Balcanica 1980 PDF

http://www.balcanica.
rs
СРПСКА АКАДЕМША НАУКА И УМЕТНОСТИ
МЕБУАКАДЕМШСКИ ОДБОР ЗА БАЛКАНОЛОГШУ
САВЕТА АКАДЕМША НАУКА И УМЕТНОСТИ СФР1
БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ
БАЛКАНИКА
ГОДИШН>АК БАЛКАНОЛОШКОГ ИНСТИТУТА
XI
Уредник
РАДОВАН САМАРЦИБ
доплсни члан САНУ и
директор Балканолошког института
Секретар
БУРИЦА КРСТИБ
научни саветник
Балканолошког института
Редакциони одбор
Из 1угослави|е: ДРАГОСЛАВ АНТОНШЕВИБ, ДИНКО ДАВИДОВ, БУ
РИЦА КРСТИБ, РАДОВАН САМАРЦИБ, МИОДРАГ СТШАНОВИБ, ВАСА
ЧУБРИЛОВИБ, МИЛУТИН ГАРАШАНИН, АЛОЗЗ БЕНАЦ, МИХАИЛ
ПЕТРУШЕВСКИ
Из нностранства: ИВАН ДУ1ЧЕВ, Софща (Бугарска), ХАЛИЛ ИНАЛЧИК,
Анкара (Турска), ЮЖЕФ ПЕРЕН>И, Будимпешта (МаЬарска)
БЕОГРАД 1980.
http://www.balcanica.rs
АСАБЕМ1Е 5ЕКВЕ ЭЕ5 5С1ЕЫСЕ5 ЕТ БЕЗ АКТ5
СОМ1ТЕ ШТЕКАСАОЕМ1СШЕ БЕ ВАЬКАЫОШСШ
Б1Г СОЫ8Е1Ь БЕЗ АСАБЕМШЗ БЕЗ 5С1ЕЫСЕЗ ЕТ БЕЗ АКТ5
БЕ ЬА К.5.Р.У.
1Ы8Т1ШГ ЭЕЗ ЕТОБЕЗ ВАЬКАЫЮУЕЗ
ВАЬСАК1СА
АЫША1КЕ ЭЕ 1/Ш8Т1ТШ БЕЗ ЕТ1ШЕ5 ВАЬКАШОиЕЗ
XI
Кёёас I ей г
КАШУА!* 5АМАМЭ21С
МетЬге соггезропйат <1е ГАсайёпие ЗегЬе
с!ез Заепсез е! йез Аг1з е1 ГИгес^еиг <1е ПпзШт
йез Етйез Ъа1кагш}иез
5есгё1а1ге
В-Ш1СА КК8Т1С
СстзеШег зсяепйШяие <1е Г1пзйШ1
Йез ЕШ<1ез Ьа1кашяие5
МетЬгез <1е 1а КёёасИоп

Бе Уоиеозкше: ОКАСОЗЬАУ АКТОЫПЕУ1С, ОШКО ПАУЮОУ, ВШ1СА
КК5Т1С, КАЕЮУАМ 5АМА1Ш21С, М1СЮКАС 5Т01АЫОУ1С, УАЗА С\]-
ВК1ШУ1С, М1ШГШ САЯА8А1\[Ш, АЬ(Л2 ВЕЫАС, МШАЬ РЕПШ5ЕУ5К1
Эе 1'ёЧгапвег: 1УАЫ ПШСЕУ, Зойа (Ви1§апе), НАЫЬ ШАЬСНС, Апкага
(Тигяше), Ю25ЕР РЕК.ЕЫУ1, Ви<1арез1 (Нопвпе)
ВЕЮКАОЕ 1980.
САД РЖАI
ТАВЬЕ БЕЗ МАТ1ЕКЕ5
СТУДШЕ И ЧЛАНЦИ
ЕТГОЕ5 ЕТ АКТЮЬЕЗ
Никола Тасик, Неки проблеми културне и етничке припадности

босутског и Басараби стила 7
Драю.ъуб Драго\ловик, Исихнзам и богомилство 19
(1а<1е МгкаЦЫс, СотшшЧё е1 сИзсопйпиНё йапз 1ез зШхспагез йе
1'ё1а1 ЗегЬе аи XIV' яёс1е 29
Верена Хан, Неке карактеристике средшовековног стакла на Бал-
кану (XII—XV век) 45
Оспапа ВШи^0V^с, Ьез сЬап1з ёрхяиез <1ез Мизиипапз аапз 1е соп1ех1е
Ыз1о1^ие . 63
Эипса КгзИс, Тгасез оГ ВугапИпе Ьаш 1пЯиепсе т СизЮтагу Ьаиг
оГ зоте Агеаз ш Уи§оз1ау1а 81
Динко Давидов, Култ Св. Наума у Будимско] епархищ 85
ИЫйо^ап ЗатагАЦс, Ьез уоуа§еигз ё1гап8егз йапз 1ез рауз <1и Зий-Ез!
Еигорёеп с1и XVI* аи XVIII' 31ёс1е 107
Пегар Милосавлевик, Зош неколико речи о конвенцией Паулучи—
КараЬорЬе 115
Дугиан Берик, Отоманско царство и европска револуцща 127
Миодраг Сто]аносик, Прва грчка расправа О српско] народно]
поезщи 147
Климент Цамбазовски, Иде]е Светозара Марковича о балканско]
федерации 155
Душан Лукач, Привредна експанзща Немачке према ^угоистоку
Европе 163
йга^оз1ау Ап^оп^^еV^с, Ргосеззез о{ 8ос1а1 СЬапдез ш Уидо51ау1а . . 177
КРИТИКЕ, ПРИКАЗИ, ИЗВЕШТАШ

СК1ТЮ1ШЗ, КЕСЕ\'5ЮЫ5, СОМРТЕ-КЕШШ
Момчило С. Савик, УЫнпиг I. Сеогреу, Ьа 1т§иа е Гоп^ше д.щИ
ЕнизсЪл, Ейкпсе Каната" Кота 1979 189
Момчило С. Савик, У\т%\\ Сапйеа, Ка1шпеа <1оттап1й, К1ий — Ыарока
1979 192
Милан Банку, У1г|р1 Сапйеа, — Сопз1ап1лп Зшгпопезси, Мот АШоз —
ргезепсез Коиташез, ВисигезЫ 1979 194
ПурЬица Петровик, Архивска граЬа о стаклу и стакларству у Дубров
нику (XIV—XVI век). Сабрала и уредила Верена Хан. Балка-
нолошки институт САНУ, Посебна издан>а, кн.. 9, Београд 1979. 195
Мгьган Банку, Ре1аг МПозау1)еУ1с, Каашскц рокге! и Китшш]! I (1870
— 1917), Веоёгаа" 1977 196
Милан Банку, Уа1еп1т А1. Сеогдезси — РеЪге 51г1пап, .Гиаеса1а йот-
пеазса 1п {ага готапезса §1 МоЫоуа (1611 — 1831) РаПеа I, Ог-
^ашгагеа .щйесаЮгеазса, Уо1. I (1611 — 1740) ВисигеуЦ 1979. . . 197
БорЬе С. Костик, Васшпце Б. Крестил, Историка српске штампе у
Угарсгач 1971 — 1914., Матица српска, Нови Сад 1980 198
Милан Банку, Десанка Тодоровий, .Гугославща и балканске државе
1918 — 1923, Институт за савремену исторщу и Народна кн>ига,
Београд 1979. 200
Момчило Д. Савик, Скурт дикционар етимоложик ал лимбий молдо-
венешть, Ка&дзеу 1978 200
ВорЪе С. Костик, В'М'юфгаЩа. гаёоуа о пагоспю) кщ^еупоз-Ц кгц. II
— V, Запцеуо 1974 — 1979. 203
Сова 1анковик, Соогаопаге зий-ез! еигорепе а1е Ьа1а<1е1 рори1аге гота-
пезй (Координате румунске народне баладе на подруч]у ]угоис-
точне Европе), Асаёегша <1е зЙиНе зос1а1е 91 роИйсе а КериЪНси
Зоаапз^е Котата, 1п81йи11 ае вгисЛ 8и<1-ез1 еигорепе, Виси-
гезй 1975. 204
Никола Ф. Павковик, Бурила КрстиЬ, Правый обича^и код Куча, Бал-
канолошки институт САНУ, Посебна издан>а, кн.. 7, Београд 1979. 207
1ован Трифуноски, Мплко Магкоук:, Ыагойш ИхоХ. 1 оЫса.Ц зегопвкШ
з1осага па Уе1еЫ1;и, 2Ьогшк га пагоаш шуог 1 оЫса]е 1игшп 81а-
уепа, кп]. 48, 2а§геЬ 1980 211
1ован Трифуноски, Е^уп МушовиЬ, Етнички процеси и етничка струк
тура становништва Новог Пазара, Посебна издан>а Етнограф-
ског института САНУ, кн>. 19, Београд 1979. 212
Зован Трифуноски, Жарко ШпепановиЬ, Средаье Полимл>е и Потар^е
(исторщско-етнолошка расправа), Посебна издавьа Етнографског
института САНУ, кн.. 20, Београд 1979 213
1ованка БорЬевик, ВААКАМКН ВГВЛ10ГРАФ1А, т6и«<; V, ЧЬрцш. цеХЕтал!
ХЕро-о\яг)сг(уу той Ацлои веаааХоуЕк-п 1979. 213
Мирослав Вукелик, 2еи50пгпЧ Шг Ва1капо1ое1е, 1а1щ»апв XII — XIV,
Мйпспеп 1976 — 78. 214
Момчило Спремик, Мипсппег ХекзспгШ Шг Ва1капкип<1е, 1. Вала1
(1978) 215
Александар Палаеестра, СосИвщак, кпз. XVIII, Сеп1аг га Ва1капо1о§ка
1зрШуагца Акаёетце пайка 1 ипцейюзй Возпе 1 Негседоуте,
кп). 16, Зага]еуо 1980. 217
Слободан Реметик, Ономатолошки прилози, кн.. I, Српска академща
наука и уметности, Оделен>е )езика и юьижевности, Одбор за
ономастику, Београд 1979. 219
ПорЬе С. Костик, Загааща агтпейи ЗгЬа 1 Сгка га угете зуо^п оз!о-
ЪосШаёкап рокге1а 1804 — 1830, I дгско-згрзЫ згарогцит. 2Ъог-
шк га<1оуа, Зо1ип 1979. 223
Драгослав Антонщевик, Четврти меЬународни балканолошки конгрес 226
Миодраг Сто\ановик, Балканолошки симпозиум Односи Србще и Грч-
ке 1830 — 1908 227
Драгослав Антонщевик, Музички и кореографски фолклор балкан
ских народа 229
БорЬе С. Костик, Преглед садржа^а часописа Ва1сатса, кн.. I — X 233
Посебна изданьа Балканолошког института 259
Никола ТАСИН
Балканолошки институт САНУ
Београд
НЕКИ ПРОБЛЕМЫ КУЛТУРНЕ И ЕТНИЧКЕ ПРИПАДНОСТИ

БОСУТСКОГ И БАСАРАБИ СТИЛА
(Прилог проучаван>у односа подунавских и балканских

култура у праисторией — II)
У прошом бро]у Балканике (Ва1сатса X) обраЬен про

блем територи)алног, културног и хронолошког разграничена
дал>ске и босутске културе — две]у култура ко]е су се у стари-
]ем гвозденом добу разви^але у непосредном суседству.1 Овим
радом померамо се мало према истоку уз покуша] да се слични
проблеми решава]у на релащци измеЬу босутске и Басараби кул
туре, с посебним освртом на проблем етничке припадности Ба
сараби културе.2 На ова] начин покушава се да се у приближно
истом временском периоду, VIII—V век пре н.е., сагледа ситуа
ции а на ширем простору маЬарског, ]угословенског, румунског
и бугарског Подунавл>а, и то на основу нових истраживан>а ко^а
су током последвьих година вршена на овом простору.
Босутска култура, ко]а тек у нов^е време издво^ена као
самостална културна по^ава у разво]у старщег гвозденог доба3,
1 Н. Тасий, Територщално, културно и хронолошко разграничение
далске и босутске културе, Вакатса X, 1979, 7 и д.
2 Ова] чланак ^е проширена верзщ'а реферата ко]и ]е прочитан на
симпозиуму Културна, етничка и хронолошка детерминацией старщег
гвозденог доба Воеводине и однос према суседним областима, Нови Сад
1979. (матери.)али у штампи).
3 Уп. N. Та51с, Тке Вош1 Сгоир о} 1ке ВавагаЫ Сошр1ех апй 1ке
»Ткгасо<1ттегигп« {тй от Км#05/ду ге^юпз а1опе (ке ОапиЪе апй т 1ке
Сеп1га1 Всйкапз, Вакашса II 1971, 28 и д.; Исти, Босутска група, нова кул
тура стари]ег гвозденог доба на подруч\у Во)водине и уже Србще, Ма1е-
гц! А01 VII, 1971, 61 и д.; Исти, у Праисторией Во]водине, Нови Сад
1974, 257 и д.; П. МедовиЬ, Насела старщег гвозденог доба у ]угословенском
8 Никола ТасиЬ
ни^е у прво време била стилски ]асно издиференцирана, веЬ су

често мешане, меЬусобно, две различите керамичке врете: бо-
сутска, ко^а се манифестовала кроз облике и орнаментику на
посуЬу Калакача типа, и Басараби с карактеристичном орнамен
тикой (5 печатним мотивима и 5 текупом спиралом) и врло доб
ром фактурой посуЬа. Тако ]е дошло у прво време до вештачког
сажимагаа два стила у ]едну културу под именом Босут-Басараби
комплекс.4 Нова истраживан>а, ко]'а су уследила пре свега на
подруч]у Срема и ерпског Подунавл^а затим жцава затворених
целина (групне гробнице на Гомолави и др.), показали су да .)с
потребно ова два стила, културе или културне трупе издво^ити:
а) као две регионалне фазе ]едног културног комплекса, Ь) као
две хронолошке фазе исте културе или с) као две самосталне
али сродне културе ко]е су у ]едном тренутку свог културно-
•истори)ског разво]а дошле у блиски додир. Захвал>у]упи првен-
ствено системским истраживан>има на Градини на Босуту и от-
криван>у нових налазишта у долини Мораве и неточно] Србщ'и,
предложили смо да се босутска и Басараби култура об^асне као
две самосталне културе ко]е су се делимично развщале незави-
сно ]една од друге, нарочито у сво^о] почетно] фази, да би ка-
енще дошло до мешан>а два]у стилова, тачни^е до експаизи^е
Басараби стила на подруч^е на коме се разевала босутска кул
тура.5 Додир и мешан>е ових култура нще дуго тра]ало како то
показухе стратиграфи)а босутске Градине. Посматрана шире у
склопу културно-исторщеког развода гвозденог доба карпатских
и подунавско-балканских области, издва^а]у се два стилска по
дручна, две културне гго^аве, од ко.]их ^една на истоку, северно-
-балканска и подунавска са Басараби керамиком, и друга запад
на, ко]а се развита у Срему, ]ужно] Бачко^, Мачви, све до ушЬа
Саве у Дунав, са босутском керамиком. Стилске разлике измеЬу
ових две^у култура ]асно су изражене како у керамичким обли-
цима тако и начину н>иховог украшаваньа. Босутска култура не-
гу)'е пре свега урезиванье или украшаван>е пластичним тракама,
док се на Басараби посудама као орнамент на]чешКе налази 5
мотиви и текупа 5 спирала. Видна разлика посто^и и у фактури
посуда: басараби зделе раЬене су од врло добро пречишйене
земл>е, на^чешпе црне углачане површине, док ]е босутска кера
мика знатно грубл>а, мрке или црвене бо]е. Дагье разлике односе
се на различите облике посуЬа ко^и карактеришу ^едну и другу
културу: у босутско] култури на^чешНе су амфоре-питоси, лон-
ци са пластичним тракама, док се у Басараби култури налазе пе-
хари са дршком, зделе са хоризонталним ободом, пехари са ка-
лемастом ногом и др.
Подунавлу, Београд 1978, разэип; М. Гарашанин, Праистори]а на тлу СР
Србще, Београд, 1974.
4 Н. ТасиЬ, Ва1сашса II, 1971, 1ос. ск.
5 N. Та51с, 81гаИ§га{зка гараЫща па СотЫду: { ргоЫет репоИ-
гасце 51агце% ^огйепо% йоЬа и Згети г 31ауопЩ, СосШгцак XIII. Зага-
}еуо 1976, 153 и д.
Културна и етничка припадност босутског и Басараби стила 9
Територијално разграничење
У тренутку формирања првих знања о босутској, односно

Босут-Басараби или само Басараби култури, за њену територију
сматрала се најпре облает југозападне Румуније (Олтенија, део
Баната, Мунтенија), затим су откривена налазишта у североисто-
чној Бугарској (околина Враца, Видина), у источној Србији и у
долини Мораве, да би најзад и босутска култура била укључена
у овај комплекс. Тиме се првобитно подручје знатно проширило
захватајући, бар према појединачним налазима, области од Бу-
курешта на истоку (Сшге1) до Босне на западу (Зецови), и од се-
верозападне Мађарске на северу (боргап) до централнобалкан-
ских налазишта на југу (Нова Варош, Нови Пазар). Овакво ми-
шљење о једном изразито пространом, географски хетерогеном
подручју не би се могло прихватити из више разлога. Овде бисмо
навели околност да се на овом подручју јасно дифенцирају ра-
зличити стилови, па и културе, затим да се појава карактери-
стичне 5 „керамике" (Басараби) не може протумачити као при-
суство ове културе или њених носилаца ван матичних области
већ пре као резултат импорта. Најзад, разлике постоје на овом
лодручју како у типовима насеља и њиховој економици, тако и
у начину сахрањивања. Због свега овог било би потребно да се
подручје Босут-Басараби комплекса сузи на реалне границе —
на територију на којој се налаэе сигурно констатована насел>а,
а не појединачни импорта (Рго§§, боргсл), и да се јасно издво-
је области које припадају босутској односно Басараби култури.
Овакав приступ омогућиће и сигурније повезивање једне културе
са племенима која су на том подручју живела у првом миленију
пре н.е.
Положај босутске културе према северном суседу, даљској
култури, одређен је тиме што је њихова граница постављена из-
међу Винковаца и Вуковара с тим што се северно развија даљ-
ска култура као део великог средњоевропског Урненфелдер ком
плекса, а јужно босутска као једна од независних балканско-по-
дунавских манифестација.6 Међутим, знатно је теже одредити
храницу између босутске и Басараби културе, које не само што
се мешају међу собом, у једној фази развоја, већ се често по-
јављују на приближно истом простору, насеља и једне и друге
културе. Остављајући по страни граничив области ових култура,
покушаћемо да лоцирамо најпре Басараби културу, полазећи од
тога да се издвоји оно подручје где се налазе насеља и некропо
ле ове културе, а не само појединачни налази. На основу овако
постављених критеријума, територија Басараби културе обухва-
тала би области неточно од Мораве, источну Србију, североза-
падну Бугарску, румунско Подунавље до јужних огранака Карпа-
та, а можда и нетто северније до Трансилваније где су, такође,
6 Н. Тасић, Вакашса X, 1979, и д.
10 Никола Тасић
откривена налазишта са типичном Басараби керамиком (подручје

Алба). Ова, карпатско-подунавско-северобалканска облает и у ра-
нијим периодима праисторије чинила је, у културноисторијском
развоју, једно јединствено подручје. То се запажа у неолиту,
кроз јединство култура Старчево-Криш комплекса, затим преко
енеолита кроз развој Бубањ-5а1сиЈа-Криводол комплекса, преко
инкрустоване керамике типа СЈппа-Жуто Брдо, па све до гвозде-
ног доба. Разумљиво је стога да се то јединство задржава и у
време Басараби културе. Традиција у културно-историјском ра-
звоју ових области може да буде од значаја и код одређивања
етничке припадности носилаца Басараби стила, тим пре што се
у његовој генези врло често помињу налази типа 1пби1а Вадш1ш
као посредник између орнаментике и облика керамике средњег
и позног бронзаног доба са једне и Басараби керамике са друге
стране.7
Подручје западно од Мораве није у археолошком погледу
добро истражено, па је разумљиво да је у овом тренутку врло
тешко одредити западну границу Басараби културе, нарочито у
вези са њеним односом према босутској култури. Налази Баса
раби стила у Срему указују на постојање једног јаког продора
(носилаца културе или само културних утицаја) према североза-
паду, што се огледа у бројној појави ове керамике на налази-
штима као што су Гомолава, Градина на Босуту и још неким
другим. Међутим, вредна је помена и појава босутске керамике
јужно од Саве, на подручју Мачве, што би само указивало на
чињеницу да територијални односи између ових двеју култура
нису били чврсто установљени, већ је, зависно од времена, ову
облает покривала босутска култура у старијем периоду а Баса
раби у млађем периоду развоја Босут-Басараби комплекса.
Нема пуно доказа о односима Басараби културе према ју-
жним и југозападним суседима, посебно према дарданској и ау-
таријатској култури. Према знањима која црпемо из писаних
извора, а која се односе најраније на VI и V век пре н.е., као и
према подацима са археолошких ископавања, Басараби културу
не би требало очекивати много јужније од саставка Јужне и За
падне Мораве. Налази из Црнокалачке баре, затим налази из
Крушевца (Лазарица), припадали би периферији Басараби кул
туре. Јужно од ових налазишта срећемо (околина Ниша, гради
не у долини јужне Мораве око Врања, затим на Косову)8 кера-
7 Могш1х — Р. Котап, ХЈп пои $гир ИаШШшп Нтригш т $и^езШ1

Котатег — 1пзи1а Валики — 81шШ 81 сегсе^апйе 1бопе Уеспе 3/20, 1969,
393 и д.
8 Истраживања градина у врањској и прешевској котлнни вршнла
је једна екипа САНУ у оквиру пројекта Истраживање утврћених насеља
у Србији. Мања сондирања су вршена на градинама Каципуп и Буштрање
код Прешева. Керамика, заједно са оном познатом Кршевице код Врања
или са Косова (Широко код Суве Реке или градина код Лишьана), припа-
да типичној дарданској керамици која се често украшава тракама изве-
деним точкићем.
мику ко]а }е украшавана назубл^еним инструментом, а ксца би
била одлика дарданске културе.9
Известан проблем у разграничен^ подруч]а Басараби култу
ре према западним суседима представл^ у налази ове керамике
на Зецовима и нарочито на Радоиньи код Нове Вароши.10 Ово по
следнее налазиште налази се на територи)и ко] у су сигурно на-
сел>авали Аутари[ати, чща. ее матерщална култура, а посебно ке
рамика, знатно разливе од Басараби стила. Као ]една од мо-
гупности за тумачен>е по}аве ове керамике на поменутим нала-
зиштима поминке се мобилност носилаца Басараби стила као од
лика н>ихове номадске компоненте.
Из овог краткюг прегледа могупе ]е у основним цртама са-
гледати територщу козу ]€ захватила Басараби култура у фази
свог пуног развода, односно у фази експанзи^е ^едног специфи-
чног стила юо]и се на керамици манифесту^е у га>)ави 5 печатних
мотива и 5 спирале. Та територща, значаща кастце и за иден-
тификаци^у н>ених носилаца, захватала би простор од западне
Мораве и Нишаве на ^угу, Колубаре на западу, Саве на северу
(са повременим продорима и преко ове реке), на истоку до Иске-
ра, а на северу до Трансилвани]е. Повремени продори Басараби
културе и ван ових области доводе се у везу са *ьеном номад-
ском компонентом.
Проблемы етничке припадности босутске и Басараби културе
Проблеми етничке припадности босутске и Басараби култу

ре знатно ]е лакше решавати данас после откриван>а низа нала-
зишта ове културе на подруч]у ко]е смо напред омеЬили као
територщу босутске односно Басараби културе. Ово се нарочито
односи на Басараби културу и на нова налазишта у долини Ве-
лике Мораве и у неточно] Србщи. За решаван>е проблема етничке
припадности босутског стила нема довольно података (нарочито
у писании изворима), сем често супротних мшшьен>а о лоцира-
1ьу Амантина и Бреука у Славонией, Срему па и у северно] Ср-
би)и. .Тедно од ових племена могло ]е, по нашем мишл>ен>у, да
буде носилац стила босутске културе, о чему Не бити уош говора.
Картиран>ем археолошких налаза добили смо ]едно доста хо-
могено географско подруч^е за ко^е се претпоставлэа да ]е било
примарно у формиран>у и разводу Басараби стила. На овом по-
друч^у може се набро]ати више од 100 поуздано детерминисаних
налазишта, од ко.)их у овом тренутку посебно истичемо она ко]а
би била од значаща за етничку детерминанту Басараби стила.
То се пре свега односи на новооткривена налазишта у околини
9 П. МедовиН, ор. ей., 31 и д.

10 А. Вепас, 81^опзка : Шгзка кьйХига па ргшшогЦзко] егайтх 2есо-
VI коа" Рп)Ыога, СНазшк 2ета1^5ко§ тиге^а XIV, 1959; А. 1уриший, За-
штитна ископавагьа у селу Радо/ни, Старинар XI, 1961, 103 и д. сл. 30—32.
Светозарева, затим нешто ]ужни]е код Црнокалачке баре и Кру-

шевца и посебно на насел>е у Злотско^ пепини, чщи ]е знача]
истицан због п©)аве Басараби керамике у горн>им сло^евима,
али и због изузетног богатства овог налазишта металним налази-
ма (оруЬе, накит, оруж]е од бронзе и гвожЬа).11 На основу пре
свега ових металних налаза Р. Васип ^е издво^ио, као посебну
манифестащцу стари]ег гвозденог доба, злотску трупу.12 Ван на
ше землье бро^на налазишта Басараби културе забележена су у
северозападжу] Бугарско] (Рабиша пепина, Дунавци у околини
Видина, Буковци, Ловеч и друга, нарочито на подруч]у Враца),13
у Олтени^и и Трансилванщ'и (ВакагаЫ, Созови, Вака Уег^е, Ро-
резЙ-Ыоуас1).14 Прву листу Босут-Басараби налазишта дали смо
1971. године, а она ^е допун>ена радовима П. Медовипа и Д. По-
повипа.15 За Румушцу та] посао обавили су V. ОиггаКгезси и у
новще време А. Уи1ре,16 док су бугарска налазишта обраЬена од
стране Б. Николова и В. НапвеЬа.17 Из картираньа налазишта,
прегледа матерщалне културе и других елемената (као што ]е
сужаван>е територще Басараби културе), могупе ^е припи ре-
шаван,у проблема етничке припадности културе са 5 орнамен
тикой и 5 спиралама. У решаван>у овог проблема потребна ]е
опрезност, нарочито када се жели да ее зедна керамичка врста
повезу]'е искл>учиво са ]едним од познатих племена ко]а су на-
сел>авала подруч]а на ю^има се ова] стил по]авл>у]е. У суштини,
може се расправл^ати о повезивагьу ^едне културе и н>еног кера-
мичког стила са одреЬеном популаци)ом или н>еном манюм ^е-
диницом, али се такоЬе мора имати у виду да ]е такав стил мо-
гао да настане у оквиру ^едног племена, па да се затим проши-
ри и на подруч]а ко^а нису насельена истим етничким ^единица-
ма. Ова опрезност ^е нужна, ^ер како су показала досадаппьа
11 Н. Тасий, Бор и околина у праисторией, Монографща Бор и око-

мша, Бор, 1973, 26—29; Исти, Метални налази из Злотске Пекине, Зборник
Музе] а рударства и металурпце I, у штампи.
12 Р. Васий, Културне групе старщег гвозденог доба у 1угослави\и,
Београд, 1973, 101 Т. XIV, 1—13.
13 В. Напве1, ВеЫга^е гиг ге%юпа1еп ипй скгопо1о^1$скеп СИес1егип&
йег АНегеп На1Ыа11геИ ап а"ег 11п(егеп йопаи, Вопп, 1976, 171 и д. Б. Ни-
колов, Тракиски гробни находки от Врачанско, Археолопца 3, Софиа,
1972, 53 и д.
к V. Оиткгезси, Ьа песгороХе (итиШге а"и рготег а§е йи 1ег йе
ВазагаЫ, Т>ас\а XII, 1968, 177 и д., А. Уи1ре, 2иг тИПегеп НаИзГаЩек иг
Китатеп (Ше ВаззагаЫ кикиг), Ьааа IX, 1965, 105 и д., Б. Вегсш — Е.
Сотва, 8арашН1е агскео1о%1се Ае 1а Вака Уегйе $1 Созови, Ма^егцаН $1
АгсЬео1о8ке II, 1956, 72 и д.
" Н. Тасий, Ва1сашса I, 1971, 28 и карта налазишта; П. Медовий,
ор. сИ., 71—72 Т. СХХХУ.
16 А. Ушре, ор. ей., 125 АЪЪ. 11, V. Биткгезси, йаЫа XII, 1968, 177,
А. Уи1ре ;е сво]е резултате допунио и саопштио их на Симпозиуму у Но
вом Саду 1979. године (матери^али у штампи).
17 В. Напве1, ор. ск., 171, Карте 6, Б. Николов, Археологша, 3, Софиа,
1972, 53.
истраживања, није једноставно један стил повезати само са јед-
ним племеном.
На територији која нас овде интересује, према подацима
из писаних извора, живели су Трибали, Мези, Гети и Трачани.18
Иоставља се питање које од ових племена можемо да ©значимо
као носиоце стила Басараби културе. Резултати истраживања
која су напред поменута и изразита концентрација налазишта
неточно од Мораве и северозападној Бугарској, дозвољавају мо-
гућност за повезивање Басараби културе са Трибалима. Због
тога ћемо се у даљим анализама више осврнути на податке из
писаних извора који се односе на ово племе, а мање на њихове
западне суседе Мезе или северне Гете. На жалост, не распола-
жемо подацима из времена Басараби културе (VIII—VI век) већ
из нешто млађег времена, из V века. Ова околност не би требало
да буде нека већа препрека, јер је извесно да су Трибали жи
вели на овом простору и знатно раније него што то помињу
најстарији сачувани подаци о њима, као што је извесно да и
Басараби култура не престаје да живи у VI веку, како се обично
датује, него се њени носиоци задржавају на истом простору и
кешто касније у измењеним условима живота и уз извесну из
мену у материј алној култури.
*
* *
У циљу бољег утврђивања етничке припадности Басараби

културе остаје да се прокоментаришу подаци који се односе
на лоцирање палеобалканских племена централног и северо-
источног Балкана, односно оних која су уз Дунав и нешто јуж-
није живела у VII и VI веку на овоме тлу. У анализи података
из античких извора узећемо у обзир само оне, додуше мало-
бројне, из V века, који би могли да укажу на територијалну
распрострањеност племена и неколико векова раније. Почнимо
заправо с иодацима који се односе на Трибале, племе које је
према данас углавном прихваћеном мишљењу живело на већем
делу територије коју је у VIII и VII веку захватала Басараби
култура. На основу података из Херодота и Тукидида Ф. Папа-
зоглу сматра да прилично сигурно можемо у V век пре н.е. лоци-
рати Трибале, с тим што би њихову територију омеђили Мора-
вом на западу, Искером на истоку, Дунавом на северу, док би
за јужну границу могли да сматрамо Нишаву.19 За проблем од-
ређивање етничке припадности носилаца Басараби стила остаје
за нас спорна западна граница Трибалске земље. Она је спорна
и код других аутора, па би можда било добро ггоново подсетити
18 Р. Рарахо^Ги, ЗгеАщоЬаНсапзка р1етепа и ргейгипзко <1оЪа, бага-

јеуо, 1969, 47 и д. 328 и д.
» 1ЫЛ., 47 и д.
на иначе врло добро анализирани Херодотов текст од стране

Ф. Папазоглу у коме се помин* да „из илирске земл>е тече пре-
ма северу река Ангро и утиче у трибалску равницу и у реку
Брюнго, а Бронго се улива у Истар . . ."20 У идентификацией ових
две]у река посто^е различита тумачен>а, али се данас, углавном,
сматра за сигурно оно ко]е у овим хидронимима идентификузе
Ангро као западну Мораву (можда са Ибром за^едно), док би
Бронго била Велика Морава, из чега проистиче да би трибалски
равница морала да буде, онако како претпоставл>а Ф. Папазоглу,
донье Поморавл>е, укл>учу)упи гьегову леву и десну обалу. До
овог тренутка не бисмо имали примедби на интерпретащцу и
тумачекье Херодотовог текста. МеЬутим, вратили бисмо се на
она] део текста у извору ко.|и говори да Бронго протиче кроз
трибалску равницу, што по нашем миииьевьу не би морало да
значи да ]е Морава (Бронго) западна граница трибалске земл>е,
веп су Трибали живели и на лево] обали реке. Шире схвапено,
Нзихово] територи)и могло ]е да припада и подруч^е западнике
од Мораве, укл>учу]упи том приликом и налазишта Басараби
културе у Шумадщи, околини Крушевца, па можда и она у око-
лини Шапца. Ово тим пре што се код неких научника (Воу1з
нпр.) поминье да су Трибали допирали на Западу све до Малэена.21
Овде би, такоЬе, могло да се постави _)ош ]едно питание ко^е нам
се чини не]асним. Коме ]е заправо припадала у V веку терито-
рщ'а измеЬу Мораве, претпоставл>ене западне границе Трибала,
Колубаре и Западне Мораве, као североисточне границе Аута-
рщата. Скордисци на ово подруч]е долазе неколико векова ка-
сни]'е. Због свега овога чини нам се да би западну границу Три
бала требало померити више на запад све до Колубаре, чиме
се не би постигло само гговезивагье Басараби налазишта овог
подруч]а са Трибалима, него би били и }аснщи утица] и Басараби
стила на суседним сремским налазиштима, у првом реду на Го-
молави и Градини на Босуту.
Тукидид ]е други извор ко,)и пружа извесне елементе за од-
реЬиванэе границе Трибала према другим племенима, у овом
случа]у према ньиховим ^угоисточним суседима, Трерима и Тила-
та^ма.22 На основу ових података историчари старог века (Ро-
1а!зсЬеЗс, Папазоглу и др.) заюьучу)у да су се Трибали простирали
до Нишаве на зугу и до Искера на истоку, а да им ^е у ово рано
време северна граница била Дунав.23 Овакво убициран>е Трибала
одговара налазима Басараби керамике ко]а ]е нарочито честа
у Поморавл>у, српском Подунавл>у и северозападно] Бугарско].
20 Него<1о1 IV, 49 (Према Ф. Папазоглу, ор. сИ., 48, 409 — Извор Т.1).
21 Ф. Папазоглу, ор. сг1., 48 и нал. 139.
22 Тик1сНй II, 96 — према коментару Ф. Папазоглу (ор. ей., 49, 409 и
извор Т.2).
23 V. РоЬксЬек, ТНЬсйИ (У Раи1у — Ш<гоша5 Кеа1 — ЕпгуШорайге)
VI, А, 1973, 2393; Ф. Папазоглу, ор. сИ., 49.
Овако одређена територија на којој су живели Трибали чи
ни се да је представљала једну хомогену целину, што одговара
представама античких писаца о Трибалима. Археолошки гледа-
но, и стил Басараби културе је јединствен, врло карактеристи-
чан, било да се ради о налазиштима у околини Враца и Видина,
долини Мораве на подручју Бердапа, па чак и када се ради о
његовој појави на другој етничкој територији, на подручју Аман-
тина или дако-гетском у румунском Подунављу. О етничком је-
динству, сложности и чврстини Трибала добре податке налазимо
код Исократа. Додуше, ради се о нетто млађем времену (сре
дина IV века пре н.е.), у коме он, у свом познатом Панатенеј-
ском говору, истиче да су Трибали најсложенији народ, у чему
је лежала тајна њиховог успеха.24 Нема разлога да не верујемо
у једну овакву констатацију и када се ради о нешто ранијем
времену, о VI па и VII веку пре н.е., када су Трибали представля
ли један од најзначајнијих фактора у културној и политичкој
историји северног Балкана. Није стога чудо што су они били
бсиье познати античким писцима V века пре н.е. него многа дру
га, не мања племена, као што су то нпр. Дарданци или Аутари-
јати. У политичкој историји Трибала време њихове највеће моћи
био је VI и V век што не значи да они нису били значајан фак
тор и у историји балканских племена VIII и VII века, односно
у време пуног процвата Басараби стила. Археолошки налази
најбоље потврђују овакву претпоставку.
Напред изнетој интерпретацији о етничкој припадности но-
силаца Басараби стила могуће је ставити примедбе које се пре
свега односе на појаву ове керамике и на налазиштима ван под-
ручја на коме су живели Трибали. То се пре свега односи на
налазе у Олтенији, јужној Трансилванији, Срему, па у извесној
мери и на стилски сличну Пшеничево културу. Одговор на ово
питање, чини се, лежи у сродности ових племена, у сличном
културно-историјском развоју, у блиским економским додирима
к најзад у сличној генези. Мада о етничкој припадности Трибала
постоје опречна мишл>ен>а (Страбон их убраја у Трачане, код
Агшјана се налазе на генеалошком стаблу Илира, док их Аријан
третира као одвојену етничку групу већ самим тим што у изве-
штају о Александровом походу посебно набраја Трибале, Тра
чане, Илире . . .и, сигурно је да се ради о једној широј етничкој
заједници којој припадају Дако-Гети, Трибали и Трачани. У ра-
ној фази доласка ове групе јединство керамичког стила је изра-
зитије, док даљим, логичним процесом развоја, долази све више
до удаљавања од примарног језгра и формирања појединих ло-
калних трупа и варијаната. Несумњиво је да је исти процес
пратио и дагье етничко диференцирање: из примарне масе, која
је могла у више таласа да стаже на Балкан, негде почетком I ми-
24 1зосга1, Рапа1Иеп 227—228 (према Ф. Папазоглу, ор. са.. 421).

25 Ф. Папазоглу, ор. сг1., 54.
16 Никола Тасип
лениу'ума, издва]але су се ман>е племенске целине са специфич

ном матери] алном културом.
*
Вратимо се сада проблему етничке припадности носилаца

стила босутске културе. Тачнще, покуша]мо на основу терито-
ри)алног распространенна културе и података из античких из-
вора да утврдимо коме ]е племену припадала ова култура. Те-
ритори^а босутске културе захвата углавном средней и источни
Срем. Она се, како ]е то веп утврЬено, на западу граничи са
дагьском културом, ко] а несумн>иво припада и по стилу и по
начину сахран>иван>а другом етничком елементу. Подруч^е сред-
н>ег и источног Срема, како се често помин>е, могло би да при
пада Амантинима, племену ко]е се сматра илирским, мада то
нще у пуном смислу значен>а тог термина. Мало ]е извора ко]и
би могли да се користе у цшьу тачног лоциран>а Амантина и
они сви потичу из много млаЬег периода, времена када Скор-
дисци потпада^у под римску власт и када многа илирска пле
мена, а меЪу н>има и Амантини, поново доби)а]у слободу.
Историчари старог века, у недостатку прецизних података,
ставл>а]у Амантине у различите области ]ужне Паношце. Маньи
]е бро] оних ко]и их лоцира]у ]ужно од Саве, на подруч]е Мачве
и у горный ток Дрине, док их вепина ставл>а северно од Саве,
пона]чешпе у Срем (централни део или северно од Фрушке горе
у узаном по] асу измеЬу Фрушке горе и Дунава) или у Славо-
шцу.26 Као Н.ИХОВИ западни суседи поминьу се Бреуци. Сви ови
подаци ослан>а]у се на податак из времена распада државе Скор-
диска. МеЬутим, чиньеница да СЫ1аз ЗсоЫгзсогит ни]е пред
ставляла ]едну етнички чисту (келтску) за^едницу, веп она озна-
чава скуп административно везаних ман>их племена, са домина-
щц'ом ]едног (Скордиска), као и околност да се име Амантина
задржало и после дугог за]едничког живота са Скордисцима,
\'казу)е на чин>еницу да ^е ово аутохтоно племе било значащая
фактор у културно] и политичко] историки на подруч]у Срема
и много година пре доласка Келта у ове области. Ако ]е оно
живело неколико векова рашце на истом овом подруч]у на коме
се налази у време доласка Римл>ана, ни)е исключена могупност
да ]е баш оно било носилац стила босутске културе.
26 За територщу Амантина упореди: К. К1ерг(, Рогтае огу!5 аШгдш

XVII (ставл>а Амантине на цело, подр^е Срема), А. СгаГ. ПЬегзгсШ йег
апНкеп Сео§га1ге чоп Раппотеп, Вийарез*, 1936 (лоцира Амантине у срем-
ско) Посавини док се Бреуци налазе око ушЬа Дрине у Саву). По А. Мос-
ву-у (Раппота у Кесй — ЕтуЫоршИе, супл. IX, 1962, 531) у првом веку пре-
н.е. Амантини се налазе у Срему, 3—3 од №их су Бреуци а С—3 Андизети).
На]зад, по Ф. Папазоглу (ор. си., 282) Амантини су у централним области-
ма Срема, западно од н>их су Бреуци а северозападно Корнакати.
ЕШ1СЕ РКОВЬЕМЕ БЕК КтТШЕЬЬЕЫ ЕТНШЗСНЕЫ
гисЕнокюкЕи эез возотек без вазакавг зиьз
2и5аттепГаЗип§
1п шезет АиГза1г \уегаеп еии^е уоп акшеиеп РгоЫетеп аег 11те1ег-

зиспиш? <1ег акегеп ЕазепгеП йез 2еп1га1Ьа1капз Ьепапае11, ЬезопЛегз ше
1еггйоп1а1е АЪ^гапгипз с1ег Вози1ег ип<1 ёег ВазагаЫ-КиИиг, аиз шекЬег э1сЬ
ег^аЬ, с1азз шезе глие[ Зе1Ь5(ап<М§е Ки1шг§гирреп зеаеп, ше ш еЬпег Рпазе
(Вози1 II) етапаег <1игспш-ащ>еп. Ые Вози1ег Сгирре еМмпскеИе згсЬ аи!
ает СеЫе* Згетз ила ип зегЫзспеп ТеП ёез 8ауа1ап<1ез, ипс1 ше ВазагаЫ-
-Сгирре ш ёегеп ЫасЬЬагзсЬа{1, ппЧ етег аизеезргоспепег К.опгеп1гайюп
иег Ршк151аиеп ип Каит уоп аег Могауа Ыз гит 11п(ег1аиС аег Бопаи. 1п
с1ег Етзспек1ип§ иЬег ше е1ЬпазсЬе АпдеЬопзкйП йег Тга§ег шезег ЪеМеп
Кикигеп пшшК аег УегГаззег а1з зешпеп Аи5ёап§зрипк1: а) ше *егп1опа1е
УегЬге1&Ш8 аез Вози1ег ила <1ез ВазагаЫ-ЗШз; Ь) ше зрагЫспеп АпваЬеп
Ье1 <1еп 5спгцЧз1е11егп <1ез ЫаззкЬеп АкегШтз йЬег ]епе 51атте, \уе1сЬе
йепзе1Ьеп Каит Ье\уопп1:еп, \уо засп ше Вози1ег ип<1 ВазагаЫ Рипоз1аиеп
ЬеЁпйеп иле! с) а!е МодПсккей с1еп кегагшзспеп ЗШ етег Ки1Шг тН еапет
уоп <1еп 31атеп, {Не засп Ыег епСилскекеп, ги уегЪАпаеп. Уоп шезеп Кп-
1епеп аиздеЬепс!, кат аег УегГаззег гит ЗсЫизз, аазз (Не Тга^ег <1ев Ваза-
гаЫ-ЗШз сие ТпЬаИеп шагеп, еш 81атт, шекпег зкп, паск аеп 11тег-
зисЬипееп аег Шз1опкег аез АкеПитз (Р. Рараго§1и, V. Ро1азспек и.а.) кп
V ила IV 1апгпипаег1 уог ипзегег 2е11гесппип§ 1т аепзетеп Каит ЪеГапа,
\уо еии^е 1апгпиж1ег1е уогЬег сИе Тга§ег аез ВазагаЫ-ЗШз де!еЬ1 ЬаНеп.
Оег УегГаззег егк1аП (Не Рипое аег ВазагаЫ-Кегапик ипй ше Рипаз1аие
шезег Ки1шг с1ез 1пЬаШзсЬеп СеЫе1з а1з еап Ег^еЬтиз оег Ехрапзюп аез
ВазагаЫ-ЗШз иЬег (Не уоп апаегеп 5*аттеп Ъе\Уопп1еп СеЫе1е (ОНегиеп,
Тгапз8у1уатеп, МиШетеп ск1ег Згет, гит Вешзрае1). Аи{ Йег апйегеп 5еа1е,
\уиг(1е Йег УегзисЬ §етасЬ1, ше Тгадег Йег Вози1ег КиНиг тй оеп Атап-
1теп ги 1(1епНЁ21егеп, \уе1сЬе, с1ег Метип^ етег вгоззегеп АпгаЫ уоп Н1-
зЮпкегп (К. КперегЧ, А. СгаГ, А. Мосзу, Р. Рараго§1и) пасЬ, йеп ёт6зз1еп
ТеП уоп Згет т уогке1115сЬеп 2еа1 Ье\уоЬп1еп.
Драгсмьуб ДРАГОШОВИН
Београд
ИСИХАЗАМ И БОГОМИЛСТВО
Од тридесетих година XIV века па све до проглашен>а Гри

гории а Паламе за свеца на црквеном сабору у Цариграду 1368.
године целокупан живот Византийке импери]е, верски и поли-
тички, испугьавали су исихастички спорови, ко}и су не само у
верском веп и у политичком погледу поделили Византщу на два
непри]ател>ска табора1. Сложеност и замршеност питаньа ко^а су
се у исихастичким споровима расправл>ала, доводепи до тако
оштре поделе у Византией, чини ^ош сложени^им и замршени)им
научна истраживан>а због касни)их исправки и допуна сабор-
ских эаписника и страначке пристрасности главних исторг ских
дела овог времена, Исгори]а Лована Кантакузена и Римска исто
рика Нипифора Григора/
Поред противуречних оцена исихазма заснованих више на
предрасудама конфесионалне природе него на научним аргу-
ментима, посто]е знача^на размимоилажен>а истраживача о ско
ро свим главним проблемима исихазма. Тако, примера ради,
супротно мишл>ен>е К. Ф. Радченка и Ж. Боа, да ]е исихазам
настао под знатним утица]ем источн>ачког масали^анства и бо-
гомилства, Б. Кривошеий, Ж. Ме]ендорф или Д. БогдановиК сма-
тра^у да „све тачке исихастичког учен>а, изложене и аргументо-
ване у делима Григориев Паламе и званичним синодским доку-
ментима, представл^у израз класичне ортодоксне традищце, чи-
}И су носиоци били монаси".3 Знача] испосничког пустин>аштва
1 Г. Острогорски, Иссорща Византще, СД. VI, Београд, 1969, 476—479.

2 Г. Острогорски, О верован>има и схватшьима Византинаца, СД. V,
Београд, 1970, 206—207.
3 К. Ф. Радченко, Религиозное и литературное движение в Болгариа в
епоху перед турецким завоеванием, Киев, 1898; I. Бчйз, Ьез Ызуспазгез
20 Драгол>уб Драгс^ловий
и мистичких учен»а старохришЬанске цркве у разво]у исихазма

истиче и Г. Острогорски, сматра]упи Симеона Новог Богослова
правим духовним родоначелником светогорских исихаста4.
Обе ове оцене исихазма у целини, иако меЬусобно противу-
речне, темел>е се, што ]е необично, на интерпретацией исте из-
ворне граЬе. Са опречним мшшьеньима истраживача среНемо се
и у решаван>у жцединих проблема. Илустративан пример за то
пруя^у мишл>ен>а о филозофско-теолошким основама исихазма.
Док Ф. И. Успенски на основу аутентичних саборских одлука
сматра исихасте аристотеловцима, а н>ихове противнике плато-
ничарима, Г. Острогорски на целовито] анализи исихазма као
филозофско-теолошког система долази до потпуно супротног ми-
шл>ен>а ко]е ]е, према ^едш>) драгоцено] белешци Владислава
Граматика, преовладало на православном Истоку читав век по
сле окончан>а исихастичких спорова.5
Исихастичке спорове ]е практично започео 1337. године ка-
лабрщски монах Варлаам, об]авл>у]угш ]едан полемички трактат
против светогорских исихаста, оптужу)угш их да следе учен>е
масалщанске ]ереси.6 На н>егов приговор упуЬен цариградском
патрщарху Ловану Калекасу, ко] и ]е и сам био противник иси
хаста, сазван ]е почетком 1341. године црквени сабор. У одбрану
исихаста уста]е Григориев Палама, пореклом из Мале Азще, ко^и
]е расправу о аскетскоз пракси исихаста вешто избегао, преба-
цу^уКи дискусщу на питанье о суштини божанске светлости, чи]е
]е виЬенье било камен темел>ац исихастичке теологаце. Одлука
сабора била ]е неповолша за Варлаама, захвал>у)угш више Пала-
мино] говорничко] вештини него изнетим теолошким аргуме-
тима7.
На место Варлаама, ко^и напушта Византину, на чело анти-
исихастичке странке стао ^е Варлаамов ученик Григорще Акин-
дин. Он подиже нове оптужбе против Паламе, напада]угш га за
]ерес и везе са ]еретицима. Акиндиново иступан>е довело ]е до
новог сабора на ко]ем ]е поново победу, али непотпуну, однела
стру]а наклоньена Палами и исихастима. МеЬутим, смрт цара
Андроника III 1341. године нагло ]е довела до промене цркве-
аиаШ 1е XVI згёЫе, ЕО. 5, 1901—1902, 1—11; 1Ый., Ье$ йёЪШз йе 1а соШга-
Vе^зе Нёзусказге, ЕО. 1901—1902, 253—362; 3. Меуепйоггг, Шгойисйоп а
1'ёШйе йе Сгё§огге Рсйатаз, Ратз, 1959, 50—58; Василии (Кривошеий),
Аскетическое и богословское учение св. Григорща Палами, Семинариум
Кондаковианум VIII, 1936, 99—154; Д. Богдановип, 1ован Лествичник у
византщско] и старо] српско] кн>ижевности, Посебна издана Виз. инсти
тута, кн.. 11, Београд, 1968, 163.
4 Г. Острогорски, О веровагьима и схватагьима Византинаиа, 208—209.
5 Г. И. Успенский, Очерки по истории византийской образованности,
Петроград, 1891, 246—364; Г. Острогорски, О верован,има и схватагьима
Византинаца, 204, 222—223; Сг. и I. Согй11аг<1, Ье Зупойгкоп йе 1'ог1Иойохге,
Тгау е. тёш. 2, 1965 , 88; Архив 1АЗИУ, рук. бр. Ша 47, фол. 653.
6 Б. ОЬо1епзку, Тке Во^отйз. А 8(ийу гп Ва1кап Ыео-Матспае1зт,
СатЬгк1§е, 1948, 253.
7 Р. М1к1оз1сЬ — 1. МШ1ег, Ас1а РаЫагскаШз, 202—216.
Исихазам и богомилство 21
них прилика. Нови црквени сабор преиначу^е рани]е решение,
проглашава^упи Паламу ^еретиком8. Подижу се нове оптужбе
против исихаста и самог Григорща Паламе. У ]едном писму из
1345. године Григори)е Акиндин оптужу^е Паламу да }е са при-
]атехьем Исидором обилазио у Оолуну монахиньу Ирину, ко^а ]е
била ^една од на^познатауих ]еретика у Солуну.9
Три)умф противника исихазма ]е потпун. Црква пооштрава
борбу против масали^анско орщентисаних исихаста. У томе се
нарочито истиче светогорски протат ко]и ]е 1344. године донео
одлуку о прогонству са Свете Горе монаха Лосифа Григорща,
Мо^сща, Исака, Давида и Зова, оптужу^упи их за масали^анство
или богомилство.10 Нипифора Григора, ко^и ]е у меЬувремену
стао на страну антиисихаста, износи нове оптужбе против Па
ламе, а надежа ]е, свакако, да он био ученик .Госифа Крит-
ског и Григори)а Ларишког, ко]е ]е светогорски протат 1344.
године као масали^ане или богомиле прогнао са Свете Горе.11
Кантакузеново осва]ан>е Цариграда 1347. године довело ]е
до политичког преокрета, а тиме и до промене црквене поли
тике. Долази до смен>иван>а патри^арха кована Калекаса и до
новог црквеног сабора ко^и ]е, са осудом Варлаама и Акиндина,
осудио и светогорске масали^ане или богомиле.12 Да су они пред-
ставл>али ^едан огранак исихазма може се заюьучити из поле-
личких расправа самог Паламе ко]и ]е, после дужег колебан>а,
био приморан да се ^авно одрекне ^еретички настро]ених след-
беника.13 Касн^е ^е у одбрани Паламине ортодоксности устао и
н>егов биограф Филоте^, у два наврата цариградски патриарх,
приписузупи у заслугу Палами да ^е веН 1317. године, пре него
су почели исихастички спорови, однео победу над масалщанима
или маркионистима у ^едном манастиру на планини Папикиону.14
Различите оптужбе против исихаста за прихватанье ^еретич-
ких учен>а, одлучно подржаване од ]едног дела византщске цр
квене хи]ерархи)е на челу са патри^архом 1ованом Калекасом,
као и закаснела одбрана Григорща Паламе, н>иховог воЬе, чини
ово питан>е много интересантнщим него што на први поглед
изгледа. Велика сличност измеЬу масали]анско-богомилских ми-
стичара и исихаста, што признаку и многи истраживачи, не може
се олако одбацити, без обзира на неке више привидне него ствар-
• Г. Острогорски, ор. сИ., 216.

» М. Ьооз, ОиаИз( Негеву т (Не МШ1е А^ез, РгаЬа, 1974, 330—331;
3. Меуепйогй, ор. сИ., 55; С?. Маге. дг. 155, Го]. 72—72у.
10 №с. Сге^. РС. 148, 952—953; Д. Драго]ловиг1, Богомилство на Бал-
кану и у Мало] Азщи, кн.. 1. Београд, 1974, 105.
" Сел. 8Г. 35, гЫ. 1\; №с. Сге^. Юз. II, 718—719, ей. Вопп; С{. 3. Меуеп-
йогИ, ор. сИ., 56.
12 3. СоиШагс!, Ье ЗупойИсоп, 81.
" РС. 151, 448.
14 РС. 151, 562; Д. ДракцловиЬ, ор. сП., 105—106; Б. ОЬо1епзку, ТНе
Во%отИз, 259, сматра их богомилима.
22 Драгагьуб ДрагсуловиЬ
не разлике у догматским учен>има15. То ]"е утолико важнее што

сва мистичка учен>а, ко]а се директно или индиректно учвршпу-
]у у генезу исихазма, као Евагри]ева, Псеудо-Макари)ева или
Диониси^а Ареопагита, вег\ раюце на помесним и васел>енским
саборима хришпанске цркве као ]еретичка осуЬена.16
Тешко ]е дати научно задовол>ава]угш одговор шта ]е на
Свето] Гори почетном XIV века условило праву ерупщцу веЬ
рашце у цркви осуЬене ори)енталне мистике. Из фрагментарних
података расутих у полемичким расправама и одлукама цркве-
них сабора вида се да се теорща и пракса исихаста своди на
молитвену аскезу ко]а омогупу]е с]'един>аван>е човека са Богом
и виЬегье божанске светлости, ко]у су исихасти сматрали реал-
ном енерпцом божанског бипа.17 Доктрина исихаста у на.)груб-
л>им цртама своди се, са догматског аспекта, на учен>е да ]е бо-
жанско бипе недостижно и недокучиво у сво;|0] суштини поста] е
познато божанским енерпцама не лишава]упи се сво]е недо-
стижности, а са догматско-есхатолошког аспекта, на учен>е о ап-
солутно] премопи молитвене аскезе у односу на читав сакрамен-
тални живот цркве.
Суштина спора, бар у почетку, сводила се, са ]едне стране,
на садржа] исихастичких аскетских метода и н>ихове духовне мо
литве потпуно идентичне са масали)анско-богомилском, а са дру
ге, на теори]ске, спекулативне основе ньене есхатолошке функ-
щце.Оба ова питан>а, ко]а представл»азу дау'алектичку целину и
незаобилазни увод за разумеван>е доктрине исихазма, остала су
углавном на маргинама научних истраживан>а. 1едни су их због
несумвьиве сличности са масали)анско-богомилском молитвсном
аскезом избегавали, а други ]еднострано интерпретирали не ула-
зепи или не схвата]упи спекулативне основе исихастичке мо
литвене аскезе.
У тражен>у ирационалних путева за упознаван^е Бога и за
с]едан>аван>е са Богом веп првих векова хришпанства су маса-
ли^ански мистичари, на основу дуалистичког схватан,а л>удсюог
бипа, изградили сво^еврсну теологецу и есхатологщу, чщу 30
суштину представл*ало ученье да се л>удска душа молитвеном
аскезом ослобаЬа демона као узрочника страсти, односно греха,
и да бестрашкем или обожегьем постиже савршенство мистички
15 Т>. ОЬо1еп5ку, Тке ВовошИз, 254; I. Меуепс1огтг, 1п1гоЛис1'юп, 51;

сг. 1 Н. С. Веек, Киске ипй шеЫовгзске ЫгегаШг 1т ЪугапИтзскеп КеШг,
МипсЬеп, 1959, 327—328.
16 Евагрще Помтапски и Дионисще Ареопагит су осуЬени на Петом
васел>енском сабору, сг. Мапз1, VIII, 820—823. Сг. и Н. С. Веек, Киске,
356—357; Псеудо-Макарщеве Хомшпце су, према истраживан>има X. Г.
Бека, Путеви византщеке кгъижевности, Београд, 1967, направл>ене према
делу Симеона Месопотамщског. Сг. и Д. Драго^овип, Симеон Месопота-
ми]ски у ]ужнословенско\ кгъижевности, Зборник Владимира Мошина,
Београд, 1977, 57—61.
« Н. С. Веек, Киске, 322—326.
се С)еди1ьу)упи са Богом озарена чулима видшивом божанском
светлошЬу.18
Из овог теолошког учекьа, осуЬеног на]пре на помесном са-
бору у Гангру 341 године, а затим на Трепем васел>енском сабору
у Еефесу 431. године, масалщани су извели два фундаментална
става. Први ]'е, да се човек молитвеном аскезом може ослободити
од свих страсти, ко^е су представл>але у човеку од роЬевьа усе-
лени демони, и постипи виЬен>е Бога, што ^е значило савршен-
ство и преображав л>удског била према узору Адамове светости
пре пада, а други, да ]е црква са сво;)ом хи]ерархи]'ом и сакра-
ментима непотребан и сувишни посредник измеЬу човека и
Бога.19
Због огромног утица]'а масалщанске мистике на неточно мо-
наштво, покушао ^е Евагрще са Понта, полазепи од масали]ан-
ског схватавьа трипартитности л>удског бипа, да масалщанску
аскезу и есхатолопцу боговиЬегьа више терминолошки него
стварно усагласи са ученьем православие цркве.20 ЬЬегово ученье
да ум, ко^и ]е супстанщцално истоветан са божанством, а хипо-
стасно различит, може чистом или умном молитвом да сазна,
односно види Бога, црква ]е одбацила и као ]еретичко осудила.21
Масалщанска демонологи]а, молитвена аскеза и екстатична
боговиЬевьа временом су постала и против вол>е цркве нераздво]-
ни део монашке мистике. То потврЬу]у не само Псеудо-Мака-
рщеве Хомили^е, веЬ мистичка пракса источног монаштва и бо
гата аскетска литература у чи]у се ортодоксност никад ни]е сум-
ньало.22 Енергичтца борба цркве против масалщанске мистике,
веп одомаКене на православном Истоку, обновлена ]е поново са
по]авом богомилства. Из на]стари]их листа анатема и полемич-
ких расправа ]асно се види да окосницу богомилске есхатологсце
представл>а молитвена аскеза са духовном молитвом као егзи-
стенци^алним обликом живота савршених.п Нзен ^еретички ка-
рактер несумкьиво потврЬу]е Евтими]е Зигабен ко]и и термин
18 М. Ктозко, Апйциогит Хезйтота йе Ы$1огш е1 йос(гта МеззаИ-

апогит зес1ае, Ра1г. 5уг. Раг. I, 1от. 3, Рапе, 1926, СХЫП; Д. Драгсцло-
вий, Богомилство, 115.
19 Д. Драго]ловиЙ, ор. сИ., 112—114.
20 О утица]у масалщана на неточно монаштво, сГ. М. Ктозко, ор. си.,
СХХУ. О Евагри)евом мистичном систему сГ. А. 8ап<1геаи, Ьа зргпйиШё
й'ЕVа%^е РоШщие, Уае 5р1г. 46, 1936, 180—198; Д. БогдановнЙ, }оваи Ле-
ствичник, 151—153.
21 Евагри]ево учен»е осуЬено на Петом васел>енском сабору. СГ.
А. Запйгеаи, ор. са., 181 — 183.
22 Ово питанье ^е само узгред дотакао Д. БогдановиН, ]ован Лестви-
чник, 36—37, 78—79, не улазеНи у генезу ових учен>а. СГ. Н. С. Веек, ор. сИ.,
348, 341, 345, 452.
23 Н. СЬ. РиесЬ — А. УаШаги, Ье (гааё соШге 1ев Ьо%отИез йе Созтаз
1е Ргё1ге, Рапз, 1945, 222—223, Сг. Синодик цара Борила, ей. Попруженко,
стр. 53, анат. 54.
24 Драгсмьуб Драт)ловиЙ
богомил об]ашн>ава редукщцом словенског превода богомилске

молитве Исусе Христе, сине божщи, помилу] ме?*
Из саборских одлука и полемичких расправа насталих у
доба исихастичких спорова ]асно се види не само да ]е садржа]
Исусове молитве код исихаста био идентичан са духовном мо-
литвом масалщана и богомила, ю^у ^е црква веп рашце одба-
цила и као '] еретичку осудила, веп и то да се читава аргумента-
щца у одбрани исихастичке молитвене праксе заснива на оним
истим силогистичким аргументима козе су у сво^ одбрани ко-
ристили византийски богомили XI и XII века.25
То не значи да су исихасти масали^анско-богомилску духов-
ну или Исусову молитву директно преузели од ^еретика. Н>ен
садржа] ]е веп у V веку интегрисан у мистичку праксу источног
монаштва, али не и н>ена есхатологща боговиЬегьа без ко]е се
не може разумети загонетка исихазма.26
БоговиЬегьа или виЬен>а божанске светлости има]у дугу и ин-
тересантну историку у животу хришпанске цркве. Оно ^е уткано
у новозаветне текстове, у дела црквених отаца, у апокрифну
кн>ижевност и у теолошке спекулацще многих ] ереси. У старило]
црквено] киьижевности светлост }е атрибут Бога, н>егово име и
н>егова суштина.27 Григориев Назианзин, примера ради, говори о
Богу као светлости неприступачно] и невидл>иво\, а 1ован Дама-
скин о Богу као неизрециво] светлости, ко}а се не може умом
схватити ни реч\у изразити век само интелектом доживети™ Ме
сто виЬеньа божанске светлости или боговиЬен>а, ко]е су црквени
оци одбацили и богохулним сматрали, православна теологща ]е
прихватила могупност непосредног духовног гледаььа божанства
путем унутраппьег озарен>а душе удосто]ене опрошта]а грехова
де.)ством благодети Духа светог.29 Пут ка унутрапиьем озарен>у
водио ]е преко различитих аскетских метода, не искл>учу]упи
црквене сакраменте, чи]у су окосницу сачин>авали дво.]ство стра
сти и врлина веома различито схематски груписаних у хришЬан-
ско^ аскетско] кнэижевности.
Настарщи аскетски приручник ове врете представл>а маса-
ли^ански ЬшЬег §гас!ишп из средине IV века, по ко]ем ]е зли
Евагрще израдио сво] приручник Т)е ос1о угНозгз со^иаНотЬиз,
покушаваЗупи да мосали^анску демонологщу страсти донекле
усагласи са спиритуалистичким интелектуализмом безбожног
Оригена.10 Победой над демонима човек постиже обожен>е и до-
» РС. 130, 1289.

и Р. М1к1оз1сЬ — Т. МиНег, Ас1а I, 212—213; С(. Н. С. Всск. К1гс1ге, 352.
26 В. КпуосЬёш, йа1е йи 1ех1е 1гаАШопа1 йе 1а рпёге а Лзиз, Мезза-
вег ЕРК, 7—8, 1951, 55—59, уско ^е ограничен на ортодоксну традищцу.
л РС. 36, 505.
» РС. 95, 1073, РС. 36, 368, 609.
29 О немогуйности виЬеньа Бога, сГ. 3. СоиШагй, Ье ЗупосИкоп, 91.
О озаренэу детал>ни]е с{. Д. Богдановий, ор. си., 34, 70, 73, 78.
30 С{. М. Ктозко, ор. СЙ., СЬ зя. Сг. РС. 40, 1272—1276; Д. Богдановий,
ор. сИ., 46.
живл>ава благодапу Духа светога боговиЬегьа као врхунски домет
религиозног стремл>ен>а.
Исту традищцу наставл>а и богомилска молитвена аскеза,
чщи ]е на^виши ступаиь у моменту ослобоЬен>а од демона пред
ставляло, према ]едно] листи анатема из X века, обожеюе и
хипостасно с]еди№ен>е савршеног са божанством помопу екстазе
или ентузщазма. У стан>у екстазе савршени визуелно види Бога
и задобща енергщу Исуса Христа посредством Духа светога,
а у стан>у ентузщазма енергщу Светога духа посредством Хри-
стовим.31
Богомили су, чини се, први сво^а боговиЬеьъа директно пове-
зивали са детством божанске енерпце ко]у су православии поле-
мичари називали демонском?1 Ту се богомилско учегье о богови-
Ьен>у суштински разлику^е од ученьа умерених ортодоксних ми-
стичара о озаретьу детством божанске благодети. Али, са друге
стране, богомилско учен.е се у потпуности поклапа са мистиком
исихаста ко]и су посредством молитвене аскезе падали у стан>е
блаженства, очигледни остатак богомилске аскезе, и сагледавали
божанску светлост, ко]у су, као и богомили, доводили у везу са
де^твом божанске енергще.33 За исихасте виЬен>е божанске
светлости постигнуто молитвеном аскезом, као и за ^еретике,
значило постизан>е бесмртности и вечног живота пре свеопштег
васкрсен.а.34 За богомиле то изричито сведочи Евтими)е Зигабен
ко^и пише да савршени боговиЬен>ем поставу бесмртни и да не
умиру него да као у сну скида}у сво]у телесну одеку и облаче
бесмртну, Христову.35
Основни проблем у исихастичким споровима представляло
]е питание о теолошким основама исихастичке науке о божан-
ско] светлости. У почетку спора нема }ош битних разлика изме-
Ьу зеретичког боговиЬен>а и исихастичког виЬен>а божанске свет
лости. Разлике су повучене каснще, у току спора, истицан>ем
разлика измеЬу суштине божанског биЬа, ко]е ]е недоступно, и
божанске светлости, ко]а ]е, као божанска енерги]а приступачна
л>удском схватагву.36 Ту се исихасти разлику)у не само од маса-
лщана и богомила, веп и хришпанске патристичке традищце ко-
]а ]е увек идентификовала бога са светлошНу неизрецивом, не-
приступачном и невидл>ивом. На]ближе аналогов, бар привидно,
исихасти има^у са Симеоном Новим Богословом из Пафлагони^е,
ко]'и се у научно] литератури сматра духовним родоначалником
светогорских исихаста.37 Читава теолопца Симеона Новог Бого-
31 Ь. ТЪаЦосгу, Векга%е гиг КеппСшзз йег Во&от:1<т1екге, \\155. Май.

