебруар 2023./

198
Марко Стојановић& Милан Јовановић:
SOME LIKE IT NOT

199
 82

200
201
 82

202
203
 82

204
205
 82

206
 Видинска синагога изграђена је током 1894. године на месту
претходног храма који је разрушен за време Руско-турског
ослобoдилачког рата (1877-1878). Изградња је реализована
углавном захваљујући донацијама локалне јеврејске заједнице.
Видинска синагога је друга по величини, одмах након храма у
Софији.
Храм се налази у близини тврђаве Баба Вида. Према
архитектонском плани зграда је потпуно симетрична, правилног
облика типа једноапсидна, тробродна базилика, са припратом,
галеријама и четири куле. Унутрашње димензије сале за молитву су
21 на 10 м. Изграђена је по узору на синагогу у Будимпешти. Олтар
обојен у плаво, црвено и боју бронзе, дело је чешког скулптора
Макса Вериха, који је у том периоду радио и предавао у Видину.
Дрвени материјал донет је из Румуније и Мађарске,а већи део
намештаја наручен је из Аустрије.
Ентеријер оставља утисак својим колоритом и богатом
орнаментиком. Олтар је постављен на подијум у апсиди.
Претпоставља се да имитира архитектуру древног јеврејског храма
са централним делом, луковима, стубовима и две куле. Изнад
олтара је нацртан симбол Сунца.
Главна фасада својевремено је била импресивна. Направљена је
са црним ивицама и две куле са стране. Централни улаз је засвођен
полукружним луком изнад два стуба са високим постаментима.
Округли прозор са гвозденом решетком у облику Давидове звезде
красио је центар лука. Четири бочне куле са лучним прозорима,
постављеним у пару, имали су стакла у боји и нежну украсну
решетку.
На улазу храма биле су постављене две плоче од белог мермера,
на којима су на ивриту била написана имена видинских јевреја, који
су дали своје животе за слободу Бугарске – добровољци у
Ослободилачком раду до војника погинулих у Првом светском
рату.

На жалост средином XX века, синагога губи своју религиозну

функцију. Током 1948. у нову државу Израел одлази скоро 1200
видинских јевреја, а синагога је предата на управљање општини
Видин. Током 1950. дом за молитву претворен је у складиште и
постепено величанствена зграда губи свој сјај. Током 1986. по
препоруци тадашњег Комитета за културу почиње рестаурација
храма, који данас има стастус споменика културе. Због невероватне

207
 82

акустике зграде, грађани Видина имали су намеру да је користе за

симфонијске концерте. Током 1991. радови на обнављању су
прекинути, а имање је враћено у власништво сада већ малобројне
јеврејске заједнице у граду.

Данас, видинска синагога је у жалосном стању, али на срећу

нађена су средства за њену рестаурацију. Очекујемо сасвим ускоро
храм да поврати свој сјај из прошлости.

Извор: Википедија;

208
БУКТАЛИ СУ

Жељка Аврић (1964, Бањалуци), живи и ради у Сремској

Митровици. Пише поезију и књижевне есеје и приказе. Прилоге
објављује у часописима за књижевност, културу и уметност. Обја-
вила је шест збирки песама. За себе каже да има два завичаја, те
пише у обе изговорне варијанте српског језика, ијекавској и екав-
ској. Песме су јој превођене на руски и бугарски језик. Више пута
награђивана за песме и циклусе песама. Члан је Удружења књижев-
ника Србије и Удружења књижевника Републике Српске.

Зоран Антонијевић (1979), живи и ради у Младеновцу. Обја-

вио збирке песама: Снови облачара, Сабор сенки, Срце обавијено
змијом, Црна кућа, Бела кућа, Живети се може само без људи,
збирку хаику поезије Цвркут у магли. Поред поезије пише кратке
приче.
Заступљен у Зборницима и Антологијама у Србији и региону.

