УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ 

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ 
Одељење за историју уметности 
Семинар за музеологију и херитологију 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ХЕРИТОЛОГИЈА
историјско‐теоријска читанка
 
други део 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Београд 
2016 
 
 
 Приредио  
Милан ПОПАДИЋ
















































 САДРЖАЈ

Михаило Марковић, ПРЕДМЕТ И МЕТОД НАУКЕ (1981) 

Иво Мароевић, ПОВИЈЕСТ МУЗЕОЛОГИЈЕ (1993) 

Војћех Глужињски, ОСНОВЕ МУЗЕОЛОГИЈЕ (1981) 

Томислав Шола, ПРИЛОГ МОГУЋОЈ ДЕФИНИЦИЈИ МУЗЕОЛОГИЈЕ (1982) 

Џефри К. Олик, Џојс Робинс, СТУДИЈЕ О ДРУШТВЕНОМ СЕЋАЊУ: ОД „КОЛЕКТИВНОГ СЕЋАЊА“  ДО 
ИСТОРИЈСКЕ СОЦИОЛОГИЈЕ МНЕМОНИЧКИХ ПРАКСИ (1998) 

Томислав Шола, ВРИЈЕМЕ ЗА ТЕОРИЈУ (2003) 

Драган Булатовић, НАДРАСТАЊЕ МУЗЕОЛОГИЈЕ – ХЕРИТОЛОГИЈА КАО ОПШТА НАУКА О БАШТИНИ 
(2014) 

Драган Булатовић, НАУКА И БАШТИНА (2014) 

Маја Гајић‐Квашчев, Велибор Андрић, ПРИРОДНЕ У ХУМАНИСТИЧКИМ НАУКАМА: НАЈЧЕШЋА 
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ (2014) 

Даниела Королија Црквењаков, КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ИЗМЕЂУ 
НАУЧНИХ ЗНАЊА И ДОБРЕ ЗАНАТСКЕ ПРАКСЕ (2014) 

* * * 

КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ КУЛТУРНИХ ДОБАРА У СЛУЧАЈУ СУКОБА (ХАГ, 1954) 

МЕЂУНАРОДНА ПОВЕЉА О КОНЗЕРВАЦИЈИ И РЕСТАУРАЦИЈИ СПОМЕНИКА И СПОМЕНИЧКИХ 
ЦЕЛИНА (ВЕНЕЦИЈА, 1964) 

КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ И ПРИРОДНЕ БАШТИНЕ  (ПАРИЗ, 1972) 

ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА О ПРЕДЕЛУ (ФИРЕНЦА, 2000) 

КОНВЕНЦИЈА О ОЧУВАЊУ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА (ПАРИЗ, 2003) 

ОКВИРНА КОНВЕНЦИЈА САВЕТА ЕВРОПЕ О ВРЕДНОСТИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ЗА ДРУШТВО (ФАРО, 
2005) 

 
  

Михаило Марковић, ПРЕДМЕТ И МЕТОД НАУКЕ (1981) 

 
  

Иво Мароевић, ПОВИЈЕСТ МУЗЕОЛОГИЈЕ (1993) 

 
 

Војћех Глужињски, ОСНОВЕ МУЗЕОЛОГИЈЕ (1981) 

 
sŽũđĞŚ'ƵǎŝŶũƐŬŝ͕K^EKsDhK>K'/:

s͘^ĂǀƌĞŵĞŶĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽƓŬĞĚŝƐĐƉůŝŶĞ

WŽƚƌĞďĂnjĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũŽŵũĞnjĂŵƵnjĞũĞŶĞŽƐƉŽƌŶĂēŝŶũĞŶŝĐĂĂůŝŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŬŽũƵĚĂŶĂƐŝŵĂŵŽ
ƉŽŬĂnjƵũĞƐĞŬĂŽŶĞĚŽǀŽůũŶ̨ŵ͘WŽƚƌĞďŶĂũĞŶĞƚŽůŝŬŽŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŬĂŽnjďŝƌƉƌĂŬƚŝēŶŝŚ njŶĂŶũĂŶĞŐŽŬĂŽ
ƚĞŽƌŝũƐŬŝƵƚĞŵĞůũĞŶĂ͕ƐĂŵŽƐƚĂůŶĂƐƉĞĐŝũĂůŝnjŽǀĂŶĂŶĂƵēŶĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ĂůŝũĞƚĂŬǀĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŵŽŐƵđĂ͍
KĚŐŽǀŽƌŶĂŽǀŽƉŝƚĂŶũĞŶĂƐƚŽũĞĚĂƉƌƵǎĞĂƵƚŽƌŝŬŽŶĐĞƉĐŝũĂƚĞŽƌŝũƐŬŽŐƵƚĞŵĞůũĞŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬĂŽƓƚŽ
ƐƵ EĞƵƐƚƵƉŶŝ͕ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ŝ ƌĞĚĂŬĐŝũƐŬĂ ŐƌƵƉĂ͕ ƚĂŬŽnjǀĂŶĂ Teza. 1 WƌǀĂ ĚǀĂ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚƵũƵ ēĞŚŽƐůŽǀĂēŬĞ
ŵƵnjĞŽůŽƓŬĞĐĞŶƚƌĞ;WƌĂŐ͕ƌŶŽͿĂŽƐƚĂůŝŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ/ƐƚŽēŶĞEĞŵĂēŬĞ;ĞƌůŝŶͿ͘ 2
EĂƉŽŵĞŶƵƚĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞƐĞŽǀĚĞŶĞƉŽnjŝǀĂŵŽƐůƵēĂũŶŽŶŝƚŝƐŵŽŝŚŝnjĂďƌĂůŝŝnjŶĞŬŝŚŶĂƌŽēŝƚŝŚ
ƌĂnjůŽŐĂŽĚŵŶŽƓƚǀĂĚƌƵŐŝŚ͘dŽƐƵ͕njĂƉƌĂǀŽ͕ũũĞĚŝŶĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŬŽũĞƉŽƐƚŽũĞƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝƵƚƌĞŶƵƚŬƵĚŽŬ
ŽǀŽ ƉŝƓĞŵŽ͘ 3 dŽ ŶĞ njŶĂēŝ ĚĂ ŽƐŝŵ ŶũŝŚ ŶĞ ƉŽƐƚŽũŝ ǀŝƓĞ ƌĞĨůĞŬƐŝũĂ Ž ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ͖ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ŽŶĞ ƐĞ
ƉŽũĂǀůũƵũƵ ƐĂŵŽ Ƶ ǀŝĚƵ ƐůŽďŽĚŶŝŚ͕ ŶĞŽďĂǀĞnjŶŝŚ ƉƌŝŵĞĚďŝ ŝŶƚƵŝƚŝǀŶŽŐ ŬĂƌĂŬƚĞƌĂ ŬŽũĞ ŶĞŵĂũƵ njŶĂēĂũ
ůŽŐŝēŬŝƵƚĞŵĞůũĞŶŝŚƚǀƌĚŶũŝŶĂŽƐŶŽǀƵƓŝƌĞƌĂnjƌĂĜĞŶŝŚŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŬŽũĞďŝŽďƵŚǀĂƚĂůĞƚƌŝŽƐŶŽǀŶĂƉŝƚĂŶũĂ͗
ƉŝƚĂŶũĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŶũĞŶŽŐ ŬĂƌĂŬƚĞƌĂ ŬĂŽ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ŽďůĂƐƚŝ njŶĂŶũĂ ;ŶũĞŐŽǀĞ ŶĂƵēŶĞ
ŬŽŵƉĞƚĞŶĐŝũĞͿŝƉŝƚĂŶũĞŶũĞŶĞƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĞ͘^ǀĂŽǀĂƉŝƚĂŶũĂƐƵ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ƉŽŬƌĞƚĂŶĂƵƐƉŽŵĞŶƵƚŝŵ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂŬŽũĞ͕ŽďƵŚǀĂƚĂũƵđŝƉƌŽďůĞŵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵĐĞůŝŶŝŝƐŝƐƚĞŵĂƚŝēŶŽŐĂƌĂnjǀŝũĂũƵđŝƵŐůĂǀŶŽŵ
ŶĂŽƐŶŽǀƵƓŝƌŝŚƵƚĞŵĞůũƵũƵđŝŚƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ͕ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵĚŽƐĂĚĂ͕njĂũĞĚŶŽƵnjĞƚĞ͕ũĞĚŝŶƐƚǀĞŶƵƉŽũĂǀƵƵ
ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ͘hŶũŝŵĂĚŽďŝũĂŐůĂƐƐĂŵŽƐƉŽnjŶĂũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵŶĂƐƚĂŶŬƵ͕ŶũĞŶĂŵĞƚŽĚŽůŽƓŬĂ
ƌĞĨůĞŬƐŝũĂŶĂĚƐĂŵŽŵƐŽďŽŵ͘
<ĂŽ ƓƚŽ đĞŵŽ ǀŝĚĞƚŝ ƚŽ ũĞ ƌĞĨůĞŬƐŝũĂ ũŽƓ ƵǀĞŬ ƉƌŝůŝēŶŽ ŶĞŬŽŵƉĞƚĞŶƚŶĂ Ă ŵŽǎĚĂ ǀŝƓĞ
ŶĞŬŽŶƐĞŬǀĞŶƚŶĂ͕ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŝ ŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶŽǀĂŶĂ ƚĞ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŽƐƵĜĞŶĂ ŶĂ ŽnjďŝůũŶĞ ŐƌĞƓŬĞ͘ h ƚŽŵ ƐŵŝƐůƵ͕
ŽƐŶŽǀŶĂ ũĞ ŽŶĂ ĚĂ ƐĞ ŶĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ŐůĞĚĂ ŶĞ ŬĂŽ ŶĂ ƐŝƐƚĞŵ njŶĂŶũĂ ƉŽĚǀƌŐŶƵƚ ŶĂƵēŶŝŵ
ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũŝŵĂ͕ǀĞđŬĂŽŶĂƐƌĞĚƐƚǀŽŵƵnjĞũƐŬŽŐƌĂĚĂŬŽũŝǎĞůŝĚĂƐĞŽ ŽďůŝŬƵũĞ ƐƉƌĂŐŵĂƚŝēŶĞƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂŝ
ƵƐŬůĂĚƵƐĂƉŽƚƌĞďĂŵĂƉƌĂŬƐĞ͘DĞĜƵƚŝŵ͕ũŽƓũĞ^ƚƌĂŶƐŬŝĚŽďƌŽƉƌŝŵĞƚŝŽĚĂƐĞƉƌŽďůĞŵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶĞ
ŵŽǎĞ ƌĞƓŝƚŝ ŶĂ ƉƌĂŬƚŝēŶŽŵ ŶŝǀŽƵ ũĞƌ ũĞ ƚŽ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŵĞƚĂŶĂƵēŶŽ ƉŝƚĂŶũĞ 4 ŬĂŽ ŝ ƐǀĂŬŽ ŽŶŽ ŬŽũĞ ƐĞ
ŽĚŶŽƐŝŶĂƉƌĞĚŵĞƚŝĨŽƌŵĂůŶƵƐƚƌƵŬƚƵƌƵnjŶĂŶũĂ͘
<ŽŶĐĞƉĐŝũĞƚĞŽƌŝũƐŬŽŐƵƚĞŵĞůũĞŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŽŬŽũŝŵĂũĞŽǀĚĞƌĞēƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƓŝƌŽŬƵůĞƉĞnjƵ
ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ ŝ ŽďƵŚǀĂƚĂũƵ͕ Ƶ ƉƌŝŶĐŝƉƵ͕ ƌĂnjŶŽǀƌƐŶĂ ƐƚĂŶŽǀŝƓƚĂ ŬŽũĂ ƐĞ Ƶ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũ ůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ ƐƌĞđƵ Ƶ
ƐůŽďŽĚŶŝŵ ŝ ŶĞŽďĂǀĞnjŶŝŵ ƉƌŝŵĞĚďĂŵĂ ;ƐĂ ŝnjƵnjĞƚŬŽŵ ŶĞŐĂƚŝǀŶŝŚͿ ŝ ŵŽŐƵ ďŝƚŝ ƐŵĂƚƌĂŶĞ njĂ ĚĂŶĂƓŶũƵ
ŵƵnjĞŽůŽƓŬƵƐĂŵŽƐƉŽnjŶĂũƵƌĞƉƌĞnjĞŶƚĂƚŝǀŶŝŵ;ƌĂnjůŝēŝƚĞƵƌĂnjůŝēŝƚŽũŵĞƌŝͿŝǀůĂĚĂũƵđŝŵŵŝƓůũĞŶũĞŵ͘
WƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵđŝ ŽǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ Ƶ ĚĂůũĞŵ ƚŽŬƵ ƉŝƐĂŶũĂ ŶŝũĞ ŶĂŵ ƐƚĂůŽ ĚŽ ŶũŝŚŽǀŽŐ ĚĞƚĂůũŶŽŐ
ƉƌĞŶŽƓĞŶũĂ ŶĞŐŽ ĚŽ ƵŬĂnjŝǀĂŶũĂ ŶĂ ƉƌĞůŽŵŶĞ ƚĂēŬĞ ƚŽŬĂ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ ŬĂŬŽ ďŝ ƐĞ ƌĂnjŽƚŬƌŝůĞ ŶũŝŚŽǀĞ
njĂũĞĚŶŝēŬĞŐƌĞƓŬĞŝŵŽĚĞůƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂēŝŵĞđĞŵŽƐĞǀŝƓĞƉŽnjĂďĂǀŝƚŝƵƐůĞĚĞđĞŵĚĞůƵ͘

1
WŝŽŶŝƌƐŬĂnjĂƐůƵŐĂEĞƵƐƚƵƉŶŽŐũĞŝŶŝĐŝƌĂŶũĞƌĞĨůĞŬƐŝũĞŶĂĚŵƵnjĞŽůŽŐŝũŽŵũŽƓϭϵϱϬ͘ŐŽĚŝŶĞ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͕͘͘͘ibid͘ͿŬĂĚĂũĞŽǀĂ
ƚĞŵĂƚŝŬĂ ũŽƓ ƵǀĞŬ ďŝůĂ ƉŽ ƐƚƌĂŶŝ͘ dŽŬŽŵ ŐŽĚŝŶĂ ũƵ ũĞ ƌĂnjǀŝũĂŽ ŝ ƉƌŽĚƵďůũŝǀĂŽ Ƶ ďƌŽũŶŝŵ ƚĞŬƐƚŽǀŝŵĂ ƉŽƐǀĞđĞŶŝŵ ĚĞƚĂůũŶŝũŝŵ ƉŝƚĂŶũŝŵĂ
;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗ Wykaz literaturyͿ͘ ^ůĞĚĞđƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ͕ ŚƌŽŶŽůŽƓŬŝ͕ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚƵũƵ ƚĂŬŽnjǀĂŶĞ Teze ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗ Entwurf... ͕ ibid͘Ϳ͕ ŬŽũĞ ƐƵ ϭϵϲϰ͘
ŐŽĚŝŶĞĨŽƌŵƵůŝƐĂŶĞƵͣdŚĞƐĞŶŬŽŵŵŝƐƐŝŽŶĚĞƌĞŶƚƌĂůĞŶ&ĂĐŚƐƚĞůůĞĨƺƌ,ĞŝŵĂƚŵƵƐĞĞŶ͞ƵĞƌůŝŶƵ;/ƐƚŽēŶĂEĞŵĂēŬĂͿ͘EĂŽƐŶŽǀƵŬƌŝƚŝēŬŽŐ
ƐƚĂǀĂƉƌĞŵĂTezama ŶĂƐƚĂůĞ ƐƵϭϵϲϲ͘ŐŽĚŝŶĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŝŚŽŶĂ͕,ĞůŵƵƚĂ;,ĞůůŵƵƚŚͿ ŝsŝŬŶůĞƌĂ;tŝŶŬůĞƌͿ͘EĞƓƚŽŬĂƐŶŝũĞũĞ^ƚƌĂŶƐŬŝŶĂ/
DƵnjĞŽůŽƓŬŽŵƐŝŵƉŽnjŝũƵŵƵƵƌŶƵŝƐƚƵƉŝŽƐĂŝŶƚĞƌĞƐĂŶƚŶŝŵƉƌŽŐƌĂŵƐŬŝŵƌĞĨĞƌĂƚŽŵ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͘ŝPodstata͕͘͘͘
ibid͘Ϳ ēŝũĞ ũĞ ƉƌĞŵŝƐĞ ĚŽƐůĞĚŶŽ ƌĂnjǀŝũĂŽ Ƶ ĚĂůũŝŵ ƌĂĚŽǀŝŵĂ͘ EũĞŐŽǀĂ ŶĞŽƐƉŽƌŶĂ njĂƐůƵŐĂ ũĞ ƉŽƐƚĂǀůũĂŶũĞ ƉƌŽďůĞŵĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĂ
ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŽũ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽũ ŽƐŶŽǀŝ Ƶnj ƐŬƌĞƚĂŶũĞ ƉĂǎŶũĞ ŶĂ ŵĞƚĂŶĂƵēŶŝ ŬĂƌĂŬƚĞƌ ƉƌŽďůĞŵĂ ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗ ͘ ^ƚƌĄŶƐŬlj͕ WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ ibid͕͘ Ɛ͘ ϯϬ͖
Podstata͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϰ͖Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϯͿ͘dƌĞďĂƉƌŝŵĞƚŝƚŝĚĂũĞŬŽŶĐĞƉĐŝũƵEĞƵƐƚƵƉŶŽŐƉƌŝŚǀĂƚŝŽĞŶĞƓŝŶĞnjŶĂƚŶŽũĞŵŽĚŝĨŝŬŽǀĂŽƵ
ĚĞƚĂůũŝŵĂ;:͘K͘ĞŶĞƓ͕O vztahu obecné muzeologie k muzeologiim specialním͕ͣĂƐŽƉŝƐEĄƌŽĚŶŝŚŽŵƵnjĞĂ͕͟;ƉŽŐůĞĚĂƚŝ͗ĂƐŽƉŝƐEĄƌŽĚŶşŚŽ
ŵƵnjĞĂ ͣ,ŝƐƚŽƌŝĐŬĠ ŵƵnjĞƵŵ͕͟ WƌĂŚĂ͕ ϭϴϯϭ͖ Navrh na muzeologickou systematiku͕ ͣĂƐŽƉŝƐ EĄƌŽĚŶşŚŽ ŵƵnjĞĂ͟ ;ƉŽŐůĞĚĂƚŝ͗ ͣĂƐŽƉŝƐ
EĄƌŽĚŶşŚŽŵƵnjĞĂ͕͘͘͘͟ibid͘Ϳ͘
2
dĞŽƌŝũƐŬŽ ƉŝƚĂŶũĞ ƵƚĞŵĞůũĞŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬĂŽ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŬŽũĂ ƵƉƌĂǀůũĂ ŵƵnjĞũƐŬŝŵ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŵĂ ďƵĚŝ ŶĂƌŽēŝƚŽ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐĂ
ƐŽĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚnjĞŵĂůũĂŐĚĞƐĞŵƵnjĞũŝŵĂĚĂũĞǀĂǎŶĂŬƵůƚƵƌŶŽƚǀŽƌĂēŬĂ͕ŝĚĞŽůŽƓŬĂŝŽďƌĂnjŽǀŶĂƵůŽŐĂ͘
3
^ƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞďŝďůŝŽŐƌĂĨŝũĞĚŽϭϵϳϳ͘ŐŽĚŝŶĞ;ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕Selected Bibliography of Museogical Literature ŝůŝďŝďůŝŽŐƌĂĨƐŬŝƉƌĞŐůĞĚŝICOM-NewsͿ
ŶĞŶĂǀŽĚĞŶŝŬĂŬǀĞĚƌƵŐĞƉŽĚũĞĚŶĂŬŽǀĂǎŶĞƉŽnjŝĐŝũĞ͘<ĂŽƓƚŽđĞŵŽǀŝĚĞƚŝƵƐůĞĚĞđĞŵĚĞůƵ͕ƐǀĞĚƵŐĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŬŽũĞƐƵ͕ŝƉĂŬ͕ŝnjŐƌĂĜĞŶĞƉŽ
ŵŽĚĞůƵŽǀĚĞƌĂnjŵĂƚƌĂŶŝŚ͕ŵŽƌĂũƵƐĞŝƐƉŽƐƚĂǀŝƚŝƉŽĚũĞĚŶĂŬŽŶĞƚĂēŶĞ͘
4
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͘Ɛ͘͘ϯϬ͖Podstata͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϰ͖Zur Auffassung͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘Ϯ͖Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϯ͘

1
 1. Neustupni – mnoštvo muzeologija

h ƚĞŬƐƚƵ ŝnj ϭϵϳϭ͘ ŐŽĚŝŶĞ ϱ ŬŽũŝ ĚŽ ƐĂĚĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ƉŽƐůĞĚŶũŝ ƐƚĂǀ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ Ž ƉŝƚĂŶũƵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ϲ ĂƵƚŽƌ ũĞ ŽĚƌĞĜƵũĞ ŬĂŽ ƚĞŽƌŝũƵ͕ ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũƵ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ͘ ϳ EĂ ƐǀĞƵŬƵƉŶŽƐƚ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƐĞŶĂĚŽǀĞnjƵũƵĚǀĞƵŽƐŶŽǀŝŵĞĜƵƐŽďŶŽƐƌĂƐůĞŐƌĂŶĞ͗ŽƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽďŐŝũĂ͕ŬŽũĂƐĞƐĂƐƚŽũŝ
ŽĚ ƚĂŬŽnjǀĂŶŝŚ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ ŬĂŽ ŝ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ KǀĂŬǀŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ďŝ ŵŽŐůŽ
ƐƵŐĞƌŝƐĂƚŝ ĚĂ ŽƉƓƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ŶĂĚƌĞĜĞŶŝ ĚĞŽ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ϴ.
EĞ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ Ƶ ƚĂŬǀŽŵ ŽĚŶŽƐƵ ŬĂŽ ƓƚŽ ũĞ ŽĚŶŽƐ ŶĂĚƌĞĜĞŶŽƐƚŝ ŽŶŽŐĂ ƓƚŽ ũĞ ŽƉƓƚĞ ŝ ƉŽĚƌĞĜĞŶŽƐƚŝ
ŽŶŽŐĂƓƚŽũĞƐƉĞĐŝĨŝēŶŽ͕ĚĞƚĂůũŶŽ͕EĞƵƐƚƵƉŶŝnjĂƐŶŝǀĂƐǀŽũĞƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĞŽďĂĚĞůĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘KǀĚĞƐĞ
ŶĞ ƌĂĚŝ Ž ƚĂŬǀŽũ ǀƌƐƚŝ ůŽŐŝēŬŽŐ ƐŝůŽŐŝnjŵĂ ŶĞŐŽ – ŬĂŬŽ ƐĂŵ ĂƵƚŽƌ ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞ – Ž ŽĚŶŽƐƵ ƵnjĂũĂŵŶŽŐ
ƵƉŽƚƉƵŶũĂǀĂŶũĂ͕ŬŽŵƉůĞŵĞŶƚĂƌŶŽƐƚŝ ƵēŝƐƚŽƉƌĂŐŵĂƚŝēŶŽŵƐŵŝƐůƵ͕ŬĂŬŽđĞŵŽĚĂůũĞǀŝĚĞƚŝ͘ hũĞĚŶŽŵ
ŽĚƌĂŶŝũŝŚƚĞŬƐƚŽǀĂĂƵƚŽƌnjĂƵnjŝŵĂ ŝƐƚŝƐƚĂǀƐĂƵǀĞƌĞŶũĞŵĚĂͣŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŵŽǎĞ ďŝƚŝƐĂŵŽ ŽďůĂƐƚŬŽũĂ
ĚŽƉƵŶũĂǀĂ ΀͘͘͘΁ ĚƌƵŐƵ ŽďůĂƐƚ͕ ŬŽũĂ ũĞ͕ ƉĂŬ͕ ŝůŝ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚŽǀĂŶĂ Ƶ ŵƵnjĞũƵ ŬƌŽnj njďŝƌŬĞ ƐǀŽũŝŚ ŝnjǀŽƌĂ ŝůŝ ũĞ
ŶĞƉŽƐƌĞĚŶŽŽĚnjŶĂēĂũĂnjĂĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŵƵnjĞũĂ͘͞ ϵ dĂŬŽƐŚǀĂđĞŶĞ ŽďĞŽďůĂƐƚŝŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ͕Ƶ
ƐƚǀĂƌŝ͕ŶũĞŶĞĚǀĞƌĂnjůŝēŝƚĞŝƵƌĂnjůŝēŝƚŝŵƉƌĂǀĐŝŵĂƵƐŵĞƌĞŶĞŐƌĂŶĞŬŽũĞƐĂŵŽnjĂũĞĚŶŽŽďƵŚǀĂƚĂũƵŽďůĂƐƚ
ŬŽũĂũĞƵƉŝƚĂŶũƵŝŬŽũƵƉŽŵĞŶƵƚŝĂƵƚŽƌŶĂnjŝǀĂͣŵƵnjĞũƐŬŝƌĂĚ͘͞hŽƐŶŽǀŝŶĂǀĞĚĞŶŽŐĐĞƉĂŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
ŶĂůĂnjŝƐĞ njĂEĞƵƐƚƵƉŶŽŐŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶĂŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞũĂƐĂŬŽũŽŵđĞŵŽƐĞďůŝǎĞƵƉŽnjŶĂƚŝŬĂĚĂďƵĚĞ
ƌĞēŝŽƉƌĞŵŝƐĂŵĂŶũĞŐŽǀĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
aƚĂũĞŽƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ƓƚĂƐƵƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ŶĂēĞŵƵƐĞnjĂƐŶŝǀĂŶũŝŚŽǀƵnjĂũĂŵŶŝ
ŽĚŶŽƐŬŽŵƉůĞŵĞŶƚĂƌŶŽƐƚŝ͍KƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ– ŬĂǎĞEĞƵƐƚƵƉŶŝ– ũĞͣĂŐƌĞŐĂƚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬŽũĞ
ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ƉŽǀĞnjƵũƵ ƉŽƚƌĞďĞ ŝ njĂŚƚĞǀŝ ŝƐƚŽƌŝũƐŬŝ ƵƐůŽǀůũĞŶĞ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĞ – ŵƵnjĞũĂ͘͞ KǀĂ ƵƐůŽǀůũĞŶŽƐƚ ũĞ
ƚĂŬŽŽēŝŐůĞĚŶĂƐƚǀĂƌĚĂďŝŬŽŶƐƚĂƚĂĐŝũĂŽǀĞēŝŶũĞŶŝĐĞďŝůŽƐĂŵŽƉŽƐĞďŝŝƐƉƌĂnjŶĂďĂŶĂůŶŽƐƚĚĂĂƵƚŽƌŬƌŽnj
ƚŽŶŝũĞǎĞůĞŽĚĂŬĂǎĞŶĞƓƚŽǀŝƓĞ͘^ƚĂůŽŵƵũĞ͕ŶĂŝŵĞ͕ĚŽƚŽŐĂĚĂŝĂŬŽƐƵƵŽŬǀŝƌƵŵƵnjĞũĂ;ŝůŝŵƵnjĞũƐŬĞ
ƉƌĂŬƐĞͿ ĂŬƚŝǀŶĞ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ŶĂƵēŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ ŵƵnjĞũ ;ŝůŝ ŵƵnjĞũƐŬĂ ƉƌĂŬƐĂͿ ŝƉĂŬ ƉŽƐĞĚƵũƵ͕ ƵƉƌĂǀŽ ŬĂŽ
ƉŽƐůĞĚŝĐĂ ƐǀŽũŝŚ ŝƐƚŽƌŝũƐŬŝŚ ƵƐůŽǀůũĞŶŽƐƚŝ͕ ƐŽƉƐƚǀĞŶĞ͕ ƐƉĞĐŝĨŝēŶĞ ͣŝŶƚĞƌĞƐĞ͕ ƉƌŝŶĐŝƉĞ ŝ ŽďĂǀĞnjĞ ƉƌĞŵĂ
ŬƵůƚƵƌŝ ŝ ĚƌƵƓƚǀƵ͞ ŬŽũŝ ŬƌŽnj ēŝƚĂǀƵ ƵŶƵƚƌĂƓŶũƵ ĚŝĨĞƌĞŶĐŝũĂĐŝũƵ ƐǀĞĚŽēĞ Ž ŽŶŽŵĞ ƓƚŽ ũĞ njĂũĞĚŶŝēŬŽ ŝ
ŽďũĞĚŝŶũƵũƵđĞƵƐƉŽůũĂƓŶũŽũĚĞĨŝŶŝĐŝũŝ͘KƐŝŵƚŽŐĂ͕ͣƚŝnjĂũĞĚŶŝēŬŝŝŶƚĞƌĞƐŝ͕ƉƌŝŶĐŝƉŝŝŽďĂǀĞnjĞ͞ƐƵƉƌĞĚŵĞƚ
ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ ŽƉƓƚĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ ϭϬ KƉƓƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ͣŝƐ ŝŶƚĞƌĞƐƚĞĚ ŝŶ ƉƌŽďůĞŵƐ ĐŽŵŵŽŶ ƚŽ Ăůů

ϱ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕What is museology?͕ͣDƵƐĞƵŵƐ:ŽƵƌŶĂů͕͟ƚ͘ϳϭ͕ϭϵϳϭ͘
ϲ
<ŽŶĐĞƉĐŝũĂEĞƵƐƚƵƉŶŽŐŶŝũĞŽĚŵĂŚďŝůĂĨŽƌŵƵůŝƐĂŶĂƵŬŽŶĂēŶŽŵŽďůŝŬƵ͘/njŵĞĜƵϭϵϱϬ͘ŝϭϵϳϭ͘ŐŽĚŝŶĞũĞďŝůĂŵĂŶũĞŝůŝǀŝƓĞŵŽĚŝĨŝŬŽǀĂŶĂŝůŝ
ƐƉĞĐŝĨŝŬŽǀĂŶĂ͕ ŶĂƌŽēŝƚŽ ŬĂĚĂ ũĞ ƌĞē Ž ŬĂƌĂŬƚĞƌƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ KǀĚĞ đĞŵŽ͕ ŝƉĂŬ͕ ŽĚƵƐƚĂƚŝ ŽĚ ŚƌŽŶŽůŽƓŬŽŐ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂŶũĂ ƌĂnjǀŽũĂ ŶũĞŐŽǀĞ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŝŽŐƌĂŶŝēŝƚŝƐĞŶĂŶũĞŶƵƉŽƐůĞĚŶũƵǀĞƌnjŝũƵŝnjϭϵϳϭ͘ŐŽĚŝŶĞ͘EũĞŶŝŽƐŶŽǀŶŝŵŽƚŝǀŝƐĞ͕ŝƉĂŬ͕ŶĂĚŽǀĞnjƵũƵŶĂƌĂŶŝũĞƐƚĂǀŽǀĞƚĂŬŽĚĂ
đĞŵŽďŝƚŝƉƌŝŵŽƌĂŶŝƵƉŽũĞĚŝŶŝŵƐůƵēĂũĞǀŝŵĂĚĂƐĞƉŽnjŝǀĂŵŽŝŶĂŶũŝŚ͕ŶĂƓƚĂđĞƵŬĂnjŝǀĂƚŝďŝďůŝŽŐƌĂĨƐŬĞďĞůĞƓŬĞ͘EĞđĞŵŽ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ŝnjŶŽƐŝƚŝ
ƌĞĨĞƌĞŶĐĞŶĂƚĞŬƐƚŝnjϭϵϳϭ͘ŐŽĚŝŶĞŬŽũŝŝŵĂũĞĚǀĂĚǀĞƓƚĂŵƉĂŶĞƐƚƌĂŶĞ͘
ϳ
hƚŽŵƐŵŝƐůƵŐůĞĚŝƓƚĂEĞƵƐƚƵƉŶŽŐ;Teorie͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϵͿƐƵďŝůĂƉŽĚůŽǎŶĂŶĂũǀĞđŝŵŬŽůĞďĂŶũŝŵĂƓƚŽƵĚǀĂŶĂǀƌĂƚĂŝƐĂŵĂƵƚŽƌŬŽŶƐƚĂƚƵũĞ͘
'ŽĚŝŶĞϭϵϲϱ͘ŝnjũĂǀůũƵũĞ͗ͣ<ĂĚĂũĞƌĞēŽŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝĚƵŐŽŐŽĚŝŶĂƐĂŵƐĞŬŽůĞďĂŽĂůŝƐĂŵ͕ŶĂŬƌĂũƵ͕ĚŽƓĂŽĚŽnjĂŬůũƵēŬĂĚĂƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝŝŵĂ
ǀŝƓĞŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂƐƚƌƵēŶĞƉƌŝƌŽĚĞŶĞŐŽŶĂƵēŶĞ͘DŽǎĞƐĞƌĞđŝĚĂũĞũĂƐŶŽĚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŶĞƐƉĂĚĂŵĞĜƵƚĂŬŽnjǀĂŶĞŬůĂƐŝēŶĞŶĂƵŬĞ΀͘͘͘΁͘
DŽǎĞŵŽ ũĞ ŶĂnjǀĂƚŝ ƚĞŽƌŝũŽŵ͕ ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũŽŵ ƉƌŝŵĞŶĞ ƌĂnjŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ƚƌĂĚŝĐŝŽŶĂůŶĞ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĞ ŬŽũƵ ŶĂnjŝǀĂŵŽ ŵƵnjĞũ Ă
ŬŽũĂŝŵĂǀŝƓĞƐƚƌƵŬĞŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĞ͗ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ͕ŶĂƵēŶĞŝŽďƌĂnjŽǀŶĞ͘͞dƌŝŐŽĚŝŶĞŬĂƐŶŝũĞĂƵƚŽƌƉŝƓĞ͗ͣ^ĂŵƐĂŵƉƌĞĚŽƐƚĂŐŽĚŝŶĂ΀͘͘͘΁
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ͕ƚũ͘ƉƌŝŶĐŝƉĞŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌŝŵĞŶĞŽĚƌĞĜĞŶĞŶĂƵēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ƐŵĂƚƌĂŽŶĂƵŬŽŵŬŽƌŝƓđĞŶŽŵ njĂnjĂĚĂƚŬĞ ŵƵnjĞũĂ͘
KƉƓƚƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵƐĂŵ ƐŵĂƚƌĂŽƚĞŽƌŝũŽŵ ŝƚĞŚŶŝŬŽŵ͘<ĂƐŶŝũĞƐĂŵ͕ŝƉĂŬ͕΀͘͘͘΁ŽĚƌĞĜŝǀĂŽ ŝ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬƵ ŝŽƉƓƚƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵŬĂŽƚĞŽƌŝũƵŝ
ƚĞŚŶŝŬƵ ŵƵnjĞũƐŬŽŐ ƌĂĚĂ ŝ ƐĂŵŽ ƐĂŵ ŶĞŬĞ ŶũĞŶĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ƐŵĂƚƌĂŽ ŶĂƵēŶŝŵ ΀͘͘͘΁͘  ŶĂ ŬƌĂũƵ ƐĂŵ ŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂŽ ĚĂ ũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƚĞŽƌŝũĂ͕
ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂ ŵƵnjĞũƐŬŽŐ ƌĂĚĂ͞ ;ƉŽĚǀƵŬĂŽ s͘ '͘Ϳ ;:͘ EĞƵƐƚƵƉŶlj͕ Muzeum a͕͘͘͘ ibid͕͘ Ɛ͘ ϭϱϱ͕ ϭϲϭ͕ ĨƵƐŶŽƚĂ ϴͿ͘ KƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ŵŽǎĞ ƐĞ ƌĞđŝ ĚĂ
ŽĚƌĞĜĞŶũĞ ŬǀĂůŝĨŝŬĂĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬŽĚ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ŝŵĂ ŬĂƌĂŬƚĞƌ ƐƵďũĞŬƚŝǀŶŽŐ ŽƐĞđĂũĂ ŝ ŶĞ njĂƐŶŝǀĂ ƐĞ ŶĂ ƉƌĂǀŽũ ĂŶĂůŝnjŝ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽŐ
ŵƵnjĞũƐŬŽŐnjŶĂŶũĂnjĂƐŶŽǀĂŶŽŐŶĂŬƌŝƚĞƌŝũƵŵŝŵĂƚĞŽƌŝũĞŶĂƵŬĞ͘
ϴ
^ƚƌĂŶƐŬŝ ũĞ ƉŽĚ ƵƚŝĐĂũĞŵ ŽǀĞ ƐƵŐĞƐƚŝũĞ ŬĂĚĂ Ƶ ƐǀŽũŽũ ŬƌŝƚŝēŬŽũ ĂŶĂůŝnjŝ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ƉƌŽƵēĂǀĂ ŽĚŶŽƐ ŽƉƓƚĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƉƌĞŵĂ
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŽũŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝŝĚŽůĂnjŝĚŽnjĂŬůũƵēŬĂĚĂͣƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŶŝũĞƐĂŵŽŬŽŶŬƌĞƚĂŶƉƌŝŵĞƌŽƉƓƚĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶĞŐŽŝĚĂ͕Ɛ
ĚƌƵŐĞƐƚƌĂŶĞ͕ŽƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŶŝũĞƐĂŵŽƵŽƉƓƚĂǀĂŶũĞ͞;͘^ƚƌĂŶƐŬlj͕Pomér͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϮϮϴŝƐůĞĚĞđĂͿ͘dĂŬǀĂŬŽŶƐƚĂƚĂĐŝũĂũĞ͕ŝƉĂŬ͕ƉƌĞǀŝƓĞ
ŽƉƌĞnjŶĂƉŽƓƚŽŝnjŵĞĜƵŶũŝŚŶĞĚŽůĂnjŝŶŝĚŽĚĞůŝŵŝēŶŽŐůŽŐŝēŬŽŐƉŽǀĞnjŝǀĂŶũĂ͘WŽŬĂnjĂđĞŵŽƵĚĂůũĞŵƚŽŬƵĂƌŐƵŵĞŶƚĂĐŝũĞĚĂďŝŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ
ŽďĞŐƌĂŶĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƚƌĞďĂůŽ͕ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ͕ĚĂƐĞŽĚŶŽƐĞŶĂƉŽƚƉƵŶŽƌĂnjůŝēŝƚĞƉƌĞĚŵĞƚŶĞŽďůĂƐƚŝ͘
ϵ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Vychova͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϲϯ͘
ϭϬ
:͘ EĞƵƐƚƵƉŶlj͕ Muzeum a͕͘͘͘ ibid͕͘ Ɛ͘ ϭϱϭ͘ EĂ ĚƌƵŐŽŵ ŵĞƐƚƵ ĂƵƚŽƌ ũĂƐŶŝũĞ ƉŽǀĞnjƵũĞ ŽƉƓƚƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ƐĂ ƐƉŽůũĂƓŶũŽŵ ĚĞůĂƚŶŽƓđƵ ŵƵnjĞũĂ
ŬŽŶƐƚĂƚƵũƵđŝ ĚĂ ͣnjĂũĞĚŶŝēŬĂ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ƌĂnjŶŝŚ ŽďůĂƐƚŝ ŶĂƵŬĞ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚŽǀĂŶŝŚ Ƶ ŵƵnjĞũŝŵĂ ƉƌŽŝnjůĂnjĞ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŝnj ƚŽŐĂ ĚĂ ŝnjŵĞĜƵ
ŶũŝŚŽǀŝŚ njďŝƌŬŝ ŝ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ƵŐůĂǀŶŽŵ ƐƉŽůũĂƓŶũĞ͕ ũĂǀŶĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ƉŽƐƚŽũĞ ǀĂǎŶĞ ǀĞnjĞ ƚĞŚŶŝēŬĞ͕ ĞƐƚĞƚƐŬĞ͕ ƉĞĚĂŐŽƓŬĞ ŝ ĚƌƵŐŝŚ ƉƌŝƌŽĚĂ Ăůŝ͕
ƵŐůĂǀŶŽŵ͕ ĚƌƵƓƚǀĞŶĞ͞ ;:͘ EĞƵƐƚƵƉŶlj͕ Teorie͕͘͘͘ ibid͕͘ Ɛ͘ ϭϵͿ͘ h ǀĞnjŝ ƐĂ Žǀŝŵ ƐŚǀĂƚĂŶũĞŵ ƵŶƵƚƌĂƓŶũĞ ŝ ƐƉŽůũĂƓŶũĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ;͘
^ƚƌĄŶƐŬlj͕ Pomér͕͘͘͘ ibid͘ Ɛ͘ ϮϯϵͿ ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞ ĚĂ ͣŵƵnjĞũ ŶĞŵĂ ĚƌƵŐŝ ƐŵŝƐĂŽ ƐĂ ƵŶƵƚƌĂƓŶũĞ ƚĂēŬĞ ŐůĞĚŝƓƚĂ Ă ĚƌƵŐŝ ƐĂ ƐƉŽůũĂƓŶũĞ͘͞ EũĞŐŽǀŝ
ƵŶƵƚƌĂƓŶũŝŝƐƉŽůũĂƓŶũŝĂƐƉĞŬƚŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵũĞĚŝŶƐƚǀŽŝnjĂũĞĚŶŽēŝŶĞŝŶƚĞŐƌĂůŶƵƚǀŽƌĞǀŝŶƵnjǀĂŶƵŵƵnjĞũ͘

2
ďƌĂŶĐŚĞƐŽĨƐĐŝĞŶĐĞƌĞƉƌĞƐĞŶƚĞĚŝŶƚŚĞŵƵƐĞƵŵĂŶĚĂůƐŽŝŶƚŚĞŝƌĐŽŵŵŽŶŽďůŝŐĂƚŝŽŶƐƚŽǁĂƌĚƐƐŽĐŝĞƚLJ͕
ĐƵůƚƵƌĞĂŶĚƐĐŝĞŶĐĞ͘͞
EĂƐƵƉƌŽƚ ŽƉƓƚŽũ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ͕ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ďŝ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ƐĞ ďĂǀĞ ŽŶŝŵ ƓƚŽ ũĞ
ƵŶƵƚĂƌ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ ŝnjĚŝĨĞƌĞŶĐŝƌĂŶŽ ŝ ƌĂnjŶŽƌŽĚŶŽ Ă ƓƚŽ ũĞ͕ njĂƉƌĂǀŽ͕ ƌĞĨůĞŬƐŝũĂ ŝŶƚĞƌĞƐĂ ŝ ƉŽƚƌĞďĂ
ƉŽũĞĚŝŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ Ƶ ŶũĞŐŽǀŽũ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘ ĂƚŽ ďŝ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ŬĂŬŽ ƚŽ ǎĞůŝ EĞƵƐƚƵƉŶŝ͕
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƚƌĞďĂůŽ ďŝƚŝ ŽŶŽůŝŬŽ ŬŽůŝŬŽ ũĞ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚŽǀĂŶŽ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ
ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ͘ 11 <ŽůŝŬŽ ŽƉƓƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƌĞĨůĞŬƚƵũĞ ŽŶŽ ƓƚŽ ũĞ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŽ njĂ ĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚ
ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ ŶĞnjĂǀŝƐŶŽ ŽĚ ŶũĞŶŝŚ ƵŶƵƚƌĂƓŶũŝŚ ƌĂnjůŝŬĂ ƚŽůŝŬŽ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƌĞĨůĞŬƚƵũƵ
ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽƐƚ ƉŽũĞĚŝŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚ Ƶ ŵƵnjĞũŝŵĂ͘ WŽ ƐŚǀĂƚĂŶũƵ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂũĞͣĂƚŚĞŽƌLJĚĞĂůŝŶŐǁŝƚŚƚŚĞĂƉƉůŝĐĂƚŝŽŶƚŽŵƵƐĞƵŵǁŽƌŬŽĨƚŚĞƐĐŝĞŶƚŝĨŝĐ
ďƌĂŶĐŚ ĐŽŶĐĞƌŶĞĚ͘͞ KŶĂ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŶŝũĞ ŽĚƌĞĜĞŶĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƉƌŝŵĞŶũĞŶĂ Ƶ ŵƵnjĞũƵ ǀĞđ
ƚĞŽƌŝũĂ ŶũĞŶĞƉƌŝŵĞŶĞƵƵƐůŽǀŝŵĂƐƉĞĐŝĨŝēŶŝŚĚƌƵƓƚǀĞŶŝŚĐŝůũĞǀĂŝnjĂĚĂƚĂŬĂŵƵnjĞũĂ͘ 12
WŽ ŬŽŶĐĞƉĐŝũŝ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ŽďĞ ŐƌĂŶĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚƵũƵ ĚǀĞ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ƚĂēŬĞ ŐůĞĚŝƓƚĂ͘
KƉƓƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ ŬĂŽ ƚĞŽƌŝũĂ ŝ ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂ ĐĞůŝŶĞ ƐǀŽũƐƚǀĞŶĞ ŵƵnjĞũƐŬŽũ ƉƌĂŬƐŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ
ĐĞůŽŬƵƉŶƵ͕ ŵƵnjĞũƐŬƵ ƚĂēŬƵ ŐůĞĚŝƓƚĂ ĚŽŬ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŬĂŽ ƚĞŽƌŝũĞ ĂƉůŝŬĂĐŝũĞ ƉŽũĞĚŝŶŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŶĂĚĞůĂƚŶŽƐƚŵƵnjĞũĂ͕ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƚĂēŬƵŐůĞĚŝƓƚĂƌĞůĂƚŝǀŝnjŽǀĂŶƵŶĂŶũŝŚ͕ŶĂŶũŝŚŽǀĞƉŽƚƌĞďĞŝ
njĂĚĂƚŬĞ͘ ^ ũĞĚŶĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ŝŶƚĞŐƌĂƚŝǀŶŝũĞ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ͕ Ă Ɛ ĚƌƵŐĞ – ĚŝĨĞƌĞŶĐŝũĂůŶŽ͘ 13 ŬŽ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŽƉƓƚĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ďƌŝŶĞ Ž ĐĞůŽŬƵƉŶŽŵ ŝŶƚĞƌĞƐƵ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ ŬĂŽ ƐƉĞĐŝĨŝēŶĞ ŽďůĂƐƚŝ ĚĞůŽǀĂŶũĂ ƐĂ
ŶĂƌŽēŝƚŝŵ njĂĚĂĐŝŵĂ ŝ ĐŝůũĞǀŝŵĂ͕ ŽŶĚĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ďƌŝŶƵ Ž ŶĂƵēŶŽƐĂnjŶĂũŶŝŵ ŝŶƚĞƌĞƐŝŵĂ
ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ KƚƵĚĂ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ͣŽƉƓƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŶĞ ŵŽǎĞ ĚĞůŽǀĂƚŝ ŶĂƐƵƉƌŽƚ
ŝŶƚĞƌĞƐŝŵĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕͞ ŝ ŽďƌŶƵƚŽ͕ ŽǀĞ ƉŽƐůĞĚŶũĞ ƐĞ ŵŽƌĂũƵ ƉŽĚƌĞĚŝƚŝ ŽƉƓƚŝŵ
ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŵ ĐŝůũĞǀŝŵĂ ŝ njĂĚĂĐŝŵĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ͗ ͣWŽƚƌĞďĞ ŶĂƵŬĂ ŝ ĚƌƵƓƚǀĞŶĞ ƉŽƚƌĞďĞ ŵŽƌĂũƵ ďŝƚŝ Ƶ
ŚĂƌŵŽŶŝũŝ͘͞ 14
hnjĂũĂŵŶĂ njĂǀŝƐŶŽƐƚ ŐƌĂŶĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƐƵ njĂũĞĚŶŝēŬĞ͘ ^ ũĞĚŶĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ŽƉƓƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƐĞ
ďĂnjŝƌĂŶĂŽŶŽŵĞƓƚŽũĞnjĂũĞĚŶŝēŬŽƵƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŵŶĂƵēŶŝŵĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŵƵŵƵnjĞũŝŵĂŝƚŽ
ƵnjƉŽƐƌĞĚƐƚǀŽƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ ϭϱ ƐĚƌƵŐĞƐƚƌĂŶĞ͕ŽŶĂŝŐƌĂƵŽĚŶŽƐƵŶĂŽǀĞƉŽƐůĞĚŶũĞƵůŽŐƵ
ƐƚŝŵƵůĂŶƐĂ ŬĂĚĂƐĞƌĂĚŝŽƉŽĚƌĞĜŝǀĂŶũƵƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚĚƌƵƓƚǀĞŶŝŚŶĂƵŬĂnjĂĚĂĐŝŵĂŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞŬĂŽ
ĐĞůŝŶĞ͘ ϭϲ EĂĚƌƵŐŽŵŵĞƐƚƵEĞƵƐƚƵƉŶŝŶĂŐůĂƓĂǀĂĚĂŽƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƚƌĞďĂĚĂďƵĚĞŶŽƌŵĂƚŝǀŶŝŽƌŐĂŶ
ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ͕ Ɖƌŝ ēĞŵƵ͕ ŝƉĂŬ͕ ƚƌĞďĂ ĚĂ ĚŽĜĞ ĚŽ ŽƉƓƚŝŚ ŶŽƌŵŝ ͣƉŽŵŽđƵ ƐƚƵĚŝƌĂŶũĂ njĂũĞĚŶŝēŬŝŚ
ƚĞŽƌŝũƐŬŝŚ ŝ ƚĞŚŶŝēŬŝŚ ŽƐŶŽǀĂ ƐǀŝŚ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͘͞ ϭϳ h ƐƵƉƌŽƚŶŽŵ͕ ŶŽƌŵĞ ƐƚǀŽƌĞŶĞ
ŶĞnjĂǀŝƐŶŽ ŽĚ ƉŽŵĞŶƵƚŝŚ ŶĞ ďŝ ŵŽŐůĞ ĚĂ ŬŽƌŝƐƚĞ ŝ ŶĞ ďŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂůĞ ŬŽƌŝƐŶŽ ĚŽƐƚŝŐŶƵđĞ ŽƉƓƚĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ ĂŬůĞ͕ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ďŝ ŝnj ŽǀĞ ƚĂēŬĞ ŐůĞĚŝƓƚĂ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚƵ ƌĞŐƵůĂƚŽƌ
ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŽƉƓƚĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ ϭϴ
KƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂũĞŽďĂǀĞnjŶĂŶĞƐĂŵŽƓƚŽŬŽƌŝƐƚŝǀĞůŝŬĂŝƐŬƵƐƚǀĂƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕
ŬĂŽ ŵĂƚĞƌŝũĂůĂ njĂ ŝnjŐƌĂĚŶũƵ ƐǀŽũĞ ŽƉƓƚĞ ƚĞŽƌŝũĞ͕ ǀĞđ ŝ ĚĂ ƐƚƌŽŐŽ ƉŽƓƚƵũĞ ŶũŝŚŽǀƵ njĂƐĞďŶŽƐƚ ŝ
ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂƐǀĂŬĞŽĚŶũŝŚ͘ ϭϵ EĞŵŽǎĞƐĞƐƚǀŽƌŝƚŝŶŝŬĂŬǀĂŽƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂĂŬŽƐĞŝnjĚƵďŝŶĞŝƐŬƵƐƚǀĂŝ
njĂŬůũƵēĂŬĂŶĞŝnjǀĞĚĞƓƚŽũĞŵŽŐƵđĞǀĞđŝďƌŽũƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͘ ϮϬ dĂŬŽũĞ͕ĚĂŬůĞ͕ƉŽŵŝƓůũĞŶũƵ
EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͕ ŽƉƓƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ Ƶ ƐƵƓƚŝŶŝ ŝnjǀĞĚĞŶĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚ Ƶ
11
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Vychova͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϴ͖Muzeum a͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϮ͘
12
WƌǀŽďŝƚŶŽũĞĂƵƚŽƌƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵƐŵĂƚƌĂŽƉƌŝŵĞŶũĞŶŽŵŶĂƵŬŽŵŝŵŝƐůŝŽũĞĚĂũĞͣƐƉĞĐŝĨŝēŶŽƐƚƐǀĂŬĞŵƵnjĞũƐŬĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ΀͘͘͘΁
ŶĞƉƌŽŵĞŶũŝǀĂƵŽŬǀŝƌƵŵƵnjĞũĂ͞ŝĚĂƐĞͣŽŶĂƐĂŵŽƉƌŝůĂŐŽĜĂǀĂ΀ŶũĞŐŽǀŝŵ΁ĐŝůũĞǀŝŵĂŝƐǀƌƐŝ͞;:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲ͖– ƵƉŽƌĞĚŝƚŝŝ
ĨƵƐŶŽƚƵϱͿ͘
13
:͘ EĞƵƐƚƵƉŶlj͕ Teorie͕͘͘͘ ibid͕͘ Ɛ͘ ϭϵ͗ ͣKƉƓƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ũĞ ǀĂǎĂŶ ŬŽŽƌĚŝŶĂƚŽƌ͕ ǀĂǎŶĂ ƐƉŽŶĂ ŝ ŽŶŽ ƓƚŽ ƵũĞĚŝŶũĂǀĂ njĂũĞĚŶŝēŬĂ ŝŶƚĞƌĞŽǀĂŶũĂ ŝ
ŶĂƉŽƌĞ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚŽǀĂŶŝŚ Ƶ ŵƵnjĞũƵ͞ ƓƚŽ ŽĚŐŽǀĂƌĂ ŝŶƚĞŐƌĂƚŝǀŶŽũ ƵůŽnjŝ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĞ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ŬŽũĞ ĚĞůƵũƵ
ƌĂnjůŝēŝƚĞŶĂƵēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ;:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕What͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲϳͿ͘
14
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Vychova͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϵ͘ƵƚŽƌĚŽĚĂũĞ͗ͣEŝƐƵƵƉƌĂǀƵŽŶŝŬŽũŝŵŝƐůĞĚĂƐĞŵŽǎĞƐƚǀĂƌĂƚŝŵƵnjĞŽůŽƓŬĂƚĞŽƌŝũĂŽƉƓƚĞŐŬĂƌĂŬƚĞƌĂ
ďĞnjƉŽƓƚŽǀĂŶũĂŝŶƚĞƌĞƐĂŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂĂŶŝƐƵƵƉƌĂǀƵŶŝŽŶŝŬŽũŝŶĞǎĞůĞĚĂƉƌŝnjŶĂũƵnjĂŚƚĞǀĞĚƌƵƓƚǀĞŶĞŵŝƐŝũĞŵƵnjĞũĂ͘͞
ϭϱ
ͣ'ĞŶĞƌĂůŵƵƐĞŽůŽŐLJďŽƌƌŽǁƐĨƌŽŵƐƉĞĐŝĂůŵƵƐĞŽůŽŐŝĞƐĂůůƚŚĂƚŝƐĐŽŵŵŽŶƚŽƚŚĞǁŚŽůĞƐƉĞĐƚƌƵŵŽĨƚŚĞǀĂƌŝŽƵƐďƌĂŶĐŚĞƐŽĨƐĐŝĞŶĐĞ͞;:͘
EĞƵƐƚƵƉŶlj͕What͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϲϴͿ͘
ϭϲ
ͣ/ƚŝƐƐƚŝŵƵůĂŶƚƚŽƚŚĞƐƉĞĐŝĂůŵƵƐĞŽůŽŐŝĞƐƚŚĂƚĚŽŶŽƚƉĞƌĨŽƌŵƚŚĞĂĐƚŝǀŝƚŝĞƐŶĞĐĞƐƐĂƌLJĨŽƌƚŚĞĨƵůůƌĞĂůŝnjĂƚŝŽŶŽĨƚŚĞƐŽĐŝĂůĨƵŶĐƚŝŽŶŽĨƚŚĞ
ŝŶĚŝǀŝĚƵĂůďƌĂŶĐŚĞƐŽĨƐĐŝĞŶĐĞŽĨƐĐŝĞŶĐĞĂƚƚŚĞŵƵƐĞƵŵ͞;ibid͘Ϳ͘
ϭϳ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϳ͘
ϭϴ
Ibid.͕Ɛ͘ϴ͗ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗Teorie͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϭϵ͘
ϭϵ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϳ͖Vychova͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϵ͖Muzeum͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϭ͖What͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϲϴ͖Teorie͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϭϵ͘
ϮϬ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕What…͕ibid͕͘Ɛ͘ϲϴ͖Vychova͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϭϲϭ͗ͣKƐŶŽǀƵŵƵnjĞũĂēŝŶĞƐƚƌƵēŶĞnjďŝƌŬĞŝƐƚƌƵēŶĂĚĞůĂƚŶŽƐƚƚĞ͕ŽƚƵĚĂ͕ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞēŝŶĞƚƵŽƐŶŽǀŶƵŬůŝĐƵŝnjŬŽũĞŬĂƐŶŝũĞŵŽǎĞŝnjƌĂƐƚŝŽƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͘͞

3
ŵƵnjĞũƵ ŝ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚŽǀĂŶŝŚ Ƶ ŶũĞŵƵ ŬƌŽnj ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ă ŽŶĂ ũĞ ŝnjǀĞĚĞŶĂ Ƶ ĚǀŽũĂŬŽŵ
ƐŵŝƐůƵ͘ :ĞĚŶŽŵ͕ Ƶ ŐĞŶĞƚŝēŬŽŵ ƐŵŝƐůƵ ũĞƌ ƉƌĂŬƚŝēŶŽ ƉƌŽŝnjůĂnjŝ ŝnj ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ƚŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ;ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ
njŶĂŶũĞŬŽũĞƐƵŵŝƌĂŶũŝŚŽǀĂnjĂũĞĚŶŝēŬĂŝƐŬƵƐƚǀĂͿ͖njĂƚŝŵ͕ƵĞƉŝƐƚĞŵŽůŽƓŬŽŵƐŵŝƐůƵũĞƌďŝƉƌĞĚŵĞƚŶũĞŶŝŚ
ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ŝ ŝnjǀŽƌ ŶũĞŶŝŚ njĂŬůũƵēĂŬĂ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚƵ ŝƐŬƵƐƚǀĂ ĚŽďŝũĞŶĂ ŬƌŽnj ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ 21 <ĂŬŽ đĞŵŽ ĚĂůũĞ ǀŝĚĞƚŝ͕ ƉƌŝůŝŬŽŵ ŝnjŶŽƓĞŶũĂ ƉƌŝŵĞĚďĞ Ž ŶĞŝƐƚŽƌŝēŶŽƐƚŝ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŬŽũĂ
ŶĂƐŽǀĚĞŝŶƚĞƌĞƐƵũĞ͕ŽǀĂŬǀŽŐůĞĚŝƓƚĞ ĚŽǀŽĚŝĚŽƉŽŐƌĞƓŶŝŚŝŵƉůŝŬĂĐŝũĂŝŶĞŵŽǎĞƐĞŽĚƌǎĂƚŝ͘
EĂ ƉŝƚĂŶũĞ ƓƚĂ ũĞ ƉƌĞĚŵĞƚ ŽƉƓƚĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ EĞƵƐƚƵƉŶŝ ŽĚŐŽǀĂƌĂ ĚĂ ƚŽ ŶŝũĞ ŵƵnjĞũ͖
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŶĞŵĂ ũĞĚĂŶ ƉƌĞĚŵĞƚ – ƐǀĂŬĂ ŽĚ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƉŽƐĞĚƵũĞ njĂƐĞďĂŶ͕ ƐŽƉƐƚǀĞŶŝ
ƉƌĞĚŵĞƚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ŝ njĂƐĞďŶĞ ŵĞƚŽĚĞ ƉŽnjĂũŵůũĞŶĞ ŽĚ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ EĂ ŽƉƓƚƵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵƐĞŶĂĚŽǀĞnjƵũƵƐůĞĚĞđĞŵƵnjĞŽůŽƓŬĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͗
;ϭͿ >ŽŐŝēŬŽŐŶŽƐĞŽůŽƓŬĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ 22 ŬŽũĂ ŽďƵŚǀĂƚĂ ;ĂͿ ƚĞŽƌŝũƵ ŝ ŵĞƚŽĚĞ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ ŝnjǀŽƌŶŝŚ
ŵĂƚĞƌŝũĂůĂƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚŐƌĂŶĂŶĂƵŬĞ͖ ;ďͿƚĞŽƌŝũƵŝŵĞƚŽĚĞēƵǀĂŶũĂŝŽƐŝŐƵƌĂǀĂŶũĂŝnjǀŽƌŶŽŐŵĂƚĞƌŝũĂůĂ͖
;ĐͿ ƚĞŽƌŝũƵ ŝ ŵĞƚŽĚĞ ŶĂƵēŶĞ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĞ ŝ ;ĚͿ ƚĞŽƌŝũĞ ŝ ŵĞƚŽĚĞ ŶĂƵēŶŝŚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ Ƶ ŵƵnjĞũƵ͘ KǀĂ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƐĞ ƐůƵǎŝ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŵĞƚŽĚĂŵĂ ƐǀŽũƐƚǀĞŶŝŵ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŵ ŶĂƵēŶŝŵ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂ
ƌĞƉƌĞnjĞŶƚŽǀĂŶŝŵƵŵƵnjĞũƐŬŽũƉƌĂŬƐŝŝŵĞƚŽĚĂŵĂŝŶĨŽƌŵĂƚŝŬĞ͘ 23
;ϮͿWĞĚĂŐŽƓŬĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ– ĨŽƌŵŝƌĂƚĞŽƌŝũƵŝŵĞƚŽĚĞƉŽƉƵůĂƌŝnjĂĐŝũĞŶĂƵēŶŽŐnjŶĂŶũĂŝǀƌĞĚŶŽƐƚŝ
ƵŵĞƚŶŝēŬŝŚĚĞůĂ͗ŐůĂǀŶƵƵůŽŐƵŽǀĚĞŝŵĂũƵƉĞĚĂŐŽƓŬĞŵĞƚŽĚĞ͘
;ϯͿ^ŽĐŝŽůŽƓŬĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ– ƚĞŽƌŝũĂĚƌƵƓƚǀĞŶĞƵůŽŐĞŵƵnjĞũĂ͕ŶũŝŚŽǀŝŚŬƵůƚƵƌŶŝŚŝŶĂƵēŶŝŚĨƵŶŬĐŝũĂ
– njĂƐŶŽǀĂŶĂŶĂŵĞƚŽĚĂŵĂƐŽĐŝŽůŽŐŝũĞ͘
;ϰͿ/ƐƚŽƌŝũƐŬĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ– ďĂǀŝƐĞŝƐƚŽƌŝũŽŵŵƵnjĞũĂ͕ŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞŝŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ďůŝƐŬĂŝƐƚŽƌŝũŝ
ŬƵůƚƵƌĞ͘
;ϱͿ'ƌƵƉĂƚĞŚŶŝēŬŝŚ͕ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŝŚ͕ĂĚŵŝŶŝƐƚƌĂƚŝǀŶŝŚƉŝƚĂŶũĂ͘
KǀĂ ƉŽĚĞůĂ ƐǀĞĚŽēŝ Ž ĚĂůĞŬŽƐĞǎƵđŽũ ĚĞnjŝŶƚĞŐƌĂĐŝũŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ƶ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͘
KŶĂ ũĞ ƌĂƓēůĂŶũĞŶĂ ŶĞ ƐĂŵŽ ŶĂ ĚǀĞ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ŐƌĂŶĞ͕ ŶĂ ŵŶŽƓƚǀŽ ƵnjĂũĂŵŶŽ ŶĞnjĂǀŝƐŶŝŚ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŝŶĂŝnjǀĞĚĞŶƵƵŽĚŶŽƐƵŶĂŶũŝŚŽƉƓƚƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵŶĞŐŽ͕ƚĂŬŽĜĞ͕ŝŶĂŶŝnjŵĞĜƵƐŽďŶŽƐůĂďŽ
ƉŽǀĞnjĂŶŝŚƚĂŬŽnjǀĂŶŝŚŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬŽũĞƵůĂnjĞƵƐĂƐƚĂǀŽǀĞƉŽƐůĞĚŶũĞ͘aƚĂǀŝƓĞ͕ŽǀĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ
ƐĞ ĚĞůĞ ŶĂ ũŽƓ ƵǎĞ͕ ƚĂŬŽĜĞ ƐůĂďŽ ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ƉŽǀĞnjĂŶĞ ƚĞŽƌŝũĞ ƐĂ ĚĂůĞŬŽƐĞǎƵđŽŵ ƐƉĞĐŝũĂůŝnjĂĐŝũŽŵ͘
WŽƐŵĂƚƌĂŶŽƐĂůŽŐŝēŬĞƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂŽǀĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞŝ ƚĞŽƌŝũĞ ďŝŵŽŐůĞ ĞŐnjŝƐƚŝƌĂƚŝƉŽƚƉƵŶŽƐĂŵŽƐƚĂůŶŽ
ƉŽƓƚŽũĞƉŽĚƉŽũĂŵŽƉƓƚĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƉŽǀĞnjƵũƵŝƐŬůũƵēŝǀŽƉƌĂŐŵĂƚŝēŶĞǀĞnjĞƵŽŬǀŝƌƵũĞĚŶŽŐƐŝƐƚĞŵĂ
ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŬĂŽƓƚŽũĞŵƵnjĞũƐŬĂƉƌĂŬƐĂ͘
ĞnjŝŶƚĞŐƌŝƓƵđŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ EĞƵƐƚƵƉŶŝ ũĞ ƐĂŵŝŵ ƚŝŵ ƵŶŝƓƚĂǀĂ ŬĂŽ njĂƐĞďŶƵ͕ ƐĂŵŽƐƚĂůŶƵ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶƵ ƉŽƓƚŽ ũŽũ ƵnjŝŵĂ ƐǀĞ ĂƚƌŝďƵƚĞ ƚĂŬǀĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͗ ũĞĚŝŶƐƚǀŽ ŶũĞŶŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ƐĂnjŶĂŶũĂ͕ ůŽŐŝēŬƵ
ŬŽŚĞnjŝũƵƐŝƐƚĞŵĂŶũĞŶŽŐnjŶĂŶũĂ͕ũĞĚŝŶƐƚǀŽŵĞƚŽĚĂ͘>ŝƓĞŶĂŽǀŝŚũĞĚŝŶƐƚĂǀĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂďŝǀĂ͕ƵƐƵƓƚŝŶŝ͕
ƉŽĚƌĞĜĞŶĂ͕ ƵƚŽƉůũĞŶĂ Ƶ ĚƌƵŐĞ ŶĂƵŬĞ ŝ ƉŽƐƚĂũĞ ƐĂŵŽ ŶũŝŚŽǀŽ ƉƌŽƓŝƌĞŶũĞ Ƶ ǀŝĚƵ ēŝƐƚŽ ƉƌĂŬƚŝēŶŽŐ
ƐƚƌƵēŶŽŐnjŶĂŶũĂ͘
dƌĞďĂ ƉƌŝŵĞƚŝƚŝ͕ ƓƚŽ ũĞ ƌĂŶŝũĞ ƵēŝŶŝŽ ^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ 24 ĚĂ ƐĞ ƉŽůũĞ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ǀŽĚĞđĞ ŵƵnjĞŽůŽƓŬĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ƚĂŬŽnjǀĂŶĞůŽŐŝēŬŽĞƉŝƐƚĞŵŽůŽƓŬĞ͕ŬĂŬŽŐĂũĞŽĚƌĞĚŝŽEĞƵƐƚƵƉŶŝ͕ƵƉƌĂǀŽƉŽĚƵĚĂƌĂƐĂƉŽůũĞŵ
ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͘DŽǎĞƐĞ͕ƐƚŽŐĂ͕ƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŝƚŝĚĂƐĞnjĂƐĂŵŽŐĂƵƚŽƌĂŶŝũĞƵ
ƉŽƚƉƵŶŽƐƚŝũĂƐŶŽŽĐƌƚĂůĂƐƵƓƚŝŶĂƌĂnjůŝŬĂŝnjŵĞĜƵŽǀĞĚǀĞŐƌĂŶĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ĚĂŵƵŐƌĂŶŝĐĞŝnjŵĞĜƵŶũŝŚ
ŶŝƐƵ ďŝůĞ ĚŽǀŽůũŶŽ ũĂƐŶĞ ŝ ƉƌĞĐŝnjŶĞ͘ Ϯϱ ^ĂŬƵƉůũĂŶũĞ njďŝƌŬŝ͕ ŶũŝŚŽǀŽ ēƵǀĂŶũĞ ŝ ŽďĞnjďĞĜŝǀĂŶũĞ͕ ŶũŝŚŽǀŽ
ĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞŝŶĂƵēŶĂŽďƌĂĚĂ Ϯϲ ŝŵĂũƵŬĂŬŽŵƵnjĞũƐŬŝƚĂŬŽŝŶĂƵēŶŝ Ϯϳ ƐŵŝƐĂŽƚĂŬŽĚĂđĞƌĂnjĚǀĂũĂŶũĞ
21
ͣ͘͘͘/njƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ΀͘͘͘΁ƉƌŽŝnjůĂnjĞŽĚƌĞĜĞŶŝnjĂŬůũƵēĐŝ͕ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂŝƉŽƚƌĞďĞŬŽũĞƐƵnjĂũĞĚŶŝēŬĞ
ƐǀŝŵŽďůĂƐƚŝŵĂŶĂƵŬĞƉƌŝŵĞŶũŝǀĂŶŝŵƵŵƵnjĞũŝŵĂ͞;:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϳͿ͘
22
dĂŬŽũĞŶĂnjŝǀĂĂƵƚŽƌƵƌĂĚƵ;:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Muzeum͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϳͿ͘hŽǀĚĞƉŽŵĞŶƵƚŽũƉŽƐůĞĚŶũŽũǀĞƌnjŝũŝŽǀĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŽǀĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŶĞŵĂ
ŶŝŬĂŬĂǀŶĂnjŝǀ͘
23
Ibid.
24
͘^ƚƌĂŶƐŬlj͕Pomér͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘Ϯϭϱ͘
Ϯϱ
KǀƵ ƚĞƓŬŽđƵ ũĞ ŶĂƐƚŽũĂŽ ĚĂ ƉƌĞǀĂnjŝĜĞ ĞŶĞƓ ;:͘ ĞŶĞƓ͕ O vztahu͕͘͘͘ ibid͕͘ Ɛ͘ ϭϭϯͿ njĂĚƌǎĂǀĂũƵđŝ ŝŶƚĞŐƌĂůŶŝ ŬĂƌĂŬƚĞƌ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ KƉƓƚĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŝ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƉŽ ŶũĞŵƵ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ŶĞ ĚǀĞ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ŐƌĂŶĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ǀĞđ ƐĂŵŽ ĚǀĂ ŶĂēŝŶĂ ƉƌŝůĂƐŬĂ ŝƐƚŝŵ
ŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂŵĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘ ZĂnjŵĂƚƌĂŶĞ Ɛ ƚĂēŬĞ ŐůĞĚŝƓƚĂ ƉŽƚƌĞďĂ ŝ ĐŝůũĞǀĂ ŵƵnjĞũĂ ďŝđĞ͕ Ɛ ĂƐƉĞŬĂƚĂ ďŝƚŶŝŚ njĂ ŵƵnjĞũƐŬƵ ƉƌĂŬƐƵ͕
ƐŚǀĂƚĂŶĞŬĂŽĐĞůŝŶĞĚŽŬƌĂnjŵĂƚƌĂŶĞƐƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂƉŽƚƌĞďĂŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚƵŵƵnjĞũƵ– ƐĂƐƉĞŬĂƚĂďŝƚŶŝŚnjĂĚĂƚƵŶĂƵŬƵ͘
WƌŝƉŝƐƵũƵđŝ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ŽƐŶŽǀŶĂ njŶĂēĞŶũĂ ŽǀŽŵ ƉŽƐůĞĚŶũĞŵ ƉƌŝůĂnjƵ͕ ĞŶĞƓŽǀĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ƐĞ Ƶ ŽƐƚĂůŝŵ ƐƚĂǀŽǀŝŵĂ ŝ ĚĂůũĞ ǀƌƚŝ Ƶ ŬƌƵŐƵ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞEĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͘
Ϯϲ
hƉŽĚĞůŝEĞƵƐƚƵƉŶŽŐĨƵŶŬĐŝũĂĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĂnjďŝƌŬŝũĞŽďƵŚǀĂđĞŶĂͣƚĞŽƌŝũŽŵŝŵĞƚŽĚĂŵĂŶĂƵēŶĞŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĞ͘͞hŽŬǀŝƌƵͣƚĞŽƌŝũĞŝŵĞƚŽĚĂ
ŶĂƵēŶŝŚŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂƵŵƵnjĞũƵ͞ĂƵƚŽƌŶĂǀŽĚŝŝĚĞŶƚŝĨŝŬĂĐŝũƵŝŬůĂƐŝĨŝŬĂĐŝũƵŽďũĞŬĂƚĂ͘

4
ŽǀŝŚ ĂƐƉĞŬĂƚĂ ŝ ƵƐƚĂůũŝǀĂŶũĞ ŶũŝŚŽǀĞ ǀĂǎŶŽƐƚŝ ƵǀĞŬ ďŝƚŝ ǀĞƓƚĂēŬŽ͕ njĂǀŝƐŶŽ ŽĚ ƉƌŝŚǀĂđĞŶĞ ƚĂēŬĞ ŐůĞĚŝƓƚĂ
;ŽĚ ŝnjĂďƌĂŶŽŐ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ ŽŬǀŝƌĂͿ͘ Ϯϴ <ĂŬǀĂ ƚĂēŬĂ ŐůĞĚŝƓƚĂ ƐĞ ŶĂůĂnjŝ Ƶ ŽƐŶŽǀŝ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͍
WŽƐƚĂǀůũĂũƵđŝ ŽǀŽ ƉŝƚĂŶũĞ ƐĞǎĞŵŽ ĚŽ ŶũĞŶŝŚ ŽƐŶŽǀĂ͕ njĂƉƌĂǀŽ͕ ĚŽ ƉŽůĂnjŶĞ ƚĂēŬĞ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ ĂƵƚŽƌĂ ŝ
ƉƌĞŵŝƐĂŬŽũĞŽŶƉƌŝŚǀĂƚĂ͖ŶũŝŚŵŽƌĂŵŽƚƌĂǎŝƚŝƵŶũĞŐŽǀŝŵƌĂŶŝũŝŵƌĂĚŽǀŝŵĂ͘
h ƌĂĚƵ ŝnj ϭϵϯϬ͘ ŐŽĚŝŶĞ͕ Ƶ ŬŽũĞŵ ƉŽ Ɖƌǀŝ ƉƵƚ ƵǀŽĚŝ ƉŽũĂŵ ŽƉƓƚĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ EĞƵƐƚƵƉŶŝ ƉŽƐƚĂǀůũĂũƵđŝ ƉŝƚĂŶũĞ ƓƚĂ ũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ ŶĂƵŬĂ ŝůŝ ƚĞŚŶŝŬĂ͕ Ƶ ƐƚǀĂƌŝ͕ ƉŽŬƌĞđĞ
ĂŶĂůŝnjƵƐĂĚƌǎĂũĂŵƵnjĞŽůŽƓŬŽŐnjŶĂŶũĂŝ ŶũĞŐŽǀĞƐƚƌƵŬƚƵƌĞĂůŝŶĞƉŽŬƌŝƚĞƌŝũƵŵŝŵĂƚĞŽƌŝũĞŶĂƵŬĞ͕ƓƚŽďŝ
ďŝůŽƐǀŽũƐƚǀŶĞŶŽ͕ŶĞŐŽƐĂŵŽƉŽƉƌĂŐŵĂƚŝēŶŝŵŬƌŝƚĞƌŝũƵŵŝŵĂ͕ŶũĞŶŝŵnjĂĚĂĐŝŵĂŝƉƌĂŬƚŝēŶŝŵĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ
ŬƌŽnj ŬŽũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ͣďƌŝŶĞ Ž ƐǀĞŵƵ ƓƚŽ ƐĞ ǀĞnjƵũĞ njĂ ƌĂĚ Ƶ ŵƵnjĞũŝŵĂ͘͞ Ϯϵ hůĂnjĞđŝ ĚĞƚĂůũŶŽ Ƶ ŽǀĞ
njĂĚĂƚŬĞ ŝ ĨƵŶŬĐŝũĞ͕ ŝ Ƶ ŽǀŽŵ ŝ Ƶ ĚƌƵŐŝŵ ƌĂĚŽǀŝŵĂ͕ ϯϬ ŽŶ ŶĞ ƉƌŽƵēĂǀĂ͕ Ƶ ƐƚǀĂƌŝ͕ ƐĂŵƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ŬĂŽ
ƐŝƐƚĞŵ njŶĂŶũĂ ǀĞđ ƐĂŵŽ ŵƵnjĞĂůŶĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͕ ŶĂƐůƵđƵũƵđŝ ŬŽũĂ ŽĚ ŶũŝŚ ŝŵĂũƵ Ă ŬŽũĂ ŶĞŵĂũƵ ŶĂƵēŶŝ
ŬĂƌĂŬƚĞƌ͘hnjĂǀŝƐŶŽƐƚŝŽĚƌĞnjƵůƚĂƚĂŽǀŝŚĂŶĂůŝnjĂ͕ƌĂnjůŝēŝƚŝŚƵƉŽũĞĚŝŶŝŵƌĂĚŽǀŝŵĂ͕ŵĞŶũĂŽũĞƐǀŽũƵŽĐĞŶƵ
ŬǀĂůŝĨŝŬĂĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ 31
<ŽŶƐƚĂƚƵũĞŵŽ͕ ĚĂŬůĞ͕ ĚĂ ũĞ ƉŽůĂnjŶĂ ƚĂēŬĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐĂŶĂůŝnjĂ ŵƵnjĞĂůŶŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ͕
ĂŶĂůŝnjĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŵƵnjĞũĂ͕ ŬƌĂƚŬŽ ƌĞēĞŶŽ – ĂŶĂůŝnjĂ ŵƵnjĞũĂ͘ dŽ ũĞ ŝ ĚĂůũĞ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŽŵ
ĚŝƌĞŬƚŝǀŽŵ ŝnjŶĞƚŽŵ Ƶ ũĞĚŶŽŵ ŽĚ ŬĂƐŶŝũŝŚ ƌĂĚŽǀĂ ŬŽũĂ ŐůĂƐŝ͗ ͣWƌĞ ŶĞŐŽ ƓƚŽ ƐĞ ƉŽnjĂďĂǀŝŵŽ ĂŶĂůŝnjŽŵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ŵŽƌĂŵŽŽďƌĂƚŝƚŝƉĂǎŶũƵŶĂƉŽũĂŵŵƵnjĞũĂ͕ũĞƌũĞŝnjŶ ŶũĞŐŽǀĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŝnjnjĂ ;ƐǀĞƉŽĚǀƵŬĂŽ
s͘'͘ͿƚƵĚĞůĂƚŶŽƐƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŶĂƐƚĂůĂ͘͞ 32 WŽŵĞŶƵƚŝĂƵƚŽƌ͕ĚĂŬůĞ͕ƌĂnjŵĂƚƌĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵŬĂŽƐƌĞĚƐƚǀŽ
ƌĂĚĂ Ƶ ŵƵnjĞũƵ͕ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐƵ ƐƌĞĚƐƚǀŽ ŝ njďŝƌ ƉƌĂǀŝůĂ͕ ŶŽƌŵŝ͕ ƵƉƵƚƐƚĂǀĂ͕ ŶĞ ŬĂŽ ŶĂƵŬƵ Ž ŵƵnjĞũƵ ;ͣƚŚĞ
ŵƵƐĞƵŵ ŝƐ ŶŽƚ Ă ƐƵďũĞĐƚ ŽĨ ƐƚƵĚLJ ŚĞƌĞ͞Ϳ ǀĞđ ŬĂŽ ƐƌĞĚƐǀŽ ŵƵnjĞũĂ͘ KƚƵĚĂ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ŬĂŬŽ ƐŵŽ ǀŝĚĞůŝ͕
ŵĞĜƵŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŵĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂŝƚĞŽƌŝũĂŵĂŬŽũĞƵůĂnjĞƵŶũŝŚŽǀƐĂƐƚĂǀŶĞŵĂŵĞƐƚĂnjĂƚĞŽƌŝũƵŵƵnjĞũĂ͘
^Ă ĂŶĂůŝnjŽŵ ŵƵnjĞũĂ ƐĞ͕ ŶĞƐƵŵŶũŝǀŽ͕ ǀĞnjƵũƵ ƉƌĞŵŝƐĞ ŬŽũĞ ĂƵƚŽƌ ƉƌŝŚǀĂƚĂ ŝ ŶĂ ŬŽũŝŵĂ njĂƐŶŝǀĂ
ƐǀŽũƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ WŽĚ ƉƌĞŵŝƐĂŵĂ ŽǀĚĞ ƉŽĚƌĂnjƵŵĞǀĂŵŽ ŽŶĞ ƚǀƌĚŶũĞ ŬŽũĞ ŝƐƉƵŶũĂǀĂũƵ
ƐůĞĚĞđĞ ƵƐůŽǀĞ͗ ;ĂͿ Ƶ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũŝŵĂ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ƐƵ ŶĞƉŽŚŽĚŶĞ ŬĂŽ ƉƌĞĚƵƐůŽǀŝ͖ ;ďͿ ŶĞ ŽĚŶŽƐĞ ƐĞ ŶĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵŬĂŽnjŶĂŶũĞ͖;ĐͿŶĞƐƉĂĚĂũƵƵŐƌƵƉƵƚǀƌĚŶũŝŬŽũĞƐĞŵŽŐƵĨŽƌŵƵůŝƐĂƚŝŶĂŽƐŶŽǀƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶĞƵŶũĞŐŽǀŽũŬŽŶĐĞƉĐŝũŝŶŝƚŝŝnjŶũĞƉƌŽŝƐƚŝēƵ͖;ĚͿƉƌŝŚǀĂđĞŶĞƐƵďĞnjƉŽƐĞďŶŽŐƌĂnjůŽŐĂ͘KŶŝ͕
ƐƚŽŐĂ͕ŝŵĂũƵŝŬĂƌĂŬƚĞƌƉĂƌŶŝŚƚĞnjĂ͕ƉƌŝŚǀĂđĞŶŝŚŬĂŽŽēŝŐůĞĚŶĞ͕ďĞnjŬŽũŝŚĂƵƚŽƌŶĞŵŽǎĞƉƌŝůŝŬŽŵŝnjƌĂĚĞ
ƐǀŽũĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ͘ /ƉĂŬ͕ ƚƌĞďĂ ŶĂƉŽŵĞŶƵƚŝ ĚĂ ƐĞ ŝnjŐƌĂĜƵũƵđŝ ũĞ ŶĞ ƉŽnjŝǀĂ ŶĂ ŶĞǀĞƌďĂůŶŽ͖ ŽŶĞ͕
ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ͕ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƐŬƌŝǀĞŶĞƉƌĞĚƵƐůŽǀĞŶũĞŐŽǀŽŐƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂŬŽũŝƐĞ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ŵŽŐƵƉƌŽŶĂđŝ
Ƶ ĂƵƚŽƌĞǀŝŵ ŝƐŬĂnjŝŵĂ ŶĂ ƚĞŵƵ ŵƵnjĞũĂ ŝ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ ŐĚĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ŬǀŝŶƚĞƐĞŶĐŝũƵ ŶũĞŐŽǀŝŚ
ŐůĞĚŝƓƚĂ͘
/njŐƌĂĜƵũƵđŝ ƐǀŽũƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ͕ ƐƚĂůŶŽ ũĞ ŬŽŶŬƌĞƚŝnjƵũƵđŝ ĚƵŐŝ Ŷŝnj ŐŽĚŝŶĂ͕ EĞƵƐƚƵƉŶŝ ũĞ ŶĂƉƵƓƚĂŽ
ƉƌĞŵŝƐƵ ;ŵŽƚŝǀĂĐŝŽŶƵ ƉƌĞŵŝƐƵͿ ĚĂ ƐĞ ͣƌĂĚ Ƶ ŵƵnjĞũƵ͕ ŬĂŽ ŝ ƐǀĂŬĂ ĚƌƵŐĂ ŽďůĂƐƚ ůũƵĚƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ŶĞ
ŵŽǎĞƌĂnjǀŝũĂƚŝďĞnjƐŽƉƐƚǀĞŶĞƚĞŽƌŝũĞ͘͞ 33 DƵnjĞŽůŽŐŝũĂƐĞŶĞŵŽǎĞƐǀĞƐƚŝŶĂēŝƐƚĂƉƌĂŬƚŝēŶĂƵŵĞđĂƉŽƓƚŽ
ƉƌĂŬƐĂ njĂƐŶŽǀĂŶĂ ƐĂŵŽ ŶĂ ƐǀĂŬŽĚŶĞǀŶŽŵ ŝƐŬƵƐƚǀƵ ŝ ůŝƓĞŶĂ ƚĞŽƌŝũƐŬŝŚ ŽƐŶŽǀĂ ŶĞ ďŝ ďŝůĂ Ƶ ƐƚĂŶũƵ ĚĂ
ŵƵnjĞũƐŬŽũƉƌĂŬƐŝŽƐŝŐƵƌĂŶũŽũƐǀŽũƐƚǀĞŶƵĚƌƵƓƚǀĞŶƵƵůŽŐƵŶŝĚĂŶĂƐŶŝƵďƵĚƵđŶŽƐƚŝ͘ 34
ĂůũĞ ƉƌĞŵŝƐĞ ǀĞđ ŝŵĂũƵ ŬĂƌĂŬƚĞƌ ƉƌĞĚƵƐůŽǀĂ njĂ ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĞ ŝ ŽĚŶŽƐĞ ƐĞ ŶĂ ŵƵnjĞũ ŝ ŶũĞŐŽǀĞ
njďŝƌŬĞ͘ WƌǀŽ͕ ŽǀĚĞ ƚƌĞďĂ ŶĂǀĞƐƚŝ ƉƌĞŵŝƐĞ ŬŽũĞ ŽĚƌĞĜƵũƵ ƉŽůũĞ ĚĞůŽǀĂŶũĂ ŵƵnjĞũĂ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ŬŽũŝŚ ƐĞ
ƌĂnjǀŝũĂũƵŶũĞŐŽǀĞĨƵŶŬĐŝũĞ͘

Ϯϳ
^ũĞĚŶĞƐƚƌĂŶĞ͕ŽŶĞƐůƵǎĞnjĂƌĞĂůŝnjĂĐŝũƵŽƐŶŽǀŶŝŚ͕ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŚ;ƐƉŽůũĂƓŶũŝŚͿĐŝůũĞǀĂŵƵnjĞũĂ͕ĂƐĚƌƵŐĞ͕ƐĞŽƐůĂŶũĂũƵŶĂnjŶĂŶũĞ ŝŶĂƵēŶĞŵĞƚŽĚĞ
ĂŶũŝŚŽǀĞƌĞnjƵůƚĂƚĞŬŽƌŝƐƚŝŶĂƵŬĂ͘
Ϯϴ
^ĂŵƵnjĞũƐŬĞƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂ͕ŽĚŶŽƐŶŽƐĂƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂnjĂĚĂƚĂŬĂŝĐŝůũĞǀĂŵƵnjĞũĂŬŽũŝnjĂŝƐƚĂŝŝnjůĂnjĞŝnjǀĂŶŽŬǀŝƌĂƉŽƚƌĞďĂƐĂŵĞŶĂƵŬĞ͕njŶĂŶũĞŝ
ŶĂƵēŶĞŵĞƚŽĚĞŵŽŐƵďŝƚŝƌĂnjŵĂƚƌĂŶĞŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽƐŽďnjŝƌŽŵŶĂŽƐŶŽǀŶĞĨƵŶŬĐŝũĞŵƵnjĞũĂŬŽũŝƌĞĂůŝnjƵũĞŶĂƌŽēŝƚĞƐǀƌŚĞŵƵnjĞũĂ͘^ƚĂēŬĞ
ŐůĞĚŝƓƚĂŶĂƵŬĞ– ŶĂƉƌŽƚŝǀ– ŵƵnjĞũƐŬĞĨƵŶŬĐŝũĞđĞ ďŝƚŝƚƌĞƚŝƌĂŶĞŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽƵƐŵŝƐůƵnjĂĚĂƚĂŬĂŝĐŝůũĞǀĂƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘
DĞĜƵƚŝŵ͕ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽŶĂƵēŶŝĂƐƉĞŬƚŝŝƐƉĞĐŝĨŝēŶŽŵƵnjĞũƐŬŝĂƐƉĞŬƚŝƐĞƵŵƵnjĞũƐŬŝŵĨƵŶŬĐŝũĂŵĂƉƌŽǎŝŵĂũƵĚŽƚĞŵĞƌĞĚĂƉŽƐƚĂǀůũĂŶũĞŐƌĂŶŝĐĞ
ŝnjŵĞĜƵŶũŝŚŝĚŽĚĞůũŝǀĂŶũĞũĞĚŶŝŚŽƉƓƚŽũŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝĂĚƌƵŐŝŚ͕ƉĂŬ͕ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŵĂŝŵĂŬĂŽƌĞnjƵůƚĂƚǀĞƓƚĂēŬƵŝŶĞƉƌĞĐŝnjŶƵ
ƉŽĚĞůƵ͘ ^ƚŽŐĂ͕ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŬŽũĂ ŝƐƚƌĂǎƵũĞ ĂƐƉĞŬƚĞ ŵƵnjĞũĂ ƚƌĞďĂ ĚĂ ŝnjďĞŐĂǀĂ ŽďĞ Ƶ ƐƵƓƚŝŶŝ ƉƌĂŐŵĂƚŝēŶĞ ƚĂēŬĞ ŐůĞĚŝƓƚĂ ŝ ĚĂ ƉƌŝŚǀĂƚŝ
ƐŽƉƐƚǀĞŶŝ͕ƌĞůĂƚŝǀŝnjƵũƵđŝƉŝƚĂŶũĞĚŽƐƵƓƚŝŶĞŵƵnjĞũĂ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝƉŽŐůĂǀůũĞ/yͿēŝũĂƐƵƐƉŽůũĂƓŶũĂŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂŶũĞŐŽǀŝnjĂĚĂĐŝŝĐŝůũĞǀŝ͘
Ϯϵ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϱŝƐůĞĚĞđĂ͘
ϯϬ
:͘ EĞƵƐƚƵƉŶlj͕ K otázce védecke práce v muzeich͕ ͣĂƐŽƉŝƐ EĄƌŽĚŶşŚŽ ŵƵnjĞĂ͟ ;ƉŽŐůĞĚĂƚŝ͗ ͣĂƐŽƉŝƐ EĄƌŽĚŶŝŚŽ͕͘͘͘͘͟ ibid͘Ϳ͘ 'ŽĚŝƓŶũĂŬ ϭϯϮ͕
ϭϵϲϯ͕Ɛ͘ϭϲϲ͖Muzeum͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϭ͘
31
sŝĚĞƚŝĨƵƐŶŽƚƵϳ͘
32
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Muzeum͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϰϳ͘
33
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕What͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲϯ͘
34
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕What͕͘͘͘ibid͕͘Ɛϭϱϴ͖Teorie͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϴ͘

ϱ
 ;ϭͿDƵnjĞĂůŶĞĨƵŶŬĐŝũĞƐĂŬƵƉůũĂŶũĂnjďŝƌŬŝ͕ŶũŝŚŽǀŽŐēƵǀĂŶũĂ͕ŽďƌĂĚĞŝƐƚĂǀůũĂŶũĂŶĂƌĂƐƉŽůĂŐĂŶũĞ
ƐĞŽĚǀŝũĂũƵƵ ŽŬǀŝƌƵŽĚƌĞĜĞŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚƵŵƵnjĞũƵ͘ ϯϱ hŽƉƓƚĞŶŽƌĞēĞŶŽ͕ŵƵnjĞũƐŬĂ
ƉƌĂŬƐĂ͕ŬĂŽĐĞůŝŶĂ͕ŽƉƐĞŐŽŵƐǀŽũĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝƉŽŬƌŝǀĂƐŬŽƌŽƐǀĞŽďůĂƐƚŝŶĂƵŬĞ͘ ϯϲ
EĂƌĞĚŶĂƉƌĞŵŝƐĂŽĚƌĞĜƵũĞŬĂƌĂŬƚĞƌŵƵnjĞũƐŬŝŚnjďŝƌŬŝ͕ŽƉĞƚƐƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂŶĂƵŬĞ͗
;ϮͿ DƵnjĞũƐŬĞ njďŝƌŬĞ ŶŝƐƵ ŶŝƓƚĂ ĚƌƵŐŽ ŶĞŐŽ ĐŝůũŶŽ ŝ ƐŝƐƚĞŵĂƚƐŬŝ ƐĂŬƵƉůũĂŶŝ ƌĞƐƵƌƐŝ ŝnjǀŽƌŶŝŚ
ŵĂƚĞƌŝũĂůĂƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ ϯϳ
^ǀĂŬŝ ŵƵnjĞũƐŬŝ ŽďũĞŬĂƚ ƐƉĂĚĂ Ƶ ƐĨĞƌƵ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđĞ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŝ
ƉƌǀŽďŝƚŶŽƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂŶũĞŶŝnjǀŽƌĂƚĞŬƉŽƚŽŵƉŽƐƚĂũĞŵƵnjĞũƐŬŝƉƌĞĚŵĞƚ͕ĞŬƐƉŽŶĂƚ͘EĞƉŽƐƚŽũĞnjďŝƌŬĞ
ŬŽũĞ ƉŽƐƚŽũĞ ƐĂŵĞ ƉŽ ƐĞďŝ͕ ŶĞnjĂǀŝƐŶŽ ŽĚ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ŝ ŝnjǀĂŶ ŶũŝŚ͘ ϯϴ WŽůĂnjĞđŝ ŽĚ ƚŽŐĂ ŵƵnjĞũŝ ƐƵ
ƐŚǀĂƚĂŶŝ ŬĂŽ ƐǀŽũĞǀƌƐŶĞ ĂƌŚŝǀĞ ŝnjǀŽƌĂ ƐĂnjŶĂŶũĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ŝ ƐĂ ēŝŵ ũĞ Ƶ ǀĞnjŝ
ŶĂƌĞĚŶĂƉƌĞŵŝƐĂ͗
;ϯͿhŶƵƚƌĂƓŶũĞͣƵƉƌĂǀůũĂŶũĞ͞ŵƵnjĞũƐŬŝŵnjďŝƌŬĂŵĂ͕ŽĚŶŽƐŶŽŶũŝŚŽǀŽƐĂŬƵƉůũĂŶũĞ͕ĞǀŝĚĞŶƚŝƌĂŶũĞ͕
ēƵǀĂŶũĞ͕ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĂ ŝ ŽďƌĂĚĂ ƐĞ njĂƐŶŝǀĂũƵ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŶĂ ŵĞƚŽĚĂŵĂ ŝ ƉƌŝŶĐŝƉŝŵĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ͕
njĂŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ ϯϵ
EĂǀĞĚĞŶĞƉƌĞŵŝƐĞĚĞůŝƐĂŵŽũĞĚĂŶŬŽƌĂŬŽĚĚŽǀŽĜĞŶũĂƵƉŝƚĂŶũĞƉŽƐƚŽũĂŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬĂŽ
ƚĞŽƌŝũĞŬŽũĂŝƐƉƵŶũĂǀĂnjĂĚĂƚŬĞƉƌĞĚǀŝĜĞŶĞnjĂŶũƵƵŵŽƚŝǀĂĐŝŽŶŽũƉƌĞŵŝƐŝ͘^ƚŽŐĂ͕ƉŽƓƚŽŵƵnjĞũŝĚĞůƵũƵƵ
ŽŬǀŝƌƵ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ŽďůĂƐƚŝ ŶĂƵŬĞ͕ ƉŽƓƚŽ ŶũŝŚŽǀĞ njďŝƌŬĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƌĞƐƵƌƐĞ ŝnjǀŽƌŶŝŚ ŵĂƚĞƌŝũĂůĂ
ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ͣƵƉƌĂǀůũĂŶũĞ͞ŶũŝŵĂƐĞŽĚǀŝũĂƉŽŶũŝŚŽǀŝŵƉƌŝŶĐŝƉŝŵĂŝŵĞƚŽĚĂŵĂ͕ƵƐŬůĂĚƵƐĂ
ŶũŝŚŽǀŝŵ ƉŽƚƌĞďĂŵĂ ŝ ĐŝůũĞǀŝŵĂ͖ ƓƚĂ ŽŶĚĂ njĂŝƐƚĂ ŽƐƚĂũĞ njĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ Ă ĚĂ ƚŽ ŶŝũĞ ƐĂŵŽ ŽŶŽ ƓƚŽ ũĞ
EĞƵƐƚƵƉŶŝŶĂnjǀĂŽͣƉƌĂŬƚŝēŶŝŽĚǀĂƌĂŬ͕ͣ͞ŝŶƐƚƌƵŬĐŝũĞnjĂƉƌĂŬƐƵ͍͞
ƵƚŽƌ͕ŝƉĂŬ͕ƉƌĞǀĂnjŝůĂnjŝŽǀƵďĂƌŝũĞƌƵƉƌŝŚǀĂƚĂũƵđŝƐůĞĚĞđĞĚǀĞƉƌĞŵŝƐĞ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ƚŽĚĂ͗
;ϰͿ DƵnjĞũ ũĞ ŝƐƚŽƌŝũƐŬŝ ƵƐůŽǀůũĞŶĂ ƉŽũĂǀĂ ŝ ŬĂŽ ƚĂŬǀĂ ŶĞŵĂ ƐŽƉƐƚǀĞŶĞ͕ ƐƉĞĐŝĨŝēŶĞ ƉŽƚƌĞďĞ ŝ
njĂŚƚĞǀĞ͕ƐŽƉƐƚǀĞŶĞĐŝůũĞǀĞŝnjĂĚĂƚŬĞŝēŝũĂ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũĂnjĂŚƚĞǀĂƐƉĞĐŝĨŝēŶĞŵĞƚŽĚĞ͕ƐƌĞĚƐƚǀĂŝƐŽƉƐƚǀĞŶƵ
ƚĞŽƌŝũƵ͘ ϰϬ
DƵnjĞũ ũĞ͕ ĚĂŬůĞ͕ ƐƉĞĐŝĨŝēŶĂ ƉŽũĂǀĂ ŝ ŶũĞŐŽǀĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ƐĞ ŶĞ ŵŽŐƵ Ƶ ƉŽƚƉƵŶŽƐƚŝ ƉŽĚƌĞĚŝƚŝ
ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŵŶĂƵēŶŝŵĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂ͘KŶũĞƐĂŵƉŽƐĞďŝƐƉĞĐŝĨŝēŶĂŽďůĂƐƚůũƵĚƐŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŬŽũĂďŝ͕Ƶ
ƐŬůĂĚƵƐĂŵŽƚŝǀĂĐŝŽŶŽŵƉƌĞŵŝƐŽŵ͕ƚƌĞďĂůŽĚĂƐĞƵƉƌĂǀůũĂƉƌĞŵĂƐŽƉƐƚǀĞŶŽũƚĞŽƌŝũŝ͘ƌƵŐĂũĞƐƚǀĂƌƓƚŽ
ũĞEĞƵƐƚƵƉŶŝƵƉƌĞƚŚŽĚŶŝŵƉƌĞŵŝƐĂŵĂnjŶĂƚŶŽŽŐƌĂŶŝēŝŽĂƵƚŽŶŽŵŝũƵŽǀĞŽďůĂƐƚŝĚĞůŽǀĂŶũĂƵŝŵĞŶĂƵŬĞ
ƓƚŽ͕ŬĂŬŽƐŵŽǀŝĚĞůŝ͕ŶŝũĞďŝůŽďĞnjƵƚŝĐĂũĂŶĂŬŽŶĐĞƉĐŝũƵŽƉƓƚĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
EĂƌĞĚŶĂƉƌĞŵŝƐĂŐůĂƐŝ͗
;ϱͿ^ƉĞĐŝĨŝēŶŽƐƚƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚƵŵƵnjĞũƵƉŽƚƉƵŶŽƐƵŽēƵǀĂŶĞƵ
ŽŬǀŝƌƵŶũĞŐĂĂůŝƐĞŽŶĞ͕ŝƉĂŬ͕ƉƌŝůĂŐŽĜĂǀĂũƵnjĂĚĂĐŝŵĂŝĐŝůũĞǀŝŵĂƐǀŽũƐƚǀĞŶŝŚnjĂŵƵnjĞũ͘ 41
/nj ŽǀĞ ƉƌĞŵŝƐĞ ƐĞ ƵŐůĂǀŶŽŵ ŝnjǀŽĚŝ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐĞ ŝnj
ƉƌĞƚŚŽĚŶŝŚŝnjǀŽĚŝŶũŝŚŽǀĂǀŽĚĞđĂƵůŽŐĂƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝŬĂŽĐĞůŝŶŝ͘
EĞ ƵůĂnjĞđŝ Ƶ ƌĞnjƵůƚĂƚĞ ĂŶĂůŝnjĞ ŵƵnjĞĂůŶŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ŬŽũĞ njĂ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƉŽůĂnjŶƵ
ƚĂēŬƵ Ƶ ŝnjŐƌĂĚŶũŝ ŶũĞŐŽǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝ ŶĞ ďĂǀĞđŝ ƐĞ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞŵ ůĞŐŝƚŝŵŝƚĞƚĂ ƉƌĞŵŝƐĂ
ŬŽũĞ ũĞ ƉƌŝŚǀĂƚŝŽ͕ ŽŶĂēŝŶƵ ŝnjƌĂĚĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŬŽũƵũĞ ĂƵƚŽƌŽĚĂďƌĂŽŵŽǎĞƐĞ ŝnjŶĞƚŝŶŝnjƉƌŝŵĞĚďŝēŝƐƚŽ
ĨŽƌŵĂůŶĞƉƌŝƌŽĚĞŝŬŽũĞǀĞđƐĂŵĞƉŽƐĞďŝƉŽƚŬŽƉĂǀĂũƵŝƐƉƌĂǀŶŽƐƚƌĞnjƵůƚĂƚĂĚŽďŝũĞŶŝŚŶĂƚŽŵƉƵƚƵ.
WƌǀŽ ƚƌĞďĂ ŝnjŶĞƚŝ ƉƌŝŵĞĚďƵ ĂŶƚŝĐŝƉĂĐŝũĞ ŬĂŬŽ ƌĞůĞǀĂŶƚŶĞ njĂ ĂŶĂůŝnjƵ ŵƵnjĞĂůŶŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ƚĂŬŽ ŝ
ŵĞƌŝƚŽƌĂŶƐĂĚƌǎĂũƉƌĞŵŝƐĂ͘ZĂnjŵŽƚƌŝŵŽŽďĂƐůƵēĂũĂƌĞĚŽŵ͘
sĞƌŽǀĂƚŶŽũĞŽēŝŐůĞĚŶŽŝŶĞŵŽǎĞƐĞƉƌŝŐŽǀŽƌŝƚŝƚŽŵĞĚĂďŝĂŶĂůŝnjĂŵƵnjĞĂůŶŝŚĨƵŶŬĐŝũĂƚƌĞďĂůŽ
ĚĂ ƐƉĂĚĂ Ƶ njĂĚĂƚŬĞ ƐĂŵĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ KǀĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ƐǀĞĚŽēĞ Ž ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũĂ ũĞ͕ ŬĂŬŽ
ƐĂĚƌǎŝŶƐŬŝ ƉŽŬĂnjƵũĞ ĐĞůŽŬƵƉŶĂ ŵƵnjĞŽůŽƓŬĂ ůŝƚĞƌĂƚƵƌĂ͕ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂůĂ ŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ƚƌĂĚŝĐŝŽŶĂůŶƵ
ƉƌĞĚŵĞƚŶƵ ŽďůĂƐƚ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ WƌĞĚŵĞƚŶĂ ŽďůĂƐƚ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ŶĂ ŬŽũƵ ƐĞ ŽĚŶŽƐĞ
ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂo ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝĂƵŽŬǀŝƌƵŬŽũŝŚƐĞŶĂůĂnjŝƐǀĂŬĂŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞũĞ͕ŶŝŵĂŶũĞŶŝǀŝƓĞ
ǀĞđ ƐĂŵĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŬĂŽ njŶĂŶũĞ͘ hŬŽůŝŬŽ͕ ĚĂŬůĞ͕ ƉƌǀĂ ƉƌĞĚŵĞƚŶĂ ŽďůĂƐƚ ŽĚŐŽǀĂƌĂ ŽĚƌĞĜĞŶŽũ ŶĂƵĐŝ͕
ϯϱ
KǀĂĨŽƌŵƵůĂĐŝũĂŽĚŐŽǀĂƌĂĚĞĨŝŶŝĐŝũŝŵƵnjĞũĂŬŽũƵũĞƉƌŝŚǀĂƚŝŽEĞƵƐƚƵƉŶŝ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Muzeum͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϬͿ͘
ϯϲ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲ͘
ϯϳ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Muzeum͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϭϬϰŝƐůĞĚĞđĂ͘
ϯϴ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Teorie͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϴ͘
ϯϵ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕K otázce͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϭϲ͖Teorie.͕͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϴ͖Vychova͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϴ͕ϭϲϭŝƐůĞĚĞđĂ͘
ϰϬ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕What͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲϳ͖Vychova.͕͘͘ibid.͕Ɛ͘ϭϱϴ͘
41
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϲ͘

ϲ
ŽŶĚĂ ĚƌƵŐĂ ŽĚŐŽǀĂƌĂ ŵĞƚĂŶĂƵĐŝ ;ŵŽǎĞ ƐĞ ŶĂnjǀĂƚŝ ŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂͿ͘ ZĂnjŵŝƓůũĂŶũĂ Ž ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ ŝ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŶũĞŶŽŐƚĞŽƌŝũƐŬŽŐƵƚĞŵĞůũĞŶũĂŶĞƐƉĂĚĂũƵ͕ĚĂŬůĞ͕ƵŶĂƵŬƵ;ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵͿŶĞŐŽƵŵĞƚĂŶĂƵŬƵ
;ŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵͿ͘EĞƵƐƚƵƉŶŝ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕njĂƉŽēŝŶũĞŝnjŐƌĂĚŶũƵŵĞƚĂŶĂƵŬĞŶĞƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞŵŽĚƌĞĜĞŶĞ
ŶĂƵŬĞ;ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞͿǀĞđƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞŵŶũĞŶĞƉƌĞĚŵĞƚŶĞŽďůĂƐƚŝ͘^Ăŵŝŵƚŝŵ͕ŶĂŶĞŽǀůĂƓđĞŶŶĂēŝŶƵůĂnjŝ
ƵŬŽŵƉĞƚĞŶĐŝũƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞũŽƓƉƌĞŶĞŐŽƓƚŽũƵũĞŬŽŶƐƚƌƵŝƐĂŽƉŽƐŽƉƐƚǀĞŶŽũŬŽŶĐĞƉĐŝũŝ͘dŽƉƌĞƚŚŽĚŝ
ŽŶŽŵĞƓƚŽďŝƚƌĞďĂůŽĚĂũĞnjĂĚĂƚĂŬŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝƐĂĐŝůũĞŵĚĂďƵĚĞƵƐƚĂŶũƵĚĂũĞƵŽƉƓƚĞĨŽƌŵŝƌĂ͘WĂĚĂ
Ƶ Žēŝ ĚĂ njĂƵnjŝŵĂ ŶĞ ŵĞƚĂŶĂƵēŶƵ ǀĞđ ŝƐŬůũƵēŝǀŽ ƉƌĂŐŵĂƚŝēŶƵ ƚĂēŬƵ ŐůĞĚŝƓƚĂ͘ EĞ ŽƚŬƌŝǀĂ ƓƚĂ ũĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŬŽũĂ͕ŝƉĂŬ͕ǀĞđƉŽƐƚŽũŝŝŵĂŶŝĨĞƐƚƵũĞƐĞŬƌŽnjƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬƵŶũĞŶĞůŝƚĞƌĂƚƵƌĞ͕ŶĞƉƌŽƵēĂǀĂũĞ
ƉƌĞŵĂŬƌŝƚĞƌŝũƵŵŝŵĂƚĞŽƌŝũĞŶĂƵŬĞŶĞŐŽũĞŬŽŶƐƚŝƚƵŝƓĞŝnjŶŽǀĂŝƵƐŬůĂĚƵƐĂƉŽƚƌĞďĂŵĂŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ
ŝ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ƐŽƉƐƚǀĞŶƵ ǀŝnjŝũƵ ŵƵnjĞũĂ͘ hŬŽůŝŬŽ ŵƵnjĞũ ŝƐƉƵŶũĂǀĂ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͕ ŽŶĚĂ ƐƵ ƐƚƌŽŐŽ
ŽĚƌĞĜĞŶŝ ƌĞƐƵƌƐŝ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ ŶĞŽƉŚŽĚŶŝŚ njĂ ŶũŝŚŽǀƵ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũƵ͘ WŽƓƚŽ ƐƵ ƚĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ njŶĂƚŶŽ
ŝnjĚŝĨĞƌĞŶĐŝƌĂŶĞŬĂŬŽƐĂŵĞƉŽƐĞďŝƚĂŬŽŝŶũŝŚŽǀŝŵƉŽĚƌĞĜŝǀĂŶũĞŵƉŽƚƌĞďĂŵĂƌĂnjŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕
ŽǀŝƌĞƐƵƌƐŝnjŶĂŶũĂŵŽƌĂũƵďŝƚŝĞŬǀŝǀĂůĞŶƚŶŽƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝĂŽĚĂƚůĞũĞũĞĚĂŶŬŽƌĂŬĚŽƌĂnjďŝũĂŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
ŶĂƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝŶĂŽƉƓƚƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵƐĂŶũĞŶŝŵŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŵĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂŝƚĞŽƌŝũĂŵĂ
ŬŽũĞƵůĂnjĞƵŶũĞŶƐĂƐƚĂǀ͘
^ĂƐǀŽũĞƐƚƌĂŶĞ͕ƐŬƵƉƉƌĞŵŝƐĂŬŽũĞEĞƵƐƚƵƉŶŝƉƌŝŚǀĂƚĂũĞŶŝŵĂŶũĞŶŝǀŝƓĞŶĞŐŽǀĞđŐŽƚŽǀĂǀŝnjŝũĂ
ŵƵnjĞũĂ͕ ŽĚƌĞĜĞŶĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞũĂ͘ ƵƚŽƌ ŝ ŽǀĚĞ͕ ŽƉĞƚ͕ ĂŶƚŝĐŝƉŝƌĂ njĂĚĂƚŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƉŽƓƚŽ
ŝnjŐƌĂĜƵũĞ ŶũĞŶƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ ŶĂ ŽŶŽŵĞ ƓƚŽ ďŝ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚĞ ƉƌĞĚŵĞƚ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŶũĞ
ƐĂŵĞ͘^ƚŽŐĂƐĞƐůŽďŽĚŶŽŵŽǎĞƉŽƐƚĂǀŝƚŝƉŝƚĂŶũĞŶĂŬŽũŽũŽƐŶŽǀŝƐĞŽǀĂǀŝnjŝũĂŵƵnjĞũĂĨŽƌŵŝƌĂůĂĂŬŽďŝ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ƐĞ ŬŽŶƐŝƚƵŝƓĞ ƐĂŵŽ ƉŽŵŽđƵ ŶũĞ͍ KĚŐŽǀŽƌ ƐĞ ŶĂŵĞđĞ ƐĂŵ͗ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ
njĚƌĂǀŽƌĂnjƵŵƐŬĞ͕ ƉƌĂŐŵĂƚŝēŶĞ ŝŶƚĞƌƉƌĞƚĂĐŝũĞ ŝƐŬƵƐƚĂǀĂ ƐŽƉƐƚǀĞŶĞ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ ĂƵƚŽƌĂ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ
ŶĂƵēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞŬŽũŽŵƐĞďĂǀŝ͘WŽƉƌŝŶĐŝƉƵͣŬŽƓƵůũĂũĞďůŝǎĂƚĞůƵ͞ƚĂŬŽƐŚǀĂđĞŶĂƐŽƉƐƚǀĞŶĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ
;Ƶ ŐŽƚŽǀŽũ ŬŽŶĐĞƉĐŝũŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ĚŽůĂnjŝ ĚŽ ƵŽƉƓƚĂǀĂŶũĂ͗ ƐǀĂŬĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂͿ ƉŽƐƚĂũĞ ŶĂĚƌĞĜĞŶ ēŝŶŝůĂĐ͕
ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ njĂ ĐŝůũĞǀĞ ŝ njĂĚĂƚŬĞ ŵƵnjĞũĂ Ă ŽŶ͕ ƉĂŬ͕ ďŝǀĂ ƐǀĞĚĞŶ ŶĂ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚ ĚĂƚĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘ h
ƐŬůĂĚƵƐĂŽǀĂŬǀŝŵƉƌŝůĂnjŽŵ͕EĞƵƐƚƵƉŶŝŐƌĂĚŝƐǀŽũƵŬŽŶĐĞƉĐŝũƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƐƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂ ŝŶƚĞƌĞƐĂŝ
ƉŽƚƌĞďĂ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ŝnjĚŝǎƵđŝ͕ ƐĂŵŝŵ ƚŝŵ͕ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝnjŶĂĚ ŽƉƓƚĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝ
ƉƌŝƉŝƐƵũƵđŝũŽũŐĞŶĞƌĂůŶŽƐĂŵŽƵƐůƵǎŶƵŝŶŽƌŵĂƚŝǀŶƵƵůŽŐƵ͘ 42 <ŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũƵŽŶƉƌĞĚůĂǎĞ
ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ͕ĚĂŬůĞ͕ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŝƐƚŝēŬŽƐŚǀĂƚĂŶũĞŵƵnjĞũĂŝƐƚŽŐĂũĞƵƉƌĂǀŽƵũĞĚŶŽũŽĚŶũĞŐŽǀŝŚǀĂƌŝũĂŶƚŝ
– ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽũ– ŵƵnjĞũŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚŶĂƵŬĞ͘
hnjŝŵĂũƵđŝ Ƶ Žďnjŝƌ ŽǀĞ ƉƌĂŐŵĂƚŝēŶĞ ŝnjǀŽƌĞ ǀŝnjŝũĞ ŵƵnjĞũĂ͕ ŶĂ ŬŽũŽũ EĞƵƐƚƵƉŶŝ njĂƐŶŝǀĂ ƐǀŽũƵ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝ ŶũĞŶƵ ƉŽĚƌĞĜĞŶƵ ƵůŽŐƵ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ŵƵnjĞũƐŬƵ ƉƌĂŬƐƵ͕ ŽǀŽũ ŬŽŶĐĞƉĐŝũŝ ƐĞ
ŵŽǎĞƐƚĂǀŝƚŝƐůĞĚĞđĂƉƌŝŵĞĚďĂ– ƉƌĂŬƚŝĐŝnjĂŵ͘ƵƚŽƌƐĞ͕ŶĂŝŵĞ͕ƵŵĞƐƚŽƚĞŽƌŝũƐŬŝŵǀŽĚŝēŝƐƚŽƉƌĂŬƚŝēŶŝŵ
ĐŝůũĞŵ͘ EŝũĞ ŵƵ ƐƚĂůŽ ĚŽ ŬŽŶƐƚŝƚƵŝƐĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĞŐŽ ŝƐŬůũƵēŝǀŽ ĚŽ ŶũĞŶŽŐ ƉƌŝůĂŐŽĜĂǀĂŶũĂ
ƉŽƚƌĞďĂŵĂ ƉƌĂŬƐĞ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶĞ ŬƌŽnj ƉƌŝnjŵƵ ƐŽƉƐƚǀĞŶĞ ǀŝnjŝũĞ ŵƵnjĞũĂ͘ WŽƓƚŽ ƚƵ ǀŝnjŝũƵ ǀĞđ ƉŽƐĞĚƵũĞ͕
EĞƵƐƚƵƉŶŝƵŽƉƓƚĞŶĞƉƌĞĚǀŝĜĂƵŽŬǀŝƌƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũƵƐƚǀĂƌĂŵĞƐƚŽnjĂƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞƐƵƓƚŝŶĞ͕ƉƌŝƌŽĚĞ
ŵƵnjĞũĂ͘ 43 DƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ ƚĂŬŽ͕ ŶĞ ƚƌĞďĂ ĚĂ ďƵĚĞ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ǀĞđ ƚƌĞďĂ ĚĂ ďƵĚĞ ƐĂŵŽ njďŝƌ
ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂŝnjƌĂnjŶŝŚŽďůĂƐƚŝnjŶĂŶũĂŬŽũĂƐƵŽĚŬŽƌŝƐƚŝƵŵƵnjĞũƐŬŽũƉƌĂŬƐŝ͘dĞŽƌŝũĂũĞĚŝŶŽƵ
ƐŵŝƐůƵƐƵēĞůũĂǀĂŶũĂƉŽũŵŽǀŶŽŐnjŶĂŶũĂŝƉƌĂŬƚŝēŶŽŐĚĞůŽǀĂŶũĂĂůŝͣƚĞŽƌŝũĞ͞ƚŽŐƚŝƉĂƐĞƐǀŽĚĞŶĂƐƚƌƵēŶĞ
ƵŵĞƓƚŶŽƐƚŝƐǀŝŚǀƌƐƚĂ͘ 44
^Ă ƉƌŝŵĞĚďŽŵ Ƶ ǀĞnjŝ ƐĂ ƉƌĂŬƚŝĐŝnjŵŽŵ ƉŽǀĞnjĂŶĂ ũĞ ŝ ŶĂƌĞĚŶĂ – ƉƌŝŵĞĚďĂ ƵŶŝǀĞƌnjĂůŝnjŵĂ.
DƵnjĞŽůŽŐŝũĂƉŽŬŽŶĐĞƉĐŝũŝEĞƵƐƚƵƉŶŽŐƚƌĞďĂĚĂũĞƵƐŵĞƌĞŶĂŶĂƐǀĞƓƚŽƐĞŽĚŶŽƐŝŶĂƌĂĚƵŵƵnjĞũƵŝ
ŶũĞŐŽǀƵ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝũƵ͕ ƉŽēĞǀ ŽĚ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ njďŝƌŬŝ ĚŽ ēŝƐƚŽ ĂĚŵŝŶŝƐƚƌĂƚŝǀŶŝŚ ƉŝƚĂŶũĂ͖ ƚƌĞďĂ ĚĂ ďƵĚĞ

42
ƵƚŽƌ ŶĞ ƵǀŝĜĂ ƐƵƉƌŽƚŶŽƐƚŝ ŝnjŵĞĜƵ ƚŽŐ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŝ ƉƌĞŵŝƐĂ ;ϱͿ ŝ ;ϲͿ ƉŽƓƚŽ ŵƵnjĞũ ŝŵĂ ƐŽƉƐƚǀĞŶĞ ƐƉĞĐŝĨŝēŶĞ njĂŚƚĞǀĞ͕ njĂĚĂƚŬĞ ŝ ĐŝůũĞǀĞ
;ƉƌĞŵŝƐĂ ϱͿ ŬŽũŝŵĂ ƐĞ ƉƌŝůĂŐŽĜĂǀĂũƵ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŬŽũĞ ĚĞůƵũƵ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ŶũĞŐĂ ;ƉƌĞŵŝƐĂ ϲͿ͖ ƐƚŽŐĂ ƐĞ ŶũĞŐŽǀĂ ƵůŽŐĂ ŶĞ njĂƐŶŝǀĂ ŝƐŬůũƵēŝǀŽ ŶĂ
ŶũŝŚŽǀŽũ ŝŶƚĞŐƌĂĐŝũŝ͕ ŬĂŬŽ ƚŽ ǀŝĚŝ EĞƵƐƚƵƉŶŝ ;:͘ EĞƵƐƚƵƉŶlj͕ What͕͘͘͘ ibid.͕ Ɛ͘ ϲϳͿ ǀĞđ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŶĂ ƚĂŬǀŽũ ŶũŝŚŽǀŽũ ŵŽĚŝĨŝŬĂĐŝũŝ ĚĂ ŶũŝŚŽǀĞ
ƌĂnjůŝēŝƚĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ŝ ƌĂnjůŝēŝƚŝ ŝŶƚĞƌĞƐŝ ĚŽďŝũĂũƵ ũĞĚĂŶ ƉŽĚƵĚĂƌĂŶ ƉƌĂǀĂĐ ŝ ũĞĚĂŶ ŶĂĚƌĞĜĞŶŝ Đŝůũ Ƶ ǀŝĚƵ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũĞ ƐƵƓƚŝŶĞ ŵƵnjĞũĂ͘ DĞĜƵƚŝŵ͕
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ũĞƵƚŽŵƐůƵēĂũƵĚƵǎŶĂĚĂƐĞƵƉƌǀŽŵƌĞĚƵďĂǀŝƉƌŝƌŽĚŽŵƚĞƉŽũĂǀĞƓƚŽďŝŽnjŶĂēĂǀĂůŽƉƌǀĞŶƐƚǀŽŽƉƓƚĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵŽĚŶŽƐƵ
ŶĂƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
43
hŽƐƚĂůŽŵ͕ĚƌƵŐĂēŝũĞŽĚ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ;͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Pomér͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϮϯϵͿŬŽũŝŬŽŶƐƚĂƚƵũĞĚĂďŝŽƐŶŽǀŶŝnjĂĚĂƚĂŬŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞ
ŽƚŬƌŝǀĂŶũĞŽŶŽŐĂƓƚŽƐǀĞĚŽēŝŽƐŵŝƐůƵŵƵnjĞũĂ͕ƓƚŽũĞŶũĞŐŽǀĂƐƵƓƚŝŶĂŝƵƐůŽǀůũĂǀĂƐǀĞŶũĞŐŽǀĞnjĂĚĂƚŬĞŝĐŝůũĞǀĞ͘
44
ͣdĞŽƌŝũĞ͞ ƚĞ ǀƌƐƚĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ǀĞƌďĂůŶĞ ƌĞĨůĞŬƐŝũĞ ƚŝŚ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ƐŬƵƉ ƉƌĂŬƚŝēŶŝŚ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ͕ ƵŐůĂǀŶŽŵ ŝnj ƌĂnjůŝēŝƚŝŚ ŽďůĂƐƚŝ͕ ƉƌĂŐŵĂƚŝēŶŽ
ƉŽǀĞnjĂŶŝŚũĞĚŝŶƐƚǀŽŵĚĞůŽǀĂŶũĂ͘dŽƐĞ͕ƵƐƚǀĂƌŝ͕ĚĞƓĂǀĂƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝŬŽũĂũĞƉŽŬŽŶĐĞƉĐŝũŝEĞƵƐƚƵƉŶŽŐƌĂnjďŝũĞŶĂŶĂnjĂƐĞďŶĞŵƵnjĞŽůŽƓŬĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞŝƚĞŽƌŝũĞŬŽũĞƵůĂnjĞƵŶũŝŚŽǀƐĂƐƚĂǀĂŬŽũĞƐƵƉŽǀĞnjĂŶĞƐĂŵŽƉƌĞŬŽŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ͘

ϳ
ŽĚƌĂnj͕ ŬĂŽ Ƶ ŽŐůĞĚĂůƵ͕ ŝĚĞũŶĞ ƐĨĞƌĞ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ Ƶ ŶũĞŶŝŵ ŶĂũƐŝƚŶŝũŝŵ ĚĞƚĂůũŝŵĂ͘ ϰϱ KƚƵĚĂ ƚĂ
ĂŶĂůŝƚŝēŬĂŝƐƉŝƚŝǀĂŶũĂĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŵƵnjĞũĂŽǀŽŐĂƵƚŽƌĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƉŽůĂnjŶƵƚĂēŬƵ͕ŬĂŵĞŶƚĞŵĞůũĂĐēŝƚĂǀĞ
ŶũĞŐŽǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ͘ KǀĞ ĂŶĂůŝnjĞ͕ ŝƉĂŬ͕ ƌĂnjďŝũĂũƵ ŝŶƚĞŐƌŝƚĞƚ ŵƵnjĞũĂ ŶĂ ƐŝƚŶŝũĞ ĞůĞŵĞŶƚĞ Ă ĂƚŽŵŝnjƵũƵđŝ
ŵƵnjĞũ ŽŶĞ͕ ƉĂŬ͕ ŐƵďĞ ŝnj ǀŝĚĂ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶƵ ĐĞůŝŶƵ͘ KǀĂŬĂǀ ƉƌŝůĂnj ŝŵĂ ŬĂŽ ƉŽƐůĞĚŝĐƵ ƌĂnjďŝũĂŶũĞ
ĐĞůŽŬƵƉŶĞ ŵƵnjĞŽůŽƓŬĞ ƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬĞ ŶĂ ƉŽƐĞďŶĂ ĂƚŽŵŝnjŝƌĂŶĂ ƉŝƚĂŶũĂ ŝ ŐƵďŝ ŶũŝŚŽǀƵ ƵnjĂũĂŵŶƵ
ƉŽǀĞnjĂŶŽƐƚ͘ h ǀĞnjŝ ƐĂ ƌĞēĞŶŝŵ͕ ^ƚƌĂŶƐŬŝ Ɛ ƉƌĂǀŽŵ ƉƌŝŵĞđƵũĞ ͣĚĂũĞ ƐŵŝƐĂŽ ŵƵnjĞũĂ ŶĞĚĞůũŝǀ͕ ĚĂ ũĞ ŽŶ
ũĞĚĂŶŝnjĂƚŽƐĞŶĞŵŽǎĞƐǀĞƐƚŝƐĂŵŽŶĂŶĂďƌĂũĂŶũĞĨƵŶŬĐŝũĂŬŽũĞŵƵnjĞũŝŵĂ͕ŵĂŬĂƌƚŽŶĂďƌĂũĂŶũĞďŝůŽ
ƐĂŵŽƉŽƐĞďŝǀĞŽŵĂĚĞƚĂůũŶŽ͘͞ ϰϲ
Eŝ ŽĚ ũĞĚŶĞ ŶĂƵŬĞ ƐĞ ŶĞ njĂŚƚĞǀĂ ĚĂ ƐǀŽũ ƉƌĞĚŵĞƚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ƐĂŐůĞĚĂǀĂ Ƶ Ɛǀŝŵ ŶũĞŐŽǀŝŵ
ĂƐƉĞŬƚŝŵĂĚŽŬŽũŝŚƐĞŵŽǎĞĚŽđŝŬƌŽnjŝƐŬƵƐƚǀŽ͘^ŵŝƐĂŽƐǀĂŬĞŶĂƵŬĞƐĞnjĂƐŶŝǀĂƵƉƌĂǀŽŶĂƐƉŽƐŽďŶŽƐƚŝ
ĂƉƐƚƌĂŚŽǀĂŶũĂŝnjĐĞůŝŶĞƉƌŽĐĞƐĂŝůŝƉŽũĂǀĂŽĚƌĞĜĞŶŝŚŝƐƚŽǀƌƐŶŝŚĂƐƉĞŬĂƚĂŝŬŽŶƐƚƌƵŝƐĂŶũĂŬƌŽnjƚĂũƉƌŽĐĞƐ
ĂƉƐƚƌĂŬƚŶŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ͕ ŽēŝƓđĞŶŽŐ ŽĚ ŵŶŽƓƚǀĂ ƚƌŝǀŝũĂůŶŝŚ ŝůŝ ƐůƵēĂũŶŝŚ ĂƐƉĞŬĂƚĂ ŝ ƌĞůĂĐŝũĂ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ
ƉƌŽƵēĂǀĂŶĞ ŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĞŝůŝƉƌĂǀŝůŶŽƐƚŝ͘^ƚŽŐĂ͕ ŶĞŵĂƌĂnjůŽŐĂĚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ďƵĚĞŶĞŽďŝēĂŶŝnjƵnjĞƚĂŬ
ŬŽũŝƐĞďĂǀŝͣƐǀŝŵŽŶŝŵƓƚŽƐĞǀĞnjƵũĞnjĂƌĂĚƵŵƵnjĞũƵ͕͞ŬĂŽƓƚŽǎĞůŝEĞƵƐƚƵƉŶŝ͘
EĂƌĞĚŶĂ ƉƌŝŵĞĚďĂ ƐĞ ŽĚŶŽƐŝ ŶĂ ŶĞƌĞƓŝǀŽƐƚ͗ ŶĞŵĂ ŶŝũĞĚŶŽŐ ŶĂēŝŶĂ ĚĂ ƐĞ ƌĂnjƌĞƓŝ ĚĂ ůŝ ũĞ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͕ njĂƐŶŽǀĂŶĂ ŶĂ ŽĚƌĞĜĞŶŽũ ǀŝnjŝũŝ ŵƵnjĞũĂ͕ ŝƐƉƌĂǀŶĂ ĚŽŬ ƐƵ ĚƌƵŐĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ –
njĂƐŶŽǀĂŶĞ ŶĂ ĚƌƵŐĂēŝũŝŵ ǀŝnjŝũĂŵĂ ŵƵnjĞũĂ – ŶĞŝƐƉƌĂǀŶĞ͘ Kǀŝŵ ƉŝƚĂŶũĞŵ đĞŵŽ ƐĞ ĚĞƚĂůũŶŝũĞ ďĂǀŝƚŝ Ƶ
ŶĂƌĞĚŶŽŵƉŽŐůĂǀůũƵĂŽǀĚĞđĞŵŽƐĞŽŐƌĂŶŝēŝƚŝƐĂŵŽŶĂŶĞŬŽůŝŬŽŶĞŽƉŚŽĚŶŝŚŽďũĂƓŶũĞŶũĂ͘
^ĐŝũĞŶƚŝēŬĂ ǀŝnjŝũĂ ŵƵnjĞũĂ͕ ŬŽũƵ ƉƌŝŚǀĂƚĂ EĞƵƐƚƵƉŶŝ͕ ƐĞ ŶĂĚŽǀĞnjƵũĞ ŶĂ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ Ƶ ǀŝĚƵ
ŶĂƵŬĞ͕ƉƌĞĐŝnjŶŽƌĞēĞŶŽ͕ŶũĞŶŝŚƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘EĂƵŬĂũĞ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ƐĂŵŽũĞĚĂŶ
ŽĚŵŽŐƵđŝŚƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂ͘DŽŐƵđĞƐƵŝƉŽƐƚŽũĞƌĂnjŶĞĚƌƵŐĞǀŝnjŝũĞŵƵnjĞũĂŬŽũĞƐĞŵĂŶŝĨĞƐƚƵũƵŝůŝƵ
ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũ ůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ ŝůŝ Ƶ ŬŽŶŬƌĞƚŶŝŵ͕ ƌĞĂůŝnjŽǀĂŶŝŵ ƉƌŽŐƌĂŵŝŵĂ ĚĞůŽǀĂŶũĂ ŬŽũŝ ƐĞ͕ ŝƉĂŬ͕ ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ
ĚƌƵŐĂēŝũĞ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶĞ ŽŬǀŝƌĞ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐƵ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ŽďƌĂnjŽǀĂŶũĞ͕ ǀĂƐƉŝƚĂŶũĞ͕ ŬƵůƚƵƌŶĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ͕
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĂ͕ ƉƌŽƉĂŐĂŶĚĂ ŝ ƐůŝēŶŽ͘ EŝũĞĚŶĂ ŽĚ ƚŝŚ ǀŝnjŝũĂ ŶŝũĞ Ŷŝ ǀŝƓĞ Ŷŝ ďŽůũĞ ƵƚĞŵĞůũĞŶĂ ŽĚ ŽƐƚĂůŝŚ
ƉŽƓƚŽũĞŝnjďŽƌŽĚƌĞĜĞŶŽŐƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐŽŬǀŝƌĂƵǀĞŬĂƌďŝƚƌĂƌĂŶ͘<ĂŬŽƐŽďnjŝƌŽŵŶĂƚŽŽĚůƵēŝƚŝŬŽũĂũĞŽĚ
ŶũŝŚŝƐƉƌĂǀŶĂ͍
WŽƐůĞĚŶũĂƉƌŝŵĞĚďĂŬŽũĂƐĞŵŽǎĞƐƚĂǀŝƚŝŽŬŽŶĐĞƉĐŝũŝEĞƵƐƚƵƉŶŽŐũĞŵĞƌŝƚŽƌŶĞƉƌŝƌŽĚĞŝŽĚŶŽƐŝ
ƐĞŶĂŶũĞŶƵĂŝƐƚŽƌŝēŶŽƐƚ͘<ĂŽƓƚŽnjŶĂŵŽ͕ŽƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂũĞƉŽƚŽũŬŽŶĐĞƉĐŝũŝŽŐƌĂŶĂŬƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƵĚǀŽũĂŬŽŵƐŵŝƐůƵ͗ŐĞŶĞƚŝēŬŽŵŝĞƉŝƐƚĞŵŽůŽƓŬŽŵ͘WƌŝŵĞĚďĂŽŬŽũŽũũĞŽǀĚĞƌĞēŽĚŶŽƐŝƐĞ
ŶĂ ŽǀƵ ƉƌǀƵ ŵĞĜƵnjĂǀŝƐŶŽƐƚ ŝnj ŬŽũĞ ƉƌŽŝnjůĂnjŝ ĚĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŵŽƌĂũƵ ďŝƚŝ ƉƌŝŵĂƌŶĞ Ƶ
ŽĚŶŽƐƵŶĂŽƉƓƚƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵŝŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵƵŽƉƓƚĞ͘dŽŽnjŶĂēĂǀĂĚĂĚŝƐƚŝŶŬƚŝǀŶŝĞůĞŵĞŶƚŝƵŵƵnjĞũƐŬŽũ
ƉƌĂŬƐŝ ŬŽũŝ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŵĂ͕ Ă ǀŽĚĞ ƉŽƌĞŬůŽ ŽĚ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŵ Ƶ ŶũĞŵƵ͕ ŵŽƌĂũƵ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ďŝƚŝ ƉƌŝŵĂƌŶĞ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ njĂũĞĚŶŝēŬĞ͕ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽ
ŵƵnjĞũƐŬĞ ĞůĞŵĞŶƚĞ͘ EĂũƉƌĞ ďŝ͕ ĚĂŬůĞ͕ ďŝůĞ ĚĂƚĞ ƉŽũĞĚŝŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ƐĂ ŶũŝŚŽǀŝŵ ƌĂnjůŝŬĂŵĂ Ă ƚĞŬ ďŝ ƐĞ
njĂƚŝŵ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ŶũŝŚ ƉŽũĂǀŝůŝ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽ ŵƵnjĞũƐŬŝ njĂũĞĚŶŝēŬŝ ĞůĞŵĞŶƚŝ͘ KǀĚĞ ƐĞ͕ ŝƉĂŬ͕ ũĂǀůũĂ ŽƐŶŽǀŶŽ
ƉŝƚĂŶũĞ͗ ŶĂ ŬŽũŝ ŶĂēŝŶ ũĞ ŽŶŽ ƓƚŽ ũĞ njĂũĞĚŶŝēŬŽ͕ ƓƚŽ ƐĞ ŝnjƌĂǎĂǀĂ ŬƌŽnj ũĞĚŝŶƐƚǀŽ njĂĚĂƚĂŬĂ ŝ ĐŝůũĞǀĂ͕ ŬƌŽnj
ƐǀƌŚƵŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ– ƵŽƉƓƚĞŶŽƌĞēĞŶŽ͕ŽŶŽƓƚŽēŝŶŝƐĂĚƌǎĂũŝĚĞũĞ ŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ– ŵŽŐůŽƉƌŽŝnjĂđŝ
ŝnjŽŶŽŐĂƓƚŽũĞŝnjĚŝĨĞƌĞŶĐŝƌĂŶŽũŽƓƉƌĞŶĞŐŽƓƚŽƐĞŝƉŽũĂǀŝůĂŽǀĂŝŶƚĞŐƌŝƓƵđĂŝĚĞũĂ͘ ϰϳ dƌĞďĂƉƌŝŚǀĂƚŝƚŝĚĂ
ƐĞŽŶĂƉŽũĂǀŝůĂƉŽĚŽŬƌŝůũĞŵƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬŽũĞƐƵƉŽĚŶũĞŶŝŵƵƚŝĐĂũĞŵƉŽēĞůĞ
ĚĂͣƉƌŽŝnjǀŽĚĞ͞ŽǀĞnjĂũĞĚŶŝēŬĞĞůĞŵĞŶƚĞŬŽũŝēŝŶĞŵƵnjĞũ;ŝůŝŵƵnjĞũƐŬƵƉƌĂŬƐƵͿ͘dŽďŝ͕ŝƉĂŬ͕ďŝůĂŝƐƚŽƌŝũƐŬŝ
ƉŽŐƌĞƓŶĂƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŬĂƉŽƓƚŽ ƵƌĞĂůŶŽƐƚŝƐƚǀĂƌŝƐƚŽũĞƐĂƐǀŝŵƐƵƉƌŽƚŶŽ͘<ĂŬŽƉŽŬĂnjƵũĞŝŝƐƚŽƌŝũĂŵƵnjĞũƐŬĞ
ƉƌĂŬƐĞŝƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚŶĂƵŬĂ͕ŽŶĂƐĞƵƉƌĂǀŽƉŽũĂǀŝůĂũŽƓƉƌĞ ĨŽƌŵŝƌĂŶũĂŽǀŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝnjŽǀĂŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŝ

ϰϱ
dŽŶŝũĞƐĂŵŽůŝēŶŝƐƚĂǀEĞƵƐƚƵƉŶŽŐǀĞđŽƉƓƚĂƚĞŶĚĞŶĐŝũĂŬŽũĂƐĞũĂǀůũĂƵŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ͕ƵŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŵƓŬŽůƐŬŝŵƉƌŽŐƌĂŵŝŵĂŝƵ
ƉŽŬƵƓĂũŝŵĂŶũĞŶĞƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĞ͘hŽǀŽŵƉŽƐůĞĚŶũĞŵƐůƵēĂũƵĞǀŝĚĞŶƚŶŝƉƌŝŵĞƌũĞƉŽŬƵƓĂũƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĞŬŽũƵƉƌĞĚůĂǎĞĞŶĞƓ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗:͘
ĞŶĞƓ͕Navrh na͕͘͘͘ibid͘Ϳ͘hŽŬǀŝƌƵƚŽŐͣƐŝƐƚĞŵĂ͞ƉƌŽŶĂđŝđĞŵŽƐǀĂĂĚŵŝŶŝƐƚƌĂƚŝǀŶĂŝŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶĂƉŝƚĂŶũĂŬĂŽƓƚŽƐƵƉůĂŶŝƌĂŶũĞ͕ďƵĚǎĞƚ͕
ƉůĂƚĞ ŝ ƐůŝēŶŽ͘ h ǀĞnjŝ Ɛ ƚŝŵ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ;͘ ^ƚƌĄŶƐŬlj͕ Pomér͕͘͘͘ ibid͕͘ Ɛ͘ ϮϯϴͿ ƉƌŝŵĞđƵũĞ ĚĂ ĞŶĞƓ ǀŝƓĞ ŶƵĚŝ ƉƌŽŐƌĂŵ ƉƌĂŬƚŝēŶŽŐ ƐƚƌƵēŶŽŐ
ƓŬŽůŽǀĂŶũĂŶĞŐŽƉƌĞĚůŽŐƐƚǀĂƌŶĞůŽŐŝēŬĞƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĞ͘
ϰϲ
͘^ƚƌĂŶƐŬlj͕Pomér͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘Ϯϯϴ͘
ϰϳ
KǀŽ ƉŝƚĂŶũĞ ƉƌŝŵĞđƵũĞ ŝ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ;͘ ^ƚƌĄŶƐŬlj͕ Pomér͕͘͘͘ ibid͕͘ Ɛ͘ ϮϯϳͿ ŝ ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞ͗ ͣ͘͘͘ KǀĂũ ƉƌŽŐƌĂŵ ;ƉŽĚ ͣƉƌŽŐƌĂŵŽŵ͞ ƉŽĚƌĂnjƵŵĞǀĂ
njĂĚĂƚŬĞ͕ ĐŝůũĞǀĞ͕ ƐǀƌŚƵ ŵƵnjĞũĂ – Ɖƌŝŵ͘ s͘ '͘Ϳ ŶŝũĞ ŶĂƐƚĂŽ ŝ ŶĞ ŶĂƐƚĂũĞ Ƶ ƉŽƐĞďŶŽŵ ƐŵŝƐůƵ͕ ƚũ͘ <ĂŽ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ƉƌŽŐƌĂŵ ŐĞŽůŽƓŬŽŐ͕
ĂƌŚĞŽůŽƓŬŽŐ͕ ĞƚŶŽŐƌĂĨƐŬŽŐ ŵƵnjĞũĂ ǀĞđ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŬŽŵƉůĞŬƐŶŽ͕ ŬĂŽ ƉŽũĂŵ ŵƵnjĞũĂ͘ dĞŬ ƐĞ ŝnj ƚĞ ĐĞůŝŶĞ ŝnjĚǀĂũĂũƵ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞ ŬŽŶŬƌĞƚŶĞ
ǀĂƌŝũĂŶƚĞ͘͞