Воз. Негг. III, 1895, 368.
32 С. Кскег, Ше Ркипйа&гафеп, 1л\р7.щ, 1508, 24, 17.
и Н. С. Веек, Киске, 365.
» Н. С. Веек, ор. сИ., 325.
« РС. 130, 1317.
* РС. 150, 1209; РС. 151, 425, 432, 815. С1. Н. С. Веек, ор. ок., 325.
37 Г. Острогорски, О вероваьыша и схватагъима Византинаца, 209.
26 Драго.ъуб Драго)ЛОВиЬ
слова, на]познати]ег византщског мистичара са кра]а X и по

метка XI века, своди се на ^еретичко боговиЬегье св. Трощце,
односно на чулно, телесно виЬен>е ]едне светлости Свете трощце,
к.о]а се неделива троструко дели, или на виЬен>е Христове свет-
лости.х У Симеоновом мистичном концепту боговиЬегье се пости-
же потпуно савршеним духом, сличним светлости славе божще
ко,]и се понираььем у светлост божщу облачи у божанску при
роду.39
Очигледно ]е да се читава Симеонова мистичка теологи|а,
без обзира на извесне терминолошке разлике, ослан>а на ученее
богомила ко]и сматра]у да се савршени боговиЬен>ем трансфор-
мише, на^пре у природу анЬела, затим арханЬела, серафима и
херувима, да би се на кра]у слио са божанством.40 У Симеоновом
мистичком систему, као и код богомила, централно место заузи-
ма виЬен>е Свете троянце, ко] им се постиже трансформащца
л>удског бипа у божанску природу.41 Разлика измеЬу Симеоновог
и богомилског мистичког система ]е само у томе, што се Симеон
више ослан>а на злог Евагрща, а богомили на хи)ерархи]ски ми-
стицизам Диониси]а Ареопагита ко]и ]е као ]еретик осуЬен на
Петом васелэенском сабору 553. године.
Мистичка теолопца Симеона Новог Богослова остала ^е због
очигледне хетеродоксности скоро триста година без неког вепег
утица^а у Византии. Према н>ему и н>еговим боговиЬегъима, ко-
]е ]е посредно у више наврата осуЬивано, показали су подозрение
веп монаси манастира Мамае, ко]и ]е Симеон увреЬен и разоча-
ран морао да напусти. Рехабилитовали су га тек исихасти, поку-
шава]упи да на н>егово] светлосно] мистици утемел>и сво^е тео-
лошке концепщце.42
Досадашн>а ]ош непотпуна научна истраживан>а несумнзиво
су доказала да ]е масалщанско учен>е о демонима, апатии и обо-
жен>у, трансформации л»удског биКа и боговиЬен>у преко Ева
грща, Дионисща Ареопагита, Ди)адоха Епирског и Псеудо-Мака-
ри)а веп у рани] им епохама делимично уграЬено у православну
мистику уз избегаванье отвореног противл>ен>а цркви и н>еним
институцщама, што се манифестовало у ширен>у и ]ачан>у ана-
хоретског монаштва.43 Нэегово ограничение у тустини)ановим но-
велама предузето ]е, изгледа, због н>егове основне антицрквене
ори^ентащце.44 Али утица] масали^анске мистике нще могао бити
38 Н. С. Веек, ор. сИ., 360; К. Но11, ЕшНизгазтиз ипй Визз&еыаи,

Ье1ри8, 1898, 39; СГ. РС. 120, 515, 589.
» РС. 120, 563—564.
40 Ь. ТЬа11ос7у, ор. сИ., 369.
41 МугШа Ьо1 — Вогйте, Ьа йос1ппе йе 1а »й&Циж1ит1 йапз ГёдКзе
егесЧие .щз^аи ХР 51ёс1е, К. сГШз. ге1. 105, 1932, 5—43, 106, 1932, 525—547.
107 1933 8 55
42 В. ТаЫйв, Ьа РНИозорЫе ЪугапПпг, Рапз, 1949, 141—144; С(. Н. С.
Веек, ор. ей., 360—361.
43 Нетто деталшце о томе сГ. Р. Вогг, ОгайосНиз Vоп РНоНке ипй сНе
МеззаНапег, РгеаЬигв, 1937.
спречен ни законским прописима ни одлукама васел>енских са-
бора. Од средине V века оно има потпуну превласт у манасти-
рима источне и среднье Мале Азще. Борба са масали|анско-бого-
милски орщентисаним малоази]ским монаштвом започета ]е по-
ново у XI веку, за време патри^арха Алексина Студита, а настав
лена током XI и XII века.45
Са монголском инвазиям средином XIII века и турским
осва]ан,ем Мале Азще починке велика миграци}а становништва
из византийских малоази)ских провинщца. ВеЬ око 1300. године
читава Мала Азща, изузима^упи неколико градова, дошла \е под
турску власт.46 Миграци}а ]е захватила монахе и свештенике ко^и
се у на]вепем бро]у склагьа^у на Свету Гору. Да ]е меЬу прибе-
глим монасима и свештеницима било прикривених ^еретика, мо-
же се закл>учити на основу два синодска решена. Прво ^е о осло-
боЬен>у попа Гаркана из Анатоли|е, донето 1316. године, а друг©
о случа^у болесног монаха из манастира Филокала, донето 1325.
године, због контактиранэа са локалним ]еретицима чини веро-
ватном нашу претпоставку.47
Утица] ]еретички ори^ентисанюг малоазщског монаштва осе-
тио се много више на Свето] Гори. ЬЬихова пропаганда меЬу
светогорским монасима, веЬ од рашце под веЬим или ман>им
утица]ем хетеродоксних учен>а, нашила ^е на отпор, али ствара-
ла и ватрене следбенике. Убрзо ^е то постао масован покрет са
две ори)ентаци]е. 1една ]е била екстремно мистичка и неповер-
.ъива према цркви и ньено] организацией, а друга умерена, ко]а
]е, прихвата]упи источньачку мистику, сво^а догматска учен>а у
на^вепо] мери усагласила са учением дркве, стриктно избегава-
1'упи дуалистичке консеквенце ]еретичких учен^а.48
Из записника саборских аката, из теолошких и истори^ских
списа присталица и противника исихазма могу се доста верно
реконструисати све етапе одомапен>а и прилагоЬаван>а исихасти-
чке мистике православно] теологии без потиран»а оне особене
спиритуалности пореклом из ^еретичке, претежно масали^анско-
-богомилске мистике. Али ма юолико у оптужбама против иси-
хаста има претериван>а да они следе учен>е многолике и поли
морфна ] ереси еухита или масалщана, оне се не могу у потпуно-
сти игнорисати. То показу]е случа] самог Григорща Паламе ко]и
]е у почетку спора био ближи оном огранку исихазма ко;)и ^е
светогорски протат 1344. године као ]еретичку осудио и са Свете
Горе прогнао, да би каснще, кад ]е подбеда умерене стру]е била
« Ыоу. 1и51. 133, ц. 36.

" М. Ьооз, йисйШ Негезу, 96—00; Д. Драгошовий, Богомилство.
100-101.
46 Г. Острогорски, Историка Византще, 458—459.
47 М. Ьоов, ор. сИ., 329—330.
48 Д. Драк^ловий, Богомилство, 104.
28 Драгсмьуб Драгх^ловиЬ
осигурана, и ]авно се од н>иховог учеаа оградио, призна]угш

директив везе измеЬу некадаииьих и тадашн>их масалщана.49
Исихастичких спорова сигурно не би било без малоазщског
монаштва и н>егове хетеродоксне мистике ко]а ]е била страна
грчкюм духу и наилазила на велико неповеренье меЬу Византин-
цима. Али захвал>у]упи Григорщу Палами, православна црква ]е
успела да ову врсту источн>ачке мистике каналише у духу цркве-
ног учен>а и изрази филозофским по]мовима, прилагоЬава]упи
1е у на]вепо^ мери духу времена.
НЕ5УСНА5МЕ ЕТ ВОСОМ11ЛЗМЕ
Кёзитё
Ь'ор1П10П §ёпёга1етеп1 ассер1ёе ^ие 1а <1ос1:гте ёез пёзусЪаз1е8, ехро-

зёе ёапз 1ез оеиугез ае Сгё§саге Ра1атаз, ез* Гехргезз^оп с1е 1а 1га<1Шоп
огтойохе с1аззм}ие, ез! соп1ез1ёе, сГип сб1е, раг 1ез пгспез та1ёгааих ае
зоигсез, ^и^ (1ётоп1геп1: тёиЪкаЫетепЛ: 1ез ге1а1аоп5 ё^гокез <1е
Сгёвсиге Ра1атаз ауес 1ез тотез «ГопегиаНоп пёгё^ие аи Мот А(Ьоз
е! а Тпеззактщие е1, ае Гаи1ге, раг >1а %тапйе гевзетЫапсе е1 1а сопцргиеп-
се ае 1а туз^ие пёз1спаз1:е ауес 1ез <кю1ппез туз^иез аез таззаНепз
е* аез Ьо^отИез, ^и^ ё1а1еп1 ]асИз сопёатпёез а р1и5йеигз гергйзез сотте
Ъёгё^иез, раг р1из1еигз сопОШез 1осаих е1 оеситёгжшез.
Ь'тНиепсе ае 1а туз^ие таззаМеппе-ЪодотПе з'еГГесШай, еп раггёе
икИгесгетеп*, раг Еуа§поз, Вютзйоз Агёорадке, Шааоспоз, Рзеиао-Масаке
е* &тёоп 1е Моиуеаи Тпёо1о{»1еп, е1 еп раПле Й1гес1етеп1, раг 1ез тотез
<Гопеп1айоп Ьёгё^ие ае ГАз1е Мтеиге, 1еэдие1з 1гоиуа1еп1 аи Моп1 АЙюз
Газа1е аеуаШ: Гтуа&юп Шщие.
РоиПапт, Ыеп яиЭД у ей! Ьеаисоир а'ехалёгагёопз аапз 1ез ассизаНопз
(акез соп1ге 1ез пёзуспаз^ез ^и'^15 зшуайет: 1а аосггйпе йез кёгёзгез Лез
еискё(ез ои таззаНепз, еНез пе реиуеп! раз, поп ршз, ё1ге епйёгетет
ге]е1ёез. Сес! ее! аетоп1гё <1е 1а теаЫеиге гасоп раг 1е саз с1е Сгё^оаге Ра-
1атаз 1ш-тёте чш, аи йёЪи! с1ез сотгоуегзез пёзуспаз^ез, ё1ак р!из ргоспе
с1е се гатеаи <1и ЬёзусЬазте ^ш еп 1344, соп<1атпё сотте пёгё^ие
е1 Ъаши аи Мот А1поз раг 1е Рго1а1, роиг ГаЁге риЫаиетет аез гёзегуез
а зоп згце1 р1из 1ага, 1оэдие 1а укройте аи соигаШ тоаёгё ги* аззигёе.
Майз дгасе а Ра1атаз, ГёдИзе огтоаохе а гёизз1 а сапаИзег се«е езрёсе
йи тузйазте опепЫ <1апз Гёзргп4 ае 1а аос^ппе ае ГёвИве е1 с1е Гехрп-
тег еп 1егтез йез пойопз рп^1озорЫ^ие5, еп Гас1ар1ап1 аапз 1а тезиге
с1и розяЫе а Гёзрга! Йи 1етрз.
*» 1Ыа., 106; сг. РС. 151, 448.
Ка<1е МШАЫС1С
Ьа Расикё <3е РЬПозорЫе
Веоегай
оштшште ет охзсоытшште БАыз ьез 5Т1шстше5

БЕ Ь'ЕТАТ 5ЕКВЕ АН XIVе ЗШСЬЕ*
Оеих ёлюпетепЬз ипрог1ат15 тгациш1 тШеи <1и XVI' заё-

с!е. Ьа рез1е ои тог1 попе дмълХ гагёйё 1а рори1агюп еигорёеппе
еп 1348 е4, яиекшез аппёез р1из 1аг<1, 1ез Тигсз оп! раззё <1е ГАзае
еп Еигоре. Репс1ап1: ^ие 1а рез1е, «кт* 1ез сошёяиепсез ё1ааеп1 ёлп-
аеп1ез, аха&1 утетеп1 ггаррё 1ез оагЛетрогатз, 1е развале сЬз
Тигсз еп Еигоре — Ыеп ^ие (1'ипе 1трог1апсе Ыз^опцие топсНа-
1е — п'ауаН раз ё1ё ассиеиН <1е 1а тёте татёге. Ьез соШетрога-
Ш5 п'у ауа1еп1 раз ргё1ё дгапйе аИепИоп. Оп роиггак тёте сНге
цие 1 еуёпетеп* аллал1 раазё ргезяие шпарегси. Ьез ргшпсез тётев
(1ез рауз Ьа1кш^иез пе зе гепсЫеШ раз сотр1е с1и с!ап§ег яие
гергёзеп1а1еп1; 1ез Тигсз. Ь'етрегеиг зегЬе пе роиуак зе 1етг а
Гёсаг*. 1пс11ё, а соир зйг, раг ипе ехрёпепсе с1ёза§гёаЫе, И гшзак
с1ез ргёрагаЛАгз роЦ^гюз роит ип гё§1етеШ <1е соотрЪез ауес 1ез
ОзтапПв. ВигагЛ &ап гё§пе <1еих гепооиЬгез ауес 1ез Тигсз в'ёЬаа-
еп1 зоЫёез раг 1а йёгаке с!е Гагтёе зегЬе. Се11е с!е 51ерЬагпапа, еп
1344, с1и рот1 <1е уие с!и потЬге с1ез раггипрап1з 1и1: ип ёризосЬ со-
игг е* иезаёгёаЫе аи тотеп1 <1ез егапйез Ую1о1гез е1 <1е Гехрап-
заоп Ьтизяие <1е ГБш зегЬе. Ьа ЬаЛаШе ае БетсЛЛка, еп 1352, ги1
ип сопОИ Ьеаисоир р1из §гауе яш ее разва ааоз 1е сайге с1е 1а
диегге с1уПе еп Вухапсе. Ьез гогсез агтёез сЬгёиеппез Ьё1ёго§ё-
пез <1е 1еап Ра>1ёо1о§ие, гигеп! уашпоиез раг Гагтёе с1е гогсез р1из
1троог1ап1е5. Ьез 1паире5 зегЬев е1 ёгесяиез еп ги/гепх зиЛои! 1ез
ласЙтез. Ьа сауа1епе зегЬе, 1е кагпагз Вогакхуаё еп 1ё1е, зиЪш1 1ез
р1из дгапс1ез реПез.
* Каррол ргёзетё аи IV Соп^гёз 1п1егпа1юпа1 аез ётоез <1и 5ий-Ез1

Еигорёеп, Апкага, 13—18 аой1 1979.
30 Кайе ШЬаЦйс
Ьа а'ёГаке с!е Бетонка пе ги{ раз рпзе сотте ип ауегйззе-

теп1. Ьа §иегге с1уИе еп Вугапсе зе роигзшуаН. Ог, раг 1а рпзе <1е
СаШроН, 1ез т1еп1к>пз сЬз ОзтапНз с!е зе г1хег зиг 1а рёшпзиЬ
(1ез БаИсатз, аеутгеп! ёуИегоз, <1и тоАпз роиг 1ез уоаваш 1ез
р1из ргосЬез. 5е гепс1ап1: сотр!е с!и с1ап§ег, 81егап БиЗап еззауа
с1'ог§ап1зег ипе асИоп р1из атр1е соп1ге 1ез Тигсз. II з'асКезза аи
раре 1ппосеп1 VI, 1ш с1етап<1ап1 с!е 1е поттег соттапйап!; еп
сЬег с1ез гогсез сЬгёЦеппез сотге 1ез Тигсз. Майз, ПтгтЧё регта-
пеп1е еп1гс 1а ЗегЫе е! 1а Нопдпе етрёсЬаИ 1а соПаЬогаНоп с!е
1а ЗегЫе ауес 1а Соиг с!е Коте. Ьа Ноп^пе ё1ак 1е гергёзеШаШ
с1ез ииёгёгз <1и Раре зиг 1а рёптзи1е Ьа1кашяие, та15 сеИе Г015-
-С1 1ез 1п1ёгё1з с1е Ьошз I" (ЬисМ^ I) пе з'ассогсЫеп! раз ауес сеих
с1и раре 1ппосеп1 VI. Б'аШеигз 1а зшЧе ёез ас^опз е1 с!ез р1апз
ги1 етрёсЬёе раг 1а тог! зиЪке с!е Гетрегеиг зегЬе (20 аесетЪге
1355).
1ттёсИа1етеп1 аргёз 1а топ с!е Гетрегеиг Би§ап, ГЕ1а1 зег
Ье п'ёЬгоХ раз тепасё. Ьез зоигсез пе поют ^ие с1е соигЧез, тааз
Г^ё^иеп^е5, аиаяиез аез топазгёгез с!и тот А1поз. Аи соигз с!е
1а зер11ёте аёсепте с!и XIVе з1ёс1е, 1ез Тигсз зе йхахет зуз1ёта-
^иетеШ: йапз 1а уа11ёе с!е 1а Магкза. Мете, а сеИе ёро^ие-1а, 1е
(1езро(:е Лотап \]&1}е§а, ауак ё1аг§1 1ез ггоШдёгез с!е ГЕш с!е Зеггёз
^и5^иа 1ас с!е Рогои. Еп гёаШё, 1ез [гоирез зегЬез е* Шгяиез
ауа1еп1 гёс!ик а тоШё 1е Vо1егоп Ьугапгт. Ь'адгашиззетеШ: <1и
(егпймге ги1 рауё сЬег. А 1а р1асе с1е Вугапсе, аих ггопНёгез с!е
ГЕш с1е Зеггёз, зе ггоиуёгеп* 1ез Тигсз. Ье Уо1егоп осс1с1еп1а1,
1а героп сотргазе егиЬге 1ез §ог§ез с1е СЬтаэйороЪ' е1 1е 1ас с1е Рогои,
1ез 1етггкоагез поиуеПетпеиЛ ас^шв, ё^аиета! 1е ршз ехрозёз аих т-
ситзоопз Шгоиез. АирагауагЛ, <1ап8 1ез §огдез <1е СЬгёвйороМ, II
ё1ак Ьеаисоир р1из гаске с1'огцатзег 1а с1ёГепзе ои, аи тошз, о!е
сопйчМег 1ез тоигзаош аез сотра@тез иичшез. Мэуго ОгЫп зак,
оп пе заигак с!е ^ие11е зоигсе, ^и'^ё1^еза гшзак ггоп1 аих Тигсз
ауес раз та! с!е зиссёз е1 яи'П 1ез ауак уатсиз а р1из1еигз герп-
зез. II з'а§к, аЪпс, сеггатетеп! сГезсагтоиспез ае тотске кп-
роЛапсе, сГаНаяиез с!е рШагаз, аггё1ёез е* героиззёез. Ма1з сес1
{ётоцте ]из!етеп1: (1'ип с1ап§ег регтапеп!: ^ш тепаса11; йе ГОп-
&Ш. Ьа аизз!, 1ез Тигсз теШиеШ еп оеиуге 1еиг ^ас^^^ие соппие
с!е Ьагсе1ег зуз1ёта1ляиетеп1; 1ез гёд1оп5 ди'Из ауа1еп1 Гш(еп(юп
й'епуаЫг. Ье с!ап§ег тепасаШ: с!е ГОпеп1 Иак 1ез татз <1и дезро-
1е 11д1]е§а е1 ГетрёсЬа11 й'еп1гергеп(1ге ипе яиекогщие асИоп
(14т агйге сб1ё. Се егап1^ сарИаше еЛ. Боготе <1 Е&гА р!еш й'ехрё-
пепсе зе геп<1а11: сотр1е йи с1ап§ег ^ие ргёзеп1;а1еп1; Га11еп1е е1
Га^оигпетеп! йи СОПЙ11, зиг!ои1 1о^з^и'^1 зе ги1 аззигё йе ГаШШЙе"
разз1Уе с!е Сопз1ап1тор1е яш ё^ак ргё1е а ^^ап^иШ^5е^ 1ез Тигсз
еп 1еиг сёаап! СаТМроИ. Ье гоа VикаI§^п, ^гёге <1и <1езро1е и^Цеза,
ё1а11 1е зеи! рппсе с!ез гё§юпз Ьа1кап^^ие5 тотеШапётет поп
тетасёез ци1 роПйЛ аи зесоигз йи йе^ро^е с!е Зеггёз.
Тизяи'а падиёге, а 1а кипйёге <1е Ла *гас11иоп <1е 1а Каше сопЛге
1ез Мгп]аусеУ1с, Г^троПапсе <1е сеМе еп1герш1зе а ёхё зоизезЬшпёе.
СопИпшгё йапз 1ез згшсШгез йе Гёш ЗегЬе аи XIVе з.
31
Ьа ЬШе ёез Мгп]аусеУ1с 13о1ёз соШге 1ез Тигс8 раг1е ае 1еиг соиг-
а§е, е1 1е ЪчЛ йез оошШ'Ьз Лётоорю (1и ■ЫешЛ роМдие ои гея
зегЪе е1 аи оезро^е ае Зеггёз. Ьеиг Лт^егоЙап ё^аи* ае сЬазвег
1ек Тшгсз, саг иле 8еи1е уАсЛошге ёуепФиеМе паигаш! арроПё ци-
шне коАиИоп 1етротайге. Айв»! 1ез Йгёгез в'еЧашеий-Ак Лпдёз вп
Ч&шНоте Шге е1 ауайет!: рёпёйе рпеэдие аих роПез ае 1а поиуеНе
сарш1а1е 1игаие, Уёатёпё. Ог, йв йштелЛ рга аи аёроигуи 1е 26
зерЬетЪге 1371 виг 1а МагЛза, ргез ае ТсЬеппотеш.
Роиг 1ез вгегвз Мг,гцаусеу1с се 1и1 1е аёзав^ге сотрк*.
»С'6ии1 1а У1сЮ1ге 1а р1из сотр1ё1е е1 1а р1из 1троПап1е чие
1ез Тигсз гетроПёгеп! ауап1 1453. Зоп ргеппег гёзи11аг &и 1а сЬиПе
Йе ГЕш <1е Зеггёз е1 зез сопзеяиепсез и11ёпеигез, 1а сЬгШе Йе 1ош
1ез аШгез Ешз Ъа1кап^иез. Ьеиг соащиё1е п'ёши р1из ^и'ипе яиезЫ-
оп йе гетрз*1.
Несение сотте ит Ьоиппап! аатз ГЫк*а1ге ае Вугапсе, 1а

сШаа^е с!ез ЗегЪез аеск!а <1е Гауетог с1ез Б1аЯ;з ае 1а ракае опеп-
Ые ае 1а рёпаптие аез ВаМсаоз. Беих етршгез, Гетрие Ьугапйп
е! Гетрке Ьи%аге, ауа^еп! регаи 1еиг Агааёрепаатсе. Ьа гепот-
тёе е* 1е р1из Паи! гащ <\аш ]огшзашагй сез аеих ЕЬаЬз (1ап5 1е
тогаае сЬгеНеп не Сигеп!; раз гезрес1ёз <1ез впуаЫквештз сГОпеШ:.
Втвп яи'еШе аш1 ей Ней аи'ае1а аез йютЙёгз ае 1'ШвА зегЬе. сеЫе
геоапЬге ауес 1ез Тигоз аеейаа, пайигеПетепИ, аи зон! ае& уаотоиз,
е>1, агат! тёте 1а сюпяиё^е аев гё^кмгвз &егЬез, ехегса ите шпйи-
епсе зиг 1еиг аеуек>рретегЛ шгйёгюиг. Ьа гезШаигайюп ае ГЕ(а1
зегЬе зоиз 1а поиуеНе йупа&йе <1ез Мгп]аусе\йё €г*1 агаеЧёе. Рагйе
с1е рагуепиз «юоотаик, райваШ: раг 1е в1аае <1е ^©пеигз <1е рго-
\ тсе, 1а таазоп с1ез Мт^аусеупё з'йтрозаа!; тзепз1Ыетеп1; сотте
поиуеЦе &та(11е гёдпапЬе. Оп к'еп гетак сотр!е аи тотеп* ой
1ез оогё§епШз, Гетрегегиг 11го§ е1 1е ют Уи|кай1|п, зе «ёрагёгИ; роиг
ашуге о!еих о^шгесЬкниз оМГёгеп1ез. Ьа гт <1е 1еиг со11аЬогаМоо1
таг^иа 1а и^зрагаЫоп олх роиуо^г сеп*па1. Аиэза, 1ез согё§еп11в пе
роЛааеШ, йз дие ^огтеИетеШ: 1ез а^дпез о^е сМ^тЧё йтрёйак
е1 гоуа'1е. Маав, репиегй дие Гетрегеиг 11го§ эотЪгаа! с!е р!из
еп р]1из, 1а роватют о!и тем УикаЛЬп е! ое за ^аггтИе з'а'ГГеггшвзаИ.
Ьа рЬхз ёгагийе рагйе <1е 1а Котагше ©1 ите 'Ьогвпе рагИе аез ап-
сканз раув вегЬез ё1атш1 зоив 1е соп11гд1е Уикакт е1 а"и^1]е§а.
Ватз 1еиг авсетизнот соизйаоПе, 1оз Сгёгез гаШаиет! 1ез зегэпеш'з
пеи'Ьгез е1 шроивш^ега!; ои авкеп/авватеп/! 1ез зеа§пеигз геЬеИез.
А 1а уеаИе с1е 1а Ьа1аа11е <1е 1а Маг1Фза, 1е веи1 1еиг гезИ&1а1:,
с'ё^аИ 1е ]оирап К1ко1а А11отапоу1С. Ргёрагап! 1еиг сатрадпе
осшФге 1е ^вите ]'оирап, бШегй ргёз ие гёаИвег 1а зтез^аига'йойт
де 'Гааияеп ЪЪгЛ вегЬе, тааз сег^айпетегИ; раз зоиз Гаттаетапе
йупаэИе. Ьа тюиувИе {атШе ртапсЗёге ехрштаИ: оиуеЛетеп!: зез
1 Г. Острогорски, Серска облает после Душанове смрти, Београд,

1965, 143.
32 Ка<1е МНЬаЦслс
аврнтайкиъз а ргосклтюг )еяхпе юса Гшпё <кз йк ое Уиказшп, Манко.

А 1а уеШе ае 1а Ьа1аШе с1е 1а Магкза, скпз ГЕ1а1 зегЬе у ауак аи
сб1ё <1е Геапрегеиг, к ной оагё^ёпг еЛ. 1е ^еиое гой, ргшпсе ЬёпДаег яш
п'арратФемай рае а 1а душ&йе аез Ыетатцас. От, склиз а'аиЪгез
оссааюпз аизка, {асе аи тогак ехИётаеиг, 1ев Мгщ'ауселгаё з'ёт§е-
аютЛ еп гергёзепШапЬз <1е 1а аупаэйье зегЬе. Аргёз атом- соплтасгё
ска аШапсез а Гшйёгйеиг с1и рауз {ауес 1ез ВаШё, ауес Кааозку
Нкреп е1, ргоЬаЫетеШ;, ауес 1е зеЪазФосгаФог Укгко Равкаё1с),
Йз з'еЙагсааегЛ ае Са)1ге <1е тёте ауес 1а таЙзоп аез бе1^пеих5
сгоаЪез $иЫс е1 1а СалиОк Йклэгге ргапскге скз Ра1ёо(1о$ше.2
Раг 1а тог!: ск Уиказшп виг 1е сЬатр <к Ъа<1аай'1е, 1'ЕШ зегЬе
пе гез1а раз, роиг аигап!, запз пл. Магко, гех шпюг ауап1 1а
ЪаЬаИк «к 1а Маткяа, Ьёгка аи Фгопе. Оп Ьгаиуе аи Модо&Еёге
ск Магко 1е рагьгай аи Шб атё ск УикаЗю ауес Ьоиз 1ез юзо^пез
ск к а%гн1ё гоуак, еп ггвзодде СашЬе ттттёа'.кФетега!: аргёз к тог*
аи рёге е1 ае Гопо1е <к секи-сИ. Ье соигоятетегй ск Магко п'ёЬаа!
раз ип асЬе а^шштрагёоп. II йй сёкЬгё скш 1ез МипИез аез пог-
тез еХ соайитез, саг Уикайш! ёХеаХ. скуепи гоа зегЬе еп 1365 раг-
к уокяйё ск Гетрегеиг 11(гой. Раг согазёяиета!:, аи роий «к уие
гогте1 е1 ^ш1^6*^■Îие, аргёз к ЬаНаШе ск к МаячШза, Гетрегеиг
оЪйап! ип пюиуеаи согёдеп1; скиз к регзотпе <к Гатё <кв Й1з
о!е Уика&т. 1)е сеМе тёте тагиёге, ^игкиЧуие &1 Йигте11е, к го1
Магко скушй, еп аёсетЪге 1371, ГЬёгМег аи скгпйег <1ез Кетпа-
прс. Серегакдй репзоаппе п'ауай тёте раз Гшаёе «к гесоппа11ге
сотте зоиуегат к 18ви1 юса 1ё§йште. Еп Йгёх, 1ез Мгацаусеуас пе
гёиззкеп! раз а ЬёгНег (1ез Ыетапрс. Тгёз 161, скз к ргеппёге
дёлёгайст, ГавсегазЙоп ск к тюиуеие аупавФк Си! т1епготрие.
В1еп яие к ЬаШаоИк «к к Матайза пе 1ез ей! раз соирё <кпз киг
гасопе, еЫе т^тИа&Ь к йп (к к зиргёта^е <1е к тайшт <1ез
Мтзаубеуас. ие рКгз, к поиуеаи гои зегЬе, 1ётошп 1тршз15ап1
рагЬа§е раг Сотое ск ГЕЬа1 о!е эоп рёге Уикай^п е1 <1е воп опск
11дЦеза, <1и1, оп пе как ехаоСетеп! яиапа, гесоппаИге Гаи1ог11ё
зиргёте о!и «и111а1п Мишг.
Оиоидие к с1ёГаа1е Ю*а1е о!е Гагтёе 6Чх аезро1е и§Це§а е1 Ли
той Уика&т 1й1 и'ите @гашс1е роЛёе, кз Тигоз п'туаппеп! раз
о!е 1опд1етрз ГЕ1а1 йез Мгп]аусеУ1с яш з'ёгепо'аИ: аи кс ае Рогои,
а Гев1, ]'изяи'а Рпигеп Гоиез*. ЗеЬп к ШаНё^к еЛ к Ивю&цие Чигс-
Яиез й'ип епуаЫзэетеп! ргоегезв!!, к зикап Мига! зе оап^тШ,
роиг Г^ПзШШ, «1'ипе уаоНоаге тшйМге. Ъа тёаИзакжт ае сейе шс1юй-
ге п'ё1аИ: яи'ите яиезйкт д.с 1етрз, та1з ё§актеп1; а'ите ]ив1е ар-
ргёЧаа'йоп <1е5 ргоргез ро9з1|ЫЛкёз. АуапИ 1371 аё]'а, кз Тигоз
ГетрагЬааеп! еп Согсез тЙййашгез зиг 1ез Гогсез сЬгёНептез аёз-
ипкз ае к рапк оп1еп|1а1е <к к рёпатзи1е аез ВаИкатз, ташз шк
п еЬааеп! раз епооге еп ёЬа>1, аргёз к ЬаФа'Ше ае к МагА^а тёте
ае ргетаге роз!эез18шп ск Фош кз рауз аез (зеАдпеигз аез ргоутсей
2 Р. Михалчий, Кра] српског царства, Београд, 1975, 125—161.
Соп1итш1ё аапз 1ез вйгистгез йе Гё1а1 ЗегЬе аи XIV* 8. 33
татоиз. Оп пе аеугак раз вигезФшпвг 1а Гогсе Лез ОзтапЕз йапз
1а зесопс1е тоШё с1и XIVе 51ё1е. Ьеиг ЕШ зе^епаак зиг аеих
сстйпепФз — еп Азйе Мтеиге е! зиг 1а регшшЛе аез ВаИкатз.
Ье рш&зап1 Е1а1 сГАпаЬоБе ёЪаМ зёрагё аез рагйез ешорёеппез
раг аез Ьгаз Ое тег, в1 1вз Тигсз п ауааеак раз епсоге агтё ипе
НоМе ршязап&е.
»Аи соигз йе 1еиг ЫзЮаге, 1ез ОзтапНз бтхазет зсаеттеп! <1е
1иПег зиг аеих ггсиПз еп тёте 1етрз. Е>апз 1ез ргегшёгез рёгкхЗез,
серепёаШ, а1огз ди'Пз пе сошхбЫепт раз епсоге 1ез Оагоапеиез, се1а
гергёзеп1ак ипе диезйоп ае лие ои ае тог1.«3
Ьез епуаЫзвеигз ёФааегк р1из сюпзсаеткз Лез сб1ёз гаАЫез ае
1'ЕАвА, ^ие п'еп ргогкайеп! 1ез реир1ез тепасёз аёзгипйз.
II п'у а, <к»пс, гкт <1 еСсхгшап!; яие 1ез Тигсз пе гиэзеШ; раз
ргеазез ае ргепаге ровзеэзакхп ое ГЕш Оез Мгацаусеуйс. Аизза,
1е аезро1е Ое ТЪез>за1о1П1кп1е, Мапо}1о, 1е ргеуэпА-а! Ы жгша ауапх
аих а Зепгёз, еп поуетЪге 1371. Ье рагга§е <1и уазЬе Еш «Лез
Мгацауёеуас зе роигзшуак запз 1а раг&сараггоп <1ез ОзтпапИз ^\^^
пе соттепсёгеп!: а ргагкег Ои ггик Ое 1еиг уюЬаиге ^и'аи то-
теп!; ой се1а 1еиг рати!; 1е рЬлз еШоасе. Зиг 1е 1егга1Ьо1ге Лез
Мт]аусетас е1 аез зе1§пеигз 1еиг ёйа1еп1: гез^ёз Йае1ез, ипе
поиуе11е гёрап гёааа1е ее гогта. Ьез зел^пеигз п'еп ёЪа1епх раз
тсоппиз, Ои тюшпз раг 1еиг азсегаоапсе. С'ё1шепЛ 1оуап ех Коп-
зЬатйп 1>га§а5>, Шз ое Г'ШивЬге зеЪазЮсгахог, ршз дезроЬе, Ве]ап.
Той! а гак аапз ГотЪге Ои хетрз Лез М^п^аVоеVас ршззапхз,
аргёз 1а ЪагайНе <1е 1а Магкза 1ез ггёгез Ь>га§а$ пе гезсаигёгетх
раз зеиктеак 1еиг раФгатоАпе, тааз 1с аоиЫёгепх роиг 1е тогпз.
Ьез Бга§а§ ёЬалетХ уазяаих хитсз. Ьа хгааахшп, ашет, соппак
1е Бак ^ие 1е Ъеу КопзШпНп ехак эошп1з аих ОзтапВз. Сеа пе
ргоиуе ропжЧапП; раз яие 1ез Ьёга*1вгб <1е 1>е]ап з'ё^алеп!; ё1еуёз,
ёи тоитв аи <1ёЪи1:, зоиз 1а ргсЯесйап Ли зи1ьап. II тоиз зетЫе
Гол ргоЬаЫе яие 1е <1езро1;е 1оуап ех Копз1а1П1йИ1 Ога^аз ел&пХ
гесогти 1'аибситкё йигфае акмтз &еи1етеп1 ^ие 1еиг уазйе ргоутсе
ёЪгпИ д.ё]к гоптёе. Йз вуатетг ргойиё с1е 1а сопгизйоп дёпёга1е ^ш
виНУк 1а ЬаСаШе с1е 1а Майлза е1, а ГтзИаг <1и ёезро1е Мапо]1о,
ауааеМ ртв роззезнаоп а'гте рагЙе с1е ГЕ1а1 <1ез Мтзаусеуас ауап^
Гаяг1Уёе <1ез Тигсз. Оп пе зак раз ехас1;етеп1 цхшпм! ш1з оп! гесоппи
Гаи1о141ё зиргёте йи эиКап Шгс. Еп Юи1; саз, Ыеп дие уаззаих
<1пд 1зи11Ьап, оп1 @аг<1ё ипе Ыг@е, мпоп сотр1ё1е, аиЮтоаше
к1ИёГ1еиге.
Ьез ггёгез Ога§а5 е1 1еигг теге Птрёга(псе зегЬе ЕуаоЫа
оапйгтепд Л'ааю^етпез <1опайжтв ои еп гоп! <1е поиуеНез аих
топаз^ёгез <1и МогЛ АЛоз, Ыеп ди'Й зе 11Гоиуа1; еп «кпопз <1ез
ггопЙёгез <1е 1еиг Е*а1.4 Ьез Бга§а§ ггарреп! 1еиг топпаие ей,
' Н. 1па1с1к, ТНе ОПотап Етр1ге, Сеогде ШетпаепГеИ апй №со1зоп.

ИЛ, 1973, 21.
♦ Ст. Новаковип, Законски споменици српских држава средгьег века,
Београд, 1912, 510—515.
34 Кас1е МйЬаЦ&ё
(1ап5 1еиг ргоутсе, 1 еспап§е а!ез Ыепз зе Ы1 еп топпа1е ё1хап-

ё&ге аизва, уёт/Йегапе шгйогй. Ьа лгсяе соттеохзЫе, дш геНах!:
Тпе&закишяие а №)уо Втск> е1 а сГаиьгез сепЬгез тшйепз е1 уШез
тагсЬатк1в5, 1гауегза1М 1ез Фепгйотгез ала <1еяро(;е 1тат ои йе
Мопзгеиг КопвШап/Йп. МаЯйев с1е 1а Масёйоипе огшепЫе, Из схш-
ЬгоЬепЛ 1е оотптегсе я<щ ее <1ёгои1е еп Фгатэй «1е 1а сб(1е а ГкИёп-
еиг <1и рауз. Ьез ооттегда/гйз <1и МФИага! тоойпааетЛ; <1е Г4пСегё1
раит 1е Ыё 1сЬе книге 1©пг«1шге5. Ьа тайзоп с!ез 1>га§а§ гёаИзай ска
геуепмз ятрогЪапФз <кз сихмЬз <4и «аиуагаАп <1ез сепЬгез пгтаехз
ск КнаФоуо е1 <к 21е1юто. Упе агоех 1оп@ие рёгаоае зЕаЫе с1и
роиуо1г с!ез уаззаих с1и зикап! с1апз 1а Масёскппе опсп1ак геп<1
роззнэк 1е скуекрретет поп 1гоиЫё с!е Гёсопот1е.
Ье уаз1е ЩаП <1ез М*1щаусеуас езИ тёвлйч а гт "Ьепгйгогйе ёЪгоат
еп Масёйошпе ск ГоиезИ, епШге 1е Уапскиг, 1а Саша Века, 0пга<3, 1а
§аг ркпшпа е* 8кор1ё. Уик Вхаткюуас ауаш1 осоирё Зкорк, е1 к
|оирап Опора доиуегпак ОЬгк!. Бе 1оиИез 1ез уШаз ск ^ие1^ие
АтрооПапсе 111 те гезИаИИ: а Магкю е1 а зез {хёгез яте 1а уШе с1е
Рпйер. Ьа ой ауаЛ: ооттепсё Га&оеп&юп ск Ушказлп, сМзрагагззаМ
ск 1а «сёпе роИМхще 1а {ашШе ГёосЫе падиёге 1а р!ив ршззалЕе
с1е 1а рагИе огкпЫе с1е 1а рётпзик скз Ва1капз. А Гтз1аг ск
кит рёге ег ск киг опок, 1ез Шз ск Уика&п ауааеш: дагек 1е
зузНёте ск §оиуеппетеп11; ^атИЫ. Ьез зоигсез, аввех раиупаз,
тепйоппеп! оотте зецтеиг гё^опа! ск 1а Масескипе <1е Гоиезг
1е йеге ск Манко, АпсЬлцаЗ. Ье зоиуепяг сГАпсктцаЗ, весомо1 Шв,
с!е Уикайп. езт $агс1ё скюз за ВопсЬлйоп, 1е Мопавнёге ск 81. АтЛгё
циШ а Еай1 сопзЛтике Гаппёе с!е 1а ЬаЬаИЬ Коббоуо (!) зиг 1ез
Ъолск <1е 1а Тгезка, ргёз <1е Зкор1ё. Бе тёте ^ие 1е поа Мапко,
АшМ]а§, 1ш аизБа, йпаррааН «а тоитаае. Аргёз 1а ЬаЬаШе йе 1а
Мамбза, Ыеп <1'а1и'1те8 веа^пешгз тбфоюаюх еп Масёскэшпе Ггар-
рашеп! 1еиг топпа!е5. Оп а ■Шоиуё, ^шяи'а ргёзепИ, 30 ехетр1ашге5
йе топаае <1и то! Матко, 25 раёсез <1е 1а топпаае й'АгжЫ^ай е1
70 ехетр1аштез роПап!!; Г,11П1зсхар(;ю1п гете 1гёз ргеизе ^и^ зе гар-
раПе сег1ашпетеп1г а 1а уеиуе с!е Уиказт. Оп реи! шрровег, а
}из1е икге, яие 1ез Йпапсез с!ез ЬегоИхегз а^е Уикайт ёЬаютЛ зера-
гёез, е1 й е»1 аЪзокнпеШ: сегЧат ^ие Магко е1 АшкиЗаЗ доиуепп-
айеМ йез ргоутсез а раП. Оп пе уой рав ^ие1 еа1 1е гб1е о!и Ш«
йе Уика^т, ВгшЛж, анализ 1е §оиуегпетеп1; Гата1йа1 с1аш 1а Масё-
окмпе с1е ГоиезЧ. Ауаой 1а тог1: с!е Мапко, 1ез йгёгез в'&ЪаАъюА
зёрагёз. Апк11и]а5 е1 ОтаЬаг ё1а1еп11 раззез, еп 1394, еп Ноп§ете,
еппетге а!ез Тигоз, 1впоУ|з ^^зе 1е п01 Магко спезйайЛ: уазва! йЛё1е
с!и 5ад11ап. Ье Лёрап!: йез Шз о!е Уикайих еп Ноидгае реи! ёЬге тгз
еп 1гарроп[ ауес 1а .гёишот с!ез уаззаих 1игоз е1 йе Вазаге{ а 5ег-
5 С. Димитрщ'евиЬ, Новац кнеза Лазара у односу на новац других

обласних господари, О кнезу Лазару, Научни скуп у Крушевцу, 1971,
185—221.
СсотлтиИё ёапз 1ез 51гисШгез ёе Гёш ЗегЬе аи XIV* з. 35
газ, еп Ытег 1393/4. ЬЪтрсшЬапсе <1е сеМе гёшшот езИ: тазе еп
кнпйёге раг '1аз гесЬегспез гёсетФез <1е внпа (Моис.4 ЕШе ге-
ргёзепЛак ил Яогшпагл ранг 1ез вейдоеигс <1е 1а Масёсктте, таЬз
ип 1оаиш11; илгоиетея! роиг 1ез уаззаих геЪеИез. Ье гаи Манко ©I
КолзЬапЬт Вга§а§ оот'Стиаоегй а геооажшЪге 1е шИат Ва]'аг,г1
сотте 5е1§пеиг зиргёте. Из оп1 рёга 1и№т1: аих ссЧёз <1ез Тигсб
а 1а Ъа1аШе <1е Коуше, 1е 17 таи 1395.
Ьез ОэпгатМз п'^п^ш'Ьаше(п^ раз 1ез гёдкэтв ёЫ^пёез, топ/1а§-
пеизез роиг 1а ркхрапЧ, <1е ките уаздаих а ГтвЛёгшиг с!е 1а рёпт-
ви1е скзз ВаИкатв. 8е1оп 1ез скхзитвпЬз сопзегуёз, а V^а^ <1ке реи
потЬгеих, 1е то1 Магко адский с1атз зез сатра^пез 1е зикап Вала
хе!:, се п'ауааЧ раз (ж1 троих 1е рёге <1е се ёегтаег, Мига!.7
Оп те заоЧ теп зиг сГаиггез оЬИ]§аЙопв. Ье а.ёуе1орретеп1; клётг-
еиг скв рауз ск 1а МасёскАпе те *Ш?гёге еп пет аи Лёуекхрретеп!
скз аи1гез БьаЬз оез «е1§рештз гёоаашх ^и^ ж гесхшпа'1з»ак>п1 раз
1аи1огл1ё аи «иквт. Ьа тталкоп оез Впадай ипе 1етаапсе
рготюпсёе с!е §агаег 1ез ЬгаЛьюпз ё! Гааёо1о@1е скз зоиуегаАпз
ск Гёродие <1ез Кеттапрс. II е&1 сегшш цие 1ек Тигоз ХшустзвшЛ
ЙЬгетеп! 1ез ргот^тоез аез Е>га§а5 е* <1ез Шз ск Уика&п кявди'Из
а'Иаает: а ГаМаоие (Лез ргатапсез епуагапат^ез тот епсоге зош-
гтзез, тайз а сеЗДе ёрос]ие-1а 11 п'у аадай аисгше ювШийгот 1иг-
дие йатв сез ртоуйтсез. Ьозтат1иза1шап рго^гвзвшуе те соттетсе
Яи'аргёз 1а роже ск роэзоз/акт ае сез гё§ктз раг 1ез Тигсз аргёз
1а тот! с!е КотзФап1ш Огадаз е1 с&и той МагДсо.
Аргёз ауок осоирё Звпгёз еп 1383, 1вз Ьгоирез ишцлез сот-
тепсёгвп! а Ьагсекг 1ез 1егга1юшге5 <1е 1а Сгёсе сетФгак ©I зерЬет-
йтопак аоЬиеПе. Ыоиз ге1гоиуопз с1апз сез гёдштз скз 1гасез с!е
ГаиШгИё зегое агат* оиёЦез п алели ё1ё зошпазвз аи роито1г Шгс.
Малз, 1ез зоигоев соттиез те тоиз регте(:1еп1 ди'ите уие зирег-
^каеИе зиг 1ез ёуёпететИв ЛпатаШчиез <1ез «Леганёгез йёсетпаез
с!и XIVе зИёо1е. Ье зеадпеиг «егЪе Как1оэ1ау Н1арет ез! гез.1;ё а
ГотЬге <1ез ЛэситегаЬз сопзвгуёз рЬиз от'41 те Га ё1ё <1ез ёуё-
петеп1|3. Ь'атсЬеп согштшпс1атЛ еп сЬеР <&е Гетреигеиг Би§ат,
ршз 8ег§твиг <1е ВеггЬёе ег сГЕскеве, <1еVÎп^ ауес 1е 'Ьетрз ип
решзотта^е >Ьгё5 шЙиепЛ:. II ёЛаЙ арратеШё а с!ез ГатШез т11изФгез
с!е зетёпеитз Гёо<1аих &1 а <1ев СатШек гоуа1ез. Баш 1ез тоттй
(ИШсИез аргёз 1а Ьа1аа11е де 1а Маг41ва, 1е гсч МагЗто согар1аа1
зиг Гаррш <3е эоп Ъеаи-рёге, Иас1оз1а(У НЬареп. Ье Ъеаи-Шз <1е
НЬарет, Тота ВгеЦиЪотис, «еА^пеиг >де Запша &1 с1е зез епухготз,
ё1т1 таагаё ал/ес Маг1е, 1а Ш1е с!и той З^теоп Метат]ас-Ра1ёо1о§ие.
Ьош аи «ос!, соирё <1е 131а рагепИё, Тота РгеЦиЬотас &е татйетг
аззег 1счт|§1:е!пкрз аи роиуойг. Ь'аи1еиг <3е 1а Скготдие йе Затпа
Гасоизе «Гатоаг §оиувтё еп 4угат е1, 1ог«ш'а1 оапжпетса а регске
р'юа\, 11 арреЬа а зоп а!с1е 1ез Тигоз. II Ги1 Шё раг зез дагйез ска
6 С. БирковиЙ, Поклад крала Вукашина, Зборник Филозофског фа-

култета у Београду XV—1.
7 К. .Гиречек, Историка Срба I, Београд 1952, 1978, 316.
36 Кайе ШЬаЦбгс
оотрз уегз 1а йп <1е 1384. 1паёрапс1ап*5 с1ерш« 1оое1етр5, Ьез

зеш^пешгз гё^юпаих ё1шеМ аррагеп1ёз 1ез иоз аих аи1гез, та1з
сез йепз пе ее Ьпатк^огтегеп! зата1в еп ипйюп {атШаДе, Гите
<1вз Ъазез <1'гт Шел ГёосЫ. Ьез тетЪгез с!е 1а 1атШе скз Ыета-
прс — Ра1ёо1о§ие зе геЛжеюИ 1гез 164 <1ез етёпетеан!» ро1Мяиез.
Из т'агм раз гёи&з! а отаШеа: 1ез зейдпвигз зиг ип {еггъЬсуцге р1из
уа«1е сотте Гауааагй ЪаШ 1ез Мпгцаубетаё ауатЛ 1а Ьа1аш11е <1е 1а
Магйза е1 1е рппсе Ьагаг ауап! 1а Ьа1аШе с1е Коззоуо.
Аргёз 1а Ьа(аШс с!е 1а МагИза, 1е поиуеаи сеп1ге с!е газзет-
Ывтвп(; еп Ела! ее <1ёр1аое уепз 1е нога, кжщте <1е ГЕ1а1 <1ез
Ыетап)ас. Раг 1а тоиуейе 1ге<1ш5^Ьи1шс«1 скв гагсез геасЫев, Г1т-
рогбатсе <1вз апсаетз рауз зегЬез аи§теп*е, вп рагЫсиИег се11е
с1е 1а ЗегЫе ■бе 1а Могама. Ье ^оирап №к©1а Акотагатс, 1е рг&п-
се Ьагао- НгеЬеЦапоушс ©I 1ез ВаййЬё ёйааеп* 1ез зешэпеигз гёфугшлх
1ез р1из ршззаШз <1ез апсаетз рауз зегЬез. Ье зоирап Шко1а ги*
зирр1ап1е раг 1е рппсе Ьагаг е1 1е Ьап с!е Возпае ТуНко яш зе
ргос1ата еп 1377 «м Лез ЗегЬез е1 йе Возпге. А сеие ёрс^и-1а
ап уоИ з'ё1еуег Уик Вгапкоуйс, §епх1ге <3и ргшпсе Ьагаг. Раг 1а
уюЮпе гетропёе зиг КасМс Вгашкюугс (1379) 1епаМ еп зоп
роитагг 1ез рагМез зерФеп'ЬгаопаЛез с-е Гапсиеп рауз зегЬе, 1е ргт-
ое Ьагаг сЬуоеШ: 1е та!1ге с1е5 !гё§жтз <1ез Ъаззйгаз <3ез 1го1е Мо-
гауа. Ьа бвгЫе <1е 1а Могауа Леудап! 1е сеМге <1е га'Шетеп!: <1е-
уат 1а роизвёе <1в5 Тигсз. ЕИе <1еу1еп<1: 1е гегиде <1е 1а рори1аЬк>п
ош (геси1е аез раПлез теис1шси1а1ез &1 огоеп/ЪаГез <1е 1а рёшпзга!е
Лез ВаИсатаз <куаш1 1ез йнпирЪкмз ое р1из еп р1из ГаэдиеМаз <1ез
Тигсз. ЕпФге 1а Ъа/ЬаШе <1е 1а Магква е1 1а ЪаФаШе <1е Ко&эоуо,
с!и ПЮ11П13 1хе1оп 1ез коигсев сскпзегуёез, 1е Тигсз п'аушеМ раз
тагяиё Де «иссёз к!апз 1е рауз <1и рготое Ьагаг. Оп пе по1е 1а
ргетаёге олсигстоп к!ез Тигсз кЛагаз 1е рауз <3и ргтсе Ьагаг яие
сИх апк аргёз 1а тоП с1ез ггёгез Мш]аубеу1с. Ьп с1ёЧасЬетео1*
йигс Ной героиз-зе раг Сгер е1 Уйсишг, зе^пеигз <1и ргшсе Ьагаг,
а 1>иЬгау1са ргёз <1е Рагасш. Еп 1386, 1е зи11ап 1ий-твте оот-
тахпйа&Ь <1ез 1огсез 1пд^иез р1из ипрогЬап'Ьез: Ье Тзаг Мига1 аггыа
а КиАтк е1 рп1 ЫИ>* Ь'агтёе зегЬе, 1е рппсе Ьагаг еп 1ё1е, «е
йгоиуак <1ап18 1а ге@к>п <1е 1а ТорИса. Бпе регсёе <1апз ПпЛёпешг
рауз 6и1: епхрёсЬёе. II ез1 ашгёгезэаги!:, серепс!а1П1;, ^ие 1ез пои-
уеИез Ысотдиез <1е8 с^огщиез оп а Птргеззаоп ^ие сеМе
Лмз-1а, 1ез <1аих воиуегеишз ауаиегй ёуйё <1е з'аРггоп^ег. Ьа Ъасй-
дие аагшрйопз рёгйюсИяиез <1е <1ёЬасЬетеп*8 <1е Гогсе то1пс!ге,
(1атз 1е |Ь<и1 ае йёЬгке 1'ёсюажяте, с!е Лэрегзег 1а рориАаОЬоп ел
две зетег 1а сотгизюп 1с1агл5 ГЕЬа1 с!и рглпсе Ьагаг, Ыеп ог§ашзё
Ли рот1 <1е уие ах1та1Шв1:га1иЕ е<1 тИйааге, пе 'скхппа раз <1е гёзи1-
Са1з. Аизкй 1ез <1еих сб1;ёз аауегзез ргёраш^еп^-Из тле гепоапЬге
^ёс1з1уе.
8 Лз. Стсуановий, Стари српски родослови и летописи, Београд —

Ср. Карловци 1927, 113, 117, 215, 287.
Сопйгшкё йапз 1ез зИисШгез йе 1'ё1гЛ ЗегЬе аи XIV' 8. 37
Ьогз с1и сотЬа1 ую1еп( а Коззоуо, 1е 15 (28) ]шп 1389, 1ез
аеих зюиуегапоз, 1е ргшюе Ьаиаг е1 1е зикат Мига!, рёпгеп*. Се11е
Ьа1аШе еиЛ ип ^гапа геЯепйвветет* е1 ргоошзш!: ите Ъгёз {огЧе
ппргеззюп виг 1вз сопЬетрогаытя . РоиПагЛ, ит Фгёз ре&1 потЪге
ае ггоиуеНез ае 1'ёроаие стоив «огЛ рагуепиез. II в»! шЛёгеззаш:
Ое сатЬзЛет ^ие 1ез зоигсез ооМетрога&пез пе раг1епЛ раз с!е
1а шо1о1ге оез Тигсз а Коззоуо. Ьез Тигсз, сереаЛгчхЛ, п'ауаАеп!:
раз Ьвзюшп ое роигашуге 1а §иегге. Ьез сопзёаиепсез аез регЬвз
а©з аеих сойёз п'ёНаавгЛ аёзаэЪгеизез ^ие роит гт вви1, 1е со1ё
1е р1из Га*]1Ые. Шел диеМе ей! ё1ё ип ~ЕЛги1 ёЧхмшпмдиетеп! ршз-
залй о1 т1БЫ|гетеп)1: Ыап ог§адтл«ёе, 1а 8егЫе ае Ьа Могауа пе
роиуак вЬге сотрэгёе а ГЕЪаЛ оэтапЙз га раг Гёйепаие ае зоп
1егга1о1ге га раг 1е атотЪге <1е зез ЪаЪаЪатав. Аизвп п'у-а-*-!! теп
и'ёйтпагЛ ^ие 1ез пёгМегз с!е Ьагаг гесогашзвеп* 1а зииегатв^ё
аи поиуеаи зикап, Ватаге!. С'ёЬаа.4 1а союзёаиепсе 1ттёсИа1е <1е
1а 'Ъа^йПе Коззоуо. А ГОиезх, оотте а ГВз1, 1ез сопЛетро-
гашз ё1адеп1: жпргедаттюз раг 1е Еай аие 1е зоиуегат «Зев Ов-
тапИз уепшг ое рёгаг а Коззоуо. Ьа опогт ои зикат, а 1адие11е
ой аосогс1а ипе штрогйапсе ёпогте, еха/дёгёе сегФатетет!:, ЬиЛ.
МелйШёе аи ргвпйег тотвп1 ауес 1а аёЕаке аез Тигсз, а"аи1ап1
р1и5 аие 1е поиуеаи зикап Ватаге* «'ёСак геЙтё ое Коззоуо айт
ае аотазоБаег 8а розгйоп аапк 1'ЕИа1 озтагЛав. Ог, 1ез ёуёпетеМз
аргёз 1389 е! '1а ку^ие <1и аеуекирртеп!: икётаеиг аез гарройз
зегЪо-гигсз олкягаЬакт! 1ез сол^егпрогайпз уегз ипе тагаёге <М-
гёгеШе с1е уок 1е гёзика! ае 1а Ьа1аШе с!е Коззоуо.
Ьа состпагззапсе мгсогпр1ё1е аез ёуёпетеша стш ауааеп! Ьои-
1еуег5ё 1ез оотФетрогашпз ги1: уке ^гашэГогттёе еп 1ё§епае цш,
ауес 1е 1етрз, зе гаггаасЫзвак <1е тоЙ& поиуеаих е! оотаКтиаа!
а з'атрВйег. Ехтсгае <1е аё1аи|1з 1ё§еажЫ:ге5, 1а Ьа11а(Ше <1е Ковзо-
уо а риазкаттеп! мкгкюпсё 1ез дёпёга/Йопз аигуаШез 01 оап1гаЬиё
а 1а 1огпта1аоп ёе 1а соп5С11епое пшзьогй^ие оЪ реир1е. ЕНе ё1ъяХ,
ез1 гёз1ёе, с1апз Гвзрга'1 ои реир1е, ГёуёпетегЛ 1е ркхз йтрог-
1а«п1; е1 1е рк»з ёёсазйг, 'зитют (1е 1ои1 1е раззё зегЬе, <1и тошпз ае
Юиз 1ез гарроПз еп1;ге 1ез 8егЬез е! 1ез Тигсз. Бапз 1а ЬгввШоп,
1а Ьа1аШе <&е Коззоуо аеуЬгЛ 1а аё1юглтт1ап1:е ое Ьазе аи 1епгрз.
Ьа соппа^эзапое 'зшпрМйёе е1 уадие ои раззё зегЬе зе о^уовааг,
с!апз 1 'езргк аи реир1е еп аеих ерочиез: се11е а'ауап! Коззоуо е1
се11е а'аргёз Коззоуо. Ьа ЬгасЙ1шоп гаНЬасЬе 1а 61т >ае ГБЬа1 зегЪе
а 1а ЪаЬаа'Пе ае Коээоуо.
Еп гёд1е §ёпёга1)е, 1ез Тигсз тог^амзашегЛ раз ае кип^Ьетрз
1еиг роиуаи" ааанз 1ез гегй^гез схящшз. 1изяи'а/их аегшёгез аё-
сеппоез <1и XIVе |Э1ёс1е, ип 1ешко1ге ге1айуетегЛ реШ ае 1а рё-
гй1пэи1е аез ВаМшиз зе <Ьгюиша1 «оиз 1е роиуа1г 1ттёааа1: оез
Тигсз. Майз, 1а ргёзепое йез Тигсз ёйак, раиг1ап1;, 1гёз зепваЫе.
Ьез ех18епсез аи Зикап епуегз зез уаззаих ё!а1еп1 аааргёез а 1а
ршэзатсе тотеп1а1пёе оез О&тап'Мз. Ь'ехрапэ10п е1 1а соозоМаа-
Ьк>п ае озтапМв 'аиётеп*а1вп1; 1ез сЬагдез аез ШзА& уаз
заих е1 оез (гёдкхпз уаэза1^. Мааз сез гёдхопз ёбаоеяг! ёрагдпёез
38
с1ез гауадез §а21. Ьев рауз дие 1ез Тигсз рго^еЬааегй с! епуаЫг
еп шЫзйшеи!: 1ез <1оттпа@ез. II п'у ауак ^ие 1'ШаИ ие Ьагаг ой
1ез Ьгоирез йигодюз зе ЬепжЦаяеп!: а гите гёзазФапсе огдапшзёе. Баигз
кигз Е1&1& тогсе1ёз, 1е5 зейдпеипз ^ёсх^аих пе геиэзазааегй раз а
рахлёдег '1вигз з^ейз.
Ьез нтирйкшз йез а!ё1аспетеп1з бигсз тюааеп! Гёсотюгше,
аррсиЧахеШ: 1е саезагпл е1 зета1еп1 1а реиг е1 1а ратяие. II ез1 ёуь
с!еп1 ^ие сег1атез ЬгапсЬез с1е Гёсопогше ё1а1еп1 тотз тепа-
сёв яие сГаиггез. СеЧак вшЧои 1а рори1а1ю(п с!ез сатра^пез, 1ез
сиШуа1еигз ё1а1еп1 ехрозёз аих га\а§ез. Ье соттегсе зе
раигвоцуаЙ, вате аисит скхи^е, тагёз ауес р1и5 с!е стзсзиез, 1ез-
Яиек сагас^ёошаавгй, ааШеигз, 1е соттегсе тёсЙёуа! еп §ёпёга1.
Ьез (1ап§еп5 1етрога1гез п'ауа^еп! раз шизе 1<1'Ага1еггир1Аоп йатъз
1е соттегсе. Ь'атр1еш" иез ёспап§ез, тёте, аи§тепга1т.. Ьев
соттегсааптз ё1тап©егз рогЬааеп! ип @гат! тЛёгв! аих тёГаих
ргёс1еих, див 1еиг арроПааеп!: <1е дгоз ёа*тв, е1 скит* йв гёаН-
зааеп! зоиуепт <1ез ех^танргоШз.
Ь'атркиг <1ез ёспаидез аи{пт1еп<ЬаМ, ауапИ ЮиИ, §гасе аи <1ё-
уе1орретеп1 с!е Гтаиз1:пе гштёге. Ьез с!еих сеп1гез пишете 1ез
р1из оптроггатЧз, Хоуо Вгк1о с1 КисЬтак, ее 1гоиуа1ета1: с1ап5 ГЕ1а1
ёе Ьаяаг. Ь'ехрйштюп <1ез тшпез п'у ауааИ: раз еЧё тЬегготрие.
N0™ Вгс1о ёЬай Ыеп рго!ё§ё (коз 1е ОевроОД айве! О'аШеигз
1е ргодгёз с!е 1 ехр1ш*а1кт <1ез тдаез <с!ап15 оез гё§к>П5 п'еЧай раз
ёФгоа1етеп1; 1яё аих о1гсопк1апсе5 роШяиез. Е11ез пе роиуайап*
оссааюптег яие сегЬашиз ^ёгап^етегайз раэзадепз, талз пе рои-
шюпЪ атохг аиоите цгагкюпсе скигаЫе виг вот аеуе1орретап1Х.9
Ьез Тигсз ауа1еп1 еззауё с1'етрёсЬег 1 ехр1ока1лоп с!ез тс1аих
ргёс1еих с!ез ргоутсез йез Вгапкстс ой 1а аиаШё с!и роиуо1г
ауак ё1ё ё1аЬНе ауап1 1а сЬиие йёгтШуе с!е сеПе гё§юп. Ь'т1ег-
<МсФюп <1е Гехрог1а1110п <1ёс18]уе роиг се1Ье ЬгапсЬе <1е Гёсо-
пот1е. Ь ехр!шЬайоп с!е5 тшез соттепса а ЪаАзвег.
Ьев тлоигваопз 'Шгяиез ехегссгеп!; 1еиг штЛиепсе зиг 1а то-
ЬШ1ё бе 1а рори1аИкт. Тгёв 1бт, ауалК: ^ие 1ез Тигсз БОйеШ; раввёз
еп Еигоре, <1ез <1оситеп*з с!е 'Гёроодге тепйоппеп! Лез с!ёр1асе-
тепЬз, с'езЛ-акйге <1е5 тйдгаЛ'кхпгз 'с!е 1а рориТаРгап. «Е1 яиапс! 1сз
Тигсз епуаЫгеп1: ГАпаЬоМе, <1ез Ьоттез НЬгез Ли рауз йез §гесз
У1Ш(ге1й «иг 1ез 1еггез бе Гё^Изе аи Фетре с1и 51310111; га1» (ЛМийп),
Изюпвчпоиз <1апз ипе сЬагЬе ое Гетрегеиг Ои^ап е1 с!и 1-еипе га:
Ого».10
Ьез ^ёуазЬаНопз <с!е 1а §;иегге (гарртеМ зиПои»: 1ез сиЬЬуа-
1еигв. Ьа рори1аСк>п адгюо1е з^агиз рго^еоЫоп аЬап<1ап1пак зез
{оуегз. Аих гёги@1ёз зе ^сйстнают <1ез дгоирез с!е уадаЬогас!» с!и
рауз. Ьез зоигсез с!е15 XIVе е1 XVе 311ёс1е5 1ез тепйоотеп!; зюиз
1е лот А'е1е^1гго1, $уоЪод.тк. Се п'ез1!: ^ие гёсеттеп! яи'оп а
9 М. ДиниЬ, За историку рударства у средгьовековно) Србщи и Босни

II, Београд 196, 40.
'° Ст. Новаковий, Законски споменици 703.
Соп1тш1ё аапз 1ез з1гиспдгез <1е ГёОД ЗегЬе аи XIV1 5. 39
ёФаЪН яие 1ез зуоЪоЛтк, ^ш аррагашэзепЛ а Гёроаие Ли Гёоаа-

йэте ауапсё, ргоуепагвп! аез оаисЬез ае раузагьз аёрепаапЬз
арраиупв. С'ез! «иг вих ^ие ре5а1епЛ, виг 1ез 1еггез «ей^пвиглакв,
1ез р!из клш-оез сЬаг§ез, ае вагЪе яиШз ап аггёувйепЛ а 1 еШ <1е
8аш5-1'0§115, ае ргЫеЧашее пигаих. 5аш тоудав (Гехаа^епсе е1 запз
с!атюЙе, сев тгаз-к^з ё!а1еп1 оЬМ§ёз ае тепег ипе тае уа§а-
Ьооае }и1»яи'а се яи'йз п'ашап* асдшб, ®иг ип аоташе 5е1епвит1а1,
Гё1а1 ае раузаш аарепагшЪз.11
Ел ёшайши 1вз кюаМчёз аЪапаюатёз — зеШш — подо ауопз
ёЬаЪИ ск пютЬгвивез саизев 1гёз аШегеп1ез <1е 1а гш^гагйоп ае 1а
рари1аФк»п. 81 Г<т ргвпа ап сапейаёгаЪюп ^V^е с'ёОгаепХ 1ез сои-
сЬез 1ез р1из раиугез я<ш ёЛеаюМ 1вз р1из тоЬМез, 1вз аёуаз-Ьа^опз
ае 1а диегге, сотте саизе <1е ГаЪатаап аез ЬаЪяЬатд, ее гёаш-
8еп(: а 1еиг |икЬе тезиге.12
Малз, та%гё се1а, 1вз дивггез <ш1, паСигвМетеМ, ей ипе
дгапае тЯиепсе зиг 1е аёркюетепЛ ае 1а рориЫшп е1, Ыеп
зоиуепт, 1ез ЬосаЖйёз аЬапааптёез ваги! 1а сагазёдиепсе аев аёуа-
з1а!:к)пв ае Ьа §иегге. Ьез ооакшётез ат<впЪгп.еШ 1е тюиуетеп* ае
1а рсриГайюп теласёе раг 1а §иегте. Оаиз пойте ёЬиае зчлг 1ез
1оса1кё5 аЬапооппёвз — зе1Ша — тоиз ауош тосгКЬгё ^ие, аи
1етрз с!е 1 'ехрапзюпз ае ГЕ1а<1 зегЬе уегз 1е виа, 1а рари1айоп
эшуак, аапв иле сегТаюе тезиге, се тоиуетепЬ О'аиЬге раг*,
1ез штеигаюоз Ьигяиез е! 1еигз сагк[иё1в5 ауа^еш твЬопжпё 1е соиг-
ап! тадга^аше аи зила уепз 1е тога, се яш со'таааМ ауес 1е
сайгам паШге! аи тоиуетеМ ае 1а рорик'Йоп тоМа^агое уегз
1е Ваз&М раопотда е1 эез рЬаилез. Ьез гё^юпз 5ер1елгЬп1апа!1ез аи
рауз зегЬе п'ёЧахеМ раггокз ди'ите ё1аре аапз 1е соигаМ пи§га-
Юке эиа-пога. Ьез ги^^з 1гаиуааем го5и§е аапз УЕЪгЛ аи рг])псе
Ьахаг, рауз Ыеп ог§ап1зё е1 аёГепаи ауес зисссз. 5иг 1е 1сгп1о1ге
(1е зоп Е1а1 от уса! 1роизвег <ае тюиуеИез а^^ЬотёгаНогиз. Ье <1о-
та1ое ае Ребгш 1з'еэ1 Гогтё зшг 1ез 1еггез яи'а Гёрояие ае 81еГап
Е)изап оп тоойцие сотте рауз аёзег!.
Ье8 глгирЬюпз аез 1гоирез рШагаез а11е1§па1еп11; Ьеаисаир
тоге 1ез у1аМ, ё1еуеигз Ьгёз тоЬНез. II ез:1 серепаат!; т(;ёгв5-
вао1 ае сош^Ьег дие аапз 1а рёпоае <1е рахх з'арёгак ип ргосез-
50.15 ге1а1ауетоп11 т1еп511Е Ле гигаИзайоп аез у1аз1." Сеие тзгЬа!-
11 Г. Острогорски, Елевтери. Прилог историки се/ъаштва у Византщи,

Зборник Филозофсжог факултета у Београду 1 (1949), 45—62.
12 Р. Михагьчий, Селишта. Прилог историки насела у средгьовековно]
српско) држави, Зборник Филоэофског факултета у Београду IX—1 (1967),
173—224.
13 Ье Ыт еп ез1 аНевгё раг ипе сЬаПе <1и с1е5ро*е 0]ига<1] ВгапкоУ1<5,
йвЛааХ йе 1428—9, аи §гапс1 саркате (се!тк) Кас11(5. Ье Йеяроге сопйгте
к се кеадпеиг зоп доплате. Еп1ге аи1гез ЬаЫ1а1з яш ггивадеп* рагйе Йе се
Поташе, Ц у ауа!( »1ез уШадез с1е Бгадоус!, с1е У1а$1 Ка<Иуоеуса, <1е У1аз1
Козапга е! йеих аи1гез зеНИе, ашза яие 1ез зеНИе аез М11ас1апоУ1б е1 <1е
1ипо5а«. II ез1 Гог1 ргоЬаЫе ^ие сез уШа^ез йез у1азг зе 1гоиуа1еп1 зиг 1ез
Япа^ез аез апстепз уШа^ез аЬапаоппёз а саизе дез Йёуаз1а110пз <1е 1а диегге,
й'аитап! р1из ди'Из гогта1еп1 ауес 1ез аи1гез $е1Ше епитёгёз 1ои1 ип сот
40
1айоп з'ейесйдаа* заиз с1е5 ссмкИИопв паШгейз Ъгёз {ауогаЫез,
зиг 1ез 1еггез 1ез р1ш ЕеПЙез е1 й в81 1о§1ф1е ^ие 1ез 1епгез {егй-
1ез пе с!еуаАеп1: аллшг еЧё аЪажкхгапёез ^ие ёе багсе, эштсаи* аргёз
к» ЛёуавйаЛкик <1е 1а §ивгге.
РошЧапй:, й еепаа11 Ьгор ЬагхЦ <ГаШгтег дие 1ез диеггез
виайотК ё1ё 1а саизе еззепйеИе ёе ГаЪапскмг <1ез ЬаЫ^абз, тагз
й ез! сегЬашп яие 1ез ипйгшшпз Шгяиез е1 1©и1ге оашуиё1ез с1е 1а
Рт скд XIVе вйёс1е е1 аи соигз Ли XV* бйёс1е ап ё1ё 1а саизе еззеп-
йЬеИе Ли соцгап;! 1Ш§га1ште зиЛ-патё. Ьез аМаяиез ишзиез ёЫепС
■Ьгор ршзбаШез е! ёкалеп1 Леуепиез 1гор Егёяиетгез роиг пе раз
ауотг ей Ле дгауез оопзё^иапсез ауат* тёте 1а оотиаие^е ЛёБпШуе
с1ез рауз вегЬез.
II ез! сегйахп ди'ипе рагйе <1е 1а рориЬайкт аЪап^оптаИ 1ез
рауз ветЬез ауат! 1а спиФЬе Лёгжййуе <±и Лезройа! ег, Ъгауапзап*
1ез уШез Ле 1а со1е ои раззап* 1а Зауе е1 1е БапиЬе, ёгш§гак Лапз
сГаиФгез рауз. Хоуат Кабапрс ссшвиЛёгаа* цие. 1а гш^гаиоп Лез
ЗетЪез еп Нопдгие тёгкМопак ауак сотгаепсё аргёз 1а Ьа1аШе
с1е Коззоуо, тайз ип таиуетахЛ р1из мпрог'Цшги Ле 1а рори1а1аоп
з'езИ ргоЛик аи XVе заёо1е зенйетеяЛ.14 Аи соигз <1е 1а &ер1лёте
е1 Ле 1а Ъишйёте Лёсещше Ли XVе заёс1е, 1ез у/<ш ё1е\-еи,гз Ле
Ка§ка е1 Л'НегаёдаУкиа зе шп! ё&аЫ&в Ламз 1ез ЪаЫЬа1в аЪапЛоп-
пёз Ле 1а ЗепЫе Ли тагЛ. Се11е '^тт^гаЙоп ез1 гте ргеиуе суь
Леп4е чие Ьез рауз ;зегЬез ауакп!: ё1ё аззег йёуазЛёз ауап1 е1 ю>
тёсИаЛетеп! аргёз 1а сЪиЛЬе Ли ЛезрсйаП:. Оп а Г^япргез&рап ^и.е,
уегз 1а йт Ли XVе виёок, 1а рори1аЬкщ аЪапЛапшоЧ Ьеаиоаир
рЬлз 1ез рауз зегЬвз ци'Ш п'еп уепаа! <кл заж1. Бапз ва 1е1Ьге скд
12 ]'ап1У1вг 1483, 1е гои <1е Нап1§пе Ма^Ыаз Кс/гу]щ тГогте 1е раре
Я>и'аи сайте <1ез циаЛге атапёез йвпгыёгеб 200.000 ЗегЬеэ а^адап!
раззе еп Ноп§Г1е.15 Оисйди'И вой ^аМкзИе <1е ога!ге а 1а ргёса'зюп
<1и сЫйге тепЬкдапё, й ^ётоа^пе, пёаптоа«, й'ипе штта^гайоп ёе
таззе еп Н'оп§гое. Ьез тсштзшп* кЛез Ноп^гоаз с!е ГаоЬге сб1ё с1е
1а Зауе е1 дт ОагшЬе еп ^егшЬсиге <1е Гашс1еп <1езро1а1 зе |1егт1-
паиеп! боцуегй раг 1е раизаде с1е 1а рорг11айоп зегЬе сЗи гегоЮйге
1плгс еп 1егм1)сате Ьап)§го13. Ьез тесепветеп^з *игсз, йс\1ег{, пои5
гешел^пепЛ ё§а1етеп1 зиг 1а (тЬе с1ез зи]е1з5 шкап еп
Нап§гае.
Ьез Тилгоз <1е 1еиг са1ёз ргосё^ёгеп!; к йез ехра1л1а1юпз с1е
1а рари1аЙЮ1П аргёз 1а сшкпйёйе <1е пюз раув. Еп 1467, Л1з ехра-
бгаёгеп! а Соп»*ата1йп<с»р1е 1ез ЬаЫЬаайз бе Коуо Вгск>.16 Роадг^ап1!;
псшз с1ои1о(П5 яи1Йз айетЛ ртосёбёз а без йёр1асетепИз с1е талзе
йе 1а рориЬшкт Лез аиШуа(:вит е1 Лез ё1еуеигз. Б'ип аи1ге сб1е,
1ез Тигсз б'шзФаМаавга!: рго^ге&зйуетегь! е! й'ипе таплёге ог§а-
р1ехе аЪаЫи»8 аЬапс1оппё5 <1е Киёего.« Ст. НоваковиЙ, Эаконски споме-