Пуковник МаЛден Фау /Младен Вуковић/, истога дана када и

Гаврило Принцип, рођен је београдски песник Младен Вуковић, 25.
јула 1988. године. Своје стваралаштво потписује и под псеудони-
мом Пуковник МаЛден Фау. Песме је почео да пише још као осно-
вац. Током живота брусио се његов свестрани песнички сензибили-
тет и израз, те је поезију стварао под најранијим и различитим ути-
цајима рок анд рол и реп музике, затим, бит поезије, до откривања
различитих аванградних поетских покрета, попут дадаизма, надре-
ализма, суматризма, зенитизма, хипнизма, сигнализма...
Поред поезије, аутор је бројних есеја различите тематике, од
популарне културе, преко политике, спорта, до уметности и фило-
зофије. Писао је и кратку прозу. Текстове је објављивао у дневним
листовима, социолошким платформама, културним и левичарским
порталима, навијачким фанзинима. Највећи утицај на његов инте-
лектулани развој имали су марксизам и психоанализа.
До сада је објавио три збирке поезије:
„Инокосност једног мангупа“, 2020. година, „Поетикум“
„Песнички умњаци“, 2021. година, „Пресинг“
„Песме о људима“, 2022.година, „Пресинг“

209
 82

Анита Гавриловић (1987, Неготин), чланица Удружења ликов-

них уметника „Луна” из Ниша и Удружења ликовних стваралаца
„Милена Павловић Барили” Пожаревац. До сада је излагала на ко-
лективним изложбама у Зрењанину, Франкуфурту, Новим Козар-
цима, јунским и октобарским изложбама Удружења ликовних умет-
ника “Луна” из Ниша.Учесница је међународних изложби “Жене
сликари” у Мајданпеку, изложбе “Уметност у минијатури” у Мај-
данпеку, Петровцу на Млави и у Београду а била је и део “Мајда-
нАрта”. У галерији Дома културе у Неготину се представила само-
сталном изложбом од осамнаест ликовних радова из циклуса „Са-
горевање“. Иста изложба је одржана и у галерији "Бети Форд" у Бе-
ограду у оквиру пројекта "Уметников отисак".

Ненад Глишић (1972, Крагујевaц), пише и објављује песме,

приче, чланке и којешта већ више од тридесет година. Уређује књи-
жевни и трибински програм у СКЦ Крагујевац.

Зорица Бајин Ђукановић рођена је у Мостару. Дипломирала је

на Групи за југословенску књижевност Филолошког факултета у
Београду.
Песникиња, приповедач и писац за младе. Објавила је осамна-
ест књига.
Заступљена је у шездесет антологија, хрестоматија, уџбеника,
буквара, читанки и лектираних издања, као и на интернет порта-
лима за књижевност и културу. Песме и приче превођене су јој на
руски, енглески, холандски, румунски, русински и македонски је-
зик. Песме су јој компоноване. Добитница је „Златне струне“ Сме-
деревске песничке јесени 1993. године, награде „Доситеј“ 2001. и
2015. године, „Змајевог песничког штапа“ 54. „Змајевих дечјих и-
гара“, 2011. године, награде „Гордана Брајовић“ за најбољу књигу
за младе 2015. године, награде „Булка“ 23. међународног Фестивала
песника за децу 2016. године. Добила награду “Златни кљу-
чић”,“Смедеревске песничке јесени“ 2020. године, за целокупно
дело у области поезије за младе. Живи и ради у Београду, као сло-
бодан уметник.

Маја Белегишанин Ивановић (1980), пише поезију (за одрасле

и децу), прозу, есеје и књижевне приказе. Објавила је књиге поезије:
Испод неба (2007); Светлосна пруга (2011); Зимско сунце (2014);
Песме разних боја, књига за децу (2017); Нежна граница (2018);

210
Мајска киша (изабране и нове песме, 2022), Биљке и девојчице,
књига за децу (2019) и књига књижевне критике Светло препозна-
вање – прикази, есеји (2020).

Јасна Јеремић (1987, Лозница), студирала српски језик и књи-

жевност у Београду. Пише поезију и прозу. Објављивала у бројним
штампаним и електронским часописима и порталима. Заступљена у
зборницима и заједничким књигама. Прву збирку љубавне поезије
„Загрли љубав“ објавила у издању Литере (Младеновац, 2020). За
истог издавача објавила другу збирку поезије „Воде надошле“
(2021) и прву збирку кратких прича „Сва имена једне Лив“ (2022).
За Поетикум (Краљево, 2022) објављује своју трећу збирку поезије
„Сама против беоњача“. Пише и књижевне приказе и бави се лекту-
ром, коректуром и редактуром. Живи у Младеновцу.

Марко Костић (1981), пише кратке и дуге приче.

Професор српског језика и књижевности у Неготину, редовни
је члан Крајинског књижевног клуба, члан редакције часописа за
књижевност, уметност и културу Буктиња.