ϴ
Ƶ ǀĞůŝŬŽũ ŵĞƌŝ ũĞ ĚŽƉƌŝŶĞůĂ ŶũŝŚŽǀŽŵ ƵƚĞŵĞůũĞŶũƵ͘ ϰϴ KǀƵ ƚǀƌĚŶũƵ đĞŵŽ ĚĞƚĂůũŶŝũĞ ŽďƌĂnjůŽǎŝƚŝ Ƶ
ŶĂƌĞĚŶŽŵƉŽŐůĂǀůũƵ͘
KĚƌĞĜƵũƵđŝ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ƐĂƐǀŝŵ ƵŽƉƓƚĞŶŽ͕ ŵŽǎĞŵŽ ũĞ ŽŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐĂƚŝ ŬĂŽ
ƉůƵƌĂůŝƐƚŝēŬƵ͕ ĚĞnjŝŶƚĞŐƌŝƐĂŶƵ͕ ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬƵ ŝ ƉƌĂŬƚŝēŶƵ͘ EũĞŶ ƉůƵƌĂůŝnjĂŵ ƐĞ njĂƐŶŝǀĂ ŶĂ ƉƌŝŚǀĂƚĂŶũƵ
ŵŶŽƓƚǀĂnjĂƐĞďŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ƌĂnjůĂŐĂŶũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶĂĚǀĞƉŽƐĞďŶĞŐƌĂŶĞ
– ƉƌŝƚŽŵ͕ŽƉƓƚƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵŶĂnjĂƐĞďŶĞŵƵnjĞŽůŽƓŬĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞĂŶũŝŚ͕ƉĂŬ͕ŶĂƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞƚĞŽƌŝũĞ– ũĞ
ŝnjƌĂnj ĚĞnjŝŶƚĞŐƌŝƓƵđĞŐ ƉƌŝƐƚƵƉĂ͘ ^ĐŝũĞŶƚŝnjĂŵ ƐĞ ŵĂŶŝĨĞƐƚƵũĞ Ƶ ƚƌŝ ŵŽŵĞŶƚĂ͗ ;ϭͿ Ƶ ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽŵ
ƐŚǀĂƚĂŶũƵŵƵnjĞũĂŬŽũŝũĞǀŝĚůũŝǀƵƉƌĞŵŝƐĂŵĂ͕;ϮͿƵƐŚǀĂƚĂŶũƵƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŬĂŽƐůƵǎďĞŶŝŚ
ŽƌŐĂŶĂŽĚƌĞĜĞŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚƵŵƵnjĞũŝŵĂ͕;ϯͿƵƐŚǀĂƚĂŶũƵŽƉƓƚĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬĂŽ
ŽŐƌĂŶŬĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ Ƶ ŐĞŶĞƚŝēŬŽŵ ŝ ĞƉŝƐƚĞŵŽůŽƓŬŽŵ ƐŵŝƐůƵ͘ WƌĂŬƚŝĐŝnjĂŵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ
EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ƐĞ ƵŽēĂǀĂ Ƶ ŶĂďƌĂũĂŶũƵ ŵƵnjĞŽůŽƓŬĞ ƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬĞ ŬĂŽ ŽĚƌĂnjĂ Ƶ ŽŐůĞĚĂůƵ ƐǀĞƵŬƵƉŶŽƐƚŝ
ƉŝƚĂŶũĂ ǀĞnjĂŶŝŚ ƐĂ ƉƌĂŬƐŽŵ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ Ɖƌŝ ēĞŵƵ ŶũĞŶĂ ĚĞƚĂůũŶĂ ĂŶĂůŝnjĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ƉŽůĂnjŶƵ
ŽƐŶŽǀƵnjĂŝnjŐƌĂĚŶũƵŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ͘EĂŽǀĂũŶĂēŝŶŬŽŶƐƚƌƵŝƐĂŶĂ͕ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŶŝũĞnjĂƐĞďŶĂŶĂƵŬĂǀĞđƐĂŵŽ
ͣƚĞŽƌŝũĂ͕ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂƌĂĚĂƵŵƵnjĞũƵ͞njĂƐŶŽǀĂŶĂŶĂŶĂƵēŶŽŵnjŶĂŶũƵƌĂnjŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘

Ϯ͘ŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝēŬĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂͣdĞnjĂ͞

h Tezama ŶĞŵĂēŬŝŚ ŵƵnjĞŽůŽŐĂ ϰϵ ƐƵ ďŝůĞ ēĞƚŝƌŝ ŐƌƵƉĞ Ƶ ŬŽũŝŵĂ ƐĞ ĨŽƌŵƵůŝƓĞ ĚĞĨŝŶŝĐŝũĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ŽĚƌĞĜƵũƵŶũĞŶƉƌĞĚŵĞƚŝŵĞƚŽĚĞŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂŶũĞŶĂƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĂ͘^ƚƌŽŐŽŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŵ
Tezama ƉƌĞƚŚŽĚŝƉŽŐůĂǀůũĞƉŽƐǀĞđĞŶŽŶĂƵēŶŽũĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũŝŝŶũĞŶŝŵŽďůĂƐƚŝŵĂŽĚŬŽũŝŚũĞĚŶƵ͕ƉŽƌĞĚ
ĂƌŚŝǀĂŝďŝďůŝŽƚĞŬĂ͕ēŝŶĞ– ƉƌĞŵĂŵŝƓůũĞŶũƵĂƵƚŽƌĂ– ŵƵnjĞũŝ͘
ŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ ŝŵĂ njĂ Đŝůũ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĞ͕ ēƵǀĂŶũĞ ŝ ŽďƌĂĜŝǀĂŶũĞ ŽƌŝŐŝŶĂůŶŝŚ
ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ ;ͣŽƌŝŐŝŶĂůĞ ^ĂĐŚnjĞƵŐĞŶ͞Ϳ  ŬŽũĞ ŝnjĂ ƐĞďĞ ŽƐƚĂǀůũĂũƵ ƉŽũĂǀĞ ŝ ƉƌŽĐĞƐŝ ŬŽũŝ ƐĞ ŽĚǀŝũĂũƵ Ƶ
ƉƌŝƌŽĚŶŽũ ŝ ĚƌƵƓƚǀĞŶŽũ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͘ ϱϬ ƌŚŝǀĂ ƐĞ ďĂǀŝ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĞŵ ƉŝƐĂŶŝŚ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ͕ ďŝďůŝŽƚĞŬĞ –
ƓƚĂŵƉĂŶŝŚ ƉŝƐĂŶŝŚ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ͕ ŵƵnjĞũŝ – ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŝŚ͕ ŝŬŽŶŽŐƌĂĨƐŬŝŚ ŝ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ƉŝƐĂŶŝŚ
ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ͘ ϱϭ
^ůŝēŶŽ ŶĂǀĞĚĞŶŝŵ ŽďůĂƐƚŝŵĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ ŽďƌĂnjŽǀĂůĞ ƐƵ ƐĞ ƚƌŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ
;ͣŽŬƵŵĞŶƚĂƚŝŽŶƐǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚĞŶ͞Ϳ͗ ĂƌŚŝǀŝƐƚŝŬĂ͕ ďŝďůŝŽƚĞŬĂƌƐƚǀŽ ŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͘ KŶĞ ƉŽƐĞĚƵũƵ
njĂũĞĚŶŝēŬĞ ŽƐŶŽǀŶĞ njĂĚĂƚŬĞ ŬĂŬŽ Ƶ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŵ ƚĂŬŽ ŝ – ƉŽƐƌĞĚŶŽ ŝůŝ ŶĞƉŽƐƌĞĚŶŽ – Ƶ ǀĂƐƉŝƚŶŽŵ ŝ
ŽďƌĂnjŽǀŶŽŵ ĚŽŵĞŶƵ͘ DĞĜƵƐŽďŶŽ ƐĞ ƌĂnjůŝŬƵũƵ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ƉŽ ƉƌĞĚŵĞƚƵ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ŝ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŵ
ŵĞƚŽĚĂŵĂ͖ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝŬĂ ŵƵnjĞũĂ ũĞ ŵĞƚŽĚĂ ƉƌƵǎĂŶũĂ ŶĂ ƵǀŝĚ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ ƉƵƚĞŵ ŝnjůŽǎďĞ ĚŽŬ ƐƵ
ĂƌŚŝǀƐŬĞŝďŝďůŝŽƚĞēŬĞŝnjůŽǎďĞŵŽŐƵđĞĂůŝŶŝƐƵƚŝƉŝēŶĞ͘ ϱϮ
/njŶĞƚƉƌĞŐůĞĚƐƚƌƵŬƚƵƌĞŽďƌĂĚĞŝƐĂĚƌǎĂũĂ/ƉŽŐůĂǀůũĂũĂƐŶŽŐŽǀŽƌĞŽƚŽŵĞĚĂƐƵĂƵƚŽƌŝƉƌŝůĂnjŝůŝ
ĨŽƌŵƵůŝƐĂŶũƵ ƐǀŽũĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ŐŽƚŽǀĞ ŝ ĂƌďŝƚƌĂƌŶŽ ƉƌŝŚǀĂđĞŶĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ
ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ũĞĚŶŽŐ ŽĚ ƚƌŝ ŝŶƚƌƵŵĞŶƚĂ ŶĂƵēŶĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͘ EĂ ŝƐƚŝ ŶĂēŝŶ ŽŶŝ ĚĞĨŝŶŝƓƵ ŵƵnjĞũ ŶĂ
ƐĂŵŽŵƉŽēĞƚŬƵ//ƉŽŐůĂǀůũĂƉŽƐǀĞđĞŶŽŐŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ͘ ϱϯ WƌŝŚǀĂƚĂũƵ͕ĚĂŬůĞ͕ƉŽƚƉƵŶŽŶĂƐƵŵŝēŶŽŽĚƌĞĜĞŶŝ
ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŽŬǀŝƌ– ĂnjĂŶũŝŚũĞƚŽŽďůĂƐƚĚĞůŽǀĂŶũĂŬŽũĂƐĞŶĂnjŝǀĂŶĂƵēŶĂĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĂ ϱϰ – ƐƚĞƚĂēŬĞ

ϰϴ
hƉŽƌĞĚŝƚŝ͗t͘'ůƵnjŝŷƐŬŝ͕WŽũħĐŝĞƉƌnjĞĚŵŝŽƚƵŵƵnjĞĂůŶĞŐŽĂƉŽĐnjČƚŬŝŵƵnjĞĂůŶŝĐƚǁĂ͕ͣDƵnjĞĂůŶŝĐƚǁŽ͕͟ϭϵϳϯ͕ďƌ͘Ϯϭ͘
ϰϵ
hƉŽƌĞĚŝƚŝĨƵƐŶŽƚƵϭ͘
ϱϬ
Entwurf... ͕ibid͕͘Ɛ͘ϴ͖ǀŝĚĞƚŝ͕ƚĂŬŽĜĞ͕Ɛ͘ϮϬ;ƚĂēŬĂϭͿ͗ͣhŶƚĞƌĚĞŵdĞƌŵŝŶƵƐKƌŝŐŝŶĂůĞ^ĂĐŚnjĞƵŐĞŶǁĞƌĚĞŶĂůůĞ΀͘͘͘΁ƌŐĞďŶŝƐƐĞƵŶĚĞƵŐŶŝƐƐĞ
ŽďũĞŬƚŝǀĞƌ ŶƚǁŝĐŬůƵŶŐƐƉƌŽnjĞƐƐĞ ĚĞƐ EĂƚƵƌ ƵŶĚ ĚĞƐ ŐĞƐĞůůƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞŶ >ĞďĞŶƐ ǀĞƌƐƚĂŶĚĞŶ͘͘͘͞ ͣWŽĚ ƚĞƌŵŝŶŽŵ ŽƌŝŐŝŶĂůŶĂ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀĂ
podrazumevaju se svi ΀͘͘͘΁ rezultati i dokazi objektivnih ranjǀŽũŶŝŚƉƌŽĐĞƐĂƉƌŝƌŽĚĞŝĚƌƵƓƚǀĞŶŽŐǎŝǀŽƚĂ͘͞
ϱϭ
KǀŽũ ƉŽũĂǀŝ ƐĞ ŵŽǎĞ ƉƌŝŐŽǀŽƌŝƚŝ ĚĂ͕ ŽƐůĂŶũĂũƵđŝ ƐĞ ƐĂŵŽ ŶĂ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶĞ ŬƌŝƚĞƌŝũƵŵĞ ;ĂƌŚŝǀĞ͕ ďŝďůŝŽƚĞŬĞ͕ ŵƵnjĞũŝͿ͕ ŶĞ ƌĂnjůŝŬƵũĞ ũĂƐŶŽ
ŵĂƚĞƌŝũĂůŶĞ ŽďůĂƐƚŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͘ ƌŚŝǀĂ ŶĞ ƉƌŝŬƵƉůũĂ ƐĂŵŽ ƌƵŬŽƉŝƐŶĞ ŝnjǀŽƌĞ͕ ďŝďůŝŽƚĞŬĞ ƐĂŵŽ ƓƚĂŵƉĂŶĞ – ŝ ũĞĚŶĞ ŝ ĚƌƵŐĞ ƉƌŝŬƵƉůũĂũƵ
ƉŝƐĂŶĞ ŝnjǀŽƌĞ njĂ ŬŽũĞ ũĞ ďŝƚŶĂ ĨŽƌŵĂ ƉƌĞŶŽƓĞŶũĂ ;ƌĞēŝŵĂͿ Ă ŶĞ ĨŽƌŵĂ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŽŐ ŶŽƐŝŽĐĂ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĞ ;ƓƚĂŵƉĂ͕ ƌƵŬŽƉŝƐͿ͘ EĞĂĚĞŬǀĂƚĂŶ
ŬƌŝƚĞƌŝũƵŵƉŽĚĞůĞŽŵŽŐƵđĂǀĂĚĂƐĞƵŽďůĂƐƚŵƵnjĞũƐŬĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞƵǀƌƐƚĞŝƉŝƐĂŶŝŝnjǀŽƌŝƓƚŽŶĂůĂǎĞĂƵƚŽƌŝŵĂĚĂŬŽŶƐƚĂƚƵũƵĚĂƐĞƵƉƌĂŬƐŝ
ŽďůĂƐƚŝĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞƵnjĂũĂŵŶŽƵŬƌƓƚĂũƵ;Entwurf...͕ibid͕͘Ɛ͘ϵ͕ƚĂēŬĂĐͿ͘
ϱϮ
Ibid.͕Ɛ͘ϵ͘
ϱϯ
Ibid.͕Ɛ͘ϭϭ͖ĚĞĨŝŶŝĐŝũĂĚĂƚĂƵĨƵƐŶŽƚŝϮϰƵ///ƉŽŐůĂǀůũƵ͘
ϱϰ
KǀĂũƚĞƌŵŝŶũĞǀŝƓĞnjŶĂēĂŶ͗ƵũĞĚŶŽŵnjŶĂēĞŶũƵͣĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĂũĞŝƐƚŽƓƚŽŝĚŽůƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĂĚĞůĂƚŶŽƐƚ͕͞ƵĚƌƵŐŽŵ– ͣŽďůĂƐƚnjŶĂŶũĂŝůŝŶĂƵŬĞ
ŬŽũĂ ƵƐƚĂůũƵũĞ ƚĞŽƌŝũƐŬĞ ŽƐŶŽǀĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ŶũĞŶƵ ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũƵ ŝ ƚĞŚŶŝŬƵ͕͞ Ƶ ƚƌĞđĞŵ – ͣnjďŝƌ ŝ ƐƉŝƐĂŬ ĚŽŬƵŵĞŶĂƚĂ͞ –
ĞŵďƌŽǀƐŬĂ;D͘ĞŵďƌŽǁƐŬĂ͕Dokumentacja i informacja naukowa͕tĂƌƐnjĂǁĂ͕ϭϵϲϱ͕Ɛ͘ϯͿ͘hŽǀŽŵĚƌƵŐŽŵnjŶĂēĞŶũƵđĞŵŽŬŽƌŝƐƚŝƚŝŶĂnjŝǀ
ͣĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬĂ͘͞

ϵ
ŐůĞĚŝƓƚĂ ĚĞĨŝŶŝƓƵ ŵƵnjĞũ ŝ ƚĞŬ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ ƚŽŵ ĚĞĨŝŶŝĐŝũŽŵ ƌĞĨůĞŬƚƵũƵ ŶũŝŚŽǀƵ ǀŝnjŝũƵ ŵƵnjĞũĂ͕ ŝnjŐƌĂĜƵũƵ
ƐǀŽũƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬĂŽ ũĞĚŶĞ ŽĚ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ dĂŬŽ ďŝ͕ ƉŽ ŶũŝŚŽǀŽŵ
ƐŚǀĂƚĂŶũƵ͕ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ďŝůĂ ũĞĚĂŶ ŽĚ ƐĞŐŵĞŶĂƚĂ ƚĞŽƌŝũĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ – ĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬĂ
;ŝŶĨŽƌŵĂƚŝŬĂͿ͘
WƌĞŵĂƉŽŵĞŶƵƚŽũŬŽŶĐĞƉĐŝũŝƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞũĞĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚƐƉĞĐŝĨŝēŶĞŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞŝ
ƚĂ ŽďůĂƐƚ͕ njĂƉƌĂǀŽ͕ ŶĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ƉƌĞĚŵĞƚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ŶŝũĞĚŶĞ ĚƌƵŐĞ ŶĂƵēŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘ ϱϱ hŽƉƓƚĞŶŽ
ƵnjĞǀƓŝ͕ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂďŝƚƌĞďĂůŽĚĂƐĞďĂǀŝƐǀŝŵƉƌŽďůĞŵŝŵĂǀĞnjĂŶŝŵnjĂƌĞĂůŝnjĂĐŝũƵnjĂĚĂƚĂŬĂŵƵnjĞũĂ͘KŶĂ
ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjƵũĞƚĞnjĂĚĂƚŬĞŝƵŽƉƓƚĂǀĂŝƐŬƵƐƚǀĂŬŽũĂŝnjŶũŝŚƉƌŽŝƐƚŝēƵƵǀŝĚƵƐŝƐƚĞŵĂƚĞŽƌŝũƐŬŝŚƚǀƌĚŶũŝ͘ ϱϲ
ĂĚĂĐŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƐƵ ŶĂǀĞĚĞŶŝ Ƶ Tezama ĚĞƚĂůũŶŽ͕ Ăůŝ ŚĂŽƚŝēŶŽ͕ ƚĂŬŽ ĚĂ ƐŵŽ ŝŚ ƌĂĚŝ ďŽůũĞ
ƉƌĞŐůĞĚŶŽƐƚŝ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjŽǀĂůŝ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝēŬŝŵ ŬĂƌĂŬƚĞƌŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƉƌĞĚůŽǎĞŶĞ Ƶ
Tezama.
dĂŬŽ͕ƵnjĂĚĂƚŬĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƐƉĂĚĂũƵ͗
/͘ hŽĚŶŽƐƵŶĂŵĂƚĞƌŝũĂůŶĂƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀĂ– ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ
;ĂͿŶũŝŚŽǀĂŵĞƐƚĂƵĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶŽŵƉƌŽĐĞƐƵ͕
;ďͿŶũŝŚŽǀĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞǀƌĞĚŶŽƐƚŝƐŽďnjŝƌŽŵŶĂƚĂũƉƌŽĐĞƐ͕
;ĐͿŶũŝŚŽǀĞŝŶĨŽƌŵĂƚŝǀŶĞǀƌĞĚŶŽƐƚŝƵŬŽŶƚĞŬƐƚƵŝnjůŽǎďĞ͗
//;ϮͿ͕///;ů͕Đ͕ĨͿ͘ ϱϳ
//͘ hŽĚŶŽƐƵŶĂŵĞƚŽĚĞŝƚĞŚŶŝŬĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ
;ϭͿƵŽďůĂƐƚŝƐĂŬƵƉůũĂŶũĂƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ– ĞůĂďŽƌĂĐŝũĂ
;ĂͿƉƌŝŶĐŝƉĂƐĞůĞŬĐŝũĞƉƌŽĐĞƐĂŬŽũĞƚƌĞďĂĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂƚŝ͕
;ďͿƉƌŝŶĐŝƉĂƐĞůĞŬĐŝũĞƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂŬŽũĞƚƌĞďĂƐĂŬƵƉůũĂƚŝ͕
;ĐͿƉƌŝŶĐŝƉĂƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĞnjďŝƌŬŝĚĂƚĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞŽďůĂƐƚŝ͕
;ĚͿŬůĂƐŝĨŝŬĂĐŝŽŶĞŶŽŵĞŶŬůĂƚƵƌĞ͗
///;ϭĂ͕ďͿ͕/s;ϭͿ͕s;ϯĂ͕ϲĞͿ
;ϮͿƵŽŬǀŝƌƵŽďƌĂĚĞƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ– ŽďƌĂĚĂ
;ĂͿŵĞƚŽĚĂŝƐŝƐƚĞŵŝŶǀĞŶƚĂƌŝnjĂĐŝũĞ͕
;ďͿŵĞƚŽĚĂŝƐŝƐƚĞŵŬĂƚĂůŽŐŝnjŽǀĂŶũĂ͗
/s;ϭͿ͕s;ϯϬͿ
;ϯͿƵŽŬǀŝƌƵŽƐŝŐƵƌĂǀĂŶũĂƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ– ŝnjƌĂĚĂ
;ĂͿŵĞƚŽĚĂŬŽŶnjĞƌǀĂĐŝũĞ͕ƌĞƐƚĂƵƌĂĐŝũĞŝƉƌŝƉƌĞŵĞ͕
;ďͿŵĞƚŽĚĂƐŬůĂĚŝƓƚĞŶũĂŝƐŬůĂĚŝƓŶŽŐƐŝƐƚĞŵĂ͗
//;ϮͿ͕/s;ϭ-ϮͿ͕s;ϯď͕ĐͿ
;ϰͿƵŽŬǀŝƌƵƐƚĂǀůũĂŶũĂƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂŶĂƵǀŝĚ͗
;ĂͿƵƐƚĂůũŝǀĂŶũĞƐƉĞĐŝĨŝēŶŝŚĐŝůũĞǀĂŝnjůĂŐĂŶũĂ͕
;ďͿŝnjƌĂĚĂŵĞƚŽĚĂ͕ƉƌŝŶĐŝƉĂŝŶŽƌŵŝƉƌĂǀůũĞŶũĂŝnjůŽǎďĞ͕
;ĐͿ ŝnjƌĂĚĂ ŵĞƚŽĚĂ ŽďƌĂnjŽǀŶŽŐ ŝ ƉƌŽƉĂŐĂŶĚŶŽŐ ƌĂĚĂ͕ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ
ŵƵnjĞũƐŬĞƉƵďůŝŬĞ͗
//;ϮͿ͕/s;ϯͿ͕s;ϰͿ͘
///͘ hŽĚŶŽƐƵŶĂĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶŽƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ;ŵƵnjĞũͿ͗
;ĂͿŝnjƌĂĚĂƉƌŝŶĐŝƉĂ͕ŵĞƚŽĚĂŝŶŽƌŵŝŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝũĞŵƵnjĞũĂ͕
;ďͿŝnjƌĂĚĂƉƌŝŶĐŝƉĂũĞĚŝŶƐƚǀĞŶĞŝĐĞůŽǀŝƚĞŵƌĞǎĞŵƵnjĞũĂƵnjĞŵůũŝ͕
;ĐͿƌĞƓĂǀĂŶũĞƚĞŚŶŝēŬŝŚƉŝƚĂŶũĂ͗
//;ϮͿ͕s;ϲͿ͘
/s͘ hŽĚŶŽƐƵŶĂƐĂŵƵĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶƵĚĞůĂƚŶŽƐƚ͗
;ĂͿ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ ĞƉŝƐƚĞŵŽůŽƓŬŝŚ ŽƐŶŽǀĂ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŝŚ njĂĚĂƚĂŬĂ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ
ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂŶĂƵēŶĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͕njĂũĞĚŶŽƐĂŶũĞŐŽǀŝŵǀĂƐƉŝƚŶŝŵŝŽďƌĂnjŽǀŶŝŵ
njĂĚĂĐŝŵĂ͕

ϱϱ
Entwurf...͕ibid͕͘Ɛ͘ϭϮ͕///͘hĚĂůũĞŵƚŽŬƵđĞŵŽƉƌŝŵĞŶũŝǀĂƚŝƐůŝēŶƵƐŝŵďŽůŝŬƵnjĂŽnjŶĂēĂǀĂŶũĞƚĞnjĂƉƌŝēĞŵƵǀĞůŝŬĂƐůŽǀĂŽnjŶĂēĂǀĂũƵƉŽŐůĂǀůũĞ͕
ƌŝŵƐŬŝďƌŽũƉĂƌĂŐƌĂĨ͕ĂƌĂƉƐŬŝƐůĞĚĞđŝďƌŽũƚĞnjĞƵĚĂƚŽŵƉŽŐůĂǀůũƵĂŵĂůŽƐůŽǀŽƚĂēŬƵƚĞnjĞ͘
ϱϲ
Ibid.͕//͗ͣ^ŝĞƐLJƐƚĞŵĂƚŝƐŝĞƌƚĚŝĞƐĞƵĨŐĂďĞŶƵŶĚǀĞƌĂůůŐĞŵĞŝŶĞƌƚƐŝĞ΀͘͘͘΁njƵƚŚĞŽƌĞƚŝƐĐŚĞŶ>ĞŚƌƐćƚnjĞŶͣ͘͞KŶĂƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjƵũĞŽǀĞnjĂĚĂƚŬĞ ŝ
ƵŽƉƓƚĂǀĂŝŚ΀͘͘͘΁ƵƚĞŽƌĞƚƐŬĞƚĞnjĞ͘͞
ϱϳ
^ǀĞƚĞnjĞŝnjŶĞƚĞƵŽǀŽŵƐŬůŽƉƵƐĂĚǎĂŶĞƐƵƵƉŽŐůĂǀůũƵ͘

ϭϬ
 ;ďͿ ŝnjƌĂĚĂ njĂŬŽŶƐŬŝŚ ŶŽƌŵŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͕ ŽƐŝŐƵƌĂŶũĂ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ͕
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŵƵnjĞũĂ ŝ ŶũŝŚŽǀĞ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝũĞ ŬĂŽ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͘
h ŽǀŽŵ ƉƌĞŐůĞĚƵ ƉƌŽŶĂůĂnjŝŵŽ͕ Ƶ ƉƌŝŶĐŝƉƵ͕ ƐǀĞ ƉƌŽďůĞŵĞ ŬŽũĞ ũĞ EĞƵƐƚƵƉŶŝ ƐĂ ƐǀŽũŽŵ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũŽŵ ĚŽĚĞůŝŽ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ ƐĂŵŽ ƓƚŽ ƐƵ ĚƌƵŐĂēŝũĞ ĨŽƌŵƵůŝƐĂŶŝ ŝ ƉŽĚǀƌŐŶƵƚŝ ĚƌƵŐĂēŝũŝŵ
ŬƌŝƚĞƌŝũƵŵŝŵĂ͘DĞĜƵƚŝŵ͕njĂƌĂnjůŝŬƵŽĚŶũĞ͕ŽǀĚĞđĞŵŽŶĂđŝƚƌŝĂƐƉĞŬƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͗ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝĂƐƉĞŬƚ
;ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ͕ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞĞƉŝƐƚĞŵŽůŽƓŬŝŚŽƐŶŽǀĂĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞͿ͕ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŝĂƐƉĞŬƚ
;ŝnjƌĂĚĂŵĞƚŽĚĂŝƉƌŝŶĐŝƉĂͿŝŶŽƌŵĂƚŝǀŶŝĂƐƉĞŬƚ;ƵƐƚĂůũŝǀĂŶũĞƉƌĂǀŶŝŚŶŽƌŵŝͿ͘WŽƐůĞĚŶũĂĚǀĂƐƵďŝůĂŝnjŶĂĚ
ŽƐƚĂůŝŚƚĂŬŽĚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƉŽƚŽũŬŽŶĐĞƉĐŝũŝŝnjŐůĞĚĂŬĂŽĚĂũĞ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ƉƌĂŬƚŝēŶŽnjŶĂŶũĞ͕ƐůŝēŶŽŬĂŽ
ŬŽĚ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͕ ƐĂ ƚĞŽƌŝũƐŬŝŵ ĚŽĚĂƚŬŽŵ͘ KǀĂ ƉŽƐůĞĚŶũĂ ƐĞ ŽŐƌĂŶŝēĂǀĂ ŶĂ ĞƉŝƐƚĞŵŽůŽƓŬĞ ŽƐŶŽǀĞ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬĞĂůŝƵŶũŽũŶĞŵĂŵĞƐƚĂnjĂƉŝƚĂŶũĂƐƵƓƚŝŶĞ͕ƉƌŝƌŽĚĞŵƵnjĞũĂ͘^ǀĞnjŶĂŶũĞďŝ ƵƚŽŵƐŵŝƐůƵ
ƚƌĞďĂůŽĚĂƐĞŽŐƌĂŶŝēŝŶĂƉƌŝŚǀĂđĞŶĞĚĞĨŝŶŝĐŝũĞŵƵnjĞũĂ͘ ϱϴ /ƉĂŬ͕ƚƌĞďĂŶĂnjŶĂēŝƚŝĚĂƚĞŽƌŝũƐŬŝĚŽĚĂƚĂŬǀĞđ
ƵůĂnjŝƵŽŬǀŝƌĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬĞŬŽũĂ͕ŬĂŽŽƉƓƚĂƚĞŽƌŝũĂŶĂƵēŶĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͕ƉƌŽƵēĂǀĂĞƉŝƐƚĞŵŽůŽƓŬĞ
ŽƐŶŽǀĞĐĞůŝŶĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͘
KƐŶŽǀŶŝ ŶĞƐƉŽƌĂnjƵŵ ũĞ ŬĂŬŽ ƵǀƌƐƚŝƚŝ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ Ƶ njĂĚĂƚŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
hŽƐƚĂůŽŵ͕ƉŽĂƵƚŽƌŝŵĂTeza ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂďŝƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞŶĂƵŬĂŽŵƵnjĞũƐŬŽũĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ŶĂƵŬĂŬŽũĂ
ͣƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjƵũĞ njĂĚĂƚŬĞ ŵƵnjĞũĂ ŝ ƵŽƉƓƚĂǀĂ ŝŚ Ƶ ĨŽƌŵŝ ƚĞŽƌŝũƐŬŝŚ ƚǀƌĚŶũŝ͕͞ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ Ƶ ŽǀƵ ĨƵŶŬĐŝũƵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƐĞŶĞƐŵĞƓƚĂŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝƌĂĚŶĂĚƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀŝŵĂ͘KĐĞŶĂŵĞƐƚĂƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂƵĚĂƚŽŵ
ƉƌŽĐĞƐƵ ŝ ŶũŝŚŽǀĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ ǀƌĞĚŶŽƐƚŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ŝŶƚĞŐƌĂůŶŝ ĞůĞŵĞŶĂƚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞ ƉƌŽĐĞĚƵƌĞ
ƐǀĂŬĞ ŽĚ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚ Ƶ ŵƵnjĞũƵ͘ KƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ŽǀĂ ǀƌƐƚĂ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ũĞ
ŶĞŽƐŶŽǀĂŶŽƵŬůũƵēĞŶĂƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ͘hƚŽŵƐůƵēĂũƵƚƌĞďĂƉƌŝnjŶĂƚŝĚĂũĞEĞƵƐƚƵƉŶŝƵƉƌĂǀƵŬĂĚĂŬĂǎĞ
ĚĂ ũĞ ŝŶƚĞŐƌŝƚĞƚ ŽǀŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ŶĞŶĂƌƵƓĞŶ ēĂŬ ŝ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ŵƵnjĞũĂ͘ ϱϵ KƉƐĞŐ ŶũŝŚŽǀŽŐ njŶĂŶũĂ ŝ ĂƌƐĞŶĂů
ŶũŝŚŽǀŝŚŵĞƚŽĚĂƐƵƚƵ͕ŝƐƚŝŶĂ͕ŬŽƌŝƓđĞŶŝnjĂƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ͕ƐůŝēŶŽŬĂŽƓƚŽũĞŶĂƵēŶŽnjŶĂŶũĞ
ƉƌŝŵĞŶũŝǀĂŶŽŝƵĚƌƵŐŝŵŽďůĂƐƚŝŵĂĚĞůŽǀĂŶũĂ͕ĂůŝŽŶĞŝĚĂůũĞŽƐƚĂũƵnjŶĂŶũĞŝŵĞƚŽĚĞĚĂƚĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞĂŶŝ
Ƶ ŬŽũĞŵ ƐůƵēĂũƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ dĂŬŽ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŽŶĂ ŶŝũĞ Ŷŝ ĚĞůŝůĂĐ njŶĂŶũĂ ŶĞŽƉŚŽĚŶŽŐ njĂ ŶĂƵēŶƵ ŽĐĞŶƵ
ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ Ŷŝƚŝ ƐĞ ŵŽǎĞ ďĂǀŝƚŝ ƚŽŵ ǀƌƐƚŽŵ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ďĞnj ŽďnjŝƌĂ ŶĂ ƚŽ ƓƚŽ ďŝ͕ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ
ŬŽŶƐƚĂƚĂĐŝũĂŵĂ ĂƵƚŽƌĂ Teza͕ ƉƌĞĚŵĞƚ ŶũĞŶŽŐ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚƵ ƉƌŽďůĞŵĂƚŝ ŵƵnjĞũƐŬŽŐ
ƌĂĚĂ͘
h ƐǀĞƚůƵ ŝnjŶĞƚŝŚ ŶĂǀŽĚĂ ēŝŶŝ ƐĞ ĚŽƐůĞĚŶŝũŽŵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ŬŽũŝ ŝnjŵĞĜƵ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ
ĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚ Ƶ ŵƵnjĞũƵ ŝ ƐĂ ŶũŝŵĂ ƉŽǀĞnjĂŶŽŵ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŵ ĚĞůĂƚŶŽƓđƵ͕ Ɛ ũĞĚŶĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ŝ ŽƉƓƚŽŵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŽŵ͕ Ɛ ĚƌƵŐĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ƉŽƐƚĂǀůũĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ƶ ƵůŽnjŝ ƉŽƐƌĞĚŶŝŬĂ ŬĂŽ
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞƚĞŽƌŝũĞƉƌŝŵĞŶĞƚŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƵŵƵnjĞũƐŬŽũƉƌĂŬƐŝ͘
EĞƐƉŽƌĂnjƵŵũĞŝƵƚŽŵĞƓƚĂTeze ŐŽǀŽƌĞŶĂƚĞŵƵƚĂŬŽnjǀĂŶĞŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘KŶĂďŝ
ƚƌĞďĂůŽĚĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂͣĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚƐƉĞĐŝũĂůŶŝŚŵƵnjĞĂůŶŝŚŵĞƚŽĚĂ͞ĂŶũĞŶnjĂĚĂƚĂŬďŝƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞ
ŶũŝŚŽǀĂŽďƌĂĚĂŝƌĂnjǀŝũĂŶũĞŬŽƌŝƓđĞŶũĞŵŵĞƚŽĚĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ ϲϬ KǀĚĞƐĞ͕ŝƉĂŬ͕ŶĞ
ƌĂĚŝ Ž ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŵ ŵĞƚŽĚĂŵĂ ǀĞđ ŝƐŬůũƵēŝǀŽ Ž ŵĞƚŽĚĂŵĂ ƉƌĂŬƚŝēŶŽŐ ĚĞůŽǀĂŶũĂ ;ŵĞƚŽĚĞ
ŝŶǀĞŶƚĂƌŝƐĂŶũĂ͕ ŬĂƚĂůŽŐŝnjĂĐŝũĞ͕ ƐŬůĂĚŝƓƚĞŶũĂ͕ ŬŽŶnjĞƌǀĂĐŝũĞ ŝ ƌĞƐƚĂƵƌĂĐŝũĞ ŵƵnjĞũƐŬŝŚ ƉƌĞĚŵĞƚĂ͕ ŵĞƚŽĚĞ
ŽďƌĂnjŽǀŶŽŐ͕ ǀĂƐƉŝƚŶŽŐ͕ ƉƌŽƉĂŐĂŶĚŶŽŐ ƌĂĚĂͿ ŵĞƚŽĚĞ ƚĞŚŶŝēŬŽŐ ŬĂƌĂŬƚĞƌĂ Ƶ ƓŝƌŽŬŽ ƐŚǀĂđĞŶŽŵ
njŶĂēĞŶũƵ ƌĞēŝ͘ ŬŽ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƐŚǀĂƚĂŵŽ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ njŶĂēĞŶũĞŵ ƌĞēŝ
ͣŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂ͞ ŽŶĚĂ ƚƌĞďĂ ƌĞđŝ ĚĂ ŽŶŽ ƓƚŽ ƉŽĚ ƚŝŵ ƚĞƌŵŝŶŽŵ ƉƌĞĚůĂǎƵ Teze ŶŝũĞ ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂ͘ ŬŽ͕
ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ƉŽĜĞŵŽ ŽĚ ƚŽŐĂ ƓƚĂ Teze ƉƌĞĚůĂǎƵ ŽŶĚĂ đĞ ƐĞ ŝƐƉŽƐƚĂǀŝƚŝ ĚĂ ƐĞ ŽǀĚĞ ƐƵƐƌĞđĞŵŽ͕
ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ͕ƐĂŵ ŵĞƚŽĚŝŬŽŵ ŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ͘ ϲϭ
EĞƐƉŽƌĂnjƵŵŝŽŬŽũŝŵĂũĞďŝůŽƌĞēŝŶĂŵĞđƵƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŬƵĚĂĂƵƚŽƌŝTeza ƚĞƌŵŝŶƵͣŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͞
ĚĂũƵ ĚǀŽũĂŬŽ njŶĂēĞŶũĞ ŝ ĚĂ ƐĞ ƚĂ ŽďĂ njŶĂēĞŶũĂ ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ƉƌĞƉůŝđƵ͘ DƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ƐŚǀĂƚĂũƵ ŬĂŬŽ ŬĂŽ
ŶĂƵŬƵŽŵƵnjĞũƐŬŽũĚĞůĂƚŶŽƐƚŝƚĂŬŽŝŬĂŽƚƵĚĞůĂƚŶŽƐƚ͘hŬŽůŝŬŽũĞ͕ŝƉĂŬ͕ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĂĚĞůĂƚŶŽƐƚŶĂƉŽůũƵ
ĚĂƚĞŶĂƵŬĞnjĂŝƐƚĂũĞĚŶŽnjŶĂēŶĂƐĂƉƌĂŬƚŝŬŽǀĂŶũĞŵƚĞŶĂƵŬĞ͕ŽŶĚĂƐĞƵƐůƵēĂũƵŵƵnjĞũƐŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŶĞ

ϱϴ
hƉŽƌĞĚŝƚŝĨƵƐŶŽƚƵϮϰƵƉŽŐůĂǀůũƵ///͘
ϱϵ
hƉŽƌĞĚŝƚŝƉƌĞŵŝƐƵ;ϱͿƵϭ͘ĚĞůƵŽǀŽŐƉŽŐůĂǀůũĂ͘
ϲϬ
Entwurf..., ibid., Ɛ. ϭϯŝƐůĞĚĞđĞ͕/sϭ–ϯ͖ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͕ƚĂŬŽĜĞ͕ŝnjŶĞƚƐŬƵƉnjĂĚĂƚĂŬĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝƚŽ//ďͿ– ĚͿ͕ŬĂŽŝ///ĂͿ͘
ϲϭ
ZĂnjůŝŬĂŝnjŵĞĜƵŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĞŝŵĞƚŽĚŝŬĞũĞƐƵƓƚŝŶƐŬĞƉƌŝƌŽĚĞ͗ŵĞƚŽĚŝŬĂũĞnjďŝƌƐŵĞƌŶŝĐĂŬŽũĞƐĞŽĚŶŽƐĞŶĂƉŽƐƚƵƉĂŶũĞ͕ŬŽũĞƐƵŶĞŽƉŚŽĚŶĞ
ĚĂƐĞŽƐƚǀĂƌŝŽĚƌĞĜĞŶŝĐŝůũĚŽŬũĞŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂŶĂƵŬĂŬŽũĂ ĂŶĂůŝnjŝƌĂŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞƉƌŽĐĞĚƵƌĞ;ƉƌĂŐŵĂƚŝēŶĂŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂͿŝŶũŝŚŽǀĞƌĞnjƵůƚĂƚĞ
;ĂƉƌĂŐŵĂƚŝēŶĂŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂͿ͘

11
ŵŽǎĞ ƌĞđŝ ĚĂ ũĞ ŽŶĂ ƐĂŵĂ ƉŽ ƐĞďŝ ƉƌŝŵĞŶĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͖ ƐůŝēŶŽ ŬĂŽ ƓƚŽ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ĚĂůĞƚŶŽƐƚ ŬŽũĂ ƐĞ
njĂƐŶŝǀĂŶĂƉƌŽŝnjǀŽĚŶũŝƐĂƉƵŶĂŶŝũĞŝƐƚŽƓƚŽŝďĂǀůũĞŶũĞŚĞŵŝũŽŵŝĂŬŽŬŽƌŝƐƚŝŶũĞŶŽnjŶĂŶũĞ͘
KǀŽĚǀŽũĂŬŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƐĞƉƌŽǀůĂēŝŬƌŽnj ƐǀƵŵƵnjĞŽůŽƓŬƵůŝƚĞƌĂƚƵƌƵ ŝũĂǀůũĂƐĞŝůŝ Ƶ
ĂŵďŝǀĂůĞŶƚŶŽũĨŽƌŵŝ͕ŬĂŽƵTezama͕ŝůŝƵĚŝũĂŵĞƚƌĂůŶŽƐƵƉƌŽƚŶŝŵĨŽƌŵĂŵĂ͗ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŬĂŽƚĞŽƌŝũƐŬŽ
njŶĂŶũĞŶĂƐƵƉƌŽƚƉƌĂŬƐŝ ϲϮ ŝůŝŬĂŽƐƉĞĐŝĨŝēŶĂŽďůĂƐƚƉƌĞŬƚŝēŶĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘ ϲϯ
<ŽŶĐĞƉĐŝũƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶƵƵTezama ŵŽǎĞŵŽŐĞŶĞƌĂůŶŽŽĚƌĞĚŝƚŝŬĂŽŵŽŶŝƐƚŝēŬƵ–
njĂ ƌĂnjůŝŬƵ ŽĚ ƉůƵƌĂůŝƐƚŝēŬĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͖ ŬĂŽ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝēŬƵ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ŶũĞŐŽǀƵ
ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ ŽŐƌĂŶŝēĞŶƵ ƐĂŵŽ ŶĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ ĂŬƚŝǀŶŽƐƚŝ ŶĂƵŬĞ͖ ŶĂ ŬƌĂũƵ͕ ŬĂŽ
ƉƌĂŬƚŝēŶƵ͕ ƐůŝēŶŽ ŶũĞŐŽǀŽũ ŬŽŶĐĞƉĐŝũŝ͘ Eŝ ŽǀĚĞ ŶŝƐŵŽ ƉƌŽŶĂƓůŝ ŵĞƐƚĂ njĂ ƉŝƚĂŶũĂ ŬŽũĂ ƐĞ ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ
ƐƵƓƚŝŶƵŵƵnjĞũĂ͘
KƐŝŵŽǀŝŚƌĂnjůŝŬĂ͕ĨŽƌŵĂůŶĞƐůŝēŶŽƐƚŝƵŶĂēŝŶƵŝnjƌĂĚĞŽďĞŽǀĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞƐƵŽēŝŐůĞĚŶĞ͘ĂƚŽƐĞŝ
ŽǀŽũ ŬŽŶĐĞƉĐŝũŝ ŵŽǎĞ ƉƌŝŐŽǀŽƌŝƚŝ ŬĂŽ ŝ ƉƌĞƚŚŽĚŶŽũ ŬĂĚ ũĞ ƌĞē Ž͗ ĂŶƚŝĐŝƉĂĐŝũŝ – ƉƌŝŚǀĂƚĂŶũĞ ƵŶĂƉƌĞĚ
ŽĚƌĞĜĞŶĞǀŝnjŝũĞŵƵnjĞũĂ;ŵƵnjĞũŬĂŽŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚŶĂƵēŶĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞͿ͖ƉƌĂŬƚŝĐŝnjŵƵŝƵŶŝǀĞƌnjĂůŝnjŵƵ–
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƐĞŽďůŝŬƵũĞŬĂŽnjŶĂŶũĞƉŽĚƌĞĜĞŶŽŵƵnjĞũƐŬŽũƉƌĂŬƐŝ͕ŚŝũĞƌĂƌŚŝnjŽǀĂŶŽƉŽƐǀŽũŝŵĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ
ƵƐŬůĂĚƵƐĂƉƌŝŚǀĂđĞŶŽŵǀŝnjŝũŽŵŵƵnjĞũĂŬŽũĂƌĞĨůĞŬƚƵũĞĐĞůŽŬƵƉŶƵƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬƵŶĂŵĞƚĂŶƵŝnjƉƌĂŬƐĞ͖Ž
ŶĞƌĞƓŝǀŽƐƚŝ– ŶĞĚŽƐƚĂƚĂŬŽƐŶŽǀĞnjĂƌĂnjƌĞƓĞŶũĞ ŝƐƉƌĂǀŶŽƐƚŝŵĂŬĂƌ ƵŽŬǀŝƌƵ ŽďĞĚŽƐĂĚĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶĞ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ͘KďĞƵnjŝŵĂũƵƵŽďnjŝƌŝƐƚĞƉƌŽďůĞŵĞŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞŝŶũĞŶĞŽƐŶŽǀŶĞĞůĞŵĞŶƚĞ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕
ŽĚŶũŝŚēŝŶĞƌĂnjůŝēŝƚĞƐƚƌƵŬƚƵƌĞ;ƐŝƐƚĞŵĞnjŶĂŶũĂͿēŝũŝũĞŽƉƓƚŝƐŵŝƐĂŽƐƵƓƚŝŶƐŬŝƌĂnjůŝēŝƚ͘
EĞƓƚŽ ŽƉƓŝƌŶŝũĞ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĞ njĂŚƚĞǀĂ ƉƌŝŵĞĚďĂ Ž ŶĞŝƐƚŽƌŝēŶŽƐƚŝ ũĞƌ ƐĞ ŝ ŽŶĂ ŽĚŶŽƐŝ ŶĂ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵŽŬŽũŽũũĞŽǀĚĞƌĞē– ŝƚŽƵĚǀŽũĂŬŽŵƐŵŝƐůƵ͘ZĂĚŝƐĞŬĂŬŽŽŝnjďŽƌƵƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐŽŬǀŝƌĂ͕ŬŽũŝ
ƐĞŶĂůĂnjŝƵŽƐŶŽǀŝĂŶƚŝĐŝƉŝƌĂŶĞǀŝnjŝũĞŵƵnjĞũĂ͕ƚĂŬŽŝŽŽĚƌĞĜŝǀĂŶũƵŽƐŶŽǀŶŽŐĐŝůũĂŵƵnjĞũƐŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕
ŬŽũŝďŝƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞƐĂŬƵƉůũĂŶũĞƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ͘KďĂŽǀĂƐŚǀĂƚĂŶũĂŶĞƌĂēƵŶĂũƵŶĂŝƐƚŽƌŝũƐŬŝƉƌŽĐĞƐ
ƌĂnjǀŽũĂŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ͕ƉƌǀŽ͕ƵĚŝũĂŚƌŽŶŝũƐŬŽŵƐŵŝƐůƵ͕ĚƌƵŐŽ͕ũŽƓŝƵƐŝŶŚƌŽŶŝũƐŬŽŵ͘
ƵƚŽƌŝ Teza ŽĚƌĞĜƵũƵ ŶĂƵēŶƵ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũƵ ēŝũŝ ũĞ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚ ƉŽ ŶũŝŵĂ͕ ŝnjŵĞĜƵ ŽƐƚĂůŽŐ͕ ŝ
ŵƵnjĞũ ŬĂŽ ͣĚŝĞ ĞůĞŐƵŶŐ ŽďũĞŬƚŝǀĞƌ ŶƚǁŝĐŬůƵŶŐƐƉƌŽnjĞƐƐĞ ΀͘͘΁ ŵŝƚ KƌŝŐŝŶĂůĞŶ͕ ƉƌŝŵćƌĞŶ ĞƵŐŶŝƐƐĞŶ
ĚŝĞƐĞƌWƌŽnjĞƐƐĞĚŝĞǁŝƌ΀͘͘͘΁als Originale Sachzeugen difiniert haben͘͞ 64 ͣĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞŽďũĞŬƚŝǀŶŝŚ
razvojnih procesa [...] originalima, primarnim dokazima ovih procesa, koje smo [...] definisali kao
originĂůŶĂƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀĂ͘͞ dƌĞďĂ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ƵnjĞƚŝƵŽďnjŝƌĚĂũĞĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞƉƌŽĐĞƐĂŵŽŐƵđĞƐĂŵŽ
ƵƚŽŵƐůƵēĂũƵŬĂĚĂƐŵŽƐƵŽēĞŶŝƐĂƉƌŽĐĞƐŽŵŬĂŽŶĂƵēŶŽŵēēŝŶũĞŶŝĐŽŵ͘ŽŬůĞŐŽĚƐĞƉƌŽĐĞƐƐĂŵƉŽ
ƐĞďŝ ƐŚǀĂƚĂ ƐĂŵŽ ŬĂŽ ƐĞŬǀĞŶĐĂ ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ŶĞƉŽǀĞnjĂŶŝŚ ƉŽũĂǀĂ͕ ŶĞ ŵŽǎĞ ďŝƚŝ Ŷŝ ŐŽǀŽƌĂ Ž
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũŝ ǀĞđ ƐĂŵŽ Ž ƌĞŐŝƐƚƌĂĐŝũŝ͘ EĞŵĂ ǀŝƓĞ ƓƚĂ ĚĂ ƐĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚƵũĞ ƉŽƓƚŽ ƌĂnjǀŽũŶŝ ƚŽŬŽǀŝ ŶŝƐƵ
ĚŽǀŽůũŶŽ ũĂƐŶŽ ƐŚǀĂđĞŶŝ Ƶ ŚĂŽƐƵ ŽƉƐĞƌǀĂƚŝǀŶŝŚ ƉŽĚĂƚĂŬĂ͘ DĞĜƵƚŝŵ͕ ŐůĂǀŶŝ njĂĚĂƚĂŬ ƐǀĂŬĞ ĞŵƉŝƌŝũƐŬĞ
ŶĂƵŬĞ Ƶ ƉŽēĞƚŶŽũ ĨĂnjŝ ũĞ ďŝůĂ ƌĞŐŝƐƚƌŽǀĂŶũĞ ƉŽĚĂƚĂŬĂ ŬŽũŝ ƐƵ ƚĞŬ ŬĂƐŶŝũĞ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjŽǀĂŶŝ Ƶ ŽĚƌĞĜĞŶĞ
ƌĂnjǀŽũŶĞ ƚŽŬŽǀĞ͘ h ƚŽũ ĨĂnjŝ ƌĂnjǀŽũĂ ŶĂƵŬĞ ƚĞƓŬŽ ũĞ ŐŽǀŽƌŝƚŝ Ž ŶĂƵēŶŽũ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũŝ ƉŽƓƚŽ ũĞ ŐůĂǀŶŝ
njĂĚĂƚĂŬ ďŝůĂ ƐĂŵŽ ŝŶǀĞŶƚĂƌŝnjĂĐŝũĂ ƉŽũĂǀĂ ŝnj ŽĚƌĞĜĞŶĞ ŽďůĂƐƚŝ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͘ dĂŬŽ ũĞ ĨĂnjĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ
ŬĂƐŶŝũĂĨĂnjĂĂŽŶŽƓƚŽũĞŬĂƐŶŝũĞŶŝũĞŵŽŐůŽƵƐůŽǀůũĂǀĂƚŝŽŶŽƓƚŽũĞďŝůŽƌĂŶŝũĞŬĂĚƐĞƵnjŵĞƵŽďnjŝƌĚĂƐƵ
ŵƵnjĞũŝ ŶĂƐƚĂůŝ ũŽƓ Ƶ ǀƌĞŵĞ ŬĂĚĂ ƐƵ ƐĞ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ŶĂƵŬĞ ŶĂůĂnjŝůĞ ƚĞŬ Ƶ ĨĂnjŝ ŝŶǀĞŶƚĂƌŝƐĂŶũĂ ƐǀĞƚĂ͘ ϲϱ EĞ
ŵŽǎĞ ƐĞ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŐƌĂĚŝƚŝ ǀŝnjŝũĂ ŵƵnjĞũĂ ŽƐůĂŶũĂũƵđŝ ƐĞ ŶĂ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ Ƶ ŽďůŝŬƵ ŶĂƵēŶĞ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͘ ϲϲ
^Ă ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũŽŵ ũĞ ƉŽǀĞnjĂŶ ƉŽũĂŵ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀĂ͕ Ɖƌŝ ēĞŵƵ ƐĞ ƵŵƵnjĞũƐŬŽũ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũŝ
ƌĂĚŝ Ž ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŝŵ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀŝŵĂ ƚĞ͕ ĚĂŬůĞ͕ Ž ƐƚǀĂƌŝŵĂ ŬŽũĞ ŶŝƐƵ ŶĂƐƚĂůĞ͕ njĂ ƌĂnjůŝŬƵ ŽĚ ƉŝƐĂŶŝŚ
ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ͕ njĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞ ŶĞēĞŐĂ͘ dŽ ƐƵ͕ ĚĂŬůĞ͕ ƉƌǀĞŶƐƚǀĞŶŽ ƐĂŵŽ ƐƚǀĂƌŝ ŬŽũĞ ƐĞ ũĂǀůũĂũƵ Ƶ
ƵůŽnjŝ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ ƚĞŬ ŽŶĚĂ ŬĂĚĂ ƐĞ ƵƉƌĂǀŽ Ƶ ƚŽũ ƵůŽnjŝ ƐĂŐůĞĚĂũƵ͘ ^ƚǀĂƌ ũĞ ĞůĞŵĞŶĂƚ ŽďũĞŬƚŝǀŶĞ
ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŽ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀŽ͕ ƚŽ ũĞ ŶĂēŝŶ ƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĂ ƚŽŐ ĞůĞŵĞŶƚĂ͘ h Tezama ƐĞ ƵŶĂƉƌĞĚ
ƉƌŝŚǀĂƚĂĚĂŵƵnjĞũƵƉƌĂǀŽŶĂƚĂũŶĂēŝŶƐĂŐůĞĚĂǀĂƐĂŬƵƉůũĞŶĞŽďũĞŬƚĞŝnjĂēĞŐĂƐĞŬƌŝũĞŶĞƉŝƐĂŶŽƉƌĂǀŝůŽ
ĚĂ ŵƵnjĞũ ƵǀĞŬ ƚĂŬŽ ƉŽƐƚƵƉĂ͘ /ƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ ƐƵ ƐĞ͕ ŬĂŬŽ Ƶ ƉƌĞƚŚŽĚŶŝŵ ĨĂnjĂŵĂ ƌĂnjǀŽũĂ ŵƵnjĞũĂ ƚĂŬŽ ŝ Ƶ

ϲϮ
KǀĚĞ ƐĞ ũĂǀůũĂũƵ ĚǀĞ ǀĂƌŝũĂŶƚĞ͗ ;ϭͿ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŬĂŽ ƚĞŽƌŝũĂ ĐĞůŽŬƵƉŶĞ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ – ƉŽǀƌƓŶŝũĞ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ͖ ;ϮͿ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŬĂŽ
ƐƉĞĐŝĨŝēŶĂŶĂƵŬĂƉŽǀĞnjĂŶĂƐĂŽĚƌĞĜĞŶŝŵĂƐƉĞŬƚŽŵƚĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ– ŽǀŽƉŽŬŽŶĐĞƉĐŝũŝŝŚŽŶĂ͕ŽŬŽũŽũđĞĚĂůũĞďŝƚŝƌĞēŝ͘
ϲϯ
ŝŶŝƐĞĚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵƚĂŬŽƐŚǀĂƚĂ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ĞŶŽĂ;>͘ĞŶŽŝƐƚ͕Musées.͕͘͘ibid͘Ϳ͘
ϲϰ
Entwurf...͕ibid͕͘Ɛ͘Ϯϭ͕ƚĂēŬĂ;ϮͿ͘
ϲϱ
hƉŽƌĞĚŝƚŝ͗t͘'ůƵnjŝŷƐŬŝ͕WŽũħĐŝĞ͕͘͘͘ibid.
ϲϲ
KƉƓŝƌŶŝũĞŽŽǀŽŵĞƵƉŽŐůĂǀůũƵs/͘

12
ďƌŽũŶŝŵƉƌŝŵĞƌŝŵĂĚĂŶĂƐ͕ũĂǀůũĂůŝŝũĂǀůũĂũƵƐĞ͕ƚĂŬŽĜĞ͕ĚƌƵŐĂēŝũŝŶĂēŝŶŝƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĂĂƐĂŵŝŵƚŝŵŝĚƌƵŐŝ
ŵŽƚŝǀŝƐĂŬƵƉůũĂŶũĂŬĂŽƓƚŽƐƵĞŵŽƚŝǀŶŝ;ƉŽǀĞnjĂŶŽƐƚƐĂƚƌĂĚŝĐŝũŽŵ͕ƉĂƚƌŝŽƚŝnjĂŵ͕ƉŝũĞƚŝnjĂŵ͕ŐƌƵƉŶŝ͕ŬůĂƐŶŝ͕
ŶĂĐŝŽŶĂůŶŝ ƉƌĞƐƚŝǎͿ͕ ĚƌƵƓƚǀĞŶŝ ;ƉŽůŝƚŝēŬŝ͕ ǀĂƐƉŝƚŶŝ͕ ŝŶƚĞŐƌĂƚŝǀŶŝ͕ ƉƌŽƉĂŐĂŶĚŶŝͿ͕ ĞƐƚĞƚƐŬŝ ŝ ŵŽƌĂůŶŝ ;Žǀŝ
ƉŽƐůĞĚŶũŝ ŶĂƌŽēŝƚŽ Ƶ ƌĂŶŝũŝŵ ƉĞƌŝŽĚŝŵĂ ƌĂnjǀŽũĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞͿ͘ KǀĞ ŵŽƚŝǀĂĐŝũĞ͕ ŬŽũĞ ƉƌŽŝƐƚŝēƵ ŝnj
ŶĂēŝŶĂ ƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĂ ŽďũĞŬĂƚĂ Ă Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ŐƌƵƉĞ ŽďũĞŬĂƚĂ͕ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ Ƶ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ
ŝƐƚŽƌŝũƐŬŝŵ ƉĞƌŝŽĚŝŵĂ͕ Ƶ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ŽďůĂƐƚŝŵĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝnjŽǀĂŶũĂ ŵƵnjĞũĂ ēĞƐƚŽ ŝƐŬůũƵēŝǀƵ ŵŽƚŝǀĂĐŝũƵ ŝůŝ
ŵŽƚŝǀĂĐŝũƵnjĂĚĞůĂƚŶŽƐƚƐƚǀĂƌĂŶũĂnjďŝƌŬŝŬŽũĂƐĞŝƐƚŝēĞƵƉƌǀŝƉůĂŶ͘

ϯ͘ŝŚŽŶ– ƐĞŵĂŶƚŝēŬĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ

^ůŝēŶŽŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŽŬŽũŝŵĂũĞƉƌĞƚŚŽĚŶŽďŝůŽƌĞēŝŝŽŶĂŬŽũƵũĞƉƌĞĚůŽǎŝŽŝŚŽŶŝ
ŶũĞŐŽǀŝ ƐĂƌĂĚŶŝĐŝ ϲϳ ƐĞ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ njĂƐŶŝǀĂ ŶĂ ƵŶĂƉƌĞĚ ƉƌŝŚǀĂđĞŶŽũ ǀŝnjŝũŝ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũĂ ũĞ Ƶ ƐǀŽũŽũ ŽƐŶŽǀŝ
ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬĂ͘ ĞĨŝŶŝĐŝũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬŽũƵ ĂƵƚŽƌŝ ĚĂũƵ ũĞ ŝ ĂŶĂůŝƚŝēŬĂ ;njĂƐŶŝǀĂ ƐĞ ŶĂ ŶĂďƌĂũĂŶũƵ ĨƵŶŬĐŝũĂ
ŵƵnjĞũĂͿ ϲϴ ĂůŝƐĞŽŶĂŝnjǀŽĚŝŝnjĂŶĂůŝnjĞŵƵnjĞũƐŬŝŚĨƵŶŬĐŝũĂŝŝnjƐŚǀĂƚĂŶũĂĚƌƵƓƚǀĞŶĞƐǀƌŚĞŵƵnjĞũĂ͘hĐŝůũƵ
ŽĚƌĞĜĞŶũĂ ƉƌŽďůĞŵĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝ ŶũĞŶŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ͕ Ƶ ƉƌĞƚŚŽĚŶŝŵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂ ũĞ ĂŶĂůŝnjŝƌĂŶĂ
ĚĞůĂƚŶŽƐƚ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂ ƐĂ ŽĚƌĞĜĞŶŽŵ ƐǀƌŚŽŵ ĚŽŬ ƐĞ ŽǀĚĞ͕ njĂƉƌĂǀŽ͕ ƉŽůĂnjŝ ŽĚ ƚĞ ƐǀƌŚĞ ŝ
ƚƌĂŐĂ ƐĞ njĂ ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĞ Ƶ njŶĂēĞŶũƵ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂ ŶĞŐŽ ĐŝůũĂ ŬŽũĞŵ ŽŶ ƐůƵǎŝ͘ ^ŚŽĚŶŽ
ƚŽŵĞ͕ŬŽůŝŬŽũĞŵƵnjĞŽůŽƓŬĂƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬĂƚĂŵŽƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞƐůŝŬĂƵŽŐůĞĚĂůƵƐǀŝŚƉŝƚĂŶũĂǀĞnjĂŶŝŚƐĂ
ƉƌĂŬƐŽŵƌĂĚĂƵŵƵnjĞũƵ͕njŶĂŶũĞŽŶũŽũŝůŝnjĂŶũƵ͕ƚŽůŝŬŽđĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŽǀĚĞďŝƚŝƐŚǀĂđĞŶĂŬĂŽŵƵnjĞũƐŬĂ
ŶĂƵŬĂ͕ ŶĂƵŬĂ ŬŽũŽŵ ƐĞ ŵƵnjĞũ ďĂǀŝ͘ KƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂůĂ ďŝ ĐĞůŽǀŝƚŽƐƚ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽŐ ŵƵnjĞũƐŬŽŐ
ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŐ ƌĂĚĂ ŝ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjŽǀĂŶŽŐ njŶĂŶũĂ ŬĂŽ ŶũĞŶĞ ƉŽƐůĞĚŝĐĞ͘ hŬŽůŝŬŽ ƐƵ ƚĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ
ŝĚĞŶƚŝĨŝŬŽǀĂůĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ƐĂ ēŝƚĂǀŽŵ ŽďůĂƓđƵ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ŽŶĚĂ ũĞ ŽŶĂ ŝĚĞŶƚŝĨŝŬƵũĞ ƐĂŵŽ ƐĂ
ŶũĞŶŝŵ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ƐĞŐŵĞŶƚŽŵ ƐĂ ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŵ ĚĞůĂƚŶŽƓđƵ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ŽƐŶŽǀƵ
ŶũĞŐŽǀĞŵĞƌŝƚŽƌŶĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘ ϲϵ
EĂ ŽƐŶŽǀƵ ŝnjŶĞƚŽŐ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ƶ ƉŽƐĞďŶŽ ũĂƐŶŽŵ ƐǀĞƚůƵ ŵŽƌĂ ďŝƚŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶŽ
ƉŝƚĂŶũĞƉƌĞĚŵĞƚĂƚĞŵƵnjĞĂůŶĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘^ŝůŽŵƉƌŝůŝŬĂƚŽŶĞŵŽǎĞďŝƚŝŶŝŵƵnjĞũŶŝŵƵnjĞũƐŬĂƉƌĂŬƐĂ͕Ɛ
ĚƌƵŐĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ŶĞ ŵŽǎĞ ŐĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƚŝ Ŷŝ ũĞĚŶĂ ŬůĂƐĂ ƉƌĞĚŵĞƚĂƐĂŬƵƉůũĂŶŝŚ Ƶ ŵƵnjĞũƵ ƉŽƓƚŽ ƐǀĞ ŽŶĞ
ǀĞđƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƉƌĞĚŵĞƚŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂĚƌƵŐŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƚƌĂĚŝĐŝŽŶĂůŶŽĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚ Ƶ
ŵƵnjĞũƐŬŽũƉƌĂŬƐŝ͘dĂŬŽƉĂǎŶũĂĂƵƚŽƌĂĂŬŽũĞƵƐŵĞƌĞŶĂŶĂŵƵnjĞũƐŬĞŽďũĞŬƚĞƚŽŶŝũĞnjďŽŐƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ
ŝƐƚŝŚŶĞŐŽƐĐŝůũĞŵĚĂŝĚĞŶƚŝĨŝŬƵũĞƐƉĞĐŝĨŝēŶĞĨƵŶŬĐŝũĞŬŽũĞŽŶŝŝŵĂũƵƵŽŬǀŝƌƵŵƵnjĞũĂ͘WƌǀŽ͕ŝƉĂŬ͕ƚƌĞďĂ
ŽĚƌĞĚŝƚŝ ĚƌƵƓƚǀĞŶƵ ƵůŽŐƵ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũĂ ƵƐůŽǀůũĂǀĂ ĚĂ ƐĞ ƵƉƌĂǀŽ ƚĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ƌĞĂůŝnjƵũƵ Ƶ ŵƵnjĞũƐŬŝŵ
njďŝƌŬĂŵĂ͘
<ŽŶĐĞƉĐŝũĂ Ž ŬŽũŽũ ũĞ ƌĞē ƉƌŽŝnjůĂnjŝ ŝnj ƉƌĞŵŝƐĞ ĚĂ ũĞ ŵƵnjĞũ ƉƌŽŝnjǀŽĚ ŽďũĞŬƚŝǀŶŝŚ ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŚ
ƉŽƚƌĞďĂŬŽũĞƐĞ͕ŝnjŵĞĜƵŽƐƚĂůŽŐ͕ŝƐƉŽůũĂǀĂũƵŬƌŽnjŶĞŵŝŶŽǀŶŽƐƚƐŝƐƚĞŵĂƚŝēŶŽŐƵƉŽnjŶĂǀĂŶũĂƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝŝ
ĚŝƐĞŵŝŶĂĐŝũĞ ƌĞnjƵůƚĂƚĂ ƚĞ ƐƉŽnjŶĂũĞ͘ hƉŽnjŶĂǀĂŶũĞ ŝ ŽďƌĂnjŽǀĂŶũĞ͕ ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ŶĞƌĂnjĚǀŽũŶŝ͕ ƐƚǀĂƌĂũƵ
ŽďũĞŬƚŝǀŶƵ ĐĞůŽǀŝƚŽƐƚ Ƶ ƐƚƌƵŬƚƵƌŝ Ƶ ŬŽũŽũ ŵƵnjĞũ njĂƵnjŝŵĂ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽ ŵĞƐƚŽ ŝnjŵĞĜƵ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞ ŝ
ƉƌŽƐǀĞƚŶĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘ KǀĂ ŶĂƌŽēŝƚĂ ƉŽnjŝĐŝũĂ ŵƵnjĞũĂ ŽĚƌĞĜƵũĞ ũĞĚŝŶƐƚǀŽ ŶũĞŐŽǀŝŚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŚ ŝ
ŽďƌĂnjŽǀŶŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ Ă͕ ƐĂŵŝŵ ƚŝŵ͕ ŝ ŶũĞŐŽǀƵ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽƐƚ ŬĂŽ ŶĂƵēŶŽŽďƌĂnjŽǀŶĞ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĞ͘ ^ ĚƌƵŐĞ
ƐƚƌĂŶĞ͕ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũĂ ŶĂǀĞĚĞŶŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ũĞ ƵƐůŽǀůũĞŶĂ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŵ ŽĚŶŽƐŝŵĂ ŝ ƵǀĞŬ ƐůƵǎŝ
ŬŽŶŬƌĞƚŶŽũŬůĂƐŶŽũŝĚĞŽůŽŐŝũŝ͘hnjŝŵĂũƵđŝƵŽďnjŝƌŶĂǀĞĚĞŶĞŵŽŵĞŶƚĞ͕ƚƌĞďĂŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝĚĂƐĞĚƌƵƓƚǀĞŶŝ
ŽĚŶŽƐŝ ŽďũĞŬƚŝǀŝnjŽǀĂŶŝ Ƶ ŵƵnjĞũƵ ŝnjƌĂǎĂǀĂũƵ ƐĂŵŽ ŬƌŽnj ũĞĚŝŶƐƚǀŽ͕ Ɛ ũĞĚŶĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŚ ŝ
ŽďƌĂnjŽǀŶŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ Ă͕ Ɛ ĚƌƵŐĞ͕ ũĞĚŝŶƐƚǀŽ ŝƐƚŽƌŝũƐŬŽŐ ŬŽŶƚŝŶƵŝƚĞƚĂ ƌĂnjǀŽũĂ ŝ ĚƌƵƓƚǀĞŶĞ ƵƐůŽǀůũĞŶŽƐƚŝ͘
ƌƵƓƚǀĞŶĞƵƐůŽǀůũĞŶŽƐƚŝƐĞŵĞŶũĂũƵƚŽŬŽŵŝƐƚŽƌŝũĞĂnjĂũĞĚŶŽƐĂŶũŝŵĂƐĞŵĞŶũĂũƵŬŽŶŬƌĞƚŶĞĚƌƵƓƚǀĞŶĞ
ĨƵŶŬĐŝũĞ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũĞ ƐƵ ƵǀĞŬ ƉŽĚƌĞĜĞŶĞ ŝĚĞŽůŽŐŝũŝ ǀůĂĚĂũƵđŝŚ ŬůĂƐĂ͘ DĞĜƵƚŝŵ͕ ƐƚĂůŶŽ ũĞnjŐƌŽ Ƶ ƚŽũ
ƉƌŽŵĞŶůũŝǀŽƐƚŝ͕ ŬŽũĞ ŽƐŝŐƵƌĂǀĂ ŬŽŶƚŝŶƵŝƚĞƚ ƌĂnjǀŽũĂ ŝ ŝĚĞŶƚŝƚĞƚ ŵƵnjĞĂůŶĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͕ ƐƵ ĨƵŶŬĐŝũĞ ŝ
ŽƉƓƚĞůŽŐŝēŬŝnjĂĚĂĐŝŬĂŽŝnjƌĂnjŶĞƉƌŽŵĞŶůũŝǀĞĚƌƵƓƚǀĞŶĞŶĞŵŝŶŽǀŶŽƐƚŝƐƉŽnjŶĂǀĂŶũĂŬŽũŝƐĞŵĂŶŝĨĞƐƚƵũĞƵ
ϲϳ
hƉŽƌĞĚŝƚŝĨƵƐŶŽƚƵϭ͘
ϲϴ
͘njŝĐŚŽŶ͕ibid͘Ɛ͘Ϯ͖ĚĞĨŝŶŝĐŝũĂŝnjŶĞƚĂƵĨƵƐŶŽƚŝϮϲ͕///ƉŽŐůĂǀůũĞ͘
ϲϵ
<ŽŶĐĞƉĐŝũĞŽŬŽũŝŵĂũĞƉƌĞƚŚŽĚŶŽďŝůŽƌĞēŝƐƵƐĂĚƌǎĂůĞŝĚĞŶƚŝĨŝŬĂĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƐĂŵƵnjĞũƐŬŝŵƌĂĚŽŵ ǀŝƓĞƵƉŽĚƚĞŬƐƚƵĚŽŬƐĞŽǀĚĞŽŶĂ
ũĂǀůũĂ Ƶ ŶŝnjƵ ƚĂŬǀŝŚ ƉĂƌĂůĞůĂ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐƵ͗ ͣŝĞ DƵƐĞŽůŽŐŝĞ͕ ĚŝĞ &ĂĐŚĂƌďĞŝƚ ŝŵ DƵƐĞƵŵͣ͞DƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ ƐƚƌƵēŶŝ ƌĂĚ Ƶ ŵƵnjĞũƵ͟ ŝůŝ ͣŝĞ
ǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞ ƐƉĞnjŝĨŝƐĐŚĞ DƵƐĞƵŵƐĂƌďĞŝƚ ĂůƐ ͚DƵƐĞƵŵƐǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚ͛͟ ;ibid͕͘ Ɛ͘ ϭϬ͕ ϭϮͿ ͞EĂƵēŶŝ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŝ ŵƵnjĞũƐŬŝ ƌĂĚ ŬĂŽ
͞ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͟ŝͣŝĞǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚďĞŐƌƺŶĚĞƚĞ^ƉĞnjŝĨŝŬĚĞƌDƵƐĞƵŵƐĂƌďĞŝƚĂůƐĞŝŶĞtŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚƐĚŝƐnjŝƉůŝŶ͞ ;ŝďŝĚ͕Ɛ͘ϭϬ͕ϭϮͿŝ͞EĂƵēŶŽ
ŽďƌĂnjůŽǎĞŶĂƐƉĞĐŝĨŝēŶŽƐƚŵƵnjĞũƐŬŽŐƌĂĚĂŬĂŽŶĂƵēŶĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͟(ibid., s. 10).

13
Ɛǀŝŵ ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŵ ĨŽƌŵĂĐŝũĂŵĂ͘ KƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ŵƵnjĞũ ŝŵĂ ŶĞƉƌŽŵĞŶůũŝǀĞ ŽƉƓƚĞůŽŐŝēŬĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͕ ŬĂŽ ŝ
ƉƌŽŵĞŶůũŝǀĞĚƌƵƓƚǀĞŶŽŝƐƚŽƌŝũƐŬĞĨƵŶŬĐŝũĞŬŽũĞƚŽŬŽŵŝƐƚŽƌŝũƐŬŽŐƌĂnjǀŽũĂĚŽďŝũĂũƵŶĂnjŶĂēĂũƵ͘hnjĂũĂŵŶŝ
ŽĚŶŽƐ ŽǀĞ ĚǀĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͕ ƉŽ ŵŝƓůũĞŶũƵ ĂƵƚŽƌĂ͕ ƐĂĚƌǎŝ ĨŝůŽnjŽĨƐŬƵ ĂŶƚŝŶŽŵŝũƵ ŬŽũĂ ƌĞĨůĞŬƚƵũĞ ŽƉƌĞēŶŽƐƚ
ŝnjŵĞĜƵŬůĂƐŶĞƉŽnjŝĐŝũĞŵƵnjĞũĂŝŶũĞŐŽǀĞƉŽnjŝĐŝũĞƵƌĂnjǀŽũƵŶĂƵŬĞ͘ ϳϬ
KƉƓƚĞůŽŐŝēŬŝ njĂĚĂĐŝ ŵƵnjĞũĂ ƉŽǀĞnjƵũƵ ŶũĞŐŽǀƵ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ ƐĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŵ ŶĂƵēŶŝŵ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂ
njĂ ŬŽũĞ ŽŶ ƐĂŬƵƉůũĂ͕ ēƵǀĂ͕ ŽďƌĂĜƵũĞ ƉƌŝŵĂƌŶĞ ŝnjǀŽƌĞ ;PrimärquellenͿ͕ ŬĂŬŽ ďŝ ƐĞ ƵƉŽnjŶĂůĞ ƉƌĂǀŝůŶŽƐƚŝ
ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŚŝƉƌŝƌŽĚŶŝŚƉŽũĂǀĂ͕ŝƐƚĂǀůũĂŝŚŶĂƌĂƐƉŽůĂŐĂŶũĞnjĂƌĂĚŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŚŝŽďƌĂnjŽǀŶŝŚĐŝůũĞǀĂ͘ ϳϭ
/ŶƚĞŐƌŝƓƵđŝŬĂƌĂŬƚĞƌƐƉĞĐŝĨŝēŶŽŐŵƵnjĞũƐŬŽŐƌĂĚĂŝůŝ͕ĚƌƵŐĂēŝũĞƌĞēĞŶŽ͕ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ŝnjƌĂǎĂǀĂƐĞ
ŶĂ ƚƌŽũĂŬ ŶĂēŝŶ ƓƚŽ ƐǀĞĚŽēŝ Ž ŶũĞŶŽũ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽƐƚŝ͘ WƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŝnjƌĂǎĂǀĂ ƐĞ ŬƌŽnj ũĞĚŝŶƐƚǀŽ
ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞŝŽďƌĂnjŽǀŶĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕njĂƚŝŵŬĂŽŝnjũĞĚŶĂēĞŶŽƐƚƉƌŝƌŽĚŶŝŚŝĚƌƵƓƚǀĞŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŶĂ
ƉŽůũƵƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ͕ēƵǀĂŶũĂŝŽďƌĂĚĞƉƌŝŵĂƌŶŝŚŝnjǀŽƌĂŝ͕ŶĂŬƌĂũƵ͕ŬĂŽĂŬƚŝǀŝƌĂŶũĞƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƵ
ŝnjůĂŐĂēŬŽũ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘ dĂŬŽ ƐĞ ŝƐƉŽƐƚĂǀůũĂ ĚĂ ũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŬĂŽ ƐƉĞĐŝĨŝēŶĂ ŶĂƵēŶĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ ƉŽůũĞ
ĚĞůŽǀĂŶũĂŵŶŽŐŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂĂƚŽnjŶĂēŝĚĂƐǀĂŬŝƉŽŬƵƓĂũŶũĞŶŽŐƐǀŽĜĞŶũĂŶĂďŝůŽŬŽũƵŽĚŶũŝŚ
ŵŽƌĂďŝƚŝƐŵĂƚƌĂŶƐƵƉƌŽƚŶŝŵƐĂŶũĞŶŝŵŬĂƌĂŬƚĞƌŽŵŝŶĞƵƐŬůĂĚƵƐĂŝƐƚŽƌŝũƐŬŝŝĚƌƵƓƚǀĞŶŽƵƐůŽǀůũĞŶŽŵ
ƵůŽŐŽŵ ŵƵnjĞũĂ͘ ϳϮ KƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ Ƶ njĂǀŝƐŶŽƐƚŝ ŽĚ ĚƌƵƓƚǀĞŶŽŝƐƚŽƌŝũƐŬĞ ƵůŽŐĞ ŵƵnjĞũĂ ŝŵĂ
ŬĂƌĂŬƚĞƌŐƌĂŶŝēŶĞ͕ŽĚŶŽƐŶŽĚŝƐĐŝƉůŝŶĞŬŽũĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƉƌĞƐĞŬ;Grenz- oder QuerschnittswissenschaftͿ͕
Ă ŬŽũĂ ƐĞ njĂƐŶŝǀĂ ŶĂ ŬŽŵƉůĞŬƐƵ ƌĂnjŶŝŚ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ͕ ƉƌŝƌŽĚŶŝŚ ŝ ŚƵŵĂŶŝƐƚŝēŬŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ŝ ŝŵĂ ŝ
ŝŶƚĞŐƌŝƓƵđĞ ŝ ŬŽŽƌĚŝŶŝƓƵđĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞ ĨƵŶŬĐŝŽŶĂůŶĞ ĞůĞŵĞŶƚĞ ŵƵnjĞũĂ͕ ƚũ͘ Ƶ
ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ŶũĞŐŽǀƵ ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂŝǎǀĂēŬƵ͕ ƐĂŬƵƉůũĂēŬƵ ŝ ŝnjůĂŐĂēŬƵ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ͘ <ĂŽ ƐĂŵŽƐƚĂůŶĂ ŶĂƵŬĂ͕
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŝŵĂƐŽƉƐƚǀĞŶŝƉƌĞĚŵĞƚƐĂnjŶĂǀĂŶũĂŝƐŽƉƐƚǀĞŶƵƐƚƌƵŬƚƵƌƵēŝũŝďŝŽƐŶŽǀŶŝĞůĞŵĞŶƚŝƚƌĞďĂůŽ
ĚĂ ƐƵ ƚĞŽƌŝũĂ ŵƵnjĞũĂ͕ ŝƐƚŽƌŝũĂ ŵƵnjĞũĂ ŝ ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĂ ƐŚǀĂđĞŶĂ ŬĂŽ ŵĞƚĂƚĞŽƌŝũĂ ŵĞƚŽĚŝŬĞ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ
njďŝƌŬŝ͕ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŐŝŝnjůĂŐĂēŬŽŐƌĂĚĂ͘ ϳϯ
hŬŽůŝŬŽũĞ͕Ƶ ƉƌŝŶĐŝƉƵ͕ƉŝƚĂŶũĞŵƵnjĞũƐŬĞŵĞƚŽĚŝŬĞŝŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĞƉƌŝůŝēŶŽũĂƐŶŽ͕ŽŶĚĂƐĞŽĚŵĂŚ
ŶĂŵĞđĞƉŝƚĂŶũĞƓƚĂũĞƉƌĞĚŵĞƚƚĂŬŽƐŚǀĂđĞŶĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ZĞƓĞŶũĞŽǀŽŐƉŝƚĂŶũĂŐŽǀŽƌŝŽƉŽƐƚŽũĂŶũƵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬĂŽƐĂŵŽƐƚĂůŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞƚĂŬŽĚĂũŽũĂƵƚŽƌŝƉŽƐǀĞđƵũƵŶĂƌŽēŝƚƵƉĂǎŶũƵ͘
WƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƚƌĞďĂƚƌĂǎŝƚŝƵƉŽũĂǀĂŵĂŽďũĞŬƚŝǀŶĞƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝŝŽŶũĞǀĞđĚĂƚƵƐĂŵŽŵ
ŵƵnjĞũƵ ŬŽũŝ ƐĂŬƵƉůũĂ ƉƌŝŵĂƌŶĞ ŝnjǀŽƌĞ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ /nj ŽǀŽŐĂ ƐĞ ŝnjǀůĂēŝ ŽēŝŐůĞĚĂŶ
njĂŬůũƵēĂŬĚĂƉƌĞĚŵĞƚnjĂŬŽũŝŵƐĞƚƌĂŐĂŵŽǎĞďŝƚŝƐĂŵŽŶĞŬĂĂƉƐƚƌĂŬƚŶĂŬĂƚĞŐŽƌŝũĂ͕njĂũĞĚŶŝēŬĂnjĂƐǀĞ
ƉƌŝŵĂƌŶĞŝnjǀŽƌĞ͕ŬŽũĂŽƐƚĂũĞŝnjǀĂŶŬƌƵŐĂŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂĚƌƵŐŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘EũĞŶŽƐŚǀĂƚĂŶũĞ
đĞnjŶĂēŝƚŝĚƵďůũĞƉƌŽŶŝĐĂŶũĞƵŽďũĞŬƚŝǀŶƵƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝƓŝƌĞƐŚǀĂƚĂŶũĞƉƌĂǀŝůĂŶũĞŶŽŐƌĂnjǀŽũĂ͘ ϳϰ
dƌĂŐĂũƵđŝnjĂ ŽǀŽŵĂƉƐƚƌĂŬƚŶŽŵŬĂƚĞŐŽƌŝũŽŵĂƵƚŽƌŝƉŽůĂnjĞŽĚƚǀƌĚŶũĞĚĂũĞƐǀĂŬŝƉƌŝŵĂƌŶŝŝnjǀŽƌ
ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ ŝ ĚĂ ƐĞ Ƶ ŵƵnjĞũƐŬŽũ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ƌĂĚŝ ƵƉƌĂǀŽ͕ ŝ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ Ž ƚŽŵ ŝŶĨŽƌŵĂƚŝǀŶŽŵ ĂƐƉĞŬƚƵ
ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ŬŽũŝ ũĞ ƌĂǀŶŽƉƌĂǀĂŶ ƐĂ ŶũĞŶŝŵ ŽƐƚĂůŝŵ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŝŵ ŝ ĞŶĞƌŐĞƚƐŬŝŵ ĂƐƉĞŬƚŝŵĂ͘ dŽ ũĞ
ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ ƐŚǀĂđĞŶĂ ŬĂŽ ũĞĚŝŶƐƚǀŽ ŶũĞŶŽŐ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŽŐ ŶŽƐŝŽĐĂ͕ ŽĚŶŽƐŶŽ ƐŝŐŶĂůĂ͕ ŬĂŽ ŝ ŶũĞŐŽǀĞ
ƐĞŵĂŶƚŝēŬĞ͕ njŶĂēĞŶũƐŬĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͕ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ŶĂƓƵ ƐǀĞƐƚ͘ KǀƵ ŬůĂƐƵ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ͕ Ž ŬŽũŽũ ƐĞ ƌĂĚŝ Ƶ
ŵƵnjĞũƵ͕ĂƵƚŽƌŝŽĚƌĞĜƵũƵŬĂŽŵ ŵƵnjĞĂůŝũĞ͘ ϳϱ ^ŝŐŶĂůŽĚƌĞĜƵũƵŬĂŽŵŵĂƚĞƌŝũĂůŶŝƚƌĂŐ ƉŽũĂǀĂŝƉƌŽĐĞƐĂƉƌŝƌŽĚŶĞ
ŝ ĚƌƵƓƚǀĞŶĞ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕ ƐĞŵĂŶƚŝēŬƵ ĨƵŶŬĐŝũƵ ŬĂŽ ƐƉŽƐŽďŶŽƐƚ ƐŝŐŶĂůĂ ĚĂ Ƶ ŶĂƓŽũ ƐǀĞƐƚŝ ŝnjĂnjŽǀĞ
ƵŶƵƚƌĂƓŶũƵ͕ ŝnjŽŵŽƌĨŶƵ ƌĞĨůĞŬƐŝũƵ ŝůŝ ŵŽĚĞů ƐƉŽůũĂƓŶũĞŐ ƐǀĞƚĂ͘ hƉƌĂǀŽ ƐĞ Ƶ ŽǀƵ ƐĞŵĂŶƚŝēŬƵ ƌĞůĂĐŝũƵ
ŝnjŵĞĜƵ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝŽŶŽŐ ĂƐƉĞŬƚĂ ŵĂƚĞƌŝũĞ ŝ ƐǀĞƐƚŝ ŬŽŶĐĞŶƚƌŝƓĞ ĚƌƵƓƚǀĞŶĂ ƵůŽŐĂ ŵƵnjĞũĂ Ƶ ŶũĞŐŽǀŝŵ
ŽƉƓƚĞůŽŐŝēŬŝŵnjĂĚĂĐŝŵĂŝŝƐƚŽƌŝũƐŬŝŵĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ͘ ϳϲ
ůŝ͕ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŵ ĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ ƐŝŐŶĂůĂ ƐĞ ŶĞ ďĂǀŝ ƐĂŵŽ ŵƵnjĞũ ŶĞŐŽ ŝ ƉŽũĞĚŝŶĞ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘ ^ǀĂŬĂ ŽĚ ŶũŝŚ͕ ŝƉĂŬ͕ ŽďƌĂđĂ ƉĂǎŶũƵ ŝƐŬůũƵēŝǀŽ ŶĂ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ŬŽũĞ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵ
ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŵ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũŝŵĂ ĚŽŬ ŝŚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ ŶĂƉƌŽƚŝǀ͕ ƐĂŐůĞĚĂǀĂ ŬŽŵƉůĞŬƐŶŽ͕ Ƶ ĐĞůŝŶŝ ƉƌŽƵēĂǀĂ
ŶũŝŚŽǀƵƐƚƌƵŬƚƵƌƵƓƚŽ njŶĂēŝĚĂƐĞďĂǀŝŶĂƵēŶŝŵnjnjŶĂēĂũĞŵ ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚĨƵŶŬĐŝũĂƐŽďnjŝƌŽŵŶĂ

ϳϬ
Ibid.͕Ɛ͘ϳŝƐůĞĚĞđĞ͘
ϳϭ
Ibid.͕ Ɛ͘ ϴ͘ WƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶƵ ǀŝnjŝũƵ ŵƵnjĞũĂ ƉƌƵǎĂ ĚĞĨŝŶŝĐŝũĂ ĚĂƚĂ ũŽƓ Ƶ ƐĂŵŽŵ ƵǀŽĚƵ ƌĂĚĂ Ž ŬŽũĞŵ ũĞ ƌĞē ŶĂ Ɛ͘ Ϯ ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ ĨƵƐŶŽƚƵ Ϯϲ Ƶ ///
ƉŽŐůĂǀůũƵͿ͘
ϳϮ
Ibid.͕Ɛ͘ϭϬ͘
ϳϯ
Ibid.͕Ɛ͘ϭϳ͘
ϳϰ
Ibid.͕Ɛ͘ϭϴ͘
ϳϱ
Ibid.͕Ɛ͘Ϯϰ͘
ϳϲ
Ibid.͕Ɛ͘ϭϵ͘

14
ƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘ ϳϳ WƌŝŵĂƌŶŝ ŝnjǀŽƌ ŬĂŽ ƐŝŐŶĂů ŝƐƉƵŶũĂǀĂ Ŷŝnj ƌĂnjůŝēŝƚŝŚ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ƐĂ
ƌĂnjůŝēŝƚŝŵnjŶĂēĂũĞŵƵnjĂǀŝƐŶŽƐƚŝŽĚƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚŶƵĂŬĂ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ŶŝũĞĚŶĂŽĚŶũŝŚƐĞŶĞďĂǀŝŶũŝŚŽǀŽŵ
ĐĞůŽŬƵƉŶŽƓđƵ ƓƚŽ ďŝ ƵƉƌĂǀŽ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽƐƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ KƚƵĚĂ ƉƌŽŝƐƚŝēĞ ŶũĞŶĂ
ŝŶƚĞŐƌĂƚŝǀŶĂ ƵůŽŐĂ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ ŶũĞŶĂ ŝŶŚĞƌĞŶƚŶĂ ǀĞnjĂ ƐĂ ŶũŝŵĂ͕ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐĞ
ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĞ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ĞůĞŵĞŶĂƚĂ ŽǀŽŐ ŬŽŵƉůĞŬƐĂ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ŵŽǎĞ njĂƐŶŝǀĂƚŝ ũĞĚŝŶŽ ŶĂ
ĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚŝŶĂƵēŶŽŐnjŶĂŶũĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘KĚĂƚůĞ͕ŶĂŬƌĂũƵ͕ƉƌŽŝƐƚŝēĞŝŝŶƚĞŐƌĂƚŝǀŶŝŬĂƌĂŬƚĞƌ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũĂƐĞŶĞŵŽǎĞƐǀĞƐƚŝŶŝŶĂũĞĚŶƵŽĚŶũŝŚƉŽŶĂŽƐŽď͘
dƌĂŐŽŵ ĂƵƚŽƌĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ Ž ŬŽũŽũ ũĞ ƌĞē ĚŽůĂnjŝŵŽ ĚŽ ŶĂƌĞĚŶĞ ĨŽƌŵƵůĂĐŝũĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͗
WƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ũĞ ƐĞŵĂŶƚŝēŬĂ ƐƚƌƵŬƚƵƌĂ ŵƵnjĞĂůŝũĂ ƐŚǀĂđĞŶŝŚ ŬĂŽ ƉƌŝŵĂƌŶŝ ŝnjǀŽƌŝ͕
ŽĚŶŽƐŶŽ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĞ ŬŽũĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ũĞĚŝŶƐƚǀŽ ŶũŝŚŽǀŽŐ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŽŐ ŶŽƐŝŽĐĂ-ƐŝŐŶĂůĂ ŝ ŶũŝŚŽǀŝŚ
ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚŝƌĂnjůŝēŝƚŝŚƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚĨƵŶŬĐŝũĂ͘
DƵnjĞĂůŝũĞ͕ ĚƌƵŐĂēŝũĞ ƌĞēĞŶŽ – ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĞ ƐĂŬƵƉůũĞŶĞ Ƶ ŵƵnjĞũƐŬŝŵ njďŝƌŬĂŵĂ͕ ŝŵĂũƵ ŬĂƌĂŬƚĞƌ
njĂŬŽŶŽĚĂǀŶŝŚnjŶĂēĞŶũĂ;kodierter SemantikͿƵŬŽũŝŵĂĂƵƚŽƌŝƌĂnjůŝŬƵũƵĚǀĂĂƐƉĞŬƚĂ͗ŝƐƚŽƌŝũƐŬŽŬŽŶŬƌĞƚŶŝ
ĂƐƉĞŬƚ ƵƐůŽǀůũĞŶ ƐƚĂŶũĞŵ njŶĂŶũĂ͕ ĚƌƵƓƚǀĞŶĞ ƐǀĞƐƚŝ ŝ – Ƶ njĂǀŝƐŶŽƐƚŝ ŽĚ ŶũŝŚ – ŝnjďŽƌĂ ĚĂƚŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ-
ƐŝŐŶĂůĂŝnjŬŽŵƉůŝŬŽǀĂŶŝŚůĂŶĂĐĂ͕ƐŝƐƚĞŵĂŝŵƌĞǎĞƐŝŐŶĂůĂŬŽũĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂŽďũĞŬƚŝǀŶĂƐƚǀĂƌŶŽƐƚ͘ZĂnjƵŵĞ
ƐĞĚĂƐĞƐĂǀƚĂũďĞƐŬƌĂũƐǀĞƓŝƌŝŚŬƌƵŐŽǀĂ͕ŬŽũĞƉƌĂǀĞǀĞnjĞŝƌĞůĂĐŝũĞŝnjŵĞĜƵƉƌĞĚŵĞƚĂŝnjƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝŬŽũĂ
ŶĂƐ ŽŬƌƵǎƵũĞ͕ ŶĞ ŵŽǎĞ ŽďƵŚǀĂƚŝƚŝ ŝ ŽĚƌǎĂƚŝ ŬƌŽnj ŵƵnjĞũƐŬĞ njďŝƌŬĞ͘ KƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ŶĞŵŝŶŽǀĂŶ ũĞ ŝnjďŽƌ Ƶ
ƐŵŝƐůƵŵĂŬƐŝŵĂůŶŽŐŽƉƓƚĞŐŝŶĨŽƌŵĂĐŝŽŶŽŐƐĂĚƌǎĂũĂĚĂƚŽŐƐŝŐŶĂůĂƐŽďnjŝƌŽŵŶĂŝŶƚĞŶĐŝũƵŝĐŝůũŝnjďŽƌĂ͘ ϳϴ
h ǀĞnjŝ ƐĂ ƉŽŵĞŶƵƚŽŵ njĂƉůĞƚĞŶŽƓđƵ ƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂ Ƶ ŬŽŵƉůŝŬŽǀĂŶĞ ƐŝƐƚĞŵĞ ŝ ŵƌĞǎĞ ƵnjĂũĂŵŶŝŚ
ƉŽǀĞnjĂŶŽƐƚŝ ŝnjďŽƌ ƐĞ ŵŽƌĂ ǀƌƓŝƚŝ ŶĞ ŝnj ƵŐůĂ ĚĂƚŽŐ͕ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŶĞŐŽ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ĚĂƚŝ
ƐŝƐƚĞŵ Ƶ ŬŽũĞŵ ƐĞ ŽŶ ŶĂůĂnjŝ ŝůŝ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ƐƚĂŶũĞ ƚŽŐ ƐŝƐƚĞŵĂ ŝůŝ͕ ŶĂ ŬƌĂũƵ͕ ŶĂ ŶũĞŐŽǀĞ ŽƐŽďŝŶĞ ŝ
ƌĂnjǀŽũŶĞ ƚĞŶĚĞŶĐŝũĞ͘ :ĞĚŶŽŵ ƌĞēũƵ͕ ŝnjďŽƌ ƐĞ ƵǀĞŬ ǀƌƓŝ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ŶĞƓƚŽ ĚƌƵŐŽ ŶĞŐŽ ƓƚŽ ũĞ ƐĂŵ
ƉƌĞĚŵĞƚĂůŝ͕ŝƉĂŬ͕ƐĂƚŽŵŝŶƚĞŶĐŝũŽŵĚĂďŝŽŶƚƌĞďĂůŽƵƉƌĂǀŽƚŽŶĞƓƚŽĚƌƵŐŽĚĂƌĞƉƌĞnjĞŶƚƵũĞƉŽŵŽđƵ
ƐǀŽũŝŚƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚĨƵŶŬĐŝũĂ͘KƚƵĚĂnjŶĂēĞŶũĂŬŽĚŝĨŝŬŽǀĂŶĂƵŵƵnjĞĂůŝũĂŵĂŝŵĂũƵŬĂƌĂŬƚĞƌƐƐŝŵďŽůĂ͘KŶŝƐĞ
ŶĞŽĚŶŽƐĞƚŽůŝŬŽŶĂƉƌĞĚŵĞƚŬŽůŝŬŽŶĂƐŝŵďŽůŝnjŽǀĂŶũĞŽŶŽŐƓƚŽũĞŝnjǀĂŶŶũŝŚ͕ƓƚŽnjŶĂēŝ͗ƐǀŽũŝŶĞ͕ƵnjƌŽēŶĞ
ƵƐůŽǀůũĞŶŽƐƚŝ͕ƚĞŶĚĞŶĐŝũĞ͕ƌĞůĂĐŝũĞ͕ƌĂnjǀŽũŶĞƐŶĂŐĞŝǀƌƐƚĞƉŽŶĂƓĂŶũĂƐǀŽũƐƚǀĞŶŝŚnjĂĚĂƚŝƐŝƐƚĞŵƵŬŽũŝũĞ
ƉƌĞĚŵĞƚ-ƐŝŐŶĂůƉƌǀŽďŝƚŶŽďŝŽƵƉůĞƚĞŶ͘ ϳϵ
<ĂŽ ƉŽƐůĞĚŝĐƵ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶŝŚ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ ĂƵƚŽƌŝ ĨŽƌŵƵůŝƓƵ ŽƉƓƚĞ njĂĚĂƚŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͗
ͣDƵnjĞŽůŽŐŝũĂƉƌŽƵēĂǀĂƐĞŵĂŶƚŝēŬƵƐƚƌƵŬƚƵƌƵŵƵnjĞĂůŝũĂ͕njĂŬŽŶĞŝƉƌĂǀŝůĂƉŽŬŽũŝŵĂŝŚŵƵnjĞũŝƐĂŬƵƉůũĂũƵ
ƐŚǀĂđĞŶŝŚŬĂŽĚƌƵƓƚǀĞŶƵƉŽũĂǀƵ͕ŬĂŽŝnjĂŬŽŶĞŝƉƌĂǀŝůĂŵĞĜƵƐŽďŶŽŐĚĞůŽǀĂŶũĂŵŶŽŐŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƵŽďůĂƐƚŝĨƵŶŬĐŝũĞƐĂŬƵƉůũĂŶũĂŵƵnjĞĂůŝũĂŝŝnjůĂŐĂƓƚǀĂƵnjĂǀŝƐŶŽƐƚŝŽĚnjĂĚĂƚĂŬĂŵƵnjĞũĂ͘dĂŬŽĜĞ͕
ƉƌŽƵēĂǀĂ ƉƌĂǀŝůĂ ŝnjŐƌĂĚŶũĞ ŵƵnjĞũƐŬĞ ŵƌĞǎĞ Ƶ ŬŽũŽũ ƐƵ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŵ ŵƵnjĞũŝŵĂ ƉƌŝƉŝƐĂŶŝ ƐƉĞĐŝũĂůŶŝ
njĂĚĂĐŝ ŬŽũŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ũĞĚŝŶƐƚǀŽ ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŐ ƌĂĚĂ͕ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ njďŝƌŬŝ͕ ŶũŝŚŽǀŽŐ ēƵǀĂŶũĂ͕
ŝnjůĂŐĂƓƚǀĂŝŬƵůƚƵƌŶŽƉŽůŝƚŝēŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘͞ ϴϬ
KǀĚĞ ŝnjŶĞƚŝ ƐĞŐŵĞŶƚŝ ƐƵ͕ ŶĞƐƵŵŶũŝǀŽ͕ ƐĂŵŝ ƉŽ ƐĞďŝ ŝŶƚĞƌĞƐĂŶƚŶŝ ŝ ǀƌĞĚŶŝ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ ũĞƌ
ƵŬĂnjƵũƵŶĂƉƵƚĚƵďůũĞŐƌĂnjƵŵĞǀĂŶũĂƐŵŝƐůĂŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌƐŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŵƵnjĞũĂ͘DŽǎĞƐĞƐƵŵŶũĂƚŝƵƚŽ
ĚĂ ůŝ ƐƵ ŶĂƓŝ ĂƵƚŽƌŝ ƵƐƉĞůŝ ĚĂ ŬŽŶƐƚŝƚƵŝƓƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ŬĂŽ njĂŝƐƚĂ ƐĂŵŽƐƚĂůŶƵ ŝ ƉŽƐĞďŶƵ ŶĂƵēŶƵ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶƵ͘ EĂŝŵĞ͕ ƌĂĚŝ ƐĞ Ž ƚŽŵĞ ĚĂ ůŝ ũĞ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐƵ ŽŶŝ ŽĚƌĞĚŝůŝ͕ ƐĞŵĂŶƚŝēŬĂ
ƐƚƌƵŬƚƵƌĂƐŝŐŶĂůĂ;ƌĞƐƉ͘ŵƵnjĞĂůŝũĂͿnjĂŝƐƚĂƉƌĞĚŵĞƚƐǀŽũƐƚǀĞŶƐĂŵŽnjĂŶũƵŝĚĂůŝũŽũŽƐŝŐƵƌĂǀĂƉŽƚƉƵŶƵ
ƐĂŵŽƐƚĂůŶŽƐƚŝƉŽƐĞďŶŽƐƚ͘KǀĂũƉƌŽďůĞŵƐĞƐǀŽĚŝŶĂƉŝƚĂŶũĞĚĂůŝũĞƚĂŬŽŽĚƌĞĜĞŶƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
ƵƐƵƓƚŝŶŝŶĞŬŝŶŽǀƉƌĞĚŵĞƚƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͕ŶĞƉŽnjŶĂƚĚƌƵŐŝŵŶĂƵēŶŝŵĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂ͕ŝůŝũĞƐĂŵŽŶĞŬŝnjďŝƌŶŝ
ƉƌĞĚŵĞƚƵŬŽũĞŵƐĞƵŬƌƓƚĂũƵŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘
EŽǀŝƉƌĞĚŵĞƚƐĂnjŶĂǀĂŶũĂŽnjŶĂēĂǀĂŽƚŬƌŝǀĂŶũĞŶŽǀŝŚ͕ĚŽƚĂĚĂŶĞƉŽnjŶĂƚŝŚĂƐƉĞŬĂƚĂƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕
ƓƚŽnjŶĂēŝŝƐƚŽƓƚŽŝŽƐǀĂũĂŶũĞnjŶĂŶũĂŶŽǀĞǀƌƐƚĞŬŽũĞƐĞŶĞƐŵĞƓƚĂƵƐŝƐƚĞŵŝŵĂnjŶĂŶũĂƉŽũĞĚŝŶŝŚŶĂƵēŶŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ WŽƐƚĂǀůũĂ ƐĞ ƉŝƚĂŶũĞ ĚĂ ůŝ ƐĞ Ƶ ƐůŝēŶŽũ ƐŝƚƵĂĐŝũŝ Ƶ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ ƐƵŽēĂǀĂŵŽ ŝ ƐĂ ŶũĞŶŝŵ
ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ͕ŶĂƌĂǀŶŽ͕ƵŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂŶĂǀĞĚĞŶŝŚĂƵƚŽƌĂ͘
hǀĞnjŝƐĂƉŽƐƚĂǀůũĞŶŝŵƉŝƚĂŶũĞŵƌĂnjŵŽƚƌŝŵŽƐůĞĚĞđĂƉŝƚĂŶũĂŬŽũĂƐƵŵŝƌĂũƵŶũŝŚŽǀĂŐůĞĚŝƓƚĂ͗

ϳϳ
Ibid.͕Ɛ͘Ϯ1.
ϳϴ
Ibid.͕Ɛ͘Ϯϯ͘
ϳϵ
Ibid.͕Ɛ͘Ϯϰ͘
ϴϬ
Ibid.͕Ɛ͘ϮϲŝƐůĞĚĞđĂ͘

ϭϱ
 ;ϭͿ ŬŽ ũĞ ƉƌĞĚŵĞƚ-ƐŝŐŶĂů ŬŽŵƉůĞŬƐ ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ͕ ŽŶĚĂ ŶũĞŐŽǀŽ
ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĞŶĞŵŽǎĞďŝƚŝƌĞĚƵŬŽǀĂŶŽŶĂďŝůŽŬŽũƵŝƐĂŵŽũĞĚŶƵƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬƵĚŝƐĐŝƉůŝŶƵ͘
;ϮͿ WƌĞƉŽnjŶĂǀĂŶũĞ ƐŝŵďŽůŝēŬĞ ǀƌĞĚŶŽƐƚŝ ƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂ ũĞ ŵŽŐƵđĞ ƐĂŵŽ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ŶŝnjĂ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬŽũĞƉŽƐĞďŶŽƉƌŽƵēĂǀĂũƵŶũĞŐŽǀĞƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞƐĞŵĂŶƚŝēŬĞĨƵŶŬĐŝũĞ͘
;ϯͿĂĚĂƚĂŬŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƐĞnjĂƐŶŝǀĂŶĂƉƌĞƉŽnjŶĂǀĂŶũƵŶĂƵēŶŽŐnjŶĂēĂũĂ;ͣĨĂĐŚǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞ
ZĞůĞǀĂŶnj͞Ϳ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ŬŽũĞ ēŝŶĞ ŬŽŵƉůĞŬƐĂŶ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝŽŶŝ ŬĂƌĂŬƚĞƌ ƐŝŐŶĂůĂ Ɛ
ŽďnjŝƌŽŵŶĂƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘
dĂŬŽƐĞŝƐƉŽƐƚƐǀůũĂĚĂ͗
;ĂͿ ƉŽůĂnjŶƵ ŽƐŶŽǀƵ njĂ ŵƵnjĞŽůŽƓŬĂ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ƵǀĞŬ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ŬŽŶŬƌĞƚŶĞ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ njĂ ŬŽũĞ ũĞ ĚĂƚŝ ƉƌĞĚŵĞƚ-ƐŝŐŶĂů ƉƌĞĚŵĞƚ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ Ɛ ŽďnjŽƌŽŵ ŶĂ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ƐĂnjŶĂũŶĞ
ŝŶƚĞŶĐŝũĞ͖
;ďͿ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶĂ ƚĂēŬĂ njĂ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ŶũŝŚŽǀ
ŶĂƵēŶŝnjŶĂēĂũƐƵƵǀĞŬŽĚƌĞĜĞŶŝƐŝƐƚĞŵŝnjŶĂŶũĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͖
;ĐͿ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŬĂŽ ƐŝŵďŽůĂ njĂ ŽĚƌĞĜĞŶŝ ƐŝƐƚĞŵ ƉŽĚƌĂnjƵŵĞǀĂ ƉƌĞƚŚŽĚŶŽ njŶĂŶũĞ Ž
ĐĞůŽǀŝƚŽƐƚŝƉŽũĂǀĂŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŝŚnjĂĚĂƚŝƐŝƐƚĞŵŬŽũĞƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞŽďĞnjďĞĜƵũƵ͖
;ĚͿ ƉƌĞĚƵƐůŽǀŝ njĂ ŽƉƌĂǀĚĂŶŽƐƚ ƐĞůĞŬĐŝũĞ ;ƌĞƐƉ͘ ŝnjďŽƌĂͿ ĚĂƚŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂ njĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ
njďŝƌŬĞďŝđĞƵǀĞŬŶĂƵēŶĞƚǀƌĚŶũĞƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘
h njĂǀŝƐŶŽƐƚŝ ŽĚ ƐƚĞƉĞŶĂ ŽƉƓƚŽƐƚŝ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ njŶĂŶũĞ ĚŽďŝũĞŶŽ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ
ŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ĚĂƚŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂ đĞ ƚĂŬŽ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƚŝ ŝůŝ ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŝ njďŝƌ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ
ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂŝnjŽďůĂƐƚŝnjŶĂŶũĂĚĂƚŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƉŽŶĂŽƐŽď͕ƓƚŽŵŽǎĞďŝƚŝƐůƵēĂũŽŶĚĂŬĂĚĂŽŶĞƌĞƉƌĞnjĞŶƚƵũƵ
ŝƐƚŝƐƚĞƉĞŶĚĞƚĂůũŶĞƐƉĞĐŝũĂůŝnjĂĐŝũĞ͖ŝůŝŽƉƓƚŝũƵƐŝŶƚĞnjƵƵƉŽƌĞĜĞŶũƵƐĂŶĂǀĞĚĞŶŝŵnjďŝƌŽŵŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ͕ƓƚŽ
đĞ ƐĞ ĚĞƓĂǀĂƚŝ Ƶ ƐŝƚƵĂĐŝũĂŵĂ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶũĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ǀŝƓĞŐ ƐƚĞƉĞŶĂ ŽƉƓƚŽƐƚŝ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ƉƌĞƚŚŽĚŶŽ
ŶĂǀĞĚĞŶĞ͘ /ƉĂŬ͕ Ƶ ŽďĂ ƐůƵēĂũĂ đĞ ƐĞ ƌĞnjƵůƚĂƚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ƐŵĞƓƚĂƚŝ Ƶ ŽďůĂƐƚŝ njŶĂŶũĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ŝ ŶĞđĞ ďŝƚŝ Ƶ ƐƚĂŶũƵ ĚĂ ƉƌĞĜĞ ƚĞ ŐƌĂŶŝĐĞ͘ ^ůŝŬŽǀŝƚŽ ƌĞēĞŶŽ͕ ƵǀĞŬ ƐĞ ŵŽŐƵ ͣŬůĂƐŝĨŝŬŽǀĂƚŝ͞ Ƶ
ƐŝƐƚĞŵĞnjŶĂŶũĂĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘
WƌŽƵēĂǀĂũƵđŝ ƉƌĞĚŵĞƚ-ƐŝŐŶĂů ŬĂŽ ŬŽŵƉůĞŬƐ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ƵǀĞŬ đĞŵŽ͕ Ƶ ŝnjǀĞƐŶŽŵ
ƐŵŝƐůƵ͕ ŵŽƌĂƚŝ ĚĂ ŬƌĞŶĞŵŽ ƉƌĞǀĂƐŚŽĚŶŽ ŽĚ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ƐŚǀĂđĞŶŝŚ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕
njĂƐĞďŶŽ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƵƐŬĞ ƐƉĞĐŝũĂůŶŽƐƚŝ͘ KǀĂŬǀŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ũŽƓ ƵǀĞŬ ŶĞ ƉƌƵǎĂ
ŵŽŐƵđŶŽƐƚŝ ĚŽďŝũĂŶũĂ ƓŝƌĞŐ ƐŝŶƚĞƚŝēŬŽŐ njŶĂŶũĂ Ă ŶũĞŐŽǀ ƌĞnjƵůƚĂƚ ŵŽǎĞ ďŝƚŝ ƐĂŵŽ njďŝƌ ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚ͕
ƵnjĂũĂŵŶŽ ŶĞnjĂǀŝƐŶŝŚ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ ŬŽũĞ ƐƉĂĚĂũƵ Ƶ njĂƐĞďŶĞ ŝ ƵƐŬĞ ŬƌƵŐŽǀĞ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŽŐ njŶĂŶũĂ ŽŶŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬŽũĞƐĞƵnjŝŵĂũƵƵŽďnjŝƌ͘EĂŽƐŶŽǀŝĚŽďŝũĞŶŽũ ŶĂŽǀĂũŶĂēŝŶƉŽƐƚĂũĞŵŽŐƵđĞƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĞŶĞ
ƐĂŵŽ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ƉŽŶĂŽƐŽď ǀĞđ ŝ ŶũŝŚŽǀŝŚƐƚƌƵŬƚƵƌĂ ƐĂēŝŶũĞŶŝŚ ŽĚ ŬŽŵďŝŶĂĐŝũĂ
ƌĂnjůŝēŝƚŝŚ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĞůĞŵĞŶĂƚĂ͘ dŽ njŶĂēŝ ƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂ Ƶ Ɠŝƌŝŵ ǀĞnjĂŵĂ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ
ĚĂƚŽŐůĂŶĐĂƐŝŐŶĂůĂ͕ŵƌĞǎĞůĂŶĂĐĂ͕ēŝƚĂǀŽŐŶũŝŚŽǀŽŐƐŝƐƚĞŵĂŝƐŝƐƚĞŵĂƐŝƐƚĞŵĂ͘ ϴϭ EĂƚĂũŶĂēŝŶ͕njĂƉƌĂǀŽ͕
ŝnjůĂnjŝŵŽ ŝnjǀĂŶ ƵƐŬŝŚ ŽŬǀŝƌĂ njŶĂŶũĂ ƐǀŽũƐƚǀĞŶŽŐ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂ ƵƐŬĞ ƐƉĞĐŝũĂůŝnjŽǀĂŶŽƐƚŝ Ăůŝ ŶĞŵŝŶŽǀŶŽ
ƵůĂnjŝŵŽƵŽƉƓŝƌŶŝũĞƌĞŐŝũĞnjŶĂŶũĂĚƌƵŐŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƐĂƐǀĞǀĞđŝŵƐƚĞƉĞŶŽŵŽƉƓƚŽƐƚŝ͘EĂƓĂŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂđĞ
ŽďƵŚǀĂƚĂƚŝƐǀĞƓŝƌĞŬƌƵŐŽǀĞ͕ƐǀĞǀĞđŝďƌŽũƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚĨƵŶŬĐŝũĂĚĂƚŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂđĞďŝƚŝƵnjŝŵĂŶƵ
Žďnjŝƌ͕ ƐǀĞ ǀŝƓĞ đĞŵŽ ƐĞ ƉƌŝďůŝǎĂǀĂƚŝ ĐĞůŽǀŝƚŝũĞŵ͕ ŝŶƚĞŐƌĂůŶŽŵ ƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũƵ ƐŝŐŶĂůĂ ŝ ƵĚĂůũĂǀĂƚŝ ƐĞ ŽĚ
ũĞĚŶŽƐƚƌĂŶŝŚ ƵǀŝĚĂ͘ DĞĜƵƚŝŵ͕ ŐƌĂŶŝĐƵ ŽǀŽŐ ƌĂƐƚƵđĞŐ ŶŝnjĂ ƐǀĞ ŽƉƓƚŝũĞŐ njŶĂŶũĂ ēŝŶŝđĞ ŽƉƐĞŐ njŶĂŶũĂ
ƐǀŽũƐƚǀĞŶ ĚŝƐĐŝƉůŝŶŝ ƐĂ ŶĂũǀŝƓŝŵ ƐƚĞƉĞŶŽŵ ŽƉƓƚŽƐƚŝ ŬŽũĂ ƐĞ ƐĂ ŶĂũŽƉƓƚŝũĞŐ ƐƚĂŶŽǀŝƓƚĂ ďĂǀŝ ĚĂƚŝŵ
ƵŶŝǀĞƌnjƵŵŽŵƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂ– ŝůŝƉƌŽŝnjǀŽĚĂůũƵĚƐŬĞŬƵůƚƵƌĞŝůŝƉƌŽŝnjǀŽĚĂŵƌƚǀĞŝůŝŽǎŝǀůũĞŶĞƉƌŝƌŽĚĞ͘
hƐŵĞƌĂǀĂũƵđŝŝnjŶĞƚĞŬŽŶƐƚĂƚĂĐŝũĞŶĂƐƚƌƵŬƚƵƌƵƐĞŵĂŶƚŝēŬĞĨƵŶŬĐŝũĞƐŝŐŶĂůĂ͕ŬŽũƵĂƵƚŽƌŝŽŬŽũŝŵĂ
ũĞŽǀĚĞƌĞēǀŝĚĞƵƵůŽnjŝƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ŵŽǎĞŵŽĚĂŬĂǎĞŵŽĚĂũĞŽŶĂƐƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ
ƐĂƵƐŬŽŵƐƉĞĐŝũĂůŝnjĂĐŝũŽŵũĞĚŶŽƐƚĂǀĂŶ njďŝƌƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚĨƵŶŬĐŝũĂĚŽŬũĞ͕ƐƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂ
ŽƉƓƚŝũŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ njďŝƌ ƐŝƐƚĞŵĂ ŬŽũŝ ƐĞ ŶĂƐƚĂǀůũĂũƵ ũĞĚĂŶ ŶĂ ĚƌƵŐŝ ŝ ŬŽũŝ ƐƵ ƐĂēŝŶũĞŶŝ ŽĚ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ
ĨƵŶŬĐŝũĂ Ƶ ƌĂnjůŝēŝƚŽŵ ŬǀĂůŝƚĂƚŝǀŶŽŵ ŝ ŬǀĂŶƚŝƚĂƚŝǀŶŽŵ ƐƚƌƵŬƚƵƌŽŵ Ă͕ Ɛ ƚĂēŬĞ ŐůĞĚŝƓƚĂ Ƶ ĚĂƚŽŵ ƐůƵēĂũƵ
ŶĂũŽƉƓƚŝũĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƉŽƚƉƵŶƵ ƌĞĂůŶŽƐƚ ƉƌĞĚŵĞƚĂ͘ /ƉĂŬ͕ ŶŝũĞĚŶĂ ŽĚ ŽǀŝŚ
ŵŽŐƵđŶŽƐƚŝƐŚǀĂƚĂŶũĂƐŝŐŶĂůĂƐĞŶĞŽĚŶŽƐŝŶŝŶĂŬĂŬĂǀŶŽǀŝŬǀĂůŝƚĞƚŬŽũŝƐĞŶĞďŝŵŽŐĂŽƐŵĞƐƚŝƚŝƵŽŬǀŝƌ
ďŝůŽŬŽŐnjŶĂŶũĂŽĚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬŽũĞƐĞƵnjŝŵĂũƵƵŽďnjŝƌ͘KŶŽƓƚŽĂƵƚŽƌŝŶĂnjŝǀĂũƵƐƚƌƵŬƚƵƌŽŵƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ
ĨƵŶŬĐŝũĂ͕ŝƵēĞŵƵǀŝĚĞŶŽǀŬǀĂůŝƚĞƚŬŽũŝďŝŵŽŐĂŽƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƚŝƉƌĂǀŝƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ƵƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ

ϴϭ
Ibid.͕Ɛ͘ϮϯŝƐůĞĚĞđĂ͘

ϭϲ
ŽƐĐŝůŝƌĂ ŝnjŵĞĜƵ ĚŝũĂŵĞƚƌĂůŶŽ ƐƵƉƌŽƚŶŝŚ ŶĂēŝŶĂ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂ͘ EĂ ũĞĚŶŽŵ ŬƌĂũƵ ƐĞ ŽŶ
ƌĂnjůĂǎĞ ŶĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞ ƐĞŵĂŶƚŝēŬĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ŬŽũĞ ŝŶĚŝǀŝĚƵĂůŶŽ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƉƌĞĚŵĞƚ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ
ƌĂnjŶŝŚƵƐŬŽƐƉĞĐŝũĂůŝnjŽǀĂŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂĚŽŬƐĞŶĂĚƌƵŐŽŵƐŝŶƚĞƚŝnjƵũĞƵŐůŽďĂůŶƵĐĞůŝŶƵƐŝŐŶĂůĂƵŽŬǀŝƌƵ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƐĂ ŶĂũǀŝƓŝŵ ƐƚĞƉĞŶŽŵ ŽƉƓƚŽƐƚŝ͘ /njŵĞĜƵ ŶũŝŚ ƐĞ ŶĂůĂnjŝ ēŝƚĂǀ ůĂŶĂĐ ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƐĂ
ƉŽƐƌĞĚŶŝŵƐƚĞƉĞŶŝŵĂ ŽƉƓƚŽƐƚŝƚĂŬŽĚĂ͕ĂŬŽƐĞƉƌĞĚŵĞƚ-ƐŝŐŶĂůŶĞŽďƵŚǀĂƚŝŵƵnjĞũƐŬŝŵŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũŝŵĂ͕
ŽŶĚĂđĞƚŽƐŝŐƵƌŶŽďŝƚŝƵŽŬǀŝƌƵĚŝƐĐŝƉůŝŶĂǀĞnjĂŶŝŚŝůŝƐĂƐƵƉƌŽƚŶŝŵƐŚǀĂƚĂŶũŝŵĂŝůŝƐĂŽŶŝŵƉŽƐƌĞĚŶŝŵ͘
dĂŬŽ ĚŽůĂnjŝŵŽ ĚŽ njĂŬůũƵēŬĂ ĚĂ͕ ƉƌǀŽ͕ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĞ ƐƚƌƵŬƚƵƌĞ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ
ƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂŶĞĚŽŶŽƐŝƌĂnjƵŵĞǀĂŶũĞŬŽũĞŶĞďŝďŝůŽŽďƵŚǀĂđĞŶŽĚŽŵĞŶŽŵŵŶŽŐŽƐƚƌƵŬŽŐnjďŝƌĂ
ĚŽŵĞŶĂ njŶĂŶũĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͖ ĚƌƵŐŽ͕ ĚĂ ũĞ ƐƚƌƵŬƚƵƌĂ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ
ƐŝŐŶĂůĂƵƐƵƓƚŝŶŝŵŶŽŐŽƐƚƌƵŬŝƐŬƵƉnjďŝƌŽǀĂƚŝŚĨƵŶŬĐŝũĂƐĂũĞĚŶŝŵŝůŝŵŶŽƓƚǀŽŵĞůĞŵĞŶĂƚĂŬŽũŝƐǀĂŬŝnjĂ
ƐĞďĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƉƌĞĚŵĞƚŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂŽĚƌĞĜĞŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘dĂŬŽ͕ƐƚƌƵŬƚƵƌĂƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚĨƵŶŬĐŝũĂƵ
ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ŶŝũĞ ŶĞŬŝ ĚŽ ƚĂĚĂ ŶĞƐŚǀĂđĞŶ ŶŽǀŝ ĂƐƉĞŬƚ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕ ŶĞŬŝ ŶŽǀŝ ŬǀĂůŝƚĞƚ ŬŽũŝ ďŝ ŵŽŐĂŽ ďŝƚŝ
ƉŽƐĞďĂŶ ŝ ƐŽƉƐƚǀĞŶŝ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĞŐŽ ũĞ ƐĂŵŽ ŬŽŵƉůĞŬƐ ĂƐƉĞŬĂƚĂ ŬŽũŝ ƐĞ ƉƌŽƵēĂǀĂũƵ ŬƌŽnj
ƌĂnjůŝēŝƚĞƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞƉŽēĞǀŽĚŽŶŝŚƐĂŶĂũƵǎŽŵƐƉĞĐŝũĂůŝnjĂĐŝũŽŵŝnjĂǀƌƓĂǀĂũƵđŝƐĞƐĂĚƌƵŐŝŵĂ
ŬŽũŝŝŵĂũƵŶĂũǀĞđŝƐƚĞƉĞŶŽƉƓƚŽƐƚŝ͘dĞƓŬŽũĞƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀůũĂƚŝĚĂďŝƚĂũŶĂũŽƉƓƚŝũŝƐƚĞƉĞŶƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞ
ƵƉƌĂǀŽŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͘
dĂŬŽ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŝ ĚĂůũĞ ŽƐƚĂũĞ ďĞnj ƐǀŽũƐƚǀĞŶŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ƐƉŽnjŶĂũĞ͕ Ă ŽŶĂũ ŬŽũŝ ƐƵ ũŽũ
ƉƌŝƉŝƐŝǀĂůŝ ƉŽŵĞŶƵƚŝ ĂƵƚŽƌŝ ƐĞ ƉŽŬĂnjĂŽ ŶŝƓƚĂ ǀŝƓĞ ĚŽ ƐĂŵŽ ŝůƵnjŝũĂ͘ h ƚŽũ ƐŝƚƵĂĐŝũŝ ƐĞ ēŝƚĂǀĂ ŶũŝŚŽǀĂ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ƐǀŽĚŝ͕ Ƶ ƐƚǀĂƌŝ͕ ƐĂŵŽ ŶĂ ŝƐƉƌĂǀŶƵ ŵƵnjĞŽůŽƓŬƵ ĚŝƌĞŬƚŝǀƵ ŬŽũĂ ƉŽƐƚƵůŝƌĂ ĐĞůŽŬƵƉŶŽ
ƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ Ƶ ŵƵnjĞũƵ ŝ ŶũĞŐŽǀĂ ŬŽŵƉůĞŬƐŶĂ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ŝnj ƵŐůĂ ŶĞ ƐĂŵŽ ũĞĚŶĞ ŽĚƌĞĜĞŶĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞǀĞđŵŶŽŐŝŚ͕ŶĂũĞĚĂŶŽďũĞŬĂƚƵƐŵĞƌĞŶŝŚ͕ŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘dĂŬǀĂŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂƐƵƵǀĞŬ͕ŝƉĂŬ͕
ƐƉƌŽǀŽĜĞŶĂŶĂŽƐŶŽǀƵŶũŝŚŽǀŽŐŶĂƵēŶŽŐnjŶĂŶũĂŝƉŽŵŽđƵŶũŝŚŽǀĞƉŽũŵŽǀŶĞŝŵĞƚŽĚŽůŽƓŬĞĂƉĂƌĂƚƵƌĞ͘
EĂ ƚĂũ ŶĂēŝŶ ďŝƐŵŽ ƐĞ ǀƌĂƚŝůŝ ŶĂ ƉƌǀŽďŝƚŶƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ŐĚĞ ƐƵ ŐůĂǀŶƵ ƵůŽŐƵ ŝŐƌĂůĞ
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ƐŚǀĂđĞŶĞŬĂŽƉƌŝŵĞŶũĞŶĞŶĂƵŬĞ͕ƐĂƚŽŵƌĂnjůŝŬŽŵĚĂďŝ
ŽŶĞƚƌĞďĂůŽĚĂĚĞůƵũƵnjĂũĞĚŶŝēŬŝƵƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũƵŝnjǀŝƓĞĂƐƉĞŬĂƚĂĚĂƚŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂ-ƐŝŐŶĂůĂ͘
<ŽŶĐĞƉĐŝũĂ Ž ŬŽũŽũ ũĞ ďŝůŽ ƌĞēŝ͕ ƵƉƌŬŽƐ ŶĂŵĞƌĂŵĂ ĂƵƚŽƌĂ͕ ŶĞ ŬŽŶƐƚŝƚƵŝƓĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ŬĂŽ
ƐĂŵŽƐƚĂůŶƵ ŶĂƵŬƵ ǀĞđ ũĞ͕ ŶĂƉƌŽƚŝǀ͕ ƚĞǎĞđŝ ƐǀŽŵ ŝnjĚǀĂũĂŶũƵ͕ ĨĂŬƚŝēŬŝ ƉŽŶŝƓƚĂǀĂ͘ EĂǀŽĚŶŝ ƉƌĞĚŵĞƚ
ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ ŬŽũŝ ũĞ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ũŽũ ŽƐŝŐƵƌĂ ŝnjĚǀŽũĞŶŽƐƚ ŶŝũĞ ŶĞŬŝ ŶŽǀŝ͕ njĂ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ
ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēĂŶ ĂƐƉĞŬƚ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ŶĞŐŽ͕ ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ͕ ƚŽƚĂůŝƚĞƚ ŵƵnjĞũƐŬŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŬŽũĂ ũĞ ƐĂŵĂ ƉŽ
ƐĞďŝ ƐĂŵŽ ŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂ ŶũĞŐŽǀĞ ĞŐnjŝƐƚĞŶĐŝũĞ ŝ ŽƐŝŵ ƚŽŐĂ ŶĞ njŶĂēŝ ŶŝƓƚĂ ǀŝƓĞ͘ WŽũĞĚŝŶĂēŶĞ ŶĂƵēŶĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ƵƉƌĂǀŽ Ƶ ŶũŽũ ƉƌŽŶĂůĂnjĞ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ƐĞŵĂŶƚŝēŬĞ ƐƚƌƵŬƚƵƌĞ ĂĚĞŬǀĂƚŶĞ ĂƐƉĞŬƚŝŵĂ ƉƌŽƵēĂǀĂŶĞ
ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝŬŽũŝũĞŝŶƚĞƌĞƐƵũƵ͘/njĚǀĂũĂŶũĞ ŽǀŝŚƐƚƌƵŬƚƵƌĂ͕ŶũŝŚŽǀĂŝŶƚĞƌƉƌĞƚĂĐŝũĂŝ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ ƐƵŵŽŐƵđŝ
ƐĂŵŽ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ƉŽnjŶĂǀĂŶũĂ ŽǀŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ŝ ƉŽŵŽđƵ ŶũŝŚŽǀŝŚ ŵĞƚŽĚĂ͘ Ăƚŝŵ ƐĞ ŝƐƉŽƐƚĂǀůũĂ ĚĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ŬĂŬŽũĞǀŝĚĞĂƵƚŽƌŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ͕ŶĞŵĂŶŝƓƚĂƐŽƉƐƚǀĞŶŽƓƚŽďŝĚŽnjǀŽůŝůŽĚĂƐĞ
ŽŶĂ ƐŵĂƚƌĂ ƐĂŵŽƐƚĂůŶŽŵ ŝ njĂƐĞďŶŽŵ ŶĂƵēŶŽŵ ĚŝƐĐŝƉůŝŶŽŵ͘ KŶĂ ƐĞ͕ ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ͕ ƌĂƐƚǀĂƌĂ Ƶ
ŬƌƵŐŽǀŝŵĂnjŶĂŶũĂƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘
/ŽǀŽũŬŽŶĐĞƉĐŝũŝƐĞ͕ƚĂŬŽĜĞ͕ŵŽŐƵƐƚĂǀŝƚŝƌĂnjŶĞƉƌŝŵĞĚďĞ͕ŝnjƵnjŝŵĂũƵđŝƉƌŝŵĞĚďƵŽƉƌĂŬƚŝĐŝnjŵƵ͘
^ůŝēŶŽ ŶũŝŵĂ͕ ŽŶĂ ƉƌŽŝƐƚŝēĞ ŝnj ĂŶƚŝĐŝƉŝƌĂŶĞ ǀŝnjŝũĞ ŵƵnjĞũĂ Ăůŝ njĂƐŶŽǀĂŶŽũ ŶĂ ƓŝƌĞŵ ƌĂƐƉŽŶƵ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ
ŽŬǀŝƌĂƵǀŝĚƵƉŽǀĞnjŝǀĂŶũĂŶĂƵŬĞƐĂŽďƌĂnjŽǀĂŶũĞŵ͘/ƉĂŬ͕ŶĞƵnjŝŵĂƐĞƵŽďnjŝƌĚĂƐĞƐĂǀƌĞŵĞŶĂŶĂƵŬĂ͕
ŶĂƌŽēŝƚŽ ŶũĞŶĞ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŬŽũĞ ƐƵ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶĞ Ƶ ŵƵnjĞũƵ͕ Ƶ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ
ƐůƵēĂũĞǀŝŵĂĨŽƌŵŝƌĂůĂŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ ĂƵ ĚƌƵŐŝŵ ƉŽƐůĞŵƵnjĞũĂƐĂƐǀŽũŝŵnjďŝƌŬĂŵĂ ϴϮ ĚŽŬ ŽďƌĂnjŽǀĂŶũĞ Ƶ
ƉĞƌŝŽĚƵ ŶĂƐƚĂũĂŶũĂ ŽƐŶŽǀĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ Ƶ ys/ ǀĞŬƵ ũŽƓ ƵǀĞŬ ŶŝũĞ ƉŽnjŶĂǀĂůŽ ŵĞƚŽĚĞ ǀŝnjƵĞůŶŽŐ
ƉŽĚƵēĂǀĂŶũĂƉĂũŽũ͕ƐĂŵŝŵƚŝŵ͕ŵƵnjĞũŝŝŶŝƐƵďŝůŝƉŽƚƌĞďŶŝ͘EŝũĞĚĂŶŽĚŽǀĂĚǀĂĞůĞŵĞŶƚĂƉƌŝŚǀĂđĞŶŽŐ
ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ ŽŬǀŝƌĂ ŶŝũĞ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŵŽŐĂŽ ĚĂ ƐƚǀŽƌŝ ƵƐůŽǀĞ njĂ ŶĂƐƚĂŶĂŬ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ƐǀŽŐ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂ –
ŽƚƵĚĂ͕ƉƌŝŵĞĚďĂĂŚŝƐƚŽƌŝēŶŽƐƚŝ͘KĚŶŽƐŝƚŝƐĞƵǀŝnjŝũŝŵƵnjĞũĂŶĂŶĞŬƵƐƉŽůũĂƓŶũƵƐƚƌƵŬƚƵƌƵƵŽƉƓƚĞ͕ƐŽďŽŵ
ƉŽǀůĂēŝƉƌŝŵĞĚďƵŶĞƌĞƓŝǀŽƐƚŝĚŽŬƵǀĞnjŝƐĂƉŽƐƚƵůĂƚŽŵŽŬƵƉůũĂŶũĂƉŽŝnjďŽƌƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ͕
ƐĂ ǀŝƓĞ ŶŝǀŽĂ ŝ ĂƐƉĞŬĂƚĂ͕ ƐĞŵĂŶƚŝēŬŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ŵƵnjĞĂůŝũĂ – Ɖƌŝ ēĞŵƵ ďŝ ŽŶĂ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ njĂŵĞŶŝ ƐǀĞ
njĂŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶĞ ŶĂƵēŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ – ŽƐƚĂũĞ ƉƌŝŵĞĚďĂ ƵŶŝǀĞƌnjĂůŝnjŵĂ ŬŽũŝ ƐĞ ƉŽ ĨŽƌŵŝ ƌĂnjůŝŬƵũĞ ŽĚ
ƵŶŝǀĞƌnjĂůŝnjŵĂƉƌĞďĂĐŝǀĂŶŽŐŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂŽŬŽũŝŵĂũĞƉƌĞƚŚŽĚŶŽďŝůŽƌĞēŝ͘