ници 334.
14 V. Ка<киж1сЬ, НЫогге йез ЗегЬез йе Ноп%пе, Рагав 1919, 31, 57—в.
и 1Ыа. Историка народа Зугославще, I, Београд 1953, 444.
•* М. Диний, Ново Брдо. Кратак исторщски преглед, Старинар V—VI
(1954—1955), 247—250.
Соп1шш4ё с(ап5 1ез 51гисгиге5 <1е Гё1а1 ЗегЬе аи XIVе з. 41
пшзёе эиг 1ез 1в1Т11ю1ге5 поиуеЦетеп* оопяшз, таге ®иг1ои1 скате
1ез уШез. Ьа рори1а1юп гига1е, сотте оп 1е уоИ а'аргёз 1е с1е{1еп
бе 1а ртодйпее бе Гзза Ьеу ГзаакоУгс бе 1455, бе секи ое 1а рго-
уопое аез Вгаякол/йс <1е 1455, <1е секи сЬи запсЦак бе Щдт бе
1478—81 е1 бе «д.е$1егЬ бе Ве1дгаое е1 бе зез шу&гопз с!е 1476—
1516, рог*е 1ез сагасгёгез егЬшяиез вДауев." Ьез <1ёр1асетеп1з пп-
рогЬааЛз с!е 1а рариЫиоп е\ Хеш ехра^майап п'от раз киег-
гатри 1а оооглпикё е1Ьп11яие с1апз 1ез рауз зегЬез _)иэди'а 1а Нп
Ли Моуеп аде.
Ьез ргоуюсез уаз«а1е8 <1ез рауз тасёЧкииегов зоипвзагеп!: сГгте
1а!где аиЬагютгае тпгёгаеанге. СерегккяЛ, аи XV 5бёс1е, 1ез Тигоз
ехегсааепй '1еиг штйиепсе виг 1е аеуектрратегаг. зос1а1 ае оез гё-
дюоз, ои ркмб!: зиг 1а сгёайкт аев (МГёгепсез сЬтз 1ев гё§юпз
^ш ауздеп1: ей ^<Мз ипе ог§атмзаг_юп оейегойяие. Ьез гёдйотз с1ез
Ьагагеую е1 сеНез аез Вгапкоуис еп «ют ип ехетр1е йкгэЪга1:н\
Уик Вгапкоук п'ауак раз геоогюи 1е роиуок 1скд эикап Ьигс
1ттёсМа1етеп(1 аргёз 1а ЪаЮШе бе Козэоуо. II п'у Ей! оЪКдё
Яи'аргёз 1а реЛе ае §караё еп 1391/92. Ьез Тигсз пе регскиепС
ра« бе уие 1а ршуйтюе оез Вгагикстс, сокмюне уег1ёЬга1е э1га1ё-
&цие бе 1а рептзик аез ВаДкате. Лизои'а 1а гиг аи XIVе з1ёс1е
ап у тзЪаыга 1а екга&кё <1и роиуоЁг $егЪо4игс. Ьез дагшзопз 1иг-
аиез ауа1еп1 ргйз розэезякхп бе ?ог!л^1са1'гап« тпйпдагез. Ь'ог^аш-
зайоп мЦёпеиге гез*а 1а тёте, 1кйасЬе. Ьез Тигсз о'огй раз
эеи1етегг1 ®агк1ё талз <жЛ ааорхё еих-тётез ПпэЙЬитлст с1ез ке-
рпаМз. Ье Репг керкаИ йе ^еёап ез1 тепйогтё еп 1399." Оп
Штоиуе дез Тигев керпайз ои (1ез керЬайз аи вегуосе 1игс с1апз
сГааЛгез гёдкшв аивй." Вате 1а ге§1оп уовэке, се11е ёез Ьа2агеу1с,
1е аезро1е ЗЪегап, зе рйаягШ а 1а Нопдгае, ргосёсЬ а ипе геЕоппе
аи ОеЪи! <1и XVе ваёс1е. Аи Меи с1ез .керЬаЛАз, Л1 1я151аиге ипе сИу1-
яюп еп V^аз^ (роиуойг), ип уо1уос1е а 1еиг ХоЬе.™ Ьа гёЕогте ас!т1-
п'ЬэЬгаНуе <1и йезрейе ауат:1, запз с!ои1е, ё1ё {&Ие а саизе с1ез ехь
§епсез та'Шактез. Аргёз ауо!г агтехё 1а 2е1а, 1е <1е&ро1е 51е?ап
еззауа, рага51-И, бе ргосёс!ег а се11е тёте гёРогте с!апз сеие
гё^Лоп аи&з1. Бп геуапсЬе, скате 1ез ргюутсез с!ез Вгапкоук; оп
пе тепИкхпте раз 1ез у1аз1и Оп у §агс!а ПпзФ^йкт <1ез керЬаИз
тёте аргёз 1427 кхгзсще сеМе гёфоп аизв! ги1 ^о»т1е с1и йезрсЛа*.
17 X. ШабановиЬ, Кращште Иса-бега ИсхаковиНа, Збирни катастарски

попис из 1455. године, Сара^ево 1964, Турски извори за историку Београда
— Катастарски попис Београда и околине 1476—1516, Београд 1964; X. Ха-
цибегиЬ, А. ХаициЬ, Е. КовачепиЬ, Облает Бранковика — Опширни ката
старски попис из 1455. године, Саратове» 1972; Д. Боданий, Фрагменти оп-
ширног полиса видинског санцака из 1478—57 године, ШзсеШтеа II, Вео-
Вгай 1973.
18 Л>. Стсуановий, Старе ерпске повеле и пасма I—2, Београд—Ср. Кар-
ловци 1934, 224—5.
19 М. ДиниЬ, Власти за време Деспотовине, Збориик Филозофског фа-
култета у Београду X—1 (19 ), 237—243.
42 Каёе МшпаЦсгс
Ье <1е5гро1е Витай Вгапкотас пе рошгаоЕ рак сюп&хптвг Гог§а1Ш-
«айоп ае зоп ра1птоте а Гог§ао4за1!кт <1ез аиЬгез рагЫез с1и
де&рсйяХ. Ьа гёдкт дев Вгапкаупё алш1; ип эОДШ: ра^оиЦег. Ь'ас-
оогс! ауес 1е диЬйат. <ктдв№ Ш1роз51Ъ1е 1ххи1 сЬап^етепА. Ь'тз-Й-
1и*кт <1ез кврЬаНз у регзивга, адапс, }и5<1и'а 1а сЬиМе Йёгммйуе.
8иг 1ез (егг&шгез ой 1а дшШё <$м роитоиог ё*а11 йпвЪаигёе, с1 ^а^,
роиг йев гаазюпв «Фгагё^иез, п'ёйашегй раз зеиЛетвп! ооп1г61ё5
раг 1ез Тигсз, пгайв оЫошзёз аивва, 1е (1ёуекиррвтеп( кйёйеиг
ауак ё1ё гакгШ, ои р1и1б1 т1егготри. Бапз 1а гёдюп <1ез Вгап-
коуиё, <1опс, 1ез Тигсз ап1 аак1ё роит г*п сеЛат {втрз 1а сопвегуа-
11001 <1е Гаа^пцшБйгаЙоп яи'Цз аушепА. *гаиуё виг р1асе.
КОНТИНУИТЕТ И ДИСКОНТИНУИТЕТ У ФОРМИРАНэУ ДРЖАВНИХ

СТРУКТУРА У СРБШИ XIV ВЕКА
Резине
Турци су и пре 1371. во^нички надмашили раз)един>ене хришЬанске
снаге у неточном делу Балканског полуострва, али ни после маричке
битке нису били спремни да запоседну све земл>е побеЬених обласних
господара. Не би требало прецен>ивати снагу Османлща у друкц поло-
вилни XIV века. Мопна држава у Анадолщи била )е мореузима одарена
од недавно запоседнутих балканских области а Турци ^ош нису били из-
градили флоту. Слабих страна државе у успону више су били свесни
осва]ачи него што су их користили подел>ени угрожени народи.
Осмалще нису узнемиравале удашене, претежно планинске области
сво.|их вазала у унутрашнюсти Балканског полуострва. Унутрашн»и разви-
так македонских земал>а не разлику^е се од развитка држава феудалних
господара ко}и нису признавали султанову власт. Израэита ]е тежн>а купе
Драгаша да чува владарску традищуу и владарску идеолопцу Неман,иЬа.
Турци су несметано пролазили преко области Драгаша и области Вука-
шинових синова, али у ово време не поснуй ни ^една турска установа.
Постелена османизащца почела }е тек запоседааем ових кра]ева после
смрти Константина Драгаша и крала Марка 1395.
На територщи побеЬених Турци, по правилу, дуго времена нису успо-
ставл>али власт. МеЬутим, н>ихово присуство и те како се осепало. Султа-
1юви захтеви према вазалима били су у складу са тренутном снагом
Османли)а. Ширен>ем и ^ачан>ем Османске државе повепавале су се оба-
везе султанових вазала. Вазалне државе биле су поштеЬене разаран>а
газика. Страдали су кра]еви ^е су Турци тек намеравали да осво]е.
Упади турских одреда разарали су привреду и уносили меЬу станов-
ништво несигурност, страх и панику. Пустошен»има на^више ^е било из
ложено земллрадничко становништво. Трговало се са више ризика, али
повремене неприлике нису узрокавале прекид трговине. Штавише обим
извоза племенитих метала био ]е у порасту. Развитак рударства нще увек
уско повезан са политичким приликама. У осталом два вдцзначазнвд'а ру
СопЦпике с-апз 1ез 51гис1иге о.е Гёш ЗегЬе аи XIV' 8. 43
дарска средишта Ново Брдо и Рудник налазили су се у организовано]
држави кнеза Лазара. Ново Брдо било ]е добро браньено и у Деспотовини.
Из области БранковиЬа где ]е успоставл>ена дво;|на српско-турска власт,
Турци су покушавали да онемогупе извоз племенитих метала. Забрана
извоза била ]е пресудна за ову привредну грану. Рударска производил
почела ]е да опада.
Учестале турске провале утицале су на мобилност становништва. Чи-
1ьеница да су на]сиромашни)и сло]еви били на^мобилшци, уверава нас
да су ратна пустошен>а само ]едан од узрока напуштааа насела. Пресе-
л>аван>е становништва нще прекинуло етнички континуитет у српским
зем.ъама до кра]'а средн>ег века.
За разлику од области Лазаревича, где ]е деспот Стефан вршио уну-
трашьье реформе, у области БранковиЬа успорен ]е унутарн»и развитак.
На територщи где ]е до кра]а XIV века успоставл>ена дво]на српско-тур
ска власт, онемогупене су промене. Овде су Турци за извесно време по
могли конзервиран>у затеченог уреЬека.
Верена ХАН
Београд
НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СРЕДН.ОВЕКОВНОГ СТАКЛА

НА БАЛКАНУ (XII—XV ВЕК)*
Иако наша тема имплицира ^едан свеобухватни преглед не

ких особености стакла из периода од XII до XV века на Бал-
кану, свесни смо да Не сажиман>е свега до сада познатог у том
смислу указати поред веп уочених ]ош на многе слабости и
недостатке. У односу на археолошке налазе средньовековног
стакла и центре стакларске производное мала Балканског полу-
острва показу)е, нажалост, }ош доста белих зона. Тако ]е, ла
пример, за истраживаче стакла и стакларства на Балкану Алба-
ни]а у целини 1егга тсо&гка. МеЬутим, веп релативно Мали
бро] архивских података о стаклу и промету стаклом у то] зе
млей, сакушьених у Хистори^ком архиву у Дубровнику,1 наго-
вештава]у занимллвости чщи ]е знача] шири од локалног.
И други чиниоци доприносили су сложености нашег посла.
Да поменемо само неке. Неу)едначеност истраживан>а у по]еди-
ним балканским земл>ама — архивских, иконографских, архео-
лошких, хеми^ских, технолошких, затим дуги рокови за об]а-
вл>иван>е археолошке граЬе, ограничене или никакве могупно-
сти за компаративне студне, чине не мали бро] препрека за
стицаае пэтпунщег увида у по^едине проблеме наше теме и
за н>ихово решаванье. Наш преглед, према томе, непе представ-
л>ати дедну хронолошки и историйки повезану целину, веп збир
извесних сазна^них елемената на деоници истраживачког пута,
усмереног према зедно^ будупо^, потпуни^* целини. Тим еле-
* Реферат поднесен на VIII меЬународном конгресу за исторщу ста

кла, Лондон — Ливерпул, 18—25. септембра 1979.
« Нал V.—2ессЫп Ь. 1975, 84, 85, 86, 87; Хан В. 1976, 269—288.
46 Верена Хан
ментима зншьа указапемо на неке у балканским размерама ви-

ше или ман>е познате или ^ош неуочене феномене. Поред саже-
тог приказа главних фаза у историографии теме, бипе речи о
центрима производное стакла, о до сада утврЬеним путевима
транспорта стаклене робе, о плавим пигментима за бо]ен>е ста-
клене масе ко.) и су налажени у среднювековнкх] Босни и на] зад,
осврнупемо се на зоне ]авл»ан>а неких карактеристичних врста
и типова стаклених предмета.
Досадаииьа историографа] а стакла и стакларства на Бал-
кану од XII до XV века могла би да се подели на три фазе. На
почетку прве била би година обзавл>иван*а откриНа стакларских
радионица у Кюринту (1940).2 Публикованием првих резултата
археолошких ископаван>а на том локалитету — за што ]е заслу-
жна Гледис Девидсон-Ва^нберг — дат ]е иначе мало познато]
истории стакла византийке производное први поуздано доку-
ментовани матери^ални ослонац. У протекле три децениде око
коринтских налаэа средн>овековног стакла преплитала су се
многа разнородна питан>а и проблеми регионалног, балканског
или ]ош ширег, европског знача]а. Одскора ое поменути аутор
и сам критички осврнуо на неке сво^е рашце поставке, и — на
пример — много цитирану годину 1147. као датум престанка
производн>е стакла у коринтским радионицама после провале
Нормана довео у питанье.3 Тиме се указала нова могупност да
се многи отворени проблеми осветле из новог угла, напосе да-
товаше налаза стакла на Балкану и у Апули)и, формално срод-
них с коринтским.
Друга етапа у стакларско^ историографией Балкана обеле-
жена ]е годином об]авл>иван>а кн>иге Жозефа Филипа о Визан
тии и н»еном знача]у у општо^ истории стакларства (1970). У
четвртом поглавл>у овог дела сажето ]е презентовано све што се
до 1ъеговог излажен>а знало или претпоставл>ало о средшэвеков-
ном стаклу на Балкану.4 Византи)а ]е представлена као превас-
ходни чинилац интеракци^е у разводим токовима производил
и употребе стакла у по^единим балканским земл>ама. Иако су
у децени]и, протекло] од излажена поменуте юьиге, многи ис-
траживачки резултати обогатили сазнаььа о средн>овековном
стаклу на Балкану, а веп познати или тек начети проблеми до
брали нове димензщ'е или другачи^е путоказе, та Не кшига
задуго ]ош остати орщ'ентациона за дали рад на изучаван>у
историке стакла и стакларства на Балканском полуострву.
Сматрамо да ]е трепа етапа у стакларско] историографией
Балкана почела меЬународним саветован>ем на тему Средгъове-
ковно стакло на Балкану (V—XV век), ко}е ]е 1974. године ор-
ганизовао Балканолошки институт у Београду. Зборник рефе-
2 ШуЫзоп С. К. 1940, 297—324.

3 Оалаёзоп—ШйтЬега С. К. 1975, 137.
« РЬШррё 1. 1970, 180—209.
Характеристике среднлвековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 47
рата са овог скупа садржи збир нових сазнан>а, теза и хипотеза

локалног, регионалног, балканског или ширег домаша]а.5 У том
комплексном материалу пажн>у привлачи теза Астона Гаспа-
рета о проблему поларизаци)е ко]а се одв^ала током XIII и
XIV века у приман>у и предаван>у технолошких искустава и
естетских вредности на релащцама Коринт—Венещца, Венеци-
]а—Балкан и Венеци]'а—Средньа Европа.6 Научни диалог, под-
стакнут Гаспаретовом тезом, вей }е почео да се одвща.7
И поред резултата далекосежног значаща, до ко^их се дошло
на поменутом београдском скупу, решавагье многих проблема
везаних за средновековно стакло и стакларство на Балкану ]ош
предстсци.
II
У протекло] децени^и економска географща Балканског по-

луострва обогайена ^е подацима ко^и се однюсе на више или
ман>е сигурно утврЬене центре стакларске производное и на ис
ке путеве ко,)има ]е транспортована стаклена роба.
Коринт као стакларско средиште уклопили смо у времен-
ски оквир наше теме на основу претпоставке да ]е и након про
вале Нормана 1147. године производила стакла у том граду и
дал>е одржавана.8
Истории балканског стакларства недавно су пружени по-
уздани докази да се у тридесетим годинама XIV века произво
дило стакло на Криту9 — вероватно у Кандщи — кад ]е ова]
оток веп био под млетачком управом. У исто време архивеким
подацима потврЬена ]е производила стакла у Цариграду, овде
вей рани)е негована.10 Посебну занимл>ивост представл>а чин>е-
ница што су тада у критским и цариградским радионицама це
ловали и стаклари из Мурана."
Извесно ]е да се од првих деценща XIV до кра]а XVI века
с ман>им прекидима одви)ала производила стакла у Дубровнику.
На]рани|и подаци о то] производил везу)у се за имена неко-
лико познатих муранских стаклара.12
Поред четири наведена и поуздано утврЬена стакларска
центра на Балкану за период од XII до XV века неке индици^е
указу^у на могуйе посто]ан>е .)ош четири таква средишта.
5 Средновековно стакло на Балкану 1975.

6 СазрагеПо А. 1975, 143—153, й^з. 1—25.
' \Уепге1 М. 1977, 70, 71.
8 БауМзоп—ШетЬеге С. К. 1975, 133, 137.
» Нал V.—2ессЬАп Ь. 1975, 80, 81.
10 Наг<1еп Б. В. 1972, 98.
» Нап V.—2ессЫп Ь., 80, 81, 82.
12 КгеЫс В. 1966, 19—23, 32, 33; Нап V.—2ессплп Ь. 1975, 80, 89. 90, 91;
Хан В. 1979, док. 8, 11, 12, 14.
Недавно ]е изложено мшшьен>е, истина, ]ош недовольно до-

кументовано, да се стакло производило у престоници Другог
бугарског царства, Великом Трнову.13 Зегсйса, односно Софи)а,
спада такоЬе у ред средньювековних градова Бугарске с претпо-
ставл>еном производимом стакла.14 За насел>е Поповица код Не-
готина неке индищце наводе на претпоставку да се током XII
и XIII века овде израЬивао стаклени накит (наруквице).15 По-
менимо на кра^у да неки подаци наговештаваёу могупност да се
у XIV веку производило стакло на Крфу, тада под млетачком
управом.16
Саберемо ли изложено произилази да су од осам помену-
тих стакларских средишта из времена од XII до XV века на
Балкану два веп рани)е деловала — Цариград и Коринт — док
}е постоёан>е четири ]ош хипотетично. Не треба исюьучитии за
сада, истина, ничим не потврЬену могуНност да су у исто време
у балканским земл>ама деловале и амбулантне стакларске ра-
дионице, пона^пре за потребе застаюьиван>а црквених прозора.
Подаци ко]има данас располажемо о локалитетима средню-
вековне производное стакла на Балкану релативно су скромни
у пореЬеау са подацима из истог времена за нека друга под
ручна у Европи. Претпоставл>амо да ёедан од разлога томе тре
ба тражити у чиньеници што }е Венещца, значаёан чинилац у
балканское средн>овеюовноё трговини и привреди, веп од XIII
века била развиёено и познато средиште производное стакла и
што нще извозом своёе тада у европским релацие'ама наёквали-
тетниёе и према захтевима одреЬеног тржишта и укуса пору-
чилаца израЬене стаклариёе, због заштиге своёе производн>е,
подстицала осниван>е радионица у подруч_)има тог извоза. Чи-
н>еница што су мурански стаклари забранама своёе владе упр-
кос и новчаним и физичким казнама коёе су изрицане, напу-
штали на сопствени ризик матичне радионице и деловали на
» Уа1оу V. 1975, 127—141, Я§5. 1—8, ^опдоу С. 1975/1, 12.

14 Цингов Г. 1975, 12; 5*ап1спеуа М. 1975, 159, обавештава, меЬутим,
да до сада нще наЬена потврда да се у Софией производило стакло.
и гегатаса 2. 1975, 55, 58, 60.
16 У полису стаклене робе коёу ее ВагйкЯотео УиепИп, стаклар у
Мурану, предао 1467/68. године ТасШеи ВагоУ1еш, такоЬе стаклару, поми-
н>у се измеЬу осталог ЪоскаИ йа СНог^й, упор. 2ессЫп Ь. 1978, 10. Прет-
поставл>амо да }е реч о пехарима специфичног облика коёи су раннее
израЬивани на Крфу, а кастце су их, можда након престанка производн>е
стакла на том отоку, подражавали мурански стаклари. У истом полису
стаклене робе наводе се ЬосНаИ йа Аойг, што би такоЬе указивало на
могуйу раниеу производиьу стакла на отоку. Зна се да уе Родос био ёедна
од успутних станица млетачких бродова на н>иховом путу према Блиском
Истоку; на Родос ёе такоЬе слато муранско стакло, упор. 2ессЫп Ь.
1973/1, 216.
Карактеристике среднювековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 49
страни, може се тумачити н>иховим индивидуалним економским

разлозима и потребама.17
О путевима транспорта стаклене робе по Балканском полу-
острву за сада се мало зна. Пошто су архиве средн>овековних
градова у централним и источним областима Балкана на]вепим
делом изгубл>ене, а оне у урбаним населлма на ]адранско] оба-
ли релативно добро сачуване, знан>а из н>их црпена о ондаш-
н>ем живом промету роба и сировина по разгранато] мрежи
караванских путева у балканским земл»ама, ца]у ]еднострану
слику о том проблему. Тако су данас сигурно утврЬени само
путеви стакла, ко}и су у XIV и XV веку водили од ]адранске
обале у унутрашн>ост. Уколико се у архивско] вести изричито
не наводи пореклю транспортоване стаклари]е, ова чин>еница по
логици имплицира, пре свега, н>ено венецщанско-муранско по-
рекло или могуКност да ]е настала у дубровачким радионицама.
Претпоставл>ени апулски импорт треба тек да се потврди све-
страном анализом недавних матерщалних налаза и архивских
открипа о среднювековном стаклу у Апули^и и на Сицилии.18
ТакоЬе, указу^у се неки основи за претпоставке о могупем
увозу стакла тосканске производное, пона]пре за градове на
неточно] обали 1адрана.19
Помюпу архивске граЬе било могупно да се за сада си
гурно утврде три артери)е по одима у касном средн>ем веку,
уз другу занатску и мануфактурну робу, довожено стакло са
^адранске обале у унутраппьост. Срединой XIV века на]ранще
]е, истина посредно, поминьан ]едан од тих путева стакла, к.о)и
]е водио од мора долином Неретве у Босну и дагье према до-
17 Економски разлози за повремено одлажен>е муранских стаклара

били су особито изражени у месецима обавезног годшшьег прекида рада
због уреЬиван,а радионица и н»иховог поновног оспособл>аван>а за наста-
вак производил. У то су време — три до четири месеца — стаклари оста-
]аля без посла и плате, па су многи били присшъени да траже посао изван
града-матице.
18 За апулску тезу в. Ко.рб Ъ).—У/етае1 М. 1967, 89, 90. Последних
година предузимана су археолошка истраживанл неких сред1ьовековних
локалитета на Сицшпци. Утврдило се да ]е на овом острву производил
стакла повремено одржавана веп од VII века (В'Аш»е1о Р. 1976. 384), зна
се да ]е негована у XI—XII веку (Исто), а такоЬе у касном средн>ем веку
(Исти, 382). Археолошка ископавааа у Палерму (51еп) и СеИ изнели су
на светло дана стакло из XIII до XVI века (Галопе С. 1976, ПО—122;
П'Ап§е1о Р. 1976, 380. Локални иконюграфски и писани извори навели су
истраживаче на мшшьевъе да ^е део откривеног стакла настао у домапим,
локалним радионицама ДО'Ап§е1о Р. 1976, 382—388). Приликом недавних
археолошких ископаван,а у Бриндизи]у откривено ^е среднювековно ста
кло, од'е показу]е аналогтце са коринтским у односу на пластичне аплика-
шц'е (ситан кашьолики украс, стаклене нити). За обавеште>ье о том налазу
захвагьу^ем проф. 8(еШ Ра(аШсс1, Во1о§па.
м Неки налази среднювековних чаша у Сплиту показуху блиске ана-
лопце с недавним открипима у Фиренци. За податке о томе захвавд^ем
археологу Магу ЦеМате, МдпеароНз, ко]а ^е као члан археолошке екипе
из САД учествовала при ископаван>има на терену Диоклещцанове палаче.
лини Саве (ша Ыагепге)?* Од кра^а XIV и током XV века као
пут стакла служио ]е ]едан од огранака ша Хеше}1 Водио ]е од
]адранске обале уз реку Бо]ану до пристаништа Св. СрЬ, од-
носно до Скадра, отуда у Србщу до Призрена, ПеЬи и Новог
Брда, и дал>е се гранао у неколико праваца. Уш Иппе трепа ]е
караванска прометница по ко] о] се у току XV века преносило
стакло с морске стране у унутрашнюст, а водила ]е од Дубров
ника преко Херцеговине до Фоче и до При)епол>а, а отуда дал>е
делила се у више праваца.22
Пошто се у архиве ким документима ретко наводи кравши
цил> за стаклену робу ко]а ]е транспортована поменутим кара-
ванским путевима, остане могупност бро^них комбинашка у том
смислу. МеЬутим, уколико ]е та] цил> одреЬен, на]чешйе ]е по-
мин>ана Срби^а.23 Нще исюьучено да ]е стаклена роба са пола-
зиштем на ]адранско] обали стизала и до удал^енщих одреди-
шта, на пример до бугарских градова и места, за што постове
неке индици^е.34
Поред архивски документованих путева стакла, без сумн>е
да ]е тада стаклена роба била преношена и другим познатим
главним и ман>е познатим споредним балканским прометница-
ма, што }е, разуме се, на неки начин било и условл>ено локаци
ям по]единог производног центра за стакло. По економско-
-исторщеко] логици без сумн>е да ]е стакло било преношено и
он им знача] ним балканским артери)ама од ко] их ]е ]една во
дила од Солуна кроз долину Вардара и Мораве, а друга од
Цариграда преко Софите и Ниша, да би се обе стекле у Бео-
граду и водиле даше према северу. Има основа за мишл>ен>е да
]е стаклена роба циркулиоала и у супротном смеру.
III
.Гедну од стилских, односно декоративних карактеристика

стакла из времена ко]им ]е ограничена наша тема, откривеног
у Грчко], Бугарско] и 1угослави]и, представл>а]у апликаци]е од
стаклених нити, кашьоликих украса или дршки кобалтно плаве
или ултрамаринске бо]е, или пак предмети у целини израЬени
од овако обо]еног стакла (на пример наруквице, дугмад, чаше,
боце). До сада нису предузимана систематска хемщеко-техно-
лошка испитиван>а балканских налаза среднювековног стакла
ко] а би била посебно усмерена на плаве пигменте и уопште на
средства ко]а су служила за бо]ен>е стакла у плаво, и на про-
20 Нап V. 1975, 121; Иста, 1979, док. 19.

21 Хан В. 1971, 52; Иста, 1972, 204; Иста 1976, 271, 272; Иста, 1979, док.
31, 35, 254.
и Хан В. 1971, 53; Иста, 1979, док. 42, 127, 135.
и Хан В. 1979, док. 31, 35, 42, 127.
24 51ап1сЬеуа М. -975, 158; Цингов Г. 1975, 16.
Характеристике среднлвековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 51
блеме ко^е намеЬу. Нека средства за бо}аье стакла у плаво
]ош спа^у у ред отворених питан>а у истории стакла на Бал
кану или бол>е речено у истории стакла уопште. Нашим при-
логом проблематици ]едним се делом проширу^е полазна плат
форма за истраживагаа у том смеру.
У односу на порекло плавих пигмената ко.)има се бо^ило
стакло, неколико података из Хистори^ског архива у Дубров
нику привлаче посебну пажн>у. Вест о томе да се у XV веку
у Босни вадио лазурит, односно Ыргз /аггм/?5, предсташьа зна-
чл\ш> откриЬе, уколико шце у питан>у злоупотреба термина да
би се н>име означила друга, ман>е скупоцена сировина за доби-
]ан>е плавог пигмента.26 Од ретког и у средн>ем веку иначе —
колико се до сада знало ■— само у Ази)и ваЬеног полудрагог
камена 1аргз 1аггиИ-аР добщао се скупоцени ултрамарин (аггиго
и11гатаппо). Поред кобалтног оксида, азурита и га//ега ултра
марин се, истина ретко, употреблйвао и за бо]ен>е стакла.
Архивски подаци из XV века сведоче да ]е Босна била изво-
риште азура. Азур ]е у документима ]едноставно називан агиго21
или ]е по квалитету и регионално био недвосмислено дефини-
сан као агиго {то йе Возпа29. Сва ]е вероватнопа да ]е реч о
азуриту, природном карбонату бакра, ко^и се ]авл>а у рудници-
ма бакра и сребра, реЬе злата. У среднювековно] Босни експло-
атацща таквих рудника била ]е позната.30
Из архивске граЬе такоЬе се дознало да ]е у XV веку си
ровина за производн>у азура довожена у Дубровник и тамо
прерабивана31, а готов азур продавай.32 Као домайи произвол
називан ]е агиго га^изео.11 Зна се да су га употребл>авали дома-
Ьи сликари.34 У архивским документима нису наЬени непосред-
ни подаци о кориштен>у плавих, или уопште било каквих дру
гих пигмената бо]е у дубровачким радионицама стакла. Хеми]-
ске анализе фрагмената безбозног стакла са апликованим пла-
* Храбак Б. 1954, 39, 40.

26 Након темел>не анализе документа са податком о 1аргз 1ациИ-и.
н>еговсд цени коштан>а и белешци на маргинама документа, проф. Храбак
стекао ]е уверен>е да ]е заиста реч о том ретком полудрагом камену, упор.
Храбак Б. 1954, 39, 40.
27 По хемщском саставу 1аргз ХагхиИ ]ъ природни натрщев-алумини-
Зев силикат са примесом натри]евог сулфида ((Ха»[51(А1 За 0«)6]).
28 Хисторщски архив, Дубровник. ЬАоЫИа ех(га. I*, гЫ. 38'. За обаве-
штен>е о овом документу дугу|ем захвалност проф. Богумилу Храбаку,
Београд.
» Тадип 1. 1952, I, док. 606.
» Симип В. 1951, 34; Храбак Б. 1954, 40, 41.
31 У ^едном дубровачком документу из 1440. године об^ашнэава^у се
главне фазе прераде азура, упор. Храбак 1954, 38, 39.
32 У 1440. организовано ]е пословно друштво за промет азуром, упор.
Храбак Б. 1954, 39, 39.
33 Тадий 3. 1952, I, док. 453.
34 ТадиЬ 1. 1952, I. II, раззпп; упор. Гпйех гегат яиЬ уосе агигит,
агиго, авигит.
вим нитима, откривеним на ширем дубровачком подруч^у, по-

казале су да ]е у ]едном случа]у био кориштен бакарни оксид,
а у другом оксид кобалта за боренье стакла у плаво.35 Добивени
резултати, меЬутим, у овом тренутку ]едини ко.)им располаже-
мо у односу на Дубровник, а у вези бо]ен>а стакла у плаво, не
представл^у елементе на основу ко.) их би могли да се доносу
неки заюьучци.
Наше ]е уверен>е да су стаклари у Дубровнику користяли
азур и ултрамарин за колорисанье стаклене масе — као што су
то чинили стаклари у Италики, односно у Млецима-Мурану36 —
пошто су били у могупности да у самом Дубровнику набаве
иначе ретке и тешко доступне плаве пигменте. Ни]е такоЬе ис
ключено да се током XV века на дубровачком тржишту бо-
оанског, односно дубровачког азура и Венещца по]авл>ивала
као купац.
На основу изложеног намепе се хипотетични закл>учак да
се у истории производное плавих пигмената — азура у XIV и
XV веку на Балкану Босна и Дубровник заузимали знача] но
место. Откриван>е рудника сировина за ретке плаве пигменте
у Босни, чи]а ]е ексшгоатаци^а можда и старика него што ]е то
данас познато, веру]емо да нще могло да остане без практич-
ног одраза не само на среднювековно дубровачко или венеци-
]анско-муранско стакларство, веп и на византщско или балкан-
ско у целини. Можда Ье дагьи успеси у науци и шира знала о
истори)и стакла и стакларства на Балкану допринети томе да
се за овде изложене, а ]ош неповезане чшьенице откри]'у :ьи-
хове меЬусобне узрочно-последичне везе.
IV
У садапиьоз фази познаван>а предмета од стакла из периода

од XII до XV века откривених на Балкану, могуЬно ]е да се
утврде зоне неких карактеристичних типова и врста. Разуме
се да ове зоне непе у сваком случа]у представл>ати неке ко-
начно заокружене целине, веК само скипе н>ихових .рш недо
вольно ^асних контура ко]е Не током времена, без сумное, бити
допуаене новим подацима или на неки начин кориговане. Ука-
запемо на територи]'алну распростран>еност наруквица, чаша са
ножицом и равном или конкавном дискоидалном стопом, за-
35 Анализе су извршене на Технолошком факултету, Београд под ру

ководством проф. Милутина товановипа на захтев Балканолошког инсти
тута САНУ, Београд.
з« 2ессЫп Ь. 1973/2, 260; Исти, 1975/1, 22; Исти, 1975/2, 62; Исти,
1975/3, 168. У ]едном италщанском трактату с кра^а XIV или почетка XV
века о изради мозаика ломике се Х'аггигго оИгетаггпо, упор. СазрагеПо А.
1958, 236; Аггиго рпо помин* се у дедном упутству за израду уеГго ссйсе-
Лото, упор. СазрагеИо А. 1958, 91, бел. 30; 2ессЫп Ь. 1976/1, 64.
Карактеристике средньовековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 53
тим чаша са апликащцама у облику великих пластичних кагььи

и на] зад прозорских стакала, односно окулуса.
Брсцност средаьовековних наруквица од стакла налажених
на Балканском полуострву дошла ]е до пуног изража]а у пе
риоду од XI до XIII века. Оне су само делимично изучаване,
тако да ньихово систематско испитиваше тек предскци. Поред
потребе да се утврде карактеристике састава стаклене масе од
ко]е су израЬиване, да се откри^е н>ихово порекло и свестрано
анализира]у н>ихове вредности, оне као накит од стакла и рела-
тивно чест гробни прилог пружа^у поред осталог и занимл>иве
елементе за социолошке стувдце, допуну за познаван>е ондашн>е
ношн>е и обича^е ко] и су тада владали у балканским земл>ама.
У нама доступно] стручно] и научно] литератури нисмо
наишли на помене о налазима среднювековних наруквица од
стакла на подруч]у Грчке, сем у Коринту.37 Коринтски налази
представл.а]у драгоцени до сада ]ош недовольно кориштени ма
териал за упоредна изучаван>а ове врете предмета у балкан
ским контекстима.
Археолошки локалитети са стакленим наруквицама у Бугар-
сюо] покрива]у готово целу земл>у, односно чине ]единствену
зону ко]а се поистовепу^е са данашгьим бугарским границама,
а временски се односе на сва три раздобл>а бугарске средню-
вековне политичке историке. Ови су налази у неколико наврата
били предмет пажн>е бугарских научника.38
Према досадапиьим открипима у тугослави.)и употреба
среднювековних наруквица од стакла, без обзира на н>ихову ти-
пологи^у и декоративну опрему, доста ^е ^асно зонски омеЬена.
Македонка, Срби^а и Косово представл^у за сада на]запад-
нще делове великог балканског простора на коме ^е од X до
XIV века ова врста накита била употребл^авана.39 Идупи дал>е
према западу налази су реЬи или их уопште нема. У Босни,
Хрватско] и Словении среднювековне наруквице од стакла за
сада нису наЬене.40
Зона завл>ан>а стаклених наруквица на тлу тугослави)"е пред
ставка у средн>ем веку подруч^е ^аких византи)'ских политич-
ких, трговинских и културних утица]а. То ]е територща за ко^у
^е карактеристичан ]ак импорт визанпцеког металног накита,
као и подруч^е ^аке концентращце византщеког новца.41 Ако се
ови подаци доведу у везу с чин.еницом да у Венещц'и-Мурану,
Тоскани,42 на Сицилией43 или у Дубровнику наруквице од ста
ет БаУ1с150п С. 1952, 263—265; Иста, 1975, 141.

38 Ц^тдот С. 1978, 149—157, й§з. 1—5, са подацима о старидо библио
графией, 149, 151.
» МиниЬ Д. 1975, 71—78, Таб. I; 2егауйса 2. 1975, 53—60, *аЪ. I—IV.
«о МиниЬ Д. 1975, 75.
« Иста, 1975, 75, 76.
42 У делу ТаскЫ О. 1954, не помиае се производил наруквица од
стакла или стакленог накита уопште.
« РаЛзопе С. 1974; В'Ап§е1о Р. 1976.
кла, колико се до сада зна, нису биле израЬиване, поменута

доста |асно повучена граница употребе ове врете стакленог на-
кита на Балкану, односно на тлу тугослави|е, дозвол>ава зактьу-
чак о зависности овог накита од византи]ских инспиращца уко-
лико ]е био произведен у локалним радионицама, или о директ-
ном византщеком импорту.
У вези са зонском поделом употребе га>]единих врста и ти-
пова стаклених предмета, ^едан од проблема ко}П се открива у
средн>овековном стакларству Балканског полуострва представл^а-
]у чаше с ножицом и равном или конкавном дискоидалном
стопом. Тип ових чаша у целини ]ош нн|е познат, пошто меЬу
досадашн>им налазима нема потпуно очуваних примерака. На]-
чешпе су сачуване ножица и стопа, док ]е горн>и део чаше због
ширегьа приликом израде био од тан>ег стакла, ко]е ]е, према
томе, било подложное детству механичких ефеката.
Чаше с ножицом и равном или конкавном стопом каракте-
ришу фондове наЬеног стакла у Бугарско] за сва три раздобл>а
бугарске среднювековне прошлости.44 У очекиван>у да буде об-
]авл>ена дисертащца археолога Георги Цингова о средгьовеков-
ном стаклу у Бугарско^,45 ограничу]емо се на то да на основу
неких студоца у ко;)'има се ове чаше само узгредно дотичу и на
основу личних сазнаььа стечених у то] землей46 истакнемо ова]
тип чаше на коме се у релативно дугом континуитету наглаше-
1Ю одражавала традици^а византи]ског стакларства.
Аналогще с бугарским налазима показуху чаше с ножицом
и равном дискоидалном или конкавном стопом настале у XI—
XII веку у коринтским радионицама.47 Чаше овог типа откриве-
не су такоЬе у Цариграду.48 Нще искл>учено да се веп у добро
познато] одредници тоюИ сит ресИЪиз йе Котапга, ко]& се се-
дамдесетих година XIII века наводи у вези с ]едном пошил>ком
стаклене робе ко] у }е требало послати из Мурана у Византи|у,49
открива ова] естетски конвенционалан и без много пажн>е ма-
44 Прво царство (од друге половине VII века до 1018); визаницека

управа од 1018. до 1185; колико смо обавештени ово раздобл>е нще по-
себно осветл>ено у односу на стакло; Друго царство, од 1185. до лада под
турску власт (1393).
45 На располаган>у ста]ао ми ]е Автореферат Г. Цингова, што пред
ставлю резиме дисертащце, а сфавллн )е 1975. у издан>у Археолошког
института Бугарске Академи)е наука.
* Приликом мо]е посете Бугарско] 1976. године велику помой за
упознаваньс фондова среднювековног стакла налаженог у Бугарско] пру-
жили су ми колеге археолози Магдалина Станчева, директор Музе] а града
Софи]е и Георги Цингов, члан Археолошког института БАН, на чему им
и овом приликом изражавам сво]у захвалност.
47 Оауй<15оп С. К. 1972, 85, 86.
« Нагдеп Б. В. 1972, 98.
49 2ессЬш Ь. 1969, 26.
Характеристике среднювековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 55
совно израЬиван тип чаша, од VI века надагье познат у Визан
тии и на подруцима н>еног интензившцег политичког и кул-
турног делован^а.50
Одскора су у 1угослави]И откривене три типске варианте
фрагментованих чаша с ножицом и округлом стопом, за сада
^единствених у нашо] земл>и. Налаз са Мл>ета (Полаче, сл. I)51
близак ]е рановизанти)ским примерцима52, као и онима из Бу-
гарске. Датован>е стопе ]едне чаше неидентификованог гораег
дела, обав^'ена гирландом, ископане приликом археолошких
истраживан>а средгаовековног Сталапа (сл. 2),53 непосредно ]е
повезано с временом док ]е тра]ао живот у том граду (од се-
дамдесетих година XIV до друге децени)е XV века). Формални
елементи фрагментоване чаше с пошироком ножицом, наЬене
у ело] у XV—XVI века у Расу (сл. З)54, одговара]у типу касного-
тичких чаша муранског порекла, ко^е су откривене на трговач-
ком броду, потонулом осамдесетих година XVI века код хриди
Гналип у близини Задра.55 У том ]е контексту такоЬе занимл>ив
податак да су почетком друге децени^е XVI века и у Дубров
нику израЬиване наше с ножицом ко]е се употреблавщу у
земли.56
О распространэености чаша с пластичним украсом великих
кашьи на Балкану у протекло] деценщи стечена ]'е вей нека ]а-
сни)'а слика. За сада су налази таквих чаша ретки у Грчко]'57 и
Бугарско^,5* а релативно чести у тугослави]и. Н>ихова учеста-
лост расте према западним областима. Фрагментоване или целе
чаше с повеликим апликованим кагоьама, од безбо]ног, зеленка-
» РЬШрре т. 1970, 94 5^^., йдз. 49, 50, 51, 52; КгНпе К. 1978, 142 5^^.,
АЬЬ. 2. 3, 4.
51 Фрагментована чаша откривена )е 1979. године приликом архео-
лошког сондиран>а у комплексу цркава у луци Полаче на Мл>ету. Чаша )е
наЬена уз дужни зид тзв. источне базилике, у сонди VI. Бода стакла )е
жуткасто-зеленкаста; стакло \е незнатно замуйено; промер стопе 4,5 ст,
висина фрагментоване чаше 23 ст. Обавештенье о овом занимл>ивом на-
лазу и сагласност за об]авл>иван>е дао ми )е Тома Шул>ак, директор За
вода за заштиту споменика културе и природе у Дубровнику, за што му
и овом приликом иэражавам своду захвалност.
и РЬШрре 3. 1970, Нв. 50; Рц-йпв К. 1978, АЬЬ. 2.
53 За податак о том занимл>ивом налазу, као и за цртеж дугудем
захвалност др Душиди Миний, Археолошки институт, Београд, кода де
руководила радовима на истраживавьу Сталапа. Промер базе 3,8 от.
54 За податак о овом занимльивом налазу и за ньегов цртеж дугуд'ем
захвалност др Славенки ЕрцеговиЙ, Археолошки институт, Београд. Висина
фрагмента чаше 3,5 ст, сл. 3.
» Ре1псйоН 3. 1973, й^. 3.
к сорре сИе зг изапо рег 1а Хегга сит рейе ... , Хан В. 1979, док. 318.
" У нартексу цркве манастира Хосиос Лукас на Пелопонезу, у дедном
гробу наЬена су три фрагмента стакла са апликованим великим кагаьама
аквамаринске бод'е, сада у Византийском музеду у Атини, N0. 199, Н.А.Е. 553.
я 1>екоита М. 1975, й^. 2, N0. 6.
стог или жуткастог стакла, ю^е одговаразу типу чаша КгаШз-

(гипк, веома популарном томом XV и XVI века у Немачко;),
откривене су у Срби]и59, Хрватско.)60, Далмацией61 (сл. 4), Босни*2,
Херцеговини63 и Словении64. Припада]у XV и XVI веку. Послед
них година сакушьен ]е такоЬе релативно велик бро] писаних
изворних података за претгюставке о н>иховом могуйем по-
реклу.
Током XV и XVI века чаше с украсом великих пластичних
кагаьи израЬиване су у муранским радионицама. Називаие су
ёоШ %горо1о51, сгеН ^горо^в?5, а можда се на ньих односила и
одредница соре (оАезске.66 Данас се извесно зна да су такве ча
ше током XVI века израЬиване такоЬе у Дубровнику. Оне су,
^еднако као у муранско] стакларско] лексици, називане 1>о(Н
%горо1о51.61
Сазнанье да су чаше с украсом великих пластичних кашьи
израЬиване током XV и XVI века у Мурану, а такоЬе током
XVI столеЬа у Дубровнику, намеЬе потребу да се питаше по-
рекла и датоваьье чаша овог типа, ко]е су налажене целе или
фрагментоване у веЬем бро^у у 1угослави]и, а спорадично у
Грчко] и Бугарско], поново узме у разматран>е. О проблему по-
рекла чаша са великим пластичним кашьама у односу на нала-
зе у Босни недавно ]е расправл^ала Мариан Венцл68. Венцлова
сматра да н>ихов дизайн одговара немачком укусу, али тиме не
искл>учу)'е могуЬност да су настале у Мурану. Многи писани
подаци обавештава^у да ]е у муранским радионицама поред
стилски специфичне стакларще такоЬе израЬивана стаклена ро-
» Сого^с-ЦиЬшкоук* М. 1966, рарег 244, 3, Р1. I, й§. 2; Иста, 1970,

214, ТаЬ. VII, йд. 3; Нап V. 1975, й§. 7.
» Ногуа1 А. 1968, 35, 36, 1щ. 22.
61 Дугу^ем захвалност археологу Магу Г>еМайпе, МтеароИз, З.А.В.,
члану археолошке екипе ко^а }е сараЬивала приликом археолошких истра-
живан>а на терену Диоклещланове палате, за обавештен>е о налазу фраг-
мената стакла са апликованим великим капима. Захвал>у)ем такоЬе
др-у Павлу АнЬелипу за обавештен>е о фрагменту безбсуног стакла са ве
ликом кагоьом, случа,)ном налазу на терену резиденщце кнезова Шубипа
на Брибиру, близу Шибеника. Приликом археолошких ископава1ьа илир-
ске градине на положазу званом Грчка купа, западно од Глабалова села
изнад Оребипа на Пел>ешцу откривени су уломци зедне стакле чаше
с апликащц'ама великих капи, упор. Разко-иё С. 1979, 211, 8^^., з1. 1.
« Корб Ц. — №пге1 М. 1967, 90—92, й^в. 3, 11, 12; Апйепс Р. 1973, 131;
Исти, 1975, 171, ТаЬ. IV, Ид. 14.
« СогоУ1б-ЦиЬткотас М. 1966, 5, й§. 4; Р1зкот1с С. 1979, 216, в1. 2.
«♦ Коис Ц. — \Уеше1 М. 1967, 90, 91, йдз. 17, 18; 5т1аг Н. 1975, 46,
й§. 64а.
65 2ессЫп Ь. 1976/2, 168; Исти, 1977, 223; фрагмента чаша са аплико
ваним великим капима наЬени су на подруч]у млетачке лагуне, упор.
СазрагеМо А. 1975, ТаЬ. VI, й^. 26 а, Ь.
« 2ессЬш Ь. 1968, 106.
«7 Хан В. 1978, 172.
« №п2е1 М. 1977, 66 зяа.
Характеристике среднювековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 57
ба ко]а требало да сводим типским и естетским квалитетима

одговара захтевима одреЬеног тржишта на страни.69
Зонску поделу налаза среднювековног стакла на Балкану
закльучипемо стаклом за прозоре, познатим у Дубровнику под
стручним термином окулуси. Данас ]е веК извесно да су оку-
луси током средн>ег века били у употреби готово на целом Бал
канском полуострву. Археолошки налази и иконографски из-
вори открива^у да су окулуси, нарочито у периоду од XII до
XV века, имали релативно широку примену у по^единим бал
канским эемл>ама, пре свега на репрезентативним сакралним
обе'ектима.70 На]'стари]и до сада познати примерци откривени
су у Бугарско^. Сматрани су локалним производима, а дату] у
се у време Првог бугарског царства71. Употреба окулуса у Бу-
гарскх^ одржава се све до турске окупаци^е земл*е.72
Окулуси су налажени у Грчко] (Коринт,73 Света Гора, сл.
5)74 Сачувани су матери) алии докази о застакл>иван>у црквених
прозора окулусима у Македонией.75 Цели или фрагментовани
примерци окулуса разних бо^а и величина, откривени су у ви-
ше од петнаестак манастирских комплекса и цркава, насталим
од XII до XV века на подруч^у истори)ских граница средн>ове-
козне Срби^е76 .
Прве познате непосредне вести о производн>и окулуса у
Дубровнику забележене су у тридесетим годинама XV века.".
Тада су у том граду окулусима застак.ъивани прозори цркава,
репрезентативних зграда и купа за станованье78. Окулуси дубро-
вачке производнье у то су време извожени у Срб^у7'. Посго]е
архивске вести из осамдесетих година XV века о поруцбинама
и набавкама окулуса у Млецима за турске паше у Босни и Хер-
69 Венещца ]е израЬивала стакло стилски прилагоЬено захтевима

тржишта на страни веп од XIII века. У венещцанско-муранскоз архивско]
граЬи XV века Ь. 2ессЫп ^е налазио многе податке о томе да су у муран-
ским радионицама израЬиване, на пример, немачке боце фирентинске
чаше, француске чаше итд. Симптоматичан ^е у том смислу инвентар на
чинен кра^ем XV века у радионици Саоуашы Ваплаега. У том ннвентару
помин>у се поред осталог соре оп%аге, соре {гапсезе, Vаз^ {гапсезг, §о(Н
{гапсея, соре гойезсНе итд., упор. 2ессЫп Ь. 1968, 106.
» Нап V. 1975, 118.
71 Цингов Г. 1963, 59, 60, Н^з. 16, 17, 18, са подацима о старщо) библио
графии; Исти, 1975/1, 9; Угагоуа 2. 1975, 115, 116, АЪЬ.1.
и Николова 3. 1974, 251, 361, 362; Цингов Г. 1975, 9; Мапота Е. 1975,
187 188
" Ьаугёзоп С. К. 1940, 322, й§. 23, по 73—76; Иста, 1952, 144, 145.
74 За податак о окулусима у манастиру Хиландару захваъу]ем колеги
Ранку Баришипу, кустосу Етнографског музе]а у Београду. Сл. 5. Промер
15,5 ст; стакло )с провидно, бо1е дима.
75 Хан В. 1972, 199.
74 Нап V. 1971—1972, 151, 152, йвз. 119, 120, 121; Иста, 1972, 199, 200, 201.
77 Хан В. 1971, 55, 56, 63—64, док. 8, 9, 10.
78 Иста, 1971, 55, 57.
79 Иста, 1972, 204.
цеговини посредством Дубровника80 Пошто су, найме, турски

државни функционери подизали многе задужбине у осво^еним
балканским земл>ама, били су заинтересовани за стакло, наро
чито прозорско, ко^е ]е за н>их набавхьано у Дубровнику или ]е
посредством тог града било поручивано у Венещци.
*
Макако ,|ош била крньа слика о зонама употребе неких

врста и типова средн>овековног стакла на Балканском полу-
острву, нюме су веп пружене могупности за неке поуздане или
^ош хипотетичне закл>учке о пореклу тог стакла, о ^ачини тра-
дищце, о сферама утицаза на н>егове типске и стилске каракте-
ристике, о могуЬим аутохтоним естетским и технолошким вред-
ностима. Зонска подела иако ^ош непотпуна такоЬе веп указу^е
на ширину употребе стакла у по^единим регионима, сведочи о
преовладаван.у ]едне врете предмета у одреЬено време, а свим
тим сво.)им елементима проширу]'е такоЬе сазнан>а о обича,)има
и начину живота становника одреЬеног подручна.
У истории средн>овековног стакла и стакларства на Бал-
кану преломни тренуци изазвани су турским осва]ан>има. По
следние процеса прилагоЬаван>а новим облицима живота такоЬе
су осетне у стаклу и стакларству. Византийка стакларска тра-
дищца и укус за византийку естетику у стаклу, ко^а ^е фор-
мално инспирисала стваран>е у готичко] Европи, пре свега у Ве-
неци^и-Мурану, на Балкану нагло се губе. Турци придошлице
сво]им пе захтевима за стакларщом, условл>еним специфичним
начином живота и посебним естетским определ>ен>има утицати
на типске и естетске вредности стаклених предмета, ко]'и пе за
н.ихове потребе бити израЬивани у муранским и дубровачким,
а кастце такоЬе у сопственим радионицама.
БИБЛИОГРАФША
АпДеНб Р. 1973 ВоЪоуас г Кга1]еуа Зи(]езка — 81Ыпа т)ез1а

ЪозапзкШ у1айага и XIV I XV з1оЦе6и, Зага-
]еуо 1973.
АпЙеМс Р. 1975 Уп арегди йе 1а 1уро1о^.е йи Vе^^е т&аЧёлхй
еп Возте е( еп Не^г^&}V^пе, Среднювековно
стакло на Балкану, 167—175, ТаЬ. VI, й&5. 26.
Уа1оу V. 1975 РгойисНоп йи Vе^^е йапз 1а сарИсйе тёйШа1е
Ьи1§аге УеНко Ттспю йе 1а рп йи XII' а 1а
{т йи XIV згёс1е, Среднювековно стакло на
Балкану, 127—141, Ш{»з. 8.
80 Подаци су забележни у друго! половини XV века, упор. Нал V.
1973, 165—166.
Карактеристике средшэвековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 59
Уйагоуа 2. 1975 2ит РгоЫет йег С1азргойик1юп иг МШе1а11ег-
ИсНеп Ви1%апеп /8—10 1кгй1/, Срещьовековно
стакло на Балкану, 115—121, Та?. I—V.
Штие>1 М. 1977 А КесопзШегаИоп о/ Возгйап Мей^еVа^ СХазз,
.ГС5, Уо1. XIX (1977), 63—76, й§з. 7.
СазрагеМо А. 1958 Л Vе^^о аЧ Мигапо йайе опций ай о&&1, Уе-
пег1а 1958.
СазрагеПо А. 1975 Ьа Уеггепе Vеп^Неппе е1 вез ге1аНопз ачес 1е
Ъечап1 Ъсйкажцие аи Моуеп й§е, Среднюве-
ковно стакло на Балкану, Београд, 1975, 143—
—154, р1. I—VIII.
0'Ап8е1о Р. 1976 Ргойщюпе е сопзито йе1 Vе(^о иг ЗгсШа, Агс-
кео1о&а Ме&еш1е, III (1976), 379—389, йд. 13.
Эауйзоп С. К. 1940 А МеНеуа! С1азз-Рас1огу а( СоппХк, Атепсап
1ошпа1 ог Аспаео1о§у, Т. Х1ЛУ (1940), 297—324.
Оа\ч<15оп С. К. 1952 Тке Мтог ОЬ]ес1з, СогШН XII, РппсеЮп
1952, 83—92, 107—122, Р1. 57—60.
Оа\чЙ5оп-\Уе1пЬегв С А МаОел>а1 Муз(егу: ВугапНпе С1аз Ргойис-
К. 1975 Ноп, Ю5, Уо1. XVII (1975), 127—141, йе». 32.
Оекб^па М. 1975 МугоЬу згЫапе г %гойц.зка н> 51угтеп, Ви1§а-
па, 51а\ча Ап^иа, XXII (1975), 177—277.
Цингов Г. 1963 Средновековна стъкларска работилница в Па-
тлейна, Извести] а на Археологически инсти
тут, Бугарска Академща на науките XXV
(Г963), 46—69, йдз. 20.
Цингов Г. 1975 ЗШо1о V з^ейпоVекоVпа ВЫагца, Автореферат
на дисертащца, Софиа 1975, 3—20.
О^п^оу С. 1978 ВгасеШз еп Vе^^е а йёсог регп1 йе 1а Ви1&апе
тёй1ёча1е, Аппа1ез йи 7* Сопкгёз <1е ГАззосяа-
1юп 1п1егпайапа1е роиг е'Н151ххге ди Уегте,
ВегНп—1ялрп% 1977, 149—157, Й^з. 5.
2егаУ1са 2. 1975 С1аз%е8епз1ап<1е йег ЬокаНШ Рор<тгса (Оз1зег-
Ыеп) аиз йет XI—XII ЫкгкипйетХ, Средню-
вековно стакло на Балкану, 53—60. ТаЬ. 18 IV.
2ессгмп Ь. 1968 Мапа Вагоггег е 1е ягозеИе*, №§, Уо1. X
(1968), 105—109.
2ессЫп Ь. 1969 Оепоттагют апИске йег ргойоШ тигапезг,
Уе1то а зШсай, Агшо XIII, по. 74, 25—28, Й^з. 4.
ХессЫп Ь. 1973/1 Сгопо1оёга уе1гапа Vепе^^апа е тигапезе Аа1
1332 ей 1345, К88\, Уо1. III, по. 5, 213—216.
2ессЫп Ь. 1973/2 СгогиАофг ге(гапа Vепег^апа е тигапезе йа1
1346 ей 1362, К55У, Уо1. III, по. 6, 157—260.
2ессЫп Ь. 1975/1 Сгопо1о&.а уеггапа... йа1 1401 а1 1407, К55У,
Уо1. V, по. 1, 19—22.
2есспт Ь. 1975/2 Сгопо1о&а Vе^^а^^а... йа1 1408 а1 1415, К85У,
Уо1. V, по. 2, 61—64.
2ессЬ«п Ь. 1975/3 Сгопо1оё1а че1гапа... с1а1 1416 а! 1426, К55У,
Уо1. V, по. 4, 165—168.
2есспт Ь. 1976/1 Сгопо1о%ха Vе^^а^^а . . . сЫ 1444 а1 1454, К.53У,
Уо1. VI, по. 2, 63—66.
2ессЫп Ь. 1976/2 Сгопо1о&а Vе^^а^^а . . . с1а1 1455 а1 1468, К55У,
Уо1. VI, по. 4, 167—170.
2ессЫп Ь. 1977 СгопоЬ&а уе1гапа... йа1 1481 а1 1484, К.55У,
Уо1. VII, по. 5. 221—224.
2ессЫп Ь. 1978 Таааео Ъагомгег, К55У, Уо1. VIII, по. 1, 9—13.
1оигпа1 о{ С1азз ЗШаЧез, Тпе СогШигд Мизешп
оГ С1а55. Согшпв 01а55 Сетег. Сотш^,
Уогк, И5.А.
Ко]1<5 Ц. — Штие1 М. Мейгеуа! С1азз }оипй от Уи(>оз1ауй1, 1С8, Уо1.
1967 IX, (1967), 76—93, Ндз. 19.
КгеЫс" В. 1966 Тгогз {гавтепХз сопсетаШ 1ез геШюпз еп(ге
йиЬгоутк (Ка^изе) е( 1'ИаИе аи XIV з1ес1е.
Годишн>ак Филозофског факултета у Новом
Саду, IX (1966), 19—33.
Л>убинковиЬ М. 1970 Некропола цркве св. Петра код Новог Позо
ра, Зборник радова Народног музе]а у Бео-
граду, VI (1970), 169—229, Таб. XXXVI, пла-
нова 5.
Мапоуа Е. 1975 Иге С1азуе1~н>епйип8 от йеп зра1тхИе1а11егН-
скеп Ъи1%апзспеп 8Ш1еп (XII—XIV Лг.),
Средььовековно стакло на Балкану, 180—195,
Таг. I.
Мши* Д. 1975 Попова и распрострагьеност наруквица од
стаклене пасте на среднговековним налази-
штима у 1угослави]и, Среднювековно стакло
на Балкану, 71—78, Баб. 1.
Николова 5. 1974 Домашни бит и оружие во дворце на холме
Царевец на основании археологическою ма
териала, Царевград, Тарнов, Том 2, Софиа
1974, 228 зяя.
РегпсаоН 5. 1973 ТНе СпаНб Ыгеск: ТНе С1азз, ЗС8, Чо1. XV
(1973), 85—92, г%>. 25.
Р1г11п8 К. 1978 йге гбтгзсНеп ипй ЪугапИтзскеп С1аз^ипйе
Vоп Аратеа от 8упеп, Аппа1ез а.и 7" Соп§гёз
д\е ГА580з1а1юп 1п1егпа11опа1е рошг ГШвКпге
йи Уегте, ВегИп—Шра^ 1977, Шве 1978, 137—
147, АЬЬ. 5.
РЬШре I. 1970 Ье Мопйе ЬугапНп йапз 1'НШЫге йе 1а уегге-
пе, Во1о8па 1970.
Я55У ЯЫз1а йе11а 81агюпе ЗреНтепШе йе1 Уе(го
Симий В. 1951 Исторщски разво) нашег рударства, Београд
1951
Средгъовековно стакло Зборник радова са меЬународног саветовагьа
на Балкону 1975 одржаног од 22. до 24. априла 1974. у Београ-
ду, Београд 1975.
51ап1сЬеуа М. 1975 5мг ПтрогШюп йи уегге ИаНеп й 5о/от аи
XIV'—Х17'5. Среднювековно стакло на Бал
кану, 157—166, ТаЬ. I, II.
Тадий ]. 1952 ГраЬа о сликарско] школи у Дубровнику
XIII—XVI век, Београд, 1952, I, П.
ТасИе1 О. 1954 Ь'Апе йе1 уе1го от Пгете е пе1 зио йоттю,
Игепге 1954.
Согоу11<5-ЦиЬтко\л1<5 М. Рга§теп(з йе уеггез тЫНчаих Хгот>&з а Ыо-
1966 уо Вгйо, 7е Сопцгёз йе 1а Сотьззюп 1п1етаИо
Карактеристике среднювековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 61
па!е йи Уегге, ВгахеИез 1965, рарег 244, 1—6,
«88. 4, Р1. I, И.
Ра1зопе С. 1976 СИ зсаV^ а11о 51еН, АШ, Со11одию 1пХегпайо-
па1е, АгсЬео1о§1а МеШеуа1е, Ра1егто 1974,
20—22. IX, Ра1егто 1976, 110—122, К8з. 28—32.
ПзкодпС С. 1979 Згейп]оу\ексыпе са$е гг ОгеЫба I NеVез^п^а,
^езтк га агпеок^и 1 пЫотци сЫтайпзки,
ЬХХН—ЬХХШ, 5р1к 1979, 211—218, 81. 1, 2,
ТаЬ. XVI—XVII.
Хан В. 1971 Архивске вести о стаклу у Дубровнику из
XIV и прве половине XV века, Зборник 15,
Музез применьене уметности, Београд 1971,
Хан В. 1971—1972 Уегге й V^^^е йесошеп йапз 1а уШе Наи1е йе

Ве^гайе. ВиЦейп йе ГАШУ. № 6, Ыё^е 1971—
1972, 151—152.
Хан В. 1972 Прозорско стакло XV и XVI века у Србщи.
Поводом налаза стакла у Горгъем граду Бео-
градске тврЪаве, Зборник за ликовне умет
ности 8 (1972), Нови Сад, 193—207, сл. 1—8.
Нал V. 1973 ТЦ1ееп апй ЗШееп СеШигу Тгайе ш С1азз
ЪеШееп ОиЪгоупИс апй Тигкеу, Вакашса IV
(1973), 163—178.
Нал V. 1975 ТНе Оггегп апй 3(у1е о/ тейЬга! С1азз {оипй
т 1ке СсШгаХ Всйкапз, ЛС5, Уо1. XVIII (1975),
114—126, «ее. 1—12.
Хан В. 1976 Трговина дубровачким стаклом у Албанией у
XVI веку, Вакагиса VII (1976), 269—290.
Хан В. 1978 Знача] налаза стакла на Ееоградско] тврЬави,
Годишььак музе)а града Београда, XXV
(1978), 169—176, таб. 1, сл. 1.
Хан В. 1979 Архивска граЬа о стаклу и стакларству у Ду
бровнику, (XIV—XVI в.), Београд 1979.
Нал V. — 2ессЫп Ь. Ргегепсе Ьа1сатсНе а Мигапо е ргегепсе ти-
1975 гапезг пег Ва1сат, Ва1сашса VI (1975), 77—97.
Нагс1еп О. В. 1972 Апс1еп1 С1азз, III: Ро$1 Котап, ТЬе АгсЬео1о-
8ка1 1ошпа1, Уо1. СХХУШ (1972), 78—117, Р1.
XIII, «да. 1—15.
Ногой А. 1968 О з1иёа]тт паХагппа 5 Ме^ей§гайа, 1г 31а-
гоё г NоVОё гаегеЬа, IV (1968), 25—39, з1. 31.
НгаЬак В. 1954 БиЬгоуабЫ Ш ЪозапзЫ агиг, С1а&шк 2ета1]-
зко§ тиге]а, 9 (1954), Зага]еуо, 33—42.
5ш1аг Н. 1975 Рызко розойе зког.1 з(оШ]а, ЦиЪЦапа 1975.
01Ш1ХШЕ5 САКАСТЁК13Т1СШЕ5 Ш УЕШЕ МЁБ1ЁУАЬ
В-АЫ5 ЬЕ8 ВАЬКАХЗ (XII*—XV 31ЁСЬЕ5)
Кёзитё
Ь'арегси ооппё аапз 1е ргёзеШ: агНс1е пе гергёзеШе раз ил епзетЫе

соЪёгет с1и роил: ае уие сЪгошЯо^яие е1 Ызгош^ие, тааз р1и1о1 ипе зот-
те йе сеПатз ё1ётап{з со^пШГз с!апз ипе рЬазе ае 1а гесЬегспе ез1
алт(*ёе уегз ип епзетЫе Ги1иг р1из сотрЫ. Оп у аоппе ипе ргёзеп1а1юп
сопсхзе аез ргтс1ра1ез ё(арез аапз ГЫз1опо§гарЫе <1и уегге тёсИёуа1 аапз
1ез Ва1каш, оп те1 еп ге1ае{ 1ез сеп!гез ае 1а ргоаис1юп уегтёге ёйЪиз
ауес сегШиае (Сопз1апйпор1е, СоппШе, Сашие, ГЛЛгоупак) е1 сеих ^и^ пе
зот ^ие зиррозёз (УеНко Тггпоуо, Зегсиса, Ророу1са, СогГои). 5иг 1а Ьазе
аез аоппёез ргоуепап! ёез та*ёпаих а'агсЫуез оп а ргёзеШё 1ез усиез <1е
1гапзрог1а1к>п аез уеггепез <1е 1а сб1е ойепга1е <1е ГАапайо^ае уегз Г1п1ё-
пеиг аез ВаХкапз (\ча Кагеп1е, уаа Вппе, уга 2еп1е). Оп а ёеа1етеп1; еп1а-
тё 1е ргоЫёте аез сопзёдиепсез роззПЯез ае 1а аёсоиуеПе аез р1§теп1з
Ыеиз — агигз аапз 1а Возте тё<цёуа1е аи тоуеп аеэдиеЛз оп сок>га11 еп
Ыеи 1а таззе ае уегге, ршздие 1е уегге <1е сои1еиг Ыеие еп {огте <Гогпе-
теп1 р1а»Йдие (аррЫчие ае Ш ае уегге, ае аёсог еп Гогте ае §оиие) ё1ап
ипе аез с^асгёпзйаиез аёсогайуе аи уегге тёа^ёуа! аапз 1ез рауз Ьа1ка-
тдиез. Оп а тампдё ё^етеШ: 1ез гюпез е1 Гёр^ие ае ГаррагШоп Йе
^ие1^иев оЬ]е1з <1е уегге тёаоёуаих сагас1ёпз^иез: Ьгасе1е1з, реЦ1з уег-
гез ауес 1е р1ес1 е1 за рагйе тГёпеиге р1а1е ои сопсауе, уеггез а аррИдиез
оез егоззез ^оиМез ае гуре КгаШМгипк, уЦгез а15С01ааих, осиИ.
Сл. 1. Стопа и пожица чаше, Полаче, М.ъет, VII—X век(?). Завод за
заштиту споменика културе и природе, Дубровник
Сл. 2. Стопа чаше обавн)ена „гирландом", средььовековни СталаЬ, кра]
XIV, поч. XV века. Народнн музе), Крушевац
Сл. 3. Фрагмент чаше са широком ножицом. Рас, из сло]а XV—XVI века
Народни музе], Нови Пазар
Сл. 4. Чаша из ОребиЬа — Глабалово село, „Грчка куЬа", XV век.
Графнчка реконструкщуа (према Ц. Фисковипу)
Сл. 5. Окулус. Манастпр Хилаидар, XV—XVI век
Вепапа ВОТШСШС
Мизёе йе 1а ЯёриЬц^ие рори1ааге Возше е1 Негаё^оуте
Запцеуо
ЬЕЗ СНАЫТЗ ЕРЮ1Ш5 БЕЗ Й/ШЗиЬМАЫЗ БАМЗ