Борис Лазић (1967, Париз, Француска), магистар упоредне

књижевности, доктор славистике. Пише поезију, прозу, есеје и кри-
тику, преводи са француског, енглеског као и на француски. Књиге
песама: Посрнуће (1994), Океанија (1997), Запис о бескрају (са Го-
раном Стојановићем, 1999), Псалми иноверног (2002), Песме лу-
тања и сете (2008), Орфеј на Лимесу (2012), Капи сласти (2013) и
Канонске песме (2016); Лептири од опсидијана и жада – антологија
поезије старога Мексика (2010; 2016); књиге путописне прозе и е-
сеја – Белешке о Аркадији (2000), Турски диван (2005); Врт заточе-
ника – упоредне студије из девете уметности (2010); романи: Губи-
лиште (2007; 2018) и Панк умире (2013). Као слависта, десет година
је предавао на француским Универзитетима Лил 3, Париз –4 Сор-
бона, Иналко. Приредио и превео на француски Његошеву Лучу
микрокозма: P . P. Njegoš, La lumière du microcosme (2000; 2002;
2010), као и Горски вијенац: P. P. Njegoš, Les lauriers de la Montagne
(2018); антологију савремене српске поезије Anthologie de la poésie
serbe contemporaine (2010) као и антологију српске средњовековне
поезије Anthologie de la poésie serbe médiévale (2011).
Живи у Ници.

211
 82

Владан Максимовић (1986, Бијељина), завршио је студије дра-

матургије на Факултету драмских уметности. Свој први роман
„Глампири“ је објавио у издању новосадског Зенита (2021). Поред
писања, бави се и музичком критиком.

Барбара Новаковић рођена је 1986. године. Пјесникиња, герма-

ниста, преводилац: студирала је Њемачки језик и књижевност на
Катедри за германистику Филозофског факултета у Новом Саду.
Пише поезију, кратку прозу, есеје, преводи са њемачког - најчешће
све што има везе са Хесеом - али и поезију Рилкеа, Брехта, те Кафку.
Поезија јој је вишеструко награђивана, превођена на енглески
и шпански и објављивана у бројним часописима у региону. Прва
књига јој је уједно и Прва књига Матице српске за 2014. годину „Зов
океана“. Друга књига поезије наслова „Безгрешно зачета“ објав-
љена је у издању издавачке куће „Поетикум“ 2022. године.

Ненад Обрадовић (1991,Крагујевац), дипломирао на Правном

факултету у Београду. Живи и ради у Панчеву. До сада објавио две
збирке поезије “Несите легенде“ (Поетикум, Краљево, 2020) и “Ша-
рада“ (Поетикум, Краљево, 2020).

Ранко Павловић, рођен 1943. године у Шњеготини Горњој, код

Теслића, живи и ствара у Бањалуци. Пише пјесме, приповјетке, ро-
мане и драмске текстове, за одрасле и дјецу. Бави се књижевном
критиком и есејистиком. Његова дела заступљена су у читанкама,
школској лектири, зборницима и антологијама. Превођен је на
енглески, њемачки, француски, румунски, шведски, холандски,
турски, мађарски, италијански и друге језике. Добитник је великог
броја угледних књижевних награда међу којима су Кочићева,
„Скендер Куленовић“, „Лаза Костић“, „Кочићева књига“, „Шуш-
њар“, „Веселин Маслеша“, „Гордана Брајовић“, повеље за животно
дјело Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Ре-
публике Српске, као и Награде за животно дјело Академије „Иво
Андрић“ у Београду.

Огњен Петровић (1981, Београд), пише поезију и прозу. Обја-

вио књиге песама: Прекид преноса (2011), Kечеви & Осмице (2011),
Потражи на западној страни (2018) и Јесен у вртоглавици (2020).
Сарађивао са двадесетак часописа, објављивао у зборницима, пре-
гледима, панорамама и другим заједничким публикацијама.

212
Заступљен у избору младеновачке поезије Речи у излогу града,
(Младеновац, 1999) који је приредио мр Душан Стојковић. Добио I
награду на конкурсу Шумадијских метафора из Младеновца 2011.
године, као и награду Студентског културног центра из Kрагујевца
за необјављен рукопис. Штампан у изборима нове српске поезије:
Простори и фигуре – избор из нове српске поезије, приредио Вла-
димир Стојнић, Београд (2012), Ван, ту: Фрее – избор из нове срп-
ске поезије, приредили Владимир Ђуришић и Владимир Стојнић,
Цетиње (2012) и Панорама нове поезије у Србији – Рестарт, при-
редио Горан Лазичић, Београд (2014), Антологија српских песника
рођених у периоду 1946–1996 – Фигуре у тексту – градови у фокусу,
приредили Миљурко Вукадиновић, Видак М. Масловарић и Ра-
денко Бјелановић, Kрагујевац (2019). Приредио и уредио, само-
стално и у коауторству, неколико ревијалних књига. Превођен на
енглески језик. Живи и пише у Младеновцу.