ϴϮ
KƉƓŝƌŶŝũĞŽŽǀŽŵĞƵƉŽŐůĂǀůũƵs/͘

ϭϳ
 4. Stranski – ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ŶĂƵŬĂŽͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͞

hƉŽƌĞĜĞŶũƵƐĂŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŽŬŽũŝŵĂũĞĚŽƐĂĚĂďŝůŽƌĞēŝ͕ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ
ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƓĞŶĂũǀĞđĂŵĞƚŽĚŽůŽƓŬĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘KŶũĞ͕njĂƌĂnjůŝŬƵŽĚŶũŝŚŽǀŝŚĂƵƚŽƌĂ͕ĚĂůĞŬŽŽĚƵǀĞƌĞŶũĂĚĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƚƌĞďĂ ĚĂ ďƵĚĞ ƉŽƚƉƵŶĂ ƌĞĨůĞŬƐŝũĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ͘ DĞĜƵƚŝŵ͕ ŽŶ ŽĚ ŶũĞ njĂŚƚĞǀĂ
ŶĞƐƌĂnjŵĞƌŶŽ ǀŝƓĞ͕ ƵƉƌĂǀŽ ƚŽ ĚĂ ŽŶĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ƐŝƐƚĞŵ njŶĂŶũĂ ƐĂ ŽĚƌĞĜĞŶŽŵ ůŽŐŝēŬŽŵ ƐƚƌƵŬƚƵƌŽŵ
ͣƵƐůŽǀůũĞŶŽŵ ŬĂƌĂŬƚĞƌŽŵ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͞ ϴϯ ŬŽũŝ Ƶ ĐĞůŝŶŝ ēŝŶŝ ͣƉŽũŵŽǀŶŝ ŵŽĚĞů ƉƌŽƵēĂǀĂŶĞ
ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͘͞ ϴϰ KƐŝŵƚŽŐĂ͕ŶĞƉŽŬƌĞđĞĚĞƚĂůũŶĞĂŶĂůŝnjĞŵƵnjĞũƐŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ŶĞƌĂnjďŝũĂũĞŶĂŵŽůĞŬƵůĞŝ
ĂƚŽŵĞ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ŝ njĂĚĂƚĂŬĂ ŶĞŐŽ͕ ŶĂƉƌŽƚŝǀ͕ Ƶ ƉŽƚƌĂnjŝ njĂ ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝƐƉŝƚƵũĞ
ŝŶƚĞŐƌĂůŶŝƐŵŝƐĂŽŵƵnjĞũĂ͘KŶƉŽůĂnjŝŽĚƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŬĞĚĂƐĞŶĞŵŽǎĞŽĚƌǎĂƚŝƐŚǀĂƚĂŶũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬĂŽ
ŶĂƵŬĞ Ž ŵƵnjĞũƵ ŝ ŶũĞŐŽǀŝŵ ĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ ŬŽũĞ ƉƌĞŽǀůĂĚĂǀĂ Ƶ ĚĂŶĂƓŶũŽũ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũ ůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ͘ hƉƌŬŽƐ
ƉŽŐƌĞƓŶŝŵ ƐƵŐĞƐƚŝũĂŵĂ ƐĂŵŽŐ ŶĂnjŝǀĂ͕ Ŷŝ ŵƵnjĞũ͕ Ŷŝ ŵƵnjĞũƐŬĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ ŶĞ ŵŽŐƵ ďŝƚŝ ƉƌŝŚǀĂđĞŶŝ ŬĂŽ
ƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ ϴϱ
hƚĞŵĞůũĞŶũĞŽǀŽŐƐƚĂǀĂďŝƚƌĞďĂůŽĚĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂĂŶĂůŽŐŝũƵŝnjŵĞĜƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬĂŽ
ƓƚŽ ƐƵ ƚĞĂƚƌŽůŽŐŝũĂ͕ ƚĞŽƌŝũĂ ĨŝůŵĂ͕ ƉĞĚĂŐŽŐŝũĂ͘ h ŽĚŐŽǀŽƌƵ ŶĂ ƉŝƚĂŶũĞ ƓƚĂ ũĞ ƉƌĞĚŵĞƚ ŽǀŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ
ƚƌĞďĂůŽ ďŝ͕ ƉŽ ŵŝƓůũĞŶũƵ ^ƚĂŶƐŬŽŐ͕ ĚĂ ƐĞ ŶĂůĂnjŝ ƐŵĞƌŶŝĐĂ njĂ ƌĞƓĞŶũĞ ƉŝƚĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ ϴϲ EũŝŚŽǀ
ƉƌĞĚŵĞƚ͕ƵŽƐƚĂůŽŵ͕ŶŝƐƵŵĞŚĂŶŝnjŵŝŬĂŽƓƚŽƐƵƉŽnjŽƌŝƓƚĞ͕ĨŝůŵƐŬŝƐƚƵĚŝŽŝůŝƓŬŽůĂ͘KǀŝŵĞŚĂŶŝnjŵŝ͕ŝƉĂŬ͕
ŶŝƐƵ ŶŝƓƚĂ ĚƌƵŐŽ ŶĞŐŽ ƐĂŵŽ ĨƵŶŬĐŝŽŶĂůŶŝ ƐŬůŽƉŽǀŝ ƚĞŚŶŝēŬŝŚ ŝ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŝŚ ƐƌĞĚƐƚĂǀĂ ŬŽũŝ ƐůƵǎĞ
ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ– ƵŵĞƚŶŝēŬŝŵ͕ŝĚĞŽůŽƓŬŝŵ͕ǀĂƐƉŝƚŶŝŵ– njĂĚĂĐŝŵĂŝĐŝůũĞǀŝŵĂ͘KēŝŐůĞĚŶŽũĞĚĂƐĞŶĂǀĞĚĞŶĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŶĞ ďĂǀĞ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŽƚĞŚŶŝēŬŝŵ ƉŝƚĂŶũŝŵĂ ƚŝŚ ƵƐƚƌŽũƐƚĂǀĂ ǀĞđ ŶĂēŝŶŝŵĂ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũĞ ŶũŝŚŽǀŝŚ
ĐŝůũĞǀĂ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐƵ ƉŽnjŽƌŝƓŶĂ ŝnjǀŽĜĞŶũĂ͕ ĨŝůŵƐŬĂ ŽƐƚǀĂƌĞŶũĂ ŝ ĚŝĚĂŬƚŝēŬŽǀĂƐƉŝƚŶŝ ƌĞnjƵůƚĂƚŝ͘ KĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝ͕
ƚĂŬŽ͕ ŶĂ ƉŝƚĂŶũĂ ŬŽũĂ ƐĞ ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ ƉƌĞĚŵĞƚĞ ƚŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƉƌĂǀŝŵŽ ƌĂnjůŝŬƵ ŝnjŵĞĜƵ ƐƌĞĚƐƚǀĂ ŝ ĐŝůũĂ͕
ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂŝŶũĞŐŽǀĞŶĂŵĞŶĞ͘
DƵnjĞũũĞ͕ƚĂŬŽĜĞ͕ŝƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ͕ƐŬƵƉƚĞŚŶŝēŬŝŚŝŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŝŚƐƌĞĚƐƚĂǀĂ͖Ă͕ŽƐŝŵƚŽŐĂ͕ŵƵnjĞũŶĞ
ŵŽǎĞďŝƚŝƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘KǀĚĞ͕njĂƉƌĂǀŽ͕ƚƌĞďĂŶĂƉƌĂǀŝƚŝƌĂnjůŝŬƵŝnjŵĞĜƵŵĞŚĂŶŝnjŵĂŝĐŝůũĂŬŽũĞŵ
ŽŶƐůƵǎŝ͕ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂŽĚŶũĞŐŽǀĞŶĂŵĞŶĞ͘dĂŬŽƐĞ͕ĚĂŬůĞ͕ƐĂŵŽƵƐĨĞƌŝƐǀƌŚĞŵƵnjĞũĂŵŽǎĞƚƌĂŐĂƚŝnjĂ
ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ ϴϳ ^ŵŝƐĂŽ ŽǀĞ ĚŝƌĞŬƚŝǀĞ͕ ŝƉĂŬ͕ ŶŝũĞ ƵĚĂůũĞŶ ŽĚ ƐŵŝƐůĂ ƚƌĞŶƵƚŶŽ
ŽƉƓƚĞƉƌŝŚǀĂđĞŶŝŚĚĞĨŝŶŝĐŝũĂŵƵnjĞũĂŬŽũĞƌĞƉƌĞnjĞŶƚƵũƵŶũĞŐŽǀŽŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽƐŚǀĂƚĂŶũĞ͘KŶĞ͕ƚĂŬŽĜĞ͕
ŐĞŶĞƌĂůŶŽ ƵnjĞǀƓŝ͕ ŽĚƌĞĜƵũƵ ŵƵnjĞũ ŬĂŽ ƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ njĂ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũƵ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŚ͕
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶŝŚ͕ŽďƌĂnjŽǀŶŝŚŝǀĂƐƉŝƚŶŝŚnjĂĚĂƚĂŬĂ͘hŶũŝŵĂƐĞ͕ŬĂŬŽƚŽǎĞůŝ^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ũĂƐŶŽƌĂnjůŝŬƵũƵͣƐ
ũĞĚŶĞƐƚƌĂŶĞ͕ƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ͕ƐĚƌƵŐĞ͕njĂĚĂĐŝ͕ƐǀƌŚĂƚŽŐƵƐƚƌŽũƐƚǀĂ͕ŶũĞŐŽǀĐŝůũ͘͞ ϴϴ
h ƚŽŵ ƐůƵēĂũƵ Ƶ ƌĂnjŵŝƓůũĂŶŝŵĂ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ Ƶ Ɖƌǀŝ ƉůĂŶ ŝnjďŝũĂ ƉŝƚĂŶũĞ ƐǀƌŚĞ͕ ĐŝůũĂ ŵƵnjĞũĂ ŝůŝ͕
ĚƌƵŐĂēŝũĞƌĞēĞŶŽ͕ƐŵŝƐůĂŵƵnjĞũĂ͘hũĞĚŶŽŵŽĚƐǀŽũŝŚ ƚĞŬƐƚŽǀĂŽŶŬĂǎĞ͗ͣ/ŶƐƚŝƚƵĐŝũĂŵƵnjĞũĂƉŽƐƚŽũŝnjĂƚŽ
ĚĂnjĂŝƐƚĂŝƐƉƵŶũĂǀĂĚƌƵƓƚǀĞŶĞnjĂĚĂƚŬĞŝƵƉƌĂǀŽƵŶũŝŚŽǀŝŵnjĂĚĂĐŝŵĂƚƌĞďĂǀŝĚĞƚŝŶũĞŶƐŵŝƐĂŽ͘͞ ϴϵ
WƌŝŚǀĂƚĂũƵđŝ ƉƌĞƚŚŽĚŶŽ ŝnjŶĞƚƵ ƉŽůĂnjŶƵ ƚĂēŬƵ ƐǀŽũŝŚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƉŽŵĞŶƵƚŝ ĂƵƚŽƌ͕
ŝƉĂŬ͕ ŝnjŶĞǀĞƌĂǀĂ ƐǀŽũƵ ƌĂŶŝũƵ ŝ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŝ ǀƌĞĚŶƵ ƚǀƌĚŶũƵ ĚĂ ƉŝƚĂŶũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝŵĂ ŵĞƚĂŶĂƵēŶŝ
ŬĂƌĂŬƚĞƌŝĚĂŐĂƐĂŵŽŶĂƚŽŵƉůĂŶƵƚƌĞďĂƉŽƐƚĂǀůũĂƚŝŝƌĞƓĂǀĂƚŝ͘ ϵϬ hŵĞƐƚŽĚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵƉƌŽƵēĂǀĂŬĂŽ
ƐŝƐƚĞŵ njŶĂŶũĂ ƉŽŵŽđƵ ŬƌŝƚĞƌŝũƵŵĂ ƚĞŽƌŝũĞ ŶĂƵŬĞ ŽŶ͕ ǀĞđ ŶĂ ƐĂŵŽŵ ƉŽēĞƚŬƵ Ƶ ŽďůĂƐƚŝ ŵĞƚĂŶĂƵēŶŝŚ
ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ͕ĚŽůĂnjŝŶĂƚĞƌĞŶŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŚƉŝƚĂŶũĂŝƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞŵƐŵŝƐůĂŵƵnjĞũĂƉƌĂǀŝŝƐƚƵŐƌĞƓŬƵŬĂŽŝ
ŶũĞŐŽǀŝ ƉƌĞƚŚŽĚŶŝĐŝ͘ EĂ ƚĂũ ŶĂēŝŶ ƐĞ ŶĂ ŽƉƌĂǀĚĂŶƵ ƉƌŝŵĞĚďƵ ĂŶƚŝĐŝƉĂĐŝũĞ ĚŽĚĂũĞ ŝ ĂƌďŝƚƌĂƌŶŝ ŝnjďŽƌ
ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ ŽŬǀŝƌĂ ƉƌŝŚǀĂđĞŶŽŐ ŬĂŽ ŽƐŶŽǀĂ njĂ ǀŝnjŝũƵ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũƵ ũĞ ĂŶƚŝĐŝƉŝƌĂŽ Ă͕ njĂũĞĚŶŽ Ɛ ƚŝŵ͕ ŝ
ƉƌŝŵĞĚďĂ Ž ŶĞƌĞƓŝǀŽƐƚŝ ŶũĞŐŽǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ KŶ ŝŵĂ ŝ ĚƌƵŐĞ ƐůĂďĞ ƚĂēŬĞ ŬŽũŝŵĂ đĞŵŽ ƐĞ
ƉŽƐĞďŶŽďĂǀŝƚŝ͘

ϴϯ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰϬ͘
ϴϰ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϳ͘
ϴϱ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϰ͖Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϲ͘
ϴϲ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϭ͖Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰ͖Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϲ͘
ϴϳ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϮŝƐůĞĚĞđĂ͖Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰ͘
ϴϴ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰ͘
ϴϵ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Pomér͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘Ϯϯϴ͘
ϵϬ
hƉŽƌĞĚŝƚŝĨƵƐŶŽƚƵϭ͘

ϭϴ
 EĂ ēĞŵƵ͕ ĚĂŬůĞ͕ ƚƌĞďĂ ĚĂ ƐĞ njĂƐŶŝǀĂ ƐŵŝƐĂŽ ŵƵnjĞũĂ͍ h ĚŽƐĂĚĂƓŶũŽũ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũ ůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ –
ƉƌŝŵĞđƵũĞ ^ƚƌĂŶƐŬŝ – ĚŽŵŝŶŝƌĂ ŐůĞĚŝƓƚĞ ĚĂ ƐĞ ƐŵŝƐĂŽ ŵƵnjĞũĂ njĂƐŶŝǀĂ ŶĂ ŶũĞŐŽǀŝŵ ǀĂƐƉŝƚŶŝŵ ŝ
ŽďƌĂnjŽǀŶŝŵnjĂĚĂĐŝŵĂĂ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ŶĂŝnjůĂŐĂēŬŽũĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘dŽũĞ͕ŝƉĂŬ͕ƐĂŵŽĚĞůŝŵŝēŶŽƚĂēŶŽŐůĞĚŝƓƚĞŝ
ŝnjĂƐƉĞŬƚĂũĂǀŶĞ͕ƐƉŽůũĂƓŶũĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŵƵnjĞũĂ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ŶĞƉƌƵǎĂ ƐŵŝƐĂŽŵƵnjĞũƵŝnjĂƐƉĞŬƚĂŶũĞŐŽǀĞ
ƵŶƵƚƌĂƓŶũĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘ KēŝŐůĞĚŶĂ ũĞ ƐƚǀĂƌ ĚĂ ŶŝũĞĚĂŶ ŵƵnjĞũ ŶĞ ŵŽǎĞ ĨƵŶŬĐŝŽŶŝƐĂƚŝ ďĞnj njďŝƌŬŝ Ă ŝ Ƶ
ůŝƚĞƌĂƚƵƌŝƐĞƐǀĞēĞƓđĞ ƉŽƚĐƌƚĂǀĂĚĂ ũĞ ŽƐŶŽǀŶŝƵƐůŽǀŶũĞŐŽǀĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝƐŝƐƚĞŵĂƚƐŬŝƵŶƵƚƌĂƓŶũŝƌĂĚŶĂ
ƐĂŬƵƉůũĂŶũƵŝĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũƵnjďŝƌŬŝ͘ŬŽ͕ƉĂŬ͕ŶĂŽǀŽƉŽēŶĞŵŽĚĂŐůĞĚĂŵŽŝnjŝƐƚŽƌŝũƐŬĞƉĞƌƐƉĞŬƚŝǀĞ͕
ŽŶĚĂđĞƐĞŝƐƉŽƐƚĂǀŝƚŝĚĂďŝƵƉƌĂǀŽƚŝŵŽŵĞŶƚŝ͕ƐĂŬƵƉůũĂŶũĞŝĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞĂ͕ƵƐƚǀĂƌŝ͕ƐĂŬƵƉůũĂŶũĞnjĂ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũƵ͕ďŝůŝŽƐŶŽǀŶŝŵŽƚŝǀƐƚǀĂƌĂŶũĂŬŽůĞŬĐŝũĂŝŵƵnjĞũĂ͘WŽŬƌĞƚĂēŬĂƐŶĂŐĂŬŽůĞŬĐŝũĂŝŵƵnjĞũĂŶĞ
ďŝ͕ ĚĂŬůĞ͕ ďŝůĂ ƚĞŶĚĞŶĐŝũĂ ŬĂ ŬƌĞŝƌĂŶũƵ ŝnjůŽǎďŝ ŶĞŐŽ ƉŽƚƌĞďĂ njĂ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĞŵ ĚŽŬƵŵĞŶĂƚĂ͘ dĂŬŽ ũĞ ƉŽ
^ƚƌĂŶƐŬŽŵ ƉƌŝŵĂƌŶĂ ƐǀƌŚĂ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũĂ ũĞ ŝ ĚŽ ĚĂŶĂƐ ŽƐŶŽǀŶĂ͕ ĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞ ůũƵĚƐŬĞ ŬƵůƚƵƌĞ ŝ
ƉƌŝƌŽĚŶŽŐŽŬƌƵǎĞŶũĂĚŽŬƐĞŝnjůĂŐĂēŬĂĚĞůĂƚŶŽƐƚƉŽŬĂnjƵũĞŬĂŽƐĞŬƵŶĚĂƌŶŝŵŽŵĞŶĂƚŬŽũŝƐĞƌĞĂůŝnjƵũĞŶĂ
ŽƐŶŽǀƵƐĂŬƵƉůũĞŶŝŚĚŽŬƵŵĞŶĂƚĂ͘ ϵϭ EĂƚĂũŶĂēŝŶĂƵƚŽƌĚŽůĂnjŝĚŽƐůĞĚĞđĞŬŽŶƐƚĂƚĂĐŝũĞ͗ͣĂƐDƵƐĞƵŵĂůƐ
ŝŶƌŝĐŚƚƵŶŐĚŝĞŶƚĚĞƌĞĨƌŝĞĚŝŐƵŶŐǀŽŶƌĨŽƌĚĞƌŶŝƐƐĞŶĚĞƌŽŬƵŵĞŶƚĂƚŝŽŶƵŶĚŝŚƌĞƌŐĞƐĞůůƐĐŚĨƚůŝĐŚĞŶ
ƵƐǁĞƌƚƵŶŐ͘͞ ϵϮ ͣDƵnjĞũ ŬĂŽ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĂ ƐůƵǎŝ njĂĚŽǀŽůũĞŶũƵ ƉŽƚƌĞďĞ njĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞŵ ŝ ŶũĞŐŽǀŝŵ
ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŵǀƌĞĚŶŽǀĂŶũĞŵ͘͞
WŽƚƌĞďĂnjĂĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞŵƉƌŽŝƐƚŝēĞŝnjĚƌƵƓƚǀĞŶŽƉƌŝnjŶĂƚĞǀƌĞĚŶŽƐƚŝŬŽũƵůũƵĚŝƉŽǀĞnjƵũƵƐĂ
ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ƉŽũĂǀĂŵĂ ŝ ŬŽũĂ ƐĞ ŝƐƉŽůũĂǀĂ Ƶ ƉůĂŶƐŬŽũ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŬŽũĂ ƚĞǎŝ ĚĂ ŽƐŝŐƵƌĂ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶĂ
ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀĂ ŽǀŝŚ ƉŽũĂǀĂ ŶũŝŚŽǀŝŵ ŝnjĚǀĂũĂŶũĞŵ ŝnj ƉƌŝƌŽĚŶŝŚ ƵƐůŽǀĂ ƌĂĚŝ ēƵǀĂŶũĂ ŽĚ ŶĞŵŝŶŽǀŶŽŐ
ƵŶŝƓƚĞŶũĂ͘ <ĂŽ ƉŽƐůĞĚŝĐĂ ƚŽŐĂ͕ ĂƵƚŽƌ ĚŽůĂnjŝ ĚŽ ŽǀĂŬǀŽŐ ƐŵŝƐůĂ ŵƵnjĞũĂ͗ ͣ^ŵŝƐĂŽ ŵƵnjĞũĂ ƐĞ njĂƐŶŝǀĂ ŶĂ
ƐƚǀĂƌĂŶũƵ ƐŝƐƚĞŵĂƚƐŬĞ ŝ ŬƌŝƚŝēŶĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ ŽƐŶŽǀĞ Ƶnj ƉŽƐƌĞĚƐƚǀŽ ƉƌŝŵĂƌŶŝŚ ĚŽŬƵŵĞŶĂƚĂ –
ŵƵnjĞĂůŝũĂ͕ŶĂŶũŝŚŽǀŽŵēƵǀĂŶũƵŝƐƚĂǀůũĂŶũƵŶĂƌĂƐƉŽůĂŐĂŶũĞnjĂƉŽƚƌĞďĞŶĂƵŬĞŝǀĂƐƉŝƚĂŶũĂ͘͞ ϵϯ
/njŶĞƚŽŐůĞĚŝƓƚĞƐĞŶĞēŝŶŝƚĂēŶŝŵ͘WƌĞƐǀĞŐĂ͕ŵŽǎĞŵƵƐĞƐƚĂǀŝƚŝƉƌŝŵĞĚďĂůŽŐŝēŬĞƉƌŝƌŽĚĞũĞƌŝnj
ēŝŶũĞŶŝĐĞƐĂŬƵƉůũĂŶũĂŝēƵǀĂŶũĂŽĚƌĞĜĞŶŝŚŽďũĞŬĂƚĂ͕ƐŽďnjŝƌŽŵŶĂǀƌĞĚŶŽƐƚŝƉŽǀĞnjĂŶĞƐĂƉŽũĂǀĂŵĂƐĂ
ŬŽũŝŵĂƐƵĚĂƚŝŽďũĞŬƚŝďŝůŝƉŽǀĞnjĂŶŝ͕ŶŝŵĂůŽũĞĚŶŽnjŶĂēŶŽŶĞƉƌŽŝƐƚŝēĞĚĂũĞƚĂǀƌƐƚĂĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŝƐŬůũƵēŝǀŽ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĂĚĞůĂƚŶŽƐƚ͘EĂƚĂũŶĂēŝŶŶĞŬĂĚĂƐĂŬƵƉůũĞŶŝŵĂƚĞƌŝũĂůŝƐƐĂĚĂ njĂŶĂƐŵŽŐƵďŝƚŝĚŽŬƵŵĞŶƚŝ͕
ĂůŝƉƌǀŽďŝƚŶŽŶŝƐƵŵŽƌĂůŝďŝƚŝƐĂŬƵƉůũĂŶŝŬĂŽĚŽŬƵŵĞŶƚŝ͘DƵnjĞũƐŬĂĚĞůĂƚŶŽƐƚƐƚǀĂƌĂŶũĂnjďŝƌŬŝũĞ͕ƚĂŬŽĜĞ͕
ŝŵĂůĂĚƌƵŐĂēŝũĞŵŽƚŝǀĂĐŝũĞ͕ŽēĞŵƵũĞǀĞđďŝůŽƌĞēŝƌĂŶŝũĞ͕ĂƚŽŬŽŵŝƐƚŽƌŝũĞƐƵũĞĚŶĂƉŽũĞĚŶĂŝnjďŝũĂůĞƵ
ƉƌǀŝƉůĂŶĚƌƵŐĞĂůŝŵƵnjĞũŶŝũĞƉƌĞƐƚĂũĂŽĚĂďƵĚĞŵƵnjĞũŝƐĂŵŝŵƚŝŵũĞnjĂĚƌǎĂǀĂŽŶĞƉƌŽŵĞŶůũŝǀƐŵŝƐĂŽ͘
^ƚƌĂŶƐŬŝƐĞ͕njĂƉƌĂǀŽ͕ƉŽnjŝǀĂŶĂŝƐƚŽƌŝũƐŬƵƚĂēŬƵŐůĞĚŝƓƚĂĂůŝŝƐƚŽƌŝũƐŬĞēŝŶũĞŶŝĐĞŝŶƚĞƌƉƌĞƚŝƌĂũĞĚŶŽƐƚƌĂŶŽ͕
ƐĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶŽŐ ƐƚĂŶŽǀŝƓƚĂ͕ ƓƚŽ ĚŽnjǀŽůũĂǀĂ ĚĂ ƐĞ ŶĂ ƌĂēƵŶ ŶũĞŐŽǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ƐƚĂǀŝ ƉƌŝŵĞĚďĂ
ĂŚŝƐƚŽƌŝēŶŽƐƚŝ͘ŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĂĚĞůĂƚŶŽƐƚũĞŝnjƌĂnjŽĚƌĞĜĞŶĞƐǀĞƐŶĞŶĂŵĞƌĞĂŽŶĂŶŝũĞƵǀĞŬŽĚƌĞĜŝǀĂůĂ
ŵƵnjĞũƐŬƵĚĞůĂƚŶŽƐƚƉƌĂǀůũĞŶũĂnjďŝƌŬŝ͘ ϵϰ
sƌĂƚŝŵŽ ƐĞ͕ ŝƉĂŬ͕ ĂƌŐƵŵĞŶƚŝŵĂ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ͘ KŶ͕ ŶĂŝŵĞ͕ ƉƌŝŵĞđƵũĞ ĚĂ ƐĞ Ƶ ǀĞnjŝ ƐĂ ĚĞůĂƚŶŽƓđƵ
ƉƌĂǀůũĞŶũĂnjďŝƌŬŝŶĂŵĞđƵƐƵƓƚŝŶƐŬĂƉŝƚĂŶũĂŽƉƌĞĚŵĞƚƵƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ͕ŬƌŝƚĞƌŝũƵŵŝŵĂŶĂŬŽũŝŵĂƐĞnjĂƐŶŝǀĂ
ŝnjďŽƌ ŝ ŶũŝŚŽǀĂ ŽƉƌĂǀĚĂŶŽƐƚ ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŵ ƉŽƚƌĞďĂŵĂ͘ hƉƌĂǀŽ Ƶ ƚŝŵ ƉŝƚĂŶũŝŵĂ ĂƵƚŽƌ ǀŝĚŝ ŐŶŽƐĞŽůŽƓŬŝ
ƐŵŝƐĂŽŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘EũĞŶĂƵůŽŐĂďŝƚƌĞďĂůŽĚĂƐĞnjĂƐŶŝǀĂŶĞŶĂŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŽƚĞŚŶŝēŬŽũŽƉƚŝŵĂůŝnjĂĐŝũŝ
ŵƵnjĞũƐŬŽŐƌĂĚĂŶĞŐŽŶĂŽƚŬƌŝǀĂŶũƵƉƌĂǀŝůŶŽƐƚŝŬŽũĞƵƐůŽǀůũĂǀĂũƵŽďũĞŬƚŝǀŶŽƐƚŝnjďŽƌĂͣƐƉĞĐŝĨŝēŶŽůũƵĚƐŬŝŚ
ǀƌĞĚŶŽƐƚŝ͞ƵĐŝůũƵŶũŝŚŽǀŽŐŽƐŝŐƵƌĂǀĂŶũĂŝƉƌŝŬĂnjŝǀĂŶũĂ͘ ϵϱ ĂƚŽ͕ƚĂŬŽĜĞ͕ƚƌĞďĂƌĂnjůŝŬŽǀĂƚŝƉƌĂǀŝ͕ƚĞŽƌŝũƐŬŝ
ƐŵŝƐĂŽ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŽĚ ŶũĞŶŽŐ ƉƌĂŬƚŝēŶŽŐ ƐŵŝƐůĂ Ă͕ ƐĂŵŝŵ ƚŝŵ͕ ŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ sensu stricto ŽĚ
ŵƵnjĞŽŐƌĂĨŝũĞŬĂŽŵĞƚŽĚŝŬĞŵƵnjĞũƐŬŽŐƌĂĚĂ͘ ϵϲ
ŬŽ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƚƌĞďĂ͕ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ ƵǀŽĚŶŽŵ ƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŬŽŵ͕ ĚĂ ƚƌĂǎŝŵŽ ŶĂ ƐƚƌĂŶŝ
ƐŵŝƐůĂ͕ƐǀƌŚĞ͕ĐŝůũĂŵƵnjĞũĂŝƉŽƓƚŽũĞŽŶŽĚƌĞĜĞŶŬĂŽƐĂŬƵƉůũĂŶũĞƌĂĚŝĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͕ŽŶĚĂƐĞŶĂŵĞđĞ
njĂŬůũƵēĂŬĚĂďŝƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞĨƵŶŬĐŝũĂƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ͕ĚĞůĂƚŶŽƐƚƉƌĂǀůũĞŶũĂnjďŝƌŬŝƵ
ŵƵnjĞũƵ͘DĞĜƵƚŝŵ͕ƐĂŬƵƉůũĂŶũĞƐĂŵŽƉŽƐĞďŝũĞƐĂŵŽƚĞŚŶŝēŬĂĂŬƚŝǀŶŽƐƚŝŬĂŽƚĂŬǀĂŵŽǎĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƚŝ

ϵϭ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WŽŵĥƌ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϮ͖Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰ͖Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϲ͘
ϵϮ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϱ͘
ϵϯ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϯ͖Zur Auffassung͕͘͘͘ ibid͕͘Ɛ͘ϲ͘
ϵϰ
KŽǀŽŵƉŝƚĂŶũƵđĞǀŝƓĞďŝƚŝƌĞēŝƵƉŽŐůĂǀůũƵs///͘
ϵϱ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϲ͘
ϵϲ
Ibid.͕Ɛ͘ϯϳ͘

ϭϵ
ƐĂŵŽƉƌĞĚŵĞƚŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂŵƵnjĞŽŐƌĂĨŝũĞĚŽŬďŝƉƌĞĚŵĞƚƚĞŽƌŝũƐŬŝŚŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŵŽŐĂŽ
ďŝƚŝŽďũĞŬĂƚƚĞĂŬƚŝǀŶŽƐƚŝ– ĚŽŬƵŵĞŶƚ͘ ϵϳ
DƵnjĞũƐŬŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚ ƐĞ͕ ƉŽ ƐŚǀĂƚĂŶũƵ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ͕ ƐƵƓƚŝŶƐŬŝ ƌĂnjůŝŬƵũĞ ŽĚ ĚŽŬƵŵĞŶĂƚĂ ĚƌƵŐŝŚ͕
ŝnjǀĂŶŵƵnjĞũƐŬŝŚ ŽďůĂƐƚŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͘ ƵƚŽƌ ƌĂnjůŝŬƵũĞ ĚǀĞ ǀƌƐƚĞ ĚŽŬƵŵĞŶĂƚĂ͗ ƉƌŝŵĂƌŶŝ ŝ ƐĞŬƵŶĚĂƌŶŝ
ĚŽŬƵŵĞŶƚ͘WƌŝŵĂƌŶŝĚŽŬƵŵĞŶƚũĞŝƐŬůũƵēŝǀŽƉƌĞĚŵĞƚŬŽũŝũĞ͕ďƵĚƵđŝƉƌŽŝnjǀŽĚĚĂƚĞƉŽũĂǀĞƵƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕
ŶũĞŐŽǀĂ ŶĞƉŽƐƌĞĚŶĂ ŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂ͘ dĂ ŐĞŶĞƚŝēŬĂ ŽƐŽďŝŶĂ ƉƌŝŵĂƌŶŽŐ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂ ēŝŶŝ ĚĂ ƐĞ Ƶ ŶũĞŵƵ
ƌĞĨůĞŬƚƵũĞ ŽǀĂ ƉŽũĂǀĂ͕ ƓƚĂǀŝƓĞ͕ ƌĞĨůĞŬƚƵũĞ ƐĞ ŶĞ ƐĂŵŽ Ƶ ŶĞŬŝŵ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŵ ĂƐƉĞŬƚŝŵĂ ŽďũĞŬƚĂ ǀĞđ Ƶ
ŶũĞŐŽǀŽũŝŶƚĞŐƌĂůŶŽũĐĞůŝŶŝ͘EĂŬƌĂũƵŬƌĂũĞǀĂ͕ŬĂŽŵĂƚĞƌŝũĂůŶĂĐĞůŝŶĂũĞƵēĞƐƚǀŽǀĂŽƵƉŽũĂǀŝēŝũŝũĞďŝŽ;ŝůŝ
ũĞƐƚĞͿ ƐĂƐƚĂǀŶŝ ĚĞŽ͘ hƉƌĂǀŽ ƚĂŬĂǀ ĚŽŬƵŵĞŶƚ͕ ŬŽũĞŐ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ƚĂŬŽĜĞ ŶĂnjŝǀĂ ŽƌŝŐŝŶĂůŶŝŵ ĚŽŬƵŵĞŶƚŽŵ͕
ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēĂŶƐĂŵŽnjĂŵƵnjĞũƐŬƵĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũƵ͕ďŝƉŽŶũĞŵƵƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
Ă ƌĂnjůŝŬƵ ŽĚ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ ƐǀĞ ĚƌƵŐĞ ďĂƌĂƚĂũƵ ƐĂŵŽ ƐĞŬƵŶĚĂƌŶŝŵ ĚŽŬƵŵĞŶƚŝŵĂ͕
ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ ŝŚ ƌĞƉƌŽĚƵŬƵũƵ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ƉƌŝŵĂƌŶŝŚ͕ ŽƌŝŐŝŶĂůŶŝŚ ĚŽŬƵŵĞŶĂƚĂ Ă njĂƚŝŵ ŝŚ ƉƌĞƚǀĂƌĂũƵ Ƶ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĞĚĂůũŝŚŬĂƚĞŐŽƌŝũĂƵŬŽũŝŵĂũĞŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂĚĂƚĞƉŽũĂǀĞǀŝƓĞƚƌĂŶƐĨŽƌŵŝƐĂŶĂŝŽŐƌĂŶŝēĞŶĂ͘ ϵϴ
Ă ƌĂnjůŝŬƵ ŽĚ ƚŽŐĂ ŵƵnjĞũƐŬĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĂ ƉŽůĂnjŝ ŽĚ ĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚŝ ƉŽũĂǀĞ ƌĞĂůŶĞ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ŝ ŬĂŽ
ƌĞnjƵůƚĂƚ ƉƌƵǎĂ ƉƌŝŵĂƌŶŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚ͕ ŝnjǀŽƌ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ ŬŽũŝ ũĞ ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ ŝ ŶĞƉŽƐƌĞĚĂŶ ƉƌŽŝnjǀŽĚ ŝ
ĞůĞŵĞŶĂƚ ĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶĞ ƉŽũĂǀĞ͘ KŶĂ ƚĂŬŽ ƐĞǎĞ ŵŶŽŐŽ ĚƵďůũĞ Ƶ ƌĞĂůŶŽƐƚ ƉŽũĂǀĞ ŝ ƉƌŽĚŝƌĞ Ƶ ƐĂŵ
ŶũĞŐŽǀ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŝ ƐƵƉƐƚƌĂƚ͘ hnjŝŵĂũƵđŝ ƉƌĞĚŵĞƚ ŬĂŽ ĚŽŬƵŵĞŶƚ ŝnj ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ēŝũŝ ũĞ ďŝŽ ƐĂƐƚĂǀŶŝ ĚĞŽ
njĂǀƌƓĂǀĂƐĞƚĂŵŽŐĚĞŝnjǀĂŶŵƵnjĞũƐŬĂĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĂƚĞŬƉŽēŝŶũĞ͘ ϵϵ
KĚƌĞĜĞŶũĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬĂŽ ƉƌŝŵĂƌŶŽŐ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂ ƵŽƉƓƚĞ ŶĞ njĂƚǀĂƌĂ ƉŝƚĂŶũĞ ǀĞđ͕
ŶĂƉƌŽƚŝǀ͕ ƐƚǀĂƌĂ ŶŽǀƵ ƚĞƓŬŽđƵ͘ hŽƐƚĂůŽŵ͕ ƐƚǀĂƌŝ ƵnjĞƚĞ ŝnj ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ŬĂŽ ƉƌŝŵĂƌŶŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚŝ ƚĂŬŽĜĞ
ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƉƌĞĚŵĞƚ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ƌĂnjŶŝŚ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ njĂ ŬŽũĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƉƌĞĚŵĞƚĞ
ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ ŝůŝ ŶĞƉŽƐƌĞĚŶŽŐ ŝůŝ ŝnjǀŽƌŶŽŐ͘ h ǀĞnjŝ Ɛ ƚŝŵ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ŶĂƐƚŽũŝ ĚĂ ŝnjǀƌƓŝ ƌĂnjůŝŬŽǀĂŶũĞ ŝnjŵĞĜƵ
ƉŽũŵĂ ŽƌŝŐŝŶĂůŶŽŐ ƉƌŝŵĂƌŶŽŐ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂ ŝ ƉŽũŵĂ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ĚĂƚĞ ŶĂƵŬĞ ŝ ŝnjǀŽƌĂ͘ KŶ͕ njĂƉƌĂǀŽ͕
ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞĚĂƉƌĞĚŵĞƚĚĂƚĞŶĂƵŬĞŽďƵŚǀĂƚĂƐĂŵŽŶĞŬĞĂƐƉĞŬƚĞƉƌŽƵēĂǀĂŶŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂŝ͕ƐĂŵŝŵƚŝŵ͕
ŵƵnjĞũƐŬŝĚŽŬƵŵĞŶƚũĞŶĞƓƚŽnjŶĂƚŶŽƓŝƌĞƉŽƓƚŽƐĞƵŶũĞŐŽǀŝŵƌĂnjůŝēŝƚŝŵĂƐƉĞŬƚŝŵĂŵŽŐƵŵĂŶŝĨĞƐƚŽǀĂƚŝ
ƉƌĞĚŵĞƚŝƐƉŽnjŶĂũĞƌĂnjůŝēŝƚŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ ϭϬϬ ^ĚƌƵŐĞƐƚƌĂŶĞ͕ƌĂnjůŝŬĂŝnjŵĞĜƵĚŽŬƵŵĞŶƚĂŝŝnjǀŽƌĂƐĞ
njĂƐŶŝǀĂŶĂƌĂnjůŝēŝƚŽŵƉƌŝůĂnjƵŽďũĞŬƚƵ͘^ĂŐůĞĚĂǀĂũƵđŝĚĂƚŝŽďũĞŬĂƚŬĂŽŝnjǀŽƌŬŽƌŝƐƚŝŵŽƐĂŵŽŽŶĞƵŶũĞŵƵ
ƐĂĚƌǎĂŶĞ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĞ ŬŽũĞ ƐĞ ŶĂůĂnjĞ ŶĂ ůŝŶŝũŝ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ĚĂƚĞ ƐĂnjŶĂũŶĞ ŶĂŵĞƌĞ Ăůŝ ƐĞ njĂƚŽ ƉƌĞŵĂ
ŽƌŝŐŝŶĂůŶŽŵŵƵnjĞũƐŬŽŵĚŽŬƵŵĞŶƚƵƵǀĞŬŽĚŶŽƐŝŵŽŬĂŽƉƌĞŵĂŝŶƚĞŐƌĂůŶŽũĐĞůŝŶŝŝƵƐŬůĂĚƵƐĂŶũĞŐŽǀŝŵ
ŐŽƌĞĚƌĞĜĞŶŝŵ ŬĂƌĂŬƚĞƌŽŵ͘ ϭϬϭ h ƉƌǀŽŵ ƐůƵēĂũƵ͕ ƉƌĞĚŵĞƚ ƐĂŐůĞĚĂǀĂŵŽ ŬĂŽ ŝnjǀŽƌ ƐĂŵŽ ŝnj ƉĞƌƐƉĞŬƚŝǀĞ
ŽŶĞ ŶũĞŐŽǀĞ ŝŶĨŽƌŵĂƚŝǀŶĞ ƐĂĚƌǎŝŶĞ ŬŽũĂ ũĞ ŝŶƚĞƌĞƐĂŶƚŶĂ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ĚĂƚŽ ƐĂnjŶĂũŶŽ ƉŝƚĂŶũĞ ĚŽŬ Ƶ
ĚƌƵŐŽŵƐůƵēĂũƵ͕ƐĂŐůĞĚĂǀĂŵŽƵĐĞůŝŶŝŬĂŽŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũƵĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚŝĚĂƚĞƉŽũĂǀĞ. ϭϬϮ /njǀŽƌŶŝƉŽĚĂĐŝƐƵ
ƐĂŵŽēůĂŶŬŽũŝƉŽƐƌĞĚƵũĞƵƉƌŽĐĞƐƵƐƉŽnjŶĂǀĂŶũĂĚŽŬũĞŵƵnjĞũƐŬŝƉƌŝŵĂƌŶŝĚŽŬƵŵĞŶƚŶĞƉŽƐƌĞĚŶŽĚĂƚĂ
ƐĂŵĂ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚ͘ h ŶũĞŵƵ ƐĞ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚ ƉŽƚǀƌĜƵũĞ ŬƌŽnj ƐĂŵƵ ƐĞďĞ͕ ŶĞƉŽƐƌĞĚŶŽ ŝ ƵƉƌĂǀŽ ƐĞ ŶĂ ƚŽŵĞ
njĂƐŶŝǀĂ ͣĚŝĞ ŝŶnjŝŐĂƌƚŝŐŬĞŝƚ͕ ĚŝĞ hŶǁŝĞĚĞƌŚŽůďĂƌŬĞŝƚ ƵŶĚ hŶǀĞƌƚƌĞďĂƌŬĞŝƚ ĚŝĞƐĞƌ ƌƚ ǀŽŶ
ŽŬƵŵĞŶƚĂƚŝŽŶ͘͞ ϭϬϯ ͣũĞĚŝŶƐƚǀĞŶŽƐƚ͕ŶĞƉŽŶŽǀůũŝǀŽƐƚŝŶĞnjĂŵĞŶůũŝǀŽƐƚŽǀĞǀƌƐƚĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͘͞
h ƐǀŽũŝŵ ƉŽũĂƓŶũĞŶũŝŵĂ ƉŽŵĞŶƵƚŝ ĂƵƚŽƌ͕ ŝƉĂŬ͕ ŝĚĞ ũŽƓ ĚĂůũĞ ŝ ƵǀŽĚŝ ƉŽũĂŵ ͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͞
;MusealitätͿ ŬĂŽ ĂƐƉĞŬƚ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ŬŽũŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƉŽƵēĂǀĂ͘ ϭϬϰ WƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ũĞ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚ
ŬŽũĂ ďŝ ƉŽ ^ƚƌĂŶƐŬŽŵ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚĞ ŽĚƌĞĜĞŶŝ ƐƉĞĐŝĨŝēŶŝ ŬǀĂůŝƚĞƚ ŬŽũŝ ƐĞ ŶĂůĂnjŝ Ƶ ƉƌĞĚŵĞƚŶŽŵ
ĞůĞŵĞŶƚƵƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͘
aƚĂũĞƵƚŽŵ ƐůƵēĂũƵŽǀĂͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚ͍͞KĚƌĞĜĞŶũĂŬŽũĂƐƵƵŐƌĂĜĞŶĂƵŬŽŶƚĞŬƐƚĂƌŐƵŵĞŶĂƚĂ
^ƚƌĂŶƐŬŽŐ ƐŬŝĐŝƌĂũƵ ŶĂŵ ŽƉƓƚŝũƵ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝŬƵ ƚŽŐ ƉŽũŵĂ͘ DƵnjĞĂůŶŽƐƚ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŶŝũĞ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŝ
ƉƌĞĚŵĞƚ Ăůŝ ŶŝũĞ Ŷŝ ĂƉƐƚƌĂŬƚĂŶ͘ KŶĂ ũĞ ŽĚƌĞĜĞŶŝ ŬŽŵƉůĞŬƐ ŽƐŽďŝŶĂ ŬŽũĞ͕ ƵnjĞƚĞ njĂũĞĚŶŽ͕ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ
ƉŽƐĞďĂŶ ĂƐƉĞŬƚ͕ ŽĚƌĞĜĞŶƵ ƐƚƌĂŶƵ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͘ ϭϬϱ KŶĂ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŶŝũĞ ƐĂŵŽƐƚĂůŶĂ ƉŽũĂǀĂ ϭϬϲ ǀĞđ ũĞ ƵǀĞŬ

ϵϳ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Pomér͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲ͘
ϵϴ
Ibid.
ϵϵ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰϰ͘
ϭϬϬ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϴ͘
ϭϬϭ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰϳ͘
ϭϬϮ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϴ͘
ϭϬϯ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϱϬ͘
ϭϬϰ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϲ͘
ϭϬϱ
Ibid.͕Ɛ͘ϯϳ͘

ϮϬ
ƉŽǀĞnjĂŶĂ ƐĂ ŬŽŶŬƌĞƚŶŝŵ ƉƌĞĚŵĞƚŝŵĂ ŬŽũŝ ƐƵ ŶũĞŶŝ ŶŽƐŝŽĐŝ ϭϬϳ ŝůŝ͕ ĚƌƵŐŝŵ ƌĞēŝŵĂ͕ ŬŽũŝŵĂ ŬŽƌŝƐƚŝ ŬĂŽ
ŽĚƌĞĜĞŶŝŬŽŵƉůĞŬƐŽƐŽďŝŶĂ͘
^ĚƌƵŐĞƐƚƌĂŶĞ͕ŝƉĂŬ͕ƵƐůŽǀůũĞŶĂũĞǀƌĞĚŶŽƐŶŝŵŽĚŶŽƐŽŵƉƌŽƵēĂǀĂŶŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂ͘ ϭϬϴ ZĂnjǀŝũĂũƵđŝ
ŽǀƵŵŝƐĂŽ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ͕ŵŽǎĞŵŽĚĂŬĂǎĞŵŽĚĂŽƐŽďŝŶĂŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝƉŽƐĞĚƵũĞĚǀŽƐƚƌĂŶƵŽƐŶŽǀƵ͘^ũĞĚŶĞ
ƐƚƌĂŶĞ͕njĂƐŶŝǀĂƐĞŶĂŽĚƌĞĜĞŶŝŵŽƐŽďŝŶĂŵĂƉƌĞĚŵĞƚĂ͕ĂƐĚƌƵŐĞ– ŶĂŽǀĂŬǀŽũ͕ĂŶĞĚƌƵŐĂēŝũŽũ͕ŝŶƚĞŶĐŝũŝ
ƐƵďũĞŬƚĂ ŬŽũĂ ŽĚůƵēƵũĞ Ž ƚŽŵĞ ĚĂ ůŝ đĞ ƵŽƉƓƚĞ ďŝƚŝ ƉƌĞƉŽnjŶĂƚĂ Ƶ ƉƌĞĚŵĞƚƵ ŝ ĚĂ ůŝ đĞ ďŝƚŝ ƉƌŝnjŶĂƚĂ
ƉƌĞĚŵĞƚƵ͘EĂŽǀĂũŶĂēŝŶŽŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐĂŶĂŽƐŶŽǀĂŽĚƌĞĜƵũĞŽƐŽďŝŶĞŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝŬĂŽƚĂŬŽnjǀĂŶĞƌƌĞůĂƚŝǀŶĞ
ŽƐŽďŝŶĞ͕ƚũ͘ŽŶĞēŝũĞũĞƉƌŝƉĂĚĂŶũĞƉƌĞĚŵĞƚƵƌĞnjƵůƚĂƚŶĞŬĞƌĞůĂĐŝũĞŝnjŵĞĜƵŶũĞŐĂŝĚƌƵŐŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂ ϭϬϵ Ƶ
ŬŽũĞŵƐĞ͕Ƶ ƐůƵēĂũƵŽŬŽũĞŵũĞƌĞē͕ŶĂůĂnjŝƐĂŵŬŽŐŶŝƚŝǀŶŝƐƵďũĞŬĂƚ͘WƌĞŵĂ^ƚƌĂŶƐŬŽŵ͕ŝŶƚĞŶĐŝũĂƐƵďũĞŬƚĂ
ŬŽũĂ ũĞ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶĂ njĂ ƚƵ ƌĞůĂĐŝũƵ ƉƌŽŝƐƚŝēĞ ŝnj ƚĞǎŶũĞ ēŽǀĞŬĂ ŬĂ njĂƵƐƚĂǀůũĂŶũƵ ŶĞƉŽǀƌĂƚŶŽŐ ƚŽŬĂ
ƉƌŽŵĞŶĂ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕ďĂƌĞŵƵŶũĞŶŝŵĂƵƚĞŶƚŝēŶŝŵĞůĞŵĞŶƚŝŵĂŬŽũŝƐĞŶĞŵŽŐƵŶŝēŝŵĚƌƵŐŝŵnjĂŵĞŶŝƚŝŝ
ƐĂŬŽũŝŵĂũĞēŽǀĞŬŶĂŽĚƌĞĜĞŶŝŶĂēŝŶƉŽǀĞnjĂŶŝŬŽũĞnjĂŶũĞŐĂŶĞƓƚŽnjŶĂēĞ͘dŽƐĞnjŶĂēĞŶũĞ͕ǀĞƌŽǀĂƚŶŽ͕
njĂƐŶŝǀĂ ŶĂ ƚŽŵĞ ĚĂ Žǀŝ ĞůĞŵĞŶƚŝ ŝnjǀĞĚĞŶŝ ŝnj ƚŽŬĂ ŶĞƉƌĞƐƚĂŶŝŚ ƉƌŽŵĞŶĂ ŝ ŬŽŶnjĞƌǀŝƌĂŶŝ Ƶ ƐǀŽũŽũ
ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŽũ ƐƵƉƐƚĂŶĐŝ ƐǀĞĚŽēĞ Ž ŽŶŽŵĞ ƓƚŽ ũĞ ƉƌŽƓůŽ͕ ŽŵŽŐƵđĂǀĂũƵ ĚĂ ƐĞ ƚŽ ŝnjŶŽǀĂ ƐƉŽnjŶĂũĞ ŝ
ƉƌĞǎŝǀůũĂǀĂŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵŶĞŝƐĐƌƉĂŶŝnjǀŽƌǀƌĞĚŶŽƐƚŝ͘/ŶƚĞŶĐŝũĂŽŬŽũŽũŐŽǀŽƌŝ^ƚƌĂŶƐŬŝēŝŶŝƐĞĚĂũĞ͕ŬĂŬŽ
ƐĞŵŽǎĞǀŝĚĞƚŝ͕ƐůŽǎĞŶĂ͘KŶĂƵƐĞďŝƐĂĚƌǎŝŬĂŬŽĞŵŽƚŝǀŶŝĂƐƉĞŬƚ͕ƉŽƓƚŽũĞēŽǀĞŬŶĂŶĞŬŝŶĂēŝŶƉŽǀĞnjĂŶ
ƐĂďŝƌĂŶŝŵĞůĞŵĞŶƚŝŵĂ-ƉƌĞĚŵĞƚŝŵĂŝƚƌĂǎŝƵŶũŝŵĂŶĞŬƵǀƌĞĚŶŽƐƚ͕ŬĂŽŝƐĂnjŶĂũŶŝĂƐƉĞŬƚƉŽƓƚŽƵŶũŝŵĂ
ƚƌĂǎŝŵŽŐƵđŶŽƐƚƐǀĞĚŽēĞŶũĂŽŽĚƌĞĜĞŶŝŵƉŽũĂǀĂŵĂŝŶũŝŚŽǀŽŐƉŽŶŽǀŶŽŐƐƉŽnjŶĂǀĂŶũĂ͘^ŽďnjŝƌŽŵŶĂƚŽ
ͣĚŝĞDƵƐĞĂůŝƚćƚŝƐƚũĞŶĞYƵĂůŝƚćƚĚĞƌtŝƌŬůŝĐŚŬĞŝƚ͕ĚŝĞĨƺƌĚĞŶDĞŶƐĐŚĞŶƐŽǁĞƐĞŶƚůŝĐŚŝƐƚ͕ĚĂƐƐĞƌĚŝĞ
dƌćŐĞƌ ĚĞƌ DƵƐĞĂůŝƚćƚ ǀŽƌ ĚĞŵ ƵŶǀĞƌŵĞŝĚůŝĐŚĞŶ hŶƚĞƌŐĂŶŐ ƐĐŚƺƚnjĞŶ ŵƵƐƐ͘͞ ϭϭϬ ͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚ ũĞ ŽŶŽ
ƐǀŽũƐƚǀŽƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕ƚĂŬŽďŝƚŶŽēŽǀĞŬƵ͕ĚĂŵŽƌĂƓƚŝƚŝƚŝŶŽƐŝŽĐĞŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝŽĚŶĞŝnjďĞǎŶŽŐƉƌŽƉĂĚĂŶũĂ͘͞
DƵnjĞĂůŶŽƐƚ ũĞ ĚĂƚĂ ƉƵƚĞŵ ŽĚƌĞĜĞŶŽŐ ŬǀĂůŝƚĞƚĂ ƉƌĞĚŵĞƚĂ͕ ŬĂǎĞ ^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ 111 ƓƚŽ ƐŝŐƵƌŶŽ njŶĂēŝ
ĚĂƵƚŽŵŬǀĂůŝƚĞƚƵƉƌŽŶĂůĂnjŝƐǀŽũƵƐƵƓƚŝŶƐŬƵŽƐŶŽǀƵŬĂŽŶŽǀŝƐƉĞĐŝĨŝēĂŶŬǀĂůŝƚĞƚŝĚĂũĞƵƚŽůŝŬŽďŝƚŶŝũĂnjĂ
ēŽǀĞŬĂƓƚŽŽŶnjĂĚƌǎĂǀĂŝŽƐŝŐƵƌĂǀĂƉƌĞĚŵĞƚĞŬŽũŝƐƵŶũĞŶŝŶŽƐŝŽĐŝ͘/ƉĂŬ͕ƉƌĞŶĞŐŽƓƚŽƐĞƚŽĚĞƐŝ͕ŽŶĂ
ŵŽƌĂ ďŝƚŝ ƉƌĞƉŽnjŶĂƚĂ͖ Ăůŝ ŶũĞŶĂ ƐƚƌƵŬƚƵƌĂ ũĞ͕ ƉŽ ^ƚƌĂŶƐŬŽŵ͕ Ƶ ƚŽũ ŵĞƌŝ ŬŽŵƉůŝŬŽǀĂŶĂ – ƐůŝēŶŽ ŬĂŽ ŝ
ēŝƚĂǀĂƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝŬĂƌĂŬƚĞƌƉƌĞĚŵĞƚĂƵŬŽũĞŵƐĞŽŶĂŶĂůĂnjŝ– ĚĂ͕ƉƌǀŽ͕ŶũĞŶĂŝĚĞŶƚŝĨŝŬĂĐŝũĂŶĞŵŽǎĞďŝƚŝ
ƚƌĞŶƵƚŶĂǀĞđƐĞŽĚǀŝũĂƉŽƐƚĞƉĞŶŽŬĂŬŽƐĞƉƌŽĚƵďůũƵũĞŝƉƌŽƓŝƌƵũĞŶĂƓĞƐĂnjŶĂŶũĞ͖ĚƌƵŐŽ͕ŶĞŵŽǎĞĚĂƐĞ
ŽĚǀŝũĂ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ũĞĚŶĞ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ǀĞđ ŵŽƌĂ ďŝƚŝ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶĂ ŬŽŵƉůĞŬƐŶŽ ƉŽƓƚŽ ƉƌŽŝƐƚŝēĞ ŝnj
ĐĞůŝŶĞŽďũĞŬƚĂ͘ 112
<ĂŽ ƌĞnjƵůƚĂƚ ŝnjŶĞƚŝŚ ĂƌŐƵŵĞŶĂƚĂ ŵŽǎĞŵŽ͕ ƉŽ ƵnjŽƌƵ ŶĂ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ͕ ŝnjŶĞƚŝ ƐůĞĚĞđƵ ŽĚƌĞĚŶŝĐƵ
ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͗ WƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ũĞ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚ ŬĂŽ ƐƉĞĐŝĨŝēĂŶ ŬǀĂůŝƚĞƚ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ
;ƉƌĞĚŵĞƚĂͿ njĂƐŶŽǀĂŶ ŶĂ ŽĚƌĞĜĞŶŽũ ƌĞůĂĐŝũŝ ŝ ƉŽƐƚĞƉĞŶŽ ƵƉŽnjŶĂǀĂŶĂ ŬƌŽnj ĐĞůŽǀŝƚŽ ŝ ŬŽŵƉůĞŬƐŶŽ
ƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĞŽďũĞŬƚĂ͘
dŽ ƐŵŽ ƵƐƉĞůŝ ĚĂ ƐĂnjŶĂŵŽ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ŽĚƌĞĚŶŝĐĂ ŬŽũĞ ƐĞ ŵŽŐƵ ŶĂđŝ Ƶ ŵŶŽŐŝŵ ĂƌŐƵŵĞŶƚŝŵĂ
^ƚƌĂŶƐŬŽŐĂůŝŶĂŵƚŽ͕ŝƉĂŬ͕ŶĞƉƌƵǎĂĚŽŬĂnjĚĂůŝƚĞƌŵŝŶͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚ͕͞ŬŽũŝũĞŽŶƵǀĞŽ͕njĂŝƐƚĂŽnjŶĂēĂǀĂ
ƉŽƚƉƵŶƵ njďŝƌŬƵ ŝůŝ ũĞ ƚŽ ƐĂŵŽ ƉƵŬŝ ŶĂnjŝǀ͘ EĞ njŶĂŵŽ ƓƚĂ ũĞ͕ ŶĂ ēĞŵƵ ƐĞ njĂƐŶŝǀĂ ŬǀĂůŝƚĞƚ ƉƌĞĚŵĞƚĂ
ŽĚƌĞĜĞŶŽŐƚŝŵƚĞƌŵŝŶŽŵ͕ŬĂŬŽŐĂƵƚǀƌĚŝƚŝƵƉƌĞĚŵĞƚƵ͕ƉŽŵŽđƵŬĂŬǀŝŚƉƌĂǀŝůĂŬŽƌĞƐƉŽŶĚĞŶĐŝũĞũĞƚĂũ
ƚĞƌŵŝŶ͕ŬŽũŝũĞƚĞŽƌŝũƐŬŝƚĞƌŵŝŶ͕ƉƌŝƉŝƐĂŶŽƉƐĞƌǀĂĐŝŽŶŝŵƚĞƌŵŝŶŝŵĂ͘dĂŬŽƐĞƉŽũĂŵŽŬŽũĞŵũĞƌĞēēŝŶŝ
ǀĞŽŵĂ ƉƌŽďůĞŵĂƚŝēŶŝŵ͕ njĂŚƚĞǀĂ ďůŝǎĞ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ͕ ƉĂ đĞŵŽ ŐĂ ŽĚůŽǎŝƚŝ njĂ ĚĂůũŝ ƚŽŬ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ͘ h
ŽǀŽŵƚƌĞŶƵƚŬƵƚƌĞďĂƉƌĞĚƐƚĂǀŝƚŝ͕ĚĂƐĞŶĞďŝŝnjŐƵďŝŽŬŽŶƚŝŶƵŝƚĞƚĂƌŐƵŵĞŶĂƚĂ͕ƐŝƐƚĞŵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũŝ
ũĞ^ƚƌĂŶƐŬŝŬŽŶƐƚƌƵŝƐĂŽ͘
EĂ ƉŽēĞƚŬƵ ƚƌĞďĂ ŶĂŐůĂƐŝƚŝ ĚĂ ^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ ƉŽ ƵnjŽƌƵ ŶĂ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͕ ĚĞůŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ŶĂ ŽƉƓƚƵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ŝ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ă ŽǀĞ͕ ƉĂŬ͕ ŬĂŽ ĚĞƚĂůũŶĞ ŝ ƉŽǀĞnjĂŶĞ ƐĂ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŵ
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŵ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂ ŽƐƚĂǀůũĂ ŝnjǀĂŶ ƐǀŽũŝŚ ŽƉƐĞƌǀĂĐŝũĂ͘ Wƌŝ ƚŽŵ ƐĞ͕ ƓƚŽ ŽǀĚĞ ƚƌĞďĂ ŶĂŐůĂƐŝƚŝ͕
ŽĚǀĂũĂŽĚƉƌŝŵĞŶũĞŶŽŐƐŚǀĂƚĂŶũĂƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŬŽũĞƉƌĞnjĞŶƚƵũĞEĞƵƐƚƵƉŶŝŝnjĂƵnjŝŵĂƐƚĂǀ
ĚĂƐĞƐĂƌĂĚŶũĂŵƵnjĞũĂŝnjĂŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶŝŚŶĂƵēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŶĞƐǀŽĚŝŶĂƉƌŝŵĞŶƵŽǀŝŚĚƌƵŐŝŚǀĞđƐƚǀĂƌĂ
ϭϬϲ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰϳ͘
ϭϬϳ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϲ͖Grundlagen͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰϳ͘
ϭϬϴ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϳϲ͘
ϭϬϵ
EĂƚĞŵƵƌĞůĂƚŝǀŶŝŚŽƐŽďŝŶĂƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗Z͘/ŶŐĂƌĚĞŶ͕Spór o͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϭϴϮŝƐůĞĚĞđĞ͘
ϭϭϬ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϰϰ͘
111
Ibid.͕Ɛ͘ϰϴ͘
112
Ibid.͕Ɛ͘ϰϳ.

21
ŶŽǀƵŝŶƚĞƌĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƌŶƵƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬƵ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ŵƵnjĞŽ-ďŽƚĂŶŝēŬƵ͕ŵƵnjĞŽ-njŽŽůŽƓŬƵ͕ŵƵnjĞo-ŝƐƚŽƌŝũƐŬƵ
ŝƚĚ͘hƉƌĂǀŽŽŶĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƉƌĞĚŵĞƚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͘ 113
KƉƓƚƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ^ƚƌĂŶƐŬŝĚĞůŝƉŽƚƌŝŬƌŝƚĞƌŝũƵŵĂ͗ŐĞŶĞƚŝēŬŽŐ͕ƐƚƌƵŬƚƵƌĂůŶŽŐŝƉƌĂŬƚŝēŶŽŐ͘Wƌǀŝ
ŽĚŶũŝŚĨŽƌŵŝƌĂƐĞŐŵĞŶƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũŝƐĞďĂǀŝŝƐƚŽƌŝũŽŵŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ͕ĚƌƵŐŝƐĞŐŵĞŶƚŽďƵŚǀĂƚĂ
ƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬƵŬŽũĂƐĞŽĚŶŽƐŝŶĂƐĂŬƵƉůũĂŶũĞ͕ĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞŝĚƌƵƓƚǀĞŶŽŬŽƌŝƓđĞŶũĞŵƵnjĞũƐŬŝŚnjďŝƌŬŝ͕
ŽĚŶŽƐŶŽ ŶĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũƵ͕ ƚĞnjĂƵƌŝnjĂĐŝũƵ ŝ ŵƵnjĞũƐŬƵ ŬŽŵƵŶŝŬĂĐŝũƵ͕ ƚƌĞđĞŵ ŬƌŝƚĞƌŝũƵŵƵ ŽĚŐŽǀĂƌĂ
ƐĞŐŵĞŶƚ ŵƵnjĞŽŐƌĂĨŝũĞ͕ ŽĚŶŽƐŶŽ ƉƌĂŬƚŝēŶĞ ƉƌŝŵĞŶĞ ŽƉƓƚĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ 114 EĂũǀŝƓĞ ƉĂǎŶũĞ ^ƚƌĂŶƐŬŝ
ƉŽƐǀĞđƵũĞ ĚƌƵŐŽŵ ŽĚ ŝnjĚǀŽũĞŶŝŚ ƐĞŐŵĞŶĂƚĂ ŝĂŬŽ ũĞ ƐĂ Ŷũŝŵ ƉŽǀĞnjĂŶĂ ƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬĂ ŶĂũƐůŽǎĞŶŝũĂ ŝ
ŶĂũŝŶƚĞƌĞƐĂŶƚŶŝũĂƐĂƚĞŽƌŝũƐŬĞƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂ͘<ĂĚĂƐƵƵƉŝƚĂŶũƵĚǀĂƉƌĞŽƐƚĂůĂƐĞŐŵĞŶƚĂ͕ŽŐƌĂŶŝēĂǀĂƐĞ
ƐĂŵŽŶĂŬƌĂƚŬĞŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝŬĞ͘
/ƐƚŽƌŝũƵŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ^ƚƌĂŶƐŬŝƌĂnjƵŵĞŬĂŽ ŝƐƚŽƌŝũƵƐŚǀĂƚĂŶũĂŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ;ͣ'ĞƐĐŚŝĐŚƚĞĚĞƌ
ƌĨĂƐƐƵŶŐ ĚĞƌ DƵƐĞĂůŝƚćƚ͞Ϳ ŬĂŬŽ ŝnj ēŝƐƚŽ ƚĞŽƌŝũƐŬŽŐ ƚĂŬŽ ŝ ŝnj ŵƵnjĞŽŐƌĂĨƐŬŽŐ ĂƐƉĞŬƚĂ͘ dƌĞďĂ͕ ƐƚŽŐĂ͕
ƉƌŝůŝŬŽŵ ĚĞƚĞƌŵŝŶŝƐĂŶũĂ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ ŝƐƚŽƌŝŽŐƌĂĨŝũĞ ƉŽđŝ ŽĚ ƚŽŐĂ ƓƚĂ ũĞ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ă
ŶĞ͕ ŬĂŬŽ ũĞ ƚƌĞŶƵƚŶŽ͕ ŽĚ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ƐƉĞĐŝĨŝēŶĞ ƉŽũĂǀĞ Ƶ ŬƵƚƵƌŝ͘ /ƐƚŽƌŝũĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ ŶŝũĞ ƐĂŵŽ
ƌĂnjǀŽũĚƌƵƓƚǀĞŶĞŝŬƵůƚƵƌŶĞĨƵŶŬĐŝũĞŵƵnjĞũĂŶĞŐŽ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ŶũŝŚŽǀƵŶƵƚƌĂƓŶũŝ͕ĂƵƚŽŶŽŵŶŝƌĂnjǀŽũ͘Ăto
ƐĞ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ǀŝƓĞ ƉĂǎŶũĞ ƚƌĞďĂ ƉŽƐǀĞƚŝƚŝ ŝƐƚŽƌŝũŝ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ ŝ ĨŽƌŵŝƌĂŶũĂ njďŝƌŬŝ͕ ĨŽƌŵŝ ŶũŝŚŽǀĞ ŽďƌĂĚĞ͕
ĨŽƌŵŝŝƐŚǀĂƚĂŶũƵƵůŽŐĞŝnjůĂŐĂƓƚǀĂ͘KǀĂŬǀŽƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĞŝƐƚŽƌŝŽŐƌĂĨŝũĞŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞŽƉƌĂǀĚĂǀĂŶũĞŶƵ
ǀĞnjƵƐĂŽƉƓƚŽŵŵƵnjĞŽůŽŐŝũŽŵ͘ ϭϭϱ
<ĂĚĂ ũĞ ƌĞē Ž ŵƵnjĞŽŐƌĂĨŝũŝ͕ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞ ĚĂ ŽŶĂ ŶĞ ďŝ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ũĞ ƐĂŵŽ ƉĂƐŝǀŶŝ
ƐĞŐŵĞŶƚ ŽƉƓƚĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝĂŬŽ ũĞ͕ ŬĂŽ ŶũĞŶĂ ƉƌŝŵĞŶĂ͕ ŽĚ ŶũĞ Ƶ ƉŽƚƉƵŶŽƐƚŝ njĂǀŝƐŶĂ͘ /njŵĞĜƵ ŽƉƓƚĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŝ ŵƵnjĞŽŐƌĂĨŝũĞ ƉŽƐƚŽũŝ ƚĞƐŶĂ ǀĞnjĂ ũĞƌ ƉƌĂŬƚŝēŶĂ ŝƐŬƵƐƚǀĂ ŽǀĞ ƉŽƐůĞĚŶũĞ ŶĞ ƐĂŵŽ ĚĂ
ŬŽŶŬƌĞƚŝnjƵũƵƚĞŽƌŝũƐŬĞƌĞnjƵůƚĂƚĞŽƉƓƚĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝĞŶĞŐŽƐƵƵƐƚĂŶũƵŝĚĂũĞŵŽĚŝĨŝŬƵũƵ͘ ϭϭϲ
EĂũǀĂǎŶŝũŝ ƐĞŐŵĞŶƚ Ƶ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽŵ ƐŝƐƚĞŵƵ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ ũĞ ƐĞŐŵĞŶƚ ŝnjĚǀŽũĞŶ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ
ƐƚƌƵŬƚƵƌĂůŶŽŐ ŬƌŝƚĞƌŝũƵŵĂ͘ /nj ŶũĞŐĂ ƐĞ ŝnjǀŽĚĞ ƚƌŝ ƚĞŽƌŝũĞ͗ ƚĞŽƌŝũĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͕ ŽĚŶŽƐŶŽ ƐĞůĞŬĐŝũĞ
;ͣdŚĞŽƌŝĞ ĚĞƌ DƵƐĞƵŵƐĚŽŬƵŵĞŶƚĂƚŝŽŶ͞Ϳ͕ ƚĞŽƌŝũĂ ƚĞnjĂƵƌŝnjĂĐŝũĞ ;ͣdŚĞŽƌŝĞ ĚĞƌ DƵƐĞƵŵƐ-
dŚĞƐĂƵƌŝĞƌƵŶŐ͞Ϳ ŝ ƚĞŽƌŝũĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ ŬŽŵƵŶŝŬĂĐŝũĞ ;ͣdŚĞŽƌŝĞ ĚĞƌ DƵƐĞƵŵƐ-<ŽŵŵƵŶŝŬĂƚŝŽŶ͞Ϳ͘ KǀĞ
ƚĞŽƌŝũĞ ƐƵ ƵƐŵĞƌĞŶĞ ŬĂ ƐƉŽnjŶĂǀĂŶũƵ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ƚũ͘ ŬĂ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũƵ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͘ EũŝŚŽǀĂ
ƉŽĚĞůĂ ŽĚŐŽǀĂƌĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŵ ĨĂnjĂŵĂ ƐĂnjŶĂũŶŽŐ ƉƌŽĐĞƐĂ njĂŚǀĂůũƵũƵđŝ ēĞŵƵ njĂũĞĚŶŽ ƵnjĞƚĞ Ƶ
ƉŽƚƉƵŶŽƐƚŝ ƌĞĨůĞŬƚƵũƵŶũĞŐŽǀƌĂnjǀŽũ͘EĂƚĂũ ŶĂēŝŶŝnjŐƌĂĚŶũĂƉŽŵĞŶƵƚŽŐƐĞŐŵĞŶƚĂƌĞĨůĞŬƚƵũĞƵƐĞďŝƐĂ
ƚĞŽƌŝũƐŬĞƐƚƌĂŶĞƵƉƌĂǀŽŽŶƵŽƐŽďŝŶƵŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝĚĂŶũĞŶŽƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞŵŽǎĞďŝƚŝƐĂŵŽƉŽƐƚĞƉĞŶŽ͘
WƌĞĚŵĞƚ ƚĞŽƌŝũĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ ƚƌĞďĂ ĚĂ ďƵĚĞ ƉƌĞƉŽnjŶĂǀĂŶũĞ ŝ ƐĞůĞŬĐŝũĂ ŶŽƐŝůĂĐĂ
ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͘ ϭϭϳ EũĞŶŽŝĚĞŶƚŝĨŝŬŽǀĂŶũĞƵƉƌĞĚŵĞƚƵŬŽũŝƐĞũŽƓƵǀĞŬŶĂůĂnjŝƵƉƌŝƌŽĚŶŽŵŽŬƌƵǎĞŶũƵ͕ŬĂŽŝ
ŶũĞŐŽǀŽ ŝnjĚǀĂũĂŶũĞ ŝnj ƚŽŐ ŽŬƌƵǎĞŶũĂ ŬĂŽ ƉŽƐůĞĚŝĐĂ ŶũĞŶĞ ŝĚĞŶƚŝĨŝŬĂĐŝũĞ͕ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ƉƌǀƵ ĨĂnjƵ
ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͘ ϭϭϴ /ĚĞŶƚŝĨŝŬŽǀĂŶũĞ͕ŬĂŬŽŐĂǀŝĚŝ^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ƐĞŽĚŶŽƐŝŶĂƉƌĞĚŵĞƚŬĂŽĨŝnjŝēŬƵŝ
ŝŶĨŽƌŵĂƚŝǀŶƵ ĐĞůŝŶƵ njďŽŐ ēĞŐĂ Ŷŝ ŶĞ ŵŽǎĞ ďŝƚŝ ƐƉƌŽǀŽĜĞŶŽ ŝnj ƉŽnjŝĐŝũĞ ƐĂŵŽ ũĞĚŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŝĂŬŽ
ƉŽēĞƚŶŝ ƵǀŝĚ ĚŽƉƵƓƚĂ ŝ ƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀůũĂ ƚƵ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ͘ ŶŐĂǎƵũƵđŝ Ŷŝnj ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ njĂ ŝĚĞŶƚŝĨŝŬŽǀĂŶũĞ
ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ Ƶ ĚĂƚŽŵ ƉƌĞĚŵĞƚƵ͕ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ŶũŝŚ ǀƌƓŝ ǀĂǎŶƵ ŝŶƚĞŐƌĂƚŝǀŶƵ ĨƵŶŬĐŝũƵ͘ ϭϭϵ
WƌŽĐĞƐƵ ƐĞůĞŬĐŝũĞ ĂƵƚŽƌ ƉŽƐĞďŶŽ ƉƌŝƉŝƐƵũĞ ďŝƚŶŽ njŶĂēĞŶũĞ ƉŽƓƚŽ ǎĞůŝ ĚĂ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĞ ŵƵnjĞũƐŬŝŚ njďŝƌŬŝ
ŶĞŵĂ͕ ŬĂŽ ĚŽ ƚĂĚĂ͕ ƉĂƐŝǀĂŶ ǀĞđ ĂŬƚŝǀĂŶ ŬĂƌĂŬƚĞƌ͕ ŽĚŶŽƐŶŽ ŵĂŬƐŝŵĂůŶŽ ũĞ ŝƐŬůũƵēŝǀĂŽ ƐǀĞ ƐůƵēĂũŶĞ
ĞůĞŵĞŶƚĞƉƌŝƌŽĚŶĞƐĞůĞŬĐŝũĞ͘ ϭϮϬ
dĞŽƌŝũĂ ƚĞnjĂƵƌŝnjĂĐŝũĞ ŝŵĂ ŬĂŽ ƐǀŽũ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵŽŵĞŶĂƚ ŽƐŝŐƵƌĂǀĂŶũĂ ǀƌĞĚŶŽƐƚŝ Ƶ ǀŝĚƵ
ŝĚĞŶƚŝĨŝŬŽǀĂŶĞ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ ƉƌĞƉŽnjŶĂƚůũŝǀŝŚ Ƶ ƉƌĞĚŵĞƚƵ ŝ ŽďƵŚǀĂƚĂ ƚƌŝ ŽďůĂƐƚŝ͗ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝŬƵ ƚĞnjĂƵƌƵƐĂ͕
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũƵ ƚĞnjĂƵƌƵƐĂ ŝ ēƵǀĂŶũĞ ƚĞnjĂƵƌƵƐĂ͘ WƌŽƵēĂǀĂŶũĞ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ ƐĞ ƉƌŽĐĞƐŽŵ ƚĞnjĂƵƌŝnjĂĐŝũĞ
ƉƌŽĚƵďůũƵũĞ ŝ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjƵũĞ ƚĞǎĞđŝ ŬĂ ŽďůŝŬŽǀĂŶũƵ ŬƌŽnj ƐƚƌƵŬƚƵƌĞ njďŝƌŬŝ ŝ ŶũŝŚŽǀƵ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđƵ

113
Ibid. Ɛ͘ϯϴ͕ƵƉŽƌĞĚŝƚŝŝ͗Pomér͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϮϮϵ͘
114
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϳ͖ŽŵƵnjĞŽŐƌĂĨŝũŝibid.͕Ɛ͘ϰϮ͖Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϬ͘
ϭϭϱ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰϬŝƐůĞĚĞđĂ͘
ϭϭϲ
Ibid.͕Ɛ͘ϰϮ͘
ϭϭϳ
Ibid.
ϭϭϴ
Ibid.͕Ɛ͘ϰϵ͘
ϭϭϵ
Ibid.͕Ɛ͘ϰϳ͘
ϭϮϬ
Ibid.͕Ɛ͘ϰϵ͖Zur Auffassung͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϳ͘

22
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũƵ͕ ŬĂ ŵŽĚĞůƵ ƉƌŽƵēĂǀĂŶĞ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚ͘ KƚƵĚĂ͕ ƉĂŬ͕ ƉƌŽŝƐƚŝēƵ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝ ƉƌŽďůĞŵŝ ŝ
ĚŝƌĞŬƚŝǀĞƉŽǀĞnjĂŶĞƐĂƓŝƌŽŬŽƐŚǀĂđĞŶŝŵēƵǀĂŶũĞŵƚĞnjĂƵƌƵƐĂ͘ 121
ŬŽ ƐĞ ƚĞŽƌŝũĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ ŶĂĚŽǀĞnjƵũĞ ŶĂ ŝĚĞŶƚŝĨŝŬŽǀĂŶũĞ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ ŝ ƐĞůĞŬĐŝũƵ ŶũĞŶŽŐ
ŶŽƐŝŽĐĂ ŝnj ĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚŝ ĚĂƚĞ ƉŽũĂǀĞ Ƶ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ Ă ƚĞŽƌŝũĂ ƚĞnjĂƵƌŝnjĂĐŝũĞ͕ ƉĂŬ͕ ŶĂ ŶũŝŚŽǀŽ ĚƵďůũĞ
ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞ͕ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũƵ ŝ ŽƐŝŐƵƌĂŶũĞ͕ ŽŶĚĂ ƐĞ ƚĞŽƌŝũĂ ŬŽŵƵŶŝŬĂĐŝũĞ ŶĂĚŽǀĞnjƵũĞ ŶĂ ƉƌŽĐĞƐ
ƉƌŝďůŝǎĂǀĂŶũĂ ŽŶŽŐĂ ƓƚŽ ũĞ ŝnjŽůŽǀĂŶŽ ŝnj ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ŝ ŽƐŝŐƵƌĂŶŽ Ƶ ŵƵnjĞũƐŬŝŵ ĚĞƉŽŝŵĂ͘ <ŽŵƵŶŝŬĂĐŝŽŶŝ
ŵŽŵĞŶĂƚũĞŶĞŝnjďĞǎŶĂƉŽƐůĞĚŝĐĂŵŽŵĞŶƚĂŝnjŽůĂĐŝũĞƐĂĚƌǎĂŶŽŐƵƐĞůĞŬĐŝũŝ͘/njŽůŽǀĂŶĞŝēƵǀĂŶĞǀƌĞĚŶŽƐƚŝ
ŵŽŐƵ ƉŽƐƚĂƚŝ ƐƚǀĂƌŶĞ ǀƌĞĚŶŽƐƚŝ ƐĂŵŽ ŽŶĚĂ ŬĂĚĂ ĚŽƉƌƵ ĚŽ ƐǀĞƐƚŝ ŝ ĚŽƉƌŝŶĞƐƵ ŶũĞŶŽŵ ŽďŽŐĂđŝǀĂŶũƵ͘
DƵnjĞũƐŬĂŬŽŵƵŶŝŬĂĐŝũĂũĞ͕ĚĂŬůĞ͕ƉŽƐůĞĚŶũĂĨĂnjĂƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂƵŬŽũŽũŶũĞŐŽǀŝƌĞnjƵůƚĂƚŝƉŽƐƚĂũƵĚƌƵƓƚǀĞŶŝ
ēŝŶŝŽĐŝƌĂnjǀŽũĂŽďƌĂnjŽǀĂŶũĂ͕ŶĂƵŬĞ͕ŬƵůƚƵƌĞ͘DƵnjĞũƐŬĂŬŽŵƵŶŝŬĂĐŝũĂŵŽǎĞĚĂƉŽƉƌŝŵĂƌĂnjůŝēŝƚĞĨŽƌŵĞƚĞ
^ƚƌĂŶƐŬŝ Ƶ ŶũĞŶŽũ ƚĞŽƌŝũŝ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ƌĂnjůŝŬƵũĞ ƚƌŝ ŐƌƵƉĞ ƉŝƚĂŶũĂ ŬŽũĂ ƐĞ ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ ŬŽŵƵŶŝŬĂĐŝũƵ͗ ƉƵƚĞŵ
ŵƵnjĞũƐŬŝŚŝnjůŽǎďŝ͕ƉƌĞŬŽƐŽƉƐƚǀĞŶŝŚƉƵďůŝŬĂĐŝũĂŝnjĂŚǀĂůũƵũƵđŝƐƌĞĚƐƚǀŝŵĂŵĂƐŽǀŶĞŬŽŵƵŶŝŬĂĐŝũĞ͘ 122
KĐĞŶũƵũƵđŝ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ ƚƌĞďĂ ŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝ ĚĂ ŽŶĂ ŝƐƉŽůũĂǀĂ ĚǀĞ ǀĞŽŵĂ ďŝƚŶĂ
ŶĞĚŽƐƚĂƚŬĂ͘ KǀĚĞ ƐĞ ƌĂĚŝ Ž njĂƐŶŝǀĂŶũƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĂ njĂŬůũƵēŬƵ ŬŽũŝ ƉƌŽŝƐƚŝēĞ ŝnj ǀĂƌůũŝǀĞ
ĂŶĂůŽŐŝũĞ ŝ ƵǀŽĜĞŶũƵ ƉƌŽďůĞŵĂƚŝēŶŽŐ ƉŽũŵĂ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͘ Kǀŝ ŶĞĚŽƐƚĂĐŝ – ƚŽ͕ ŶĂǎĂůŽƐƚ͕ ƚƌĞďĂ
ŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝ – ƐƚĂǀůũĂũƵ ƉŽĚ ƐƵŵŶũƵ ǀƌĞĚŶŽƐƚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ ŬĂŽ ƚĞŽƌŝũƐŬŽŐ ƐŝƐƚĞŵĂ͕ Ăůŝ ƐĂŵŽ
ŬĂŽƐŝƐƚĞŵĂ͕ƉŽƓƚŽƵƐǀŽũŝŵƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŵĨƌĂŐŵĞŶƚŝŵĂŽŶƐĂĚƌǎŝŶŝnjǀĞŽŵĂƚĂēŶŝŚĨŽƌŵƵůĂĐŝũĂ͕ƵǀŝĚĂŝ
njĂŬůũƵēĂŬĂŬŽũŝđĞŽƐƚĂƚŝǀƌĞĚĂŶĚŽƉƌŝŶŽƐŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ͘
ĂƚŽ ƉŽŐůĞĚĂũŵŽ ďůŝǎĞ ƉŽũĂŵ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͘ Ă ŶĂƐ ƐƵ ŬĂŽ ƉŽůĂnjŶĞ ǀĂǎŶĞ ĚǀĞ ƉƌĞƚŚŽĚŶĞ
ŬŽŶƐƚĂƚĂĐŝũĞ– ĚĂũĞŽƐŽďŝŶĂŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝƉƌŝƉŝƐŝǀĂŶĂƉƌĞĚŵĞƚƵƵŽĚƌĞĜĞŶŽũƌĞůĂĐŝũŝŝĚĂũĞƚĂŽƐŽďŝŶĂ
ƌĞůĂƚŝǀŶĂ͘
ZĞĂůŶŝŬĂƌĂŬƚĞƌƌĞůĂƚŝǀŶĞŽƐŽďŝŶĞ͕ŬŽũĂŶĞƉƌŝƉĂĚĂƉƌĞĚŵĞƚƵͣƉŽƉƌŝƌŽĚŝ͞ǀĞđŵƵũĞƉƌŝƉŝƐĂŶĂ
ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ŶĞŬĞ ƌĞůĂĐŝũĞ͕ ƉƌŽŶĂůĂnjŝ ƉŽĚƌƓŬƵ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ƐǀŽũƵ ĚǀŽƐƚƌĂŶƵ ŽƐŶŽǀƵ͕ Ɛ ũĞĚŶĞ ƐƚĂŶĞ͕ Ƶ
ŝnjǀĞƐŶŝŵ ͣŶĞŽƐƉŽƌŶŝŵ͞ ŽƐŽďŝŶĂŵĂ ŬŽũĞ ͣƉƌŝƌŽĚŶŽ͞ 123 ƉƌŝƉĂĚĂũƵ ƉƌĞĚŵĞƚƵ͕ Ă Ɛ ĚƌƵŐĞ͕ Ƶ ŝŶƚĞŶĐŝũŝ
ƐƵďũĞŬƚĂ ;ƚĂŬŽ ũĞ ďĂƌĞŵ Ƶ ŶĂƓĞŵ ŬŽŶŬƌĞƚŶŽŵ ƉƌŝŵĞƌƵͿ͘ EĂ ƚĂũ ŶĂēŝŶ ƵƚĞŵĞůũĞŶĂ ƌĞůĂƚŝǀŶĂ ŽƐŽďŝŶĂ
ƉŽƐĞĚƵũĞǀƌĞĚŶŽƐƚĞŵƉŝƌŝũƐŬĞ ƉƌŽǀĞƌůũŝǀŽƐƚŝƉŽƓƚŽƐĞŵŽǎĞƐǀĞƐƚŝŶĂŬŽŶŬƌĞƚŶĞƵŽēůũŝǀĞēŝŶũĞŶŝĐĞ͘<ŽũĞ
ͣŶĞŽƐƉŽƌŶĞ͞ ŽƐŽďŝŶĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ďŝ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ŝŵĂŵ ŶĂ ƵŵƵ ŬĂĚĂ ƚǀƌĚŝŵ ĚĂ ŽŶ ƉŽƐĞĚƵũĞ ŽƐŽďŝŶƵ
ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͍'ĚĞďŝƚƌĞďĂůŽĚĂũĞƚƌĂǎŝŵ͍ƌƵŐĂēŝũĞƌĞēĞŶŽ͕ƌĂĚŝƐĞŽƚŽŵĞŶĂŬŽũŝũĞŶĂēŝŶ ŽƐŝŐƵƌĂŶ
ŶũĞŶ ƌĞĂůĂŶ ŬĂƌĂŬƚĞƌ͕ ŬĂŬŽ ďŝ ƚƌĞďĂůŽ ƉŽƐƚƵƉĂƚŝ ŝ ŶĂ ƓƚĂ ŽďƌĂƚŝƚŝ ƉĂǎŶũƵ Ƶ ĚĂƚŽŵ ƉƌĞĚŵĞƚƵ ĚĂ ďŝ ƐĞ
ƉƌŽǀĞƌŝůŽ ŶũĞŐŽǀŽ ƉŽƐƚŽũĂŶũĞ͍ EĂ ŽǀĂ ƉŝƚŶĂũĂ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ŶĞ ĚĂũĞ ŽĚŐŽǀŽƌ ǀĞđ njĂǀƌƓĂǀĂ ƐĂŵŽ ƐĂ
ŝŶƚĞŶĐŝũŽŵ ƐƵďũĞŬƚĂ͘ ^Ăŵŝŵ ƚŝŵ͕ ƌĂƐƉŽŶ ŬŽũŝ ďŝ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ŽĚƌǎŝ Ƶ ƌĞĂůŶŽƐƚŝ ŽƐŽďŝŶƵ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ
ƉƌŽŶĂůĂnjŝƵŶũĞŐŽǀŽũŬŽŶĐĞƉĐŝũŝƉŽƚƉŽƌƵƐĂŵŽũĞĚŶŽƐƚƌĂŶŽ͘
EĞĚŽƐƚĂƚĂŬ ŽǀĞ ŬŽŶƐƚƌƵŬĐŝũĞ͕ ŶĂ ŬŽũŽũ ƐĞ njĂƐŶŝǀĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ͕ ũĞ ĚĂ ƉƌĂǀĂ ŽƐŽďŝŶĂ
ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ ƵŽƉƓƚĞ ŶŝũĞ ƌĞnjƵůƚĂƚ ƉƌĞǀŝĚĂ ǀĞđ͕ ŶĂƉƌŽƚŝǀ͕ ƌĞnjƵůƚĂƚ ũĞ ŶĞŵŽŐƵđŶŽƐƚŝ ŝŶĚŝŬĂĐŝũĞ ŽŶŝŚ
ŬŽŶŬƌĞƚŶŝŚͣŶĞŽƐƉŽƌŶŝŚ͞ŽƐŽďŝŶĂƉƌĞĚŵĞƚĂŬŽũĞďŝŵŽŐůĞĚĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƐƵƓƚŝŶƐŬƵŽƐŶŽǀƵƌĞůĂƚŝǀŶĞ
ŽƐŽďŝŶĞŽŬŽũŽũũĞƌĞē͘KŶũĞŶŽũŶĞŽĚƌĞĜĞŶŽƐƚŝƐǀĞĚŽēŝŝƐƚŽƌŝũĂƉƌŝǀĂƚŶŽŐŝŵƵnjĞũƐŬŽŐŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌƐƚǀĂŝ
ƵŬĂnjƵũĞŶĂƚŽĚĂƐĞŽďůĂƐƚŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌƐƚǀĂƐƚĂůŶŽƓŝƌŝůĂŬƌŽnjŶĂũƌĂnjůŝēŝƚŝũĞŽďůĂƐƚŝŝǀƌƐƚĞƉƌĞĚŵĞƚĂ͕ĚĂũĞ
ŽŶŽ ƓƚŽ ũĞ ƉƌĞƚŚŽĚŶŽ ďŝůŽ ŶĞƵǀŝĜĂŶŽ ŬĂƐŶŝũĞ ƉŽƐƚĂũĂůŽ ŽďũĞŬĂƚ ƉƌĞĚĂŶŝŚ ƚƌĂŐĂŶũĂ͘ WƌĞĚ ŶĂƓŝŵ ŽēŝŵĂ
ŶĂƐƚĂũƵ ŶŽǀŝ ƐĞŐŵĞŶƚŝ ŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌƐƚǀĂ ŬŽũŝ ƐĞ ēĞƐƚŽ ƉŽĚŝǎƵ ŶĂ ŵƵnjĞũƐŬŝ ŶŝǀŽ͘ ^ĂŬƵƉůũĂũƵ ƐĞ ŶĞ ƐĂŵŽ
ǀƌĞĚŶŝŝƌĞƚŬŝƉƌŝŵĞƌĐŝǀĞđŝŶĞďƌŽũĞŶĞŬŽůŝēŝŶĞŽďŝēŶŝŚŽƐƚĂƚĂŬĂŐůŝŶĞŶŽŐƉŽƐƵĜĂ͘ĂƌƉŽƐƚĞƉĞŶŽēŝƚĂǀĂ
ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŶĞƉŽƉƌŝŵĂŽƐŽďŝŶĞŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͍ŵŽǎĚĂũĞƐĂŵŽŵŝƐƵŬĐĞƐŝǀŶŽŽƚŬƌŝǀĂŵŽƵǀĞŬƵĚƌƵŐŝŵ
ƉƌĞĚŵĞƚŝŵĂ ŬŽũŝ ũĞ ƉŽƐĞĚƵũƵ ŽĚ ƐĂŵŽŐ ƉŽēĞƚŬĂ͍ ZĂnjŶŽǀƌƐŶŽƐƚ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ƵŬĂnjƵũĞ ŶĂ ŶĞƉƌĞŐůĞĚŶƵ
ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŽƐƚŽƐŽďŝŶĂŶĂŬŽũŝŵĂďŝƚƌĞďĂůŽĚĂƐĞnjĂƐŶŝǀĂŽƐŽďŝŶĂŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͘ůŝ͕ŬĂŬŽĚĂũĞŽƚŬƌŝǀĂŵŽ
ĂŬŽŶĞƉŽnjŶĂũĞŵŽŵĞƚŽĚƵƚǀƌĜŝǀĂŶũĂŶũĞŶŽŐƉƌŝƐƵƐƚǀĂ͕ĂŬŽŶĞnjŶĂŵŽŶĂēĞŵƵƐĞnjĂƐŶŝǀĂ͍DĞĜƵƚŝŵ͕ŝ
ďĞnj ƚŽŐ njŶĂŶũĂ ǀĞŬŽǀŝŵĂ ŶĂƐƚĂũƵ ŬŽůĞŬĐŝũĞ ŝ ŵŶŽǎĞ ƐĞ ŵƵnjĞũŝ͘ KĚĂƚůĞ ƉƌŽŝƐƚŝēĞ ĚĂ ƐĞ ƉƌĞĚŵĞƚŝ
ƐĂŬƵƉůũĂũƵŶĞƐŽďnjŝƌŽŵŶĂŶĞŬĞŚŝƉŽƚĞƚŝēŬĞŽƐŽďŝŶĞŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝŶĞŐŽƐŽďnjŝƌŽŵŶĂŶũŝŚƐĂŵĞũĞƌƐƵƵ
ƐƚĂŶũƵ ĚĂ njĂĚŽǀŽůũĞ ŶĂƓƵ njŶĂƚŝǎĞůũƵ ŝ ƉŽƚƌĞďƵ njĂ ƐƉŽnjŶĂǀĂŶũĞŵ ŝ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞŵ͘ <Žũŝ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ͕
ŬŽŶŬƌĞƚĂŶƐŬƵƉŽƐŽďŝŶĂŝƐƉƵŶũĂǀĂŽǀĞƉŽƚƌĞďĞŶŝŬĂĚĂƐĞŶĞŵŽǎĞƵŶĂƉƌĞĚŽĚƌĞĚŝƚŝƉŽƓƚŽƐĞƌĂēƵŶĂŶĂ
ŶĞƉƌĞŐůĞĚŶŽŵŶŽƓƚǀŽŽƐŽďŝŶĂŝŽŐƌŽŵŶƵŬŽůŝēŝŶƵŝƌĂnjŶŽƐǀƌƐŶŽƐƚƉŽƚƌĞďĂŝŝŶƚĞŶĐŝũĂŝnjďŽƌĂ͘:ĞĚŶŽŵđĞ
121
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϱϭŝƐůĞĚĞđĞ͘
122
Ibid.͕Ɛ͘ϱϱŝƐůĞĚĞđĂ͘
123
hƉŽƌĞĚŝƚŝ͗Z͘/ŶŐĂƌĚĞŶ͕Spór o͙͕ibid.͕Ɛ͘ϭϴϯ͘

23
ďŝƚŝŽǀĞ͕ĚƌƵŐŝƉƵƚ ŶĞŬĞĚƌƵŐĞŽƐŽďŝŶĞĂůŝ͕ƵƐƵƓƚŝŶŝ͕ŽŶĞđĞƉŽŬƌŝǀĂƚŝƚŽƚĂůŶƵƌĞĂůŶŽƐƚĚĂƚŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂ͘
^Ăŵ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞ ĚĂ ͣDƵƐĞĂůŝƚćƚ ĚĞƐ KďũĞŬƚĞƐ ŐĞŚƚ ĂůƐŽ ĂƵƐ ƐĞŝŶĞƌ 'ĂŶnjŚĞŝƚ ŚĞƌǀŽƌ͘͞ 124
ͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚƉƌĞĚŵĞƚĂƉƌŽŝnjůĂnjŝĚĂŬůĞŝnjŶũĞŐŽǀĞĐĞůŽǀŝƚŽƐƚŝ͘͞ dŽďŝnjŶĂēŝůŽĚĂďŝŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŵŽŐůĂĚĂ
ƉƌŽŶĂĜĞ ƐǀŽũƵ ƐƵƓƚŝŶƐŬƵ ŽƐŶŽǀƵ ƐĂŵŽ Ƶ ēŝƚĂǀŽŵ ƉƌĞĚŵĞƚƵ͕ Ƶ ƐǀŝŵŶũĞŐŽǀŝŵ ŵŶŽŐƵđŝŵ ŽƐŽďŝŶĂŵĂ͖
ŶŽ͕ƚŽďŝ͕ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ͕njŶĂēŝůŽƌĂƐƉůŝŶũĂǀĂŶũĞƚĞŽƐŽďŝŶĞƵƐǀĞŽĚůŝŬĞƉƌĞĚŵĞƚĂŝƉŽŶŝƓƚĂǀĂŶũĞŶũĞŐŽǀŽŐ
ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽŐŬǀĂůŝƚĞƚĂ͘ŬŽ͕ĚĂŬůĞ͕ŝƐŬŽƌŝƐƚŝŵŽƚƵũĞĚŝŶƵŵŽŐƵđŶŽƐƚ͕ŽŶĚĂđĞƐĞŵƵnjĞĂůŶŽƐƚƉŽŬĂnjĂƚŝŬĂŽ
ŶŝƓƚĂĚƌƵŐŽĚŽƚŽƚĂůŶĂƌĞĂůŶŽƐƚƉƌĞĚŵĞƚĂŝŶŝƉŽēĞŵƵƐĞŶĞďŝŝnjĚǀĂũĂůĂ͘
hƚĂŬǀŽũƐŝƚƵĂĐŝũŝēŝŶũĞŶŝĐĂƐĞůĞŬĐŝũĞƉƌĞĚŵĞƚĂƵŵƵnjĞũƐŬĞnjďŝƌŬĞŶĞŵŽǎĞďŝƚŝŽƉƌĂǀĚĂŶĂƚŝŵĞ
ƓƚŽ ŽŶ ƉŽƐĞĚƵũĞ ŶĞŬƵ ŽƐŽďŝŶƵ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ ŬŽũĂ ŐĂ ŝnjĚǀĂũĂ ŶĞŐŽ ƐĂŵŽ ŽĚŶŽƐŽŵ ƉƌĞŵĂ ŶũĞŐŽǀŝŵ
ƌĂnjŶŝŵƉƌĞĨĞƌŝƌĂŶŝŵŽƐŽďŝŶĂŵĂŝƵnjĂǀŝƐŶŽƐƚŝŽĚŝŶƚĞŶĐŝũĞƐƵďũĞŬƚĂŬŽũŝǀƌƓŝŝnjďŽƌ͘dĂũŝƐƚŝƉƌĞĚŵĞƚŵŽǎĞ
ďŝƚŝƵƌĂnjůŝēŝƚŝŵŽŬŽůŶŽƐƚŝŵĂďŝƌĂŶƐĂƌĂnjŶŝŵŶĂŵĞƌĂŵĂƉĂđĞ͕ƐĂŵŝŵƚŝŵ͕ũĞĚĂŶƉƵƚũĞĚŶĞĂĚƌƵŐŝƉƵƚ
ĚƌƵŐĞ ŶũĞŐŽǀĞ ŽƐŽďŝŶĞ ďŝƚŝ ŝƐƚŝĐĂŶĞ Ƶ Ɖƌǀŝ ƉůĂŶ͘ dĂŬŽ ƐĞ ŽǀĚĞ ŶĞ ƐƵŽēĂǀĂŵŽ ƐĂ ƉŽŬĂnjĂƚĞůũĞŵ ŶĞŬĞ
ŽƐŽďŝŶĞ ŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͕ ŬŽũĂ njĂŝƐƚĂ ƉƌŝƉĂĚĂ ŶĞŬŽŵ ƉƌĞĚŵĞƚƵ͕ ŶĞŐŽ ƐĂ ƵƚĞŵĞůũĞŶŽƓđƵ ŽĚƌĞĜĞŶŽŐ
ƉŽƐƚƵƉĂŶũĂ͕ŽĚƌĞĜĞŶŽŐēŝŶĂŝnjďŽƌĂ͘
EĂ ŽƐŶŽǀƵ ŽǀŽŐ ƐĞ ēŝŶŝ ĚĂ ũĞ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ƚĞƌŵŝŶ ͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚ͞ ƵǀĞŽ ƉŽ ŝƐƚŽŵ ƉƌŝŶĐŝƉƵ ŬĂŽ ŝ͕ ŶĂ
ƉƌŝŵĞƌ͕ ƐĂĚĂ ǀĞđ ŝƐƚŽƌŝũƐŬŝ ƚĞƌŵŝŶ ͣĨůŽŐŝƐƚŽŶ͘͞ EĞƓƚŽ ŐŽƌŝ͕ ĚĂŬůĞ͕ ƉŽƐƚŽũŝ ŶĞŬŝ ƚĂũĂŶƐƚǀĞŶ ĞůĞŵĞŶĂƚ
njĂƉĂůũŝǀŽƐƚŝnjǀĂŶŝĨůŽŐŝƐƚŽŶ– ŶĞƓƚŽŵƵnjĞũƐĂŬƵƉůũĂ͕ĚĂŬůĞ͕ƉŽƐĞĚƵũĞŶĞŬƵŽƐŽďŝŶƵŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͘
hƉŽƚƌĞďĂƚĞŽƌŝũƐŬŝŚƚĞƌŵŝŶĂũĞŶĞŵŝŶŽǀŶĂŝŶĞŽƉŚŽĚŶĂƵƐǀĂŬŽũŶĂƵĐŝĂůŝƐĂŵŽƵƐůƵēĂũƵŬĂĚĂ
ƐƵŽŶĞnjĂŝƐƚĂĚĞĨŝŶŝƐĂŶĞ͘<ĂĚĂŬĂǎĞŵŽnjĂŶĞŬŝŝnjƌĂnjĚĂũĞďŝŽͣũĂƐŶŽĚĞĨŝŶŝƐĂŶ͕ŽŶĚĂƐĞƚĂũŝnjƌĂnjƵǀĞŬ
ŵŽǎĞĞůŝŵŝŶŝƐĂƚŝŝnjƐǀĂŬŽŐŬŽŶƚĞŬƐƚĂƵŬŽũĞŵđĞƐĞƉŽũĂǀŝƚŝũĞƌƐĞŵŽǎĞnjĂŵĞŶŝƚŝĚĞĨŝŶŝƓƵđŝŵŝnjƌĂnjŽŵĂ
ĚĂ ƐĞ ŶĞ ŶĂƌƵƓŝ njŶĂēĞŶũĞ ŬŽŶƚĞŬƐƚĂ͘͞ ϭϮϱ WŽŬƵƓĂũŵŽ ĚĂ ƉŽƐƚƵƉŝŵŽ ŶĂ ƚĂũ ŶĂēŝŶ ƐĂ ŝnjƌĂnjŽŵ
ͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚ͘͞ hnjĂůƵĚ ƐĞ ƚƌƵĚŝŵŽ ũĞƌ ŶĂŵ ŽĚƌĞĚŶŝĐĞ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ ŶĞ ƉƌƵǎĂũƵ ƚĂŬǀƵ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ͘ KǀĂũ
ƚĞƌŵŝŶŶŝũĞũĂƐŶŽĚĞĨŝŶŝƐĂŶnjĂƚŽƓƚŽƐĞŽŶŶĞŵŽǎĞĚĞĨŝŶŝƐĂƚŝ͘
WƌĞđŝ đĞŵŽ ƉŽŶŽǀŽ ŶĂ ĚƌƵŐŝ ŶĞĚŽƐƚĂƚĂŬ ŬŽũŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ŽƉĂƐŶŽƐƚ njĂ ƐƚƌƵŬƚƵƌƵ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ͕
ŽĚŶŽƐŶŽnjĂŵĞƚŽĚŽůŽƓŬĞĚŝƌĞŬƚŝǀĞŬŽũĞŽŶƉƌŝŚǀĂƚĂƵƵǀŽĚƵ͘KŶĞ͕ĚĂƉŽĚƐĞƚŝŵŽ͕ƉƌŽŬůĂŵƵũƵĚĂŵƵnjĞũ
ŶĞŵŽǎĞďŝƚŝƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝĚĂƚĂũƉƌĞĚŵĞƚƚƌĞďĂƚƌĂǎŝƚŝƵƐĨĞƌŝƐǀƌŚĞŵƵnjĞũĂ͘KŶĞƐĞnjĂƐŶŝǀĂũƵ
ŶĂĂŶĂůŽŐŝũŝŬŽũƵ^ƚƌĂŶƐŬŝŝnjǀŽĚŝŝnjŵĞĜƵŽĚŶŽƐĂƓŬŽůĞ͕ƉŽnjŽƌŝƓƚĂ͕ĨŝůŵƐŬŽŐƐƚƵĚŝũĂƉƌĞŵĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŵ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂ ŝ ŽĚŶŽƐĂ ŵƵnjĞũĂ ƉƌĞŵĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ͘ ^ĂŐůĞĚĂǀĂŶũĞ ŶũĞŐŽǀŽŐ ƚŽŬĂ ƉŽ ŵŽĚĞůƵ ŝnjǀŽĜĞŶũĂ
njĂŬůũƵēĂŬĂƉƵƚĞŵĂŶĂůŽŐŝũĞĂ͕ƵƐƚǀĂƌŝ͕ŝnjƉƌĞŵŝƐĂŬŽũĞnjĂŽĚƌĞĜĞŶĞƉƌĞĚŵĞƚĞ^ǀƌƐƚĞŬŽŶƐƚĂƚƵũƵĚĂƐƵ
W ǀƌƐƚĞ͕ ŝnjǀůĂēŝ ƐĞ njĂŬůũƵēĂŬ ĚĂ ũĞ ŶĞŬŝ ĚƌƵŐŝ ƉƌĞĚŵĞƚ ^ ǀƌƐƚĞƚĂŬŽĜĞ W͘ ϭϮϲ /nj ƚŽŐĂ ĚĂ ƓŬŽůĂ͕ ƉŽnjŽƌŝƓƚĞ͕
ĨŝůŵƐŬŝƐƚƵĚŝŽ͕ƐŽďnjŝƌŽŵŶĂƚŽĚĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ;ƉƌĞĚŵĞƚŝ^ǀƌƐƚĞͿ͕ŶĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƉƌĞĚŵĞƚ
ƐƉŽnjŶĂǀĂŶũĂ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŚ ŶĂƵŬĂ ;ũĞƐƵ WͿ͕ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ŝnjǀŽĚŝ njĂŬůũƵēĂŬ ĚĂ ŵƵnjĞũ – ƉŽƓƚŽ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕
ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ– ŶĞŵŽǎĞďŝƚŝƉƌĞĚŵĞƚŬŽũŝŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƉƌŽƵēĂǀĂ͘
/ƉĂŬ͕ ŵŽĚĞů ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ ƐĂŵŽ ĨŽƌŵĂůŶŽ ŽĚŐŽǀĂƌĂ ŵŽĚĞůƵ njĂŬůũƵēŝǀĂŶũƵ ƉƵƚĞŵ
ĂŶĂůŽŐŝũĂ Ă Ƶ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ƐĂ Ŷũŝŵ ŶĞŵĂ ŶŝƓƚĂ njĂũĞĚŶŝēŬŽ ƉŽƓƚŽ Ƶ njĂŬůũƵēĐŝŵĂ ƚŽŐ ƚŝƉĂ͕ ƐůŝēŶŽ ŬĂŽ ŝ Ƶ
ŝŶĚƵŬƚŝǀŶŽŵ njĂŬůũƵēŝǀĂŶũƵ͕ ƉƌĞŵŝƐĞ ŵŽƌĂũƵ ďŝƚŝ ƉĞƌĐĞƉƚŝǀŶŝ ƐƚĂǀŽǀŝ͕ ŵŽƌĂũƵ ƐĂĚƌǎĂƚŝ ŽƉƐĞƌǀĂƚŝǀŶĞ
ƚĞƌŵŝŶĞ͘ ϭϮϳ KǀĂũƵƐůŽǀ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ŶĞŝƐƉƵŶũĂǀĂũƵƉƌĞŵŝƐĞŬŽũĞũĞƵƐǀŽũŝŽ^ƚƌĂŶƐŬŝ͘EŝũĞĚŶĂŽĚŶũŝŚŶŝũĞ
ƉĞƌĐĞƉƚŝǀŶŝ ƐƚĂǀ ŝ ŶŝũĞĚŶĂ ŶĞ ƐĂĚƌǎŝ ŽƉƐĞƌǀĂƚŝǀŶĞ ƚĞƌŵŝŶĞ͘ dĞƌŵŝŶŝ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐƵ ͣƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ͕͞ ͣƉƌĞĚŵĞƚ
ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂĚĂƚĞŶĂƵŬĞ͞ƐƵƵŶĂũǀĞđŽũŵĞƌŝƚĞŽƌŝũƐŬŝƚĞƌŵŝŶŝĂŝnjƌĂnjŝƉŽƉƵƚͣĂũĞƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ͞ŝůŝͣĂũĞŶĞ-
ƉƌĞĚŵĞƚ ĚĂƚĞ ŶĂƵŬĞ͞ ŶŝƐƵ ƉĞƌĐĞƉƚŝǀŶŝ ƐƚĂǀŽǀŝ͕ ĚƌƵŐŝŵ ƌĞēŝŵĂ͕ ŶŝƐƵ ƉƌĂǀŝ ŽďũĞŬƚŝǀŶŝ ƐƚĂǀŽǀŝ ǀĞđ ƐƵ Ƶ
ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕ ĚĂ ƵƉŽƚƌĞďŝŵŽ ƚĞƌŵŝŶŽůŽŐŝũƵ <ĂƌŶĂƉĂ͕ ƉƐĞƵĚŽŽďũĞŬƚŝǀŶŝ ƐƚĂǀŽǀŝ͘ ^ƚĂǀŽǀŝ ƚŽŐ ƚŝƉĂ ƐĞ ŶĞ
ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ ƐƚǀĂƌŝ͕ ƐĂŵŽ ƐĞ ƉƌŝǀŝĚŶŽ ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ ŶũŝŚ͕ Ăůŝ ƐĞ ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ ũĞnjŝēŬĞ ŝnjƌĂnjĞ ƐĂŵŽ ƓƚŽ ƐƵ
ĨŽƌŵƵůŝƐĂŶŝŶĂŵĂƚĞƌŝũĂůŶŝŶĂēŝŶ͘/njƐƚĂǀĂͣƓŬŽůĂũĞƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ͞ŶĞƐĂnjŶĂũĞŵŽŶŝƓƚĂŽŽƐŽďŝŶĂŵĂƓŬŽůĞ͖
ŽŶ ƐĂŵŽ ŝnjŶŽƐŝ ŽŶƵ ŽƐŽďŝŶƵ ŽnjŶĂēĂǀĂŶũĂ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ;ŶũĞŐŽǀ ŶĂnjŝǀͿ ŬŽũŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ƓŬŽůĂ͕ ƵǀĞŬ
ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ŶĂnjŝǀ ŶĞŬĞ ǀƌƐƚĞ ŵĞŚĂŶŝnjŵĂ͘ dĂŬŽ ƐĞ ŽǀĂũ ƐƚĂǀ ŵŽǎĞ ƉƌĞǀĞƐƚŝ ŶĂ ƐŝŶƚĂŬƐŝēŬŝ ƐƚĂǀ͗ ͣ/njƌĂnj
͛ƓŬŽůĂ͛ ũĞ ŶĂnjŝǀ ŶĞŬŽŐ ŵĞŚĂŶŝnjŵĂ͘͞ KǀĂ ƉƌĞǀŽĚŝǀŽƐƚ ŶĂ ƐŝŶƚĂŬƐŝēŬĞ ƐƚĂǀŽǀĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ǀůĂƐƚŝƚŝ

124
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Grundlagen.͕͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰϳ͘
ϭϮϱ
͘EĂŐĞů͕Struktura͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϵϰ͘
ϭϮϲ
<͘ũĚƵŬŝĞǁŝĐnj͕Logika͙͕ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϬ͘
ϭϮϳ
:͘'ŝĞĚLJŵŝŶ͕Indukcjonizm i antyindukcjonizm͕Ƶ͗>ŽŐŝĐnjŶĂƚĞŽƌŝĂŶĂƵŬŝ͘tLJďſƌĂƚƌLJŬƵųſǁ͕ŝnjďŽƌŝnjǀƌƓŝŽd͘WĂǁųŽǁƐŬŝ͕tĂƌƐnjĂǁĂ͕ϭϵϲϲ͕Ɛ͘
ϮϳϭŝƐůĞĚĞđĞ͘

24
ŬƌŝƚĞƌŝũƵŵ ƌĂnjůŝŬŽǀĂŶũĂ ƉƐĞƵĚŽŽďũĞŬƚŝǀŶŝŚ ƐƚĂǀŽǀĂ͘ ϭϮϴ ^ůŝēŶŽ ũĞ ŝ ƐĂ ŝnjƌĂnjŝŵĂ ͣƉŽnjŽƌŝƓƚĞ͕͞ ͣĨŝůŵƐŬŝ
ƐƚƵĚŝŽ͕͞ ͣŵƵnjĞũ͞ ŬŽũŝ ƐƵ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ŶĂnjŝǀŝ ŶĞŬŝŚ ƵƐƚƌŽũƐƚĂǀĂ͕ Ăůŝ ƵǀĞŬ ĚƌƵŐŝŚ͕ ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ƉŽƚƉƵŶŽ
ƌĂnjůŝēŝƚŝŚ ƉĂ͕ ƐƚŽŐĂ͕ ŝ ŽnjŶĂēĞŶŝŚ ĚƌƵŐŝŵ ŶĂnjŝǀŝŵĂ͘ ĂŬůũƵēĂŬ ĚŽ ŬŽũĞŐ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ĚŽůĂnjŝ ƚĂŬŽĜĞ ŶŝũĞ
ŽďũĞŬƚŝǀĂŶƐƚĂǀǀĞđ͕ƐůŝēŶŽŬĂŽŝƉƌĞŵŝƐĞ͕ƉƐĞƵĚŽŽďũĞŬƚŝǀĂŶŬŽũŝƐĞŵŽǎĞƉƌĞǀĞƐƚŝŶĂƐŝŶƚĂŬƐŝēŬŝƐƚĂǀ͘KŶ
ŶŝƓƚĂ ŶĞ ŐŽǀŽƌŝ Ž ŵƵnjĞũƵ ǀĞđ ƐĂŵŽ ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞ ĚĂ ŶĂnjŝǀ ͣŵƵnjĞũ͞ ŶĞ ŽnjŶĂēĂǀĂ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
ĂƓƚŽ ũĞ ƚĂŬŽ ŶŝũĞ ƉŽnjŶĂƚŽ ƉŽƓƚŽ ƚĂũ njĂŬůũƵēĂŬ ŶĞ ƉƌŽŝnjůĂnjŝ ŝnj ŵŽĚĞůĂ ŽǀĂŬǀŽŐ ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂ͕ Ŷŝƚŝ ŵŽǎĞ
ƉƌŽŝnjůĂnjŝƚŝ͕ Ŷŝƚŝ ŝnj ƉƌĞŵŝƐĂ ŬŽũĞ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ƉƌŝŚǀĂƚĂ͘ /nj ēŝŶũĞŶŝĐĞ ĚĂ ŶĂnjŝǀŝ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŶŝƐƵ Ƶ
ƐŬůĂĚƵƐĂŶĂnjŝǀŝŵĂƉƌĞĚŵĞƚĂƐĂnjŶĂǀĂŶũĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŶĞƉƌŽŝƐƚŝēĞĚĂŽĚƌĞĜĞŶŝŶĂnjŝǀŝ ŶĞŬŽŐ
ĚƌƵŐŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂƚĂŬŽĜĞŶŝƐƵƵƐŬůĂĚƵĚĂƚŝŵĐŝůũĞŵŬĂĚĂũĞŶĞŬĂĚƌƵŐĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƵƉŝƚĂŶũƵ͘ŬŽƐĞƵ
ƐǀĂŬŽũƉƌĞŵŝƐŝƌĂĚŝŽŶĞēĞŵĚƌƵŐŽŵ͕ŽŶĚĂƚƵŶĞŵĂŶŝŬĂŬǀĞĂŶĂůŽŐŝũĞŬŽũĂďŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂůĂŽƐŶŽǀƵnjĂ
njĂŬůũƵēŝǀĂŶũĞƉƵƚĞŵĂŶĂůŽŐŝũĞ͘
/ƐƉŽƐƚĂǀůũĂƐĞ͕ŽƐŝŵƚŽŐĂ͕ĚĂƐĞŶĂƚŽŵƉƵƚƵŬŽũŝũĞ^ƚƌĂŶƐŬŝŽĚĂďƌĂŽ͕ƐǀĞƐǀŽĚŝŶĂēŝƐƚŽũĞnjŝēŬŽ
ƉŝƚĂŶũĞ͘^ƚƌĂŶƐŬŝƵŶĂƉƌĞĚƉƌŝŚǀĂƚĂŽĚƌĞĜĞŶĂƐŚǀĂƚĂŶũĂŝnjƌĂnjĂͣƓŬŽůĂ͕ͣ͞ƉŽnjŽƌŝƓƚĞ͕ͣ͞ŵƵnjĞũ͞ŬŽũĂƐƵ͕Ƶ
ƐƚǀĂƌŝ͕ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶĂ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŝ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ŬŽũŝŚ ũĞ ŵŽŐƵđĞ ŬŽƌŝƐƚŝƚŝ ŝŚ Ƶ ƵůŽnjŝ ŶĂnjŝǀĂ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ
ƵƐƚƌŽũƐƚĂǀĂ͘WƌŝƚĂŬǀŽŵƐŚǀĂƚĂŶũƵnjĂŝƐƚĂ͕ƐũĞĚŶĞƐƚƌĂŶĞ͕ŝŵĂŵŽƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ͕ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚ͕ĂƐĚƌƵŐĞ͕ƐǀƌŚƵ
ƚŽŐƵƐƚƌŽũƐƚǀĂ͕ĐŝůũēŝũĞŵŽƐƚǀĂƌŝǀĂŶũƵƐůƵǎŝ͘dŽ͕ŝƉĂŬ͕ŶŝũĞũĞĚŝŶŽƐŚǀĂƚĂŶũĞƵƓƚĂƐĞůĂŬŽŵŽǎĞŵŽƵǀĞƌŝƚŝ
ƉŽƌĞĚĞđŝ njŶĂēĞŶũĂ ƌĞēŝ ŬŽũĂ ŶĂƐ ŝŶƚĞƌĞƐƵũƵ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐƵ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ŝnjƌĂnjŝ͗ ͣh ƓŬŽůŝ ŝŵĂ ϭϬ ƌĂnjƌĞĚĂ͕͞
ͣsĂƐƉŝƚŶŝ njĂĚĂĐŝ ƓŬŽůĞ͕͞ ͣ:ƵēĞ ƐĂŵ ďŝŽ Ƶ ƉŽnjŽƌŝƓƚƵ͕͞ ͣWŽnjŽƌŝƓƚĞ ŬĂŽ ƵŵĞƚŶŽƐƚ͕͞ ͣDƵnjĞũ ũĞ ƉƌŝƌĞĚŝŽ
ŝnjůŽǎďƵ͕͞ ͣDƵnjĞũ ŝ ĞƐƚĞƚƐŬŽ ǀĂƐƉŝƚĂǀĂŶũĞ͘͞ h Ɖƌǀŝŵ ŝnjƌĂnjŝŵĂ ŝnj ŶĂǀĞĚĞŶŝŚ ƉĂƌŽǀĂ ƌĞēŝ ƐĞ ũĂǀůũĂũƵ Ƶ
ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŵ ƐŚǀĂƚĂŶũƵ͕ Ƶ ĚƌƵŐŝŵ Ƶ ŶĞŬŝŵ ĚƌƵŐŝŵ ŝ ƐǀĞƐŶŝ ƐŵŽ ĚĂ ƉƌŽŵĞŶĂ ƚŝŚ njŶĂēĞŶũĂ Ƶ ŽďĂ
ŝnjƌĂnjĂ ŽĚ ŽǀŝŚ ƉĂƌŽǀĂ ǀŽĚŝ Ƶ ďĞƐŵŝƐĂŽ ƉŽƓƚŽ ƐĞ ŶũŝŚŽǀŽ njŶĂēĞŶũĞ Ƶ ĚƌƵŐŽŵ ƐůƵēĂũƵ ŽĚŶŽƐŝ ŶĂ ŶĞƓƚŽ
ĚƌƵŐŽ͘dƵƐĞǀŝƓĞŶĞƌĂĚŝŽƚĞŚŶŝēŬŽŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŽŵŵĞŚĂŶŝnjŵƵŶĞŐŽŽŽŶŽŵĞƓƚŽēŝŶŝƐƵƓƚŝŶƵƓŬŽůĞ͕
ƉŽnjŽƌŝƓƚĂ͕ŵƵnjĞũĂŝƓƚŽũĞŶĞƉƌŽŵĞŶůũŝǀŽ͘KǀĂƐƵƓƚŝŶĂƚƌĞďĂĚĂƐĞƚƌĂǎŝŶĞƵŬŽŶŬƌĞƚŶŝŵŝƉƌŽŵĞŶůũŝǀŝŵ
ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŝŵ ĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ ƚŝŚ ƵƐƚƌŽũƐƚĂǀĂ ŶĞŐŽ Ƶ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ŬĂƚĞŐŽƌŝũĂŵĂ ƉŽŶĂƓĂŶũĂ ŝ ŝŶƚĞƌĂŬĐŝũĂ
ŬŽũĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵŶũŝŚŽǀĚƌƵƓƚǀĞŶŝƐŵŝƐĂŽ͘KǀĂŬŽƐŚǀĂđĞŶĂƐǀĂŬĂĚƌƵƓƚǀĞŶĂŝŬƵůƚƵƌŶĂƉŽũĂǀĂŶĂŬŽũƵ
ƐĞ ŐůĞĚĂ ŬĂŽ ŶĂ ĨƵŶŬĐŝŽŶĂůŶŝ ƐŝƐƚĞŵ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ƉŽŶĂƓĂŶũĂ ŝ ŝŶƚĞƌĂŬĐŝũĂ ŵŽǎĞ ĚĂ ēŝŶŝ ƉƌĞĚŵĞƚ
ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ ƐůŝēŶŽ ƐǀĂŬŽũ ƉŽũĂǀŝ Ƶ ƉƌŝƌŽĚŶŽũ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ ƐŚǀĂđĞŶŽũ ŬĂŽ ƐƉůĞƚ ƵnjƌŽŬĂ ŝ
ƉŽƐůĞĚŝĐĂ͘ aŬŽůĂ͕ ƉŽnjŽƌŝƓƚĞ͕ ŵƵnjĞũ ƐƵ ŬĂŽ ƚĞŚŶŝēŬŽŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŝ ŵĞŚĂŶŝnjŵŝ ƐĂŵŽ ŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂ͕
ŵĂƚĞƌŝũĂůŶĂŽďũĞŬƚŝǀŝnjĂĐŝũĂƐǀĞƐƚŝŬŽũĂƐĞŝnjƌĂǎĂǀĂƵŽĚƌĞĜĞŶŝŵƐŝƐƚĞŵŝŵĂƉŽŶĂƓĂŶũĂŝŝŶƚĞƌĂŬĐŝũĞ͘Žǀŝ
ƐŝƐƚĞŵŝŬĂŽĞůĞŵĞŶƚŝŽďũĞŬƚŝǀŶĞƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝďŝǀĂũƵƉƌŽƵēĂǀĂŶŝŶĂŝƐƚŽũƌĂǀŶŝŬĂŽŝƉƌŝƌŽĚŶĞƉŽũĂǀĞ͘dĂŬŽŝ
ŵƵnjĞũŵŽǎĞďŝƚŝƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ƓƚŽƐĞŶĞŵŽǎĞƵŶĂƉƌĞĚŝƐŬůũƵēŝƚŝ͘WƌŽďůĞŵŝŬĂŽƓƚŽƐƵͣDƵnjĞũƵ
ƐĂǀƌĞŵĞŶŝŵ ŽďƌĂnjŽǀŶŝŵ ŝ ŬƵůƚƵƌŶŝŵ ƐŝƐƚĞŵŝŵĂ͞ ŝůŝ ͣDƵnjĞũ ŝ ĞƐƚĞƚƐŬŽ ǀĂƐƉŝƚĂǀĂŶũĞ͞ ŶĞƐƵŵŶũŝǀŽ ƐƵ
ŵƵnjĞŽůŽƓŬŝƉƌŽďůĞŵŝĂŝŶũŝŚŽǀƉƌĞĚŵĞƚũĞƵƉƌĂǀŽŵƵnjĞũ͘
ĂŬůĞ͕ŶĂŽƐŶŽǀƵƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŽŬŽũĞŵũĞƌĞēŶĞŵĂƉŽƚƌĞďĞĚĂƐĞ͕ŬĂŬŽƚŽǎĞůŝ^ƚƌĂŶƐŬŝƵũĞĚŶŽũ
ŽĚ ƉƌŝŚǀĂđĞŶŝŚ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŝŚ ĚŝƌĞŬƚŝǀĂ͕ ƉƌĂǀŝ ƌĂnjůŝŬĂ ŝnjŵĞĜƵ ƐƌĞĚƐƚǀĂ ŝ ĐŝůũĂ͕ ŵĞŚĂŶŝnjŵĂ ŝ ŶũĞŐŽǀĞ
ƐǀƌŚĞ͘ ŬŽ ŶĞŬƵ ƌĂnjůŝŬƵ ŝ ƚƌĞďĂ ŶĂƉƌĂǀŝƚŝ͕ ŽŶĚĂ ƚŽ ƚƌĞďĂ ĚĂ ďƵĚĞ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ƌĂnjůŝŬŽǀĂŶũĞ ŽǀĚĞ
ŶĂǀĞĚĞŶŝŚƐŚǀĂƚĂŶũĂŵƵnjĞũĂƓƚŽďŝƐƉƌĞēŝůŽďƌŽũŶĞŶĞƐƉŽƌĂnjƵŵĞŬŽũŝƐĞũĂǀůũĂũƵƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝĂŬŽũŝƐƵ
ƐĞŵĂŶƚŝēŬŽŐŬĂƌĂŬƚĞƌĂ͘
^ƉƌŽǀĞĚĞŶĂ ĂŶĂůŝnjĂ ƉŽŬĂnjƵũĞ ĚĂ ƐĞ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬĞ ĚŝƌĞŬƚŝǀĞ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ njĂƐŶŝǀĂũƵ͕ ƉƌǀŽ͕ ŶĂ
njĂŬůũƵēŬƵ ŝnjǀĞĚĞŶŽŵ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ŶĞŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđĞŐ Ă͕ Ƶ ƐƚǀĂƌŝ͕ ƐĂŵŽ ƉƌŝǀŝĚŶŽŐ ŝnjǀŽĜĞŶũĂ njĂŬůũƵēĂŬĂ
ƉƵƚĞŵ ĂŶĂůŽŐŝũĞ͕ ĚƌƵŐŽ͕ ŶĂ ƉƌŽŝnjǀŽůũŶŽ ƉƌŝŚǀĂđĞŶŽŵ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŵ ƐŚǀĂƚĂŶũƵ ŵƵnjĞũĂ͘ dĂŬŽ ƐĞ
ƉŽůĂnjŝƓƚĞēŝƚĂǀĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞƉŽŬĂnjƵũĞƉŽŐƌĞƓŶŝŵŝƐŝůŽŵƉƌŝůŝŬĂũĞĚŽǀĞůŽĚŽŶĞƐŝŐƵƌŶĞŬŽŶƐƚƌƵŬĐŝũĞũŽƓƵ
ƚƌĞŶƵƚŬƵŶĂƐƚĂŶŬĂ͘hŽƐŶŽǀŝƐĞŽǀĚĞŶĂůĂnjŝŝƐƚĂŐƌĞƓŬĂŬŽũĂƐĞŶĂůĂnjŝŝƵŬŽŶĐĞƉĐŝũŝEĞƵƐƚƵƉŶŽŐĂƌĞēũĞ͕
njĂƉƌĂǀŽ͕ Ž ƉŽůĂƐŬƵ ŽĚ ĂŶĂůŝnjĞ ŵƵnjĞũĂ ƐŚǀĂđĞŶŽŐ ēŝƐƚŽ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽ͘ ZĂnjůŝŬĂ ũĞ ƐĂŵŽ Ƶ ƚŽŵĞ ĚĂ ũĞ
EĞƵƐƚƵƉŶŝƉŽƓĂŽŽĚĂŶĂůŝnjĞŵƵnjĞũƐŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝĂ^ƚƌĂŶƐŬŝƐĞ͕ƉĂŬ͕ŶĂĚŽǀĞnjĂŽŶĂĐŝůũĞǀĞƚĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘
ZĞnjŝŵŝƌĂũƵđŝ ƌĞēĞŶŽ͕ ƚƌĞďĂ ŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝ ĚĂ ƐĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ ŝnjǀŽĚŝ ŝnj ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŐ
ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŵƵnjĞũĂ͕ ĚĂ ƐĞ njĂƐŶŝǀĂ ŶĂ ƉƌŽŝnjǀŽůũŶŽ ƉŽƐƚĂǀůũĞŶŝŵ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŝŵ ĚŝƌĞŬƚŝǀĂŵĂ͕ ĚĂ ƵǀŽĚŝ
ĐĞŶƚƌĂůŶŝ ƚĞŽƌŝũƐŬŝ ƚĞƌŵŝŶ ďĞnj ƉƌĂǀĞ͕ ũĂƐŶĞ ĚĞĨŝŶŝĐŝũĞ͘ dĂũ ƚĞƌŵŝŶ͕ ůŝƓĞŶ ďŝůŽ ŬĂŬǀĞ ƉŽǀĞnjĂŶŽƐƚŝ ƐĂ
ŽƉƐĞƌǀĂƚŝǀŶŝŵƚĞƌŵŝŶŝŵĂ͕ŽƐƚĂũĞƐĂŵŽƉŽũŵŽǀŶĂĨŝŬĐŝũĂ͖ŽŶŶĞŵĂŶŝĞŵƉŝƌŝũƐŬƵƐĂĚƌǎŝŶƵ͕ŶŝŽƉĞƌĂƚŝǀŶŽ

ϭϮϴ
hƉŽƌĞĚŝƚŝ͗ Z͘ ĂƌŶĂƉ͕ Philosophy and Logical Sytax͕ ŶĂǀĞĚĞŶŽ ƉƌĞŵĂ͗ Z͘ ĂƌŶĂƉ͕ &ŝůŽnjŽĨŝĂ ũĂŬŽ ĂŶĂůŝnjĂ ũħnjLJŬĂ ŶĂƵŬŝ͕ ƉƌĞǀŽĚ͗ ͘
ĂďųƵĚŽǁƐŬŝ͕tĂƌƐnjĂǁĂ͕ϭϵϲϵ͕Ɛ͘ϰϬŝƐůĞĚĞđĂ͘

Ϯϱ
njŶĂēĞŶũĞ͘ ŬŽ ďŝ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚĞ ͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚ͕͞ ŽŶĚĂ ƚƌĞďĂ ŬŽŶƐƚĂŽǀĂƚŝ ĚĂ ũĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŶĂƵŬĂ Ž ĨŝŬĐŝũŝ͘ ŬŽ ƐĞ ƉƌŝŚǀĂƚŝ ƉƌǀŽďŝƚŶĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ĚĂ ũĞ ŶũĞŶ ƉƌĞĚŵĞƚ ŽƌŝŐŝŶĂůĂŶ
ĚŽŬƵŵĞŶƚ͕ ŽŶĚĂ đĞ ŽŶ ďĞnj ŽďnjŝƌĂ ŶĂ ƚŽ ŬĂŬŽ ƐŵŽ ŐĂ ŽĚƌĞĚŝůŝ ƵǀĞŬ ďŝƚŝ ƌĞnjƵůƚĂƚ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ
ƌĞůĂĐŝũĞĂ͕ƐƚŝŵƵǀĞnjŝ͕ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂđĞďŝƚŝ ƐĂŵŽƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝƐĞŐŵĞŶƚĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬĞ͘EĞŵŽŐƵƐĞ͕
ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ƉƌĞǀŝĚĞƚŝ ŝŶƚĞƌĞƐĂŶƚŶĞ ŝ ƉƌŽĚƵŬƚŝǀŶĞ ƉƌŝŵĞĚďĞ ŝ ĨŽƌŵƵůĂĐŝũĞ ŬŽũĞ ƐƵ Ž ƉŽũĞĚŝŶŝŵ ƉŝƚĂŶũŝŵĂ
ƐĂĚƌǎĂŶĞ Ƶ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũŝŵĂ ^ƚƌĂŶƐŬŽŐ ŝ ŬŽũĞ đĞ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ƚŽ ďŝƚŝ ǀƌĞĚĂŶ ĚŽƉƌŝŶŽƐ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽŵ
njŶĂŶũƵ͘

s/͘hŽƉƓƚĞŶŽŽŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ

h ƉƌĞƚŚŽĚŶŝŵ ƉŽŐůĂǀůũŝŵĂ ēĞƚŝƌŝ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶĞ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ĚŽďŝũĂũƵ ŶĂƌŽēŝƚ

ƉƌŝnjǀƵŬ ĂŬŽ ƐĞ ďŝ ŶĞ ƉƌŽƵēĂǀĂůĞ ƉŽŶĂŽƐŽď͕ ƐǀĂŬĂ njĂ ƐĞďĞ͕ ŬĂŽ ŝŶĚŝǀŝĚƵĂůŶŝ ŵŝƐĂŽŶŝ ŬŽŶƐƚƌƵŬƚŝ͕ ŶĞŐŽ
ŬĂĚĂďŝƐĞƵnjĞůĞ njĂũĞĚŶŽƐƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂŽŶŽŐĂƓƚŽŝŵũĞnjĂũĞĚŶŝēŬŽ͕ƐĂĚŝƐƚĂŶĐĞŝŝnjƓŝƌŽŬĞƉĞƌƐƉĞŬƚŝǀĞ
ŬŽũĂ ďƌŝƓĞ ƌĂnjůŝŬĞ Ă ŝƐƚŝēĞ ƐůŝēŶŽƐƚŝ͘ dŽ ďŝ ƐŝŐƵƌŶŽ ďŝŽ ƉŽƵēĂŶ ŝ ŝŶƚĞƌĞƐĂŶƚĂŶ ƉƌŝƐƚƵƉ ŬŽũŝ ďŝ͕ Ɛ ũĞĚŶĞ
ƐƚƌĂŶĞ͕ ŽŵŽŐƵđŝŽ ŽƚŬƌŝǀĂŶũĞ ŽƉƓƚĞŐ ŵŽĚĞůĂ njĂ ƌĂnjŶĞ ŶĂēŝŶĞ ƚĞŽƌŝũƐŬŽŐ ƵƚĞŵĞůũĂǀĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕
ƉƌŝƐƵƚŶĞƵ ĚĂŶĂƓŶũŽũƐƚƌƵēŶŽũůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ͕ĚŽŬďŝ͕ƐĚƌƵŐĞƐƚƌĂŶĞ͕ŽŵŽŐƵđŝŽƉƌŝƐƚƵƉŽǀŝŵŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂ
ŬĂŽŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂŵĂƉĞƌŝƉĞƚŝũĂƐĂǀƌĞŵĞŶĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵŶũĞŶŽũƚĞǎŶũŝŬĂƐĂŵŽŽĚƌĞĜĞŶũƵ͘
WƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ǀŝĚŝŵŽ ĚĂ ƚĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ͕ ƵŽƉƓƚĞŶŽ ƵnjĞǀƓŝ͕ ĚǀĂ ƌĂnjůŝēŝƚĂ ŶĂēŝŶĂ
ƚĞŽƌŝũƐŬŽŐ ƵƚĞŵĞůũĞŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ h ƉƌǀŽŵ ƐůƵēĂũƵ͕ ƉŽůĂnjŝ ƐĞ ŽĚ ĂŶĂůŝnjĞ ĐĞůŽŬƵƉŶĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ Ƶ
ŵƵnjĞũƵ;ŵŽĚĞůͿ– ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵũĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞEĞƵƐƚƵƉŶŽŐŝĂƵƚŽƌĂTezaͿ͕ƵĚƌƵŐŽŵ– ŽĚƚŽŐĂŶĂƓƚĂ͕
ŽĚŽďũĞŬĂƚĂĚĞůŽǀĂŶũĂ͕ũĞƚŽĚĞůŽǀĂŶũĞƵƐŵĞƌĞŶŽ;ŵŽĚĞů;Ϳ– ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ^ƚƌĂŶƐŬŽŐŝŝŚŽŶŽǀĞŐƌƵƉĞͿ͘
EĂ ƚĂũ ŶĂēŝŶ ďŝǀĂũƵ ŽďƵŚǀĂđĞŶĞ ĚǀĞ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ŽďůĂƐƚŝ ŵŽŐƵđĞŐ ƚƌĂŐĂŶũĂ njĂ ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͗
ƚƌĂŐĂƐĞnjĂŶũŝŵŝůŝƵƓŝƌŽŬŽƐŚǀĂđĞŶŽũĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŵƵnjĞũĂŝůŝƵ ƉƌĞĚŵĞƚƵƚĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘
h ǀĞnjŝ ƐĂ ŝnjŶĞƚŝŵ͕ ƉŽĚƐĞƚŝŵŽ ĚĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀŶŝŬ ƉƌǀŽŐ ƐƚĂŶŽǀŝƓƚĂ͕ EĞƵƐƚƵƉŶŝ͕ ƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀůũĂ
ƐůĞĚĞđƵ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬƵ ĚŝƌĞŬƚŝǀƵ͗ ͣWƌĞ ŶĞŐŽ ƓƚŽ ƐĞ ƉŽnjĂďĂǀŝŵ ĂŶĂůŝnjŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŵŽƌĂŵ ŽďƌĂƚŝƚŝ
ƉĂǎŶũƵŶĂƉŽũĂŵ͛ŵƵnjĞũ͛ƉŽƓƚŽũĞŝnjŶũĞŐŽǀĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŶĂƐƚĂůĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͘ ϭϮϵ KǀŽƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĞͣƉŽũŵĂ
ŵƵnjĞũĂ͞ ƐĞ͕ ŝƉĂŬ͕ ŵŽǎĞ ŽďĂǀŝƚŝ ƐĂ ƌĂnjŶŝŚ ƚĂēŬŝ ŐůĞĚŝƓƚĂ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶĞ ŽŬǀŝƌĞ͘ Ă
EĞƵƐƚƵƉŶŽŐũĞƚĂŬĂǀŽŬǀŝƌƐŝƐƚĞŵŶĂƵŬĂ ϭϯϬ ĂnjĂĂƵƚŽƌĞTeza ƐŝƐƚĞŵŶĂƵēŶĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͘ 131
WŽĚƐĞƚŝŵŽ͕ƚĂŬŽĜĞ͕ĚĂƉƌĞĚƐƚĂǀŶŝŬĚƌƵŐŽŐƐƚĂŶŽǀŝƓƚĂ͕^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ŽĚďĂĐƵũĞŐůĞĚŝƓƚĞƉƌĞƚŚŽĚŶŝŬĂ
ƉŽƓƚŽ ƐŵĂƚƌĂ ĚĂ ƵƐŵĞƌĂǀĂũƵđŝ ƉĂǎŶũƵ ŝƐŬůũƵēŝǀŽ ŶĂ ŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĞ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŶĂ ƐĂŵŽ
ĨƵŶŬĐŝŽŶŝƐĂŶũĞŵƵnjĞũĂͣǁćƌĞŝĐŚŶƵƌŝŶĚĞƌ>ĂŐĞĚŝĞŽƌŐĂŶŝƐĂƚŽƌŝƐĐŚĞ^ĞŝƚĞĚĞƌDƵƐĞŵ-ŝŶƌŝĐŚnjƵŶŐ͕ĚŝĞ
DĞƚŚŽĚŝŬ ƵŶĚ dĞĐŚŶŝŬ ŝŚƌĞƌ ƌďĞŝƚ njƵ ĞƌŬĞŶŶĞŶ͘͞ 132 ͣďŝŽ ďŝŚ Ƶ ƐƚĂŶũƵ ĚĂ ƉƌĞƉŽnjŶĂŵ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶƵ
ƐƚƌĂŶƵŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĞŵƵnjĞũĂ͕ŵĞƚŽĚŝŬƵŝƚĞŚŶŝŬƵŶũĞŶŽŐƌĂĚĂ͘͞ DĞĜƵƚŝŵ͕ƐǀĂŬŽƵƐƚƌŽũƐƚǀŽŝŵĂŶĞŬƵƐǀƌŚƵ͕
ŶĞŬŝĐŝůũ͕ŶĞŬŝƐŵŝƐĂŽ͕ƐƚŽŐĂͣƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƚƌĞďĂƚƌĂǎŝƚŝ΀͘͘͘΁ƵƐĨĞƌŝƐŵŝƐůĂŵƵnjĞũƐŬŽŐƌĂĚĂ͞ 133 to
ũĞƐƚƵŽŶŽŵĞƵēĞŵƵŽŶŶĂůĂnjŝƐǀŽũĞŝƐƉƵŶũĞŶũĞ– ƵŵƵnjĞũƐŬŽŵŽďũĞŬƚƵŽĚƌĞĜĞŶŝŚŽƐŽďŝŶĂ͘ 134
hŝnjŶĞƚŽũƉƌĞŵŝƐŝƵƉƌǀŝƉůĂŶŝnjďŝũĂƉŝƚĂŶũĞŽƐŵŝƐůƵŵƵnjĞũƐŬŽŐƌĂĚĂ͘ ϭϯϱ ^ƚƌĂŶƐŬŝǀŝĚŝŽǀĂũƐŵŝƐĂŽ
ƵĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶŽũĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŵƵnjĞũĂ ϭϯϲ ĂĂƵƚŽƌŝŝnjŝŚŽŶŽǀĞŐƌƵƉĞƵũĞĚŝŶƐƚǀƵŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŐŝ
ŽďƌĂnjŽǀŶŽŐ ƌĂĚĂ͘ ϭϯϳ dĂŬŽ đĞ njĂ ƉƌǀŽŐ ŽďũĞŬĂƚ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ďŝƚŝ ͣƉƌǀŽďŝƚŶŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚ͞ ϭϯϴ Ă njĂ