ЬЕ СОЫТЕХТЕ Н15Т0К1СШЕ*
Ьез Непз ЪЫошргез ех&ЪеШ епФге 1ез реир1ез уои§ов1ауев

ап1 сохкИйаппё 1а ргохапмЛё с1е 1еиг<з сикигез пайопаЬз гезрес-
йуез. Ье т^Меи ^ёо^р^арпофле иш^ие, 1ез лтегаПюпз, шъе 1ап§ие
ооттгте — ЬолИ се1а а ёлюаптётегй сшхСпЪиё а 1а ^хапэт^зжю
ск люв ЪгайМош рориЫгез еЛ а 1еиг ларрпосЬетвп! тиМе1. Саг
сЬаоит с!е шок реир1ез а оиМуё сеПашпз со1ёз арёсШяиез <1е за
ои1йхге, заиз ГйпДиепсе <1е <Йуегз басФеиге, с1 а ашпва согаЬгйЬиё
а 1а си1Ьиге уои§ов1ате вп §ёпёга1.
Рати 1ез аиЬгез азресЪз с!е 1а 1згас1Моп рари1айге, 1ез сЬап-
эотв рори1а11ге5 рошЬецЛ еИез а/и&зй 1ез тагдиез <Гопе уоае а'ёуо
1иИкт ргарге а сЬаяие реир1е. Ье ЬиИ <1е псйге ехрозё ез! с!е
топгЬгег сегШшз ФгайФз рагЙоиИвгз ^ш сагасЛёгазет ГёуоЬийап
с1е 1а роёзое ёрйяие <1ез МизиЬгшпз еп Воеше-НеггёёОУЁпе е1
теНёЬеМ еп тёте Ъещрз 1еиг ёъге е1Ьгш^ие.
Ьа роёзае врщые <1ез Мизикпаш бе Воклпе-НегаёёОУйпе сап-
зШие гте рапЫе атрогЧапФе <1е 1'епзетЫе <1ез спапЪз ёр^^ие8 с1ез
реир!ез уои.§о&1ауез. Е11е е»1 11гё8 ёйхмФетапЛ геИёе аих сЬап1з
е^эдиез <1ез ЗегЪез, Сгаайез е1 МапЛёпёдгаиз, ауатл еп соттип
ауес еих 1а 1ап®ие, ип 8иЬэ1га1 Аётайдие «йауе е! 1ез М@пез
<Гёуо1м1к>п, ауес <1ез тйиепсез гёсаряхк^иез сМуегзез1.
Ь'ЫатйзаВкт й'опе раПое шпровЛвтЬе <1е 1а рари1агё.оп з1ауе
еп Возаи1е-Нег2ё§оУте а сгёё 1ез соаткЛккмгз пёсез5а1гез а 1а Еог-
* КарроП ргёзетЦё аи IV Соп^гёз 1п1егпайапа1 ёез ёшёек <1и 8ис1-Е51

Еигорёеп, Апкага, 13—18 аой* 1979.
1 Вшигсмё, Вепапа (1978): Ойпоз кп]Цечпе кЫопо^тЩе ргета ти-
аИтаюко) ергси Н\а1, Запу'еуо, XXVII, ЦП, 4: 467—484.
64 Вепапа ВиШгоугё
тагёюп (1'гте йшййот ёрщае гиизгитапе. Еп аск>ртаШ: 1аз1ат,

1ез Мишкпапз ае Б^эте-Неггеёоухпе зт1ё§гёгеа11: а ГЕФаЛ оМо-
тап ЬзЛатаяоде в1, еп раггёе, а 1а С1У1Мза1дап 1з1аатж1ие; с'ез! эиг
сеМе Ьа&е цие ри1 ат/Ыг йеи ипе сапЕтапЬаНют рбШщие е1 соп-
ГеззютюеНе шее 1еигз готра-йжЛез сЪгёЫеш.
Ауагй 1е XIXе вйёс1е 1ез ёрорёез тг15и1тапе е1 спгёйеппе
з'ёЪаоеп!: епФге1асёез е! сотр1ё1:ёе5 гесиргоциетегЛ зшг 1а р^е5^ие
ЪоЫйё <1е Гайге Мтдийзйдие <1ез ЗвгЬез, СгоаЬез, Мизикпапз е1
Моп1впё@пт)52. (Мете 1ез ргехтеге сЬапЪз шЛёз аи XIXе «. рог-
1егЛ ГетргешпЛе <1е сез Маш дш саЛ тащиё УёпюкхИоп в1 Пш-
Ъошге с!е сеЫе рагЫе <1е 1а роёзйе ёркцае Дез 51ауез тёлкИопаих).
Ьа 1гас1Шоп ёр1^ие тивикгшюе сопвегуёе е1 й-ашзашке раг аез
сгёаШжтз сЬгёЙалв <1е ШФгёгаФиге рарийашге (Бт <3и XVIIе—XVIIIе
в.)3, аш ^ие 1ез тайагшаих сагизегуез с1апз 1'оешпге а^Апагц'а Ка-
61с-М10Й1ё Ь'а^гёаЫе сИзсоигз Ли реир1е з1а\?е (1759)4, шкМяиеп!:
!е сагскЛёге зрёсШяие <1ез Мизгикпаоз еп <ЪгвИ ^ие §гоире е1пт-
^ае е1 сииШте!, зиг гюе Н@пе йе Дёпгагеа&ап зосша1е е! ге11§1еи5С
раг этарроП: аих аиФгез §гоирез еЙшочхт^езвмшюк. Се ^ие сез
геоиеИя оапзегуеп! 4е 1а Ьгасй^кт етм151и1та1пе ргаиуе за ооп-
Ъшллкё, зкт ё^ешкге §ёо§шрЫдие е1 ва ушЬаШё е1 тоШге еп тё
те Ъетрз 1а (гкЬеазе <1е зоп оотИепи аих XVIIе еХ XVIIIе зйёс1ез,
ауес 1ю1лЬе ите §а!ете бе 1урез е1 регаапиадез аррагЬепаМ аих
ргепйёгез рётАааез <1е ГЬавФошге <1ез МизпЛшапз еп Возте-Неггё-
§оу1пе. Ипе рагйе зеи1етеп1; с!е сез регзоппадез Й§игегеп1 с!апз
1ез сЬаяйз неоиеИМз раит 1ез МшиЛташ {Гаиггез гё§юш еЛ
сГагитез ёроодюз (XIXе е! XXе зв.). Баш 1ез раггЙез с!ез Ьи§аг-
Шса* ÎШ @аг<1еп1; е! айигтегй 1а ^ЬгакИЙсш тизикпапе, 1ез Ми&и1-
тапз аррагахззеп! сотте с!ез гергёзеШаШз ёт1пеп1з аи реир!е
»5/ауе« (»51оутзкй<Р. Сез Мёез, ехргатёез с1апз 1а сЬатзоп рори-
1а1ге, ауаавп!; ип Гопйетеп! гёе1. Се воп'1: 1ез Мепз еп1;ге1а гб&Шё е1
сеЬЬе ЬгаЛМмш ци& ах& атР^ё зиг >1е таштиеп <1е се11е-сй «кипе 1ез
тьИеих ой сез гесие11з 001 уи 1е зоиг6.
2 ЗсЬтаиз, А1о1з (1953): 81ийЦе о кга)тзко) ергсг. Кас1 1А211, Тл^теЬ,

297; ВиШгоуай, Вепапа (1972/1973); Ерзка пагойпа 1гшИсЦа МизИшапа Во
вне ( Негсе%сл>те ой ро6е(ка 16. У1]ека йо ро\аме гЫгке Коз1е Нбгтаппа
(1888). Игё а раг* <1е С1а5гак гста^зкое тиге]а. Е1по1одца, 5ага]еуо,
ХХУП/ХХУШ.
3 Богаший, Валтазар (1878): Народне щесме из схарщих, на\више при
морских записа. Гласник Српског ученог друштва, Београд, 2. одел>ен>е, X.
4 КаЙ1с-Мю§1С, АгкШ)а (1942), Ь/е/а, /. Ка^^>оVО^ и§ойт пагойа 5/оуш-
зко§а (1759). 2а§геЬ, Нгуа15ка ака<1е1ш]а гпапозй 1 ипцеШозй [31ап р1зс1
Ьгуа15ка, XXVII].
* СЬапвоп рюри1а11ге сагас^ёгазёе раг ип тё1ге Й'аи тотз 14 зу-
ИаЬез.
5 Ви1игоУ1с, Вепапа (1972/1973): 16—17 (V. п. 2).
6 Тадий 1ор]о: Нови документи о босанско-херцеговачким Муслима-
нима. Гласник Културно-просвзетног друштва Га]рюта, 4: 66—67; Ш. (1940):
Марин Држик о Мехмед-паши СоколовиНу. Гаррет, календар за годину
1941, Сара^ево: 64—78.
СНапЪз ёрадиез ёез МизиГтапз 65
Ьез ргоЫётез тепФкхпоёз регтеМеШ <1е раг1ег а'ипе свг-
Ьакю соисЬе <1е 1а ЪгалМоп сЪга5Йаш>-тизи1тапе, ауес ашНсайап
а'ипе соИаЪогайоп шгсо-гадтвате, аапз 1адие11е ае ЪаШз (<тс-
Шоппаипез Ъигсз аотаёяое Ъо51ша^ие ]оиёгеп1; гт г61е югрог1ап1,
соойпЬиат!; аих Атёгёвз ае 1виг5 сотра^гкЛаз сЬгёйепз. (СеИе
аЯэШое розаШуе уАз-а-уаз ои сотрайгшоФе Мадлшзё оапк 1а ЪгасИ-
1кт ога!е ае 1а рори1аСкм1 сЬгёйегте, а 1а Йп аи XVIIе е* аи
аеЪи1 аи XVIIIе етёск, ез1 ёдлк1еп1е аапв 1а {гасШюп ога1е соп-
зегуёе аапз 1е гесиеП с!е Касас, аапз 1е (гайетеп! ои Ьёгоз тизи1-
тап вп ЪапХ ^ие Ьёгоз Ъозтаяие). Се рпёпотёпе ае 1а 1гас1Шоп
ери^ие тииЫтапе е1 сЬгёНиегте ае Гааге Ыпдшз^ие зегЪо-сгоа1е
роиггак ё1ге сопзааёгё сотте ит репаапг ае оеГий ^и'<т еп1ге-
уоа! аапз 1е татшегй а'Вг1ап§еп, <1ап5 1а з1га1е аи сЬахй ёра^ие
тиэиДтап, е1 ^ш гвйё1е, а'аргёз 1ез гесЬегсЬез «ГАкмз ЗсЬтаиз,
1а роН'&яие рго-Шщие ае сеПаапз таадеих зегЪез7.
Ьез 1га&1& зрёсаг^иез с!е 1а йскЛШоп рорийшге ёр^^ие аез
Ми&икпапз воп! 1е гёзиййй <1е 1а сгогззапсе <1е 1еиг епЬкб еЙ1т-
^и■е е* паФюота1е раг1ооиМёге. Банк 1вз сЬагазопв рори1ашгев, е11е
з'ехрглте ауес 1е ри1з ае уадивиг аатк 1ек аИаШаез в1 1ез ро&пФз Ое
уие Гопаатеп1аих аез сЬап1еигз ёр1яиез, с1апз 1е сагас1ёге 1йёе1
ае 1а сЬапзоп. С'ев1 амш оие Гёрорёе тизикпапе а ри геЙеЧег
аез ёуапететаЬз сотр1ехбз ^ш зе аёгои'Ыеп!: аи зет овз соштапйз
роШщиез, еЙмияиез е1 сикиге1з виг 1е во! ае 1а Возпае ае 1а рёга-
оое оИххтапе. Еп зшуаМ 1е геНе! с1е сез ёуёпетепйв аапз 1ез
спапФз рорЫййгвз, гаош зохптез аятёЧёе вп рагйсшИег аих рпёмжпё-
пев виауапИз, зоп1 роиг пош взвеп^Ыз е1 ^ш зе зоп! апсаг-
рогёз ауес у^диеиг аи Ызви согар1ехе Ле 1а таНёге ёр1яие: 1.
ГаСЬкийе с!ез Мизи1таот15 <1е Во»ше-Нвг2ё§оуа'пе ушз-а-таз ие 1еиг
ра1пе, 2. 1а розШоп (1ез Мизи1тапз Ьозпхадиез (1апз ГЕтр1ге оио-
тап, 3. ГаррагМоп с!вз регзопиаёез свпЬгаих ае Гёрорёе ти-
эи4тапе.
1. Ьа пойоп ае 1а Возше, аапз 1е сЬап! ёраяие аез Ми»и1та(П5,
сатрагета, аи рошп1 ае уие гё§шопа1 е1 роШщие, 1ез ШтаФев ае 1а
ргоултее (а)а1е1) ае Возпйе ауап1; 1а райх ае За-етзЫ Каг1оуо1
(Каг1о\У112), (1699). Ьез опапЬз ёрйяиез рориЬл/гез аез Мизикпапз
ауааагИ аё]а асоиеМИ ауап! сеИе ёродие <1ез репзоптадез ргоргез
аих 1егп1о1гез яие 1а Возше, е1 раг сопзёдиеШ; ГЕтр1ге оиотап,
001 регйиз раг се *гай1ё, е1 еп рагйсиМег аез ретзопа§ез ае 1а
гё@10п ае Ыка, йеуепиз 1ез рго^емтокгез аез сус1ез етхепз ае
Гёрорёе шизи^апе. 11те сопсерШоп ае 1а Возтое еп 1ап1 яие
пойоп ^е гёдюп е1 а'епШ^ё роМйяие, яие поиз 1гоиуопз аапз 1а
роёзае ёродие аез Мизи1тап15, е1 игае сегйаш уйзоюп ае 1а ра1гое
7 ЗсЬтаиз, А1о15 (1974), РгИогг 1$1га&ыап]'и )игпо5^епзке ергке. Л/а-

гойпа кп)Цето$1 ЗгЪа, Нп>а1а, МизИтапа г Сгпо%огаса. 1гЬог кгШка (Еаь-
1ё раг: ВиШгстс, Вепапа е1 У1а]ко Ра1ауе5Сга.). Зага]еУо: 63.
бб Вепапа Вигшхшё
асошзе, зект ]ез км» ае Гёрааие, раг Гёрёе, аи оотЪа! вш^иИег

©I оапз ипе ЪаСаШе затдкшЛе; се <1опХ Ьбтаа&аехА 1ез сЬап15
арраЛепатЦ а 1а р1из ашсюппе оаисЬе сапзегуёе ае 1а роёзае ёрь
Яие (<йп аи XVIIе — с1ёЪи1 <1и XVIIIе е.), погёз оапз 1е шб. <1к
с!'Ег1апёеп8. Сез сЬап15 дашаеШ: с1ез Ыепз ёушоепЪз ауес с1ез ёуёпе-
топЬз ЬАзФаш^иез <1и XVIе е1 эиЛоШ ауес сеих ое 1а зесопйе
тоМё сш XVIIе зйёс1е, зоЛ яи'Йв зе гарроЛепЛ; <игео1етеп1: а
сеЛашз ае сез ёуёпетепФз, копи ои'оЖз аррагаиэзегА сотте 1еиг
геЯеЬ Еп ейе*, сез сЬаатз вот! 1е 1ётоа§па§е с!е 1а гёзазИапее
аих ЕхаЛв сЬгёЙепв ае 1а рори1а1йоп йзОапмяие ае нов тёдаютв воиз
1а оЧтатайкхп Ьигоие. С'езИ ид ^ётсй^шиде зиг 1а раг&сйрайоп
аез Возшаоиез аих (*иеггез оие ГЕтрйге оМотап тепак аи
XVIIе зйёс1е.
2. Ье МизиЬпап Ъозтааяие, Ьёгоз <1и сЬап! ёр1яие а"е 1а р1из
апсаегте зФга1е (тз. <ГЕг1ап§еп), ез! 1е р1из зоиуеп! ит §иегг1ег,
рагйсшрап!; аих сотЪаФз аесазйз зиг таата!; сЬатр ае ЪаЪаШе. (II
езЧ ргоЪаЫе оие с'езИ &1и1:е а'ип потЪге зигйзап1: ае сЬатЪз е1
еп раитЙоиИег «Гехетр1ез ргёсж ^ие поив пе роотопз еп «ачюаг
аауап1а§е зиг 1ез гарроПз зосиаих яий гё^пшеМ а ГюДёпеиг <1е
1'ёШ. таИ1ашге, сотте се!а езИ роззаЫе §гасе а ГаЪопаап1е ша
гаете <1ез сЬатйз икёгиеигз).
Ье г61е ае уеаеМе цие аоп<пеп1: а 1'ёШ. ти'1ш1ашге аи1осЬ1опе
<1е згракгз (зраМ^а) 1ез сЬатгёз тизикпапв аи газ. а'Ег1ап@еп ге-
Пё1е 1а ЛШёгепатЪюп еЙитйяие е! тете зосша1е аи согрз тШ-
Ьаоге тизиЬпап Ъозтшаоие раг гаррот: аих аиИгез {агта&опз тШ-
Ъаагез оИотапез. Ье Тигс ЕгсЬИи, скхп! 1е бак а'агтез ез! паггё
аапз 1е сЬааН № 77 аи тк. а'ЕИатдеп, п'ез1: яи'ип ехетр1е 1зо1ё
с1е Тигс ейЪтяие Ьёгоз Й'ип сЬат1; рориМге. II в'ё^ааН а1§па1ё раг
зоп соига^е еп ассотрИз!5а1п1; ит ехркй! азо1ё, та1з й п'аррагак
раз еп 1шй ^ие гергёзепгат1!: й'ит тйМеи е^Ьпйяие йоппё. Ье Ми-
зикпап Ьозпйаяие, ^ш <1аш сез сЬаайз аррага!!; зиг 1е сЬатр с1е
Ъа1:ааФ1е сотте зо1<1а1; «1е ГЕтраге оНютат, ев* ип гергёзеп^апЛ
раг ехсеПепсе <1е 1а Возше. II аз&ите 1е г61е йи Ьёгоз ё!и {сЬап1
№ 61 аи те. <1'Ег1ап§еп). Ьа гепоттёе <кхп1; ]'ош®за1еп1; 1ез Воз-
шаоиез аиргёз <1и зи11а1п, а «а сайг е1 аагаз Гагтёе а 1а 6т с!и
• Геземан, Герхард (1925): Ерлангенски рукопис старых српскохрват-

ских народных песама. Зборник за истори]у, ]език и кн>ижевност српског
народа, Ср. Карловци, Српска крал>евска академика, 1. одел«н>е XII. Ье
тапизсп* йе се гесиеЦ а ё1ё ге1гоиуё а 1а ЫЬЦоШё^ие <1'Ег1ап§еп еп 1913.
О'аргёз Гор1п1оп §ёпёга1етеп1 айоргёе, 1е гесиеП а ё1ё сотрюзё ёапз 1а
ргепиёге тоМё йи XVIIIе 91ёс1е. Оезетапп а ауапсё сотте <1а1е йе 1а
па15$апсе йи тапизспИ Гаппёе 1720, айтеНат сотте <1а1е Нт11е 1733.
(Оагетап 1925, 1п1го<1ис1:юп: XXI). Цве соШпЬиНоп (И^пе с!е Г01 а 1а йа-
Шюп а ё1ё арропёе раг 1о51р Ма1е§1ё <1ап5 коп ё1и<1е зиг 1а 1ап§ие Йи
тз. й'Ег1ап2еп. Ьез ргеиуез регС1пеп1ез гёзайет йапз 1а 1есШге Йез 1Ш-
дгапез сагас1ёпз1лс]иез Йи рар1ег йе Гёроцие. О'аргёз 1ез ехатепз еКес1иёз,
Ма1о51ё а ё1аЬИ 1730. сотте агтёе Йе 1а сотроз^^юп ди тапизспЦ й'Ег-
1ап8еп. V.: Ма1ез1с, 1оз1р (1959): Ше Ег1ап§ег 5егЪокгоа11зсИе ЫейегЬапй-
зсННЦ. МипсНеп: 179—182.
Спап1з ёгжшез аез Мизаитатз 67
XVIIе е1 аи йёЬи1 (1и XVIIIе з1ёс1е, ез* аНезгёе Лапз 1е сЬаШ:
№ 88 Ли тёте гесиеик Ьез Лй^га^аагез Ьовшаяиек 1ев р1ш еп уие
ё1а1еп1 апшйёз Лггео1:етеп{: раг Ягтап ипрёпа!:
Ье зеа^пеиг етрегеиг ёсш1 ипе 1еПге
Бершв 1а Ье11е уШе йе 31атЬои1
Е( ГехрёсМе ёапз 1а Возше р1еггеизе
Аи пот аи соттап<1ап[ ае (1а уШе ёе) ВШаё:
ОёрёсЬе-1о1, соттапс1аг11 <1е Вшаё,
(Роиг уегиг) ргёз 1а ЪеИе уШе ЫапсЬе ае 31атЬои1
К^отаге та §гапае агтёе,
Е1 еттёпе ауес Ш1 1геп1е сал'аНегз.
А 1а оаиг, 1е по1аЫе Ъозгшкте, рхаЪвааапЛ. а саше Ле за гепот-

тёе аиргёз Ли зикап, ев! зоиуепг 1ЪЪ}е1 Л'йгйгаёиез. Аагш Лапз
се сЬат 1е соттапЛап! Ле Втас ез1 са1отпаё Л'атойг соЦаЬогё
ауес 1ез каШоикз*. Ьез саз Ле се §епге тоШтегй цие 1е Мизи1-
тап гхюгыаоие, Л'аргёз 1а {гаЛИпот ёр^ие тизикпапе, роигзш-
уаи11 аизза зез ргоргез оЬ^есЛйгз, зоиуеп! орразёз а сеих Ле ГЕт-
ршге оМотап. Аюза 1е сЬат* сНё пе гегиве рае Гехаз1:епсе с1е 1а
соПаЬогайоп Ле се §етаге (ГЫ$Фошге согтагг Лее Мепз Л'атШё
еШге 1е соттапЛап!: Ле Ока е1 Л'11ЛЪЬпа, Ми91а]-Ьеу, е1 1е кагот-
Ъаза (сЬег Ьаикшк) тоНаяие Ре1аг Зпм^атс)9. Тои1еГо1з, 1е
сЬаШеиг ез1 рагйсиИёгетапг ш1ёгезэё раг 1е зоП: тсеЛат Ли
сИ'§пиИашге Ьазтаяие, ГасИетегИ еп ЬиШе а 1а са1оггюле. Ьа уёгИё
эиг се1шсй, яие1 дие &ш1 вюп зол а 1в1 ои 1е1 тотеп1, ез1 соп-
*епие Лапз 1ез гаайз ехрозёз Лапе 1е тёте сЬага! раг 1е расЬа с!е
Вагу а Ьика, зет ЛёЕешеиг аиргёз Ли зикат:
Ма1з 1е соттапаат с!е Втаё ез1 ип Ьёгоз
Ош §агае 1а Возпае соп1ге 1ез тйаё1е8,
II а гёггё зез Ьёгоз ае рштез
Т>'ат%еаХ е1 ршз аогёез,
II з'еззше сГипе тат затрате
Е1 §агае роиг 1о1 1а Возте сопгге 1ез м1Йаё1ез.
3. Ьез регзогипадев 1ез ркиз мпроЛапЬз <1е Гёрорёе тизи1-

тапе зоп! Ьлз11;огаяиез в! аррагИеппеп! аи XVIIе заёс1е. Се зон!
аизза сеих ерж <ж1 б1ё сют&ФгшЪз ауес 1е р!ав с-'езрга! ае зийе.
Оапз 1вз сЬап! поиёз аи XIXе в1ёс1е, а'1з роПеп! райо13 1ез таг-
диез Лез рёгао^ез агл1зегаеиге15, ташз се шпг Лез г%игез ИКегалгез
^вгтетеп! Ьа^ез. Е>апз 1а з!зга11е с!е Гёрорёе ти»и1тапе оопзас-
гёе аих каШоикз, 1а р1асе <1е сЬо1х геуйеп! аих йдигез Лез Ьёгоз
{гапез-йгеигз Ле 1а МагсЬе гхюпшаяие, '1ез ^гёгез Ми]о е1 НаШ
* 1пзиг§ёз роиззёз а ргепёге 1е ггшодш зиПои1 раг йез гаазопз с!'ог(1ге

50о1а1 е1 ро1Шяие, аоп! 1е г61е ра^пойчие уа йе ра1г ауес се1ш с1е Ь1%ап<1з.
9 Сев Иепз ЗОП1 аНезиёз Й'ипе ташёге 1гёз ёУ1(1еп1е раг ипе 1еиге Йе
Миз1а]-Ьеу аи кагатЬаза Ре1аг ЗтАЦашё йе 1648. Ь'опдта1 йе 1а 1еПге ез1
сопзегуё аих НЫо^зк! агЫу а 2ас1аг — Бгадотапвк! зр1за, Рака СХУ1, 12.
68 Вепапа ВиШгслис
Нгацаса, яш ■ ауайеШ: орёгё оатз 1ез рагИез осокЗетЫез с!и ра-
сЬаНк с1е Возгие <1апз 1а ргепнёге тоШё с!и XVIIе з1ёс1е. Сез
й§игез сопз'йФивт: ит Мет \*а§оигеих алтее 1а ЪгасЬкюп ап1ёпеиге,
ргёчЫатшше е! тёте ртёч^Ъгёйетпе. Ет 1ап>1 ^ие Че11ез, еНез
80П1 1е «гёвика! <1е 1а ггаюяйоп <1и тйМеи тизикпат гига!, яш
гезЧаЛ: оютеЛ аих тйгюпеез йе 1а йжЁФюп <1ез аи1гез сопЕез-
зшпз. Сез йдигез аррагаяззепЧ ёатв 1ез сЬаШз Ъггя&впЛ д.ез
каШоикз еп <\ж\Л. яи'ит рЬёпотёпе *двю& 1а ше <1ез Мшикпапз
с1е Возчше-Неггёдотте аи XVIIе 51ёс1е е! тёте р1из 1шч1. Сез
сЬатГз рагкхй с1е 1а сОИаЬогайоп епйге ЬакЬикк пш5и1татз й1
сЬгёйепз10.
Рагпц сез сЬат^з Й еп ее! яиа п'еяй рае оаМ:кис1е пеМетеп!
тизиЬпате, е! 1еигз ргорпёгёз ЕоМ усиг <1ез ге&зетЫапсез ауес
1ез сЬатЬз йез ЗегЬез е! (1ез СгоаФез с!е Во51гие-Нег2ё§оуте. Бапз
оУаиЪгез, ап «еп! 1а соНаЪога&оп й'ит сЬатЪешг сЬгёйеп е1 Из
йёпюпееп! 1е Ът^ашЬ^е Ьаккхик рапта 1ез тивгхкпапиз11. Ьвз р1из
сагао^ёгк'йяиез ранта '1ев сЬатФз <1е се 1уре е1 о'е ое гтПеи зо-
сла1 ргёзеп1еп1: 1е рЬёпотёпе сЬез Ьаккхикз е1 сЬгёИепз сот-
те ите сотзёяиепсе с!ез ёуёпетеп!)з гёе*1з яш з'ёЬтеМ с!ёгои1ёз
ь 1а гтоойёге с!е 1а Баттайе уёвдйепте е1 &е 1а Воете, ргоушее
оМотапе. Опе тёте тзёсигйё е1 шпсегйк'шЗе ассотра§пе 1а У1е
с1ез ГатШез тизикпатез &1 сЬгёМептез аих {тотЫёгез, е! тёте
ёатз ит аггиёге-рауз сГипе сеЛате ё1ето1ие, йеуап!: 1а тепасе
с1е 1ач>ире5 бе Ьа'Моийсз, Чат!; сЬгагёепз ^ие тизикпатз. От уоа!
ёатз яиеИе тезите сез сЬатйз вот!: Гехргеззаоп Л'\т тШеи зос1а1
скиптё а!'аргёз с!ез ехетр1ез яш аИизФгеп! ё§а1етеп1 1а тауакЧё
а ГлМёпеиг о'ипе гтоире о'е ЬаМои1кз. Сез гаррогЬз вот! ремиз
сГите таяпёге рйМогезяие а1атз 1е сотЙш1 епйге Ми]о е1 НаШ.
НаШ Н1т^]аса 1гера^ёзеп1е еп тёте Четрз 1е Вокт|1аяие тизи1-
тат 50саа1етеп11 тепасе оапз 1е вузЧёте Ле 1а ЫёгагсЫе Гёо<1а1е
аМотапе. Са1оожпё раз: йез а^Ьаз а 51атЬои)1 аиргёз а*и «икат,
й чаИ аггаувг а воп тот Гогёте ип|рёпа1 а1'ехёси1|лоп саркак
(каШ1-{егтап). II ез! т^ёгезват!; •бе сотз11а*ег яие се регзоттаёе
ехрг1те 1а йтЬ'йот тши1тате апипак а'от!: Й а ё!ё яие»иот, е1
(1е 1а ^гаЛФюп йе ЬаМоикз аи зет о!е сеНечд:
Ьез а§Ьав оп1 рог!ё р1аап1е сопгге то1,
Оп!; Га1! уетг Гогйге Йе топ ехёсийст,
Роиг ^ие та 1ёХе раг1е рюиг 31атЬои1,
Е1 ]е Гшз а 1гауегз 1е топйе, раиуге <1е тся . . .ц
10 Ногтапп, Ко51а (1976): Ыагойпе р]е$тг МизИтапа и Возт г Нет-

севоутй 8аЪгао Коз1а Ногтапп 1888—1889 (ЕЙ.: ВиШгоугс, Вепапа). 8ага-
]еуо, II (ХЫН) Вуа Нгп]1се 1 5егс!езе1 \\&}<Хикг., (ЬУ1) Со]ет НаШ 1 Йезе!
Ьа]с1ика.
11 1Ь., (ХЫУ) Ми10 Нгп^йса ро^иЫ бтипа ВгеЬиЦи.
" 1Ъ., (ХЬУ!) Скует НаШ 1 с1езег Ьа]<1ика: ПО.
СЬап1з ёгодиез <1ез Мизи1талз 69
Бапз Гип <1ез р1из Ъеаих сЬап! ёр1яиез тизиЬпатб, РШр 1е
Ноп$го15 е( НаШ 1е зощпё (%о\еп{ НаШ), поиз уоуоогз ипе <Ш-
Гегепсе ае <1е§гё ёрщие епЪге сез <1еих йдигез. Оапз 1е ргосёс1ё
рат 1едие1 1е сЬапФеиг оотзКгш! 1ек регкоотлаёвз аез Егёгез Нгп}1-
са, Мщо пе ^вра&зе рак 1ев саЛгез <Гип рвгеаппа^е гёе1 ег VI-
уап!:, сект ае ^егтаег е1 гифа. ае 1а МагсЬе аи XVIIе вйёс1е, а!огз
Яие НаШ еэ!: ёЛеуё }изои'а Г<к1ёа1 ёр1дие — аи гб1е ае _)ои1еиг
шпрёпа1.
Ье сЬаяй врхяие ЪтаоШпА сЬз Ьа1аои!к5 тизикпапз п'ез1: раз
аеуепи се1ш аи пмИеи игЬашп в1 Гёоск! тизиЬпап. Бат'з 1вз
сЬатГз ргоргез а се аагтаег, 1е рЬёпотёпе *1ез Ьшооикз п'а ри
яе тат1вшг ди'а Шге ае уезЩде. Ьез сЬапФз ^по^ёз §ёпёга1етеп1
йапз 1е тШеи тизи1тап игЪат, ои сЬап1з роиг 1е тШеи иг-
Ъаш еъ ГёосЫ тизикпат, гергёзепФеШ: 1е 1уре с1е сЬап1 врацие
с!ёуе1оррё зиг 1ез {татез-йгеигз — Ьёгоз тизикпапз Ьояшаяивз
в1 шг 1ез ЬаЬйатйз ёрЦиез аев тагсЬез аих XVIе е1 XVIIе з1ёс-
1ез. Ыоиз атотз йв^а ехртатё Гортаоп зект ккаиеЭДе оп роиггай
зиррозег яие 1вз сЬаатйз виг '1ез Ьёгоз ае 1а МатсЬе <1и XVIIе з.
апЛ «иЫ, ип з1ёс1е р1из *ага\ ипе атрогЪапге теЧатогрЬозе ёрь
цие зиг ип 1еггаФоаге Бозотадие аязег уаз^е, а Гёродие ой з'ё^атЧ
а&]к ргосклйе 1а сМз^апсе 1етроге11е хякИврепзаЫе а ГЫёаИзайоп
йе сез Ьёгаз13.
*
Айп ае роиуошг оопзк1ёгег 1е т]е1 {ЪпаатепЫ с!е поЬге

1гауаП, 1а таШёге сотр1ехе ои скат! ёркзие поиз а йъс1е Геха-
тап <1с сЬатФз аррапЬепапЛ; а с!вз ггиШеих «осао-е^Ьпор^арЫяиез
сШГёгапйз, ашпз! цие <1е 1еиг «ФгасФиге зЪгаййее. Ше р1асе раг-
йсикёге геутеп* аих сЬапЛв сгёёз <1ш1)з 1е тшЬей восаа! гигаЛ, еп-
зш1е а сеих яш оапйетпеп!; йез гёйехаоиз аззег дёпёга1ез зиг
1ев ёуёпетелЛз Ы51аг1яив5 еэзепИе'к, е* епЙт аи 1уре топ1ё-
пёдлт-Ьег2ё§оуап1еп йез сЬап*з вргяиез тиз^тапз, ехргеэзаоп
врщие де 1а рори1а11Юп <1ёрвп<1ап1е тиви1та1пе и'ё1еуеиг5.
Рагт! 1вз сНап-Ьз ёргяиез (1ёуе1о1ррёз ЬггаЧатг с1ез Ьёгоз йе
1а МатсЬе, оп ток ее йё!асЬег сеих с1е оег^амтв шЖеих е^Ьпо-
дгарЫяиез, аизз:! Ывп яие 1ез огёайопв йе яибкще сЬап^еигз йе
1а1вп1:. Аиш вот сагас1ёга&Ыяив5 1ез сЬал^з гесией,1М'з а 5ага]'еуо
в1 с1апз )а Возте сеп*га'1е. Рагпц сез <1ет1егз, сеЛаЧтв ветЫеп!;
^атйег 1е Ш *с!е 1а ЫахШжт ёрщие тёолёуа1е с1ез тШеих соиг-
Шпз 1ез сЬвт^з ауат! роиг 1Ьёте 1ез ггатоз-^геигз, сеих-от
геззетЫеп! р1иг1б1; аих сЬеуаИегз еггапФз ди тоуеп а§е. Еп тё
те 1етрз, сез сЬапЬз оп! %а<гд.ё 1ез той^з апсаеш «1и роиусйг
пг1гаси1еих йез ати'1еМез, йез ё1ётет15 ггёяиеоСз с!е 1а рагеп1ё
агЙЙс^еИе, апш»! яи'ипе раг1!1е аи сёгётпоша! ооиФштег е1 (1ез
и Ви1иголл1б, Вепапа (1976): ЗыЛЦа о Нбгтаппочо) гЫга тизНтап-

вЫН пагойтк р^езата. 5ага^еV0 [В1Ь1к>1ека Ки1Шгпо па&1^ес1^е Возле 1
Негседоуше]: 97.
70 Вепапа ВиЦихмс
гё§1ез (Ыатадиез, 61с. Ш ехетрк ШъюФгайй с!е се 1уре ез1 оНедЧ

раг ни сЬатЛ <&и гестеМ сГ Ногтаят — Миз1а]-Ьеу 6.е Ыка НЬёге
зоп {гёге14. Ье оогайк егЛге 1ез ташке сЬгёНеп ех тизикпап азг
гёс!ш1 <1а!П15 сез сЬагЛз аих ассгоспа§ез ■Лот 1пашЬеп1 1ез гЬётез
ёрхяиез {еЫёуетет, ШзёшИкт «I гасЬат <1е Гезс1ауа§е, уо1 с1е
сЬеуаих). Сез спалхЬз теИепг ауатг 1аиЛ еп уаНеиг се ипП 1ез
оотра^пахез цие 1а геЫ^кт ег Лев Ехатз ауашвпЛ верагёз. Ьа гга-
гетапхё сГё1еайоп (роЬгаНтзЫо) ех 1'шпхт вошгаЛе (розез1г1т-
з1уо) епхге Ьёгаз тишкпапз еХ сЬгё11еп5 у арраггаакзепХ ргезяие
гё^и'Мёгетеий. Ьез Ьёгоз тшиитаагаз ргептеп/х уактйегз роиг
геттез <1ез ^ехгоез Ш1ез сЬгёгёеопез, яги у сап1зепхеп1 уоктХаегз,
раггшз еп зе »1игс1зап1« (= аккэрхаах Гюкап) зесгёхетепХ <1ё5
ауапх 1е тападе (Ьез {гёгез Нгпцса е1 1е рог1е-йгареаи УШ)а.
Вгю5 сегХаотз сЬап1з оп йаиН©пе еп рагЫоийег ГаЯйхгкк <1е хо-
1ёгапсе аез ЬаЪкагохз <1е 1а МатсЬе епуепз 1е гаш* сЬгёхаеп (Отег
Нгп)Шс е1 1а Ье11е АпАеИ\а)хь. Оп сИзХтеие аизз1 1ез сгёаХюпз Ли
сЬапхеиг ёрт^ие аррогХе йез хоте Киташпз еп <1ёЪгйуап<х 1ез
еппегшз еп сопШх (Озтап 1е роПе-йгареаи е1 1е Ьап йе ИлЛаг)".
Ьа р\иреаХ Лез ехетр1ез 1ез р!ш сагас^ёх^эЙяиез <1е 1а ХгасЦ-
■Йот ёряше <1е8 МизиЬпатз Ле Вовп!1е-Нег2ё§ауте, ауес сГаззег
1аг§ез геПехз «ГёуёпетепФз ЫвФогаяиез езвеп&ек, апх ёхё оопзег-
уёз ех поХёз аи XIXе з1ёс1е йапз 1а Возте сепХга1е (Ье ^аы**
Ни5^еV-Ъеу сотйиИ 1а посе а 8ШтЬои1, 1ЪгаЫт-Ъеу ЦиЪоупб, Ье
шкап ЗоНтап ргепа1 Вийа, РШр 1е Ноп%го1з е1 НаШ 1е зо(§пё,
Ье %ёпёга1 РШр ргепй Еуогпгк, Озтап-Ьеу й'Озцек е1 РаV^беV^с
Ьика)1*; ип тот/Ьге •кщюгЬаШ Ле сез сЬап^з у а ё1ё аг15®1 огёё.
Ьеигз гпётез е1 1ез Мёез ци'йз 1геЯё*еп1: {оп! аррагагИге с!е пот-
Ьгеих ргоЫётез <1ез Возтшаяиез йз1атавёз. Тгёз «юиуеп* сез
сЬаш1:5 зоп! Гехргевзооп <1е 1еиг гесЬегсЬе <1'ипе ]ш§!пе с1е сопйиНе
а 1]гауег5 гте «ётае <1'о*Ы%а1ио!пз е! 4е <1гоагз. Н ез1 ]п1вгезэап1
Ле по1ег яие сез сЬага1в рагкт, ^атз гте ё§а'1е тезиге, <1ез аЬ-
1%айапз ди'апг 1етг5 Ьёгаз <1а!П5 ГасоатрЦвзетепг Ле 1еигз ^е-
уомтз дие <1ез аойопз ^ш з(1@шйеп1 1а заггуе^аг^е <1ез <1гошСз Ьёг1-
1ёз е1 асягшз.
II $дязА. 5оиМ'{тег ^ие с'ез! 1а роёэАе <1е 1а Возше сет*га1е
Ягш_те1; 'Гассепт 1е р1ш 6оП шг ГмпроЛапое <1е 1а Вокп11е аи
■зейп <1е ГЕтр11ге. Ьа р1асе ^ие 1а Возше оссирааН; <1апз ГБтраге
И Ногтапп, Ков1а (1976), I (XXVI) (V. п. 10).

'5 1Ъ., (XXXI).
к 1Ъ., II (ХЫ).
* N001 соНесНГ Йез 8и]е1з 1игсз поп ти5и1тап5; раг ех1епзюп, се1и1
Йез тизикпапз раиугез (V. шГга, р. 17).
17 ВиШгошё, Вепапа (ей.) (1966): ЫагоЛпе р]езте МизИтапа и Возт
г Не^сеёОV^т, и гикоргзпе озХт/Шпе КоМе Нбгтаппа. Зага^ето. Тех1е5,
7: 111.
** Нёгоз тиз1тап.
» Ногтапп, Коз1а (1976), I (I, XII, X, XXXII, XVI) (у. п. 10); ВиШго-
\1б, Вепапа (ей.) (1966), 1ех1ез, 8 (у. п. 17).
СЬапЪз ёртяиез с1ез Ми&иипапз 71
оНотап а регтйз аих Возпяаяиез {Гасяиёггг йез роъШопз е1 йев
гёсотрепзез ехсерйоппеЫз. N0115 роиуапз сатрагег а се1 ёдагс!
свПашпея уапал1е5 Йез тётез сЪадгЬз, 1ез гтз сЬатЛёз а 5ага]еуо
е1 1ез аиЪгез с1апз 1а Возгае сес&йепЛвАе. Ргепопз сотте ехегор!е
ил сЬап1 с1е Загспеуо, Озтоп-Ъеу й'Озцек е1 Рюгбехпс Ьика19, е!
5а уагхате <1е 1а Во&Ме осскктЫе, РауШд Ьика е( 1е %ёпёга1
На]зегх>. Бапз се1Ле с!егпаёге п'арирагайззеп!; раз 1ез регзоппа^ев
йи Ьеу ЦиЪсгас е1 «Тип №агЬге, 1е лчигг <1е Вийа — аЬгз ^ие,
сктз 1а уагаанИе йе Заапацеуо, се 150011 еих яш осхгйгаЬиеп!; а те1-
1ге еп уа1еиг 1а тепоттёе <1ез Возямафдез. 1М овЛашп потЪге
с!е сЬап1з ауес 1ез тётез е1 ргоуепапЧ: <1е се11е рагЫе <1е 1а Во«-
гае-Неггё§оуте 1;ёпюа§пвп1; ски гааЧ дие 1а йжййоп ёрщае ти5и1-
тепе ёЧааЧ сгёёе е1 тат1епие топ зеикгоепЛ раг 1а рори1аШоп
гигаие яхн ауаш! а&втАё оЖёгеп1ез оаисЬез сикигеТкв е1 е1Ьпа-
Яиез, тайз атззи раг 1а зосйёЧё тиви'кпа/пе игЪашпе (соттвгсап1:5,
зоМаИзз, агйзапз), еЛ. Йпа1«теп1: раг 1ез гертёзеп^ап^в с!е 1а с1аззе
{ёойгАе тизикпап. С'е»{ рошхркм, веет 1вз спап1з <1е сез гё^ош
в1 (1е се 1уре, сегЬатез 1епк1епсез *1е5 тШеих игЪайгаз е! Гёос1аих
<1е 1а зосаЧёЧё тизикпате Ьозша^ие ою1 йгоиуё 1еиг ехргеззаоп.
N0115 еп уоуопз ип ехетрк сагаогёгазЙадге ^аоз 1е спат/1 Ье
Низгы-Ъеу сопйик 1а посе а 81атЪои1, сгёё 'ргоЬаЫетеп! уегв
1а йп йи XVIIе — <1ёЪи{ с1и XVIII8 З1ёс1е, зизАетеШ с!ап5 1е5
гтНеих тизгЛтапз шрёгаегигз сккт Ф1 ге1ёуе раг Фои1 зоп соп-
1ети. Сотте ехргеззаоп *}ез азршгаЙопв с!е сев гш'Неих, Гассеп*
у вз! пмз виг 1а сгёаФкт <1е 1аеш та№пташа>их епЛге 1а с1а5зе
ГёасЫе Ьозт^адие е1 сеИе 'йе 81атЬаи1. Роаи^ат!, се сЬап1; п'ез!
Гехргеззпоп 4и тШеи ^ёос!а|1 яие раг сеПаяюз рагЙек с1е зоп
осяПепи. Той! сотте Гёрорёе тизиГтапе <1атз зоп епзетЫе (а
Гехс1изюп сГехеяпркв ехсерМоатёк) о! вз! тагяиё ауат!: ХхтХ раг
1а сгёаНоп зрггаШие11е соИесЙуе ве р1из 6!<\т тйаеи зосга1. Се
зоп! 1ез беяпЯетсев 1ев р1из езвпИеШвз <1и сЬаоН яги ехргатеп'1; 1ез
сопсерйопй еХ 1ев рошпИз <1е уие <1е5 Мгизи1та1п8 еп 1ап1 дие
^гоире си11г1ге1, сопГевБЙотипе! е& е^Ьтяие. Ашпза 1е сЬаш! еп диез-
1юп аЬопйе еп ёё1ат1з геПё1еп1: 1а рётоЛе <1е 1'тёШяЫе «ег-
уосе йез Воэшаяиез с1апз Гагтёе <1е 1'Етр1ге оНотап, се ^ш
ггаррак Юиз 1ев Мгизи^апз. Баю се спаи! 1'Ыёе йи сагаагёге
рагйсиЫег <1е 1а Возте е»1 *гёз аЛгоаЧетеп! ргёзеп1;ёе, гёаЫзёе
раг 1е Увгв в1 раг 1е з1у1е <1е 1а сопггоайаоаоп ёраЧ}ие йез 5(1Ша-
Йопз, еп рагйсиМег еп (еаъеипХ агг1уег 1ез рагйсхрагйз <1е 1а посе
а Есйгпё (Апк1гтор1е), в1 еп зоиТо^пап! ГаНешЙоп яи'Лк зизсПеп!
аиртёз йез 5е%пеш15 1осаих. Ье соЛё^е Ьозшачие ез1 за псмп-
Ьгеих ^ие 1е уогш- <1'Бсйгпё 1ш-тёте пе реи! 1ез 1о§ег. Ье уоаы"
е»1 йтаррё о1'ас1пшта'1поп раг 1а тисЪезве с1ез Возпааяиез, еп рагй-
оиМег раг 1а 1епФе <1и дай Низтеу-Ъеу е! <1е Ь]иЪоуаё:
19 ВиШгоУ1б, Вепапа (ей.) (1966), 1ех1е5, 8: 123 (у. п. 17).

20 Малапоугё, Ьика (1899): 1ипадке р/'езте {тикатейочвке). 2адгеЪ
72 Вепапа Ви1игоУ1ё
Ьо^ие 1е ушг (ГЕсИгпё еи1 уи се1а,
II <Ш аи Ьеу Назап-Ьеу:
»0 Тигс, Ьеу Назап-Ъеу,
Ев1-о1 ро551Ые ^и'^1 у га1 еп Возше ип 1е1 соПё^е пирйа1?21
Еп ёЬаЪИвзап!: <1е5 Мапз ехйге 1ев регзоппаёез 1ек р1из еп уие <1е
1а Возтае <1ез XVIе е1 XVIIе зх. е1 ГЪотте й'ЫяЯ еХ §ёпёга1 Сиге
1е р!из ётюеп! ди XVIIе заёс1е, 1е \шт МеЪтеанрасЬа СиргШс
(КоргиШ), йэпааЛеиг *1е 1а <йуп®&Ие <1е& КоргйШЬг, Гаи^еиг е!
с1ез ооаи1ешт5 <1е се спаи* <т1 ргёзеп1ё 1а Возике, 1еиг раЫле Л
рап&е ае ГЕтраге 1игс, сотте ип рауз аих Плаке зрёскщиез
зш депегаз.
Еп кккоишй 1вз ехетр1ез сагахЛёгйзйк^иез ёез сЬатаЬз ёрхдиез
гесиеНйз еп Возоке сапЛгаДе, поиз п'алххпз пиИетеп! шё Гех1з-
Фепсе с1е се 1уре оапз «ГаиЬгез гё§ктз. Вез ехатрЬз аррагепЬёз
от ё1ё по1ё5 ё&а1етепЛ а Роба, 2а§ог)е е* Саско.
Ь'апсьеппейё с!и вшеИ ёрпоие сагасгёгае ]и5гетеп1 ип сЬап1
геоивЗЩ а Саско, Т>\егге1ег АИ]а е1 Уик йе 1а]се, циг §агае 1е
яоиуешг с!е Г|тоигз1Ьап оие Ш Vи|к Ог§игеллё а Загацето еп 148022.
Се сЬаМ езЛ 1Ж1)1ёге5,заи1 раг Гшта^е ди'й аоппе ска Ьёгов птизи1-
тап (%агл)а) Ъозшаоие. Ьа §гапс1е аягейеппвгё ае 1а ЪгаЛйоп &иг
0]егге1е2 ез1 сопйггпёе раг 1а сопоопйэпсе етЛге 1а скапэоп еЛ
1ез аё^акз эиг сез ёуётегпегЛз аие <1ёаг1к 1еиг оо1п1егарогат 1Ьп
Кета! аэш вон ЫвФойге23.
Соте ехетрк сагасгёггэ^ие ае 1а тзаоп ёрияие а'ипе Ьа-
Ъг&Ше 1кз1>агйаие дюив тепСЬаппегоп'з ип сЬагй ае Вгогаг, Ьа Ъа-
ШНе йе 8гще1 (82}§е*уаг)24. II скагЛе ип ёуёпетет!: Ыеп соппи
бе 1а (зесогаае тоМё 6м XVIе зйёск. Семе ЪаИаШИе а ё1ё тепёе
раг 1е зикап ЗоМпгат, зесотаё бе зоп ^агагеих §гаос1 лчшг МеЬ-
теа'-расЬа Зс&о'клис. Ьа ЬаЬатИе а ё!ё ргоуодиёе раг 1е оопПИ
еп'Ьге се с1егп4ег е1 '1е5 еЯ1§епсез с!ез НаЬзЬоигдз еп Нап^гае. Ье
Ьап сгоа1е №1ко1а ХгтзОса, аГЬепс1ай1; ипе а1гс!е <1е У:еппе, с!ё-
Гепок Зг^еЬуаг ауес эоигаде. А 1а ©п, уоуапИ яиШ пе роиггак
раз 1а ваитаг, к Ш ипе зоП!1е а 1а 1ё1е <1е «а ^аппазоп о1 1;гоиуа
1а топ еп сотЬаЫап! 1ез Тигсз. Ь'агтёе Ьо5а^^а^ие соттапс1ёе
раг Мш11аз*Ъеу ЗококМс а раюМсЁрё еИе атзва аи заё^е е( а 1а
21 Ногтапп, Коз1а (1976), I (1): 12 (у. п. 10).

22 1Ъ., (V): 73.
23 Тигап, ЗегеГеМп (1954): 1Ъп Кета1, ТечапЫ АМ Озгпап, VII. Бе(1ег.
Тигк Тапк Кигипш уауМаппйап, Апкага, I, 5, ёсИиоп еп Гас-51тПё; 1й.
(1957), гЬ., III, 5 — ёсИ1к>п 1гапзсгке еп сагас1ёгез 1игсз 1айпз, ауес ауеп!-
-ргороз е1 соттепЫгез с1е ГёйНеиг: 473—500; Вс>)ашс, Эийапка (1964/65):
Ше %ойте 1$1огЦе Ьо$ап$ко§ кга]0>1а (1479. г 1480) — Према Ибн Кемалу.
Рга1о21 га о^^^еп^а1пи Шо1о§1]и, 5ага]еуо, XIV—XV; ВиШгоугё, Вепапа
(1975): Сегт. 11]а$-Вепе1ет. ргета к^гогцзкгт иуопта XV, XVI г XVI V^^ека.
Т1гё а раг! с1е РгИоы га кп\Це-\'по51, )сг1к, гзгогии I {оШог, ХЫ, 3—4:
172—186.
24 Ногтапп, Коз1а (1976), I (IX): 136 (у. п. 10).
СпаШз ёр^^ие5 Йез Ми5и1тап5 73
рпз ес1е Згще^уаг25. Ь'ЫвФшге е* 1а сЬагизол сапсогсЬепт зилг 1аз
рошпЬз зшуап^з: оаттат^етвгт <1е 1'ехрёсйЙот раг 1е зикал ЗоЛ-
тап; рагйс^райол <1ез Вазтшяиез а сеИе-са (се дий а ё1ё гёаНзё
с1аш 1е сЬат! аи пюуел аи тойГ <1ёуе1оррё аи ЦеЪеЩа ипрёпа!
(гептрМсаяЛ аи «икат аи сотЬвй вшпдиШег); кхп^ие с1игёе аи з1ёде
(се1 ё1ётеп1: аЫеяпЛ оатз 1е сЬаШ: аез аилелзйапв пурегЪоМяиез);
соига§е е1 гёласагё ае 1'еллегт аалв «а гёзкзйапсе, }иэди'аи то-
теп! тёте ае вют аюёаийзвелгагЛ сотр1е1. Сез соггезропаапсез
гелушеШ: а ипе гтааайоп апсйегте зог 'Гёуёпетелг, тале 1а с1ё-
ЫвФоийвайол &1 1Шёа]М|за*кт ёраяие ае се аетлшег 1шцсшеп1 ил
1етрз ёр!яие икёгйеш-, с.-а-сЬ ил тотега!: аапз ГЫзЮшге ае 1а
Вовлгё ой сеМе-а ауа&1 аёуекхррёе 1е зепйтел!: сГёЬге 1е рапаскг
йе 1'Етрие« (»зог§ис Сагеута«) е* сЬаМак ауес уёлёгайол 1ез
КоргШШег, дгапов гё^оттаФештз ае ГЕтрше оШхтап. Акизи, а
свПе ёрс^ие ркиз гёсагЛе, ГмпроПаагсе ае МеЬтей-расЬа Зако-
кгас схлциёгаШ:, гбк ^и'&1 алгШ. ааш 1а §гаоае аойол ггййалге
с!е ЗоМлгап 1е Стала (1е Ьё^вЬаНеиг, 1519—1566), б'евФатрега аалз
1а тёггюиге аи роеге рориЫге (о^щ не ГоиЬМе рак солиле гЪлаа-
1еиг сГоеиугез ае сЬайЙе, йез »ктг«). Раг зол ргосёс1ё ое 1 к1ёаН-
зайол ои вдце! ёрадие <1и зйё§е е1 ае 1а рта&е <1е Згаее^уаг, аапз
1е сайге ои дгоире ае сЪалФз зиг 1ез «икапз е1 1ез лшъгз, 1е роё1:е
а тЬгойгйИ; 1е регзоллаее аи ко6.]а (ргёйе тшиипал) СиргШ|а,
ргшсраа! соп5е!Шег аи «и'Кал, ^и^ рип1й 1е датае оаз зсеаих гхайоге
е1 а яш а! шхриге 1а ^гагги^е геэролваЪШ'гё <1и 1ол§ зйё§е <1е 8г1дв1-
уаг. Упе МёаИэаШкт Лёйеиге &е 1пх>иуе аагиз 1е тойЕ ёЫэагё
с!и гетрЫсагЛ аи зиГьат аи сотЬа1 зтдиМет — 1е роПе-с1гареаи
Ка]1а2, 'дхжЛ поив ауошз с1ё]'а <Й4 с\ие с 'ее! ипе гётитзсепсе ёр1-
орае эиг 1а раНйсфаЙоп >с!ез Воэп^аяиез а ГехрёсЙЙоп <1и 5и11ап
8айтап сопЫе Зй^егуаг. Ье сотрог1етвп1; соига§еих <1е №ко!а
ЪтпэЫ (Затз 1а йёЕепзе ваоз езроиг <1е 1а боПете&зе <1е Зяй^егуат
ез1 ргёзеп1:ё раг 1е сЬатйеиг ёра^ие тиэикпап <1'гте ташёге
зрёсШяиетепЛ: оЬ]есЙуе. Роиг Ьлй, 1ез оотЪаФЪаМз <1и Ьап <1е
Згщегуаг зол! <1ез Ьёгов шп!Уапс1|Ь1е8 оие 1е эи1ьап ЗоИтап л'аг-
г!уе раз а уаШпсге тёте аргёз аусйг ргт! 1е дагс1е аез зсеаих
МгвлЬсе, <1е золе яие ОиропШс ргоройе а ЗоМтап гт р1ап рЫп
с!е гизе:
Ыоиз {егопз топ1ег поз ^гоирез 5иг 1а Уодшса*,
Ьа Уо<1шса Йотте Згще!,
Зиг 1а Усх1шса И у а 1го13 зоигсез Гга1сЬез,
С'ез4 1а ^ие §иёпга по1ге агтее,
Оп у зёте йе Гог^е ех <1и Гготеп!,
25 Ва^а^бКеагера^с, Зегуе1-Ье§ (1900): Кга(ка ирШа и рго$1оз( Вовне

1 Негсе^о\ппе (ой §. 1463 йо 1850). 5ага]еуо: 37—38; Йкпуатё, С. (1957):
ТигзЫ рокой па 8ще1 1566, Весник Безног музе^а, 4.
* РгоЬаЫетет ип р1а1еаи зигтсяНат 5й§е1уаг; 1осаИзаиоп поп
аПез1ёе.
74 Вепала ВиШгоетб
Е1 оп у гаисЬе <1е ГпегЬе 1гёЙе.
Оиапй пош аигопз соирё 1ез у&угез а Зы^е*,
Nои5 поив етрагегопз <1е Зиде! гасИетеп!.26
МаИб сеМе азШсе п'а раз зийй а ргеяс!ге Зм§в1уаг сГаззаШ. Ье

сЬапЬеиг ап№сжкп№ 1е геггфйасап! Ли «икал, Ка^йаз 1е рот>1еч1га-
рваи, <рл уашпс 1е гепарксап! дм Ьап аи оошЬа! втдиНег раг
1а гше.
1^'а1з11Ьйик1е <1е 1а {гаЛйюп ёр^^ие тизиЛтапе епуегз 1а ую1хмге
де Гагтёе оЫотапе <1аш 1а Ьа^аШе с1е 52»§е{уаг ез! Ъгёз сагас-
1ёгаз1Йяие: 1е спаШеиг те 1а сё1ёЬге раз. Рои/г 1ш, с'еэ1:
Ьа 8гап<1е пйзёге ргёз <1е 1а ад11е йе Зи§е1!
Ьа Ьевагге у ез* ёершз <1еих апз епЫегз,
Ье 1етрз <1е 1гауегзег Йез сеп1атез ёе р!асез Йе тагсЬе,
Бе рШег зЬс тШе Ъаи1ез тгйзопз.27
II ез! 1т1ёге51зап1 с!е по1ег яие 1е сЬап1еш" те1тр1аое 1а тог1 Ьё-

гощие <1и Ьап ое ЗкщеФуаг (Шко1а ХтапвЙа) раг за Гике еЮсасе:
Е( 1е %агйе ёез зсеаих <1е спег запз сеззе:

»К.егм15-1о1, Ьап <1е 8ш{;е1!«
Ье Ьап пе уои1и1 гаиНвтеп! зе геп<1ге,
Мааз роизза зоп спеуа! ЪаИ ]ивди'а 1а тег,
Е1 заи(а <1е зоп спеуа1 Ьаа йапз ип Ьа*еаи,
Е1 з'епгиИ ^изди'а 1а уЫ1е ёе МаМег.28
Загиз <1ои1е 1е сЬагЛеиг п'ёйаН-Й раз ап&иптё ое 1а тот с!и Ьап

с!е 52Й,де1уаг зюиз 1ез тгшгз <1е «а \Ше, оотте й пе зауак раз поп
ркгз дие се Ьап соига^еих ё*а1к Шкю1а ХгЙпвка. МаНз, раг се (1ё-
1ш1, 1е сЬап^еиг а аЛЬешь а ип газика!: ёрадие: 1е Ьап <1е Зй^е!-
уаг еэ1 ип ёгаш! Ьёгаз ций п'а раз ри ё1ге 1иё &1 ^ш п'а раз
\'ои1и ее геоске уауатаЬ
1>ап5 1ез р!ш гёивзйз е1 1ез р1ш Ьеаих рагпм 1ез спапЬз ёр1-
диез ^^й зоп! Гоеиуге <1е оНапНеигз оззиз >аез Ъпг^ез соисЬез рори-
Ыегз, с-апз сез сЬапЬз а 1а {опте ехИтететеп! ёЫхнгёе (1е1з зоп!
1вз сЪапЬз сГагйЪокэре 1ЪгаЫт-Ъеу ЦиЪошб, РШр 1е Ноп^гогз
е! НаШ 1е зощпё — у. зирга — в1 Ье саргШте [ЬгÎÎиIкЬа5а]
Бгапап е1 1е Ьап Како]1саю), оп епЛема 1а уойх вез гертезеШзапЪз
бе 1ои5 1вз Мизикпапв с!е Возпйе-Неггёдотапе. Оп уоЯ ип ехетрЬ
*гёз сагасЛёгазйяие с-апв Не сЬап1; вш- 1а сарЛ1ате Е)гап.ап ей 1е
Ьап Какбсгу, геоией'Щ а 2а§ог^е раг Ногтапп. Ьез сЬап1ештз ёр1-
^иез а 1а стёаЙоп 1а р1ив иИсЬе, со-аи^еитз <1е 1а уегзЙоп соязегуёе,
м Ногтапп, Коз*а (1976), I (IX): 129 (V. п. 10).