Биљана Станисављевић (1967, Параћин), до сада објавила пет

књига. Три књиге песама и прича за децу, Малишани у црвеним и
плавим панталоницама, Изненађенце, и стиховану бајко-басну
Жарко Бубамарко. И две збирке љубавне и еротске поезије, Со и
Ветар и Што ме буди.
Биљана је и ауторка телевизијског серијала за децу ,,Фрогове
паметарије – мале приче за велика дела“, који је подржало и финан-
сирало Министарство културе Републике Србије. Добитница више
значајних признања за своје књижевно стваралаштво међу којима
су и „Песничка хрисовуља“ за 2016. годину Српске духовне акаде-
мије у Параћину, „Благодарница“, признање за квалитет поезије
Удружења песника Србије Поезија СРБ, „Повеља за Песму године
поетске позорнице Плус“, књижевног клуба Душан Матић у
Ћуприји. Њена прича „Кише“ је међу двадесет најбољих прича на
конкурсу Дома културе у Пироту у 2020. години. Победница је кон-
курса ,,Паланачко поетско лето” у Смедеревској Паланци за 2021.
годину. Биљанина прича ,,Завичај" најбоља је прича у 2021. години
на конкурсу представништва Републике Српске у Београду и часо-
писа Жрнов, часописа за уметност, науку и културу. Песме су јој
заступљене у многим Зборницима поезије. Члан је Удружења књи-
жевника Србије. Има статус самосталног уметника. Живи и ствара
у Београду и Параћину.

213
 82

Јелена Трајановски Станковић (1985, Београд), писањем пое-

зије и прозе се бави дуг низ година и њени радови су углавном
рефлексивни, љубавне и друге тематике. Своју поезију објављује у
савременим књижевним часописима и зборницима.
Удата је и мајка четворо деце.

Предраг Тодоровић ( 1958, Сплит), основну школу и гимназију

завршио у Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у
Београду 1985 године на катедри за Општу књижевност и теорију
књижевности. Магистрирао1990. године на одсеку за Романистику
са темом „Протејска свест приповедача Бекетове Трилогије“.
Постдипломац на Сорбони, Париз IV, на одсеку за Компаративну
књижевност, 1989-1990. Докторирао 2010. године у Новом Саду на
Одсеку за спрпску књижевност Филозофског факултета са темом
„Дадаизам у српској књижевности“. У Институту за књижевност за-
послен је од 2011. године. Ради на пројекту „Упоредна истраживања
српске књижевности (у европском контексту)“. Бави се српском а-
вангардом, дадаизмом, српским песништвом, Самјуелом Бекетом,
француском и светском књижевношћу, теоријом жанрова, триви-
јалном књижевношћу, билингвизмом. Објавио је преко педесет на-
учних радова, како на српском тако и на француском и енглеском
језику. Објавио хрестоматију радова Бекет 2010; Антологију срп-
ског дадаизма 2014; монографије Планета Дада и Дадаистички ча-
сописи 2016. Коуредник зборника Авангарда: Од Даде до надреали-
зма 2015. Уређивао темате часописа „Трећи програм“ и „Видици“
посвећене Бекету. Објављивао преводе са енглеског и француског.
Пише и објављује поезију и прозу. Радио као новинар (Студент, Ви-
дици, Дуга, ФоНет, Радио Франце Интернатионал). Члан је редак-
ције међународног часописа Филолошке студије. Члан је Међуна-
родног удружења проучавалаца позоришта– International Federation
for Theatre Research (IFTR), са седиштем у Оксфорду, а у оквиру те
организације члан је Радне групе о Самјуелу Бекету – Samuel Beckett
Working Group (SBWG).