ϭϮϵ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Muzeum͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϰϳ͘
ϭϯϬ
ͣDƵnjĞũƐŬĂƉƌĂŬƐĂŬĂŽĐĞůŝŶĂ΀͘͘͘΁ŽďƵŚǀĂƚĂǀĂůũĚĂƐǀĞŐƌĂŶĞŶĂƵŬĞ͘͘͘͞;:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Otázky͕͘͘͘ ibid͕͘Ɛ͘ϲͿͣ͘DƵnjĞũũĞŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĂŬŽũĂƵŽŬǀŝƌƵ
ŽĚƌĞĜĞŶĞŶĂƵēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ΀͘͘͘΁ƐĂŬƵƉůũĂ΀͘͘͘΁ŝnjǀŽƌĞƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂƉƌŝƌŽĚĞŝĚƌƵƓƚǀĂ͞;:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Muzeum a͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϬͿ͘
131
ͣƵƌ ŵƂŐůŝĐŚƐƚ ǀŽůůƐƚćŶĚŝŐĞŶ ƌĨĂƐƐƵŶŐ ĚĞƌ KƌŝŐŝŶĂůĞŶ ^ĂĐŚĞƵŐĞŶ ŚĂďĞŶ ƐŝĐŚ ΀͘͘͘΁ ĚƌĞŝ ĞƌĞŝĐŚĞ ĚĞƌ tŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞŶ ŽŬƵŵĞŶƚĂƚŝŽŶ
ŐĞďŝůĚĞƚ΀͘͘͘΁͘ĞƌĞƌĞŝĐŚĞŝŶĞƐ^LJƐƚĞŵƐǀŽŶƌĐŚŝǀĞŶ΀͘͘͘΁͖ĚĞƌĞƌĞŝĐŚĞŝŶĞƐ^LJƐƚĞŵƐǀŽŶŝďůŝŽƚŚĞŬĞŶ΀͘͘͘΁͖ĚĞƌĞƌĞŝĐŚĞŝŶĞƐ΀͘͘͘΁^LJƐƚĞŵƐ
ǀŽŶDƵƐĞĞŶͣ͘͘͘͞ZĂĚŝŶĂũƉŽƚƉƵŶŝũĞŐŽďƵŚǀĂƚĂŶũĂŽƌŝŐŝŶĂůŶŝŚƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂĨŽƌŵŝƌĂůĞƐƵƐĞ΀͘͘͘΁ ƚƌŝŽďůĂƐƚŝŶĂƵēŶŽŐĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĂ΀͘͘͘΁
KďůĂƐƚƐŝƐƚĞŵĂĂƌŚŝǀĂ΀͘͘͘΁ ͖KďůĂƐƚƐŝƐƚĞŵĂďŝďůŝŽƚĞŬĂ΀͘͘͘΁͖KďůĂƐƚ΀͘͘͘΁ƐŝƐƚĞŵĂŵƵnjĞũĂ͙͘͞ ;Eintwurf...͕ibid͕͘Ɛ͘ϴͿ͘
132
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Der Begriff͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϲ͘
133
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϯ͘
134
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲ͘
ϭϯϱ
^ƚƌĂŶƐŬŝũĞƵǀŽĚŝŬĂŽůŽŐŝēŬƵŬĂƌŝŬƵƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂƵŽŬǀŝƌƵƐǀŽũĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϮŝƐůĞĚĞđĂ͘Ϳ͘^ůŝēŶŽ
ŶũĞŵƵũĞƐƚĂǀůũĂũƵƵƉƌǀŝƉůĂŶĂƵƚŽƌŝŝnjŝŚŽŶŽǀĞŐƌƵƉĞ;͘njŝŚŽŶ͕͘͘͘͘Ueber͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϳŝƐůĞĚĞđĞͿ͘
ϭϯϲ
ͣĂƐ DƵƐĞƵŵ ĂŝƐ ŝŶƌŝĐŚƚƵŶŐ ĚŝĞŶƚ ĚĞƌ ĞĨƌŝĞĚŝŐƵŶŐ ǀŽŶ ƌĨŽƌĚĞƌŶŝƐƐĞŶ ĚĞƌ ŽŬƵŵĞŶƚĂƚŝŽŶ ƵŶĚ ŝŚƌĞƌ ŐĞƐĞůůƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞŶ ƵƐǁĞƌƚƵŶŐ͘͞
ͣDƵnjĞũ ŬĂŽ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĂ ƐůƵǎŝ njĂĚŽǀŽůũĞŶũƵ njĂŚƚĞǀĂ njĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚŽǀĂŶũĞŵ ŝ ŶũĞŐŽǀŝŵ ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŵ ǀƌĞĚŶŽǀĂŶũĞŵ͘͞ ;͘ ^ƚƌĄŶƐŬlj͕ Ƶƌ
ƵĨĂƐƐƵŶŐ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϱ͖ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͕ƚĂŬŽĜĞ͗͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϯͿ͘
ϭϯϳ
ͣ/Ŷ ĚĞƌ ^ƚƌƵŬƚƵƌ ĚĞƌ ŽďũĞŬƚŝǀĞŶ ŝŶŚĞŝƚ ǀŽŶ ƌŬĞŶŶƚŶŝƐ ƵŶĚ ŝůĚƵŶŐ ŶĞŚŵĂŶ ĚŝĞ DƵƐĞĞŶ ĞŝŶĞŶ ĨƵŶŬƚŝŽŶĞůůĞŶ ΀͘͘͘΁ WůĂƚnj ĞŝŶ ΀͘͘͘΁͕ ĚĞƌ ĚŝĞ
ŝŶŚĞůƚ ĚĞƐ DƵƐĞƵŵƐ͕ ƐĞŝŶĞƌ ĨƵŶŬƚŝŽŶĞůůĞŶ ůĞŵĞŶƚĞ͕ ĂůƐ &ŽƌƐĐŚƵŶŐƐ- ƵŶĚ ŝůĚƵŶŐƐŝŶƐƚŝƚƵƚŝŽŶ͕ ƵŶĚ ƐŽŵŝƚ ƐĞŝŶĞƌ ^ƉĞĐŝŬŝŬ ďĞƐƚŝŵŵƚ͞ ͣh

Ϯϲ
ŽŶĞĚƌƵŐĞͣƉƌǀŽďŝƚŶŝŝnjǀŽƌƐĂnjŶĂŶũĂ͞ ϭϯϵ ŝƚŽŬĂŬŽƐĂnjŶĂŶũĂ– ƵƐŬůĂĚƵƐĂĚǀŽƐƚƌƵŬŽŵƉƌŝƌŽĚŽŵŵƵnjĞũĂ–
ƐĂƐƚǀĂƌĂůĂēŬŝŵ͕ŶĂƵēŶŝŵŬĂƌĂŬƚĞƌŽŵƚĂŬŽŝƐĂnjŶĂŶũĂƐĂŽďƌĂnjŽǀŶŝŵ͕ƉƌŽƐǀĞƚŶŝŵŬĂƌĂŬƚĞƌŽŵ͘
hĚǀĂƉƌĞƚŚŽĚŶŽŝnjĚǀŽũĞŶĂŵŽĚĞůĂƚĞŽƌŝũƐŬŽŐƵƚĞŵĞůũĞŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŵŽǎĞƐĞƵǀĞƐƚŝēŝƚĂǀŽ
ŵŶŽƓƚǀŽƌĂnjůŝēŝƚŝŚŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŶĂƚĞŵƵŬŽũĂƐĞƚƌĞŶƵƚŶŽƉŽũĂǀůũƵũĞƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ͕ŝůŝďŝƐĞŵŽŐůĂƉŽũĂǀŝƚŝ͕
ŬŽƌŝƐƚĞđŝŶũĞŶŽĚŽƚĂĚĂƓŶũĞŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŽƵŵĞđĞŝƚƌĂĚŝĐŝŽŶĂůŶĞŵŝƐĂŽŶĞŶĂǀŝŬĞ͘hũĞĚŶŽŵŽĚŶũŝŚƉƵƚ
ŬĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŽƚǀĂƌĂ ĂŶĂůŝnjĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŵƵnjĞũĂ Ă Ƶ ĚƌƵŐŽŵ ƉŝƚĂŶũĞ Ž ƐŵŝƐůƵ ŵƵnjĞũĂ͘
KēŝŐůĞĚŶŽũĞĚĂđĞŝƌĞnjƵůƚĂƚŽǀĞĂŶĂůŝnjĞŝŽĚŐŽǀŽƌŶĂƚŽƉŝƚĂŶũĞďŝƚŝŝnjƌĂnjŽĚƌĞĜĞŶŽŐƐŚǀĂƚĂŶũĂŵƵnjĞũĂ͕
ŽĚƌĞĜĞŶĞ ŝŶƚĞƌƉƌĞƚĂĐŝũĞ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ƉŽũĂǀĞ͕ ĚƌƵŐŝŵ ƌĞēŝŵĂ͕ ŝnjǀĞƐŶĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞũĂ͘ KǀŝŚ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵŽǎĞďŝƚŝŵŶŽŐŽ͕ŵŽŐƵƐĞŵĞĜƵƐŽďŶŽďŝƚŶŽƌĂnjůŝŬŽǀĂƚŝĂůŝƐǀĂŬĂŽĚŶũŝŚũĞ͕ƓƚŽũĞŶũŝŚŽǀĂ
njĂũĞĚŶŝēŬĂ ŽƐŽďŝŶĂ͕ Ƶ ƚŽŵ ƐůƵēĂũƵ ƉƌŝŚǀĂđĞŶĂ ũŽƓ ŝ ƉƌĞ ŶĞŐŽ ƓƚŽ ƐĞ ƌĂnjǀŝůĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
ƵƉƌĂǀŽ ŬĂŽ njďŝƌ ƉƌĞŵŝƐĂ ŶĞŽƉŚŽĚŶŝŚ njĂ ŶũĞŶŽ ƐƉƌŽǀŽĜĞŶũĞ͘ ƌƵŐŝŵ ƌĞēŝŵĂ͗ ŽĚƌĞĜĞŶĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ
ŵƵnjĞũĂũĞŽǀĚĞĚĂƚĂũŽƓƉƌĞƐĂŵĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ŝŶŝƐĞŶĞŽƐƉŽƌŶŝŵĚĂďŝƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞŽďƌŶƵƚŽ͗ŶĞ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ƉŽůĂnjŶĂ ƚĂēŬĂ ŝnjŐƌĂĚŶũĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĞŐŽ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ
ƌĞnjƵůƚĂƚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂƚŽƌŝũƐŬŝǀĞđƵƚĞŵĞůũĞŶĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
dĂŬŽ ĚŽůĂnjŝŵŽ ĚŽ njĂŬůũƵēŬĂ ĚĂ ŽďĂ ŝnjĚǀŽũĞŶĂ ƚĞŽƌŝũƐŬĂ ŵŽĚĞůĂ ƵƚĞŵĞůũĞŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
;ŵŽĚĞůŝ  ŝͿƉŽƐĞĚƵũƵnjĂũĞĚŶŝēŬĞ ŽƐŽďŝŶĞĂ͕ njĂƉƌĂǀŽ͕ĚĂƐĞƵƐǀĂŬŽŵŽĚŶũŝŚƵǀĞnjŝƐĂƌĂnjǀŝũĂŶũĞŵ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƉŽůĂnjŝŽĚŶĞŬĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞũĂŝĚĂũĞŽǀĂƉŽƐůĞĚŶũĂƉƌǀŽďŝƚŶĂƵŽĚŶŽƐƵŶĂ
ƵƚĞŵĞůũĞŶƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ͘ Kǀŝŵ ƉŝƚĂŶũĞŵ đĞŵŽ ƐĞ ďĂǀŝƚŝ ŶĞƓƚŽ ŬĂƐŶŝũĞ Ă ƐĂĚĂ đĞŵŽ ŶĂƐƚĂǀŝƚŝ ůŽŐŝēŬƵ
ƉŽĚĞůƵŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŽŬŽũŝŵĂŐŽǀŽƌŝŵŽ͘
EĂǀĞĚĞŶĞŽƐŽďŝŶĞŽďĂŵŽĚĞůĂ͕ƐũĞĚŶĞƐƚƌĂŶĞ͕ƐǀĞĚŽēĞŽŶũŝŚŽǀŽũēŝƐƚŽĨŽƌŵĂůŶŽũƐůŝēŶŽƐƚŝ͕ĂƐ
ĚƌƵŐĞ͕ Ž ŵĞƌŝƚŽƌŶŝŵ ƌĂnjůŝŬĂŵĂ ŬŽũĞ ŝŚ ĚĞůĞ͘ <ĂŽ ƓƚŽ ũĞ ƉŽnjŶĂƚŽ ŝnj ĚŽƐĂĚĂ ƐƉƌŽǀĞĚĞŶŝŚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ͕
ƐǀĂŬŽũ ŽĚ ŶĂǀĞĚĞŶŝŚ ƉƌŝŚǀĂđĞŶŝŚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞũĂ ;ƉŽĚƐĞƚŝŵŽ ĚĂ ƐƵ ŶũŝŚŽǀ ƐĂǎĞƚŝ ĞŬǀŝǀĂůĞŶƚ
ĚĞĨŝŶŝĐŝũĞ ŵƵnjĞũĂ – ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ ƉŽŐůĂǀůũĞ ///Ϳ ƐƚŽũĞ ĚǀĞ ŬůĂƐĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ͗ ŵƵnjĞũŝ ŬĂŽ ŵĞŚĂŶŝnjŵŝ ƐĂ
ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ ŶĂ ũĞĚŶŽŵ ŬƌĂũƵ ŝ ŶĂ ĚƌƵŐŽŵ ŽďũĞŬƚŝ ŽďƵŚǀĂđĞŶŝ ĚĞůĂƚŶŽƓđƵ ƚŝŚ ƵƐƚƌŽũƐƚĂǀĂ͕
ŶũŝŚŽǀŝŵ ĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ ŬŽũĞ ƐƵ ŽďŝēŶŽ ǀĞŽŵĂ ƌĂnjůŝēŝƚŽ ŽĚƌĞĜŝǀĂŶĞ ;ƐƉŽŵĞŶŝĐŝ͕ ŬƵůƚƵƌŶĂ ĚŽďƌĂ͕
ŵĂƚĞƌŝũĂůŶĂƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀĂ͕ŝnjǀŽƌŝƐĂnjŶĂŶũĂ͕ŵƵnjĞĂůŝũĞŝĚƌ͘Ϳ͘^ũĞĚŶĞƐƚƌĂŶĞƚĞƌĞůĂĐŝũĞ͕ŬĂŽƓƚŽǀŝĚŝŵŽ͕ƐĞ
ŶĂůĂnjŝƐƵďũĞŬĂƚ ĚĞůŽǀĂŶũĂ– ŵƵnjĞũĂŶĂƐƵƉƌŽƚŶũŽũƉ ƉƌĞĚŵĞƚ ĚĞůŽǀĂŶũĂ– ŵƵnjĞũƐŬŝŽďũĞŬĂƚ͘
/nj ŝnjŶĞƚĞ ƉŽĚĞůũĞŶŽƐƚŝ ŽĚƌĞĜĞŶũĂ ŵƵnjĞũĂ ƉƌŽŝƐƚŝēƵ ŽďĂ ŽǀĚĞ ŝnjĚǀŽũĞŶĂ ŵŽĚĞůĂ ƚĞŽƌŝũƐŬŽŐ
ƵƚĞŵĞůũŝǀĂŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘dĂŬŽ ƐĞƉƌŝŚǀĂƚĂŬĂŽƉŽůĂnjŶĂƚĂēŬĂŝůŝũĞĚŶĂŝůŝĚƌƵŐĂŬƌĂũŶŽƐƚŝƚƌĂŐĂƐĞnjĂ
ƉƌĞĚŵĞƚŽŵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũĂƐĞƵƚĞŵĞůũƵũĞēĂƐƵƐĨĞƌŝƉƌĞĚŵĞƚĂĚĞůŽǀĂŶũĂŝŶũĞŐŽǀĞĨƵŶŬĐŝũĞŬĂŽ͕ŶĂ
ƉƌŝŵĞƌ͕EĞƵƐƚƵƉŶŝŝĂƵƚŽƌŝTeza͕ēĂƐƵƐĨĞƌŝƉƌĞĚŵĞƚĂĚĞůŽǀĂŶũĂ͕ŶũĞŐŽǀŝŚŽƐŽďŝŶĂŝ njŶĂēĞŶũĂŬĂŽ͕ŶĂ
ƉƌŝŵĞƌ͕^ƚƌĂŶƐŬŝŝŝŚŽŶŽǀĂŐƌƵƉĂ͘
hƐĨĞƌŝƐƵďũĞŬƚĂĚĞůŽǀĂŶũĂŶĂŝůĂnjŝŵŽŶĂĚǀĞŵŽŐƵđŶŽƐƚŝŽnjŶĂēĂǀĂŶũĂƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝ
ŶũŝŚŬŽƌŝƐƚĞĂƵƚŽƌŝŬŽũŝŬŽƌŝƐƚĞŵŽĚĞů;Ϳ͘<ĂŽƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŽnjŶĂēĞŶŝƐƵŬĂŬŽŵƵnjĞũ– ŝůŝ͕ƉĂŬ͕
ĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ;ǀĂƌŝũĂŶƚĂ 1 Ϳ ϭϰϬ –ƚĂŬŽŝũĞĚŶĂŽĚŶũĞŐŽǀŝŚĨƵŶŬĐŝũĂŬŽũĂũĞŝƐƚĂŬŶƵƚĂƵƉƌǀŝ
ƉůĂŶƵŽĚŶŽƐƵŶĂĚƌƵŐĞŶĂŽƐŶŽǀƵƉƌŝŚǀĂđĞŶĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞũĂ;ǀĂƌŝũĂŶƚĂͿ͘ 141
h ƐĨĞƌŝ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵŽŐƵđŝŚ ĚĞůŽǀĂŶũĂ ƉŽƐƚŽũŝ ǀŝƓĞ ǀĂƌŝũĂŶƚŝ ƵƚǀƌĜŝǀĂŶũĂ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
ŝnjŐƌĂĜŝǀĂŶĞ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ŵŽĚĞůĂ ;Ϳ͘ ^ǀĞ njĂǀŝƐŝ ŽĚ ƵǀŽĚŶŽŐ ŽĚƌĞĜĞŶũĂ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ĚĞůŽǀĂŶũĂ Ă ŬĂŬŽ
njŶĂŵŽ͕ƚĂŬǀŝŚŽĚƌĞĚŶŝĐĂŝŵĂŵŶŽŐŽ͘KĚƌĞĜĞŶũĞƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŽǀĚĞŝŵĂƐƉĞŬƵůĂƚŝǀŶŝŬĂƌĂŬƚĞƌ
Ă ƐƉĞŬƵůĂƚŝǀŶĂ ŵŝƐĂŽ ŽƚǀĂƌĂ ǀĞŽŵĂ ǀĞůŝŬĞ ŵŽŐƵđŶŽƐƚŝ ŬŽũĞ ƐĞ ŶĞ ŵŽŐƵ ƉƌĞĚǀŝĚĞƚŝ͘ KnjŶĂēŝŵŽ ƐǀĞ
ŵŽŐƵđĞ ǀĂƌŝũĂŶƚĞ ƐŝŵďŽůŽŵ  Ŷ ͘ ^Ă ĚǀĂ ŬŽŶŬƌĞƚŶĂ ƉƌŝŵĞƌĂ Ɛ ŶũŝŵĂ ƐŵŽ ƐĞ ƐƌĞůŝ ũŽƓ ŬŽĚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ
^ƚƌĂŶƐŬŽŐŝŝŚŽŶŽǀĞŐƌƵƉĞ͘WƌǀŝǀŝĚŝƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵŚŝƉŽƚĞƚŝēŬŽŵŬǀĂůŝƚĞƚƵͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͞ŬŽũĂ
njĂŝƐƚĂ ƉƌŝƉĂĚĂ ŽďũĞŬƚŝǀŶŽũ ƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝ͕ ĚƌƵŐŝ Ƶ ŶĞŬŽũ njĂŝƐƚĂ ƉŽĚũĞĚŶĂŬŽ ŽďũĞŬƚŝǀŶŽ ƉŽƐƚŽũĞđŽũ
ͣƐĞŵĂŶƚŝēŬŽũƐƚƌƵŬƚƵƌŝ͞ŵƵnjĞũƐŬŝŚŽďũĞŬĂƚĂ͘

ƐƚƌƵŬƚƵƌŝŽďũĞŬƚŝǀŶŽŐũĞĚŝŶƐƚǀĂƐĂnjŶĂŶũĂŝŽďƌĂnjŽǀĂŶũĂ͕ŵƵnjĞũŝnjĂƵnjŝŵĂũƵĨƵŶŬĐŝŽŶĂůŶŽŵĞƐƚŽ΀͘͘͘΁͕ŬŽũĞŽĚƌĞĜƵũĞũĞĚŝŶƐƚǀŽŵƵnjĞũĂ͕ŶũĞŐŽǀŝŚ
ĨƵŶŬĐŝŽŶĂůŶŝŚĞůĞŵĞŶĂƚĂŬĂŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬƵŝŽďƌĂnjŽǀŶƵŝŶƐƚŝƚƵĐŝũƵ͕ĂƚŝŵĞŝŶũĞŐŽǀƵƐƉĞĐŝĨŝēŶŽƐƚ͘͞ ;͘njŝĐŚŽŶ͕͕͘͘͘Ueber͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϯϯͿ͘
ϭϯϴ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WƎĞĚŵĥƚ͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϯϯ͖Zur Auffassung͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϳ;ͣƉƌŝŵĂƌŶŝĚŽŬƵŵĞŶƚ͕ͣ͞ƉƌŝŵćƌĞŽŬƵŵĞŶƚ͞Ϳ͘
ϭϯϵ
͘njŝĐŚŽŶ͕͘͘͘Ueber͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϴ;ͣWƌŝŵćƌƋƵĞůůĞ͞Ϳ͘
ϭϰϬ
KďĞ ŽĚƌĞĚŶŝĐĞ ƐƵ Ƶ ŝnjǀĞƐŶŽŵ ƐŵŝƐůƵ ƐŝŶŽŶŝŵŶĞ ƉŽƓƚŽ ƉŽũĂŵ ŵƵnjĞũƐŬŽŐ ƌĂĚĂ ŽďƵŚǀĂƚĂ ƐǀĂ ƉŝƚĂŶũĂ ƉŽǀĞnjĂŶĂ ƐĂ ŵƵnjĞũĞŵ ŬĂŽ
ŵĞŚĂŶŝnjŵŽŵŝůŝŵĞƐƚŽŵƐǀĞŐĂŽŶŽŐĂƓƚŽƐĞĚĞƓĂǀĂƵŽŬǀŝƌƵŵƵnjĞũĂĂƓƚŽēŝŶŝĐĞůŝŶƵŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ͘
141
WƌǀƵŵŽŐƵđŶŽƐƚ;1ͿũĞŝƐŬŽƌŝƐƚŝŽEĞƵƐƚƵƉŶŝƵŶũĞŐŽǀŝŵƌĂŶŝũŝŵƌĂĚŽǀŝŵĂĂĚƌƵŐƵ;2ͿĂƵƚŽƌŝTeza ŬŽũŝŝƐƚŝēƵƵƉƌǀŝƉůĂŶĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶƵ
ĨƵŶŬĐŝũƵŵƵnjĞũĂ͘

Ϯϳ
 ZĂnjŵŽƚƌŝŵŽƌĞĚŽŵŝnjĚǀŽũĞŶĞǀĂƌŝũĂŶƚĞ͘WƌĞƐǀĞŐĂ͕ƚƌĞďĂŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝĚĂǀĂƌŝũĂŶƚĂ; 1 ͿŝnjĂnjŝǀĂ
ŽnjďŝůũŶĞƐƵŵŶũĞƉŽƓƚŽēŝƚĂǀĂŽďůĂƐƚŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞŵŽǎĞďŝƚŝ͕ŬĂŽƓƚŽnjŶĂŵŽ͕ƵƐƉĞƓŶŽŝƐƉĂƌĐĞůŝƐĂŶĂ
ŝnjŵĞĜƵƉŽũĞĚŝŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ĂũĞĚŶĞƚŽƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂŽƐŶŽǀƵnjĂƵǀĞƌĞŶũĞĚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ
ŶĞ ƐĂŵŽ ƓƚŽ ũĞ ŶĞƉŽƚƌĞďŶĂ ŶĞŐŽ ƵŽƉƓƚĞ ŶŝũĞ Ŷŝ ŵŽŐƵđĂ ŬĂŽ njĂƐĞďŶĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ Ă ĚƌƵŐĞ ŬŽũŝ ǀŝĚĞ
ŶĞŽƉŚŽĚŶŽƐƚ ŶũĞŶŽŐ ƉŽƐƚŽũĂŶũĂ ŬĂŽ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ EĞƵƐƚƵƉŶŝ ƚŽ ŽnjŶĂēĂǀĂ ƐĂŐůĂƐŶŽƐƚ ƐĂ ŶũĞŶŽŵ
ĚĞnjŝŶƚĞŐƌĂĐŝũŽŵ͕ ƐĂ ŶũĞŶŝŵ ƌĂƐƉĂƌēĂǀĂŶũĞŵ ŶĂ njĂƐĞďŶĞ͕ ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ŶĞnjĂǀŝƐŶĞ ͣŵƵnjĞŽůŽƓŬĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͞ŝůŝͣƚĞŽƌŝũĞ͞ŝƐĂŶũĞŶŝŵƌĂƐƚĂŬĂŶũĞŵƵůĂďĂǀŝŬŽŶŐůŽŵĞƌĂƚƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚƉŝƚĂŶũĂ͘ŝůŽŬĂŬŽďŝůŽ͕
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ Ƶ ƚŝŵ ƐůƵēĂũĞǀŝŵĂ ŶĞ ŵŽǎĞ ďŝƚŝ ƉƌŝnjŶĂƚĂ ŬĂŽ ŶĂƵŬĂ ƉŽƓƚŽ ŶĞŵĂ ƐŽƉƐƚǀĞŶŝ ƉƌĞĚŵĞƚ
ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͘ EĂ ƚĂũ ŶĂēŝŶ ŽƐƚĂũĞ ǀŝƓĞ ŬĂŽ ͣŝŶƐƚƌƵŬĐŝũĂ njĂ ƉƌĂŬƐƵ͕͞ ŬŽŶŐůŽŵĞƌĂƚ ƌĂnjŶŝŚ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ͕
ŝƐŬƵƐƚĂǀĂ͕ŽƉƐĞƌǀĂĐŝũĂ͕ƵǀŝĚĂ͕ƉƌŽƉŝƐĂ͕ŶŽƌŵŝŝƐůŝēŶŽ– ƉƌĂŬƚŝēŶŽnjŶĂŶũĞŶĞŽƉŚŽĚŶŽnjĂŝnjǀŽĜĞŶũĞƌĂĚĂƵ
ŵƵnjĞũƵ͕ ǀŝƓĞ ŝůŝ ŵĂŶũĞ ƵƌĞĜĞŶŽ͕ Ăůŝ ŶĞ ŝ ŶĂƵŬĂ ŬŽũĂ ƉŽƐĞĚƵũĞ ƐŽƉƐƚǀĞŶŝ ƉƌĞĚŵĞƚ͕ ŵĞƚŽĚĞ ŝ ůŽŐŝēŬŝ
ŬŽŶnjŝƐƚĞŶƚĂŶƐŝƐƚĞŵƚǀƌĚŶũŝ͘EĞƵƚĞŵĞůũĞŶĞƉƌĞƚĞŶnjŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶĂŶĂnjŝǀŶĂƵŬĞƉƌŽƉƌĂƚŝŽũĞ͕ƵŽǀŽŵ
ƐůƵēĂũƵ͕sĂƐďƵƌŶ;tĂƐŚďƵƌŶͿŽǀĚĞǀĞđŶĂǀĞĚĞŶŝŵŶĂnjŝǀŽŵƵŬŽũĞŵũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƵƉŽƌĞĜĞŶĂƐĂƚĂŬŽ
ĨŝŬƚŝǀŶŽŵŝŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽŬŽŵŝēŶŽŵƚǀŽƌĞǀŝŶŽŵŬĂŽƓƚŽũĞͣďĂďŽůŽŐŝũĂ͘͞ 142
sĂƌŝũĂŶƚĂ; 2 Ϳ͕ 143 ƚĂŬŽĜĞ͕ŶĞŽƐŝŐƵƌĂǀĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝƐŽƉƐƚǀĞŶŝ͕ƐĂŵŽnjĂŶũƵƐǀŽũƐƚǀĞŶƉƌĞĚŵĞƚ
ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͘WƌŝůŝŬŽŵĚĞƚĂůũŶŝũĞŐƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂƚƌĞďĂ͕ŶĂŝŵĞ͕ŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝĚĂƐǀĂŬĂĨƵŶŬĐŝũĂŵƵnjĞũĂ͕ŬŽũĂ
ŝnjďŝũĂ ŶĂ Ɖƌǀŝ ƉůĂŶ ŝ ƐŵĂƚƌĂ ƐĞ ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŵŽǎĞ ďŝƚŝ ƉŽĚũĞĚŶĂŬŽ ĚŽďƌŽ Ă ŵŽǎĚĂ͕ ƉƌĞ
ƐǀĞŐĂ͕ ŝ ƉƌĞĚŵĞƚ ŶĞŬĞ ĚƌƵŐĞ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬĞ͕ ŵĞƚŽĚŽůŽŐŝũĞ ŝůŝ
ŵĞƚŽĚŝŬĞ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ ĚĂƚĞ ŐƌĂŶĞ ŶĂƵŬĞ ;ƚŽ ƐĞ ƵŐůĂǀŶŽŵ ŽĚŶŽƐŝ ŶĂ ĨƵŶŬĐŝũĞ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĂ ŝ ŽďƌĂĚĞ
njďŝƌŬŝͿ͕ ĚŝĚĂŬƚŝŬĞ ŝ ƉĞĚĂŐŽŐŝũĞ ;ƚŽ ƐĞ ŽĚŶŽƐŝ ŶĂ ŽďƌĂnjŽǀŶĞ ŝ ǀĂƐƉŝƚŶĞ ĨƵŶŬĐŝũĞͿ͕ ƚĞŽƌŝũĞ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝũĞ͕
ŬŽŶnjĞƌǀĂƚŽƌƐŬĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŝ ƐůŝēŶŽ͘ h ƚŽŵ ƐŵŝƐůƵ ŶĞ ŵŽǎĞ ďŝƚŝ ŐŽǀŽƌĂ Ž ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ ŬĂŽ ƉŽƐĞďŶŽũ ŝ
ƐĂŵŽƐƚĂůŶŽũĚŝƐĐŝƉůŝŶŝƉŽƓƚŽ͕ĚĞůĞđŝƐǀŽũƉƌĞĚŵĞƚƐĂĚƌƵŐŝŵƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŵĚŝƐĐŝƉůŝŶŝŵĂŽƉƓƚŝũŝŵŽĚŶũĞ͕
Ƶ ƉŽũĞĚŝŶŝŵ ƐůƵēĂũĞǀŝŵĂ͕ Ƶ ƐƚǀĂƌŝ͕ ƉŽƐƚĂũĞ ŶĞŬŝ ŶũŝŚŽǀ ƵƐŬŽƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝ ƐĞŐŵĞŶƚ ƉƌŝƉŽũĞŶ ŶũŝŚŽǀŽŵ
ƉŽũŵŽǀŶŽŵĂƉĂƌĂƚƵ͕ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬĂƚĞŚŶŝŬĂŝƌĞƐƵƌƐnjŶĂŶũĂ͘
hƉƌĂǀŽ ũĞ ŶĂ ŽǀĂũ ŶĂēŝŶ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƐĂŐůĞĚĂŶĂ Ƶ Tezama ŬĂŽ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝ ƐĞŐŵĞŶƚ ŽƉƓƚĞ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ – ĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬĞ͘ ƵƚŽƌŝ ŽǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ǀĞŽŵĂ ŽnjďŝůũŶŽ ŶĂŐůĂƓĂǀĂũƵ ƉŽƐĞďŶŽƐƚ ŝ
ƐĂŵŽƐƚĂůŶŽƐƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũƵƵƚĞŵĞůũƵũƵĂůŝŶŝƐƵ͕ŝƉĂŬ͕ƵƐƚĂŶũƵ͕ŽƐůĂŶũĂũƵđŝƐĞŶĂƉƌŝŚǀĂđĞŶĞƉƌĞŵŝƐĞ͕
ĚĂ ŽĚƌĞĚĞ njĂ ŶũƵ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēĂŶ ƉƌĞĚŵĞƚ ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ ƓƚŽ ũĞ ŶĞŽƉŚŽĚĂŶ ƵƐůŽǀ ŶũĞŶĞ ƐƚǀĂƌŶĞ
ƐĂŵŽƐƚĂůŶŽƐƚŝ͘sĞƌďĂůŶĂŝnjũĂƓŶũĂǀĂŶũĂƵŽǀŽŵ ƐůƵēĂũƵŶĞnjŶĂēĞŵŶŽŐŽ͘
<ĂŽ ƓƚŽ ƐĞ ŝnj ŝnjŶĞƚŽŐ ƉƌĞŐůĞĚĂ ŵŽǎĞ ǀŝĚĞƚŝ ŶŝũĞĚŶĂ ŽĚ ǀĂƌŝũĂŶƚŝ ŵŽĚĞůĂ ;Ϳ ŶĞ ǀŽĚŝ ŬĂ
ƵƚĞŵĞůũĞŶũƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬĂŽ ƉƌĂǀĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŬŽũĂ ũĞ Ƶ ƐƚĂŶũƵ ĚĂ ƐĂŵŽƐƚĂůŶŽ ĚĞůƵũĞ ƉŽƌĞĚ ĚƌƵŐŝŚ
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ hƉƌŬŽƐ ŶĂŵĞƌĂŵĂ ƉŽũĞĚŝŶŝŚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ͕ ŽŶĞ ŬĂŽ ƐǀŽũƵ ƉŽƐůĞĚŝĐƵ ŝŵĂũƵ ŝůŝ
ĚĞnjŝŶƚĞŐƌĂĐŝũƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ŶũĞŶƌĂƐƉĂĚŶĂƉƌŽŝnjǀŽůũŶĞƉƌŽďůĞŵƐŬĞƐƵƉŽǀĞ͕ 144 ŝůŝƵƚĂƉĂŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
ŬĂŽ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŽŐ ƐĞŐŵĞŶƚĂ Ƶ ŶĂĚƌĞĜĞŶƵ ŽƉƓƚŝũƵ ĚŝƐĐŝƉůŝŶƵ ϭϰϱ ŝůŝ͕ ŶĂŬƌĂũƵ͕ Ƶ ŶĂũƌĂĚŝŬĂůŶŝũŽũ
ŬŽŶĞŬǀĞŶĐŝ͕ ŶĞŐŝƌĂŶũĞ ŵŽŐƵđŶŽƐƚŝ ƉŽƐƚŽũĂŶũĂ ďŝůŽ ŬĂŬǀĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ h ŶĂũďŽůũĞŵ ƐůƵēĂũƵ͕ ďŝđĞ
ƚŽůĞƌŝƐĂŶĂŬĂŽƐŬƵƉŬŽƌŝƐŶŝŚƐƚƌƵēŶŝŚŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂŝnjƌĂnjŶŝŚŽďůĂƐƚŝŬŽũĞƐůƵǎĞŬĂŽͣŝŶƐƚƌƵŬĐŝũĞnjĂƉƌĂŬƐƵ͘͞
/njŽǀŽŐĂƉƌŽŝƐƚŝēĞĚĂďŝ͕ƉŽƐƚĂǀůũĂũƵđŝƐĞďŝĐŝůũ͕ƵƚĞŵĞůũĞŶũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬĂŽnjĂŝƐƚĂƐĂŵŽƐƚĂůŶĞŝ
ƉŽƐĞďŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞƚƌĞďĂůŽŐĞŶĞƌĂůŶŽŶĂƉƵƐƚŝƚŝŶĂēŝŶŬŽũŝƌĞƉƌĞnjĞŶƚƵũĞŵŽĚĞů;ͿŬĂŽŽŶĂũŬŽũŝŶŝŬƵĚĂ
ŶĞǀŽĚŝƵŽďĞƌĂnjŵŽƚƌĞŶĞǀĂƌŝũĂŶƚĞ͘dĂŬŽũĞƉŽƐƚƵůŝƌĂŽŝ^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ŬŽŶƐƚĂƚƵũƵđŝĚĂďĂnjŝƌĂŶũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ
ŶĂ ĂŶĂůŝnjŝ ƌĂĚĂ ŵƵnjĞũĂ ŶŝũĞ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŝ ŝƐƉƌĂǀĂŶ ƉƌŝƐƚƵƉ ϭϰϲ ŝ ƵŬĂnjƵũƵđŝ ŶĂ ŝůƵnjŝũƵ ĚĂ đĞŵŽ ƉƌŝůŝŬŽŵ
ͣƌĞƓĂǀĂŶũĂ ƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬĞ ΀ŵƵnjĞŽůŽŐŝŝũĞ – Ɖƌŝŵ͘ s͘ '͘΁ ƉƌŽŶĂđŝ ŝƐĐƌƉĂŶ ŽĚŐŽǀŽƌ Ƶ ƐĨĞƌŝ ƉŽƐƚŽũĞđŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘͞ ϭϰϳ KŶ ũĞ ŶĂŐůĂƓĂǀĂŽ ĚĂ ēĂŬ ŝ ŬƌŽnj ǀĞŽŵĂ ĚĞƚĂůũŶŽ ŶĂďƌĂũĂŶũĞ ŝ ĂŶĂůŝnjŝƌĂŶũĞ ŵƵnjĞĂůŶŝŚ
ĨƵŶŬĐŝũĂ ŶĞđĞŵŽ ĚŽđŝ ĚŽ ƐŵŝƐůĂ ŵƵnjĞũĂ ϭϰϴ Ă ƚŽ ďŝ – ĚŽĚĂũŵŽ – ǀĂůũĚĂ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚĞ ŐůĂǀŶŝ Đŝůũ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘EĞđĞŵŽĚŽđŝĚŽŶũĞŐĂŶŝƉŽƐƌĞĚƐƚǀŽŵĚƌƵŐŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘KĚĂƚůĞƉƌŽŝƐƚŝēĞĚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ

142
hƉŽƌĞĚŝƚŝ͗t͘͘ tĂƐŚďƵƌŶ͕Grandmotherology.͕͘͘ibid.
143
WƌĞĐŝnjŶŝũĞƌĞēĞŶŽ͕ŬůĂƐĂƚĂŬǀŝŚƉƌŝŵĞƌĂĚĂƐĞũĞĚŶĂŽĚŵŶŽŐŝŚĨƵŶŬĐŝũĂŵƵnjĞũĂũĂǀůũĂŬĂŽǀŽĚĞđĂ͕ŝnjĚǀŽũĞŶĂƐŽďnjŝƌŽŵŶĂĚĂƚŝƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ
ŽŬǀŝƌ͘
144
hƉŽƌĞĚŝƚŝŬŽŶĐĞƉĐŝũƵƚĂŬŽnjǀĂŶŝŚŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬŽĚEĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͕ƐŚǀĂđĞŶŝŚŬĂŽnjĂƐĞďŶŝƐĞŐŵĞŶƚŝŽƉƓƚĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
ϭϰϱ
EĂƉƌŝŵĞƌ͕ƵƚĂƉĂŶũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬƵ͕ŬĂŽƵŬŽŶĐĞƉĐŝũŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶŽũƵTezama ŝůŝƵƚĂƉĂŶũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵǀŝĚƵƚĂŬŽnjǀĂŶŝŚ
ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƵƉŽũĞĚŝŶĞŶĂƵēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ŬĂŽƵŬŽŶĐĞƉĐŝũŝEĞƵƐƚƵƉŶŽŐ͘
ϭϰϲ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WŽŵĥƌ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘Ϯϰϭ͘
ϭϰϳ
Ibid.͕Ɛ͘ϮϰϮ͘
ϭϰϴ
Ibid.͕Ɛ͘Ϯϯϴ͘

Ϯϴ
ŶĞđĞnjĂŵĞŶŝƚŝŶŝũĞĚŶĂĚƌƵŐĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͖ŽŶĂũĞ͕ĚĂŬůĞ͕ŶĞŵŝŶŽǀŶĂĂƉŽƓƚŽũĞƚĂŬŽ͕ŵŽƌĂďŝƚŝƐĂŵŽƐƚĂůŶĂ
ƉŽƐĞďŶĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘
EĞŵŝŶŽǀŶŽƐƚ ƉŽƐƚŽũĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŵŽǎĞ ďŝƚŝ͕ ŝƉĂŬ͕ ƵƐůŽǀůũĞŶĂ ƐĂŵŽ ƉŽƐƚŽũĂŶũĞŵ ƚĂŬǀĞ
ŽďůĂƐƚŝŽďũĞŬƚŝǀŶĞƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝēŝũĞƉƌŽƵēĂǀĂŶũĞŶĞƐƉĂĚĂƵĐŝůũĞǀĞŝnjĂĚĂƚŬĞďŝůŽŬŽũĞŶĂƵēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘/nj
ŶĂƓŝŚ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ ƉƌŽŝƐƚŝēĞ ĚĂ ƚĂŬǀĂ ŽďůĂƐƚ ŶĞ ŵŽǎĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƚŝ ĐĞůŽŬƵƉŶŽƐƚ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ
;ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŵƵnjĞũĂͿ ƉŽƓƚŽ ŶũĞŶĂ ĂŶĂůŝnjĂ Ŷŝ Ƶ ũĞĚŶŽũ ǀĂƌŝũĂŶƚŝ ŶĞ ǀŽĚŝ ŽƚŬƌŝǀĂŶũƵ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ
ƐƉĞĐŝĨŝēŶŽŐ njĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ͘ dĂŬŽ ŐĂ ƚƌĞďĂ ƚƌĂǎŝƚŝ ŶĞ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ƐƵďũĞŬƚĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ – ŵƵnjĞũ ŝ ŶũĞŐŽǀĞ
ĨƵŶŬĐŝũĞ – ŶĞŐŽ ŶĂ ĚƌƵŐŽũ ƐƚƌĂŶŝ͕ ŶĂ ƐƚƌĂŶŝ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ŵĞĜƵ ŽďũĞŬƚŝŵĂ ŽďƵŚǀĂđĞŶŝŵ
ĚĞůĂƚŶŽƓđƵŵƵnjĞũĂ͘
dĂŬŽ ƐĞ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŽĚďĂĐƵũƵđŝ ŵŽĚĞů ;Ϳ ŵŽƌĂŵŽ ŶĂđŝ ŶĂ ƐƚƌĂŶŝ ƐƵƉƌŽƚƐƚĂǀůũĞŶŽŐ ŵŽĚĞůĂ ;Ϳ.
dƌĞďĂ͕ƉƌŝƚŽŵ͕ƉŽĚƐĞƚŝƚŝĚĂŽďĂŽǀĂŵŽĚĞůĂƉŽƚŝēƵŽĚĚ ĚǀŽƐƚƌƵŬĞ ŽƐŶŽǀĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞũĂŬŽũƵŽŶŝ
ƉƌŝŚǀĂƚĂũƵ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ƓƚĂ ŝƐĐƌƉůũƵũƵ ƐǀĞ Ƶ ƚŽŵ ƐůƵēĂũƵ ŵŽŐƵđĞ ƉƵƚĞǀĞ ƚƌĂŐĂŶũĂ njĂ ƉƌĞĚĞŵƚŽŵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘WŽƓƚŽ͕ĚĂŬůĞ͕ũĞĚŶĂŝĚĞƵƉŽŐƌĞƓŶŽŵƉƌĂǀĐƵ͕ĚƌƵŐĂŵŽƌĂǀŽĚŝƚŝŬĂĐŝůũƵũĞƌƵŬŽůŝŬŽƉŽƐƚŽũŝ
ďŝůŽ ŬĂŬĂǀ ƉƌĞĚŵĞƚ ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēĂŶ njĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ͕ ŽďĂ ƉƵƚĂ ƐŝŐƵƌŶŽ ŶĞ ŵŽŐƵ ďŝƚŝ
ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ ƉŽŐƌĞƓŶĂ͘ KďĞ ŬƌĂũŶŽƐƚŝ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũĞ ƐƵ ƉƌŝŚǀĂƚĂŶĞ Ƶ ĐŝůũƵ ƵƚĞŵĞůũĞŶũĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ – ƐƵďũĞŬĂƚĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ƐũĞĚŶĞ͕ ŝŽďũĞŬĂƚ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕Ɛ ĚƌƵŐĞƐƚƌĂŶĞ– njĂũĞĚŶŽēŝŶĞĐĞůŝŶƵ
ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶƵnjĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ͕ŝŶƚƵŝƚŝǀŶŽ– ƉƌĞĚŵĞƚŶĞŽďůĂƐƚŝ͕ƵēŝũĞŵŽŬǀŝƌƵďŝ͕ŝƐĂŵŽƵŽŬǀŝƌƵŶũĞ͕
ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ƐĞ ŶĂůĂnjŝ ƐǀŽũƐƚǀĞŶ ƉƌĞĚŵĞƚ ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ njĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ͘ dĂŬŽ đĞ ƐĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŶĂđŝ Ƶ
ƉƌŝůŝēŶŽƉƌŽďůĞŵĂƚŝēŶŽũƐŝƚƵĂĐŝũŝƵŬŽůŝŬŽŝƚĂũĚƌƵŐŝƉƵƚ͕ŬŽũŝƌĞƉƌĞnjĞŶƚƵũĞŵŽĚĞů;Ϳ͕ŶĞďƵĚĞƵƐƉĞƓĂŶ͘
DŽĚĞů;Ϳ͕ŬĂŽƓƚŽnjŶĂŵŽ͕ŵŽǎĞƵƐĞďŝƐĂĚƌǎĂƚŝŵŶŽŐŽƌĂnjůŝēŝƚŝŚǀĂƌŝũĂŶƚŝ Ŷ ŬŽũĞƐĞnjĂƐŶŝǀĂũƵ͕
ƵŽƉƓƚĞŶŽ ƵnjĞǀƓŝ͕ ŶĂ ĚŽďŝũĂŶũƵ ŶŽǀŝŚ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĂ Ž ƉƌĞĚŵĞƚƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ƶ ƐĂŵŝŵ ŽďũĞŬƚŝŵĂ
ŵƵnjĞĂůŶŝŚĨƵŶŬĐŝũĂ͕ƵƉƌĞĚŵĞƚŝŵĂŵƵnjĞũƐŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘dĞƓŬŽđĂũĞ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ƵŶĞŽƐƉŽƌŶŽũēŝŶũĞŶŝĐŝĚĂ
ƌĂnjŶĞ ŬůĂƐĞ ƚŝŚ ŽďũĞŬĂƚĂ ǀĞđ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƉƌĞĚŵĞƚ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŚ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶŝŚ Ƶ ŵƵnjĞũƵ njĂ ŬŽũĞ ŵƵnjĞũƐŬĞ njďŝƌŬĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƌĞƐƵƌƐĞ ŝnjǀŽƌŶŝŚ ŵĂƚĞƌŝũĂůĂ͘
^ƚŽŐĂ ƐĞ ŶĞ ŵŽǎĞ͕ ŬĂŬŽ ƚǀƌĚĞ ĂƵƚŽƌŝ ŝnj ŝŚŽŶŽǀĞ ŐƌƵƉĞ͕ ƉƌĞĚŵĞƚƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƐǀĞƐƚŝ ͣĂƵĨ
ĞŝŶĞŶ dĞŝů ĚĞƌ ŽďũĞŬƚŝǀĞŶ ZĞĂůŝƚćƚ͞ ͣŶĂ ĚĞŽ ŽďũĞŬƚŝǀŶĞ ƌĞĂůŶŽƐƚŝ͟ Ă͕ ŽƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ͣŬĂŶŶ Ğƌ ĂůƐŽ ŶƵƌ ĂůƐ
ĞŝŶĞ ĂďƐƚƌĂŚŝĞƌƚĞ <ĂƚĞŐŽƌŝĞ ĞƌĨĂƐƐƚ ǁĞƌĚĞŶ͘͞ ϭϰϵ ͞ŵŽǎĞ ďŝƚŝ ƐŚǀĂđĞŶ ŝ  ƐĂŵŽ ŬĂŽ ĂƉƐƚƌĂŬŽǀĂŶĂ
ŬĂƚĞŐŽƌŝũĂ͟ ^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ ƉĂŬ͕ Ɛ ƉƌĂǀŽŵ ƉƌŝŵĞđƵũĞ ĚĂ njĂ ͣƉƌŽĚƵďůũŝǀĂŶũĞ ŝ ŬŽŶƐƚŝƚƵŝƐĂŶũĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͞ ƚƌĞďĂ ͣƉŽƚŝƐŶƵƚŝ ŝ ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ ƉƌĞǀĂnjŝđŝ ƚĂēŬƵ ŐůĞĚŝƓƚĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘͞ ϭϱϬ
DĞĜƵƚŝŵ͕ ƓƚĂ ũĞ ƚŽ ƓƚŽ ďŝ ƐĞ ŵŽŐůŽ ŶĂđŝ Ƶ ƉƌĞĚŵĞƚƵ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ŬĂŬǀĂ ƐƵ ŶũĞŐŽǀĂ
ƐǀŽũƐƚǀĂŝůŝĂƉƐĞŬƚŝŶĂŬŽũĞƐĞǀŝƓĞŶĞďŝŬŽŶĐĞŶƚƌŝƐĂůĂŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĂŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂƌĂnjŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ Ă ŬŽũĞ ďŝ͕ ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ͕ ďŝůĞ njĂũĞĚŶŝēŬĞ njĂ ƐǀĞ ŽďũĞŬƚĞ͕ ďĞnj ŝnjƵnjĞƚŬĂ͕ ŽĚ ƉƌŝƌŽĚŶŝŚ ƉŽũĂǀĂ͕
ƉƌĞŬŽēŽǀĞŬŽǀŝŚƚǀŽƌĞǀŝŶĂ͕ƵǀŝĚƵƌĞŵĞŬ-ĚĞůĂŝnjŶũĞŐŽǀŝŚƌƵŬƵŝƵŵĂ͍dĂŬǀĂŽƐŽďŝŶĂďŝ͕ŶĞƐƵŵŶũŝǀŽ͕
ďŝůĂ ŝŶĨŽƌŵĂƚŝǀŶĂ ƐƉŽƐŽďŶŽƐƚ ŽǀŝŚ ŽďũĞŬĂƚĂ Ăůŝ ƵƉƌĂǀŽ ũĞ ŽŶĂ ƚĂ ŬŽũĂ ƉƌŝǀůĂēŝ ŬĂ ŶũŝŵĂ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĂ
ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘dƌĞďĂƐĞƚĂŬŽ ƵnjĚŝđŝŶĂǀŝƓĞŶŝǀŽĞĂƉƐƚƌĂŬĐŝũĞŝ ƚĂŵŽƚƌĂŐĂƚŝ njĂ
ƉƌĞĚŵĞƚŽŵƐĂnjŶĂǀĂŶũĂŬĂƌĂƚŬĞƌŝƐƚŝēŶŝŵnjĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ͘dƵŐĂ͕ŵĞĜƵƚŝŵ͕ǀŝƓĞŶŝũĞŵŽŐƵđĞŶĂđŝŶĞŐŽ
ŐĂƚƌĞďĂũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽŝnjŵŝƐůŝƚŝ͕ƐŵŝƐůŝƚŝ͘^ƚƌĂŶƐŬŝ͕ĚĂŬůĞ͕ƐŵŝƓůũĂƉŽũĂŵͣŵƵnjĞĂůŶŽƐƚŝ͕͞ĂƵƚŽƌŝŝnjŝŚŽŶŽǀĞ
ŐƌƵƉĞƚĂŬŽĜĞƚĞƓŬŽƐŚǀĂƚůũŝǀƉŽũĂŵͣƐĞŵĂŶƚŝēŬĞƐƚƌƵŬƚƵƌĞ͘͞hƉƌĞƚŚŽĚŶŽŵƉŽŐůĂǀůũƵƐŵŽƵŬĂnjĂůŝŶĂƚŽ
ĚĂƐƵƐĞŽďĞŽǀĞŽĚƌĞĚŶŝĐĞ͕ŬŽũĞƵǀĞůŝŬŽũŵĞƌŝƉƌĞŬŽƌĂēƵũƵŐƌĂŶŝĐƵůŽŐŝēŬĞĂƉƐƚƌĂŬĐŝũĞ͕ŶĂƓůĞƵƐĨĞƌŝ
ēŝƐƚĞ ƐƉĞŬƵůĂĐŝũĞ Ă ĚĂ ũĞ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŶĂ ƚĂũ ŶĂēŝŶ ŽĚƌĞĜĞŶ͕ ƵŵĞƐƚŽ ĂƉƐƚƌĂŬƚŶĞ ŬĂƚĞŐŽƌŝũĞ͕
ŬĂŬŽ ũĞ ƵƐƚĂŶŽǀůũĞŶŽ͕ ƉŽƐƚĂŽ ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ ĨŝŬĐŝũĂ͘ EŝũĞĚŶĂ ŶĂƵŬĂ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ŶĞŵĂ ŬĂŽ ƐǀŽũ ƉƌĞĚŵĞƚ
ĨŝŬĐŝũƵ ŝĂŬŽ ũĞ ƌĂnjŶĞ ŶĂƵŬĞ ēĞƐƚŽ ŬŽƌŝƐƚĞ Ƶ ƐǀŽũŝŵ ƚĞŽƌŝũĂŵĂ͘ EĞŵĂ ƚĂŬǀĞ ĞŵƉŝƌŝũƐŬĞ ŶĂƵŬĞ ēŝũŝ ďŝ
ƉƌĞĚŵĞƚƐĂnjŶĂǀĂŶũĂďŝŽŝnjŵŝƓůũĞŶ͖ƉƌĞĚŵĞƚƐĂnjŶĂǀĂŶũĂŵŽƌĂďŝƚŝƉƌŽŶĂĜĞŶŝůŝŬƌŽnjŶũĞŐŽǀŽŝnjĚǀĂũĂŶũĞŝnj
ĐĞůŝŶĞƉŽũĂǀĂŽďũĞŬƚŝǀŶĞƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝŝůŝŬƌŽnjŽƚŬƌŝǀĂŶũĞŶũĞŐŽǀŝŚĚŽƚĂĚĂŶĞƉŽnjŶĂƚŝŚĂƐƉĞŬĂƚĂ͘
/njŽǀŽŐĂƐĞŵŽǎĞǀŝĚĞƚŝĚĂ͕ƵŬŽůŝŬŽƐƵƐĞƉƵƚĞǀŝŬĂƵƚĞŵĞůũĞŶũƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũĞŝƐƚŝēĞŵŽĚĞů
;Ϳ ƉŽŬĂnjĂůŝ ƉŽŐƌĞƓŶŝŵ ũĞƌ ƐƵ ǀŽĚŝůŝ ŬĂ ĚĞnjŝŶƚĞŐƌĂĐŝũŝ ŝůŝ ƵŶŝƓƚĞŶũƵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŽŶĚĂ ƐĞ ƉŽĚũĞĚŶĂŬŽ
ƉŽŐƌĞƓŶŝŵŝƐƉŽƐƚĂǀůũĂũƵŝƉƵƚĞǀŝŬŽũĞƉƌĞĚůĂǎĞŵŽĚĞů;Ϳ͘KŶ͕ĚŽĚƵƓĞ͕njĂŽďŝůĂnjŝŽƉĂƐŶŽƐƚŝŬŽũĞǀƌĞďĂũƵ
ŶĂ ƉƌĞƚŚŽĚŶŝŵ Ăůŝ ŬƌŽnj ďĞƐƉƵđĂ ƐƉĞŬƵůĂĐŝũĞ ǀŽĚŝ ŬĂ njĂďůƵĚŝ ĨŝŬĐŝũĞ͘ dŽ ũĞ ŝ ŽēŝŐůĞĚŶŽ ƉŽƓƚŽ Ƶ

ϭϰϵ
͘njŝĐŚŽŶ͕͘͘͘Ueber͕͘͘͘ibid.͕Ɛ͘ϭϴ͘
ϭϱϬ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕WŽŵĥƌ͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϮϰϭŝƐůĞĚĞđĂ͘

Ϯϵ
ƉƌĞĚŵĞƚŝŵĂ ŽďƵŚǀĂđĞŶŝŵ ĚĞůĂƚŶŽƓđƵ ŵƵnjĞũĂ͕ Ƶ ƐƚǀĂƌŝŵĂ͕ ŵƵnjĞũƐŬŝŵ ŽďũĞŬƚŝŵĂ ŶĞŵĂ ƵŽƉƓƚĞ ƚĂŬǀŝŚ
ĂƐƉĞŬĂƚĂ͕ŶŝƚŝŽŶŝŚŶĂũĚĞƚĂůũŶŝũŝŚĂŶŝŶĂũŽƉƓƚŝũŝŚ͕ŬŽũŝǀĞđŶĞďŝďŝůŝƉƌĞĚŵĞƚŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂƌĂnjŶŽǀƌƐŶŝŚŝ
ďƌŽũŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ŬĂŽŶŝŽƉƓƚŝũŝŚŶĂƵŬĂƐŽŶƚŽůŽŐŝũŽŵŶĂēĞůƵ͘
EĂ ƚĂũ ŶĂēŝŶ͕ ŝƉĂŬ͕ ĚŽůĂnjŝŵŽ ĚŽ ƉĂƌĂĚŽŬƐĂůŶĞ ƐŝƚƵĂĐŝũĞ͗ ŶŝũĞĚĂŶ ŽĚ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶŝŚ ŵŽĚĞůĂ
ƚĞŽƌŝũƐŬŽŐƵƚĞŵĞůũĞŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ŬŽũŝŶĂŬƌĂũƵŬƌĂũĞǀĂŝƐĐƌƉůũƵũƵƐƐǀĞ ƵŽǀŽŵƐůƵēĂũƵŵŽŐƵđĞƉƵƚĞǀĞ
ƉŽƚƌĂŐĞ njĂ ŶũĞŶŝŵ ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͕ ŶĞ ǀŽĚŝ ŬĂ ƉŽƐƚĂǀůũĞŶŽŵ ĐŝůũƵ͘ :ĞĚĂŶ ƉƵƚ ǀŽĚŝ ƉƌĞŬŽ
ƐƵďũĞŬƚĂĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŝŶũĞŐŽǀĞ ĨƵŶŬĐŝũĞĂĚƌƵŐŝŬƌŽnjƉƌĞĚŵĞƚĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŝŶũĞŐŽǀĞŽƐŽďŝŶĞĂůŝŽďĂ͕ŝƉĂŬ͕
ŬĂŬŽƐŵŽŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂůŝ͕njĂũĞĚŶŽŽďƵŚǀĂƚĂũƵēŝƚĂǀƵ ŽďůĂƐƚƉƌĞĚŵĞƚŶŝŚŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ŬŽ͕
ĚĂŬůĞ͕ ƉƌĞĚŵĞƚ ƉƌƵēĂǀĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĞ ƉƌŽŶĂůĂnjŝŵŽ Ŷŝ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ƐƵďũĞŬƚĂ ĚĞůŽǀĂŶũĂ Ŷŝ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ
ŽďũĞŬƚĂĚĞůŽǀĂŶũĂ͕ŽŶĚĂƐĞũĂǀůũĂƐƵŵŶũĂĚĂůŝŽŶƵŽƉƓƚĞƉŽƐƚŽũŝƵƚŽũŽďůĂƐƚŝ͘WƌŝŚǀĂƚĂũƵđŝĚĂŐĂƚĂŵŽ
njĂŝƐƚĂŶĞŵĂ͕ŵŽƌĂůŝďŝƐŵŽƐĞƐůŽǎŝƚŝƐĂƉƌĞĚƐƚĂǀŶŝĐŝŵĂŐůĞĚŝƓƚĂĚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƵŽƉƓƚĞŶŝũĞŵŽŐƵđĂ͘
/ƉĂŬ͕ ŶĂ ƐƌĞđƵ ŶŝũĞ ƚĂŬŽ ĐƌŶŽ͘ dĂēŶŽ ũĞ ĚĂ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĞđĞŵŽ ŶĂđŝ Ŷŝ Ƶ ƐƵďũĞŬƚƵ
ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŶŝƵƉƌĞĚŵĞƚƵĚĞůĂƚŶŽƐƚŝĂůŝŶŝũĞ͕ŝƉĂŬ͕ŝƐŬůũƵēĞŶŽĚĂŐĂŶĞŵŽǎĞŵŽŶĂđŝŝnjŵĞĜƵŶũŝŚ͕ŶĞŐĚĞ
ŝnjŵĞĜƵ ŽǀĞĚǀĞŬƌĂũŶŽƐƚŝ͕ njĂƉƌĂǀŽ ƵŽŶŽŵĞƓƚŽŝŚƉŽǀĞnjƵũĞƵũĞĚŶƵĨƵŶŬĐŝŽŶůĂŶƵĐĞůŝŶƵŬŽũĂũĞ͕ƉƌĞ
ƐǀĞŐĂ͕ŶĂũǀĞƌŽǀĂƚŶŝũĞ– njŶĂēĞŶũƐŬĂ͘KǀŽŵƉŝƚĂŶũƵđĞŵŽƐĞũŽƓǀƌĂƚŝƚŝƵĚƌƵŐŽŵĚĞůƵŽǀŽŐƌĂĚĂŐĚĞƐŵŽ
ŵƵ ĚĂůŝ ǀŝƓĞ ŵĞƐƚĂ͘ dƌĞďĂ ƉƌŝŵĞƚŝƚŝ ĚĂ ƐĞ ƚĂŬǀĂ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ ŶĞ ŵŽǎĞ ƉƌŽŶĂđŝ Ƶ ŽǀĚĞ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶŝŵ
ƚĞŽƌŝũƐŬŝŵŵŽĚĞůŝŵĂƵƚĞŵĞůũĞŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶŝƚŝƐĞǀĞnjƵũĞƐĂŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵĂŵƵnjĞũĂƉƌŝŚǀĂƚĂŶŝŵŬĂŽ
ŽƐŶŽǀĂnjĂƵǀŽĜĞŶũĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƉƌĞŵĂŝnjŶĞƚŝŵŵŽĚĞůŝŵĂ͘Ăƚŝŵ͕ƚƌĞďĂŽĚďĂĐŝƚŝŬĂŬŽŽǀĞ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞũĂƚĂŬŽŝŽǀĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵŽĚĞůĂĂůŝ͕ŝƉĂŬ͕njĂĚƌǎĂǀĂũƵđŝŽďĞ ƉƌĞĚǀŝĜĞŶĞƉŽůĂnjŶĞƚĂēŬĞƵ
ŶũŝŵĂ ŝ ƚŽ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ ƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŬŽŵ ĚĂ ƐĞ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƐŬƌŝǀĂ ŝnjŵĞĜƵ ƐƵďũĞŬƚĂ ŝ ŽďũĞŬƚĂ
ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘
ĂŬůũƵēĂŬ ĚŽ ŬŽũĞŐ ƐĞ ĚŽůĂnjŝ Ƶ ĚŽƚĂƓĂŶũŝŵ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũŝŵĂ ũĞ ũĞĚĂŶ͗ Ƶ ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũŝŵĂ Ž
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝƚƌĞďĂŽĚƵƐƚĂƚŝŽĚĚŽƚĂĚĂƌĂĚŽƉƌŝŵĞŶũŝǀĂŶŝŚĂŽǀĚĞŝƐƚƌĂǎĞŶŝŚƚĞŽƌŝũƐŬŝŚŵŽĚĞůĂŶũĞŶŽŐ
ƵƚĞŵĞůũĞŶũĂ͘ <ĂŽ ƓƚŽ ƐŵŽ ǀŝĚĞůŝ͕ ŽďĂ ƐƵ ƉŽŐƌĞƓŶĂ Ă͕ ŽƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ĚŽǀŽĚĞ ĚŽ ƉĂƌĂĚŽŬƐĂůŶĞ ƐŝƚƵĂĐŝũĞ͗
ƉƌŝŚǀĂƚĂũƵđŝ ƉŽĚĞůƵ ŽďůĂƐƚŝ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĂ ĚǀĞ ƐƵƉƌŽƚƐƚĂǀůũĞŶĞ ŝ ŬŽŵƉůĞŵĞŶƚĂƌŶĞ
ŽďůĂƐƚŝ– ŶŝƵũĞĚŶŽũŽĚŶũŝŚŶĞđĞŵŽŶĂđŝnjĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵŬĂƌĂŬĂƚĞƌŝƐƚŝēĂŶƉƌĞĚŵĞƚƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͘WƌŽŶĂđŝ
ŐĂ Ƶ ũĞĚŶŽũ ŽďůĂƐƚŝ njĂ ƉŽƐůĞĚŝĐƵ ŝŵĂ͕ Ƶ ŶĂũďŽůũĞŵ ƐůƵēĂũƵ͕ ƌĂƐƉĂĚĂŶũĞ ŝ ŐƵďůũĞŶũĞ ƐĂŵŽƐƚĂůŶŽƐƚŝ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ĂŬŽ ŶĞ ŝ ŶũĞŶŽ ƵŶŝƓƚĞŶũĞ͖ ƉƌŽŶĂđŝ ŐĂ Ƶ ĚƌƵŐŽũ ŽďůĂƐƚŝ njŶĂēŝ ƐƉĂƐĂǀĂŶũĞ ƚĞ ǎĞůũĞŶĞ
ƉŽƐĞďŶŽƐƚŝŝƐĂŵŽƐƚĂůŶŽƐƚŝŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞĂůŝƐĞƚŽēŝŶŝŶĂƌĂēƵŶŶũĞŶŽŐͣŐƵƌĂŶũĂ͞ƵƐǀĞƚĨŝŬĐŝũĞ͘DĞĜƵƚŝŵ͕
ŶĞƚƌĞďĂƐĂŵŽnjďŽŐŽǀŝŚƌĂnjůŽŐĂŽĚďĂĐŝƚŝƉŽŵĞŶƵƚĞŵŽĚĞůĂ͘DŽŐƵŝŵƐĞƐƚĂǀŝƚŝŝĚƌƵŐĞƉƌŝŵĞĚďĞŬŽũĞ
ƐĞŽĚŶŽƐĞŶĂƉŽŵĞŶƵƚĞƐƚƌƵŬƚƵƌĂůŶĞŵĂŶĞŽĚŐŽǀŽƌŶĞnjĂŶũŝŚŽǀƵŶĞƵƉŽƚƌĞďůũŝǀŽƐƚ͘
ĂƐĂĚĂđĞŵŽƵŬĂnjĂƚŝŶĂ ƚŽĚĂŽďĂŶĂǀĞĚĞŶĂŵŽĚĞůĂ ŶŝƐƵ͕ƵƐƵƓƚŝŶŝ͕ŶŝƓƚĂ ĚƌƵŐŽŶĞŐŽƐĂŵŽ
ƐĂĚƌǎŝŶƐŬĞǀĂƌŝũĂŶƚĞũĞĚŶŽŐƚĞŝƐƚŽŐƵĨŽƌŵĂůŶŽŵƐŵŝƐůƵŶĂēŝŶĂƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂ͘WŽĚƐĞƚŝŵŽƐĞ͕ŶĂũƉƌĞ͕ĚĂ
ŵŽĚĞůŝ ;Ϳ ŝ ;Ϳ ŝŵĂũƵ njĂũĞĚŶŝēŬŽ ĚĂ ƐĞ Ƶ ƐǀĂŬŽŵ ŽĚ ŶũŝŚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŐƌĂĚŝ ƉŽůĂnjĞđŝ ŽĚ ƵŶĂƉƌĞĚ
ƉƌŝŚǀĂđĞŶĞǀŝnjŝũĞŵƵnjĞũĂ͘<ĂŽƓƚŽnjŶĂŵŽŝnjƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂƵƉƌĞƚŚŽĚŶŝŵƉŽŐůĂǀůũŝŵĂƚĞǀŝnjŝũĞǀŝĚĞŵƵnjĞũƐ
ƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂĐŝůũĞǀĂŝnjĂĚĂƚĂŬĂƉŽǀĞnjĂŶŝŚƐĂŽĚƌĞĜĞŶŝŵƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŵŽŬǀŝƌŽŵƚĂŬŽĚĂŝnjďŽŐĂƚŽŐĂŽŶŝ
ŝŵĂũƵŬĂƌĂŬƚĞƌƚĞůĞŽůŽƓŬŝŚŽďũĂƓŶũĞŶũĂ͘dĂŬŽĜĞnjŶĂŵŽĚĂŵŽǎĞƉŽƐƚŽũĂƚŝŵŶŽŐŽƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂŝĚĂ
ƐĞ Ƶ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŵ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũŝŵĂ ŶĂũēĞƓđĞ ũĂǀůũĂũƵ ŶĂũŵĂŶũĞ ēĞƚŝƌŝ͗ ĨƵŶŬĐŝŽŶĂůŶŝ ƐŝƐƚĞŵŝ ŶĂƵŬĞ͕
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͕ ŽďƌĂnjŽǀĂŶũĂ ŝ ǀĂƐƉŝƚĂŶũĂ͕ ƉŽƉƵůĂƌŝnjĂĐŝũĞ ŬƵůƚƵƌĞ͘ dĂŬŽ ƐĞ ŵŽǎĞ ƌĞđŝ ĚĂ ũĞ ĚĂƚĂ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞũĂ͕ƉƌŝŚǀĂđĞŶĂŬĂŽƚĞŵĞůũŝƐƉŽĚŐƌĂĜĞǀŝŶĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞũĂ͕ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽŝnjƌĂnjƌĂŶŝũĞ
ŝnjǀƌƓĞŶŽŐŝnjďŽƌĂŝnjŵĞĜƵŵŽŐƵđŝŚŝŽŶŝŚƵnjŝŵĂŶŝŚƵŽďnjŝƌƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂ͘EĂũƉƌĞŝŚ͕ŶĂƌĂǀŶŽ͕ƚƌĞďĂ
ŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝŝƉƌĞƉŽnjŶĂƚŝ͕ŽĚŶŽƐŶŽŶĞŬĂŬŽƐĂēŝŶŝƚŝůŝƐƚƵŵŽŐƵđŝŚŝůŝƵnjŝŵĂŶŝŚƵŽďnjŝƌƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂ͘
dƌĞŶƵƚĂŬ ŝnjďŽƌĂ ƐĞ ũĂǀůũĂ ƉŽ ĚƌƵŐŝ ƉƵƚ ƉƌŝůŝŬŽŵ ƉƌĞůĂƐŬĂ ŽĚ ĚĂƚĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ǀŝnjŝũĞ ŵƵnjĞũĂ ĚŽ
ƐĂŵŝŚƚĞŽƌŝũƐŬŝŚŵŽĚĞůĂƵƚĞŵĞůũĞŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũĞƐŵŽƌĂŶŝũĞŝnjĚǀŽũŝůŝ͘<ĂŽƓƚŽnjŶĂŵŽ͕ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ
ŵƵnjĞũĂ͕ Ž ŬŽũŝŵĂ ũĞ ŽǀĚĞ ƌĞē͕ ƐƵƉƌŽƚƐƚĂǀůũĂũƵ ƐƵďũĞŬĂƚ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŝ ƉƌĞĚŵĞƚ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ŵƵnjĞũ ŬĂŽ
ƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ ŝ ŬůĂƐƵ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŬŽũŝ Ƶ ƐĞďŝ ƐĂĚƌǎĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ƚŽŐ ŵĞŚĂŶŝnjŵĂ͘ WƌǀĂ ŽĚ ŽǀĞ ĚǀĞ ŬƌĂũŶŽƐƚŝ
ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƉŽēĞƚĂŬŵŽĚĞůĂ;ͿĂĚƌƵŐĂŵŽĚĞůĂ;Ϳ͘KƉĞƚŽƐƚĂũĞƉŝƚĂŶũĞŝnjďŽƌĂ ŬŽũŝđĞŽĚŽǀŝŚŵŽĚĞůĂ
ďŝƚŝ ƌĞĂůŝnjŽǀĂŶ ƓƚŽ ũĞ͕ njĂƉƌĂǀŽ͕ ŝnjďŽƌ ũĞĚŶĞ ŽĚ ĚǀĞ ŬƌĂũŶŽƐƚŝ ŽĚŶŽƐĂ ƐƵďũĞŬĂƚ ĚĞůŽǀĂŶũĂ – ŽďũĞŬĂƚ
ĚĞůŽǀĂŶũĂ͘EĂŬƌĂũƵ͕ƵnjĂǀŝƐŶŽƐƚŝŽĚŝnjǀƌƓĞŶŽŐŝnjďŽƌĂĚŽđŝđĞŵŽĚŽƵƚǀƌĜŝǀĂŶũĂŽǀĂŬǀŽŐŝůŝĚƌƵŐĂēŝũĞŐ
ƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞĂŽĚĂƚůĞĚŽƐǀŝŚƐĂƚŝŵƉŽǀĞnjĂŶŝŚŝƉƌĞƚŚŽĚŶŽƉŽŵĞŶƵƚŝŚƉŽƐůĞĚŝĐĂ͘
KǀĚĞƌĞŬŽŶƐƚƌƵŝƐĂŶŝŵŽĚĞůƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂƵŽŬǀŝƌƵƚĞŽƌŝũƐŬŝŚƉŽŬƵƓĂũĂƵƚĞŵĞůũĞŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕
ƉƌŝƐƵƚŶŝŚƵĚĂŶĂƓŶũŽũŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ͕ďŝđĞƵƚŽũŵĞƌŝŽƉƓƚŝĚĂđĞŽďƵŚǀĂƚŝƚŝƉƌĞƚŚŽĚŶŽŝnjĚǀŽũĞŶĞ

ϯϬ
ŵŽĚĞůĞ ;Ϳ ŝ ;Ϳ njĂũĞĚŶŽ ƐĂ ŶũŝŚŽǀŝŵ ŵŽŐƵđŝŵ ǀĂƌŝũĂŶƚĂŵĂ͘ ZĂĚŝ ũĂƐŶŝũĞŐ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂŶũĂ ŽǀŽŐ ŶĂēŝŶĂ
ŵŝƓůũĞŶũĂ͕ ƵǀĞƓđĞŵŽ ŝ ĚŽĚĂƚŶĞ ŽĚƌĞĚŶŝĐĞ͘ EĂnjŽǀŝŵŽ ůŝƐƚƵ ŵŽŐƵđŝŚ ŝůŝ ƵnjŝŵĂŶŝŚ Ƶ Žďnjŝƌ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚ
ŽŬǀŝƌĂƌƌĞƉĞƌƚŽĂƌŽŵ͖ŬŽŶĐĞƉƚƵĂůŝnjĂĐŝũŽŵƉ ƉŽũĂǀĞ ƵŵƵnjĞũƵŶĂnjŽǀŝŵŽŝnjďŽƌƉĂƌĂŵĞƚĂƌĂŬŽũŝƐƵŽĚŐŽǀŽƌŶŝ
njĂŶũĞŐŽǀŽƉŝƐ͕ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŝŚnjĂŽĚĂďƌĂŶŝƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŽŬǀŝƌ͖ ϭϱϭ ŝƐƚŽƚĂŬŽ͕ŶĂnjŽǀŝŵŽŬŽŶĐĞƉƚƵĂůŝnjĂĐŝũŽŵ
ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŽĚƌĞĜĞŶũĞ ƚŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ Ƶ ƉĂƌĂŵĞƚƌŝŵĂ ƐǀŽũƐƚǀĞŶŝŵ njĂ ŽĚĂďƌĂŶƵ ŽďůĂƐƚ
ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ŝůŝ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ƐƵďũĞŬƚĂ ĚĞůŽǀĂŶũĂ ŝ ŶũĞŐŽǀŝŚ ŽƐŽďŝŶĂ͖ ƉŽnjĂũŵůũƵũƵđŝ͕ ŶĂ ŬƌĂũƵ͕ ƚĞƌŵŝŶ ŝnj
ŬŝďĞƌŶĞƚŝŬĞ͕ ŶĂnjŽǀŝŵŽ ŽǀĚĞ ŝnjǀƌƓĞŶĞ ŝnjďŽƌĞ ƵůĂnjŝŵĂ͕ ŬĂŽ ĚĂ ŽŶŝ ŽƚǀĂƌĂũƵ ƉƵƚ ŽĚůƵēƵũƵđŝŵ ĞƚĂƉĂŵĂ
ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂ͗ ŝnjďŽƌ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ ŽŬǀŝƌĂ njĂ ŬŽŶĐĞƉƚƵĂůŝnjĂĐŝũƵ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ƉŽũĂǀĞ͕ ŝnjďŽƌ ŽďůĂƐƚŝ
ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ njĂ ŬŽŶĐĞƉƚƵĂůŝnjĂĐŝũƵ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ EĂnjŽǀŝŵŽ ŝnjďŽƌ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ ŽŬǀŝƌĂ ƵůĂnjŽŵ
;hͿ͖ŝnjďŽƌŽďůĂƐƚŝƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝůŝ͕ĚƌƵŐĂēŝũĞƌĞēĞŶŽ͕ũĞĚŶĞŽĚŬƌĂũŶŽƐƚŝĚǀŽƐƚƌƵŬĞ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞũĂ;ŬŽũĂƐƵƉƌŽƚƐƚĂǀůũĂƐƵďũĞŬĂƚĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŝƉƌĞĚŵĞƚĚĞůĂƚŶŽƐƚŝͿŶĂnjŽǀŝŵŽƵ ƵůĂnjŽŵ ;WͿ͘
hůĂnjĂ;hͿŵŽǎĞďŝƚŝŽŶŽůŝŬŽŬŽůŝŬŽƉŽnjŝĐŝũĂnjĂƵnjŝŵĂƉƌŝŚǀĂđĞŶŝƌĞƉĞƌƚŽĂƌƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂĚŽŬƵůĂnjĂ
;WͿ ŝŵĂŵŽ ĚǀĂ͕ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ ĚǀŽƐƚƌĂŶŽŵ ŬŽŶƐƚƌƵŬĐŝũŽŵ ŽƐŶŽǀŶĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞũĂ͘ ŽďŝũĞŶĂ ŬĂŽ
ƌĞnjƵůƚĂƚ ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂ njĂƐŶŽǀĂŶŽŐ ŶĂ ƉƌŽƵēĂǀĂŶŽŵ ƉƌŝŵĞƌĂ ĐĞůŽŬƵƉŶĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ đĞ
ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƚŝŝnjůĂnj ;DͿ͘KǀŝŚŝnjůĂnjĂŝŵĂ ŽŶŽůŝŬŽŬŽůŝŬŽƐĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŵŽǎĞĚŽďŝƚŝƵ ŽŬǀŝƌƵ
ƚŽŐƉƌŝŵĞƌĂ ĂŬĂŽƓƚŽnjŶĂŵŽŝnjĂŶĂůŝnjĂŵŽĚĞůĂ;Ϳŝ;ͿnjĂŶũŝŚƉŽƐƚŽũŝŵŶŽŐŽŵŽŐƵđŶŽƐƚŝ͘DŽǎĞƐĞ͕
ĚĂŬůĞ͕ ƌĞđŝ ĚĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶŝ ƉƌŝŵĞƌ ŽďƵŚǀĂƚĂ ŬĂŬŽ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬŽũĞ ƐƵ ǀĞđ ŽďƌĂĜĞŶĞ ŝ
ƉŽnjŶĂƚĞ Ƶ ĚĂŶĂƓŶũŽũ ůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ ƚĂŬŽ ŝ ŽŶĞ ũŽƓ ŶĞŽďƌĂĜĞŶĞ͕ ĚŽ ƐĂĚĂ ŶĞƉŽnjŶĂƚĞ͘ dƌĞďĂ ƵƉŽnjŽƌŝƚŝ njĂ
ƵďƵĚƵđĞ ŶĂ ĞǀĞŶƚƵĂůŶĞ ƉŽŬƵƓĂũĞ ŽďƌĂĚĞ ŽǀŝŚ ƉŽƐůĞĚŶũŝŚ ƉŽƓƚŽ ũĞ͕ Ƶ ǀĞnjŝ ƐĂ ŵĂŶũŬĂǀŽƓđƵ ŶĂēŝŶĂ
ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂŽŬŽŵĞũĞƌĞēŝƌĂŶŝũŝŵŽĚďĂĐŝǀĂŶũĞŵŽďĞŶũĞŐŽǀĞǀĂƌŝũĂŶƚĞ;ŵŽĚĞůĂŝͿ͕ƚĂŬĂǀƉŽĚƵŚǀĂƚ
ƵŶĂƉƌĞĚŽƐƵĜĞŶŶĂƉƌŽƉĂƐƚ͘
 ŽǀŽ ũĞ ŶĂũĂǀůũĞŶŝ ƉƌŝŵĞƌ Ƶ ŬŽũĞŵ ďƌŽũŬĞ Ƶ njĂŐƌĂĚĂŵĂ ŽnjŶĂēĂǀĂũƵ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞ ĞƚĂƉĞ
ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂŬŽũĞŝĚƵƵƉƌĂǀĐƵƉƌŽŐƌĞƐŝǀŶĞŶƵŵĞƌĂĐŝũĞ͗
;ϭͿKƌŝũĞŶƚĂĐŝũĂƵƌĞƉĞƌƚŽĂƌƵŵŽŐƵđŝŚƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂh 1 ͕h 2 ͕͘͘͘h Ŷ . ϭϱϮ
;ϮͿKĚƌĞĜŝǀĂŶũĞƵůĂnjĂ;h Ă Ϳ– ;Ăсϭ͕Ϯ͕͘͘͘ŶͿ͘ ϭϱϯ
;ϯͿ<ŽŶĐĞƉƚƵĂůŝnjĂĐŝũĂƉŽũĂǀĞŵƵnjĞũĂƐŽďnjŝƌŽŵŶĂ;h Ă Ϳ͘ ϭϱϰ
;ϰͿ &ŽƌŵƵůĂĐŝũĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞũĂ ƉŽ ƉĂƌĂŵĞƚƌŝŵĂ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ Ƶ ƚĂēŬŝ ;ϯͿ ŝ ŽĚŶŽƐŽŵ ƉƌĞŵĂ
njĂĚĂĐŝŵĂ ŝ ĐŝůũĞǀŝŵĂ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŝŵ njĂ ŽŬǀŝƌ ;h Ă Ϳ͘ ϭϱϱ ;ǀŽƐƚƌĂŶŽƐƚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ͗ ;W 1 Ϳ – ƐƵďũĞŬĂƚ
ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕;W 2 ͿƉƌĞĚŵĞƚĚĞůĂƚŶŽƐƚŝͿ͘
;ϱͿKĚƌĞĜŝǀĂŶũĞƵůĂnjĂ;W Ɛ Ϳ;Ɛсϭ͕ϮͿ– ;ƵůĂnj;W 1 ͿŽƚǀĂƌĂŵŽĚĞů;Ϳ͕ƵůĂnj;W 2 ͿŽƚǀĂƌĂŵŽĚĞů;Ϳ͘ ϭϱϲ
;ϲͿ<ŽŶĐĞƉƚƵĂůŝnjĂĐŝũĂƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵƉĂƌĂŵĞƚƌŝŵĂŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŝŵnjĂ;W Ɛ Ϳ͘ ϭϱϳ
;ϳͿhůĂnjŝD 1 ͕D 2 ͕D 3 ͕͘͘͘D Ŭ – ƌĂnjŶĞĐĞůŽǀŝƚĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ ϭϱϴ

ϭϱϭ
WŽĚ ŬŽŶĐĞƉƚƵĂůŝnjĂĐŝũŽŵ ƉŽũĂǀĞ ƉŽĚƌĂnjƵŵĞǀĂŵŽ ͣŝnjďŽƌ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđĞŐ ƐŬƵƉĂ ƉĂƌĂŵĞƚĂƌĂ ŝ ŶũŝŚŽǀŽ ŽĚƌĞĜŝǀĂŶũĞ ƐĂ ƉƌĞĐŝnjŶŽƓđƵ ŬŽũƵ
ŶĂŵĞđĞǀƌƐƚĂƉƌŽďůĞŵĂŬŽũĞƉƌŽƵēĂǀĂŵŽ͞;Z͘tſũĐŝĐŬŝ͕Metodologia formalna nauk empirysznych͕tƌŽĐųĂǁ͕ϭϵϳϰ͕Ɛ͘ϮϵͿ͘hŽǀŽŵƐůƵēĂũƵ
ĚŽůĂnjĞƵŽďnjŝƌŬǀĂůŝƚĂƚŝǀŶŝƉĂƌĂŵĞƚƌŝ;ŽƐŽďŝŶĞŝůŝƌĞůĂĐŝũĞͿŬŽũŝđĞŝƐƉƵŶŝƚŝnjĂŚƚĞǀĞŝnjĂďƌĂŶŽŐƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐŽŬǀŝƌĂ͘
ϭϱϮ
ZĞƉĞƌƚŽĂƌƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂŶĂũƉŽƚƉƵŶŝũĞƐĞŵŽǎĞƐĂƐƚĂǀŝƚŝŬƌŽnjƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĞƐǀŝŚƚŝŚŽŬǀŝƌĂŶĂŬŽũĞƐĞƉŽnjŝǀĂůŽƵŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ͘
<ĂŽƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŽŬǀŝƌŝŶĂũēĞƓđĞƐĞũĂǀůũĂũƵƚƌŝĨƵŶŬĐŝŽŶĂůŶĂƐŝƐƚĞŵĂ͗ŶĂƵŬĞ͕ŽďƌĂnjŽǀĂŶũĂŝǀĂƐƉŝƚĂŶũĂ͕ƉŽƉƵůĂƌŝnjĂĐŝũĞŬƵůƚƵƌĞ͕ĂůŝƐĞ͕ƚĂŬŽĜĞ͕
ŵŽŐƵŶĂđŝŝĚƌƵŐŝ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ƉƌŽƉĂŐĂŶĚĂ͕ƚƌŐŽǀŝŶƐŬĂƌĂnjŵĞŶĂ͕ƌĞŬƌĞĂĐŝũĂŝƐůŝēŶŽ͘
ϭϱϯ
/njďŽƌũĞĚŶŽŐŽĚƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂŝnjĚĂƚŽŐƌĞƉĞƌƚŽĂƌĂŽnjŶĂēĂǀĂŝůŝŽĚďĂĐŝǀĂŶũĞŽƐƚĂůŝŚŽŬǀŝƌĂŝůŝƉƌŝĚĂǀĂŶũĞĚƌƵŐŽƌĂnjƌĞĚŶĞƵůŽŐĞ;ƐƉŽƌĞĚŶĞ
ŝůŝ ŝnjǀĞĚĞŶĞ͕ ƐǀŝŵĂ ŶũŝŵĂ ŝůŝ ƐĂŵŽ ŶĞŬŝŵĂͿ͘ /njďŽƌ ƉŽĚƌĂnjƵŵĞǀĂ ŶĞŬƵ ƵǀŽĚŶƵ͕ ŝŶƚƵŝƚŝǀŶƵ ŝŶƚĞƌƉƌĞƚĂĐŝũƵ ŵƵnjĞũƐŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ƐŝŐƵƌŶŽ ŶĂ
ŽƐŶŽǀƵůŝēŶŝŚŝƐŬƵƐƚĂǀĂŝƵǀĞƌĞŶũĂĂƵƚŽƌĂĚĂƚĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũĂƐĞƐƚǀĂƌĂ͘dĂŬŽđĞ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚĂŝnjŽĚƌĞĜĞŶĞŽďůĂƐƚŝ
njŶĂŶũĂ͕ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶ Ƶ ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŵ ƌĂĚƵ ƐǀŽũĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ ŝnjĂďƌĂƚŝ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ Ƶ ǀŝĚƵ ŶĂƵŬĞ ŝƐƚŝēƵđŝ Ƶ Ɖƌǀŝ ƉůĂŶ ŽŶƵ ĨƵŶŬĐŝũƵ
ŵƵnjĞũĂ Ƶ ŬŽũŽũ ũĞ ŝ ƐĂŵ ŶĂũǀŝƓĞ ĂŶŐĂǎŽǀĂŶ͕ ƚũ͘ ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬƵ ĨƵŶŬĐŝũƵ͘ dĂŬŽĜĞ͕ ƌĂĚŶŝŬ ŬŽũŝ ũĞ ŽŬƌĞŶƵƚ ůŽŬĂůŶŽũ njĂũĞĚŶŝĐŝ đĞ ŝnjĂďƌĂƚŝ
ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŽŬǀŝƌƵǀŝĚƵƐŝƐƚĞŵĂŽďƌĂnjŽǀĂŶũĂŝǀĂƐƉŝƚĂŶũĂŝƐƚŝēƵđŝƵƉƌǀŝƉůĂŶŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđĞĨƵŶŬĐŝũĞŵƵnjĞũĂŝƉŽnjŝǀĂũƵđŝƐĞŶĂ ŶũŝŚŽǀĞŶĂƌŽēŝƚĞ
ǀƌĞĚŶŽƐƚŝ͘
ϭϱϰ
KŶĂ ƐĞ ŝnjƌĂǎĂǀĂ ŬƌŽnj ŽĚƌĞĜŝǀĂŶũĞ ƵnjĂũĂŵŶŝŚ ƌĞůĂĐŝũĂ ŝnjŵĞĜƵ ĨƵŶŬĐŝũĂ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđĞ ĚĞĨŝŶŝĐŝũĞ ŶũŝŚŽǀŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘
ŬŽ͕ĚĂŬůĞ͕ŶĞŬŽ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ŝƐƚŝēĞƵƉƌǀŝƉůĂŶŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞĨƵŶŬĐŝũĞŵƵnjĞũĂĂŶĞŬŽĚƌƵŐŝŝŚƐŵĂƚƌĂŝůŝƐĞŬƵŶĚĂƌŶŝŵ;ŬĂŽ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕
ŝnjůĂŐĂƓƚǀŽͿ ŝůŝ ƉŽŵŽđŶŝŵ͕ ŝ ĂŬŽ ŽĚƌĞĜƵũĞ ŽďũĞŬƚĞ ƚŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ ŬĂŽ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ŝnjǀŽƌĞ ƐĂnjŶĂŶũĂ ŝůŝ ŝnjǀŽƌŶĞ ŵĂƚĞƌŝũĂůĞ͕ ŽŶĚĂ ƐĂŵŝŵ ƚŝŵ ǀƌƓŝ
ŬŽŶĐĞƉƚƵĂůŝnjĂĐŝũƵƉŽũĂǀĞŵƵnjĞũĂ͕ƵƚŽŵƐůƵēĂũƵƵƐŬůĂĚƵƐĂƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŵŽŬǀŝƌŽŵŬŽũŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂŶĂƵŬĂ͘
ϭϱϱ
KǀĂŬŽ ƐŚǀĂđĞŶĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞũĂ͕ ŬŽũĂ ƐĞ ũĂǀůũĂ Ƶ ƉƌŝŵĞƌƵ ŬŽũŝ ƌĂnjŵĂƚƌĂŵŽ͕ ũĞƐƚĞ ƚĞůĞŽůŽƓŬŽ ŽďũĂƓŶũĞŶũĞ ƉŽũĂǀĞ ŵƵnjĞũĂ ŬƌŽnj ŶũĞŐŽǀ
ŽĚŶŽƐƉƌĞŵĂŝnjĂďƌĂŶŽŵŽŬǀŝƌƵ;hĂͿ͘KǀƌĞĚŶŽƐƚŝŽǀĂŬǀŽŐŶĂēŝŶĂŽďũĂƓŶũĂǀĂŶũĂƐŵŽǀĞđƉŝƐĂůŝƵƉŽŐůĂǀůũƵ/s͘
ϭϱϲ
/njďŽƌ ũĞĚŶĞ ŽĚ ŬƌĂũŶŽƐƚŝ ŬĂŽ ƉŽĚƌƵēũĂ ƚƌĂŐĂŶũĂ njĂ ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĞ njŶĂēŝ ŝƐƚŽ ƓƚŽ ŝ ŽĚďĂĐŝǀĂŶũĞ ƐƵƉƌŽƚŶĞ ŬƌĂũŶŽƐƚŝ͖ ŽďĞ ƐƵ
ƉŽĚũĞĚŶĂŬŽŶĞŽƉŚŽĚŶĞnjĂƉŽƐƚŽũĂŶũĞŵƵnjĞũĂ͘KǀĚĞƐĞŝƐŬůũƵēŝǀŽƌĂĚŝŽŽĚƌĞĜŝǀĂŶũƵƉůĂƚĨŽƌŵĞnjĂĚĞĨŝŶŝƐĂŶũĞƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘
ϭϱϳ
ĂƐŶŝǀĂƐĞŶĂŽĚƌĞĜŝǀĂŶũƵŽƐŽďŝŶĞƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬƌŽnjƉĂƌĂŵĞƚƌĞƵůĂnjĂ;WƐͿ͘
ϭϱϴ
hůĂnjĂ͕ƚũ͘ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŵŽǎĞďŝƚŝŵŶŽŐŽ͕ĂŶĂũŵĂŶũĞϮŶ͕ŐĚĞŶŽnjŶĂēĂǀĂďƌŽũŶŽƐƚƌĞƉĞƌƚŽĂƌĂƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂ͘^ĂēĞƚŝƌŝŽĚƐǀŝŚ
ŵŽŐƵđŝŚŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ͕ŬĂŽŶĂũƉŽƚƉƵŶŝũĞŽďƌĂĜĞŶŝŵŝŶĂũƌĞƉƌĞnjĞŶƚĂƚŝǀŶŝũŝŵ͕ƐŵŽƐĞƵƉŽnjŶĂůŝƵƉƌĞƚŚŽĚŶŝŵƉŽŐůĂǀůũŝŵĂ͘

31
 hŽǀŽŵƉƌŝŵĞƌƵŶĂƌŽēŝƚƵƵůŽŐƵŝŵĂũƵĞƚĂƉĞŵŝƓůũĞŶũĂŽnjŶĂēĞŶĞďƌŽũĞǀŝŵĂ;ϮͿŝ;ϱͿ– ŽŶĞƐƵŽĚ
ǀĞůŝŬŽŐnjŶĂēĂũĂ͘ZĂnjŵŽƚƌŝŵŽ͕ƐƚŽŐĂ͕ƚŽĚĂŝnjďŽƌƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐŽŬǀŝƌĂƵƐůŽǀůũĂǀĂǀƌƐƚƵŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞũĂ
Ă͕ ƐĂŵŝŵ ƚŝŵ͕ ďůŝǎƵ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝŬƵ ŽďĞ ŶũĞŐŽǀĞ ŬƌĂũŶŽƐƚŝ͗ ƐƵďũĞŬƚĂ ŝ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ĚĞůŽǀĂŶũĂ͘ dĂŬŽ ŝnjďŽƌ
ũĞĚŶŽŐŽĚŶũŝŚŬĂŽŽďůĂƐƚŝƚƌĂŐĂŶũĂnjĂƉƌĞĚŵĞƚŽŵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵƐůŽǀůũĂǀĂŽĚƌĞĜĞŶũĞŽǀŽŐƉŽƐůĞĚŶũĞŐ
ƚĞŽƚƵĚĂŝēŝƚĂǀƵŝnjŐƌĂĜŝǀĂŶƵŬŽŶĐĞƉĐŝũƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘/njďŽƌƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐŽŬǀŝƌĂũĞƵƐůŽǀůũĂǀĂŝŶĂŬƌĂđĞ
ƐƚĂnjĞ͕ŽĚŶŽƐŶŽŶĞƉŽƐƌĞĚŶŽŬƌŽnjŬŽŶĐĞƉĐŝũƵŵƵnjĞũĂŬŽũĂŵƵ͕ŬĂŽƓƚŽnjŶĂŵŽ͕ƉƌŝƉŝƐƵũĞĐŝůũĞǀĞŝnjĂĚĂƚŬĞ
ƐǀŽũƐƚǀĞŶĞ njĂ ŝnjĂďƌĂŶŝ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ͘ ƚĂƉĞ Ž ŬŽũŝŵĂ ũĞ ƌĞē ŝ ŬŽũĞ ƐƵ njĂŝƐƚĂ ŽĚ ƐƵƓƚŝŶƐŬŽŐ njŶĂēĂũĂ
ƐǀĞĚŽēĞ͕ŝƉĂŬ͕ŽƐůĂďŽƐƚŝŵŽĚĞůĂŝŽŶŝƐƵŶũĞŐŽǀĂŚŝůŽǀĂƉĞƚĂ͘ŬŽ͕ĚĂŬůĞ͕ŶĂƓƉƌŝŵĞƌƵnjĂǀŝƐŶŽƐƚŝŽĚ
ŝnjďŽƌĂ ƉƌƵǎĂ ŬĂŽ ƌĞnjƵůƚĂƚ ŵŶŽŐŽ ƌĂnjŶŝŚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŽŶĚĂ đĞ ƐǀĞ ŽŶĞ ďŝƚŝ ƉŽĚũĞĚŶĂŬŽ
ǀĂůŝĚŶĞ Ƶ ƐŬůĂĚƵ͕ ƵŽƐƚĂůŽŵ͕ ƐĂ ƚŝŵ ƓƚŽ ũĞ ĚŽƉƵƓƚĞŶ ƐůŽďŽĚĂŶ ŝnjďŽƌ͘ dĞƓŬŽ ũĞ͕ ŝƉĂŬ͕ ƉƌŝƐƚĂƚŝ ŶĂ
ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽƉŽƐƚŽũĂŶũĞŵŶŽŐŝŚƌĂnjůŝēŝƚŝŚŝēĞƐƚŽ ŵĞĜƵƐŽďŶŽƐƵƉƌŽƚŶŝŚŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũĞƐƵ͕
ƉƌŝƚŽŵ͕ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽƌĂǀŶŽƉƌĂǀŶĞŝŬŽũĞƉŽĚũĞĚŶĂŬŽnjĂƐůƵǎƵũƵƉƌŝnjŶĂŶũĞ͘
^ůŝēŶĂ ũĞ ƐŝƚƵĂĐŝũĂ ŝ Ƶ ĚĂŶĂƓŶũŝŵ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũŝŵĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ƶ ŬŽũŝŵĂ ŶŝũĞĚŶĂ ŽĚ ŽďũĂǀůũĞŶŝŚ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶĞƵƐƉĞǀĂĚĂĞůŝŵŝŶŝƓĞŽƐƚĂůĞ͘^ǀĞƐĞũĂǀůũĂũƵŵĞĜƵƐŽďŶŽƵƐŬůĂĜĞŶĞŝĂŬŽƐǀĂŬĂ
ƉƌŽŬůĂŵƵũĞ ŶĞƓƚŽ ĚƌƵŐŽ Ž ũĞĚŶŽũ ƚĞ ŝƐƚŽũ ŵĂƚĞƌŝũŝ͘ WŽƓƚŽ͕ ĚĂŬůĞ͕ ƐǀĞ njĂƐůƵǎƵũƵ ƉƌŝnjŶĂŶũĞ͕ ŽŶĚĂ ƚƌĞďĂ
ƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŝƚŝĚĂŶŝũĞĚŶĂŽĚŶũŝŚŶĞƉŽƐĞĚƵũĞƉƌĂǀĂƐĂnjŶĂũŶĞǀƌĞĚŶŽƐƚŝ͘
KĚĂŬůĞƉŽƚŝēĞŽǀĂũƉƌŝůŝēŶŽŽnjďŝůũĂŶŶĞĚŽƐƚĂƚĂŬŶĂƓĞŐƉƌŝŵĞƌĂ͍KĚŐŽǀŽƌŵŽǎĞďŝƚŝƐĂŵŽũĞĚĂŶ͗
ŝnj ŶĞƵƚĞŵĞůũĞŶŽƐƚŝ ŝnjǀƌƓĞŶŝŚ ŝnjďŽƌĂ͘ ŬŽ͕ ĚĂŬůĞ͕ ƌĂnjůŝēŝƚŝ ƉĂƌŽǀŝ ŝnjďŽƌĂ ;ŝnjďŽƌ ŶĂ ĞƚĂƉŝ ;ϮͿ Ƶ ƉĂƌƵ ƐĂ
ŝnjďŽƌŽŵ ŶĂ ĞƚĂƉŝ ;ϱͿͿ ƵƐůŽǀůũĂǀĂũƵ ŵŶŽƓƚǀŽ ŝ ƌĂnjŶŽǀƌƐŶŽƐƚ ŵŽŐƵđŝŚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ njĂ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũƵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŽŶĚĂ đĞ ďŝƚŝ ŵŽŐƵđĞ ĚĂ ƐĞ ŵĞĜƵ ŶũŝŵĂ ƉƌŝŚǀĂƚĞ ƐĂŵŽ ŽŶŝ ŬŽũŝ ƐƵ ƉŽƐůĞĚŝĐĂ ƉĂƌĂ ēŝũŝ ũĞ
ŝnjďŽƌƐŶĂǎŶŝũĞƵƚĞŵĞůũĞŶŽĚŽƐƚĂůŝŚ͘
WŽĚ ŽďƌĂnjůĂŐĂŶũĞŵ ŝnjďŽƌĂ ƉŽĚƌĂnjƵŵĞǀĂŵŽ ŽďƌĂnjůĂŐĂŶũĞ ƐƚĂǀŽǀĂ ŬŽũŝ Ƶ ƐǀŽŵ ƐĂĚƌǎĂũƵ
ƌĞĨůĞŬƚƵũĞĚĂƚŝŝnjďŽƌƚĞ͕ĚĂŬůĞ͕ƐůŝēŶŝŚŝnjƌĂnjŝŵĂŬĂŽƓƚŽƐƵŽǀŝͣ^ǀĂŬŝŵƵnjĞũĚĞůƵũĞƵŶƵƚĂƌ;ĚĞŽũĞ͕ŽƌŐĂŶͿ
ŽŬǀŝƌĂ ;h Ă Ϳ͞ ŝůŝ ͣWƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƐƉĂĚĂ Ƶ ŬůĂƐƵ ŬŽũĂ ēŝŶŝ ŬƌĂũŶŽƐƚ ;W Ɛ Ϳ͘͞ ^ƚĂǀ ƐĞ ŽďƌĂnjůĂǎĞ ŬƌŽnj
ŶĂƵŬƵ ŝůŝ ŬƌŽnj ƉŽnjŝǀĂŶũĞ ŶĂ njĂƉĂǎĂŶũĂ ;ŽƉƐĞƌǀĂĐŝũĂ͕ ĞŵƉƌŝũƐŬŽŽďƌĂnjůŽǎĞŶũĞͿ ŝůŝ ŶĂ ĚƌƵŐĞ ƐƚĂǀŽǀĞ ǀĞđ
ƉƌŝnjŶĂƚĞŬĂŽŝƐƉƌĂǀŶĞ– ŶĂƵēŶĞƚǀƌĚŶũĞ;ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĞ͕ůŽŐŝēŬŽŽďƌĂnjůŽǎĞŶũĞͿ͘
EĂŬŽũŝŶĂēŝŶƐĞŵŽŐƵŽďƌĂnjůŽǎŝƚŝƐƚĂǀŽǀŝŽŝnjďŽƌƵŬŽũŝŶĂƐŝŶƚĞƌĞƐƵũƵ͍dŽ͕ǀĞƌŽǀĂƚŶŽ͕ŶĞđĞďŝƚŝ
ŵŽŐƵđĞŬƌŽnjůŽŐŝēŬĞƌĂnjůŽŐĞƉŽƓƚŽũĞƚĞƓŬŽƵŬĂnjĂƚŝŶĂƚĂŬǀĞƚǀƌĚŶũĞŝůŝƉƌŝŶĐŝƉĞŶĂƵŬĞ;ŬŽũŝŚŶĂƵŬĂ͍Ϳŝnj
ŬŽũŝŚďŝŽǀĂũƐƚĂǀŵŽŐĂŽĚĂƉŽƚĞŬŶĞŝůŝŬŽũĞďŝŵŽŐůĞƉƌŽŝƐƚŝĐĂƚŝŝnjŽǀĂŬǀŽŐƐƚĂǀĂ͘^ƵŵŶũŝǀŽũĞ͕ƚĂŬŽĜĞ͕
ŽďƌĂnjůĂŐĂŶũĞ ƐĂŵŽ ŬƌŽnj ŽƉƐĞƌǀĂĐŝũƵ͕ ŶĂ ĞŵƉŝƌŝũƐŬŽŵ ƉƵƚƵ͕ ƉŽƓƚŽ ŶŝũĞ ƉŽnjŶĂƚŽ ŬĂŬǀĞ ďŝ ŽƉƐĞƌǀĂĐŝũĞ
ƚƌĞďĂůŽ ŝnjǀƌƓŝƚŝ͘ ϭϱϵ Ă ůŝ ƚŽ njŶĂēŝ ĚĂ ƐƚĂǀŽǀŝ Ž ŝnjǀƌƓĞŶŽŵ ŝnjďŽƌƵ ŶŝƐƵ ŽďƌĂnjůŽǎĞŶŝ Ă ŝnjďŽƌ ƉŽƚƉƵŶŽ
ƐůƵēĂũĂŶ͍dƌĞďĂƉƌŝnjŶĂƚŝĚĂŶŝũĞƚĂŬŽĂůŝƐĂŬĂŬǀŝŵƐĞŽďƌĂnjůĂŐĂŶũŝŵĂ͕ƵƚŽŵƐůƵēĂũƵ͕ƐƵƐƌĞđĞŵŽ͍
KďƌĂnjůĂŐĂŶũĞƐĞƵŽǀŽŵƐůƵēĂũƵŶĂůĂnjŝƵŽĚŐŽǀŽƌƵŶĂƉŝƚĂŶũĞͣĂƓƚŽ͍͘͞ĂƓƚŽƐǀĂŬŝŵƵnjĞũƌĂĚŝ
ƵŶƵƚĂƌ;ĚĞŽũĞ͕ŽƌŐĂŶ͕ƐƌĞĚƐƚǀŽͿĚĂƚŽŐŽŬǀŝƌĂ;h Ă Ϳ͍ĂƓƚŽƉƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƚƌĞďĂƚƌĂǎŝƚŝƵƉŽĚƌƵēũƵ
;W Ɛ Ϳ͍KĚŐŽǀŽƌŶĂƉƌǀŽƉŝƚĂŶũĞđĞďŝƚŝŬŽŶƐƚĂƚĂĐŝũĂĚĂŵƵnjĞũǀƌƓŝŽĚƌĞĜĞŶĞĨƵŶŬĐŝũĞŬŽũĞƐƵƐǀŽũƐƚǀĞŶĞŝ
ďŝƚŶĞ ƵƉƌĂǀŽ njĂ ƚĂũ ŝnjĚǀŽũĞŶŝ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ͘ <ƌŽnj ƚŽ ƐĞ ƉƌŝnjŶĂũĞ ĚĂ ũĞ ŽŶ ƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ ŬŽũĞ ƐůƵǎŝ njĂ
ƌĞĂůŝnjĂĐŝũƵnjĂĚĂƚĂŬĂŝĐŝůũĞǀĂ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ƚŽŐŽŬǀŝƌĂ͘KĚŐŽǀŽƌŶĂĚƌƵŐŽƉŝƚĂŶũĞđĞďŝƚŝ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ŽǀĂŬǀŝ
ƐƚĂǀŽǀŝ͗ͣWƌĞĚŵĞƚŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƚƌĞďĂƚƌĂǎŝƚŝƵƉŽĚƌƵēũƵ;W Ɛ ͿũĞƌ͕ĂŬŽŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂƚƌĞďĂĚĂďƵĚĞŶĂƵŬĂ
ŬŽũĂƵƐŵĞƌĂǀĂƌĂĚŵƵnjĞũĂ͕ŽŶĚĂŶũĞŶƉƌĞĚŵĞƚƐĂnjŶĂǀĂŶũĂƚƌĞďĂƚƌĂǎŝƚŝƚĂŵŽŐĚĞƐĞƚĂũƌĂĚŽĚǀŝũĂ͕ƚũ͘
ƵƉƌĂǀŽ Ƶ ŵƵnjĞũƵ ŝ ŶũĞŐŽǀĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͞ ;EĞƵƐƚƵƉŶŝͿ ŝůŝ ͣnjĂƚŽ ƓƚŽ͕ ĂŬŽ ďŝ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚĞ
njĂƐĞďŶĂ ŝ ƐĂŵŽƐƚĂůŶĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ ŽŶĚĂ ŶũĞŶ ƉƌĞĚŵĞƚ ƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ ƚƌĞďĂ ƚƌĂǎŝƚŝ Ƶ ƉŽĚƌƵēũƵ ƉƌĞĚŵĞƚĂ
ĚĞůŽǀĂŶũĂŝŶũĞŐŽǀŝŚŽƐŽďŝŶĂ͕ƉŽƓƚŽ͖͘͘͘͞ŝƚƵũĞďůŝǎĞŽďƌĂnjůŽǎĞŶũĞ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ŽŶŽŬŽũĞƉƌƵǎĂ^ƚƌĂŶƐŬŝ͘
<ĂŽƓƚŽƐĞůĂŬŽŵŽǎĞnjĂƉĂnjŝƚŝ͕ŽĚŐŽǀŽƌŝŶĂƉŽƐƚĂǀůũĞŶĂƉŝƚĂŶũĂƐĞƉŽnjŝǀĂũƵŶĂƉ ƉŽƚƌĞďĞ͖ ƵƉƌǀŽŵ
ƐůƵēĂũƵ͕ ŶĂ ƉŽƚƌĞďĞ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶĞ njĂ ĚĂƚŝ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ ŬŽũĞ ŵƵnjĞũ͕ ŬĂŽ ƐƌĞĚƐƚǀŽ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ
ĨƵŶŬĐŝũĂ͕ ƚƌĞďĂ ĚĂ ƌĞĂůŝnjƵũĞ͕ Ƶ ĚƌƵŐŽŵ͕ ŶĂ ƉŽƚƌĞďĞ ƐĂŵĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ƚũ͘ ŶĂ njĂ ŶũƵ ƉŽǎĞůũŶĞ ŽƐŽďŝŶĞ

ϭϱϵ
Ă ŽƉƐĞƌǀĂĐŝũƵ ƐƵ ŵŽŐƵđĞ ƐĂŵŽ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŵƵnjĞũĂ͕ ĨƵŶŬĐŝũĞ͕ ĂŬƚŝǀŶŽƐƚŝ ŝ ŶũŝŚŽǀŝ ƌĞnjƵůƚĂƚŝ͕ ŬĂŽ ŝ ŽďũĞŬƚŝ͕ Ăůŝ ƐĞ ƉĞƌĐĞƉƚŝǀŶŽ ŶĞ ŵŽǎĞ
ƵƐƚĂŶŽǀŝƚŝƚŽĚĂŵƵnjĞũĚĞůƵũĞƵŽŬǀŝƌƵĚĂƚŽŐƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐŽŬǀŝƌĂ͘WƌǀŽ͕ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŽŬǀŝƌũĞĂƉƐƚƌĂŬƚŶĂŬĂƚĞŐŽƌŝũĂŝŶĞŵŽǎĞƐĞŶĞƉŽƐƚƌĞĚŶŽ
ƉĞƌĐŝƉŝƌĂƚŝ͕ ĚƌƵŐŽ͕ ƐĂŵŽ ƉŽǀĞnjŝǀĂŶũĞ ŵƵnjĞũĂ ƐĂ ĚĂƚŝŵ ŽŬǀŝƌŽŵ ƐĞ ŶĞ ŵŽǎĞ ŽƉƐĞƌǀŝƌĂƚŝ ƉŽƓƚŽ ũĞ ƌĞnjƵůƚĂƚ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ŝŶƚĞƌƉƌĞƚĂĐŝũĞ ĚƌƵŐŝŚ
ŽƐŽďŝŶĂŵƵnjĞũĂŬŽũĞƐƚŽũĞŶĂƌĂƐƉŽůĂŐĂŶũƵ͘/ƉĂŬ͕ƚĂŬǀĂŝŶƚĞƌƉƌĞƚĂĐŝũĂũĞǀĂƌůũŝǀĂƉŽƓƚŽƐĞŶĂŽƐŶŽǀƵŽƉƐĞƌǀĂĐŝũĞĚĂŵƵnjĞũŝŵĂŶĞŬĞĨƵŶŬĐŝũĞ
ƐǀŽũƐƚǀĞŶĞnjĂŽŬǀŝƌhŶĞŵŽǎĞŝnjǀĞƐƚŝnjĂŬůũƵēĂŬĚĂŵƵnjĞũĚĞůƵũĞƵŶƵƚĂƌƚŽŐŽŬǀŝƌĂ͘hŬĂnjƵũƵđŝƚĂŬŽŶĂŶĞŬĞĚƌƵŐĞĨƵŶŬĐŝũĞŵŽǎĞ ƐĞ͕ƚĂŬŽĜĞ͕Ɛ
ƉƌĂǀŽŵ ƚǀƌĚŝƚŝ ĚĂ ŽŶ ĚĞůƵũĞ ŝ Ƶ ƌĂnjŶŝŵ ĚƌƵŐŝŵ ŽŬǀŝƌŝŵĂ ƐĂ ŬŽũŝŵĂ ĚĞůŝ ƚĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͘ hƐůĞĚ ƚŽŐĂ ƐĞ ŶĂůĂnjŝŵŽ ŶĂ ƚĞƌĞŶƵ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŐ
ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŵƵnjĞũĂ͘ Ăƌ ŶĞ ďŝ ďŝůŽ ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŝũĞ ƉƌŝŚǀĂƚŝƚŝ ĚĂ ũĞ ŵƵnjĞũ ƐĂŵ ƉŽ ƐĞďŝ ŽĚƌĞĜĞŶŝ ŽŬǀŝƌ ēŝũƵ ďŝ ƐƚƌƵŬƚƵƌƵ ƚƌĞďĂůŽ ƉƌŽƵēŝƚŝ ďĞnj
ƉŽnjŝǀĂŶũĂŶĂĚƌƵŐĞƌĞĨĞƌĞŶƚŶĞŽŬǀŝƌĞŬŽũŝƐƵƵŽĚŶŽƐƵŶĂŵƵnjĞũƐƉŽůũĂƓŶũŝ͍

32
;ͣƚƌĞďĂĚĂďƵĚĞŶĂƵŬĂŬŽũĂƵƐŵĞƌĂǀĂƌĂĚƵŵƵnjĞũƵ͕͞ ͣƚƌĞďĂĚĂďƵĚĞnjĂƐĞďŶĂŝƐĂŵŽƐƚĂůŶĂĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͞Ϳ
ĂƚĞŽƐŽďŝŶĞ ƚƌĞďĂĚĂũŽũ ŽďĞnjďĞĚĞƚĂũĂŶĞŶĞŬŝĚƌƵŐŝŝnjďŽƌƉƌĞĚŵĞƚĂƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͘DĞĜƵƚŝŵ͕ŝƵƚŝŵ
ƉŽƚƌĞďĂŵĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ Ƶ ƚŝŵ njĂ ŶũƵ ƉŽǎĞůũŶŝŵ ŽƐŽďŝŶĂŵĂ ƐĞ ƌĞĨůĞŬƚƵũƵ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ƉŽƚƌĞďĞ ĚĂƚŽŐ
ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐŽŬǀŝƌĂ;ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƚƌĞďĂĚĂŽƐŝŐƵƌĂƚĂŬǀŽĨƵŶŬĐŝŽŶŝƐĂŶũĞŵƵnjĞũĂĚĂŽŶnjĂŝƐƚĂŝƌĞĂůŝnjƵũĞ
ƉŽƚƌĞďĞĚĂƚŽŐŽŬǀŝƌĂͿ͕ƚĂŬŽĚĂƐĞƐůŽďŽĚŶŽŵŽǎĞƌĞđŝĚĂũĞƵŽďĂƐůƵēĂũĂŝnjďŽƌnjĂƐŶŽǀĂŶƐŽďnjŝƌŽŵŶĂ
ĚĂƚŝ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ͕ Ƶnj ƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŬƵ ĚĂ ƐĞ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ ŵƵnjĞũĂ ƉŽĚƵĚĂƌĂũƵ ƐĂ ĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ
ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŝŵŝďŝƚŶŝŵŝnjĂƚĂũŽŬǀŝƌ͘hƚŽŵƐŵŝƐůƵ͕ŽǀĂƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŬĂƐĞnjĂƐŶŝǀĂŶĂƉŽēĞƚŶŽũŝŶƚƵŝĐŝũŝ
njĂƐŶŽǀĂŶŽũŶĂŝƐŬƵƐƚǀƵŬŽũĞƉŽƚŝēĞŽĚƐƉĞĐŝĨŝēŶŽŐƉƌĂŬƚŝŬŽǀĂŶũĂƌĂĚĂƵŵƵnjĞũƵ͘ ϭϲϬ
KƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ŽǀĚĞ ƐĞ ƐƵƐƌĞđĞŵŽ ƐĂ ƚĞůĞŽůŽƓŬŝŵ ŽďƌĂnjůŽǎĞŶũĞŵ ƉŽƓƚŽ ŽĚůƵēƵũƵđƵ ƵůŽŐƵ ŝŵĂũƵ
ŽĐĞŶĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŝƐƚĂŶũĂƐƚǀĂƌŝƐŽďnjŝƌŽŵŶĂĐŝůũĞǀĞŝnjĂĚĂƚŬĞĚĂƚŽŐŽŬǀŝƌĂŝŶĂŽĚƌĞĜĞŶĞǀƌĞĚŶŽƐƚŝŬŽũĞ
ƵƚŽŵŽŬǀŝƌƵĨƵŶŬĐŝŽŶŝƓƵŝůŝƐƵƐĂŶũŝŵƉŽǀĞnjĂŶĞ͘dĂŬŽƐŵŽĚŽƓůŝĚŽŝnjǀŽƌĂƐƵƓƚŝŶƐŬŽŐŶĞƵƐƉĞŚĂŶĂƓĞŐ
ŵŽĚĞůĂŬŽũŝƐĞnjĂƐŶŝǀĂŶĂŶĞŵŽŐƵđŶŽƐƚŝĚĂƌĞƓŝŵŽŬŽũĂũĞŽĚŵŶŽŐŝŚŵŽŐƵđŝŚŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕
ŶĂƐƚĂůŝŚŶĂŽƐŶŽǀƵŶũĞŐĂ͕ũĂēĞŵŽƚŝǀŝƐĂŶĂŽĚŽƐƚĂůŝŚŝŬŽũĞďŝŽĚŶũŝŚƚƌĞďĂůŽĞůŝŵŝŶŝƐĂƚŝ͘dƌĞŶƵƚŶŽƐƵ
ƐǀĞ ŽŶĞ ƉŽĚũĞĚŶĂŬŽ ŽďƌĂnjůŽǎĞŶĞ͕ Ăůŝ ƐǀĂŬĂ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ĚƌƵŐŝ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ͖ Ă ƉŽƓƚŽ ƐƵ Žǀŝ ŽŬǀŝƌŝ
ƌĂnjŵĂƚƌĂŶŝ ŬĂŽ ŶĞnjĂǀŝƐŶĞ ƐƚƌƵŬƚƵƌĞ ƐĂ ƉŽƐĞďŶŝŵ njĂĚĂĐŝŵĂ͕ ĐŝůũĞǀŝŵĂ ŝ ƐŝƐƚĞŵŝŵĂ ǀƌĞĚŶŽƐƚŝ͕ njĂƚŽ ƐƵ
ŽďƌĂnjůŽǎĞŶũĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ;ŝůŝ ŝnjďŽƌĂͿ ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ŶĞƵƉŽƌĞĚŝǀĂ Ă ƐǀĞ ƌĞnjĞƌǀĞ ŬŽũĞ ƐĞ
ĞǀĞŶƚƵĂůŶŽ ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ ŶĞŬƵ ŽĚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ – ƐƚĂǀůũĂŶĞ Ɛ ƉŽnjŝĐŝũĞ ĚƌƵŐŝŚ – ďĞƐŵŝƐůĞŶĞ͘ /njĂďƌĂŶŝ
ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ– ƐĂŶũĞŐŽǀŝŵnjĂĚĂĐŝŵĂ͕ĐŝůũĞǀŝŵĂŝƐŝƐƚĞŵŝŵĂǀƌĞĚŶŽƐƚŝ͕ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞũĂ ŬŽũĂŵƵ
ŽĚŐŽǀĂƌĂ͕ ŬĂŽ ŝ ŶĂ ŶũŽũ njĂƐŶŽǀĂŶĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ njĂũĞĚŶŽ ƵnjĞƚĞ ēŝŶĞ͕ njĂƚǀŽƌĞŶĞ Ƶ ƐĞďĞ͕
ŝnjŽůŽǀĂŶ ƵŶƵƚĂƌ ƐĞďĞ ŽƌŐĂŶŝnjŽǀĂŶ ƵŶŝǀĞƌnjƵŵ Ƶ ŬŽũŝ ƐĞ ŶĞ ŵŽǎĞ ƉƌŝƐƚƵƉŝƚŝ ƐƉŽůũĂ͘ dŽ ũĞ ŶĞƌĂnjƵŵůũŝǀ
ŽŬǀŝƌ͘ h ƚŽũ ƐŝƚƵĂĐŝũŝ ƉƌĞŽƐƚĂũĞ ƐĂŵŽ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ ƉƌŝǀŝůĞŐŽǀĂŶũĂ ũĞĚŶĞ ŽĚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŶĂ ƌĂēƵŶ
ŽĚďĂĐŝǀĂŶũĂĚƌƵŐŝŚĂůŝƚŽđĞƵǀĞŬďŝƚŝƉƌŽŝnjǀŽůũĂŶŝƉŽƚƉƵŶŽƐƵďũĞŬƚŝǀĂŶŝnjďŽƌ͘/ƚƌĞďĂŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝĚĂƐĞ
ƵƉƌĂǀŽƚĂŬŽƉŽƐƚƵƉĂƵƐĂǀƌĞŵĞŶŽũŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ͘
WŽnjĂďĂǀŝŵŽƐĞƐĂĚĂũŽƓũĞĚŶŽŵ͕ƉŽĚũĞĚŶĂŬŽǀĂǎŶŽŵŵĂŶŽŵŶĂƓĞŐƉƌŝŵĞƌĂ͘KďƌĂƚŝŵŽŶĂũƉƌĞ
ƉĂǎŶũƵŶĂĚǀĂŵŽŵĞŶƚĂŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶĂnjĂŶũĞŐĂ͖ĂƚŽƐƵŵŽŵĞŶĂƚŝnjďŽƌĂ ƉŽǀĞnjĂŶƐĂĚǀĞŽĚůƵēƵũƵđĞ
ĞƚĂƉĞ ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĂ ŝ ŵŽŵĞŶĂƚ ƚĞůĞŽůŽƓŬŽŐ ŽďƌĂnjůĂŐĂŶũĂ ŝnjǀƌƓĞŶŝŚ ŝnjďŽƌĂ͘ ĂũĞĚŶŽ ƐĂ ƉƌĂŐŵĂƚŝēŶŝŵ
ŬĂƌĂŬƚĞƌŽŵ ƵnjŝŵĂŶŝŚ Ƶ Žďnjŝƌ ŝ ďŝƌĂŶŝŚ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚ ŽŬǀŝƌĂ ;ŽŶŝ njĂŝƐƚĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ŽďůĂƐƚŝ
ĚĞůŽǀĂŶũĂͿ ƐǀĞ ƚŽ ƐĞ ēŝŶŝ ĚĂ ƵŬĂǎĞ ŶĂ ƚŽ ĚĂ ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĞŶŽ Žǀŝŵ ƉƌŝŵĞƌŽŵ ŝŵĂ Ƶ ƐĂŵŽũ
ƐǀŽũŽũŽƐŶŽǀŝŬĂƌĂŬƚĞƌĐĞůŽǀŝƚŽŐ ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĂ͘
WŽĚƐĞƚŝŵŽ͕ ŝƉĂŬ͕ ŶĂ ƚŽ ĚĂ͕ ďĞnj ŽďnjŝƌĂ ŶĂ ŶĂǀĞĚĞŶĞ ƐƵŐĞƐƚŝũĞ͕ ŶĂƓ ƉƌŝŵĞƌ Ƶ ƐƵƓƚŝŶŝ ƌĞĨůĞŬƚƵũĞ
ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĞ ēŝũŝ ďŝ ũĞĚŝŶŝ ŝ ŶĂŵĞƌĂǀĂŶŝ ŝƐŚŽĚ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ďƵĚĞ ŝnjǀĞƐŶĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ;ŝ ƚŽ ŶĞ
ũĞĚŶĂǀĞđŵŶŽŐŽŶũŝŚͿ͘KŶŽďŝƚƌĞďĂůŽĚĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƉŽŬƵƓĂũŽĚŐŽǀŽƌĂŶĂƉŝƚĂŶũĞƓƚĂũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŝ
ƚŽ ŬƌŽnj ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐĂŶũĞ ŽďůĂƐƚŝ ŶũĞŐŽǀŽŐ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ͕ ŽĚƌĞĜŝǀĂŶũĞ ĚŽŵĞŶĂ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŽŐ njĂ ŶũĞŶƵ
ƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬƵĂŶĂƌŽēŝƚŽŬƌŽnjĚĞĨŝŶŝƐĂŶũĞŶũĞŶŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͕ƉƌĞĚůĂŐĂŶũĞĨŽƌŵĂůŶŝŚŽƐŶŽǀĂ
njĂƐŝƐƚĞŵŶũĞŶŽŐnjŶĂŶũĂ͕ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĞŶũĞŶŽŐŵĞƐƚĂƉŽƌĞĚĚƌƵŐŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘
dĂŬŽƵŽēĂǀĂŵŽĚĂũĞƉƌĞĚŵĞƚƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ͕ŬŽŵĞƉŽĚĞĨŝŶŝĐŝũŝƚƌĞďĂĚĂƐůƵǎŝŵŽĚĞůŽŬŽŵĞ ũĞ
ƌĞē͕ŝƐŬůũƵēŝǀŽŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ͕ŽĚŶŽƐŶŽŽĚƌĞĜĞŶŝnjďŝƌƚǀƌĚŶũŝ;ƐƚĂǀŽǀĂ͕ŝƐŬĂnjĂͿƐĂŐůĞĚĂŶŝŚŬĂŽƵŝnjǀĞƐŶŽŵ
ƐŵŝƐůƵ ŵĞƌŝƚŽƌŶŽ ŬŽŵƉĂŬƚŶĂ ĐĞůŝŶĂ͘ /ƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ĐĞůŽǀŝƚ ŬĂƌĂŬƚĞƌ ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĂ ŝnj ƐĂŵĞ
ŽƐŶŽǀĞŽǀŽŐƉƌŝŵĞƌĂũĂƐŶŽƐƵŐĞƌŝƓĞĚĂďŝƉƌĞĚŵĞƚƵŽŬǀŝƌƵŶũĞŐĂƐƉƌŽǀŽĜĞŶŝŚƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂƚƌĞďĂůŽĚĂ
ďƵĚƵ ŬŽŶŬƌĞƚŶĞ ƉƌĂŬƚŝēŶĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŬŽũĞ ƌĞĂůŝnjƵũƵ ĐŝůũĞǀĞ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶĞ njĂ ĚĂƚŝ͕ ŝnjĂďƌĂŶŝ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ
ŽŬǀŝƌ͘
KēŝŐůĞĚŶĂ ũĞ ƐƚǀĂƌ ĚĂ ƉŽƓƚŽ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ƐŵĂƚƌĂŵŽ ƐŝƐƚĞŵŽŵ njŶĂŶũĂ͕ ŽŶĚĂ ŬŽŶĐĞƉĐŝũƵ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬĂŽ ƚĞŽƌŝũĞ ŬŽũĂ ŽƉŝƐƵũĞ ŝ ŽďũĂƓŶũĂǀĂ ƐƚƌƵŬƚƵƌƵ ĚĂƚŽŐ ƐŝƐƚĞŵĂ ŵŽƌĂŵŽ ƐŵĂƚƌĂƚŝ
ŵĞƚĂƐŝƐƚĞŵŽŵ͘sĞƌŽǀĂƚŶŽđĞŵŽƐĞƐůŽǎŝƚŝŝƐĂƚŝŵĚĂũĞnjŝĐŝŵĂŽďĂƐŝƐƚĞŵĂ͕ŝũĞnjŝŬƵŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŝũĞnjŝŬƵ
ŵĞƚĂƐŝƐƚĞŵĂ͕ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵĚǀĞƐƵƓƚŝŶƐŬŝƌĂnjůŝēŝƚĞŽďůĂƐƚŝ ϭϲϭ ĂƐƚĂǀŽǀŝŽďĂũĞnjŝŬĂƐĞ͕ƐĂŵŝŵƚŝŵ͕ŽĚŶŽƐĞŶĂ
ƐƚĂŶũĂ ƐƚǀĂƌŝ ŵĞĜƵƐŽďŶŽ ŶĞŬĂŬŽ ƉŽ ƉƌŝƌŽĚŝ ƌĂnjůŝēŝƚŝŚ͘ h ŽďĂ ũĞnjŝŬĂ ƐĞ ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽ ŐŽǀŽƌŝ Ž ŶĞēĞŵ
ƉŽƚƉƵŶŽĚƌƵŐĂēŝũĞŵŬĂŽƓƚŽƐĞ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ŐŽǀŽƌŝŽŶĞēĞŵĚƌƵŐŽŵƵũĞnjŝŬƵĨŝnjŝŬĞĂŽŶĞēĞŵĚƌƵŐŽŵ͕

ϭϲϬ
hƉŽƌĞĚŝƚŝĨƵƐŶŽƚƵϮϲ͘
ϭϲϭ
KǀĚĞƉŽĚŽďůĂƓđƵ͕ŬĂŽŝƵůŽŐŝēŬŽũƚĞŽƌŝũŝũĞnjŝŬĂ͕ƉŽĚƌĂnjƵŵĞǀĂŵŽŝnjǀĞƐŶƵƉŽƐƚĂǀŬƵƉƌĞĚŵĞƚĂ;ŝŶĚŝǀŝĚƵĞ͕njďŝƌŬĞ͕ƌĞůĂĐŝũĞ͕ĨƵŶŬĐŝũĞͿŬŽũŝĚĂƚŝ
ũĞnjŝŬ ŽƉŝƐƵũĞ͕ Ɖƌŝ ēĞŵƵ ŽĚƌĞĜĞŶŽŵ ƚŝƉƵ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŶĂ ƚŽŵ ũĞnjŝŬƵ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵ ŝnjƌĂnjŝ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ƐĞŵĂŶƚŝēŬĞ ŬĂƚĞŐŽƌŝũĞ͘ dĂŬǀĂ ƉŽƐƚĂǀŬĂ
ƉƌĞĚŵĞƚĂ ƐĞ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕ ŶĂnjŝǀĂ ƌĞůĂĐŝŽŶŝŵ ƐŝƐƚĞŵŽŵ͕ ƐƚƌƵŬƚƵƌŽŵ͕ ŽďůĂƓđƵ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗ DĂųĂ ŶĐLJŬůŽƉĞĚŝĂ >ŽŐŝŬŝ͕ tƌŽĐųĂǁ–
tĂƌƐnjĂǁĂ–<ƌĂŬſǁ͕ϭϵϳϬ͕Ɛ͘ϲϭ͘KƉƓŝƌŶŝũĞŽƚŽŵĞ͗:͘<ŵŝƚĂ͕tLJŬųĂĚLJnjůŽŐŝŬŝŝŵĞƚŽĚŽůŽŐŝŝŶĂƵŬ͕tĂƌƐnjĂǁĂ͕Ɛ͘ϵϰŝƐůĞĚĞđĂͿ͘

33
ƉŽƉƌŝƌŽĚŝƐĂƐǀŝŵƌĂnjůŝēŝƚŽŵ͕ƵũĞnjŝŬƵ ƉƐŝŚŽůŽŐŝũĞ͘ŬŽũĞ͕ĚĂŬůĞ͕ũĞnjŝŬƐŝƐƚĞŵĂƉ ƉƌĞĚŵĞƚŶŝ ϭϲϮ ũĞnjŝŬ͕ŽŶĚĂũĞ
ũĞnjŝŬŵĞƚĂƐŝƐƚĞŵĂƵŽĚŶŽƐƵŶĂŶũĞŐĂŽēŝŐůĞĚŶŽŵ ŵĞƚĂũĞnjŝŬ.
hƉƌŬŽƐ ŽǀŽũ ĚŝƐƚŝŶŬĐŝũŝ͕ Ƶ ŶĂƓĞŵƉƌŝŵĞƌƵƐĞƉƌŝƐƚƵƉĂŝnjŐƌĂĚŶũŝŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŶĞŬĂŽ
ŽĚƌĞĜĞŶŽŐ ŵĞƚĂƐŝƐƚĞŵĂ ŶĞŐŽ ŬĂŽ ŶĞŬŽŐ ĨƌĂŐŵĞŶƚĂ ƐŝƐƚĞŵĂ͕ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ Ƶ njĂ ŶũƵ
ƐǀŽũƐƚǀĞŶŽŵ ƉƌĞĚŵĞƚŶŽŵ ũĞnjŝŬƵ͘ hŽƐƚĂůŽŵ͕ ŽďůĂƐƚ ŽƉƐĞƌǀĂĐŝũĂ ĞŬǀŝǀĂůĞŶƚŶĂ ĐĞůŽǀŝƚŽŵ ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũƵ
ŬŽũĞ͕ ŬĂŽ ƓƚŽ njŶĂŵŽ͕ ůĞǎŝ Ƶ ŽƐŶŽǀŝ ƉƌŝŵĞƌĂ Ž ŬŽũĞŵ ũĞ ƌĞē ũĞƐƚĞ ĞŵƉŝƌŝũƐŬĂ ƉŽƐƚĂǀŬĂ ƐĂƐƚĂǀůũĞŶĂ ŽĚ
ƐƵďũĞŬƚĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ƚũ͘ ŵƵnjĞũĂ ƐĂ ŶũĞŐŽǀŝŵ ĨƵŶŬĐŝũĂŵĂ͕ ŝnj ŝnjĂďƌĂŶŽŐ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ ŽŬǀŝƌĂ ƐĂ ŶũĞŐŽǀŝŵ
ƐƚĂǀŽǀŝŵĂ͕ ĐŝůũĞǀŝŵĂ ŝ ƐĂ Ŷũŝŵ ƉŽǀĞnjĂŶŝŵ ƐŝƐƚĞŵŽŵ ǀƌĞĚŶŽƐƚŝ͕ ŬĂŽ ŝ ŝnj ŬůĂƐĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ
;ŽďũĞŬĂƚĂͿƐĂŶũŝŚŽǀŝŵŽƐŽďŝŶĂŵĂŬŽũĞƐƵ͕ŬĂŬŽƐĞƐĞđĂŵŽ͕ŶĂƌĂnjůŝēŝƚĞŶĂēŝŶĞŽĚƌĞĜŝǀĂŶŝ;ŬĂŽŬƵůƚƵƌŶĂ
ĚŽďƌĂ͕ŵĂƚĞƌŝũĂůŶĂƐǀĞĚŽēĂŶƐƚǀĂ͕ŝnjǀŽƌŝƐĂnjŶĂŶũĂ͕ŝnjǀŽƌŶŝŵĂƚĞƌŝũĂůŝŝƐůŝēŶŽͿ͘
KƐŝŵƚŽŐĂ͕ƚƌĞďĂƐŬƌĞŶƵƚŝƉĂǎŶũƵŶĂƐƚŝŵƉƌŝƐƚƵƉŽŵƉŽǀĞnjĂŶƵēŝŶũĞŶŝĐƵƐƵǎĂǀĂŶũĂĚĞůŽŬƌƵŐĂ
ƚƌĂŐĂŶũĂ njĂ ƉƌĞĚŵĞƚŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŝůŝ ŶĂ ƐƵďũĞŬĂƚ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ŝůŝ ŶĂ ƉƌĞĚŵĞƚ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ ŬĂŽ ĚĂ ƐĞ
ŽďůĂƐƚŽƉƐĞƌǀĂĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ŬŽũĞƐĞƌĞĨůĞŬƚƵũƵƵƉƌŽďůĞŵĂƚŝĐŝŽŬŽũŽũũĞƌĞēƵĚĂŶĂƓŶũŽũŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũ
ůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ͕ ŶĞ ƐĂƐƚŽũŝ ŽĚ ŽďĂ ĚĞůŽŬƌƵŐĂ ƵnjĞƚĂ njĂũĞĚŶŽ ƐĂ ƌĞůĂĐŝũĂŵĂ ŬŽũĞ ŝŚ ƉŽǀĞnjƵũƵ͘ WŽƓƚŽ ũĞ ŝnjďŽƌ
ũĞĚŶŽŐ ŽĚ ĚĞůŽŬƌƵŐĂ ŽďƌĂnjůŽǎĞŶ ŝƐŬůũƵēŝǀŽ ƚĞůĞŽůŽƓŬŝ ŝ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ ŶĂ ƐƉĞĐŝĨŝēŶĞ njĂĚĂƚŬĞ ŝ ĐŝůũĞǀĞ
ŝnjĂďƌĂŶŽŐ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ ŽŬǀŝƌĂ͕ ƉƌŽŶĂĜĞŶ ƉƌĂǀŝ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ đĞ Ƶ ƚŽŵ ĚĞůŽŬƌƵŐƵ ďŝƚŝ ƐĂŵŽ
ƉƌĞĚŵĞƚŬŽũŝũŽũũĞƉƌŝƉŝƐŝǀĂŶƐŽďnjŝƌŽŵŶĂŽǀĂũƵŶĂƉƌĞĚŶĂŵĞƚŶƵƚŽŬǀŝƌĂŶĞƉƌĞĚŵĞƚnjĂŝƐƚĂƐǀŽũƐƚǀĞŶ
ŶũŽũƐĂŵŽũ͘KŶđĞďŝƚŝŽĚƌĞĜĞŶƚĞƌŵŝŶŝŵĂũĞnjŝŬĂŬŽũŝŽƉŝƐƵũĞƵƉƌĂǀŽƚĂũƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŽŬǀŝƌ͕ƵƉĂƌĂŵĞƚƌŝŵĂ
ŬŽũŝ ƚŽŵ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŵ ŽŬǀŝƌƵ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵ ;ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ŬĂŽ ŽƌŝŐŝŶĂůŶŝ ŝnjǀŽƌ͕ ŽƌŝŐŝŶĂůŶŽ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶŽ
ƐƌĞĚƐƚǀŽ͕ ŽƌŝŐŝŶĂůŶŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚ ŝ ƐůŝēŶŽͿ͕ ƚĂŬŽ ĚĂ ŶĞ ēƵĚŝ ƓƚŽ đĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŵŽƌĂƚŝ ĚĂ ŐĂ ĚĞůŝ͕ ŶĂ ƓƚŽ
ƐŵŽǀĞđƌĂŶŝũĞƵŬĂnjĂůŝ͕ƐĂĚƌƵŐŝŵĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂƉŽǀĞnjĂŶŝŵƐĂĚĂƚŝŵƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŵŽŬǀŝƌŽŵ;ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ƐĂ
ŶĂƵēŶŝŵĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŵĂŬĂĚĂƐĞƌĂĚŝŽƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŵŽŬǀŝƌƵŶĂƵŬĞ͕ƐĂĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŝƐƚŝŬŽŵŬĂŽ ƵƐůƵēĂũƵ
ƉƌŝŚǀĂƚĂŶũĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ njĂ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ ŝ ƐůŝēŶŽͿ͕ ƓƚŽ ƉŽĚƌĂnjƵŵĞǀĂ ŶũĞŶŽ ůŝƓĂǀĂŶũĞ ƐŽƉƐƚǀĞŶŽŐ
ƉƌĞĚŵĞƚĂƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ;ŬĂŽ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ƵŬŽŶĐĞƉĐŝũŝEĞƵƐƚƵƉŶŽŐͿ͘
^ǀĞƚŽũĂƐŶŽƵŬĂnjƵũĞŶĂŶĞĚŽƉƵƐƚŝǀƵŝĚĞŶƚŝĨŝŬĂĐŝũƵŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬĂŽŵĞƚĂƐŝƐƚĞŵĂƐĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũŽŵ ŬĂŽ ƐŝƐƚĞŵŽŵ njŶĂŶũĂ͘ WŽŵŽđƵ ƉƌŝŵĞƌĂ Ž ŬŽũĞŵ ũĞ ƌĞē ŐƌĂĚŝ ƐĞ ŶĞ ƚŽůŝŬŽ ƚĞŽƌŝũƐŬĂ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŬŽũĂ ŽƉŝƐƵũĞ ƐŝƐƚĞŵ ŽĚƌĞĜĞŶŽŐ njŶĂŶũĂ – ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ ŝ ŽďũĂƓŶũĞŶũĞ ŶũĞŶĞ ƐƚƌƵŬƚƵƌĞ͕ ŶĞŐŽ
ǀŝƓĞ ƐŝƐƚĞŵ ƉƌĂŐŵĂƚŝēŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ƵŶĂƉƌĞĚ ƉŽĚƌĞĜĞŶĞ njĂĚĂĐŝŵĂ ŝ ĐŝůũĞǀŝŵĂ ŝnjĂďƌĂŶŽŐ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ
ŽŬǀŝƌĂ͘ K ƚŽŵĞ ũĂƐŶŽ ƐǀĞĚŽēŝ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ŬŽŶƐƚĂƚĂĐŝũĂ EĞƵƐƚƵƉŶŽŐ ĚĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂ ŶŝũĞ ŶĂƵŬĂ Ž
ŵƵnjĞũƵ ϭϲϯ ŶĞŐŽ ŶĂƵŬĂ njĂ ŵƵnjĞũ͕ ƐŚǀĂđĞŶ ŬĂŽ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŝ ĐĞŶƚĂƌ ƉƌĂŬƚŝēŶĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͕ njĂ ƉŽƚƌĞďĞ
ŶũĞŐŽǀĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ũĞƌ ƐĞ ďĂǀŝ ͣƚŝŵĞ ƓƚŽ ƐĞ ƉŽǀĞnjƵũĞ ƐĂ ŽďĂǀůũĂŶũĞŵ ŶĂũƌĂnjůŝēŝƚŝũŝŚ njĂĚĂƚĂŬĂ ŵƵnjĞũƐŬĞ
ƉƌĂŬƐĞ͘͞ ϭϲϰ ^ůŝēŶŽ ƐƚĂŶŽǀŝƓƚĞ ũĞ ƌĞƉƌĞnjĞŶƚŽǀĂŽ ^ƚƌĂŶƐŬŝ ŬĂĚĂ ũĞ ŝnj ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ ƉƌĞĚŽĚƌĞĜĞŶŽƐƚŝ
ŵƵnjĞũĂ ŝnjǀĞŽ njĂŬůũƵēĂŬ ĚĂ ƉƌĞĚŵĞƚ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ƚƌĞďĂ ĚĂ ďƵĚĞ ĚŽŬƵŵĞŶƚ͕ ƚĂŬŽnjǀĂŶŝ ŶĞƉŽƐƌĞĚŶŝ
ĚŽŬƵŵĞŶƚ͕ ϭϲϱ ŝĂŬŽũĞŶĂĚƌƵŐŽŵŵĞƐƚƵƵƉŽnjŽƌŝŽĚĂƐĞƉŝƚĂŶũĂƐƵƓƚŝŶĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶĞŵŽŐƵƌĂnjƌĞƓŝƚŝ
ͣƐĂƐƚĂŶŽǀŝƓƚĂŵƵnjĞũĂ͞ŶĞŐŽͣƐĂŵŽƐĂĨŝůŽnjŽĨƐŬĞŝůŝŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂ͘͞ ϭϲϲ
<ĂŽƌĞnjƵůƚĂƚŝnjŶĞƚŽŐ͕ƚƌĞďĂŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂƚŝĚĂũĞƉƌŝŵĞƌƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĂŽŬŽŵĞũĞŽǀĚĞƌĞē͕ŬĂŽƓƚŽ
ǀŝĚŝŵŽ͕ ƉƌŽƚŝǀƌĞēĂŶ ƉŽ ƐǀŽũŝŵ ĐŝůũĞǀŝŵĂ ƉŽƓƚŽ͕ Ɛ ũĞĚŶĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ƚƌĞďĂ ĚĂ ƐůƵǎŝ ŝnjŐƌĂĚŶũŝ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬĂŽŵĞƚĂƐŝƐƚĞŵĂ͕ĂƐĚƌƵŐĞ͕ƐĞŬŽƌŝƐƚŝƐƌĞĚƐƚǀŝŵĂŶĞĂĚĞŬǀĂƚŶŝŵnjĂƚĂŬĂǀnjĂĚĂƚĂŬ;ĐĞůŽǀŝƚŽ
ƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĞͿ ŝŬĂŽƌĞnjƵůƚĂƚŝŵĂƐŬŝĐƵƐŝƐƚĞŵĂƉƌĂŐŵĂƚŝēŶŽŐnjŶĂŶũĂ͘hũĞĚŶŽŵƉƌŝŵĞƌƵƐƵŶĞůĞŐŝƚŝŵŶŽ
ƉŽǀĞnjĂŶĂ ĚǀĂ ƐƵƓƚŝŶƐŬŝ ƌĂnjůŝēŝƚĂ ƉŝƚĂŶũĂ ŬŽũĂ ƐĞ ŽĚŶŽƐĞ ŶĂ ĚǀĞ ƌĂnjůŝēŝƚĞ ŽďůĂƐƚŝ ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂ͗
ƉƌĂŐŵĂƚŝēŶĞ ŝ ŵĞƚĂƚĞŽƌŝũƐŬĞ͘ hŬĂnjƵũƵđŝ ŶĂ ƚŽ ŶĞ ƐĂŵŽ ĚĂ ƐƚĂǀůũĂŵŽ ŶĂ ƵǀŝĚ ŶũĞŐŽǀĞ ƐƚƌƵŬƚƵƌĂůŶĞ
ŵĂŶĞ͕ ŬŽũĞ ēŝŶĞ ĚĂ ƐĞ ŽŶ ŶĞ ŵŽǎĞ ŝƐŬŽƌŝƐƚŝƚŝ njĂ ŝnjŐƌĂĚŶũƵ ƉƌĂǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ ŶĞŐŽ
ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽĚŝƐŬƌĞĚŝƚƵũĞŵŽƐǀĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŬŽũĞƐĞŵŽŐƵ– ĂnjŶĂŵŽĚĂƉŽƐƚŽũŝŵŶŽŐŽŵŽŐƵđŶŽƐƚŝ–
ďŝůŽŬĂĚĂŝnjŐƌĂĚŝƚŝŶĂŽƐŶŽǀƵŶũĞŐĂ͘
/nj ŽǀĚĞ ƐƉƌŽǀĞĚĞŶŝŚ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ ĚŽďŝũĂŵŽ ĚǀĞ͕ Ƶ ƐƵƓƚŝŶŝ͕ ǀĂǎŶĞ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬĞ ƐŵĞƌŶŝĐĞ njĂ
ŝnjŐƌĂĚŶũƵ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬĂŽ ŵĞƚĂƐŝƐƚĞŵĂ͘ WƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŶĞ ƚƌĞďĂ ƐĞ ŽƐŶĂŶũĂƚŝ ŶĂ ƵŶĂƉƌĞĚ