я 1Ь.: 138.
м 1Ъ.
» 1Ъ. (И): 25.
Спап1з ёр1яиез йез МизЫтапз 75
отЛ ^агс1ё 1ев теззадез евэеоЙек с1аз <1вйегега1е8 зФгайев уийайев <1и
сЬап1 ёрацие, Ъопх1 еп заспат! ехргштег, сГипе ташёге ргодгез-
з&з1е, Гезртк с!е Гародие <1в8 ёувпетвп1« сЬатЛёз. Се сЬао! е®*
ипе киёгеззагйе гёШхэвресЫ'уе ёрйдие <1'ёуёпвтеп1з5 хтрог1ап15 яш
ке эап1 ргоскшГОз дагиз ГЕтршге оИхмпап аи XVIIе етёс1е, е* 1еиг
соаг1атта1шп ёрщие алгес Ьз аяркайопз аез Возшаяиев с1ез
XVIIIе е1 XIXе заёс1ез. Банте Гайкякк с1и сЬап1еиа- роргпайге ае-
уап! 1ез ёуёпетепЛз гётокиз, 1е -зап-НипеМ шз-а-уаз Ни гаш скгё-
1шп с1е 1а Тгаоизу^аше аззегуае ез! сапао^ёгЛэШяие. Ьез зутра-
1Ыез с1и сЬагНеиг запЛ <1и со1ё <1и гаха скгёйет. <кт1 1а заШайоп
ез! рёгмЫе. Мойв рвпзют ^ие 1а татёге дкжй П а ё!ё Сгакё с!е
се1шчл ргаш/е 1а рори1аг«11ё ае се скат! аатз лез тд'Меих аззег
ёьепоиз, е1 тЛфие регй-ёгге ГаррагЬегаапсе аи скааПеиг аи гаш
тизи1тап. 5еи1 ип сЬаШеиг ^и^ ауак 5еп11 1ш-тёте 1е роЫз
зирроПё раг 1е гаш роиуаМ зеШйг за зй'Шайоп затз Аззие- Ьа рег-
вагшаМ1ё аи оснаийеиг ае се сЬап!; ез1 1гёз угай5етЪ1аЫетеп1:
ргоске с!е зол ргйпсара! Ьёгоз Ъоетмадие, 1е сарЛайпе Бгапат,
ез1 опд1яа|1ге «Гите гааГ1Й1е ратте. 8а гёиззшЬе сшатв 1а узе гёзике
аез роэзаЫ'ЖЧёз дёпёгаЬз з'оЙтааетЛ аих диегтйегв ое ГЕтр1ге
СМютап репаапД 1ез рёгаооез ае сатрадпе:
II у анга аи ват е! аи ргоШ роиг поив:
Аззег роиг тоз ]'еп рШегаа,
Ип раЫз а Тгаушк Ьайга1.ж
Раг зев тёгйЬез асяийз а 1а диегге Шапю «юг* «1и гап§ ае гаш,
гедошЯ секи аез зракца (дгавкк ргаргаёМтез Юрпепз) е1 Летет1
1е гергёзегйао!: с!е 1вш1з азртайопз аиЬс<погшэ1е«. Роиг зез Га118
й'агтез с!'0г1(>то ро1]е е1 за УюШгте зггг Какосгу, Бгапап пе
(1втапс1е аи викат гл1 раскакк ш б^ге с!е лпх1г:
Зи11ап етрегеиг, <1и Непале Йи РгорЬё1е,

1е пе уеих раз <1е Возше роиг расЬаик,
Е1 }е пе уеих раз ае гасЬеззез запз потЬге,
Саг то1, 51ге, ^е пе зшз раз гай№ роиг ё1ге \Ыиг.
Е* ]'га ^авпё аззег йе Ыепз,
1е роззёйе Йе яио1 геп1гаг еп Возте,
Уел йе яио! Ьайг йе Ыапсз ра1а15,
Е>е тёте яие тез аиЬгез Возп1аяиез;
Ма15 ]е уеих, етрегеиг ае 31атЬои1,
Ои'аих зраНце Ьозп1аяиез,
Роиг се яи'Из оп1 ае геггез еп Йегз (Нтагз),
Ти Газзез ёгаЬШг дез Й1гез ае ргоргШё,
Е1 сгёег ипе ггёзогепе
Оершз 51атЬои1 ^изяи'а Тгаушк 1а ЫапсЬе
Е* ди'аих зо1<1а15 ае 1ез сапйзопз,
» 1Ь.: 58.
76 Вепапа ВитигсМё
Аих ]еипез соттапс!ап15 йез уШеб ГоПез,
Ьа зоЫе зок рауёе Юите еп Возгие,
Роиг ^и'^15 п'аШепт. рае .]1эди'а 81атЬои1 1а ЫапсЬе,
Ои'Лз п'ааИегЦ раз е1 пе йёрепзегЦ раз 1еиг Ыеп.31
Ь'аМгаЬиЙкхп а'ите {гёзагетае рагЙоиМёге аих Возшаяиез, ^ис

Шатал детатде а Гетрегеиг, вутЪо&е 1ез азршгаЙош аез Ми-
зайтапз Ъовтаачие аершз аллатИ 1е аёЬи! аи XVIIIе зйёск аапв
1а гёа1'1|5аСкт ае китз аШёгёИз 1ез рклз ш1аих. Ьа кШе роиг оЬ-
йепМ" ипе йгёзогегие а зой а йп'аЛетвпИ аЪоиЙ. Сереоаао!:, !е спаю,*
ГогтиГе аизед 1ез азригайапв аез дгагкк ргорг11е1а1ы-е5 Ьегпепз ае
Вазгте, сеНез ае гашге раззег 1е Нтаг {йеТ) аи тшщ ае ргоргШё
репзоиггеИе, ое п'а ^атайз ё1ё гёаМзё ауао! ГэЪоМ&зетеги аи
зуз1ёте аез Йтагз.
Ье 1уре топ(1;ёг1ё§гшп-Ьет2ё^уШп11вп ез1 рагйсмЫёгетеп! т*ё-
гвзввп! аатв 1е сасГге <1е 1 ерорёе тикикпапе. Ртоаш! аи гтШеи
райтагса! <1'Негаё@отж1е, Ш рсиПе 1вз тагоиез ае Гог^ап^айоп
1гЛЬа1е-с1апа1е ра*гйагса'1е. Раг за 1оса11|50*кт и!1 Бай рагЙе аи
§гоире тапгёпёртп-Ьеггёэо^лшЬеч! вп ^ёпега! е1 гаргёзеп^е ип реп-
аши!: асЬеуё ои 1уре ое сЬагат. ёр^^ие сЬгёйеп <1'ип тете езрасе
дёодгарЫяие е! <1'гт тёте шШеи раггаагса!. II ез.1 Естае зиг ипе
айкните ра'ййагса'к 1аЙ1е сГип тё1атде а'ё1отвги1: ЪаМсагж^иез ап
огею е1 зНауез, е1 зиг 1ез схтаМопз ае ляе «рёсйШдиез аез е1е-
уеигз аез 1пЪш тоайёпёдПтез е1 пвггедоу^птиегапез. Бапз свз соп-
олйюиз, аез ^иеггез ае ЫЬгиз ёЬагеШ; ип рЬёпютёпе Ьэдиеп,1,
асоотра^пёез ое уепаеМаз е1 ае кхМез роиг 1ез раЧига§ез. Ь'1з-
кшш'зайст ое сепЛатв с1аат:5 а гегаГстсё 1ез оопШбз а Г'пПёгиеиг
аез ФгаЪиз в1 епФге сеНезчз!, оопй^з ауагй роиг саизе ипе ро1а-
М51аЙЮ1п пот веи'Гетеп* осхпРезмоппеМе тайз аинз1! ро1Мяие. II ез!
1аи1е^сп)з сагас1ёгиаЙдие ^ие 1ез тоВ^з аез оспйп»Ь5 гёз^аеп! ауап!
Шгй аатз 1ез оррозй^оотв Апйетез <1е Гог^айЬзайш 1пЬа1ес1апа1е
ра1г1агса1е. АЬгш 1ез 1Ьётез 1ез р1из Ь^иегиз ае сез сЬат15 зош!
1а люп&е&Ъа. (1м уепАеНа32, 2еса Ка^еугс е1 УШе ВгЛ]атпеъу) е! 1ез
счапййз рготояиёз раг аез сййёгепа'з ае рагига§ез е1 йез лчу1з с!е
ЬгеЬйз (Мог1 <1е Зтай Рагшс а 0§гас1]еп1саи , Ьа ЬашШг А.г Кг-
моуо35). Ьвз сЬаШз сошзасгёз а аез сшпЪаЪз р1ив ои тотагз по-
(оигез, ауес ип сопЕИ! роМйяие аи Еопа, зопЛ; Ыеп тот'з пот-
Ьгеих (Ьа ЬашШе йе 7.аЪгй\е ег йе Би^а трепйап1 1е йегтег зои-
(ёуетеп!36, 8таИ-а§ка Сеп&с аиацие ПиЬгоузко57). Бе потЪгеих
сЪап'Сз дий рагЛеп!!; >с!е сотЬаСз раиг <1ез епс!оз ои ргоVо^иё5 раг
31 1Ь.: 67.
32 БутуровиЬ, Бснана (1966), 1ех1ез, 13 (V. п. 17).
33 1Ь., гёзигпёз, 24.
34 1Ь., гёзигпёз, 25.
33 1Ь., гёзитёз, 26, 27.
36 1Ь., гёзитёз, 28.
37 1Ъ., гёзитёз. 29.
СИап15 ёртяиез <1ез Мизи1тапз 77
<1е5 гар1з ае Ьё1аШ, гергёзепЬеп!: раг 1еш1з 1пётез, е1 зиПои! раг
1ез аМкиске диШ ехргштеп!:, Гёрорёе тишкпапе сотте ипе
роёзае ёев ёкуеиге тизикпагаз, яш ёФайеп! оих-тётез §геуёз ае
1 'отрог ае 1Иигца* ©[ оогаг 1а &аФиа01оп пе сШёгаМ раз <1€ се11е
Ое 1еигз сотраЬПюГез сЬгёйепз38. Ьвз итз ©I 1ез аийгез тоиепг с1и
тёте оаШ >1е уо1 с!е Ъёгай1, 1ез шиз ег 1ез аиФгез ргеппепг 1а <1ё-
гапзе <1е 1©игз ггоиреаих, ое 1еигз епскк ег рагига§ез. 0ие1аие
ргоспе оие зой аих спатЬаигз ег аих Ьагоз <1е сез сЬагйз ГЙёе
с!'ипе у1е ргёсаиге ег Ое 1а топ, 11з а.ёпопсеог <1'гте апашёге Иеп-
ЙЯие ГаЪзигс&гё ое ГеггЪзшоп ае зап§.
Иогв з'ёспа РМ^ашп Ва}о:
«О Тигс, сари Саше Натга,
А11оп5, Натга, Мзопз 1а ра1х!
Ые сЬегсЬе р1ш ^ие^е11е!
Оие цште 1ё1ев сотр1еп1 роиг ёеих,
Оп 1е Ыззе 1е ЬиЬш с1е(з) СтагАй,
КеЮигпе Йопс аи сЬатр Йе Саско.
Се цие Натга ассерга зиг-1е-сЬатр,
Саг Ц езг Йоттаде ^ие <1ез дате теигепг,
Рп1 роззеззюп с1ез езс1ауез ег с1и ЪёгаИ.39
Тгатзро&ат! 1а гёаМгё Ьт1а1е Оез сопЙЙз роиг ой ЪёгаП

аалз ил сЬапг ёрк^ие, 1вз сЬаШетгз 1ез р1из аоиёз сяй гёизза а
решаге 1ек <1игез сопаагаопв с1е тае аагаз 1е ката! сГНегхе^рушпе
ег о"и Мопгёпёдго. Оаоз свз сЪап1з, оп ез1Ште зигЬоиг ГЬёгошпе,
^ш езг Гарапа§е ое Ьвгоз аиззй Ывп тизиЬпапз ^ие спгёгюпз.
II вас гагёгеззагаг ае погег ^ие с'езг ааш се дгоире ег с!апз се
1уре Ое сЬапгз ^ие тоиз ауотз Оез Й1§игвз авзег поЫез ое Ьёгое
сЪгёг1епз, яш зотИ оррозёез еп рагЙоиШ^ег а оеИев Оез а^паз
адгеззеигз (Ье зегйаг** В]икап е1 1ез Ыгкис)^.
1Й1 регеюопаее рагЙсиШёгетепг ат^ёгезвапг (1а111з сеие роёзие
Л'лт сег1аот т11йеи тизийтап а.'НвГ2ё§оуте, се1ш Ли рей! Ггапс-
йгеиг тсозтой, тияикпап ё1еувиг, аррага!!; ааш <М{ёгеп15 гб1ез
а.ап5 сез сЬагйз еп 1ат11 ^и'орра5:ÎÎ^'ап 15001а1е а <1'ёттеп15 {атИ-
1ез О-'а^Наз е1 <1е соттапйапЬз. И пе з'у ддзЫп^ие раз раг зоп
аП1§те, тайз оп 1е гесоппак а 1а раг01е (Лоппёе. 8оп гд1е е1 за
р1асе зоп! ёшовггёз вгжгЬои! ааоз 1ез сЬатЬз ска §гоире ^Ьёта[^^ие
Ле. уеп^еапсе <1ез Моп1ёпё§пп5 роиг уо/ Ле ЪгеЫз топ1ёпё§гте5,
ой 11 аррага!!; сотте гергёзетап! бе 1а рори1айоп аёреш1ап1е
тиш1тапе Ли Мои1спё@го е1 ■а'Негеё§ОУапе, яш авргга!! а ипе
* 1трб1 рауё раг 1ез ё1еуеигз Йе Ьё1ао1, а гаазоп <Гип Йиса1 раг Гоуег.
38 Еай. (1974): ВогЪе око 1оппа г рЩеп]еп)е з1оке и тизИтажко)
ер'юи ТСгё а раг1 <1е Кай 21. коп§геза Зауега ийгигеща 1о1к1огЫа 1що-
йсыце, Чаплина, 17—21. септембра 1974: 203—211.
" Ногтапп, Коз1а (1976), II (ЬХХН) Натга Мп]аЮУ1С 1 КуЦашп Ва]о.
** Т11ге с!е с!18п11а1ге тоШёпёдггп.
40 Архив Србще, Фонд Андрще ЛубуриНа, АЛЛ/1, 6.
78 Вепапа ВиШгоУ1ё
розайап ёсоиюпж^е теШеиге, а дшшхЩде <1е райх, а с!е таЛ-
1вигз гаррагЬз <1е уоъзшпа^е. Ье 1уре <1е се рагеоппа^е е»1 БйсИс
11заи1, сСагиз 1е сЬат!1 Мог! Ле БгиНб 11зет*1. Ьез яергёзетгатЪз 4е
1а гашШе с1е ооттатйанйз <1в5 Мш&ауйс вот.! реаШз ссхтте Лев
орргевзеигв в1 <1в5 га^зкеитгв <1е Ъё&аЙ, €11 1е Ьёгаз ргапс1ра1 БЙ-
сМс Озешп, зе 1гои\лап1 раг пёсеззЙё а 1еиг зегупсе, ез! Ьоэй1е а
1еигз а^ззетегийз:
Мизстё, еле УюпХе йе\ап1 ГНеи!
СотЫеп ае {саз ^е ('а! сШ
Е>е гепопсег етйп аи Ъга§аж1аёе,
Бе пе р1из арргосЬвг 1е Моп1ёпё§го раеггеих!
Саг Ш У015 — ршззез-ги рег<1ге 1а уие! —
Оие 1ез таиуаозез асйотз <1е регзоппе пе <1игеп1 виёге,
Оие уаз-ш {ахге таш1епап1: <1е 1а -ие?
Ти соппагз Ыеп 1ез Мопгёпё^гапз гипеих:
РасЬаз е! уМгз аМадиеп!
Е1 1ез тегёсЬаих с1е Гег с!и зи11ап,
Ма1в регзогте пе реи1 Гёсгазег (= 1е МогЛёпёего),
Е1 ю1, 1и га!з 1е ршззагП,
Ти атёпез 1е Ъё1аП .(изди'аих ггопиёгез.
Е1 ги ргепск ауес ЮЛ поз §епз с1е №кзю,
Уоиз рШег ёез таъзопз а 1а ггопЙёге,
Уоиз гиуег ]гвди'а ШкЗяс' ауес 1ез тоШопз.
Ьа тшикпап йи гайа, тепасё в1 аёретасЬо!:, е&1 гвргёзвтё ауес

впсоопе р!»и'з ск Ш1виеиг <1ап18 оп аи'йге сЬат! с!е се 1уре, Ье зегйаг
Т>щкап е1 1е$ ЫисМб, Ье реИи еЧеуеиг с1е реи ёатроаЯатсе у ге-
ргёзепЬе 1а рапгёе <1е 1а рорикийот тгтЛтапе <1гд1 уй с-апз ипе
егйаёге шзёсигаЛё. Сез ёЛетеипз ё!:айеп1 зоиуеп! гесггйёз роиг с1ез
о(рёгаШкхп5 <1е то! ои <1е <1ё§еозе <1и Ъё&за!, саг сез киМвз авзигааюШ:
1еш" ехаз1епсе. Раг ааПешпз, & еп^гегепМелЛ; >с1е Ьгёз гшЧз Мамз
«ГалтШёе е1 тёте <1е китз^о* ауес 1е со1ё сЬгёйеп, е1 се1а ауес
1еигз сотрадгютв с-е тйзёге. Сез* <1ат13 се сЬап! сцие 1е скагНеих
а 1и1<3йя[иё 1а гёа&ё е1 1а розвйЬйкё с1'шге рклз егапйе соЬёзшп
^гй готргаоН 1ез Ьаггиёгез ост&ззйогтеИз. Ми^о, гергёзеп^ао!; с1ез
тизитташ ё!еуеигз, уйеп1; еп аМе а Гёрсшэе с!е Взийат сЬуегше
рговооттёге роиг 1и11 гайге гесоиутег 1а йЬеПё.
»Саг Мщо ез! йеуепи зоп кит,
Зоп кит, <1апз поз топ1а§пез.«
*
* *
« 1Ъ., АЛ-7, 213.

* ОиаШё е1 тз^Шйоп <1е кит еЛ. Йе кита (раггаш/таггаше е1/ои
1ётош йе тапа^е); Цепз 1епап1: с1е ГатШё е1 с1е 1а рагеп!ё, епсоге ггёз
ГоПз с!апз сепатз тШеих йе 1а Уои§оз1ау1е.
СЬагпз ёрмпдез ёез Ми&и1тап5 79
Раг се Ъгег арегси, поиз атош Уои1и тоойгег 1а па!иге <1и
спал! ёраяие ишзокпап в1 сеИез с!е зез рагСюи'кшйёв яш геЯё-
1еп1 1ез ргоргез сопсерйктз яие 1е реир1е тизгшпап ауашЕ <1е зоп
ёуокдгёюп ЫзЬоагщае ел. <1е зоп ёЬге еФттияие. Ье сдаПегш е1 1а
згйгисШте збгавШёз с!и сЬаш1 ёрщие <т1 §агс1ё ие потЪгеизез
Ъгасез с!е 1а уйе е1 <1и раззё <1и реирк тизи1гпа1п.
Ьез ехетркз яие пош ауопз скёз пе гергёзепНеп! яи'ипе
растйе <к 1оиз сеих яие 1а роёзк ёр!яие тизиЬпате оНге еп
аЪогмЛапсе. Е1 роиПагЛ, се потЬге гёски! <к сЬатЬз зигг11 а топ-
Пег ^ие сеМе роёзйе ёрктие реи1 звгшг <к зоигсе а 1а соппадз-
батсе скз сопсарЬюш скв Миэи1тат,5 <1е Возтае-Нег2ё§оуйпе зиг
1а р1асе яи'оссщрао;!; кит ргоушпсе аи зёт <1е ГЕтпроге оНотап,
киг 1е зепЙтеп* ск 1а рари1а1.1оп Ъазпшяие ск соааГезйкт яв1ата-
Яие епуаге 1еигз страНиаЬез сЬгёНкпз е1 ет/еге 1ез аиЬгез сЬгё-
{ктз с1е тёте Ьт^ие, ваг ГаШФиск <1ез Возшаяиез ггшзикпапз
у1з-а-У1'8 ск 1Ътрйге оНютап, в1с.
II {алх1 зюиВдпег еп раПйюиИег 1а тезиге сЬатв кяиеНе 1ез
сЪагйз ауатИ 1ез ЪаМоикз роит Лёте от оопзегуё скз тезва^ез
зиг 1ез ётеи1ез (к 1а рориЪЫоп тизУттапе. Се Лёте, оотте
поиз Гауопе <0и, а ёгё сопзегуё роиг 1а та^еиге раг(.те сктз 1е
сус1е ск сЬаоЪз ёраяиез тизи'Ъпапз зиг 1ез ггёгаз Нгпдаса, скт1
1а ргцраП оп! ёЧё аю1ёз <1апз 1е гшМеи «оаа! гига! ск 1а Возник
отепФак. Се пен! яие скршз реи яие, §гасе а скз зоигсез, оп а
сххттепсё а рагкг сктз ГЫ«1о11юдга1рте уои§оз1ауе ск падскикз
1тхш1тап15 е1 а'ётеиНез раузаппез тизикпапез42.
Ь'ёрорёе тивиЛтате длх гуре тотёпё§пт-Ьег2ё§оУМеп, яш
ез1 ипе роёзйе а'ё1еуеилз е! а'ип т/Шеи |№1Ьа11 раМагса!, сап-
1;г1Ьие а сошшгЫс 1а зйбиаШкт ёсапотаяие зрёсМпяие <1е5 гё^опз
а е1еуа1§е Ли загосЦаЙс 'а'Негхёёоллте, еЛ сотр1ё1;е 1ез <1отпёез Ыз-
1ог5яие«43.
Еп 1ап1: яи гте роёзйе яи1 геНё1е 1ез сиххтзЬатсез <1и 1етрз
е! <1е Гезрасе с!аш кзяиек е!1е в'ё*а1к аёув1оррёе, Гёрорёе тизи1-
тапе а дагс1ё бе потЬгеих <1ё1а115 а1Ле511ё5 раг <1ек зоигсез <3е
ргетоег огаге, раиг 1а р'1ираг1 тё<Й1ез. Еп совдрагап! сеИе роё-
31е аих зоигсез Ыз1Ю111яиез, ап реи1 сопские яи'еИе а арраПепи
а ска соисЬез аззег ёФашкдез 4е 1а рорик'Йоп тиэикпапе е1 яие
с1вз иесЬегсЬез и|11ёпеигез зиг 1а ге1а1иоп епШге 1а сЬапзоп ёр1яие
е1 ГЫвгоаге роиггашеп1; арроЛег с!ез гёзика1з 4трап1ап15-
42 СуЙеска, Авдо (1976): Буне се/ъака Муслимана у Босни у XVII и

XVIII столеНу. Симпозщум „Ослободилачки покрепи ]угослоовеноких наро
да од XVI века до почетка првог светског рата". Београд, Истори^скн ин
ститут, Зборник радова, 1: 69—100.
43 1$ШпЪи1, ВасЬакапИк Аг31У1, АИкат йереп (Возпа).
80 Вепапа ВиПш>У1<5
ЕПСКЕ ШЕСМЕ МУСЛИМАНА У ХИСТОРШСКОМ КОНТЕКСТУ

Резиме
Епска поези]а Муслимана Босне и Херцеговине чини знача] ан дио

фонда епских гуесама ]угословенских народа. На^ехшье ]е повезана са
епским щесмама Срба, Хрвата и Црногораца, прще свега за]едничким
]езиком, за]едничком тематском словенском подлогом и за]едничким то-
ковима разво]а, ко]а су пратила разноврсна преплитавьа. Ув]ети за уо-
бличаван>е муслиманске епске традищце створени су исламизащцом зна-
ча.)ног дщ'ела становништва Босне и Херцеговине. Прихвативши исламску
релипцу Муслимани Босне и Херцеговине су се уюьучили у исламску
османску државу и доц'елом у исламску цивилизацщу, те ]е на то) основи
и могло долазити до политичке и конфесионалне конфронтациие са хри-
шйанским суплеменицима о ко^о] говори и муслиманска епока щесма.
Резултати овог рада показу]у да су специфичности народне традищце Му
слимана резултат израсташа н>ихове етничке и народносне посебности.
У народним щесмама она се на]снажни}е изражава у основним ставо-
вима и гледиштима епских щевача, у иде,)ности щесме. Тако ]е мусли
манска епика одразила сложена збиван>а политичких, етничких и култур-
них токова на тлу Босне османског периода. ПратеЬи одраз тих збиван>а
у народно] щесми, ми смо се посебно зауставили на аьедепим, по нашо]
ощени битним псуавама ко]е су се снажно инкорпорирале у сложене
комплексе епске матерее: 1. однос Муслимана Босне и Херцеговине пре-
ма сво]о] домовини, 2. положа] Муслимана Босанаца у Османском цар
ству, 3. жцава ликова носилаца муслиманске епике.
Сложена матерка епске щесме диктирала нам ]е, у разматран>има
основне теме овога рада, сагледаванье гуесама различитих сощцалних
и етнографских средина и ььихове сло]евите структуре. Залажено ]е да
]е хисторщска стварност имала различит одраз у щесмама разних сре
дина, те да су на та] начин и поруке тих щесама различите.
Випса КЯ5Т1С
1пз1Ки1е (от Ва1кап ЗгисИез
Вео^гас!
ТКАСЕ5 ОР ВУТЛОТШЕ ЬАШ ШР1Л1Ег4СЕ Ш СШТОМАЯУ

ЬАШ ОР 50МЕ АКЕА5 Ш У1КЮ8ЬАУ1А*
Згпсе 1Ье1г йта|1 вем])юд 101 *Ье Ва1кап РептзиГа, хЬ.е ЗотЬ
81ауз — ир 1о Л&арреагапсе 1Ье ВугалИпе Етрате, Ьауе Ъееп
шк!ег йейике ктЯиепсе оГ ВухалИ ап тапу агеаз. ТЬаз ^з а1зо
таздЫе Ш1 *Ье гаек! <Л Лат, аз \уе11 аз, раПюи1аг1у, ш фЬе ипутФ!:-
еп, патеЪу сшйтпагу 1аш. Ои1 о{ 1Ье тп5И1би1ез ар! гог з1чк1у ш
т.Ъе аЪоте твпЪктеА тезрехЛ, И 15 розз^Ые 1о зйпдк он* гЬе гщЪ.1
о{ рге-етрИоп, «япсе 1Ыв аззие Ьаз Ъееп Ьгеа1ес1 лп ге1еуап1 Уи-
@оз.1ау 1е§а1, Ыз11огаса1, апс! е1Ьпо1о§1са! ИкегаЬигез, шпс1ис1л<п§ зоте
гесегй ллюг1кз, зосЬ ав *Ьа1: Ма1ко1а Рауколас, Ре1аг 51о}апогк:
апс! М11за<5.
ТЧуо тат орйпшстз аге, т депега1, сЬагас1ег1|51йс гог Уи§оз1а1У
ЬЧегаЪите т 1Ыз гезрео! — опе ассогсИгад Ъо шЫсЬ 1Ье гщЪ.1 Ьо
рте-етрЫсип Ьаз кз оп§т, йге* оГ а11, 1п гЬе ВутавШпе \аи/ (8Ьо-
)&п Мотакотгс) апс! чЪе осЬег азсгаЫт1§ 1о к зл^гаШсап'!: аиЪосЬ-
10110115 е1етео{)5 (МШс). ТЬиз, 3- Моуакоук; сопзкЬгз 1Ьа1 {Не
оивФот *Ье гщЫ. 1о рге-етрЫоп огг§гпа1:е(1 зА Евг&г. адкЫп ьЬе
ВугапСше 1а\у аетй <\ЗпеЛ. 1а1ег оп И \уаз ггапзЕеггес! т т.Ье ргаойсе
о( оиг реор!е, шЬегеуег И шаз иш1ег <1ггес1 ВугапФте ги1е. То§е-
тЬег \мкЬ о1Ьег ВугапЫпе 1а\у апс! 1е§а1 апзИаФиШюпз к еп1егес1
1Ье шгШеп 1ал*/ аз \уе11 111 ЗегЫап тесЬеуа1 зйЛе. 1п соипзе ог
гкпе 1ЪгЛ 1еда1 тозЬкийог! Ьаз зргеас! Ггот ЬоЛ &!Ые5 ш 1Ье
ргасйсе о( реор1е Ьеоотт^ т згкЬ а шау ап ш1\УП1С1;еп сиз1от.'
* КероП зиЬтШес! &1 1Ье IV 1п1егпа1юпа1 Сопдгевз оЕ 5ои1Ь-Ееа51

Еигореап ЗгиШез, Апкага, Аи^из! 13—18, 1979.
1 Петар СтсуановиЙ, Страни утицами у црногорском праву, Друштво
за науку и ум\етност Црне Горе, Титоград 1975, р. 115.
82 Випса КгзПб
Ноу/етет, то&1: оЕ сопХетрогагу аихЬогз аге оЕ а сИДегеа!

оржмап. АЕхег та'кшпё гесепХ Гип<1а1теп1а1 гезеагсЬ оп хЬе гззие
от" хЬе тщЫ Хо рге-етр&оп ргоЕеззог №ко!а Раукстс" сотез №
ХЬе сопс1из,юп хЬах хЬе г%Ьх оЕ рге-етрькт огарпаХес! а! а с1е-
Етаке 1еуе1 оЕ еоототк апс! зогаа! с1еуе1ортеп/Хб оЕ а питЬег оЕ
а§гагаап зосаеХлез, зо хЬах Йх сап по1 Ье сопзаЛегес! аз а зресШс
тзХаЬихаоп оЕ хпах ог охЬег реор1е. II 16 сегхат хЬах хЬе ВугапгЬпе
шЕкюпсе соиЫ Ье хгасес! тоге т ге1аХшоп го уагаоиз Еогтз апс!
ргосески-ез оЕ аррМсаЙоп оЕ хЬе г'щЫ оЕ рге-етрЬкт т оиг соип-
Хпез, \уЫ1е йв еззепсе сат Ье шп ХЬе зате с!е§гее Ъо1Ь Вугапхюе,
ог ЗегЫап ог, Еог хЬаИ таХХег, ог апу охЬег реор1е, 4.е. §епега1.2
ТЬе охЬег Уи§оз1ау аихЬог, Рехаг З^апюуас 16 а1зо о? аЬпозх
ХЬе зате орзпкхп, \уЫ1е рогахше оих ХЬах хЬе гйдЬх хо рге-етХаоп
арргеагз \\яхЬ оЛег реор1ез 1оо, по! оп1у илкЬ ЗоихЬ 31аУ8, т-
скиЬЬпё 1Ье реор1ез \уЫсЬ \уеге тоХ а1 аМ шк!©!- тЬе ВугапЙипе
ш1е ог апЕкюпсе. Весаизе оЕ ХпаЛ ЫоуаЦюта^'з у1еш оп хЬе таххаг
16 зиграззес!, эгпсе хЬе ипзйхгйаст от рге-етр^оп оайемгахез аХ хЬе
<1ег1т(е с!е§гее оЕ 50сйа1 апс! 1е§а1 с!еуе1ортепХ; 11 15 соппесХес!
шгЬ хЬе с1е»1гис11иоп от" ФгаЬа1 зосюЙез ап<1 бйгисЬигез апс! гергез-
епгз а геасЬкхп апашах сИварреагапсе о! хЬезе зхгисХпгез. Вуга/п-
Хапе 1е§аз1а1Йоп оопсегпм1§ хЬе пфл от рге-еапрхшп соиИ Ьауе
Ьееп ассерХес!, аз а 1е§а1 тосЫ, ап ЗегЫап сошМайеб оЕ хЬе 1нпе,
зшпсе АХ соггезропс!ес! Хо <кяпез111С пеес!в, ап<1 {Ьш шБиепсес! х!1е
Ьш1с!шп;§ тр апс! <1егап'кт& оЕ ап а1|геас!у ехазЙп§ итмпттеп сиз1от
ог рге-етрСкт.3
ОсЬегшазе, хЬе 1пг1иепсе оЕ ВутшиСте 1а\у ав у!заЫе |Ш Ле
Йгз1 Моп:епе§Ш1 лугаФ1еп 1а\уз, аз \уе!1 аз :т эоте шпзтапсез о(
ишмтИеп 1а^ шп Лаг рагх оЕ Уи^оз1ау согшггаез. Огз^ап! апЛ
гахЬег гои^Ыу ехргеззе<1 геЕ1есгкхп оЕ гЬе Вугшпгше Себаго-Рарабш,
шЫсЬ 15 сЬагаохейзсас Еог гЬе ЕУизап'з Сос!е аб тгшз ргезепХ ш
гЬе тагах Моп'хепе^гап оо(1Жса1Х1опз ш хЬе птехеепхЬ сеаЬигу. ТЬе
го1е апс! згдшйсапсе оЕ 1!Ье о1егду шп ХЬе оЫ ЗегЫап эХаХе, ав
\уе11 аз 1аХег оп ш тЬе МопХепе§гш опе, Ьауе Ьееп §гегй, зо хЬа!
ХЬе СЬигсЬ 1а\\гуегз, ХгапбсгЛЬвгб ап<! ХгапзкИогз оЕ Вуаапхшпе
1е§а1ч;ЬитсЬ соИесхаопв тггос1исес1, хЬгоидЬ (ХЬеаг ИехХз ш1о ЗегЫа
(Ье ат^й'Хигаопб оЕ Котап, ап<1 хЬш оЕ ВуяапХтпе '1а^. ТЬе киЕ1иеп-
се оЕ хЬе ЗегЫап-ВугапХше 5уз11ет оп хЬе ЕйгзИ; Мопхепе^гт \\гпХ-
Хеп 1а\уз ге1ахес1 поХ оп1у Хо хЬе Еогт, ЬиХ а'1бО Хо хЬе зиЬз1Хапое,
ав \уе11 аз хЬе зр1ПгХ оЕ 1а\уз. ТЬе 1а\уз \уеге етЬосМвс! ап1о ХЬе
геБ^оиз Еогт, ^Ы1е 1п хЬе хЬеосгайс Еогт оЕ доуегшпеп! [Ье
с1ег{гу шаз хЬе оп1у йХегаХе реор1е \уЬо, пахгггаЫу, ехегХес! хЬеаг
тЕ1иепсе.4
2 Никола ПавковиЬ, Право прече куповине у обина\ном праву Срба

и Хрвата, студила из правые етнологще, Београд 1972, р. 40.
3 П. Сто^ановиЬ, ор. ей., ГооШо1е 11.
4 П. Сто]ановий, ор. сг1., р. 117.
ВухагЦте Ьа\у ТпПиепсе т СизЬотагу Ьаш т Уи(?оз1ау1а 83
Ношеуег, тату Азвиез гейатеа Ю Ле сащш, зуэгет, апс1
теЛосЫоду оР е1аЪогагюп оР Ле Ре1ег аяк! Оатшо'з 1а\мз т
Мопхепе@го аге тот ехр1ашпес1 шп Ле 1е§а1 апс! Ьавгопса! зсйепсе,
шЫсЬ шз а1эо тгие Рог Ле с!еЙпи1:е тгасез оР тпйиепсе оР Вугаптте
1а\у оп Леве Рогтз оР 1е§а1 МРе ю Лат раЛ оР Уидозкм согтЪгаез.
1п Ле йеЫ оР сштпа! 1а\у гоо Ле ргезепсе оР ВугаоТАпе 1а\у
1з лгазаЫе. ТЬиз Ле репаку оР сиШп§ оРР Ле позе т 1>и§ап'з Со<Зе
аз Гаг аз Ле астикегу оР \\гояпап шаз сопсагпес!, соиЫ пот Ье
Роипс! екЪег шп Котап, ог 1п Ле Оегтап сиг оЫ 51аук: 1а\уз- 115
огарпк аге шп Ле Опепг, Ьо§еЛег \ллЛ оЛег затйаг репаШез оР
зеуеге спагасТег.
ТЬе шРкюпсе ог Ле оЫ ЗегЫап аш! Вухапйпе 1ашз 1з а1зо
\та1Ые 4т1 Ле ШеМ ог Ле зо-саПес! а§гагАап ргоотзаопз, ^ЫсЬ т
гас! терге&етТ шпотиИеп 1е§а1 сизготз гаазес! го Ле 1еуе1 ог Ле
1а\у.5 ТЫз геРете тозИ оР а'П то Ле акеасгу тепИкшей тщЪ1 оР
рге-етрЫоп, аш! ге1еллап1 ргстзаопз оР Ле Ретег апс! ОапАкэ'з
1а^з аге зшпЛаг то Ле «узПет апс! оопсерИоп изес! Рог Ла1 тзИ-
Фигёоп от Ле ГивЛмап'з Сос!е (аг11с1е 18), акЬогцЛ Ле 1ех1 т
Моо1епе§рпт 1а\^з 1з ехргеззес! тоге т Ле реор1е'5 1ап§иаде.
АиЛогз зисЬ аз §иРР1ау* ако рокЛ оит а! Ле Рао1 ЛаК
реор1е'з оизФсяпагу (1.е. шглмгаттеп) Наш шз Ри!1 от" юеМсз ог Ле
теЛе\га1 ВугапТте-ЗегЫап 1алу. Тгасез оР Вугаптте 1а\лг т
тЪа1 Ъос!у от ип\\ч1кгеп \ач/ ъ$, Рог [пзтапсе, ехшзЬапт оп Ле |1к1ога1
л/Шадез, \упеге Лат 1а\у (сизЪотагу 1аш) шаз Ле Ьазас зоигсе Еог
гедиГайп^ ргореггу 1ал^ ге1агюшЫр5. А1|30, тапу 1е§а1 гпз^Ш'Октз
\уеге по1 гесеауеа апд. а<1ор1е(1 1И Лак риге Рогт, Ьгй Леу л^еге
с1егогтпес1, зшсе Лаз ооггезропйес! Ьо Ле геа! пеейз оГ зресайс
скхтезФк: оагкМИопз. Ап атроггат!!; го!е т Лйз гезрес! \уаз р1ауес!
Ьу Ле \уе1'Ьк1по\то 1аг@е РатИу сотгмпитНу, а.е. гас1ги%а, \уЫсЬ
шаз Ле згогеЬоизе от Ле гт\\т1Фгвп 1а\у (Р. 8то]аотолл1<5).
Оп Ле §гоип<1 от Ле ехю^тд М^ега^^иге шп оиг соипФгу, опе
13 аЫе (То з1;ате Лат ЬоЛ Ле ^гйг1еп апс! Ле ишшгйбгеп, 1.е. сизго-
та/гу 1а\у, 1т зоте агеаз ог Уи§оз11а1у1а, зисЬ аз Рог тзтапсе
Мой1епе§го, \уеге ипс!ег апйиепсе оР Рогехдп 1аад зуз^етз. Вит, 1п
зроте оР Лэг, Ле геэик 1п лпгегпа1 \ефз\аЛт% апа ш Ле Ъойу оР
ипллтигеп 1алу шп ргасйсе шаз а зупЛезив оР Ле скшпезйс апс!
аитосЬгопоиз Ш1\уппеп 1а\у, аз шеИ аз оР Ле гпзтатяйез оР Яотап-
Вугапйпе апс! гшхкпп Егитореап 1аш, 1тс1гкКп§ Ле зЬепаг. 1Т 1з
ЛегеРоге пагЬег <ШЁоиН Ю >с!га\у ргео12е сопс1и5Йопв аз то Ле
ехас1 шзФапсез оР Тгасез оР Ле ВугапТше 1аи/ ^пйиепсе шп Ле
ипшпкгеп Ът оР зоте агеаз шп Уи§оз1атаа. ТЫв зЬогт соайгаЬи-
Ькт 1з ЛегеРоге Ьит а то^ез! а11етр1 а1 зшптапгапд зоте оР
Ле ехззИп^ Рас1з Ьазеа оп гесео!: М1егатиге оп 1Ье зиЬ^ес!.
5 П. Стсч'ановиЬ, ор. сИ., агТ. 15 о{ 1Ье Ре1ег'з Сойе ап<1 агЫс1е 42 оГ

Ле ОапНо'з Сойе, р. 121.
6 М. ЗиШау, 5гЫ I АгЪапавг, Веовгай 1925, р. 62.
84 Випса КгзНс
ТРАГОВИ УТИЦАМ ВИЗАНТШСКОГ ПРАВА У ОБИЧАШОМ

ПРАВУ НЕКИХ ОБЛАСТИ 1УГОСЛАВШЕ
Резиме
.Тужни Словени ]ош од свог коначног доселеиьа на Балканско полу-

острво па све до ишчезаван>а Византщског царства налазили су се под
сталним и одреЬеним утица^ем Византа. Ова] феномен видл>ив ]е и у об
ласти права, а нарочито у домену неписаног, то ]ест обича]ног права.
МеЬу специфичним институтима правног характера ко]и су подобии за
изучаван>е у вези са утица]ем Византа, могупе ]е издмуити право прече
куповине, пошто ]е ово питан>е посебно третирано у ]угословенско] прав-
ноз литератури, а такоЬе и у исторщским и етнолошким радовима, од
ко.)их су неки и нови^ег датума (Никола ПавковиЬ, Петар Сто^ановип,
Мишип).
Два главна мшшьенл су карактеристична за ]угословенску литера
туру о овом питан>у — ]едно према коме право прече куповине има сво]е
порекло, пре свега, у византийском праву (С. НоваковиЬ), и друго ко^е
томе праву припису]'е аутохтоне елементе (Милип). У чланку ^е разра-
Ьено у одреЬеноз мери и ]едно и друго мишгьеае. МеЬутим, недавна ду
бля истраживаньа у вези са овим питан>ем указу] у на то да се право
прече куповине по]авило на одреЬеном степену економског и друштвеног
разво]а извесног бро^а аграрних друштава, тако да се оно не може сма-
трати специфичном институциям ^едног или другог народа (Н. ПавковиЬ.).
Примери утица]а византщског права третирани су и у огпнти^ем сми-
слу, то ]ест кроз кодификащцу и кроз институте обича.)ног права као
делова вейих сфера р>егулисан>а. На]вепи бро^ таквих примера наЬен ]е
у литератури о црногорском обича,]ном праву, као и о писаном граЬан-
ском и кривичном праву (П. Сго)ановип, ЙиЮау). С тим у вези спомшье
се и задруга кзда ]е представляла ризницу обича]ноправних правила, т}.
неписаног права.
Аутор да]е и примере из области кривичног права (одсецан>е носа
као казна предвиЬена среднювековним ясодификацщама, као што ]е Ду-
шанов законик) где ]е утица] византацског права свакако присутан.
Улога Цркве ]е такоЬе значаща у преношен>у византи)ског утюеда
и у писано и у обича.]'но право ]угословенских земал>а. Црквени правници,
преписивачи и преводиоци византийских правно-црквених текстова увели
су у српске институцще дух римоког и, на та] начин, византщског права.
Динко ДАВИДОВ
Београд
КУЛТ СВ. НАУМА У БУДИМСКОЈ ЕПАРХИЈИ
Заморена и већ готово умирућа балканска позновизантијска

уметност последњим својим снагама запутила се из удаљених
провинција путевима православних сеоба на далеки север, да
се тамо, у барокно доба, суочи са њој страном западноевроп-
ском цивилизацијом, и да ту, још једном, и последњи пут, гго-
носно подигне главу, а потом, оставивши трајне сликарске и
примењено-уметничке белеге, достојанствено издахне на н>ој
страном панонском пределу. Будимска епархија била је стица-
јем повољних миграционих околности предодређена да се у ње-
ним црквама — чак и у седмој деценији XVIII века — та стара
уметност јужних делова Балкана уверљиво искаже у зидном
живопису и иконопису. Био је то снажан продор, неочекиван
упад зографа из некада цветног Мосхопол>а све до удал>еног
Српског Ковина, Стоног Београда и Сентандреје.
Историја, богата примерима померања и прожимања кул-
тура, што су не ретко доносиле поратне године и сеобе народа,
сачувала је у Будимској епархији пуно споменика традициона-
листичке обојености, чије се значење, у овим областима, тек
открива и истражује. Покренути из своје животне средине,
пресељеници су штедро преносили своја духовна упоришта и
друга добра као вид тежње, па и забринутости, да се у непо-
знатом свету верски и етнички не окопни. Судбоносне сеобе,
настале после аустријско-турских ратних размирица и деоба те-
риторија, крајем XVII и у првој половини XVIII века, имале
су далекосежне последице на културу досељеника у веку про-
свећености. Међутим, када се овде помињу сеобе, онда се не
мисли само на оне две многољудне и организоване, Чарнојеви-
ћеву (1690) и Шакабентину (1739), већ пре на она стална пре
86 Динко Давидов
сел>аван>а па|единих породица из 1еге,)ске Македошце далеко

на север, у угарске вароши и варошице. Управо у овим сеобама
шароликог левантског света, у дугом процесу ко}и ]'е тра]ао
децени^ама, стизали су трговци и занатли)е а са н>има и путу-
Зупи зографи. Они су битно утицали на обнову угарских гра-
дова, привредно уназаЬених за дуге турске владавине. И не
само на економски развитак.
МеЬу сналажлэивим и виспреним досел>еницима, жел>нил!
странствовала и зараде, било ]е Грка, Цинцара,1 грецизираних
Цинцара2 и Словена, ко]е ]е било тешко национално изделити,
будупи да ]'е у овим кра]евима етничка неодреЬеност била оп-
шта го>]ава. 1ер „питан>е народности спавало ]е мртвим
сном на Балканском полуострву, питало се )ош за веру, с при
лично равнодушним осепан>ем за народност".3 Ово мшшьенье
Сто^ана Новаковипа односи се на жителье з'ужних вароши, на
кра]еве из ко^их су потицали досел>еници у Угарску.
Мосхопол>е, Берат, Кожани, Елбасан, Шатисте, Влахоклису-
ра, Шиписка, Блац и друга места била су на селидбено.), трго-
вачко] па и културно] топографии, повезана прилично ^аким
нитима са угарским варошима, меЬу ко^ма пре свих треба на
вести Тока], 1егру, Мишколц, Пешту, Бур, Коморан, Кечкемет,
Вашархел>, Велику Каиьижу и Стони Београд. У н>има су Трци
држали трговачке радн>е у копима су цветали послови. Доно
сили су турски еспап са Леванта, а тамо опет односили немачку
робу, нирнбершке и друге артикле.4 Поред трговачких компа-
шца, козе су често имале и уредне царске привилеги^е, бавили
су се и торбарен>ем — трговином на мало, везаном за бескра]но
дуга путован>а. Уопште, тада се много путовало, посебно на уз-
будл>иво] лини)и Исток — Запад, а та путованьа, трговачка, за-
натлщска, хащцска, луталачка, имала су не малог утица] а на
духовна и уметничка расположен>а.
1 Основна литература о Цшщарима: Р. Калиг, Ше Хтглгеп, ете

ЕЫо^гарМзсНе 51нЛ1е, Меп, 1863; С. Шещапс!, Ые Аготипеп, еШоёгарИгзск
— рНПо1о§гзсН — Ыз1опзсНе ИШегзисНип^еп иЬег Лаз Уо1к Лег зо%епапп1еп
МакеЛо-Котапеп оЛег Ътгагеп, Вй. I, II, Ьейртае 1895, 1894; Д. Поповий,
О Цинцарима, прилози питатъу постанка наше чаршще, Београд 1937.
Назив ове етничке групе ^е Аромуни, али их назива]у и друкчще: Арва-
нитовласи, Македорумуни, Куцовласи итд. Ва^ганд сматра да су их Срби
назвали Цинцарима. (\Уе1§аш1, н. д. I, 273).
2 У XVIII веку, они ко^и су се доселили у угарске вароши углавном
су били грецизирани. Отуда Немо их у ово] расгграви назвати Грко-Цин-
цари. .Тезик ньихове писмености био ]е грчки (богослужбене и друге кн>иге,
натписи на иконама, бакрорезима, чак и епитафи на надгробним спо
меницима).
3 С. Новаковий, Прей основы словенске кн>ижевности меЬу балкан
ским Словенима, Београд 1893, 238.
4 „V ствари су Цинцари, вей после Пожаревачког мира поплавили
Аустрщу. У вьиховим рукама била ]е готово сва копнена трговина Бли-
ског Истока и Средне Европе. Они су држали сву трговину, и велику и
ситну. Трговина измейу Турске, Аустрще и Немачке била ]е потпуно у
гьиховим рукама", Д. Поповий, к. д., 78.
Култ Св. Наума у Будимској епархији 87
Уз трговину, којој су се Грко-Цинцари предавали са пуно
смисла и дара, бавили су се и — овде до тада непознатим —
оријенталним вештинама.5 Већ раније је речено да су ненад-
машиви у резању уметничких дела од сребра и дрвета!6 Били
су, дакле, надалеко познати као кујунџије, а њихови најбољи
радови су црквене сасуди, најчешће сребрни крстови са мини-
јатурним светогорским дуборезним уметцима са сценама мука
Христових; а поред њих израЬивали су кандила у филиграну
и у техници искуцавања, као и лаке кадионице, чираке и друге
примењеноуметничке сакралне предмете. На неким складно ура-
ђеним делима, као на крушедолској рипиди (1724), ктитора Ни-
колаја Мелентијевића, епископа печујског, може се наћи угра-
виран мајсторов запис Теоргще Аргири, кујунџија из Мосхопо-
ља.1 А таквих, знаних и незнаних, било је пуно у Угарској. И
дуборезбарски занат, посебно израда иконостаса, везује се за
њихове даровите руке, па су највероватније мајстори са југа
начинили иконостасне преграде, из прве половине XVIII века,
у црквама Будимске епархије. Осим обраде племенитих метала
и дрвета, јужњаци су били надалеко познати као добре терзије,
зубунџије, ћурчије, папуџије, бојаџије.'
У првој половини XVIII века, пре барокне и неокласици-
стичке изградње угарских вароши, досел»еници су — својим
одевањем, грчким говором, темпераментом, изгледом трговач-
ких радњи и занатских радионица, на којима су држали спу-
штене ћепенке — створили, онде на северу, атмосферу и коло
рит левантских чаршија.
Нови талас досељеника у Угарску, крајем XVIII века, по-
следица је турских и арбанашких одмазди, а посебно првог
разарања Мосхопоља (1769), када су бежећи кренули на север
и житељи осталих места из овог краја. Тада су се богате поро-
дице населиле у варошима у којима су одраније имале срод
нике и трговачке ортаке. Неки су остали у јужној Угарској,
док су се поједини у већим групама одселили у северне гра-
дове. Непосредно после тога долази до изградње великих нео-
класицистичких цркава, за чију градњу су нови досељеници
давали највише прилога. Тада су подигнуте монументалне гр*
ко-цинцарске цркве у Пешти и Мишколцу.
I
У духовном и религиозном погледу Грко-Цинцари су се,

углавном, држали уз Србе, будући да су угарски Расцијани
» С. Шещаш!, н. д., I, 303.

« Д. Поповић, н. д., 91.
7 Л. Мирковић, Старине фрушкогорских манастира, Београд 1931, 37,
' С. Шејдапа, н. д. II, 63—65, табла П.
9 Д. Поповић, к. д., 92.
имали сво]у црквену хщерархщу и, што }ош важнее, цар-

ске привилепце, као гаранци]у верске неповредивости; али су,
у исто време, од Срба и зазирали плашейи ее утапаььа у нашчу
ко]а ]е била бро]ни)а, организованна, па самим тим и снажни-
')&. Отуда и сталне трзавице, и сукоби измеЬу ^едноверника,
баш у новоподигнутим барокним црквама, за чи)у градкьу, укра-
шаван>е и сакралну опрему су и Грко-Цинцари давали велике
прилоге. Неспоразуми су се тицали права на богослужение на
грчком. Найме, у местима у ко]'има их ]е било више подизали
су грчко-цинцарске цркве, док су у другима успевали да доби-
ЗУ сво]у певницу, туторе, као и право да се ]еванЬел>е чита на
грчком, или пак да се грчка и слав^ано-ерпска богослужен>а
одржава]у у исто] цркви али одво^ено, узастопно, из недетье
у недел>у. Због тога су набавл>али грчке кгаиге и иконе са грч-
ким натписима. Грчки натписи се налазе не само на жцеди-
начним иконама веК и на целокупним иконостасима, као, на
пример, у ерпским црквама у Буру, тегри, Мишколцу, па чак
и на иконостасу цркве св. Духа у Дунафелдвару. Ова] иконо
стас сликао ]е, као сво] први вепи рад, сликар Павел Бурковип,
ко]У1 ^е, будупи да су Цинцари били ктитори иконостаса, испи-
сао све натписе на грчком. А што се тиче грчких богослужбе-
них штампаних кньига, оне су овде застушьене у вепем бро]у;
то су претежно венещцанска, бечка и ла.]пцишка издагьа XVIII
века. Ове кн>иге, неивентарисане и непроучене, налазе се и сада
у певницама по^единих цркава Будимске епархи^е; меЬу гьима
су ]еванЬел>а, псалтири, синопсиси, орологаони, пантекти, трио
ди, апостоли, пентикостариони, па чак и грчки минеей, од ко]'их
се ]едан дванаестотомни комплет, венецщ'анско издан>е из 1755,
чува у ерпско^ цркви Ваведен>е Богородице у Коморану.10
Грко-Цинцари су одржавали духовне везе са сво_|'им зави-
ча]ем, пона^чешЬе са Мосхопол>ем. У време ньихових сеоба у
Угарску, а знатно пре првог и другог разараиьа (1769, 1788),
Мосхопол>е ]е имало чак преко педесет хшьада жител>а; варош
велика у оно доба, са пуно цркава, познатом грчком типогра
фиям и научном школом, као и са изузетно разви^еном трго-
вином и занатством, по копима ]е град био надалеко чувен."
Досел>еници у Угарску пренели су сво^у традищцу и мито-
лоти]у; жел>у да остану посто]ани, да се етнички не преобразе
у ново] средний. У иьиховим селидбеним ковчезима биле су
старе иконе, кандила и кн>иге, а у свести завича;|ни култови и
предааа, л>убоморно чувана обележ^а ортодоксов, брижно не-
гована у туЬини.
10 Лична сазнан>а о току теренскоистраживачког рада у црквама

Будимске епархще.
11 Д. Поповий, н. д., 20.
Култ Св. Наума у Будимскс>) епархищ 89
Разумл>иво, Грко-Цинцари су и после пресел>ен>а у Угарску
наставили да негу]у свозе култове и да празну^у сво\е свети
тели. То су, на првом месту, св. Димитров и св. Константин, а
поред н>их и св. Наум, св. Атанас^е, св. Параскева, св. Марина,
св. Делена, док су посебно поштовани отпти, велики светители,
св. Никола, св. Дован, св. Георгине, св. Миха,)ло.и
У религиозна, етничка, па и етичка обележ^а Грко-Цинцара
треба свакако уврстити и н>ихов однос према успомени на по-
ко]нике; култ мртвих био ]е код н>их узорно негован. Мада
по природи штедл>иви, чак шкрти, они су подизали камене и
мраморне надгробие споменике, као трайни спомен на поко]-
нике." Такви, барокни споменици, са грчким натписима, сачу-
вани су у многим портама православних цркава у МаЬарскоз;
чак и узидани у црквена здан>а.14 И н>ихови новчани прилози
црквама сводили су се, такоЬе, на култ мртвих, традици^у ио
мена й парастоса. У свему томе они су се надметали са Србима,
па се може репи да ]е, и поред честих несугласица и суревгьи-
вости, меЬу гьима владао дух племенитог такмичен>а о томе ко
пе дати вепи прилог за подизан>е или оправку цркве, куповину
икона, кн>ига и сакралних предмета уметничке израде. Уз Србе,
Грко-Цинцари су оставили у Будимско^ епархией део сво]е спе-
цифичне културне и етнолошке баштане, у ко^у спада]у култ
и ликови св. Наума Охридског.
Расадник Наумовог култа био ]е, током столепа, 1ьегов ма

настир на обали Охридског ]езера, ко] и чува светител>еве мо-
шти, у чщо\ близини су настали текстови жити)"а, службе и на
родна преданна. Прво словенско житще написао ]е у трепо^
или четврто] децени]'и X века непознати ученик св. Климента.
То ]е сажета биографска вест о св. Науму, додата уз жити^е
св. Климента.15 За то жити^е ^е веп речено да ^е „по сво}о] ста
рини, по истэрщским вестима, ^едноставно и без реторике из
ложении, првостепени извор не само за живот св. Наума, но
и на живот осталнх ученика Кирила и Методика".16 У овом жн
ицу нема помена о Наумовим чудима исцегьен>а и другим ле-
гендарним догаЬа^има.
" Исто, 37.

и С. Шегата!, н. д. I, 268; Д. Поповип, н. д. 37—40.
14 Лична сазнан>а за време истраживачког рада у МаЬарско.).
15 П. А. Лавровъ, Жутгя св. Наума Охридскаго и служба ему. ИзвЪ
спя отдЬлешя русскаго языка и словесности Императорской Академаи
наукъ, Т. XII, кн. IV, СПБ 1907, 5—40; И Ивановъ, Български старини
из Македония, София 1908, 51—58.
16 Л. Мирковип, Свети Наум Охридски, Ср. Карловци 1924, 5.
АКОЛОУ0ГА
Щ КТ В КМ' ДЕ X А 1'ЕРОМ АРТТ'РвЙ
НЕ Й ЗТ^ КАГ'Н^ТТ'П»Я*КАБА О М?'К й
туо/ афира&ею'а Пер* ауте Та» Макае»шт»7<» Арх^я-"7-*^» Тпй
Е\ Л!вх1»оЛ«« 1741»
АКОЛУТША — издеиье типографов у Мосхопсмьу, 1741.
Култ Св. Наума у Будимско) епархищ 91
Грчко жштц'е св. Наума, саставл>ено у XIII веку у Охрид-
ско] архиепискогаци, штампано ]е 1740. у зборнику служби,
жити^а и канона светител>а, чщи култови су развщени у овом
кразу.17 Ту кн>игу, под насловом АхоХоигКа -са^ Аушч одобрио
одобрио ]е за штампу охридски архиепископ Хоасаф, а штам-
пана ]е у Мосхопол>у, трошком манастира св. Наума.18 Очито,
юьига ]е била веома тражена и популарна меЬу Грцима и по-
грченим Цинцарима, па ]е уз ман>е измене прештампана 1741.
и 1742." У ман.е познатом издан>у из 1741. налази се чак шест
графичких украса — заставила, са мини^атурним ликом св. На
ума, као монаха, и са натпиоом 'О апос Наум. Жити^е св. На
ума у мосхопол.ско] Аколути^и обогапено ]е занимлэивим и ле
пим легендама, ко]е су давале повода да се овде ]ош више раз
вое и учврсти н>егов култ. Веродосто]ност првог словенског
жштца ]е ишчезла, а народно предайте ]е од просветителе и
" И. Дуйчев, Пространо гръцко житие и служба на Наум Охридски

(Константин-Кирил философ-юбилеен сборник), София 1969, 261—279.
18 Е. Ье§гагк1, Ь. Ре1к, Н. Регпог, ВгЫю§гарЫе ИеШтдие ои зспрНоп
гагзоппёе йез оиуга%ез риЪНёз раг 1ез Сгесз аи ИхНиШёте з1ёс1е I, Рагйз
1918, 274, Ьг. 264.
19 Издание из 1741. нщ'е било познато Е. Леграну. 1едан примерак ове
юьижице налазио се у Библиотеци Карловачке митрополщ'е у Ср. Кар-
ловцима; сада се чува у Патрщарашко] библиотеци у Београду, сигн.
П. II, 216.
учител>а створило чудотворца и исцелител>а. Тако \е, залаганьем
Охридске архиепископов, у прво] половини XVIII века дошло
до обнове Наумовог култа. У тс^ обнови Наумов култ ]е, сход
но национално]' политици Архиепискошце, суштински изменьен,
преображен и грецизиран. Такав ]е пренет у Будимску епархщу.
Култ св. Наума у Будимско] епархией — подрядцу тако
удал>еном од н»еговог духовног и иконографског изворишта —
неочекиван на северу у XVIII веку, у овом топографском и
хронолошком исходишту пресаЬеног поштован>а, и у први мах
делу]е као случала по]ава. Одиста, та] култ се нще оглашавао
у сликарству Пепке патрщарпнце под Турцима, а нема га ни
касшце, после Чарно]евипеве сеобе, у осталим епархщама Кар-
ловачке митрополще. 1авио се само у варошима среднее и се-
верне Угарске, као изненадна и сасвим особена по]ава у цркве-
но] уметности православних овога кра]а. — Та] култ, и позно
приказиван>е н>еговог лика у зидном живопису, на иконама и
графици, неговали су досел>еници и гьихови эографи из ]ужних
делова Балкана.
Утица] досел>ених Грка и Цинцара на српску ликовну кул-

туру XVIII века одразио се тако да ]е у средгьо] и северно]
Угарско], где су били гушпе насел>ени, повремено долазило до
превласти традиционалистичког схватан>а уметности.
Прву по]аву позновизанти^ког сликарства у горшем Поду-
навл>у, после Чарно]евипеве сеобе, обележили су непознати эо
графи ]ош почетком XVIII века. Из ретке архивске граЬе тога
времена сазна]е се да ]е у Пешти и Будиму сликао иконе калу-
Ьер, иконописац Грк,20 а било их ]е, без сумьье, више и у дру
гим местима, посебно у Сентандре]и, одакле су се ширили по
цело] Будимско] епархщи. Уосталом, тада су наручиоци при
ликом погодбе са зографима на првом месту тражили да икона
буде насликана по захтеву источно-православног вероисповеда-
ни]а, или како у ]едном писму из 1732. године пише: по начину
образов св]атща матере наше восточне цркве.21 Овакве жел>е
на]'бол>е су могли да задовол* путу]упи иконописци из ]ужних
кра]ева Балкана. За ове зографе традищца ]е ]ош увек била
жива и они су сматрали да пе на]бол>е задовол>ити захтеве
сво]их богатих наручилаца уколико се држе старих зографских
решен>а, на ко]а су, уосталом, у свом раду свикли, понавл^угш
иконографске формуле сликарске Ерминще. Сходно тим стари-
]'им поукама они су на иконама исписивали грчке натписе. У
свом завича^у учили су под окрил>ем традиционалних схватагьа
па су, и овде, насто]али да том маниру продуже животни век,
да се одбране од свих промена, ко]е су се, и у ньиховом кра]'у,
20 Д. Давидов, Иконе српских цркава у МаЬарско], Н. Сад 1973, 102.

21 Д. Давидов, н. д., 101.
Култ Св. Наума у Будимско) епархи)и 93
а посебно у Будимско] епархией, веп тада могле приметити. И
хюред недовол^не сликарске спреме и скромнице ликовне кул-
туре они су настлали да се држе класичних облика старщег
иконописа, у чему, резумл>иво, нису могли достипи некадаинье
уметничке вредности, али су ньихови радови, без сумн>е, веома
важан споменички опус за бол>е разумеван>е завршнице позно-
византщског стила.
Другу ш>]аву левантске културе обележио ]е неким сводим
редовима Христофор ЖефаровиН. Мада ]е иьегово мнюговрсно
дело често оценьивано као први снажни допринос барокизацщи
српске уметности, што ]е без сумн>е тачно, оно ]е — када су
у питавьу бакрорези за поручиоце са 1уга, или за Грке и Цин-
царе у Будимско] епархщи — носило превасходно позновизан-
тщске одлике. Ови Жефаровипеви бакрорези махом су, у ико-
нографском погледу, традиционално поставл>ени, а некада су
само делимично оперважени барокним украсима. Живепи у
Бечу у петчх) децешци XVIII века, он ]е сводим путован>има на
Зуг пролазио и задржавао се у угарским варошима, где ^е меЬу
православним трговцима налазио наручиоце бакрореза, или и
купце веп израЬених и одштампаних бакрореза и юьига. У исто
време радио ^е пуно за клщентелу из 1еге]ске Македонке, па
чак и 1ерусалима. Ови Жефаровипеви бакрорези има^у натписе
и ктиторске записе на грчком, а само понеки доносе истоветни
текст на славеносрпском. Тако су се Жефаровипеве графике
распростирале на широком подруч]'у Балкана и у исто време по
Угарско], приближава]упи тако два удапьена света, две у су-
штини опречне стилске ид^е. Веп и сажети преглед бакрореза
ове врете уверл>иво упупу]е на овакве заюьучке.22 Године 1741,
када ]е са Томом Месмером у Бечу гравирао и издао Стемато-
графщу, Жефаровип ]е израдио бакрорез Свети Теодор Тирон
и Стратилат, као поруцбину Данила Хани Курчи^е, за манастир
у Сервщи. Идупе, 1742. године издао ]е гравиру Свети 1ован
Владимир Мироточиви за ктиторе Адама, из места Руси Арген-
ти, и Теодора Палагеорпца, из Мосхопол>а, ширепи тако култ
эетског владара, посебно у Елбасану, Мосхопхыьу и Берату, чи]е
]е ведуте изгравирао у дон>ем делу композищце. МеЬутим, ова]
ЖефаровиКев бакрорез доспео ]е до Хиландара, а на север до
по]единих места Будимске епархи]е. Од посебног ]е знача]а Же-
фаровипева графика Свети Никола, к.о)\ )& израдио у две вари-
]анте, за цркве у Буру и у Кечкемету, а за спомен на сво]е ро-
дител>е. За Грка Миха]ла Готини, трговца у удал>еном Мишкол-
цу у североисточно] Угарско,), гравирао лик св. Наума 1743.
године. Бакрорез Богородица „Достойно ]ест" везу)е се за Свету
Гору. Жефаровипево путован>е у 1ерусалим обележавазу гра
фике Деизис — Небески ]ерусалим и 1ерусалимска црква Вас-
кресенза и Патрщаршща. Композищц'у Богородица Елеуса на-
22 Д. Давидов, Српска графика XVIII века, Н. Сад 1978, 145—153.
ручио је Константин Георгије Русис из Кожана; Силазак у ад
израдио је за ктиторе Петра и Михајла Папаконстантину из
Мосхопоља, док је графику Богородица Олимпијска поручио
Јован Здравко из Кожана. И на крају треба поменути бакрорез
Манастир св. Сава Освећени, који је код Жефаровића наручио
извесни Константин Кода, пореклом из Кожана, у време изра-
де графике трговац у Бечу. Већ из овог набрајања једног дела
Жефаровићевих бакрореза уочава се да су на овим радовима
приказани и забележени балкански и угарски топоними, стари
култови и освећена места, као и имена ктитора, на југу и на
северу, махом Грка и Цинцара. — Одиста нико није могао, као
Жефаровић тада, да тако успешно премости онај велики про
стор, од Свете Земље и Свете Горе до Будимске епархије. У ње-
говим многобројним графикама широко је разапет лук између
леванстке и барокне културе. Захваљујући Жефаровићевим
сталним везама са завичајем, али и благодарећи наручиоцима
бакрореза, грчко-цинцарској клијентели, његова дела су добила
специфична обележја. У њима је, у малом, остварена изузетно
занимљива симбиоза позновизантијске традиције и барока, при
чему је у некима традиција доминирала, као иконографска, па
и стилска суштина графичке композиције.
Трећу и најснажнију појаву левантског сликарства у овим
крајевима неочекивано су огласили мосхопољско-ковински зо-
графи. У времену када су се у српском сликарству усталиле
стилске одлике барока (испочетка источно-европског, руско-
-украјинског, а убрзо средњоевропског порекла), када су већ
били насликани иконостаси Стефана Тенецког, Димитрија Баче-
вића, Јована Поповића, Василија Остојића, раног Теодора Кра-
чуна и других сликара барокног опредељења, дошла је у сед-
мој деценији XVIII века, из јужних крајева Балкана у Будим-
ску епархију, група зографа традиционалистичког сликарског
уверења. Они се, на свом путовању, нису задржали у Срему, или
у Бачкој, већ су се обрели у најсевернијој епархији Карловачке
митрополије. Сликарски образовани у још увек непознатој ра-
дионици, највероватније у околини Елбасана и Мосхопоља, ода-
кле је био Теодор Грунтович, једини познати мајстор ове зо-
графске дружине, они су пренели у Будимску епархију позно-
византијски сликарски манир. У новој средини, у којој је такво
сликарско уверење било стилски одавно превазиђено, ови зо-
графи су га упорно и уверљиво заступали, не покушавајући да
у измењеним условима мењају и модернизују свој сликарски
рукопис. За кратко време, од првих потписаних радова 1765. до
последњих 1772. — што не значи да нису коју годину раније
или коју касније овде сликали — они су успели да се наметну
грчко-цннцарској, али и српској клијентели. Иза њих су остала
обимна живописна и иконописна дела. Монументални зидни жи-
вопис цркве Успење Богородице у Српском Ковину, из 1765, као
и живопис капела св. Врачева и Јована Крститеља, исте цркве.
из 1771, а убрзо и живопис цркве Рођење Богородице у Стоном
Београду, из 1772—4, представљају незаобилазне сликарске ра-
дове у Будимској епархији.23 Недавно је утврђено да су се мос-
хопољско-ковински зографи поред зидног живописа успешно
бавили и иконописом.24 Сада се већ може поуздано рећи да су
они сликали иконостас старе цркве у Српском Ковину, серију
од дванаест целивајућих икона и два фриза светитеља за нету
цркву. У Сентандреји су тих година радили престоне иконе за
Збешку цркву, а један иконописац ове трупе насликао је ико
ностас ерпске цркве у Дунапантелији. Осим иконостасних це
лина од њих је остало и више појединачних икона, међу којима
се по свом иконографском решењу истине Крунисање Богоро
дице, са сценама из Христовог и Богородичиног живота, лико-
вима пророка и светитеља. Мада још није довољно проучено
сликарство ове зографске групе, оно без сумње представља нај-
познији и најсевернији продор традиционалне ликовне културе.
Мосхопољски зографи су се огласили и као преносиоци култова
светителза из свог завичаја, па и култа св. Наума.
Први лик св. Наума у сликарству Будимске епархије нала-

зи се на икони Богородица са Христом, рад зографа Митрофана,
са почетка XVIII века.25 То је по величини и сликарској вешти-
ни репрезентативна икона, са потписом мајстора хЕФ Мтугрофауг]
^ыурасрои. По сликарском поступку, који је најближи већ утвр-
ђеном поимању стила левантског барока, та икона је, без сум-
ње, најзначајније сликарско дело тога времена у Будимској
епархији. За зографа Митрофана карактеристичан је хладан зе-
ленкастомаслинасти инкарнат са светлим акцентима и тамним
сенкама, док су набори драперије увек иецртани и наглашени
златним линијама. Богородичина круна, престо и још неки до-
датни делови имају барокне облике. У трагању за пореклом
стила зографа Митрофана треба се задржати на још недовољно
познатом светогорском иконопису друге половине XVII и почет
ка XVIII века, где ће се, по свему судећи, наћи његови стилски
и иконографски сродници. Независно од тога да ли је икона
пренета са југа у Будимску епархију, или је зограф Митрофан
прешао на север, у питању је тематски разуђена и иконограф
ски занимљива композиција. Поред Богородице, коју крунишу
два анђела, са стране се налазе сцене страдања Христових.
Осим ових композиција ту су и ликови светитеља; са леве стра
не у претпоследњем пољу насликани су св. Антоније Ь &уюс,
А\гсс1то<; и св. Наум б &уюс, Камџ, док су, као пандан њима, на
23 С. Петковић, Животопис цркве Успења у Српском Ковину (Касгке-

уе-у Зборник за друштвене науке МС 23, Н. Сад 1959, 46—73.
24 Д. Давидов, Иконе ерпских цркава . . . 38—43.
и Исто, 28. т. III.
супротно] страни св. Константин и св. .Гелена. Испод н>их, у
угловима иконе, налазе се св. Георгауе, а на супротно^ страни
св. Димитри^е, док ]е измеЬу н>их фриз стс^епих ликова, где су,
поред св. Параскеве, св. Харалампща, св. Атанасща Алексан-
дри^ског, и ликова св. Три ]ерарха, насликани .рш и св. Ни
кола, св. Димитрще Аеропагитски и св. Спиридон. Све су го
светител>и чщи су култови развщени код Грка и Цинцара, а
меЬу н>има ]е и лик охридског светител>а. Св. Наум ^е приказан
као млаЬи монах, како десном руком благосшьа а у лево] држи
отворени свитак. У односу на престону икону на иконостасу
манастира св. Наума на Охридском ]езеру, запажа се да ]е лик
на икони зографа Митрофана сликан према друкчщем иконо-
фафском изворнику. Сво_)им уметничким де^твом и сво^м те-
матиком ова икона ]е огласила присуство левантске струне у
сликарству Будимске епархи^е у првим деценщама XVIII века.
Икона зографа Митрофана Богородица са Христом, са ликови-
ма светител>а ко] и су поштовани у з'ужним областима Балкана
и са ликом св. Наума, сасвим ]е усамл>ена у томе времену у
овим областима, па се због тога може претпоставити да ]'е до
пета са Луга.
Лик св. Наума представлен ]е и у Жефаровипево] Стема-
тографщи, 1741. године.26 У галери]и светител>а и владара-све-
тител>а налази се и св. Наум С Ыа8мъ чадотворецъ Близъ 0хр1да
и св. Никодин С Нжодимъ. Муроточецъ. У цртежу су сродни
са сто^епим ликовима у прво] зони цркве манастира БоЬана,
К°)У Iе Жефаровип живописао 1737. године. Св. Наум има дугу
шшьасту браду, како се на]чешпе представл>а, одевен ]е у мо
нашку, схимничку хашину и манти^у, док му ]е на глави ку-
кул>а са крстом и словима 1С ХС никое. У десно^ руци држи
штаку а у лево] свитак са текстом иже сотворит и набчйт сей
вёл'ш наречёте*. Мада се Наумов лик у Стематографщи не ве-
зу]е само за Будимску епархщу треба га истапи, ]ер ]е ова, у
XVIII веку на]популарни]а ерпска кн>ига, пгирила иьегов култ
и на овом подруч]у. Осим тога у Стематографщи су застушьени
и ликови светитела на]'више поштованих у мужним кра]евима,
меЬу ко^ма су св. Климент, представлен као архиепископ
охридски, св. Теофилакт архиепископ бугарски, св. Лован Вла
димир Мироточиви, елбасански и други. Захвал>узупи Стемато-
графщи, однесно политичким иде]ама ньеног мецене Арсенща
IV Ловановипа-Шакабенте, всего Илирика патрщарш, и ньегових
сарадника, ова кн>ига ]е, поред хералдике, постала и важан
истори^ски зборник ]ужнюсловенских светител>а и владара. То
што се у овом промигшьенюм и оригиналном избору нашао и
лик св. Наума доказ ]е да се у Карловачко] митрополищ води
ло рачуна и о н>еговом култу. Уосталом, у ]едном новом сагле-
26 Стематографща — Изображение оружщ илирических, Беч 1741.
Фототипско издан>е Галерще Матице ерпоке, Нови Сад 1972.
даван>у и тумачен>у Стематографще, можда би ликове свети-

тел>а са ]уга требало тумачити као контрапропаганду Карлова-
чке митрополите против грецизиран>а словенских светител>а, што
^е тако енергично спроводила Охридска архиепискогаца.
Године 1743. израдили су Христофор ЖефаровиЬ и Томас
Месмер бакрорез Свети Наум, о „трошку поштеног и племенитог
Господина Михаила Готини" из Мишколца, а „старанием препо-
добног Господина Константина", архимандрита манастира св. На
ума.27 И у овом случа]у Жефаровип ]е мотивом везан за сво]
завича] и за култове балканског ]уга, колико словенског, толи-
ко ]ош више грецизираног. тер Наумов бакрорез, по натписима
и ктиторском запису, исписаним само на грчком, показу)е да
су Грци и Цинцари уз подршку Охридске архиепискошце при
своили култ словенског просветител>а. У прво] половини XVIII
века Наумов култ ]е обновлен сасвим у грчком духу. У црква-
ма и манастирима око Охридског ^езера, па и шире, било ]е
тада доста Наумових икона насликаних у позновизанти]ском
маниру. Као одраз популарности овог обновл>еног и грецизира
ног култа настао ]е и Наумов бакрорез намен>ен н>еговом ма-
настиру.
Сто]епи чеони лик св. Наума 6 агаос Ыа8м приказан ]е на
обали Охридског ]езера, у уобича]еном положа^у светител>а-кти-
тора манастира; он десном руком благосил^а а левом указу^е на
модел цркве ко^у ]е пюдигао. Иконографща ]е очито везана за
стари)а решен>а. Око Наумовог лика распореЬено ]е шеснаест
композиции а из житща, претежно сцена из новонасталих ле-
генди, по ко.)има се св. Науму припису]е чак и улога заштитни-
ка од крадд.иваца. Разумл>иво, у позадини измигшьеног Наумо
вог жити^а, а посебно н>егове мопи да кажрьава оне ко] и су
посегнули за туЬим добрима, треба видети практичну потребу
грчко-цинцарских трговаца — у култу св. Наума они су стекли
свог заштитника од невол>а ко^е су пратиле н>ихов посао.
По натписима изнад по^единих сцена из житща доби]а се
иконографски преглед:
1. крь\)ореуо5 оно той ЗаоиАешЕ Крал. осуЬу]е св. Наума.