Бошко Томашевић (1947, Бечеј), песник, романописац, есејист

и књижевни теоретичар. Оснивач је школе суштинског песништва.
Студирао је између 1967. и 1972. године општу књижевност са тео-
ријом књижевности на Филолошком факултету у Београду где је
1982. године и докторирао са радом о картезијанским основама ро-
мана у првом лицу једнине. Између 1976. и 1990. године, радио је у

214
новинским центрима за истраживање медија и комуникацијâ. После
1990. држао је предавања и бавио се научно-истраживачким радом
на универзитетима: Нанси (1990—1996), Фрајбург (1990, 1994,
2001), Беч (1994, 1995, 1996), Ерланген (1998), Берлин (2000, 2001),
Ахен (2005) и
Инзбрук (1998—2001; 2009). Бави се областима попут: пост-
структуралистичка књижевна теорија, онтологија књижевности те
однос песништва и филозофије.
Члан је: Европске академије наука, уметности и књижевности;
француског и аустријског ПЕН-а; Француског друштва писаца и А-
устријског савеза писаца. Поред писања књижевних дела, пре свега
поезије, бавио се и фундаменталном онтологијом. Рад на онтоло-
гији књижевног дела водио га је трагању за прапочецима језика,
песништва и мишљења на начин на који су били дефинисани у пред-
сократској мисли Хераклита и Парменида. Ова истраживања су,
посредством Хајдегеровог опуса, утицала и на његову поетику. То-
машевић је објавио своју поетику 2004. године у књизи Битно
песништво: песнички манифести и краће расправе о песништву.
Објавио је преко осамдесет књига и књижевних студија.

Предраг Трокицић (1965, Неготин), учитељ, фарбар и фото а-

матер.
Своје фотографије излагао самостално у Београду и Неготину,
учествовао на више групних изложби. Сарадник је портала Пешча-
ник са више од 1500 објављених фотографија на истом порталу.
Живи у Неготину.

Љиљана Павловић Ћирић (1983, Крушевац), студирала је Срп-

ски језик и књижевност као и Славистику на Филозофском факул-
тету у Нишу. Пише од своје осме године; објавила три књиге пое-
зије ,,Од суречја до сумрачја“ и ,,Сетосејачи“; ,,Бајка о Пријезди и
Јелици“, добитница бројних награда на пољу поезије.Пише поезију
али и драме, као и прозу и драме у стиху намењене деци. Професор
је српског језика и књижевности и радила у школама (Гимназија у
Крушевцу, Средња школа у Варварину) Сада ради у основним шко-
лама у Варварину и Сталаћу. Живи у Сталаћу.

Енес Халиловић (1977, Нови Пазар), поезија: Средње слово

(1995), Блудни парип (2000), Листови на води (2007), Песме из бо-
лести и здравља (2011), Зидови (2014) и Бангладеш (2019). Приче:

215
 82

Потомци одбијених просаца (2004), Капиларне појаве (2006) и

Чудна књига (2017). Драме: Ин виво (2004) и Кемет (2009). Романи:
Еп о води (2012), Ако дуго гледаш у понор (2016) и Људи без гро-
бова (2020).
Приче, поезија и драме Енеса Халиловића објављене су у засе-
бним књигама на енглеском, пољском, француском, македонском,
турском, албанском, бугарском, руском и италијанском језику, а
проза и поезија му је превођена на двадесет и шест језика.
Награде: Златна значка за допринос култури КПЗ Србије,
„Бранко Миљковић“, „Ђура Јакшић“, „Меша Селимовић“, „Ахмед
Вали“, „Стеван Сремац“, „Златно слово“, Виталова награда, а за у-
реднички рад у Сенту добио је Награду „Сергије Лајковић“.

Шабан Шаренкапић (1956, Нови Пазар), студирао је поли-

тичке науке и југословенску књижевност. Објавио је дванаест
књига поезије и три романа. Оснивач је Културног центра „ДамаД“,
покретач књижевног часописа „Мак“ и магазина „Хас“. Члан је
Друштва писаца БиХ. Живи у Новом Пазару и Сарајеву.

216
Буктиња се појавила као лист средњо-
школских литерарних дружина 1954.
године (четири броја), а 1955. године
као часопис за уметност и културу
Буктиња (један број). Обновљена је
1985. године као часопис за књижев-
ност, уметност и културу и излазила је
у издању „Књижевне Омладине
Општине Неготин“ (КООН). Од 2008.
године Буктиња излази у издању Кра-
јинског књижевног клуба из Него-
тина као часопис за књижевност, у-
метност и културу.
CIP – Категоризација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

008(497.11)

БУКТИЊА: часопис за књижевност, уметност и

културу / уредник Саша Скалушевић. – Год. 1, бр. 1
(1954) – Год. 2, бр. 1 (1955); 1985 (мај) — .
– Неготин: Крајински књижевни клуб, 1954–1955;
1985 – (Младеновац: Пресинг издаваштво). – 24 цм
Тромесечно. – Има суплемент или прилог:

Пламичак = ISSN 1820–9041

ISSN 1450–8141 = Буктиња

COBISS.SR–ID 65253890