ϭϲϮ
WƌĞĚŵĞƚŶŝũĞnjŝŬũĞͣũĞnjŝŬēŝũŝƐĞŝnjƌĂnjŝŽĚŶŽƐĞŶĂƉƌĞĚŵĞƚĞŝnjǀĂŶũĞnjŝŬĂ΀͘͘͘΁ZĂnjůŝēŝƚŽĚƉƌĞĚŵĞƚŶŽŐũĞŵĞƚĂũĞnjŝŬ͕ƚũ͘ũĞnjŝŬ ŽũĞnjŝŬƵ͞;DĂųĂ
Encyklopedia Logiki͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϵϳͿ͘
ϭϲϯ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕What is͕͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲϳŝƐůĞĚĞđĂŶĂŬŽũŽũĂƵƚŽƌŬŽŶƐƚĂƚƵũĞĚĂŽƉƓƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĂŶŝũĞͣŽƉƓƚĂŶĂƵŬĂŽŵƵnjĞũƵ͘͞
ϭϲϰ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕Muzeum͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϭ͘
ϭϲϱ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Zur Auffassung͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲŝƐůĞĚĞđĂ͘
ϭϲϲ
͘^ƚƌĄŶƐŬlj͕Podstata͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϰ͘

34
ƉƌŝŚǀĂđĞŶƵŬŽŶĐĞƉĐŝũƵŵƵnjĞũĂƉŽƓƚŽ͕ƉƌǀŽ͕ƚŽƵŶĂēŝŶƌĂƐƵĜŝǀĂŶũĂŽĚŵĂŚƵŬůũƵēƵũĞĐĞůŽǀŝƚĞĞůĞŵĞŶƚĞ
ŬŽũŝŐĂǀŽĚĞŶĂƐƚƌĂŶƉƵƚŝĐƵƉƌĂŐĂŵƚŝnjŵĂ͕ĚƌƵŐŽ͕ŽŶŽƓƚŽƐĞƐĂƚŝŵǀĞnjƵũĞŶĞĚŽnjǀŽůũĂǀĂĚĂƐĞĚŽĜĞĚŽ
ƉƌĂǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͘ <ĂŽ ƉŽƐůĞĚŝĐĂ͕ ƵŵĞƐƚŽ ƚŽŐĂ ƉƌƵǎĂ ŶĂũǀŝƓĞ ƵƌĞĜĞŶ ƐĂǎĞƚĂŬ ŶũĞŶĞ
ƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬĞ ŬŽũĂ ƐĞ ƚĂŬŽ ƐŚǀĂđĞŶĂ ƐǀŽĚŝ Ŷŝ ŵĂŶũĞ Ŷŝ ǀŝƓĞ ŶĞŐŽ ŶĂ ĚĞƚĂůũŶŽ ƌĂnjǀŝũĂŶũĞ ƵŶĂƉƌĞĚ
ƉƌŝŚǀĂđĞŶĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŵƵnjĞũĂ͕ ŶĂ ŽĚƌĂnj Ƶ ŽŐůĞĚĂůƵ ĐĞůŽŬƵƉŶŽŐ ƌĂĚĂ Ƶ ŵƵnjĞũƵ Ƶ ŬŽũĞŵ đĞ ŽĚƌĞĜĞŶŝ
ƉƌŽďůĞŵŝ͕ ŽǀĂŬǀŝ ŝůŝ ŽŶĂŬǀŝ͕ ŝnjďŝũĂƚŝ Ƶ Ɖƌǀŝ ƉůĂŶ ŬĂŽ ŽƐŶŽǀŶŝ Ƶ njĂǀŝƐŶŽƐƚŝ ŽĚ ƉƌŝŚǀĂđĞŶŽŐ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ
ŽŬǀŝƌĂ͘ <ĂŽ ƓƚŽ njŶĂŵŽ͕ ƚŽ ƐƚǀĂƌĂ ƉƌĞƚŚŽĚŶŽ ƉŽŵĞŶƵƚĞ ƉŽƚĞƓŬŽđĞ ƐĂ ŽĚƌĞĜŝǀĂŶũĞŵ njĂ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũƵ
ƐǀŽũƐƚǀĞŶŽŐƉƌĞĚŵĞƚĂƐĂnjŶĂǀĂŶũĂ͘
EĂƐƵƉƌŽƚ ŶĂǀĞĚĞŶŽũ ŶĞŐĂƚŝǀŶŽũ ĚŝƌĞŬƚŝǀŝ͕ ĚƌƵŐĂ ƵŬĂnjƵũĞ ŶĂ ŝƐƉƌĂǀŶƵ ƉŽůĂnjŶƵ ƚĂēŬƵ njĂ
ŵĞƚĂƚĞŽƌŝũƐŬĂƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĂŽŵƵnjĞŽůŽŐŝũŝ͘WŽůĂnjŶĂƚĂēŬĂďŝ͕njĂƉƌĂǀŽ͕ƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚĞũĞnjŝŬŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕
ŽŶĞ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ŬŽũƵ ƚƌĞŶƵƚŶŽ ēŝŶŝ ĐĞůŝŶĂ ƉƌŽďůĞŵĂƚŝŬĞ ŬŽũĂ ƐĞ ƉŽŬƌĞđĞ Ƶ ŵƵnjĞŽůŽƓŬŽũ ůŝƚĞƌĂƚƵƌŝ͘
^ĞŵĂŶƚŝēŬĂĂŶĂůŝnjĂƚŽŐũĞnjŝŬĂđĞŽŵŽŐƵđŝƚŝĚĂƐĞŽĚƌĞĚĞŐƌĂŶŝĐĞŽďůĂƐƚŝƉƌŝůĂŐŽĜĞŶĞƚŽŵũĞnjŝŬƵŝĚĂƐĞ
ƉƌĞĐŝnjŶŽŽƌŝũĞŶƚŝƓĞƵŶũĞŶŽũƚŽƉŽŐƌĂĨŝũŝ͘dĞŬƵƚŽũĐĞůŽǀŝƚŽŽďƵŚǀĂđĞŶŽũŽďůĂƐƚŝŬŽũĂƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂŽďůĂƐƚ
ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ͕ƵƐƉĞƓŶŽđĞŵŽŵŽđŝĚĂƚƌĂŐĂŵŽnjĂƉƌĞĚŵĞƚŽŵƐĂnjŶĂǀĂŶũĂŬĂƌĂƚĞƌŝƐƚŝēŶŝŵ
njĂŶũƵ͘WƌŝƚŽŵ͕ƚƌĞďĂŝŵĂƚŝƵǀŝĚƵƌĂnjůŝŬŽǀĂŶũĞƉƌĞĚŵĞƚĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƵŵĂƚĞƌŝũĂůŶŽŵƐŵŝƐůƵ͕ŶũĞŶŽŐ
ƉƌĞĚŵĞƚĂ Ƶ ĨŽƌŵĂůŶŽŵ ƐŵŝƐůƵ ŝ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ;ŽďũĞŬƚĂͿ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ͘ ϭϲϳ Eŝ Ƶ ŬŽŵ ƐůƵēĂũƵ ƐĞ ŶĞ ŵŽǎĞ
ƉƌŝƐƚĂƚŝ ŶĂ ŝnjĚǀĂũĂŶũĞ ŝnj ƚĞ ŽďůĂƐƚŝ ŶĞŬŽŐ ŶũĞŶŽŐ ĚĞůĂ ŬĂŽ ŽďůĂƐƚŝ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ ƉƌĂǀŽŐ ƉƌĞĚŵĞƚĂ
ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞƉŽƓƚŽƐĞƚĂŬĂǀƉŽƐƚƵƉĂŬ͕ŬĂŬŽƐŵŽǀĞđǀŝĚĞůŝ͕njĂƐŶŝǀĂŶĂĐĞůŽǀŝƚŽŵƌĂƐƵĜŝǀĂŶũƵ͘
KǀĚĞũŽƓǀƌĞĚŝƉŽŐůĞĚĂƚŝŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŽŬŽũŝŵĂũĞƌĞēŝnjƵŐůĂŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞũĂŬŽũĞ
ƐĞŶĂůĂnjĞƵŶũĞŶŽũŽƐŶŽǀŝ͘dŽƐƵ͕ŬĂŽƓƚŽnjŶĂŵŽ͕ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞĨŽƌŵƵůŝƐĂŶĞƉŽŵŽđƵŝnjĂďƌĂŶŝŚƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚ
ŽŬǀŝƌĂ ŝ Ƶ ǀĞnjŝ ƐĂ ƚŝŵ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ŵƵnjĞũĂ ēŝũŝ ũĞ ƉŽƐĞďĂŶ
ƐůƵēĂũƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŝŶĂēŝŶŶũĞŐŽǀŽŐƐŚǀĂƚĂŶũĂ͘DƵnjĞũũĞƵƚŽŵƐůƵēĂũƵƐŚǀĂđĞŶŬĂŽŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĂ͕ƵƐƚƌŽũƐƚǀŽ͕
ƵƐƚĂŶŽǀĂ ŬŽũƵ ŝƐƉƵŶũĂǀĂ Ŷŝnj ĨƵŶŬĐŝũĂ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ƉƌĞĚŵĞƚĞ ŽĚƌĞĜĞŶĞ ŬůĂƐĞ͘ ^ ũĞĚŶĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ƚĂŬŽ
ŝŵĂŵŽŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŝŽƌŐĂŶ͕ĂƐĚƌƵŐĞ͕ŬůĂƐƵƉƌĞĚŵĞƚĂŬŽũŝƐƵƵŽĚŶŽƐƵŶĂŶũĞŐĂƐƉŽůũĂƓŶũŝ͕ŶĂƐƉƌĂŵ
ŬŽũŝŚŵƵnjĞũǀƌƓŝŽĚƌĞĜĞŶĞŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶĞĨƵŶŬĐŝũĞƌĞĂůŝnjƵũƵđŝŶĂƚĂũŶĂēŝŶnjĂĚĂƚŬĞŝĐŝůũĞǀĞƐǀŽũƐƚǀĞŶĞ
njĂ ŝnjĂďƌĂŶŝ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌ ŬŽũŝ ƐĞ ŽďŝēŶŽ ŶĂůĂnjŝ Ƶ ŶũĞŐŽǀŽũ ƐůƵǎďŝ͕ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚ ŶũĞŐŽǀĞ
ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘ŬŽũĞƚĂũŽŬǀŝƌŶĂƵŬĂŝůŝŶũĞŶĞƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͕ƚĂĚĂƐĞƐƵƐƌĞđĞŵŽƐĂƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŝŵ
ƐŚǀĂƚĂŶũĞŵŵƵnjĞũĂ͘DŽǎĞŵŽƉŽƐƚĂǀŝƚŝƉŝƚĂŶũĞĚĂůŝũĞƉƌŝŚǀĂƚĂŶũĞŶĂǀĞĚĞŶŝŚŶĂēŝŶĂƐŚǀĂƚĂŶũĂŵƵnjĞũĂ
njĂŝƐƚĂ ůĞŐŝƚŝŵŶŽ͘ WƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ƚƌĞďĂ ĚĂ ƉƌŝŵĞƚŝŵŽ ĚĂ ũĞ ŵƵnjĞũ ŝƐƚŽƌŝũƐŬĂ ŬĂƚĞŐŽƌŝũĂ͘ /ŵĂ ƐǀŽũ ƉŽēĞƚĂŬ͕
ƉŽĚůĞǎĞƌĂnjůŝēŝƚŝŵƉƌŽŵĞŶĂŵĂƚŽŬŽŵǀĞŬŽǀĂƐǀŽŐƉŽƐƚŽũĂŶũĂƐǀĞĚŽŬŶŝũĞƉŽƉƌŝŵŝŽƐǀŽũĚĂŶĂƓŶũŝŽďůŝŬ
ŬŽũŝƐĞŝƐĂŵŝĚĂůũĞŵĞŶũĂ͕ŵĂŶũĞŝůŝǀŝƓĞǀŝĚůũŝǀŽ͘KēŝŐůĞĚŶĂũĞƐƚǀĂƌĚĂƐĞƚŽŬŽŵĚƵŐĞŵƵnjĞũƐŬĞŝƐƚŽƌŝũĞ
ŵĞŶũĂŽ ŝ ŶĂēŝŶ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŵƵnjĞũĂ͘ KƐŝŵ ƚŽŐĂ͕ ƚƌĞďĂ ƉƌŝŚǀĂƚŝƚŝ ĚĂ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽ
ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ŵƵnjĞũĂ ŶŝũĞ Ŷŝƚŝ ũĞĚŝŶŽ ŵŽŐƵđĞ – ũĞƌ ƉŽƐƚŽũĞ ŝƐƚŽƌŝũƐŬŝ ƉŽƚǀƌĜĞŶŝ ĚƌƵŐŝ ŶĂēŝŶŝ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ
ŵƵnjĞũĂ͕ ŶĂ ƓƚĂ đĞŵŽ ƵŬĂnjĂƚŝ Ƶ ƐůĞĚĞđĞŵ ƉŽŐůĂǀůũƵ – Ŷŝƚŝ ũĞ͕ ƉĂŬ͕ ŶĂũŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŝũĞ͘ ^ ũĞĚŶĞ ƐƚƌĂŶĞ͕
ǀŽĚŝ ŬĂ ŽnjďŝůũŶŝŵ ƚĞŽƌŝũƐŬŝŵ ƉŽƚĞƓŬŽđĂŵĂ͕ Ž ēĞŵƵ ƐŵŽ ŝŵĂůŝ ŵŽŐƵđŶŽƐƚŝ ĚĂ ƐĞ ƵǀĞƌŝŵŽ͕ Ă Ɛ ĚƌƵŐĞ͕
ƉƌŝůŝēŶŽ ƐĞ ŝƐŬŽŵƉƌŽŵŝƚŽǀĂůŽ ƐǀŽũŽŵ ŶĞĂĚĞŬǀĂƚŶŽƓđƵ Ƶ ŶĂƐƚŽũĂŶũŝŵĂ ĚĂ ƐĞ ƌĞƓĞ ŶĂũƚĞǎŝ ŝ ŐŽƌƵđŝ
ƉƌŽďůĞŵŝ ŵƵnjĞũƐŬĞ ƉƌĂŬƐĞ ƉŽǀĞnjĂŶŝ ƐĂ ĚƌƵƓƚǀĞŶŝŵ͕ ŵŝƐĂŽŶŝŵ ŝ ŬƵůƚƵƌŶŝŵ ƉƌŽŵĞŶĂŵĂ yy ǀĞŬĂ͕ Ž
ŬŽũŝŵĂƐŵŽƉŝƐĂůŝƵ/ƉŽŐůĂǀůũƵ͘
WŽƓƚŽ ũĞ͕ ĚĂŬůĞ͕ ŝ ĚĂŶĂƓŶũĞ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽ-ŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ŵƵnjĞũĂ ŝ ƐĂŵ ŵƵnjĞũ
ŝƐƚŽƌŝũƐŬĂŬĂƚĞŐŽƌŝũĂ͕ŽŶĚĂũĞƚĞƓŬŽĚƌǎĂƚŝŐĂƐĞŬĂŽŬŽŶĂēŶŽŐ͖ŶĂƉƌŽƚŝǀ͕ŽŶŽŵŽǎĞ͕ƉĂŝƚƌĞďĂ͕ĚĂďƵĚĞ
ƉŽƚŝƐŶƵƚŽŽĚĚƌƵŐŝŚ͕ĂĚĞŬǀĂƚŶŝũŝŚŝƉůŽĚŽŶŽƐŶŝũŝŚ͘EŝũĞŵƵnjĞũƚĂũŬŽũŝƐĞŵĞŶũĂŽƵƐǀŽũŽũƐƵƓƚŝŶŝƚĂŬŽĚĂ
ũĞ ƚƌĞďĂůŽ ƉƌŽŵĞŶŝƚŝ ŶĂēŝŶ ŶũĞŐŽǀŽŐ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŶĞŐŽ ũĞ ŽŶ͕ Ƶ ƐƚǀĂƌŝ͕ ďŝŽ ƐĂŵŽ ŽďůĂŐĂŶ ĚĞďĞůŽŵ
ůũƵƓƚƵƌŽŵ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŽƚĞŚŶŝēŬŝŚ ĞůĞŵĞŶĂƚĂ ŬŽũĞ ŵŝ ĚĂŶĂƐ͕ ƉƌŝůĂŐŽĜĂǀĂũƵđŝ ŝŚ ŶĂƓĞŵ
ďŝƌŽŬƌĂƚŝnjŽǀĂŶŽŵ ŶĂēŝŶƵ ŵŝƓůũĞŶũĂ͕ ƌĂĚŽ ƐŵĂƚƌĂŵŽ ŶũĞŐŽǀŝŵ ĞƐĞŶĐŝũĂůŶŝŵ ĞůĞŵĞŶƚŽŵ͕ njĂďŽƌĂǀůũĂũƵđŝ
ŶĂ ƚŽ ĚĂ ƐƵ ŽŶŝ ƐĂŵŽ ƐůƵēĂũŶŝ ĞůĞŵĞŶƚŝ͘ EĂƵēŶŝ͕ ŽďƌĂnjŽǀŶŝ͕ ǀĂƐƉŝƚŶŝ͕ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŝ ŝ ƚĞŚŶŝēŬŝ ĂƐƉĞŬƚŝ
ƉŽƐƚĞƉĞŶŽƐƵŶĂƌĂƐƚĂůŝƐŚŽĚŶŽƌĂnjǀŽũƵŶĂƵŬĞŝŽďƌĂnjŽǀĂŶũĂ͕ƓŝƌĞŶũĂƉůĂƚĨŽƌŵĞũĂǀŶŽŐǎŝǀŽƚĂŝŶũĞŐŽǀĞ
ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶĞ ŬŽŵƉůŝŬĂĐŝũĞ͕ ƐǀĞ ĚŽŬ ŶŝƐƵ Ƶ ƉŽƚƉƵŶŽƐƚŝ ƐŽďŽŵ njĂŬůŽŶŝůŝ ƚŽ ƉƌǀŽďŝƚŶŽ ũĞnjŐƌŽ ŬŽũĞ
ǀĞŬŽǀŝŵĂŽĚƌǎĂǀĂŝĚĞŶƚŝƚĞƚŵƵnjĞũĂƵŶũĞŐŽǀŝŵƌĂnjůŝēŝƚŝŵĨŽƌŵĂŵĂŝŽďůŝĐŝŵĂ͘
/ŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽƐŚǀĂƚĂŶũĞŵƵnjĞũĂƐĞŝƐƉŽůũĂǀĂ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ŬƌŽnjƐĂŐůĞĚĂǀĂŶũĞŶũĞŐŽǀŝŚnjĂĚĂƚĂŬĂŝ
ĐŝůũĞǀĂ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ƉŽƚƌĞďĞ ŝnjĂďƌĂŶŽŐ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŽŐ ŽŬǀŝƌĂ ŬŽũŝ ŵƵnjĞũ ŶĂǀŽĚŶŽ ƚƌĞďĂ ĚĂ ŝƐƉƵŶũĂǀĂ͘

ϭϲϳ
sŝƓĞŽƚŽŵĞƵƉŽŐůĂǀůũƵy/͘

ϯϱ
WŽƓƚŽũĞŵƵnjĞũŝƉĂŬŝƐƚŽƌŝũƐŬĂŬĂƚĞŐŽƌŝũĂ͕ƚƌĞďĂůŽďŝƉŽĚƐĞƚŝƚŝŶĂƚŽĚĂƵǀƌĞŵĞŬĂĚĂũĞŶĂƐƚĂũĂŽƵƐǀŽŵ
ƉƌǀŽďŝƚŶŽŵŽďůŝŬƵǀĞđŝŶĂƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚŽŬǀŝƌĂŝůŝũŽƓŶŝũĞƉŽƐƚŽũĂůĂ͕ŝůŝƐĞƚĞŬŶĂůĂnjŝůĂƵƉŽēĞƚŶŽŵƐƚĂŶũƵ
;ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ƉŽũĞĚŝŶĞŶĂƵēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞŬŽũĞƐƵŬĂƐŶŝũĞĂŶŐĂǎŽǀĂŶĞĂůŝƐƵŝĚĂŶĂƐƉƌŝƐƵƚŶĞƵŵƵnjĞũƐŬŽũ
ƉƌĂŬƐŝ͕njĂƚŝŵƉƌŽƐǀĞƚŶĂĚĞůĂƚŶŽƐƚƵƉƵŶŽŵnjŶĂēĞŶũƵƚĞƌĞēŝŝůŝƉŽƉƵůĂƌŝnjĂĐŝũĂŬƵůƚƵƌĞͿŝůŝŝŵũŽƓƵǀĞŬŶŝũĞ
ďŝŽƉŽƚƌĞďĂŶŵƵnjĞũnjĂƌĞůĂŝnjĂĐŝũƵƐǀŽũŝŚĐŝůũĞǀĂ;ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ƓŬŽůƐƚǀŽŬŽũĞũŽƓƵǀĞŬŶĞƉŽnjŶĂũĞĚĂŶĂƓŶũĞ
ƉƌŝŶĐŝƉĞǀŝnjƵĞůŶŽŐƉŽĚƵēĂǀĂŶũĂͿ͘^ƚŽŐĂ͕ĂŬŽƐĞŵƵnjĞũƉŽũĂǀŝŽƵŝƐƚŽƌŝũƐŬŽũĂƌĞŶŝ͕ŽŶĚĂƚŽŶŝũĞƐŽďnjŝƌŽŵ
ŶĂƚĞƌĞĨĞƌĞŶƚŶĞŽŬǀŝƌĞ͘EŝũĞ͕ĚĂŬůĞ͕njďŽŐŶũŝŚŝŶĞŬĂŽŶũŝŚŽǀŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŝŽƌŐĂŶ͘
dŽ ƐĞŶĂƌŽēŝƚŽũĂƐŶŽŵŽǎĞǀŝĚĞƚŝŶĂƉƌŝŵĞƌƵŶĂƵŬĞŝŶũĞŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂŬŽũĞƐƵ– ŝůŝ
ŶĂƵŬĂŬĂŽĐĞůŝŶĂŝůŝƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ– ĚĂŶĂƐƉƌŝŚǀĂƚĂŶĞ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ŬŽĚEĞƵƐƚƵƉŶŽŐŬĂŽŽŬǀŝƌŝůŝ
ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŽŬǀŝƌŝŝůŝnjĂŵƵnjĞũƵĐĞůŝŶŝŝůŝnjĂƉŽũĞĚŝŶĞƚŝƉŽǀĞŶũĞŐŽǀĞƐƉĞĐŝũĂůŝnjĂĐŝũĞ͘ŽǀŽůũŶŽũĞƉŽĚƐĞƚŝƚŝ
ĚĂƐƵnjďŝƌŬĞŬŽůĞŬĐŝũĂŝůŝŵƵnjĞũĂŶĂƐƚĂũĂůĞƉŽƉƌĂǀŝůƵƌĂŶŝũĞ͕ƉƌĞŶĞŐŽƓƚŽƐƵƐĞŬŽŶƐƚŝƚƵŝƐĂůĞƚƌĞŶƵƚŶŽƵ
ŶũŝŵĂĂŶŐĂǎŽǀĂŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘dĂŬŽ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕njďŝƌŬĞƵŵĞƚŶŝēŬŝŚĚĞůĂŶĂƐƚĂůŝŚŵŶŽŐŽƉƌĞŶĞŐŽ ƓƚŽƐĞ
ƉŽũĂǀŝůĂ ŝƐƚŽƌŝũĂ ƵŵĞƚŶŽƐƚŝ ŬĂŽ ŶĂƵēŶĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ēŝũĂ ũĞ ƉƌǀĂ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝēŶĂ ŵĂŶŝĨĞƐƚĂĐŝũĂ ďŝůŽ
sŝŶŬĞůŵĂŶŽǀŽ ;tŝŶĐĞůŵĂŶŶͿ ĚĞůŽ ŝnj ϭϳϲϰ͘ ŐŽĚŝŶĞ͘ ϭϲϴ /ŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĞ njĂ ĂŶƚŝŬƵ ƐĞ ƚƌĂŶƐĨŽƌŵŝƐĂůŽ Ƶ
ĂƌŚĞŽůŽŐŝũƵ ŬĂŽ ŶĂƵŬƵ ŬĂĚĂ ũĞ ͣŶĞŵŝŶŽǀŶŽƐƚ ŵĞƚŽĚŝēŶŽŐ ƵƌĞĜĞŶũĂ ΀͘͘͘΁ njďŝƌŬŝ ƉƌŝŵŽƌĂůĂ ŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌĞ
ĂŶƚŝŬĞ ĚĂ ŝnjƌĂĚĞ ƐŝƐƚĞŵ ŬůĂƐŝĨŝŬĂĐŝũĞ͞ njďŝƌŬŝ͘ ϭϲϵ ƚŶŽůŽƓŬĞ njďŝƌŬĞ͕ ŬŽũĞ ƐƵ ŶĂũƉƌĞ ŶĂƐƚĂũĂůĞ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ
ƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬŝŚŬŽůĞŬĐŝũĂĂƵǀĞnjŝƐĂƓŝƌĞŶũĞŵŐĞŽŐƌĂĨƐŬŽŐŚŽƌŝnjŽŶƚĂ͕ŶĂƐƚĂũĂůĞƐƵŵŶŽŐŽƉƌĞŶĞŐŽƓƚŽũĞ
Ƶ ĚƌƵŐŽũ ƉŽůŽǀŝŶŝ y/y ǀĞŬĂ ƉŽēĞůĂ ĚĂ ƐĞ ŬŽŶƐƚŝƚƵŝƓĞ ĞƚŶŽůŽŐŝũĂ ŬĂŽ ƐĂŵŽƐƚĂůŶĂ ŶĂƵēŶĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘ ϭϳϬ
WŽēĞƚĂŬ ƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬŝŚ ŬŽůĞŬĐŝũĂ ƉƌŝƉĂĚĂ ĞƉŽŚŝ ƌĞŶĞƐĂŶƐĞ ŬĂĚĂ ƐƵ ƉƌŝƌŽĚŶĞ ŶĂƵŬĞ ƚĞŬ ŶĂƐƚĂũĂůĞ͘ ϭϳϭ
ƚŶŽŐƌĂĨƐŬĞ njďŝƌŬĞ ŶĂƐƚĂůĞ Ƶ y/y ǀĞŬƵ ŶĂ ŽƐŶŽǀƵ ƌŽŵĂŶƚŝnjŵŽŵ ƉƌŽďƵĜĞŶŽŐ ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ njĂ
ŶĂĐŝŽŶĂůŶƵŬƵůƚƵƌƵnjĂƉŽēŝŶũƵĞƚŶŽŐƌĂĨŝũƵŬĂŽŶĂƵēŶƵĚŝƐĐŝƉůŝŶƵ͘/ƐƚŽƌŝũĂŵĂƚĞƌŝũĂůŶĞŬƵůƚƵƌĞƐĞŝnjĚǀŽũŝůĂ
ŬĂŽ njĂƐĞďŶĂ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬĂ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ ƚĞŬ Ƶ ŶĂƓĞ ǀƌĞŵĞ͕ ϭϳϮ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ Ƶ ŶũĞŶŽ ƉŽůũĞ ƉƌĞĚŵĞƚŶŝŚ
ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂƉƌŽĚƌůŝƐƵǀĞđƉŽůŽǀŝŶŽŵy/yǀĞŬĂ ƵŐůĂǀŶŽŵŵƵnjĞũŝ͘ ϭϳϯ
sĞđ ŝ ŝnj ŽǀŽŐ ƉŽǀƌƓŶŽŐ ƉƌĞŐůĞĚĂ ƉƌŽŝƐƚŝēĞ ĚĂ ũĞ ŶĞǀĞƌŽǀĂƚŶŽ ĚĂ ƐƵ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝ ŽŬǀŝƌŝ Ƶ ǀŝĚƵ
ƉŽũĞĚŝŶŝŚƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ŬŽũŝƵƚƌĞŶƵƚŬƵŶĂƐƚĂũĂŶũĂŵƵnjĞũƐŬŝŚnjďŝƌŬŝŝůŝũŽƓƵǀĞŬŶŝƐƵƉŽƐƚŽũĂůŝ
ŝůŝ ƐƵ ƐĞ ŶĂůĂnjŝůŝ Ƶ njĂēĞƚŬƵ͕ ŵŽŐůŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƚŝ ēŝŶŝůĂĐ ŬŽũŝ ŐĞŶĞƚƐŬŝ͕ ƚĞůĞŽůŽƓŬŝ ŝ ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬŝ ƵƐůŽǀůũĂǀĂ
ŶĂƐƚĂŶĂŬ njďŝƌŬŝ ŝ ƓƚŽ ƐĞ ĚĂŶĂƐ ƐƵŐĞƌŝƓĞ ƐĂ ƐƚĂŶŽǀŝƓƚĂ ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽŐ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŵƵnjĞũĂ͘ EĞƓƚŽ ƓƚŽ ũĞ
ŶĂƐƚĂůŽ ŬĂƐŶŝũĞ ŶŝũĞ ŵŽŐůŽ ĚĂ ƐƚǀŽƌŝ ŽŶŽ ƓƚŽ ũĞ ŶĂƐƚĂůŽ ƌĂŶŝũĞ͕ ƵƉƌĂǀŽ ƐƵƉƌŽƚŶŽ͕ ƐůŽďŽĚŶŽ ƐĞ ŵŽǎĞ
ƉƌŝŚǀĂƚŝƚŝĚĂũĞŽŶŽƌĂŶŝũĞĚŽƉƌŝŶĞůŽƵŝnjǀĞƐŶŽũŵĞƌŝŶĂƐƚĂũĂŶũƵŽŶŽŐĂƓƚŽũĞŬĂƐŶŝũĞ͘
EĂ ĞƚĂƉŝ ĨŽƌŵŝƌĂŶũĂ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚ ŶĂƵŬĂ͕ ŝƐƚŽƌŝũƐŬŝŚ ŝůŝ ŶĞŬŝŚ ƉƌŝƌŽĚŶŝŚ͕ ŬŽũĞ ƐƵ ŶĂũēĞƓđĞ
njĂƐƚƵƉůũĞŶĞ Ƶ ŵƵnjĞũŝŵĂ ŬĂŽ ƓƚŽ ƐƵ njŽŽůŽŐŝũĂ͕ ďŽƚĂŶŝŬĂ͕ ŵŝŶĞƌĂůŽŐŝũĂ͕ ŽƐŶŽǀŶŝ ƐĂnjŶĂũŶŝ ŶĂƉŽƌ ũĞ
ƵƐŵĞƌĞŶ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ŶĂƌĞŐŝƐƚƌŽǀĂŶũĞƉŽũĂǀĂƵŽŬǀŝƌƵŽďůĂƐƚŝƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝƵŬŽũƵƐĞƉƌŽĚŝƌĞ͕ŶĂŶũŝŚŽǀŽ
ŽƉŝƐŝǀĂŶũĞ ŝ ƉŽŬƵƓĂũĞ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĞ͘ hƉƌĂǀŽ ƐĞ ŶĂ ŽǀŽũ ĞƚĂƉŝ ŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌƐŬĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ ƐƵƐƌĞđĞ ƐĂ
ƐĂnjŶĂũŶŝŵŝŶƚĞŶĐŝũĂŵĂ ŶĂƵŬĂƵŶĂƐƚĂŶŬƵƉŽƓƚŽƐĞƐĂŬƵƉůũĂŶũĞĞŬƐƉŽŶĂƚĂŵŽŐůŽƐŵĂƚƌĂƚŝƉƌĞĚŵĞƚŶŽŵ
ĨŽƌŵŽŵ ŝŶǀĞŶƚĂƌŝƐĂŶũĂ ƉŽũĂǀĂ͕ ŝnjůĂŐĂŶũĂ ĞŬƐƉŽŶĂƚĂ ĂŶĂůŽŐŽŶŽŵ ŽƉŝƐĂ ;ƵŵĞƐƚŽ ĚĂ ƐĞ ŽƉŝƐƵũĞ –
ƉŽŬĂnjŝǀĂŶŽ ũĞͿ Ă ŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌƐŬĞ njďŝƌŬĞ ƉŽƐĞďŶŝŵ ŶĂēŝŶŽŵ ŵĂƚĞƌŝũĂůŶĞ ƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĞ͘ KǀĂ
ƉŽĚƵĚĂƌŶŽƐƚ ƐĞ ŶĂƌŽēŝƚŽ ũĂƐŶŽ ŵŽǎĞ ǀŝĚĞƚŝ Ƶ ƉĞƌŝŽĚƵ ďƵĜĞŶũĂ ŚƵŵĂŶŝƐƚŝēŬŝŚ ŝ ƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬŝŚ
ŝŶƚĞƌĞƐŽǀĂŶũĂ Ƶ ys/ ŝ ys// ǀĞŬƵ ŬĂĚĂ ũĞ ǀĞůŝŬƵ ŝŶǀĞŶƚĂƌŝnjĂĐŝũƵ ƐǀĞƚĂ͕ ŽƉŝƐŶƵ ŝ ŝŬŽŶŽŐƌĂĨƐŬƵ͕ ƉƌĂƚŝŽ
ŽŐƌŽŵĂŶ ƌĂnjǀŽũ ŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌƐƚǀĂ͘ ϭϳϰ dŽ͕ ŝƉĂŬ͕ ŶĞ njŶĂēŝ ĚĂ ƐƵ njďŝƌŬĞ Ƶ ƚŽ ǀƌĞŵĞ ŶĂƐƚĂũĂůĞ ŬĂŽ
ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŝŽƌŐĂŶŝƉŽēĞƚĂŬĂƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚŶĂƵŬĂŬŽũĞƐƵƐĞƚĞŬƚĂĚĂĨŽƌŵŝƌĂůĞ͘EĂũǀŝƓĞƓƚŽŵŽǎĞũĞ
ĚĂ ƐĞ ƉƌŝŚǀĂƚŝ ĚĂ ƐƵ ƉƌǀŽďŝƚŶŝ ƉŽƐƚƵƉĐŝ ŶŽǀŽŶĂƐƚĂůŝŚ ŶĂƵŬĂ ŝ ŬŽůĞŬĐŝŽŶĂƌƐŬĂ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ ƉƌǀŽďŝƚŶŝŚ

ϭϲϴ
>͘ĞŶŽŝƐƚ͕Musées et͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϮϮ͖'͘ĂnjŝŶ͕Le Temps des Musées͕>ŝğŐĞ͕ϭϵϲϳ͕Ɛ͘ϭϲϰ͕ŶĂnjŝǀĂsŝŶŬĞůŵĂŶĂͣůĞƉƌĞŵŝĞƌŚŝƐƚŽƌŝĞŶĚ͛ĂƌƚĚĞƐ
ƚĞŵƉƐŵŽĚĞƌŶĞƐ͘͞
ϭϲϵ
s͘'͘ŚŝůĚĞ͕WŽƐƚħƉĂĂƌĐŚĞŽůŽŐŝĂ͕tĂƌƐnjĂǁĂ͕Ɛ͘ϮϬ͘
ϭϳϬ
hƉŽƌĞĚŝƚŝ͗t͘^ĐŚŵŝĚƚ͕t͘<ŽƉƉĞƌƐ͕Völker und Kulturen͕ĚĞŽϭ͗Gesellschaft und Wirtschaft der Völker͕ZĞŐĞŶƐďƵƌŐ͕ϭϵϮϰ͕Ɛ͘ϮϱŝƐůĞĚĞđĞ͕
ŶĂŐůĂƓĂǀĂ͕ŝnjŵĞĜƵŽƐƚĂůŽŐ͕ƵůŽŐƵŵƵnjĞũĂƵŽďůŝŬŽǀĂŶũƵĞƚŶŽůŽŐŝũĞ͖K͘ZŝĐŚƚĞƌ͕Ueber.͕͘͘ibid͕͘ƚ͘Ϯ͕Ɛ͘ ϭϵϳ͕ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞĚĂƐƵĞƚŶŽůŽƓŬŝŵƵnjĞũŝ
ƉŽƌĂnjǀŽũƵŝƐƉƌĞĚŶĂƵēŶĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞĞƚŶŽůŽŐŝũĞŬŽũĂƚĞŬƐĂĚĂ;ƵĂƵƚŽƌŽǀŽǀƌĞŵĞͿƐƚŝēĞĂŬĂĚĞŵƐŬŝƌĂŶŐ͘
ϭϳϭ
W͘:͘W͘tŚŝƚĞŚĞĂĚ͕Museum in the History of Zoology͕͕͕DƵƐĞƵŵƐ:ŽƵƌŶĂů͕͟ƚ͘ϳϬ͕ϭϵϳϬ͕ďƌ͘Ϯ–ϯ͕Ɛ͘ϱϭ͘
ϭϳϮ
<͘ DĂũĞǁƐŬŝ͕ Historia kultury materialnej͕ ͕͕<ǁĂƌƚĂůŶŝŬ ,ŝƐƚŽƌŝŝ <ƵůƚƵƌLJ DĂƚĞƌŝĂůŶĞũ͕͟ ŐŽĚŝƓŶũĂŬ ϭ͗ ϭϵϱϯ͕ ďƌ͘ ϭ–Ϯ͘ hƉŽƌĞĚŝƚŝ͕ ƚĂŬŽĜĞ͕
ŵĂƚĞƌŝũĂůĞŝnjĚŝƐŬƵƐŝũĞŶĂƉůĞŶĂƌŶŽŵnjĂƐĞĚĂŶũƵKĚƐĞŬĂ/ƌƵƓƚǀĞŶŝŚEĂƵŬĂWEϮ͘//ϭϵϱϱ͘ŐŽĚŝŶĞ͕ŽďũĂǀůũĞŶĞƵͣ<ǁĂƌƚĂůŶŝŬ,ŝƐƚŽƌŝŝ<ƵůƚƵƌLJ
DĂƚĞƌŝĂůŶĞũ͘͞'ŽĚŝƓŶũĂŬϯ͗ϭϵϱϱ͕ďƌ͘ϯ͘
ϭϳϯ
K͘>ĂƵĨĨĞƌ͕Moriz Heyne und die archäologischen Grundlagen der historischen Museen͕͕͕DƵƐĞŵƐŬƵŶĚĞ͕͟ƚ͘Ϯ͕ϭϵϬϲ͘ZĞnjƵůƚĂƚƚŽŐĂũĞ͕ŶĂ
ƉƌŝŵĞƌ͕ēĂƐŽƉŝƐͣŶnjĞŝŐĞƌĨƺƌ<ƵŶĚĞĚĞƌĚĞƵƚƐĐŚĞŶsŽƌnjĞŝƚ͘KƌŐĂŶĚĞƐ'ĞƌŵĂŶŝƐĐŚĞŶEĂƚŝŽŶĂůŵƵƐĞƵŵƐ͕͞EƺƌŶďĞƌŐ͕ϭϴϱϯ͘
ϭϳϰ
hƉŽƌĞĚŝƚŝŽƚŽŵĞ͗t͘'ůƵnjŝŷƐŬŝ͕WŽũħĐŝĞ͕͘͘͘ibid.

ϯϲ
ŵƵnjĞũĂ ŝŵĂůŝ ƐǀŽũ ƉŽēĞƚĂŬ Ƶ ŝƐƚŽŵ ŝnjǀŽƌƵ ŝ njĂŚǀĂůũƵũƵđŝ ƚŽŵĞ ƐƵ ũĞĚŶĂ ĚƌƵŐƵ ŽďƵŚǀĂƚĂůĞ ŝ
ƵƉŽƚƉƵŶũĂǀĂůĞ͘ dŽ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ͕ ŶŝũĞ ƚƌĂũĂůŽ ĚƵŐŽ ŝ ŽŐƌĂŶŝēĂǀĂůŽ ƐĞ ƐĂŵŽ ŶĂ ƉŽēĞƚŶƵ ĞƚĂƉƵ ƌĂnjǀŽũĂ
ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕ŶĂĞƚĂƉƵŝŶǀĞŶƚĂƌŝnjĂĐŝũĞ͕ŽƉŝƐŝǀĂŶũĂŝƉŽēĞƚŶĞƐŝƐƚĞŵĂƚŝnjĂĐŝũĞ͘EĂũďŽůũŝĚŽŬĂnjnjĂ
tŽ ũĞ ĚĂ ŵĂ ŬĂŬŽ ƐƵ ŵƵnjĞũŝ ŶĂ ƐǀŽũ ŶĂēŝŶ ƵǀĞŬ ĚĞůŽǀĂůŝ njĂũĞĚŶŽ ƐĂ ŶĂƵŬŽŵ͕ ŝƉĂŬ ƐƵ ƐĞ ĚŽ ŬƌĂũĂ ys///
ǀĞŬĂ ƵǀĞŬ ǀŽĚŝůŝ ƐŽƉƐƚǀĞŶŝŵ ƉƌŝŶĐŝƉŝŵĂ ŬŽũŝ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƉŽēĞƚĂŬ ƐƉŽnjŶĂǀĂŶũĂ ƐǀŽũƐƚǀĞŶ ŝ ƌĂnjůŝēŝƚ ŽĚ
ŽďƌĂnjŽǀĂŶŽŐ͕ njĂ ŶĂƵŬƵ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŽŐ ƐŝƐƚĞŵĂ ƐĂnjŶĂŶũĂ͘ KǀŽ ƉŝƚĂŶũĞ đĞ ŽƉƓŝƌŶŝũĞ ďŝƚŝ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶŽ Ƶ
ŶĂƌĞĚŶŽŵƉŽŐůĂǀůũƵ͘
^ĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ŵƵnjĞũĂ ũĞ ƉƌĞŽǀůĂĚĂůŽ ƚĞŬ Ƶ y/y ǀĞŬƵ ŬŽũŝ ũĞ ďŝŽ ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŝ ŝ
ƉŽnjŝƚŝǀŝƐƚŝēŬŝ ƵƐŵĞƌĞŶ ŝ ƓƚŽ ƐĞ͕ Ɛ ũĞĚŶĞ ƐƚƌĂŶĞ͕ ŝƐƉŽůũĂǀĂůŽ ŶĂ ĞŬƐƚƌĞŵĂŶ ŶĂēŝŶ Ƶ ƵǀĞƌĞŶũƵ ĚĂ ƐƵ
ƚĂŬŽnjǀĂŶŝŶĂƵēŶŝŵƵnjĞũŝ͕ƐůŝēŶŽŬĂŽŝďŝďŝůŽƚĞŬĞ͕ĚƵǎŶŝĚĂƐůƵǎĞŝƐŬůũƵēŝǀŽŶĂƵĐŝŝŶĂƵēŶŝĐŝŵĂ ϭϳϱ – ĂŶĂ
ƵŵĞƌĞŶ ŶĂēŝŶ Ƶ ƉƌĞŵŝƐŝ ĚĂ ũĞ njĂĚĂƚĂŬ ŵƵnjĞũĂ ƚĂŬŽĜĞ ͣĚĞŶ ĂƵƐƚĂŶĚ ĚĞƐ ŵĞŶƐĐŚůŝĐŚĞŶ tŝƐƐĞŶƐ
ĚĂƌnjƵůĞŐĞŶ͘͞ ϭϳϲ ͣĚĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀŝ ƐƚĂŶũĞ ůũƵĚƐŬŽŐ njŶĂŶũĂ͘͞ EĂ ƚŽũ ŽƐŶŽǀŝ͕ ŬĂŽ ŝ Ƶ ǀĞnjŝ ƐĂ ŽŐƌŽŵŶŝŵ
ƉŽƌĂƐƚŽŵnjďŝƌŬŝ͕ƌŽĚŝůĂƐĞŝĚĞũĂŽƉŽĚĞůŝnjďŝƌŬŝŶĂŝnjůŽǎďĞŶĞ– ĚŽƐƚƵƉŶĞƓŝƌŽũũĂǀŶŽƐƚŝ– ŝƐƚƵĚŝũƐŬĞ͕njĂ
ŶĂƵēŶŝŬĞ;ŐĂƐŝͬŐĂƐƐŝnjƵ&ƌĂŶĐƵƐŬŽũŽŬŽϭϴϯϳ͘ŐŽĚŝŶĞͿ͕ŬŽũĂũĞƉƌǀŝƉƵƚƌĞĂůŝnjŽǀĂŶĂƵWƌŝƌŽĚŶũĂēŬŽŵ
ŵƵnjĞũƵƵ>ŽŶĚŽŶƵϭϴϴϲ͘ŐŽĚŝŶĞĂŬĂƐŶŝũĞŝƵĚƌƵŐŝŵŵƵnjĞũŝŵĂ͘ ϭϳϳ
^ƚĂǀƵŵĞƌĞŶŽŐƐĐŝũĞŶƚŝnjŵĂũĞ͕ŶĂƌĂǀŶŽ͕ŶĂƓĂŽƐǀŽũŽĚƌĂnjƵŶĂēŝŶƵƉƌŝƐƚƵƉĂŵƵnjĞũƐŬŽũŝnjůŽǎďŝ͘
dĂŬŽ ũĞ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ϭϴϵϳ͘ ŐŽĚŝŶĞ 'ƵĚŝ ;'ŽŽĚĞͿ ƉŝƐĂŽ͗ ͣŶ ĞĨĨŝĐŝĞŶƚ ĞĚƵĐĂƚŝŽŶĂů ŵƵƐĞƵŵ ŵĂLJ ďĞ
ĚĞƐĐƌŝďĞĚĂƐĂĐŽůůĞĐƚŝŽŶŽĨĚĞƐĐƌŝƚƉŝǀĞůĂďůĞƐ͕ĞĂĐŚŝůůƵƐƚƌĂƚĞĚďLJĂǁĞůůƐĞůĞĐƚĞĚƐƉĞĐŝŵĞŶ͕͞ ϭϳϴ ƓƚŽƐĞ
ƉŽĚƵĚĂƌĂƐĂƐƚĂŶŽǀŝƓƚĞŵŬŽũĞũĞēĞƚǀƌƚǀĞŬĂŬĂƐŶŝũĞŝnjƌĂnjŝŽ:ĂŬŽď-&ƌŝnjĞŶ;:ĂĐŽď-&ƌŝĞƐĞŶͿ͘'ŽĚŝŶĞϭϵϮϮ͘
ŽŶ ũĞ ŬŽŶƐƚĂƚŽǀĂŽ ĚĂ ͣĞŝŶ ǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞƐ DƵƐĞƵŵ ƐŽůů ΀͘͘͘΁ ĞŝŶĞŵ logisch ΀ƉŽĚǀƵŬĂŽ s͘ '͘΁
ŐĞďŝůĚĞƚĞŶ͕ ĂŶƐĐŚĂƵůŝĐŚĞŶ >ĞŚƌďƵĐŚĞ ŐůĞŝĐŚĞŶ͘͞ ϭϳϵ ͣŶĂƵēŶŝ ŵƵnjĞũ ƚƌĞďĂ ĚĂ ΀͘͘͘΁ ďƵĚĞ ŶĂůŝŬ ůŽŐŝēŶŽ
΀ƉŽĚǀƵŬĂŽs͘'͘΁ƐƚƌƵŬƚƵƌŝƌĂŶŽŐ͕ƉƌĞŐůĞĚŶŽŐƵĚǎďĞŶŝŬĂ͘͞aŝƌŽŬĂƉƵďůŝŬĂũĞďŝůĂƵǀĞĚĞŶĂƵƚĂũŶĞnjŶĂŶũĂ
ͣĚƵƌĐŚ njĂŚůƌĞŝĐŚĞ ĐŚƌŽŶŽůŽŐŝƐĐŚĞ dĂďĞůůĞŶ ΀͘͘͘΁͕ hĞďĞƌƐŝĐŚƚƐ- ƵŶĚ &ƵŶĚŬĂƌƚĞŶ͕ 'ƌƵƉƉĞŶ- ƵŶĚ
ŝŶnjĞůnjĞŝĐŚŶƵŶŐĞŶ͘͞ ϭϴϬ ͣďƌŽũŶŝŵ ŚƌŽŶŽůŽƓŬŝŵ ƚĂďĞůĂŵĂ ΀͘͘͘΁͕ ŽƉƓƚŝŵ ŵĂƉĂŵĂ ŝ ŵĂƉĂŵĂ ŶĂůĂnjŝƓƚĂ͕
ŐƌƵƉŶŝŵŝƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŵĐƌƚĞǎŝŵĂ͘͞
KǀĂŬǀĞ ŝĚĞũĞ ƐƵ ƉƌŽƉĂŐŝƌĂŶĞ ƵŐůĂǀŶŽŵ Ƶ ƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬŽũ ŵƵnjĞũƐŬŽũ ƉƌĂŬƐŝ Ăůŝ ƐƵ ƉƌŽĚŝƌĂůĞ ŝ ŶĂ
ƚĞƌĞŶŝƐƚŽƌŝũƐŬĞŝƵŵĞƚŶŝēŬĞŵƵnjĞũƐŬĞƉƌĂŬƐĞ͘ĂƉƌĂǀŽ͕'ŝůŵĂŶ;'ŝůŵĂŶŶͿũĞϭϵϬϲ͘ŐŽĚŝŶĞďŝŽŽƚǀŽƌĞŶŽ
ƉƌŽƚŝǀƉƌŝŵĞŶĞ'ƵĚŝũĞǀĞŝĚĞũĞƵƵŵĞƚŶŝēŬŽũŵƵnjĞũƐŬŽũƉƌĂŬƐŝ͕ƉƌĞŽŬƌĞđƵđŝŶũĞŶƐŵŝƐĂŽ͗ͣ͘͘͘ĂŵƵƐĞƵŵ
ŽĨĂƌƚ΀ŝƐ΁ĂĐŽůůĞĐƚŝŽŶŽĨŽďũĞĐƚƐǁŝƚŚŝŶƚĞƌƉƌĞƚŝǀĞůĂďĞůƐ͞ŝnjĂŚƚĞǀĂũƵđŝĚĂŵƵnjĞũƵŵĞƚŶŽƐƚŝďƵĚĞͣƌĂũ
ŝŵĂŐŝŶĂĐŝũĞ͞ ϭϴϭ ĚŽŬŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽĞĚĞŬĂŵ;ĞĚĞŬĂŵͿƐůĞĚĞđŝŵƌĞēŝŵĂŽĐĞŶũƵũĞƐŝƚƵĂĐŝũƵƵŐĂůĞƌŝũĂŵĂ͗
ͣ͘͘͘ EŽĐŚ ƐŝŶĚ ĚŝĞ ŵŽĚĞƌŶĞŶ 'ĞŵćůĚĞŐĂůĞƌŝĞŶ ƵŶĚ ^ŬƵůƉƚƵƌƐĂŵŵůƵŶŐĞŶ ŐĞǁƂŚŶůŝĐŚ ŶĂĐŚ ŚŝƐƚŽƌŝĐŚ-
ƐLJƐƚĞŵĂƚŝƐĐŚĞŶWƌŝŶnjŝƉŝĞŶŐĞŽƌĚŶĞƚ͘͞ ϭϴϮ ͣDŽĚĞƌŶĞƵŵĞƚŶŝēŬĞŐĂůĞƌŝũĞŝnjďŝƌŬĞƐŬƵůƉƚƵƌĂũŽƓƐƵŽďŝēŶŽ
ƵƌĞĜĞŶĞƉƌĞŵĂŝƐƚŽƌŝũƐŬŽ-ƐŝƐƚĞŵĂƚƐŬŝŵƉƌŝŶĐŝƉŝŵĂ͘͞dĂŬŽũĞŽƐƚĂůŽŝĚŽĚĂŶĂƐ͘
^ůŝēŶŽƐĞŝaǀŝƚĞƌŝŶŐ;^ĐŚǁŝĞƚĞƌŝŶŐͿ͕ƵǀĞnjŝƐĂWĞƐůĞƌŽǀŝŵ;WĞƐƐůĞƌͿƉƌŽũĞŬƚŽŵ ϭϴϯ ŝnjϭϵϭϰ͘ŐŽĚŝŶĞ͕
ŝnjũĂƐŶŝŽƉƌŽƚŝǀƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽŐŶĂēŝŶĂƐŚǀĂƚĂŶũĂŝnjůŽǎďĞŶŽƐƚŝƵŝƐƚŽƌŝũƐŬŝŵŵƵnjĞũŝŵĂ͘KŶũĞ͕ŶĂŝŵĞ͕ƉŝƐĂŽ͗
ͣ:ĞŵĞŚƌĂůƐŽĚŝĞZĞŬŽŶƐƚƌƵŬƚŝŽŶĞŵ͕DŽĚĞůůĞƵŶĚ<ŽƉŝĞŶ͕ĚŝĞŬĂƌƚŽŐƌĂƉŚŝƐĐŚĞŶƺďĞƌƐŝĐŚƚƐŬĂƌƚĞŶƵŶĚ
ƐƚĂƚŝƐƚŝƐĐŚĞŶ dĂďĞůůĞŶ ĚŝĞ KƌŝŐŝŶĂůĞ ƺďĞƌǁŝĞŐĞŶ͕ ĂƵĨ ĞŝŶ Ƶŵ ƐŽ ƚŝĞĨĞƌĞƐ EŝǀĞĂƵ ǁŝƌĚ ĚĂƐ DƵƐĞƵŵ
ŚĞƌĂŐďĞĚƌƺĐŬƚ΀͘͘͘΁ƵĨĚŝĞƐĞtĞŝƐĞůćƐƐƚƐŝĐŚĨƺƌũĞĚĞǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞŝƐnjŝƉůŝŶƵŶĚ,ŝůĨƐĚŝƐnjŝƉůŝŶĞŝŶ
ƐŽŐĞŶĂŶŶƚĞƐ DƵƐĞƵŵ ďĂƵĞŶ͕ ĚĂƐ ŶŝĐŚƚ ĞŝŶŵĂů ŵĞŚƌ ĂůƐ >ĞŚƌŵŝƚƚĞůƐĂŵŵůƵŶŐ ŐĞŶĂŶŶƚ njƵ ǁĞƌĚĞŶ
ǀĞƌĚŝĞŶƚ͘ ŝĞ /ŶŚĂůƚ ĞŝŶĞƐ ƐŽůĐŚĞŶ DƵƐĞƵŵƐ ďĞƐƚĞŚƚ ŶƵƌ ŶŽĐŚ ĂƵƐ ĚĞŵ /ůůƵƐƚƌĂƚŝŽŶƐŵĂƚĞƌŝĂů ĞŝŶĞƐ
ƵĐŚĞƐ͕ ĚĂƐ ŝŶĨŽůŐĞ ĚĞƐ ĨĞŚůĞŶĚĞƐ ƵĐŚƚĞdžƚĞƐ ĞŝŶĞ ŐĂŶnj ŽďĞƌĨůćĐŚůŝĐŚĞ ŶƐĐŚĂƵƵŶŐ ǀŽŶ ŐĞǁŝƐƐĞŶ
ǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞŶZĞƐƵůƚĂƚĞŶƵŶĚƌďĞŝƚƐǁĞŝƐĞŶǀĞƌŵŝƚƚĞůƚ͖ĚŝĞǀŝĞůŝŶƐƚƌƵŬƚŝǀĞƌƵŶĚǀŽƌĂůůĞŵďŝůůŝŐĞƌ
ĚƵƌĐŚ ĞŝŶĞŶ ĞŝƚƵŶŐƐĂƌƚŝŬĞů ƉŽƉƵůĂƌŝƐŝĞƌƚ ǁĞƌĚĞŶ͘ ŝĞ ƵƐĨƺŚƌƵŶŐĞŶ ĚĞƌĂƌƚŝŐĞŶ /ĚĞĞŶ͕ ĚŝĞ ĚƵƌĐŚ

ϭϳϱ
dĂŬŽ ũĞ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ϭϴϳϴ͘ ŐŽĚŝŶĞ ƐŵĂƚƌĂŽ aůĞŐĞů ;^ĐŚůĞŐĞůͿ͕ ĚŝƌĞŬƚŽƌ ƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬŽŐ ŵƵnjĞũĂ Ƶ >ĂũĚĞŶƵ ;ƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͗ K͘ &ŝŶƐĐŚ͕ Das Reich-
Musem für Naturgeschichte in Leiden und seine Umgestattung in ein Ideal-Museumi͕͕͕DƵƐĞŵƐŬƵŶĚĞ͕͟ƚ͘Ϯ͘ϭϵϬϲ͕Ɛ͘ϯϳͿ͘
ϭϳϲ
t͘͘,ŽLJůĞ͕Die Vorbildung eines ;useumsdirektors͕͕͕DƵƐĞƵŵƐŬƵŶĚĞ͕͟ƚ͘Ϯ͕ϭϵϬϲ͕Ɛ͘ϭϴϯ͘
ϭϳϳ
'͘ĂnjŝŶ͕Le Temps͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘Ϯϲϯ͘
ϭϳϴ
'͘͘'ŽŽĚĞ͕The Museum of the Futureͣ͘ŶƵĂůZĂƉŽƌƚŽĨƚŚĞh͘^͘EĂƚŝŽŶĂůDƵƐĞƵŵĨŽƌϭϴϵϳ͕͞ĚĞŽϮ͕Ɛ͘Ϯϰϵ͖Đŝƚ͘ŝnj͗͘:͘'ŝůŵĂŶŶ͕Goode’s
Formula͕͕͕DƵƐĞƵŵƐŬƵŶĚĞ͕͟ƚ͘Ϯ͕ϭϵϬϲ͕Ɛ͘ϲϳ͘
ϭϳϵ
<͘,͘:ĂĐŽď-&ƌĞŝƐĞŶ͕Die Museumstechnische͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲϴ͘
ϭϴϬ
Ibid.͕Ɛ͘ϲϳ͘
ϭϴϭ
͘:͘'ŝůŵĂŶŶ͕Goode’s.͕͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϲϴ͘
ϭϴϮ
,͘ĞĚĞŬĂŵ͕Reisestudien͕͕͕DƵƐĞƵŵƐŬƵŶĚĞ͕͟ƚ͘ϭ͕ϭϵϬϱ͕Ɛ͘ϴϱ͘
ϭϴϯ
t͘WĞƐƐůĞƌ͕Die wissenschaftlichen͕͘͘͘ibid.

ϯϳ
ZĂŚŵĞŶ ũĞĚĞƌ DƵƐĞƵŵƐĂƌďĞŝƚ ƐƉƌĞŶŐĞŶ͕ ůŝĞŐĞŶ ausserhabl ΀ƉŽĚǀƵŬĂŽ s͘ '͘΁ ĚĞƌ 'ƌĞŶnjĞŶ ĚĞƐ
ŵƵƐĞŽůŽŐŝƐĐŚ ĂƌƐƚĞůůďĂƌĞŶ͘͞ ϭϴϰ ͣaƚŽ ǀŝƓĞ ƌĞŬŽŶƐƚƌƵŬĐŝũĞ͕ ŵŽĚĞůŝ ŝ ŬŽƉŝũĞ͕ ŬĂƌƚŽŐƌĂĨƐŬĞ ŽƉƓƚĞ ŵĂƉĞ ŝ
ƐƚĂƚŝƐƚŝēŬĞƚĂďĞůĞĚŽŵŝŶŝƌĂũƵŶĂĚŽƌŝŐŝŶĂůŝŵĂ͕ƚĂŬŽƐĞŵƵnjĞũƐŶŝǎĂǀĂnjĂĚƵďůũŝŶŝǀŽ΀͘͘͘΁EĂƚĂũŶĂēŝŶƐĞ
ŵŽǎĞnjĂƐǀĂŬƵŶĂƵēŶƵĚŝƐĐŝƉůŝŶƵŝƉŽŵŽđŶƵĚŝƐĐŝƉůŝŶƵĨŽƌŵŝƌĂƚŝƚĂŬŽnjǀĂŶŝŵƵnjĞũ͕ŬŽũŝŶĞnjĂƐůƵǎƵũĞĚĂƐĞ
ŶĂnjŽǀĞŶŝēŝŵǀŝƓĞŽĚnjďŝƌŬĞƵēŝůĂ͘^ĂĚƌǎŝŶĂƚĂŬǀŽŐŵƵnjĞũĂƐĂƐƚŽũŝƐĞũŽƓƐĂŵŽŽĚƐůŝŬŽǀŶŽŐŵĂƚĞƌŝũĂůĂ
ŬŶũŝŐĞ͕ ŬŽũĂ ƵƐůĞĚ ŵĂŶũŬĂ ŬŶũŝƓŬŽŐ ƚĞŬƐƚĂ ƐĂŽƉƓƚĂǀĂ ƉŽƚƉƵŶŽ ƉŽǀƌƓŶŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ
ƌĞnjƵůƚĂƚĂ ŝ ŶĂēŝŶĂ ƌĂĚĂ͖  EĂǀĞůŝ ƐŵŽ ŽǀĂũ ƉƌŝůŝēŶŽ ŽďŝŵĂŶ ĐŝƚĂƚ ũĞƌ ũĞ ƉƵēĂŶ njĂ ĚĂŶĂƓŶũƵ ŵƵnjĞũƐŬƵ
ƉƌĂŬƐƵƵŬŽũŽũŝŵĂƚŽůŝŬŽͣŵƵnjĞũĂ͞ƐůŝēŶŽŐƚŝƉĂŬŽũŝƐƵƉŽƉƵŶũĞŶŝŝƐŬůũƵēŝǀŽĨŽƚŽŬŽƉŝũĂŵĂ͕ŵŽĚĞůŝŵĂ ŝ
ƚĂďůĂŵĂ͘ EĂƌŽēŝƚŽ ŵŶŽŐŽ ŵĂƚĞƌŝũĂůĂ njĂ ƌĂnjŵŝƓůũĂŶũĞ ƉƌƵǎĂ ƉŽƐůĞĚŶũĂ ƌĞēĞŶŝĐĂ ŽǀŽŐ ĐŝƚĂƚĂ ŝ ƉŽŬƌĞđĞ
ǀĂǎĂŶƉƌŽďůĞŵ͗ƓƚĂũĞ͕ƵƐƚǀĂƌŝ͕ŵƵnjĞũƐŬĂŝnjůŽǎďĂŝĚĂůŝũĞƵƐƚĂŶũƵĚĂŝnjƌĂǎĂǀĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđĞƐĂĚƌǎĂũĞ͘h
ǀĞnjŝ Ɛ ƚŝŵ ƐĞ ƉŽŬƌĞđĞ ŝ ƉŝƚĂŶũĞ ĚĂ ůŝ ũĞ ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ŵƵnjĞũƐŬŽŐ ŝnjůĂŐĂƓƚǀĂ ůĞŐŝƚŝŵŶŽ͘
WŽŵĞŶƵƚĂƉŝƚĂŶũĂđĞďŝƚŝƉƌĞĚŵĞƚŶĂƓŝŚƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂƵƐůĞĚĞđŝŵƉŽŐůĂǀůũŝŵĂ͕ŶĂƌŽēŝƚŽƵyƉŽŐůĂǀůũƵ͘
WƌŽƚŝǀŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽŐŝƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽŐƐŚǀĂƚĂŶũĂŵƵnjĞũĂƐƵŶĞƐĂŵŽƉŽŵĞŶƵƚŝ
ŝƐƚŽƌŝũƐŬŝĂƐƉĞŬƚŝŶĞŐŽŝƚĞŽƌŝũƐŬĞƉŽƐůĞĚŝĐĞŬŽũŝŵĂŽǀŝƐƚĂǀŽǀŝŶĞŵŝŶŽǀŶŽǀŽĚĞ͘
EĂŝŵĞ͕ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽƐŚǀĂƚĂŶũĞŵƵnjĞũĂ͕ŬŽũĞŐĂǀŝĚŝŬĂŽƵƐůƵǎŶŽƐƌĞĚƐƚǀŽŝůŝŽƌŐĂŶƐŽďnjŝƌŽŵ
ŶĂ ƌĂnjŶĞ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶĞ ŽŬǀŝƌĞ ŝ ƐƵƉƌŽƚƐƚĂǀůũĂ ŐĂ ŬůĂƐŝ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŬŽũĂ ũĞ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ŶũĞŐĂ ƐƉŽůũĂƓŶũĂ͕
ĚŽƉƵƓƚĂŵŽŐƵđŶŽƐƚĚĂƐĞnjĂŵŝƐůŝŵƵnjĞũ-ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚŬŽũŝũĞnjĂƚǀŽƌĞŶŶĞƐĂŵŽƉƌŝǀƌĞŵĞŶŽŶĞŐŽŝƐƚĂůŶŽ͕
ŬŽũŝ ũĞ ƉƌĂnjĂŶ ŝ ďĞnj njďŝƌŬŝ ŝ ŬŽũŝ ŶĞ ǀƌƓŝ ƐǀŽũĞ ŽƐŶŽǀŶĞ ĨƵŶŬĐŝũĞ͘ dŽ ďŝ ďŝůĂ njŐƌĂĚĂ ƐĂ ƐǀŽŵ ƚĞŚŶŝēŬŽŵ
ŽƉƌĞŵŽŵ͕ ƉƌĂnjŶŝŵ ŵĂŐĂĐŝŶŝŵĂ ƐƉƌĞŵŶŝŵ ĚĂ ƉƌŝŵĞ njďŝƌŬĞ͕ ƐĂ njǀƵēŶŽ ŝnjŽůŽǀĂŶŝŵ ŝ njĂƚǀŽƌĞŶŝŵ
ŝnjůŽǎďĞŶŝŵ ƐĂůĂŵĂ ŽƉƌĞŵůũĞŶŝŵ ŬĂďŝŶĞƚŝŵĂ ŝ ǀŝƚƌŝŶĂŵĂ Ăůŝ ƉƌĂnjŶŝŵ͕ ũŽƓ ŶĞƉŽƉƵŶũĞŶŝŵ͕ ƐĂ ēŝƚĂǀŝŵ
ƉĞƌƐŽŶĂůŽŵ ŬŽũŝ ēĞŬĂ ĚĂ njĂƉŽēŶĞ ƉŽƐĂŽ Ƶ ƐŬůĂĚƵ ƐĂ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ƉƌĂǀŝůŝŵĂ͕ ƐĂ ĚŝƌĞŬĐŝũŽŵ ŝ
ĂŵĚŝŶŝƐƚƌĂĐŝũŽŵ ŬŽũĂ ƉůĂđĂ ƌĂēƵŶĞ njĂ ƚƌŽƓŬŽǀĞ ŽĚƌǎĂǀĂŶũĂ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĞ͕ ƐĂ ƐƚĂůŶŽŵ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŽŵ
ƐƚƌƵŬƚƵƌŽŵ͘dĂŬǀĂƐŝƚƵĂĐŝũĂũĞŽēŝŐůĞĚŶŽĂƉƐƵƌĚŶĂƐƚĂēŬĞŐůĞĚŝƓƚĂƉƌĂŬƐĞĚƌƵƓƚǀĞŶŽŐǎŝǀŽƚĂ ϭϴϱ ĂůŝŽŶĂ͕
ƉŽƚĞŶĐŝũĂůŶŽ͕ ŝ ĚĂůũĞ ƉŽƐƚŽũŝ ŬĂŽ ůŽŐŝēŬŝ ŵŽŐƵđĂ Ƶ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽŵ ƐŚǀĂƚĂŶũƵ ŵƵnjĞũĂ͘
dĂũŶĂēŝŶƐŚǀĂƚĂŶũĂǀŽĚŝŵƵnjĞũƐĂŵŽŬĂŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŝŵŝƚĞŚŶŝēŬŝŵĂƐƉĞŬƚŝŵĂŬŽũŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵŽƐŶŽǀƵ
njĂ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũƵ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ͘ ^ƚƌƵŬƚƵƌĂ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŝŚ ŝ ƚĞŚŶŝēŬŝŚ ĞůĞŵĞŶĂƚĂ͕ ŽĚŶŽƐŶŽ ŽŶŽ
ƓƚŽ ďŝ ƐĞ ŵŽŐůŽ ŶĂnjǀĂƚŝ ĂƉĂƌĂƚƵƌŽŵ͕ ŵŽǎĞ ďĞnj ƉƌŽďůĞŵĂ ĚĂ ƉŽƐƚŽũŝ – ũĞƌ Ƶ ƚŽŵĞ ŶĞŵĂ ůŽŐŝēŬĞ
ŬŽŶƚƌĂĚŝŬĐŝũĞ – ďĞnj ƌĞĂůŝnjĂĐŝũĞ ƐǀŽũŝŚ ĨƵŶŬĐŝũĂ͕ ŽĚŶŽƐŶŽ ƉŽƚƉƵŶŽ ŽĚǀŽũĞŶŽ ŽĚ ŬůĂƐĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ ŬŽũŝ ďŝ
ƚƌĞďĂůŽĚĂďƵĚƵŽďũĞŬƚŝŶũĞŐŽǀŽƌĚĞůŽǀĂŶũĂ͘hŽƐƚĂůŽŵ͕ůĂŬŽŵŽǎĞŵŽĚĂnjĂŵŝƐůŝŵŽēĞŬŝđ– ĚĂŬůĞ͕ŶĞŬƵ
ĂůĂƚŬƵ– ŬŽũŝƐĂŵŽůĞǎŝƵĨŝŽĐŝĂůŝŶĞƉƌĞƐƚĂũĞĚĂďƵĚĞĂůĂƚ͘
dƵ ďŝƐŵŽ ƐĞ ƐƵƐƌĞůŝ ƐĂ ƉŽƐƚĂǀŬŽŵ ŬŽũĂ ũĞ ƚĞůĞŽůŽƓŬŝ ŽƌŝũĞŶƚŝƐĂŶĂ͕ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽ ƌĞĂůŝnjŽǀĂŶĂ͕
ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŽƐƚƌƵŬƚƵŝƌĂŶĂ͕ƉƌŽƐƚŽƌŶŽƐŝƚƵŝƌĂŶĂŝŽŐƌĂŶŝēĞŶĂ– ĂůŝƐĂĚƌǎŝŶƐŬŝƉƌĂnjŶĂƉŽƓƚŽŶũĞŶƐŵŝƐĂŽ͕
ŬŽũŝũŽũƚĞŬnjďŝƌŬĞƉƌƵǎĂũƵ͕ŶĞďŝďŝŽƌĞĂůŝnjŽǀĂŶ͘ŬŽďŝƚŽďŝŽŵƵnjĞũ͕ŽŶĚĂũĞƚŽƐĂŵŽnjĂƚŽƓƚŽƉŽƐĞĚƵũĞ
ƐǀĞĨŽƌŵĂůŶĞ;ŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶĞ͕ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶĞŝƚĞŚŶŝēŬĞͿŽƐŽďŝŶĞŵƵnjĞũĂ͕ƵŬůũƵēƵũƵđŝŝƉŽnjůĂđĞŶŝŶĂƚƉŝƐ
ͣDƵnjĞũ͞ŶĂƵůĂnjƵ͘^ǀĞƐŶŝƐŵŽ͕ŝƉĂŬ͕ƚŽŐĂĚĂƵƐƚǀĂƌŶŽƐƚŝƚŽŶĞďŝďŝŽŶŝŬĂŬĂǀŵƵnjĞũ͕ēĂŬŶŝnjĂƚǀŽƌĞŶŝ
ŵƵnjĞũ͕ǀĞđďŝŶĂũǀŝƓĞŵŽŐĂŽďŝƚŝŵĂŬĞƚĂƉƌĂǀŽŐŵƵnjĞũĂ͘
dƌĞďĂ ƐĞ͕ ĚĂŬůĞ͕ ƐůŽǎŝƚŝ Ɛ ƚŝŵ ĚĂ ŶŝƐƵ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŝ͕ ƚĞŚŶŝēŬŝ ŝůŝ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŝ ĂƐƉĞŬƚŝ ƚŝ ŬŽũŝ
ŽĚůƵēƵũƵĚĂũĞŶĞƓƚŽŵƵnjĞũŝĚĂnjĂƐůƵǎƵũĞƚĂũŶĂnjŝǀ͘EĂƉƌŽƚŝǀ͕ƚƌĞďĂƉƌŝŚǀĂƚŝƚŝĚĂũĞƚŽŶĞƓƚŽũĞĚŝŶƐƚǀĞŶŽ
ŽŶŽƓƚŽũĞĚŽďŝůŽŽĚƌĞĜĞŶƵŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶƵ ĨƌŽŵƵĂůŝŶŝũĞŶũŽŵĞŶŝƵƐůŽǀůũĞŶŽŶŝƚŝũĞƐĂŶũŽŵŝĚĞŶƚŝēŶŽ͘
dƌĞďĂ͕ƚĂŬŽĜĞ͕ƉƌŝŚǀĂƚŝƚŝĚĂƐĞƚŽŶĞƓƚŽŶĞƐǀŽĚŝŶĂƐĂŵĞŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶĞŝƚĞŚŶŝēŬĞĂƐƉĞŬƚĞ͕ŵĂŬĂŬŽ
ŽŶŝďŝůŝŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŶĞŽƉŚŽĚŶŝ͕ŬĂŽŝĚĂũĞŽĚŶũŝŚƉŽƚƉƵŶŽƌĂnjůŝēŝƚŽ͘hƐŬůĂĚƵƐƚŝŵ͕ƚƌĞďĂĚŽƉƵƐƚŝƚŝ
ĚĂ ũĞ ƚŽ ŶĞƓƚŽ ƓƚŽ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ŵƵnjĞũ Ƶ ĚĂŶĂƓŶũŽũ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽũ ĨŽƌŵŝ ƉƌǀŽďŝƚŶŽ ŵŽŐůŽ ƉŽƐƚŽũĂƚŝ Ƶ
ŶĞŬŽũĚƌƵŐŽũ– ŝůŝďĞnjŶũĞĂŬŽŵƵũĞŽŶĂƐĂŵŽƉƌŝĚŽĚĂƚĂ– ĚĂƐƵŶũĞŐŽǀŝŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶŽƚĞŚŶŝēŬŝĂƐƉĞŬƚŝ
ŶĞŬĂĚĂŵŽŐůŝƌĞƉƌĞnjĞŶƚŽǀĂƚŝĚƌƵŐƵƉŽƐƚĂǀŬƵ ŝŶĂƉƌĞĚĂŬŶĞŐŽƓƚŽũĞƚŽƐůƵēĂũĚĂŶĂƐ͘ƌƵŐĂēŝũĞƌĞēĞŶŽ͕
ƚĂĨŽƌŵĂ ŝƚŝ ĂƐƉĞŬƚŝƐƵƉƌŽŵĞŶůũŝǀŝĞůĞŵĞŶƚŝĚŽŬ ŽŶŽƓƚŽŵƵnjĞũ ũĞƐƚĞ ŽƐƚĂũĞƵǀĞŬŶĞƉƌŽŵĞŶůũŝǀŽŬĂŽ
ƚƌĂũŶŽ ũĞnjŐƌŽ ŝƐƉŽĚ ƉƌŽŵĞŶůũŝǀĞ ƐƉŽůũĂƓŶũŽƐƚŝ͘ KǀĂŬĂǀ ƉƌŝůĂnj ŶĂůĂǎĞ ĚĂ ƐĞ ƉƌŽďůĞŵ ƐŚǀĂƚĂŶũĂ ŵƵnjĞũĂ
ƐĂŐůĞĚĂ ŝnj ŝƐƚŽƌŝũƐŬĞ ƉĞƌƐƉĞŬƚŝǀĞ ŝ ĚĂ ƐĞ njĂŵŝƐůŝŵŽ ŶĂĚ ŶũĞŐŽǀŽŵ ƉƌǀŽďŝƚŶŝŵ ƐŚǀĂƚĂŶũĞŵ ŝnj ǀƌĞŵĞŶĂ
ŬĂĚĂŽŶũŽƓƵǀĞŬŶŝũĞƉŽƐĞĚŽǀĂŽŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŝƐƚĂƚƵƐ͕ĚĂŶĂƓŶũƵŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝŽŶƵŝƚĞŚŶŝēŬƵƐƚƌƵŬƚƵƌƵ͘EĂ
ƚĂũŶĂēŝŶĚŽůĂnjŝŵŽ͕ǀĞƌŽǀĂƚŶŽ͕ĚŽƉŽũŵĂͣēŝƐƚŽŐ͞ŵƵnjĞũĂ͕ŽēĞŵƵđĞǀŝƓĞďŝƚŝƌĞēŝƵƐůĞĚĞđĞŵƉŽŐůĂǀůũƵ͘
ϭϴϰ
:͘^ĐŚǁŝĞƚĞƌŝŶŐ͕Ueber das͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϭϱϴ͘
ϭϴϱ
DĞĜƵƚŝŵ͕ ŬŽĚ ŶĂƐ ƐƵ͕ ŝƉĂŬ͕ ƉŽnjŶĂƚŝ ƐůƵēĂũĞǀŝ ƐƚǀĂƌĂŶũĂ ƚĂŬǀŝŚ ƉƌĂnjŶŝŚ ͣŵƵnjĞũĂ͞ ēŝũĞ njǀĂŶŝēŶŽ ŽƚǀĂƌĂŶũĞ ƵǀĞůŝēĂǀĂũƵ ŝnjůŽǎďĞ ƐĂēŝŶũĞŶĞ ŽĚ
ŽďũĞŬĂƚĂƉŽnjĂũŵůũĞŶŝŚŝnjĚƌƵŐŝŚŵƵnjĞũĂ͘

ϯϴ
 ^ĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ŵƵnjĞũĂ͕ ƉĂŬ͕ ǀŽĚŝ ƉƌĂǀŽ ŬĂ ͣĚĞŵƵnjĞĂůŝnjĂĐŝũĞ͞ ŵƵnjĞũĂ ŝĂŬŽ Ƶ ĚƌƵŐŽŵ
ƐŵŝƐůƵ ŶĞŐŽ ƓƚŽ ũĞ ƚŽ ŶĞŬĂĚĂ ƉŽƐƚƵůŝƌĂŽ <ƵŶ͘ ϭϴϲ dĞŶĚĞŶĐŝũĞ ŽǀĞ ǀƌƐƚĞ ŝůƵƐƚƌŽǀĂđĞŵŽ ŬƌŽnj ƚƌŝ ƉƌŝŵĞƌĂ
ƉƌĞƵnjĞƚŝŚŝnjŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŚƉƵďůŝŬĂĐŝũĂŝnjƉŽƐůĞĚŶũŝŚĚĞƐĞƚŐŽĚŝŶĂ͘
EĞƵƐƚƵƉŶŝ͕ ƉŽůĂnjĞđŝ ŽĚ ƉƌĞƚƉŽƐƚĂǀŬĞ ĚĂ ũĞ ͣŵĂƚĞƌŝũĂů ŝnjůŽǎĞŶ Ƶ ŵƵnjĞũƵ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ͕ ŶĂƵēŶŝ
ŵĂƚĞƌŝũĂů͕ ĚĂ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂ ŝnjǀŽƌĞ͕ ƉŽŵŽđ ŝ ƌĞnjƵůƚĂƚĞ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ēŝƚĂǀŽŐ ŶŝnjĂ ŶĂƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͕͞ ϭϴϳ
ƉŽƐƚƵůŝƌĂͣƵŬůũƵēŝǀĂŶũĞĚĂŶĂƓŶũŝŚŵƵnjĞũƐŬŝŚnjďŝƌŬŝƵŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞƵƐƚĂŶŽǀĞŝůŝŬĂƚĞĚƌĞ͕ƉƌŝēĞŵƵ
ďŝŶŽǀŝͣŵƵnjĞũŝ͞΀͊΁njĂĚƌǎĂůŝƐǀŽũƵŶĂƵēŶŽŝnjůŽǎďĞŶƵĚĞůĂƚŶŽƐƚ͞ƵŽŬǀŝƌƵƚŝŚŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĂĂƚĂŬǀĂͣƉŽĚĞůĂ
ƌĂĚĂďŝǀŝƓĞŽĚŐŽǀĂƌĂůĂƉŽƚƌĞďĂŵĂ΀͘͘͘΁ƌĂnjǀŽũĂŶĂƵŬĞ͘͞ ϭϴϴ
Dŝnjŝů͕ Ƶ ŽĚŶŽƐƵ ŶĂ ƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬĞ ŵƵnjĞũĞ ŬŽŶƐƚĂƚƵũĞ ĚĂ ũĞ͕ ƉƌǀŽ͕ ͣĚŝĞ dŚĞŵĂƚŝŬ ĚĞƌ
ǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞŶ DƵƐĞƵŵƐĂƌďĞŝƚ ŝƐƚ ĚŝĞ ŐůĞŝĐŚĞ ǁŝĞ ŝŶ ĂŶĚĞƌĞŶ /ŶƐƚŝƚƵƚĞŶ͖͞ ϭϴϵ ͣƚĞŵĂƚŝŬĂ ŶĂƵēŶŽŐ
ŵƵnjĞũƐŬŽŐ ƌĂĚĂ ŝƐƚĂ ŬĂŽ ŝ Ƶ ĚƌƵŐŝŵ ŝŶƐƚŝƚƵƚŝŵĂ͞ ĚƌƵŐŽ͕ Ƶ ŵƵnjĞũŝŵĂ ͣǁĞƌĚĞŶ ŶƵƌ
ŶĂƚƵƌǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞ WƌŝŵćƌďĞůĞŐĞ ǀŽŶ ƵŶĞŶĚůŝĐŚĞŵ ƵƐƐĂŐĞǁĞƌƚ ĂƵĨďĞǁĂŚƌƚ͞ ͣƐĞ ēƵǀĂũƵ ƐĂŵŽ
ƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬŝƉƌŝŵĂƌŶŝĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŶŝĚŽŬĂnjŝďĞƐŬƌĂũŶĞĚŝũĂŐŶŽƐƚŝēŬĞǀƌĞĚŶŽƐƚŝ͘͞ ŬŽũŝƵďƵĚƵđŶŽƐƚŝŵŽŐƵ
ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂƚŝ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝ ŵĂƚĞƌŝũĂů njĂ ĚĂŶĂƐ ŶĞƉŽƐƚŽũĞđĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘ ϭϵϬ KǀĂ ĚǀĂ ŵŽŵĞŶƚĂ͕ ƉŽ ŶũĞŵƵ͕
ŶĂŐŽǀĞƓƚĂǀĂũƵ ŵƵnjĞũ ŬŽũŝ đĞ ŽĚŝŐƌĂƚŝ ĨĂŬƚŝēŬƵ ƵůŽŐƵ ͣYƵĞůůĞŶďĂƐŝƐ ĚĞƌ ŶĂƚƵƌǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞŶ
&ĂĐŚŐĞďŝĞƚĞ͞ ͣƉŽůĂnjŶĞ ŽƐŶŽǀĞ ƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬŝŚ ƐƚƌƵēŶŝŚ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂ͘͞ ŝ ƚŽ ŬŽŶĐĞŶƚƌĂĐŽŵ ƐǀŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ
ŵĂƌĞƌŝũĂůĂ ĚŽ ŬŽũŝŚ ƐĞ ĚŽůĂnjŝůŽ ŶĂ ďŝůŽ ŬŽũŝ ŶĂēŝŶ͘ ϭϵϭ ƵƚŽƌ ƐŵĂƚƌĂ ĚĂ ͣĚŝĞ DƵƐĞĞŶ ŵƺƐƐĞŶ njƵ
ŽŬƵŵĞŶƚĂnjŝŽŶƐnjĞŶƚƌĞŶǁĞƌĚĞŶ͕ǁŽƐćŵƚůŝĐŚĞƐŶĂƚƵƌǁŝƐƐĞŶƐĐŚĂĨƚůŝĐŚĞƐDĂƚĞƌŝĂůnjƵŬŽŶnjĞŶƚƌŝĞƌĞŶŝƐƚ͕
ĚĂƐ ǁŝĞ ƵŶĚ ǀŽŶ ǁĞŵ ĂƵĐŚ ŝŵŵĞƌ ŐĞǁŽŶŶĞŶ ǁŝƌĚ͘͞ ͣŵƵnjĞũŝ ŵŽƌĂũƵ ƉŽƐƚĂƚŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶŝ ĐĞŶƚƌŝ
ŐĚĞƐĞŵŽƌĂŬŽŶĐĞŶƚƌŝƐĂƚŝĐĞůŽŬƵƉŶŝŵĂƚĞƌŝũĂůŬŽũŝũĞŵĂŬŽŝŵĂŬĂŬŽƐƚĞŬĂŽ͘͞ hƐƵƉƌŽƚŶŽŵͣŬćŵĞĞƐ
ƐƉćƚĞƌ njƵƌ hĞďĞƌƚƌĂŐƵŶŐ ĚŝĞƐĞƌ dćƚŝŐŬĞŝƚ ŝŶ ĂŶĚĞƌĞ ,ćŶĚĞ͘͞ ϭϵϮ ͣďŝ ŬĂƐŶŝũĞ ĚŽƓůŽ ĚŽ ƉƌĞŶŽƐĂ ŽǀŝŚ
ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝƵĚƌƵŐĞƌƵŬĞΗ
EĞƓƚŽĚƌƵŐĂēŝũĞnjĂĚĂƚŬĞƉƌŝƌŽĚŶũĂēŬŝŚŵƵnjĞũĂǀŝĚŝ ,ƵďĞŶĚŝŬ͕ŶĂũǀŝƓĞƵǀĞnjŝƐĂnjĂƓƚŝƚŽŵůũƵĚƐŬĞ
ŽŬŽůŝŶĞƚĂŬŽĂŬƚƵĞůŶĞĚĂŶĂƐ͘KŶƐŵĂƚƌĂĚĂũĞŵƵnjĞũͣŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĂŬŽũĂĚŽŬƵŵĞŶƚƵũĞƚŽŬƌĂnjǀŽũĂŬŽũŝƐĞ
ŽĚǀŝũĂ Ƶ ŽŬǀŝƌƵ ŶũĞŐŽǀĞ ŽďůĂƐƚŝ͕͞ ϭϵϯ ŬĂŽ ŝ ĚĂ ŵƵnjĞũŝ ͣŵŽƌĂũƵ ĚĂ ƚĞǎĞ ƵŶŝǀĞƌnjĂůŶŽũ ƉŽnjŝĐŝũŝ ƉƌŝůŝŬŽŵ
ƐĂŬƵƉůũĂĂŶũĂ ŝ ŽƐŝŐƵƌĂǀĂŶũĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ͞ ƉŽƓƚŽ ͣũĞ njĂ ŶĂƐ ŶĞŵŽŐƵđĞ ĚĂ Ƶ ƉŽƚƉƵŶŽƐƚŝ ŝ ƉƌĞĐŝnjŶŽ
ƉƌĞĚǀŝĚŝŵŽ ŬĂŬǀĞ ǀƌƐƚĞ ƉƌĞĚŵĞƚĂ đĞ njĂ ŶũĞŐĂ ΀ēŽǀĞŬĂ ďƵĚƵđŶŽƐƚŝ – Ɖƌŝŵ͘ s͘ '͘΁ ďŝƚŝ ŽĚ ŶĂƌŽēŝƚŽŐ
njŶĂēĂũĂ͘͞ ϭϵϰ KǀĚĞƐĞƌĂĚŝƐĞŽŽƐŝŐƵƌĂŶũƵŵĂƚĞƌŝũĂůĂnjĂͣƌĞƚƌŽƐƉĞŬƚŝǀŶĞŵĞƚŽĚĞŝďƵĚƵđĞƚĞŚŶŝŬĞ͘͞KŶ͕
ĚĂŬůĞ͕ ƉŽƐƚƵůŝƌĂ ƐĂŬƵƉůũĂŶũĞ ƐǀŝŚ ǀƌƐƚĂ ƵnjŽƌĂŬĂ ;ƵŬůũƵēƵũƵđŝ͕ ŶĂ ƉƌŝŵĞƌ͕ ŝ ƉůĂŶŬƚŽŶĞͿ ŬĂŽ Đŝůũ
ͣƌĞŐŝƐƚƌŽǀĂŶũĂƵƉƌǀŽŵƌĞĚƵƉƌŽŵĞŶĂ͕ŬĂŬŽũĂǀŶŝŚƚĂŬŽŝƐŬƌŝǀĞŶŝŚ͕ƵůũƵĚƐŬŽũƐƌĞĚŝŶŝ͕ŶĂƌŽēŝƚŽƵǎŝǀŽũ
ƐƌĞĚŝŶŝ ŝůŝ Ƶ ďŝŽƐĨĞƌŝ͘͞ dĂŬŽĜĞ ďŝ ŝ ŚƵŵĂŶŝƐƚŝēŬŝ ŵƵnjĞũŝ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ͣƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂ ŬŽũĂ͕ ƉƌĞ
ƐǀĞŐĂ͕ ǀŽĚĞ ŬĂ ďŽůũĞŵ ƌĂnjƵŵĞǀĂŶũƵ ǀĞnjĂ ēŽǀĞŬĂ ƐĂ ŶũĞŐŽǀŝŵ ƉƌŝƌŽĚŶŽŵ ŝ ĂƌƚŝĨŝĐŝũĞůŶŽŵ ƐƌĞĚŝŶŽŵ ŝ
ŶũĞŐŽǀŽŵnjĂǀŝƐŶŽƓđƵŽĚŶũŝŚ͘͞ ϭϵϱ hŽƉƓƚĞŶŽƌĞēĞŶŽ͕ͣƵƐǀĂŬŽĚŶĞǀŶŽũŵƵnjĞũƐŬŽũƉƌĂŬƐŝƉŽƚƌĞďŶŽũĞĚĂƚŝ
ƉƌŝŽƌŝƚĞƚ ŽǀŽũ ǀƌƐƚŝ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞ ĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ ΀ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶĞ – Ɖƌŝŵ͘ s͘ '͘΁ ŬĂŬŽ ďŝ ƐĞ ŽƐŝŐƵƌĂŽ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂƌŶŝ ŵĂƚĞƌŝũĂů njĂ ďƵĚƵđŶŽƐƚ͘͞ dŽ ŶŝũĞ ƵǀĞŬ ŵŽŐƵđĞ Ăůŝ Ƶ ƚŝŵ ƐůƵēĂũĞǀŝŵĂ ŵƵnjĞũŝ ďŝ͕ ŝƉĂŬ͕
ƚƌĞďĂůŽĚĂŝŵĂũƵͣŶĂũŵĂŶũĞƵůŽŐƵŵĂƚĞƌŝũĂůŶŝŚďĂŶĂŬĂnjĂŝƐƚƌĂǎŝǀĂŶũĂŬŽũĂƐĞǀƌƓĞŶĞŐĚĞĚƌƵŐĚĞ͘͞ ϭϵϲ
hŬƌĂƚŬŽ ƌĞēĞŶŽ͕ EĞƵƐƚƵƉŶŝ ǀŝĚŝ ŶĞŵŝŶŽǀŶŽƐƚ ĚĂ ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝ ŝŶƐƚŝƚƵƚŝ ĂƉƐŽƌďƵũƵ ŵƵnjĞũ
;ĂƵƚŽƌ ũĞ ĂƌŚĞŽůŽŐͿ ƚĂŬŽ ĚĂ ũĞ͕ ŐŽǀŽƌĞđŝ Ž Žǀŝŵ ŚŝďƌŝĚŝŵĂ͕ ƉƌŝŵŽƌĂŶ ĚĂ ƐƚĂǀŝ ƉŽĚ njŶĂŬĞ ŶĂǀŽĚĂ ƌĞē
ͣŵƵnjĞũ͖͞ ƉŽ DƵnjŝůƵ ;ƉĂůĞŽŶƚŽůŽŐƵͿ͕ ŵƵnjĞũŝ ďŝ ƚƌĞďĂůŽ ĚĂ ƉŽƐƚĂŶƵ ĐĞŶƚƌŝ ŐůŽďĂůŶŽ ŽďƵŚǀĂđĞŶĞ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ njĂ ĚƌƵŐĞ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĞ ŝŶƐƚŝƚƵĐŝũĞ ŝ njĂ ŶũŝŚ ƐůƵǎďĞŶĞ ŽƌŐĂŶĞ͖ ĚŽŬ ƐƵ ƉŽ ,ƵďĞŶĚŝŬƵ
;ƉƌŝƌŽĚŶũĂŬƵͿ ĐĞŶƚƌŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũĞ Ƶ ƐůƵǎďŝ ŝĚĞũĞ ēƵǀĂŶũĂ ŽŬŽůŝŶĞ ŝ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ ŶũĞŶŝŚ ƉƌŽŵĞŶĂ ƉĂ͕
ĚĂŬůĞ͕ŽƉĞƚŽƌŐĂŶŝƉŽĚƌĞĜĞŶŝƐƉĞĐŝũĂůŶŽũŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽũƉƌŽďůĞŵĂƚŝĐŝ͕njĂƚŽƵƐŬŽƐƉĞĐŝũĂůŝnjŽǀĂŶŽũ͘

ϭϴϲ
hƉŽƌĞĚŝƚŝĨƵƐŶŽƚƵϰϴŝnj/ƉŽŐůĂǀůũĂŝƵŝƐƚŽŵƉŽŐůĂǀůũƵĐŝƚĂƚŝnjĨƵƐŶŽƚĞϰϳ͘
ϭϴϳ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕KďŽĚŽƵēŶŽƐƚŝŵƵnjĞŝ͕͕͕^ƚƵĚŝũŶĞnjǀĞƐƚŝƌĐŚĞŽůŽŐŝĐŬĠŚŽƵƐƚĂǀƵ^ůŽǀĞŶƐŬĞũŬĂĚĞŵŝĞsŝĞĚ͕͟ƚ͘ϭϯ͕ϭϵϲϰ͕Ɛ͘ϮϴϬ͘
ϭϴϴ
Ibid͕͘Ɛ͘ϮϴϮ͘
ϭϴϵ
Z͘DƵƐŝů͕Die Aufgaben͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϳϯ͘
ϭϵϬ
Ibid.͕Ɛ͘ϳϰŝƐůĞĚĞđĂ͘
ϭϵϭ
Ibid.͕Ɛ͘ϳϵ͘KǀĚĞĂƵƚŽƌŝŵĂƵǀŝĚƵŝŵĂƚĞƌŝũĂů;ƵnjŽƌĂŬͿŬŽũŝƉŽƚŝēĞŝnjďƵƓĞŶũĂŬŽũĂƐƵƐƉƌŽǀŽĚŝůĂŐĞŽůŽƓŬĂŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬĂƉƌĞĚƵnjĞđĂ͘
ϭϵϮ
Ibid.͕Ɛ͘ϴϬ͘
ϭϵϯ
͘,ƵďĞŶĚŝĐŬ͕Muzea i͕͘͘͘ibid͕͘Ɛ͘ϰϵ͘
ϭϵϰ
Ibid.͕Ɛ͘ϱϮ͘
ϭϵϱ
Ibid.͕Ɛ͘ϱϮŝƐůĞĚĞđĂ͘
ϭϵϲ
Ibid.͕Ɛ͘ϱϰ͘

ϯϵ
 KēŝŐůĞĚŶĂũĞƐƚǀĂƌĚĂďŝƵƐŬůĂĚƵƐĂŽǀŝŵŐůĞĚŝƓƚŝŵĂŵƵnjĞũƚƌĞďĂůŽĚĂƉŽƐƚĂŶĞƐƌĞĚƐƚǀŽŶĂƵŬĞ͕
ŶũĞŶŽƌŐĂŶ͕ĂƌŚŝǀĂ͕ďĂŶŬĂ͕ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝŽŶŝĐĞŶƚĂƌŝĚĂďŝŬĂŽƚĂŬĂǀƚƌĞďĂůŽĚĂƐĞƉƌŝůĂŐŽĚŝnjĂĚĂĐŝŵĂŝ
ŽďĂǀĞnjĂŵĂŬŽũĞŝnjƚŽŐĂƉƌŽŝnjŝůĂnjĞĂƓƚŽũĞEĞƵƐƚƵƉŶŝŝnjƌĂnjŝŽƵƐǀŽŵƉŽƐƚƵůĂƚƵ͗ͣŬŽ͕ĚĂŬůĞ͕ŵƵnjĞũƐŬĞ
njďŝƌŬĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ƌĞƐƵƌƐ ŝnjǀŽƌĂ͕ ƐǀĞĚŽēĂŶƐƚĂǀĂ njĂ ƉŽũĞĚŝŶĞ ŶĂƵēŶĞ ĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ ŝ ŶĂŵĞŶũĞŶĞ ƐƵ
ŶĂƵēŶŽŵ ƌĂĚƵ͕ ŽŶĚĂ ƚŽŵĞ ŵŽƌĂŵŽ ƉƌŝůĂŐŽĚŝƚŝ ēŝƚĂǀƵ ƵŶƵƚƌĂƓŶũƵ ŝ ƐƉŽůũĂƓŶũƵ ĚĞůĂƚŶŽƐƚ͕ ƐǀĞ
ĨƵŶŬĐŝŽŶŝƐĂŶũĞŝƵƐƚƌŽũƐƚǀŽŵƵnjĞũĂ͘͞ ϭϵϳ
>ĂŬŽũĞƉƌŝŵĞƚŝƚŝĚĂĐŝƚŝƌĂŶŝĂƵƚŽƌŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ŝŶƚĞƌĞƐĞŝƚĂēŬƵŐůĞĚŝƓƚĂƐŽƉƐƚǀĞŶŝŚ
ĚŝƐĐŝƉůŝŶĂƉĂŽŶĚĂ͕ƐĂƚŽŐƐƚĂŶŽǀŝƓƚĂ͕ƉŽƐŵĂƚƌĂũƵŵƵnjĞũ͕ŶũĞŐŽǀĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝŝŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝũƵŝĚŽƐůĞĚŶŽũĞ
ƉŽĚƌĞĜƵũƵ ƐƉŽůũĂƓŶũŝŵ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŵ ŽŬǀŝƌŝŵĂ͘ EĞŵĂŵŽ͕ ŝƉĂŬ͕ ƌĂnjůŽŐĂ ĚĂ ŽǀĞ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞ ŶĞŬƌŝƚŝēŬŝ
ƉƌŝŚǀĂƚĂŵŽ ŝ Ƶ ǀĞnjŝ Ɛ ƚŝŵ ƐĞ ƐƵŽēĂǀĂŵŽ ƐĂ ŶĞŵŝŶŽǀŶŽƓđƵ ƉƌŽƵēĂǀĂŶũĂ ŽĚŶŽƐĂ ŵƵnjĞũĂ ƉƌĞŵĂ
ĚŽŬƵŵĞŶƚĂĐŝũŝ ŬĂŽ ƚĂŬǀŽũ ŝ ƉƌĞŵĂ ŶĂƵĐŝ͕ ƓƚŽ đĞŵŽ ƵēŝŶŝƚŝ Ƶ ƉŽŐůĂǀůũŝŵĂ s/// ŝ /y͘ hnjŐƌĞĚ ƌĞēĞŶŽ͕
njďƵŶũƵũĞ ŝ ĚǀŽnjŶĂēŶŽ ũĞ ƚŽ ƓƚŽ ƐĞ ƉŽĚ ŝŵĞŶŽŵ ŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞ ;ŶĂǀĞĚĞŶĂ ŐůĞĚŝƓƚĂ ƐƵ ŽďũĂǀůũĞŶĂ Ƶ
ŵƵnjĞŽůŽƓŬŝŵēĂƐŽƉŝƐŝŵĂͿƉƌŽŵŽǀŝƓƵŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŬŽũĞŶĞŵĂũƵŶŝƓƚĂnjĂũĞĚŶŝēŬŽƐĂnjĂŝƐƚĂŵƵnjĞŽůŽƓŬŽŵ͕
ĚĂŬůĞ͕ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶŽŵƚĂēŬŽŵŐůĞĚŝƓƚĂŝŬŽũĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵŝŽƉĂƐŶŽƐƚnjĂƉŽƐƚŽũĂŶũĞƐĂŵĞƚĞĚŝƐĐŝƉůŝŶĞ͘
^ĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ ŵƵnjĞũĂ ŬĂŽ ŽƌŐĂŶĂ ŶĂƵŬĞ ũĞ ũĞĚŶŽnjŶĂēŶŽ ŝ ƉƌŝnjŶĂũĞ ŶĂƵĐŝ ŽƐŶŽǀŶƵ
ƵůŽŐƵ Ƶ ŽďůŝŬŽǀĂŶũƵ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ŽƐŽďŝŶĂ ŵƵnjĞũĂ ŬŽũĞ ŽŵŽŐƵđĂǀĂũƵ ĚĂ ƐĞ ŽŶ ƐŵĂƚƌĂ ƵƉƌĂǀŽ ƚĂŬǀŝŵ
ŽƌŐĂŶŽŵ͘ĂůŝŵƵnjĞũŝƉŽƐĞĚƵũƵƚĂŬǀĞŽƐŽďŝŶĞ͍͕ĂŬŽƐƵnjĂŶũŝŚƚŽƐƵƓƚŝŶƐŬĞŝĞŐnjŝƐƚĞŶĐŝũĂůŶĞŽƐŽďŝŶĞ͕
ĚĂ ůŝ ŝŚ ƉŽƐĞĚƵũƵ Ɛǀŝ ŵƵnjĞũŝ ďĞnj ŝnjƵnjĞƚŬĂ͍ EĂũƉƌĞ đĞŵŽ ƉŽŐůĞĚĂƚŝ ŬĂŬŽ ƚŽ ƉŝƚĂŶũĞ ŝnjŐůĞĚĂ Ƶ ƐůƵēĂũƵ
ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŚŝŶƐƚŝƚƵƚĂ͘
KƐŶŽǀŶĂ ƵůŽŐĂ ŶĂƵŬĞ Ƶ ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŵ ŝŶƐƚŝƚƵƚƵ ŽĚƌĞĜƵũĞ ŶũĞŐŽǀĞ ĞŐnjŝƐƚĞŶĐŝũĂůŶĞ ŝ
ƐƵƓƚŝŶƐŬĞ ŽƐŽďŝŶĞ ŬĂŽ ƐůĞĚĞđĞ ŵŽŵĞŶƚĞ͗ ;ĂͿ ŬĂĚƌŽǀŝ ƐƉĞĐŝũĂůŝnjŽǀĂŶŝŚ ŶĂƵēŶŝŚ ƌĂĚŶŝŬĂ͕ ;ďͿ ƌĞĂůŝnjĂĐŝũĂ
ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŐ ƉƌŽŐƌĂŵĂ Ž ƉŝƚĂŶũŝŵĂ ŽĚ ŶĂƵēŶŽŐ njŶĂēĂũĂ͕ ƚũ͘ ŽŶŝŚ ŬŽũŝ ŽďŽŐĂđƵũƵ ŶĂƵēŶŽ njŶĂŶũĞ͕ ;ĐͿ
ƉŽǀĞnjĂŶŽƐƚ;ƚƌĂŶƐŵŝƐŝũĂŝƌĞĐĞƉĐŝũĂͿƐĂŬƌǀŽƚŽŬŽŵŶĂƵēŶĞŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĞ͘KǀĂƚƌŝŵŽŵĞŶƚĂƐƵŶĞŽƉŚŽĚŶĂ
ĂŬŽƐĞǎĞůŝĚĂŶĞƓƚŽďƵĚĞŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŝnjŽǀĂŶŝŽƌŐĂŶŶĂƵŬĞ;ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŝŶƐƚŝƚƵƚͿ͘KŶŝƐĂƐŽďŽŵ
ƉŽǀůĂēĞ ŝnjǀĞĚĞŶĞ ŵŽŵĞŶƚĞ ;ŽƉƌĞŵůũĞŶŽƐƚ ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŽŵ ĂƉĂƌĂƚƵƌŽŵ ŝ ŵĂƚĞƌŝũĂůŝŵĂ͕ ŽƌŐĂŶŝnjĂĐŝũƵ͕
ƉƵďůŝŬĂĐŝũĞ͕ŶĂƵēŶĞŬŽŶƚĂŬƚĞŝƐůŝēŶŽͿ͕ƉƌŝēĞŵƵƉƌǀŝŵŽŵĞŶĂƚ͕ŵĂŬĂŬŽŶĞŵŝŶŽǀĂŶ͕ŶŝũĞƐĂŵƉŽƐĞďŝ
ĚŽǀŽůũĂŶ ĚŽŬ ŽƐƚĂůŝ ŵŽŵĞŶƚŝ ŶĞ ŵŽŐƵ ƉŽƐƚŽũĂƚŝ ďĞnj ƉƌǀŽŐ͘ ŬŽ ŶĞ ƵƚǀƌĚŝŵŽ ƉŽǀĞnjĂŶŽ ũĂǀůũĂŶũĞ ƐǀŝŚ
ŽǀŝŚ ŵŽŵĞŶĂƚĂ͕ ƚŽ njŶĂēŝ ĚĂ ƵůŽŐĂ ŶĂƵŬĞ Ƶ ĚĂƚŽŵ ƐůƵēĂũƵ ŶŝũĞ ŽƐŶŽǀŶĂ͘ hƉƌĂǀŽ ũĞ ƚŽ ƐůƵēĂũ ƐĂ
ŵƵnjĞũŝŵĂ͘WŽƐƚŽũĂůŝƐƵŝƉŽƐƚŽũĞŵƵnjĞũŝŬŽũŝŶĞŝƐƉƵŶũĂǀĂũƵƉƌǀŝƵƐůŽǀ͕ŶĞŵĂũƵƐƉĞĐŝũĂůŝnjŽǀĂŶĞŶĂƵēŶĞ
ƌĂĚŶŝŬĞ ŝ ƐĂŵŝŵ ƚŝŵ ŶĞ ŵŽŐƵ ŝƐƉƵŶũĂǀĂƚŝ Ŷŝ ŽƐƚĂůĞ ƵƐůŽǀĞ͘ WŽƐƚŽũĂůŝ ƐƵ ŝ ƉŽƐƚŽũĞ ŵƵnjĞũŝ ŬŽũŝ ŝĂŬŽ
ŝƐƉƵŶũĂǀĂũƵƉƌǀŝƵƐůŽǀ͕ŶĞƌĞĂůŝnjƵũƵŽƐƚĂůĞƵƐůŽǀĞƉŽƓƚŽƐĞŶũŝŚŽǀŝŬĂĚƌŽǀŝŝnjƌĂnjŶŝŚƌĂnjůŽŐĂ͕ƵŐůĂǀŶŽŵ
njďŽŐƉƌŝŚǀĂƚĂŶũĂƌĂnjůŝēŝƚĞŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞũĂ͕ďĂǀĞ͕ƉƌĞƐǀĞŐĂ͕ŽďƌĂnjŽǀŶŽŵĚĞůĂƚŶŽƓđƵŝnjĂĚŽǀŽůũĂǀĂũƵ
ƐĞ ƐĂŵŽ ĚŽĚĂƚŶŽŵ ŝ ƉŽǀƌƓŶŽŵ ŽďƌĂĚŽŵ njďŝƌŬŝ ŬŽũĞ ƐůƵēĂũŶŽ ĚŽůĂnjĞ ;ŶĞĚŽƐƚĂƚĂŬ ŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŽŐ
ƉƌŽŐƌĂŵĂ͕ njĂŶĞŵĂƌůũŝǀ njŶĂēĂũ ŶĂƵēŶŝŚ ƌĂĚŽǀĂ͕ ŶĞƉŽǀĞnjĂŶŽƐƚ ƐĂ ƐŝƐƚĞŵŽŵ ŶĂƵēŶĞ ŝŶĨŽƌŵĂĐŝũĞͿ͘
DĞĜƵƚŝŵ͕ƚĂŬǀĞƵƐƚĂŶŽǀĞƐƵďŝůĞ͕ŵĂŬĂŬŽƐĞƵŶũŝŚŽǀŽŵƐůƵēĂũƵƚĞƓŬŽŵŽǎĞŐŽǀŽƌŝƚŝŽŽƐŶŽǀŶŽũƵůŽnjŝ
ŶĂƵŬĞ Ƶ ŶũŝŚŽǀŽŵ ƌĂĚƵ͕ ŝ ĚĂůũĞ ƐĞ ƐŵĂƚƌĂũƵ ŵƵnjĞũŝŵĂ ũĞƌ ŝƐƉƵŶũĂǀĂũƵ͕ ďŽůũĞ ŝůŝ ůŽƓŝũĞ͕ ƐǀĞ ŽƐŶŽǀŶĞ
ĨƵŶŬĐŝũĞ ŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶĞ njĂ ŵƵnjĞũ͘ dŽ njŶĂēŝ ĚĂ ďŝ ŶĞƓƚŽ ďŝůŽ ŵƵnjĞũ͕ ŶĞ ŵŽƌĂ ŶĞŵŝŶŽǀŶŽ ƉŽƐĞĚŽǀĂƚŝ
ŽƐŽďŝŶĞ ƵƐůŽǀůũĞŶĞ ŽƐŶŽǀŶŽŵ ƵůŽŐŽŵ ŶĂƵŬĞ ŬĂŽ ĞŐnjŝƐƚĞŶĐŝũĂůŶĞ ŝ ƐƵƓƚŝŶƐŬĞ ŽƐŽďŝŶĞ͕ ŬĂŬŽ ũĞ ƚŽ Ƶ
ŶĂƵēŶŽŝƐƚƌĂǎŝǀĂēŬŝŵŝŶƐƚŝƚƵƚŝŵĂ͕ŶĞŐŽ͕ƵŵĞƐƚŽƚŽŐĂ͕ŵŽƌĂƉŽƐĞĚŽǀĂƚŝŶĞŬĞĚƌƵŐĞŽƐŽďŝŶĞƵƐůŽǀůũĞŶĞ
ŶĞēŝŵĚƌƵŐŝŵ͘dŽ͕ƚĂŬŽĜĞ͕njŶĂēŝĚĂƵůŽŐĂŶĂƵŬĞƵŵƵnjĞũƵŶŝũĞŽƐŶŽǀŶĂƓƚŽƵŵĂŶũƵũĞƐŚǀĂƚĂŶũĞŵƵnjĞũĂ
ŬĂŽŶũĞŶŽŐŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽŐŽƌŐĂŶĂ͘dĂŬŽƐĞŵŽǎĞŝƐƉŽƐƚĂǀŝƚŝĚĂũĞƚĂƵůŽŐĂƐĂŵŽƉŽŵŽđŶĂŬĂŽƓƚŽũĞ
ƚŽƐůƵēĂũƐĂŵŶŽŐŝŵŽďůĂƐƚŝŵĂůũƵĚƐŬĞĚĞůĂƚŶŽƐƚŝ͘
ĂŬůũƵēƵũƵđŝ ŵŽǎĞŵŽ ĚĂ ŬĂǎĞŵŽ ƐƵ ŝŶƐƚƌƵŵĞŶƚĂůŶŽŝŶƐƚŝƚƵĐŝŽŶĂůŶŽ ŝ ƐĐŝũĞŶƚŝƐƚŝēŬŽ ƐŚǀĂƚĂŶũĞ
ŵƵnjĞũĂ njĂƐŶŽǀĂŶŝ ŶĂ ǀĞŽŵĂ ƐůĂďŝŵ ŽƐŶŽǀĂŵĂ ;ƵŐůĂǀŶŽŵ ƐƵďũĞŬƚŝǀŶŝŵͿ ƓƚŽ ƐĞ͕ ŶĂƌĂǀŶŽ͕ ƉƌĞŶŽƐŝ ŶĂ
ŬŽŶĐĞƉĐŝũĞŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŬŽũĞƐƵŶĂŶũŝŵĂnjĂƐŶŽǀĂŶĞ͘<ĂŽŐĞŶĞƌĂůŶŝnjĂŬůũƵēĂŬƐĞ͕ƉĂŬ͕ŶĂŵĞđĞũŽƓũĞĚŶĂ
ŵĞƚŽĚŽůŽƓŬĂĚŝƌĞŬƚŝǀĂ͗ĚĂƐĞŶŝŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞŽůŽŐŝũĞŶŝŬŽŶĐĞƉĐŝũĂŵƵnjĞũĂŶĞŵŽŐƵŐƌĂĚŝƚŝƉŽŵŽđƵ
ŝnjĂďƌĂŶŝŚ ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚ ŽŬǀŝƌĂ͘ WƵƚ ĚŽ ŽǀŝŚ ŬŽŶĐĞƉĐŝũĂ ŶĞ ŵŽǎĞ ǀŽĚŝƚŝ ƉƵƚĞŵ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũĂ njĂĚĂƚĂŬĂ ŝ
ĐŝůũĞǀĂ ŶĞŐŽ ǎĞůũŽŵ njĂ ŝŶƚĞƌƉƌĞƚĂĐŝũŽŵ ƐƚƌƵŬƚƵƌĂ Ƶ ƉƌŽƵēĂǀĂŶŝŵ ƉŽũĂǀĂŵĂ͘ hƉƌĂǀŽ đĞŵŽ ƐĞ Žǀŝŵ
ƉƌŝŶĐŝƉŽŵďĂǀŝƚŝƵ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶũŝŵĂDrugog dela ŽǀŽŐƌĂĚĂ͘

ϭϵϳ
:͘EĞƵƐƚƵƉŶlj͕jēĞůŵƵnjĞũŶŝĐŚƐďŝƌĞŬ͕͕͕DƵnjĞũŶŝĂǀůĂƐƚŝǀĥĚŶĄƉƌĄĐĞ͕͟'ŽĚŝƓŶũĂŬϱ͕ϭϵϲϳ͕Ɛ͘ϯϬ͘

ϰϬ
  

Томислав Шола, ПРИЛОГ МОГУЋОЈ ДЕФИНИЦИЈИ МУЗЕОЛОГИЈЕ (1982) 

 
Informatica Museologica
1-3 (67-69) 1984
  

Џефри К. Олик, Џојс Робинс, СТУДИЈЕ О ДРУШТВЕНОМ СЕЋАЊУ: ОД „КОЛЕКТИВНОГ СЕЋАЊА“  ДО 
ИСТОРИЈСКЕ СОЦИОЛОГИЈЕ МНЕМОНИЧКИХ ПРАКСИ (1998) 

 
 

Томислав Шола, ВРИЈЕМЕ ЗА ТЕОРИЈУ (2003) 

 
  

Драган Булатовић, НАДРАСТАЊЕ МУЗЕОЛОГИЈЕ – ХЕРИТОЛОГИЈА КАО ОПШТА НАУКА О БАШТИНИ 
(2014) 

 
 069.01
316.75:069

Драган Булатовић
Филозофски факултет, Универзитет у Београду,
Центар за музеологију и херитологију
dbulatov@f.bg.ac.rs.

НАДРАСТАЊЕ МУЗЕОЛОГИЈЕ – ХЕРИТОЛОГИЈА КАО ОПШТА

НАУКА О БАШТИНИ*

Апстракт: У раду ћемо показати како је могућа једна интегрална наука о наслеђу. На-
ука којој би предмет био незаборављање као културни феномен може се конституисати
између дисциплинарне кризе традиционалне музеологије и културолошких студија на-
слеђа, али јој једину изгледну перспективу обезбеђује дисциплина која почива на својој
теорији памћења. У генези кризе музеолошке доктрине, преко приказа родоначелника
херитологије демонстрирали бисмо предности једне филозофије сведочанствености и
оправдали је једном таутологијом баштињења.
Kључне речи: музеологија, херитологија, З. З. Страњски, В. Глужињски, И. Мароевић, Т.
Шола

У експанзији културних теорија памћења, сећања и заборава, видели смо, нај-

пре, да је поприлична какофонија овог, иначе добродошлог, покрета у социјалним
наукама, долазила из запостављања сведочанствености као процеса који стоји у
основи свих њих. Због тога је уводно поглавље посвећено сведочанствености за-
борава (1). Да ли је поменута експанзија културних студија добрим делом реакција
на неуспех музеологије, биће расправљено у другом делу овог рада, под називом
О природи и пореклу музеологије (2). Потом ћемо изложити нацрт утемељења
херитолошке науке (3) и на крају размотрити праксу музеја као идеје активног
памћења (4).

* Истраживање је обављено у оквиру пројеката Традиција и трансформација: историјско наслеђе и

национални идентитет у Србији у 20. веку (ИИИ 47019) и Теорија и пракса науке у друштву: мул-
тидисциплинарне и међугенерацијске перспективе (ОИ 179048). Пројекте финансира Министарство
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

637
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

1. СВЕДОЧАНСТВЕНОСТ ЗАБОРАВА

Парадоксом у синтагми сведочанственост заборава настојимо да неутрали-

шемо питање чему нека филозофија сведочанствености. Оправданост овог дово-
ђења у питање искрсава онда када се сведочанственост сведе на доказивости.
Како доказ имплицира документовање, тешко је не видети синонимски приори-
тет логичко-филозофских, категоријалних, постулата документа. Сведочанстве-
ност је у материјалном смислу условљена производњом документа. Такође, ако
је, бар у историји, већ кодификован садржај појма документ, очекиванија је једна
филозофија документности, ако коме треба. Стара дама Историја је задовољена
својом теоријом извора, па је можда потребније образложити да ли је оправда-
на филозофија документности какву би морала имати једна нова, каприцна дис-
циплина, информатологија? Нећемо се огрешити ни о традиционалну науку ни о
новопризнату дисциплину ако се мимо њих држимо појмовног дефинисања које
надилази дисциплинарна ограничења, а бави се сведочанственошћу као општијим
појмом од документа и извора. Сведочанственост као кључни појам културног
трезорирања требало би да умањи недореченост која је остала након увођења у
тезаурус музеологије кључног термина за музејску вредност. Када је пре пола века
професор З. З. Страњски (Stránský, 1970) предложио универзално име за примарну
музејску вредност као музеалност (ч. muzealnošć), учинио је то по угледу на немачку
лексичку логику по којој je musealitet оно што се да документовати као значењски
потенцијал у материјалу који лежи у музеју. Музеалност је својство предмета које
га ставља у позицију сведока о односу човека према стварности онда када своју
примарну стварност замени, сада као њен документ, музејском стварношћу. Како,
или тачније, какав докумет музејски предмет може бити, то доминантно одређују
основне науке које, по инерцији музејског рада првенствено учествују у процесима
селекције и тезаурације, али у оквирима својих дисциплина (попут археологије,
историје, ентнологије, историје уметности, историје природе). Тако се музеолош-
ки ентитет изнова појављује као привремени, прелазни или помоћни и тиме се
самопоништава. Тако је овај олаки circulus viciosus задуго забашурио једну од те-
гобних апорија музеолошке теорије: како то нешто јесте документ, а није у музеју.
Како је могуће да документност не условљава пожељну праксу. Иако је теорија З.З.
Страњског постављена на најбољим искуствима структуралног објашњења фе-
номена колекционирања и тако учинила судбоносан отклон у дефинисању пред-
мета музеологије са институције музеја на музејску вредност, његовој теорији је
недостајала управо филозофија тог, искуствено издвојеног, ентитета – музеално-
сти. На ту располућеност између филозофског и менаџментског у којој остаје му-
зеологија упркос структуралног приступа који је управо обећавао очување целови-
тости феномена трезорирања, указао је 1980. године Војћех Глужињски (Gluzinski,
1980) у својој докторској тези. Издвајајући из корпуса музеолошког писања оно што
нису себични научни дискурси или просте технолошке и правне препоруке, указао

638
 Драган Булатовић: НА ДРАС ТАЊЕ МУ ЗЕОЛОГИЈЕ...

је на ентитетску специфичност филозофије музејске тезаурације. Укратко, између

стварности и музејске чињенице која је заступа, делује музеодомен као структура
произвођења културног документа са својствима обухватања укупности музејски
селектоване стварности. У тој структури се препознаје, успоставља и реконструи-
ше, рекли бисмо ми данас, сведочанствена потенцијалност као: интенционална,
материјална и појавна страна стварности. Ово сведочанствена потенцијалност
ми смо, радо, дочитали у објашњењу В. Глужињског као добро именовање суш-
тине музејског процеса документовања. У том, нескривено емпатијском, смислу и
интенција сведочења омогућава у музеодомену селекцију материјала из стварно-
сти (Странски је именује као примарну) који ће произвести сведочанство, а сама
производња – документовање музејске стварности, успоставиће сведочанственост
као музеолошку чињеницу. Док је В. Глужињски учинио пресудан напор да уну-
тар музејске теорије јасно разкрије себичне партиципативне учинке појединачних,
тзв. основних, наука, у домену опште науке о процесима музеализације оставио је
само оштру критику постојећег стања (у периоду осме деценије XX века). Стања
међудисциплинарне располућености и прагматичког конгломерата. Но, ипак, сма-
трамо да нико након његових закључака није пришао тако близу проблему сушта-
ства музејске производње сведочанства. Због тога смо његови активни баштиници
у настојању да утемељимо теорију сведочанствености.
Музеодомену, како нам га је уцртао Глужињски, припада сам процес производ-
ње основног музејског факта. Он се као структура процеса препознаје – успос-
тавља – реконструише већ као сведочанствена потенцијалност. Да боље ситуира-
мо уочено, рећићемо да сведочанствена потенцијалност има одлике генеративне
структуре. Музеодомен је начин постојања сведочанства, његова стварна страна
(материјални вид) – суштински и појавно, онтолошки и феноменолошки и формал-
но, тј. на нивоу научне формализације то мора да буде нека музеолошка чињеница.
Оно чиме би да легитимно оперише музеологија, као својим спецификумом, је-
су само манифестације оне основне интенције која стоји у извору сакупљачке људ-
ске делатности – интенције сведочења, остављања трага, кључа, шифре, записивања
трага о свом односу спрам стварности. У том поступку испостављања саопштења
(манифестовања), саопштава се заправо само испостављање (музеодомен структу-
ре), а стварност је само ниво понашања. Само понашање је у читавом структурном
склопу упућено на нешто што треба да симулира потенцијални садржај (објект),
то јест једно означено, а у поступку уписивања, у тој фази игре (понашања) оно се
оклапа (навлачи оклоп) симболичким одговором. Та, у видљивој страни лица, сим-
боличка игра, обавља (брзи) ход директног извођења научне чињенице из стања
интенције у стање реконструкције структуре сведочанства. Брзо освајање је, запра-
во, заводничко, а симболичка игра увек жртвује оно што не улази у последњи лик
и име симбола, тј. оставља легитиман, симултано, простор за парцијални научни
третман садржаја (симболичког!) музеолошког објекта. Да, али при том, по прави-
лу, оставља неразјашњен механизам сведочанственог деловања музејског објекта.

639
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

Због тога се о музејском, музеичности, музеалности и сл, увек мистификовало и

спекулисало са слашћу извесности да нема могућности за рационално затварање
ове мистике јасним одговором. Баш зато што свест о понављању структуре није
једноканални (попут симболског) поступак научног извођења чињеница. Напро-
тив, овај поступак је способан, колико и обавезан, да у своје механизме деловања
укључи и све оне о кретању свести, понашања, симулакруму и симулацији и томе
слично.

Зашто сведочанственост?
„етимологија је као лака атлетика, елегантна краљица спортова“
(Делез-Гатари, 1995)

Формом глаголског придева или – синтаксички одговарајуће – придевске име-

нице, указује се на стање потентног казивања да се било на извору, стање слободно
од заборава. Али једнако тако и на процес осведочења запамћеног који је укључен
у садржај значења речи и значајно важан за појмовно разумевање наследног добра
као својства и као потенцијално трајног процеса незаборављања. Баштина је само
оно што је сада, што се да оживети у сећању и појавити као активни садржај живо-
та појединца и заједнице.
У синтагми СВЕДОЧАНСТВЕНОСТ ЗАБОРАВА је само привид парадокса.
Ова синтагма није о забораву већ, парадоксално, о незаборављању. То је не само
због тога што је заборав само облик сећања, како вели М. М. Понти (Merleau-
Ponty, 1968), већ и због тога што појмовно дефинисање треба извести по моделу
ДОГАЂАЊА, као код Жила Делеза и Феликса Гатарија (1995), као и на начин како
то предлаже Ж. Ф. Лиотар (Lyotard, 1990), јер је оно неодвојиво од сваког сећања и
тако блиско сваком оживљавању, а нужно и осавремењавању прошлости.
Иако сведочанственост упућује на памћење као дугорочан процес трезорира-
ња (гомилања) стимулуса сећања, за суштинску одбрану статуса сведочанства од
кључне важности је разумевање заборава. Сведочанственост заборава, лексико-
лози би рекли, упућује на антонимију према немаркираном члану, то јест сведо-
чанственост надражује асоцијацију на памћење, а не на његову супротност у ос-
новном (денотативном) значењу. Како заборав није потпуни антоним памћењу, од
пресудне је важности онај његов значењски контекст у коме се открива шта је и,
последично, зашто заборављено. Отуда је и биран овај синтаксички парадокс као
плод конотације, а семантичка пуноћа као резултат немаркираног стимулуса.
Језичке изградње су, иначе доминантан садржај расправе у филозофији кул-
турног трезорирања, а преовлађујући поступак у телеологији баштињења и техно-
логији претрајавања. Језичке градње загледане у генеративне структуре, како
их је именовао Ноам Чомски (Čomski, 1972), доследно чувају суштаство и свих

640
 Драган Булатовић: НА ДРАС ТАЊЕ МУ ЗЕОЛОГИЈЕ...

оних прагматичких система о којима зборе. У нашој причи ово доследно маркира
видљивост стварности у херитолошкој (музејско-баштинској) пракси. Ако у овој
пракси пристанемо на поједностављења, промашићемо саму стварност. Зато је
кључно питање: види ли се живот, дакако онај бивши, у музеју или је легитиман
његов антоним – симулакрум? Искуство језичке градње херитолошке парадигме ре-
зултирало је крилатицом Томислава Шоле (Šola 2003) – ако не може, дакако, сав жи-
вот у музеј, може музеј у живот – у његову свакодневицу. Другим речима казано,
музејско-баштински системи чувају суштаство сведочења само ако их градимо по
моделу који их, у различитим интерпретативним теоријама именују као секундар-
не у односу на доминантно моделативну природу језика (Lotman, 1970). Дакле, све
парадигме баштињења одмерава претрајавање суштаства сведочења. Или, музеј у
свакодневици је дијалектика претрајавања.

2. О ПОРЕКЛУ И ПРИРОДИ МУЗЕОЛОГИЈЕ

За расправу о научности музеологије битна је дилема да ли је она вид

историзације сазнања света или само слика систематизације знања. Иза једног и
другог јасно стоји наслеђе раних музеја (XVI–XVIII в.) који су природнинама (натур-
фактима) и израђевинама (артефактима) из својих колекција, али обавезно и кроз
сабрану историографију која је овом свету предмета иначе била саприпадајућа, али
и активним истраживањем света, приказивали досегнуто сазнање. Инсистирање
на јединству живог лабораторијског и контемплативног сазнања са наталоженим
искуством унутар музејске целине било је пресудно за убедљивост приказа које је
нудио првобитни музеј. Убедљивост је била једнако производ мерљивог, опипљивог
и приказивог рада, колико и реторике, али и (тешко мерљиве) сликовитости. Пре-
власт емпиријских и експерименталних истраживања у XIX веку отуђила је науке
од полазног јединства и створила дисциплинарне забране. Последично томе и дис-
циплинарне музеје. Тиме музеј није више био, каква год, слика света и деградиран
је на оруђе парцијалних научних визија. Губитак основне идеја музеја као генера-
тора слике света, учинио је музеологију услужном дисциплином наука. Дакако, то
није значило и да је у превласти нових научних парадигми нестао њен првобитни
предмет. Историзација и визуелизација нових увида науке у свет, материју и живот,
као јединствених слика све су потребнији, не само због реторичке убедљивости
у интерпретацијама, већ пре свега што тек окупљене на једном месту откривају
заједничко порекло у јединственом наслеђу.
Понудићемо један преглед историје музеализовања (Табела 1):
Из позиција стварања нових парадигми НАУКЕ неопходно је посматрати про-
мену схватања ПРЕДМЕТА истраживања, због потребе јаснијег виђења ЦИЉА и
друштвеног оправдања научног уређења баштињења. ХУМАНИСТИЧКИ оријенти-

641
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

сано истраживање памти своје наслеђе, па и свој предмет ограничава на пробрану

СТАРИНУ, којом може да оствари РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ свог учења. У хума-
нистичком оквиру ствара се посебан род РЕСТАУРАТИВНЕ ИСТОРИЈЕ која кон-
ституише СПОМЕНИК као свој инструмент за производњу колективног ИДЕН-
ТИТЕТА. XIX-вековни СЦИЈЕНТИЗМИ намећу доктрину МУЗЕЈСКЕ ЗАШТИТЕ
ради ИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ свог научног погледа, производећи својеврс-
не парцијалне идентитете. Последично томе, ДИСЦИПЛИНАРНА СЕБИЧНОСТ
рађа уске родне ЦЕЛИНЕ, са намером демонстрирања СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ изу-
зетности. МУЗЕОЛОГИЈА, закаснело (у седмој деценији XX века), настоји да изађе
из простора помоћних дисциплина и формулише музејску вредност, МУЗЕАЛ-
НОСТ, као особен научни ентитет, покушавајући да испуни важан формални ус-
лов за АКАДЕМИЗАЦИЈУ свог знања. ХЕРИТОЛОГИЈА враћа из хуманистичког
репозиторијума у свој предмет целисходност процеса БАШТИЊЕЊА, са намером
да обједини филозофске и појединачне научне погледе на свет и оствари, својеврсну
немогућу мисију: АНТРОПОЛОГИЗАЦИЈУ МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОСТИ.
Сабрано, могло би се и овако приказати:

Табела 1

Виђење јединствености и онда беше, а и сада спада у велику умешност му-

зејског погледа. Шта више, ово својство је значајна специфична разлика не само у
односу на егзактан опис процеса музеализовања проминулог већ и у односу на
самодовољност филозофских објашњења памћења. Такође, ова specifica покреће и
питање смислености утврђивања механизама за подизање практичне делотвор-
ности памћења (мнемотехничке припреме и сл.). Музејском погледу иманентно је
виђење јединствености света и без посебног инсистирања на јединствености овог
својства у музеолошкој теорији. Напротив, баш тиме што је виђење иманентно сва-
ком памћењу и могуће је издвојити музеализовано памћење. Утврђивање његове
несувишности је основни задатак филозофирања о сведочанствености, а настаје у
разабирању законитости уобличавања погледа. Ово уобличавање погледа циља на,
да направимо плеоназам, менталне слике, јер у операцији обликовања нема немен-
талних слика. Дакако, не желимо да кажемо како је свако гледање бисерна слика,

642
 Драган Булатовић: НА ДРАС ТАЊЕ МУ ЗЕОЛОГИЈЕ...

али желимо да подсетимо да нема оног нивоа гледања на коме можемо да говоримо
о субсемиотичким елементима (Hribar, 1983). За разлику од вербалног језика код
кога се значење артикулише на другом нивоу градње, слике се одмах појављују као
целовите. Зато је могуће рачунати да је музеализовано памћење реално могућа при-
марна артикулација уобличеног погледа.
О могућем поретку сазнања у коме сведочанствени ентитет игра значајну улогу
говори следећи преглед:

Научна систематизација историјског знања о баштини

Табела 2

Наравно да у корелацијама постављеним на овај начин рачунамо на питање:

где је ту историја као дисциплина? Елегантно избегавање одговора гласило би: на
мета нивоу! Ово није толико нетачно, колико је полемично. Није да није у природи
сваке дисциплине да почива на сопственом искуству, а самим тим она не само да
мора да негује своју историју већ је иста одређује у смислу формирања и одржања
научне законитости. Са друге стране, формирање, а нарочито одржање смислених
активности готово је назамисливо без субјекатске потврде сврховитости сваке ак-
тивности. Чешће у историји избегаван, дуализам са све више резултата показује
своју ефикасност у новијим дисциплинарним дијалозима. У том смислу нарочи-
то је индикативна позиција коју у табели заузима информатологија. Она је овде
својеврсни прагматички пандан историјском као мета дискурсу, тј. историзацију
контекста недомешта информатолошки као мета методолошки приступ. О смислу
овог поретка у коме се историја као дисцилинарна надлежност појављује само у
привиду, говорили смо више у студији о промени парадигме у историји уметности
(Bulatović, 2013).
Инсистирање на овој генези музејске стварности изазвано је најпре запре-
теношћу старе теорије музејске селекције. Када ју је Странски (1964) први пут си-
стематски утемељавао, учинио је то помоћу увођења јединственог критеријума –
музеалности. Ова се односила на својство предмета да буде документ свог времена.