2. е05 фиЛак1, пеуетса Св. Наума воде у затвор.
3. ВаптСсп тпу виаьЛАоноиАсм
Св. Наум крштава принцезу.
4. ьатроЭп тойд баоуоуьауеуочд Исцел>ен>е бесних.
5. Вауоутад тпу харбара Карлица ]е на камену оставила оти-
сак.
6. Дьохоуеуод йяо тил> боуощ-Лшу Св. Наум гон»ен од богумила.
7. 2е6уп тг^ архоиба е1$ то ауаСп Св. Наум ]арми медведа у кола.
27 Д. Давидов, Српска графика XVIII века . . . 148.
Култ Св. Наума у Будимско] епарыци 99
8. п хооцоьоье тоо ауьоо Ыаооу Успенье св. Наума.
9. л ауСа МорпУп Света Марина.
1о. бкх V^( хХефо\л> то \а^а\>\. Крадл>ивцима казана купа пропала.
рсдаСП то ольтг]
Крадд>ивца кон>а зора затекла пред
11. о иХефа$ то аХоуо вратима.
Крадл>ивац пехара срушио се са
12. биа т^ коояау опои япреу конем.
отоил-хша ёиеоау то аХоуо
Крадгьивац грожйа изложио се жи
13. биа та отафОХьа вк.аы>>5 Е05 вотж)] опасности.
тпЧ> ХицупУ х^боейп тр 5ып то\>
Ономе што ^е преварио светител>а
14. боа уа уеХао!. ре тоV ау^,ОV угинуо ^е кон».
15. бьа \>& хХефоцу тл уата аОтп Крадллпщу мачке (сви су помрли) са
убуп ерпсу е'ид то олСтп мо ]е она остала.
16. о1 бо)(^,ра50Vте5 уа хХЕфот» Они ко,щ су покушали да украду све-
то ауьоу XЕ^-фаVОV еб тител>ево тело побеснели су.
Предание о Науму добило баш почетком XVIII века ра-

зуЬене облике. Измигшьене приче, од ко^х неке, због кратке
стилизащце натписа изнад сцене, нису сасвим ]асне (као на при
мер чудо са карлицом) улазиле су непосредно из предавьа у
зографске пюдсетнике, па су тако доспеле и до ЖефаровиНа.
Веома ]е била популарна у народу легенда о св. Науму ко]и
^арми медведа у кола уместо вола ко]ег ^е медвед растргао.28
Та сцена, позната као чудо са медведом, изведена ^е вероватно
из службе св. Науму, где за н>ега на ]едном месту пише Звери
укротил ]еси?* Пре ЖефаровиЬа ову легенду приказав ^е 1711.
эограф Константин на престоно] икони у манастиру св. Наума.
Од осталих композищца веома ]е сликовито решена она у ко-
ЗО^ светите^ истеру)е бесове. Три болесника-бесника леже на
земл>и, причвршЬени дугачком мотком преко ногу, док св. Наум
стс^и на десно] страни и покретом руке чини чудо истериваньа
бесова, што се одражава на првом болеснику, коме из уста из-
лази демон у облику Ьаволка. Бакрорез поучава и о томе да Йе
свако ко превари светительа бити кажньен — ономе што ^е то
покушао угинуо ]е ковь. Од сцена, ко]е се такоЬе не ослан>а]у
на жипце, треба поменути прву, где крал> осуЬу|е св. Наума,
другу где га воде у затвор и трепу где ]е молитвама излечио
крагьеву клер.
На Наумювом бакрорезу нису приказали стварни догаЬа^и
из житща, а нису илустроване ни оне лепе епизоде из апокриф-
них жница и народног преданна. Из бакрореза се не може са-
знати да ]е Наум био сарадник Климентов, да ^е боравио у
28 М. Матичетов, Приказнаха на Наумова мечка, Македонски фолклор
15—16, Скоще 1975, 129—144.
" П. А. Лавровъ, н.д. 14.
Моравской Риму, Бугарско] и Македонии. У исто време на ово}
гравири нису добиле место ни оне познате легенде о томе како
су се св. Наум и Климент спасли тамнице,30 градили сво]е мана-
стире,31 показивали сво^е преводе богослужбених кн>ига, а оне
се соме отвараху,11 како ^едном човеку подигоше сводим моли-
твама . . . умрла сина )единца,а и чинили друга чудеса и исце-
л>ен>а слепих, раслабл>ених, глухих, немих, хромих.34
Може се поставити питанье како су Охридска архиеписко-
шца и управа манастира одобриле цртеж за бакрорез у ко]ем
се битно одступа од текста жити^а. Као веЬина светител>а, ко^и
су стекли вепу популарност код ширих ак^ева сеоског живл>а
и граБанске класе, и култ св. Наума ]е у народном преда1ьу
постелено губио историйку суштину, да би у исто време при-
мио разуЬене апокрифне особености. Текстови грчког проши-
реног житауа постали су тек повод народно] машти, ко]а ]е
испредала разнолике приче о охридском чудотворцу. Очиглец-
но, Охридско] архиепископщ'и ни|е сметао такав преображав
Наумовог култа. Било ^е ^едино важно да ]е поштован>е св. На
ума добило пуни)и ослонац у народно^ усмено] кньижевности
и да се шири, како у охридском кра]у тако и меЬу Грцима и
Цинцарима у Будимско] епархщи. 1ер, популарност култа св.
Наума пюрасла ]е посебним насто]ан>ем блаженог архиепископа
I Зустинщане охридске Господина 1оасафа, чи)им ]е залаган»ем
штампана мосхополлка Аколутщ'а, а ко;|и ]е написао надахнуту
и пуну претериваньа пастирску посланицу о преносу славе св.
Наума са 23. децембра, на 20. ]уни.35 Све то указу^е да ^е у прво]
гюловини XVIII века св. Наум високо поштован и славлен,36
али у склопу иде]е о грецизиран>у, ко]у ]е, како се да приме-
тити, спроводила Охридска архиепискогаца.
Жефаровип ту позадину овог бакрореза вероватно ни)е Осе
тию; он ]е припремио цртеж за бакрорез и организовао израду
у Месмерово] радионици. Тешко ]е утврдити да ли ]е та] цртеж
иконографски компонован поводом припреме ове графике, т].
да ли ^е то изворни Жефаровипев цртеж, или ]е у питаньу по-
за]мл>ена иконографска схема са неке позновизантщске иконе.
То, меЬутим, за ову расправу нще битно. У сваком случа^у ико
нографии а Наумових сцена из житща настала ]е тих година
XVIII века. Сходно томе треба и протумачити изглед панораме
око манастира св. Наума, ко] а ]е смештена у дон>ем делу ком-
позивдце. На н>о] ]е манастир приказан на каменито] обали ]е-
зера, док су око н>ега распореЬена не само оближн>а места и
манастири вей и она удал>ена насел>а. Перспектива, топограф-
зо Исто, 25.
л Исто, 40.
32 Л. МирковиЬ, н. д. 20.
33 Исто, 21.
м П. А. ЛавровЪ, к. д., 23.
33 Л. МирковиЬ, н. д., 28.
зб Исто, 28.
ска прегледност и географска тачност нису поштоване, па су
се на овој панорами нашла и она места која се не могу сагле-
дати из једне тачке посматрања. Ту се, између осталих, налазе
манастири Заум, Пантелејмон и Јован Продром, као и већа и
мања места, Охрид, Подградец, Ливаниста, Пештани, па чак и
удаљено Мосхопоље. Ови топоними представљени су на Наумо-
вом бакрорезу због националних и културних разлога Охрид-
ске архиепископије. У склопу идеја о грецизирању Словена и
Цинцара у овим крајевима треба видети и обнову поштовања
св. Наума и осталих светитеља. У Угарској, пак, Наумов бакро-
рез су такође ширили Грко-Цирнцари, најчешће пореклом баш
из оних места која су назначена на ведути. Будући да је ориги
нална бакрорезна плоча пронађена у Будимској епархији, то
само значи да су се онамошњи Грко-Цинцари старали да се она
повремено отискује и да се бакрорези преносе у манастир св.
Наума. Утврђено је, такође, да је плоча често отискивана и у
великом тиражу; један део је растуран у Будимској епархији,
а друга, већи део је манастир делио својим верницима, покло-
ницима и дародавцима. Бакрорез је наишао на добар пријем,
што се види и по томе да је Жефаровић убрзо израдио и вари-
јанту ове композиције.37
Жефаровић-Месмеров Свети Наум био је веома популаран
и у другој половини XVIII века, а то само значи да су га овде
имали прилике да виде и мосхопољски зографи, када су 1765.
живописали манастирску цркву Успење Богородице у Српском
Ковину. Тај живопис опомиње да се овде могло обновити тра-
диционално зидно сликарство захваљујући не само придошлим
зографима са југа, већ и наручиоцима, који су још увек имали
жељу да се управо том стилу омогући монументални израз.
Мосхопољски живописци су у првој зони северног зида нар-
текса насликали на југу популарне светитеље, овим редом: св.
Марина, св. Параскева, св. мученица Ирина, св. Варвара, св.
Катарина, преподобии Наум, преподобии Теодосије, св. Сава
Освећени, св. Еутимије Велики, св. Антоније Велики.38 Св. Наум
је насликан као монах, према уобичајеном иконографском ви
ду. Треба приметити и то да је грчко-цинцарски живаљ у Срп
ском Ковину био малобројан, да су натписи славеносрпске је-
зичке редакције, што значи да иза избора ликова у овој зони
нису били само Грко-Цинцари већ и управа овог манастира, ко-
ја је прихватила предлоге живописаца. Уосталом, у наосу ове
цркве насликани су Срби светитељи.
У великом броју икона које су насликали ови зографи на-
лази се неколико са ликовима св. Наума. Они су врло спретно
прешли са монументалног формата зидног живописа на знатно
мање површине икона, на чијим рубовима су често сликали ми-
17 Једини до сада познати примерак ове графике поседује Стојан
Вујичић, књижевник из Будимпеште.
38 С. Петковић, н. д., 67.
нщатурне композищце из жница, или празнике и ликове све-

тител>а. Из тога проистиче да су иконе сликали и у свом зави-
ча]у. Доследни свом традиционализму у зидном живопису, они
су га исполнили и у иконопису.
Икона Силазак у ад, сликана око 1770, намепе се
пажн>и ]ер ]е на ему) лик св. Наума. Она ^е блиска исто-
именом Жефаровипевом бакрорезу, из 1751, израЬеном на ини
циативу Симеона Симеоновипа, архимандрита цркве св. Гроба
у Иерусалиму, а по наруцбини н>егове брапе Михаила и Петра
Симеоновипа из Мосхопол>а. Сличност измеЬу бакрореза и ико
не таква ]е да се са разлогом може претпоставити да ^е Жефа-
ровипева графика послужила као предложак иконописцу. Мос-
хопол.е, као домицил сликара Теодора Грунтовича и брапе Си
меоновипа, добила ]ош )едан непосредан знача] за уметничке
веэе овога кра^а и Будимске епархще. Икона спада у бол>е ра-
дове ове зографске дружине и може се приписати Грунтовичу.
На средний ^е композищца Силазак у ад, док ]е око н>е распю-
реЬено дванаест правоугаоних пол>а из живота Христа и Бого
родице. У доььем по]асу су сто^епи ликови: св. Георгеце, св. Ни
кола, св. Атанасщ'е, св. Наум и св. Димитрще.39 Овако компоно
ван фриз светител>а доноси Наумов лик у веп класичном чео-
ном положазу. На та] начин су на ово] икони, поред на^важни-
]их новозаветних сцена и ликова светител>а, чи)и су култови
меЬу на]поштовани]им, насликани и св. Наум и св. Атанасще,
са очигледном намером да се и н>иховим култовима овде на-
гласи знача].
Исто би се могло репи и за садржа]но богату икону вели-
ког формата Крунисаьье Богородице, ко]а ]е настала такоЬе око
1770, у исто] зографско] радионици.40 На н>о] ]е поред централ-
не композицщ'е насликано уош 16 миищатурних новозаветних
тема, 22 медал>она са попрс)'има пророка и светител>а, док ]е у
дон>о] зони приказано 12 сто]епих чеоних ликова, меЬу копима
]е и св. Наум.
Култ охридског светител>а на]уверл>иви|е су истакли ови
плодни зографи двема посебним иконама великог формата, на
копима ]е св. Наум насликан као монах, у сто]епем положа]у,
са 16 сцена из житща. Прва икона, настала почетком осме де-
цени^е XVIII века, пореклом из православие цркве РоЬегье Бо
городице у Вашерхел>у. На златно^ позадини, са пе]зажом у
дон>ем делу, приказан ]е чеони лик св. Наума, ко^и десном ру-
ком благосил>а, а левом придржава дугачку штаку и отворени
свитак са текстом: ЕШЕЫ О КУРЮС ОСПЕ 0ЕАН ОП1СО М»
ЕЛ0ЕШ АПАРШСАТО ЕАУПЖ КА1 АРАТО ТОЫ СТАУРП АУТ8
КА1 АКОЛОУ01ТП М . . . Као иконографску особеност иконе тре
ба истапи лик Христа, ко]и из облака благосшъа св. Наума.
39 Д. Давидов, Иконе српских цркава у МаЬарско] ... 40.

* Исто, 206-8.
Култ Св. Наума у Будимско] епархии 103
Друга икона ]е датована Гошаои Г 1773 а потиче из српске цр-
кве РоЬен>е 1ована Крстител>а у Стоном Београду. Сасвим ]е
слична прво] икони и рад истог ма.)СТора. Разлику^е се у не
ким гк^единостима, од ко]их су две доста важне: у горгьем
делу иконе насликана су св. Тро^ица а у дон>ем обала Охрид-
ског ]езера и модел цркве. За обе иконе ]е за]едничко да се
сцене из житща понавл>а]у. УпореЬене, пак, са истим сценама
на Жефаровип-Месмеровом бакрорезу оне Не гюказати пуну
иконографску зависност; очито настале су по том предлошку.
Иконописац, а вероватно и наручиоци, сматрали су да ]е та
графика веродосто^на као иконографски изворник, с обзиром
на то да ]е израЬена за манастир св. Наума. Тако ^е и на овим
иконама препутано Наумово словенство, а н>еговом култу дата
]е грезицирана суштина.41
У сликарском погледу ове Наумове иконе, са осталим овде
насталим, обележава]у дух традиционализма. Плодном сликар
ском делатношпу ове зографске дружине створен ]е утисак да
су на^вепи сликарски послови тих година били у н>иховим ру-
кама, односно да ]е традиционализам постао водепе уметничко
определение у овим кра^евима. Лако би се могао изрейи суд да
Зе то сликарство стилски анахронизам; меЬутим, присуство по-
зновизанти)ске традищце у уметности Будимске епархще услоз-
л^ено ]е исторщским и етничким разлозима. Сеобе са ^уга не-
миновно су довеле и до уметничких сеоба. Уосталом, мосхо-
полско-ковински зографи су на^вероватни^е дошли у Угарску
по позиву сво^их сународника, грчко-цинцарских трговаца и за-
натлвце. За ову кли^ентелу — патрщархално васпитану у бал-
канско] средний — мосхопол>ски зографи су били правоверии
православии живописци и иконописци, за разлику од сликара
барокног определенна, чи^е им ^е сликарство било и естетски
и конфесионално туЬе. Само су н>ихови зографи са ]уга успели
да дочараз'у утисак континуитета стари]'е уметности, да сликар-
ским средствима пруже уверенье о тра]ан>у источноправославне
духовности. А то ^е задовол>авало ктиторе, н>ихову носталгщу
за завичазем. Тако ^е, захвал>у]упи традиционализму кли^ентеле,
ньено] бризи о неповредивости ортодоксще, ко^у би по то] осет-
л>ивости и стилске промене у уметности могле угрозити, дошло
до оданог неговавьа позновизанти^ског сликарства. Разумл>иво, то
]е било сасвим упрошКено и наивно мишгьенье, и у исто време
у опреци са званичним ставом Карловачке митрополи]е, ко^а
се идейно и меценатски залагала за барокизащцу, )ош од вре
мена Арсетца IV товановиКа Шакабенте. Ипак, с обзиром на
об^ективне уметничке вредности овог сликарства, па и на укус
верника, Митрополита нще правила сметное овО] групи зографа,
али их нще ни ангажовала за сликарске послове у сво^ бли-
зини. Уосталом, то ^е било време митрополита Павла Ненадо-
41 Исто, 205 и 223.
104 Динюо Давидов
вића и Јована Борђевића, великих мецена српске барокне умет-
ности.
Мосхопољски зографи дошли су у Будимску епархију као

зрели сликари, тврдокорно верни и доследни стилу у којем су
обучени. Мада скромнијег сликарског даха — у то доба нема
великана ни на Светој Гори — они су били свесни свог умет-
ничког корена. Њихово позновизантијско сликарство задовољи-
ло је један део православних уметничких потреба у средњој и
северној Угарској. Под таквим историјскоуметничким условима
култ и ликови св. Наума нису ни случајност, ни оптерећујући
анахронизам.
А, као последњи одјек Наумовог култа у Будимској епар
хии треба поменути православну цркву у Мишколцу, која је
посвећена св. Науму, што је јединствен случај у Карловачкој
митрополији. У овој цркви чува се и једна Наумова икона, рад
мосхопољско-ковинских зографа, слична већ поменутим иконама
из Стоног Београда и Вашархеља. То је чеони лик на обали је-
зера, са приказом модела цркве у позадини, али без сцена из
житија; једино је у доњем делу иконе приказана мннијатурна
композиција Чудо св. Наума са медведом. У исто време на ко-
лосалном иконостасу — чији је дуборез израдио Никола Јан-
ковић, пилтор из Срема (1791) а иконе сликао АпЛоп КисЬеЬпе-
1э1ег, из Беча — налази се престона икона св. Наума. Ове иконе
у Мишколцу потврђују живо трајање Наумовог култа све до
краја XVIII века, па и касније.42
Тако је од Наумове престоне иконе зографа Константина,
на иконостасу манастира св. Наума на Охридском језеру, из
1711, до престоне иконе у православној цркви св. Наума у да
леком Мишколцу, из 1791. — у том времену од осам деценија,
и у том простору — исписана, у малом, историска хроника о
сеобама Грка и Цинцара и о њиховом културном бићу, у ста
ром и новом крају.
Најзад, може се закључити да ликове св. Наума на крајњем

северу грчко-цинцарских путова без повратка не треба тума-
чити само иконографски, нити пак стилски, јер историјскоумет-
ничка разматрања, у ужем смислу, не могу дати одговоре на
све видове значења његовог култа. Он је, како се да приметити,
и социолошка и етнолошка појава, на широкој панорами ми
гранта и нових станишта.
Посредством иконе, али и лика оживотвореног у народном
предању, у којем је стално био присутан, Наум дели судбину
својих поштовалаца. Они га преносе у сеобама као свог патро-
« Још две иконе св. Наума насликане су у XIX веку у цркви у

Мишколцу. (На подацима из Мишколца срдачно се захваљујем Стојану
Д. Вујичићу).
I. X. Жефаровнй — Месмер, Свети Нау.м, бакрорез 1743
Култ Св. Наума у Будимско] епархи)и 105
на и заштитника, и на северним пространствима учвршНузу
н>егов култ новим сликама и бакрорезима. На тим ликовима,
насталим у XVIII веку, св. Наум ]'е сведок н>иховог порекла,
традищце, чак друштвеног угледа; али, свакако и иьихових сно
ва и илузща о томе да се, у туЬини и у малом бро]у, може на
ционално и културно опстати.
Асимилацизом ове етничке групе, ко]а се од средине XIX
века помаЬаривала и посрбл>ивала, култ св. Наума ]е остао као
1едан од символа н>еног посто]ан>а у Будимско] епархией.
БЕК КШ-Т БЕЗ НЕ1ЫСЕМ ЫАН11М Ш БЕЯ ОРЕМЕК БЮ2Е5Е
2и$аштеп[а$$ип2
Бег НеШде МаЬит, з1аул8спег АиШагег аш <1ет X 1апгпш1аег1, Дт-

дег <1ез НеШдвп МетосИиз игк! Вгидег ипй МИагЬекег ёез НеШ^еп К1е-
тепз, \уаг еееЬП т аег ОЬпйег АгспкИогезе ип<1 зейп Ки11 \ушч1е зог^Ш-
И% §е1пеЪеп ип К1оз1ег Йег НеШ^еп Ег2еп8е1, с1аз ег зе1Ъз1 ат Зийи^ег
аез ОЬгМег Зеез веЪаШ ЬаИе.
1)Ьег аеп НеШдеп Ыапит ули-ае т аег агз1еп На1г1е аез X .Гапгпип-
а'егЧз, иппмПеШаг пасЬ зетет Тоа\ ет киггег ила1 уегШззМсЪег «ЬеЪеп-
з1аиг«, ет Тех1 Ыо^гарЫвсЬеп Спагак1егз, аЬ^еГазз!. Зра*ег \уигаеп пеие
ёПесЫзсЬе ила1 з1а\ллзспе ЬеЬепз1аи1е дезсЬпеЬеп, т \уе1сЪеп \лдгкМспе
Еге1§ш88е аш с1ет ЬеЪеп тк арокгурЬеп ВезспгёгЬип^еп уегзспбпеп ша-
геп. 1т Ьаи1е уоп теКгегеп уакгЬипаегСеп епз1апс! ете ^гоззе АпгаЫ уоп
Ьедепаеп йЬег сИе МипаеЛаЮТ аег НеНип§ ипа йЪгёееп рпатазшспеп
Ег1еЪтззеп, <йе ает НеШ{*еп КаЬит 2и§езспг1еЪеп \уигаеп. Аиг Сгип<1
зо1сЬег Тех1е еп51апаеп сие 1копеп <1ез НеШдеп КаЬитз тк с!еп Зхепеп
аиз арокгурЬеп ЬеЬепзШиГеп.
Се^еп Епае аез XVII ипа тт ЬаиГе аез XVIII ^пгпипаеПз Иезз засЬ
спе ртесЫзсЪ-гтгапзспе ВеуЫкегипд аиз аег 11т8еЬип8 уоп Опгк1, Мо-
зЬороЦе ипа. йЪга§еп СчЧзсЬаЙеп т Магеаотеп ипй А1Ьашеп т аеп 51аа-
1еп ипа МагкШескеп Ш^атв шеаег, оп шекпеп <Не ЗегЬеп, пасЬ Шгеп
Мапаегипвеп (т 1690 ип<1 1739), шге кксписпе Ог^агазаНюп — Агспккюгезе
уоп Каг1оус1, ипс! 1т Ыогйеп ОГепег В1б2езе, ЬаНеп. 1п сМкезп 81а<11еп, уоп
\уе1спеп Рез1, Е^ег, М1зко1с7, Суог ип<1 Тока] ат ЬекатИевЮТ чуагеп, §е-
1апв ез Йеп Огеко-21П2агеп т <1ег ЫгсИсЬеп Кипз1 сИе Огип<1спагак1еп1зи-
кеп йез зрагЬугаШт^зсЬеп 5Ш8 гт XVIII 1аЬгЬип(1ег1 ги Ье\уаЬгеп. А1з
Магепе Йег Кипв1 1иаеп зае д&е Ма1ег аиз Лет Зиаеп ет, <Ие Аи1гесЬегЬа1-
Шп^ Йег 1гасНЫопе11еп Кипз1 ЬеЬаггЫсЬ ип1егз1й12ет«1. 2и$;1е1сп 1пеЬеп 31е
аисЬ Не НеШ§епки11е аиз аЬгег Не1та1 ипй ип1ег сНезеп аисЬ Йеп Ки11
аез НетП§еп ЫаЬит уоп ОЬгМ. ТЯе Епгипд Й1езез Ки11з зр^едеИе эхЬ,
зе1Ьз1уег81ап<1исЬ, аисЬ т <1ег Ы1с1еп<1еп Кипз1 \У1<1ег.
Аиз йеп егз*еп 1апггеЬп{еп йез XVIII 1аЬгЬип<1ег15 з1атт1 (Не 1копе
Йез 2одгарЬеп Мкгогап Иге СоИезтиИег тИ Лет ЗезизктА, аиг у^е!сЬег,
пеЬеп йЪп§еп Р%игеп иш1 Згепеп аиз ает ЬеЬеп СЬпзгд ип<1 <1ег СоПез-
ти«ег, аисЬ сие СезЫг аез НеШ{»еп Ыапит ааг^езгеШ иол! МЙ тгег
кипзИепсЬеп Мгкилд ипа' ТЬета11к кйпаехе сиезе 1копе сие Ап\уезеппе11:
аег 1еуап11П1всЬеп Зстие т аег Ма1егей <1ез Огепег ВгзШтз ап.
Ше Сез1ак <1ез НеШ§еп ЫаЬит тих1е аисЬ йп ВисЬ 51ета1о%гаЩа
с1аг8ез1:е111, \уе1спез Лег Ьекапп1е зегЫзсЬе Киргегзгеспег Нтейгог 2егап>
у1с 1п дет КиргегзйсгЦеспшк уегиеИаШ^е. 1)ег НеШ§е Мапит \лтгс1е а!з
МопсЬ-Азкег йагвезгеШ: ипс! сИезе зете Сез1а11: сиеМе Йеп Ма1ет а1з 1ко-
по^гарЫзспе Уог1а§е.
1т 1аЬге 1743 Ъегеке^е Нгазйгог 2егагоУ4с сйе Теасппипв иш! аег
Мепег Сгауеиг ТЬотаз Мезтег зспгагК Ит Киргег, етеп Ьезопс1егеп Кир-
ГегзИсЬ Бег НеШ&е Ыакит. 1т таШегеп РеИ аз1 И^иг аез НеШ^еп ат
Шег аез ОЬпаез Зеез <1аг8ез1еШ; тгс аег гесЫеп Нап<1 егхеШ ег с1еп Зе^еп
ипс! гтЧ <1еп Нпкеп гуеазг ег аиг ааз МойеП <1ег уоп Шт егЬаигеп Кихпе
Ып. Ше 1коподгарЫе 1з1 тйх с1еп акегеп Ьбвип^еп уегЪипоеп. Аиг <1ег Зеке,
ап <1еп Капает <1ез КиргегзгшЪез епЙащ;, улггйет зеспгепп Згепеп аиз <1ет
ЬеЬеп Йез НеШееп Ыапит р!асаег1.
1т заеЬеп1еп 1аЬггепп1 дез XVIII 1апгпипс1егх5 кат, аиг Аиггогаегипе
уоп Сгеко-Хгпхагеп, пасЬ Огепег Бгогезе ете М^егдгирре аиз МозЬороЦе,
етег зйскуезШсп уоп Оппа 8е1евепег ЗгасК. 51е такеп сие КксЬе Мала
НиптекаЬг! т Касгкеуе, зисШск уоп Ви<1арез(. Шезе Ма1егеа таЬпг, аазз
сИе ггасИЬюпеПе \Уапата1егеа §егаае Ыег егпеих \уегаеп копте, аапк аеп
оиз с!ет Зйаеп еип§е\уапаег1еп Майегп, аЬег аисЬ аапк <1еп Вез1е11егп, сие
посп 1ттег <1еп УУипзсЬ пе§1еп, §егаае аег зрагЬухапйтзсЬеп Кипзг (1аз
МекегЪезгепеп (т скезеп Севепаеп та егтовНспеп. 1п аег егз1еп 2опе Йег
Когс1^апс1 Йез ЫаПЬех таИеп <Ие 2оегарЬеп з1еЬепс1е Иеигеп уоп НеЙ18еп,
аегеп Ки11е гт Зиёеп §е1леЬеп \уитс!еп ип<1 ип1ег (Иезеп улпч1е аисЬ <Ме
Сез1а11 <1ез НеаЫ^еп МаЬит аагдезЮИ*. Ез \уигае уог кигхет гез18ез1е111,
аазз 31сЬ сИезе Ргезкота1ег аисЬ т!1 <1ег 1коподгарЫе ЬезсЬагйд1еп. Аиг
е1П18еп 1копеп Ьегтёеп 51сЬ аисЬ сИе И^игеп Йез НеаМ^еп Ыапит, л«е
2. В. аиг аег 1копе Ше Ыгейе^акП ш дхе 1]п1егмШ ипа Бге Кгдпипё Лег
СоПезтиПег. В1езе Ма1ег ЬоЬеп, аЬег, аеп Ки11 «1ез НеШ^еп Ыапит т
сНезеп Се§епс1еп ат иЬег2еи§егк151еп Ьегуог аигсЬ тчяех Ьезопйеге 1копеп,
аиг \уе1спеп (Не з1еЬеп<1е И^иг с1ез Нея1Ы§еп МаЬит, пиЧ 16 Згепеп аиз
зеипет ЬеЬеп итгаЬтг, ааг8вз1е111 шигёе.
Кайоуап 5АМАШ521С
Ь'1пзШи1 дез ЁШёез Ъа1кашциез
Веодгай
ЬЕ5 УОУАСЕШЗ ЕТКАМСЕК5 ЬЕ5 РЛУ5 Ш 51Ю-Е5Т

Е1ЖОРЕЕК Б11 XVIе А1; XVIIIе 51ЕСЬЕ*
Ьез реир1ез с!е ГБигоре 5ш1-(Мвп|1а|1е овЛ Фоиз займет аи

соигз аез XIX" ей XX* згёёскв <1вз з&спйсез <1е уа1еиг шпё§а1е агих
Йпз ае соащиёгяг 1еиг МЬеЛё; ташз ваш ё§а1етеп11 зе зет!; еЙх>г-
сёз оапз 1а р1ш {з;гапае теяиге разза'Ые а'оиЬМег 1'ёШ. (Той
б^айепЛ-йз зогЛ, ои Ыеп 6хт1 йз ёЬгаеШ епсоте еп 1га!ш1 с!е зе
йсИшег. ТУатз ТЫзиже <1е 1а рзусЬокэ^е аез таз&ез, Ыеп гагез
зотЛ 1ез ехещр1ез а'ипе зоЛе ае Ьап1:е §ёпёга1е аеуатИ: 1ез аиИгез
паМопз таёрепаап^ез е1 сайЬитоИетеп!: 1гёз аёуейоррёез. Таи! еп
ге^ои1ап1 1еигз зоиуетгз уегз 1е р!ап ае 1а шЪоапзсаепее оо11ес-
1\уе, 1аз итз зе аёс1агёг«п1: еих-тётез аершз Ютцоигз шгщистепЛ.
МЪгез, 1<т1 еп зе тот^гап! ргёЬз а стоите зйпеёгетепа: а 1еиг
ргорге ъпуепйап. Айп ае зе ]/иаШют, сГагйгез УжекЛ икёпеиге-
говш! оатаз 1ез Титов в1 оапз 1еиг гё§дтпе ГипЦие тсатаСкт с!и
та1, е1, пта1ас1га11:етеп11, яиаИШёгвШ-'Ыз 1еиг ехазйапсе зош 1а
йотитаЫоп <1'гт етр1те ё1гап§ег аи 1егте ае зетуаФиае 1а р!из
оЬзсиге. Ьвз 1ша15Цёте5 аИйзёгеп! укЯеттега! еп 1еиг соеигг ипе
Ъе11е Ьаидие а Гё^ага аез Тигсз, с!е зог1е ди'йз ёопМгага! зшг 1еиг
ргорге Ьлзйсгёте ааш ГЕтрхге ОМютап «атаз пшНетеШ: уоаг е!
гесоотоаг^те рвгзоппе а сб1ё сГеих-тётез е1 аи-оеззиз а'еих, 1ои1
еп эе_гпат1епап1: 1ойп_ с1е_^пЧтрог1е _дие1 еО<хЛ гёе! еп уие ае
рёпёЬгег аагаз Гезвепсе «юййпзёяие аез ёуёпетепйз е* аез рЬёпо-
тёпез еп ёШапат!; 1ез таЛёпаих аапз 1ез агсЫуез ае 1еитз ап-
сиепз такгез. СЬех 1ез ^иаф^^ёте5 зе ргоаиа&й ипе сопгиваап
аапз 1еигз зт^ешгв, &1 акш оиЪИёгепй-аЪ ргезяие ехргезбёетеп1
* КароП ргёветё аи IVе Соп^гёз 1п1ета110па1 Йез Ё1и<3ез с1и Зи<1-Ез1

Еигорёеп, Апкага 13 аой! 1979.
108 Кайоуап ЗатагсШё
1ез Гайз гёе1з оопсегпааН 1еиг заФиайап в1 книг гбОе еп Тшгяше,

агарктеп! заЛиз^аЙз скз сЬозез <кт& 1еиг раг1ак 1а 1такЛШюп ро-
ри1ашге ога1е дии, еп зе весйтепЛаш! реп<1ап1 (к 1оп§з «аёскз,
з'ёЬаЙ а<1ар1ёе 'С^аоиз ите тезиге зиЙйзаюЛе а/их Ъезошпз <1е ГехАз-
1апсе таЫопайе е1 ск 1а ФиРЬе <к ШэёгаЫот. Е1 киздие агтауа 1е
1етрз диапа1, <1и тошпз <1ато 1а зсктсе ЬйзЪашше, оеЛалпез сЬо-
зез пе роиуакгЛ р1из зе ташпФееп* Ьогз ск 1а тётойге скз Ъотп-
тез, Гоп сдаптапса к зе зоиуегаиг скз ёрооиез <к 1а зеадпеипе
(шхдое сГаргёз скз 1гасШшк>п5 огакз Ыеп гагетеп! заиуе^агйёез,
е1 зиг 1а Ъазе скз йётошдпа^ез скз уоуа§ешпз еигарёепз, рлз
ссяпте 1ётотпв «к 1а 5егУкокк кгтаоуатЪе сТ'и/пе раяНле с1и топск
спгёгёеп.
А сб1ё ск сеЫе ехрМоаШоп рзуспок^яие, ГаНлгаИ йе сев
ге1а1юоз «к тоуа§ез роог Гасди'шИюп скз соппайззапсез пазЮп-
Яивз роззёск ашзш зоп ехрИсаНюп Ш?1ёгак. Ьаз гёсаЪз <1е уоуа^ез
ёспйз оагиз 1вз ргшпст|ра1ез 1ащ*иез ешторёегюез зе 1аЙ!Ззеп1: Ргаскцге
Еасйетега!:, в1 Й еэ1 епсссе ркдз а1зё <1е 1вз 1йге еп Ъгайисйоп.
Аюза, еп1те 1е Уоуа§еих оЪзегуа1еи1г е1 ГаЬ]е1 сопзаскгё 1а сУз-
1апсе е&1 ге1айуетеп! реШе, с1е 1асоп яие к 1ес1:еиг ск сез ои-
успадез апсаепв зе ^гатзрозе басчктетй <1ая1з к г61е с! ип регзоп-
па§е сотетрогашп, е* с1е 1а «отЧе 41 Ук рошг ашизй сИге регзоп-
пеМетеп! виг 1ез йеих тётез >скз ёуёпетепРз ипе гёа'Шё Ын1оп-
^ие. АВп <1е ваМт епКавгетагй сЬаоз зоп егизетЫе е! <к зе гепйге
рагГаа^етеп! сотрЬе <к РоиРе ите уйе развёе <1'гте татёге аизва
зшгрййёе ^ие разваЫе, 1ез гёо11з <1е уоуа§ез соизйШеп.!; уёгаФа-
Ыетеп'1: гт тоувп а ^ак ассерЬа'Ые. Ьеигз Ьёпёйсааагез, е*
зиг^оиг еп Ешгоре Зи^Опеп'Ьак, от! ей 1<мтд1втр5, ои тёте сст-
Йгшеай епсоге 'Юи^тз а аусиг сеМе езрёсе <дие па1Уе1ё Гасйсе Ъ5еп
рторгс а йез §епз дш не ее тюшЬгеп!: раз зи№заттеШ: аМасЬё5
а 1а 5*тр1е уёт!1ё йе^з ГайЬз, се яиИ ев!: ргоиуё 1е р!ш зоиуеп! раг
1еиг ]|Д1еп<1а10(п <1'а|рргепк1'ге 1ез сЬозез яий 1еи1г соггедрст;с1вП)1; е!
сапухегкпеп!: 1е т)1еих. Еп аггауаШ: |<1е ГОссаёепЛ; оЬгёйеп, сез уоуа-
§вш1з еигорёепз р1ай@па11еп11 1е МзИе зо(Л <1ез реир1ез авзегУ15
с1ап1з 1е Вав&^п 1>ап1иЬ1еп е1 1ез ВаЧ1кап5, се яш :с1'а(Шеи'Г!5 рЬ&зак
Ьеаиооир а 1а тетЬаШё <к 1еш,з кс^еитз икёпештз. Ьез т&гта-
*юпй йоопёез рат сез уоуа§еигз е1 сапсегпап! 1ез рауз е1 1ез
реир1е5 срА у па1Ы11ааеп11 ршуепаяетй йе зоигсез йгёз Лхуегзез е1
^тёяиеттеп!; <1е уа1еиг йаи^еизе. Майз, та1^гё Фои1, сез поси-
уеИез |роиуа1вп11: епюоте «агуйг а <1е псяпЬгеих Ьи*з, <кяЖ сегЧатз
ёЧааеп|1: тёте <1ез р1из оЬзситз, е1 рагГоьз ёда1етеп1; гМшЙзёз аих
Ртз с1'ё1аЫ1|ег гте ргёзепсе ег иле МепЙ1ё па11к)(па1е. А сб1ё (1е
ое!а, оп пе Фета!* раз оотр1е поп зеиктега! йез атАззаопз, аез
епгеигз еХ <1е ^Ьзпогапсе раз^Ые <1е сез уоуа^еатз ёЬгашдегз,
таив аизз1 йез ЛГЕёгео1:е5 з^щтШсаИгопз с1ез тётез {егтез еЛ.
а1рре11аСюп« чйНзёз а 'сИуегзез ёрояиез. Аиригй'Ьш епсоге пе
9С1П11 пиНетеп1!: 1гагез де ргёЧеп^ш Ыз'&эплепз яий туз-ййепИ; 1ез
ап|5агта1|10пз е1 1ез поиуеПез РаигпИез раг 1ез атаслепв уоуадвигз-
ёопуашз, еп {аозаит!: ип спойх рагт! 1вз скшпёаз ехрозёз раг
Уоуа§еиг5 ё^гагщегз с1апз 1е Зий-Е»!; Бигорёеп Ли XVIе аи XVIIIе 8. 109
сеих-са е1 ел 1еиг шлри1аш|1 иле сеПаапе уа1еиг аЪзолае, аргёз 1ез

ауо1г йёЪаспёез с!<и гез!е с!и 1ех1е.
Опе аШ'Ьиое поп соитие &1, 1е р!из зошгои, (оЛ гогёгеззёе
уйв-а-т/аз с!ез гёсйз с1е тоуа^ез еп 1гт1 ^ие зоигсез иШхзёез роиг
ГЬикЮы-е с1ез XVIе е1 XVIIе заёс1ез а атепё иле псЛаЫе йёГогта-
Ьюп де Гшпаде ск ЬоиЬе иле ёродие с1алз ГЕигоре 8ис!-Опеп'1а1е.
II у а ей ск« сЬегсЬеигз е* а"ез ёойуаилз, е1 се1а рати сеих
ёЬаиет запсвгвтвгИ; тйз раг иле ткршгаФкхп поЫе е1 §ёпёгеизе,
сИяреизаивп! 1ез ^ёпёЬгев <1е оез з1ёс1е5 аЪаоаоплёз а ГоиЫа,
у тйгойиавал'! иле сегЧаште ктмёге еп зшуаШ: 1ез тоаез раг 1ез-
диеНез ёЬза&лХ развёз 1ез уоуа§еш1з еигорёепз. СеОа ее ргсккюзай
Ъаи.1 рагйсиМёгетеп! <1ап5 1ез саз ой ГЫздошап атак Гаисксе с1е
рёлёйгег с1ал5 1а эйтисШге зрМШеМе «Типе ёроаие а ]атааз гё-
уокае (С. ЪМ^эЛстб), ои епсоге о^лапа" й з'аррЬдиаи а гёзоиёге
с1ез диез1юпз <1оп1 1ез Уоуа{*еигз, еп 1ап1 ^ие 1ётотз осиЫгез,
Гоигга^З'зааел! с1ез скмюёез ас!ёаиа1е5 (51. ЫоуакоУйс). 15ез ехет-
р1ез сГаЪиз га&йз аи тоуеп с1ез «кмтёез Охиауёаз <1алз 1е гёскз
с1е уоуа§ез ехазЬеп* раг айМеигз ё§а1етеп1 спех 1ез р1ш §гапс1з
зауапЬз, за зеи1етеп1 сеих-са зе тол!гаиел! елсИпз а ргайоиег 1е
рга§та115те па1юпа1 (К. 1ог§а). Ьа гергёзепШюп йез сНуегзез
фодиез Пищиез ж^и■ешш^ аизва <1ез азресФз йёкигтёз, 1е р1из
зоиуеп! раг задке <1и о!ётёл!1е сГЫзоогоепз тёсИюсгез е1 ае уа1еиг
соигапй, ^ш ШиМзацепа4 1ез ^лаоатпагюпв е* 1©з поиуе11ез ггоиуёез
Дапз 1ез 1ех1ез <3ез ге1а1шпз <1ез уоуа§еигз еигорёепз запз 1ешт
сотрЬе с1е 1еиг уёпкаЫе апФелЙоп, запз оЪзегуег 1а в1гисШге
пЛёайеите йе сез ггиЬз еИ елу1з1а§ег 1ез ргорогйош ]и®1ез цч"А
гаЦак 1еиг скхплег еп 1е>з олсогрогал! <1аш ГешетЫе с1и 1аЫеаи.
С'ез!; атзй, раг ехетр1е, яие 1е ЬапсЙЛа&те бе дгалс1 сЬатт, Йап1:
1ез уоуа^еигз ё1гап§ег5 Зллгеп!; Гогсётеги!; ё1ге <1ез 1ёлюшпз, Ги1
1гап&гоггаё еп иле ргёзеп^йоп ЫуНвдие <1и тоиуетеп! <оез Ьа^-
ёикз еп 1ал1 ^ие гёзивСапсе па/Йопа1е. Ьез с1ёуаз1аЛаопз е1 1е с1ё-
рви|р1етвп1 с1ез сопЬгёез зашёез 1е кящ с!ез ^галйез гои1ез, раг
1евоиеИез агг»1Уайел11; соШтиеЦетеп! 1ез регсергештз йез 1тро15
е1 1ез йёгасЬетеМз <1ез аттёез, се ^и^^ ^(Лиазаа!; 1е реир1е а зе
§агег йез иш е1 <1ез аиЬгез, гигеп! ийМвёз сотте <1ез тсИсез
тотЛггиЛ 1е гаге реирЬетеги! <1е 1а Тиг^и^е еигорёппе е! 1е <1ёсИп
<1е воп ёсопоптйе. Ь'азрес!; <1ез сатрадпез, с1ез уИ1а§ез е1 оез Уй1-
1ез, е1 тёте <1е 1еитз ЬаЬаНапЬз, вЬэаХ №ёз <11уегз е1 ти1Ир1е, с!е
зоПе яие Гол пе роиггааг <1'аисипе гасоп 1е гателег а Гшта@е
ргоуегьалС с1ез 1)тргеэзаопз <1е уоуа§ез яие, раг ааИеигз, оп пе зе
ргауад! пиМетегШ: <1е ргёзеп1ег.
Бп йёстуал!: Гогёалазайоп <1е 1а Тит^г1!^е, 1ез 1ётошз еиго-
рёепв зе уо1а1еп11 ти)Ше11етеп1 епЬге еих <1апз 1а рказ §гапс!е
тезиге еп се яи1 оопсегпаИ 1ез зи^е!» 1гайёз, <1е тапаёге ^ие 1ез
р1из гагез рагт! еих ёЧайеМ ргеаветелЛ сеих дш, Юи1 еп аЬап-
даааваЛ 1ез зсЬётаз ивНёз, з'арргосЬа1еп1 1е р1из о!е 1а ]изЬе
сотргёЬепзаоп (1ез ктз е1 <1и {опсИоипетеШ: сотр1ехе (Лез тз1;1-
1ллйоп5 с!е се1 етрже. Се гаа'1 аеуаа!; 1т<1иЫЬаЫетеп1: кшзаег ё§а!е
110 Яайоуап ЗатапШб
теп! ште таиуашзе Фгасе, 1аоие1)1е Ашкикк аоюзй 1ез ЫзЬопапз

еигорёепз и11ё1П[ешт5 а ёсиште зоиз гте Гогте зашрИЙёе ехадёгёе,
оп ^аМ шехасге, зог 1е зузйёте 'без тэ&Шйопе оУип етроге яш,
ае се роапК ае уие, ёЬаИ Иёз «ййсгеапегй ёаийё.
И «'ез* ргчхкий, раг вигаток, ои'ипе эаигсе ЫвЮлйаие 5и1
тёте йёоаигеПе агат 1вгте. Ьез тоуа^етге е1 аШеигз ае ге1а-
йотз ое уоуадез оссЫепФаих аез XVIе е1 XVIIе <зйёс1ез <хА ёсгЛ
зиг 1ез рауз 61 1ез реир1ез ое ГЕигаре 8иа%ОгЗеп1а|1е ооозЫёгаЫе-
теп! гшеих ди'оп пе роиггагг" еп сопсшге сГоргёз 1ез гёзиЙа;15
оЪгеишз раг 1ез Ш'зОопепз ро91ёгаегкгз, ош зе зегуштеп!: <1е 1еиге
Й^оаттаЯкапоз. Сез гекшкхпз <1е уоуа§ез ёйашп! раг&мз Ыеп гийез
е1 тааайгокез, епйёгетепИ: шуеШёез, ои тёте Ъои1 а ЕаН шгий-
1ез, гёсИдёез е! гтргмпёев роиг ите уеп1:е <1е соЬроггеигк, виамап*
оеЫе уа§ие ёёпёга!1е О^йпФёгёЧ тапйезгё а1о1гз <роиг 1а Тигоше еЛ
за атЙзайоп, эок гте тагёе ций 0е1ег1а1к гощоигз р1из «иг 1е
топ<1е оссМеййа!. Сёрепаага.1', зоиубп* се1аИегЛ; 1а ё^актеяй <1е8
ёсйЪз ргеоюих, сотрозёз залгаттелЛ, ауес ретзрасасИё ее Ьазёз
зглг <1ез аоипёез епйёгетепИ: Л§пез ае бей. Агата! <1е зе теШе еп
гоиФе, сег*а1газ уоуа§еигз Мзааап! ауес гте дгатйе аррНсаЙоп 1ез
огютадез оопсетагШ; 1а Тигогйе, е1 кхтзои'йк 6ш1сЬазва1вп1; 1ез
ггапйёгез ое се1 етргге, еп уепатг ае Уаетапе, ое ЗрК* ои с!е
ОиЬгсга11(к, з'ейогсааеп^з ое уойг 1е рГив ае сЬозез роззТЫез в!
йе сххтр1ё11ет се диик ауааеп! арагси раг аез гегазецзретепЬз
зиЪзёдиепЬз. Б'аиШгез епсоге, сотр1ё1ааеп1: ъёНетаеп*, глНёгаеиге-
тегЛ, 1еигз оЪзеггаЙоп'З, еп зе 'зегуаШ: аез сктпёез рпкез <1апз 1а
ЙМёгаШге, е1 еп 1ез гёрагйвзаюИ зект 1еигз зи^ейз аЙёгегШз, яи'Пз
1гатз1<хгта1вп.1 1еипз оиугадез еп <1ез сопяИёгаЙопб депегак эиг
ГЫ«1о1Ге <1е ГЕтр1ге ОШжпап, зиг зоп ё!еп<1г1е е! зоп атр1еит,
виг зоп ог§апа1за1Й1|Схп ас1таШ'5ШгаЙ!Уе е{ тйкайге, згдг 1ез сИуегз
рецр1ез у М№а>кях1, акцзи ^г^е зиг 1еи1Г5 соигЧипез, иза^ез е1
стоуапсез. II у а ей ашза с!е сез уоуа^еитз ^г^а сотргагеш 1еиг
6ё^ои^• а ГёФгсй1§ег ©I поЬаттеШ; еп Тгш^гше сопшпе гте уёгйюЫе
ауеп*иге вхожие, ей. раг сотзёЧшепЯ: с'езИ Ыеп вош се! акрес!
йез сЬозез яи'Йя ёстауйгеп!: окё^хвигетеп!!; зггг се згг]е1. СопШгаате-
теп! а еих, ёез зауаШз а1ГсЬёо11о§ие5 йёсои^гахеп! 1ез 1гаоез с!ез
оикгггез ргёсёйепгеа, йёсгауааеп!; Тез штез яиИ зе ^гоиуадеп! еп
соге 'Юащоглгз <1апз 1ез спИёз гшхшез, ои дгт зе агезвааепЛ 1е 1оп§
аез ^гапйез гоиНез, еИ амз4 пюФа4еп!1:-111« 1ез т'зсгарйош, гесиеН-
1ааеп1 1ез уаеих тапизопкз, еЛ., йапз 1еишз Мугез, зоиуеот р1ешз
с!е <1е515ШП5, тФгоскткахеп^^'З й'еп^ёгез й^звег^агИсигз ё1уто1од1-
^ие5, агсЬёо1юдщиез е1 ЫЫюп^иез. СеПаатз раита еих еЧааеШ;
поп зеиЬетепД скз агсЬёо1о§иез, так епсоге <1е уёп1аЫез ои
тёте <1е ргеЧепЛгьз иаШгаШвФез, ггёяиеттеп1; епсИтаз а ргоиуег
раг 1еигз &|01-с1а|за1П)1 йёсоиуегйез <1е Ьгёз У1е1Ше5 1ё§епк1е5 зиг 1вз
топвггез ^ап^аэЙяиез йи топое ап11та1 ег уё§ё*а1. Ма1§гё се1а,
сот°огтетеп (; а 1а сишюз1кё иМуегзеМе е1 реи зё1ес11Уе с!ез §впз
йе Терские Ьитадкге е1 ёшаке, 1а р1ираг1: о"ез аи1еипз о^е ге1а-
Йопз о'е уоуадез з'ейогсаиеп! ае заЙвГа^ге 1еигз 1есгеи1Гв раг 1а
Уоуа§еигз ё(.гап§ег5 Оапв 1е Зш1-Е91 Еигорёеп с1и XVIе аи XVIIIе з. 111
аауегзкё йез оЪ]ей8 аихяиек 8'ш*вге58аоеп1;-415 е1 раг 1еиг заушг,

ае ташёге яи'ип дгапа гаогпЪге ае реЙйз Мутез ае се11е врс^ие
зиг 1а Тигдше зе Ыоиуе ёЬге ип тёкшее ае Юи1ез 1ез сНозез
Яи'оп уаеШ: ае теайашшвг: айгази сез оиугадез .зогт-Из а 1а готе
оез гёсйЪз ае уоуа§ез е1 йез спгогаяиез, оез сопвкЗёгайопз зиг
1ез тзйгиЪютаз е1 1ез соШшпез еп ТшчпЛе, аез по1|ез агспёо1од1-
аиез в1 с!е5 §ш<1в5 йвз^тёз а зегушг а Оез уоуадеи'гз икёгйеигз,
ауес Юи1 се1а рипегЛёз раг аие^ие ауепФиге, ргепаШ: ауес 1е
1етрз <1е р1из вп р1ш ипе гогте §а1ат1е- Аи соигв ое оеих заёс-
1в5, 1ез йезсгарйюпз аез теуа^еигз еигорёат ге^аНауез а 1а Тиг-
Яше аеуопгео!: рйиз зипэркв е1 гтеих агсктпёаз, саг 1еигз аигеигз
зе ргопопсаавп!; Югцошге ркиз зепвизетвШ еп гауеиг с1е 1еиг
ровп1 <1е уие рег50ппе1. ТоийеРоаз, се1а пе 31§пййаа(1 раз епсоге
ипе гёаисЙоп ае Гшп1ёгё[ тапАгез1ё роиг 1ез сЬозез ехав^аШез.
Мапйезйеттеог, ГЕигаре сЬгёйеппе зе тапЪгак а1огз гол* ё1оп-
пёе раг 1а ргёзепсе а/ипе сиуй&айоп ЬояШ ёйгапдёге зиг «оп рго-
рге во1, с1е 1:асоп ^ие 1ез опзртатеигз е1 1ез МЪгакез с!е се гетрз-
1а риЬПа1еп1 раггсиз аппиеПетеп! ип потЬге 1е11етеп1: сопзь
с!ёгаЫе <1е Имгез виг 1а Тигяше, яие 1еиг Из1е пе>1ак пи11етпеп1
р1из Ъгёуе аие 1а потепсЫиге с!е ЬоиНез 1ез аиЬгез ргвЬИсайого
ге1а1луе5 аих рауз сГоиСгечтег.
Ьез уоуадеигз е1 ёстауаитз ёЪгаодегз рагуепаиеп1 гагетеп I а
ге§агоег 1ез рЬёпотёпез в! 1ез ёуепетегагз еп Тигагые <1'ипе та-
гаёге <1<ях1 а {аз& 1жпраМша1е. Ьез ётй&заагез ое 1а Соиг с!ез НаЬз-
Ъоигд, пиМетегй Фа1ёгап*5 уйз-а-ушз <1ез поиуеаих такгез с!е ГЕи-
горе ЗийЧМепФаЙе, ехатшааеп! ГёШ сГезргк аез реир1ез яш у
уиуадегЛ ег 1асЬааепх ое аесоиуг&г <1ез гёкюез <&аю& 1еиг зоитвз^оп
аих Тигсв. Ашпза, ейрасшпагепЛ^к 1ез гаПегезвез, 1еигз §атшзопз
е1 1ез §гап(1ез \чмез с!ез соттипюайст'з , ташз рЬиз дие Ъои1 1е
гезЧе сЬегспааеп1-й1з та!1§гё |1ои1 ипе гёротзе а 1еиг ёШатетео!
е1 зе ■аетагиашет ^'ой рготепа.!!; ипе 1е11е гсигсе а се1 етр1ге
с1'тй.ч1ё1е5. Соп1га1гетегЛ а еих, 1ез Уётйепз сотк1егат(1: ГеЬа1
<1ез сЬозез е1 1ез ёуёпетеп)1з еп Тигяийе соште ёЪаШ: ипе гёаШе
пёсевзаке е1 ехгзФаяйе <1'аргёз ип ог^ге Ыеп ёЬаЫз, е! 1ои1 еп
уёгЙ1ап11 репзкэппеМетепИ 1ез 'йоппёез соатезролг^апЛез, ёопуалеп!-
11з ауес уёгаскё аи еще! ае 1юи1;е15 1ез сЬозез оЬзегуёез зиг Гкп-
тепэе ё^еп^ие <1е се1 етргге, зиг за ^огсе тЙкаЙге, кит зез Ртап-
сез, эоп акппаппкггаЙЮп е! 1ез Ьоттее яи1, еп се тотеп11-1а., ке
1шоиуа1еп1; а 1а 1ёЧе с!е се §ёап{. РоиПап!, йз пе гепопса1вп1: ]а-
так а ехрозег МЪгетеп! Теигз ргоргез гтргезкаопз, саа" с'ё1ак
]1и&ЬвтвгА еп се1а ашва ^ие 1еигз 1ес1:еиг5 а Уешке Ьгоиуа^еп.!
ипе рагйе <1е 1а уёгкё. Ьез 1Ьёо1о^иез рго!;ез|1ап|15, яш зоиуеп! зе
гепк1а|1еп11 ра^ёЧдрш^апипеп!!; а СопкЬаШгпорк, езкауаиеп!! ауес Ьеаи-
ооир <1е воисаз с!е (рёпёйег оапз 1а уае зрггкиеИе с!ез сЬгёНепз
аязегуйз. Ьез з-ще^з с!и Го1 <1е Ргапсе зе зеп1ааепЛ; 1е тиеих еп
Тигя'ше, саг Кш!: роПе а сгооге яие 1еит5 дойФз геззеШа^еп! с!е
1епгрз еп 1етрз 1е Ьезот а' ипе р!из гог1е ехскайоп еп (Меп!:.
Из уоуахеп* еп Тигяи1е тате ае та! яие 1ез аи1гез, таяв ёапз
112 КасЬтш ЗатагсШб
1еиг ггапсЬшзе сюттитяиэдепЛнЙз вп равзап!, рага11ё1етеШ: аих

сЬозез а^гёаЫез е1 реи «ёгйешез, <1ез гагйз сопаатпаЫез. Ьез
пмз'Моштаагез ае 1а ргора§апае сагпаМяие ее зегуааеШ; р1ш ^ие
1ез аи1гез аез аоптёез зНайзйдиез, яио1яие 1еигз сотр^ез-гепаиз,
гг^иеттвп!: гесН^ёз зоиз гогте ае ге1а1юпв ае уоуадез, Еиз-зеп!
тзигВзаттеп!: зйпз вп Ъш! яие зюигсвз, раг виКе ае 1еиг т!ет-
йюп Ое Еайге гезвоаЛкг 1е роикЛз е1 1а уа1еиг ае >1еш1з ег1<)г.1б. Ма1-
@гё Юи1 се1а, 1ез геЬайапв ае уоуадез есгквз раг аез аи1еигз
еигорёеш виг 1а Тигяше аез XVIе е! XVIIе здёсГез аадуеп* реи!-
ёЬге ёгге арргёсяёез рги1о1ра1егпеп'1; а саизе ае 1еиг злл^есЙУЙё.
Ь'ийНвайст аез геЬайагиз йе уоуадез еп Юал цие зоигевз
аеэЬтёез а «егшг а ГЫзИоиге ае ГБигоре Зиа-ОгаепЫе аих XVIе
о1 XVIIе э1ёо1ез зе Стоите <Игес1етвгй вп аёрепаапсе йез соп-
пагэзапсез яш ауа1еп<1: ё1ё ргёсёаегптеп! асяшзез раг 1 егиае <1е
та1ёгааих р1из оЫ,ео1л!Г5. 8ви1етет1) Гехрёшепее штрозе 1са ёда!е-
теп! ипе ргиаепсе тёсеээаяге. Ьез увз^ез ёсгЛЬз <1вз роиуошпз
1ё®13!к|г(а&, Ое ГаотимзФгайоп ае ГБ1а1 в1 ае 1а ^1иЧа^оЬ^от Ооо-
пеп1 ипе шта§е йёЕогтёе <1е диекдое сб1ё ди'от 1ез оЪзегуе. Ьз5
аоеитепЬз аёсоиугеМ 1е сагасгёге с!е сеЛатз роитоигз
сктпёз, ташз Ющоигз а'ипе пгатёге ааёаЛе. СстЬташгетвп! а св!а,
1ез аейез }игао&1иез роПеМ а 1а клтеге йи уопж Гепуеотз ае се
тёте гё§ипе, дие вви1з аез ёспуатз ае тааиуагзе ка в! тйз раг
аез лпФепЯгапз зизрео^ез МвпйЙеШ а ипе гёаМ1ё Ы&гошдое ^ио-
Шоиегапе. Ьа ти'ЫрМсаЬё в1 1а оЧуепзйё аез ёсмЬз а(1тМ&№айг5
еха§вп|1; а'ип уёгйНаЫе зауаШ: ди'А1 1ез исШзе аатз ию1 1еиг вп-
зетЫе, аШт а'ёукег 1е рклз розвНЫе 1ез шёдаТйёв е1 азрёгкёз
аапз 1а ргёзеШаЬкт а'ипе уде развёе. Оиапа И з'а@к ае ГБтр1ге
Омотап, евз «ИШНои'кёз з'атошпОоивзвпЛ раг «ий1е <1е 1а ргосейиге
ргез^ие пахуетеоЛ зтсёге е1 ЕгапсЬе ае зот а^тхш'з Ьга йоп ,
тёте Оапв 1ез саз 1ез р1ш <1вза§гёаЫез- Мак, рагаПё1етеп1 а
се1а, сеИе тёте айтшпйз111Г1а*1о(п зе йхшуак аи-йез131из аез реир1ев
дш, сЬаоип а'вих зёрагётеп! ауак зоп ргорге е1 аЛГГёгет! Ьёгй-
1а§е е1 ипе аийге аИя1иае У1«-а-у]8 ое зон ргорге аезйт аи зет
а'ип втрщ-е ёЬгап>§ег. Атет, сеМе аа^тт!аЬпшбкт в'аОар^аИ а евз
рвир1вз гяхЬгвА яи'еИе 1е роиуак, яишяи'вЦе соп1л1пиа1 <1е таш-
гвпк- за ргорге 1<м, дий ёЛг&Х а'оггрпе 'Ыатшдие, Ыеп аич!ез&из
ае 1хю« е1 ае Фогйе спозе. II ехюЬак еп тёте 1етрз аез гедкигз
е! аез Ооташпез Ое 1а уае (гез^еШ; еп оеЬогз Ое Шо1е аейоп
е1 тйиепсе ркхз риНззаШе Ое 1а 1оа е1 Ое ГаатлпйвЬгайоп «1е ГЕ-
1аХ. Ьез аоситепИз аез агсЫувз оФШтапез о(Е&еп! таиЬкаЫе-
теп1, ауес Гааае аез тагёгааих гади&атз е1 увпИйепв, ипе ата§е
аё1аг!1ёе е1 зйге Овз рауз в1 Оез реир1ез ае 1'Бигоре Зиа-Огаеп^Ые
аи соигз аез XVIе е1 XVIIе злёскз. Сврвпю'ап!, сеИе ата§е ез1
1ои1 ае тёте Ыеп йпойае, в1 атв! реи1;-е11е аолпвг 1 атргевзаоп
а'ауои* ё1ё вёрагёе Ое воп езвепсе апЬптвё^ие, с'в511 рои^иоа вИе
еха§е ргездие, роиг ёЬге гаттёе, а'ё1ге ёс1а1гёе раг ипе ухают
ег ип 1ёта1ёпаде 1ои1 регзоптек.
Уоуаееигз ё1гап§егз Оаш 1е 8ш1-Е51 Еигорёвп <1и XVIе аи XVIIIе в. 113
Ьез уоуадеигз е>1 есгтуашпз еигорёепз ее зоогЫ тапФгёз, ет 1ап1

Яие 1ет<мт5 осгиашгез, утаитетЛ вввее зиЪ]ес1ш6з, ронж ^ие, а 1а
киппёге о!е 1еиг5 гарроПгз, ае гголаз та1ёпаих оУагсЫуез п'ша&впА
ри аэдиёга: аез зутр1бтез ае уйе. Из <т>1 аЪзегуё 1ез скхюпзНап-
сез е1 1ез ёуёпетепЬз ет Тивдше вп 1ап1 ^ие тетЬгез «Гите
сикиге осс1(1вп1а1е, е! сЬаоип сГеих 1е гаакаа! а за рторге татаёге,
ЪоиЪе ет Ьагтоте ауес 1а теШаАкё с!е 1еиг соттгоипаи1ё р1из
ёЧгоке, алгес аез оЫа^аЛзопз аязитёез аиргёз ае 1вигз §аиуегпе-
теп*з гезресШ'з е1 ет зииуат! 1еигз репсЬатФз ретеоптеЬ. Е)е се
Гак, 1ез сНовез чи'кз гедапсЫео!: с1еуепааеаг1 1еИвз ци'Ив 1ез
уоуа1еп1 еих-тёте, е1 с'ез1 ]из1:етеп1 роиг сеПе га1зоп ^и'е11ез
50п1 аеуеягиез р1и« ргосЬез с!е ГоЪзегуа1еиг а^аизошчГЬий. Саг, 1огз-
^ие свз тётез сЬюввз зоп! а'ёсоиуеПез аатз 1ез ооситепгз с1ез
агсЫуез, еМвз сотФитиет! с1е геэ1ег етсоге а тошйё тоПез, Ли
гак ^и'е11е8 розвёаетИ 1еиг зи^шйсагйап зипкИяие, тагз пот раз
аизва 1еиг ргарге зетз ука1, <1е ^иоа Й гёш1Ье дие регй-ёЬге п'ев.г-
И раз ихуоигв гаске с!е 1ез ооапргвпс1ге еп ЪатХ яие ргеиуез (1е
Гезргк с!е 1ои1е ите ёроаие. Ье уоуадеиг-ёсгйуаят е»1 гёе11етеп1
ип Ьоп т1егтёаЧааге саг 1а татаёге с1е зол оЬзегуа1аоп езг Ыеп
31ткаке ае сеИе Л'аизошчГпш; итаЧшетепг, 41 езИ р1из уйеих
с!е яиеЦиез заёс1ез &1 затз Гё1Ы{тетелг <1и 1етрз раг гаррот! а
ГоЪ)е1 ае зоп оЬзегуайот. Адяза, с'ез1 Ыеп роиг сеМе гайзот тёте
ци'й зе гёуё1е 1е р1<из тощиё роиг айаег 1е спегсЬеиг Ызйогафде
скипе «оп оЬМ'даЛшп ехсезвауетеой 'килгае ае поив гатетег а Гёро-
^ие скип! Л ёопк, айт <1е сотргеп^ге 1ез Ьоттез е! 1еи1гк гарротСз
тишек о" ите гасот яийакаттеп! геЛа'Ьгазйе, е* ае 1ез гарргосЬег
ае 1 аЬзо!и итяиетеп!; раг сеИе уо1е. Ьа яиез110П Йе 1а уёгасие
с!ез ге1аЫопз ёе уоуа§ез, еп 1ап1 ^ие зоигсез Лоситеп^аагез, репа
раг се тоуеп зон мпроЛапсе Л'аиШеГогз, саг, паШгеИетепЛ, сез
ёсг1'1з пе зоп1; ]ата1з рпз сотте о!ез 1ёто1дпа§ез Гопоатеп1аих.
СТРАНЫ ПУТОПИСЦИ У ЗЕМЛ>АМА 1УГ0ИСТ0ЧНЕ ЕВРОПЕ

XVI—XVIII ВЕКА
Резиме
Како се веЬ неколико деценща бави проучаван>ем и об)ашьиван>ем

европских путописаца ко^и су посетили земл>е ^угоисточне Европе у XVI,
XVII и XVIII веку, аутор овога чланка извршио ]е на]пре класификаци]у
ових извора према н>иховом пореклу и садржини, а затим ]е образложио
свозе мишлеае о методу ко]и би требало применлшати како би се што
целисхюднще искористили у научном раду ]еднога историчара. Он ]е на
рочито подвукао чин>еницу да путописи има]у такву психолошку основу
да }е потребна велика опрезност у н>иховом коришпен»у приликом обраде
по]единих исторщских тема. Нарочито ]е подвукао гвдаву многах незна
114 КаЛоуап ЗатагсШс
н>а и слабе обавештености код страних путописаца, као и то да су многи
историчари XIX и XX века користили н>ихове заблуде да би мистифико-
вали исторщу сво^их народа. Без детагьног познаван>а друге исторщске
граЬе, на првом месту архивске и статистачке, коришЬеае извешта^а пу
тописаца води стваран>у исторщских представа ко^е могу бита веома
погрешне. Супротно томе, кад се упореде са другом граЬом, извешта^и
путописаца доби]а]у вредност сведочеаа очевидаца ко]и су многе по^аве
били у прилици да уоче из непосредне близине.
Петар МИЛОСАВЛ>ЕВИН
Београд
ЮШ НЕКОЛИКО РЕЧИ О КОНВЕНЦШИ

ПАУЛУЧИ—КАРАБОРБЕ
Изненадни, верюватно само за Србе, долазак у Србщу, ]уна

месеца 1807. године, тада пуковника руске армще, маркиза Фи
липа Осиповича Паулучи^а,1 разговори ко]е уе он том приликом
водио са српским старешинама и београдским митрополитом и
докуменат, настао као резултат тих разговора и познат под на-
зивом Конвенцща Паулучи—КараЬорЬе, ]ош и данас, више од
сто седамдесет година после свог настанка, предмет су интере-
сован>а и размишл>ан>а историчара и ньихових различитих схва-
тан>а и тумачен>а. Уствари, предмет расправе ^е питан>е: може
ли се ова^ докуменат, како по своме садржа^у, тако и по сво]им
формалним карактеристикама, сматрати меЬудржавним актом,
т']. двостраним уговором или конвенциям?
И поред извесних юцанси у мюшьенэима позединих аутора,
ипак се може репи да о овоме питан>у у истори]ско] науци,
данас, посго^е два основна становишта. По првом, докуменат
се без посебних об]ашн>ен.а и тумачен>а, веп самим сво]им по-
сто]ан>ем и садржа]ем, прихвата као сво]еврсан српско-руски
уговор, као меЬународна конвенцща по неким ауторима у мно
гом погледу чак веома значаща.2 Са таквом карактеристиком
и тако оквалификован, поменути уговор би, после споразума
мх>уа }е Петар Ичко склопио с Турцима кра]ем 1806. године,
представл>ао ]ош ]'едан акт меЬународног значаща, са Руси]'ом
1 Паулучи Филип Осипович (1779—1849), маркиз, пореклом Итатцан.