643
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

Странски се задовољио информатичким захтевом по коме семантички потенцијал

неког предмета одаје значења неким другим (разним) научним захтевима. Ваннауч-
ни контекст, односно, укупност семантичког утиска, чини се Странски је остављао
искусном оку музеалца – истраживача – селектора. Културни контекст, који се ту у
позадини провлачи као неименован, јавља се код њега тек у постмузејско-стручном
комуницирању вредности изабраних објеката. Тада је, и још увек је, проблем бивао
у томе што је селекција вршена на основу уженаучних критеријума, те је бивало
готово неизводљиво у накнадној мултидисципланарној операцији повезати све
контексте јер неки и нису били музеализовани због тога што их није препознала
ни једна појединачна научна љубопитљивост. Тако је преостајало превише контек-
ста који су препуштани општим документарним описима и референцама на стан-
дардне форме архивирања свакодневице. Због тога су културне реконструкције
на музејским изложбама постајале све више ствар реторичке убедљивости (попут
изложбе Умберта Ека и Жана Бодриара Museo dei Musei, Фиренца, 1988), некад и
добре креативне фантазије (попут презентација Watching Water Питера Гриневеја
колекције Мариана Фортунија у Венецији 1993), али и, сувише често, непрегледних
архивских указивања.
Дакле, музеализовано памћење се оснива на својству уобличавања погледа кроз
(дакако плеоназам) искуствено виђење света. Ако је тако увек било, онда ћемо и
(селектовати) чувати виђења. Могућности уобличавања погледа јављају се као за-
конитости које, слично научним поступцима, омогућавају парадигматичност.
Парадигматска виђења као критеријум укључују у себе онај остатак од научног
(информатичког) одговора на питање шта је докумет, као и онај недостатак у
тражењу смисла трезорске производње уопште. У том критеријуму би прорадио
као измирујући онај део креативности који се очекује као инвестиција, једнако и
код селектора и код корисника, а који се код Глужињског (1980) именује као модус
саопштења: музејска представност. Иако му се као пандан већ јављају савремене
логичке паралеле – креативни ентимем (Анђелковић, 2007), треба видети како је
то креативност редовни пратилац сваког, па и оног неосвешћеног, музеализовања
памћења.
За хуману науку стварност је оно што је могуће за неког по разуму, а овај није
имун, напротив кљаст је без имагинације, свеједно што се у егзактним наукама ова
именује као моделовање, а у технолошким доктринама као експертски системи и
сл. Тек у кризи ratia, није неочекивано да се у оквиру, нпр. најригидније школе ана-
литичке логике, врло недавно појави предлог за решење разумевања, мање-више
уобичајених херменеутичких апорија. Оно што је Глужињски назвао представ-
ним модусом сазнања, као спецификумом музејског дискурса, оно што савреме-
на социјална наука распознаје као пожељне когнитивне моделе, имагинацијско
учешће индивидуе у неговању колективне имагинације, филозофкиња М. Анђел-

644
 Драган Булатовић: НА ДРАС ТАЊЕ МУ ЗЕОЛОГИЈЕ...

ковић именује као креативни ентимем, као оно што нам у тренутку недостатка
формално логичке ефикасности закључивања даје за право да се креативно инве-
стирамо у (ћутење) решење апорије, тако што ћемо ослободити своју замишљајну
сензибилност. Дакако, да ћемо радо продужити на овој новој логичкој путањи ка
нагласку да су мисаоне креације медијски најближе оном што баштинимо као сли-
ковито мишљење, како је још раних осамдесетих то убедљиво именовао Готфрид
Бем (Boehm, 1987). Дакле, слике као кључ у науци и филозофији, извесно добијају
на значају управо неслућеним нанотехнолошким удубљивањима у крајности света
(материје, енергије, информације), али и наде. Како, нас наговара Мичел: „Одређена
тактичка неодговорност са сликама, коју ћу назвати критичком идолатријом одно-
сно световним обожавањем, могла би бити управо она врста хомеопатског лека за то
што нас је напало. Валтер Бењамин је своју медитацију о механичкој репродукцији
закључио са саблашћу масовне деструкције. Опасно естетско задовољство нашег
времена није масовна деструкција него масовна креација нових, све виталнијих
слика и облика живота – како смо видели, термини који се фигуративно односе
на све од компјутерских вируса до терористичких успаваних ћелија. Стога епитет
нашег времена није модернистичка изрека, све се распада, него још злокобнији сло-
ган: све постаје живо“ (Mitchell, 2005).

Генеза двоструке игре музеја, музеологије и друштва

Иако је, дакле, јасно да у генеративној структури памћења делује тај креатив-
ни ентимем као модус, право је питање како је велико све оно што производимо
и доживљавамо као баштину, а како је мало у томе оног што је плод уметничке
производње? Чињеница је да се то мало наметнуло огромном, и чињеница је да се
створио брак из интереса.
Како се то десило?
Наравно да постоји једно помирљиво објашњење, линеарно:
У првој фази (XV–XVII), превласт логике и праксе колекционара долази због
слабости лаичке науке. У другој фази, када је наука зајахала као важна институција
у служби друштва, то долази због „вишег“ интереса НАЦИОНА, односно идео-
логије (крај XVIII–XIX). У трећој фази је то због парадокса који је произвела сама
развијеност науке, тј. због застарелости ratia, тј. модела научног објашњења света,
а музеј је онда њена погрешна слика, чак и када нису у питању само уметнички или
културно историјски музеји (крај XX–XXI в.). Нпр. научни паркови и жива баш-
тина праисторије изгледају као шарена лажа, а ко боље лаже од уметности, па је и
природно да су музеји и даље по уметничком моделу, а музеологија и даље има као
свој предмет: неухватљивост.

645
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

Постоји и значајан технолошки разлог. Због наглог развоја примене кибер-

нетике, долази до нове појаве, технологије гледања, последично и снажног удела
технолошких помагала у уобличавању виђења, те напокон нових облика памћења
(компјутерско, екранско, спотовско, блогерско, лајкерско...).
Напокон важна је и најновија промена референта, тј. због застарелости нација
(глобализам који делује по принципу надзаједница типа САД, ЕУ).
Зашто је научно утемељење музеологије долазило из позиција историје умет-
ности и до када то траје. Да видимо, најпре, до када: до маркетинга, односно док-
трине културних индустрија и издвајања културологије? Ипак, историјски реле-
вантно је да је прва прекретница био Андре Малро и његово теоријско и практич-
но посланство као последњи хуманистички крик који је имао озбиљне реперкусије
у пракси музеја без зидова, као и концепту светске баштине. Потом долази криза
хуманитета: крај педесетих када се развија критичка свест у епистемологији која
доводи до практичних предлога да се због тескоба у руху класичних наука напра-
ви проширење на тзв. међунауке. Следе конкретни кораци УНЕСКО дистрибуције
договора. Следи не бољитак и систематизација, већ врло снажан покрет критич-
ке теорије и тзв. постмодерних замена за класичну филозофску мисао. Напокон,
успутни производ развоја знања и технолошких праћења прохтева друштва био је
нагли развој информацијских истраживања. Кибернетика постаје најрелевантнији
фактор промишљања друштва, а теорија система, нпр. пресудно упливава у мето-
дологију научног објашњења света. Стога, тзв. информатичку револуцију треба
пратити узајамно са кризама педесетих.

3. ОБЕЗВЛАШЋЕЊЕ / ОЧИШЋЕЊЕ МУЗЕОЛОГИЈЕ

Зашто херитологија, а не музеологија (истеривање заборава)
(ИЗВОРИ У ГЕНЕЗИ БАШТИНСКИХ ИНСТИТУТА )

Кад год су кризе – хуманистичка смена и препород, буржоаска, па индустријска

револуција, светски рат… – онда су из себичности колекционара, којом се иначе да
лако манипулисати, следила решења, попут (а) ренесансне академије или алхеми-
чарских репозиторија, – (б) јавних музеја новог грађанског друштва, – (ц) имаги-
нарни музеј или виртуелни информатичког друштва, у којима смо имали спуштање
проблема на питање разумевања света. Оно се јавља у две парадигме, као: а) стро-
га наука – јавља се као последица оснивања универзитета, а у заборав иде алхемија,
и као: б) јавна баштина – која се установљује као хуманистичко постигнуће ко-
лективног идентита и истицање националне вредности. Брзо се уочава да је за
пројектоване циљеве сам музеј недовољан, али се да инструментализовати због
оног национално које се сада јавља као нов конструкт за новог корисника – парла-
ментарни естаблишмент.

646
 Драган Булатовић: НА ДРАС ТАЊЕ МУ ЗЕОЛОГИЈЕ...

Свака инструментализација, пак, открива кризу имања. Наиме, основно

својство патримониума је право и обавеза наслеђивања и унапређења наслеђа које
се у сваком колективитету губи као стварно имање (укидањем наследног права
аристократије, на пример или ...) и појављује као имагинарна вредност. То зами-
шљајно посвајање без опипавања, решава се само индивидуализацијом апстрак-
тне вредности. Иако је ово последњи покушај одржавања хуманистичког мита о
општем наслеђу, измакнуто колекционарско тле под ногама није уништило саму
институцију музеја. Он се само трансформисао у баштину по себи, а сва питања
разумевања света на основу натур и арте факата препушта виртуелном свету.
Из ових премиса би лако устврдили да В. Глужињски раскринкава недовр-
шеност музеологије и много пре појаве, такозване нове музеологије и много пре
најновијих мистификација њене непоновљивости, попут индустрије наслеђа. Али,
такође и пре кокетне имплементације постструктурализма – постмодернизма
у њену теорију. Због тога је несумњиво важно да се само са добрим познавањем
Глужињског може критички читати лестерска, као и друге школе музејских студија..
У класичној музеологији историја предмета је СЛИКА ТРЕТМАНА музејског
предмета као докумета, тј. објекта који мора бити дефинисан као извор за читање,
али не и тумачен. Са друге стране, биографија ствари укључује СЛИКУ СТВА-
РИ, а она у музејском контексту долази на видело само на изложбама. Другим
речима речено, слика ствари у рукама музеја има само експозициону стварност,
па и њу само у једном сегменту показивања, тј. на тзв. тематским изложбама.
Тако можемо и закључити да биографије ствари нема без предочавања слика која
покрећу носталгична сећања посматрача. Овим се појмовни смисао синтагме сли-
ка ствари појављује као индивидуализован доживљај. Овај је пак непожељан из
аспекта строге науке и њене подразумеване ригидне објективности, али је са друге
стране драгоцен, чак и историјски пресудан у реанимацији социјалног контекста
доживљаја прошлости не само у историјским већ и у хуманистичким тумачењима
света. Видљивије је то као контраст у оним развојним тренуцима када се многе
хуманистичке дисциплине одевају позитивизмом, па потом постају таоци егзакт-
ности (случај нумизматике, нпр) и нарочито у музеологији која је у тренутку свог
аутономног конституисања, у судбинском тренутку дакле, постала талац информа-
тичке неутралности (Tuđman, 1983). Када је Т. Шола померио тежиште у теорији са
музејске ка тоталној стварности, са предмета као извора на љубав према памћењу
(мнемозофија), са социјализације уског специјалистичког колекционарског исечка
света и његове тоталне артифицијелности, ка интегралном контексту, ка потпу-
ном контексту стварности који обједињује, када и како је могуће, индивидуално
поливалентну (а увек и натуралну и артифицијелну) и полисемантички захтевну
стварност о којој се пита њен актер. У тој реанимацији улоге актера, појединац се

647
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

подигне кроз ствари учитавајући им нови живот (артифицијелну стварност). Ту

ствар и тај дух који се разбуђује покреће, извесно најчешће носталгија.

Утемељење херитологије у стварном баштињења

У наметљивости појавног, стварно баштине затурено је у диктату доктри-нар-

ног. Прво је изродило храм са предубеђењем о ваљаности заступања стварно-сти
у репрезентативним носиоцима и ритуалним процесима, а друго се исцрпљује у
вечним компромисима. Баштињење као значењски ланац је једна од могућности
изласка из зачараности сваког дискурса – историјског, научног – која може допу-
стити ентимемско разумевање претрајавања времена. Стварно баштине најпре
је питање бића памћења у наслеђу постструктурализма и херменеутике. Потом,
ово питање доводи до преиспитивања владајућих парадигми о баштини и њихове
уобичајене дискурсе мислећи пре свега на подуку логике (и семантике) коју је де-
монстрирао В. Глужињски.
Ево једног поретка:
Уместо да само утврдимо да је дошло до проширења појма БАШТИНЕ, а са
њим и академског појма НАСЛЕЂА, те и институције МУЗЕЈА, представићемо за-
конитост генезе у ове три области у складу са теоријским темељима које смо из-
лагали.
Одблесци подразумевајућег правног статуса баштине, еволуирали су са СТА-
РИНЕ, оног што је од првог у заједници – старине – наслеђено, ка националној
баштини у којој је индивидуално наслеђе инвестирано на метанивоу у колективни
политички идентитет, а потом и на завичајну, тачније локално јединствену, укупну
– приватну и јавну баштину. Променама друштвене парадигме, мењао се и појам
НАСЛЕЂА, па је проширен са КУЛТУРНОГ на ЕКОЛОШКО, а потом, на истеку XX
века и драматично, и на ГЕНЕТСКО. Сам појам институције МУЗЕЈА проширен је,
најпре на ЕКОМУЗЕЈЕ, па на ЕКОНОМУЗЕЈЕ, коначно и на ЖИВЕ МУЗЕЈЕ.
Прегледније би било:
Генеза појмова: баштина, наслеђе, музеј

Табела 3

Када се осврнемо на излагано померање тежишта истраживања са објеката

наслеђивања на процесе памћења имамо следећи прегледни приказ нове система-
тизације знања о умећу баштињења:

648
 Драган Булатовић: НА ДРАС ТАЊЕ МУ ЗЕОЛОГИЈЕ...

Нова систематизација знања о умећу баштињења

Табела 4

Да ли смо на овај начин ближе решењу или се само удаљавамо од проналажења

новог социјалног смисла институционалног баштињења vs музејске неумрлости?
Сувишно је подсећати, сигуран сам, да музејски дискурс више не може рачунати
на бескрајно одржавање митске стварности. Напротив, мора је увести, дакако само
као једну парадигму у свој репертоар критичког музеализовања тоталитета, али
коначно тоталитета на који су усмерени сви научни, филозофски, стваралачки,
па и митски испитивачки пипци.
Ево једне понуде:
a) музеј као санаторијум за друштво у кризи
b) музеј као трезор за апсолутни друштвени уговор (кристални идентитети)
c) живот као музеј („музеј у живот“, Шола) за релативни друштвени уговор
Чак и када кажемо за ово последње да је првотни хуманистички идеал (сло-
бодног друштва), мислећи пре свега на слободу у изображавању, тешко ћемо се
одбранити од инструментализације музеја – оно што је бивала репрезентативна
институционална инструментализација сада би се преводило у масовну, тоталну
инструментализацију индивидуалног. Ако, ипак покушамо да га амнестирамо, онда
ће се музеј, како вели Глужињски, појавити као активни модус сазнања, не само као

649
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

преносилац, не ни као заступник идентитета, већ као стваралац... У тој позицији

активног спознајног учинковања он више (није слуга), не мора да надомешта своју
инструменталну апатију кад излишним (нематеријална) проширењима предме-
та бављења, кад бесмисленим (свака реификација сећања: реалије као фетиши)
музеализацијама. Музеј као модус сазнања активно учествује у питањима света
управо дискурсом документности.
Шта је то у јавном смислу?
Први тачан одговор је, дакако образовање у класичном смислу обликовања соп-
ственог тјела и духа, па и форме едукације могу бити ефикасне када следе искуства
академија, вежбалишта, ораторских трибина или симпозијума, колико и светилиш-
та и храмова, али свакако као места побуде обликовања тоталне знатижеље. Ово
становиште у коме је евидентно да се напушта културно-историјско разумевање
линеарне историје врло сличи оном теоријско-методолошком отклону који се шез-
десетих година јавио као процесна археологија. Но, како је и овој потоњој следило
постпроцесно критичко читање, нагласићемо и да је и музеју у појмовном смис-
лу, дакле КАО МОДУСУ ПОЗНАЊА МЕСТА ПОБУДЕ ЗА ОБЛИКОВАЊЕМ ТО-
ТАЛНЕ ЗНАТИЖЕЉЕ, увек у историји, колико је овако нешто уопште озбиљно
тврдити, било потребно (а) МЕСТО ОСВЕДОЧЕЊА (b) ПРОЦЕСА СПОЗНАЈЕ (c)
СТВАРНОСТИ. Артикулисаћемо ову трочлану структуру:
a) гносеолошку тежину места меморије ефектно је дефинисао колега Милан
Попадић (Попадић, 2011) у својој докторској тези, уводећи за процес артикулације
домуса меморие неологизам МНЕМОТЕКТУРЕ. У актуелном смислу (креативна)
градња куће (бића) сведочанствености (битка) успешнија је као „еко кућа“ на-
спрам тоталне артифицијелности актуелног архитектонског формализма-егзиби-
ционизма. Наравно, да би удовољила хајдегеровској кући битка морао јој се допу-
стити РАСТ (ове тзв. еко куће су скоро живе у биолошком смислу), а њега нема без
активног креативног, живог музеја. Овај процес на који рачунамо као на sine qua
non музеализације узимамо као:
b) процес потентне знатижеље: из простора потентног памћења трезори
се појављују као бићевитости бића (за разлику од инструменталног, пасивног, ус-
лужног музеја) ови би почињали да ЗБОРЕ.
c) па када зборе, ваља чути шта је то? ПИТАЊЕ, шта више од тога. Оно
што је трезорирарано може бити разбуђено само питањем, а оно подстиче про-
цес сећајуће реконструкције трезориране (увек проминуле) стварности. Тако се
кроз питања свих који разбуђују знатижељу (активни баштиници, нису ли то сви)
ствара (конструише) стварност. Присуством стварности потврђујемо да нешто по-
стоји, у нашем ентитету, да постоји сведочанствена стварности, а последично да су
наши трезори стварно бременити (да се не ради о лажној трудноћи, те ни лаж-ним
идентитетима).
Ето ко је једини власник стварности!

650
 Драган Булатовић: НА ДРАС ТАЊЕ МУ ЗЕОЛОГИЈЕ...

4. СВРХОВИТОСТ МУЗЕЈА КАО ИДЕЈЕ АКТИВНОГ ПАМЋЕЊА

Шта су прагматичка упоришта ове теоријске рекапитулације? Има их и у ви-

зијама (А) и у дивергентној пракси (Б).
На једној страни би као аргумент потегли малу историографију визија у музео-
логији почев од Хазелиуса, преко Марлоа, до актуелних музеја у музејима и кибер
музеја.
А
1. Ако је музеј слика света, а свет је све, све не може, мање више објективно, у
музеј, али зато музеј може у све. Музеј без зидова Андре Марлоа пошао је од тезе о
нелимитираној доступности баштине према технолошким моћима које су биле до-
ступне половином двадесетог века, а његова идеја се данас остварује у експанзији
виртуелизације. Дакако, ово се збива изван музеја који није ништа мање жив у од-
носу на тескобне зидове који су мучили Марлоа.
2. Управо у непомерљивости музејског музеја пронађен је изазов за значајан
покрет креативних критичара инертности и успављивања знатижеље. Како се мо-
же рећи да је музеј омузејио нашу знатижељу тако што је и њу музеализовао, може-
мо је спасити само ако покидамо ланце тамнице. Отуда врло велики ефекти свих
пројеката који унутар непроменљивости сталних поставки инсталирају директан
дијалог са историјским музејским дискурсом. Предмет дијалога није било шта о
истини света коју конзервативно чувају историјске музеализације већ сам начин
одржавања историјских конструкција стварности које се доказују у сталним по-
ставкама (почев од Р. Вилсона, 1993. па до Д. Хирста).
3. Шта је ту спорно, односно ко ту више не верује у дату стварност, најбоље
демонстрира покрет cyber музеја нахрупљујући са, најгрубље осликано, сликама
стварности која се не да видети природним процесима виђења, која се ћути тех-
нолошким стумулусима.
Б
Како сви наведени случајеви у претходној типлогији не дирају тзв. класични
музеј већ, напротив на његовом одржању граде своју комплементарност, указали
би на могућности редефиниције идеје музеја и трансформације његове институције
као domus memorie. Отворена је могућност да се идејом музеја, музеја по себи као
процеса задовољења тоталне знатижеље заузме или макар допуни место историје
које је ова изгубила за савременог човека. Трансформација историје у времену
биокибернетичког огољавања стварности иде толико споро да је нереално очеки-
вати да ће другачија историјска слика света ускоро натерати неког на механичко
преуређење музејских репрезентација према некој новој историјској парадигми.
Напротив, музеј може већ сада, јер и он сам трпи ефективне утицаје биокибер-
нетике, реафирмисати УЛОГУ ПАМЋЕЊА као својеврсног зачина за све кухиње

651
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

парадигми, научних и креативних. Постулирање наслеђивања као незаборављања

(1) знатижеље за обликовањем (2) љубави према знању (бића), (3) умећем стварања
из љубавног искуства, може произвести својеврсни активизам у бићу музеја, оном
што се обично механички пресликава као визија, стратегија, менаџмент, креа-
тивни тимски продукт и маркетинг. Како удружити ова два подстицаја, теорет-
ски и практични?
1) НЕЗАБОРАВЉАЊЕ гарантују само они трезори који су доступни свугде,
дословце, не тамо негде иза седам брава него, као у анегдоти о медијској присут-
ности, кад укључиш ТВ да музеј искаче из фрижидера (није ли већ тамо на магне-
ту?). Да ли ово значи да треба фаворизовати нове музејске специјалности, попут
комуникатора? Да, али много је важније образовати протежере незаборављања у
њиховим основним професијама (кувари то већ раде јако упадљиво, треба само
видети колико је то враћање баштине стварним власницима (рецимо да су неки
социјални покрети водили до заборава екстензивне производње, запостављања
села, а интензивне производње хране), јер не би смело бити да је баштинска тава
само за имућне, а да већина и даље може да приушти само јефтини џанк).
Шта су у овом померању граница музејског простора деловања стварни ресурси:
традиционално, наравно, то су (а) трезор сведочанстава и (б) сазнајни потенцијал
музеализација, а развојно је то прелаз образовних и креативних инвестиција на
друге, друштвене, изван музејске актере као једнако вредне баштинике).
2) Отвореност музејских интерпретација за АКТИВНО УЧЕЊЕ актуелна је
формула за подстрекивање љубави за знањем (у кући памћења). Оличавају се у ра-
дионицама свих облика, од оних за доколице, социјалне корекције понашања до на-
учних трансдисциплинарних експеримената. Ресурси, припадајући, те објективно
докучиви су: максимално искоришћавање мнемотектуре: а) увезивањем у разли-
чите инкубаторе и б) извозом у сајбер свет и ц) стварни живот.
Трансдициплинарни пројекти били би савремени облик умећа стварања из
искуства остварења љубави и подразумевали би експлоатацију трезора (дакако
само његових значењских својстава) за бићевање памћења – постварење иску-
ства. Ако само нагласимо да је највидљивије и најмерљивије постварење искуства
ефикасна радна, производна пракса (учинак, профит), лако можемо видети коли-
ки су егзистнцијални губици настали заборављањем или макар не способношћу
коришћења памћења. У базичном смислу трансформисани музеј би морао бар
једном својом тангентом да отвори праксу креативног сендвича: уметник – тре-
зориста – научник или знатижељник (аматер) – трезориста – интерпретатор или
„вишак“ – трезориста – „елитиста“.

652
 Драган Булатовић: НА ДРАС ТАЊЕ МУ ЗЕОЛОГИЈЕ...

ЛИТЕРАТУРА

Анђелковић, M. (2007). Креативни ентимем. Београд: Филозофски факултет.

Boehm, G. (1987)„Smisao slike i čulni organi“, Gotfried Boehm: izbor tekstova, priredio, preveo
i predgovor napisao Zoran Gavrić, bibl. Sveske 11, Beograd: Muzej savremene umetnosti,
001–019.
Bulatović, D. (2013) „Digitalizacija i promena paradigme u istorijskoj nauci o umetnosti“
(DIGITALIZATION AND THE PARADIGM SHIFT IN THE HISTORICAL SCIENCE OF
ART), Зборник радова са VII међународног научног скупа српски језик, књижевност,
уметност, књига III, (325–337). Крагујевац: Филолошко – уметнички факултет.
Čomski, N. (1972). Gramatika i um, bibl. Sazvežđa. Beograd: Nolit, preveli Ranko Bugarski i
Gordana B. Todorović.
Делез, Ж. Гатари, Ф. (1995). Шта је филозофија?. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка
књижарница Зорана Стојановића, превела Славица Милетић.
Gluzinski, W. (1980). U podstaw muzeologii. Warszawa: Państwowe Wydawn, Nauk.
Hribar, T. (1983) .„Umetnost i/kao likovnost“, Književnost, 3–4, Beograd, 636–650, preveo Petar
Damjanić.
Lotman, J. (1970). Predavanja iz strukturalne poetike, preveo i priredio Novica Petković. Sarajevo:
Zavod za udžbenike.
Lyotard, J. F. (1990). Postmoderna protumačena djeci. Zagreb: A. Cesarec/Naprijed, prevela Ksenija
Jančin.
Merleau-Ponty, M. (1968). Oko i duh. priredila i prevela Eleonora Mićunović, bibl. Zodijak, Beo-
grad: Vuk Karadžić.
Mitchell, W. J. T. (2005). What Do Pictures Want? The Lives and Loves of Images. Chicago University
Press, Chicago-London (citati u tekstu su prevod Miloša Đurđevića).
Попадић, М. (2011). Грађење памћења: просторно-меморијиски систем музеолошке вредно-
сти. Случај Музеја савремене уметности у Београду (докторска дисертација).
Stránský, Z. (1970). Pojam muzeologije, Muzeologija, 8, Zagreb, 2–36.
Šola, Т. (2003). Eseji o muzejima i njihovoj teoriji – prema kibernetičkom muzeju. Zagreb: Hrvatski
nacionalni komitet ICOM.                                     
Tuđman, M. (1983). Struktura kulturne informacije, Zagreb: Zavod za kulturu Hrvatske.

Dragan Bulatovic
THE OVERGROWTH OF MUSEOLOGY –
HERITOLOGY AS A GENERAL SCIENCE OF HERITAGE

The paper shows that one integrated science of heritage is possible. A science, whose object
is remembering as a cultural phenomenon, can be established between the disciplinary crisis
of traditional museology and cultural heritage studies, but its only perspective is provided by a
discipline that is based on the theory of memory. In the genesis of the crisis of the museological
doctrine, through the representation of the founders of heritology, we would like to demonstrate
the advantages of a philosophy of testimony and justify it with a tautology of heritage.

653
У М Е Т Н О С Т И Њ Е Н А У Л О ГА У И С Т О Р И Ј И : И З М Е Ђ У Т РА Ј Н О С Т И И П Р О Л А З Н И Х - И З А М А

There is an opportunity to occupy or supplement the place of history that is lost to

the modern man with an idea of a museum, a museum as a process of complete satisfaction of
curiosity. The transformation of history in the time of a biocybernetic stripping of reality is so
slow that it is unrealistic to expect that a different historical world image will soon urge someone
to perform a mechanical rearrangement of museum representations according to a new historical
paradigm. On the contrary, the museum already can, since it suffers from effective impacts of
biocybernetics itself, reaffirm the ROLE OF MEMORY as a kind of seasoning for all paradigm
cuisines, scientific or creative. Postulating heritage as the remembrance of (1) the curiosity for
shaping, (2) the love of knowledge (beings), (3) the art of creating based on love experiences can
produce a kind of activism in the being of the museum, that is usually mechanically rendered as
a vision, strategy, management, creative team product and marketing. How to merge these two
incentives, theoretical and practical?
Transdisciplinary projects would be a contemporary form of the art of creating based on love
experiences and they would imply exploiting the vault (only its semantic properties, of course) for
the manifestation of memory – the reification of experience. If we simply emphasize that the most
visible and measurable reification of experience is an effective work and manufacturing practice
(performance, profit), we can easily see the extent of the existential loss that is due to forgetting,
or at least the inability to use memory. In a basic sense, with at least one tangent, the transformed
museum would need to open the practice of the creative sandwich: the artist – the vault keeper –
the scientist or an inquisitive person (amateur) – the vault keeper – the interpreter or “excess” – the
vault keeper – the “elitist”.

654
 

Драган Булатовић, НАУКА И БАШТИНА (2014) 

 
 UDK 069:01.3“19/20“

Dragan BULATOVIĆ
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

NAUKA I BAŠTINA

Preporuke za naučnu standardizaciju konzervatorskog tretmana koje na početku XXI veka dol-
aze od najiskusnijih čuvara kulturne baštine odaju iskrenu želju znalaca koji su u svojoj praksi
osvedočili viziju profesionalca da je dobro moguće, da ga treba izvesti.
Šta je u toj formuli neobično, ako ga ima, makar u odnosu na tradicionalno umetničko
restoaratorsku praksu, ili kako je nauka ušla, ne više metaforički u humanističke discipline i
humanističke veštine, u ars memorativu i njenog podupirača naučnu konzervaciju?
Ako nije metafora, onda iskustvo hemije o materiji sveta (i svega), pa i materijalu baštine,
predstavlja posebnu dragocenost naučnog nasleđa. Sa druge strane, sve veštinske upotrebe i
oblikovanja materijala uvek odaju meru postupnosti u ovladavanju nevidljivim delom sveta.
Postupnost nas kuraži u uživanju u sećanjima jednako kao i u kulinarskim mirisima.
Koje su granice ovog optimizma?
Ako je dobra dva veka u pojmu spomenika kulture najveći deo popunjavao idejni
sadržaj, nauka je mogla da bude samo uslužna delatnost. Ovome je lako naći potvrdu sve
od prvobitne ideje baštine koja dolazi kao jedan od derivata buržoaskog raskida sa nasleđem
(patrimoniumom / imovinom) prošlosti. Simbolička prevashodnost pojma nasleđa je imala
svoj vrhunac već krajem XIX veka u antirestauratorskom pokliču dozvolimo spomeniku prošlosti
da umre prirodnom smrću. I kada početkom XX veka pojam spomenika dobija kod Alojza Rigla
prvo svoje naučno sistematizovanje, ono se završava na kulturno-istorijskom proširenju i so-
cijalno-ekonomskoj hermeneutici. Ono što su u brizi za telo spomenika bili limiti na kojima

9
Dragan BULATOVIĆ

su ostali i Rigl i Dvoržak, jednako kao i talijanska konzervatorska škola, bila je svest o važnosti
materijala i tehnike spomenika, sa jedne strane i mogućnosti devetnaestovekovne (nauke i)
tehnologije, sa druge strane. Pomeranje sa slepe tačke poznavanja tela nasleđa, započeto u
prvim muzejskim laboratorijama početkom XX veka, ohrabrilo je Fernanda Forlatija i Čezara
Brandija da postave teoriju o jedinstvenosti tela i značenja u spomeniku kulture. Dakako, oni
nisu ostali zapamćeni samo kao vešti pragmatičari već upravo kao vizionari koji su naslućivali
šta će se pojaviti kao veliki učinci u nauci i tehnologiji nakon kvantne fizike, molekularne
biologije, biogenetike ili biokibernetike danas. Ako danas ove nauke govore o molekulima
koji uče, kulturi koja menja fenotip, o nanotehnološkim implantima koji uče funkcije sre-
dine i živih procesa u koje ulaze, ne možemo a da se ne vratimo na Brandijev postulat o
pamćenju materijala, tada metaforički formulisano, o očuvanju materijala umetnosti u kome
neće biti narušeno ono što je ili kako je utisnuto kao posebnost autorskog. Dakako, Brandi nije
podgrevao mistifikatorske ideje o duhu koji umetnik utiskuje polubožanskom veštinom, ali
jeste naglašavao individualnost, veštinu i posebnost htenja da se isti materijal i ista tehnika
upotrebe, kod svake kreativne individue, dovoljno drugačije. To drugačije je, dakako stvar
poruke, a ona se da identifikovati kao komunikacijski učinak u doživljaju, kao informacijska
razlika. Komunikacija jeste nešto što je vrlo materijalno i da se pratiti egzaktnim metodama i
iskazivati kvantitativno i kvalitativno. Elem, tek savremena nauka i tehnologija omogućavaju
ulazak ne samo u materiju već i u procese, žive i nežive, kako smo ih nekada razlikovali. U
tom temeljnom naučnom novusu je najvažnije saznanje da ono što smo smatrali najmateri-
jalnijim, najmrtvijim, danas u konačnosti aktuelno dokučivih dubinskih analiza (najsitnijih
elemenata materije) može da se imenuje samo i samo kao proces. A svi procesi su, kako nas
je već navikla kibernetika, podložni praćenju promena u kojima se nalaze ili ih sami izazivaju.
Uobičajeno otkrivanje počinje od tzv stanja crne kutije a završava se najvećim mogućem ste-
penom smanjenja neodređenosti (entropije informacija). Kao povod za ovo naše rezimiranje
značajno je i najnovije saznanje da je ono što u svakom naučnom istraživanju dobijemo kao
materijalni rezultat, zapravo i uvek samo informacija. Tako je i u onom krajnjem, za sada u
CERNU dohvatljivom smislu najsitnije čestice materijalnog sveta. Ona se prepoznaje samo
kao informacija. Tako se rađa jedna informatička fizika (Vinka Vedrala, Oxford Univesity), a
time i moguća redefinicija: priroda je ukupnost informacija. No, značajniji je mimo ove aluzije
na Mekluanovu socijalnu informatičku revoluciju, zaključak koji su iz ovoga izveli fizičari i
matematičari, logičari, kada su konstatovali da tako viđena informacija ima svojstva pojma.
Suštinski smisao naučne konzervacije kulturnih dobara, to jest onoga što u svom
sadržaju ima mnogo više od vidljive materijalnosti, jeste upravo u tome da se taj nevidljivi
deo vidi kao materijalan do krajnjih granica naučne analize, do one pojmovne, do one nje-

10
 NAUKA I BAŠTINA

gove informatičke prirode. Ako imamo taj stav kao svoj istraživački motiv, onda će integralni
tretman kulturnog dobra imati, sada naučno egzaktno dohvatljiv isti, zajednički, jedinstveni
entitet – informaciju. Jasno je da i simbolička priroda baštine, kao najčešće kolokvijalno ra-
zumevanje nasleđa, postoji tek u komunikaciji, tek kada neko primi informaciju u razumljivom
kodu. Jasno je i da ova vrsta komunikacije potvrđuje spomeničke, a ne lažne, falsifikovane ili
fetišističke vrednosti baštine, samo u kritičkom pristupu, šta više samo u aktivnoj kulturnoj
razmeni. Na isti način je nesvrhovito sakupljanje naučnih informacija u istraživanju koje nema
viziju o integritetu kompleksnog materijalno-materijalnog i nematerijalno-materijalnog
(informatičkog) svojstva kulturnog dobra, odnosno njegovom informatičkom biću.
Dãli smo sebi za pravo da iznesemo ovaj rezime recentnog stanja u nauci i teoriji
pamćenja zbog toga što smo u ozbiljnom i obimnom naučnom istraživanju naših savremenica,
konzervatorke Danile Korolije Crkvenjakov i konzervatorke Angeline Popovske, videli da se radi
o takvom istraživačkom senzibilitetu koji je izvesno podatan za apsorpciju i najnovije hipoteze
u fizici. Ovo bi upućivalo na to da se priča sa početka ove recenzije, ona o konzervatorskoj
biografiji kulturnog dobra, ne završava u jednom projektu. Već vidimo nova istraživanja koja
popunjavaju akutna i aktuelna područja kurativne brige. Onako kako je poklič Džona Raskina
na isteku XIX veka, ostavimo starce da dostojanstveno umiru, mogao biti privlačan u odnosu
na silnu ortopediju i protetiku kojoj je pribegavao Ežen Viole le Dik, tako današnja kurativna
zaštita ima za poređenje savremenu bioprotetiku i biogenetiku. I one imaju samo jedan
problem, socijalni dakako, a ne samo egzaktno naučni - bioetiku. No, činjenica da ovaj veliki
problem proizilazi iz veoma uznapredovalog poznavanja uzroka ugroženosti i gotovo ogrom-
nih tehnoloških mogućnosti za njihovo otklanjanje, učvršćuje etički kodeks konzervacije na
posebno izazovan način. Nije više pitanje, ako je već malarija u ohridskom kraju suzbijena u
prvim decenijama XX veka, kako isušiti nova, muzejska staništa spomenika drevnosti, već ne
dopustiti da i jedna jedina informacija iz njihove dugovekosti bude uništena banalnom viro-
zom masovnih identitetskih događaja. Tendiranim promocijama koje zanemaruju kurativne
standarde ne uznemiravamo samo njihovu zdravstvenu konsolidaciju, kako ubedljivo pod-
krepljuje naše konzervatorke u svojim istraživanjima, već ozbiljno disharmonizujemo njihovu
životnu biografiju. U njoj je priča koja daleko prevazilazi sve pojedinačne dobi istraživača i ovo
naše doba može da bude pametno samo toliko da svu pamet ovih duhovnih svedoka učini
dostupnom, informatičkim sredstvima i raznorodnim narativima, što većem broju korisnika.
Počev od naučnika-specijalista koji se dohranjuju novim naučnim saznanjima iz upotrebe
ovih drevnika, do znatiželjnika koji će preko tih istih ekspertskih slika dobiti prvi pravi poriv da
sklope humanističku sliku svih prošlosti o kojima kulturno dobro može da zbori.

11
Dragan BULATOVIĆ

A.Popovska, IR ohridskih ikona- “Сл. -2011 год. август - Извршено дигитално, микроскопско и УВ снимање
во соработка со фотографот Владо Кипријановски од НКЦ-Скопје на иконите ‘Исус Христос’од 1262/3
и ‘Благовестие’ (Архангел Гаврил и Богородица) од 11-12 век од Галеријата на икони во Охрид за
востанување на пресликите и конзерваторските ретуши на иконописната површина”

A.Popovska, IR ohridskih ikona- “Сл. - Снимањето со инфра црвената рефлектографија беше извршено
во соработка со Хрватскиот реставраторски центар од страна на г-дин Марио Браун и неговата
специјално адаптирана камера (Nikon) за снимања со црвен филтер (со вални должини во распон
од 900 до 1100 нм). Снимени се иконите ‘Исус Христос’ од 1262/3 и ‘Благовестие’(Архангел Гаврил и
Богородица) од 11-12 век од Галеријата на икони во Охрид за идентификација на долните иконописи”

12
 NAUKA I BAŠTINA

D.Korolija, Spektroskopija krušedolskih

tronova - “Crveni lazur na srebru sa presli-
kom, baldahin arhijerejskog trona.Snimak
poprečnog preseka na optičkom mikroskopu
u običnom i ultraljubičastom svetlu.”

Ovaj uzorak je ispitan i na elektronskom miks-

roskopu sa X-difrakcionim sondom (SEM-EDS).

Jasno se uočava različita struktura sloja prepara-

ture, sa puniocem na bazi kalcijum sulfata (gipsa)
i slojeva bolusa (finije strukture) i lazura, koji i
pri veoma velikim uvećanjima daje sliku potpuno
glatke strukture – što se objašnjava izuzetno finim
pigmentom u uljano-smolnom (dakle amorfnom)
medijumu. H-difrakcijom je određen i elementni
sastav svih slojeva.

13
Dragan BULATOVIĆ

KURATIVNI HOLIZAM PODUPRT NEINVAZIVNIM FIZIČKIM ISPITIVANJIMA

Ako bi danas poverovali da će potpisivanje ugovora sa MMF bilo koga rešiti osnovnih
egzistancijalnih problema, demonstrirali bi veliku naivnost i izazvali grohotan smeh. Svima je
jasno da je konsenzus o ekonomičnom ponašanju ne samo dominantna doktrina neoliberalne
ekonomije nego i jedina konvencija koja ima globalni značaj. Ovo je moguće najpre zbog
toga što sve zajednice sveta imaju u svom nasleđu kulturu održanja. Dakako spram prirode,
ali jednako tako spram društvene strukture koju formiraju i nastoje da je održe. Pamtilo se
to kao klasičan grčki oikonomi, (uzorno održanje domaćinstva), ili kao strogi prosvetiteljski
racionalizam, ili kao demokratska samoregulacija profitnog progresa, tek (sada već najveća
menadžerska legenda XX veka) japansko ekonomsko čudo izleglo se u globalnu doktrinu na
temelju snažne nacionalne tradicije. Jedino što nije sprženo u nuklearnim eksplozijama bio
je standarno dobar odnos svakog člana japanske zajednice spram svoga jastva. Standardno
dobar odnos je tražio održavanje pamćenja da harmoničan odnos sa svojom prirodnom okoli-
nom (prevashodno im je more kao izvor života) podrazumeva i održavanje vere (podrazume-
va zahvalnost – hramovno manifestovanu) da je u toj harmoniji sigurna svaka budućnost.
Onako kako se moćno more brzo očistilo, tako je i japanski elektronski feniks uzleteo na
moćnoj kulturi održanja. Reklo bi se po ovome, svaki standardno dobar odnos proizilazi iz
dobrog nasleđa.
Ako bi danas podsetili da je razvoj savremene doktrine o kulturnom nasleđu i u Ju-
goslaviji nakon drugog svetskog rata imao uvek pozitivnu zakonsku podršku, pa i zavidno
utemeljenu profesionalnu praksu na osnovu nesebične pomoći tada vodećih evropskih
eksperata, poput Fernanda Forlatija ili Čezara Brandija, ne može se reći da smo revnošću u
primeni svih, brzo i lako ratifikovanih međunarodnih konvencija, osigurali dobru budućnost
svojoj brizi o baštini. Nije to uvek moglo biti ne samo zbog poslovične nesistematičnosti,
nedoslednosti u praksi i uvek preteće nemaštine, već i zbog toga što se i svest o vrednostima
nasleđa jednako menjala koliko i otkrivanje onih osobina i svojstava tela baštinskih repreze-
nata prema kojima smo ranije bivali slepi. Zapravo otvaranje očiju najčešće je vrlo konkretan
rezultat egzaktnog otrića i demonstracija harmoničnih simbioza humanističkog i tehnološkog
realizovanja životnih potreba. Onoga trenutka kada se istoričar zapitao kakvo telo ima njegov
istraživački predmet visokog simboličkog ranga, otvorilo se jedno novo životno vrelo podata-
ka. Nosilac upisanih simboličkih sadržaja, telo umetnine ili kakvog relikvijara, imao je dakako
svoj realni materijalni život, a svaki život ima pravo na svoju biografiju. Pojam kulturnog dobra
je tako, ne tako davno – tek s kraja osamdesetih godina XX veka, dobio svoj puniji sadržaj:
prihvaćen je kao fenomen dugog trajanja, modus životnog svedočenja i izrazita holistička
struktura. Misleći na tanane niti kojima se plete celovitost kulturnog dobra, Čezare Brandi je

14
 NAUKA I BAŠTINA

savetovao da se svaka odluka o blagohotnoj intervenciji na tom složenom telu umetnine koje
nosi suptilne apstraktne vrednosti, mora doneti konzilijarno. Tako je ostavio veliko poslanst-
vo i konzervatorima kulturnih dobara i istoričarima ljudskog duha. Sa pravom, jer kulturna
dobra su po prirodi stvari, po pamćenju, fenomeni “dugog trajanja”, a ovi ubedljivo spadaju
u predmete empirijskih nauka. No bez njih se ne piše istorija ni nauke ni kulture. Samo je
prividni paradoks da to “dugo trajanje” potvrđuju krhka tela i nagrižena materija vremešnih
objekata. Zapravo ta bremenitost tragovima vremena i ožiljcima ruku ljudskih i čini realnu
svedočanstvenost kulturnog dobra, svako stanje njenog tela otkriva jednu priču i neko vreme.
Kako to nije samo mentalni umišljaj pokazuju upravo nova konzervatorska ispitivanja tela
starog baštinskog inventara u Makedoniji i Srbiji. Protezom koju je posudilo jedno fizičko ispi-
tivanje materijala u tri standardna instrumentarija (ultraljubičasta i infracrvena reflektografija
i energetski disperzivna fluoresentna spektrometrija), progledali smo kroz koprenu vekova.
Videli ispod onog što aktuelni šljašteći make up reprezentativnih ikona ljubomorno čuvao i
odjednom dobili sliku o dugom, dinamičnom i bogatom trajanju ikona kroz vekove.
Šta je postignuće ovog racionalnog entuzijazma? Standardizovati postupke konzilijar-
nog donošenja odluka o produženju misije kulturnog dobra, kao “fenomena dugog trajanja“
kroz naredne vekove.

15
  

Маја Гајић‐Квашчев, Велибор Андрић, ПРИРОДНЕ У ХУМАНИСТИЧКИМ НАУКАМА: НАЈЧЕШЋА 
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ (2014) 

 
 УДК 7.025.3:[009:50

Маја ГАЈИЋКВАШЧЕВ, Велибор АНДРИЋ

Институт за нуклеарне науке Винча, Београд

ПРИРОДНЕ У ХУМАНИСТИЧКИМ НАУКАМА:

НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

УВОД

Свако друштво покушава да сачува своје културно наслеђе, јер је управо то

оно што му даје сопствени идентитет. Начин на који су предмети идентификовани
да имају важност за неко друштво и начини како се као такви чувају за будућност,
зависе од софистицираности тог друштва, од његовог богатства, али ипак у највећој
мери од жеље, воље и одлучности припадника друштва да чувају културно наслеђе1.
Зато је важно да се у активностима проучавања, заштите и очувања културног наслеђа
ангажују све распложиве снаге једног друштва. Ослањајући са на овај закључак и
природне науке су нашле своје место у овом важном друштвеном процесу.
Археометрија је термин који у данашњој науци означава дисциплину посвећену
испитивању предмета културног наслеђа методама и техникама које се користе у
природним наукама. Прво коришћење овог термина забележено је 1958. године
када је на Оксфорду започело издавање часописа Археометрија (који и данас излази).
Првобитно, термин је коришћен за дисциплине које су омогућавале квантитативну
карактеризацију предмета културног наслеђа. Данас се овај термин користи у много
ширем контексту проширеном на разумевање природе археолошких и уметничких
материјала и процеса, интерпретација њиховог коришћења у контексту културне

1 Creagh DC, The characterization of artefacts of cultural heritage significance using physical techniques. Radiation Physics
and Chemistry, 74: 426–442. 2005

17
Маја ГАЈИЋКВАШЧЕВ, Велибор АНДРИЋ

историје и пружање помоћи у очувању и конзервацији објеката за будућност.

Ширење предмета истраживања проширило је и интензивирало интеракције међу
истраживачима у областима хуманистичких и природних наука. Традиционално
академско образовање (и у свету и код нас) доноси строгу поделу на хуманистичке
и природне науке ометајући на тај начин ширење компетенција између уметности
и археологије с једне стране и научних дисциплина с друге стране. И у свету је тек
неколицина професионалаца који су основном образовању из научних дисциплина
(хуманистичких или уметничких) додали и основе или обуке из уметности или
хуманистике (научних принципа и техника). На развоју оваквих студија у будућности
свакако треба предано радити. Смернице за овај развој леже у даљем, интензивнијем
и дубљем, развоју археометрије, која представља мост између двеју поменутих
области.

ОСНОВЕ ИНТЕРАКЦИЈА ИЗМЕЂУ ХУМАНИСТИЧКИХ И ПРИРОДНИХ НАУКА У

ПРОЦЕСИМА ИСПИТИВАЊА ПРЕДМЕТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Археометрија у самој својој

основи садржи интеракцију између
истраживача у хуманистичким и
природним наукама. Оно што је
у савременој археометрији ново
је унапређење техничких могућ-
ности савремене науке која је
ангажована и пораст нивоа на коме
садејствују и комуницирају експерти
Слика 1 - Основе археометријског истраживања.
из хуманистичких и уметничких
дисциплина са експертима из
различитих дисциплина природних
наука у циљу генерисања резултата и
његове адекватне интерпретације.
Основу интеракције између истраживача из хуманистичких и природних наука
најједноставније је сагледати кроз листу најчешћих питања на која се наилази у
практичном раду.
§ Који материјали сачињавају предмет испитивања?
§ Када је предмет направљен или настао?
§ Како је овај предмет настао?

18
 ПРИРОДНЕ У ХУМАНИСТИЧКИМ НАУКАМА: НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

§ Ко га је направио?
§ У које се сврхе користио?
§ Да ли је аутентичан или не?
§ У каквом се тренутно стању материјал и/или предмет налази?
§ На који се начин може зауставити његово пропадање?
§ На који се начин предмет може рестаурирати?
...
Овиме се листа свакако не завршава. Савремена археометријска истраживања
се у односу на стање приказано на слици 1 непрекидно проширују и продубљују. Све је
више питања о материјалима и предметима на које одговоре могу да пруже резултати
аналитичког поступка чиме се горња слика проширује на нове материјале, предмете
и аналитичке поступке. Развој савремене науке је омогућио развој и примену разли-
читих инструменталних техника уз које је било могуће додати придев недеструктивни
или неинвазивни, што је реч која је у значајнијој мери увела природне науке у пос-
тупке проучавања предмета културног наслеђа. Чињеница је да материјал од којег је
сачињен предмет културног наслеђа памти и на неки начин документује информације
ои о времену свог настанка, али и о одређеним историјским догађајима кроз епохе
свога постојања и од велике је важности искористити ту чињеницу. Научне инстру-
менталне методе треба да омогуће да се поменуте информације на неки начин извуку
из предмета без нарушавања његовог интегритета или тренутног стања јер је њихово
познавање изузетно битно за потврду или оспоравање традиционалних премиса де-
финисаних током истраживања методама хуманистичких наука.
Аналитички поступак не генерише увек одговор на само једно питање, већ
одговор на једно питање може да отвори сасвим нова питања и створити сасвим нову
слику и тиме истраживања усмерити у другом понекад сасвим супротном правцу. Тако
се горња слика продубљује ангажовањем нових научних дисциплина на стицању знања
о природи и структури материјала, као и истраживача и стручњака хуманистичких
наука са циљем што ефикаснијег коришћења генерисаног знања за заштиту, очување
и баштињење предмета културног наслеђа.

ПРЕПОРУКЕ КАКО УСАГЛАСИТИ ПРОБЛЕМЕ, МАТЕРИЈАЛЕ И МЕТОДЕ

Имајући на уму различите начине образовања научника из природних и хума-

нистичких наука, врло је важно да у широком спектру могућности које нам пружају
археометријска истраживања, комуникација између ове две групације буде и највећој
могућој мери детерминисана и јасна са становиштва схватања могућности једних

19
Маја ГАЈИЋКВАШЧЕВ, Велибор АНДРИЋ

и потреба других. Ово је неопходно не само са становишта генерисања што бољег

резултата, већ и његове ефикасне интерпретације. Да би се ова сарадња на заједнич-
ким активностима проучавања предмета културног наслеђа довела на максималан
ниво потребно је да се задовоље одређени предуслови од који наводимо најважније,
настале као резултат интензивне посвећености аутора изучавању предмета културног
наслеђа:

§ Добро дефинисати проблем

Добра полазна основа-добро дефинисан проблем који се жели расветлити је
најважнији корак археометријског истраживања. Поред тога што има директног утицаја
на све остале кораке (одабир инструменталне технике, одабир аналитичког поступка,
брзину генерисања резултат и цену анализе) од суштинске важности је напоменути
да овај корак може директно да утиче на очување интегритета предмета који се
анализира (избором недеструктивног аналитичког поступка или оне инструменталне
технике која се изводи преносном опремом) и на сам резултат анализе. Ово последње
је од посебног значаја, јер је увек треба имати на уму шта са добијеним резултатом или
могућност појаве неочекиваних резултата. Са становишта аналитичара (који је потпуно
фамилијаран са примењеном техником и протоколом) генерисани резултат тешко да
може бити неочекиван јер добијена информација може бити само поуздана или не, уз
обавезну идентификацију степена те поузданости (мерна несигурност). С друге стра-
не, историчар уметности, археолог, рестауратор могу и више него да буду изненађени
резултатом анализе јер они ту добијену информацију стављају у одређени контекст,
историјски или неки други, што може дати неочекивани резултат. То одступање може
понекад да оспори постојећа сазнања и претпоставке, или да потврди неке друге до
тада неприхваћене. Врло је важно прихватити да уколико је резултат испитивања по-
уздан, а добијена информација довела до неочекиваног резултата, проблем може бити
и погрешно постављено питање, узорак или предмет који је испитиван или чак и начин
и контекст коришћења тих информација. Најгоре што може да се деси је то да страх од
информација услови одлуку да се не примењују савремене научне методе у проуча-
вању културног наслеђа и историје.

§ Разумевање основних могућности и принципа аналитичких техника

Поред чињеница о специфичности археолошких и уметничких дела, примењене
инстументалне технике као и сами аналитички поступци имају своје специфичности.
Није изводљиво да се свака аналитичка техника користити у изучавању предмета

20
 ПРИРОДНЕ У ХУМАНИСТИЧКИМ НАУКАМА: НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

културног наслеђа. Зато је неопходно да се истраживачи из области хуманстичких наука

добро информишу о основним могућностима дате инструменталне технике, а нарочито
о врсти одговора коју она може да пружи. Такође је неопходно да се за дату технику
разумеју и основни принципи аналитичког поступка како би се у што већој мери могао
сагледати утицај тог поступка на материјал од кога је дело сачињено. Добро одабрана
инструментална техника омогућава да се генерише резултат чија ће интерпретација у
задатом контексту бити ефикасна. С друге стране, добро одабран аналитички поступак
повећава ефикасност анализе, минимизира генерисање неинформативног резултата и
најефикасније води рачуна о специфичности материјала који се анализира.

§ Доступност, трајање и цена анализа

Добра страна савремене археометрије је што пружа могућност да се направи
значајан број комбинација аналитичких техника и цена анализе. У ситуацији када
постоји могућност да су различите технике доступне и могу да помогну у решавању
постављеног проблема, цена анализе може да постане пресудан фактор. Нажалост,
нису све инструменталне технике доступне нити све доступне могу да остваре погодан
аналитички поступак или генеришу потребан резултат. Некада је нека инструментална
техника недостуна само зато што није преносива. Добра информисаност о начинима
доступности инстументалних техника и аналитичких поступака је од велике важности
за добру археометријску студију.
Утицај на цену анализе има и информативност добијеног резултата. Ако се
процени да ће аналитички поступак генерисати резултат довољно информативан за
унапред задати циљ или пак помери границе претходног знања, онда је цена анализе
свавко фактор са најмањим значајем у одабиру одређене технике.

§ Да ли је и колико потребно узорковати материјала

Имајући на уму све специфичности материјала од којих је археолошки или
уметнички предмет направљен једно од кључних питања је да ли потребно и на
какав начин нарушити његов интегритет у циљу генерисања резутата. Доношење
одлуке о неопходном узорковању материјала је само на посленицима хуманистичких
наука и зато је у палнирању анализе предмета културног наслеђа информација о
деструктивности аналитичког поступка од изузетног значаја. С друге стране, посленици
природних наука све више су заинтересовани (с више или мање успеха) да своје
инструменталне технике прилагоде аналитичком постуком који ће бити у најмањој
могућој мери деструктиван или потпуно недеструктиван (неинвазиван).

21
Маја ГАЈИЋКВАШЧЕВ, Велибор АНДРИЋ

§ Да ли постоји могућност поређења резултата

Ово питање постаје нарочито значајно у процесу смештања генерисаног резултат
у одређени контекст. Било да се ради о истраживању трговине међу праисторијским
насеобинама или аутентификацији уметничког дела ова могућност је пресудна.

§ Могућност добре комуникације са аналитичарем

И када су сви остали предуслови задовоњени у највећој могућој мери не
постојање добре комуникације између учесника у археометријског анализи може да
доведе до значајних пропуста. На изградњи и усавршавању ове комуникације треба
непрекидно радити на свим нивоима почевши од академског образовања па све до
додатних експертских едукација и тренинга.

ЗАКЉУЧАК

Може се рећи да је археометрија данас смештена у широкој и недефинисаној

области изложеној брзим променама. С једне стране је непрестани развој и примена
савремених аналитичких инструменталних техника и метода за карактеризацију мате-
ријала које се под одређеним условима могу искористити и за испитивање предмета
културног наслеђа. С друге стране су научници упознати са технолошким напретком
и усавршеним техникама и протоколима, а најчешће у потрази та одоговарајућим
материјалима и применама. С друге стране су бројна питања повезана са проуча-
вањем културног наслеђа, често оптерећена финасијским и понекад политичким
или верским ограничењима на које се тражи недвосмислен и јасан одговор који има
суштински културолошки или историјски утицај на постојећа сазнања о људском пос-
тојању и деловању.

22
  

Даниела Королија Црквењаков, КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ИЗМЕЂУ 
НАУЧНИХ ЗНАЊА И ДОБРЕ ЗАНАТСКЕ ПРАКСЕ (2014) 

 
 УДК 7.025.3/.4

Даниела КОРОЛИЈА ЦРКВЕЊАКОВ

Галерија Матице српске, Нови Сад

КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА
УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ИЗМЕЂУ НАУЧНИХ
ЗНАЊА И ДОБРЕ ЗАНАТСКЕ ПРАКСЕ

Област конзервације и рестаурације још увек није довољно препозната као посебна
научна дисциплина, мада стандарди и процедуре рада постоје у различитим
законским нормама и препорукама међународних струковних организација.
Конзервацијом се баве људи најразличитијих професија и нивоа образовања, од
занатлија до високоспецијализованих истраживача и научника. За квалитетан исход
конзерваторског подухвата, посебно када се говори о научном доприносу, потребни
су специјализовано знање и разумевање проблема, док интервенција на уметничким
предметима остаје неизоставно везана за значајну мануалност. Однос и међусобна
зависност научних знања и добре занатске праксе у конзервацији и рестаурацији
уметничких дела тема је наредног разматрања.
Не може се говорити о месту науке у заштити баштине а не осврнути се
на историју развоја саме дисциплине заштите. Традиционалне провенијенције
конзерватора уметничких дела су области уметности и уметничких заната. Доминација
конзерватора образованих на уметничким академијама, махом сликара и вајара,
дефинисала је одређени тренд и начин рада. Њихове јаке стране су свакако уметнички
сензибилитет и одређено познавање уметничких материјала и техника, ово последње
у мери у којој су били укључени у наставне програме академија, јер изучавање
технологије материјала није на свим уметничким академијама ни једнако заступљено

31
Даниела КОРОЛИЈА ЦРКВЕЊАКОВ

ни вредновано. Посебно се ретко изучавају уметничке технике старих мајстора, а ова

знања су за конзерваторе од великог значаја.1
У првој половини 20. века постало је јасно да се конзервација и рестаурација
уметничких дела, у домену практичне конзервације, мора заснивати на ширим
знањима. Отуда и формирање првих конзерваторских института и научних лабораторија
при рестаураторским одељењима великих музеја, који су поред традиционалних
уметничких професија имали и стручњаке из области природних наука.2 Из таквих
центара су дошли и теоријски аргументи за потребу блиске сарадње стручњака из
области хуманистичких и природних наука и конзерватора-практичара.3 Свест да се
конзервација и рестаурација уметничких дела мора заснивати на комбинацији општих
знања о уметности и уметничким техникама, занатској вештини и доброј пракси, као
и специјализованим знањима о теорији заштите (етика струке) и знањима из области
природних наука, водила је ка формирању специјалистичких студија и касније посебних
универзитетских студија конзервације и рестаурације. Искусни конзерватори који су
имали прилику да утичу на наставне програме академија су увиђали ову потребу.4
Данас за образовање конзерватора постоје различита решења којима је заједничка
тежња формирање мултидисциплинарно образованих стручњака.5
Када се погледају савремени конзерваторски пројекти, публиковани радови,
саопштења на конференцијама, каталози великих изложби, уочава се да природне

1 О последицама недовољних технолошких знања и потреби да се она изучавају на уметничким академијама

више у: Kurt Wehlte, The Materials and Techniques of Painting, Prentice Hall Press, 1975, 31-43.

2 Да набројимо само напознатије: научна лабораторија у Британском музеју (The British museum) основана
је 1920, Doerner институт у Минхену основан је 1937, Централни институт за рестаурацију у Риму 1929, а
Краљевски институт за културно наслеђе (KIK-IRPA) у Бриселу 1948. године.

3 Да поменемо само неке од најзначајнијих аутора, уједно оснивача и директора чувених конзерваторских
института и њихова дела која су обележила историју конзервације: Пол Кореман (Paul Coremans, The Tech-
nique of the Flemish Primitives, 1954), Чезаре Бранди, (Cesare Brandi, Teoria del restauro, 1963); Ђовани Урбани,
Проблеми конзервације (Giovanni Urbani, Problemi di conservazione, 1973).

4 Потребно је овде истаћи, за српску средину веома важан, допринос професора Милорада Медића,
дугогодишњег водећег конзерватора Народног музеја у Београду, на формирању студија конзервације, данас
Одсека конзервације и рестаурације Факултета примењених уметности у Београду.

5 Тако најцењенији конзерватори уметничких дела у Италији долазе из два државна Института за конзервацију
и рестаурацију (ISCR - Istituto Superiore per la Conservazione e restauro из Рима и OPD – Opificio delle Pietre Dure из
Фиренце), који издају дипломе еквивалентне са универзитетским, док на пример, при Техничком универзтитету
у Минхену (TUM - Technische Universität München) постоје студије рестаурације, уметничке технологије и
конзерваторске науке (Lehrstuhl für Restaurierung, Kunsttechnologie und Konservierungswissenschaft).

32
 КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ИЗМЕЂУ НАУЧНИХ ЗНАЊА И ДОБРЕ ЗАНАТСКЕ ПРАКСЕ

науке у конзерваторској области, пре свега базичне природне науке: хемија, физика
и биологија, али и изведене дисциплине: наука о материјалима, спектроскопска
хемија, молекуларна биологија, нуклеарна физика и друге, имају запажено место.
Ове диспилине имају дефинисане научне методе и строга експериментална правила
која обезбеђују поновљивост експеримента и упоредивност резултата. Поштовање
ових правила је основа за могућност објављивања научних доприноса, што
води ка повећању и ширењу знања о наслеђу. Међутим, показало се да изазови
услед експерименталног рада in-situ и органичења која сама уметничка дела
или услови њихове конзервације постављају, а затим и изразита нехомогеност и
непредвидљивост структуре уметничког дела, настале као резултат јединственог
креативног процеса, доводе до несигурност у интерпретацији резултата истраживања
у домену природних наука. Који део предмета је репрезентативан толико да се може
узети као представник целине? Која тачка је репрезентативна толико да буде одабрана
за софистицирана научна испитивања структуре материје? Одатле следи методологија
научних испитивања која иде од неинвазивних (пуно тачака са мало информнација по
тачки) ка инвазивним (исптивања на узорцима – мало тачака са пуно информација о
једној тачки) методама испитивања. Потом, мора се водити рачуна и о ограничењима
као што су праг осетљивости инструмента или доступност референтних база података.
Следи потреба за комбиновањем више метода испитивања и то је управо пут којим
данашња конзерваторска наука иде.
У интерпретацији резултата, недостатак сигурности код тумачења аналитичких
података компензује се интуицијом која проистиче из познавања предмета са једног
сасвим другог аспекта: директног исуства на проучавању и конзервацији великог
броја сличних предмета и кроз израде копија и реплика према доступним упутствима
и рецептурама. Ово научника из области природних наука доводи на клизав терен.
Као што је синтетизовао Ђорђо Торака (Giorgio Toracca), хемичар и бивши директор IC-
CROM-a, „научници укључени у конзервацију постају коцкари у својој стручној области,
јер у највећем броју случајева нуде тумачења и решења без обзира на недовољно
сигурног знања”.6
Доприноси истраживања и сарадње хемичара, физичара, биолога и других,
са историчарима уметности, археолозима, архитектама и осталим „основним”
баштинским струкама леже у сфери културолошких доприноса. Културно наслеђе је

6 Giorgio Torraca, The Scientist in Conservation, GCI Newslwetteer 14.3 (1999), http://www.getty.edu/conservation/pub-
lications_resources/newsletters/14_3/feature1_3.html, (14.12.2013, превод Д. Королија Црквењаков).

33
Даниела КОРОЛИЈА ЦРКВЕЊАКОВ

извор и стециште заједничких напора да се оно разуме, стави у контекст и сачува за

будућност. Где је у том систему место конзерватора-рестауратора? Дефиницијом шта је
потребно знати и умети да би се неко квалификовао да буде конзерватор-рестауратор
баве се струковна удружења, попут Европске конфедерације конзерватора (ЕCCO),
Америчког института за конзервацију (AIC), Конзерваторског комитета ИКОМ-а (ICOM-
CC) и других.7
Конзерватор ради на материјалу уметничког дела, а материјал је носилац
уметничког израза. У том мануелном, занатском делу конзерваторске професије
потребне су спретност и вештина врхунског занатлије, добро познавање уметничке
технологије и способност да се разумеју процеси деградације, предвиди понашање
сложене структуре уметничког дела у току самог поступка конзервације и касније,
у складу са условима чувања. У току конзерваторског третмана, после прве фазе
прикупљања информација о предмету (дијагностике од које се очекује одговор на
питање: „шта имам пред собом?”), поставља се план потребних интервенција. У
току кружног процеса: проба – провера – нова проба – нова провера, конзерватор
напредује ка циљу стално проверавајући резултат, све док не дође до задовољавајућег
исхода, а почетни предлог интервенције на уметничком делу може кроз серију проба
и модификација бити у великој мери промењен. На том путу научне анализе често
не могу да дају одговоре на сва питања, па се конзерватор ослања на интуицију,
формирану кроз дуго искуство. Интуитивни приступ темељен у искуству је типичан
за занатство.8 Конзерватори раде на оздрављењу својих „пацијената” на врло сличан
начин као лекари. Професија конзерватора-рестауратора има сличан квалитативан и
емпиријско-индуктивни приступ као што има и медицина, у којој се такође комбинују
опште научно образовање и значајна мануалност. Исто као и лекар, и рестауратор-
конзерватор мора стално да доноси одлуке и налази се суочен са различитим нивоима
познавања дела.9
Оно што конзерватора разликује од занатлије и што ствара основу за постављање
конзервације као науке је научно утемељена документација. Као што дефинише
Денис Вокић, конзерватор са дугогодишњим практичним искуством и професор

7 Denis Vokić, Prijedlog novog usustavljenja konzervatorsko-restauratorske struke, Godišnjak zaštite spomenika kulture
Hrvatske 33/34-2009/2010, 41.

8 О вредностима доброг занатства више у: Richard Sennet, The Craftsman, Yale University Press, 2008.

9 Antonio Iaccarino Idelson, Reflections about the relation between Conservation and Science, 2011. http://ceroart.revues.
org/2239, (08.02.2014.)

34
 КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ИЗМЕЂУ НАУЧНИХ ЗНАЊА И ДОБРЕ ЗАНАТСКЕ ПРАКСЕ

Свеучилишта у Дубровнику:„Bez metodološki usustavljene dokumentacije konzervatorsko-

restauratorski rad osuđen je na neznanstvenost i na nepotreban gubitak mnoštva informacija
esencijalnih, među ostalim, i za održavanje i razvoj struke same.”10 Докумнтација показује
степен свести конзерватора о значају професије и њеног доприноса заштити баштине
и представља основу за научни допринос. Јасно је да конзерватор мора да комбинује
рафинирану мануалност са високим интелектуалним и културним нивоом рада, те да
је у формирању конзерватора потребно наћи баланс између природних и друштвених
наука, као и између научних знања и добре занатске праксе. Несумњиво је да је улога
науке у заштити баштине веома значајна. Суштински, јер доприноси освајању нових
хоризоната знања о предметима баштине, оних које природне науке са данас моћним
аналитичким методама и анализама до субатосмког нивоа могу да понуде, а са друге
стране, у формалном смислу, јер прихватањем и поштовањем научне методологије
у свом раду конзерватори прихватају и строгост која је потребна да би се резултати
могли систематизовати, класификовати, стандардизовати и научно верификовати
кроз публиковање у признатим часописима, чиме се конзервација и рестаурација
поставља у ред уређених научних дисциплина.
Уместо закључка понудићемо још један цитат Ђорђа Тораке: ”Чињеница да
конзерваторска наука није потпуно научна, чини је још занимљивијом, бар људима
попут мене који мисле да се реалност не мора објашњавати само бројевима и форму-
лама, веч моделима који поред бројева (довољно тачних, ако је то могуће) укључују и
много материјала другачијег типа (речи и слике) као производа друге, хуманистичке
културе.”11

10 Denis Vokić, O epistemologiji konzervatorsko-restauratorske struke, Godišnjak zaštite spomenika kulture Hrvatske
33/34-2009./2010, 36.

11 Giorgio Torraca, нав. дело (превод: Д. Королија Црквењаков).

35
  

КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ КУЛТУРНИХ ДОБАРА У СЛУЧАЈУ СУКОБА (ХАГ, 1954) 

МЕЂУНАРОДНА ПОВЕЉА О КОНЗЕРВАЦИЈИ И РЕСТАУРАЦИЈИ СПОМЕНИКА И СПОМЕНИЧКИХ 
ЦЕЛИНА (ВЕНЕЦИЈА, 1964) 

КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ И ПРИРОДНЕ БАШТИНЕ  (ПАРИЗ, 1972) 

ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА О ПРЕДЕЛУ (ФИРЕНЦА, 2000) 

КОНВЕНЦИЈА О ОЧУВАЊУ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА (ПАРИЗ, 2003) 

ОКВИРНА КОНВЕНЦИЈА САВЕТА ЕВРОПЕ О ВРЕДНОСТИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ЗА ДРУШТВО (ФАРО, 
2005) 

 
 CLT/CIH/MCO/2010/PI/144
Paris, 26 Février 2010
Original: English

Official Translation of the 1954 Hague Convention for the Protection

of Cultural Property in the Event of Armed Conflict

Submitted by Serbia
ɋɥɭɠɛɟɧɢ ɥɢɫɬ ɎɇɊȳ - ɞɨɞɚɬɚɤ, ɛɪ. 4/56

ɄɈɇȼȿɇɐɂȳȺ

ɁȺ ɁȺɒɌɂɌɍ ɄɍɅɌɍɊɇɂɏ ȾɈȻȺɊȺ ɍ ɋɅɍɑȺȳɍ ɈɊɍɀȺɇɈȽ ɋɍɄɈȻȺ

ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ,

Ʉɨɧɫɬɚɬɭʁɭʄɢ ɞɚ ɫɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɦ ɞɨɛɪɢɦɚ, ɭ ɬɨɤɭ ɩɨɫɥɟɞʃɢɯ ɨɪɭɠɚɧɢɯ ɫɭɤɨɛɚ, ɛɢɥɚ

ɧɚɧɟɫɟɧɚ ɬɟɲɤɚ ɨɲɬɟʄɟʃɚ ɢ ɞɚ ɫɭ ɨɧɚ, ɭɫɥɟɞ ɪɚɡɜɢɬɤɚ ɪɚɬɧɟ ɬɟɯɧɢɤɟ, ɫɜɟ ɜɢɲɟ
ɭɝɪɨɠɟɧɚ ɨɞ ɪɚɡɚɪɚʃɚ;

ɍɛɟɻɟɧɟ ɞɚ ɲɬɟɬɟ ɧɚɧɟɫɟɧɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɦ ɞɨɛɪɢɦɚ, ɦɚ ɤɨɦɟ ɧɚɪɨɞɭ ɨɧɚ ɩɪɢɩɚɞɚɥɚ,

ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚʁɭ ɲɬɟɬɭ ɤɭɥɬɭɪɧɨɦ ɧɚɫɥɟɞɫɬɜɭ ɰɟɥɨɝ ɱɨɜɟɱɚɧɫɬɜɚ, ɛɭɞɭʄɢ ɞɚ ɫɜɚɤɢ
ɧɚɪɨɞ ɞɚʁɟ ɫɜɨʁ ɞɨɩɪɢɧɨɫ ɫɜɟɬɫɤɨʁ ɤɭɥɬɭɪɢ;

ɋɦɚɬɪɚʁɭʄɢ ɞɚ ʁɟ ɱɭɜɚʃɟ ɤɭɥɬɭɪɧɨɝ ɧɚɫɥɟɞɫɬɜɚ ɨɞ ɜɟɥɢɤɟ ɜɚɠɧɨɫɬɢ ɡɚ ɫɜɟ ɧɚɪɨɞɟ

ɫɜɟɬɚ ɢ ɞɚ ʁɟ ɜɚɠɧɨ ɨɫɢɝɭɪɚɬɢ ɨɜɨɦ ɧɚɫɥɟɞɫɬɜɭ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɭ ɡɚɲɬɢɬɭ;

Ɋɭɤɨɜɨɻɟɧɟ ɩɪɢɧɰɢɩɢɦɚ ɡɚɲɬɢɬɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ,

ɤɨʁɢ ɫɭ ɩɨɫɬɚɜʂɟɧɢ ɭ ɏɚɲɤɢɦ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚɦɚ ɢɡ 1899. ɢ 1907. ɝɨɞɢɧɟ ɭ
ȼɚɲɢɧɝɬɨɧɫɤɨɦ ɩɚɤɬɭ ɨɞ 15. ɚɩɪɢɥɚ 1935. ɝɨɞɢɧɟ;

ɋɦɚɬɪɚʁɭʄɢ ɞɚ ɛɢ ɡɚɲɬɢɬɚ ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɦɨɝɥɚ ɛɢɬɢ ɟɮɢɤɚɫɧɚ ɫɚɦɨ ɚɤɨ ʁɟ

ɨɪɝɚɧɢɡɨɜɚɧɚ ʁɨɲ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɦɢɪɚ ɢ ɬɨ ɤɚɤɨ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɢɦ, ɬɚɤɨ ɢ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢɦ
ɦɟɪɚɦɚ;

Ɋɟɲɟɧɟ ɞɚ ɩɪɟɞɭɡɦɭ ɫɜɟ ɦɨɝɭʄɟ ɦɟɪɟ ɭ ɰɢʂɭ ɡɚɲɬɢɬɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ;

ɋɚɝɥɚɫɢɥɟ ɫɭ ɫɟ ɫɚ ɫɥɟɞɟʄɢɦ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ:

Ƚɥɚɜɚ I

ɈɉɒɌȿ ɈȾɊȿȾȻȿ Ɉ ɁȺɒɌɂɌɂ

ɑɥɚɧ 1

Ⱦɟɮɢɧɢɰɢʁɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ

ɋɚɝɥɚɫɧɨ ɰɢʂɭ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɤɭɥɬɭɪɧɢɦ ɞɨɛɪɢɦɚ ɫɟ ɫɦɚɬɪɚʁɭ, ɦɚ ɤɚɤɜɨ ɛɢɥɨ
ʃɢɯɨɜɨ ɩɨɪɟɤɥɨ ɢɥɢ ʃɢɯɨɜ ɫɨɩɫɬɜɟɧɢɤ:

ɚ) ɩɨɤɪɟɬɧɚ ɢɥɢ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɭ ɨɞ ɜɟɥɢɤɨɝ ɡɧɚɱɚʁɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɭ ɛɚɲɬɢɧɭ

ɫɜɚɤɨɝ ɧɚɪɨɞɚ, ɤɚɨ: ɫɩɨɦɟɧɢɰɢ ɚɪɯɢɬɟɤɬɭɪɟ, ɭɦɟɬɧɨɫɬɢ ɢɥɢ ɢɫɬɨɪɢʁɟ, ɜɟɪɫɤɢ ɢɥɢ
ɥɚɢɱɤɢ, ɚɪɯɟɨɥɨɲɤɚ ɦɟɫɬɚ, ɫɤɭɩ ɝɪɚɻɟɜɢɧɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɤɚɨ ɰɟɥɢɧɚ ɨɞ ɢɫɬɨɪɢʁɫɤɨɝ ɢɥɢ
ɭɦɟɬɧɢɱɤɨɝ ɢɧɬɟɪɟɫɚ, ɭɦɟɬɧɢɱɤɚ ɞɟɥɚ, ɪɭɤɨɩɢɫɢ, ɤʃɢɝɟ ɢ ɞɪɭɝɢ ɩɪɟɞɦɟɬɢ
ɭɦɟɬɧɢɱɤɨɝ, ɢɫɬɨɪɢʁɫɤɨɝ ɢɥɢ ɚɪɯɟɨɥɨɲɤɨɝ ɡɧɚɱɚʁɚ, ɤɚɨ ɢ ɧɚɭɱɧɟ ɤɨɥɟɤɰɢʁɟ ɢ ɜɚɠɧɟ
ɤɨɥɟɤɰɢʁɟ ɤʃɢɝɚ, ɚɪɯɢɜɚ ɢɥɢ ɪɟɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɧɚɩɪɟɞ ɧɚɜɟɞɟɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ;

ɛ) ɡɝɪɚɞɟ, ɱɢʁɚ ʁɟ ɝɥɚɜɧɚ ɢ ɟɮɟɤɬɢɜɧɚ ɧɚɦɟɧɚ ɞɚ ɱɭɜɚʁɭ ɢɥɢ ɞɚ ɢɡɥɚɠɭ ɩɨɤɪɟɬɧɚ

ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɧɚɜɟɞɟɧɚ ɭ ɚɥɢɧɟʁɢ ɚ), ɤɚɨ: ɦɭɡɟʁɢ, ɜɟɥɢɤɟ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɟ, ɚɪɯɟɨɥɨɲɤɚ
ɫɤɥɚɞɢɲɬɚ, ɤɚɨ ɢ ɫɤɥɚɞɢɲɬɚ ɨɞɪɟɻɟɧɚ ɡɚ ɫɤɥɚɩɚʃɟ ɩɨɤɪɟɬɧɢɯ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ
ɧɚɜɟɞɟɧɢɯ ɭ ɚɥɢɧɟʁɢ ɚ) ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ;

ɜ) ɰɟɧɬɪɢ ɭ ɤɨʁɢɦɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ ɡɧɚɱɚʁɚɧ ɛɪɨʁ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɭ ɧɚɜɟɞɟɧɚ ɭ

ɚɥɢɧɟʁɚɦɚ ɚ) ɢ ɛ), ɬɚɤɨɡɜɚɧɢ ɰɟɧɬɪɢ ɭ ɤɨʁɢɦɚ ɫɭ ɫɚɤɭɩʂɟɧɢ ɤɭɥɬɭɪɧɢ ɫɩɨɦɟɧɢɰɢ.

ɑɥɚɧ 2

Ɂɚɲɬɢɬɚ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ

Ɂɚɲɬɢɬɚ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɫɚɝɥɚɫɧɨ ɰɢʂɟɜɢɦɚ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɨɛɭɯɜɚɬɚ ɢ

ɩɨɲɬɨɜɚʃɟ ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

ɑɥɚɧ 3

ɑɭɜɚʃɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ

ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ɩɪɢɩɪɟɦɟ, ʁɨɲ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɦɢɪɚ, ɱɭɜɚʃɟ

ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ʃɢɯɨɜɨʁ ɫɨɩɫɬɜɟɧɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ, ɨɞ
ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɯ ɩɨɫɥɟɞɢɰɚ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ, ɩɪɟɞɭɡɢɦɚʁɭʄɢ ɦɟɪɟ ɤɨʁɟ ɨɧɟ ɫɦɚɬɪɚʁɭ
ɧɟɨɩɯɨɞɧɢɦ.

ɑɥɚɧ 4

ɉɨɲɬɨɜɚʃɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɫɩɨɦɟɧɢɤɚ

1) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ɩɨɲɬɭʁɭ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɤɨʁɚ ɫɟ

ɧɚɥɚɡɟ ɤɚɤɨ ɧɚ ʃɢɯɨɜɨʁ ɫɨɩɫɬɜɟɧɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ, ɬɚɤɨ ɢ ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ ɞɪɭɝɢɯ
ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɭɡɞɪɠɚɜɚʁɭʄɢ ɫɟ ɨɞ ɭɩɨɬɪɟɛɟ ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ʃɢɯɨɜɢɯ
ɫɪɟɞɫɬɚɜɚ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ, ɤɚɨ ɢ ʃɢɯɨɜɟ ɧɚʁɛɥɢɠɟ ɨɤɨɥɢɧɟ, ɭ ɫɜɪɯɟ ɤɨʁɟ ɛɢ ɦɨɝɥɟ
ɢɡɥɨɠɢɬɢ ɨɜɚ ɞɨɛɪɚ ɪɚɡɚɪɚʃɭ ɢɥɢ ɲɬɟɬɢ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ ɤɚɨ ɢ
ɭɡɞɪɠɚɜɚʁɭʄɢ ɫɟ ɨɞ ɫɜɚɤɨɝ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɤɨɝ ɚɤɬɚ ɭɩɟɪɟɧɨɝ ɩɪɨɬɢɜ ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

2) Ɇɨɠɟ ɫɟ ɨɞɫɬɭɩɢɬɢ ɨɞ ɨɛɚɜɟɡɚ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɢɯ ɭ ɩɪɜɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ ɨɜɨɝ ɱɥɚɧɚ ɫɚɦɨ

ɭ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɤɚɞɚ ɜɨʁɧɚ ɩɨɬɪɟɛɚ ɢɦɩɟɪɚɬɢɜɧɨ ɡɚɯɬɟɜɚ ʁɟɞɧɨ ɬɚɤɜɨ ɨɞɫɬɭɩɚʃɟ.

3) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɫɟ, ɩɨɪɟɞ ɬɨɝɚ, ɞɚ ɡɚɛɪɚɧɟ, ɞɚ ɩɪɟɞɭɩɪɟɞɟ ɢ,

ɩɨ ɩɨɬɪɟɛɢ, ɞɚ ɡɚɭɫɬɚɜɟ ɫɜɚɤɨ ɞɟɥɨ ɤɪɚɻɟ, ɩʂɚɱɤɟ ɢɥɢ ɧɟɩɪɚɜɟɞɧɨɝ ɩɪɢɫɜɚʁɚʃɚ
ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɭ ɦɚ ɤɨʁɨʁ ɮɨɪɦɢ ɬɨ ɛɢɥɨ ɜɪɲɟɧɨ, ɤɚɨ ɢ ɫɜɚɤɢ ɚɤɬ ɜɚɧɞɚɥɢɡɦɚ,
ɭɩɟɪɟɧ ɩɪɨɬɢɜ ɪɟɱɟɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ. Ɉɧɟ ʄɟ ɫɟ ɭɡɞɪɠɚɜɚɬɢ ɞɚ ɪɟɤɜɢɪɢɪɚʁɭ ɩɨɤɪɟɬɧɚ
ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ ɧɟɤɟ ɞɪɭɝɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ
ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ.

4) Ɉɧɟ ʄɟ ɫɟ ɭɡɞɪɠɚɜɚɬɢ ɨɞ ɫɜɚɤɟ ɪɟɩɪɟɫɢɜɧɟ ɦɟɪɟ ɭɩɟɪɟɧɟ ɩɪɨɬɢɜɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ

ɞɨɛɚɪɚ.

5) ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɫɟ ɧɟ ɦɨɠɟ ɨɫɥɨɛɨɞɢɬɢ ɨɛɚɜɟɡɚ ɧɚɜɟɞɟɧɢɯ ɭ ɨɜɨɦ

ɱɥɚɧɭ ɩɪɟɦɚ ɞɪɭɝɨʁ ȼɢɫɨɤɨʁ ɋɬɪɚɧɢ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɢ ɩɨɞ ɢɡɝɨɜɨɪɨɦ ɞɚ ɨɜɚ ɩɨɫɥɟɞʃɚ
ɧɢʁɟ ɩɪɟɞɭɡɟɥɚ ɦɟɪɟ ɩɪɟɞɨɫɬɪɨɠɧɨɫɬɢ ɩɪɨɩɢɫɚɧɟ ɭ ɱɥɚɧɭ ɬɪɟʄɟɦ.

ɑɥɚɧ 5

Ɉɤɭɩɚɰɢʁɚ

1) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɤɨʁɟ ɨɤɭɩɢɪɚʁɭ, ɭ ɰɟɥɢɧɢ ɢɥɢ ɞɟɥɢɦɢɱɧɨ, ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ

ɞɪɭɝɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɞɭɠɧɟ ɫɭ, ɤɨɥɢɤɨ ʁɟ ɬɨ ɦɨɝɭʄɟ, ɞɚ ɩɨɦɚɠɭ ɧɚɩɨɪɟ
ɧɚɞɥɟɠɧɢɯ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɢɯ ɜɥɚɫɬɢ ɧɚ ɨɤɭɩɢɪɚɧɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ, ɤɚɤɨ ɛɢ ɫɟ ɨɫɢɝɭɪɚɥɚ
ɡɚɲɬɢɬɚ ɢ ɨɞɪɠɚɜɚʃɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

2) ɍ ɫɥɭɱɚʁɭ ɩɨɬɪɟɛɟ ɯɢɬɧɟ ɢɧɬɟɪɜɟɧɰɢʁɟ ɪɚɞɢ ɨɱɭɜɚʃɚ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɤɨʁɚ ɫɟ

ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ɨɤɭɩɢɪɚɧɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ, ɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɨɲɬɟʄɟɧɚ ɭɫɥɟɞ ɜɨʁɧɢɯ ɨɩɟɪɚɰɢʁɚ ɢ ɚɤɨ
ɧɚɞɥɟɠɧɟ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɟ ɜɥɚɫɬɢ ɧɢɫɭ ɭ ɦɨɝɭʄɧɨɫɬɢ ɞɚ ɩɪɟɞɭɡɦɭ ɬɚɤɜɟ ɦɟɪɟ,
ɨɤɭɩɚɰɢɨɧɚ ɫɢɥɚ ʄɟ, ɤɨɥɢɤɨ ʁɟ ɬɨ ɦɨɝɭʄɟ, ɢ ɭ ɭɫɤɨʁ ɫɚɪɚɞʃɢ ɫɚ ɨɜɢɦ ɜɥɚɫɬɢɦɚ,
ɩɪɟɞɭɡɟɬɢ ɧɚʁɩɨɬɪɟɛɧɢʁɟ ɦɟɪɟ ɡɚ ʃɢɯɨɜɨ ɨɱɭɜɚʃɟ.

3) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɱɢʁɭ ɜɥɚɞɭ ɱɥɚɧɨɜɢ ɨɬɩɨɪɚ ɫɦɚɬɪɚʁɭ ɤɚɨ ɫɜɨʁɭ
ɥɟɝɢɬɢɦɧɭ ɜɥɚɞɭ, ɫɤɪɟɧɭʄɟ ɢɦ, ɚɤɨ ʁɟ ɦɨɝɭʄɟ, ɩɚɠʃɭ ɧɚ ɨɛɚɜɟɡɭ ɢɫɩɭʃɚɜɚʃɚ ɨɧɢɯ
ɨɞɪɟɞɚɛɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɤɨʁɟ ɫɟ ɨɞɧɨɫɟ ɧɚ ɩɨɲɬɨɜɚʃɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

ɑɥɚɧ 6

Ɉɛɟɥɟɠɚɜɚʃɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ

ɋɯɨɞɧɨ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɱɥɚɧɚ 16, ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɦɨɝɭ ɛɢɬɢ ɨɡɧɚɱɟɧɚ ʁɟɞɧɢɦ ɡɧɚɤɨɦ
ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ ɤɚɤɨ ɛɢ ɫɟ ɨɥɚɤɲɚɥɚ ʃɢɯɨɜɚ ɢɞɟɧɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚ.

ɑɥɚɧ 7

Ɇɟɪɟ ɜɨʁɧɟ ɩɪɢɪɨɞɟ

1) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɫɟ ɞɚ ɭɧɟɫɭ, ʁɨɲ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɦɢɪɚ, ɭ ɫɜɨʁɢɦ

ɜɨʁɧɢɦ ɩɪɚɜɢɥɧɢɰɢɦɚ ɢɥɢ ɢɧɫɬɪɭɤɰɢʁɚɦɚ, ɨɞɪɟɞɛɟ ɤɨʁɢɦɚ ɛɢ ɫɟ ɨɫɢɝɭɪɚɥɨ
ɢɫɩɭʃɚɜɚʃɟ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɤɚɨ ɢ ɞɚ ɜɚɫɩɢɬɚʁɭ, ʁɨɲ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɦɢɪɚ, ɨɫɨɛʂɟ ɫɜɨʁɢɯ
ɨɪɭɠɚɧɢɯ ɫɧɚɝɚ ɞɚ ɩɨɲɬɭʁɟ ɤɭɥɬɭɪɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɫɜɢɯ ɧɚɪɨɞɚ.

2) Ɉɧɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ɩɪɢɩɪɟɦɟ ɢɥɢ ɞɚ ɭɫɬɚɧɨɜɟ, ʁɨɲ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɦɢɪɚ, ɤɨɞ ɫɜɨʁɢɯ
ɨɪɭɠɚɧɢɯ ɫɧɚɝɚ ɫɥɭɠɛɟ ɢɥɢ ɫɬɪɭɱɧɨ ɨɫɨɛʂɟ, ɱɢʁɢ ʄɟ ɡɚɞɚɬɚɤ ɛɢɬɢ ɞɚ ɩɚɡɢ ɧɚ
ɩɨɲɬɨɜɚʃɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɤɚɨ ɢ ɞɚ ɫɚɪɚɻɭʁɭ ɫɚ ɰɢɜɢɥɧɢɦ ɜɥɚɫɬɢɦɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ
ɨɞɝɨɜɨɪɧɟ ɡɚ ɨɱɭɜɚʃɟ ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

Ƚɥɚɜɚ II
U

Ɉ ɋɉȿɐɂȳȺɅɇɈȳ ɁȺɒɌɂɌɂ
U

ɑɥɚɧ 8

Ɉɞɨɛɪɟʃɟ ɡɚ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɭ ɡɚɲɬɢɬɭ

1) Ɇɨɝɭ ɛɢɬɢ ɫɬɚɜʂɟɧɢ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɭ ɡɚɲɬɢɬɭ: ɨɝɪɚɧɢɱɟɧ ɛɪɨʁ ɫɤɥɨɧɢɲɬɚ

ɧɚɦɟʃɟɧɢɯ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ɩɨɤɪɟɬɧɢɯ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ,
ɰɟɧɬɪɢ ɭ ɤɨʁɢɦɚ ɫɭ ɫɚɤɭɩʂɟɧɟ ɤɭɥɬɭɪɧɟ ɡɧɚɦɟɧɢɬɨɫɬɢ, ɤɚɨ ɢ ɞɪɭɝɚ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɚ
ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɨɞ ɜɪɥɨ ɜɟɥɢɤɟ ɜɚɠɧɨɫɬɢ, ɩɨɞ ɭɫɥɨɜɨɦ:

ɚ) ɞɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ɞɨɜɨʂɧɨɦ ɨɞɫɬɨʁɚʃɭ ɨɞ ɜɟɥɢɤɨɝ ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɫɤɨɝ ɰɟɧɬɪɚ ɢɥɢ ɨɞ

ɫɜɚɤɨɝ ɜɚɠɧɨɝ ɜɨʁɧɨɝ ɨɛʁɟɤɬɚ, ɤɨʁɢ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚ ɨɫɟɬʂɢɜɭ ɬɚɱɤɭ, ɤɚɨ ɧɚ ɩɪɢɦɟɪ
ɚɟɪɨɞɪɨɦ, ɪɚɞɢɨ ɫɬɚɧɢɰɚ, ɭɫɬɚɧɨɜɚ, ɤɨʁɚ ɪɚɞɢ ɡɚ ɧɚɪɨɞɧɭ ɨɞɛɪɚɧɭ,
ɩɪɢɫɬɚɧɢɲɬɟ ɢɥɢ ɠɟɥɟɡɧɢɱɤɚ ɫɬɚɧɢɰɚ ɨɞ ɢɡɜɟɫɧɟ ɜɚɠɧɨɫɬɢ ɢɥɢ ɜɚɠɧɚ
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɧɚ ɥɢɧɢʁɚ;

ɛ) ɞɚ ɧɟ ɛɭɞɭ ɭɩɨɬɪɟɛʂɚɜɚɧɢ ɭ ɜɨʁɧɟ ɫɜɪɯɟ.

2) ɋɤɥɨɧɢɲɬɟ ɡɚ ɩɨɤɪɟɬɧɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɦɨɠɟ ɬɚɤɨɻɟ ɛɢɬɢ ɫɬɚɜʂɟɧɨ ɩɨɞ

ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɭ ɡɚɲɬɢɬɭ, ɦɚ ɝɞɟ ɫɟ ɨɧɨ ɧɚɥɚɡɢɥɨ, ɚɤɨ ʁɟ ɫɚɝɪɚɻɟɧɨ ɬɚɤɨ ɞɚ, ɩɪɟɦɚ
ɧɚʁɜɟʄɨʁ ɜɟɪɨɜɚɬɧɨʄɢ, ɧɟ ɛɢ ɦɨɝɥɨ ɛɢɬɢ ɨɲɬɟʄɟɧɨ ɛɨɦɛɚɪɞɨɜɚʃɟɦ.
3) ɐɟɧɬɚɪ ɭ ɤɨɦɟ ɫɭ ɫɚɤɭɩʂɟɧɟ ɤɭɥɬɭɪɧɟ ɡɧɚɦɟɧɢɬɨɫɬɢ ɫɦɚɬɪɚ ɫɟ ɞɚ ʁɟ ɤɨɪɢɲʄɟɧ ɭ
ɜɨʁɧɟ ɫɜɪɯɟ, ɚɤɨ ʁɟ ɭɩɨɬɪɟɛʂɟɧ ɡɚ ɩɪɟɦɟɲɬɚʃɟ ɜɨʁɧɨɝ ɩɟɪɫɨɧɚɥɚ ɢɥɢ ɦɚɬɟɪɢʁɚɥɚ,
ɱɚɤ ɢ ɭ ɬɪɚɧɡɢɬɭ. ɂɫɬɨ ɬɚɤɨ ɰɟɧɬɚɪ ʄɟ ɫɟ ɫɦɚɬɪɚɬɢ ɞɚ ʁɟ ɭɩɨɬɪɟɛʂɟɧ ɭ ɜɨʁɧɟ ɫɜɪɯɟ,
ɚɤɨ ɫɟ ɭ ʃɟɦɭ ɪɚɡɜɢʁɚʁɭ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ ɤɨʁɟ ɫɭ ɞɢɪɟɤɬɧɨ ɭ ɜɟɡɢ ɫɚ ɜɨʁɧɢɦ ɨɩɟɪɚɰɢʁɚɦɚ,
ɚɤɨ ɫɟ ɭ ʃɟɦɭ ɧɚɥɚɡɢ ɜɨʁɧɢ ɩɟɪɫɨɧɚɥ ɢɥɢ ɩɪɨɢɡɜɨɞɢ ɪɚɡɧɢ ɦɚɬɟɪɢʁɚɥ.

4) ɇɟʄɟ ɛɢɬɢ ɫɦɚɬɪɚɧɨ ɞɚ ʁɟ ɭɩɨɬɪɟɛʂɟɧɨ ɭ ɜɨʁɧɟ ɫɜɪɯɟ ɱɭɜɚʃɟ ʁɟɞɧɨɝ ɨɞ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ

ɞɨɛɚɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɭ ɧɚɜɟɞɟɧɚ ɭ ɩɪɜɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ, ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ ɧɚɨɪɭɠɚɧɢɯ ɱɭɜɚɪɚ ɤɨʁɢ ɫɭ
ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨ ɡɚ ɬɨ ɨɞɪɟɻɟɧɢ, ɤɚɨ ɧɢ ɩɪɢɫɭɫɬɜɨ ɩɨɥɢɰɢʁɫɤɢɯ ɫɧɚɝɚ ɭ ɛɥɢɡɢɧɢ ɨɜɨɝ
ɤɭɥɬɭɪɧɨɝ ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɧɨɪɦɚɥɧɨ ɨɞɪɟɻɟɧɟ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ʁɚɜɧɨɝ ɪɟɞɚ.

5) Ⱥɤɨ ɫɟ ʁɟɞɧɨ ɨɞ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɧɚɜɟɞɟɧɢɯ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ ɩɪɜɨɦ ɨɜɨɝ ɱɥɚɧɚ,

ɧɚɥɚɡɢ ɛɥɢɡɭ ɜɚɠɧɨɝ ɜɨʁɧɨɝ ɨɛʁɟɤɬɚ, ɭ ɫɦɢɫɥɭ ɨɜɨɝ ɩɚɪɚɝɪɚɮɚ, ɨɧɨ ɫɟ ɢɩɚɤ ɦɨɠɟ
ɫɬɚɜɢɬɢ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɭ ɡɚɲɬɢɬɭ, ɚɤɨ ɫɟ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɤɨʁɚ ɨɜɨ
ɡɚɯɬɟɜɚ, ɨɛɚɜɟɠɟ, ɞɚ ɧɟʄɟ, ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ, ɱɢɧɢɬɢ ɧɢɤɚɤɜɭ ɭɩɨɬɪɟɛɭ
ɝɨɪʃɟɝ ɨɛʁɟɤɬɚ, ɚ ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɚɤɨ ʁɟ ɭ ɩɢɬɚʃɭ ɩɪɢɫɬɚɧɢɲɬɟ, ɠɟɥɟɡɧɢɱɤɚ ɫɬɚɧɢɰɚ ɢɥɢ
ɚɟɪɨɞɪɨɦ ɢ ɞɚ ʄɟ ɫɤɪɟɧɭɬɢ ɨɞ ʃɢɯ ɫɜɚɤɢ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁ. ɍ ɨɜɨɦ ɫɥɭɱɚʁɭ ɫɤɪɟɬɚʃɟ
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɚ ɧɚ ɞɪɭɝɭ ɫɬɪɚɧɭ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɟ ɩɪɢɩɪɟɦʂɟɧɨ ʁɨɲ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɦɢɪɚ.

6) Ʉɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɫɬɢɱɭ ɩɪɚɜɨ ɧɚ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɭ ɡɚɲɬɢɬɭ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟɦ ɭ

"Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ". Ɉɜɚʁ
ɭɩɢɫ ɫɟ ɦɨɠɟ ɢɡɜɪɲɢɬɢ ɫɚɦɨ ɫɯɨɞɧɨ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ɩɨɞ ɭɫɥɨɜɢɦɚ ɤɨʁɢ
ɫɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢ ɭ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɭ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ.

ɑɥɚɧ 9

ɂɦɭɧɢɬɟɬ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ

ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ɨɫɢɝɭɪɚʁɭ ɢɦɭɧɢɬɟɬ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ

ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ, ɭɡɞɪɠɚɜɚʁɭʄɢ ɫɟ, ɨɞ ɦɨɦɟɧɬɚ ʃɢɯɨɜɨɝ
ɭɩɢɫɚ ɭ Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢ ɪɟɝɢɫɬɚɪ, ɨɞ ɫɜɚɤɨɝ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɤɨɝ ɚɤɬɚ, ɭɩɟɪɟɧɨɝ ɩɪɨɬɢɜ
ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɤɚɨ ɢ ɢɡɭɡɢɦɚʁɭʄɢ ɫɥɭɱɚʁɟɜɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɟ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 5 ɱɥɚɧɚ 8, ɨɞ
ɫɜɚɤɟ ɭɩɨɬɪɟɛɟ ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɢɥɢ ʃɢɯɨɜɟ ɨɤɨɥɢɧɟ ɭ ɜɨʁɧɟ ɫɜɪɯɟ.

ɑɥɚɧ 10

ɋɢɝɧɚɥɢɡɚɰɢʁɚ ɢ ɤɨɧɬɪɨɥɚ

Ɂɚ ɜɪɟɦɟ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ

ɡɚɲɬɢɬɨɦ, ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɭ ɨɛɟɥɟɠɟɧɚ ɡɧɚɤɨɦ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ, ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɭ 16,
ɤɚɨ ɢ ɞɚ ɛɭɞɭ ɞɨɫɬɭɩɧɚ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨʁ ɤɨɧɬɪɨɥɢ, ɤɚɤɨ ʁɟ ɬɨ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨ ɭ
ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɭ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ.
 ɑɥɚɧ 11

Ɉɞɭɡɢɦɚʃɟ ɢɦɭɧɢɬɟɬɚ

1) Ⱥɤɨ ʁɟɞɧɚ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɧɚɪɭɲɢ, ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ ʁɟɞɧɨ ɤɭɥɬɭɪɧɨ

ɞɨɛɪɨ ɤɨʁɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ, ɨɛɚɜɟɡɟ ɩɪɢɦʂɟɧɟ ɭ ɜɟɡɢ ɱɥɚɧɚ 9,
ɩɪɨɬɢɜɧɚ ɫɬɪɚɧɚ ʁɟ, ɫɜɟ ɞɨɤ ɨɜɨ ɧɚɪɭɲɚɜɚʃɟ ɬɪɚʁɟ, ɨɫɥɨɛɨɻɟɧɚ ɫɜɨʁɟ ɨɛɚɜɟɡɟ ɞɚ
ɨɫɢɝɭɪɚɜɚ ɢɦɭɧɢɬɟɬ ɨɞɧɨɫɧɨɝ ɞɨɛɪɚ. ɂɩɚɤ, ɫɜɚɤɢ ɩɭɬ ɤɚɞɚ ʁɨʁ ɬɨ ɛɭɞɟ ɦɨɝɭʄɟ, ɨɧɚ ʄɟ
ɩɪɟɬɯɨɞɧɨ ɬɪɚɠɢɬɢ ɩɪɟɫɬɚɧɚɤ ɨɜɨɝ ɧɚɪɭɲɚɜɚʃɚ ɭ ɪɚɡɭɦɧɨɦ ɪɨɤɭ.

2) ȼɚɧ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨɝ ɫɥɭɱɚʁɚ ɭ ɩɪɜɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ ɨɜɨɝ ɱɥɚɧɚ, ɢɦɭɧɢɬɟɬ ɤɭɥɬɭɪɧɨɝ

ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ, ɧɟ ɦɨɠɟ ɫɟ ɨɞɭɡɟɬɢ ɨɫɢɦ ɭ
ɢɡɭɡɟɬɧɢɦ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɧɟɢɡɛɟɠɧɟ ɜɨʁɧɟ ɩɨɬɪɟɛɟ ɢ ɬɨ ɫɚɦɨ ɞɨɤ ɨɜɚ ɩɨɬɪɟɛɚ ɬɪɚʁɟ.
Ɉɜɨ ɦɨɠɟ ɭɬɜɪɞɢɬɢ ɫɚɦɨ ɲɟɮ ʁɟɞɧɟ ɮɨɪɦɚɰɢʁɟ ɤɨʁɚ ʁɟ, ɩɨ ɜɚɠɧɨɫɬɢ, ʁɟɞɧɚɤɚ, ɢɥɢ
ɜɟʄɚ ɨɞ ʁɟɞɧɟ ɞɢɜɢɡɢʁɟ. ɍ ɫɜɚɤɨɦ ɫɥɭɱɚʁɭ, ɤɚɞɚ ɬɨ ɨɤɨɥɧɨɫɬɢ ɞɨɡɜɨʂɚɜɚʁɭ, ɨɞɥɭɤɚ ɨ
ɨɞɭɡɢɦɚʃɭ ɢɦɭɧɢɬɟɬɚ ɫɚɨɩɲɬɚɜɚ ɫɟ ɩɪɨɬɢɜɧɨʁ ɫɬɪɚɧɢ ɛɥɚɝɨɜɪɟɦɟɧɨ.

3) ɋɬɪɚɧɚ, ɤɨʁɚ ɨɞɭɡɢɦɚ ɢɦɭɧɢɬɟɬ, ɞɭɠɧɚ ʁɟ ɞɚ ɨ ɬɨɦɟ ɨɛɚɜɟɫɬɢ, ɭ ɧɚʁɤɪɚʄɟ ɦɨɝɭʄɟɦ

ɜɪɟɦɟɧɭ, ɩɢɫɦɟɧɨ ɢ ɫɚ ɨɛɪɚɡɥɨɠɟʃɟɦ, ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɢ
ʁɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɨɦ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ.

Ƚɥɚɜɚ III
U

ɌɊȺɇɋɉɈɊɌɂ ɄɍɅɌɍɊɇɂɏ ȾɈȻȺɊȺ

U

ɑɥɚɧ 12

Ɍɪɚɧɫɩɨɪɬ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ

1) Ɍɪɚɧɫɩɨɪɬ, ɤɨʁɢ ʁɟ ɢɫɤʂɭɱɢɜɨ ɧɚɦɟʃɟɧ ɡɚ ɩɪɟɧɨɫ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɛɢɥɨ ɭ

ɭɧɭɬɪɚɲʃɨɫɬ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ, ɛɢɥɨ ɧɚ ɧɟɤɭ ɞɪɭɝɭ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɦɨɠɟ ɫɟ, ɧɚ ɬɪɚɠɟʃɟ
ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ, ɨɛɚɜɢɬɢ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ
ɩɨɞ ɭɫɥɨɜɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɭ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ.

2) Ɍɪɚɧɫɩɨɪɬ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ ɧɚɥɚɡɢ ɫɟ ɩɨɞ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨɦ ɤɨɧɬɪɨɥɨɦ,

ɤɨʁɚ ʁɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɚ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɨɦ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ ɢ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɟ ɫɧɚɛɞɟɜɟɧ ɡɧɚɤɨɦ ɡɚ
ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɟ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɭ 16.

3) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɭɡɞɪɠɚʄɟ ɫɟ ɫɜɚɤɨɝ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɤɨɝ ɚɤɬɚ ɩɪɟɦɚ

ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɭ, ɤɨʁɢ ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ.

ɑɥɚɧ 13

Ɍɪɚɧɫɩɨɪɬ ɭ ɯɢɬɧɢɦ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ

1) Ⱥɤɨ ʁɟɞɧɚ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɫɦɚɬɪɚ ɞɚ ɛɟɡɛɟɞɧɨɫɬ ɢɡɜɟɫɧɢɯ
ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɡɚɯɬɟɜɚ ʃɢɯɨɜ ɩɪɟɧɨɫ ɢ ɞɚ ɭɫɥɟɞ ɯɢɬɧɨɫɬɢ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɚ ɩɪɨɰɟɞɭɪɚ
ɭ ɱɥɚɧɭ 12 ɧɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɫɟ ɫɩɪɨɜɟɞɟ, ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɭ ɩɨɱɟɬɤɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ, ɬɪɚɧɫɩɨɪɬ
ɦɨɠɟ ɛɢɬɢ ɨɡɧɚɱɟɧ ɡɧɚɤɨɦ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɭ 16, ɭɤɨɥɢɤɨ ɦɨɥɛɚ
ɡɚ ɢɦɭɧɢɬɟɬ, ɫɯɨɞɧɨ ɱɥɚɧɭ 12, ɧɢʁɟ ɜɟʄ ɛɢɥɚ ɩɨɞɧɟɬɚ ɢ ɨɞɛɢʁɟɧɚ. ɇɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚ
ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɚ, ɭɤɨɥɢɤɨ ʁɟ ɦɨɝɭʄɟ, ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɟ ɭɱɢʃɟɧɚ ɩɪɨɬɢɜɧɢɦ ɫɬɪɚɧɚɦɚ.
Ɍɪɚɧɫɩɨɪɬ, ɭɩɭʄɟɧ ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɞɪɭɝɟ ɡɟɦʂɟ, ɧɟ ɦɨɠɟ ɧɢ ɭ ɤɨɦ ɫɥɭɱɚʁɭ ɛɢɬɢ
ɫɧɚɛɞɟɜɟɧ ɡɧɚɤɨɦ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ, ɚɤɨ ɦɭ ɢɦɭɧɢɬɟɬ ɧɢʁɟ ɛɢɨ ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɨɞɨɛɪɟɧ.

2) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɩɪɟɞɭɡɟʄɟ, ɤɨɥɢɤɨ ʁɟ ɬɨ ɦɨɝɭʄɟ, ɩɨɬɪɟɛɧɟ ɦɟɪɟ

ɩɪɟɞɨɫɬɪɨɠɧɨɫɬɢ ɤɚɤɨ ɛɢ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɢ, ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢ ɭ ɩɪɜɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ ɨɜɨɝ ɱɥɚɧɚ ɢ
ɫɧɚɛɞɟɜɟɧɢ ɡɧɚɤɨɦ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ, ɛɢɥɢ ɡɚɲɬɢʄɟɧɢ ɨɞ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɤɢɯ ɚɤɚɬɚ
ɭɩɪɚɜʂɟɧɢɯ ɩɪɨɬɢɜɭ ʃɢɯ.

ɑɥɚɧ 14

ɂɦɭɧɢɬɟɬ ɨɞ ɭɡɚɩʄɟʃɚ, ɩʂɚɱɤɟ ɢ ɨɞɭɡɢɦɚʃɚ

1) ɍɠɢɜɚʄɟ ɢɦɭɧɢɬɟɬ ɨɞ ɭɡɚɩʄɟʃɚ, ɩʂɚɱɤɟ ɢ ɨɞɭɡɢɦɚʃɚ:

ɚ) ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɤɨʁɚ ɭɠɢɜɚʁɭ ɡɚɲɬɢɬɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɭ ɱɥɚɧɨɦ 12 ɢɥɢ ɨɧɭ ɢɡ ɱɥɚɧɚ
13;

ɛ) ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɧɚ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɢɫɤʂɭɱɢɜɨ ɭɩɨɬɪɟɛʂɟɧɚ ɡɚ ɩɪɟɧɨɫ ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

2) ɇɢɲɬɚ ɭ ɨɜɨɦ ɱɥɚɧɭ ɧɟ ɨɝɪɚɧɢɱɚɜɚ ɩɪɚɜɨ ɩɪɟɝɥɟɞɚ ɢ ɤɨɧɬɪɨɥɟ.

Ƚɥɚɜɚ IV
U

Ɉ ɉȿɊɋɈɇȺɅɍ
U

ɑɥɚɧ 15

ɉɟɪɫɨɧɚɥ

ɍɤɨɥɢɤɨ ɬɨ ɞɨɡɜɨʂɚɜɚʁɭ ɢɧɬɟɪɟɫɢ ɫɢɝɭɪɧɨɫɬɢ, ɩɟɪɫɨɧɚɥ ɤɨʁɢ ʁɟ ɨɞɪɟɻɟɧ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ

ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɟ ɩɨɲɬɨɜɚɧ ɭ ɢɧɬɟɪɟɫɭ ɨɜɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɢ, ɚɤɨ ɛɭɞɟ ɩɚɨ
ɭ ɪɭɤɟ ɩɪɨɬɢɜɧɟ ɫɬɪɚɧɟ, ɞɨɡɜɨɥɢʄɟ ɦɭ ɫɟ ɞɚ ɜɪɲɢ ɫɜɨʁɟ ɮɭɧɤɰɢʁɟ, ɚɤɨ ɫɭ ɤɭɥɬɭɪɧɚ
ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɭ ɦɭ ɩɨɜɟɪɟɧɚ, ɬɚɤɨɻɟ ɩɚɥɚ ɭ ɪɭɤɟ ɩɪɨɬɢɜɧɟ ɫɬɪɚɧɟ.
 Ƚɥɚɜɚ V
U

Ɉ ɁɇȺɄɍ ɊȺɋɉɈɁɇȺȼȺȵȺ
U

ɑɥɚɧ 16

Ɂɧɚɤ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ

1) Ɂɧɚɤ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɫɚɫɬɨʁɢ ɫɟ ɨɞ ʁɟɞɧɨɝ ɲɬɢɬɚ, ɡɚɨɲɬɪɟɧɨɝ ɩɪɢ ɞɧɭ,

ɩɨɞɟʂɟɧɨɝ ɧɚ ɱɟɬɢɪɢ ɭɧɚɤɪɫɧɚ ɞɟɥɚ ɨɛɨʁɟɧɚ ɩɥɚɜɨ ɢ ɛɟɥɨ (ɲɬɢɬ ʁɟ ɮɨɪɦɢɪɚɧ ɨɞ
ʁɟɞɧɨɝ ɩɥɚɜɨɝ ɤɜɚɞɪɚɬɚ, ɱɢʁɢ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɭɝɥɨɜɚ ɱɢɧɢ ɞɧɨ ɨɞ ɲɬɢɬɚ, ɢ ɨɞ ʁɟɞɧɨɝ ɩɥɚɜɨɝ
ɬɪɨɭɝɥɚ ɢɡɧɚɞ ɤɜɚɞɪɚɬɚ, ɬɚɤɨ ɞɚ ɨɛɚ ɨɛɟɥɟɠɚɜɚʁɭ ɩɨ ʁɟɞɚɧ ɛɟɥɢ ɬɪɨɭɝɚɨ ɫɚ ɨɛɟ
ɫɬɪɚɧɟ).

2) Ɂɧɚɤ ɫɟ ɭɩɨɬɪɟɛʂɚɜɚ ɫɚɦ ɢɥɢ ɩɨɧɨɜʂɟɧ ɬɪɢ ɩɭɬɚ ɭ ɬɪɨɭɝɚɨɧɨɦ ɨɛɥɢɤɭ (ʁɟɞɚɧ
ɲɬɢɬ ɢɫɩɨɞ) ɩɨɞ ɭɫɥɨɜɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɭ 17.

ɑɥɚɧ 17

ɍɩɨɬɪɟɛɚ ɡɧɚɤɚ

1) Ɂɧɚɤ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ ɩɨɧɨɜʂɟɧ ɬɪɢ ɩɭɬɚ, ɦɨɠɟ ɛɢɬɢ ɭɩɨɬɪɟɛʂɟɧ ɫɚɦɨ:

ɚ) ɡɚ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ;

ɛ) ɡɚ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɩɨɞ ɭɫɥɨɜɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 12 ɢ

13;

ɰ) ɡɚ ɢɦɩɪɨɜɢɡɢɪɚɧɚ ɫɤɥɨɧɢɲɬɚ ɩɨɞ ɭɫɥɨɜɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɭ ɡɚ

ɢɡɜɪɲɟʃɟ.

2) Ɂɧɚɤ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ ɦɨɠɟ ɫɟ ɭɩɨɬɪɟɛɢɬɢ ɢɡɨɥɨɜɚɧɨ ɫɚɦɨ:

ɚ) ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɤɨʁɚ ɧɢɫɭ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ;

ɛ) ɥɢɰɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɡɚɞɭɠɟɧɚ ɡɚ ɤɨɧɬɪɨɥɭ ɫɯɨɞɧɨ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɭ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ;

ɰ) ɡɚ ɩɟɪɫɨɧɚɥ ɚɧɝɚɠɨɜɚɧ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ;

ɞ) ɡɚ ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɟ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɨɦ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ.

3) Ɂɚ ɜɪɟɦɟ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ ɡɚɛɪɚʃɟɧɚ ʁɟ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɡɧɚɤɚ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ ɭ ɞɪɭɝɢɦ

ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɨɫɢɦ ɨɧɢɯ, ɤɨʁɢ ɫɭ ɧɚɜɟɞɟɧɢ ɭ ɩɪɟɬɯɨɞɧɢɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɢɦɚ ɨɜɨɝɚ ɱɥɚɧɚ,
ɤɚɨ ɢ ɭɩɨɬɪɟɛɚ, ɭ ɦɚɤɚɤɜɭ ɞɪɭɝɭ ɫɜɪɯɭ, ɡɧɚɤɚ, ɤɨʁɢ ʁɟ ɫɥɢɱɚɧ ɡɧɚɤɭ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ.
4) Ɂɧɚɤ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ ɫɟ ɧɟ ɦɨɠɟ ɫɬɚɜɢɬɢ ɧɚ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɨ ɤɭɥɬɭɪɧɨ ɞɨɛɪɨ, ɚɤɨ
ɢɫɬɨɜɪɟɦɟɧɨ ɧɟ ɩɨɫɬɨʁɢ ɢ ɨɜɥɚɲʄɟʃɟ ɩɪɨɩɢɫɧɨ ɞɚɬɢɪɚɧɨ ɢ ɩɨɬɩɢɫɚɧɨ ɨɞ ɧɚɞɥɟɠɧɟ
ɜɥɚɫɬɢ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ.

Ƚɥɚɜɚ VI
U

Ɉ ɉɊɂɆȿɇɂ ɄɈɇȼȿɇɐɂȳȿ
U

ɑɥɚɧ 18

ɉɪɢɦɟɧɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ

1) ɉɨɪɟɞ ɨɞɪɟɞɚɛɚ, ɤɨʁɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɬɭɩɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ʁɨɲ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɦɢɪɚ, ɨɜɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ
ʄɟ ɫɟ ɩɪɢɦɟʃɢɜɚɬɢ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɛʁɚɜʂɟɧɨɝ ɪɚɬɚ ɢɥɢ ɫɜɚɤɨɝ ɞɪɭɝɨɝ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ,
ɤɨʁɢ ɦɨɠɟ ɞɚ ɢɡɛɢʁɟ ɢɡɦɟɻɭ ɞɜɟ ɢɥɢ ɜɢɲɟ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɩɚ ɱɚɤ ɢ ɚɤɨ
ɪɚɬɧɨ ɫɬɚʃɟ ɧɢʁɟ ɩɪɢɡɧɚɬɨ ɨɞ ʁɟɞɧɟ ɢɥɢ ɨɞ ɜɢɲɟ ʃɢɯ.

2) Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ʄɟ ɫɟ ɩɪɢɦɟʃɢɜɚɬɢ ɬɚɤɨɻɟ ɢ ɭ ɫɜɢɦ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɨɤɭɩɚɰɢʁɟ ʄɟɥɟ ɢɥɢ

ʁɟɞɧɨɝ ɞɟɥɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ, ɱɚɤ ɢ ɚɤɨ ɨɜɚ ɨɤɭɩɚɰɢʁɚ ɧɟ
ɧɚɢɻɟ ɧɢ ɧɚ ɤɚɤɚɜ ɨɪɭɠɚɧɢ ɨɬɩɨɪ.

3) Ⱥɤɨ ʁɟɞɧɚ ɨɞ ɋɢɥɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɭ ɫɭɤɨɛɭ ɧɟ ɭɱɟɫɬɜɭʁɟ ɭ ɨɜɨʁ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɢ, ɋɢɥɟ

ɭɱɟɫɧɢɰɟ ɨɫɬɚʁɭ ɢɩɚɤ ɜɟɡɚɧɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɨɦ ɭ ɫɜɨʁɢɦ ɪɟɰɢɩɪɨɱɧɢɦ ɨɞɧɨɫɢɦɚ. Ɉɧɟ ʄɟ,
ɩɨɪɟɞ ɬɨɝɚ, ɛɢɬɢ ɜɟɡɚɧɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɨɦ ɩɪɟɦɚ ɪɟɱɟɧɨʁ ɋɢɥɢ, ɚɤɨ ɨɜɚ ɢɡʁɚɜɢ ɞɚ
ɩɪɢɯɜɚɬɚ ʃɟɧɟ ɨɞɪɟɞɛɟ ɢ ɬɚɤɨ ɞɭɝɨ ɞɨɤ ɢɯ ɨɧɚ ɩɪɢɦɟʃɭʁɟ.

ɑɥɚɧ 19

ɋɭɤɨɛɢ ɤɨʁɢ ɧɢɫɭ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨɝ ɤɚɪɚɤɬɟɪɚ

1) ɍ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ, ɤɨʁɢ ɧɢʁɟ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨɝ ɤɚɪɚɤɬɟɪɚ ɢ ɤɨʁɢ ɢɡɛɢʁɟ ɧɚ

ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ ʁɟɞɧɟ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɫɜɚɤɚ ɨɞ ɋɬɪɚɧɚ ɭ ɫɭɤɨɛɭ ɛɢʄɟ
ɨɛɚɜɟɡɧɚ ɞɚ ɩɪɢɦɟʃɭʁɟ ɛɚɪ ɨɧɟ ɨɞɪɟɞɛɟ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɤɨʁɟ ɫɟ ɨɞɧɨɫɟ ɧɚ
ɩɨɲɬɨɜɚʃɚ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

2) ɋɬɪɚɧɤɟ ɤɨʁɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɭ ɫɭɤɨɛɭ ɧɚɫɬɨʁɚʄɟ ɞɚ ɫɬɚɜɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɩɭɬɟɦ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɢɯ

ɫɩɨɪɚɡɭɦɚ ɫɜɟ ɢɥɢ ɞɟɨ ɞɪɭɝɢɯ ɨɞɪɟɞɚɛɚ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.

3) Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɚ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɦɨɠɟ ɩɨɧɭɞɢɬɢ

ɫɜɨʁɟ ɭɫɥɭɝɟ ɋɬɪɚɧɚɦɚ ɤɨʁɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɭ ɫɭɤɨɛɭ.
4) ɉɪɢɦɟɧɚ ɩɪɟɬɯɨɞɧɢɯ ɨɞɪɟɞɚɛɚ ɧɟʄɟ ɢɦɚɬɢ ɟɮɟɤɬɚ ɧɚ ɥɟɝɚɥɧɢ ɫɬɚɬɭɫ ɋɬɪɚɧɚ ɤɨʁɟ
ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɭ ɫɭɤɨɛɭ.

Ƚɥɚɜɚ VII
U

Ɉ ɂɁȼɊɒȿȵɍ ɄɈɇȼȿɇɐɂȳȿ
U

ɑɥɚɧ 20

ɉɪɚɜɢɥɧɢɤ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ

ɇɚɱɢɧ ɩɪɢɦɟʃɢɜɚʃɚ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɨɞɪɟɻɟɧ ʁɟ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɨɦ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ, ɤɨʁɢ

ɱɢɧɢ ʃɟɧ ɫɚɫɬɚɜɧɢ ɞɟɨ.

ɑɥɚɧ 21

ɋɢɥɟ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɟ

Ɉɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɢ ʃɟɧ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ ɩɪɢɦɟʃɢɜɚʄɟ ɫɟ ɭɡ ɫɚɪɚɞʃɭ ɋɢɥɚ

ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɨɞɝɨɜɨɪɧɟ ɡɚ ɱɭɜɚʃɟ ɢɧɬɟɪɟɫɚ ɋɬɪɚɧɚ ɭ ɫɭɤɨɛɭ.

ɑɥɚɧ 22

ɉɪɨɰɟɞɭɪɚ ɡɚ ɢɡɦɢɪɟʃɟ

1) ɋɢɥɟ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɟ ɭɤɚɡɭʁɭ ɫɜɨʁɟ ɞɨɛɪɟ ɭɫɥɭɝɟ ɭ ɫɜɢɦ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɤɚɞɚ ɫɦɚɬɪɚʁɭ ɞɚ
ʁɟ ɬɨ ɤɨɪɢɫɧɨ ɢ ɭ ɢɧɬɟɪɟɫɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɨɫɨɛɢɬɨ ɚɤɨ ɩɨɫɬɨʁɢ ɧɟɫɚɝɥɚɫɧɨɫɬ
ɢɡɦɟɻɭ ɋɢɥɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɭ ɫɭɤɨɛɭ, ɩɨ ɩɢɬɚʃɭ ɩɪɢɦɟɧɟ ɢɥɢ ɬɭɦɚɱɟʃɚ ɨɞɪɟɞɚɛɚ ɨɜɟ
Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢɥɢ ʃɟɧɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ.

2) ɍ ɬɨɦ ɰɢʂɭ ɫɜɚɤɚ ɨɞ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ ɦɨɠɟ, ɧɚ ɢɧɢɰɢʁɚɬɢɜɭ ʁɟɞɧɟ ɨɞ ɋɬɪɚɧɚ,

ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ
ɤɭɥɬɭɪɭ ɢɥɢ ɧɚ ɫɜɨʁɭ ɫɨɩɫɬɜɟɧɭ ɢɧɢɰɢʁɚɬɢɜɭ ɞɚ ɩɪɟɞɥɨɠɢ ɋɬɪɚɧɚɦɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɭ
ɫɭɤɨɛɭ ɫɚɫɬɚɧɚɤ ʃɢɯɨɜɢɯ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ, ɚ ɩɨɫɟɛɧɨ ɫɚɫɬɚɧɚɤ ɜɥɚɫɬɢ ɤɨʁɟ ɫɭ
ɨɞɝɨɜɨɪɧɟ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɟɜɟɧɬɭɚɥɧɨ ɧɚ ɩɪɢɤɥɚɞɧɨ ɢɡɚɛɪɚɧɨʁ
ɧɟɭɬɪɚɥɧɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ. ɋɬɪɚɧɟ ɭ ɤɨɧɮɥɢɤɬɭ ɫɭ ɨɛɚɜɟɡɧɟ ɞɚ ɩɪɢɯɜɚɬɟ ɩɪɟɞɥɨɝɟ ɡɚ
ɫɚɫɬɚɧɚɤ, ɤɨʁɢ ɫɭ ɢɦ ɭɱɢʃɟɧɢ. ɋɢɥɟ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɟ ɩɪɟɞɥɚɠɭ ɧɚ ɨɞɨɛɪɟʃɟ ɋɬɪɚɧɚɦɚ ɭ
ɫɭɤɨɛɭ ʁɟɞɧɭ ɥɢɱɧɨɫɬ, ɤɨʁɚ ɩɪɢɩɚɞɚ ɧɟɭɬɪɚɥɧɨʁ ɋɢɥɢ ɢɥɢ ɤɨʁɚ ʁɟ ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɚ ɨɞ
ɫɬɪɚɧɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ
ɤɭɥɬɭɪɭ, ɚ ɤɨʁɚ ʄɟ ɛɢɬɢ ɩɨɡɜɚɧɚ ɞɚ ɭɱɟɫɬɜɭʁɟ ɧɚ ɨɜɨɦ ɫɚɫɬɚɧɤɭ ɭ ɫɜɨʁɫɬɜɭ
ɩɪɟɞɫɟɞɧɢɤɚ;
 ɑɥɚɧ 23

ɉɨɦɨʄ ɍɧɟɫɤɚ

1) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɦɨɝɭ ɬɪɚɠɢɬɢ ɬɟɯɧɢɱɤɭ ɩɨɦɨʄ ɨɞ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ

ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɭ ɰɢʂɭ ɨɪɝɚɧɢɡɨɜɚʃɚ ɡɚɲɬɢɬɟ
ɫɜɨʁɢɯ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɢɥɢ ɪɚɞɢ ɫɜɚɤɨɝ ɞɪɭɝɨɝ ɩɪɨɛɥɟɦɚ, ɤɨʁɢ ʁɟ ɭ ɜɟɡɢ ɫɚ
ɩɪɢɦɟɧɨɦ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ʃɟɧɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ. Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɚ ʄɟ ɞɚɬɢ
ɨɜɭ ɩɨɦɨʄ ɭ ɝɪɚɧɢɰɚɦɚ ɫɜɨɝ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɢ ɫɜɨʁɢɯ ɦɨɝɭʄɧɨɫɬɢ.

2) Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɚ ʁɟ ɨɜɥɚɲʄɟɧɚ ɞɚ ɱɢɧɢ, ɧɚ ɫɜɨʁɭ ɫɨɩɫɬɜɟɧɭ ɢɧɢɰɢʁɚɬɢɜɭ, ȼɢɫɨɤɢɦ

ɋɬɪɚɧɚɦɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɧɚ ɩɪɟɞɥɨɝɟ ɩɨ ɨɜɨɦ ɩɪɟɞɦɟɬɭ.

ɑɥɚɧ 24

ɋɩɟɰɢʁɚɥɧɢ ɫɩɨɪɚɡɭɦɢ

1) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɦɨɝɭ ɞɚ ɡɚɤʂɭɱɟ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɟ ɫɩɨɪɚɡɭɦɟ ɩɨ ɫɜɢɦ

ɩɢɬɚʃɢɦɚ ɡɚ ɤɨʁɚ ɫɦɚɬɪɚʁɭ ɞɚ ɛɢ ɛɢɥɨ ɩɨɝɨɞɧɨ ɞɚ ɫɟ ɨɞɜɨʁɟɧɨ ɭɪɟɞɟ.

2) ɇɟ ɦɨɠɟ ɛɢɬɢ ɡɚɤʂɭɱɟɧ ɧɢɤɚɤɚɜ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɢ ɫɩɨɪɚɡɭɦ ɤɨʁɢɦ ɛɢ ɫɟ ɭɦɚʃɢɥɚ

ɡɚɲɬɢɬɚ, ɤɨʁɭ ɨɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɨɫɢɝɭɪɚɜɚ, ɤɚɤɨ ɤɭɥɬɭɪɧɢɦ ɞɨɛɪɢɦɚ, ɬɚɤɨ ɢ
ɩɟɪɫɨɧɚɥɭ, ɤɨʁɢ ʁɟ ɡɚɞɭɠɟɧ ɡɚ ʃɢɯɨɜɨ ɱɭɜɚʃɟ.

ɑɥɚɧ 25

Ɋɚɫɬɭɪɚʃɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ

ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ɪɚɫɬɭɪɚʁɭ, ɲɬɨ ʁɟ ɦɨɝɭʄɟ ɜɢɲɟ, ɡɚ ɜɪɟɦɟ

ɦɢɪɚ, ɤɚɨ ɢ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɪɚɬɚ, ɬɟɤɫɬ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ʃɟɧɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ ɭ
ɫɜɨʁɢɦ ɡɟɦʂɚɦɚ. Ɉɧɟ ɫɟ ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ɩɪɨɭɱɚɜɚʃɟ ʃɟɧɢɯ ɨɞɪɟɞɚɛɚ ɭɧɟɫɭ ɭ
ɩɪɨɝɪɚɦɟ ɜɨʁɧɟ ɧɚɫɬɚɜɟ ɚ, ɩɨ ɦɨɝɭʄɫɬɜɭ, ɢ ɝɪɚɻɚɧɫɤɟ ɧɚɫɬɚɜɟ, ɤɚɤɨ ɛɢ ɫɚ ɧɚɱɟɥɢɦɚ
Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɛɢɥɨ ɭɩɨɡɧɚɬɨ ɰɟɥɨɤɭɩɧɨ ɝɪɚɻɚɧɫɬɜɨ, ɚ ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɨɪɭɠɚɧɟ ɫɧɚɝɟ ɢ
ɩɟɪɫɨɧɚɥ, ɤɨʁɢ ʁɟ ɨɛɚɜɟɡɚɧ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

ɑɥɚɧ 26

ɉɪɟɜɨɞɢ ɢ ɢɡɜɟɲɬɚʁɢ
1) ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɫɚɨɩɲɬɚɜɚʁɭ ʁɟɞɧɚ ɞɪɭɝɨʁ ɩɪɟɤɨ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ
ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɡɜɚɧɢɱɧɟ
ɩɪɟɜɨɞɟ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ʃɟɧɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ.

2) ɉɨɪɟɞ ɬɨɝɚ, ɧɚʁɦɚʃɟ ʁɟɞɚɧɩɭɬ ɫɜɚɤɟ ɱɟɬɜɪɬɟ ɝɨɞɢɧɟ, ɨɧɟ ʄɟ ɫɥɚɬɢ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ
ɞɢɪɟɤɬɨɪɭ ɢɡɜɟɲɬɚʁ ɤɨʁɢɦ ʄɟ ɞɚɜɚɬɢ ɨɛɚɜɟɲɬɟʃɚ, ɤɨʁɚ ɨɧɟ ɫɦɚɬɪɚʁɭ ɩɨɝɨɞɧɢɦ, ɨ
ɦɟɪɚɦɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɩɪɟɞɭɡɟɬɟ, ɩɪɢɩɪɟɦʂɟɧɟ ɢɥɢ ɭɡɟɬɟ ɭ ɪɚɡɦɚɬɪɚʃɟ ɨɞ ʃɢɯɨɜɢɯ
ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɢɯ ɚɞɦɢɧɢɫɬɪɚɰɢʁɚ ɭ ɰɢʂɭ ɩɪɢɦɟɧɟ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ʃɟɧɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ
ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ.

ɑɥɚɧ 27

ɋɚɫɬɚɧɰɢ

1) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɍʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɦɨɠɟ, ɭ

ɫɚɝɥɚɫɧɨɫɬɢ ɫɚ ɂɡɜɪɲɧɢɦ ɫɚɜɟɬɨɦ, ɫɚɡɢɜɚɬɢ ɫɚɫɬɚɧɤɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ ȼɢɫɨɤɢɯ
ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ. Ɉɧ ʁɟ ɞɭɠɚɧ ɞɚ ɬɨ ɭɱɢɧɢ, ɚɤɨ ɧɚʁɦɚʃɟ ʁɟɞɧɚ ɩɟɬɢɧɚ ȼɢɫɨɤɢɯ
ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɬɨ ɡɚɬɪɚɠɢ.

2) ɉɨɪɟɞ ɞɪɭɝɢɯ ɮɭɧɤɰɢʁɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɦɭ ɞɚɬɟ ɨɜɨɦ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɨɦ ɢɥɢ ʃɟɧɢɦ

ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɨɦ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ, ɫɚɫɬɚɧɚɤ ɢɦɚ ɡɚ ɡɚɞɚɬɚɤ ɞɚ ɩɪɨɭɱɚɜɚ ɩɪɨɛɥɟɦɟ ɤɨʁɢ ɫɟ
ɨɞɧɨɫɟ ɧɚ ɩɪɢɦɟɧɭ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ʃɟɧɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ, ɤɚɨ ɢ ɞɚ ɢɡɪɚɻɭʁɟ
ɩɪɟɩɨɪɭɤɟ ɭ ɜɟɡɢ ɫɚ ɬɢɦ.

3) ɋɚɫɬɚɧɚɤ ɦɨɠɟ ɩɨɪɟɞ ɬɨɝɚ ɞɚ ɩɪɢɫɬɭɩɢ ɪɟɜɢɡɢʁɢ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢɥɢ ʃɟɧɨɝ

ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ, ɚɤɨ ʁɟ ɜɟʄɢɧɚ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɧɚ ʃɟɦɭ
ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɟɧɚ ɢ ɭ ɫɚɝɥɚɫɧɨɫɬɢ ɫɚ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɱɥɚɧɚ 39.

ɑɥɚɧ 28

ɋɚɧɤɰɢʁɟ

ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ɩɪɟɞɭɡɦɭ, ɭ ɨɤɜɢɪɭ ɫɜɨɝ ɫɢɫɬɟɦɚ

ɤɚɡɧɟɧɨɝ ɩɪɚɜɚ, ɫɜɟ ɩɨɬɪɟɛɧɟ ɦɟɪɟ ɞɚ ɛɭɞɭ ɩɪɨɝɨʃɟɧɚ ɢ ɩɨɞɜɪɝɧɭɬɚ ɤɚɡɧɟɧɢɦ ɢɥɢ
ɞɢɫɰɢɩɥɢɧɫɤɢɦ ɫɚɧɤɰɢʁɚɦɚ ɥɢɰɚ, ɦɚ ɤɨʁɚ ɛɢɥɚ ʃɢɯɨɜɚ ɧɚɪɨɞɧɨɫɬ, ɤɨʁɚ ɫɭ ɭɱɢɧɢɥɚ
ɢɥɢ ɫɭ ɞɚɥɚ ɧɚɪɟɞɛɭ ɞɚ ɫɟ ɧɚɧɟɫɟ ɩɨɜɪɟɞɚ ɨɜɨʁ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɢ.

ɁȺɄȴɍɑɇȿ ɈȾɊȿȾȻȿ
U

ɑɥɚɧ 29

ȳɟɡɢɰɢ
1) Ɉɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ʁɟ ɫɚɫɬɚɜʂɟɧɚ ɧɚ ɟɧɝɥɟɫɤɨɦ, ɲɩɚɧɫɤɨɦ, ɮɪɚɧɰɭɫɤɨɦ ɢ ɪɭɫɤɨɦ
ʁɟɡɢɤɭ. ɋɜɚ ɱɟɬɢɪɢ ɬɟɤɫɬɚ ɫɭ ɩɨɞʁɟɞɧɚɤɨ ɚɭɬɟɧɬɢɱɧɚ.

2) Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɚ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɭɪɟɞɢʄɟ

ɩɪɟɜɨɻɟʃɟ ɧɚ ɞɪɭɝɟ ɡɜɚɧɢɱɧɟ ʁɟɡɢɤɟ ɫɜɨʁɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɟ ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɟ.

ɑɥɚɧ 30

ɉɨɬɩɢɫɢɜɚʃɟ

Ɉɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ʄɟ ɧɨɫɢɬɢ ɞɚɬɭɦ 14. ɦɚʁɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ ɢ ɛɢʄɟ ɨɬɜɨɪɟɧɚ ɡɚ
ɩɨɬɩɢɫɢɜɚʃɟ ɞɨ 31. ɞɟɰɟɦɛɪɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ ɡɚ ɫɜɟ ɞɪɠɚɜɟ ɤɨʁɟ ɫɭ ɛɢɥɟ ɩɨɡɜɚɧɟ ɧɚ
Ʉɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɭ ɨɞɪɠɚɧɭ ɭ ɏɚɝɭ ɨɞ 21. ɚɩɪɢɥɚ 1954. ɞɨ 14. ɦɚʁɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ.

ɑɥɚɧ 31

Ɋɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚ

1) Ɉɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɩɨɞɥɟɠɟ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɢ Ⱦɪɠɚɜɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ɫɯɨɞɧɨ ʃɢɯɨɜɢɦ

ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɢɦ ɭɫɬɚɜɧɢɦ ɩɪɨɰɟɞɭɪɚɦɚ.

2) Ɋɚɬɢɮɢɤɚɰɢɨɧɢ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ ɞɟɩɨɧɨɜɚʄɟ ɫɟ ɤɨɞ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ

Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ.

ɑɥɚɧ 32

ɉɪɢɫɬɭɩɚʃɟ

Ɉɞ ɞɚɧɚ ɫɜɨɝ ɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ, ɨɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ʄɟ ɛɢɬɢ ɨɬɜɨɪɟɧɚ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɭ ɫɜɢɯ
Ⱦɪɠɚɜɚ ɧɚɜɟɞɟɧɢɯ ɭ ɱɥɚɧɭ 30, ɤɨʁɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɧɢɫɭ ʁɨɲ ɩɨɬɩɢɫɚɥɟ, ɤɚɨ ɢ ɫɜɢɯ
ɞɪɭɝɢɯ Ⱦɪɠɚɜɚ ɩɨɡɜɚɧɢɯ ɞɚ ʁɨʁ ɩɪɢɫɬɭɩɟ ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ ɂɡɜɪɲɧɨɝ ɜɟʄɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ
ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ. ɉɪɢɫɬɭɩɚʃɟ ʄɟ ɫɟ ɢɡɜɪɲɢɬɢ
ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɟɦ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɨ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɭ ɤɨɞ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ
ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ.

ɑɥɚɧ 33

ɋɬɭɩɚʃɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ

1) Ɉɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɩɨɫɥɟ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ ɩɟɬ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɚɬɚ ɡɚ
ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɭ.
2) ɇɚɤɨɧ ɬɨɝɚ, ɨɧɚ ʄɟ ɫɬɭɩɢɬɢ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɡɚ ɫɜɚɤɭ ȼɢɫɨɤɭ ɋɬɪɚɧɭ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɭ ɬɪɢ
ɦɟɫɟɰɚ ɩɨɫɥɟ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ ʃɟɧɨɝ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ.

3) ɍ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɤɨʁɢ ɫɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢ ɭ 18. ɢ 19. ɱɥɚɧɭ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɞɨɤɭɦɟɧɬɢ

ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ, ɞɟɩɨɧɨɜɚɧɢ ɨɞ ɫɬɪɚɧɚ ɭ ɤɨɧɮɥɢɤɬɭ, ɛɢɥɨ ɩɪɟ ɢɥɢ
ɩɨɫɥɟ ɩɨɱɟɬɤɚ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɬɚɜɚ ɢɥɢ ɨɤɭɩɚɰɢʁɟ, ɫɬɭɩɢ'ɟ ɨɞɦɚɯ ɧɚ ɫɧɚɝɭ. ɍ ɬɚɤɜɢɦ
ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ,
ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɞɨɫɬɚɜɢʄɟ, ɧɚ ɧɚʁɛɪɠɢ ɧɚɱɢɧ, ɨɛɚɜɟɲɬɟʃɚ, ɤɨʁɚ ɫɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɚ ɭ
ɱɥɚɧɭ 38.

ɑɥɚɧ 34

ȿɮɟɤɬɢɜɧɚ ɩɪɢɦɟɧɚ

1) ɋɜɚɤɚ ɨɞ Ⱦɪɠɚɜɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɩɪɟɞɭɡɟʄɟ ɧɚ ɞɚɧ ʃɟɧɨɝ ɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚ

ɫɧɚɝɭ, ɭ ɪɨɤɭ ɨɞ ɲɟɫɬ ɦɟɫɟɰɢ, ɫɜɟ ɩɨɬɪɟɛɧɟ ɦɟɪɟ ɭ ɰɢʂɭ ʃɟɧɟ ɟɮɟɤɬɢɜɧɟ ɩɪɢɦɟɧɟ.

2) Ɉɜɚʁ ɪɨɤ ɢɡɧɨɫɢʄɟ ɲɟɫɬ ɦɟɫɟɰɢ ɨɞ ɞɚɬɭɦɚ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ

ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ, ɡɚ ɫɜɟ ɨɧɟ ɞɪɠɚɜɟ, ɤɨʁɟ ɛɭɞɭ ɞɟɩɨɧɨɜɚɥɟ ɫɜɨʁɟ
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɟ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ ɧɚɤɨɧ ɞɚɬɭɦɚ ɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ
Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.

ɑɥɚɧ 35

Ɍɟɪɢɬɨɪɢʁɚɥɧɚ ɧɚɞɥɟɠɧɨɫɬ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ

ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɦɨɠɟ, ɭ ɦɨɦɟɧɬɭ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ

ɢɥɢ ɭ ɫɜɚɤɨɦ ɞɨɰɧɢʁɟɦ ɦɨɦɟɧɬɭ, ɞɚ ɢɡʁɚɜɢ, ɩɭɬɟɦ ɧɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɭɩɭʄɟɧɟ
ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɞɢɪɟɤɬɨɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ
ɤɭɥɬɭɪɭ, ɞɚ ʄɟ ɫɟ ɨɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɩɪɨɲɢɪɢɬɢ ɧɚ ɫɜɟ ɢɥɢ ɧɟɤɟ ɨɞ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚ, ɡɚ ɱɢʁɟ
ʁɟ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɟ ɨɞɧɨɫɟ ɨɧɚ ɨɞɝɨɜɨɪɧɚ. ɇɚɜɟɞɟɧɚ ɧɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚ ɫɬɭɩɢ'ɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɬɪɢ
ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɬɭɦɚ ʃɟɧɨɝ ɩɪɢʁɟɦɚ.

ɑɥɚɧ 36

Ɉɞɧɨɫɢ ɫɚ ɪɚɧɢʁɢɦ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚɦɚ

1) ɍ ɨɞɧɨɫɢɦɚ ɢɡɦɟɻɭ ɞɪɠɚɜɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɜɟɡɚɧɟ ɏɚɲɤɢɦ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚɦɚ, ɚ ɤɨʁɢ ɫɟ

ɨɞɧɨɫɟ ɧɚ ɡɚɤɨɧ ɢ ɪɚɬɧɟ ɨɛɢɱɚʁɟ ɧɚ ɫɭɜɭ (IV) ɢ ɧɚ ɛɨɦɛɚɪɞɨɜɚʃɟ ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ
ɩɨɦɨɪɫɤɢɯ ɫɧɚɝɚ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɪɚɬɚ (IX), ɛɢɥɨ ɞɚ ɫɟ ɪɚɞɢ ɨ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚɦɚ ɨɞ 29. ʁɭɥɚ
1899. ɢɥɢ ɨɧɢɦ ɨɞ 18. ɨɤɬɨɛɪɚ 1907. ɝɨɞɢɧɟ, ɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ,
ɨɜɚ ɩɨɫɥɟɞʃɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɞɨɩɭɧɢʄɟ ɪɟɱɟɧɭ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ (IX) ɢ ɩɪɢɞɨɞɚɬ ʁɨʁ
ɉɪɚɜɢɥɧɢɤ (IV) ɢ ɡɚɦɟɧɢʄɟ ɡɧɚɤ ɤɨʁɢ ʁɟ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧ ɭ ɱɥɚɧɭ 5 ɧɚɜɟɞɟɧɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ
(IX) ɫɚ ɡɧɚɤɨɦ ɤɨʁɢ ʁɟ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧ ɭ ɱɥɚɧɭ 16 ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɡɚ ɫɥɭɱɚʁɟɜɟ ɤɚɞɚ ʁɟ ɭ
ɨɜɨʁ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɢ ɢ ʃɟɧɨɦ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɭ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɚ ɭɩɨɬɪɟɛɚ ɨɜɨɝ ɡɧɚɤɚ
ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ.

2) ɍ ɨɞɧɨɫɢɦɚ ɢɡɦɟɻɭ ɞɪɠɚɜɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɜɟɡɚɧɟ ȼɚɲɢɧɝɬɨɧɫɤɢɦ ɩɨɤɪɟɬɨɦ ɨɞ 15.

ɚɩɪɢɥɚ 1935. ɝɨɞɢɧɟ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ɭɦɟɬɧɢɱɤɢɯ ɢ ɧɚɭɱɧɢɯ ɢɧɫɬɢɬɭɰɢʁɚ ɢ ɢɫɬɨɪɢʁɫɤɢɯ
ɫɩɨɦɟɧɢɤɚ (ɩɚɤɬ Ɋɨɟɪɢɰɯ), ɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɨɜɚ ɩɨɫɥɟɞʃɚ ʄɟ
ɞɨɩɭɧɢɬɢ ɩɚɤɬ Ɋɨɟɪɢɰɯ ɢ ɡɚɦɟɧɢʄɟ ɡɚɫɬɚɜɭ ɡɚ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɟ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɭ ɭ ɱɥɚɧɭ III
ɉɚɤɬɚ ɫɚ ɡɧɚɤɨɦ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɭ 16 ɨɜɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɡɚ ɫɥɭɱɚʁɟɜɟ ɤɨɞ ɤɨʁɢɯ ɨɜɚ
ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɢ ʃɟɧ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ ɩɪɟɞɜɢɻɚʁɭ ɭɩɨɬɪɟɛɭ ɨɜɨɝ ɡɧɚɤɚ
ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ.

ɑɥɚɧ 37

Ɉɬɤɚɡɢɜɚʃɟ

1) ɋɜɚɤɚ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɨɬɤɚɡɚɬɢ ɨɜɭ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɡɚ ɫɟɛɟ

ɫɚɦɭ ɢɥɢ ɡɚ ɫɜɚɤɭ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɡɚ ɱɢʁɟ ʁɟ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɟ ɜɟɡɟ ɨɧɚ ɨɞɝɨɜɨɪɧɚ.

2) Ɉɬɤɚɡ ʄɟ ɛɢɬɢ ɧɨɬɢɮɢɤɨɜɚɧ ʁɟɞɧɢɦ ɩɢɫɦɟɧɢɦ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɨɦ ɞɟɩɨɧɨɜɚɧɢɦ ɤɨɞ

ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ
ɤɭɥɬɭɪɭ.

3) Ɉɬɤɚɡɢɜɚʃɟ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɝɨɞɢɧɭ ɞɚɧɚ ɨɞ ɩɪɢɦɚʃɚ ɨɬɤɚɡɧɨɝ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ. ɂɩɚɤ,

ɚɤɨ ɭ ɦɨɦɟɧɬɭ ɢɫɬɟɤɚ ɨɜɟ ɝɨɞɢɧɟ, ɋɬɪɚɧɚ ɤɨʁɚ ɨɬɤɚɡɭʁɟ ɛɭɞɟ ɭɦɟɲɚɧɚ ɭ ɨɪɭɠɚɧɢ
ɫɭɤɨɛ, ɨɬɤɚɡ ɧɟʄɟ ɢɦɚɬɢ ɞɟʁɫɬɜɚ ɫɜɟ ɞɨ ɤɪɚʁɚ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɬɚɜɚ ɢɥɢ ɫɜɟ ɞɨɬɥɟ, ɞɨɤ
ɨɩɟɪɚɰɢʁɟ ɡɚ ɩɨɜɪɚɬɚɤ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɧɟ ɛɭɞɭ ɡɚɜɪɲɟɧɟ.

ɑɥɚɧ 38

ɇɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ

Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ

ɨɛɚɜɟɫɬɢʄɟ Ⱦɪɠɚɜɟ, ɧɚɜɟɞɟɧɟ ɭ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 30. ɢ 32, ɤɚɨ ɢ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɭ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ
ɧɚɰɢʁɚ, ɨ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɭ ɫɜɢɯ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɚɬɚ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ, ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ ɢɥɢ
ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ, ɤɨʁɢ ɫɭ ɧɚɜɟɞɟɧɢ ɭ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 31, 32 ɢ 39, ɤɚɨ ɢ ɨ ɧɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚɦɚ ɢ
ɨɬɤɚɡɢɜɚʃɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 35, 37 ɢ 39.

ɑɥɚɧ 39

Ɋɟɜɢɡɢʁɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ʃɟɧɨɝ ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ

1) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɩɪɟɞɥɨɠɢɬɢ ɚɦɚɧɞɦɚɧɟ ɧɚ ɨɜɭ
ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɢ ʃɟɧ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ. ɋɜɚɤɢ ɚɦɚɧɞɦɚɧ, ɨɜɚɤɨ ɩɪɟɞɥɨɠɟɧ,
ɫɚɨɩɲɬɢʄɟ ɫɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɞɢɪɟɤɬɨɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɍʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ,
ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ, ɤɨʁɢ ʄɟ ɞɨɫɬɚɜɢɬɢ ʃɟɝɨɜɭ ɫɚɞɪɠɢɧɭ ɫɜɢɦ ȼɢɫɨɤɢɦ ɋɬɪɚɧɚɦɚ
ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚɦɚ ɨɞ ɤɨʁɢɯ ʄɟ ɢɫɬɨɜɪɟɦɟɧɨ ɡɚɬɪɚɠɢɬɢ ɞɚ ɭ ɪɨɤɭ ɨɞ ɱɟɬɢɪɢ ɦɟɫɟɰɚ
ɫɚɨɩɲɬɟ:

ɚ) ɞɚ ɥɢ ɠɟɥɟ ɞɚ ɫɟ ɫɚɡɨɜɟ ʁɟɞɧɚ ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɚ ɭ ɰɢʂɭ ɪɚɡɦɚɬɪɚʃɚ ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɨɝ

ɚɦɚɧɞɦɚɧɚ;

ɛ) ɞɚ ɥɢ ɦɢɫɥɟ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɢ ɚɦɚɧɞɦɚɧ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɩɪɢɯɜɚɬɢ ɛɟɡ ɫɚɡɢɜɚʃɚ

ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɟ;

ɰ) ɞɚ ɥɢ ɫɭ ɫɚɝɥɚɫɧɢ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɢ ɚɦɚɧɞɦɚɧ ɨɞɛɚɰɢ ɛɟɡ ɫɚɡɢɜɚʃɚ

ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɟ.

2) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ʄɟ ɞɨɫɬɚɜɢɬɢ ɩɪɢɦʂɟɧɟ ɨɞɝɨɜɨɪɟ, ɫɯɨɞɧɨ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 1 ɨɜɨɝɚ

ɱɥɚɧɚ, ɫɜɢɦ ȼɢɫɨɤɢɦ ɋɬɪɚɧɚɦɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚɦɚ.

3) Ⱥɤɨ ɫɭ ɫɜɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨɦ ɪɨɤɭ ɫɚɨɩɲɬɢɥɟ ɫɜɨʁɚ

ɦɢɲʂɟʃɚ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɞɢɪɟɤɬɨɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ,
ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ, ɫɯɨɞɧɨ ɚɥɢɧɟʁɢ ɛ) ɩɚɪɚɝɪɚɮɚ 1 ɨɜɨɝ ɱɥɚɧɚ ɢ ɢɡɜɟɫɬɢɥɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ
ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ ɞɚ ɩɪɢɯɜɚɬɚʁɭ ɚɦɚɧɞɦɚɧ ɛɟɡ ɫɚɡɢɜɚʃɚ ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɟ, ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ
ʄɟ ɫɯɨɞɧɨ ɱɥɚɧɭ 38. ɫɚɨɩɲɬɢɬɢ ɨɜɭ ʃɢɯɨɜɭ ɨɞɥɭɤɭ. Ⱥɦɚɧɞɦɚɧ ʄɟ ɫɬɭɩɢɬɢ ɧɚ ɫɧɚɝɭ
ɡɚ ɫɜɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɭ ɪɨɤɭ ɨɞ ɞɟɜɟɞɟɫɟɬ ɞɚɧɚ ɨɞ ɞɚɬɭɦɚ
ɧɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ.

4) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ʄɟ ɫɚɡɜɚɬɢ ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɭ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɪɚɞɢ

ɪɚɡɦɚɬɪɚʃɚ ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɨɝ ɚɦɚɧɞɦɚɧɚ ɚɤɨ ɦɭ ɬɨ ɛɭɞɟ ɬɪɚɠɢɥɚ ɜɢɲɟ ɨɞ ʁɟɞɧɟ ɬɪɟʄɢɧɟ
ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ.

5) Ⱥɦɚɧɞɦɚɧɢ ɧɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɢɥɢ ɧɚ ʃɟɧ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ, ɤɨʁɢ ɩɨɞɥɟɠɭ

ɩɪɨɰɟɞɭɪɢ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨʁ ɭ ɩɪɟɬɯɨɞɧɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ, ɫɬɭɩɢʄɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɫɚɦɨ ɚɤɨ ɛɭɞɭ
ɭɫɜɨʁɟɧɢ ʁɟɞɧɨɝɥɚɫɧɨ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɟɧɢɯ ɧɚ
Ʉɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɢ ɢ ɚɤɨ ɫɭ ɩɪɢɯɜɚʄɟɧɢ ɨɞ ɫɜɚɤɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ.

6) ɉɪɢɯɜɚɬɚʃɟ ɚɦɚɧɞɦɚɧɚ ɧɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɢɥɢ ɧɚ ʃɟɧ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ ɨɞ

ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɤɨʁɢ ɛɭɞɭ ɩɪɢɦʂɟɧɢ ɨɞ ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɟ
ɩɚɪɚɝɪɚɮɢɦɚ 4 ɢ 5, ɢɡɜɪɲɢʄɟ ɫɟ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɟɦ ɮɨɪɦɚɥɧɨɝ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɤɨɞ
ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɍʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ
ɤɭɥɬɭɪɭ.

7) ɉɨɫɥɟ ɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɚɦɚɧɞɦɚɧɚ ɧɚ ɨɜɭ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɢɥɢ ɧɚ ʃɟɧ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɡɚ

ɢɡɜɪɲɟʃɟ, ɫɚɦɨ ɬɚɤɨ ɚɦɚɧɞɢɪɚɧ ɬɟɤɫɬ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢɥɢ ʃɟɧɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɡɚ
ɢɡɜɪɲɟʃɟ ɨɫɬɚʄɟ ɨɬɜɨɪɟɧ ɡɚ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɭ ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɟ.
 ɑɥɚɧ 40

Ɋɟɝɢɫɬɪɚɰɢʁɚ

ɋɯɨɞɧɨ ɱɥɚɧɭ 102 ɉɨɜɟʂɟ ɍʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ, ɨɜɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɛɢʄɟ ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɚ ɭ
ɋɟɤɪɟɬɚɪɢʁɚɬɭ ɍʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɧɚ ɬɪɚɠɟʃɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ
ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ.

ɍ ɩɨɬɜɪɞɭ ɱɟɝɚ ɫɭ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɢ, ɩɪɨɩɢɫɧɨ ɨɜɥɚɲʄɟɧɢ, ɩɨɬɩɢɫɚɥɢ ɨɜɭ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɭ.

Ɋɚɻɟɧɨ ɭ ɏɚɝɭ, 14. ɦɚʁɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ ɭ ʁɟɞɧɨɦ ɩɪɢɦɟɪɤɭ, ɤɨʁɢ ʄɟ ɛɢɬɢ ɞɟɩɨɧɨɜɚɧ ɭ
Ⱥɪɯɢɜɢ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ, ɚ ɱɢʁɟ ʄɟ
ɨɜɟɪɟɧɟ ɤɨɩɢʁɟ ɛɢɬɢ ɭɪɭɱɟɧɟ Ⱦɪɠɚɜɚɦɚ, ɧɚɜɟɞɟɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 30 ɢ 32, ɤɚɨ ɢ
Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɢ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ.

ɉɊȺȼɂɅɇɂɄ

ɁȺ ɂɁȼɊɒȿȵȿ ɄɈɇȼȿɇɐɂȳȿ ɁȺ ɁȺɒɌɂɌɍ ɄɍɅɌɍɊɇɂɏ ȾɈȻȺɊȺ ɍ

ɋɅɍɑȺȳɍ ɈɊɍɀȺɇɈȽ ɋɍɄɈȻȺ

Ƚɥɚɜɚ I
U

Ɉ ɄɈɇɌɊɈɅɂ
U

ɑɥɚɧ 1

Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢ ɫɩɢɫɚɤ ɥɢɱɧɨɫɬɢ

Ɉɞ ɦɨɦɟɧɬɚ ɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ

ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɫɚɫɬɚɜʂɚ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢ ɫɩɢɫɚɤ ɫɜɢɯ
ɥɢɱɧɨɫɬɢ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɨɡɧɚɱɢɥɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɤɚɨ ɤɜɚɥɢɮɢɤɨɜɚɧɟ ɡɚ
ɜɪɲɟʃɟ ɮɭɧɤɰɢʁɚ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ. Ɉɜɚ ʄɟ ɥɢɫɬɚ, ɧɚ
ɢɧɢɰɢʁɚɬɢɜɭ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ, ɚ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ, ɡɚɯɬɟɜɚ ɮɨɪɦɭɥɢɫɚɧɢɯ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ
ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɛɢɬɢ ɩɟɪɢɨɞɢɱɧɨ ɪɟɜɢɞɢɪɚɧɚ.

ɑɥɚɧ 2

Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɚ ɤɨɧɬɪɨɥɟ
ɑɢɦ ʁɟ ʁɟɞɧɚ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɚɧɝɚɠɨɜɚɧɚ ɭ ɨɪɭɠɚɧɨɦ ɫɭɤɨɛɭ, ɧɚ
ɤɨʁɢ ɫɟ ɩɪɢɦɟʃɭʁɟ ɱɥɚɧ 18 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ:

ɚ) Ɉɧɚ ɢɦɟɧɭʁɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ʃɟɧɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ,

ɚɤɨ ɨɧɚ ɨɤɭɩɢɪɚ ɞɪɭɝɭ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ, ɨɧɞɚ ʁɟ ɞɭɠɧɚ ɞɚ ɧɚɢɦɟɧɭʁɟ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɝ
ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ɬɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ;

ɛ) ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ, ɤɨʁɚ ɞɟɥɭʁɟ ɡɚ ɫɜɚɤɭ ɨɞ ɋɬɪɚɧɚ ɭ ɫɭɤɨɛɭ ɫɚ ɬɨɦ ȼɢɫɨɤɨɦ

ɋɬɪɚɧɨɦ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɨɦ ɢɦɟɧɭʁɟ ɞɟɥɟɝɚɬɟ ɤɨɞ ɨɜɟ ɩɨɫɥɟɞʃɟ ɫɯɨɞɧɨ ɱɥɚɧɭ 3, ɤɨʁɢ
ɫɥɟɞɭʁɟ;

ɜ) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɛɢʄɟ ɧɚɢɦɟɧɨɜɚɧ ɤɨɞ ɨɜɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ
ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ, ɫɯɨɞɧɨ ɧɚɪɟɞɧɨɦ ɱɥɚɧɭ 4.

ɑɥɚɧ 3

ɇɚɢɦɟɧɨɜɚʃɟ ɞɟɥɟɝɚɬɚ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ

ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ ɢɦɟɧɭʁɟ ɫɜɨʁɟ ɞɟɥɟɝɚɬɟ ɨɞ ɱɥɚɧɨɜɚ ɫɜɨɝ ɞɢɩɥɨɦɚɬɫɤɨɝ ɢɥɢ

ɤɨɧɡɭɥɚɪɧɨɝ ɩɟɪɫɨɧɚɥɚ ɢɥɢ ɞɪɭɝɢɯ ɥɢɱɧɨɫɬɢ ɭ ɫɚɝɥɚɫɧɨɫɬɢ ɫɚ ɫɬɪɚɧɨɦ ɤɨɞ ɤɨʁɟ ʄɟ
ɨɜɢ ɜɪɲɢɬɢ ɫɜɨʁɭ ɦɢɫɢʁɭ.

ɑɥɚɧ 4

ɇɚɢɦɟɧɨɜɚʃɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ

1) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɫɟ ɛɢɪɚ ɫɚ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨɝ ɫɩɢɫɤɚ ɥɢɱɧɨɫɬɢ

ɭ ɫɚɝɥɚɫɧɨɫɬɢ ɤɚɤɨ ɫɚ ɋɬɪɚɧɨɦ ɤɨɞ ɤɨʁɟ ʄɟ ɜɪɲɢɬɢ ɫɜɨʁɭ ɮɭɧɤɰɢʁɭ ɬɚɤɨ ɢ ɫɚ ɋɢɥɚɦɚ
ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚɦɚ ɫɭɩɪɨɬɧɢɯ ɋɬɪɚɧɚ.

2) Ⱥɤɨ ɫɟ ɋɬɪɚɧɟ ɧɟ ɦɨɝɭ ɫɥɨɠɢɬɢ ɭ ɬɨɤɭ ɬɪɢ ɧɟɞɟʂɟ ɨɞ ɨɬɜɚɪɚʃɚ ɩɪɟɝɨɜɨɪɚ ɩɨ ɨɜɨʁ
ɬɚɱɤɢ, ɨɧɟ ʄɟ ɡɚɬɪɚɠɢɬɢ ɨɞ ɩɪɟɞɫɟɞɧɢɤɚ Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨɝ ɫɭɞɚ ɩɪɚɜɞɟ ɞɚ ɢɦɟɧɭʁɟ
ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ, ɤɨʁɢ ʄɟ ɫɬɭɩɢɬɢ ɧɚ ɞɭɠɧɨɫɬ ɬɟɤ ɤɚɞ ɛɭɞɟ ɞɨɛɢɨ ɩɪɢɫɬɚɧɚɤ
ɋɬɪɚɧɟ ɤɨɞ ɤɨʁɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɜɪɲɢ ɫɜɨʁɭ ɦɢɫɢʁɭ.

ɑɥɚɧ 5

Ɏɭɧɤɰɢʁɟ ɞɟɥɟɝɚɬɚ

Ⱦɟɥɟɝɚɬɢ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ ɤɨɧɫɬɚɬɭʁɭ ɧɚɪɭɲɚɜɚʃɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɜɪɲɟ ɚɧɤɟɬɭ ɭɡ

ɩɪɢɫɬɚɧɚɤ ɋɬɪɚɧɟ ɤɨɞ ɤɨʁɟ ɨɛɚɜʂɚʁɭ ɫɜɨʁɭ ɦɢɫɢʁɭ, ɨ ɨɤɨɥɧɨɫɬɢɦɚ ɩɨɞ ɤɨʁɢɦɚ ɫɭ ɫɟ
ɨɜɚ ɧɚɪɭɲɚɜɚʃɚ ɞɟɫɢɥɚ, ɩɪɟɞɭɡɢɦɚʁɭ ɤɨɪɚɤɟ ɧɚ ɥɢɰɭ ɦɟɫɬɚ ɤɚɤɨ ɛɢ ɨɜɚ ɧɚɪɭɲɚɜɚʃɚ
ɩɪɟɫɬɚɥɚ ɢ, ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɩɨɬɪɟɛɟ, ɢɡɜɟɲɬɚɜɚʁɭ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ ɨ ɨɜɢɦ
ɧɚɪɭɲɚɜɚʃɢɦɚ. Ɉɧɢ ɝɚ ɞɪɠɟ ɭ ɬɨɤɭ ɫɜɨʁɢɯ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ.

ɑɥɚɧ 6

Ɏɭɧɤɰɢʁɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ

1) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɪɚɫɩɪɚɜʂɚ ɫɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɨɦ ɋɬɪɚɧɟ, ɤɨɞ

ɤɨʁɟ ɜɪɲɢ ɫɜɨʁɭ ɦɢɫɢʁɭ ɢ ɫɚ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɦ ɞɟɥɟɝɚɬɢɦɚ, ɫɜɟ ɩɪɨɛɥɟɦɟ ɤɨʁɢ ɫɭ ɫɟ
ɩɨʁɚɜɢɥɢ ɭ ɜɟɡɢ ɫɚ ɩɪɢɦɟɧɨɦ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.

2) Ɉɧ ɢɦɚ ɩɪɚɜɨ ɨɞɥɭɤɟ ɢ ɧɚɢɦɟɧɨɜɚʃɚ ɭ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɤɨʁɢ ɫɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢ ɭ ɨɜɨɦ

ɉɪɚɜɢɥɧɢɤɭ.

3) ɍ ɫɚɝɥɚɫɧɨɫɬɢ ɫɚ ɋɬɪɚɧɨɦ, ɤɨɞ ɤɨʁɟ ɜɪɲɢ ɫɜɨʁɭ ɦɢɫɢʁɭ, ɨɧ ɢɦɚ ɩɪɚɜɨ ɞɚ ɧɚɪɟɞɢ
ɚɧɤɟɬɭ ɢɥɢ ɞɚ ʁɟ ɜɨɞɢ ɥɢɱɧɨ.

4) ɍ ɰɢʂɭ ɩɪɢɦɟɧɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɨɧ ɩɪɟɞɭɡɢɦɚ ɤɨɞ ɋɬɪɚɧɚ ɭ ɫɭɤɨɛɭ ɢɥɢ ɤɨɞ

ʃɢɯɨɜɢɯ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ, ɫɜɟ ɤɨɪɚɤɟ ɤɨʁɟ ɫɦɚɬɪɚ ɞɚ ɫɭ ɤɨɪɢɫɧɢ.

5) Ɉɧ ɫɚɫɬɚɜʂɚ ɩɨɬɪɟɛɧɟ ɢɡɜɟɲɬɚʁɟ ɨ ɩɪɢɦɟɧɢ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ɫɚɨɩɲɬɚɜɚ ɢɯ

ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɦ ɋɬɪɚɧɚɦɚ, ɤɚɨ ɢ ʃɢɯɨɜɢɦ ɋɢɥɚɦɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚɦɚ. Ɉɧ ɞɨɫɬɚɜʂɚ
ɤɨɩɢʁɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɞɢɪɟɤɬɨɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ
ɤɭɥɬɭɪɭ, ɤɨʁɢ ɦɨɠɟ ɭɩɨɬɪɟɛɢɬɢ ɫɚɦɨ ʃɢɯɨɜɟ ɬɟɯɧɢɱɤɟ ɩɨɞɚɬɤɟ.

6) ɍ ɫɥɭɱɚʁɭ ɞɚ ɧɟ ɩɨɫɬɨʁɢ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ, ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ɜɪɲɢ ɮɭɧɤɰɢʁɟ

ɋɢɥɟ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɟ ɫɯɨɞɧɨ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 21 ɢ 22 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.

ɑɥɚɧ 7

ɂɧɫɩɟɤɬɨɪɢ ɢ ɟɤɫɩɟɪɬɢ

1) ɋɜɚɤɢ ɩɭɬ ɤɚɞ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɧɚ ɬɪɚɠɟʃɟ ɢɥɢ ɧɚɤɨɧ
ɤɨɧɫɭɥɬɚɰɢʁɟ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɯ ɞɟɥɟɝɚɬɚ, ɫɦɚɬɪɚ ɡɚ ɩɨɬɪɟɛɧɨ, ɨɧ ɩɪɟɞɥɚɠɟ, ɭɡ
ɨɞɨɛɪɟʃɟ ɋɬɪɚɧɟ ɤɨɞ ɤɨʁɟ ɜɪɲɢ ɫɜɨʁɭ ɦɢɫɢʁɭ, ʁɟɞɧɨ ɥɢɰɟ ɡɚ ɢɧɫɩɟɤɬɨɪɚ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ
ɞɨɛɚɪɚ, ɤɨʁɟ ʄɟ ɜɪɲɢɬɢ ʁɟɞɧɭ ɨɞɪɟɻɟɧɭ ɦɢɫɢʁɭ. ɂɧɫɩɟɤɬɨɪ ʁɟ ɨɞɝɨɜɨɪɚɧ ɫɚɦɨ
ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɤɨɦɟɫɚɪɭ.

2) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ, ɞɟɥɟɝɚɬɢ ɢ ɢɧɫɩɟɤɬɨɪɢ ɦɨɝɭ ɫɟ ɨɛɪɚɬɢɬɢ ɡɚ ɭɫɥɭɝɟ

ɟɤɫɩɟɪɬɢɦɚ, ɤɨʁɢ ʄɟ ɬɚɤɨɻɟ ɛɢɬɢ ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɢ, ɪɚɞɢ ɨɞɨɛɪɟʃɚ, ɋɬɪɚɧɢ ɧɚɜɟɞɟɧɨʁ ɭ
ɩɪɟɬɯɨɞɧɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ.

ɑɥɚɧ 8
 ȼɪɲɟʃɟ ɤɨɧɬɪɨɥɧɟ ɦɢɫɢʁɟ

Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪɢ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɞɟɥɟɝɚɬɢ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ, ɢɧɫɩɟɤɬɨɪɢ ɢ

ɟɤɫɩɟɪɬɢ ɧɟ ɬɪɟɛɚ, ɧɢ ɭ ɤɨɦ ɫɥɭɱɚʁɭ ɞɚ ɩɪɟɻɭ ɝɪɚɧɢɰɟ ɫɜɨʁɟ ɦɢɫɢʁɟ. Ɉɧɢ ɫɭ ɞɭɠɧɢ,
ɧɚɢɦɟ, ɞɚ ɜɨɞɟ ɪɚɱɭɧɚ ɨ ɩɨɬɪɟɛɚɦɚ ɫɢɝɭɪɧɨɫɬɢ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɤɨɞ ɤɨʁɟ
ɜɪɲɟ ɫɜɨʁɭ ɮɭɧɤɰɢʁɭ, ɤɚɨ ɢ ɞɚ ɜɨɞɟ ɪɚɱɭɧɚ, ɭ ɫɜɢɦ ɩɪɢɥɢɤɚɦɚ, ɨ ɡɚɯɬɟɜɢɦɚ ɜɨʁɧɟ
ɫɢɬɭɚɰɢʁɟ ɤɚɤɨ ɢɦ ɢɯ ʁɟ ɫɚɨɩɲɬɢɥɚ ɧɚɜɟɞɟɧɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ.

ɑɥɚɧ 9

Ɂɚɦɟɧɚ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ

Ⱥɤɨ ʁɟɞɧɚ ɨɞ ɋɬɪɚɧɚ ɭ ɫɭɤɨɛɭ ɧɟ ɤɨɪɢɫɬɢ ɢɥɢ ɩɪɟɫɬɚɧɟ ɞɚ ɫɟ ɤɨɪɢɫɬɢ ɭɫɥɭɝɚɦɚ ɋɢɥɟ
ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɟ, ɦɨɠɟ ɫɟ ɡɚɬɪɚɠɢɬɢ ɨɞ ɧɟɭɬɪɚɥɧɟ ɞɪɠɚɜɟ ɞɚ ɩɪɟɭɡɦɟ ɮɭɧɤɰɢʁɭ ɋɢɥɟ
ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɟ ɭ ɰɢʂɭ ɨɞɪɟɻɢɜɚʃɚ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɫɯɨɞɧɨ
ɩɪɨɰɟɞɭɪɢ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨʁ ɭ ɧɚɩɪɟɞ ɧɚɜɟɞɟɧɨɦ ɱɥɚɧɭ 4. Ɉɜɚɤɨ ɨɞɪɟɻɟɧɢ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ
ɤɨɦɟɫɚɪ ɦɨɠɟ ɟɜɟɧɬɭɚɥɧɨ ɩɨɜɟɪɢɬɢ ɢɧɫɩɟɤɬɨɪɢɦɚ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɞɟɥɟɝɚɬɚ ɋɢɥɚ
ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ ɤɚɤɨ ʁɟ ɬɨ ɨɞɪɟɻɟɧɨ ɨɜɢɦ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɨɦ.

ɑɥɚɧ 10

Ɋɚɫɯɨɞɢ

ɉɥɚɬɚ ɢ ɬɪɨɲɤɨɜɢ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɢɧɫɩɟɤɬɨɪɚ ɢ ɟɤɫɩɟɪɚɬɚ

ɩɚɞɚʁɭ ɧɚ ɬɟɪɟɬ ɋɬɪɚɧɟ ɤɨɞ ɤɨʁɟ ɫɟ ɨɛɚɜʂɚ ʃɢɯɨɜɚ ɦɢɫɢʁɚ. ɉɥɚɬɚ ɢ ɬɪɨɲɤɨɜɢ
ɞɟɥɟɝɚɬɚ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ ɛɢʄɟ ɩɪɟɞɦɟɬ ɫɩɨɪɚɡɭɦɚ ɢɡɦɟɻɭ ɨɜɢɯ ɋɢɥɚ ɢ Ⱦɪɠɚɜɚ
ɱɢʁɟ ɢɧɬɟɪɟɫɟ ɨɧɟ ɲɬɢɬɟ.

Ƚɥɚɜɚ II
U

ɋɉȿɐɂȳȺɅɇȺ ɁȺɒɌɂɌȺ
U

ɑɥɚɧ 11

ɂɦɩɪɨɜɢɡɨɜɚɧɚ ɫɤɥɨɧɢɲɬɚ

1) Ⱥɤɨ ʁɟ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɭ ɬɨɤɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ, ɩɪɢɧɭɻɟɧɚ

ɧɟɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɨɤɨɥɧɨɫɬɢɦɚ ɞɚ ɭɪɟɞɢ ɢɦɩɪɨɜɢɡɢɪɚɧɨ ɫɤɥɨɧɢɲɬɟ ɢ ɚɤɨ ɠɟɥɢ ɞɚ ɨɧɨ
ɛɭɞɟ ɫɬɚɜʂɟɧɨ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɭ ɡɚɲɬɢɬɭ, ɨɧɚ ʄɟ ɬɨ ɨɞɦɚɯ ɫɚɨɩɲɬɢɬɢ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ
ɤɨɦɟɫɚɪɭ, ɤɨʁɢ ɤɨɞ ʃɟ ɜɪɲɢ ɫɜɨʁɭ ɦɢɫɢʁɭ.
2) Ⱥɤɨ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ɫɦɚɬɪɚ ɞɚ ɨɤɨɥɧɨɫɬɢ ɢ ɜɚɠɧɨɫɬ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɤɨʁɢ
ɫɭ ɫɤɥɨʃɟɧɢ ɭ ɨɜɨɦ ɢɦɩɪɨɜɢɡɢɪɚɧɨɦ ɫɤɥɨɧɢɲɬɭ, ɨɩɪɚɜɞɚɜɚʁɭ ʁɟɞɧɭ ɬɚɤɜɭ ɦɟɪɭ, ɨɧ
ɦɨɠɟ ɨɞɨɛɪɢɬɢ ȼɢɫɨɤɨʁ ɋɬɪɚɧɢ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɢ ɞɚ ɧɚ ɫɤɥɨɧɢɲɬɟ ɫɬɚɜɢ ɡɧɚɤ
ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧ ɭ ɱɥɚɧɭ 16 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ. Ɉɧ ɫɚɨɩɲɬɚɜɚ ɫɜɨʁɭ ɨɞɥɭɤɭ, ɛɟɡ
ɨɞɥɚɝɚʃɚ, ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɦ ɞɟɥɟɝɚɬɢɦɚ ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ, ɨɞ ɤɨʁɢɯ ɫɜɚɤɢ ɦɨɠɟ ɞɚ ɭ
ɪɨɤɭ ɨɞ ɬɪɢɞɟɫɟɬ ɞɚɧɚ ɧɚɪɟɞɢ ɧɟɨɞɥɨɠɧɨ ɩɨɜɥɚɱɟʃɟ ɨɜɨɝ ɡɧɚɤɚ.

3) ɑɢɦ ɫɭ ɫɜɢ ɞɟɥɟɝɚɬɢ ɢɡʁɚɜɢɥɢ ɫɜɨʁɭ ɫɚɝɥɚɫɧɨɫɬ ɢɥɢ ɚɤɨ ʁɟ ɢɫɬɟɤɥɨ ɬɪɢɞɟɫɟɬ ɞɚɧɚ,
ɚ ɞɚ ɧɢ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɯ ɞɟɥɟɝɚɬɚ ɧɢʁɟ ɫɬɚɜɢɨ ɩɪɢɦɟɞɛɭ ɢɚɤɨ ʁɟ, ɩɪɟɦɚ
ɦɢɲʂɟʃɭ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ, ɢɦɩɪɨɜɢɡɨɜɚɧɨ ɫɤɥɨɧɢɲɬɟ ɢɫɩɭɧɢɥɨ ɭɫɥɨɜɟ
ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɟ ɱɥɚɧɨɦ 8 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ʄɟ ɬɪɚɠɢɬɢ ɨɞ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ
ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɭɩɢɫ ɨɜɨɝ
ɫɤɥɨɧɢɲɬɚ ɭ Ɋɟɝɢɫɬɚɪ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ.

ɑɥɚɧ 12

Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ

ɡɚɲɬɢɬɨɦ

1) ɍɫɬɚɧɨɜʂɚɜɚ ɫɟ „Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢ ɪɟɝɢɫɬɚɪ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɩɨɞ

ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ".

2) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ

ɤɭɥɬɭɪɭ ɜɨɞɢ ɨɜɚʁ ɪɟɝɢɫɬɚɪ. Ɉɧ ɞɨɫɬɚɜʂɚ ɤɨɩɢʁɟ ɨɜɨɝ ɪɟɝɢɫɬɪɚ ɤɚɤɨ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ
ɫɟɤɪɟɬɚɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ, ɬɚɤɨ ɢ ȼɢɫɨɤɢɦ ɋɬɪɚɧɚɦɚ
ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚɦɚ.

3) Ɋɟɝɢɫɬɚɪ ɫɟ ɞɟɥɢ ɧɚ ɝɥɚɜɟ ɨɞ ɤɨʁɢɯ ɫɟ ɫɜɚɤɚ ɨɞɧɨɫɢ ɧɚ ʁɟɞɧɭ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ

ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ. ɋɜɚɤɚ ɝɥɚɜɚ ɢɦɚ ɬɪɢ ɨɞɟʂɤɚ ɫɚ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɢɦ ɧɚɫɥɨɜɢɦɚ: ɫɤɥɨɧɢɲɬɚ,
ɰɟɧɬɪɢ ɭ ɤɨʁɢɦɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɤɭɥɬɭɪɧɟ ɡɧɚɦɟɧɢɬɨɫɬɢ ɢ ɞɪɭɝɚ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɚ ɞɨɛɪɚ.
Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ʄɟ ɨɞɪɟɞɢɬɢ ɞɟɬɚʂɧɭ ɫɚɞɪɠɢɧɭ ɫɜɚɤɨɝ ɨɞɟʂɤɚ.

ɑɥɚɧ 13

Ɂɚɯɬɟɜɢ ɡɚ ɭɩɢɫ

1) ɋɜɚɤɚ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɡɚɬɪɚɠɢɬɢ ɨɞ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ

Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɞɚ ɭɩɢɲɟ ɭ ɪɟɝɢɫɬɚɪ
ɢɡɜɟɫɧɚ ɫɤɥɨɧɢɲɬɚ, ɰɟɧɬɪɟ ɭ ɤɨʁɢɦɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɤɭɥɬɭɪɧɟ ɡɧɚɦɟɧɢɬɨɫɬɢ ɢɥɢ ɞɪɭɝɚ
ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ, ɤɨʁɢ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ʃɟɧɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ. ɍ ɨɜɢɦ ɦɨɥɛɚɦɚ
ɨɧɚ ʄɟ ɫɚɨɩɲɬɢɬɢ ɦɟɫɬɨ ɝɞɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɨɜɚ ɞɨɛɪɚ ɢ ɩɨɬɜɪɞɢɬɢ ɞɚ ɨɧɚ ɢɫɩɭʃɚɜɚʁɭ
ɭɫɥɨɜɟ ɤɨʁɢ ɫɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢ ɭ ɱɥɚɧɭ 8 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.

2) ɍ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɤɭɩɚɰɢʁɟ, Ɉɤɭɩɚɰɢɨɧɚ ɫɢɥɚ ɢɦɚ ɦɨɝɭʄɧɨɫɬ ɞɚ ɬɪɚɠɢ ɨɜɨ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟ.

3) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ
ɤɭɥɬɭɪɭ ɲɚʂɟ ɛɟɡ ɨɞɥɚɝɚʃɚ ɤɨɩɢʁɭ ɡɚɯɬɟɜɚ ɡɚ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟ ɫɜɚɤɨʁ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ
ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ.

ɑɥɚɧ 14

ɉɪɢɦɟɞɛɟ

1) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɫɟ ɭɫɩɪɨɬɢɜɢɬɢ ɭɩɢɫɢɜɚʃɭ ʁɟɞɧɨɝ

ɤɭɥɬɭɪɧɨɝ ɞɨɛɪɚ ɭɩɭʄɭʁɭʄɢ ɩɢɫɦɨ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɞɢɪɟɤɬɨɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ
ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ. Ɉɜɨ ɩɢɫɦɨ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɦɭ ʁɟ ɭɪɭɱɟɧɨ ɭ ɪɨɤɭ ɨɞ
ɱɟɬɢɪɢ ɦɟɫɟɰɚ, ɪɚɱɭɧɚʁɭʄɢ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ ʁɟ ɩɨɫɥɚɨ ɤɨɩɢʁɭ ɦɨɥɛɟ ɡɚ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟ ɭ
Ɋɟɝɢɫɬɚɪ.

2) Ɉɜɨ ɩɪɨɬɢɜʂɟʃɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɟ ɨɛɪɚɡɥɨɠɟɧɨ. ȳɟɞɢɧɢ ɪɚɡɥɨɡɢ ɡɚ ɬɨ ɦɨɝɭ ɛɢɬɢ:

ɚ) ɞɚ ɞɨɛɪɨ ɧɢʁɟ ɤɭɥɬɭɪɧɨ ɞɨɛɪɨ;

ɛ) ɞɚ ɧɢɫɭ ɢɫɩɭʃɟɧɢ ɭɫɥɨɜɢ ɧɚɜɟɞɟɧɢ ɭ ɱɥɚɧɭ 8 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.

3) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɲɚʂɟ ɛɟɡ ɨɞɥɚɝɚʃɚ ȼɢɫɨɤɢɦ ɋɬɪɚɧɚɦɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚɦɚ,

ɤɨɩɢʁɭ ɩɢɫɦɚ ɨ ɫɭɩɪɨɬɫɬɚɜʂɚʃɭ. Ɉɧ ɬɪɚɠɢ, ɚɤɨ ʁɟ ɩɨɬɪɟɛɧɨ, ɦɢɲʂɟʃɟ
Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨɝ ɤɨɦɢɬɟɬɚ ɡɚ ɫɩɨɦɟɧɢɤɟ, ɭɦɟɬɧɢɱɤɚ ɢ ɢɫɬɨɪɢʁɫɤɚ ɦɟɫɬɚ ɢ ɚɪɯɟɨɥɨɲɤɟ
ɢɫɤɨɩɢɧɟ, ɚ ɩɨɪɟɞ ɬɨɝɚ, ɚɤɨ ɫɦɚɬɪɚ ɡɚ ɤɨɪɢɫɧɨ, ɢ ɦɢɲʂɟʃɟ ɫɜɚɤɨɝ ɞɪɭɝɨɝ ɨɪɝɚɧɢɡɦɚ
ɢɥɢ ɤɜɚɥɢɮɢɤɨɜɚɧɨɝ ɥɢɰɚ.

4) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɢɥɢ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɤɨʁɚ ʁɟ ɬɪɚɠɢɥɚ ɭɩɢɫ, ɦɨɝɭ
ɭɜɟɤ ɩɪɟɞɭɡɟɬɢ ɩɨɬɪɟɛɧɟ ɤɨɪɚɤɟ ɤɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɫɟ
ɭɫɩɪɨɬɢɜɢɥɟ ɭɩɢɫɭ, ɤɚɤɨ ɛɢ ɨɜɨ ɛɢɥɨ ɩɨɜɭɱɟɧɨ.

5) Ⱥɤɨ ɫɟ ʁɟɞɧɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɩɨɲɬɨ ʁɟ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɦɢɪɚ ɡɚɬɪɚɠɢɥɚ ɭɩɢɫ
ɤɭɥɬɭɪɧɨɝ ɞɨɛɪɚ ɭ Ɋɟɝɢɫɬɚɪ, ɧɚɻɟ ɚɧɝɚɠɨɜɚɧɚ ɭ ɨɪɭɠɚɧɨɦ ɫɭɤɨɛɭ, ɩɪɟ ɧɟɝɨ ɲɬɨ ʁɟ
ɭɩɢɫ ɫɬɭɩɢɨ ɧɚ ɫɧɚɝɭ, ɤɭɥɬɭɪɧɨ ɞɨɛɪɨ ɭ ɩɢɬɚʃɭ ɛɢʄɟ ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɨ ɧɟɨɞɥɨɠɧɨ
ɭɩɢɫɚɧɨ ɭ Ɋɟɝɢɫɬɚɪ ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ, ɭ ɨɱɟɤɢɜɚʃɭ ɞɚ ɛɭɞɟ
ɩɨɬɜɪɻɟɧɨ, ɩɨɜɭɱɟɧɨ ɢɥɢ ɩɨɧɢɲɬɟɧɨ ɫɜɚɤɨ ɩɪɨɬɢɜʂɟʃɟ, ɤɨʁɚ ɦɨɠɟ ɢɥɢ ɛɢ ɦɨɝɥɨ
ɛɢɬɢ ɭɱɢʃɟɧɨ.

6) Ⱥɤɨ, ɭ ɪɨɤɭ ɨɞ ɲɟɫɬ ɦɟɫɟɰɢ ɨɞ ɞɚɧɚ ɩɪɢʁɟɦɚ ɩɢɫɦɚ ɤɨʁɢɦ ɫɟ ɨɞɛɢʁɚ ɭɩɢɫ,
ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɧɟ ɩɪɢɦɢ ɨɞ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ, ɤɨʁɚ ɫɟ ɭɫɩɪɨɬɢɜɢɥɚ
ɭɩɢɫɢɜɚʃɭ, ɫɚɨɩɲɬɟʃɟ ɤɨʁɢɦ ɫɟ ɧɨɬɢɮɢɤɭʁɟ ɞɚ ʁɟ ɨɜɨ ɩɪɨɬɢɜʂɟʃɟ ɩɨɜɭɱɟɧɨ,
ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɤɨʁɚ ʁɟ ɬɪɚɠɢɥɚ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟ, ɦɨɠɟ ɩɪɢɛɟʄɢ ɚɪɛɢɬɪɚɠɧɨʁ
ɩɪɨɰɟɞɭɪɢ, ɤɨʁɚ ʁɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɚ ɭ ɧɚɪɟɞɧɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ.
7) Ɍɪɚɠɟʃɟ ɚɪɛɢɬɪɚɠɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɟ ɭɱɢʃɟɧɨ ɧɚʁɞɚʂɟ ɝɨɞɢɧɭ ɞɚɧɚ ɨɞ ɞɚɬɭɦɚ ɤɚɞɚ
ʁɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɩɪɢɦɢɨ ɩɢɫɦɨ ɨ ɩɪɨɬɢɜʂɟʃɭ ɡɚ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟ. ɋɜɚɤɚ ɨɞ ɋɬɪɚɧɟ
ɭ ɫɩɨɪɬɭ ɨɞɪɟɻɭʁɟ ɩɨ ʁɟɞɧɨɝ ɚɪɛɢɬɪɚ. ɍ ɫɥɭɱɚʁɭ ɞɚ ʁɟ ɬɪɚɠɟʃɟ ɡɚ ɭɩɢɫ ɛɢɥɨ ɩɪɟɞɦɟɬ
ɜɢɲɟ ɨɞ ʁɟɞɧɨɝ ɩɪɨɬɢɜʂɟʃɚ, ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɫɟ ɭɫɩɪɨɬɢɜɢɥɟ
ɭɩɢɫɢɜɚʃɭ, ɨɞɪɟɻɭʁɭ ɡɚʁɟɞɧɨ ʁɟɞɧɨɝ ɚɪɛɢɬɪɚ. Ⱦɜɚ ɚɪɛɢɬɪɚ ɛɢɪɚʁɭ ɫɭɩɟɪɚɪɛɢɬɪɚ ɢɡ
ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɟ ɥɢɫɬɟ, ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɟ ɭ ɱɥɚɧɭ 1ɨɜɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɚɤɨ ɫɟ ɧɟ ɦɨɝɭ ɫɥɨɠɢɬɢ ɭ
ɢɡɛɨɪɭ, ɡɚɬɪɚɠɢʄɟ ɨɞ ɩɪɟɞɫɟɞɧɢɤɚ Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨɝ ɫɭɞɚ ɩɪɚɜɞɟ ɞɚ ɢɦɟɧɭʁɟ ʁɟɞɧɨɝ
ɫɭɩɟɪɚɪɛɢɬɪɚ, ɤɨʁɢ ɧɟ ɬɪɟɛɚ ɨɛɚɜɟɡɧɨ ɞɚ ɛɭɞɟ ɢɡɚɛɪɚɧ ɫɚ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɟ ɥɢɫɬɟ. Ɍɚɤɨ
ɫɚɫɬɚɜʂɟɧ ɚɪɛɢɬɪɚɠɧɢ ɫɭɞ ɨɞɪɟɻɭʁɟ ɫɜɨʁɭ ɫɨɩɫɬɜɟɧɭ ɩɪɨɰɟɞɭɪɭ; ʃɟɝɨɜɟ ɨɞɥɭɤɟ ɫɭ
ɛɟɡ ɚɩɟɥɚ.

8) ɋɜɚɤɚ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɞɚ ɢɡʁɚɜɢ, ɭ ɦɨɦɟɧɬɭ ɤɚɞɚ ɫɟ ɩɨʁɚɜɢ

ɫɩɨɪ ɭ ɤɨɦɟ ɨɧɚ ɭɱɟɫɬɜɭʁɟ, ɞɚ ɧɟ ɠɟɥɢ ɩɪɢɦɟɧɭ ɚɪɛɢɬɪɚɠɧɨɝ ɩɨɫɬɭɩɤɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨɝ
ɭ ɩɪɟɬɯɨɞɧɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ. ɍ ɨɜɨɦ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨ ɫɭɩɪɨɬɫɬɚɜʂɚʃɭ ɧɚ ɭɩɢɫ ɨɛɚɜɟɲɬɚɜɚʁɭ
ɫɟ ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ.

ɋɭɩɪɨɬɫɬɚɜʂɚʃɟ ɭɩɢɫɢɜɚʃɭ ɛɢʄɟ ɩɨɬɜɪɻɟɧɨ ɫɚɦɨ ɚɤɨ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ

ɬɚɤɨ ɨɞɥɭɱɟ ɞɜɨɬɪɟʄɢɧɫɤɨɦ ɜɟʄɢɧɨɦ ɝɥɚɫɨɜɚ. Ƚɥɚɫɚʃɟ ʄɟ ɫɟ ɢɡɜɪɲɢɬɢ ɩɢɫɦɟɧɢɦ
ɩɭɬɟɦ ɭɤɨɥɢɤɨ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ,
ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɧɟ ɛɭɞɟ ɫɦɚɬɪɚɨ ɡɚ ɧɟɨɩɯɨɞɧɨ ɞɚ ɫɚɡɨɜɟ ɫɚɫɬɚɧɚɤ, ɫɯɨɞɧɨ
ɨɜɥɚɲʄɟʃɢɦɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɦɭ ɞɚɬɚ ɱɥɚɧɨɦ 27 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ. Ⱥɤɨ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ
ɨɞɥɭɱɢ ɞɚ ɩɪɢɫɬɭɩɢ ɝɥɚɫɚʃɭ ɩɢɫɦɟɧɢɦ ɩɭɬɟɦ, ɨɧ ʄɟ ɩɨɡɜɚɬɢ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ
ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɞɚ ɦɭ ɩɨɲɚʂɭ ɫɜɨʁɟ ɝɥɚɫɨɜɟ ɭ ɡɚɩɟɱɚʄɟɧɢɦ ɤɨɜɟɪɬɢɦɚ ɭ ɪɨɤɭ ɨɞ ɲɟɫɬ
ɦɟɫɟɰɢ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ ɢɯ ʁɟ ɩɨɡɜɚɨ ɞɚ ɬɨ ɭɱɢɧɟ.

ɑɥɚɧ 15

ɍɩɢɫ

1) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ

ɤɭɥɬɭɪɭ ɭɩɢɫɭʁɟ ɭ Ɋɟɝɢɫɬɚɪ, ɩɨɞ ɪɟɞɧɢɦ ɛɪɨʁɟɦ, ɫɜɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɡɚ ɤɨʁɟ ʁɟ
ɬɪɚɠɟɧɨ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟ, ɭɤɨɥɢɤɨ ɧɢʁɟ ɩɪɢɦɢɨ ɧɢɤɚɤɜɭ ɩɪɢɦɟɞɛɭ, ɩɪɨɬɢɜɭ ɭɩɢɫɚ ɭ ɪɨɤɭ
ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨɦ ɭ ɩɪɜɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 14 ɱɥɚɧɚ.

2) ɋɚɦɨ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɞɚ ʁɟ ɫɬɚɜʂɟɧɚ ɩɪɢɦɟɞɛɚ ɧɚ ɭɩɢɫ ɢ ɢɫɤʂɭɱɭʁɭʄɢ ɨɧɨ ɲɬɨ ʁɟ

ɪɟɱɟɧɨ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 5 ɱɥɚɧɚ 14, ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɧɟʄɟ ɩɪɢɫɬɭɩɢɬɢ ɭɩɢɫɭ ɞɨɛɪɚ ɭ
Ɋɟɝɢɫɬɚɪ ɫɜɟ ɞɨɤ ɫɭɩɪɨɬɫɬɚɜʂɚʃɟ ɧɟ ɛɭɞɟ ɩɨɜɭɱɟɧɨ ɢɥɢ ɩɨɬɜɪɻɟɧɨ ɫɯɨɞɧɨ
ɩɪɨɰɟɞɭɪɢ ɧɚɜɟɞɟɧɨʁ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 9 ɱɥɚɧɚ 14 ɢɥɢ ɨɧɨʁ ɢɡ ɩɚɪɚɝɪɚɮɚ 8 ɢɫɬɨɝ ɱɥɚɧɚ.

3) ɍ ɫɥɭɱɚʁɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨɦ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 3 ɱɥɚɧɚ 11, ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɩɪɢɫɬɭɩɚ

ɭɩɢɫɢɜɚʃɭ ɧɚ ɬɪɚɠɟʃɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɤɨɦɟɫɚɪɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ.

4) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɲɚʂɟ ɛɟɡ ɨɞɥɚɝɚʃɚ ɨɜɟɪɟɧɭ ɤɨɩɢʁɭ ɫɜɚɤɨɝ ɭɩɢɫɚ ɭ Ɋɟɝɢɫɬɚɪ
ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɫɟɤɪɟɬɚɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ, ȼɢɫɨɤɢɦ ɋɬɪɚɧɚɦɚ
ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚɦɚ ɢ, ɧɚ ɬɪɚɠɟʃɟ ɋɬɪɚɧɟ ɤɨʁɚ ʁɟ ɡɚɯɬɟɜɚɥɚ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟ, ɫɜɢɦ ɞɪɭɝɢɦ
ɞɪɠɚɜɚɦɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 30 ɢ 32 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ. ɍɩɢɫɢɜɚʃɟ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ
ɬɪɢɞɟɫɟɬ ɞɚɧɚ ɧɚɤɨɧ ɫɥɚʃɚ ɨɜɢɯ ɤɨɩɢʁɚ.

ɑɥɚɧ 16

Ȼɪɢɫɚʃɟ ɢɡ Ɋɟɝɢɫɬɪɚ

1) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ

ɤɭɥɬɭɪɭ, ɛɪɢɫɚʄɟ ʁɟɞɧɨ ɤɭɥɬɭɪɧɨ ɞɨɛɪɨ ɢɡ Ɋɟɝɢɫɬɪɚ:

ɚ) ɧɚ ɬɪɚɠɟʃɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɧɚ ɱɢʁɨʁ ɫɟ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ ɧɚɥɚɡɢ

ɤɭɥɬɭɪɧɨ ɞɨɛɪɨ;

ɛ) ɚɤɨ ʁɟ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɤɨʁɚ ʁɟ ɬɪɚɠɢɥɚ ɭɩɢɫɢɜɚʃɟ, ɨɬɤɚɡɚɥɚ

Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɢ ɚɤɨ ʁɟ ɨɜɚʁ ɨɬɤɚɡ ɫɬɭɩɢɨ ɧɚ ɫɧɚɝɭ;

ɜ) ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨɦ ɩɚɪɚɝɪɚɮɨɦ 5 ɱɥɚɧɚ 14, ɤɚɞ ʁɟ ɫɭɩɪɨɬɫɬɚɜʂɚʃɟ ɛɢɥɨ

ɩɨɬɜɪɻɟɧɨ ɧɚɤɨɧ ɩɪɨɰɟɞɭɪɟ ɧɚɜɟɞɟɧɟ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 7 ɱɥɚɧɚ 14 ɢɥɢ ɨɧɟ ɤɨʁɚ ʁɟ
ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɚ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 8 ɢɫɬɨɝ ɱɥɚɧɚ.

2) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ ɲɚʂɟ ɛɟɡ ɨɞɥɚɝɚʃɚ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɫɟɤɪɟɬɚɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ

ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ, ɤɚɨ ɢ ɫɜɢɦ Ⱦɪɠɚɜɚɦɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɩɪɢɦɢɥɟ ɤɨɩɢʁɭ ɨ ɭɩɢɫɢɜɚʃɭ ɭ
Ɋɟɝɢɫɬɚɪ, ɨɜɟɪɟɧɭ ɤɨɩɢʁɭ ɨ ɫɜɚɤɨɦ ɛɪɢɫɚʃɭ ɢɡ Ɋɟɝɢɫɬɪɚ. Ȼɪɢɫɚʃɟ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ 30
ɞɚɧɚ ɧɚɤɨɧ ɨɞɚɲɢʂɚʃɚ ɨɜɢɯ ɤɨɩɢʁɚ.

Ƚɥɚɜɚ III
U

ɌɊȺɇɋɉɈɊɌɂ ɄɍɅɌɍɊɇɂɏ ȾɈȻȺɊȺ

U

ɑɥɚɧ 17

ɉɪɨɰɟɞɭɪɚ ɡɚ ɞɨɛɢʁɚʃɟ ɢɦɭɧɢɬɟɬɚ

1) Ɍɪɚɠɟʃɟ ɧɚɜɟɞɟɧɨ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 1 ɱɥɚɧɚ 12 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɭɩɭʄɭʁɟ ɫɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ

ɤɨɦɟɫɚɪɭ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ. ɍ ɨɜɨɦ ɬɪɚɠɟʃɭ ɬɪɟɛɚ ɧɚɜɟɫɬɢ ɪɚɡɥɨɝɟ ɧɚ ɤɨʁɢɦɚ ɫɟ
ɬɪɚɠɟʃɟ ɡɚɫɧɢɜɚ ɢ ɫɩɟɰɢɮɢɰɢɪɚɬɢ ɩɪɢɛɥɢɠɚɧ ɛɪɨʁ ɢ ɜɚɠɧɨɫɬ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ,
ɤɨʁɚ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɩɪɟɧɟɫɭ, ɫɚɞɚɲʃɟ ɦɟɫɬɨ ɝɞɟ ɫɟ ɨɜɚ ɞɨɛɪɚ ɧɚɥɚɡɟ, ʃɢɯɨɜɨ ɧɨɜɨ
ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɨ ɦɟɫɬɨ, ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɧɚ ɫɪɟɞɫɬɜɚ, ɩɭɬ ɤɨʁɢɦ ʄɟ ɢʄɢ, ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢ ɞɚɬɭɦ ɡɚ
ɩɪɟɜɨɡ, ɤɚɨ ɢ ɫɜɟ ɞɪɭɝɟ ɤɨɪɢɫɧɟ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢʁɟ.

2) Ⱥɤɨ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ, ɧɚɤɨɧ ɲɬɨ ʁɟ ɡɚɬɪɚɠɢɨ ɦɢɲʂɟʃɚ ɤɨʁɚ ɫɦɚɬɪɚ ɩɨɝɨɞɧɢɦ,
ɰɟɧɢ ɞɚ ʁɟ ɨɜɚʁ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬ ɨɩɪɚɜɞɚɧ, ɨɧ ʄɟ ɤɨɧɫɭɥɬɨɜɚɬɢ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɟ ɞɟɥɟɝɚɬɟ
ɋɢɥɚ ɡɚɲɬɢɬɧɢɰɚ ɨ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɧɚɱɢɧɢɦɚ ɡɚ ɢɡɜɪɲɟʃɟ ɩɪɟɜɨɡɚ. ɇɚɤɨɧ ɨɜɨɝ
ɤɨɧɫɭɥɬɨɜɚʃɚ ɨɧ ɢɡɜɟɲɬɚɜɚ ɨ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɭ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɟ ɋɬɪɚɧɟ ɭ ɫɭɤɨɛɭ
ɩɪɢɤʂɭɱɭʁɭʄɢ ɨɜɨʁ ɧɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɢ ɫɜɟ ɩɨɬɪɟɛɧɟ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢʁɟ.

3) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ɨɞɪɟɻɭʁɟ ʁɟɞɧɨɝ ɢɥɢ ɜɢɲɟ ɢɧɫɩɟɤɬɨɪɚ, ɤɨʁɢ ɢɦɚ ɞɚ ɭɬɜɪɞɟ ɞɚ
ɥɢ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬ ɫɚɞɪɠɢ ɫɚɦɨ ɞɨɛɪɚ ɨɡɧɚɱɟɧɚ ɭ ɦɨɥɛɢ, ɞɚ ɥɢ ɫɟ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬ ɢɡɜɨɞɢ ɩɨ
ɨɞɨɛɪɟɧɢɦ ɭɫɥɨɜɢɦɚ, ɤɚɨ ɢ ɞɚ ɥɢ ʁɟ ɫɧɚɛɞɟɜɟɧ ɡɧɚɤɨɦ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ, ɨɜɚʁ ɢɥɢ ɨɜɢ
ɢɧɫɩɟɤɬɨɪɢ ɫɩɪɨɜɨɞɟ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬ ɞɨ ɦɟɫɬɚ ɨɩɪɟɞɟʂɟʃɚ.

ɑɥɚɧ 18

Ɍɪɚɧɫɩɨɪɬ ɭ ɢɧɨɫɬɪɚɧɫɬɜɨ

Ⱥɤɨ ɫɟ ɩɪɟɧɨɫ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ ɜɪɲɢ ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɞɪɭɝɟ ɡɟɦʂɟ, ɨɧ ʄɟ ɫɟ

ɢɡɜɟɫɬɢ ɧɟ ɫɚɦɨ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ ɱɥɚɧɚ 12 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɢ ɱɥɚɧɚ 17 ɨɜɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ, ɜɟʄ
ʁɨɲ ɢɦɚʁɭʄɢ ɭ ɜɢɞɭ ɢ ɫɥɟɞɟʄɟ:

ɚ) Ɂɚ ɜɪɟɦɟ ɞɨɤ ɫɟ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ ɞɪɭɝɟ Ⱦɪɠɚɜɟ, ɨɜɚ ʄɟ

ɛɢɬɢ ɞɟɩɨɡɢɬɚɪ ɡɚ ɨɜɚ ɞɨɛɪɚ. Ɉɜɚ Ⱦɪɠɚɜɚ ʄɟ ɭɤɚɡɚɬɢ ɨɜɢɦ ɞɨɛɪɢɦɚ ɢɫɬɭ
ɩɚɠʃɭ ɤɨɥɢɤɨ ɭɤɚɡɭʁɟ ɫɜɨʁɢɦ ɫɨɩɫɬɜɟɧɢɦ ɤɭɥɬɭɪɧɢɦ ɞɨɛɪɢɦɚ, ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɟ
ɜɚɠɧɨɫɬɢ.

ɛ) Ⱦɪɠɚɜɚ ɞɟɩɨɡɢɬɚɪ ɜɪɚɬɢʄɟ ɨɜɚ ɞɨɛɪɚ ɬɟɤ ɧɚɤɨɧ ɩɪɟɫɬɚɧɤɚ ɫɭɤɨɛɚ; ɨɜɚʁ
ɩɨɜɪɚɬɚɤ ɢɡɜɪɲɢʄɟ ɫɟ ɭ ɪɨɤɭ ɨɞ ɲɟɫɬ ɦɟɫɟɰɢ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ ʁɟ ɬɪɚɠɟʃɟ
ɭɱɢʃɟɧɨ.

ɰ) ɍ ɬɨɤɭ ɭɡɚɫɬɨɩɧɢɯ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɚ ɢ ɞɨɤ ɫɟ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɧɚɥɚɡɟ ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ

ɞɪɭɝɟ Ⱦɪɠɚɜɟ, ɨɧɚ ʄɟ ɛɢɬɢ ɡɚɲɬɢʄɟɧɚ ɨɞ ɫɜɚɤɨɝ ɭɡɚɩʄɟʃɚ ɢ ɫɚ ʃɢɦɚ ɧɟʄɟ
ɦɨʄɢ ɪɚɫɩɨɥɚɝɚɬɢ ɧɢ ɨɧɚʁ ɤɨʁɢ ɢɯ ʁɟ ɩɪɟɞɚɨ, ɧɢ ɞɟɩɨɡɢɬɚɪ. ɂɩɚɤ, ɚɤɨ
ɛɟɡɛɟɞɧɨɫɬ ɞɨɛɚɪɚ ɡɚɯɬɟɜɚ, ɞɟɩɨɡɢɬɚɪ ʄɟ ɦɨʄɢ, ɭɡ ɩɪɢɫɬɚɧɚɤ ɩɪɟɞɚɜɚɨɰɚ, ɞɚ
ɩɪɟɧɟɫɟ ɨɜɚ ɞɨɛɪɚ ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɬɪɟʄɟ ɡɟɦʂɟ ɩɨɞ ɭɫɥɨɜɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ
ɨɜɨɦ ɱɥɚɧɭ.

ɞ) ɍ ɬɪɚɠɟʃɭ ɡɚ ɫɬɚɜʂɚʃɟ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɭ ɡɚɲɬɢɬɭ ɩɨɬɪɟɛɧɨ ʁɟ ɧɚɜɟɫɬɢ ɞɚ

Ⱦɪɠɚɜɚ, ɧɚ ɱɢʁɭ ɫɟ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɭɩɭʄɭʁɟ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬ, ɩɪɢɯɜɚɬɚ ɨɞɪɟɞɛɟ ɨɜɨɝ
ɱɥɚɧɚ.

ɑɥɚɧ 19

Ɉɤɭɩɢɪɚɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚ

Ʉɚɞɚ ʁɟɞɧɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɤɨʁɚ ɨɤɭɩɢɪɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɞɪɭɝɟ ȼɢɫɨɤɟ
ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɩɪɟɧɨɫɢ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɭ ɫɤɥɨɧɢɲɬɟ ɤɨʁɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ ɧɚ ɞɪɭɝɨʁ
ɬɚɱɤɢ ɨɜɟ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ, ɚ ɭ ɧɟɦɨɝɭʄɧɨɫɬɢ ʁɟ ɞɚ ɫɟ ɩɪɢɞɪɠɚɜɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɟ ɩɪɨɰɟɞɭɪɟ
ɢɡ ɱɥɚɧɚ 17 ɨɜɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ, ɪɟɱɟɧɢ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬ ɧɟʄɟ ɫɟ ɫɦɚɬɪɚɬɢ ɤɚɨ ɞɚ ʁɟ ɢɡɜɪɲɟɧ
ɫɭɩɪɨɬɧɨ ɫɦɢɫɥɭ ɱɥɚɧɚ 4 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɚɤɨ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɤɨɦɟɫɚɪ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ
ɩɨɬɜɪɞɢ ɩɢɫɦɟɧɨ, ɩɨɲɬɨ ʁɟ ɤɨɧɫɬɚɬɨɜɚɨ ɪɟɞɨɜɧɟ ɱɭɜɚɪɟ, ɞɚ ɫɭ ɨɤɨɥɧɨɫɬɢ ɭɫɥɨɜɢɥɟ
ɩɨɬɪɟɛɭ ɨɜɨɝ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɚ.

Ƚɥɚɜɚ IV
U

ɁɇȺɄ ɊȺɋɉɈɁɇȺȼȺȵȺ
U

ɑɥɚɧ 20

ɋɬɚɜʂɚʃɟ ɡɧɚɤɚ

1) ɋɬɚɜʂɚʃɟ ɡɧɚɤɚ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ ɢ ɫɬɟɩɟɧ ʃɟɝɨɜɟ ɜɢɞʂɢɜɨɫɬɢ ɨɫɬɚɜʂɚʁɭ ɫɟ ɨɰɟɧɢ

ɧɚɞɥɟɠɧɢɯ ɜɥɚɫɬɢ ɫɜɚɤɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ. Ɂɧɚɤ ɫɟ ɦɨɠɟ ɧɚɢɦɟ ɫɬɚɜʂɚɬɢ
ɧɚ ɡɚɫɬɚɜɚɦɚ ɢɥɢ ɩɨɜɟɡɢɦɚ ɧɚ ɪɭɤɚɜɭ. Ɉɧ ɦɨɠɟ ɛɢɬɢ ɧɚɫɥɢɤɚɧ ɧɚ ʁɟɞɧɨɦ ɩɪɟɞɦɟɬɭ
ɢɥɢ ɛɢɬɢ ɢɡɪɚɠɟɧ ɭ ɦɚ ɤɚɤɜɨʁ ɞɪɭɝɨʁ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɨʁ ɮɨɪɦɢ.

2) ɂɩɚɤ, ɧɟ ɢɫɤʂɭɱɭʁɭʄɢ ɟɜɟɧɬɭɚɥɧɭ ɩɨɬɩɭɧɢʁɭ ɫɢɝɧɚɥɢɡɚɰɢʁɭ, ɡɧɚɤ ʄɟ, ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ

ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ ɢ ɭ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɫɩɨɦɟɧɭɬɢɦ ɭ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 12 ɢ 13 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ,
ɛɢɬɢ ɫɬɚɜʂɟɧ ɧɚ ɩɪɟɜɨɡɧɢɦ ɫɪɟɞɫɬɜɢɦɚ ɬɪɚɧɫɩɨɪɬɚ ɬɚɤɨ ɞɚ ɛɭɞɟ ʁɚɫɧɨ ɜɢɞʂɢɜ
ɞɚʃɭ, ɤɚɤɨ ɢɫ ɜɚɡɞɭɯɚ, ɬɚɤɨ ɢ ɫɚ ɡɟɦʂɟ. Ɂɧɚɤ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɟ ɜɢɞʂɢɜ ɫɚ ɡɟɦʂɟ ɢ
ɩɨɫɬɚɜʂɟɧ:

ɚ) ɧɚ ɩɪɚɜɢɥɧɢɦ ɪɚɡɞɚʂɢɧɚɦɚ ɤɨʁɟ ɛɢ ɛɢɥɟ ɞɨɜɨʂɧɟ ɞɚ ɫɟ ʁɚɫɧɨ ɨɞɪɟɞɢ ɨɛɢɦ

ɰɟɧɬɪɚ ɭ ɤɨɦɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɤɭɥɬɭɪɧɟ ɡɧɚɦɟɧɢɬɨɫɬɢ ɤɨʁɟ ɫɭ ɩɨɞ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ
ɡɚɲɬɢɬɨɦ;

ɛ) ɧɚ ɭɥɚɡɭ ɞɪɭɝɢɯ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɢɯ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɩɨɞ

ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɨɦ ɡɚɲɬɢɬɨɦ.

ɑɥɚɧ 21

ɂɞɟɧɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚ ɥɢɰɚ

1) Ʌɢɰɚ, ɧɚɜɟɞɟɧɚ ɭ ɚɥɢɧɟʁɢ ɛ) ɢ ɜ) ɩɚɪɚɝɪɚɮɚ 2 ɱɥɚɧɚ 17 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɦɨɝɭ ɧɨɫɢɬɢ

ɩɨɜɟɡ ɧɚ ɪɭɤɚɜɭ ɧɚ ɤɨɦɟ ɫɟ ɧɚɥɚɡɢ ɡɧɚɤ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ, ɚ ɤɨʁɢ ɫɭ ɢɡɞɚɥɟ ɢ ɠɢɝɨɫɚɥɟ
ɧɚɞɥɟɠɧɟ ɜɥɚɫɬɢ.

2) Ɉɜɚ ɥɢɰɚ ɢɦɚʁɭ ɫɩɟɰɢʁɚɥɧɭ ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɭ ɤɨʁɚ ʁɟ ɫɧɚɛɞɟɜɟɧɚ ɫɚ ɡɧɚɤɨɦ

ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɚ. ɍ ɨɜɨʁ ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɢ ɨɡɧɚɱɢʄɟ ɫɟ ɛɚɪ ɢɦɟ ɢ ɩɪɟɡɢɦɟ, ɞɚɬɭɦ ɪɨɻɟʃɚ,
ɡɜɚʃɟ ɢɥɢ ɱɢɧ ɢ ɮɭɧɤɰɢʁɚ ɢɦɚɨɰɚ ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɟ. Ʌɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɚ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɢɦɚ
ɮɨɬɨɝɪɚɮɢʁɭ ɧɨɫɢɨɰɚ, ɚ ɩɨɪɟɞ ɬɨɝɚ, ɛɢɥɨ ʃɟɝɨɜ ɩɨɬɩɢɫ, ɛɢɥɨ ʃɟɝɨɜɟ ɨɬɢɫɤɟ
ɩɪɫɬɢʁɭ, ɛɢɥɨ ɢ ʁɟɞɧɨ, ɢ ɞɪɭɝɨ. ɇɚ ʃɨʁ ʄɟ ɛɢɬɢ ɭɬɢɫɧɭɬ ɢ ɫɭɜɢ ɩɟɱɚɬ ɧɚɞɥɟɠɧɟ
ɜɥɚɫɬɢ.

3) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɭɫɬɚɧɨɜʂɚɜɚ ɫɜɨʁ ɦɨɞɟɥ ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɟ

ɭɡɢɦɚʁɭʄɢ ɡɚ ɭɡɨɪɚɤ ɮɨɪɦɭ ɤɨʁɚ ʁɟ ɞɚɬɚ ɤɚɨ ɩɪɢɦɟɪ ɭ ɚɧɟɤɫɭ ɨɜɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ.
ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɞɨɫɬɚɜɢʄɟ ʁɟɞɧɚ ɞɪɭɝɨʁ ɭɫɜɨʁɟɧɢ ɦɨɞɟɥ. ɋɜɚɤɚ
ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɚ ʁɟ ɧɚɩɪɚɜʂɟɧɚ, ɩɨ ɦɨɝɭʄɧɨɫɬɢ, ɛɚɪ ɭ ɞɜɚ ɩɪɢɦɟɪɤɚ ɨɞ ɤɨʁɢɯ ɫɟ ʁɟɞɚɧ
ɱɭɜɚ ɤɨɞ Ⱦɪɠɚɜɟ ɤɨʁɚ ʁɭ ʁɟ ɢɡɞɚɥɚ.

4) ɇɚɩɪɟɞ ɧɚɜɟɞɟɧɚ ɥɢɰɚ ɧɟ ɦɨɝɭ ɛɢɬɢ ɥɢɲɟɧɚ, ɨɫɢɦ ɢɡ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɪɚɡɥɨɝɚ, ɧɢ ɫɜɨʁɟ
ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɟ, ɧɢɬɢ ɩɪɚɜɚ ɞɚ ɧɨɫɟ ɫɜɨʁ ɩɨɜɟɡ ɧɚ ɪɭɤɚɦɚ.

Ʌɢɰɟ
U

ɅȿȽɂɌɂɆȺɐɂȳȺ
ɡɚ ɩɟɪɫɨɧɚɥ ɚɧɝɚɠɨɜɚɧ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ

ɂɦɟ ___________________________________________________________________

ɩɪɟɡɢɦɟ
________________________________________________________________

ɞɚɬɭɦ ɪɨɻɟʃɚ __________________________________________________________

ɡɜɚʃɟ ɢɥɢ ɱɢɧ

____________________________________________________________

ɮɭɧɤɰɢʁɚ
________________________________________________________________

ʁɟ ɧɨɫɢɥɚɰ ɨɜɟ ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ ɏɚɲɤɟ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɨɞ 14. ɦɚʁɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ
ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ.

Ⱦɚɬɭɦ ɢɡɞɚɜɚʃɚ Ȼɪɨʁ ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɟ

ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɟ
_______________________ ________________________

ɉɨɥɟɻɢɧɚ
U
 Ɏɨɬɨɝɪɚɮɢʁɚ ɧɨɫɢɨɰɚ ɉɨɬɩɢɫ ɢɥɢ ɨɬɢɫɰɢ
ɩɪɫɬɢʁɭ ɢɥɢ ɨɛɨʁɟ

ɋɭɜɢ ɩɟɱɚɬ
ɜɥɚɫɬɢ ɤɨʁɚ ʁɟ ɢɡɞɚɥɚ
ɥɟɝɢɬɢɦɚɰɢʁɭ

_______________________________________________________________________
_

Ɋɚɫɬ Ɉɱɢ Ʉɨɫɚ

_______________________________________________________________________
_

Ⱦɪɭɝɢ ɟɜɟɧɬɭɚɥɧɢ ɡɧɚɰɢ ɡɚ ɪɚɫɩɨɡɧɚɜɚʃɟ

_______________________________________________________________________
_

_______________________________________________________________________
_

_______________________________________________________________________
_

_______________________________________________________________________
_

ɋɥɟɞɟ ɩɨɬɩɢɫɢ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ ɫɥɟɞɟʄɢɯ Ⱦɪɠɚɜɚ:

ɋɥɟɞɟ ɩɨɬɩɢɫɢ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ ɫɥɟɞɟʄɢɯ Ⱦɪɠɚɜɚ:

ɋɚɜɟɡɧɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɇɟɦɚɱɤɟ, Ⱥɧɞɨɪɟ, Ⱥɭɫɬɪɚɥɢʁɟ, Ȼɟɥɝɢʁɟ, Ʉɢɧɟ, Ʉɭɛɟ, ȿɤɜɚɞɨɪɚ,

ɒɩɚɧɢʁɟ, ɋʁɟɞɢʃɟɧɢɯ Ⱥɦɟɪɢɱɤɢɯ Ⱦɪɠɚɜɚ, Ɏɪɚɧɰɭɫɤɟ, Ƚɪɱɤɟ, Ɇɚɻɚɪɫɤɟ
Ʌɭɤɫɟɦɛɭɪɝɚ, Ɇɨɧɚɤɚ, ɇɢɤɚɪɚɝɜɟ, ɇɨɪɜɟɲɤɟ, ɏɨɥɚɧɞɢʁɟ, Ɏɢɥɢɩɢɧɫɤɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ,
ɉɨʂɫɤɟ ɇɚɪɨɞɧɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ, ɉɨɪɬɭɝɚɥɢʁɟ, Ȼɟɥɨɪɭɫɤɟ ɋɨɜʁɟɬɫɤɟ ɋɨɰɢʁɚɥɢɫɬɢɱɤɟ
Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ, ɍɤɪɚʁɢɧɫɤɟ ɋɨɜʁɟɬɫɤɟ ɋɨɰɢʁɚɥɢɫɬɢɱɤɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ, Ɋɭɦɭɧɫɤɟ ɇɚɪɨɞɧɟ
Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ, Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɚɧ Ɇɚɪɢɧɨ, Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ȿɥ ɋɚɥɜɚɞɨɪ, ɋɢɪɢʁɫɤɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ,
ɑɟɯɨɫɥɨɜɚɱɤɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ, ɋɚɜɟɡɚ ɋɨɜʁɟɬɫɤɢɯ ɋɨɰɢʁɚɥɢɫɬɢɱɤɢɯ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ,
ɍɪɭɝɜɚʁɫɤɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɢ Ɏɟɞɟɪɚɬɢɜɧɟ ɇɚɪɨɞɧɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ȳɭɝɨɫɥɚɜɢʁɟ.

ɉɊɈɌɈɄɈɅ
ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɫɥɨɠɢɥɟ ɫɭ ɫɟ ɨ ɫɥɟɞɟʄɟɦ:

1) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɟ ɞɚ ɫɩɪɟɱɚɜɚ ɢɡɜɨɡ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ

ɞɨɛɚɪɚ ɫɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ ɤɨʁɭ ʁɟ ɨɧɚ ɨɤɭɩɢɪɚɥɚ ɭ ɬɨɤɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ, ɚ ɤɨʁɚ ɫɭ
ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɚ ɭ ɱɥɚɧɭ 1 Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ
ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ ɩɨɬɩɢɫɚɧɟ ɭ ɏɚɝɭ 14. ɦɚʁɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ.

2) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɨɛɚɜɟɡɭʁɟ ɫɟ ɞɚ ɫɬɚɜɢ ɩɨɞ ɫɟɤɜɟɫɬɚɪ ɨɧɚ

ɤɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɭɜɟɡɟɧɚ ɧɚ ʃɟɧɭ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɛɢɥɨ ɞɢɪɟɤɬɧɨ, ɛɢɥɨ
ɢɧɞɢɪɟɤɬɧɨ, ɫɚ ɦɚ ɤɨʁɟ ɨɤɭɩɢɪɚɧɟ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ. Ɉɜɨ ɫɬɚɜʂɚʃɟ ɩɨɞ ɫɟɤɜɟɫɬɚɪ ɭɱɢɧɢʄɟ
ɫɟ ɛɢɥɨ ɩɨ ɡɜɚɧɢɱɧɨʁ ɞɭɠɧɨɫɬɢ ɭ ɦɨɦɟɧɬɭ ɭɜɨɡɚ, ɛɢɥɨ, ɭ ɧɟɞɨɫɬɚɬɤɭ ɬɨɝɚ, ɧɚ
ɬɪɚɠɟʃɟ ɜɥɚɫɬɢ ɨɤɭɩɢɪɚɧɟ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ.

3) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɟ ɞɚ ɜɪɚɬɢ, ɩɨ ɡɚɜɪɲɟɬɤɭ

ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɬɚɜɚ, ɧɚɞɥɟɠɧɢɦ ɜɥɚɫɬɢɦɚ ɪɚɧɢʁɟ ɨɤɭɩɢɪɚɧɟ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ, ɤɭɥɬɭɪɧɚ
ɞɨɛɪɚ ɤɨʁɚ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɤɨɞ ʃɟ, ɚɤɨ ɫɭ ɨɜɚ ɞɨɛɪɚ ɛɢɥɚ ɢɡɜɟɡɟɧɚ ɩɪɨɬɢɜɧɨ ɩɪɢɧɰɢɩɭ ɢɡ
ɩɪɜɨɝ ɩɚɪɚɝɪɚɮɚ. Ɉɜɚ ɞɨɛɪɚ ɧɟʄɟ ɦɨʄɢ ɧɢɤɚɞ ɛɢɬɢ ɡɚɞɪɠɚɧɚ ɧɚ ɢɦɟ ɪɚɬɧɟ ɨɞɲɬɟɬɟ.

4) ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɤɨʁɚ ʁɟ ɛɢɥɚ ɨɛɚɜɟɡɧɚ ɞɚ ɫɩɪɟɱɢ ɢɡɜɨɡ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ

ɞɨɛɚɪɚ ɫɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ ɤɨʁɭ ʁɟ ɨɤɭɩɢɪɚɥɚ, ɞɭɠɧɚ ʁɟ ɞɚ ɩɥɚɬɢ ɨɞɲɬɟɬɭ ɞɨɛɪɚ ɧɚɦɟɪɧɢɦ
ɩɪɢɬɟɠɚɜɚɨɰɢɦɚ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ, ɤɨʁɚ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɜɪɚɬɟ ɫɯɨɞɧɨ ɩɪɟɬɯɨɞɧɨɦ
ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ.

II

5) Ʉɭɥɬɭɪɧɚ ɞɨɛɪɚ ɫɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ ʁɟɞɧɟ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ, ɤɨʁɚ ʁɟ ɨɧɚ

ɞɟɩɨɧɨɜɚɥɚ ɭ ɰɢʂɭ ɡɚɲɬɢɬɟ ɨɞ ɨɩɚɫɧɨɫɬɢ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ, ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɞɪɭɝɟ
ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ ɛɢʄɟ, ɧɚɤɨɧ ɡɚɜɪɲɟɬɤɚ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɬɚɜɚ, ɜɪɚʄɟɧɚ ɨɞ ɨɜɟ
ɩɨɫɥɟɞʃɟ ɧɚɞɥɟɠɧɢɦ ɜɥɚɫɬɢɦɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ ɫɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɨɜɚ ɞɨɛɪɚ ɞɨɧɟɬɚ.

III

6) Ɉɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ɧɨɫɢʄɟ ɞɚɬɭɦ 14. ɦɚʁɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ ɢ ɛɢʄɟ ɨɬɜɨɪɟɧ ɡɚ
ɩɨɬɩɢɫɢɜɚʃɟ ɞɨ 31. ɞɟɰɟɦɛɪɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ, ɫɜɢɦ Ⱦɪɠɚɜɚɦɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɛɢɥɟ ɩɨɡɜɚɧɟ ɧɚ
ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɭ ɤɨʁɚ ʁɟ ɨɞɪɠɚɧɚ ɭ ɏɚɝɭ 21. ɚɩɪɢɥɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ ɞɨ 14. ɦɚʁɚ 1954.
ɝɨɞɢɧɟ.

7) ɚ) Ɉɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ɩɨɞɧɟʄɟ ɫɟ ɧɚ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɭ Ⱦɪɠɚɜɚɦɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚɦɚ ɫɯɨɞɧɨ

ʃɢɯɨɜɢɦ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɢɦ ɭɫɬɚɜɧɢɦ ɩɪɨɰɟɞɭɪɚɦɚ.
ɛ) ɂɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɞɟɩɨɧɨɜɚʄɟ ɫɟ ɤɨɞ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ
Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ.

8) Ɉɞ ɞɚɧɚ ɫɜɨɝ ɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ, ɨɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ɛɢʄɟ ɨɬɜɨɪɟɧ ɡɚ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɟ ɫɜɢɦ
Ⱦɪɠɚɜɚɦɚ ɧɚɜɟɞɟɧɢɦ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 6, ɤɨʁɟ ɝɚ ɧɢɫɭ ɩɨɬɩɢɫɚɥɟ, ɤɚɨ ɢ ɡɚ ɫɜɚɤɭ ɞɪɭɝɭ
Ⱦɪɠɚɜɭ ɤɨʁɚ ʁɟ ɨɞ ɂɡɜɪɲɧɨɝ ɫɚɜɟɬɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ,
ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɩɨɡɜɚɧɚ ɞɚ ɦɭ ɩɪɢɫɬɭɩɢ. ɉɪɢɫɬɭɩɚʃɟ ʄɟ ɫɟ ɢɡɜɪɲɢɬɢ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɟɦ
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ ɤɨɞ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ
ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ.

9) Ⱦɪɠɚɜɟ ɧɚɜɟɞɟɧɟ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɢɦɚ 6 ɢ 8 ɦɨɝɭ, ɭ ɦɨɦɟɧɬɭ ɩɨɬɩɢɫɢɜɚʃɚ

ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ, ɞɚ ɢɡʁɚɜɟ ɞɚ ɧɟʄɟ ɛɢɬɢ ɜɟɡɚɧɟ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɢɡ I ɞɟɥɚ
ɢɥɢ ɨɧɢɯ ɢɡ II ɞɟɥɚ ɨɜɨɝ ɩɪɨɬɨɤɨɥɚ.

10) ɚ) Ɉɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɧɚɤɨɧ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ ɩɟɬ
ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢɨɧɢɯ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɚɬɚ.

ɛ) Ʉɚɫɧɢʁɟ ɨɧ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɡɚ ɫɜɚɤɭ ȼɢɫɨɤɭ ɋɬɪɚɧɭ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɭ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɩɨɫɥɟ
ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ ʃɟɧɨɝ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɡɚ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɭ ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɟ.

ɰ) ɍ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 18. ɢ 19. Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɡɚ ɡɚɲɬɢɬɭ

ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɨɪɭɠɚɧɨɝ ɫɭɤɨɛɚ, ɩɨɬɩɢɫɚɧɟ ɭ ɏɚɝɭ 14. ɦɚʁɚ 1954.
ɝɨɞɢɧɟ, ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ ɤɨʁɢ ɫɭ ɞɟɩɨɧɨɜɚɧɢ ɨɞ ɋɬɪɚɧɚ ɭ ɫɭɤɨɛɭ ɩɪɟ ɢɥɢ
ɩɨɫɥɟ ɩɨɱɟɬɤɚ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɬɚɜɚ ɢɥɢ ɨɤɭɩɚɰɢʁɟ, ɫɬɭɩɚʁɭ ɨɞɦɚɯ ɧɚ ɫɧɚɝɭ. ɍ ɨɜɢɦ
ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ,
ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɞɨɫɬɚɜɢʄɟ, ɧɚʁɛɪɠɢɦ ɩɭɬɟɦ, ɫɚɨɩɲɬɟʃɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɚ ɭ
ɩɚɪɚɝɪɚɮɭ 14.

11) ɚ) ɋɜɟ Ⱦɪɠɚɜɟ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɱɥɚɧɢɰɟ ɉɪɨɬɨɤɨɥɚ, ɩɪɟɞɭɡɟʄɟ ɧɚ ɞɚɧ ʃɟɝɨɜɨɝ ɫɬɭɩɚʃɚ
ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɫɜɟ ɩɨɬɪɟɛɧɟ ɦɟɪɟ ɤɚɤɨ ɛɢ ɨɫɢɝɭɪɚɥɟ ʃɟɝɨɜɭ ɟɮɟɤɬɢɜɧɭ ɩɪɢɦɟɧɭ ɭ ɪɨɤɭ ɨɞ
ɲɟɫɬ ɦɟɫɟɰɢ.

ɛ) Ɉɜɚʁ ɪɨɤ ɛɢʄɟ ɲɟɫɬ ɦɟɫɟɰɢ, ɪɚɱɭɧɚʁɭʄɢ ɨɞ ɞɚɧɚ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ

ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ ɡɚ ɫɜɟ Ⱦɪɠɚɜɟ ɤɨʁɟ ɛɭɞɭ ɞɟɩɨɧɨɜɚɥɟ ʃɟɝɨɜ
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɚɬ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚɤɨɧ ɞɚɬɭɦɚ ɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ
ɉɪɨɬɨɤɨɥɚ.

12) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɦɨɠɟ, ɭ ɦɨɦɟɧɬɭ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢɥɢ

ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ ɢɥɢ ɭ ɫɜɚɤɨɦ ɤɚɫɧɢʁɟɦ ɦɨɦɟɧɬɭ, ɞɚ ɢɡʁɚɜɢ, ɩɭɬɟɦ ɧɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ
ɭɩɭʄɟɧɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɞɢɪɟɤɬɨɪɭ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ
ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɞɚ ʄɟ ɫɟ ɬɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ɩɪɨɲɢɪɢɬɢ ɧɚ ɫɜɟ ɢɥɢ ɧɚ ɧɟɤɟ ɨɞ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚ ɡɚ ɱɢʁɟ
ʁɟ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɟ ɨɞɧɨɫɟ ɨɧɚ ɨɞɝɨɜɨɪɧɚ. Ɉɜɚ ɧɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ
ɨɞ ɞɚɧɚ ʃɟɧɨɝ ɩɪɢʁɟɦɚ.
13) ɚ) ɋɜɚɤɚ ȼɢɫɨɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɨɬɤɚɡɚɬɢ ɨɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ɭ ɫɜɨʁɟ
ɫɨɩɫɬɜɟɧɨ ɢɦɟ ɢɥɢ ɭ ɢɦɟ ɫɜɚɤɟ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɟ ɡɚ ɱɢʁɟ ʁɟ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɟ ɨɞɧɨɫɟ ɨɧɚ
ɨɞɝɨɜɨɪɧɚ.

ɛ) Ɉɬɤɚɡ ʄɟ ɛɢɬɢ ɧɨɬɢɮɢɤɨɜɚɧ ɩɢɫɦɟɧɢɦ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɨɦ ɞɟɩɨɧɨɜɚɧɢɦ ɤɨɞ

Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ
ɤɭɥɬɭɪɭ.

ɰ) Ɉɬɤɚɡ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɝɨɞɢɧɭ ɞɚɧɚ ɨɞ ɩɪɢʁɟɦɚ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɡɚ ɨɬɤɚɡɢɜɚʃɟ. ɂɩɚɤ,

ɚɤɨ ɫɟ ɭ ɦɨɦɟɧɬɭ ɢɫɬɟɤɚ ɨɜɟ ɝɨɞɢɧɟ, ɋɬɪɚɧɚ ɤɨʁɚ ɨɬɤɚɡɭʁɟ ɧɚɻɟ ɭɦɟɲɚɧɚ ɭ ɨɪɭɠɚɧɢ
ɫɭɤɨɛ, ɨɬɤɚɡɢɜɚʃɟ ʄɟ ɨɫɬɚɬɢ ɛɟɡ ɫɧɚɝɟ ɞɨ ɡɚɜɪɲɟɬɤɚ ɧɟɩɪɢʁɚɬɟʂɫɬɚɜɚ ɢ ɭ ɫɜɚɤɨɦ
ɫɥɭɱɚʁɭ, ɫɜɟ ɞɨɬɥɟ ɞɨɤ ɧɟ ɛɭɞɭ ɡɚɜɪɲɟɧɟ ɨɩɟɪɚɰɢʁɟ ɜɪɚʄɚʃɚ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɞɨɛɚɪɚ.

14) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ

ɤɭɥɬɭɪɭ ɨɛɚɜɟɫɬɢʄɟ Ⱦɪɠɚɜɟ ɧɚɜɟɞɟɧɟ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɢɦɚ 6 ɢ 8, ɤɚɨ ɢ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɭ
ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ, ɨ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɭ ɫɜɢɯ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɚɬɚ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ, ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ
ɢɥɢ ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ ɧɚɜɟɞɟɧɢɯ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɢɦɚ 7, 8 ɢ 15 ɤɚɨ ɢ ɨ ɧɨɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚɦɚ ɢ
ɨɬɤɚɡɢɜɚʃɢɦɚ ɭɡɚʁɚɦɧɨ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɢɦ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɢɦɚ 12 ɢ 13.

15) ɚ) Ɉɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ɦɨɠɟ ɛɢɬɢ ɢɡɦɟʃɟɧ ɚɤɨ ʁɟ ʃɟɝɨɜɭ ɪɟɜɢɡɢʁɭ ɬɪɚɠɢɥɚ ɜɢɲɟ ɧɟɝɨ
ʁɟɞɧɚ ɬɪɟʄɢɧɚ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ.

ɛ) Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɞɢɪɟɤɬɨɪ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ

ɤɭɥɬɭɪɭ ɫɚɡɜɚʄɟ ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɭ ɭ ɬɭ ɫɜɪɯɭ.

ɰ) Ⱥɦɚɧɞɦɚɧɢ ɧɚ ɨɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ɫɬɭɩɢʄɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɬɟɤ ɩɨɲɬɨ ɢɯ ʁɟɞɧɨɝɥɚɫɧɨ

ɩɪɢɯɜɚɬɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɟɧɟ ɧɚ ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɢ ɢ
ɩɨɲɬɨ ɛɭɞɭ ɩɪɢɦʂɟɧɢ ɨɞ ɫɜɚɤɟ ȼɢɫɨɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɟ.

ɞ) ɉɪɢɦɚʃɟ ɨɞ ȼɢɫɨɤɢɯ ɋɬɪɚɧɚ ɍɝɨɜɨɪɧɢɰɚ ɚɦɚɧɞɦɚɧɚ ɧɚ ɨɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ, ɤɨʁɢ ɛɭɞɭ

ɩɪɢɯɜɚʄɟɧɢ ɨɞ ɤɨɧɮɟɪɟɧɰɢʁɟ ɧɚɜɟɞɟɧɟ ɭ ɚɥɢɧɟʁɚɦɚ ɛ) ɢ ɜ), ɢɡɜɪɲɢʄɟ ɫɟ
ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɟɦ ɮɨɪɦɚɥɧɨɝ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɤɨɞ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ
ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ.

ɟ) ɇɚɤɨɧ ɫɬɭɩɚʃɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɚɦɚɧɞɦɚɧɚ ɧɚ ɨɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ, ɫɚɦɨ ɬɚɤɨ ɢɡɦɟʃɟɧɢ ɬɟɤɫɬ
ɨɜɨɝ ɩɪɨɬɨɤɨɥɚ ɨɫɬɚʄɟ ɨɬɜɨɪɟɧ ɡɚ ɪɚɬɢɮɢɤɚɰɢʁɭ ɢɥɢ ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɟ.

ɋɯɨɞɧɨ ɱɥɚɧɭ 102 ɉɨɜɟʂɟ ɍʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ, ɨɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ ʄɟ ɛɢɬɢ ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧ ɭ
ɋɟɤɪɟɬɚɪɢʁɚɬɭ ɍʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɧɚ ɬɪɚɠɟʃɟ ɝɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɞɢɪɟɤɬɨɪɚ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ
ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ, ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ.

ɍ ɩɨɬɜɪɞɭ ɱɟɝɚ ɫɭ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɢ, ɩɪɨɩɢɫɧɨ ɨɜɥɚɲʄɟɧɢ, ɩɨɬɩɢɫɚɥɢ ɨɜɚʁ ɩɪɨɬɨɤɨɥ.

Ɋɚɻɟɧɨ ɭ ɏɚɝɭ, 14. ɦɚʁɚ 1954. ɝɨɞɢɧɟ, ɧɚ ɟɧɝɥɟɫɤɨɦ, ɲɩɚɧɫɤɨɦ, ɮɪɚɧɰɭɫɤɨɦ ɢ

ɪɭɫɤɨɦ ʁɟɡɢɤɭ, ɱɢʁɚ ɫɭ ɫɜɚ ɱɟɬɢɪɢ ɬɟɤɫɬɚ ɩɨɞʁɟɞɧɚɤɨ ɚɭɬɟɧɬɢɱɧɚ, ɭ ʁɟɞɧɨɦ ɩɪɢɦɟɪɤɭ,
ɤɨʁɢ ʄɟ ɛɢɬɢ ɞɟɩɨɧɨɜɚɧ ɭ ɚɪɯɢɜɢ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ ɡɚ ɩɪɨɫɜɟɬɭ,
ɧɚɭɤɭ ɢ ɤɭɥɬɭɪɭ ɢ ɱɢʁɟ ʄɟ ɨɜɟɪɟɧɟ ɤɨɩɢʁɟ ɛɢɬɢ ɞɨɫɬɚɜʂɟɧɟ ɫɜɢɦ Ⱦɪɠɚɜɚɦɚ
ɧɚɜɟɞɟɧɢɦ ɭ ɩɚɪɚɝɪɚɮɢɦɚ 6 ɢ 8, ɤɚɨ ɢ Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɢ ɭʁɟɞɢʃɟɧɢɯ ɧɚɰɢʁɚ.

ɋɥɟɞɟ ɩɨɬɩɢɫɢ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ ɫɥɟɞɟʄɢɯ ɞɪɠɚɜɚ:

ɋɚɜɟɡɧɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɇɟɦɚɱɤɟ, Ȼɟɥɝɢʁɟ, Ʉɢɧɟ, ȿɤɜɚɞɨɪɚ, Ɏɪɚɧɰɭɫɤɟ, Ƚɪɱɤɟ, ɂɧɞɢʁɟ,

ɂɪɚɤɚ, ɂɪɚɧɚ, ɂɬɚɥɢʁɟ, Ʌɢɛɢʁɟ, Ʌɭɤɫɟɦɛɭɪɝɚ, Ɇɨɧɚɤɚ, ɇɢɤɚɪɚɝɜɟ, ɇɨɪɜɟɲɤɟ,
ɏɨɥɚɧɞɢʁɟ, Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɚɧ Ɇɚɪɢɧɨ, Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ȿɥ ɋɚɥɜɚɞɨɪ, ɋɢɪɢʁɫɤɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ,
ɍɪɭɝɜɚʁɚ ɢ Ɏɟɞɟɪɚɬɢɜɧɟ ɇɚɪɨɞɧɟ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ȳɭɝɨɫɥɚɜɢʁɟ.
Службени лист СФРЈ - Међународни уговори, бр. 56/74

КОНВЕНЦИЈА

О ЗАШТИТИ СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ И ПРИРОДНЕ БАШТИНЕ

Генерална конференција Организације уједињених нација за просвету, науку и

културу, на свом XVII. заседању одржаном у Паризу од 17. октобра до 21.
новембра 1972. године,

констатујући да културној баштини и природној баштини све више прети

уништење, не само услед класичних узрока пропадања већ и због промена у
друштвеном и економском животу које отежавају ситуацију уношењем нових
феномена оштећења и разарања,

сматрајући да оштећење или нестанак сваког примерка културне или природне

баштине представља осиромашење баштине свих народа света,

сматрајући да заштита те баштине на националном плану често бива непотпуна

због обимности средстава која су за њу потребна и недостатка економских,
научних и техничких средстава у земљи где се налази објекат који треба
заштитити,

напомињући да се у Уставу УНЕСКА предвиђа да ће Организација помагати на

одржавању, напретку и ширењу знања, водећи бригу о одржавању и заштити
баштине целог света и дајући у том циљу потребне препоруке заинтересованим
нацијама за међународне конвенције,

сматрајући да су постојеће међународне конвенције, препоруке и резолуције о

културним и природним добрима доказ тога од коликог је значаја за све народе
света очување тих јединствених и незамењивих добара, без обзира на то којој
земљи припадају,

сматрајући да су извесна добра културне и природне баштине од изузетног значаја

и да их стога треба заштитити као део опште баштине целог човечанства,

сматрајући да је, с обзиром на величину и озбиљност нових опасности које им

прете, цела међународна заједница дужна да учествује у заштити оне културне и
природне баштине која има изузетну универзалну вредност, указивањем
колективне помоћи која, не замењујући акцију заинтересоване државе, представља
ефикасну допуну исте,

сматрајући да је у ту сврху неопходно усвојити нове одредбе у форми конвенције,

на основу којих ће се успоставити ефикасан систем колективне заштите културне и
природне баштине од изузетне опште вредности, организован на трајној основи и у
складу са модерним научним методама,

одлучивши на XVI заседању да ће то питање бити предмет једне међународне

конвенције,

усваја на данашњи дан, 16. XI. 1972, ову конвенцију.

I. Дефиниција културне и природне баштине

Члан 1.

За сврхе ове конвенције под "културном баштином" подразумевају се:

споменици: дела архитектуре, монументална вајарска или сликарска дела, елементи

или структуре археолошког карактера, натписи, већина и групе елемената које
имају изузетну универзалну вредност са историјског, уметничког или научног
гледишта;

групна здања: групе изолованих или повезаних грађевина, које по својој

архитектури, јединству и уклопљености у пејсаж представљају изузетну
универзалну вредност са историјске, уметничке или научне тачке гледишта;

знаменита места: дела људских руку или комбинована дела људских руку и
природе, као и зоне, укључујући ту археолошка налазишта која су од изузетног
универзалног значаја са историјске, естетске и етнолошке или антрополошке тачке
гледишта.

Члан 2.

За сврхе ове конвенције под "природном баштином" подразумевају се:

споменици природе који се састоје од физичких или биолошких формација или

скупина тих формација, а који имају изузетну универзалну вредност са естетске
или научне тачке гледишта;

геолошке и физиографске формације и тачно одређене зоне које представљају

хабитат угрожених врста животиња и биљака од изузетне универзалне вредности са
научне и конзерваторске тачке гледишта;

знаменита места природе или тачно одређене природне зоне које имају изузетну
универзалну вредност са тачке гледишта науке, конзервирања или природних
лепота.
 Члан 3.

Дужност је сваке државе чланице ове конвенције да утврди и разграничи разна

добра која се налазе на њеној територији, а споменута су у чл. 1. и 2.

II. Национална и међународна заштита културне и природне баштине

Члан 4.

Свака држава чланица ове конвенције признаје да у њену дужност првенствено

спадају проналажење, заштита, конзервирање, популаризација и преношење
будућим генерацијама културне и природне баштине која се налази на њеној
територији. У том циљу она ће настојати да делује сопственим напорима,
максимално користећи све расположиве могућности, а ако затреба - међународну
помоћ и сарадњу која јој се пружи пре свега у финансијском, уметничком, научном
и техничком погледу.

Члан 5.

У циљу гарантовања ефикасне заштите и очувања, као и што активније

популаризације културне и природне баштине на сопственој територији и под
условима који одговарају свакој земљи, државе чланице ове конвенције настојаће,
по могућству:

а) да усвоје општу политику усмерену на то да се културној и природној баштини

да одређена функција у животу заједнице и да се заштита те баштине укључи у
програме општег планирања;

б) да на својој територији формирају, уколико то још нису, једну или више служби
за заштиту, одржавање, ревалоризовање културне и природне баштине, које ће
имати на располагању одговарајуће особље и средства како би могле извршити
постављене задатке;

в) да развијају научна и техничка проучавања и истраживања, као и да усаврше

такве методе рада на основу којих ће држава моћи да се супротстави
опасностима које угрожавају њене културне и природне баштине;

г) да предузимају одговарајуће законске, научне, техничке, административне и

финансијске мере које су потребне за проналажење, заштиту, одржавање,
популаризацију и обнављање те баштине;
д) да раде на успостављању националних или регионалних центара за обуку на
пољу заштите, одржавања и популаризације културне и природне баштине и на
стимулисању научног истраживања на том пољу.

Члан 6.

1) Поштујући у потпуности сувереност држава на чијој се територији налази

културна и природна баштина о којој је реч у чл. 1. и 2, не кршећи права
власништва предвиђена у националном законодавству, државе чланице ове
конвенције признају да та баштина представља универзалну баштину на чијој
заштити треба да сарађује цела међународна заједница.

2) Државе чланице се обавезују да у складу са одредбама Конвенције пружају

помоћ на утврђивању, заштити, конзервацији и популаризацији културне и
природне баштине о којој је реч у тач. 2. и 4. члана 11, ако државе на чијој се
територији она налази буду то затражиле.

3) Свака држава чланица ове конвенције обавезује се да неће намерно предузимати

никакве мере које би могле, посредно или непосредно, ићи на уштрб културне и
природне баштине о којој је реч у чл. 1. и 2, а која се налази на територији
других држава чланица ове конвенције.

Члан 7.

За сврхе ове конвенције, под међународном заштитом светске културне и природне

баштине подразумева се успостављање међународног система сарадње и помоћи,
како би се дала подршка државама чланицама ове конвенције у њиховим напорима
на очувању и утврђивању те баштине.

III. Међувладин комитет за заштиту светске културне и природне баштине

Члан 8.

1) Овим се при Организацији уједињених нација за просвету, науку и културу

образује Међувладин комитет за заштиту културне и природне баштине од
изузетно високе универзалне вредности под називом Комитет за светску
баштину. Он је састављен од 15 држава чланица ове конвенције које буду
изабране од држава чланица ове конвенције на седници Генералне скупштине за
време редовног заседања Генералне конференције Организације уједињених
нација за просвету, науку и културу. Број држава чланица Комитета повећава се
до 21, почевши од редовне седнице Генералне конференције после ступања на
снагу ове конвенције у најмање 40 држава.
2) Приликом избора чланова Комитета треба да буде загарантована једнака
заступљеност разних региона и култура света.

3) Седницама Комитета могу присуствовати са саветодавним правом гласа: један

представник Међународног центра за проучавање конзервације и рестаурације
културних добара (центар у Риму), један представник Међународног савета за
споменике и знаменита места (ИKОМОС), један представник Међународне
уније за конзервацију природе и њених ресурса (УИKН); којима ће се моћи
придодати на тражење држава чланица које заседају у Генералној скупштини за
време редовних састанака Генералне конференције Организације уједињених
нација за науку, просвету и културу, представници других међувладиних или
невладиних организација које имају сличне циљеве.

Члан 9.

1) Мандат држава чланица у Комитету за светску баштину трајаће од завршетка

редовне седнице Генералне конференције на којој су оне биле изабране, па до
завршетка њене треће узастопне редовне седнице.

2) Међутим, мандат трећине чланова именованих на првим изборима престаће

после прве редовне седнице Генералне конференције која следи иза оне на којој
су они били изабрани; мандат следеће трећине чланова изабраних у исто време
престаће на крају друге редовне седнице следеће Генералне конференције после
оне на којој су они били изабрани. Имена тих чланова изабраће жребом
председник Генералне конференције после првих избора.

3) Државе чланице Комитета именоваће као своје представнике у њему лица која су
квалификована на пољу културне и природне баштине.

Члан 10.

1) Комитет за светску баштину донеће свој правилник.

2) Комитет може било кад позивати на своја заседања јавне и приватне

организације, као и приватна лица, ради консултације о појединим питањима.

3) Комитет може формирати саветодавне органе које буде сматрао нужним за

обављање свог задатка.

Члан 11.

1) Свака држава чланица ове конвенције доставиће Комитету за светску баштину,

према могућностима, инвентар добара културне и природне баштине која се
 налазе на њеној територији и која се могу укључити у списак о коме се говори у
тачки 2. овог члана. Тај инвентар, који неће бити исцрпан, садржаваће податке о
месту на коме се налазе та добра, као и о вредности коју она имају.

2) На основу инвентара које државе буду поднеле сходно тачки 1., Комитет ће
установити и водити евиденцију и објавити под насловом "Списак светске
баштине" списак добара културне баштине и природног наслеђа, како је то
наведено у чл. 1. и 2. ове конвенције, за која буде сматрао да имају изузетну
универзалну вредност по критеријумима који буду установљени. Ажуриран
списак у коме је извршена ревизија биће објављен најмање сваке друге године.

3) Да би неко од добара било унето у Списак светске баштине, потребна је

сагласност заинтересоване државе. Упис неког добра, које се налази на некој
територији која је предмет ревандикације суверености или јурисдикције од
стране више држава, неће прејудицирати права страна у спору.

4) Комитет ће на основу списка светске баштине, према потреби, састављати,

ажурирати и објављивати "Списак светске баштине у опасности", списак добара
чија заштита захтева велике конзерваторске радове за које је тражена помоћ у
смислу Конвенције. У овом списку ће се дати процена вредности тих операција.
У списак добара могу бити унета само она добра културне и природне баштине
којима прети озбиљна и конкретна опасност, као што су претња уништењем
услед убрзаног пропадања, пројекти великих јавних и приватних радова, нагли
урбани и туристички развој, рушење услед промена у коришћењу или поседу
земљишта, дубоке промене из непознатих разлога, напуштање из било којих
разлога, избијање или претња да ће избити оружани сукоби, катастрофе и
катаклизме, пожари, земљотреси, клижење тла, вулканске ерупције, промене
нивоа вода, поплаве и велики морски сеизмички таласи. У случају нужде,
Комитет ће моћи у свако доба да врши допуне Списка светске баштине у
опасности и о сваком новом упису одмах да изда саопштење.

5) Комитет ће одредити критеријуме на основу којих ће вршити упис неког добра

културне и природне баштине у један од спискова о којима је реч у тач. 2. и 4.
овог члана.

6) Пре него што се одбије нека молба за упис у један од два списка о којима је реч у
тач. 2. и 4. овог члана, Комитет ће консултовати државу чланицу на чијој се
територији налази то добро културне и природне баштине.

7) У договору са заинтересованим државама Комитет ће координирати и

стимулисати потребне студије и истраживања да би се саставили спискови о
којима је реч у тач. 2. и 4. овог члана.

Члан 12.
Чињеница да неко добро културне и природне баштине није ушло у један од два
списка из тач. 2. и 4. члана 11, никако не значи да оно нема изузетну универзалну
вредност за неке друге сврхе од оних које изискују упис у ове спискове.

Члан 13.

1) Комитет за светску баштину ће примати и проучавати молбе за међународну

помоћ које буду достављале државе чланице ове конвенције у погледу добара
културне и природне баштине која се налазе на њиховим територијама, а која су
унета или имају услова да буду унета у спискове о којима је реч у тач. 2. и 4.
члана 11. Такви захтеви моћи ће да се подносе у сврху заштите конзервирања,
популаризације или рехабилитације тих добара.

2) Захтеви за међународну помоћ, примењујући тачку 1. овог члана, моћи ће да

имају такође за циљ да се пронађу добра културне и природне баштине која су
дефинисана у чл. 1.и 2. уколико прелиминарна истраживања буду доказала да ће
даља истраживања бити оправдана.

3) Комитет ће доносити одлуку о томе како треба поступати у вези с тим захтевима
и одредити, тамо где буде требало, каквог карактера и обима треба да буде
његова помоћ и даће овлашћење да се у његово име закључе потребни
споразуми са заинтересованим владама.

4) Комитет ће одредити приоритетни ред својих интервенција. У том циљу он ће

имати у виду: односни значај добра које треба заштитити за светску културну и
природну баштину, потребу да се обезбеди међународна заштита за
најрепрезентативнија добра природе или духа и историје народа света, хитност
радова које треба предузети, средства којима располажу државе на чијој се
територији налазе та угрожена добра и посебно меру у којој ће моћи да
осигурају заштиту тих добара својим сопственим средствима.

5) Комитет ће саставити, ажурирати и објавити списак добара за која је дата

међународна помоћ.

6) Комитет доноси одлуку о употреби средстава из фонда који се формира у складу

са чланом 15. ове конвенције. Он ће тражити начин да се повећају средства и
предузимати потребне мере у том смислу.

7) Комитет сарађује са међународним и владиним националним и невладиним

организацијама, чији су циљеви слични циљевима ове конвенције. Да би
израдио своје програме и извео своје пројекте, Комитет се може обраћати овим
организацијама, а нарочито Међународном центру за проучавање конзервације и
рестаурације културних добара (центар у Риму), Међународном савету за
споменике и знаменита места (ИKОНОС) или Међународној унији за
 конзервацију природе и њених ресурса (УИKН), као и јавним и приватним
организацијама и појединцима.

8) Комитет доноси одлуке двотрећинском већином чланова који су присутни и који

гласају. Кворум сачињава већина чланова Комитета.

Члан 14.

1) Комитету за светску баштину помаже секретаријат, који именује генерални

директор Организације уједињених нација за просвету, науку и културу.

2) Генерални директор Организације уједињених нација за просвету, науку и

културу, користећи се у највећој мери услугама Међународног центра за
проучавање конзервације и рестаурације културних добара (центар у Риму),
Међународног савета за споменике и знаменита места (ИKОНОС) и
Међународне уније за конзервацију природе и њених ресурса (УИKН) у оквиру
њених надлежности и одговарајућих функција, припрема документацију
Комитета и дневни ред његових састанака и спроводи његове одлуке.

IV. Фонд за заштиту светске културне и природне баштине

Члан 15.

1) Овим се оснива Фонд за заштиту светске културне и природне баштине од

изузетне универзалне вредности, који носи назив "Фонд за светску баштину".

2) Овај фонд ће бити Фонд депозита, у складу са одредбама Правилника о

финансијама Организације уједињених нација за просвету, науку и културу.

3) Средства Фонда се састоје од:

а) обавезних и добровољних доприноса држава чланица ове конвенције;

б) прилога, поклона или завештања које могу приложити:

i) друге државе,

ii) Организација уједињених нација за просвету, науку и културу, остале

организације из система Уједињених нација, посебно програма
Уједињених нација за развој и друге међувладине организације,

iii) приватне или јавне организације или приватна лица;

 в) сваке камате која се добија од средстава Фонда;

г) износа прикупљених прилога од манифестација организованих у корист

Фонда;

д) свих других средстава која су одобрена правилником, а који ће израдити

Комитет за светску баштину.

4. Прилози Фонду и остали облици помоћи у корист Комитета могу се користити

једино у сврхе које овај одреди. Комитет ће примати прилоге који буду одређени
за један одређени програм или неки специфични програм, под условом да
Комитет одлучи да оствари овај програм или да спроведе тај пројект. Прилози
који буду намењени Фонду не смеју бити политички условљени.

Члан 16.

1) Без штете по било који допунски добровољни прилог, државе чланице ове
конвенције обавезују се да редовно сваке друге године уплаћују у Фонд за
светску баштину прилоге чију суму, састављену од једнаког процента за све
државе, одређује генерална скупштина држава чланица ове конвенције, на
састанку заседања Генералне конференције Организације уједињених нација за
просвету, науку и културу. За доношење ове одлуке генералне скупштине
потребно је да гласа већина држава чланица које су присутне и које су гласале, а
које нису дале изјаву из тачке 2. овог члана. Тај обавезни допринос држава
чланица ове конвенције ни у ком случају не може износити више од једног
процента од њиховог доприноса за редовни буџет Организације уједињених
нација за просвету, науку и културу.

2) Међутим, свака држава чланица на коју се односе чл. 31. и 32. ове конвенције
може, приликом депоновања својих инструмената о ратификацији, прихватању
или приступању, изјавити да се сматра обавезном у смислу одредбе тачке 1. ове
конвенције.

3) Свака држава чланица ове конвенције која да поменуту изјаву из тачке 2. овог
члана, може исту повући у било ком тренутку, обавештавајући о томе
генералног директора Организације уједињених нација за просвету, науку и
културу. Међутим, повлачење те изјаве неће важити у погледу обавезног
доприноса који је поменута држава дужна да плати до датума следеће генералне
скупштине држава чланица ове конвенције.

4) Да би Комитет могао ефикасно планирати своју делатност, доприноси држава

чланица ове конвенције које су дале изјаву из тачке 2. овог члана достављаће се
редовно, најмање сваке друге године, и они не би требало да износе мање од
доприноса које би биле дужне да плате да су везане одредбама из тачке 1. овог
члана.
5) Свака држава чланица ове конвенције која закасни са уплатом редовног или
добровољног доприноса за текућу годину и непосредно претходну календарску
годину, неће се моћи бирати за члана Комитета за светску баштину, иако се ова
одредба неће примењивати приликом првог избора.

Ако је та држава већ чланица Комитета, њен мандат ће престати у тренутку када се
буду вршили избори предвиђени у тачки 1. члана 8. ове конвенције.

Члан 17.

Државе чланице ове конвенције размотриће или подржати стварање националних,

јавних или и приватних фондација или удружења која имају за циљ апеловање на
дарежљивост у корист заштите културне и природне баштине, као што је то
дефинисано у чл. 1. и 2. ове конвенције.

Члан 18.

Државе чланице ове конвенције пружају помоћ у организовању међународних

кампања за убирање новца за Фонд за светску баштину под покровитељством
Организације уједињених нација за просвету, науку и културу. Оне ће давати
олакшице за прикупљање новца које у те сврхе врше организације поменуте у
тачки 3. члана 15.

V. Услови и модалитети за међународну помоћ

Члан 19.

Свака држава чланица ове конвенције може затражити међународну помоћ у

корист културне и природне баштине од изузетне универзалне вредности, која се
налази на њеној територији. Уз своју молбу, она ће приложити све податке и
документацију предвиђену у члану 21. којом располаже и која ће омогућити
Комитету да донесе своју одлуку.

Члан 20.

Према одредби тачке 2. члана 13, става в. члана 22. и члана 23. међународна помоћ
коју предвиђа ова конвенција може се доделити једино за добра културне и
природне баштине која је Комитет за светску баштину унео или ће унети у један од
спискова о којима је реч у тач. 2. и 4. члана 11.
 Члан 21.

1) Комитет за светску баштину одређује процедуру по којој ће се разматрати молбе

за међународну помоћ које су му упућене и навешће елементе које треба да
садржи молба у којој се наводе предвиђене операције, потребни радови, процена
цена коштања истих, степен хитности и разлози због којих средства државе која
тражи помоћ нису довољна да она сноси све трошкове. Кад год буде могуће, те
молбе ће бити поткрепљене извештајима стручњака.

2) Комитет ће давати приоритет разматрању молби поднетих због катастрофа и

природних непогода, јер оне могу изискивати предузимање хитних мера, а за
такве изузетне случајеве Комитет треба да има на располагању резервни фонд.

3) Пре доношења одлуке, Комитет ће спровести студије или консултације које буде
сматрао потребним.

Члан 22.

Помоћ Комитета за светску баштину може се пружити у следећим формама:

а) студије о уметничким, научним и техничким проблемима које изискују

заштита, одржавање, популарисање и рехабилитација културне и природне
баштине, као што је наведено у тач. 2. и 4. члана 11. ове конвенције;

б) службе стручњака, техничара и квалификованих радника да би се обезбедило

тачно извођење усвојеног пројекта;

ц) оспособљавање стручњака свих нивоа у области проналажења, заштите,

конзервације, популарисања и рехабилитације културне и природне баштине;

д) снабдевање опремом коју заинтересована држава не поседује или је не може

набавити;

е) зајмови са смањеном каматом или без камате, са великим роком отплате;

ф) субвенције, у изузетним и нарочито образложеним случајевима, без обавезе

отплаћивања.

Члан 23.

Комитет за светску баштину такође може пружати међународну помоћ

националним или регионалним центрима за оспособљавање стручњака свих нивоа
у области проналажења, заштите, конзервације, популарисања и рехабилитације
културне и природне баштине.

Члан 24.

Пре додељивања веома обимне међународне помоћи морају се извршити детаљна

научна, економска и техничка проучавања. За овакву студију мора се користити
најмодернија техника за заштиту, конзервацију, популарисање и рехабилитацију
културне и природне баштине и она мора одговарати циљевима ове конвенције. У
тој студији такође треба тражити начин да се рационално користе расположиви
ресурси заинтересоване државе.

Члан 25.

У начелу, само део потребних радова треба да буде финансиран од међународне

заједнице. Допринос државе која прима међународну помоћ представљаће битан
део ресурса сваког програма или пројекта, осим кад то њене могућности не
дозвољавају.

Члан 26.

Комитет за светску баштину и држава којој се даје помоћ навешће у споразуму који
буду склопили услове под којима ће се спроводити неки програм или пројект, како
би се олакшала међународна помоћ у складу са одредбама ове конвенције. Држава
која прима међународну помоћ има обавезу да даље чува, одржава и популарише
добра која се на тај начин штите, испуњавајући услове који су у споразуму
утврђени.

VI. Образовни програми

Члан 27.

1) Државе чланице ове конвенције залагаће се у највећој мери да свим

одговарајућим средствима, а нарочито образовним и информативним
програмима, стимулишу међу својим народима поштовање и уважавање
културне и природне баштине која је дефинисана у чл. 1. и 2. ове конвенције.

2) Оне се обавезују да широко информишу јавност о опасностима које прете тој

баштини, као и о предузетим мерама о примени ове конвенције.
 Члан 28.

Државе чланице ове конвенције које добијају међународну помоћ на основу

Конвенције, предузеће потребне мере у циљу упознавања значаја добра за које се
прима помоћ и улоге коју је та помоћ одиграла.

VII. Извештаји

Члан 29.

1) Државе чланице ове конвенције наводе у извештајима које достављају

Генералној конференцији Организације уједињених нација за просвету, науку и
културу, у роковима и на начин које она одреди, законодавне и административне
одредбе и остале мере које су предузете у циљу примене ове конвенције, као и
појединости из искуства стеченог на овом пољу.

2) Ови извештаји се подносе на знање Комитету за светску баштину.

3) Комитет подноси извештај о свом раду на свакој редовној седници Генералне

конференције Организације уједињених нација за просвету, науку и културу.

VIII. Завршне клаузуле

Члан 30.

Ова конвенција је сачињена на арапском, енглеском, шпанском, француском и

руском језику, при чему су свих пет текстова подједнако веродостојни.

Члан 31.

1) Ова конвенција подлеже ратификацији и прихватању од стране држава чланица

Организације уједињених нација за просвету, науку и културу, у складу са
њиховим одговарајућим уставним процедурама.

2) Инструменти о ратификацији или прихватању предају се на чување генералном

директору Организације уједињених нација за просвету, науку и културу.

Члан 32.
1) Ова конвенција остаје отворена за приступање свим државама које нису чланице
Организације уједињених нација за просвету, науку и културу, а које Генерална
конференција Организације позове да јој се прикључе.

2) Приступање се врши достављањем инструмената о приступању генералном

директору Организације уједињених нација за просвету, науку и културу.

Члан 33.

Ова конвенција ступа на снагу три месеца после предаје двадесетог инструмента о
ратификацији или о прихватању или приступању, али само у односу на оне државе
које доставе своје одговарајуће инструменте о ратификацији, прихватању или
приступању на дан истека рока или раније. За сваку другу државу она ступа на
снагу три месеца после њене предаје инструмената о ратификацији, прихватању
или приступању.

Члан 34.

На државе чланице ове конвенције које имају федерални или нејединствени

уставни систем примењују се следеће одредбе:

а) у погледу одредаба ове конвенције, чија је примена предмет законодавне

делатности федералне или централне законодавне власти, обавезе федералне и
централне владе биће исте као обавезе држава чланица које нису федералне
државе;

б) у погледу одредаба ове конвенције чија примена спада у законодавну

надлежност појединих федералних држава, земаља, покрајина и кантона, који по
уставном систему федерације нису обавезни да предузимају законодавне мере,
федерална влада обавештава надлежне органе тих држава, земаља, покрајина и
кантона тих покрајина, уз препоруку да их усвоје.

Члан 35.

1) Свака држава чланица ове конвенције може отказати ову конвенцију.

2) Отказивање се саопштава писменим путем и депонује код генералног директора

Организације уједињених нација за просвету, науку и културу.

3) Отказивање ступа на снагу дванаест месеци после пријема инструмената о

отказивању. Отказивање не утиче на финансијске обавезе државе која предаје
отказ све до датума кад њено повлачење буде ступило на снагу.
 Члан 36.

Генерални директор Организације уједињених нација за просвету, науку и културу

обавештава државе чланице Организације, државе које нису чланице а које су
поменуте у члану 32, као и Организацију уједињених нација, о депоновању свих
инструмената о ратификацији, прихватању или приступању који се помињу у чл.
31. и 32. и о отказивањима која се помињу у члану 35.

Члан 37.

1) Генерална конференција Организације уједињених нација за просвету, науку и

културу може извршити ревизију ове конвенције. Међутим, таква ревизија ће
бити обавезна само за државе које постану чланице те ревидиране конвенције.

2) У случају да Генерална конференција усвоји нову конвенцију, која настане после

делимичне или потпуне ревизије ове конвенције, и ако нова конвенција не
налаже другачије, ова конвенција ће престати да буде отворена за ратификацију,
прихватање или приступање, почев од датума кад нова ревидирана конвенција
буде ступила на снагу.

Члан 38.

У складу са чланом 102. Повеље Уједињених нација, ова конвенција ће бити

регистрована у Секретаријату Уједињених нација на молбу генералног директора
Организације уједињених нација за просвету, науку и културу.

Сачињено у Паризу, на дан двадесет трећег новембра 1972, у два аутентична

примерка, са потписом представника Генералне конференције сазване на
седамнаесто заседање и генералног директора Организације уједињених нација за
просвету, науку и културу, који ће бити депоновани у архиви Организације
уједињених нација за просвету, науку и културу и чије ће оверене копије бити
упућене свим државама наведеним у чл. 31. и 32, као и Уједињеним нацијама.

ПРЕГЛЕД ДРЖАВА ЧЛАНИЦА

КОНВЕНЦИЈЕ
О ЗАШТИТИ СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ И ПРИРОДНЕ БАШТИНЕ
ДРЖАВЕ
АВГАНИСТАН 20. март 1979. (Р)
АЛБАНИЈА 10. јул 1989. (Р)
АЛЖИР 24. јун 1974. (Р)
АНДОРА 3. јануар 1997. (Ац)
АНГОЛА 7. новембар 1991. (Р)
АНТИГВА И БАРБУДА 1. новембар 1983. (Ац)
АРГЕНТИНА 23. август 1978. (Ац)
АУСТРАЛИЈА 22. август 1974. (Р)
АУСТРИЈА 18. децембар 1992. (Р)
АЗЕРБЕЈЏАН 16. децембар 1993. (Р)
БАХРЕИН 28. мај 1991. (Р)
БАНГЛАДЕШ 3. август 1983. (Ац)
БЕЛГИЈА 24. јул 1996. (Р)
БЕЛИЗЕ 6. новембар 1990. (Р)
БЕЛОРУСИЈА 12. октобар 1988. (Р)
БЕНИН 14. јун 1982. (Р)
БОЦВАНА 23. новембар 1998. (Ац)
БОЛИВИЈА 4. октобар 1976. (Р)
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 12. јул 1993. (С)
БРАЗИЛ 1. септембар 1977. (Ац)
БУГАРСКА 7. март 1974. (Ац)
БУРКИНА ФАСО 2. април 1987. (Р)
БУРУНДИ 19. мај 1982. (Р)
ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКА 22. децембар 1980. (Р)
РЕПУБЛИКА 23. јун 1999. (Р)
ЧАД 26. март 1993. (С)
ЧЕШКА 20. фебруар 1980. (Р)
ЧИЛЕ 25. јул 1979. (Р)
ДАНСКА 4. април 1995. (Р)
ДОМИНИКА 12. фебруар 1985. (Р)
ДОМИНИКАНСКА 7. фебруар 1974. (Р)
РЕПУБЛИКА 16. јун 1975. (Ац)
ЕГИПАТ 8. октобар 1991. (Ац)
ЕКВАДОР 27. октобар 1995. (Р)
ЕЛ САЛВАДОР 6. јул 1977. (Р)
ЕСТОНИЈА 21. новембар 1990. (Р)
ЕТИОПИЈА 19. септембар 1985. (Р)
ФИЏИ 4. март 1987. (Р)
ФИЛИПИНИ 27. јун 1975. (Ац)
ФИНСКА 30. децембар 1986. (Р)
ФРАНЦУСКА 1. јул 1987. (Р)
ГАБОН 4. јул 1975. (Р)
ГАМБИЈА 17. јул 1981. (Р)
ГАНА 13. август 1998. (Ац)
ГРЧКА 4. новембар 1992. (С)
ГРЕНАДА 20. јун 1977. (Ац)
ГРУЗИЈА 16. јануар 1979. (Р)
ГВАЈАНА 18. март 1979. (Р)
ГВАТЕМАЛА 18. јануар 1980. (Р)
ГВИНЕЈА 26. август 1992. (Ац)
ХАИТИ 8. јун 1979. (Р)
ХОЛАНДИЈА 6. јул 1992. (С)
ХОНДУРАС 14. новембар 1977. (Р
ХРВАТСКА 6. јул 1989. (Ац)
ИНДИЈА 5. март 1974. (Ац)
ИНДОНЕЗИЈА 26. фебруар 1975. (Ац)
ИРАК 16. септембар 1991. (Р)
ИРАН 19. децембар 1995. (Р)
ИРСКА 23. јун 1978. (Р)
ИСЛАНД 6. октобар 1999. (Ац)
ИТАЛИЈА 14. јун 1983. (Ац)
ИЗРАЕЛ 30. јун 1992. (Ац)
ЈАМАЈКА 7. октобар 1980. (Р)
ЈАПАН 5. септембар 1993. (С)
ЈЕМЕН 5. мај 1975. (Р)
ЈЕРМЕНИЈА 26. мај 1975. (Р)
ЈОРДАН 10. јул 1997. (Р)
ЈУГОСЛАВИЈА 28. новембар 1991. (Ац)
ЈУЖНА АФРИКА 7. децембар 1982. (Р)
КАМБОЏА 23. јул 1976. (Ац)
КАМЕРУН 12. септембар 1984. (Ац)
КАНАДА 29. април 1994. (Ац)
КАТАР 5. јун 1991. (Ац)
КАЗАХСТАН 12. децембар 1985. (Р)
КЕНИЈА 14. август 1975. (Ац)
КИНА 3. јул 1995. (Ац)
КИПАР 24. мај 1983. (Ац)
КИРГИСТАН 10. децембар 1987. (Р)
КОЛУМБИЈА 23. септембар 1974. (Р)
КОНГО 21. јул 1998. (Ац)
КОНГО ДР 14. септембар 1988. (Ац)
КОРЕЈА НДР 23. август 1977. (Р)
КОРЕЈА РЕП. 24. март 1981. (Р)
КОСТАРИКА 20. март 1987. (Р)
КУБА 10. јануар 1995. (Ац)
ЛАОС 3. фебруар 1983. (Р)
ЛЕТОНИЈА 13. октобар 1978. (Р)
ЛИБАН 31. март 1992. (Ац)
ЛИБИЈА 28. септембар 1983. (Р)
ЛИТВАНИЈА 19. јул 1983. (Р)
ЛУКСЕМБУРГ 15. јул 1985. (Ац)
МАДАГАСКАР 29. април 1994. (Ац)
МАЂАРСКА 30. април 1997. (С)
МАЈНМАР 5. јануар 1982. (Р)
МАКЕДОНИЈА 22. мај 1986. (Ац)
МАЛАВИ 7. децембар 1988. (Р)
МАЛДИВИ 5. април 1977. (Ац)
МАЛЕЗИЈА 14. новембар 1978. (Ац)
МАЛИ 28. октобар 1975. (Р)
МАЛТА 19. септембар 1995. (Р)
МАРОКО 2. март 1981. (Р)
МАУРИЦИЈУС 23. фебруар 1984. (Ац)
МАУРИТАНИЈА 7. новембар 1978. (Р)
МЕКСИКО 2. фебруар 1990. (Ац)
МОНАКО 27. новембар 1982. (Р)
МОНГОЛИЈА 23. август 1976. (Р)
МОЗАМБИК 20. јун 1978. (Ац)
НЕМАЧКА 23. децембар 1974. (Ац)
НЕПАЛ 23. октобар 1974. (Р)
НИГЕР 17. децембар 1979. (Ац)
НИГЕРИЈА 12. мај 1977. (Р)
НИКАРАГВА 22. новембар 1984. (Р)
НОРВЕШКА 9. јануар 1981. (Р)
НОВИ ЗЕЛАНД 6. октобар 1981. (Ац)
ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ 23. јул 1976. (Р)
ОМАН 3. март 1978. (Р)
ПАКИСТАН 28. јул 1997. (Ац)
ПАНАМА 27. април 1988. (Р)
ПАПУА НОВА ГВИНЕЈА 24. фебруар 1982. (Р)
ПАРАГВАЈ 29. јун 1976. (Р)
ПЕРУ 30. септембар 1980. (Р)
ПОЉСКА 16. мај 1990. (Ац)
ПОРТУГАЛ 8.12. октобар 1988. (Р)
РУМУНИЈА 18. октобар 1991. (Р)
РУСИЈА 7. август 1978. (Ац)
САН МАРИНО 9. април 1980. (Ац)
САУДИЈСКА АРАБИЈА 13. фебруар 1976. (Р)
СЕЈШЕЛИ 13. август 1975. (Ац)
СЕНЕГАЛ 7. децембар 1973. (Р)
СИРИЈА 31. март 1993. (С)
СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ 5. новембар 1992. (С)
ДРЖАВЕ 10. јун 1992. (А)
СЛОВАЧКА 10. јул 1986. (Ац)
СЛОВЕНИЈА 14. октобар 1991. (Р)
СОЛОМОНСКА ОСТРВА 6. јун 1974. (Р)
СТ. КИТС И НЕВИС 23. октобар 1997. (Ац)
СТ. ЛУЦИЈА 4. мај 1982. (Ац)
СУДАН 6. јун 1980. (Ац)
СУРИНАМ 17. септембар 1975. (Р)
ШПАНИЈА 22. јануар 1985. (Р)
ШРИ ЛАНКА 28. август 1992. (С)
ШВАЈЦАРСКА 17. септембар 1987. (Ац)
ШВЕДСКА 2. август 1977. (Р)
ТАЏИКИСТАН 15. април 1998. (Ац)
ТАЈЛАНД 10. март 1975. (Р)
ТАНЗАНИЈА 30. септембар 1994. (С)
ТОГО 16. март 1983. (Р)
ТУНИС 20. новембар 1987. (Ац)
ТУРКМЕНИСТАН 12. октобар 1988. (Р)
ТУРСКА 9. март 1989. (Ац)
УГАНДА 13. јануар 1993. (С)
УКРАЈИНА 7. октобар 1982. (А)
УРУГВАЈ
УЗБЕКИСТАН 29. мај 1984. (Р)
ВАТИКАН 30. октобар 1990. (Ац)
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И 19. октобар 1987. (Ац)
СЕВЕРНА ИРСКА 4. јун 1984. (Р)
ВЕНЕЦУЕЛА 28. април 1988. (Ац)
ВИЈЕТНАМ 16. август 1981(Р)
ЗАМБИЈА
ЗЕЛЕНОРТСКА ОСТРВА
ЗИМБАБВЕ
ɋɟɪɢʁɚ ɟɜɪɨɩɫɤɢɯ ɭɝɨɜɨɪɚ – ɛɪ. 176

ȿɜɪɨɩɫɤɚ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɨ ɩɪɟɞɟɥɭ

Ɏɢɪɟɧɰɚ, 20. ɏ 2000.