У руско] служби од 1807. године, када ^е као специ)'ални изасланик ру-
ског цара боравио у Срби)и и водио преговоре са КараЬорЬем и другим
српским старешинама.
2 Степан НоваковиЬ. Васкрс државе српске. Изд. 2, Београд 1904, 72.
116 Петар МилосавпевиЬ
свакако први, ксуи су српски устаници постигли кра]ем трепе

године свога устанка и во]еван>а против турског господара —
тачнще речено, у тренутку кад су веп били постигнута скоро
сви цшьеви ко,] и су одговарали стварним могупностима уста-
ника и ко^е су они били кадри остварити у посто]епем распо-
реду и односу снага на меЬународном плану. Са становишта
СПОЛ.НОПОЛИТИЧКОГ положа]а Србще и ньене меЬународне афир-
мащце, то ]е чиньеница од посебног знача] а, али до сад недо
вольно проучена и истицана, често заташкавана, па и порпцана.
Задатак ]е истраживача да се поново, потпуни)е и свеобухваг-
ни|е, позабаве овом чиььеницом и да }0} одреде оно место к<У)е
у>} заиста припада у оквиру многих достигнута ко] а су устани
ци остварили у годинама тешких сукоба са далеко надмоп-
ни]им непризател>ем. Дода]мо .рш и то да су можда начни на
коул ]е документ настао и различит однос устаничких воЬа
према н>ему, као и н>егове реперкуси^е на потоае српско-руске
односе, условл>ене н>еговим садржа]ем, и довели до тако про-
тивуречних мишл.ен>а и оцена о н»еговом карактеру и знача]у.
Свакако, немогупе ]е у оквиру само ^едног, обимом ограниче-
ног, чланка изложити све оно што ]е о овоме документу напи
сано, па бисмо се овом приликом эадржали само на неким
схватан>има изнетим у вези са н>им. Найме, говориКемо о оним
ставовима копима се овом документу одриче карактер двостра-
ног уговора, сматра]упи га ]еднюставно за некакав, током устан
ка више пута понавл>ани списак жел>а воЬа спрских устаника,
упупених руском цару, призна]упи му у на]бол>ем случа^у ка
рактер протокола о разговорима воЬеним измеЬу КараЬорЬа и
Паулучща.
Тако се низ аутора углавном позива на следепе чиаенице:
прво, Паулучи тце имао званично пуномо^е да у име Рустце
са Србима расправл>а о било каквом споразуму, а ]ош ман>е да
са Србима такав споразум закл>учу)е; друго, основни цшь н>е-
гове миси^е у Србщи састо^ао се у прикугаьан>у, Петербургу
потребних, во.]но-политичких информацща о Србщи и Србима;
и трепе, документ, формално посматран, потписали су само срп
ски представници, што значи да ]е ^едностран, па као такав
не може да представлю уза]амну обавезу и нема карактер уго
вора, односно конвенцще. Посебно се истиче да се у докумен
ту не може указати ни на ]едну тачку ко] а би се могла проту-
мачити не као обавеза, веп ни као обепаае руске стране.3 На
кра^у, т>)едини аутори закл>учу)у да би се поменути докуменат,
мада не одражава диалог воЬен измеЬу српских и руских пред-
ставника, али пошто ипак формулише резултате преговора, мо-
гао сматрати протоколом.4
3 С. А. Никитин. О так называемой Конвенции Паулуччи — Кара-Геор

гий, Ва1сашса, VIII, 235—243.
« Исто, 241—242.
5ош неколико речи о конвенцией Паулучи — КараЬорЬе 117
Формално посматрано, тачно ]е да Паулучи нще имао пу-
номоЬде за закл>учиван>е било каквог уговора са Србима. Ка-
жемо формално, а тачное би било репи привидно, ]ер инструк-
щца ко]у му ]е пред н>егов одлазак у Србщу, ма]а 1807. године,
уручио тадашн>и руски министар сполэних послова Андре] Буд-
берг недвосмислено показу|е да ]'е Паулучи у предстсуепем кон
такту са Србима имао неограничена овлашЬен>а.5 Он ]е са срп-
ским старешинама могао да разговара не само о проблему за-
^едничког ратован>а и питан>у снабдеван>а Срба оруж]ем, му-
ници]ом, новцем и другим, што ]е посебно наглашено, веп и о
свим другим шу]единостима из меЬусобних односа, како то про-
изилази из саме инструкщце. Уз то, Паулучи ]е имао право да
сам оцени да ли ]е и када своз задатак испунио, као и да у
цил>у реализащце поставл>ених му задатака сведим сабеседни-
цима у име цара обеКа све што сматра оправдании. тедини
услов за подршку било ]е уверение да пе они копима се таква
подршка обепавала деловати у правцу потребном петербургском
кабинету.6 А та]' правац, као што Немо касшце видети, морао
]е бити усаглашен са основном премисом руске политике на
Балкану, ко^а се, у кра]н>о] линией, сводила на формиранье у
овом региону аутономних или полуаутономних држава и држа-
вица под покровител>ством Русине, чиме се имало осигурати
оствареае н>ених генералних стратешких цшьева: очуван>е ин-
тегритета Турске царевине и истовремено задовол»ен>е основних
тежн>и балканских народа, а то би имало за последицу дал>е
]ачан>е утица]а и мопи Руске импери]е и н>ених влада^упих сло-
}ева у овом делу Европе.
Што ее тиче тврдн>е да се основни цил. миси]'е Паулучи \ а
састо^ао у прикушыиьу во]но-политичких информащца о Срби-
]и и Србима, ту се не би могло ништа посебно приговорити, ]ер
се у веп поменуто] инструкции такав задатак пред Паулучи] ем
заиста поставл>а. Ипак се мора подвупи да ]е поред набро]ених
Паулучи имаю да обави и неке у инструкции недефинисане за
датке. Али, ако нще спорно оно што ]е он имао да уради за
време свога боравка у Срби^и, онда ]е више него необичан
начин на ко]и ]е Паулучи требало да обави поверени му зада
так. А та] начин ]е по нашем мишл>ен>у веома важан за разуме-
ван>е саме суштине документа, уочаван>а повезаности *ьеговог
садржа]а са основним поставкама политике царизма према Ср-
би^и и односа званичног Петербурга према опште признатом у
то време воЬи устаника, КараЬорЬу, и према оним снагама у
Срби]и ко^е су биле носиоци самосталности у одлучиван>у и
акци]ама, како на унутраппьем, тако и на егкиыьем плану. Зато
пемо се овом приликом, не задржава^упи се на разлозима7 ко]и
5 Внешняя политика России XIX и начала XX века (У датьем тек

сту — ВПР), т. III, Москва 1962, 583—588.
' Исто, 584, 587.
7 Исто, 583—588.
118 Петар Милосавл>евиЙ
су приморали Александра I да Паулучща из Баршта^на, где се

у то време налазио, упути на Балкан и не обазира]уЙи се на
детал>но разраЬену маршруту №еговог путован>а,8 зауставити са
мо на ономе делу инструкщце где се говори о цил^евима Паулу-
чщеве посете Срб^и и препорукама ко^е су га упуНивале на
начин на ко^ ]е те цил>еве имао да оствари. Та] део инструк-
щце дословно гласи:
»Агпуё а Ве1згайе, уеиз теИгег ип зет рагЦсшаег а ехаттег Гё1а1
аапз 1еяие1 зе 1гоиуе сеПе р1асе, 1а {огсе ае 1а ^агшзоп зегуаеппе яш з'у
1хоиуе, ГезргК аез паЫ1ап1з ае сеИе уШе, епйп Ьои1 се яш тёп1е сГё1ге
оЬзегуё. Уоиз (гоиуегех а Ве1§гаае 1е тё1гороМ1;ат Ьёоп, яш раг за р1асе
.)ош1 Й'ип дгапа сгё<Ш аиргёз аез Зегшепз, аиш цие 1е соттапаат ае 1а
р1асе яш 1оиз аеих рагэдззеп! ёгге райайетепт. ёёуоиёз аих шгёге1з ае
по1ге аи^из^е соиг. Еп {а1зап1 1еиг сошшззапсе уоиз 1ез еп1ге(лепаге2 аез
Йапдегз аихяие!з 1а па&юп зегстеппе з'ехрозегак еп зе зоитеМаШ а 1а Ропе
ои Ыеп еп з'аЪапаоппап* аих огггез Ц1з1агеизе5 ае 1а Ргапсе. Уоиз 1ез аззи-
гегег еп тёте 1етрз, яи'Пз роиггоп! ^ощ'оигз сотргег зиг 1'аззйз1апсе <1е
1а Яизз1е, <1оп1 1ез паЫлшкз зоп1 ае 1а тёте ех1гасйап е1 ргоГеззеп* 1а
тёте геН^оп яи'еих. Уоиз роиггег а.1ои1:ег аи тёггарсЛкат еп раЛкяйМег,
Яи'еп регз(1з1:ап( ёапз 1ез тётез рппсфез ци'Н а тагаГез1ёз ^изяи'кя.-, II
пе рошта тапяиег <1е гесеуоЗг зоиз реи яие^ие тащие 081еп&го1е ае Гар-
ргоЬа1аоп <1е Гетрегеиг. Уоиз 1аспегег с1е сеИе тагиёге ае уош сопсШег
за сопйапсе е1 ае уоиз ргосигег 1ап1 раг 1ш цие раг сГаШхез сапаих 1оиз
1ез гепзецтететз роззШез зиг 1е потЬге аез 8егу1епз яги зе 1гоиувп1
зоиз 1ез агтез, зиг 1ез сИзро51(зоп5 яш 1ез аттеп*, зиг 1е <1е%гё ае 1еиг
аПаспетеп* а 1а Кизз1е, зиг 1ез ге1аЙопз яи'йз от ри алгсмг е1 яи'йз еп-
1гейеппеп1 реи1;-ё1ге епсоге ауес 1ез Ргапдааз, зиг 1ез р1апз яи'Из реиует
гогтег, зиг 1а сИгесЫоп яи'Пз сотр1еп1 аоппег а 1еигз орёгайопз, зиг 1ез
тоуепз сГёШЪИг ипе соттигисайоп етг'еих сГип сб1е ауес Гагтёе гиззе
еп УаИасЫе еХ <1е Гаи1ге ауес 1ез Моп1ёпё{ти18 зиг 1ез Ьезоапз аи'Дз оп1
а'агтез, а'агвеШ: е!с. А Гё§ага аез агтез 51 поиз роиуопз сотр1ег зиг 1ез
Зегуйепз, уоиз роиггех 1ез аззигег яие Гоп* аспега аи р!из 161 де 1еиг еп
Гак-е рагуетг аи!ат яие роззаЫе; яиат к Гагдеп!, се! оЪ)е1 пе гепсотге-
га11 аисипе сИВДсикё <1ёв яие поиз соппакгопз а се1 ёдап! 1е уоеи с5е 1а
пайоп зетеппе; е1 уоиз уоидгег Ыеп 1ап1 зоиз се гаррогЧ яие зоиз 1оШ
аи1ге аззигег 1ез регзоппез ауес ЬздиеПез уоиз уоиз 1гоиуегег еп ге1аЬкт,
^ие 1а соиг ипрёпа1е пе пёёИ§ега пеп роиг зоШетг 1ез Зегуаепз раг 1оиз
1ез тоуепз а по!ге ЛзрозШоп, роигуи яие поиз ршзз^опз ё1ге аззигёз Йе
се яи'Из а^гот соп51аттет с-апз 1е зепз яш поиз сопу1епг.
Аргёз ауойг раззё а Ве18гас1е 1е 1етрз пёсезза1ге роиг аочиёпг йез
поНопз рге!тш1а1ге5 зиг 1ез сИйёгетз оЬ]е1з ск>п1 ]е шепз ёе раг1ег, уоиз
уоиз гепйгег аиргёз йе Сгегги Сеог^ез е1 уоиз 1ш гетеигег 1а 1е11ге С1-]от1е
еп оп8та1 е1 еп 1га<1ис1юп. Б'аргёз 1а татёге <1оп1: а1 уоиз гесеуга атза
Яие Й'аргёз 1е рЛиз ои тотз а'етргеззетеШ яи'й 1:етсиепега а уоиз сот-
тип1яиег зез р1апз е! зез уиез, уиез «Шегттегех 1е Йедгё с!е сопйапсе
дие уоиз 1и1 Йоппегег. Е)и гез*е уоиз 1асЬеге2 де Йгег ае 1ш-тёте Ши1ез
1ез поЙопз яие )е уоиз аа гесоттапёё ае гесиегШт а Ве1дга<1е е1 уоиз
сЬегсЬегег еп тёте 1етрз а уоиз апзтпге р1из рагЯсиИёгетет ае 1а
рагйе тШЫге сотте аез рот1з зиг 1езяие1з Сгегт Сеогдез сгой! роиуоаг
а§1г ойепз1Уетет, йе сеих зиг 1ездие1з 11 сотр1е зе Ьогпег а 1а йёГепзгуе,
зиг 1ез тоуепз яи'Н сгок 1ез р1из ргоргез а еКесШег за ]опс1юп ауес 1ез
(хоирез гиззез, еп^т зиг 1ои1 се а се1 ё§агс1 реи! поиз 1И11ёге55ег.«9
* Исто.
9 Исто.
Уколико су се цшъеви Паулучи^евог боравка у Београду и,
уопште, у Србщи могли да схвате, те начин на к(Э)и ^е требало
да их оствари, о чему сведочи и цитирани део инструкци]е,
свакако ]е доказ ^едне одреЬене политике и, на]блаже речено,
не баш коректног односа према руководиоцима борбе српског
народа, легалним носиоцима у бо]свима изво]еваног сувере
нитета.
Као доказ да посматрани документ нема карактер конвен-
щце наводи се и чшьеница да су га потписали само српски
представници. Одатле се извлачи закл>учак да он не представлю
уза^амну обавезу заинтересованих страна, да ]е зедностран, а
као такав не може значити никакву конвенции у. У вези са овом
тврднхш, вероватно би се морала обратити пажн>а и на чшье-
ницу да ]е, у ситуащци када ]е Русща свозе везе са балканским
народима и сво]е стварне цил>еве у овом региону морала да
крще од осталих заинтересованих држава, руским званичним
лицима и представницима у овим кра]евима препоручивано ]е
да о сво^ делатности не оставл^у никакве трагове. Ствари
су се имале свршавати исюьучиво пугем усмених договора и
порука или преко поверл>ивих лица. Да ]'е то тако, на]бол>е
сведочи упутство ко]е ]е К. К. Родофиникин, ]ула 1806. године,
приликом свог именованна за руског резидента у Влашко] и
Молдавии, добио лично од Александра I. У четврто] тачци тога
упутства, поред осталог, Родофиникину се препоручу]е да буде
крарье обазрив и да се у контактима са Србима и КараЬорЬе м
уздржава од било каквих писмених комуникащца.10 Нема сум
ное да ]е ова одредба из упутства датог Родофиникину имала
генерални карактер и да су се н>е у одржаван>у веза са Србима
морали придржавати и други руски емисари, па вероватно и
Паулучи. Тиме би се, како нам изгледа, бар донекле могла
обз'аснити чиньеница што на документу нема Паулучщевог пот-
писа, ако га заиста нема. Када ово кажемо, имамо у виду чи-
н>еницу да нще баш сасвим ]асно да ли се, када ^е реч о овом
документу, ради о оригиналу или о котцама, можда различи-
тим преписима. Од српских историчара само Миленко ВукиЬе-
виЬ спомин>е да ]е видео оригиналан текст овога документа."
У руско] историографии први ]е текст овог документа, и то
1863. године об^авио, познати руски историчар Н. Н. Дубравин.12
За н>им, текст документа, на основу извешта]а Паулучи)а ми
нистру Будбергу, «б]авио ^е В. БогишиЬ.13 Од тада, кад год ^е
реч о овом документу, аутори се позива^у на БогишиЬа. То су
» ВПР, т. III, 236.

11 М. ВукиЙевиЬ. КараЬорЬе, кн,. 2. Исторща устанка од 1804—1807.
У Београду, 1912, 539—541.
а Н. Дубровин. Сербский вопрос в царствование императора Алек
сандра I. — Руский вестник, 1863, т. 46.
и В. БогишиН. Разбор сочинения Н. А. Попова „Россия и Сербия".
СПб, 1872.
120 Петар МилосашьевиБ
учинили и саставл>ачи четвртог тома докумената спольне поли

тике Русине деветнаестог и почетна двадесетог века.14 У вези
са овим документом у пюменутом тому има примедба да се ори
гинал, кк>]и се не налази меЬу документима овог тома, разли
ве од обзавл>ене котце само у неким ситнизим детал>има. Те
незнатне разлике и представл>а]у основни разлог зашто ориги-
нални документ нще об^авл>ен. О овоме говори и С. А. Ники
тин.15 МеЬутим, у своме раду, само неколико страница дал>е,
Никитин дода]е „да на жалост, оригинал документа нще наЬея
и да нема могуКности да се он упореди са веп два пуга об]а-
вл>иваним когацама".16 После овога, заиста ]'е не]асно постов
ли или не оригинал овог документа и где ]е он, а само би се
увидом у исти могао дати сигуран одговор на питанье: да ли
на н>ему постов или не Паулучщев потпис?17
Са онима кю]и одбацу)'у могуЬност да ова^ докуменат пред
ставлю конвенцщу могло би се дуго дискутовати. МеЬутим, нще
нам цил> да расправллмо о свим формалним карактеристикама
овог у сваком случа]у интересантног документа. Овом прили
ком хтели бисмо да укажемо и на ^едну другу страну проблема,
чи]им би се осветл>аван>ем допринело болеем уочаван^у стварног
садржа]а, знача]а, па и формално правног обележ]а овог доку
мента. А ствар ]е у томе да се при оцени ньегово] заборавл>а на
то шта ]е он уопште представл>ао у оквирима ондапиье руске
балканске политике, како посматране у своме тоталитету, тако
и у односу на Срби)у. Без таквог прилаза ово] проблематици
немогупе ]е дати правилам одговор на ово и данас интересантно
и веома важно питанье из домена руско-српских односа током
првог српског устанка.
Овом приликом, свакако немогупе ]е детагьни^е говорити о
спол>но] политици Руси)е, посебно н>ено^ политици на Балкану.
Зато Немо указати само на неке од заюьучака до юо]их се у том
погледу дошло у последл>е време.18 У основном, према тим истра-
живанзима, општа оцена руске балканске политике од почетка
XIX века до закл>учен*а тилзитског мира може се окарактери-
сати као политика непрекидног ширекьа и учвршпиван>а веза
и ВРП, т. IV, Москва 1965, 553.

и Ва1сатса, VIII, 238.
16 Исто, 241. Примедба 28.
17 Кала А. Гагип говори о овом документу у свом Дневнику (Види:
Радослав Перовип. Прилози за исторщу првог српског устанка, 77—95)
могло би се претпоставити да се ради о препису документа на коме нще
морао бити не само потпис Паулучща, него ни КараЬорЬев печат. Ово
сгюмин>емо, поред осталог, и зато, што нще сасвим ^асна ни чин>ен1ща
зашто поред КараБорЬевог потписа, за ко.щ М. Вукипевип тврди да
писан руком I. Гагипа (види: М. ВукиЬевиЙ, КараЬорЬе, 539—541) нема
и КараЬорЬевог печата. Но, о овоме другом приликом.
18 У нашо^ историографии ово^ проблематици нще посвепен ни ]е-
дан спецщалан рад. У сов]етско] их )е приличан бро^. МеЬутим, сматрам
да 1е V проучавагьу и оцени руске балканске политике на^дагье отишла
И. С. Дослан у сво^ кн>изи: Россия и балканский вопрос, Москва, 1972.
Још неколико речи о конвенцији Паулучи — Карађорђе 121
Русије с балканским народима. То је био одраз све већег зна-
чаја улоге Русије у међународним односима у југоисточној Ев-
ропи и све већег интересовања царизма за проширење свог ути-
цаја у овом делу Турског царства. Али, пошто је политика Ру-
сије на Балкану у то време била подређена задацима борбе
против Наполеона, сферу њених интереса представљали су, пре
света, неточно Средоземље и југозападна обала Балканског по-
луострва. Активна делатност руске дипломатије у Јонској репу-
блици и напори да се она заштити од француског напада —
све је то у знатној мери доприносило јачању руских позиција
на територији насел»еној Грцима. Уз то, Котор и Црна Гора
постали су главна упоришта Русије на Јадранском мору, а Мол-
давија и Влашка у доњем току Дунава. Северни део ерпских
земаља, тада још увек у саставу Турског царства, са становишта
спречавања француског продора на Балкан био је за Русију од
мањег значаја. Но, избијање првог ерпског устанка побудило је
владу Александра I да са ерпским устаницима успостави непо-
средан контакт и разради позицију у логледу регулисања ерп-
ско-турског конфликта и политичке будућности ерпских зема-
ља." У најопштијим цртама та се позиција уклапала у оквире
глобалне руске политике на Балкану, чије је основне смернице
дао онда веома утицајни помоћник руског министра спољних
послова, кнез Адам Адамович Чарторијски.
У основи руске балканске политике, коју је разрадио Чар-
торијски, била је претпоставка да ће после победе европске
коалиције на челу са Русиј ом и Енглеском доћи до неминовног
политичког преуређења источне и југоисточне Европе, да ће V
там регнонима бити образоване нове државе и на бази уједи-
њавања малих земаља створени федеративни савези. Према за-
мисли Чарторијског, све би ове нове државне творевине, на-
ционалне или вишенационалне, раније или касније, морале до-
ћи под утицај једне од тадашњих великих европских држава.
Али, како се при будућем уређењу Европе нису могли заобићи
ни Срби, чија је борба постајала све значајнија и чији је значај
у овом делу Европе из дана у дан растао, то је Чарторијски
покушао да разради такав план политичког преуређења југо-
источне Европе који би водио довољно рачуна и о интересима
ослободилачких покрета на Балкану, у првом реду ерпског и
грчког, али усаглашава јући их са интересима Русије. Тај план,
између осталог, морао је допринети очувању руско-турског са-
веза, али истовремено и припремити терен за промене до којих
би дошло с падом Турског царства. Уз то, водило се рачуна да,
на овом плану засновано, преуређење Европе не изазове про-
тивљење ни Енглеске ни било које друге државе заинтересоване
за збивања у овом делу света. Свакако, није се смело допустити
19 Достјан, 61—62.
122 Петар Милоса&гьевип
да будупе промене створе услове за евентуалну инфилтраци^у

Француске у ова подруч]а.
МеЬутим, како ]е било немогупе, због замршених односа
великих држава и н>ихових супротних интереса, предвидети ства-
ран ток развоза догаЬа]а и све могуКе заокрете, а да би сачувао
основну концепщцу свога балканског плана, Чартори)ски ]е раз-
радио више варщанти. По прво] од н>их, а она се може сматра-
ти за максималну, Чарторщски ^е претпоставл>ао да пе се под
ударцима Француске или револуци^е балканских народа, ко]а
^е веп отпючела српским устанком, Турско царство врло брзо
срушити. На рушевинама тога царства формирапе се посебне
државе, независне у унутрашню] управи, али обавезно под вр-
ховном влашпу и покровительством Русине.20 Интересантно ^е да
]е руска дипломатика, као што то показу]у преговори ко^и су
кра]ем 1806. и почетком 1807. године воЬени у Лондону измеЬу
руске и енглеске владе, покушавала да убеди Енглеску у оправ-
даност сво^их планова о преуреЬен>у Османског царства, а на
бази плана Чартори^ског. Шта више, претербургски кабинет у
току тих разговора нще одбацио ни могупност да се новоство-
рене државе на Балкану, уз одговара]упу компензащцу Енгле-
ско], пришве Руси)"и.21
У условима какви су владали током 1806. године тешко ^е
било веровати да би максимална варианта балканског плана
Чартори^ског могла бити остварена. Зато ]е он у свом плану
био предвидео и другу варианту, ону чи^о] се реализации, та-
ко репи, могло, одмах припи. По то] варианта, уз помоп и по-
дршку Енглеске, при неутрализащци Турске и уз обавезно очу-
ван>е руско-турског уговора из 1805. године, на Балкану би биле
две државе — грчка и словенска. Обе ове државе и дагье би
се налазиле под врховну влашпу Турске, али истовремено и под
покровительством Русине.22
Балкански план Чартори]ског наишао ]е на одобраванье
Александра I и петербургског кабинета, а н>егова друга вари-
]анта послужила ]е као основа и за решение српског питан>а.
А познато ]е да ]е руска влада у то време у више наврата по
кушавала да убеди Порту у потребу да задовол>и захтеве срп-
ских устаника и да им, у погледу унутрашньег уреЬен>а, да сва
аутономна права. Али, нще се само оваквим предлозима проти-
вила Порта: ни Енглесюа нще била спремна да прихвати про
мену постозепег сташа на Балкану, тим пре што ]'е та промена
20 ИзмеЬу остался- види: Записка об устройстве европейских дел в

случае удачного окончения войны. Мемуары князя Адама Чарторийского
и его переписка с императором Александром I, т. II, Москва, 1913, 58—61;
В. Г. Сироткин, Франко-русская дипломатическая борьба на Балканах и
планы создания славяно-сербского государства в 1806—1807. год. Учение
записки Института славяноведения, т. XXV, Москва 1962, 177—179. и др.
21 Исто.
и Исто.
истовремено значила ^ачан>е руског утица]а у овом и за Енгле-
ску и за Порту веома важном подруч^у. Услед ових, а и неких
других отпора, план Чартори(ског остао ]е без резултата.
У меЬувремену, односи измеЬу Русще и Турске све више
су се заоштравали. Турска се све више окреКе Француско] и
под утица]ем Наполеона припрема се за рат против Русине. Али,
да би обезбедила лево крило свю]е арми)е и на руски фронт
упутила што вепи бро] сво,]их во]них ]единица, дотле везаних
за српско бо]иште, Порта эаюьучузе са српским устаницима мир
— Ичков мир. Овим догаЬа^има руски интереси на Балкану су
осетно угрожени. У такво^ ситуации, октобра 1806. године, ру-
ска во^ка улази у Дунавске кнежевине, а Порта децембра исте
године одговара об]авом рата Руси]и.
Нови рат ]ош више отежава положа] Русине на ]угу и став
лю пред №ену дипломатку ;)ош сложенное задатке. На Балкану,
Ичков мир лишавао ^е Русщу зединог стварног савезника. То
]е требало спречити. Али како? Прокламациям генерала Ми-
хел>сона, ко,)ом се Срби позива^у да у оавезу са руском волком
наставе борбу, за ко^у им се после завршетка рата обеКава
пуна независност, као да ]е решение наЬено. Истина, то се не
уклапа у про]екте и варивайте балканске политике ко]е ^е раз-
радио Чарторщски, али пил. оправдава средство. Привучени
обепан>има, а подстицани и сопственим жегьама ко]е овим по-
зивом поста]у .|ОШ снажни]е, Срби одбацу^у Ичков мир и про-
дужу^у рат, предузима^уКи у пролепе 1807, баш онда када Пау
лучи крепе за Србщу, офанзиву на истоку и ]угоистоку. И Руси
крепу у акщцу, али н>ихове операщце су недовольно припрем-
л>ене и неодлучне; не обепава]у ништа добро.
Шта у такво] ситуащци значи обепанье дато Србима да пе
им нови рат донети потпуно ослобоЬен>е од турске доминаци]е?
Да ли ]е то промена у руско] балканское политици? Мисли ли
Рускца да заиста подржи Србе у насто]а№у да остваре пуну не
зависност? На ова питан>а не може се позитивно одговорити.
На Србщу се у овом тренутку ]ош увек гледа из угла оне вари
вайте балканске политике ко]а ]е и дал>е оставлю у саставу
Османског царства, мада уо] се признаке право на унутраппьу
аутономщу. Обепан>е пуне независности само ^е потез учин>ен
са цил>ем да се поништи Ичков мир, а Срби^а и дал>е задржи
као веома важан савезник на кога се у Главно] команди Мол-
давске армще рачуна као на чиниоца од изузетног знача]а на
десном крилу дунавског фронта. Шта више, отпочевши кампа-
ньу на Дунаву, петербургски кабинет нще био заинтересован за
н>ено проширенье. Упадом у Влашку и Молдави]у и продужет-
ком борби у Србщи, Петербург ^е ^едино намеравао да пред
Портом демонстрира сво^у одлучност и упозори ]е на оно што
124 Петар МилосашьевиЬ
би се могло десити уколико се она у сво^ будугк>| ориента

цией определи за Француску. Али, шта са акци^ама Срба, ко]и
су и сувише озбшьно схватили позив генерала Михел>сона? Уз
сво]у одлучност и подршку других балканских народа Срби су
могли да постигну такве успехе коз и би довели до проширен>а
устанка и на остале хришКанске кра]еве. Какве би последние
свега тога биле, тешко ]е и претпоставити. У пролепе 1807. го
дине петербургски кабинет се бо]ао да би во)не операци^е ши-
рих размера на Балкану и успеси српских устаника могли да
изазову реакщцу других европских држава ко^е су на том под-
руч^у такоЬе имале сво]'е политичке интересе, а Руси]а због
опасности ко]а ]о] ]'е претила са запада не би била у стан>у да
догаЬа]е на Балкану задржи под сводом контролем. Из тих раз
лога, оног истог часа када ]е отпочео во^не операци)е против
Турске, Александар I ]е предузео кораке да са Портом закгьучи
мир. ОбеЬан>е покровительства требало ]е у такво] ситуацией да
ублажи разочареиье ко^е ]е код Срба изазвао овакав обрт у
борби са Турском. Уз то, то ]"е био добар начин да се руски
утица] у Срби)и задржи и дал>е неокраен. Одредба о покрови
тельству у конвенцией из е'уна 1807. године, поготову ако се она
представи као исюьучиво ерпски захтев, требало )е да послужи
овом цгоьу. Нема сумн>е, био ]е то одраз интереса и положат а
ёедне велике државе, н.ених глобалних интереса, а пре свега
н>еног нестабилног политичког курса у овом делу Европе и ч>е-
но]' неадекватно] политици, ко^а ни^е полазила од стварних ин
тереса Русине на Балкану и у реону Блиског истока, вей од
главног спол>нополитичког задатка царизма — борбе против
Наполеонове Француске.
У том смислу, односно са напред изложеног становишта, и
треба оцен>ивати конвенщцу Паулучи—КараЬорЬе. Тако треба
прихватити и она] верноподанички вала] ко]и доминира у ве-
пини тачака поменуте конвенщце, вала] ко^и ]е не само плод
насто]ан>а неких од српских потписника конвенци^е и Ньихових
присташа да ослонцем на ]едну велику и мопну државу обез-
беде сво]'у превагу над КараЬорЬем и следбеницима независне
ерпске орщентаци^е, веп и извитоперени израз надан>а ерпског
народа у подршку свог снажног савезника. Али, истовремено
та] вапа]' ]е и резултат вештог манипулисагьа преве^аног Итали-
]ана, тада на служби у руско] дипломатики, маркиза Паулучи-
щ, ко}и }е, како и сам о томе сведочи у извештаёу после сво^е
мисще у Срби|'и, уз помоН Арсени|а Гагипа успео да основне
поставке руске политике према Срби^и — принцип покровитель
ства и безрезервне доминащце — протури као на]битни)у од-
редбу поменуте конвенци^е.23
м В. Богиший, 100.
.Гош неколико речи о конвенцией Паулучи — КараЬорЬе 125
ЕЫСОЯЕ СШЕШ1Ш5 МОТ5 БЕ 1Л СОЫУЕМТЮМ

РА1ЛД1СС1—КАКАСЕОКСЕ5
Кёзитё
В-апз 1е ргёзеп! агйск оп еззаае Йе тенге еп кишёге, зоиз ил азрес* ип

реи р1из уаз1е, 1е ргоЫёте Ыеп соппи Йапз 1а зсаепсе Ызюгаше Йе 1а сопуеп-
1юп Раи1исс1-Кага§еог8ез е1 й'ёсаПег раг 1а 1ез сШеттез аш^ие1з се«е
сопуепЬюп, а саизе йе сеПатез Йе зез №и(з {огте1з зрёсШяиез, а с1огтё
е1 Йоппе епсоге Ней Йапз 1ез гап§з <1ез спегспеигз.
А се1 ейе1 ГаШеиг 1епй а ётЫлг 1е гарроП ^ш ехазгаа! тйиЬНаЫетет
еп1ге 1а роЦ^ие ё1гап§ёге Йи {*оиуететеп1 гиззе еХ 1а 1епеиг Йе 1а соп-
уеп1юп, еп 1ап1 ^и'еxр^е53^оп Й1гес1е Йе се«е ро1Шаие Йапз ипе рёпойе
йё^егттёе е1 епуегз ипе гё^юп 51пс1етеп1 Йёгегпипёе.
Раг Гапа1узе Йез йосшпеМз ге1аЙ:гз а се ргоЫёте, рагЫсииёгетет
йе ГтзЕгасйгоп Йи тсхЬз Йе та1 1807 ^ие 1е пишз1ге Йез агга1гез ётш^ёгез
гиззе а сеие ёрск^ие А. ВийЬег§ ауаН гегшзе а Гёппззааге газзе, 1е тагяшз
Р. О. Раипдсс! а 1а уеШе Йи йёраг! йе се йегтег роиг 1а 5егЫе с1 еп 1ез
гаНаспат аих аиИийез ГопйатепЫез йе 1а ро1Шдие гиззе Й11е »йез Ва1-
капз< е*, раИлсиМёгетет, аих тёгпойез ^ие 1а Й1р1ота1пе гиззе и(Шбав1
Йапз зез гаррогЧз ауес 1ез гергёзеп1ап1з Йез реир1ез ЬаИсатчдоез, Гаи1еиг
аглуе а 1а сопсш&юп ^ие 1а сопуеп1юп ё(аИ, г\апХ Хот, 1е геПе! Йе йеих
Гас1еигз тсоп1ез1аЫез. Еп ргепиег Ней, 1е геНе! йез Атёгё1з е1 йе 1а розь
*юп й'ип дгапй Е1а1, йе зез т1ёгё1з &1оЬаих е1, ауап1 1охА, йе зоп соигз
роНияие йпз(аЫе Йапз сШе рагйе Йе ГЕигоре е1, еп Йешиёте Ней, 1е
геПе1 йез 1епйапсез йе сеПатз спеГз зегЬез йе з'аззигег, еп з'арриуап{ зиг
ип §гапй Еш, 1а «гиаЬюп йопппате раг гарроП аих рагйзапз Й'ипе
опепОДюп тйёрепйаШе зегЬе йапз 1е йотате йе 1а роИйяие ё1гап§ёге.
Душан БЕРИК
Институт за историку
Сара]ево
ОТОМАНСКО ЦАРСТВО И ЕВРОПСКА РЕВОЛУЦША

1848—1849.
У оквиру размишл>ан>а о проблему Отоманско Царство и

европска револуцща 1848— 1849. историчар се неминовно суо-
чава са гю^авама и процесима ко]и су чврсто уграЬени у свеу-
купну структуру Царства, знатно одреЬузупи н>егс>ву позици^у
и улогу у меЬународноз политици срединой XIX столепа, у чи-
^ем ]е средишту доминирала револуци]а 1848—1849. године.
После овог сазнан>а следи суштинско и централно питан>е:
ко.)и су то фактори (унутрапньи и спол>ни; сощцални, економ-
ски, политички и етничко-конфесионални) кх>]и су утицали на
политику Царства према револуци]и 1848— 1849. године. Тра-
жен>е одговора на ово питан>е представлю централну мисао рас
праве и освовни мотив у сазнаььу о знача] у проучавагьа овог
проблема.
Историка Турске око средине XIX столепа представл>ала ^е
— после 1едренског мира 1829, Гилханског хатишерифа 1839. и
двадесетак трговачких уговора са европским државама — вре-
ме када ]е окончана н>ена меЬународна изолащца и када ^е
отпочело н>ено велико отвараьье према Европи; то ]е, затим,
било и време замашног продора европског капитализма и поку-
нада пресаЬиваньа европских правних институщца, као и директ-
ног мешан>а европских сила у унутрапиье прилике Турске; на]-
зад, то ]е био период многих, готово сукцесивних народних по-
крета, завера, буна и устанака.1
1 Владимир СтсуанчевиЬ: Историографски и методолошки проблемы
у проучавагьу исторще балканских народа у Турско] половином XIX века,
Лесковачки зборник № XIV, Лесковац 1974, 133—144.
128 Душан Берий
Сам покрет за примену танзиматског законодавства у по-

литичко] и друштвено] пракси Царства садржавао }е у себи
дубоку и нерешиву противречност. Танзимат ]е, у ствари, у
свести турских државника требало да измири непомирл>иво: с
]едне стране, да модернизу]е Царство и обезбеди правну, поли-
тичку, економску и друштвену ]еднакост свих пред Деянии ис-
тим законом; с друге стране, да учврсти привилепце осталих
верских за]едница а да, уопштени^е посматрано, одржи непро-
мен>еном укупност политичке структуре Царства. Историчар
Бернард Луис (Ьеидз)2, оцен>у]у!ш ту ситуащцу, пише: „Избор
тренутка реформи и н>ихово сензационално представллае нада-
хнути су желюм да се из тога извуку политичке бенефицще.
Али била би велика заблуда заюьучити из овог да су Устав и
претходне реформе били само дипломатски изговори ко,|и су
имали намеру да обману странце, а да се при том не изведе
ни на]ман>а унутрапиьа промена. Реформатори и либералисти
били су (сасвим ]е извесно) добри муслимани и османли^е ко]и
су се посветили одбрани интегритета и суверенитета Царства
од сваке угрожевости".
Тешкопе у претвараау Танзимата из концепщце у живу
стварност Царства потицале су из страха од европске револу-
щце 1848—1849. и шеног рефлекса на турско] страни.
У суштини, основни пил. политике Танзимата, ко] а ]е спро-
воЬена под непосредним надзором султана Абдул Мецида (1839
—1861) био ^е учвршпеиье монархще. Упркос ограниченом и по-
ловичном карактеру планираних реформи, н>ихово спровоЬен>е
дошло ]е у сукоб с конзервативним снагама у Царству, предво-
Ьеним припадницима старотурске парти]е, чи)и се утица] уве-
лико осепао у турско] сполыю] политици 1848—1849. године.
Револуцн)а ]е затекла Турску у станьу потпуне истрошено-
сти и имобилизма на унутраппьем и спол>нополитичком плану.
Подел>еност у Дивану тих година и сукоб личних и парщцалних
интереса са општедржавним достигао ]е врхунац. У питан>има
спюл>не политике Царства доминирала су два ди^аметрално раз-
личита правца: пацифистички утица], с ]едне стране, и рато-
борни, условл>ен делован>ем старотурске парти]е, под воЬством
Абдул Азиса, султановог брата, с друге стране. Та подво]еност
била }е последица реагован>а водеНих снага у турскоз политици
на властито траган>е за решен>има од ко^их ]е зависила пози-
щца Царства у политици и целокупна н>егова будупа судбина.
За разлику од вейег дела горших класа Царства, ко]е су се,
усред ланца сел>ачких устанака у сво]о] земл>и и у време ве-
2 У студоци: ЬеиЛв Вегпагй, ТНе Етег^епсе о/ Мойегп Тигкеу, ОхГогё

1961.
Отоманско царство и европска револущца 129
лике соци]алне револущце 1848—1849, заваравале да могу очу-
вати стари систем, минимално га реформишуЬи, у свести по]е-
диних функционера у турско] влади, под утищуем непосредног
искуства ко]е }е наметала револущца у Европи и унутраппьа
соци|ална побуна, све више се учвршЬивало сазнанье да ]е по-
ложа] хришпанског народа под влашпу муслиманске властеле
кра]1ье неодржив.3 То сазнанэе о нужности увоЬен>а сношл>иви-
]ег поретка за хришпанско становништво, као услова стабилно-
сти Царства, постелено се усецало у политичку концепции у тур-
ске владе, а и поуке револущце 1848—1849. доприносиле су да
она у томе устра]е.
Почетком августа 1848, емисар пол>ске емигращце на Порти
Леонар саопштавао ]е следепе: „Турска ]е наводно спремна на
реформе и на прихватаьье француске републике".* Тешкопе с
копима се суочавала реформна политика турске владе на^асни-
}е одражава исповест високог турског функционера, дата те
године. Она дословно гласи:
„Ми добро знамо шта би требало чинити, да према ра,)и будемо
праведни. Али желе разе и оне турског народа толико су супротне,
да се не могу споз'ити. Турчин равнодушно подноси кад се неки део
разе сам ослобода побуном или борбом. Он у томе види неку одре-
Ьену судбину. Али он никада неЬе да трпи да 1ьегова влада ослободи
разу и да з'е учини равноправном. Влада не преостаз'е ништа друго
него да се ослони или на разу или на народ из кога з"е изабрана.
Чему пемо се приволети то нам наша историка исто као и наше
душевые особине не даду ни за тренутак да се двоумимо. Ра] а нама
никада нейе бити поуздан ослонац. Ми то знамо, а познаЗ"емо и
йене симпати]е. Не преостаз'е нам ништа друго него да, уколико то
можемо и уколико з'е то могупно, преправимо реформе, па да их
поступно и неопажено спроведемо, како се наш народ (муслиман-
ски) противу н>их не би бунио. Можда пе се у будуЬности — надао
се он — мопи брже поступити кад зедном наш народ буде упознао
вредност тих реформи".5 .-■
Та^ сукоб непомирллвих стремл>ен>а и неусклаЬених инте
реса у Царству, за Танзимат или против н>ега, у турско] поли-
тици 1848—1849. ]&сно ]е уочл>ив и присутан ]е у сваком аего-
вом потезу.
3 Миога<1 Ектес1<5: 1з1огц5к1 гпабщ из1апка и Возт г Негсе&о\>гт

1875—1878, МеЗипагосЫ паист зкир роуойот и$1апака и Возт 1 Негсе-
ЗОУим, С-Ш8Ш1 Ъа1капзкат гетЦата 1 1з1оспоз кгш 1875—1878, Ют I, За-
пц'еуо 1977, 52—54.
4 У писму А. Нижану, према: Когезропйепсца #го/а А1Ьег(а ЫщеЫа
гг &ой. 1848 (рпгесУо Р. Наир1тапп), Архивист, год. I, № 3. Београд 1951,43.
5 Ову изз'аву бележи Сигфрид Капер у делу: 77о нашем Подунавлу,
I део. Београд 1935, 107—108.
130 Душан БериЬ
Педесете године XIX столейа биле су преломне у историки
Турске. Утица] Велике Бритаьшуе и Француске на султана, вла-
ду и турску политику у целини све ]е више растао, при чему ^е
та политика добивала ^асне форме зависности од поменутих си
ла. У спол>нополитичко] ори^енташци у односу на Русщу, под
утица] ем тих и неких других чинилаца, све су више начали не-
помирл>ивюст, антагонизам и отворено непри)ател>ство, а при
ступайте Турске во] ном савезу са западним државама донело
^е ново заоштравагье односа са Руслом.6 Та политика, чи]и су
трагови 1848—1849. сасвим уочл>иви, неколико година касшце
увупи пе Турску у директан во] ни и политички сукоб, познат
као кримски рат. Турска политика према револущци, с ]едне
стране, и према хришпанским еманципационим покретима у
оквирима властитих граница тих година, с друге стране, састаз-
ни ]е део и политичке ори]ентаци]е, чи]е Ье се последние ]асно
испол.ити неколико година касшце. То ]е, меЬутим, само ]една
страна истине. Друга се састо^и у чин>еници да ]е однос Турске
према Руси]и тих година, ипак, био прожет реализмом, што ]е
проистицало из реалне процене властитог положа]а у односу
на ову силу. Турска, у односу на Русину, ни]е била саставни
део уговорив структуре Свете али]ансе, па тиме ни]е била за-
штипена руским тумачен>ем алнюансе, ко]е ]е било извор тра]не
опасности за интегритет Турске. Реално процен>иван>е те чин>е-
нице од стране Порте одлучивапе о н>ено] спол>нополитичко]
орщентацщи 1848—1849. године. Турска опсесща Руси]ом, тих
година изражена у страху од било каквог заоштравагьа односа
с н.ом, имала ]е, поред политичког и возмог, и екюномско обе-
леж]е.
Од средине тридесетих година XIX столейа Турска ]е зау-
зимала ]едно од првих места у трговачком промету Руси]е. Тако
]е у периоду 1841—1847. у спольнотрговачком промету Русина за-
узимала друго место, одмах иза Велике Бриташце. Од 1848. до
1853. године гьена позищца осцилирала ]е измеЬу другог и тре-
Кег места. Изражено у ггроцентима, извоз из Руси]е у Турску
у периоду од 1830. до 1853. године износио ]е 7,1% целокупног
извоза. Извоз Турске у Руоцу у овом периоду износио ]е, у
просеку, 5,9% целокупног извоза.7
Преведене на политичке термине, руско-турске трговачке
везе утицале су на обликовагье спол>ногголитичке ори]ентаци]е
]едне и друге државе, с тим што ]е Турска била у подреЬеном
положа^у. Избегаванье н>ене владе да до кра]а следи себи блиску
и прихватл>иву политику эападних сила у односу на Русину, сра-
* НасШ Мига* 1ЬгаитЬе^М, V. I. 5егете1: 8очгетеппа]а 1игеска]а

151огю§га1ч'а уозюёпог (КптзкЫ уоМ), Уоргом 1зи>гй № 4, Мозкуа
1977, 45.
' Магца Тойона: О Юг^гк г роШгбезкгк 5У/агай Коззи з Озтапзког
гтрепег VО \>1оги)и бе&еП XIX уека, Ви1§апап Наз1опса1 К.е\юе\у № I
5оПа 1978, 26—50.
чунату на заоштраван>е н>еног односа према ово] сили, последи-
ца ]е тога сазнагьа.
Позищцу Турске у сгкыьно] политици ових година, поред
наведених фактора, обликовала ]е и одреЬивала привредна и
финанси]ска политика Енглеске и Француске. Према неким по-
дацима, срединой XIX столепа британска трговина са Турском
вепа ]е него н>ена трговина с Аустрщом и Руслом за]едно. Пре
ма подацима об]авл>еним у лондонском листу Тке ЕсопогпгзТ,
енглески извоз у турске области, укл>учу]упи Египат и Дунав-
ске кнежевине, износио ]е:
Година Износ
1840 1 440 592 фунти стерлинга
1842. 2 068 842
1844. 3 271 333
1846. 2 707 571
1848. 3 626 241
1850. 3 762 4808
На тим чшьеницама заснива се заюьучак да цела та трго

вина, ко^а се брзо разви)а, зависи од повереньа ко^е се сме ука-
зати оно] сили ко]а влада мореузима и Цариградом. Према мед
ном другом извору, трговачки биланс Велике Британи]е са Тур
ском измеЬу 1831. и 1860. године изгледао ^е овако:
Енглески увоз робе у Турску Енглески извоз робе у Турску

(по вредности у фунтама)
1831. 888 684 1840. 1 387 416

1839. 1430 324 1856. 3 202 558
1848. 3 116 365 1860. 5 505 492»
1860. 5 639 898
Трговачки промет измеЬу Турске и Француске, према неким по-
казателэима, изгледао ]е овако: године 1833. увоз робе из Фран
цуске у Турску износио }е 16,730 000 фунти стерлинга, а 1856.
повепао се на 91,860 000 фунти стерлинга. Извоз из Турске у
Француску 1833. износио ]е само 874 000 фунти да би се 1856.
године повепао чак на 131 546 258 фунти стерлинга.10 Ори)ента-
щцу француске спол>не политике у Неточном питан>у, у смислу
очуватьа Турске по сваку цену, поред политичких, диктирали су
економски и трговачки интереси француске буржоазще на Ле
ванту. Ти интереси одреЬивали су финанси]ску политику Фран
цуске у односу на Турску, чи^е су труле финанеще санирале
8 Према: Р. Ещ»е15: О дети зе и $Ыап гайг и Тигзко], К. Магх —

Р. Еп§е18, Бе1а, Ют XXX, 12, 12.
' В. Дентон М. А.: Кристщани у Турско), Нови Сад 1864, 89.
"> 1Ыйет, 89—90.
француске банке. Продужеци тих калкулациуа у француско-тур-

ским односима 1848— 1849. присутни су, и они их добрим делом
одреЬу]у. Француска спшьна трговина на Леванту уочи револу-
щце, услед наметл>иве пенетращце Аустрще и Русще, осетно
опада. Ту тенденцщу потврЬу^у подаци о поремепа]у измеЬу
извоза и увоза у Турску, у смислу нагле стагнащце извозне тр-
говине. Увоз из Турске у Француску износио 1е тих година око
39 000 000 франака, а извоз у Турску свега 13 000 ООО.11 За раз-
лику од Француске, у привреди Турске срединой XIX столейа
све осетнще ]ача]у позищце Аустрще и та се по^ава 1849. го
дине ]асно уочава. У аустри]ском извозу у Турску тих година
остварен ^е знатан профит, кх>]и ]е достигав цифру од 26 ми-
лиона франака, док ]е увоз из Турске износио 43 милиона фра
нака.12 Револущц'а 1848—1849. у Аустрщи имала ]е многе репер-
куси)е на развитак те трговине, смаи>ивши ^о^ обим за четири
до пет пута.13 Негативан став Турске према револущци у Аустри-
}и имао ]е, поред политичке и друштвене, и економску и финан-
сщску мотиващцу. Иако ^е у поэадини политичког вида тог од-
носа, она као невидгьивом руком утиче на став турске владе
према догаЬа^има у Подунавл>у тих година. У марту 1849. Ьа
Ро1о§пе ]е писала:
„Турска ^е од свих дщелова Европе земхьа с ко.)им Аустрща
обавл>а на^више трговачких послова. Сама ]е Иташца за АустриЗан-
це од мааег значаща него ли Отоманско Царство. Од укупно 112
милиона фиорина (просечна цифра увоза Аустрще задн>их година)
четрнаест милиона су уписани као турског порщекла. Они из Ита-
пще не извозе свега тринаест милиона. У извозу у Турску она по-
стиже чисти профит. Ово нам показу]е зашто Аустрщ'а ггоказу]е
толико интереса за постизан>е интереса меЬу Славенима Турске, и
да их инкорпорира ако може".14
То преплитан>е аустрщско-турских интереса, у коме су изу-

крштаност и супарништво срединой XIX столепа, уз обострано
сазнан>е да опасност потиче од Русине, били у позадини реалних
интереса, истовремено ]е било и узрок и последица политичких
рачуница два Царства, ко]е ^е опсеси|а од словенске опасности
све више зближавала. Ову уза]амну условл>еност и повезаност
турске и аустри^ске политике 1848— 1849. ]едан државник об]а-
пньавао ]е следепим чин>еницама:
11 Е. Ьеуаззеиг: ШзЮгге йи соттегсе йе 1а Ргапсе, том II, Рапз

1911, 239.
п N. Тог§а: СезсЫсЫе йез Озтатзскеп Кегскез, Вё. V, Со1Ьа 1913, 438.
и Оагаса ШН6МЩкоу1б: Тг^та 8гЪце (1815—1839), Веоегаё 1959, 174.
14 Ьа Ро1одпе од 1. марта 1849. у чланку: Ьез 81а\>ез йе Тигдге е( 1еиг
ё.еVо^^, цит. према: Ш1ога<1 Ектес1(5: ЗроЦт 1ак1ог и ргосези загп^аща
ЪсйкапзЫк ^еVо^ис^^а 1849—78. %ойте, Тиеоз1оуеп81и гвЮпцзк! са8ор18, № 3,
Вео§гаё 1964, 33.
„И тако ]е словенско питаае у Турско] и Аустрщи заплетено
у клупче 1иуе се не да размотати. Зато Аустрща не може добро
желити Словенима Турским, нити, опет, Турска може бити добро
наклонена Словенима аустри]ским. Аустрща може сво]е Словене
само дотле одржати у стан>у под]армл>ености, докле и Турска одр-
жи сво]е, и обратно".15
Утица] европске револущце на прилике у пограничним об-

ластима Турске био ]е у Босни дво^ак: Порта спровела из-
весне мере ко^е су се односиле на ]ачан>е н>ене во] не снаге,
с ^едне стране, и с ^ош вепим подзреньем почела ]е да гледа на
хришпанско становништво, с друге стране.16 Сазнан>е да ]е рево-
лущца ]ош више подстакла еманципационе тежиье и процесе
меЬу хришпанима у Царству турска влада узимала ]е као до
волен разлог за во,)не припреме, ко^е су веК биле у току. Коли-
ко ]е турска политика 1848— 1849. према револущци деловала
по оопственом импулсу а колико ]е, пак, била детерминисана
чин>еницом револущце и н>еним рефлексом на турско] страни
— питанье ^е ко^е се намеЬе, али на ко]е се, на садаыпьем сте-
пену истражености и изучености овог проблема, ]ош увек не
може дати свеобухватан и задовол>ава]'упи одговор.
Во)не припреме, вршене у пролепе 1848. у Босни, у на^исту-
ренщо] области Царства према западу, одражава]у страхованьа
Порте од револущце. У политичким круговима у Аустрщи ове
припреме су сматране озбил>ном претнюм н>еним границама на
]уту, а нще била искл>учена ни бо]азан да су те припреме упе-
рене против босанских хришпана. Та ]е претпоставка узимана
за стварност и била }е узрок да ^е Генерална команда у Загребу
с пролепа те године извештавала Министарство рата у Бечу о
сво^ одлуци да ревносно мотри на политичку ситуации у у
Босни.17 Аустрщске власти прецен>ивале су ову опасност, не
схвата]упи да су турске во.) не припреме више последица сла
бости него снаге. Унеколико под утица^ем ових упозорен»а, а и
под притиском процена и вести ко^е су у Беч стизале разним
каналима, Министарство рата ^е дало сво]у интерпретащцу до-
гаЬа]а у Босни. Према *ьо], догаЬа]е су изазвали страни емиса-
ри, а немире су турска власт и домаЬе муслиманско гшемство
узели као повод за репресали]е над хришпанима. Те поступке
Аустри^а ]ъ оцен>ивала као демонстраци^у непри)ател>ства Тур-
15 Растислав Андре]евич Фад)*е]ев: Расправа о питагьу неточном и

словенском, Београд 1870, 22.
16 Владимир С^анчевий: Зужнословенски народи у Османском Цар
ству од 1едренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд
1971, 257.
17 Државни архив Беч (Наиз-Но^ипа" 51аа1$агсЫ\> Шея, Дал>а крати-
ца: ДАБ), Ст. к. VIII — Тйгке1, К-29, Дворсюо ратно вепе — Министерству
иностраних послова, Беч, 5. IV 1848. г.
ске према ню].18 Аустрща ]е захтевала да турска влада одговори

колико су догаЬа;|и у Босни резултат политичких потеза владе,
а колико су последица самосталног делован>а босанског везира",
Али-паша, турски министар сполших послова, правдао }е во]не
припреме тиме
„Што су немири у Хрватсио] и Славонщи имали од)ека у про

винцией Босни; да су у ню] протуране и ширене брошуре са бутов-
ничким садржа]ем, ко;)'им ]е сврха да побуне становништво против
Порте како би са Хрватима и МаВарима решили за]едничку ствар
— успоставл>ан.е старих граница".20
Ту политику превентивне агресще према свим облицима

спол>них утица]а, условл>ену револущцюм, турска влада тих го
дина доживл>авала као ]едну алтернативу опасности ко]о] ^е
Царство било изложено, а неспособност да убрза реформе (због
отпора муслиманске аристократке), чинила ]е турску политику
све контрадикторнщом. Тако ]е, на пример, везирско вепе у
Травнику, с обзиром на деликатно станье светске политике",
усво]ило 7. зула 1848. резолущцу ко]а се састо^и од три тачке.
У ню] се нарезе обавл>ан>е ратних припрема и прецизиране
су све по]единости те активности.21
Да би се осу^етила свака опасност кк^'а би довела у питание
безбедност турске власти и интегритет Царства у Босну ]е тре-
бало да доЬе регуларна во] ска да спроведе реформе, одстрани
насшьа и да буде „одбрана од нереда спол>а и изнутра". У те
планове улазила ]е и Херцеговина и они су диктирали инструк-
щц'у херцеговачком везиру Али-паши, да до остваревьа тога
плана сачува ред у сво;^ области.22 Страхованьа Порте да „у
моменту општег узбуЬеньа, када могу изненада у сваком делу
Европе настати неочекивани заплети" узимана су као снажан
аргумент ко] и ^е во] ним припремама давао рационалшци и
стварнщи смисао. Чиньеница да у пограничним областима пре
ма Аустрщи, живи хришпанско становништво и страх од устан-
18 ДАБ, Дворско ратно веке — Министарству иностраних послова,

Беч, 31. III 1848. г.
19 ДАБ, нов. дело, Министерство иностраних послова интернунщцу
Штирмеру у Цариград, Беч, 4. IV 1848. г.
Стирмеру у Цариград, Беч, 4. IV 1848. г.
20 ДАБ, нав. дело, Стирмер у одговору Министарству иностраних по
слова у Беч, Соп81ап1торе1, 19. IV 1848. г.
21 Роргз загщеузЫк гапаНЦа гг %о<1. 1848. рпорбю Шха. Мийегагоугс.
С1а5шк 2ета1)5ко§ ти^а и. ВШ, Сос1. ХЫ, зу. 2, Зага]еуо 1929, 5—8.
22 ВазЬакапИк агзМ 1в1:апЬи1 — 1гас1е Напклуе, № 2621; сИ. према:
СаИЬ бЩуо: Отег-раёа ЬаХаз и Возт г Негсе^оуШ 1850—1852, Задето
1977, 27.
Огоманско царство и европска револущца 135
ка у тим областима23 агреси]е према стварним и имагинарним
противницима Турске.
У исто време 1848. и у Албанией су вршене во] не припреме,
како би се нападом на Црну Гору спречила српско-црногорска
во,]на интервинци]а у Босни и у Херцеговини, ко]а ^е, према
неким наговешта^има, била планирана ради ствараньа ип Ке§по
(]едног словенског царства).24
Немири у Западно] Бугарско] и у српском делу Понишавл>а,
са средиштем у Нишу, кю_)'и су избили 1849. године, уош 1848.
на Порти су са зебнюм били очекивани.25 У пролепе те године,
Диван ]е наименовао Омер-пашу Латаса за команданта арми)-
ског корпуса од 10 000 л>уди, ко]к ]е требало да умири покрет
у Босни и Бугарско,р.
Заплашена револущцом, с зедне, и Рустцом, с друге стране,
турска влада нще сагледала свеукупност унутрашн>их узрока
ко^и су довели до устанка и убрзали н>егово избщан>е. Тиме ]е
починила велику грешку, ко^е Не доцни]'е постати свесна и ску
по ]е платити. Упозорен>а о спремности Порте да се свако] по-
буни 1848— 1849. водички супротстави стизала су са различи-
тих страна. Према ^едном од ньих, немири хришпанског станов-
ништва у Босни били су повод да турска влада из Албании е и
Румели]е упути трупе у Босну у намери да их сузбщ'е27. Под
притиском ових унутраипьих догаЬа^а и услед страха да рево-
лущца не утиче на н»их у смислу дал>ег ширен>а, турска влада ]е
1848—1849. деловала у два различита правца. Заплашена опасно-
шКу руске интервенщце, она |е тражила заштиту од Француске
и Енглеске, а на унутраппьем плану деловала ]е у правцу убла-
жаван>а свога става према хришпанским поданицима, ширепи
при том илузщу о наводно] спремности на све уступке ко^е ]е
хришЬанска побуна тражила28. Политику турске владе према
еманципационим покретима тих година издашно ^е подржавала
Француска, иако ]е меЬу хришпанима у Царству систематски
мистификовала мотиве сво]е политике према Турско] и побу-
23 Граф Стирмер кнезу Метерниху, Писмо № 8, Копз1ап1иторе1, 28.

фебруар 1849. у кн>изи граЬе: Возпа г Негсе%тта га Vег,^^оVап^а Отег-раЗе
Ьагаза (1850—1852), 1зргахе к ЪебЫН Лг1. агкыа. Сабрао Фердо Шиший,
Суботица 1938, 32—34.
24 Н151огц5к1 агЫу 2ас1аг (децье: НА2), АЫа РгазШШга, Сош. РоШвзсЬе
№эЙ2еп Х/2, № 1499, о<1 16. IV 1848. Према извешта]у Баларина из Задра,
№ 35 од 6. ^уна 1848. године.
25 Ли м пера ни — Министарству спол>них нослова у Париз, Београд 11.
марта 1848. Према: МИогай Ектесн5: Маг&.гийце о згрзко-Ъи^агзЫт Vе-
гата 1844—1851, СоЖгцак Оги&уа а«1опсага ВЩ, %о± XVI, Заг^ето 1965,
* 1Ыйет, 122.
27 Ф. Ма^ерхофер — К. Фикелмону о стан>у у Срби}и и Босни, Писмо
№ 61, Београд 5. априла 1848. у кн>изи граЬе: А Ма^уагогзгй^г 1848—494кг
згегЪ 161ке1ёз 1дПепе1е, у редакцщи др ТЫт-а .Гбзгег-а, Ют II, Вийарез*
1930, 81—82.
28 М. Ектейс: Маг&тсйце о згрзко-Ьи^агзкгт уегата ... , 122.
нама, трудепи се да се код н>их представи као носилац иде^е о

н>иховом ослобоЬен>у. Н>ен посланик у Цариграду послао ^е ин-
струкщце француским конзулима у Букурешту, Хаппцу, Београ-
ду, Трапезунту и Ерзеруму да ]е на подруч]у на коме они за
ступа] у француске интересе немогуЬно толерисати дизанье било
какве заставе осим заставе Турског Царства. „Под овом заста
вой — стекало ]е у пюменуто] инструкции — треба да се у]е-
дине сви поданици Султана и под том Француска им гаранту] е
побол>шан>е и прогрес. Свугде где видите тенденщцу у овом
смислу подржава]те ]е као што пете се борити против супрот-
них тенденщца".29
Делимична условл>еност, усмереност и одреЬеност турске
спол>не политике француским утица^ем на н»у 1848—1849. годи
не изузетно ^е наглашена и присутна. Иако ^е избегавала да пр-
ва призна меЬународну легитимност нове француске републике
1848. године, делимично из страха да то учини прва, а )<зш више
због екстремно неповол>ног става према европско] револуци^и,
чщи ]е политички израз управо била та Република, турска вла-
да ^е, под притиском различитих фактора и под утица] ем Адама
Чарториског30 била прва ко]а ]е то учинила. Колико ]е турска
влада имала неодреЬено, нестабилно и контрадикторно држан>е
према револущци у Аустри)и, прилазеЬи ]0] са примесом праг
матизма, потврЬу^у н>ене симпатщ'е ко]е ^е тих година испол>а-
вала према МаЬарима. Оне су, меЬутим, имале снажан корек-
тив у чюьеници да ^е Порта, из политичких обзира према Ау-
стрщи, и ]ош више због страха од Руси]е, ту благонаклоност
према МаЬарима званично прикривала, чешпе примен»у)упи кон-
спиративне облике сарадае с н>има. Сасвим ]е извесно да ]е она
на^више волела да до револуцще никада ни^е дошло. Али, кад
^е она веп постала саставни део стварности, турска влада ]е
сада страховала од две опасности ко]е ]е та револущца собом
носила: од руске интервенщце у Угарско^, и, ]ош више, од
словенске Аустри)е, т). од перспективе ]ачан>а словенског чи-
ниоца у ню.). Алтернативу тим двема могуЬностима турска влада
]е видела у успоставл»ан>у германско-маЬарске равнотеже, из ко-
]е би проистекао дуализам, што ]е утицало на слабл>ен>е сло
венског фактора у монархини и руског у интернационално] по-
литици. То ]асно открива мотиве турске владе у ньено] политици
према МаЬарима31, с ]едне стране, и према Србима, односно
Русима, с друге стране.
Та подвозеност према револуци)и у турско] политици по-
следица ]е чшьенице да она нще увек била доктринарно крута,
него су политичку ортодокси]у, када су у питан>у били реални
» Шает, 125.
30 ХаргзЫ МИгайа Са]кт$ко^ (МиНатей ЗасИкраИ), Киззк^а 8(агша,
№ 8, 1898, 455-^»56.
31 Драг. М. ПавловиЬ: Србща и српски покрет у 1ужно} Угарско]
1848. и 1849, СКА, Пос. издан>а, кн,. XXI (6), Београд 1904, 41—42.
интереси, лако смен>ивали дипломатски компромиси. Став Пор
те према маЬарсксх) револущци и питан>у емиграната као после
дние слома те револущце, а с н>ом и турских илузща о могуп-
ности н>еног коришпе№а као фактора у пота] ном разрачунавашу
са Русином и Словенима ко^е ^е држала под сво,)ом влашпу,
последица ^е поменуте политичке праксе и паралелизма измеЬу
круге и доктринарне усмерености и девизе да су у политици
сва средства оправдана.
Турска политика према МаЬарима 1848— 1849. садржана ]е
у следепо] оцени:
„Турци су у почетку показали ]ак интерес за побуну у МаЬар-
С1«ч. Од младих 1«уи су видели и упознали Европу сазнали су да су
МаЬари, упркос томе што су хришпани, роБаци Турцима по своме
пореклу. Османска влада ]е хтела, и са гледишта осепан»а и са ста-
новишта сво.)их интереса, да призна суверенитет МаЬарске а не да
вида МаЬарску под аустрщском управом".32
Та] мотив чврсто ^е уткан у политику турске владе према

српском народном покрету у 1ужно] Угарско] и, према улози
Кнежевине Србщ'е у гьо], одреЬу^е правац делова1ьа те поли
тике. Званично, Порта ^е током 1848— 1849. вршила притисак
на Срби]у захтева]упи обуставл>анье н>ене помоЬи угарским Ср-
бима и врапан>е србщанских добровол>аца, иако се незванич-
ним, строго конспиративним каналима паралелно одвигала и
]една друга активност по]единих званичних турских лица, ко]а
]е, у ствари, званично прокламовани курс турске владе вешго
изигравала, сводепи га на кра]н>у двосмисленост и противреч-
ност. Жртва овог паралелизма у турско] политици био ]е ко-
мандант београдске тврЬаве, Кибризли Мехмед-паша. Та ]е по
литика сво,)им поступцима одржавала двоумл>ен>е и осцилирала
измеЬу прихватан>а и одбщ'акьа.
Уколико су, с ]едне стране, у Цариграду настегали да буду
попуспьиви, или су бар смишгьено стварали такав утисак у
тежн>и да осунете директиве притиске, утолико су, опет, у Бео-
граду хтели да буду енергични, доводепи у тешку ситуашцу
Кибризли-Мехмед-пашу.
Све док се у Аустрщи из основа ни^е променио однос снага
и ток догаЬа]а, и Русща и Турска, свака из сво.]их разлога,
заступале су према Срби)и и н>ено] улози у српском покрету
1848—1849. колебл>иву, неодреЬену и, у основи, загонетну поли
тику. Преокрет у Аустри^и, после катастрофе маЬарске войске
у бици код Вилагоша, 13. августа 1849. године, обележен нару-
шаван>ем политичке и во;)' не равнотеже измеЬу начела револу-
цще и легитимизма у корист последн.ег, допринео ]е кристали-
32 Епуег Нуа Кага1: ОзтапИ ХапЫ, V сШ. Рое1ауГ)е: Масаг МШгеоЫеп

ргоЫепи, Апкага 1947, 218—219.
зован>у турске политике према Срби)и у смислу пс^'ачаног при-

тиска на н>у да се енергично дистанцира од сваке дал>е акцизе
у 1ужно]' Угарско].
Обзири према Аустри]и, делимично условл>ени интересима
турске владе, а делимично због страха од ове силе, утицали су
на став Порте према револуци_)и у Аустрщи. Одлука српске
владе о повлачен>у добровольца из Аустрще последица ]е ком-
бинюваног аустрщско-турског притиска на н>у. Политику турске
лих, и н>ено држан>е према плановима о преустроз'ству Балкана

и дела Средн>ег Подунавл>а, ко]и су, у таласима револущц'е
1848—1849, заузимали одреЬено место и имали некакву улогу.
Они су свозим смислом унели битну новину у политику Турске
и Аустри^е — инаугурисали су питание опасности од Словена,
од ко]е су обе силе отворено зазирале. Посто^е наговешта^и да
^е српска влада33 и воЬство српске револушце у 1ужноз Угар-
а«у 184834, део хрватских илираца, као и Томазео, заступали
1848—1849. иде]у да се з'ужнословенско питанье мора решити
тако што Ье, уз подршку дипломатауе Друге француске репу-
блике, Турска дати потпуну аутономщ'у з'ужнословенским наро-
дима у свом Царству, груписати их око Орбите (Босна и Бугар-
ска добиле би српске вицегувернере, па би се ]ужнословенски
делови Хабзбуршког Царства могли везати за ту целину.35
Друга страна овог проблема саск^и се у тражен>у одговора
на питание какав ]е став према овим плановима имала турска
влада, под оправданом претпоставком да ]'е с н>има била упозна-
та? Вар.ъива процена да ]е опстанак Аустрще револувдцом до
веден у питан>е утицала ]е на неке политичке кругове у н>о] да
рачуна]у с ^едном комбинациям, ко]а ^е ревностце теорийки
расправл>ана и заговарана него што ]е практично покретана.
Она се огледала у следеКем плану: да се Во]водина издво^и
из Аустри^е и приса уедини Срби]и под турским суверенитетом.
Ова] план, упркос малим изгледима на успех, озбшьно ^е
третиран на Порти. Командант Београда Кибризли Мехмед-паша,
}ош у августу 1848. причао з'е у Цариграду да ]е н>ему долазила
депутаци^а прекосавских Срба да моли да се приса]едине Тур-
ско^ Т]. Србщи. Ова инициатива, у нешто измеиьеном виду,
учин>ена ]е са српске стране у октобру исте године, али ]е тур
ска влада избегла да активно узме у заштиту угарске Србе све
док се не реши судбина Аустри^е.36 Ти обзири турске владе дик-
33 Вой<5, атколлб, Ектейс, 1ЭесЫ]ег, Шогца ]и&о$1сыце, ёео *геса,

Веор-аё 1972, 235.
34 1ован МилиЬевиЙ: О Босни 1848. године, Историйки гласгаис, № 1,
Београд 1973.
35 МПогаё Екте&С: КегШаП [иеоз^епзке 1$1огю%гаЩе о Шобпот
р11ап)и, 1и80&1оуеп5к1 гагопцвка са5р15, 1—2, Веоегах! 1977, 67.
36 Драг. М. ПавловиЬ: дело 87.
тирали су и одреЬивали природу н>еног односа према револу-
ци)и у Подунавл>у и српско] политици према по]. Кибризли
Мехмед-паша прихватио ]е иде]у о конфередащци 1ужних Сло-
вена, и то под „берлом султана потомка Ба]азита и Мурата ко}ч
су имали жене српске кнегшье и ко]е су у династи^у отоманску
унеле словенску крв". Од патриарха Ра^ачипа донета ]е молба
са хилйдама потписа ко^им се тражило да се Во]водина приса-
]едини кнежевини Срб^и „под берлом султана Абдул Мецида
хана". Ову акцизу разумели су Словени над Савом и Турци,
али не и Пол>аци. Аустри)ски Словени, одгурнути због овог од
Пол>ака, приграбили су Аустрщу, а беэградског пашу, као што
^е речено, опозвала ]е Порта на притисак Аустрще.37
Са овим и другим плановима била ]е упозната пол>ска еми-
гравдца и н>ен утица] на аихово духовно обликова№е ^асно се
уочава. Посредством те емигращце турска влада ^е била скоро
редовно извештавана о тим плановима, с кра^ьим цшьем да за
н>их буде придоби^ена. Према ]едном извешта]у, у Цариград ]е
1848. године та] но дошао гроф Алберт Нижан (Мицелл) с препо-
рученим писмом од Франтишека (Франье) Заха. Та мисща извр-
шена ]е са знанием и упутствэм бана .ГелачиЬа, ко]и ^е морао
да претпостави могуЬност распада Аустрще.
„Гроф Нижан рекао ми ^е — пише Ча^овски — да ]е дошао
да би нас повезао у наиго] акщци (савезничко]) са Србима, Хрва-
ватима и другим Словенима у гьихово] борби с Немцима и МаЬа-
рима, и обезбедно нашем општем делу помой од стране турских
власти и самога султана, а такойе и Француске, где ]е у то време
била проглашена република".38
Ча]ковски ]е потом одмах ступио у везу са турским званич-

ним лицима. Штавише, Решид-паша ]е изразио разумеваае за
та] план.39 Понесен овим плановима, по договору са польским
агентом Зв]ерсковским, београдски паша упутио ^е Будзинског у
Сремске Карловце, а Врановског у Загреб „у свойству обазе-
штаща".* У исто време турска влада ^е конспиративним путем
саветовала МаЬарима да се не мире са Србима, иако ]е ]авно
другачи^е тумачила сво]у политику и представляла ^е као неу-
тралну.41
Турску политику према револуци^и у Влашко] и Молдавии
1848— 1849. карактерише подво^еност нзмеЬу одговорних лич
ности у турско] влади, колебл>ивост и подреЬеност сполэним
утица]има, пре свега руском утица]у. Оце1ьу]уЬи догаЬа]е у
37 ХЬубомир Дурковип-такшиЙ: Сарадгъа Зугословена и Полака у Па-

ризу 1848—1849. године, Историйки часопис, XIX, Београд 1972, 208—209.
38 ЪархзЫ МИгаИа Сткоувкое 451—452.
м 1Ыйет, 452.
* 1Ыйет, 455.
41 Драг. М. ПавловиЬ, пав. дело, 164.
Влашко] 1848. и позищцу Турске у н>има, Илиц а Гарашанин ]е

истицао:
„Меня се не допада што Турцима овако работа у Влашко] иде.
Требало }е не почин>ати оно што Йе на протестащцу руоку попу-
шйати. Она (Турска) добро ]е знала да Русща нейе одобрити дви
женца влашка, па да ]е предострожшца била у сводим располо-
жен>има. Код Турске, чини ми се, иду послови без сваког предра-
чуна."42
Нешто раните, оцен>у)упи турску политику према догаоа-

;|има у Влашко], Гарашанин ]е писао:
„По извести ама цариградским Исмаил-паша и Емин-ефендща
као да су вей позвати натраг због тога што су одступили од сво^их
наставленща и сувише одобравали ц}е}ствща слободн>ака влашки.
Како ово стоун, ви йете бое знати, но да Руси)а веома негоду)е
поступке ти' комесара (турских) па показу] е провести цил> г. Титова
ко]е ова] код Порте чини . . .,Ч3
Иако Турска протестовала против уласка руске войске у

румунске кнежевине, она ]е под руским притиском тамо посла
ла Сулезман-пашу, са 8.000 турских во;)ника. Последица те ин-
тервенщце била ]е турска окупащца БурЬева, ко^е ]е заузето
18. ]ула 1848. године.
Руски канцелар Ыеззекххк об]авио ]е потом да пе руска
во^ка, за^едно са турском волком, имати да поврати ред у
румунским кнежевинама „ко^и су пореметили неки л>уди пла
гиатом европских демократских и соци]'алиих начела".44
Делован>е турске владе у вези са овим питаньем, детерми-
нисано руским утица]ем, одредило ]е н>ену улогу у догаЬа^има
од 13. септембра 1848, када ]е турска во.)ска ушла у Букурешг.
Из ове интервенц^е уследиле су персоналне промене у Влаш-
ко^ Кнежевско намесништво заменио ]е Ка]макам Кантакузен,
юога ]е Порта и званично прихватила.45 Та руско-турска казнена
експедищца, усмерена против последица утица]а европске рево-
лущце на прилике у кнежевинама, означила ]е кра^ румунске
утопите о независности. Овакав смер турске политике према
револуци^и у Влашко.)', измеЬу зазиран>а од руске претнье и ам-
бици^а за независном улогом у догаЬа]има, потврЬу]е да ^е Га-
рашанинова прочена те политике, из августа 1848, била реали
стична и тачна. Непосредно после расплета дога^а у Влашко],
42 У писму Авраму Петрошцевийу, № 214, Крагу]евац 23. август 1848;

Преписка Илще Гарашанина I 1839—1849, Београд 1950, 273.
43 У писму Ст. Симийу у Букурешт, № 216, Крагу)евац, 27. август 1848,
Преписка ... , I, 282.
44 Владан БорЬевий: Европа и Румунща, Београд 1911, 103.
« 1Ыйет, 104.
16. септембра те године, он ]е писао: „Збшьа, ми из Цариграда
знамо да Ье Порта веома Русима попустит . . . Нема ништа од
одбране Влашке (револущце): то су само речи и бунцаша по
сокацима букурешким".46
Турска влада ]е искористила последице за]едничке интер-
вешцце са Русином против револущуе у кнежевинама. Она ]е
послала у Петроград Фуад-ефендщу, начелника Дивана, да би
испитао праве мотиве руског ангажованьа у кнежевинама и да
би наслутио следепе потезе руске дипломатике и арми^е, т). до
ко.)их пе се граница пружати руска окупацща, за козу СУ Руси
тврдили да ^е привременог карактера. Реална граница споразу-
меваньа измеЬу Турске и Русине у погледу кнежевина фиксира-
на ^е за]едничком конвенциям, склогаьеном у Петрограду. 1Ьен
дубл>и смисао концентрисан }е у решености султана и руског
императора да за]еднички бране Влашку и Молдави^у од „ре-
волуционарних принципа и анархистичких покрета". Све док
потпуно не буду избрисани трагови револуционарних покрета
ко]и су уздрмали обе кнежевине, Турци и Руси пе, према кон
венции, у нъима држати измеЬу 25 000 — 30 000 во,)ника.47 Кон
тинуитет овакве ори)ентаци)е у турсюх) политици, ко]а ]е изгра-
Ьивана и обликована у потаено] опозицщи према Руси]и, зва-
нично ]е потврЬен уговором измеЬу Турске и Русще у Балта
Лиману, 1. ма]'а 1849. године.
Политику турске владе на плану сощцалних и политичких
реформи у Царству ]асно илустру^е ньен одговор на ноту фран-
цуске владе, упупен Порти 6. ]ануара 1849. Н>ен смисао ^е у за-
хтеву да се изведу неке реформе, у чщем оквиру има места и за
Босну и за Бугарску. Одговор турске владе, меЬутим, био )е
категорички негативан48, и она 1849. године ;|ОШ увек била
склони] а да ствари пре решава силом него реформой, иако се
у ньеном држаньу тих година запажа известан заокрет, из кога
Не нешто касюце произапи траженье практичних решеньа эа
отклавьаиъе узрока сощцалне побуне. У настсуанъу да избегну
]еднострана политичка определенна измеЬу супротставл>ених
страна — Турске и вьених хришЬанских народа — и да би обе
стране држале на сво^ страни, западне силе, пре свега репу-
бликанска Француска, предлагале су турско^ влади да изврши
сощцалне и политичке реформе у Царству, а нарочито у Босни
и Бугарско] — двема на]неуралгични]им тачкама Царства.
Ужи смисао ових щх^еката изражавао се у сугестщи Пор
ти, дато] 1848— 1849. да Бугарско] да одреЬену самоуправу по
српском обрасцу, на чщем би се челу налазио гувернер (паша)
хришЬанин. Званична турска лица, не видеЬи иза тих предлога
властиту шансу и интерес Француске да Турску сачува од н>е
44 У писму Ст. СимиЬу у Букурешт, № 225, Преписка .... I, 300.