ɉɪɟɚɦɛɭɥɚ

Ⱦɪɠɚɜɟ ɱɥɚɧɢɰɟ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɨɜe Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ,

ɂɦɚʁɭʄɢ ɭ ɜɢɞɭ ɞɚ ʁɟ ɰɢʂ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɩɨɫɬɢɡɚʃɟ ɜɟʄɟɝ ʁɟɞɢɧɫɬɜɚ ɦɟɻɭ
ɱɥɚɧɢɰɚɦɚ, ɢɡɦɟɻɭ ɨɫɬɚɥɨɝ, ɭ ɰɢʂɭ ɨɱɭɜɚʃɚ ɢ ɨɫɬɜɚɪɢɜɚʃɚ ɢɞɟɚɥɚ ɢ ɩɪɢɧɰɢɩɚ ɤɨʁɢ
ɫɭ ʃɢɯɨɜɨ ɡɚʁɟɞɧɢɱɤɨ ɧɚɫɥɟɻɟ, ɢ ɞɚ ɫɟ ɬɚʁ ɰɢʂ ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɨɫɬɜɚɪɭʁɟ ɫɩɨɪɚɡɭɦɢɦɚ ɧɚ
ɟɤɨɧɨɦɫɤɨɦ ɢ ɞɪɭɲɬɜɟɧɨɦ ɩɥɚɧɭ;
ɇɚɫɬɨʁɟʄɢ ɞɚ ɩɨɫɬɢɝɧɭ ɨɞɪɠɢɜɢ ɪɚɡɜɨʁ ɡɚɫɧɨɜɚɧ ɧɚ ɭɪɚɜɧɨɬɟɠɟɧɨɦ ɢ
ɫɤɥɚɞɧɨɦ ɨɞɧɨɫɭ ɞɪɭɲɬɜɟɧɢɯ ɩɨɬɪɟɛɚ, ɩɪɢɜɪɟɞɧɢɯ ɞɟɥɚɬɧɨɫɬɢ ɢ ɠɢɜɨɬɧɟ ɫɪɟɞɢɧɟ;
ɂɫɬɢɱɭʄɢ ɞɚ ɩɪɟɞɟɨ ɢɦɚ ɜɚɠɧɭ ɭɥɨɝɭ ɡɚ ɨɩɲɬɢ ɢɧɬɟɪɟɫ ɭ ɨɛɥɚɫɬɢ ɤɭɥɬɭɪɟ,
ɟɤɨɥɨɝɢʁɟ, ɠɢɜɨɬɧɟ ɫɪɟɞɢɧɟ ɢ ɞɪɭɲɬɜɚ, ɢ ɞɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚ ɪɟɫɭɪɫ ɤɨʁɢ ɩɨɝɨɞɭʁɟ
ɩɪɢɜɪɟɞɧɢɦ ɞɟɥɚɬɧɨɫɬɢɦɚ, ɚ ɱɢʁɨɦ ɫɟ ɡɚɲɬɢɬɨɦ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɟɦ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɟɦ ɦɨɠɟ
ɞɨɩɪɢɧɟɬɢ ɨɬɜɚɪɚʃɭ ɧɨɜɢɯ ɪɚɞɧɢɯ ɦɟɫɬɚ;
ɋɜɟɫɧɟ ɞɚ ɩɪɟɞɟɨ ɞɨɩɪɢɧɨɫɢ ɮɨɪɦɢɪɚʃɭ ɥɨɤɚɥɧɢɯ ɤɭɥɬɭɪɚ ɢ ɞɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚ
ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɟɥɟɦɟɧɚɬɚ ɟɜɪɨɩɫɤɨɝ ɩɪɢɪɨɞɧɨɝ ɢ ɤɭɥɬɭɪɧɨɝ ɧɚɫɥɟɻɚ, ɤɨʁɢ
ɞɨɩɪɢɧɨɫɢ ɞɨɛɪɨɛɢɬɢ ɱɨɜɟɱɚɧɫɬɜɚ ɢ ʁɚɱɚʃɭ ɟɜɪɨɩɫɤɨɝ ɢɞɟɧɬɢɬɟɬɚ;
ɉɪɢɡɧɚʁɭʄɢ ɞɚ ʁɟ ɩɪɟɞɟɨ ɜɚɠɚɧ ɱɢɧɢɥɚɰ ɤɜɚɥɢɬɟɬɚ ɠɢɜɨɬɚ ʂɭɞɢ, ɦɚ ɝɞɟ ɨɧɢ
ɛɢɥɢ: ɭ ɝɪɚɞɫɤɢɦ ɫɪɟɞɢɧɚɦɚ ɢ ɧɚ ɫɟɥɭ, ɭ ɞɟɝɪɚɞɢɪɚɧɢɦ ɨɛɥɚɫɬɢɦɚ ɢɥɢ ɭ ɩɨɞɪɭɱʁɢɦɚ
ɜɢɫɨɤɨɝ ɠɢɜɨɬɨɝ ɤɜɚɥɢɬɟɬɚ, ɭ ɨɛɥɚɫɬɢɦɚ ɤɨʁɟ ɢɦɚʁɭ ɢɡɭɡɟɬɧɟ ɨɞɥɢɤɟ, ɢɥɢ ɭ
ɫɜɚɤɢɞɚɲʃɟɦ ɨɤɪɭɠɟʃɭ;
ɇɚɩɨɦɢʃɭʄɢ ɞɚ ɪɚɡɜɨʁ ɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɟ, ɲɭɦɚɪɫɬɜɚ, ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɫɤɢɯ ɢ
ɪɭɞɚɪɫɤɢɯ ɦɟɬɨɞɚ ɩɪɨɢɡɜɨɞʃɟ, ɪɚɡɜɨʁ ɩɪɨɫɬɨɪɧɨɝ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ, ɭɪɛɚɧɢɡɦɚ,
ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɚ, ɢɧɮɪɚɫɬɪɭɤɬɭɪɟ, ɬɭɪɢɡɦɚ ɢ ɪɟɤɪɟɚɰɢʁɟ, ɤɚɨ ɢ, ɧɚ ɨɩɲɬɢʁɟɦ ɧɢɜɨɭ,
ɩɪɨɦɟɧɟ ɭ ɫɜɟɬɫɤɨʁ ɩɪɢɜɪɟɞɢ, ɜɪɥɨ ɱɟɫɬɨ ɭɛɪɡɚɜɚʁɭ ɬɪɚɧɫɮɨɪɦɚɰɢʁɭ ɩɪɟɞɟɥɚ;
ɇɚɫɬɨʁɟʄɢ ɞɚ ɨɞɝɨɜɨɪɢ ɧɚ ɠɟʂɭ ʁɚɜɧɨɫɬɢ ɞɚ ɭɠɢɜɚ ɭ ɩɪɟɞɟɥɢɦɚ ɜɢɫɨɤɨɝ
ɤɜɚɥɢɬɟɬɚ ɢ ɞɚ ɢɝɪɚ ɚɤɬɢɜɧɭ ɭɥɨɝɭ ɭ ɪɚɡɜɨʁɭ ɩɪɟɞɟɥɚ;
ɋ ɭɜɟɪɟʃɟɦ ɞɚ ɩɪɟɞɟɨ ɢɦɚ ɫɭɲɬɢɧɫɤɢ ɡɧɚɱɚʁ ɡɚ ɞɨɛɪɨɛɢɬ ɩɨʁɟɞɢɧɰɚ ɢ
ɞɪɭɲɬɜɚ, ɢ ɞɚ ʃɟɝɨɜɚ ɡɚɲɬɢɬɚ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɟ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɟ ɫɜɢɦɚ ɧɚɦɟʄɭ ɨɞɪɟɻɟɧɚ
ɩɪɚɜɚ ɢ ɨɛɚɜɟɡɟ;
ɋ ɨɛɡɢɪɨɦ ɧɚ ɩɨɫɬɨʁɟʄɟ ɩɪɨɩɢɫɟ ɧɚ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɨɦ ɧɢɜɨɭ, ɧɚ ɩɨʂɭ ɡɚɲɬɢɬɟ
ɩɪɢɪɨɞɧɨɝ ɢ ɤɭɥɬɭɪɧɨɝ ɧɚɫɥɟɻɚ ɢ ɭɩɪɚɜʂɚʃɚ ʃɢɦɟ, ɪɟɝɢɨɧɚɥɧɨɝ ɢ ɩɪɨɫɬɨɪɧɨɝ
ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ, ɥɨɤɚɥɧɟ ɫɚɦɨɭɩɪɚɜɟ ɢ ɩɪɟɤɨɝɪɚɧɢɱɧɟ ɫɚɪɚɞʃɟ, ɚ ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɫ ɨɛɡɢɪɨɦ ɧɚ
Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɨ ɡɚɲɬɢɬɢ ɟɜɪɨɩɫɤɢɯ ɞɢɜʂɢɯ ɜɪɫɬɚ ɢ ɩɪɢɪɨɞɧɢɯ ɫɬɚɧɢɲɬɚ (Ȼɟɪɧ, 19.
ɫɟɩɬɟɦɛɪɚ 1979. ɝɨɞɢɧɟ), Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɨ ɡɚɲɬɢɬɢ ɚɪɯɢɬɟɤɬɨɧɫɤɨɝ ɧɚɫɥɟɻɚ ȿɜɪɨɩɟ
(Ƚɪɚɧɚɞɚ, 3. ɨɤɬɨɛɪɚ 1985), ȿɜɪɨɩɫɤɭ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɨ ɡɚɲɬɢɬɢ ɚɪɯɟɨɥɨɲɤɨɝ ɧɚɫɥɟɻɚ
(ɪɟɜɢɞɢɪɚɧɚ) (Ʌɚ ȼɚɥɟɬɚ, 16. ʁɚɧɭɚɪɚ 1992), ȿɜɪɨɩɫɤɭ ɤɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɨ ɩɪɟɤɨɝɪɚɧɢɱɧɨʁ
ɫɚɪɚɞʃɢ ɢɡɦɟɻɭ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚɥɧɢɯ ɡɚʁɟɞɧɢɰɚ ɢɥɢ ɜɥɚɫɬɢ (Ɇɚɞɪɢɞ, 21. ɦɚʁɚ 1980) ɢ
ʃɟɧɟ ɞɨɞɚɬɧɟ ɩɪɨɬɨɤɨɥɟ, ȿɜɪɨɩɫɤɭ ɩɨɜɟʂɭ ɨ ɥɨɤɚɥɧɨʁ ɫɚɦɨɭɩɪɚɜɢ (ɋɬɪɚɡɛɭɪ, 15.
ɨɤɬɨɛɪɚ 1985), Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɨ ɛɢɨɥɨɲɤɨʁ ɪɚɡɧɨɜɪɫɧɨɫɬɢ (Ɋɢɨ ɞɟ ɀɚɧɟɢɪɨ, 5. ʁɭɧɚ
1992), Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɨ ɡɚɲɬɢɬɢ ɫɜɟɬɫɤɟ ɤɭɥɬɭɪɧɟ ɢ ɩɪɢɪɨɞɧɟ ɛɚɲɬɢɧɟ (ɉɚɪɢɡ, 16.
ɧɨɜɟɦɛɪɚ 1972) ɢ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ ɨ ɞɨɫɬɭɩɧɨɫɬɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢʁɚ, ɭɱɟɲʄɭ ʁɚɜɧɨɫɬɢ ɭ
ɞɨɧɨɲɟʃɭ ɨɞɥɭɤɚ ɢ ɞɨɫɬɭɩɧɨɫɬɢ ɩɪɚɜɨɫɭɻɚ ɨ ɩɢɬɚʃɢɦɚ ɜɟɡɚɧɢɦ ɡɚ ɠɢɜɨɬɧɭ
ɫɪɟɞɢɧɭ (Ⱥɪɯɭɫ, 25. ʁɭɧɚ 1998);
ɋɦɚɬɪɚʁɭʄɢ ɞɚ ɤɜɚɥɢɬɟɬ ɢ ɪɚɡɧɨɥɢɤɨɫɬ ɟɜɪɨɩɫɤɢɯ ɩɪɟɞɟɥɚ ɱɢɧɟ ɡɚʁɟɞɧɢɱɤɨ
ɛɨɝɚɬɫɬɜɨ, ɢ ɞɚ ʁɟ ɜɚɠɧɨ ɭɫɩɨɫɬɚɜɢɬɢ ɫɚɪɚɞʃɭ ɭ ɰɢʂɭ ʃɟɝɨɜɟ ɡɚɲɬɢɬɟ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɚ ɢ
ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ;
ɀɟɥɟʄɢ ɞɚ ɞâ ɧɨɜɢ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɩɨɫɜɟʄɟɧ ɢɫɤʂɭɱɢɜɨ ɡɚɲɬɢɬɢ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɭ ɢ
ɩɥɚɧɢɪɚʃɭ ɫɜɢɯ ɩɪɟɞɟɥɚ ɭ ȿɜɪɨɩɢ,

ɋɚɝɥɚɫɧɟ ɫɭ ɭ ɫɥɟɞɟʄɟɦ:

I ɩɨɝɥɚɜʂɟ – Ɉɩɲɬɟ ɨɞɪɟɞɛɟ

ɑɥɚɧ 1 – Ⱦɟɮɢɧɢɰɢʁɟ

ɍ ɫɜɪɯɭ ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ:

ɚ. „ɉɪɟɞɟɨ” ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɨɞɪɟɻɟɧɨ ɩɨɞɪɭɱʁɟ, ɨɧɚɤɨ ɤɚɤɨ ɝɚ ʂɭɞɢ ɜɢɞɟ ɢ ɞɨɠɢɜɟ,
ɱɢʁɢ ʁɟ ɤɚɪɚɤɬɟɪ ɪɟɡɭɥɬɚɬ ɞɟɥɨɜɚʃɚ ɢ ɢɧɬɟɪɚɤɰɢʁɟ ɩɪɢɪɨɞɧɢɯ ɢ/ɢɥɢ ʂɭɞɫɤɢɯ
ɮɚɤɬɨɪɚ;
ɛ. „ɉɪɟɞɟɨɧɚ ɩɨɥɢɬɢɤɚ” ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɢɡɪɚɡ ɨɩɲɬɢɯ ɩɪɢɧɰɢɩɚ, ɫɬɪɚɬɟɝɢʁɚ ɢ
ɫɦɟɪɧɢɰɚ, ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɢɯ ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ ɧɚɞɥɟɠɧɢɯ ɨɪɝɚɧɚ ɜɥɚɫɬɢ, ɤɨʁɢ ɨɦɨɝɭʄɚɜɚʁɭ
ɩɪɟɞɭɡɢɦɚʃɟ ɨɞɪɟɻɟɧɢɯ ɦɟɪɚ ɭ ɰɢʂɭ ɡɚɲɬɢɬɟ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɚ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ ɩɪɟɞɟɥɚ;
ɜ. „ɐɢʂɧɢ ɤɜɚɥɢɬɟɬ ɩɪɟɞɟɥɚ” ɨɡɧɚɱɚɜɚ, ɡɚ ɨɞɪɟɻɟɧɢ ɩɪɟɞɟɨ, ɮɨɪɦɭɥɚɰɢʁɭ,
ɞɚɬɭ ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ ɧɚɞɥɟɠɧɢɯ ɨɪɝɚɧɚ ɜɥɚɫɬɢ, ɨ ɬɟɠʃɢ ɫɬɚɧɨɜɧɢɲɬɜɚ ɭ ɩɨɝɥɟɞɭ
ɩɪɟɞɟɨɧɢɯ ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɚ ɢɡ ʃɢɯɨɜɨɝ ɨɤɪɭɠɟʃɚ;
ɝ. „Ɂɚɲɬɢɬɚ ɩɪɟɞɟɥɚ” ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɩɨɫɬɭɩɤɟ ɨɱɭɜɚʃɚ ɢ ɨɞɪɠɚɜɚʃɚ ɡɧɚɱɚʁɧɢɯ
ɢɥɢ ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɱɧɢɯ ɨɛɟɥɟɠʁɚ ɩɪɟɞɟɥɚ, ɨɩɪɚɜɞɚɧɟ ɜɪɟɞɧɨɲʄɭ ɧɚɫɥɟɻɚ,
ɩɪɨɢɫɬɟɤɥɨɦ ɢɡ ʃɟɝɨɜɟ ɩɪɢɪɨɞɧɟ ɤɨɧɮɢɝɭɪɚɰɢʁɟ ɢ/ɢɥɢ ʂɭɞɫɤɟ ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ;
ɞ. „ɍɩɪɚɜʂɚʃɟ ɩɪɟɞɟɥɨɦ” ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɩɨɫɬɭɩɤɟ, ɤɨʁɢɦɚ ɫɟ, ɢɡ ɩɟɪɫɩɟɤɬɢɜɟ
ɨɞɪɠɢɜɨɝ ɪɚɡɜɨʁɚ, ɨɛɟɡɛɟɻɭʁɟ ɪɟɞɨɜɧɨ ɨɞɪɠɚɜɚʃɟ ɩɪɟɞɟɥɚ, ɫɚ ɰɢʂɟɦ ɭɫɦɟɪɚɜɚʃɚ ɢ
ɭɫɤɥɚɻɢɜɚʃɚ ɩɪɨɦɟɧɚ ɢɡɚɡɜɚɧɢɯ ɞɪɭɲɬɜɟɧɢɦ ɢ ɟɤɨɧɨɦɫɤɢɦ ɩɪɨɰɟɫɢɦɚ, ɤɚɨ ɢ
ɩɪɨɰɟɫɢɦɚ ɭ ɠɢɜɨɬɧɨʁ ɫɪɟɞɢɧɢ;
ɻ. „ɉɥɚɧɢɪɚʃɟ ɩɪɟɞɟɥɚ” ɨɡɧɚɱɚɜɚ ɞɭɝɨɪɨɱɧɟ ɢ ɞɚɥɟɤɨɫɟɠɧɟ ɩɨɫɬɭɩɤɟ ɫɚ
ɰɢʂɟɦ ɭɧɚɩɪɟɻɟʃɚ, ɩɨɧɨɜɧɨɝ ɭɫɩɨɫɬɚɜʂɚʃɚ ɢɥɢ ɫɬɜɚɪɚʃɚ ɩɪɟɞɟɥɚ.

ɑɥɚɧ 2 – ɉɨʂɟ ɩɪɢɦɟɧɟ

ɍɡ ɩɪɢɦɟɧɭ ɨɞɪɟɞɚɛɚ ɫɚɞɪɠɚɧɢɯ ɭ ɱɥɚɧɭ 15, ɨɜɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɫɟ ɩɪɢɦɟʃɭʁɟ

ɧɚ ɰɟɥɨɤɭɩɧɭ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɭ ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ, ɢ ɨɛɭɯɜɚɬɚ ɩɪɢɪɨɞɧɚ, ɫɟɨɫɤɚ, ɝɪɚɞɫɤɚ
ɢ ɩɪɢɝɪɚɞɫɤɚ ɩɨɞɪɭɱʁɚ. Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɨɛɭɯɜɚɬɚ ɤɨɩɧɨ, ɤɨɩɧɟɧɟ ɜɨɞɟ ɢ ɦɨɪɫɤɟ ɨɛɥɚɫɬɢ.
Ɉɞɧɨɫɢ ɫɟ ɧɚ ɩɪɟɞɟɥɟ ɤɨʁɢ ɫɟ ɦɨɝɭ ɫɦɚɬɪɚɬɢ ɢɡɭɡɟɬɧɢɦ, ɤɚɨ ɢ ɧɚ ɫɜɚɤɢɞɚɲʃɟ ɢɥɢ
ɞɟɝɪɚɞɢɪɚɧɟ ɩɪɟɞɟɥɟ.

2
 ɑɥɚɧ 3 – ɐɢʂɟɜɢ

ɐɢʂɟɜɢ ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɫɭ ɩɪɨɦɨɜɢɫɚʃɟ ɡɚɲɬɢɬɟ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɚ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ

ɩɪɟɞɟɥɚ, ɤɚɨ ɢ ɨɪɝɚɧɢɡɨɜɚʃɟ ɟɜɪɨɩɫɤɟ ɫɚɪɚɞʃɟ ɨ ɩɢɬɚʃɢɦɚ ɩɪɟɞɟɥɚ.

II ɩɨɝɥɚɜʂɟ – Ɇɟɪɟ ɧɚ ɞɪɠɚɜɧɨɦ ɧɢɜɨɭ

ɑɥɚɧ 4 – ɉɨɞɟɥɚ ɧɚɞɥɟɠɧɨɫɬɢ

ɋɜɟ ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɩɪɢɦɟʃɢɜɚʄɟ ɨɜɭ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ, ɚ ɩɨɫɟɛɧɨ ɱɥɚɧɨɜɟ 5 ɢ

6, ɩɪɟɦɚ ɫɨɩɫɬɜɟɧɨʁ ɩɨɞɟɥɢ ɧɚɞɥɟɠɧɨɫɬɢ, ɚ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ ɫɜɨʁɢɦ ɭɫɬɚɜɧɢɦ ɧɚɱɟɥɢɦɚ ɢ
ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚɥɧɨɦ ɨɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɨɦ, ɩɨɲɬɭʁɭʄɢ ɩɪɢɧɰɢɩ ɫɭɩɫɢɞɢʁɚɪɧɨɫɬɢ ɢ ɢɦɚʁɭʄɢ ɭ
ɜɢɞɭ ȿɜɪɨɩɫɤɭ ɩɨɜɟʂɭ ɨ ɥɨɤɚɥɧɨʁ ɫɚɦɨɭɩɪɚɜɢ. ɋɜɚɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ʄɟ, ɧɟ
ɤɪɲɟʄɢ ɨɞɪɟɞɛɟ ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɭɫɤɥɚɞɢɬɢ ʃɟɧɨ ɫɩɪɨɜɨɻɟʃɟ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ
ɫɨɩɫɬɜɟɧɢɦ ɩɨɥɢɬɢɤɚɦɚ.

ɑɥɚɧ 5 – Ɉɩɲɬɟ ɦɟɪɟ

ɋɜɟ ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ʄɟ:

ɚ. ɡɚɤɨɧɨɦ ɩɪɢɡɧɚɬɢ ɩɪɟɞɟɨ ɤɚɨ ɛɢɬɧɭ ɤɨɦɩɨɧɟɧɬɭ ʂɭɞɫɤɨɝ ɨɤɪɭɠɟʃɚ, ɤɚɨ
ɢɡɪɚɡ ɪɚɡɧɨɜɪɫɧɨɫɬɢ ɡɚʁɟɞɧɢɱɤɨɝ ɤɭɥɬɭɪɧɨɝ ɢ ɩɪɢɪɨɞɧɨɝ ɧɚɫɥɟɻɚ, ɢ ɬɟɦɟʂ ʃɢɯɨɜɨɝ
ɢɞɟɧɬɢɬɟɬɚ;
ɛ. ɭɫɩɨɫɬɚɜɢɬɢ ɢ ɫɩɪɨɜɨɞɢɬɢ ɩɪɟɞɟɨɧɟ ɩɨɥɢɬɢɤɟ ɤɨʁɟ ɢɦɚʁɭ ɡɚ ɰɢʂ ɡɚɲɬɢɬɭ,
ɭɩɪɚɜʂɚʃɟ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɟ ɩɪɟɞɟɥɚ, ɞɨɧɨɲɟʃɟɦ ɩɨɫɟɛɧɢɯ ɦɟɪɚ ɭɬɜɪɻɟɧɢɯ ɱɥɚɧɨɦ 6
ɜ. ɭɫɩɨɫɬɚɜɢɬɢ ɩɪɨɰɟɞɭɪɟ ɡɚ ɭɤʂɭɱɢɜɚʃɟ ɧɚʁɲɢɪɟ ʁɚɜɧɨɫɬɢ, ɥɨɤɚɥɧɢɯ ɢ
ɪɟɝɢɨɧɚɥɧɢɯ ɨɪɝɚɧɚ, ɤɚɨ ɢ ɞɪɭɝɢɯ ɫɬɪɚɧɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɟ ɡɚ ɨɞɪɟɻɢɜɚʃɟ ɢ
ɩɪɢɦɟʃɢɜɚʃɟ ɩɪɟɞɟɨɧɢɯ ɩɨɥɢɬɢɤɚ ɧɚɜɟɞɟɧɢɯ ɭ ɫɬɚɜɭ ɛ. ɨɜɨɝɚ ɱɥɚɧɚ;
ɝ. ɢɧɬɟɝɪɢɫɚɬɢ ɩɪɟɞɟɨ ɭ ɩɨɥɢɬɢɤɟ ɩɪɨɫɬɨɪɧɨɝ (ɪɟɝɢɨɧɚɥɧɨɝ) ɢ
ɭɪɛɚɧɢɫɬɢɱɤɨɝ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ, ɢ ɭ ɤɭɥɬɭɪɧɟ, ɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɧɟ, ɫɨɰɢʁɚɥɧɟ, ɟɤɨɧɨɦɫɤɟ ɢ
ɩɨɥɢɬɢɤɟ ɠɢɜɨɬɧɟ ɫɪɟɞɢɧɟ, ɤɚɨ ɢ ɭ ɫɜɟ ɨɫɬɚɥɟ ɩɨɥɢɬɢɤɟ ɤɨʁɟ ɦɨɝɭ ɞɚ ɢɦɚʁɭ
ɩɨɫɪɟɞɚɧ ɢɥɢ ɧɟɩɨɫɪɟɞɚɧ ɭɬɢɰɚʁ ɧɚ ɩɪɟɞɟɨ.

ɑɥɚɧ 6 – ɉɨɫɟɛɧɟ ɦɟɪɟ

Ⱥ. ɉɨɞɢɡɚʃɟ ɫɜɟɫɬɢ

ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ʄɟ ɪɚɞɢɬɢ ɧɚ ɩɨɞɢɡɚʃɭ ɧɢɜɨɚ ɫɜɟɫɬɢ

ɝɪɚɻɚɧɫɤɨɝ ɞɪɭɲɬɜɚ, ɩɪɢɜɚɬɧɨɝ ɫɟɤɬɨɪɚ ɢ ɧɚɞɥɟɠɧɢɯ ɨɪɝɚɧɚ ɜɥɚɫɬɢ, ɨ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢɦɚ
ɩɪɟɞɟɥɚ, ʃɢɯɨɜɨʁ ɭɥɨɡɢ ɢ ɩɪɨɦɟɧɚɦɚ ɤɨʁɟ ɫɟ ɭ ʃɢɦɚ ɞɟɲɚɜɚʁɭ.

Ȼ. Ɉɛɭɤɚ ɢ ɨɛɪɚɡɨɜɚʃɟ

ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ʄɟ ɩɨɞɫɬɢɰɚɬɢ:

ɚ. ɨɛɭɤɭ ɫɬɪɭɱʃɚɤɚ ɡɚ ɩɨɡɧɚɜɚʃɟ ɩɪɟɞɟɥɚ ɢ ɢɧɬɟɪɜɟɧɰɢʁɭ ɭ ʃɟɦɭ;

3
 ɛ. ɦɭɥɬɢɞɢɫɰɢɩɥɢɧɚɪɧɟ ɩɪɨɝɪɚɦɟ ɨɛɭɤɟ ɭ ɨɛɥɚɫɬɢ ɩɨɥɢɬɢɤɟ ɩɪɟɞɟɥɚ,
ɡɚɲɬɢɬɟ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɚ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ, ɢ ɬɨ ɡɚ ɫɬɪɭɱʃɚɤɟ ɢɡ ɩɪɢɜɚɬɧɨɝ ɢ ʁɚɜɧɨɝ ɫɟɤɬɨɪɚ,
ɢ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɚ ɭɞɪɭɠɟʃɚ;
ɜ. ɲɤɨɥɫɤɟ ɢ ɭɧɢɜɟɪɡɢɬɟɬɫɤɟ ɩɪɨɝɪɚɦɟ, ɢɡ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɢɯ ɨɛɥɚɫɬɢ, ɤɨʁɢ ɫɟ
ɛɚɜɟ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢɦɚ ɜɟɡɚɧɢɦ ɡɚ ɩɪɟɞɟɥɟ ɢ ɩɢɬɚʃɢɦɚ ɤɨʁɚ ɩɪɨɢɫɬɢɱɭ ɢɡ ʃɢɯɨɜɟ
ɡɚɲɬɢɬɟ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɚ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ.

ȼ. ɂɞɟɧɬɢɮɢɤɚɰɢʁɚ ɢ ɩɪɨɰɟɧɚ

1. ɍɡ ɚɤɬɢɜɧɨ ɭɱɟɲʄɟ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɯ ɫɬɪɚɧɚ, ɤɚɨ ɲɬɨ ʁɟ ɭɬɜɪɻɟɧɨ ɭ ɱɥɚɧɭ

5ɜ, ɢ ɭ ɩɨɝɥɟɞɭ ɭɧɚɩɪɟɻɟʃɚ ɫɚɡɧɚʃɚ ɨ ʃɢɯɨɜɢɦ ɩɪɟɞɟɥɢɦɚ, ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɫɟ
ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ʄɟ:
ɚ. i ɢɞɟɧɬɢɮɢɤɨɜɚɬɢ ɩɪɟɞɟɥɟ ɧɚ ɫɜɨʁɨʁ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ;
ii ɚɧɚɥɢɡɢɪɚɬɢ ʃɢɯɨɜɟ ɤɚɪɚɤɬɟɪɢɫɬɢɤɟ, ɤɚɨ ɢ ɩɨɤɪɟɬɚɱɤɟ ɫɧɚɝɟ ɢ
ɩɪɢɬɢɫɤɟ ɭɫɥɟɞ ɤɨʁɢɯ ɫɟ ɩɪɟɞɟɥɢ ɦɟʃɚʁɭ;
iii ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɬɢ ɩɪɨɦɟɧɟ.
ɛ. ɢɡɜɪɲɢɬɢ ɩɪɨɰɟɧɭ ɬɚɤɨ ɢɞɟɧɬɢɮɢɤɨɜɚɧɢɯ ɩɪɟɞɟɥɚ, ɜɨɞɟʄɢ ɪɚɱɭɧɚ ɨ
ɩɨɫɟɛɧɢɦ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢɦɚ ɤɨʁɟ ɢɦ ɩɪɢɞɚʁɭ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɟ ɫɬɪɚɧɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ
ɫɬɚɧɨɜɧɢɲɬɜɨ.
2. ɉɨɫɬɭɩɰɢ ɢɞɟɧɬɢɮɢɤɚɰɢʁɟ ɢ ɩɪɨɰɟɧɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɛɭɞɭ ɪɭɤɨɜɨɻɟɧɢ ɪɚɡɦɟɧɨɦ
ɢɫɤɭɫɬɚɜɚ ɢ ɦɟɬɨɞɨɥɨɝɢʁɟ, ɨɪɝɚɧɢɡɨɜɚɧɨɦ ɢɡɦɟɻɭ ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ɧɚ ɟɜɪɨɩɫɤɨɦ
ɧɢɜɨɭ, ɚ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɱɥɚɧɚ 8.

Ƚ. ɐɢʂɧɢ ɤɜɚɥɢɬɟɬ ɩɪɟɞɟɥɚ

ɋɜɟ ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ʄɟ ɭɬɜɪɞɢɬɢ ɰɢʂɧɟ ɤɜɚɥɢɬɟɬɟ

ɩɪɟɞɟɥɚ ɡɚ ɨɧɟ ɩɪɟɞɟɥɟ ɤɨʁɢ ɫɭ ɢɞɟɧɬɢɮɢɤɨɜɚɧɢ ɢ ɩɪɨɰɟʃɟɧɢ, ɧɚɤɨɧ ʁɚɜɧɟ ɪɚɫɩɪɚɜɟ,
ɫɚɝɥɚɫɧɨ ɱɥɚɧɭ 5ɜ.

Ⱦ. ɋɩɪɨɜɨɻɟʃɟ

ɍ ɰɢʂɭ ɫɩɪɨɜɨɻɟʃɚ ɩɪɟɞɟɨɧɢɯ ɩɨɥɢɬɢɤɚ, ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ

ʄɟ ɭɜɟɫɬɢ ɩɪɨɩɢɫɟ ɭ ɜɟɡɢ ɫɚ ɡɚɲɬɢɬɨɦ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɟɦ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɟɦ ɩɪɟɞɟɥɚ.

III ɩɨɝɥɚɜʂɟ – ȿɜɪɨɩɫɤɚ ɫɚɪɚɞʃɚ

ɑɥɚɧ 7 – Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɟ ɩɨɥɢɬɢɤɟ ɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢ

ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɧɚ ɫɚɪɚɞʃɭ ɢɦɚʁɭʄɢ ɭ ɜɢɞɭ ɭɥɨɝɭ ɤɨʁɭ

ɩɪɟɞɟɥɢ ɢɦɚʁɭ ɭ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢɦ ɩɨɥɢɬɢɤɚɦɚ ɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢɦɚ, ɤɚɨ ɢ ɞɚ ʄɟ
ɩɪɟɩɨɪɭɱɢɜɚɬɢ, ɬɚɦɨ ɝɞɟ ʁɟ ɬɨ ɪɟɥɟɜɚɧɬɧɨ, ɞɚ ɫɟ ɭ ʃɢɯ ɭɤʂɭɱɟ ɩɪɨɛɥɟɦɚɬɢɤɟ
ɩɪɟɞɟɥɚ.

4
 ɑɥɚɧ 8 – ɍɡɚʁɚɦɧɚ ɩɨɦɨʄ ɢ ɪɚɡɦɟɧɚ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢʁɚ

ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɫɟ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭ ɞɚ ʄɟ ɭɫɩɨɫɬɚɜɢɬɢ ɫɚɪɚɞʃɭ ɭ ɰɢʂɭ

ɩɨɜɟʄɚɜɚʃɚ ɟɮɢɤɚɫɧɨɫɬɢ ɦɟɪɚ ɩɪɟɞɭɡɟɬɢɯ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ ɨɫɬɚɥɢɦ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ ɨɜɟ
Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɚ ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɞɚ ʄɟ:
ɚ. ɭɡɚʁɚɦɧɨ ɩɪɭɠɚɬɢ ɬɟɯɧɢɱɤɭ ɢ ɧɚɭɱɧɭ ɩɨɦɨʄ ɭ ɜɟɡɢ ɫ ɩɢɬɚʃɢɦɚ ɤɨʁɚ ɫɟ
ɬɢɱɭ ɩɪɟɞɟɥɚ, ɨɛʁɟɞɢʃɚɜɚʃɟɦ ɢ ɪɚɡɦɟɧɨɦ ɢɫɤɭɫɬɚɜɚ ɢ ɪɟɡɭɥɬɚɬɚ ɢɫɬɪɚɠɢɜɚɱɤɢɯ
ɩɪɨʁɟɤɚɬɚ;
ɛ. ɩɪɨɦɨɜɢɫɚɬɢ ɪɚɡɦɟɧɭ ɫɬɪɭɱʃɚɤɚ ɡɚ ɩɪɟɞɟɥɟ, ɧɚɪɨɱɢɬɨ ɭ ɫɜɪɯɭ ɨɛɭɤɟ ɢ
ɢɧɮɨɪɦɢɫɚʃɚ;
ɜ. ɪɚɡɦɟʃɢɜɚɬɢ ɢɧɮɨɪɦɚɰɢʁɟ ɨ ɫɜɢɦ ɩɢɬɚʃɢɦɚ ɫɚɞɪɠɚɧɢɦ ɭ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɨɜɟ
Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.

ɑɥɚɧ 9 – ɉɪɟɤɨɝɪɚɧɢɱɧɢ ɩɪɟɞɟɥɢ

ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɩɨɞɫɬɢɱɭ ɩɪɟɤɨɝɪɚɧɢɱɧɭ ɫɚɪɚɞʃɭ ɧɚ ɥɨɤɚɥɧɨɦ

ɢ ɪɟɝɢɨɧɚɥɧɨɦ ɧɢɜɨɭ ɢ, ɩɪɟɦɚ ɩɨɬɪɟɛɢ, ɩɪɢɩɪɟɦɚʁɭ ɢ ɩɪɢɦɟʃɭʁɭ ɡɚʁɟɞɧɢɱɤɟ
ɩɪɨɝɪɚɦɟ ɜɟɡɚɧɟ ɡɚ ɩɪɟɞɟɥɟ.

ɑɥɚɧ 10 – ɉɪɚʄɟʃɟ ɩɪɢɦɟɧɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ

1. Ʉɨɦɢɬɟɬ ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɨɜɥɚɲʄɭʁɟ ɧɚɞɥɟɠɧɟ ɋɬɪɭɱɧɟ ɨɞɛɨɪɟ,

ɭɫɬɚɧɨɜʂɟɧɟ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ ɱɥɚɧɨɦ 17. ɋɬɚɬɭɬɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɡɚ ɩɪɚʄɟʃɟ ɩɪɢɦɟɧɟ
ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.
2. ɉɨɫɥɟ ɫɜɚɤɨɝ ɫɚɫɬɚɧɤɚ ɋɬɪɭɱɧɢɯ ɨɞɛɨɪɚ, ɝɟɧɟɪɚɥɧɢ ɫɟɤɪɟɬɚɪ ɋɚɜɟɬɚ
ȿɜɪɨɩɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɞɨɫɬɚɜɢ Ʉɨɦɢɬɟɬɭ ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ ɢɡɜɟɲɬɚʁ ɨ ɨɛɚɜʂɟɧɨɦ ɩɨɫɥɭ ɢ
ɫɩɪɨɜɨɻɟʃɭ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ.
3. ɋɬɪɭɱɧɢ ɨɞɛɨɪɢ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɩɪɟɞɥɨɠɟ Ʉɨɦɢɬɟɬɭ ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ ɤɪɢɬɟɪɢʁɭɦɟ ɢ
ɩɪɚɜɢɥɚ ɡɚ ɞɨɞɟʂɢɜɚʃɟ ɇɚɝɪɚɞɟ ɡɚ ɩɪɟɞɟɨ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ.

ɑɥɚɧ 11 – ɇɚɝɪɚɞɚ ɡɚ ɩɪɟɞɟɨ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ

1. ɇɚɝɪɚɞɚ ɡɚ ɩɪɟɞɟɨ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ʁɟɫɬɟ ɩɨɫɟɛɧɨ ɨɞɥɢɤɨɜɚʃɟ ɤɨʁɟ ɫɟ ɦɨɠɟ

ɞɨɞɟɥɢɬɢ ɥɨɤɚɥɧɢɦ ɢ ɪɟɝɢɨɧɚɥɧɢɦ ɜɥɚɫɬɢɦɚ ɢ ʃɢɯɨɜɢɦ ɝɪɭɩɚɰɢʁɚɦɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɭɜɟɥɟ,
ɤɚɨ ɞɟɨ ɩɪɟɞɟɨɧɟ ɩɨɥɢɬɢɤɟ ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɩɨɥɢɬɢɤɭ ɢɥɢ ɦɟɪɟ
ɡɚɲɬɢɬɟ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɚ ɢ/ɢɥɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ ʃɢɯɨɜɢɯ ɩɪɟɞɟɥɚ, ɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɫɟ ɩɨɤɚɡɚɥɟ
ɬɪɚʁɧɨ ɞɟɥɨɬɜɨɪɧɟ, ɬɟ ɡɚɬɨ ɦɨɝɭ ɫɥɭɠɢɬɢ ɤɚɨ ɩɪɢɦɟɪ ɞɪɭɝɢɦ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɚɥɧɢɦ
ɜɥɚɫɬɢɦɚ ɭ ȿɜɪɨɩɢ. Ɉɜɨ ɩɨɫɟɛɧɨ ɨɞɥɢɤɨɜɚʃɟ ɫɟ ɦɨɠɟ ɞɨɞɟʂɢɜɚɬɢ ɢ ɧɟɜɥɚɞɢɧɢɦ
ɨɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɚɦɚ ɤɨʁɟ ɫɭ ɞɚɥɟ ɡɧɚɱɚʁɚɧ ɞɨɩɪɢɧɨɫ ɡɚɲɬɢɬɢ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɭ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɭ
ɩɪɟɞɟɥɚ.
2. Ʉɚɧɞɢɞɚɬɭɪɚ ɡɚ ɇɚɝɪɚɞɭ ɡɚ ɩɪɟɞɟɨ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ
ɩɨɞɧɨɫɟ ɋɬɪɭɱɧɢɦ ɨɞɛɨɪɢɦɚ ɩɨɦɟɧɭɬɢɦ ɭ ɱɥɚɧɭ 10. ɉɪɟɤɨɝɪɚɧɢɱɧɟ ɥɨɤɚɥɧɟ ɢ
ɪɟɝɢɨɧɚɥɧɟ ɜɥɚɫɬɢ ɢ ɨɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɡɚɢɧɬɟɪɟɫɨɜɚɧɢɯ ɥɨɤɚɥɧɢɯ ɢ ɪɟɝɢɨɧɚɥɧɢɯ ɜɥɚɫɬɢ,
ɦɨɝɭ ɞɚ ɫɟ ɩɪɢʁɚɜɟ ɩɨɞ ɭɫɥɨɜɨɦ ɞɚ ɡɚʁɟɞɧɢɱɤɢ ɭɩɪɚɜʂɚʁɭ ɩɪɟɞɟɥɨɦ ɨ ɤɨɦɟ ʁɟ ɪɟɱ.

5
 3. ɇɚ ɩɪɟɞɥɨɝ ɋɬɪɭɱɧɢɯ ɨɞɛɨɪɚ ɩɨɦɟɧɭɬɢɯ ɭ ɱɥɚɧɭ 10. Ʉɨɦɢɬɟɬ ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ
ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɨɞɪɟɞɢ ɢ ɨɛʁɚɜɢ ɤɪɢɬɟɪɢʁɭɦɟ ɡɚ ɞɨɞɟʂɢɜɚʃɟ ɇɚɝɪɚɞɟ ɡɚ ɩɪɟɞɟɨ ɋɚɜɟɬɚ
ȿɜɪɨɩɟ, ɭɫɜɨʁɢ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɚ ɩɪɚɜɢɥɚ ɢ ɞɨɞɟɥɢ ɇɚɝɪɚɞɭ.
4. Ⱦɨɞɟʂɢɜɚʃɟ ɇɚɝɪɚɞɟ ɡɚ ɩɪɟɞɟɨ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɩɨɞɫɬɚɤɧɟ ɨɧɟ
ɤɨʁɢ ʁɟ ɞɨɛɢʁɚʁɭ ɞɚ ɨɛɟɡɛɟɞɟ ɨɞɪɠɢɜɭ ɡɚɲɬɢɬɭ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɟ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɟ ɩɪɟɞɟɨɧɢɯ
ɨɛɥɚɫɬɢ ɨ ɤɨʁɢɦɚ ʁɟ ɪɟɱ.

IV ɩɨɝɥɚɜʂɟ – Ɂɚɜɪɲɧɟ ɨɞɪɟɞɛɟ

ɑɥɚɧ 12 – Ɉɞɧɨɫ ɩɪɟɦɚ ɞɪɭɝɢɦ ɩɪɨɩɢɫɢɦɚ

Ɉɞɪɟɞɛɟ ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɧɟʄɟ ɨɝɪɚɧɢɱɢɬɢ ɞɟɥɨɜɚʃɟ ɫɬɪɨɠɢʁɢɯ ɨɞɪɟɞɛɢ ɭ

ɜɟɡɢ ɫɚ ɡɚɲɬɢɬɨɦ, ɭɩɪɚɜʂɚʃɟɦ ɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɟɦ ɩɪɟɞɟɥɚ, ɫɚɞɪɠɚɧɢɦ ɭ ɞɪɭɝɢɦ
ɩɨɫɬɨʁɟʄɢɦ ɢɥɢ ɛɭɞɭʄɢɦ ɨɛɚɜɟɡɭʁɭʄɢɦ ɧɚɰɢɨɧɚɥɧɢɦ ɢɥɢ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢɦ ɩɪɨɩɢɫɢɦɚ.

ɑɥɚɧ 13 – ɉɨɬɩɢɫɢɜɚʃɟ, ɩɨɬɜɪɻɢɜɚʃɟ ɢ ɫɬɭɩɚʃɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ

1. Ɉɜɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ʁɟ ɨɬɜɨɪɟɧɚ ɡɚ ɩɨɬɩɢɫɢɜɚʃɟ ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ ɞɪɠɚɜɚ ɱɥɚɧɢɰɚ

ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ. Ɉɧɚ ɩɨɞɥɟɠɟ ɩɨɬɜɪɻɢɜɚʃɭ, ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɭ, ɢɥɢ ɨɞɨɛɪɚɜɚʃɭ.
ɂɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ ɩɨɬɜɪɻɢɜɚʃɚ, ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ ɢɥɢ ɨɞɨɛɪɚɜɚʃɚ ɞɟɩɨɧɭʁɭ ɫɟ ɤɨɞ
Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɫɟɤɪɟɬɚɪɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ.
2. Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɩɪɜɨɝ ɞɚɧɚ ɭ ɦɟɫɟɰɭ ɩɨ ɢɫɬɟɤɭ ɪɨɤɚ ɨɞ ɬɪɢ
ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ ʁɟ ɞɟɫɟɬ ɞɪɠɚɜɚ ɱɥɚɧɢɰɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɩɪɢɯɜɚɬɢɥɨ ɨɛɚɜɟɡɟ
ɤɨʁɟ ɩɪɨɢɡɥɚɡɟ ɢɡ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɢɡ ɩɪɟɬɯɨɞɧɨɝ ɫɬɚɜɚ.
3. Ʉɚɞɚ ʁɟ ɭ ɩɢɬɚʃɭ ɛɢɥɨ ɤɨʁɚ ɞɪɠɚɜɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ɤɨʁɚ ɧɚɤɧɚɞɧɨ ɢɡɪɚɡɢ
ɫɩɪɟɦɧɨɫɬ ɞɚ ɫɟ ɨɛɚɜɟɠɟ ɧɚ ɩɨɲɬɨɜɚʃɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ
ɩɪɜɨɝ ɞɚɧɚ ɭ ɦɟɫɟɰɭ ɩɨ ɢɫɬɟɤɭ ɪɨɤɚ ɨɞ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ
ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ, ɩɨɬɪɻɢɜɚʃɚ, ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ ɢɥɢ ɨɞɨɛɪɚɜɚʃɚ.

ɑɥɚɧ 14 – ɉɪɢɫɬɭɩɚʃɟ

1. ɇɚɤɨɧ ɫɬɭɩɚʃɚ ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ, Ʉɨɦɢɬɟɬ ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ ɋɚɜɟɬɚ

ȿɜɪɨɩɟ ɦɨɠɟ ɞɚ ɩɨɡɨɜɟ ȿɜɪɨɩɫɤɭ ɡɚʁɟɞɧɢɰɭ, ɤɚɨ ɢ ɛɢɥɨ ɤɨʁɭ ɞɪɠɚɜɭ ɤɨʁɚ ɧɢʁɟ
ɱɥɚɧɢɰɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɞɚ ɩɪɢɫɬɭɩɢ ɨɜɨʁ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɢ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ ɨɞɥɭɤɟ ɜɟʄɢɧɟ
ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɟ ɱɥɚɧɨɦ 20d ɋɬɚɬɭɬɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɢ ʁɟɞɧɨɝɥɚɫɧɟ ɨɞɥɭɤɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ
ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ, ɤɨʁɢ ɫɭ ɨɜɥɚɲʄɟɧɢ ɞɚ ɭɱɟɫɬɜɭʁɭ ɭ ɪɚɞɭ Ʉɨɦɢɬɟɬɚ ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ.
2. Ʉɚɞɚ ɫɭ ɭ ɩɢɬɚʃɭ ɞɪɠɚɜɟ ɤɨʁɟ ɩɪɢɫɬɭɩɚʁɭ, ɢɥɢ ɭ ɫɥɭɱɚʁɭ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ
ȿɜɪɨɩɫɤɟ ɡɚʁɟɞɧɢɰɟ, Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɩɪɜɨɝ ɞɚɧɚ ɭ ɦɟɫɟɰɭ ɩɨ ɢɫɬɟɤɭ ɪɨɤɚ
ɨɞ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ ɚɤɬɚ ɨ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɭ ɤɨɞ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɫɟɤɪɟɬɚɪɚ
ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ.

ɑɥɚɧ 15 – Ɍɟɪɢɬɨɪɢʁɚɥɧɚ ɩɪɢɦɟɧɚ

1. ɋɜɚɤɚ ɞɪɠɚɜɚ ɢɥɢ ȿɜɪɨɩɫɤɚ ɡɚʁɟɞɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɭ ɜɪɟɦɟ ɩɨɬɩɢɫɢɜɚʃɚ

Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɤɨɞ ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɚ ɫɜɨɝ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɩɨɬɪɻɢɜɚʃɚ, ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ,

6
ɨɞɨɛɪɚɜɚʃɚ ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ ɞɚ ɧɚɜɟɞɟ ɩɨɞɪɭɱʁɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɩɨɞɪɭɱʁɚ ɧɚ ɤɨʁɢɦɚ ʄɟ ɫɟ
ɨɜɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɩɪɢɦɟʃɢɜɚɬɢ.
2. ɋɜɚɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɧɚɤɧɚɞɧɨ, ɢɡʁɚɜɨɦ ɭɩɭʄɟɧɨɦ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɦ
ɫɟɤɪɟɬɚɪɭ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɞɚ ɩɪɨɲɢɪɢ ɩɪɢɦɟɧɭ ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɧɚ ɛɢɥɨ ɤɨʁɟ ɞɪɭɝɨ
ɩɨɞɪɭɱʁɟ ɧɚɜɟɞɟɧɨ ɭ ɢɡʁɚɜɢ. ɍ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ ɬɚɤɜɨ ɩɨɞɪɭɱʁɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɚ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ
ɩɪɜɨɝ ɞɚɧɚ ɭ ɦɟɫɟɰɭ ɩɨ ɢɫɬɟɤɭ ɪɨɤɚ ɨɞ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɫɟɤɪɟɬɚɪ
ɩɪɢɦɢ ɬɚɤɜɭ ɢɡʁɚɜɭ.
3. ɋɜɚɤɚ ɢɡʁɚɜɚ ɞɚɬɚ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ ɩɪɟɬɯɨɞɧɚ ɞɜɚ ɫɬɚɜɚ ɦɨɠɟ ɫɟ, ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ
ɛɢɥɨ ɤɨʁɟ ɩɨɞɪɭɱʁɟ ɧɚɜɟɞɟɧɨ ɭ ɬɚɤɜɨʁ ɢɡʁɚɜɢ, ɩɨɜɭʄɢ ɫɥɭɠɛɟɧɢɦ ɨɛɚɜɟɲɬɟʃɟɦ
ɭɩɭʄɟɧɢɦ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɫɟɤɪɟɬɚɪɭ. ɉɨɜɥɚɱɟʃɟ ɩɨɫɬɚʁɟ ɞɟɥɨɬɜɨɪɧɨ ɩɪɜɨɝ ɞɚɧɚ ɭ
ɦɟɫɟɰɭ ɩɨ ɢɫɬɟɤɭ ɪɨɤɚ ɨɞ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɫɟɤɪɟɬɚɪ ɩɪɢɦɢ ɬɚɤɜɨ
ɨɛɚɜɟɲɬɟʃɟ.

ɑɥɚɧ 16 – Ɉɞɪɢɰɚʃɟ

1. ɋɜɚɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ɦɨɠɟ ɭ ɫɜɚɤɨ ɞɨɛɚ ɞɚ ɫɟ ɨɞɪɟɤɧɟ ɨɜɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ

ɫɥɭɠɛɟɧɢɦ ɨɛɚɜɟɲɬɟʃɟɦ ɭɩɭʄɟɧɢɦ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɦ ɫɟɤɪɟɬɚɪɭ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ.
2. Ɉɞɪɢɰɚʃɟ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɩɪɜɨɝ ɞɚɧɚ ɭ ɦɟɫɟɰɭ ɩɨ ɢɫɬɟɤɭ ɩɟɪɢɨɞɚ ɨɞ ɬɪɢ
ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɫɟɤɪɟɬɚɪ ɩɪɢɦɢ ɬɚɤɜɨ ɨɛɚɜɟɲɬɟʃɟ.

ɑɥɚɧ 17 –Ⱥɦɚɧɞɦɚɧɢ

1. ɋɜɟ ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɢɥɢ ɋɬɪɭɱɧɢ ɨɞɛɨɪɢ ɩɨɦɟɧɭɬɢ ɭ ɱɥɚɧɭ 10. ɦɨɝɭ
ɞɚ ɩɪɟɞɥɚɠɭ ɚɦɚɧɞɦɚɧɟ ɧɚ ɨɜɭ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ.
2. Ɉ ɫɜɚɤɨɦ ɩɪɟɞɥɨɝɭ ɚɦɚɧɞɦɚɧɚ ɬɪɟɛɚ ɨɛɚɜɟɫɬɢɬɢ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɫɟɤɪɟɬɚɪɚ
ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɤɨʁɢ ʄɟ ɬɨ ɫɚɨɩɲɬɢɬɢ ɞɪɠɚɜɚɦɚ ɱɥɚɧɢɰɚɦɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɨɫɬɚɥɢɦ
ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚɦɚ, ɤɚɨ ɢ ɫɜɢɦ ɟɜɪɨɩɫɤɢɦ ɞɪɠɚɜɚɦɚ ɤɨʁɟ ɧɢɫɭ ɱɥɚɧɢɰɟ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɚ
ɩɨɡɜɚɧɟ ɫɭ ɞɚ ɩɪɢɫɬɭɩɟ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɢ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɱɥɚɧɚ 14.
3. ɋɬɪɭɱɧɢ ɨɞɛɨɪɢ ɩɨɦɟɧɭɬɢ ɭ ɱɥɚɧɭ 10. ɪɚɡɦɨɬɪɢʄɟ ɫɜɟ ɩɪɟɞɥɨɠɟɧɟ
ɚɦɚɧɞɦɚɧɟ ɢ ɩɨɞɧɟɬɢ Ʉɨɦɢɬɟɬɭ ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ ɬɟɤɫɬ ɤɨʁɢ ʁɟ ɭɫɜɨʁɟɧ ɬɪɨɱɟɬɜɪɬɢɧɫɤɨɦ
ɜɟʄɢɧɨɦ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ. ɉɨ ɭɫɜɚʁɚʃɭ ɬɟɤɫɬɚ ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ Ʉɨɦɢɬɟɬɚ
ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ ɨɞɥɭɤɟ ɜɟʄɢɧɟ ɩɪɟɞɜɢɻɟɧɟ ɱɥɚɧɨɦ 20d ɋɬɚɬɭɬɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ
ɢ ʁɟɞɧɨɝɥɚɫɧɟ ɨɞɥɭɤɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɧɢɤɚ ɞɪɠɚɜɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ɤɨʁɢ ɫɭ ɨɜɥɚɲʄɟɧɢ ɞɚ
ɭɱɟɫɬɜɭʁɭ ɭ ɪɚɞɭ Ʉɨɦɢɬɟɬɚ ɦɢɧɢɫɬɚɪɚ, ɬɟɤɫɬ ʄɟ ɛɢɬɢ ɩɪɨɫɥɟɻɟɧ ɋɬɪɚɧɚɦɚ
ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚɦɚ ɧɚ ɭɫɜɚʁɚʃɟ.
4. ɋɜɚɤɢ ɚɦɚɧɞɦɚɧ ɫɬɭɩɢʄɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ, ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ ɋɬɪɚɧɟ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɟ ɤɨʁɟ ɫɭ
ʁɟ ɩɪɢɯɜɚɬɢɥɟ, ɩɪɜɨɝ ɞɚɧɚ ɭ ɦɟɫɟɰɭ ɩɨ ɢɫɬɟɤɭ ɩɟɪɢɨɞɚ ɨɞ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ ɫɭ
ɬɪɢ ɞɪɠɚɜɟ ɱɥɚɧɢɰɟ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɨɛɚɜɟɫɬɢɥɟ Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɫɟɤɪɟɬɚɪɚ ɨ ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɭ
ɢɡɦɟɧɟ. Ʉɚɞɚ ʁɟ ɭ ɩɢɬɚʃɭ ɛɢɥɨ ɤɨʁɚ ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ɤɨʁɚ ɧɚɤɧɚɞɧɨ ɩɪɢɯɜɚɬɢ
ɬɚɤɜɭ ɢɡɦɟɧɭ ɢɥɢ ɞɨɩɭɧɭ, ɢɫɬɚ ʄɟ ɫɬɭɩɢɬɢ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɩɪɜɨɝ ɞɚɧɚ ɭ ɦɟɫɟɰɭ ɩɨ ɢɫɬɟɤɭ
ɪɨɤɚ ɨɞ ɬɪɢ ɦɟɫɟɰɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɤɚɞɚ ʁɟ ɩɨɦɟɧɭɬɚ ɋɬɪɚɧɚ ɩɨɬɩɢɫɧɢɰɚ ɨɛɚɜɟɫɬɢɥɚ
Ƚɟɧɟɪɚɥɧɨɝ ɫɟɤɪɟɬɚɪɚ ɨ ɫɜɨɦ ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɭ.

7
 ɑɥɚɧ 18 – Ɉɛɚɜɟɲɬɚɜɚʃɟ

Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɫɟɤɪɟɬɚɪ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɨɛɚɜɟɲɬɚɜɚ ɞɪɠɚɜɟ ɱɥɚɧɢɰɟ

ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɫɜɟ ɞɪɠɚɜɟ ɤɨʁɟ ɫɭ ɩɪɢɫɬɭɩɢɥɟ ɨɜɨʁ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɢ ɢɥɢ ȿɜɪɨɩɫɤɭ
ɡɚʁɟɞɧɢɰɭ, ɨ:
ɚ. ɫɜɚɤɨɦ ɩɨɬɩɢɫɭ;
ɛ. ɞɟɩɨɧɨɜɚʃɭ ɫɜɚɤɨɝ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɚ ɩɨɬɜɪɻɢɜɚʃɚ, ɩɪɢɯɜɚɬɚʃɚ, ɨɞɨɛɪɚɜɚʃɚ
ɢɥɢ ɩɪɢɫɬɭɩɚʃɚ;
ɜ. ɫɜɚɤɨɦ ɞɚɬɭɦɭ ɫɬɭɩɚʃɚ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɟ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ ɱɥɚɧɨɜɢɦɚ 13, 14.
ɢ 15;
ɝ. ɫɜɚɤɨʁ ɢɡʁɚɜɢ ɞɚɬɨʁ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫ ɨɞɪɟɞɛɚɦɚ ɱɥɚɧɚ 15;
ɞ. ɫɜɚɤɨɦ ɨɞɪɢɰɚʃɭ ɭ ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ ɱɥɚɧɨɦ 16;
ɻ. ɫɜɚɤɨɦ ɩɪɟɞɥɨɝɭ ɚɦɚɧɞɦɚɧɚ, ɤɚɨ ɢ ɨ ɫɜɚɤɨɦ ɚɦɚɧɞɦɚɧɭ ɭɫɜɨʁɟɧɨɦ ɭ
ɫɤɥɚɞɭ ɫɚ ɱɥɚɧɨɦ 17. ɢ ɞɚɬɭɦɭ ɤɚɞɚ ɨɧ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ;
ɟ. ɛɢɥɨ ɤɨɦ ɞɪɭɝɨɦ ɚɤɬɭ, ɨɛɚɜɟɲɬɟʃɭ ɢɥɢ ɫɚɨɩɲɬɟʃɭ ɭ ɜɟɡɢ ɫ ɨɜɨɦ
Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɨɦ.

ɉɨɬɜɪɻɭʁɭʄɢ ɨɜɨ, ɞɨɥɟ ɩɨɬɩɢɫɚɧɢ, ɤɨʁɢ ɫɭ ɡɚ ɬɨ ɨɜɥɚɲʄɟɧɢ, ɩɨɬɩɢɫɚɥɢ ɫɭ ɨɜɭ

Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɭ.

ɍ Ɏɢɪɟɧɰɢ, 20. ɨɤɬɨɛɪɚ 2000. ɝɨɞɢɧɟ, ɧɚ ɟɧɝɥɟɫɤɨɦ ɢ ɮɪɚɧɰɭɫɤɨɦ ʁɟɡɢɤɭ, ɝɞɟ

ɫɭ ɨɛɚ ɬɟɤɫɬɚ ʁɟɞɧɚɤɨ ɜɟɪɨɞɨɫɬɨʁɧɚ, ɭ ʁɟɞɧɨɦ ɩɪɢɦɟɪɤɭ ɤɨʁɢ ʄɟ ɛɢɬɢ ɞɟɩɨɧɨɜɚɧ ɭ
ɚɪɯɢɜ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ. Ƚɟɧɟɪɚɥɧɢ ɫɟɤɪɟɬɚɪ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ ɞɨɫɬɚɜɢʄɟ ɨɜɟɪɟɧɟ ɤɨɩɢʁɟ
ɫɜɢɦ ɞɪɠɚɜɚɦɚ ɱɥɚɧɢɰɚɦɚ ɋɚɜɟɬɚ ȿɜɪɨɩɟ, ɫɜɢɦ ɞɪɠɚɜɚɦɚ, ɢɥɢ ȿɜɪɨɩɫɤɨʁ
ɡɚʁɟɞɧɢɰɢ, ɩɨɡɜɚɧɢɦ ɞɚ ɩɪɢɫɬɭɩɟ ɨɜɨʁ Ʉɨɧɜɟɧɰɢʁɢ.

8
 ZAKON
O POTVRĈIVANJU KONVENCIJE O OýUVANJU
NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĈA
ýlan 1.
Potvrÿuje se Konvencija o oþuvanju nematerijalnog kulturnog nasleÿa, koja je
usvojena u Parizu 17. oktobra 2003. godine, u originalu na arapskom, engleskom,
kineskom, ruskom, francuskom i španskom jeziku.

ýlan 2.
Tekst Konvencije o oþuvanju nematerijalnog kulturnog nasleÿa u originalu na
engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
 -2-

CONVENTION FOR THE SAFEGUARDING

OF THE INTANGIBLE CULTURAL HERITAGE

The General Conference of the United Nations Educational, Scientific and Cultural
Organization hereinafter referred to as UNESCO, meeting in Paris, from 29
September to 17 October 2003, at its 32nd session,
Referring to existing international human rights instruments, in particular to the
Universal Declaration on Human Rights of 1948, the International Covenant on
Economic, Social and Cultural Rights of 1966, and the International Covenant on
Civil and Political Rights of 1966,
Considering the importance of the intangible cultural heritage as a mainspring of
cultural diversity and a guarantee of sustainable development, as underscored in the
UNESCO Recommendation on the Safeguarding of Traditional Culture and Folklore
of 1989, in the UNESCO Universal Declaration on Cultural Diversity of 2001, and in
the Istanbul Declaration of 2002 adopted by the Third Round Table of Ministers of
Culture,
Considering the deep-seated interdependence between the intangible cultural
heritage and the tangible cultural and natural heritage,
Recognizing that the processes of globalization and social transformation, alongside
the conditions they create for renewed dialogue among communities, also give rise,
as does the phenomenon of intolerance, to grave threats of deterioration,
disappearance and destruction of the intangible cultural heritage, in particular owing
to a lack of resources for safeguarding such heritage,
Being aware of the universal will and the common concern to safeguard the
intangible cultural heritage of humanity,
Recognizing that communities, in particular indigenous communities, groups and, in
some cases, individuals, play an important role in the production, safeguarding,
maintenance and recreation of the intangible cultural heritage, thus helping to enrich
cultural diversity and human creativity,
Noting the far-reaching impact of the activities of UNESCO in establishing normative
instruments for the protection of the cultural heritage, in particular the Convention for
the Protection of the World Cultural and Natural Heritage of 1972,
Noting further that no binding multilateral instrument as yet exists for the
safeguarding of the intangible cultural heritage,
Considering that existing international agreements, recommendations and
resolutions concerning the cultural and natural heritage need to be effectively
enriched and supplemented by means of new provisions relating to the intangible
cultural heritage,
Considering the need to build greater awareness, especially among the younger
generations, of the importance of the intangible cultural heritage and of its
safeguarding,
Considering that the international community should contribute, together with the
States Parties to this Convention, to the safeguarding of such heritage in a spirit of
cooperation and mutual assistance,
Recalling UNESCO’s programmes relating to the intangible cultural heritage, in
particular the Proclamation of Masterpieces of the Oral and Intangible Heritage of
Humanity,
 -3-

Considering the invaluable role of the intangible cultural heritage as a factor in

bringing human beings closer together and ensuring exchange and understanding
among them,
Adopts this Convention on this seventeenth day of October 2003.
I. General provisions
Article 1 – Purposes of the Convention
The purposes of this Convention are:
(a) to safeguard the intangible cultural heritage;
(b) to ensure respect for the intangible cultural heritage of the communities, groups
and individuals concerned;
(c) to raise awareness at the local, national and international levels of the importance
of the intangible cultural heritage, and of ensuring mutual appreciation thereof;
(d) to provide for international cooperation and assistance.
Article 2 – Definitions
For the purposes of this Convention,
1. The “intangible cultural heritage” means the practices, representations,
expressions, knowledge, skills – as well as the instruments, objects, artefacts and
cultural spaces associated therewith – that communities, groups and, in some cases,
individuals recognize as part of their cultural heritage. This intangible cultural
heritage, transmitted from generation to generation, is constantly recreated by
communities and groups in response to their environment, their interaction with
nature and their history, and provides them with a sense of identity and continuity,
thus promoting respect for cultural diversity and human creativity. For the purposes
of this Convention, consideration will be given solely to such intangible cultural
heritage as is compatible with existing international human rights instruments, as well
as with the requirements of mutual respect among communities, groups and
individuals, and of sustainable development.
2. The “intangible cultural heritage”, as defined in paragraph 1 above, is manifested
inter alia in the following domains:
(a) oral traditions and expressions, including language as a vehicle of the intangible
cultural heritage;
(b) performing arts;
(c) social practices, rituals and festive events;
(d) knowledge and practices concerning nature and the universe;
(e) traditional craftsmanship.
3. “Safeguarding” means measures aimed at ensuring the viability of the intangible
cultural heritage, including the identification, documentation, research, preservation,
protection, promotion, enhancement, transmission, particularly through formal and
nonformal education, as well as the revitalization of the various aspects of such
heritage.
4. “States Parties” means States which are bound by this Convention and among
which this Convention is in force.
5. This Convention applies mutatis mutandis to the territories referred to in Article 33
which become Parties to this Convention in accordance with the conditions set out in
 -4-

that Article. To that extent the expression “States Parties” also refers to such
territories.
Article 3 – Relationship to other international instruments
Nothing in this Convention may be interpreted as:
(a) altering the status or diminishing the level of protection under the 1972
Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage of
World Heritage properties with which an item of the intangible cultural heritage is
directly associated; or
(b) affecting the rights and obligations of States Parties deriving from any
international instrument relating to intellectual property rights or to the use of
biological and ecological resources to which they are parties.
II. Organs of the Convention
Article 4 – General Assembly of the States Parties
1. A General Assembly of the States Parties is hereby established, hereinafter
referred to as “the General Assembly”. The General Assembly is the sovereign body
of this Convention.
2. The General Assembly shall meet in ordinary session every two years. It may
meet in extraordinary session if it so decides or at the request either of the
Intergovernmental Committee for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage
or of at least one-third of the States Parties.
3. The General Assembly shall adopt its own Rules of Procedure.
Article 5 – Intergovernmental Committee for the Safeguarding
of the Intangible Cultural Heritage
1. An Intergovernmental Committee for the Safeguarding of the Intangible Cultural
Heritage, hereinafter referred to as “the Committee”, is hereby established within
UNESCO. It shall be composed of representatives of 18 States Parties, elected by
the States Parties meeting in General Assembly, once this Convention enters into
force in accordance with Article 34.
2. The number of States Members of the Committee shall be increased to 24 once
the number of the States Parties to the Convention reaches 50.
Article 6 – Election and terms of office of States Members of the Committee
1. The election of States Members of the Committee shall obey the principles of
equitable geographical representation and rotation.
2. States Members of the Committee shall be elected for a term of four years by
States Parties to the Convention meeting in General Assembly.
3. However, the term of office of half of the States Members of the Committee
elected at the first election is limited to two years. These States shall be chosen by
lot at the first election.
4. Every two years, the General Assembly shall renew half of the States Members of
the Committee.
5. It shall also elect as many States Members of the Committee as required to fill
vacancies.
6. A State Member of the Committee may not be elected for two consecutive terms.
7. States Members of the Committee shall choose as their representatives persons
who are qualified in the various fields of the intangible cultural heritage.
 -5-

Article 7 – Functions of the Committee

Without prejudice to other prerogatives granted to it by this Convention, the functions
of the Committee shall be to:
(a) promote the objectives of the Convention, and to encourage and monitor the
implementation thereof;
(b) provide guidance on best practices and make recommendations on measures for
the safeguarding of the intangible cultural heritage;
(c) prepare and submit to the General Assembly for approval a draft plan for the use
of the resources of the Fund, in accordance with Article 25;
(d) seek means of increasing its resources, and to take the necessary measures to
this end, in accordance with Article 25;
(e) prepare and submit to the General Assembly for approval operational directives
for the implementation of this Convention;
(f) examine, in accordance with Article 29, the reports submitted by States Parties,
and to summarize them for the General Assembly;
(g) examine requests submitted by States Parties, and to decide thereon, in
accordance with objective selection criteria to be established by the Committee and
approved by the General Assembly for:
(i) inscription on the lists and proposals mentioned under Articles 16, 17 and 18;
(ii) the granting of international assistance in accordance with Article 22.
Article 8 – Working methods of the Committee
1. The Committee shall be answerable to the General Assembly. It shall report to it
on all its activities and decisions.
2. The Committee shall adopt its own Rules of Procedure by a two-thirds majority of
its Members.
3. The Committee may establish, on a temporary basis, whatever ad hoc consultative
bodies it deems necessary to carry out its task.
4. The Committee may invite to its meetings any public or private bodies, as well as
private persons, with recognized competence in the various fields of the intangible
cultural heritage, in order to consult them on specific matters.
Article 9 – Accreditation of advisory organizations
1. The Committee shall propose to the General Assembly the accreditation of
nongovernmental organizations with recognized competence in the field of the
intangible cultural heritage to act in an advisory capacity to the Committee.
2. The Committee shall also propose to the General Assembly the criteria for and
modalities of such accreditation.
Article 10 – The Secretariat
1. The Committee shall be assisted by the UNESCO Secretariat.
2. The Secretariat shall prepare the documentation of the General Assembly and of
the Committee, as well as the draft agenda of their meetings, and shall ensure the
implementation of their decisions.
 -6-

III. Safeguarding of the intangible cultural heritage at the national level

Article 11 – Role of States Parties
Each State Party shall:
(a) take the necessary measures to ensure the safeguarding of the intangible cultural
heritage present in its territory;
(b) among the safeguarding measures referred to in Article 2, paragraph 3, identify
and define the various elements of the intangible cultural heritage present in its
territory, with the participation of communities, groups and relevant nongovernmental
organizations.
Article 12 – Inventories
1. To ensure identification with a view to safeguarding, each State Party shall draw
up, in a manner geared to its own situation, one or more inventories of the intangible
cultural heritage present in its territory. These inventories shall be regularly updated.
2. When each State Party periodically submits its report to the Committee, in
accordance with Article 29, it shall provide relevant information on such inventories.
Article 13 – Other measures for safeguarding
To ensure the safeguarding, development and promotion of the intangible cultural
heritage present in its territory, each State Party shall endeavour to:
(a) adopt a general policy aimed at promoting the function of the intangible cultural
heritage in society, and at integrating the safeguarding of such heritage into planning
programmes;
(b) designate or establish one or more competent bodies for the safeguarding of the
intangible cultural heritage present in its territory;
(c) foster scientific, technical and artistic studies, as well as research methodologies,
with a view to effective safeguarding of the intangible cultural heritage, in particular
the intangible cultural heritage in danger;
(d) adopt appropriate legal, technical, administrative and financial measures aimed
at:
(i) fostering the creation or strengthening of institutions for training in the
management of the intangible cultural heritage and the transmission of such heritage
through forums and spaces intended for the performance or expression thereof;
(ii) ensuring access to the intangible cultural heritage while respecting customary
practices governing access to specific aspects of such heritage;
(iii) establishing documentation institutions for the intangible cultural heritage and
facilitating access to them.
Article 14 – Education, awareness-raising and capacity-building
Each State Party shall endeavour, by all appropriate means, to:
(a) ensure recognition of, respect for, and enhancement of the intangible cultural
heritage in society, in particular through:
(i) educational, awareness-raising and information programmes, aimed at the general
public, in particular young people;
(ii) specific educational and training programmes within the communities and groups
concerned;
 -7-

(iii) capacity-building activities for the safeguarding of the intangible cultural heritage,
in particular management and scientific research; and
(iv) non-formal means of transmitting knowledge;
(b) keep the public informed of the dangers threatening such heritage, and of the
activities carried out in pursuance of this Convention;
(c) promote education for the protection of natural spaces and places of memory
whose existence is necessary for expressing the intangible cultural heritage.
Article 15 – Participation of communities, groups and individuals
Within the framework of its safeguarding activities of the intangible cultural heritage,
each State Party shall endeavour to ensure the widest possible participation of
communities, groups and, where appropriate, individuals that create, maintain and
transmit such heritage, and to involve them actively in its management.
IV. Safeguarding of the intangible cultural heritage at the international level
Article 16 – Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity
1. In order to ensure better visibility of the intangible cultural heritage and awareness
of its significance, and to encourage dialogue which respects cultural diversity, the
Committee, upon the proposal of the States Parties concerned, shall establish, keep
up to date and publish a Representative List of the Intangible Cultural Heritage of
Humanity.
2. The Committee shall draw up and submit to the General Assembly for approval the
criteria for the establishment, updating and publication of this Representative List.
Article 17 – List of Intangible Cultural Heritage in Need of Urgent Safeguarding
1. With a view to taking appropriate safeguarding measures, the Committee shall
establish, keep up to date and publish a List of Intangible Cultural Heritage in Need
of Urgent Safeguarding, and shall inscribe such heritage on the List at the request of
the State Party concerned.
2. The Committee shall draw up and submit to the General Assembly for approval the
criteria for the establishment, updating and publication of this List.
3. In cases of extreme urgency – the objective criteria of which shall be approved by
the General Assembly upon the proposal of the Committee – the Committee may
inscribe an item of the heritage concerned on the List mentioned in paragraph 1, in
consultation with the State Party concerned.
Article 18 – Programmes, projects and activities for the safeguarding
of the intangible cultural heritage
1. On the basis of proposals submitted by States Parties, and in accordance with
criteria to be defined by the Committee and approved by the General Assembly, the
Committee shall periodically select and promote national, subregional and regional
programmes, projects and activities for the safeguarding of the heritage which it
considers best reflect the principles and objectives of this Convention, taking into
account the special needs of developing countries.
2. To this end, it shall receive, examine and approve requests for international
assistance from States Parties for the preparation of such proposals.
3. The Committee shall accompany the implementation of such projects,
programmes and activities by disseminating best practices using means to be
determined by it.
 -8-

V. International cooperation and assistance

Article 19 – Cooperation
1. For the purposes of this Convention, international cooperation includes, inter alia,
the exchange of information and experience, joint initiatives, and the establishment of
a mechanism of assistance to States Parties in their efforts to safeguard the
intangible cultural heritage.
2. Without prejudice to the provisions of their national legislation and customary law
and practices, the States Parties recognize that the safeguarding of intangible
cultural heritage is of general interest to humanity, and to that end undertake to
cooperate at the bilateral, subregional, regional and international levels.
Article 20 – Purposes of international assistance
International assistance may be granted for the following purposes:
(a) the safeguarding of the heritage inscribed on the List of Intangible Cultural
Heritage in Need of Urgent Safeguarding;
(b) the preparation of inventories in the sense of Articles 11 and 12;
(c) support for programmes, projects and activities carried out at the national,
subregional and regional levels aimed at the safeguarding of the intangible cultural
heritage;
(d) any other purpose the Committee may deem necessary.
Article 21 – Forms of international assistance
The assistance granted by the Committee to a State Party shall be governed by the
operational directives foreseen in Article 7 and by the agreement referred to in Article
24, and may take the following forms:
(a) studies concerning various aspects of safeguarding;
(b) the provision of experts and practitioners;
(c) the training of all necessary staff;
(d) the elaboration of standard-setting and other measures;
(e) the creation and operation of infrastructures;
(f) the supply of equipment and know-how;
(g) other forms of financial and technical assistance, including, where appropriate,
the granting of low-interest loans and donations.
Article 22 – Conditions governing international assistance
1. The Committee shall establish the procedure for examining requests for
international assistance, and shall specify what information shall be included in the
requests, such as the measures envisaged and the interventions required, together
with an assessment of their cost.
2. In emergencies, requests for assistance shall be examined by the Committee as a
matter of priority.
3. In order to reach a decision, the Committee shall undertake such studies and
consultations as it deems necessary.
 -9-

Article 23 – Requests for international assistance

1. Each State Party may submit to the Committee a request for international
assistance for the safeguarding of the intangible cultural heritage present in its
territory.
2. Such a request may also be jointly submitted by two or more States Parties.
3. The request shall include the information stipulated in Article 22, paragraph 1,
together with the necessary documentation.
Article 24 – Role of beneficiary States Parties
1. In conformity with the provisions of this Convention, the international assistance
granted shall be regulated by means of an agreement between the beneficiary State
Party and the Committee.
2. As a general rule, the beneficiary State Party shall, within the limits of its
resources, share the cost of the safeguarding measures for which international
assistance is provided.
3. The beneficiary State Party shall submit to the Committee a report on the use
made of the assistance provided for the safeguarding of the intangible cultural
heritage.
VI. Intangible Cultural Heritage Fund
Article 25 – Nature and resources of the Fund
1. A “Fund for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage”, hereinafter
referred to as “the Fund”, is hereby established.
2. The Fund shall consist of funds-in-trust established in accordance with the
Financial Regulations of UNESCO.
3. The resources of the Fund shall consist of:
(a) contributions made by States Parties;
(b) funds appropriated for this purpose by the General Conference of UNESCO;
(c) contributions, gifts or bequests which may be made by:
(i) other States;
(ii) organizations and programmes of the United Nations system, particularly the
United Nations Development Programme, as well as other international
organizations;
(iii) public or private bodies or individuals;
(d) any interest due on the resources of the Fund;
(e) funds raised through collections, and receipts from events organized for the
benefit of the Fund;
(f) any other resources authorized by the Fund’s regulations, to be drawn up by the
Committee.
4. The use of resources by the Committee shall be decided on the basis of guidelines
laid down by the General Assembly.
5. The Committee may accept contributions and other forms of assistance for general
and specific purposes relating to specific projects, provided that those projects have
been approved by the Committee.
 - 10 -

6. No political, economic or other conditions which are incompatible with the

objectives of this Convention may be attached to contributions made to the Fund.
Article 26 – Contributions of States Parties to the Fund
1. Without prejudice to any supplementary voluntary contribution, the States Parties
to this Convention undertake to pay into the Fund, at least every two years, a
contribution, the amount of which, in the form of a uniform percentage applicable to
all States, shall be determined by the General Assembly. This decision of the
General Assembly shall be taken by a majority of the States Parties present and
voting which have not made the declaration referred to in paragraph 2 of this Article.
In no case shall the contribution of the State Party exceed 1% of its contribution to
the regular budget of UNESCO.
2. However, each State referred to in Article 32 or in Article 33 of this Convention
may declare, at the time of the deposit of its instruments of ratification, acceptance,
approval or accession, that it shall not be bound by the provisions of paragraph 1 of
this Article.
3. A State Party to this Convention which has made the declaration referred to in
paragraph 2 of this Article shall endeavour to withdraw the said declaration by
notifying the Director-General of UNESCO. However, the withdrawal of the
declaration shall not take effect in regard to the contribution due by the State until the
date on which the subsequent session of the General Assembly opens.
4. In order to enable the Committee to plan its operations effectively, the
contributions of States Parties to this Convention which have made the declaration
referred to in paragraph 2 of this Article shall be paid on a regular basis, at least
every two years, and should be as close as possible to the contributions they would
have owed if they had been bound by the provisions of paragraph 1 of this Article.
5. Any State Party to this Convention which is in arrears with the payment of its
compulsory or voluntary contribution for the current year and the calendar year
immediately preceding it shall not be eligible as a Member of the Committee; this
provision shall not apply to the first election. The term of office of any such State
which is already a Member of the Committee shall come to an end at the time of the
elections provided for in Article 6 of this Convention.
Article 27 – Voluntary supplementary contributions to the Fund
States Parties wishing to provide voluntary contributions in addition to those foreseen
under Article 26 shall inform the Committee, as soon as possible, so as to enable it to
plan its operations accordingly.
Article 28 – International fund-raising campaigns
The States Parties shall, insofar as is possible, lend their support to international
fund-raising campaigns organized for the benefit of the Fund under the auspices of
UNESCO.
VII. Reports
Article 29 – Reports by the States Parties
The States Parties shall submit to the Committee, observing the forms and periodicity
to be defined by the Committee, reports on the legislative, regulatory and other
measures taken for the implementation of this Convention.
Article 30 – Reports by the Committee
1. On the basis of its activities and the reports by States Parties referred to in Article
29, the Committee shall submit a report to the General Assembly at each of its
sessions.
 - 11 -

2. The report shall be brought to the attention of the General Conference of

UNESCO.
VIII. Transitional clause
Article 31 – Relationship to the Proclamation of Masterpieces of the Oral and
Intangible Heritage of Humanity
1. The Committee shall incorporate in the Representative List of the Intangible
Cultural Heritage of Humanity the items proclaimed “Masterpieces of the Oral and
Intangible Heritage of Humanity” before the entry into force of this Convention.
2. The incorporation of these items in the Representative List of the Intangible
Cultural Heritage of Humanity shall in no way prejudge the criteria for future
inscriptions decided upon in accordance with Article 16, paragraph 2.
3. No further Proclamation will be made after the entry into force of this Convention.
IX. Final clauses
Article 32 – Ratification, acceptance or approval
1. This Convention shall be subject to ratification, acceptance or approval by States
Members of UNESCO in accordance with their respective constitutional procedures.
2. The instruments of ratification, acceptance or approval shall be deposited with the
Director-General of UNESCO.
Article 33 – Accession
1. This Convention shall be open to accession by all States not Members of
UNESCO that are invited by the General Conference of UNESCO to accede to it.
2. This Convention shall also be open to accession by territories which enjoy full
internal self-government recognized as such by the United Nations, but have not
attained full independence in accordance with General Assembly resolution 1514
(XV), and which have competence over the matters governed by this Convention,
including the competence to enter into treaties in respect of such matters.
3. The instrument of accession shall be deposited with the Director-General of
UNESCO.
Article 34 – Entry into force
This Convention shall enter into force three months after the date of the deposit of
the thirtieth instrument of ratification, acceptance, approval or accession, but only
with respect to those States that have deposited their respective instruments of
ratification, acceptance, approval, or accession on or before that date. It shall enter
into force with respect to any other State Party three months after the deposit of its
instrument of ratification, acceptance, approval or accession.
Article 35 – Federal or non-unitary constitutional systems
The following provisions shall apply to States Parties which have a federal or non-
unitary constitutional system:
(a) with regard to the provisions of this Convention, the implementation of which
comes under the legal jurisdiction of the federal or central legislative power, the
obligations of the federal or central government shall be the same as for those States
Parties which are not federal States;
(b) with regard to the provisions of this Convention, the implementation of which
comes under the jurisdiction of individual constituent States, countries, provinces or
cantons which are not obliged by the constitutional system of the federation to take
legislative measures, the federal government shall inform the competent authorities
 - 12 -

of such States, countries, provinces or cantons of the said provisions, with its
recommendation for their adoption.
Article 36 – Denunciation
1. Each State Party may denounce this Convention.
2. The denunciation shall be notified by an instrument in writing, deposited with the
Director-General of UNESCO.
3. The denunciation shall take effect twelve months after the receipt of the instrument
of denunciation. It shall in no way affect the financial obligations of the denouncing
State Party until the date on which the withdrawal takes effect.
Article 37 – Depositary functions
The Director-General of UNESCO, as the Depositary of this Convention, shall inform
the States Members of the Organization, the States not Members of the Organization
referred to in Article 33, as well as the United Nations, of the deposit of all the
instruments of ratification, acceptance, approval or accession provided for in Articles
32 and 33, and of the denunciations provided for in Article 36.
Article 38 – Amendments
1. A State Party may, by written communication addressed to the Director-General,
propose amendments to this Convention. The Director-General shall circulate such
communication to all States Parties. If, within six months from the date of the
circulation of the communication, not less than one half of the States Parties reply
favourably to the request, the Director-General shall present such proposal to the
next session of the General Assembly for discussion and possible adoption.
2. Amendments shall be adopted by a two-thirds majority of States Parties present
and voting.
3. Once adopted, amendments to this Convention shall be submitted for ratification,
acceptance, approval or accession to the States Parties.
4. Amendments shall enter into force, but solely with respect to the States Parties
that have ratified, accepted, approved or acceded to them, three months after the
deposit of the instruments referred to in paragraph 3 of this Article by two-thirds of
the States Parties. Thereafter, for each State Party that ratifies, accepts, approves or
accedes to an amendment, the said amendment shall enter into force three months
after the date of deposit by that State Party of its instrument of ratification,
acceptance, approval or accession.
5. The procedure set out in paragraphs 3 and 4 shall not apply to amendments to
Article 5 concerning the number of States Members of the Committee. These
amendments shall enter into force at the time they are adopted.
6. A State which becomes a Party to this Convention after the entry into force of
amendments in conformity with paragraph 4 of this Article shall, failing an expression
of different intention, be considered:
(a) as a Party to this Convention as so amended; and
(b) as a Party to the unamended Convention in relation to any State Party not bound
by the amendments.
Article 39 – Authoritative texts
This Convention has been drawn up in Arabic, Chinese, English, French, Russian
and Spanish, the six texts being equally authoritative.
 - 13 -

Article 40 – Registration
In conformity with Article 102 of the Charter of the United Nations, this Convention
shall be registered with the Secretariat of the United Nations at the request of the
Director-General of UNESCO.
 - 14 -

KONVENCIJA O OýUVANjU NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĈA

Generalna konferencija Organizacije Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i

kulturu, u daljem tekstu - Unesko, koja se sastala u Parizu od 29. septembra do 17.
oktobra, 2003. godine na svom 32. zasedanju,
Pozivajuüi se na postojeüe meÿunarodne pravne instrumente u oblasti ljudskih prava,
posebno na Univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine,
Meÿunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966, kao i
Meÿunarodni pakt o graÿanskim i politiþkim pravima iz 1966,
S obzirom na znaþaj nematerijalnog kulturnog nasleÿa kao glavnog pokretaþa
kulturne raznolikosti i garanta održivog razvoja, kao što je naglašeno u Uneskovoj
Preporuci za oþuvanje tradicionalne kulture i folklora iz 1989. godine, u Uneskovoj
Univerzalnoj deklaraciji o kulturnoj raznolikosti iz 2001. i u Deklaraciji iz Istanbula iz
2002. usvojene na treüem Okruglom stolu ministara kulture,
S obzirom na duboku meÿusobnu zavisnost nematerijalnog kulturnog nasleÿa i
materijalnog i prirodnog nasleÿa,
Uviÿajuüi da procesi globalizacije i društvenih transformacija, pored toga što stvaraju
uslove za obnavljanje dijaloga meÿu zajednicama, takoÿe, daju povoda, kao što to
þini i pojava netolerancije, do ozbiljnih opasnosti gubitka vrednosti, nestajanja i
uništenja nematerijalnog kulturnog nasleÿa, posebno usled nedostatka sredstava za
oþuvanje takvog nasleÿa,
Postajuüi svesni univerzalne volje i zajedniþke brige za oþuvanje nematerijalnog
nasleÿa þoveþanstva,
Uviÿajuüi da zajednice, posebno autohtone zajednice, grupe i u krajnjem sluþaju
pojedinci, igraju znaþajnu ulogu u proizvodnji, oþuvanju, održavanju i ponovnom
stvaranju nematerijalnog kulturnog nasleÿa, i na taj naþin pomažu obogaüenju
kulturne raznolikosti i ljudske kreativnosti,
Primeüujuüi dalekosežni uticaj aktivnosti Uneska u uspostavljanju normativnih
instrumenata u oþuvanje kulturnog nasleÿa, posebno u donošenju Konvencije o
zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleÿa, 1972. godine,
Primeüujuüi dalje, da još uvek ne postoje obavezujuüi multilateralni instrumenti za
oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa,
S obzirom na to da postojeüe meÿunarodne sporazume, preporuke i rezolucije, koji
se odnose na kulturno i prirodno nasleÿe, treba efektivno obogatiti i dopuniti novim
odredbama koje se tiþu nematerijalnog kulturnog nasleÿa,
S obzirom na potrebu da se izgradi veüa svest, posebno kod mlaÿih generacija, o
znaþaju nematerijalnog kulturnog nasleÿa i njegovog oþuvanja,
Uzimajuüi u obzir da bi meÿunarodna zajednica trebalo da doprinese, zajedno sa
državama ugovornicama ove Konvencije, oþuvanju ovakvog nasleÿa, a u duhu
saradnje i uzajamne pomoüi,
Podseüajuüi se Uneskovog programa koji se odnose na nematerijalno kulturno
nasleÿe, posebno na proglašenje „Remek-dela usmenog i nematerijalnog nasleÿa
þoveþanstva“,
S obzirom na neprocenjivu ulogu nematerijalnog kulturnog nasleÿa kao faktora
zbližavanja ljudi i obezbeÿivanja razmene i razumevanja meÿu njima,
Usvaja se ova Konvencija, na sedamnaesti dan meseca Oktobra 2003. godine.
 - 15 -

I. Opšte odredbe

ýlan 1. – Ciljevi ove Konvencije

Ciljevi ove Konvencije su:
(a) oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa;
(b) poštovanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa zajednica, grupa i
pojedinaca kojih se tiþe;
(v) podizanje svesti na lokalnom, nacionalnom i meÿunarodnom nivou, o
znaþaju nematerijalnog kulturnog nasleÿa, i njegovog uzajamnog uvažavanja;
(g) obezbeÿivanje meÿunarodne saradnje i pomoüi.

ýlan 2. – Definicije
Za potrebe ove Konvencije,
1. '''Nematerijalno kulturno nasleÿe” oznaþava prakse, prikaze, izraze,
znanja, veštine, kao i instrumente, predmete, artefakte i kulturne prostore
koji su s njima povezani – koje zajednice, grupe i, u pojedinim
sluþajevima, pojedinci, prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleÿa.
Ovakvo nematerijalno kulturno nasleÿe, koje se prenosi s generacije na
generaciju, zajednice i grupe iznova stvaraju, u zavisnosti od njihovog
okruženja, njihove interakcije sa prirodom i njihove istorije, pružajuüi im
oseüaj identiteta i kontinuiteta, i na taj naþin promovišuüi poštovanje
prema kulturnoj raznolikosti i ljudskoj kreativnosti. Za potrebe ove
Konvencije, jedino üe se uzimati u obzir ono nematerijalno kulturno
nasleÿe koje je u skladu sa važeüim meÿunarodnim pravnim
instrumentima iz oblasti ljudskih prava, kao i sa potrebom uzajamnog
poštovanja zajednica, grupa i pojedinaca, ali i održivog razvoja.
2. "Nematerijalno kulturno nasleÿe“, kako je definisano gore, u paragrafu 1,
se naroþito ispoljava u sledeüim oblastima:
(a) usmenim tradicijama i izrazima, ukljuþujuüi i jeziku kao nosiocu
nematerijalnog kulturnog nasleÿa;
(b) izvoÿaþkim umetnostima;
(v) društvenim obiþajima, ritualima i sveþanim dogaÿajima;
(g) znanjima i obiþajima koji se tiþu prirode i svemira;
(d) veštinama vezanim za tradicionalne zanate.
3. „Oþuvanje“ oznaþava mere koje nastoje da obezbede upotrebljivost
nematerijalnog kulturnog nasleÿa, ukljuþujuüi identifikaciju,
dokumentaciju, istraživanje, oþuvanje, zaštitu, promociju, vrednovanje,
prenošenje, posebno kroz formalno i neformalno obrazovanje, kao i
revitalizaciju razliþitih aspekata takvog nasleÿa.
4. „Strane potpisnice“ podrazumeva države koje su obavezane ovom
Konvencijom i meÿu kojima je Konvencija na snazi.
5. Ova Konvencija se primenjuje mutatis mutandis na teritorije iz þlana 33, a
koje su postale potpisnice ove Konvencije u skladu sa odredbama toga
þlana. U tom smislu izraz „Strane potpisnice“ se odnosi i na te teritorije.
 - 16 -

ýlan 3. – Odnos prema drugim meÿunarodnim instrumentima

U ovoj Konvenciji ništa ne sme biti protumaþeno tako da:
(a) menja status ili smanjuje nivo zaštite bilo kog dobra svetskog nasleÿa
pod zaštitom Konvencije o Zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleÿa iz 1972.
godine, a sa kojim je bilo koji element nematerijalnog kulturnog nasleÿa povezan; ili
(b) da utiþe na prava i obaveze Strana potpisnica koje proizilaze iz bilo kog
meÿunarodnog instrumenta koji se odnosi na prava intelektualne svojine ili na
korišüenje bioloških i ekoloških izvora, þije su one ugovornice.

II. Organi Konvencije

ýlan 4. – Generalna skupština država ugovornica

1. Ovim se osniva Generalna skupština država ugovornica, u daljem tekstu –
„Generalna skupština“. Generalna skupština je vrhovni organ ove Konvencije.
2. Generalna skupština redovno zaseda svake dve godine. Može zasedati
vanredno, ukoliko tako odluþi, ili na zahtev meÿuvladinog Komiteta za
oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa, ili na zahtev bar jedne treüine
država osnivaþa.
3. Generalna skupština usvaja svoj poslovnik.

ýlan 5. – Meÿuvladin komitet za oþuvanje

nematerijalnog kulturnog nasleÿa
1. Osniva se Meÿuvladin Komitet za oþuvanje nematerijalnog kulturnog
nasleÿa, u daljem tekstu – ''Komitet'', u okviru Uneska. Komitet je sastavljen
od predstavnika 18 Strana potpisnica, koje Strane potpisnice biraju na
zasedanju Generalne skupštine, u trenutku stupanja na snagu ove
Konvencije, u skladu sa þlanom 34.
2. Broj država þlanica Komiteta üe biti poveüan na 24, onda kada broj država
ugovornica dostigne 50.

ýlan 6. – Izbor i mandat Država þlanica Komiteta

1. Izbor Strana potpisnica Komiteta povinovaüe se principima nepristrasne
geografske zastupljenosti i rotacije.
2. Strane potpisnice Konvencije na zasedanju Generalne skupštine biraju
Strane potpisnice Komiteta za mandat od þetiri godine.
3. Ipak, mandat jedne polovine Strana potpisnica Komiteta, koje su izglasane
na prvom izboru, je ograniþen na dve godine. Ove države biüe odreÿene
žrebom na prvom izboru.
4. Svake dve godine, Generalna skupština vrši reizbor jedne polovine Strana
potpisnica Komiteta.
5. Takoÿe, izabraüe onoliko Strana potpisnica Komiteta, koliko je potrebno da bi
se popunila upražnjena mesta.
6. Strana potpisnica ne može biti izabrana u dva uzastopna mandata.
7. Strane potpisnice Komiteta za svoje predstavnike biraju osobe koje su
kvalifikovane u razliþitim oblastima nematerijalnog kulturnog nasleÿa.
 - 17 -

ýlan 7. –Fuknkcije Komiteta

Ne dovodeüi u pitanje ostala ovlašüenja koja su mu dodeljena ovom Konvencijom,
funkcije Komiteta su sledeüe:
(a) da promoviše ciljeve Konvencije, kao i da ohrabruje i nadgleda njihovo
sprovoÿenje;
(b) da daje savete o najboljim praksama i da daje preporuke o merama
oþuvanja nematerijalnog kulturnog nasleÿa;
(v) da pripremi i podnese Generalnoj skupštini na odobrenje, predlog plana
korišüenja sredstava Fonda, u skladu sa þlanom 25;
(g) da nastoji da pronaÿe naþine poveüanja sopstvenih sredstava, kao i da
preduzima neophodne korake u cilju ostvarenja istih, a u skladu sa þlanom 25;
(d) da pripremi i podnese Generalnoj skupštini na odobrenje operativna
uputstva za sprovoÿenje ove Konvencije;
(ÿ) da u skladu sa þlanom 29, ispita izveštaje Strana potpisnica, i saþini
rezime na uvid Generalnoj skupštini;
(e) da ispita zahteve Strana potpisnica, i odluþi, u skladu sa objektivnim
kriterijumima odabira koje je on ustanovio, a odobrila Generalna skupština o:
x upisu na liste i predloge pomenute u þlanovima 16, 17 i 18;
x dodeli meÿunarodne pomoüi u skladu sa þlanom 22.

ýlan 8. – Metode rada Komiteta

1. Komitet je odgovoran Generalnoj skupštini. Podnosi joj izveštaje o svim
svojim aktivnostima i odlukama.
2. Komitet usvaja svoj pravilnik dvotreüinskom veüinom svojih þlanova.
3. Komitet može privremeno da obrazuje bilo koja ad hoc savetodavna tela,
za koja veruje da su neophodna da bi izvršila njegov zadatak.
4. Komitet može da na svoje sastanke pozove bilo koja javna ili privatna tela,
kao i fiziþka lica sa priznatim sposobnostima u razliþitim oblastima
nematerijalnog kulturnog nasleÿa, u cilju konsultacija oko odreÿenih
pitanja.

ýlan 9. – Akreditovanje savetodavnih organizacija

1. Komitet predlaže Generalnoj skupštini akreditovanje nevladinih
organizacija sa priznatim sposobnostima u oblasti nematerijalnog
kulturnog nasleÿa, koje üe imati savetodavnu ulogu pri Komitetu.
2. Komitet predlaže, takoÿe, kriterijume, kao i procedure takvog
akreditovanja.

ýlan 10. – Sekretarijat

1. Komitetu pomaže Sekretarijat Uneska.
2. Sekretarijat priprema dokumentaciju Generalne skupštine i Komiteta, kao
i predlog dnevnog reda njihovih zasedanja, i obezbeÿuje izvršenje
njihovih odluka.
 - 18 -

III. Oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa na nacionalnom

nivou

ýlan 11. – Uloga Strana potpisnica

Svaka Strana potpisnica:
(a) preduzima neophodne mere da obezbedi oþuvanje nematerijalnog
kulturnog nasleÿa na svojoj teritoriji;
(b) meÿu merama oþuvanja iz þlana 2. stav 3, identifikuje i definiše razliþite
elemente nematerijalnog kulturnog nasleÿa prisutne na sopstvenoj teritoriji, uz
uþešüe zajednica, grupa i odgovarajuüih nevladinih organizacija.

ýlan 12. – Popis

1. Da bi osigurala identifikaciju u pogledu oþuvanja, svaka Strana potpisnica
sastavlja, u skladu sa situacijom u kojoj se nalazi, jedan ili više popisa
nematerijalnog kulturnog nasleÿa prisutnog na njenoj teritoriji. Ovi popisi
üe biti redovno ažurirani.
2. Svaka Strana potpisnica, pri periodiþnom podnošenju izveštaja u skladu
sa þlanom 29, daje i odgovarajuüe informacije o ovim popisima.

ýlan 13. – Druge mere za oþuvanje

U cilju oþuvanja, razvoja i vrednovanja nematerijalnog kulturnog nasleÿa prisutnog
na njenoj teritoriji, svaka Strana potpisnica üe preuzeti na sebe da:
(a) usvoji opštu politiku sa ciljem da vrednuje funkciju nematerijalnog
kuturnog nasleÿa u društvu, kao i da integriše oþuvanje tog nasleÿa u programe
planiranja;
(b) imenuje ili osnuje jedno ili više kompetentnih tela za oþuvanje
nematerijalnog kulturnog nasleÿa na njenoj teritoriji;
(v) ohrabri nauþna, tehniþka i umetniþka izuþavanja, kao i istraživaþke
metodologije sa osvrtom na delotvorno oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa, a
naroþito ugroženog nematerijalnog kulturnog nasleÿa;
(g) usvoji odgovarajuüe pravne, tehniþke, administrativne i finansijske mere u
cilju:
x pomaganja stvaranja ili jaþanja institucija za obuku u
upravljanju nematerijalnim kulturnim nasleÿem kao i
prenošenjem ovog nasleÿa putem foruma i mesta odreÿenih
za njegovo predstavljanje i iskazivanje;
x garantovanja pristupa nematerijalnom kulturnom nasleÿu, uz
poštovanje obiþajnih praksi koje ureÿuju pristup posebnim
aspektima tog nasleÿa;
x osnivanja institucija sa dokumentacijama o nematerijalnom
kulturnom nasleÿu, kao i olakšanje njihove dostupnosti.

ýlan 14. – Obrazovanje, podizanje svesti i izgradnja kapaciteta

Svaka Država ugovornica preuzima na sebe da svim odgovarajuüim sredstvima:
(a) obezbedi prepoznavanje, poštovanje i vrednovanje nematerijalnog
kulturnog nasleÿa u društvu, naroþito kroz:
 - 19 -

x obrazovne, informativne i programe za podizanje svesti, namenjene

javnosti, a naroþito mladim ljudima;
x obrazovne i programe obuke, u okviru zajednica i grupa o kojima je
reþ;
x aktivnosti za izgradnju kapaciteta u oblasti oþuvanja nematerijalnog
kulturnog nasleÿa, a naroþito upravljanja i nauþnih istraživanja; i
x neformalne naþine prenošenja znanja;
(b) obaveštava javnost o opasnostima koje prete nematerijalnom kulturnom
nasleÿu, kao i o aktivnostima koje se vode za primenu ove Konvencije;
(v) promoviše obrazovanje o oþuvanju prirodnih lokacija i mesta od znaþaja,
þije je postojanje neophodno za izražavanje nematerijalnog kulturnog
nasleÿa.

ýlan 15. – Uloga zajednica, grupa i pojedinaca

Svaka Strana potpisnica nastoji da, u okviru svojih aktivnosti za oþuvanje
nematerijalnog kulturnog nasleÿa, obezbedi najšire moguüe uþešüe
zajednica, grupa i, u krajnjem sluþaju, pojedinaca koji stvaraju, održavaju i
prenose takvo nasleÿe, i aktivno ih ukljuþi u upravljanje njime.

IV. Oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa na

meÿunarodnom nivou

ýlan 16. – Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleÿa

þoveþanstva
1. Da bi osigurao bolju vidljivost nematerijalnog kulturnog nasleÿa,
podigao svest o njegovom znaþaju, kao i ohrabrio dijalog uz
poštovanje kulturne raznolikosti, Komitet üe na predlog Strana
potpisnica ustanoviti, redovno ažurirati i objavljivati Reprezentativnu
listu nematerijalnog kulturnog nasleÿa þoveþanstva.
2. Komitet sastavlja i podnosi Generalnoj skupštini na odobrenje
kriterijume za ustanovljenje, ažuriranje i izdavanje ove
Reprezentativne liste.

ýlan 17. – Lista nematerijalnog kulturnog nasleÿa kojoj je neophodno hitna

zaštita
1. Da bi preduzeo odgovarajuüe mere zaštite, Komitet ustanovljava, redovno
ažurira i objavljuje Listu zaštite nematerijalnog kulturnog nasleÿa kojem je
neophodna hitna zaštita, i upisuje takvo nasleÿe na Listu, na zahtev
zainteresovane Strane potpisnice.
2. Komitet sastavlja i podnosi Generalnoj skupštini na odobrenje kriterijume za
ustanovljenje, ažuriranje i izdavanje ove Liste.
3. U sluþajevima krajnje urgentnosti – þije je objektivne kriterijume odobrila
Generalna skupština na predlog Komiteta – Komitet može da upiše jedan
element odreÿenog nasleÿa, na Listu iz stava 1, uz dogovor sa Stranom
potpisnicom.
 - 20 -

ýlan 18. – Programi, projekti i aktivnosti

za oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa
1. Na osnovu predloga koje podnose Strane potpisnice, a u skladu sa
kriterijumima koje definiše Komitet, a odobrava Generalna skupština,
Komitet üe periodiþno birati i promovisati, nacionalne, podregionalne i
regionalne programe, projekte i aktivnosti za oþuvanje nasleÿa, za koje
smatra da najbolje oslikavaju principe i ciljeve ove Konvencije, uzimajuüi
u obzir specifiþne potrebe zemalja u razvoju.
2. U ovu svrhu, Komitet prima, razmatra i odobrava zahteve za
meÿunarodnu pomoü Strana potpisnica, za pripremanje ovih predloga.
3. Komitet se pridružuje sprovoÿenju navedenih projekata, programa i
aktivnosti, tako što üe na naþin koji bude odredio, širiti najbolje prakse.
V. Meÿunarodna saradnja i pomoü

ýlan 19. – Saradnja

1. Za potrebe ove Konvencije, meÿunarodna saradnja obuhvata, naroþito
razmenu informacija i iskustava, zajedniþke inicijative, kao i uspostavljanje
mehanizama pomoüi Stranama potpisnicama, u njihovim nastojanjima da
oþuvaju nematerijalno kulturno nasleÿe.
2. Ne dovodeüi u pitanje odredbe njihovih nacionalnih zakonodavstava i
obiþajnih prava i prakse, Strane potpisnice prepoznaju da je oþuvanje
nematerijalnog kulturnog nasleÿa od opšteg interesa za þoveþanstvo, i u tu
svrhu se obavezuju da saraÿuju na bilateralnom, podregionalnom,
regionalnom i meÿunarodnom nivou.

ýlan 20. – Ciljevi meÿunarodne pomoüi

Meÿunarodna pomoü može biti odobrena za sledeüe ciljeve:
(a) oþuvanje nasleÿa upisanog na Listu nematerijalnog kulturnog nasleÿa
kome je neophodna hitna zaštita;
(b) pripremu spiskova u smislu þlanova 11. i 12;
(v) podršku programima, projektima i aktivnostima koji se sprovode na
nacionalnim, podregionalnim i regionalnim nivoima, namenjenim oþuvanju
nematerijalnog kulturnog nasleÿa;
(g) za bilo koji drugi cilj koji Komitet može smatrati neophodnim.

ýlan 21. – Oblici meÿunarodne pomoüi

Pomoü koju je Komitet odobrio Stranama potpisnicama se ureÿuje operativnim
uputstvima odreÿenim þlanom 7. i sporazumom iz þlana 24. i može imati sledeüe
oblike:
(a) prouþavanja koja se tiþu razliþitih aspekata oþuvanja;
(b) obezbeÿivanja eksperata i praktiþara;
(v) obuke svog neophodnog osoblja;
(g) izrade normativnih i drugih mera;
(d) stvaranja i korišüenja infrastrukture;
(ÿ) nabavke opreme i prenošenje veština;
 - 21 -

(e) druge oblike finansijske i tehniþke pomoüi, ukljuþujuüi, u odgovarajuüim

okolnostima, odobravanje i niskokamatne pozajmice i donacije.

ýlan 22. – Uslovi pružanja meÿunarodne pomoüi

1. Komitet ustanovljava procedure za ispitivanje zahteva za
meÿunarodnu pomoü, i precizira elemente zahteva, kao što su
predviÿene mere, potrebne intervencije, i procena njihovih troškova.
2. U hitnim sluþajevima, zahtev za pomoü, Komitet razmatra kao
prioritet.
3. Da bi doneo odluku, Komitet preduzima ona prouþavanja i
konsultacije, koje smatra neophodnim.

ýlan 23. – Zahtevi za meÿunarodnu pomoü

1. Svaka Strana potpisnica može podneti Komitetu zahtev za meÿunarodnu
pomoü, za oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa na njenoj teritoriji.
2. Takav zahtev može biti zajedniþki podnet od strane dve ili više Strane
potpisnice.
3. Zahtev mora da sadrži informacije predviÿene þlanom 22. stav 1, zajedno sa
potrebnom dokumentacijom.

ýlan 24. – Uloga Strane potpisnice i korisnica

1. U skladu s odredbama ove Konvencije, odobrena meÿunarodna pomoü
biüe regulisana sporazumom izmeÿu Strane potpisnice i Komiteta.
2. Po opštem pravilu, Strane potpisnice i korisnica, u okviru sopstvenih
moguünosti, dele troškove mera za oþuvanje, za koje je meÿunarodna
pomoü odobrena.
3. Strane potpisnice i korisnica podnose Komitetu izveštaj o korišüenju
odobrene pomoüi u korist oþuvanja nematerijalnog kulturnog nasleÿa.

VI. Fond za nematerijalno kulturno nasleÿe

ýlan 25. – Priroda i sredstva fonda

1. Ovim se osniva „Fond za oþuvanje nematerijalnog kulturnog nasleÿa“, u
daljem tekstu – „Fond“.
2. Fond je obrazovan kao poverilaþki fond u skladu sa Finanasijskom uredbom
Uneska.
3. Sredstva Fonda þine:
(a) prilozi Strana potpisnica;
(b) sredstva odreÿena za ovu namenu, od strane Generalne konferencije
Uneska.
(v) prilozi, pokloni i legati koje mogu dati:
x druge države;
x organizacije i programi u okviru sistema Ujedinjenih nacija, naroþito
Program razvoja Ujedinjenih nacija, kao i druge meÿunarodne
organizacije;
x Javna ili privatna tela ili fiziþka lica;
 - 22 -

(g) sve kamate na sredstva Fonda;

(d) sredstva dobijena prikupljanjem prihoda i finansijska dobit od
manifestacija organizovanih u korist Fonda;
(ÿ) i druga sredstva odobrena uredbom Fonda, koja üe sastaviti Komitet.
4. Upotreba sredstava od strane Komiteta biüe odluþena na osnovu smernica
iznetih od strane Generalne konferencije.
5. Komitet može da prihvati priloge i druge oblike pomoüi u opšte i specifiþne
svrhe koji se odnose na odreÿene projekte, pod uslovom da su ti projekti
odobreni od strane Komiteta.
6. Ni jedan politiþki, ekonomski ili drugi uslov koji nije kompatibilan sa ciljevima
ove Konvencije, ne sme biti povezan sa prilozima koji se daju za Fond.

ýlan 26. – Prilozi Država ugovornica u Fond

1. Ne dovodeüi u pitanje bilo koje dodatne dobrovoljne priloge Fondu,
Strane potpisnice ove Konvencije, prihvataju da, najmanje svake dve
godine, uplate u Fond prilog, koji je izraþunat po jedinstvenoj
procentnoj stopi koji važi za sve Strane potpisnice, a koji üe odrediti
Generalna skupština. Ovu odluku Generalne skupštine doneüe veüina
prisutnih Strana potpisnica koje glasaju, a koje nisu dale izjavu na koju
se odnosi stav 2. ovog þlana. Ni u kom sluþaju, prilog Strane
potpisnice ne sme premašiti 1% njenih priloga redovnom budžetu
Uneska.
2. Ipak, svaka država na koju se odnosi þlan 32. ili þlan 33. ove
Konvencije, može da izjavi u trenutku deponovanja svog instrumenta
ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, da neüe biti
obavezana odredbama stava 1. ovog þlana.
3. Strana potpisnica ove Konvencije, koja je dala izjavu na koju se
odnosi stav 2. ovog þlana, nastoji da povuþe pomenutu izjavu, putem
obaveštenja Generalnom direktoru Uneska. Ipak, povlaþenje izjave ne
ostvaruje dejstvo u pogledu priloga na koji je Država obavezana, sve
do datuma poþetka sledeüeg zasedanja Generalne skupštine.
4. Da bi se omoguüilo da Komitet svoj rad planira efektivno, prilozi
Strane potpisnice ove Konvencije, koje su dale izjavu na koju se
odnosi stav 2. ovog þlana, moraju da budu uredno uplaüivani,
najmanje svake druge godine, i moraju biti što je moguüe bliži iznosu
priloga na koji bi se obavezale, da podležu odredbama stava 1. ovog
þlana.
5. Svaka Strana potpisnica ove Konvencije, koja je u zaostatku sa
uplatama svojih obaveznih ili dobrovoljnih doprinosa za tekuüu godinu
i kalendarsku godinu koja joj je neposredno prethodila, ne može da
bude birana u Komitet; ova odredba se neüe primenjivati na prvi izbor.
Mandat takve Države koja je veü þlan Komiteta, se završava u vreme
izbora odreÿenih þlanom 6. ove Konvencije.

ýlan 27. – Dodatni dobrovoljni prilozi za Fond

Strane potpisnice koje žele da uplate dobrovoljne priloge kao dodatak na one koji su
predviÿeni þlanom 26, obaveštavaju o tome Komitet, što je pre moguüe, da bi mu
omoguüile adekvatno planiranje njegovog rada.
 - 23 -

ýlan 28. – Meÿunarodne kampanje za prikupljanje sredstava

Strane potpisnice üe, koliko je moguüe, pružiti svoju pomoü meÿunarodnim
kampanjama pod pokroviteljstvom Uneska, za prikupljanje sredstava u korist Fonda.

VII. Izveštaji

ýlan 29. – Izveštaji Strane potpisnice

Strane potpisnice üe u skladu sa formom i dinamikom koju propisuje Komitet,
podnositi izveštaje istom, o zakonima, uredbama i drugim merama preduzetim u cilju
sprovoÿenja ove Konvencije.

ýlan 30. – Izveštaji Komiteta

1. Komitet podnosi, na osnovu svojih aktivnosti i izveštaja Strana potpisnica, na
koje se odnosi þlan 29, izveštaj Generalnoj skupštini, na svakom njenom
zasedanju.
2. Izveštaj üe biti podnet na uvid i Generalnoj Konferenciji Uneska.

VIII. Prelazne klauzule

ýlan 31. – Odnos prema proglašenju “Remek-dela usmenog i nematerijalnog

nasleÿa þoveþanstva“
1. Pre stupanja na snagu ove Konvencije, Komitet ubraja u reprezentativnu
listu nematerijalnog kulturnog nasleÿa þoveþanstva elemente proglašene
„Remek-delima usmenog i nematerijalnog nasleÿa þoveþanstva“.
2. Ubrajanje ovih elemenata na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog
nasleÿa þoveþanstva, ni na koji naþin ne dovodi u pitanje kriterijume
ustanovljene u skladu sa þlanom 16. stav 2. za buduüe upise.
3. Nakon stupanja na snagu ove Konvencije neüe biti daljih Proglašenja.

IX. Završne odredbe

ýlan 32. – Ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje

1. Ova Konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju Država þlanica
Uneska, u skladu sa njihovim ustavnim procedurama.
2. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja se deponuju kod Generalnog
direktora Uneska.

ýlan 33. – Pristupanje

1. Ova Konvencija je otvorena za pristupanje svim Državama koje nisu þlanice
Uneska, a koje je Generalna skupština pozvala da joj pristupe.
2. Ova Konvencija je, takoÿe, otvorena za pristupanje teritorija, koje uživaju
punu unutrašnju samoupravu, prepoznatu kao takvu od strane Ujedinjenih
nacija, ali koje još nisu stekle punu nezavisnost u skladu sa Rezolucijom
1514 (XV) Generalne skupštine, a koje su nadležne u oblastima kojima se
bavi ova Konvencija, ukljuþujuüi i priznatu nadležnost sklapanja sporazuma
koji se tiþu tih pitanja.
3. Instrument pristupanja je deponovan kod Generalnog direktora Uneska.
 - 24 -

ýlan 34. – Stupanje na snagu

Ova Konvencija stupa na snagu tri meseca nakon datuma polaganja tridesetog
instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, ali samo u pogledu onih
država koje su položile svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili
pristupanja toga datuma ili pre njega. Takoÿe, stupa na snagu za svaku drugu
Državu ugovornicu tri meseca nakon polaganja njenih instrumenata ratifikacije,
prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.

ýlan 35. – Federalni ustavni sistemi i ustavni sistemi koji nisu unitarni
Sledeüe odredbe se odnose na Strane potpisnice koje imaju federalni ili ne-unitarni
ustavni sistem:
(a) što se tiþe odredbi ove Konvencije, þija primena spada u nadležnost
federalne ili centralne vlasti, obaveze federalne ili centralne vlasti, biüe iste kao i kod
onih Strana potpisnica koje nisu federalne države;
(b) što se tiþe odredbi ove Konvencije, þija primena spada pod nadležnost
svake države, zemlje, pokrajine ili kantona koje nisu obavezane ustavnim sistemom
federacije, da preduzmu zakonodavne mere, federalna vlada üe obavestiti nadležne
vlasti takvih država, zemalja, pokrajina ili kantona, o pomenutim odredbama i dati
preporuke za njihovo usvajanje.

ýlan 36. – Otkazivanje

1. Svaka Strana potpisnica može otkazati ovu Konvenciju.
2. Otkazivanje se obaveštava instrumentom u pisanoj formi, deponovanog kod
Generalnog direktora Uneska.
3. Otkazivanje ostvaruje dejstvo dvanaest meseci nakon primanja instrumenta
otkazivanja. Ni na koji naþin otkazivanje ne menja finansijske obaveze Države
u pitanju, sve do datuma kada povlaþenje ostvari dejstvo.

ýlan 37. – Funkcija deponenta

Generalni direktor Uneska, kao Deponent ove Konvencije, obaveštava Države
þlanice Organizacije, države koje nisu þlanice Organizacije a na koje se odnosi þlan
33, kao i Organizaciju Ujedinjenih Nacija, o svim položenim instrumentima ratifikacije,
prihvatanja, odobrenja ili pristupanja pomenutim u þlanovima 32. i 33, kao i
otkazivanjima iz þlana 36.

ýlan 38. – Amandmani

1. Strana potpisnica može putem pismene komunikacije, Generalnom direktoru,
da predloži amandmane na ovu Konvenciju. Generalni direktor takav dopis
prosleÿuje svim Stranama potpisnicama. Ukoliko u roku od šest meseci, od
datuma prosleÿivanja dopisa, ne manje od jedne polovine Strana potpisnica
odgovori u korist tog zahteva, Generalni direktor iznosi taj predlog na
raspravu i moguüe usvajanje, na sledeüem zasedanju Generalne skupštine.
2. Amandmani üe biti usvojeni dvotreüinskom veüinom Strana potpisnica koje su
prisutne i glasaju.
3. Kada se usvoje, amandmani üe biti podneti na ratifikaciju, prihvatanje,
odobrenje ili pristupanje Strana potpisnica.
4. Za one Strane potpisnice koje su ratifikovale, prihvatile, odobrile i pristupile,
amandmani stupaju na snagu tri meseca nakon polaganja instrumenata na
koje se odnosi stav 3. ovog þlana od strane dve treüine Strana potpisnica.
 - 25 -

Ubuduüe, za svaku Stranu potpisnicu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi
amandmanu, on stupa na snagu tri meseca nakon polaganja instrumenata
ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja od strane te države.
5. Procedura ustanovljena paragrafima 3. i 4. neüe se odnositi na amandmane
na þlan 5. koji se tiþe broja Država þlanica Komiteta. Ovi amandmani stupaju
na snagu u trenutku njihovog usvajanja.
6. Država koja postane potpisnica ove Konvencije, nakon stupanja na snagu
amandmana u skladu sa paragrafom 4. ovog þlana, ako se drugaþije ne izrazi
smatra se:
(a) potpisnicom ove Konvencije, tako izmenjene i dopunjene; i
(b) potpisnicom Konvencije bez amandmana u odnosu na bilo koju Stranu
potpisnicu koja nije obavezana amandmanima.

ýlan 39. – Ovlašüeni tekstovi

Ova Konvencija sastavljena je na arapskom, kineskom, engleskom,
francuskom, ruskom i španskom jeziku, prilikom þega je šest tekstova
jednako autentiþno.

ýlan 40. – Registracija

U skladu sa þlanom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova Konvencija üe biti
registrovana u Sekretarijatu Organizacije Ujedinjenih nacija, na zahtev
Generalnog direktora Uneska.
 - 26 -

ýlan 3.
O izvršenju ove konvencije staraüe se ministarstvo nadležno za poslove kulture i
druga ministarstva u vezi sa þijim delokrugom su pitanja obuhvaüena ovom
konvencijom.

ýlan 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom
glasniku Republike Srbije – Meÿunarodni ugovori”.
 ОКВИРНА КОНВЕНЦИЈА САВЕТА ЕВРОПЕ О ВРЕДНОСТИ
КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ЗА ДРУШТВО

Преамбула

Државе чланице Савета Европе, потписнице ове конвенције,

Сматрајући да је једно од начела Савета Европе да постигне веће

јединство међу својим чланицама, са циљем да чувају и унапређују идеале и
принципе засноване на поштовању људских права, демократији и владавини
права, који чине њихово заједничко наслеђе;

Препознајући потребу да се људи и људске вредности нађу у средишту

проширеног и трансверзалног концепта културног наслеђа;

Наглашавајући вредност и потенцијал културног наслеђа, промишљено

употребљеног, као ресурс одрживог развоја и квалитета живота у друштву које
се непрекидно развија;

Свесне права сваког појединца да се, поштујући права и слободе других,

ангажује у погледу културног наслеђа према сопственом избору, као вид права
да се слободно укључи у културни живот утврђеног Универзалном декларацијом
о људским правима Уједињених нација (1948) и загарантованог Међународним
споразумом о економским, друштвеним и културним правима (1966);

Свесне потребе да се сваки појединац укључи у стални процес

дефинисања и управљања културним наслеђем;

Свесне исправности принципа политике културног наслеђа и

иницијатива у образовању које сматрају да је сво културно наслеђе једнако,
унапређујући тако дијалог међу културама и религијама;

Позивајући се на различите инструменте Савета Европе, нарочито на

Европску културну конвенцију (1954), Конвенцију о заштити архитектонског
наслеђа Европе (1985), Европску конвенцију о заштити археолошког наслеђа
(1992, ревидирана) и Европску конвенцију о пределу (2000);

Уверени у важност стварања паневропског оквира за сарадњу у

динамичном процесу стварне примене ових принципа;

Сагласиле су се о следећем:
 ЦИЉЕВИ, ДЕФИНИЦИЈЕ И ПРИНЦИПИ
ОДЕЉАК 1.

Циљеви Конвенције
Члан 1.

Стране потписнице ове конвенције сагласне су да:

а. признају да је право на културно наслеђе неодвојиво од права на

учешће у културном животу, као што је утврђено у Универзалној декларацији о
људским правима;

б. признају појединачну и колективну одговорност према културном

наслеђу;

в. нагласе да је крајњи циљ очување културног наслеђа и његова одржива

намена за људски развој и квалитет живота;

г. предузму неопходне кораке за примену одредаба ове конвенције у

погледу:

- улоге културног наслеђа у изградњи мирољубивог и демократског

друштва, као и процеса одрживог развоја и унапређења културне разноликости;

- веће синергије надлежности између свих заинтересованих јавних,

институционалних и приватних актера.

Дефиниције
Члан 2.

За сврхе ове конвенције,

а. културно наслеђе је скуп ресурса наслеђених из прошлости, које људи

идентификују, независно од власништва над њима, као одраз и израз
непрекидно еволуирајућих вредности, уверења, знања и традиција. Оно
обухвата све видове животне средине настале интеракцијом човека и простора
током времена;

б. заједница повезана наслеђем састоји се од појединаца који вреднују

одређене аспекте културног наслеђа које желе да, у оквиру јавног деловања,
одрже и пренесу на будуће генерације.
 Заједничко наслеђе Европе
Члан 3.

Стране потписнице се слажу да ће унапређивати заједничко наслеђе

Европе које се састоји од:

а. свих облика културног наслеђа у Европи који чине заједнички извор

памћења, разумевања, идентитета, кохезије, стваралаштва;

б. идеале, принципе и вредности, проистекле из искустава стечених кроз

напредак и сукобе из прошлости, који негују развој мирољубивог и стабилног
друштва, заснованог на поштовању људских права, демократије и владавини
права.

Права и обавезе које се односе на културно наслеђе

Члан 4.

Стране потписнице признају да:

а. сви, појединачно или колективно, имају право да уживају добробит

културног наслеђа и доприносе његовом богаћењу;

б. сви, појединачно или колективно, имају обавезу да поштују културно

наслеђе других на исти начин као и сoпствено наслеђе, а самим тим и заједничко
наслеђе Европе;

в. остваривање права на културно наслеђе може да подлеже само оним

ограничењима која су нужна у демократском друштву ради заштите јавног
интереса, права и слобода других.

Закони и политике који се односе на културно наслеђе

Члан 5.

Стране потписнице се обавезују да ће:

а. признати јавни интерес везан за елементе културног наслеђа сразмерно

њиховом значају за друштво;

б. унапређивати вредност културног наслеђа њеном идентификацијом,

проучавањем, тумачењем, заштитом, очувањем и представљањем;
 в. обезбедити, у специфичном контексту сваке стране потписнице,
постојање законских одредаба које се односе на процедуре остваривања права на
културно наслеђе, како је дефинисано у члану 4;

г. неговати привредну и друштвену климу која подстиче учешће у

активностима везаним за културно наслеђе;

д. унапређивати заштиту културног наслеђа као централног фактора у

међусобно повезаним циљевима одрживог развоја, културне разноликости и
савременог стваралаштва који се међусобно надопуњују;

ђ. препознати вредност културног наслеђа које се налази на територији

под њиховом надлежношћу, без обзира на његово порекло;

е. формулисати интегрисане стратегије ради олакшања примене одредаба

ове конвенције.

Дејства Конвенције
Члан 6.

Ниједна одредба ове конвенције неће бити протумачена тако да:

а. ограничи или буде у супротности са људским правима и основним

слободама заштићеним међународним инструментима, нарочито Универзалном
декларацијом о људским правима и Европском конвенцијом о заштити људских
права и основних слобода;

б. утиче на повољније одредбе које се односе на културно наслеђе и

окружење, а који су обухваћени другим националним или међународним
правним инструментима;

г. ствара извршна права.

ДОПРИНОС КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ДРУШТВУ И РАЗВОЈУ

ЧОВЕЧАНСТВА
ОДЕЉАК 2.

Културно наслеђе и дијалог

Члан 7.

Стране потписнице се обавезују да ће, преко надлежних јавних власти и

других надлежних органа:
 а. подстицати размишљања о етици и методама представљања културног
наслеђа, као и поштовање разноликости тумачења;

б. установити поступке измирења који ће се правично бавити

ситуацијама у којима различите заједнице придају противречне вредности истом
културном наслеђу;

в. развијати свест о културном наслеђу као средству које олакшава

мирољубиву коегзистенцију, подстичући међусобно разумевање и, као резултат
тога, решавање и спречавање сукоба;

г. интегрисати ове приступе у све видове доживотног учења и обуке.

Окружење, наслеђе и квалитет живота

Члан 8.

Стране потписнице се обавезују да ће искористити све видове наслеђа

културног окружења да:

а. обогате процесе просторног, културног, економског, политичког и

друштвеног развоја, прибегавајући, када је потребно, проценама о утицају на
културу и усвајајући стратегије за ублажавање штете;

б. промовишу интегрисани приступ политикама везаним за културну,

биолошку, геолошку и предеону разноликост како би се постигла равнотежа
између ових елемената;

в. појачају друштвену кохезију неговањем осећаја заједничке

одговорности према местима у којима људи живе;

г. промовишу квалитет као циљ приликом вршења савремених

интервенција на средину, не угрожавајући, при томe, њене постојеће културне
вредности.

Одрживо коришћење културног наслеђа

Члан 9.

Ради одржања културног наслеђа, Cтране потписнице се обавезују да ће:

а. поштовати целовитост културног наслеђа тако што ће осигурати да

одлуке о изменама буду утемељене на разумевању њима својствених културних
вредности;
 б. дефинисати и промовисaти принципе одрживог менаџмента и
подстицати очување;

в. осигурати да сви општи технички стандарди узимају у обзир

специфичне захтеве очувања наслеђа;

г. промовисати употребу материјала, техника и вештина проистеклих из

традиције и испитати њихов потенцијал за савремене примене;

д. промовисати висококвалитетан рад кроз систем стручних

квалификација и издавања дозвола појединцима, предузећима и институцијама.

Културно наслеђе и привредна активност

Члан 10.

У намери да се у потпуности искористи потенцијал културног наслеђа

као фактора одрживог привредног развоја, стране потписнице се обавезују да ће:

а. подизати свест и користити привредни потенцијал културног наслеђа;

б. узети у обзир специфичан карактер и интересе културног наслеђа

приликом креирања економских политика; и

в. осигурати да ове политике, без икаквих уступака, поштују целовитост

културног наслеђа и његове наслеђене вредности.

ЗАЈЕДНИЧКА ОДГОВОРНОСТ ЗА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ЈАВНО

УЧЕШЋЕ
ОДЕЉАК 3.

Организација јавне одговорности за културно наслеђе

Члан 11.

У менаџменту културног наслеђа, стране потписнице се обавезују да ће:

а. развијати интегрисан и на доброј обавештености заснован приступ

надлежних јавних власти у свим секторима и на свим нивоима;

б. установити и развити законске, финансијске и стручне оквире

потребне за усаглашено деловање надлежних јавних власти, стручњака,
власника, инвеститора, предузећа, невладиних организација и цивилног
друштва;

в. развијати иновативне начине за сарадњу јавних власти са другим

актерима;
 г. поштовати и охрабривати добровољне иницијативе које допуњују
дужности јавних власти;

д. охрабривати невладине организације заинтересоване за заштиту

културног наслеђа да делују у јавном интересу.

Доступност културног наслеђа и демократско учешће

Члан 12.

Стране потписнице се обавезују да ће:

а. подстицати свакога да учествује у

- процесу идентификације, проучавања, тумачења, заштите, очувања и

представљања културног наслеђа;

- размишљању и дебати у јавности о могућностима и изазовима које

културно наслеђе представља;

б. узети у обзир вредност коју свака заједница повезана наслеђем придаје

културном наслеђу са којим се поистовећује;

в. препознати улогу волонтерских организација, како као партнера у овим

активностима, тако и као конструктивних критичара политика које се односе на
културно наслеђе;

г. предузети кораке да побољшају доступност наслеђа, нарочито младима

и онима који су друштвено угрожени, у циљу подизања свести о његовој
вредности, потреби да се оно одржава и очува, али и добробити која из њега
може проистећи.

Културно наслеђе и знање

Члан 13.

Стране потписнице се обавезују да ће :

а. олакшати укључивање елемената културног наслеђа у наставне

програме на свим нивоима образовања, не нужно као засебан наставни предмет,
већ као плодан извор проучавања у оквиру других предмета;

б. учврстити везу између општег образовања о наслеђу и стручног

оспособљавања;
 в. подстицати интердисциплинарно истраживање културног наслеђа
заједница повезаних наслеђем, окружења и њихове међусобне повезаности;

г. подстицати трајну професионалну обуку и размену знања и вештина,

како у оквиру образовног система, тако и изван њега.

Културно наслеђе и информацијско друштво

Члан 14.

Стране потписнице се обавезују да ће развијати употребу дигиталних

технологија ради побољшања приступа културном наслеђу и предности које из
њих проистичу:

а. охрабрујући иницијативе које поспешују квалитет садржаја и настоје

да осигурају разноликост језика и култура у информацијском друштву;

б. подржавајући међународне компатибилне стандарде који се тичу

изучавања, очувања, вредновања и безбедности културног наслеђа, а борећи се
против недопуштене трговине културним добрима;

в. настојећи да уклоне препреке у приступу информацијама о културном

наслеђу, нарочито у образовне сврхе, истовремено штитећи права интелектуалне
својине;

г. препознајући да стварање дигиталних садржаја везаних за наслеђе не

треба да штети очувању постојећег наслеђа.

ПРАЋЕЊЕ СПРОВОЂЕЊА И САРАДЊА

ОДЕЉАК 4.

Обавезе страна потписница

Члан 15.

Стране потписнице се обавезују да ће:

а. установити, преко Савета Европе, функцију праћења спровођења,

која би обухватала законе, политике и праксе који се односе на културно
наслеђе, у складу са принципима утврђеним овом конвенцијом;

б. одржавати, развијати и достављати податке заједничком

информационом систему, доступном јавности, који олакшава процену примене
обавеза сваке стране потписнице које проистичу из ове конвенције.
 Механизам праћења спровођења
Члан 16.

а. Комитет министара ће, у складу са чланом 17. Статута Савета Европе,

образовати одговарајући комитет или именовати већ постојећи Комитет да прати
примену Конвенције, који ће бити овлашћен да донесе правила о свом раду;

б. Именовани Комитет ће:

- донети, уколико је потребно, Правилник о раду;

- управљати заједничким информационим системом, поменутим у члану

15, остварујући увид у начине на које се испуњава свака обавеза ове конвенције;

- на захтев једне или више страна потписница, давати мишљење о сваком

питању које се односи на тумачење Конвенције, узимајући у обзир све правне
инструменте Савета Европе;

- на иницијативу једне или више страна потписница, вршити процену

било којег аспекта њиховог спровођења Конвенције;

- подстицати међусекторску примену ове конвенције сарадњом са другим

комитетима и учешћем у другим иницијативама Савета Европе;

- извештавати Комитет министара о својим активностима.

Комитет у свој рад може укључити стручњаке и посматраче.

Сарадња у предстојећим активностима

Члан 17.

Стране потписнице се обавезују да ће сарађивати међусобно и преко

Савета Европе у остваривању циљева и принципа ове конвенције, а нарочито у
унапређивању свести о значају културног наслеђа Европе, и то:

а. утврђивањем стратегија сарадње како би се одговорило на приоритете

утврђене процесом праћења спровођења;

б. подстицањем мултилатералних и прекограничних активности и

развијањем мрежа за регионалну сарадњу у циљу спровођења ових стратегија;

в. разменом, развијањем, кодификовањем и обезбеђивањем ширења

добрих пракси;

г. информисањем јавности о циљевима и спровођењу ове конвенције.

Све стране потписнице могу, на основу споразума, направити

финансијске споразуме ради олакшања међународне сарадње.
 ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
ОДЕЉАК 5.

Потписивање и ступање на снагу

Члан 18.

а. Ова конвенција је отворена за потписивање државама чланицама

Савета Европе.

б. Она подлеже потврђивању, прихватању или одобрењу. Инструменти

потврђивања, прихватања или одобрења се депонују код генералног секретара
Савета Европе.

в. Ова конвенција ће ступити на снагу првог дана месеца који следи по

истеку периода од три месеца од датума када десет држава чланица Савета
Европе изрази свој пристанак да буде обавезано Конвенцијом у складу са
одредбама претходног става.

г. За сваку страну чланицу која накнадно изрази свој пристанак да њоме

буде обавезана, ова конвенција ће ступити на снагу првог дана месеца који следи
по истеку периода од три месеца од датума депоновања инструмента о
потврђивању, прихватању или одобрењу.

Приступање Конвенцији
Члан 19.

а. Након ступања на снагу ове конвенције, Комитет министара Савета

Европе може позвати било коју земљу која није чланица Савета Европе, као и
Европску унију, да приступи Конвенцији, већинском одлуком, како је
предвиђено у члану 20.д. Статута Савета Европе и једногласним гласањем
представника држава уговорница које имају право на члана у Комитету.

б. У односу на сваку државу која приступа Конвенцији, или Европску

унију у случају њеног приступања, ова конвенција ће ступити на снагу првог
дана месеца који следи по истеку периода од три месеца од датума депоновања
инструмента о приступању код генералног секретара Савета Европе.

Територијална примена
Члан 20.

а. Свака држава може, у време потписивања или приликом депоновања

свог инструмента потврђивања, прихватања, одобрења или приступања,
одредити територију или територије на којима ће се ова конвенција
примењивати.
 б. Свака држава може, накнадно у било које време, изјавом упућеном
генералном секретару Савета Европе, проширити примену ове конвенције на
било коју другу територију назначену у изјави. У погледу такве територије,
Конвенција ће ступити на снагу првог дана месеца по истеку периода од три
месеца од датума пријема такве изјаве од стране генералног секретара.

в. Било која изјава дата у складу са претходна два става може, у односу
на сваку територију која је у њој наведена, да буде повучена обавештењем
упућеном генералном секретару. Повлачење производи дејство првог дана
месеца који следи по истеку периода од шест месеци од датума пријема таквог
обавештења од стране генералног секретара.

Отказивање
Члан 21.

а. Свака страна потписница може, у свако доба, да откаже ову конвенцију

путем писаног обавештења упућеног генералном секретару Савета Европе.

б. Такво отказивање ступа на снагу првог дана месеца који следи по

истеку периода од шест месеци од датума пријема писменог обавештења од
стране генералног секретара.

Измене и допуне
Члан 22.

а. Свака страна потписница или Комитет, поменут у члану 16, може

предложити измене и допуне ове конвенције.

б. Сваки предлог измена и допуна упућује се генералном секретару

Савета Европе, који их прослеђује државама чланицама Савета Европе, осталим
странама потписницама, свакој земљи која није члан Савета Европе и Европској
заједници, а које су позване да приступе овој конвенцији у складу са одредбама
из члана 19.

в. Комитет ће испитати сваку предложену измену и допуну и, текст

усвојен трочетвртинском већином представника страна потписница, доставити
Комитету министара на усвајање. Након усвајања од стране Комитета министара
већином гласова, како је предвиђено у члану 20. став д. Статута Савета Европе и
једногласним гласањем држава потписница које имају право чланства у
Комитету министара, текст ће бити прослеђен странама потписницама на
прихватање.

г. Свака измена и допуна ступа на снагу, за стране потписнице које су је

прихватиле, првог дана месеца који следи по истеку периода од три месеца од
датума када десет држава чланица Савета Европе обавесте генералног секретара
о прихватању. У односу на било коју страну потписницу која их накнадно
прихвати, такве измене и допуне ступају на снагу првог дана месеца који следи
по истеку периода од три месеца од датума када поменута страна потписница
обавести генералног секретара о прихватању.
 Обавештавање
Члан 23.

Генерални секретар Савета Европе ће писмено обавестити државе

чланице Савета Европе, сваку државу која је приступила или је позвана да
приступи овој конвенцији, и Европску заједницу, уколико је приступила или је
позвана да приступи, о:

а. сваком потписивању;

б. полагању сваког инструмента потврђивања, прихватања, одобрења или

приступања;

в. сваком датуму ступања на снагу ове конвенције у складу са одредбама

чл. 18, 19. и 20;

г. свакој предложеној измени и допуни ове конвенције у складу са

одредбама члана 22, као и о датуму ступања на снагу те измене и допуне;

д. сваком другом акту, изјави, обавештењу или саопштењу у вези са овом

конвенцијом.

У Фару, 27. октобра 2005. године, на француском и енглеском језику, где

су оба текста једнако веродостојна, у једном примерку који ће бити депонован у
архив Савета Европе. Генерални секретар Савета Европе ће доставити оверене
копије свим државама чланицама Савета Европе и свакој држави или Европској
заједници, позваној на приступање Конвенцији.
ПОРЕКЛО ТЕКСТОВА 

Михаило Марковић, Предмет и метод науке, у: Филозофски основи науке, Београд 1981,  стр. 
13‐25. 

Ivo Maroević, Povijest muzeologije, u: Uvod u  muzeologiju, Zagreb 1993, str. 50‐69. 

Војћех Глужињски, Основе музеологије, у: Gluziński Wojciech, U podstaw muzeologii („Współczesne 
koncepcje dyscypliny muzeologicznej“), Warszawa 1980, 179‐264. С пољског превела Ивана Ђокић 
Саундерсон. 

Tomislav Šola, Prilog mogućoj definiciji muzeologije, Informatica Museologica 1‐3 (1984), str. 67‐69.  

Džefri K. Olik, Džojs Robins, Studije o društvenom sećanju: Od „kolektivnog sećanja“ do istorijske 
sociologije mnemoničkih praksi, u: Kolektivno sećanje i politike pamćenja (priredili Michal Sládeček, 
Jelena Vasiljević, Tamara Petrović Trifunović), Beograd 2015, str. 87‐109. 

Tomislav Šola, Vrijeme za teoriju, u: Eseji o muzejima i njihovoj teoriji, Zagreb 2003, str. 294‐319.  

Драган Булатовић, Надрастање музеологије – херитологија као општа наука о баштини, у: 
Уметност и њена улога у историји: између трајности и пролазних –изама, посвећен сећању на 
проф. др Миодрага Јовановића (1932‐2013), Косовска Митровица 2014, стр. 637‐654. 

Драган Булатовић, Наука и баштина; Маја Гајић‐Квашчев, Велибор Андрић, Природне у 
хуманистичким наукама: најчешћа питања и одговори; Даниела Королија Црквењаков, 
Конзервација и рестаурација уметничких дела између научних знања и добре занатске 
праксе, у: Наука и баштина (Драган Булатовић, ур.), Београд 2014, 9‐22; 31‐35.