« Е. 2. Кага1: Озтагйг 1агШ, V, 220.
48 М. Ектеск5: МагфшХце о згрзко-Ъи^агзЫт Vегата..., 132.
саме и последица промаша^а ньене политике, ове су предлоге

примила са чудном, али нимало наивном, мешавином прихва-
такьа и одби)ан>а. Страх од чин>енице да би тиме настао опасан
преседан4* ко]и би створио сери^у сукцесивних компромиса те
врете, партиципирао ^е одлуци турске владе да такве иде]е при
хвата само као теорщеке могупности, и то иекгьучиво у случа]у
кра^ае потребе. Посто]е наговешта^и да ^е турски државни
функционер КаШтасЫ у пролепе 1849. из]авл>ивао о томе како
„Порта жели стопити Цизег) све народности и мора да буде (од
западних држава — Д. Б.) подупрта"50 у свом насто]ан>у.
ДогаЬа^и 1848—1849, оа сво]им рефлексом на турско] стра-
ни, све су више откривали рашиве тачке у систему Царства.
Турска политика тих година била }е, у ствари, пасивна, посма-
трачка и без инщцативе — политика у ко] о] ]е биланс деловшьа
посматран не кроз бро^ и знача] постигнутих цшьева, веп кроз
прорачуне колико ]е избегнуто грешака и неуспеха.
О томе колико ]е она била угрожена изнутра сведочи по-
датак да су припреме у погранично] области према Аустрщи
вршене, поред поменутих разлога, и под притиском сумное у
домапе муслиманско становништво, у чи)у се борбену спрем-
ност сумн>ало.51 Мотиве ко]има се турска влада руководила вр-
шепи во]не припрема на^аснице ]е об]аснио Али-паша, турски
министар спол>них послова: „Наоружагье ко]е се проводи —
уверавао ]е он — усмерено ^е против сваког и никог. Наша по
литика ограничава се на следепе: не повредити права других,
али не допустити да се наша повреЬу]у".52 У сенци тога увера-
ван>а, или завараваььа, Тахир-паша ]е у Босни и дал>е неометано
вршио во]не припреме, чак делимично и независно од инструк-
ци]а турске владе, ко]е ]е ова каенще прихватила и сводки
правдала. Страх те владе, и турске власти у целини, од дело-
творног утица] а револуци]е на н>ене хришпанске поданике у
Босни и Херцеговини, према н>еним проценама, у пролепе 1849.
предодредио ]е карактер и обим н>ених припрема. Помшьана
]е цифра од приближно 10 000 наоружаних л>уди53, али та] бро],
према процени аустрщеких власти у Далмацией, био ]е недово
лен за напад на Далмащцу и Хрватску. Ове претпоставке по-
тврЬу]у вест према ко]о] су у Босни обавл>ане припрема ради
„напала на Словене".54
49 Шота Бпеутйса АпсЗгце Тощиа1а ВгИса — Вги§1 икотак: А. Т. Вг-
Нс као ЪапоV етгзаг и Рапги, III. 1г АгЫуа оЫчеЩ ВгИб, 2а§геЬ 1935,
76—77.
» 1Ыйет, 11.
51 Ре1<1та^§а1еа^№ал1; Ка^е — татзИи тозггатЬ роз1оуа и Ве, ргзто
№ 10, 2ага, ат 30. Маг2 1849: Вовпа { Не^сеёОV^па га гегггтап^а Отег-раЗе
ЬаШза (1850—1852), 35—36.
52 Сга! Зигтег кпеги Р. №уагсепЪег§и, Разто № 11, Сопз1апипоре1,
4. аргИ 1849; Возпа I Негсе§оута га Vе^^^оVап^а Отег-раЗе Ьагааа, 37—38.
53 НА2, РгеггЩаХт зрш, 1г\е^1а] ХатезпШуа ирисеп гшшзЧги 51а-
сНопи, Хайаг 18. аргП 1849. §ос1.
54 Гласник далматинско-ерпски № 3, Задар 1849.
Отоманско царство и европска револушца 143
Свесна ограничености сво]их могупности да делотворни]е
утиче на догаЬа^е кс^'е нще желела, турска спол>на политика
1848—1849. била ]е паралисана утица]ем спол>ног фактора и, у
немопи да активнее делу^е, она ]е све више показивала скло-
ност ка шпекулисан>у са задании могупностима и супротности-
ма измеЬу великих сила. Лавиран>е измеЬу гьих и инсистираьье
на кьиховим неспоразумима да би из тога извлачила одреЬене
политичке добитке, израз ]е немопи Турске да у политици игра
конструктивни]у и успештцу улогу.
Делу^упи измеЬу определ>ен>а за Француску и Енглеску, с
^едне стране, и страха од заоштраван>а става према Руси]и,
с друге стране, политика турске владе у суштини ]е била про-
тивречна и неконструктивна. Ту хамлетовску дилему турске
владе и н>ене политике 1848— 1849. ]едан државник изразио ]е
следепим речима:
„Она (Турска) би сирота хтела да се покаже како ^е наклона
слободи и слободним иде]ама, па и таквим дворовима, а кад по
смотри себе и сво]у граЬу од ко]е ^е саставл>ена, она се жели осло-
бодити и слободе и света Ьаволства од новог света, па радо Русе
гледа и слуша".55
.Таена определенна турске владе у маЬарско-српском поли-

тичком и водном разрачунаван>у у 1ужно] Угарско]' 1848—1849.
на страни МаЬара трахала су све до пораза револуцще, а и кас-
нще. Епилог то] политици и н>ен логичан израз била ]е накло-
ност Порте према маЬарским емигрантима. Нема^упи ни за тре-
нутак илузще о турско^ политици у вези са многим питан>има
о ко]има ]е било речи, Гарашанин ]е, у пролеЬе 1849. године,
писао:
„Ми смо свагдар примейавали да Турци са сво,)°им роЬацима
МаЬарима млого симпатизира]у. Ово, истина, шце се код диплома
тике аене (турске) приметило, али код овдаппьег Паше сасвим се
вей обелодани".56
МаЬарофилску ори]ентаци]у Кибризли Мехмед-паше у Бео-

граду потврЬу^е податак да се он та^но састао са Булом Андра-
пнцем,57 изражава]упи та}не симпати^е према маЬарско^ влади.
Штавише, уверавао га ]е да су том наклоношпу прожети и дру
га турски функционери, али да она, због неповол>них меЬуна-
родних околности, не може еволуирати у отворен и званичан
политички курс.
55 Илща Гарашанин у писму С. П. Книйанину, № 298, Београд, 29

април 1848, Преписка Илще Гарашанина I, 389.
* 1Ыйет, 389—390.
37 Документ о овом састанку обшвио ]е йг. ТЫт Т6згеГ у поменуто]
збирци граЬе, том I, Вийарез! 1940, 787.
Тежн>у турске владе да контролише догаЬа]е и да буде у

току пюлитичких прегруписаван>а, да би у н>има заузела што
повол>ни)е место и да би извукла политички профит, илустру^е
^една оцена, чщи ]е смисао у следепем:
„По сво] прилици Порта види да ]е сваки у сво^е коло сад
хопе да прими, па се она сваком обеЛава, али ни са ким тврдо не
везу^е, нити се везати усуЬу]е. 1едним словом, Турска не би морала
ништа добити, а рада ]е оно задржати што има, па у то} жел>и игра
]едну ролу да свима угоди, како би код свакога, а особито код оних
ко}и }ачи остану, била препоручена".58
НеодреЬеност турске владе и двосмислени постугщи у вези

са многим питакьима и догаЬа;)има ко^е ]е европска револущца
изазвала или заоштрила ньихову актуелност, као и пракса да
се у политици према великим силама користи н>иховим супар-
ништвом, одреЬивали су карактер и правце делован>а н>ене по
литике. Ту праксу докра]чила ]е руска интервенщца у МаЬар-
ско] 13. августа 1849. године.59
Шестог септембра исте године руски цар Никола I захтевао
]е од турске владе екстрадищцу четири полоска генерала. Ау-
стрща ]е следила пример и захтевала ектсрадикцщу 4 ООО Ма-
Ьара. Ти су захтеви за Турску били озбил>ан изазов и наметнута
прилика да она ^асно интерпретира сво]е становиште према том
захтеву, као и многим другим питан>има ко]а су чшьеницом
револущце дошла у средиште меЬународних односа 1848— 1849.
године. Одговор турске владе био ]е изричито неповол>ан и про-
узроковао ]е одлуку руског и аустри)ског амбасадора о пре-
киду дипломатских односа. Изгледало ]е да ]е поново отворено
Неточно питан.е. Турци су створили кризу сво.)ом уобича]еном
вештином. Они су, на ]едно] страни, затражили помоп од Страт-
форда Канинга и генерала Опика (Аирайк) француског амбаса
дора. Резултати ове акцизе били су у складу са проценама и
очекиван>има турске владе.
На друго] страни, та^но су апеловали на руског цара уз
помоп спецщално упупеног изасланика Фауд-ефенди)е, одавно
познатог руског мшьеника. И у овом покуша^у имали су успеха.
Фуад и Неселроде постигли су 16. октобра при]ател>ски спора-
зум. Напуштена од Руси)'е, Аустри^а ]е морала да одустане од
свог захтева.60 Ова двострука игра турске владе, ко]а ^е била у
улози експонента западних сила у политици ко] ом су желела
58 Или] а Гарашанин у писму С. П. Книйанину, № 298, Београд, 29.

април, Преписка ... , 389.
59 I. МешШаЧег: Вап 1е1аП6 I йо%айа\{ и НгусА&ка\ ой %одлпе 1848,
ки и I, 2а§геЬ 1942, 189.
м А. ТА. Р. Те}1ог: ВогЪа га ргечХазг и Ех'горг 1848—1918, 5ага]еуо 1968,
66; НШогЦа сЧр1отасце, I, и гейаксца V. Р. Ро1еткта, 2а{»геЪ 1951, 382—
—383.
да лише Русину могупности продираньа на зужна мора, ]ош ви-
ше }е допринела заоштраван>у односа измеЬу великих сила и
^асно наговештавала контуре скорих сукоба, као и позищцу и
улогу Турске у овом разрачунаван>у.
*
* *
Однос измеЬу Турског Царства и европске револуци^е 1848

— 1849. (и сощцалне побуне на турско] страни) представ/ьа исто-
ри)у опозищце измеЬу тежньи за очуван>ем ^едног царства, ко^е
]е, према Марксу, било жива рана европског легитимизма, и
эахтева за н>еговим рушением, што ^е револущцом и ььеним ре
флексом на турско^ страни тих година }ош снажшце актуали-
зовано. Упркос томе, меЬутим, традиционални погледи, крите-
рщуми и увереша Француске, Енглеске и Аустри^е тих, као и
ранних година, представл»али су у знатно] мери основу и ме-
родавни критери]ум за све потеэе н>ихове дипломатке и цело-
купне политике према Турско], с ^едне стране, и према еман-
ципационим покретима на н>ено] страни, с друге стране. Због
тога ]е иде]а очуванл Турске по сваку цену и 1848—1849. }ош
увек имала истакнупце место у политици тих сила него иде^е
и планове о рушен>у те државе. У таквим меЬународним окол-
ностима налази се одговор на многа питан>а везана не само за
однос турска — европска револущца 1848—1849. него, _]ош ви-
ше, за целокупну проблематику Источног питан>а у смислу убр-
заван>а или успораван>а процеса н>еговог решаван>а.
тедан, у основи, позитивней и реални]и однос Турске пре
ма револуцщи и ослободилачким покретима — ньеном сощцал-
ном и политичком еквиваленту на турско] страни 1848—1849 —
нще могао дозрети у свести водеКих класа те државе. Та по
литика тих година показывала ]е два екстрема: захтев за сигур-
ношпу и чврстим упориштем, што ]е неопходно за успешно де-
лован>е сваке политике, и мноштва по]ава и тенденщца, ко]е су
та] захтев осу^епивале, сводепи га на скуп добрих, али празних
жел>а. Револущца у Европи и стални устанци и немири у окви-
ру властитих граница заоштрили су и показали све слабости у
систему Царства, чща. политика средином XIX столепа, за раз-
лику од ранних столепа, нще манифестовала снагу контроли-
сан>а и усмераван>а догаЬа]а, тако знача] ну и неопходну за ус
пех ^едне политике. Заплетеност Турске у политику превентивне
агресще према револущци, као станьно] и соци^ално] побуни а
и као унутрашню] претн>и, показала ]е да сна га не може бита
довольна гаранти]а за очуван>е ]едног превазиЬеног концепта
друштва и државе и да таква политика, у сукобу са захтевима
за новим друштвом, уграЬеним у еманципационе покрете у
Царству у XIX столепу, не да]е одговаразуКе резултате.
ТНЕ ОТТОМАН ЕМРШЕ АЫБ Е1ЖОРЕАЫ КЕУОШТЮМ

1848—1849.
Зиттагу
ТЬе ге1а!лоп Ье1\уееп гЬе Оиотап Етр1ге ап<1 те Еигореап геуо1игёоп

1848—1849. (апс1 те зосша! геЬеШапз а1 те ТигкшзЬ аИе <1тш\% (позе уеагз)
15 1Ье ЫзЬогу о{ орроягЬкхп Ъе1\уееп 1\уо ргвпсщЯез: йггепйсш Гот кеерк»§
ЕтрАге, \уЫсЬ \уа«, Ггат апе зАйе, те утта! \люипх! оГ Еигореап 1е^1ктывт,
ассог<±вп8 Магх, апё Ггот те <ЛЬвг злое, йетаик! Гаг ш1з йевЬгисйоп уЛисЬ
Ьесотез 51гоп§ег апа тоге гезо1и1е Ьу те Гас1 оГ геуо1и1юп ап<1 Ьу Из
геПех а1 те ТигказЬ зМе 1848—1849.
1п зрке оГ та1, 1Ье 1га<Шопа1 уаелуз, сгкепопз апд. сопуас1юпз оГ
Бгапсе аш! АиэЬгша, рагйсиЯайу оГ ОгеаЛ ВпЫашп, гергевеп! 1Ье Ьазе апс1
сотре1еп1 сга1еш>п Гог а11 1пе ^езгз оГ теЬ сЬр1отасу апс! 1Ье \упо1е роИйсз
Кпуагйз Тигкеу ш Шозе апй ргеукшз уеагз, Ггот опе зМе, апА 1о\уагаз те
тоуетеп* оГ статафаФюп а& 1Ье ТигййзЬ зМе, Глот 1Ье оЛЬег а<1е.
Ргот тезе, аш! Ггот 1Ье питЪег оГ оШегз геазопз, те к!еа Гог
кеерт{* Тигкеу, а1 апу га1е, т 1848—1849. Ьаз з^Ш ЬеНег нпроПапсе т
ро1Шсз оГ 1Ьезе рошегз Ггот 1Ье Ыеаз апё р1апз оГ аез1:гисЬюп оГ 1па1
зШе. ЗисЬ ш(егпа(1опа1 стгситзШпсез согиеп* те апзууегз 1о тапу ^ие5-
110П5 Ьоипс! по! оп1у Гог те Оиотап Етраге — Еигореап геуокиюп 1848—
—1849, Ыи а1зо зШ1 тоге Гог те \лгЬо1е ргоЫет оГ Еаз1егп Оиезгюп Ьу 1Ье
Гас! оГ Ьиггушд ог гезШийщ» 1Ье ргосезз оГ кз зо1уж1§.
Опе, Ьаз^саНу тоге розШуе ап<1 геаЬ&Цс ге1а1юп оГ Тигкеу Ючуагйз
1Ье геуокийоп этй 1Ье МЬегагёоп тоуетеяи», № >кз зосша1 ап<1 роШгса!
едиаЬку еЛ тЬе ТигкшзЬ вМе 1848/49 сои1<т'1 п1ре ш 1Не типаз о( ^&^ зга-
1езтеп ап<1 1еас1ег с!аззез оГ 1ЪзЛ зШе.
ТЬе геуо1иЛшоп шп Бигоре ап<1 регтапегй геЬеИюпз апс! гкЛз тзМе
о\уп Ьошх<1агтез, зЬо\уе<1 а11 \уеа1кпезз т 1Ье Етрке зуз1ет.
Еп1ап81етеп{ оГ Тигкеу аш! сарШге о{ 115 1еас1ег о1аззе5 апс1 51а1езтеп
кМо роЬйсз о{ ргеуепиуе ад§ге551оп 1о\уагс1з 1Ье геуо1и1юп, аз ои1зй«1е,
апд. зос1а! геЬеШоп о! 1Ьезе уеагз, аз 1пз1с1е Лгеаг, зЬо\уе<1 ипатЫдиоз1у
апс! гаи§Ыу Йш1 <Ье ро\увг сои1<1 по1 Ье епои§Ь §иагап1у Гог кеерт§ опе
Ьу^опе сопсер! оГ зосое1у апё зна^е ап<1 Лаг зисЬ а ро1Шсз Ьаз по оп8та1
апс! за11зПе<1 Йпа1 15зиез.
Миодраг СТОМНОВИЕ
Београд
ПРВА ГРЧКА РАСПРАВА О СРПСК01 НАРОДНО! ПОЕЗИ1И
Новогрчка наука о кн>ижевности се до сада у неколико

махова веома живо интересовала за ^угославистичке студще,
посебно за историку, ]език и кн>ижевност српскога народа. Било
]е то на]пре 60-их и 70-их година прошлога века, у време када
]е реформаторско дело Вука Караципа увелико крчило наше
место у европс^ култури.
У атинском кььижевнюм часопису РапЛога, марта 1851. го
дине, штампана ]е клефтска песма Кки старога Муртоса, за ке>]у
]е у предговору речено да ]е то ^една, до тога времена необ^ав-
л>ена, грчка народна песма. Био ^е то, у ствари, песнички препев
наше народне песме Златща старца Веивана, епирског песника
Георгина Залокостаса1. — Прве податке о навикама и обича]има,
о карактеру и поезди Срба, пружио ]е грчком читаоцу превод
Ранкеовог дела ЗегЫзске Кеуо1и1'юп (1829), об^авл>ен такоЬе у
часопису Ратск>га (1861), а онда и посебно2, пуних тридесет го
дина пре целовитог српског превода3. Ова сазнаньа знатно су
проширена када се исте 1861. године подавно грчки превод Доре
Дистрще, Ьез Реттез й'ОпеШ, у коме су многе га^единости о
1 БогоЛе КайасЬ: Ем $егЫ$спе$ Уо1кз11ей гп ^песЫзскег ИЪегзеХгипщ.

СейепкзсЬпГ! Шг А1о1з Зсптаиз, 5ег1а З^^а 1п тетопат Акизи
ЗсЬтаиз. МйпсЬеп 1971, 323 зци.; Др Миодраг Сго^ановип: Залокостасов
препев песме „Златща старца Ееивана". Народно стваралаштво — РоШог,
XVII, св. 66-68, 1978, 104—108.
2 Р&ше Леоп6Х5о<;, 'Н къамбкттаюъс, тт]? ХЕр(Иа^ ... I*. той Те^цмжжю йя4
'АХе|<Ь8рои Кихгтт). 'Еу 'Авт]\>аи; 1862, <тг\. 72. Т& <7. 18—24: "Нвт] ха.1 ^вцха
6 Х0ьраххУ]р ха.1 ^\ ■кокгуял, чй>\> 1,гр$ы\>.
3 Ранкеово дело почео ]е да превода Ст. Новаковип, али ^е 1864. го
дине об\]авио само први део. Цео превод штампан ]е 1892.
148 Миодраг СтсцановиЬ
]унацима и песмама косовског циклуса, о Марку КралевиЬу, о

ха^уцима и КараЬорЬу.4
У хронологии присуства ]ужнословенске народне песме и
прилога о ню] у новогрчко] кньижевности, расправа 1оаниса
Перваноглуса О српско] народно} поезщи5, према библиограф-
ским подацима у овом часу6, први ]е натпис те врете ^едног
грчког аутора. Професор новогрчке кн>ижевности на Атинском
универзитету средином прошлога века, юьижевник и преводи-
лац тоанис Перваноглус7, и сам у контексту сво]е расправе по-
минье оне свакако важнще изворе. До Вука Караципа углавном
непознате ерпске народне песме задивиле су образовани свет,
чим су биле штампане, „а мудра госпоЬа Талви, превела их ]е
на немачки ]език". И Никола Томазео — дода]е Перваноглус, у
сво^ познато] збирци тосканских, корзиканских, илирских и
грчких народних песама8, превео ]е „не мали бро] ерпских пе-
сама на кн>ижевни итали^ански ]език, с разним белешкама".
Управо у тим белешкама уз по]едине песме, посебно у Томазео-
вом предговору кн>изи СапН ШггШ, и налазимо окосницу Пер-
ваноглусове студне, чщи интегрални текст овде преводимо и до
носимо с паралелно назначеним изворним местима у Томазеа,
Талв]еове и А. Дозона, уз напомену да поделу на три круга
песама налазимо ]едино код Ранкеа, а круг песама о КараЬорЬу
— само у делу Доре Дистри^е.
О српско] народно] поезщи
МеЬу бро]ним словенским народима ко]'и чине пространу

словенску расу, Срби без поговора заузима^у ]едно од важнщих
места. ЬЬихова плодна земльа испресецана бистрим рекама и
пуна сеновитих шума, разноврсних гора и непрегледних пол>а9,
ньихов ^уначки, а у исто време и нежни карактер, н>ихово ерце
4 Пц>1 тыу Ь» тр 'А^а-соХт) уичао*. ш. Емгсрйщш. тте Коу.-{]о<п\$ Аырае,

'1<гтр1а<; . . . 'Аетг*и 1861, <геХ. 8-5-374; 01 1ер|}о!., <геХ. 110—207.
5 Чохх». 'Но\ ПЕр|3<^оуХои<;, Пер1 тг,? 8тдхстхт}<; тол» 2ер|3аг\* яо^оиод.
ЧиХйттсор, 3 (1862), 542—549.
6 ВфХюуресфба ттк 'ЕХХтг^хт]? ЛаоурафСец тал» ктйм 1800—1906 \т6 Дт]ц..
В. (ХжууоцьБоч, 'Еттцри, той КЬпрои 'Ерг\>чг\с, тт)<; 'ЕХХт^ьхт); ЛаютрафСа;
т?)<; 'АхабтрСоц АЭтг^ол» 23 (1973—1974), ПарАртпул А'. Лао-графСа -сил» (5аХ-
хегоммдо Хаым, а. 223—226.
7 тоанис Перваноглус (1831—1911) школовао се у Минхену. Поред не-
мачког, добро ]е знао итапщански и енглески ^език. Саставио ]е речнике
грчко-енглески и енглеско-грчки, грчко-итали^ански и итали]анско-грчки.
Преводио ^е Шекспира, Лонгфелоа. — Сг\ МеХа^ои М., ПерРАуо*гХо1><; ТахЬ»-
■\лк- МеуАХт) 'ЕХХт]У1Х'Г)
8 СапН роро1аН Тозсат, Согзг, Шгип, Сгес1 гассоШ е Шиз1га11 йа
N. Тоттазео. Уо1. IV. Уепеиа 1842. 9 СЛ. N. Тоттазео, СапН рорьйап...
IV. СапН Шгип, Ргегаыопе, р. 5—25, е1 развил. У дагьем тексту наводим
Рге/., р. 21. — РегШе 11 зио1о 6\ ЗегЫа, та асчипппозо: 1 йштп аЬопйапЫ . . .
Е а' Йипи ё т^отЬго <1'а1Ьеп П 1е11о, отЬгозе 1е зроп<1е . . . Рогез1ге
^трепегхаЪШ . . .
Прва грчка расправа о српско] народно] гюезщи 149
— стециште на.)племенити]их осепан>а, и на^зад, ньихова пре
данна ко] а су испунила главне странице н>ихове националне исто
рике — све то побуЬу)е наше дивлэеае и представл>а нам српскн
народ украшен блиставом дщадемом чща на.)свети]и и ялу
цен>ени)и драгулэ дуговечна и непомирл>ива мржн>а Срба према
Турцима ко^и су, у погубно] и крвавоз битки на Косову* (15.
Зуна 1389), поробили ову песничку земл>у што се, у осепагьу
сво]е снаге и под стварно эадивл>у]упим и родол>убивим пред-
воЬен>ем сво]их старешина, оних од рода Немаиьипа10, усудила
да угрози охоло турско царство. Од тога несрепнога дана Орби
та ]е постала потчшьена Турцима; у Косовско] битки пали су
сви н>ени во^сковоЬе, а оно што ^е и успело да се спасе, било
]е приморано да напусти земл>у носепи са собом и трезоре, и
гаьиге, ]ош и оно сеЬан*е о истори)ским предан»има. Остао ]е
само народ, проста необразована маса потпуно одво]ена од ве
личине протеклих времена и у то] безнадежности привикавао
се непроходно^ тами и неизвесш>) будупности. Отуда и српска
народна песма пада у сету за пол>ем Косовом, на коме ]е благо-
родни кнез Лазар нашао славну смрт и погреб. Толико ]е у
народу остало живо сеНан^е на она] погубни дан, тако да ^ош и
данас Србин, пролазепи преко онога пол>а, стане замишл>ено
и сузно над оним тренуцима, као да се битка догодила зедва
пре неколико часова, и о н>о] говори као о садашн>ем догаЬа^у.
Народ оплемен>ен толиким осепан>има, народ ко^и има тако
живу машту немогупе ]е а да нема и народну поези^у, пуну
прелепих сцена и с^а^них слика. И с правом се словенска раса
уопште горди да ]е на.)поетски]а на свету; нема]упи пак велике
уметничке песнике, ово мишл>ен>е се ослан>а на н>ену народну
поезду. Ко се ни]е дивио н>еним народним песмама? Кога ни)е
привукла лепота осепан>а ко]е гори у н>има? У српским ^уна-
чким песмама окружу)у нас хомерски звуци; у н>има као после-
дица теме преовлаЬу^е епски елеменат и подсепа нас на при)а-
тан, допадл>ив и смирен стил хомерских песама, а не на оштар
и драматичан стил енглеских песама. Познато ]е да код гер
манских народа преовлаЬу^е епски, а код Итачщана и Словена
лирски елеменат; српске песме, меЬутим, су мешавина лирске
и епске поезде.
* (Звездицама су означене Перваноглусова запажан>а). — Косово пол>е,

т). пол>е Косова, вероватно што ]е на том пагьу било пуно таквих птица.
Значаща ]е сличност речи Косово и Косова. — Сг. Роёзгез рорьЛаиез зегЪез,
1гайш1ез виг 1ез ога^игаих, раг Аиеиз1е Оогоп, сЬапсеНег сш Сопзи1а1 Сёпё-
га! <1е Ргапсе а ВеТдгайе. Рапз 1859; 1пйех ехрИсаЩ, р. III, Козоуо (<1е
ко?, тег1е).
10 Рте]., р. 9, ... 1а зйгре гедк Йё ЫетапкИ.
150 Миодраг Сто]ановиЙ
Српску нарюдну поези^у можемо да поделимо на три велика

дела, ксци ое односе на исто толико периода велике меЬусобне
сличности, пошто скоро све српске песме има]у исту тему.
*
* *
Песме првога круга садрже подвиге словенскога ]унака
Марка,** крал>евипа, Ахшге^а и Херакла Србще11, човека кра-
л*евскога рода, ко]и ]е деловао 1373. године, и прославио српско
оруж]е; управо када ]е протеран од оца прихватио ^е турску
службу и под заставом султана Амурата борепи ое стигао ]е до
Араби)е12. Исторща помин>е да ]е ова] ^унак погинуо борепи се
са Турцима против Влаха, док мит каже да ]е живео пунхгх
300 година и да ]е заспао мирним сном из кога пе се пробудити
када доЬу бол>а времена за отацбину13. Наводепи то Италщан
Томазео правилно приме!ту)е да ^е поезща златна посуда у ко]у
се скупка л>удска нада очишЬена сузама14. Бро]не су песме ко]е
пева]у о Марку15, првом ]унаку српскога народа. И дан данас
она] ко)и пролази плодним долинама Србще или кршевитим
кра]евима Црне Горе може да чу]е песме о ]унаку Марку, ко]е
пева]у про^аци или слепи и сакати старци, покушава]упи да
разнеже пролазнике и на та^ начин да доби)у милостин>у16. Не
изгледа ли то да цео народ тражи самилост. И ми (Грци) имамо
песме о Караискакису и Марку Боцарису и другим ^унацима и
предводницима наше свете борбе, ко]е понекад пева]у и на ули-
цама нашег главног града слепи и сакати пропади.
Друга круг српске народне поези)е садржи песме ко]е се
односе на несреЬну битку на Косову, ко]Ом ]е цела Срби^а била
покорена од охолих Отомана17 и у ко]о) ]'е последней цар Срба
** У личности Маркове] одликовао се цели словенски народ са сводим

врлинама и недостацима: ]унаштво крволочно и племенито, искрена и
поносна племенитост, склоност гпцен>у вина и уздржл>ивост у телесним
насладама, на]зад — вера чиста и у храмовима и код купе.
11 СапН ПИггсг, р. 39, на кра]у текста уз песму Ьа тайге дл Магсо
С^а&^^еV^ск — ... Магсо Сга{*иеуасп, ГАсЬШе е ГЕгсо1е ЗегЬо.
12 Рге/., р. 12. — ... сЬе пе! 1373 а 1ш гасогзего. II рш се1еЬге ё 11
та^ёюге, Магсо, с1еМо Сга^Иеую сюё й§1ш1о йе1 ге: ... »шпЬо1о ёе11е аИега-
теп1е е соп гМиаа йа 1е1 рогШе зуепШге. А Магсо поп раасеуапо 1е ауаге
тризме <1е1 райге . . . Опёе Н райге 1о зсасспа; е<1 е§Н уа е зегуе а<1
Атигаие, е йпо т АгаЫа сотЬаие зо11о 1а ЪапсНега оПотапа.
13 1ЫЛет, — Ьа зЮпа 1о Га тогаге пеИа ЬаИа^Иа сИ Ва1аге1(е соп1го
ил рг1пс1ре <И Уа1ассЫа; та 1а Гауо1а 1о га уауеге 1гесеп1'апш, ро1 асШог-
теп1агз1 (хавдиШо, е азреНаге ип тщ\к>г <п сЬе за 4ез1а.
14 1ЫЛет, — Ьа роема ё П уазо сГого т сш, ШзШЫа соп 1аспте,
зегЬая Гитапа зрегапга.
15 Рге{., р. 22. — Моке (с1е' сап11) уегзапо мИото а Магсо Сга^Нелас.
16 N. Тоттазео, Бег сапН роро1ап йеф 5/аУ1 тепсИопаН. Ка§иза 1851,
П. Иег сапН роро1ап Ка^изег, р. 60.
17 СапН Паггсг, р. 110, белешка уз песму Ь'иШта сепа сИ згге Ьаггаго,
— Роез1а з1опса . . . №нтает 1а Ьа11а§Иа шп сш рег! Птрепо <11 ЗегЫа рег
1гасНтеп1о, е 1е аггт шгспе сорегзего ^ие11а 1егга ЪеаШ . . .
Прва грчка расправа о српско) народно] поезщи 151
изгубио и престо и живот. Неке од ових песама поминку орга-
низовану изда^у, а као изда]ника сматра]у Вука, зета кнеза
Лазара, али ипак поричу то лоше дело и окривл>у|у несрепну
судбину Србщ'е18. Сигурно ]е свакако да су велико] катастрофи
допринели, с ]едне стране унутрашнье несугласице ко]е су срп-
ски кнезови подстрекивали, а с друге стране подцен>иван>е ко]е
су Срби отворено показывали према Турцима": тако се у ^едно]
песми каже „добро ]е да неко не страху] е од непри)ател>а, но
страшно ]е да га потцени". Без сумн>е на]вредни)а од свих пе
сама, ко]а истовремено има и песничку и историйку вредност,
]есте она с насловом Последней вечера кнеза Лазара20, у ко]Э]
се пева о страшно) битки на Косову. Битка ]е приказана као
да се дешава негде далеко, слично онима у старо] грчко] тра
гедией21. Песма почин>е гозбом:
Цар Лазаре с/еде за вечером,22
и завршава се смрпу цара. Томазео каже: „Лазар ]е могао да

понови с]&]не речи Грка Леониде: вечера]мо мирно, сутра пемо
постати храна гавранова";23 тужна и у исто време узвишена
антитеза нежних осепаша с ]едне, и рушилачке мржн>е и изда^-
ства, с друге стране. У свако] речи учесника у бо^у осепаш дах
смрти. У томе претпоставл>аш занос мушке истра]ности, ко^а
]е одлучнща од племените храбрости. Славно умрети бол>е ]е
него славно победити. На]славни]и и на.)свети)и венац ]е смрт
за отацбину24. Опис битке почин>е углавном овим лепим стихо-
вима:
Кад /е с]утра ]утро освануло,
ДолеНеше два врана гаврана
Од Косова пола широкого.25
" Рге/., р. 13. — ... I сапМ ассизапо Уисо Вгапсоукп, тап1о а Мага
йдНио1а сН Ьаггаго, спе . . . (гасНззе ш1 зиосег е 1а рагпа . . . А11г1 пе§а П
уПе аИо.
19 1Ыйет, — Ма гоззе апсЬе уего: . . . рем 1е 1игр1 сИзсогсие с1е'§гапсй,
рем ^ие1 (Мергелю зирегЬо т сЬе 1 ЗегЫ {епеуопо 1 ТигсЫ.
20 Сапй 1ШгШ, р. ПО. — Ь'иШта сепа дх згге Ьаггаго.
21 1Ыйет, — №1 сап!о 1а ЪаПа§1ла гарргезеп*а51 т 1оп1апап2а, е, соте
пе11е ^га^еЛе §геспе, пагга1а . . .
22 1Ыйет, р. 111. — Зие Ьаггаго вгейе а сепа...; р. ПО. — II сапю
сотшаа <1а сопуко, Пгивсе т тог!е.
23 1Ыйет, Ро1еуа Ьаггаго пре1еге соп Ьеотйа: »Сешато т расе;
доташ загет раз1о сИ согЫ«.
24 1Ыйет, И соп1газ1о гга а <1о1са айеШ аотезМсв, е Гоггоге йедН осШ,
е, ре%%ю, йе' 1гаситеп11, ё р1епо <И сира, е риг зоауе р1е1а, р1в1а. 8епй т
тие 1е раго1е де§И ассоггеп'11 а сотЬаиеге ип' аига да. тогЧе; е тваете ипа
тзрагагюпе <Л зоттезза сопз^апга, сЬё рай сога^еюза йеГ ЪаЫапгозо
сога^§ю. СЫ тиог Ьепе, ё рай засга ё 1а тог!е.
25 СапН ПНггЫ, р. 114—115: Оиапёо а!1а аотапе Ц та11йпо а1Ъе%&Ь,
Уо1агопо дие пега согЫ
Ба Соззоуо, Гатраа сатрадпа . . .
152 Миодраг СтсцановиЬ
Друга песма, или бол>е одломак песме, такоЬе пуне поетског за

носа, с насловом Косовски \унаци, ^асно показухе да су ова
битка и догаЬа]и око нье тема епских песама целог словенског
племена26. И ]една црногорска песма помин>е Вука, зета Лазаре-
вог, као изда^ника и н>егово изда]ство назива раном ко^а ]е
нагризала изнутрицу целог српског народа.27
Ове херо^ске песме као ехо преношене од уста до уста, и
од срца на срце, од 14. до 19. века, сачувале су живо сеНан>е о
слави предака, слави ко]а ]е зрачак наде. Беживотан ^е народ
ко;)и нема сво^е епске поезще и исторщске традищце.28
ТреКи део српске народне поезде, ко]и треба сматрати на
ставкой прва два дела, пева о делима на]нови]ег херо]а српске
истори|е — КараЬорЬа (црног БорЬа), а као тему има страппгу
борбу измеЬу Турака и Срба од 1804. до 1815. године.
Ове песме сличне су и према духу и према стилу старшим
песмама, на ко]е се угледа^у, али нема] у ман>у поетску вред-
ност. И то су зуначке песме о првом херо]у КараЬорЬу или о
неко] победи Срба против непри)ател>а; понекад певазу и о не
кой безнача^ном догаЬа^у, ко]и машта народног певача разно-
врсно украшава. Уопште и на]ман>и догаёа] словенским наро-
дима користи као тема песме.
То су управо три главна дела српске народне поезще. 1у-
начке песме Срби назива^у таворие од Тавор (г), таборще од
табор), старог Ареса Словена. И веома малобро_)не л>убавне пе
сме Срба учеству^у много више у епском стваралаштву него
грчке29. Свима ]е позната л>убав и склоност Словена за песму,
ко]у прате музичким инструментима; у Срби)и мушкарци пе-
ва]у и улето и преко зиме, и код куЬе, и на бЪ]'ном пол>у; пе-
ва]у и жене уз преслицу код куЬе, или када су на жетви у
пол>у.м За Србе ]е празник убиран>е плодова, пре свега берба
26 1Ыйет, р. 125, пючетак Томазеовог текста уз фрагмент песме / ргосИ

сИ Со550VО — РгаттегПо сЬе тоз1га соте 1а ЬаПа^Ма 61 Соззоуо е 1аП1
спе ргезес!е«его а дие11а {оззего 11 зо§§еио сГерас! сапИ рег ШИа ПШпса
8еп1е . . .
27 1Ыйет, № 5. — 1п ипа с!е1 МогЦеперто . . . гатеп1аз1 соп оггоге Ц
(гасШпегИо <1е1 Вгапсоукп, згссоте раа^а КШауаа у^уа <И ХаХХл 1а зегЫса
зйгре.
28 1Ыйет, р. 126. — Е циез!е сапгош, Уо1а1е й'агшпа т ашта е сГесо
т есо, с!а1 с1ес1тодиаг1о зесо1о а1 йесипопопо . . . 1еппего уауе 1е тетопе,
сЬе 5опо зсшШ1а <1е11а зрегапге. Ыаиопе сЬе поп Ьа роез1а з1опса, пё
рое!лсатеп1е з1огаспе 1га<1шот уауепЫ пе11а тоШШсЫпе, ё па21спе топа.
29 Рге/., р. 22. — Ье роезае егогспе сЫатапза Тауопе, <1а Тауог, Гапйсо
<1ю <1е11а §иегга. Е 1е егокЬе 1еп§опо йеИ' ерореа то!1о р1й сЬе 1е дгеспе . . .
30 N. Тоттазео, ГНе сапИ рори1ап йе%И 81ау1 тегШопаИ. Кадиза
1851, II део, Бег сопй роро1ап Ка&изег, р. 69; ПЬегзасЬШсЬез НапйЬисЬ
еапег СезсЫсЬ1е йег 31аУ1зспеп ЗргасЬеп ипс! Ы1ега1иг. ЫеЬз1 еапег Зккге
Шгег Уо1кз-Рое51е. Уоп Та1у]. МП етег Уоггейе уоп ЕоЧуагх! КоЫпзкоп.
Оеи1зсЬе Аиз^аЬе, йЬеПгадеп ип<1 ЪеуопуегШ уоп Т)г. В. К. ВгиЫ. Ьеари^,
Уег1ае уоп Саг1 Се1Ье1, 1852, р. 308—309.
Прва грчка расправа о српско} народно] поезщи 153
грожБа; сваки празник уопште ]е церемонна. И тужбалице н>и-
хове су песме. То им за^едничко са свим ]ужгьачким наро-
цима.
* *
Српске народне песме су ]едно време лежале незапажене

и готово непознате, као благо у утроби земл>е, и само су повре-
мено од н>их од^екивале горе песничке Срби^е. Срединой про-
шлога века неки далматински монах КачиК (ЬасасН, — зас) Мио-
шип, први ]е почео да сакушьа ту и тамо разбацане српске на
родне песме.31 Ова збирка, у ствари, и нще важна да се толико
спомене, ]'ер ]е непотпуна и рБаво поделана, но и поред тога
цео кн>ижевни свет дугу^е захвалност аеном сакушъачу и изда-
вачу ^едног од на^а^щих драгугъа ко]и уопште чине блистави
венац усмене поезде свих народа.
За ширен>е славе српских песама такоБе ништа манье нще
помогао и други феромонах тоанис (!) Фортис (роЬен 1740. —
тачнще 1741, умро 1803), ко^ ^е пре нешто око сто година из-
дао збирку српских зуначких песама, потпунщу и неупоредяво
бол>у, него што ]е она прва (Качипева). Те су песме толико по-
будиле радозналост Гетеа и Хердера, да су ови истакнути ми-
слиоци на немачки ]език успешно превели многе од 1ьих.
Она] ко^и се на.)предани]е бавио српским народним песни-
штвом без сумгье ^е учени Вук СтефановиБ Карацип (роЬен
1787). Ова] прославл>ени човек имао ]е као животни ишь да
оживотвори матерн.и ^език, ко^и говорило пет милиона л>у-
ди***, и отргне од тоталне смрти, у кодо се налазио толико
векова, и да му да одговара^упе место. Племенит и патриотски
цил.! Зато ^е са народних усана сакупио све до тада непознате
српске песме ко]е су, чим су биле штампане, задивиле образо-
вани свет, а мудра госпоБа Лакобс, позната под именом Талви,
превела их ^е на немачки ]език. (Народне песме Србще. 2 тома.
У Халеу Саксонще 1825).
Овде морамо да споменемо и Италн]ана Николу Томазеа
ко]и ]е у сво^о] познато] збирци песама тосканских, корзикан-
ских, илирских и грчких, издао и не мали бро] српских песама
на кн>ижевни италщански ^език, са разним белешкама.
И данас ^ош Срби^а има сво]е народне леснике; на^бол>и од
н>их ^е Симеон Милутиновип, роЬен 1791. у Сара]еву у Босни,
ко^и ]е дуже време ратовао под КараБорБевом заставом,32 и
31 Рге{., р. 23. — Рпто а гассогге I сапЫ яегЫсл пе11а те!а <1е1 разза*о
5есо1о, Ги ип Оа1та(а, ип Гга1е, И Саасп Мюззйсп . . .
*** Српски ]език преовладавао ,1е у следейим (тада — М. С.) турским
и аустрщским кра]евима: Србщи, Босни, Херцеговини, Црно] Гори, Дал-
мациш и Славонией. — С{. Рге^., р. 24. — Э1 дие'ошяие тШот дл ЗегЫ...
32 Рге{., р. 23. — Рое1а сГаг1е, И рш Шиз1ге сЬ'аЬЫа Нпога 1а ЗегЫа,
ё Затопе МПи1тсш<5, па(о ш Забелю пе1 1791; спе сотЬаиё зоШ) Сюг^ю...
154 Миодраг Становий
поред многих лирских и епских песама (Ла^пциг 1839, тачное

1837), издао ]е историку Срби^е од 1813. до 1815. писану на срп-
ском ]'езику и ко] а има велику вредност због тога што }е писац
био очевидац догаЬа]а ко]е опису|е изоштреним пером****.
То ]е укратко све на]главни]е о српско] народно^ поезди.
Недостатак простора нам не дозвол>ава да донесемо и неке од-
ломке на]бол>их епских песама Срб^е. Добро би било да се
преведу неке, оне на]бол>е, на наш ^език, да би Грци бол>е упо-
знали колико су им суседни Срби слични и по лепим осеНан>и-
ма за отацбину, и по мржн>и против Турака, шихових за]едни-
чких непрщателй.
Писао сам у Атини, ма]а 1862. године.
]оан. Ис. Перваноглус
РЯЕМ1ЁКЕ Б135ЕкТАТ1<Ж ЕМ ЬАЖШЕ СКЕССШЕ

51/Д ЬА Р0Ё51Е РОРиЬМКЕ ЗЕКВЕ
Кёзитё
Ваш 1а сЬгопо1ое1е Йе 1а ргёзепсе ае 1а роёзае рори!а1ге Йез 81ауез

сш 8ш1 е1 йез ёсгйз ^ш з'еп оссирааеп1 йапз 1а Циёгагиге дгесцие тодегпе,
1а сиззеггайоп <1е 1оапшз Регуапо§1оиз »5мг 1а роёзге роргйагге зегЬе*,
сГаргёз 1ез йоппёез ЫЫюегарш^иез ёоп! оп сизрозе еп се тотепг, ез1 1е
ргепиег ёсгк бе се §епге раг ип аи1еиг ^гес. РгоЕеззеиг ёе 1а НйёгаШге
%гесцие тос1егпе а ПЛшуегзйё сГАШепез уегз 1е тШеи аи Йегтег 51ёс1е,
ёспуаш е* 1гасшс(:еиг 1оаптз Регуапо^оиз, тетюппе Йапз 1е сап1ех1е
1ш-тёте 1ез зоигсез 1ез р1из 1трогтап1ез ^и'^1 ихШзак (К; Тоттазео,
Та1х}.). Эапз 1е гесиеИ соппи аез роёз1ез рори1а1гез гозсапе, согзе, Шуп-
еппе е{ дгесхше — оЬзегуе Регуапо§1оиз — Тоттазео а 1гао!ш1 »ип потЬге
рот1 <1и 1оиХ 1пза§пШап1 с1ез сЬапйз зегЬез Йапз 1а 1ап§ие Ииёгшге аЬаМегте,
ассотра§пёз <3е сйуегз по1ез«. С'ез* ргеавётеШ аапз сез потез, рагй-
сиНёгетеп! йапз 1а ргёГасе <1и Нуге СапН Шгпсг срхе поиз тгоиуопз 1а
сЬагреШе ае ГёШае ае Регуапозкжз, скяП поиз и-аашзопз кл 1е 1ех1е
пНё^та!, еп гпащиап! рага11ё1етеп1: 1ез раззадез огидюаих спег Тоттазео,
Мте Та1у] е! А. ГХгаоп, е1 еп гаазап1 оЬзегуег дие поиз 1гоиуопз 1а сишвюп
еп 1го15 сус1ез йез скапХз шжшетеп! спег Капке (ЗегЫзске Ке\го1шюп)
е1 1е сус1е ёез сЬап!з зиг Кагадеог^ез зеиНетеп! аапз Гоеиуге <1е Екэга
сГ1з1пе, Ьез Реттез й'ОНепХ.
**** Симеон Милутиновий ]е умро пре неколико година; нега су на

следили друга углавном не народни песници, као што ни он нще био
народни вей популарни, иако су стварали по правилима песничке умет-
ности. Тачнще речено народна поезща, као и код нас (Грка) тако и код
Срба, наста^е само од природно обдарених, неписмених, у непознаваиьу
тога што ствара^у.
Климент ЦАМБАЗОВСКИ
Еалканолошки институт САНУ
Београд
ИДЕ1Е СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА О БАЛКАНСКСП

ФЕДЕРАЦШИ*
Вей срединой XIX века неки лолитичари и интелектуалци

балканских народа заинтересовани су, и баве се, иде^ама и пла-
новима о стваран>у балканског или ]ужнословенског савеза, фе-
дераци^е или конфедераци|е. Код Срба, поред Ипще Гарашани-
на и Михаила Полит Десанчипа, ова] проблем разматра^у Све-
тозар Милетип, Владимир 1оваиовип и 1ован Павловип, код
Хрвата Лосип 1ура} Штросма^ер, Франко Рачки, и Имбро Игна
тович Ткалац, код Бугара Сава Раковски, Л>убен Каравелов и
Христо Ботев.1 Овде треба да споменемо ;)ош и то да су се вей
за време друге владавине кнеза Михаила Обреновипа од 1861—
1868. водили преговори измеЬу Срба, Грка и Бугара за склапа-
н>е Балканског савеза као основе за ослободилачку акцизу или
револущцу у Турско] ради ослобоЬен>а поробл>ених балканских
народа.2 МеЬутим, ми немамо намеру да по]единачно разматра-
мо покрете, или иде^е споменутих аутора, какав су став имали
о формирашу Балканског савеза, федерацн)е или конфедерацще,
* Реферат поднесен на IV меЬународном конгресу за изучаваае ]уго

источне Европе, Анкара, 13. — Мео1оц
18. августа 1979.
1 Коз1а Мл1ийпоу1(5, Рт ■(еАегаИзНс'ке тЬИ кой 1и%тк 81о-
Vепа, Вас! ТА2И, кпд. 330, 2а§геЬ 1962, 99; Бг. ШпыН-це ВогЛелчс, Рго\ес1$
{ог 1ке {ейегаНоп о/ 8ои(к Еаз1 Еигоре гп 1ке 1860 апй 1870, Ва1сагйса
Ьс I Београд 1970, 119: Климент Цамбазовски, Идете и про\екти у Србщи
о српско-бугарско] федерации у току 1862. године, Ва1сатса III, Београд
1972. 349.
2 Гргур Такшип и В<уислав 3. Вучковий, Сполна политика Србще за
време владе кнеза Михаила — Прей Балкански Савез, Истор. инст. Србще,
>град 1963, 122.
156 Климент Цамбазовски
вей да истакнемо оно што ]е за]едничко. Основна и за]едничка

ид,е]а била ]е свима да се преко организованог савеза оствари
национално ослюбоЬенл или у)един>ен>е народа ко}я су }ош би
ли под турском или туЬинском влашпу. Значи, основни цил>
био ]е да се удруженим и за]едничким снагама балканских и
]ужнословенских народа прво доЬе до националног ослобоЬен>а,
а после ослобоЬен>а да се отпочну преговори за стваран>е феде-
ращце или конфедеращце ко^а би имала таква политичка и
во]на тела и институщце ко^е би се бринуле за заштиту стече-
ног ослобоЬеньа и националног развитка.
МеЬутим друштвени и политички развитак балканских и
Зужнословенских народа, а пре свега Кнежевине Србще, био ]е
под великим утицгу'ем друштвеног и политичког развитка запад-
ноевропских држава и Русще. Иако су се производив снаге
врло споро развщале, а производни односи споро мен>али, због
околности под ко]има ^е српски народ живео средином XIX ве
ка, ипак су у н>еговом животу посгсцале друштвене снаге ко^е
су утицале на н>егов развитак и прилагоЬавале га друштвеном
развитку тадапиье Европе. То ]е била српска интелигенциза ко-
^а се школовала у западноевропским земл>ама и у Русщи. Она
се током школован>а упознала са полнтичким иде]ама и дру-
штвеним развитком тих земагьа, а по повратку у домовину те-
жила ]е да их пренесе и примени у животу свога народа желе-
пи да унапреди н>егов развитак. По^ава радничке класе на исто-
рщсюг) позорници Европе и н>ена тежгьа за изградкьом сощца-
листичког друштва привукла ]е пажнъу српске интелигенцизе,
ко] а се школовала у западноевропским земл>ама, и веп шезде-
сетих година XIX века она настсуи да се напредне иде^е про
несу у Кнежевину Срби)у. Носиоци ових нде^а код српског на
рода били су српски социалиста на челу са Светозаром Мар
ковичем, ко)и има посебну заслугу у ширен>у и пропагиран>у
соци]алистичких иде^а у Кнежевину Срби^у и код балканских
и ]ужнословенских народа.
По]ава Светозара Марковича у српском друштву седамде-
сетих година XIX века представл>а прекретницу за дагьи н>егов
развитак. Найме, Светозар МарковиК отпочин>е систематску и
свестрану критику српског друштва и српске државе XIX века,
користепи се том приликом на^нов^им резултатима социоло
гов, историке, филозоф^е и националне екюномще. Основна
одлика Марковипеве критике била ]е, да развитак друштва и
н>егових односа посматра и проучава у нъихэвом конкретном
току, ослобоЬавазупи их свих оптереКеньа створених романтиз
мом и мистификащцом прошлости. Светозар Марковип сво]у
критику српског друштва и државе XIX века отпочшье крити
ком романтизма у српско] кн>ижевности, ко]а ]е прошлост срп
ског народа улепшавала и представл>ала нереалном и нетачном
што ]'е штетно утицало на разви]'ан>е националне свести. Оштро
напада централистичко уреЬен>е земл>е и бирократи^у ко]а {е
Иде]е Светозара Марковича о балканско] федерации 157
раскинула са демократском традициям и самоуправлением у
задрузи, а ко^а ]е у доба Првог српског устанка послужила као
основа народне револуци^е. Напао ]е спол>ну политику Кнеже-
вине Србще, ко]а. иде затим да захватан>ем нових територи^а на
рачун Турске проширу)е државну границу Срби^е:
„Политика кс^а се ограничава на .велику и }аку' Срби)у пробу-
Ьу^е подозреньа код наших природних савезника на Балканском
Полуострву, Бугара, и тера их у непрщателэски табор. Из тота сле
ду] е очигледно да српска народна политика мора бита управл>ена
на опште ослобоЬенэе Балканског Полуострва. ^Велика Србща' и
тесна ]е и рЬава зграда, па стога шце кадра да обезбеди српском
народу интересе, као год што ни .Велика Бугарска' не би осигурала
интересе бугарског народа."3
Светозар Марковип не зауставл>а се само на критици срп

ског друштва XIX века вей предлаже решен>а ко]а задиру ду-
боко у кьегов дотадашн>и живот. Да би га оспособио за истори)-
ску улогу у друштвеном, политичком и националном развитку
српског, балканских и ^ужнословенских народа, предлаже прео-
бража] српског друштва у сощцалистичко ко]е ]е ^едино спо
собно да реши друштвену и матери^алну не]еднакост л>уди и
народа и да ггостане основа за активиран>е ослободилачких по-
крета на Балканском полуострву. Та] преображав српског дру
штва у Кнежевини Србщи треба да доведе до промена у ньеном
унутрашньем развитку и спол>но] политики у односу према су-
седним балканским и зужнословенским народима. Значи прео-
бража] српског друштва треба да се крепе у два правца: у уну
трашньем животу српског народа и у н>еговим односима са су-
седима, ]ер су та два процеса тако уско повезана да ^едан не
може без другога, да ^едан произлази из другога:
„Практичны смисао социализма за унутрашн>и и спол>ашн»и
развитак српског народа садржи се у овоме: сощцални преобража]
изнутра, на основу народног суверенитета и општинске самоуправе;
револущца у Турско] и Федеращца на Балканском Полуострву. Ово
]е ]асан програм што су га изнели сощц'алисти у Срби)и од када
су се ж^авили као ]авни радници."4
Критика унутраш1ье и спольне политике Кнежевине Срби]с

имала ^е за цшь да Србщу, односно српски народ, припреми за
догаЬа]е коуа су се приближавали и ко]и пе бити од изузетног
знача]а за н>егову будупност и будупност балканских и ]'ужно-
словенских народа. После у]единьен>а Итали]'е и Пруске, Свето-
3 Светозар Марковип, Сабрани списи, кн>. I, чланак Велика Србща,

Култура, Београд 1960, 111.
4 Светозар Марковип, н.д. кн>. IV, чланак Соцщализам или друштвено
уреЪе^ье, Београд 1965, 422.
зар МарковиЬ ]е очекивао да Не отпочети одлучузуЬи догаЬа,)и

на Балканском полуострву ко^е Ье имати далекосежне последи-
це на ослободилачке покрете балканских и ]ужнословенских на
рода. Пошто су у решавагьу Источног питаньа главну реч имале
западноевропске капиталистичке државе и Русина Светозар Мар
ковиЬ ]е апеловао да се Кнежевина Срби^а, балкански и ]ужно-
словенски народи благовремено припреме и меЬусобно органи-
зу]у да их догаЬа^и не би затекли неспремне. Те припреме и
промене требало ]е да допринесу веЬем меЬусобном разумевашу
у борби за ослобоЬешем од турсюог ропства, а исто тако да се
за]еднички супротставе цильевима великих сила, ко^е су желеле
да наметну балканским и ]ужнословенским народима поделу
територща према сво]им потребама, политичким и економским
интересима.
Уважава^упи промене ко^е су настале на Балканском полу
острву у доба петвековне турске владавине, када ]е настало ве
лико етничко помераае и преплитан>е балканских и ]ужносло-
венских народа, Светозар МарковиЬ исюьучу^е могуЬност чи-
стих народних, односно националних граница:
„Балканско }е полуострво мозаик од народности. На]веЬи су
бро]ем Бугари, затим долазе Срби и Грци скоро под^еднако, затим
Турци, Арнаута и Цинцари. Ко^и Не од тих народа пристати да се
,анексира' српско} монархини? Па рецимо да српска монархи) а за-
добще у сво]у државу и остале Србе ко.)и живе у Аустро-Угарску —
па и то ^е мала кралевина од 5 милиона. Може ли таква држава
приса]единити себи од 10 мили]она других народности? Та то би
било нешто налик на данашн>у Аустрщу или Унгарску, што по
тврЬеньу самих српских државника не може да посто,)'и."5
Као велики противник монархисточко-бирократског система

Кнежевине Србще Светозар МарковиЬ сматрао да прошире-
н>е граница Србще не доноси ослобоЬенье поробл>ених народа
веЬ се тиме проширу]е кнежева власт и власт бирократи]е на
ново] територщи:
„Кнез Михаило, и као Србин и као глава сво^е динаспце, морао
]е тежити да увелича земгьиште Срби)е. С друге стране, и по свом
положазу и по своуш убеЬен>има био ]е легимитиста и морао ^е и
формално и у сам<э) ствари уважавати исторщска права других
држава и владара."
Таква политика Кнежевине Сроите не би донела никакве

користи српском народу зато што се са проширеаем границе
5 Светозар МарковиЬ, Сабрани списи, кн.. II, чланак Србща на

Истоку, Култура, Београд 1965, 221.
Идеёе Светозара Марковича о балканское федерации 159
не мен>а]у друштвени односи ко^и су веЬ раните постегали, веп

се политички систем преноси на неослобоЬене територще:
„Ми не делимо то мишл>ен>е — износно }е Светозар Марковип
у чланку Велика Србща. — „Ми смо казали ран^е да само рути-
нери сматраёу за интересе народне: велико земл>иште, велики бро]
поданика, с\ъ.\&а двор и т.д.; ми смо казали да ]е народни интерес:
да буде свима и свакоме добро и да ёе само она политика корисна
по народ, коёа му уёедивьузе све умне и матерщалне силе и да]е
могупност да их употреби за заёедничку цел.."6
Ако би Срби^а чак и пошла тим путем ипак не би била сама

у рату са Турском. Сваки рат на Балкану, односно рат са Тур-
ском, изазива ланчане реакци]е ослободилачких покрета бал
канских и зужнословенских народа ко}и се налазе у саставу
отоманске државе:
„Рат ко^и би Србща почела свом снагом нема сумн>е изазвао
би устанак народа на целом Балканском Полуострву и решио би
сасвим .Неточно питаае' у Европи. Тада би, разуме се, питан>е обли
ка будупе ерпске државе зависило од много важшцих услова но
што $е мишл>ен>е кнежевске владе у Србщи. Очевидно политичка
мисао велика Србща била }& наёвепа политичка ,утопща' и наслед
ници кнеза Михаила морали су то увидети чим су само зедним
кораком покушали да }е остваре."7
Пошто ]е осудио у)еди№ен>е ерпског народа путем приса^е-

]един>ава нових територи)а Кнежевини Срби)и и преношенье
буржоаског, бирократског, недемократског и монархистичког
система Србще на ослобоЬене територи^е Светозар Марковип ^е
предлагав да се ерпско друштво преобрази у сощцалистичко
ко]е би се ослан>ало на народни суверенитет и општинску само
управу као испробане институщце патрщархалне демократите.
Револущца у Турско] требала ]е да се завриш стваран>ем феде-
раци)е ко]а би пружила шансу свакоме балканском и ]ужно-
слювенском народу да оствари сво]а суверена политичка права
и национално ослобоЬен>е. Значи у]еди*ьен>е ерпскога народа
остварило би се после преобража]а бирократске и монархисти-
чке Кнежевине Србще у сощцалистичко друштво ко] а би за-
]едно са балканским и ]ужнословенским народима учествовала
у општо] револущци или општем устанку против турског феу-
далног система и власти, а ко]е би на кра]у завршило ствара-
н>ем Балканске или тужнословенске федераци^е:
* Светозар Марковип, н.д., к». I, чланак Велика Србща, Култура,

Београд 1960, стр. 110.
7 Светозар Марковип, н.д., кн>. II, чланак Србща на Истоку, Култура,
Београд 1965, 218.
160 Климе Цамбазовски
„Сви услови за развитак српског народа говоре, дакле, зато да
)е српском народу потребно савезно устро.)ство, а не државно ]един-
ство. Унутрашн>и развитак и спол>ни политички услови гоне српски
народ да као свозу мету стави: ослобоЬеае и федеращцу српско-
-бугарску, не по народности но по, стварним потребама. А ова се
Федеращц'а може врло лако раширити у Федеращцу народа на Бал
канском Полуострву и ,)'ош дал>е, ако се узму у рачун наши суседи
преко Саве и Дунава. Федеращца ова се оснива не дакле на начелу
народности, но на лично] слободи оних л>уди ко.)'и стушу'у у савезну
за]едницу."8
Истакнута улога Кнежевине Србще на Балканском полу

острву у доба револущце или општег устанка балканских или
Зужнословенских народа против отоманске власти предмет ]е
Марковипеве значаще студще: Србща на Истоку.
Као што смо веп нагласили иде]а о стваран>у балканске или
^ужнословенске федерацще ни)е нова, она ]е поста]ала веН не-
колико децени)а. МеЬутим, Светозар Марковип и иьегови сарад-
ници, српски социалиста, уносе нов садржа] у ову иде]у,
траже ново решен* ко]е се из основа разлику^е од рани^их
предлога. Та разлика се огледа у н>ихово] тежн>и за трасформа-
щцом буржоаског у сощцалистичко друштво ко]'е треба да
превазиЬе многе противречности и супротности у животу бал
канских и зужнословенских народа.
Корене балканске или ]ужнословенске соцщалистичке фе-
деращце, коза на на]'бол>и начин радном човеку гаранту^е сло
боду и равноправност, Светозар Марковип налази у вертикал-
но] повезаности самоуправних институщца ко]е заггочинъу од
општине, као основне пели^е соци^алистичког самоуправног дру-
штва, преко округа (жупанща), државе у Федеращцу, односно
савеза држава:
„Српски народ нема другог излаза до револущце на Балканском

Полуострву, револущце ко] а би се завршила уништен>ем свщу др
жава што данас смепу да ти народи не могу да се е)едине као сло-
бодни луди, равноправии радници, као савез општина — жупани]а
— држава — како им на]удестце буде."9
1една од основних разлика у разматран>у иде^а о формира-

н>у Балканске или 1ужнословенске федерации е измеЬу Светоза-
ра Марковича и н>егових претходника или противника састо]и
се у томе што он замипиьа да се Федерацща заснива на слободи
и равноправности личности и народа, односно радних л>уди и
народа, а не повезиван>у и договараньу држава:
8 Светозар Марковип, н.д., кн.. IV, чланак Соцщализам и друштвено

уреЬегъе, Култура, Београд 1965, 422.
9 Светозар Марковип, н.д., кн.. II, чланак Србща на Истоку, Култура,
Београд 1965, стр. 221.
Иде]е Светозара Марковича о балканское федерации 161
„Федераци]а ове не заснива се дакле на начелу народности, но
на лично)" слободи оних л»уди, ко]и ступа]у у савезну за^едницу. Али
тим самим начином уёамчава се и свачща народност, ]ер се тиме
да]е право и свакое народности да заузме самосталну групу у са-
везу. Ето шта значи ,одрицан>е народности' код оощцализма."10
Пут за формирагае Балканске или 1ужнословенске федера-

щц'е ]е револувдца ко]а треба да сруши како буржоаски, биро-
кратски, недемократски и монархистички режим Кнежевине
Србще, тако и феудални режим у Турско] и монархистичко-
-имперщалистички режим Аустро-Угарске, када се за то створе
услови:
„Сощцалисти дакле тврде да у свим земл>ама, где се развило
капиталистичко газдинство предстойи сощцална револущца — пред
елен преврат кое'и Ье срушити приватну сво^ину у друштвену и за
вести за]едничку, онако исто као што ^е срушена феудална сворна
и заведена слободна приватна свежина. Но ко год д'е до сада пажлл-
во проучио, шта смо говорили о сощцализму, лако Ье увидети да
се друштвени преображае никако не може извршити |едним насил-
ничким актом, ]'едним ударом: народним устанком или превратом.
Не! Ту треба дугачак, поступай развитак, ту треба организаторски
рад целих нарашта^а, ту треба умни, морални развитак."11
Иако нам Светозар Марковип ни]е оставио про^екат бал

канске или зужнословенске федеращце ипак на основу ньегових
ставова изнесених у по] единим чланцима и студи^ама, а посеб-
но ставова у н>еговом познатом делу Србща на Истоку, можемо
да заюьучимо да }е он био велики протагониста те федерацще.
Мислио ]е да она одговара жел>ама, цшьевима, потребама и дру-
штвеном и истори^ком развитку балканских и ]ужнословен-
ских народа преко ко^е се могу решити извесне дилеме, неспо-
разуми и конфронтаци]е.
На основу досадашгьег излаганьа можемо да констату|емо,
да ]е пре више од сто година код зужнословенских и балкан
ских народа отпочело са практичном применом иде]а Черни-
шевског, Карла Маркса, Ласала, Фридриха Енгелса и др. у прео-
бража]у бирократско-централистичког режима Кнежевине Ср
бще у сощцалистичко друштво, односно у креирагьу иде^е
балканске или зужнословенске соцщалистичке федеращце. 1ош
од седамдесетих година XIX века, постелено али сигурно, те
иде]е почеле су да продиру у кн>ижевност и науку, ерпског и
осталих балканских народа.
10 Светозар МарковиЬ, н.д., кн>. IV, чланак Соци]ализам и друштвено

уреЬегье, Култура, Београд 1965, 422.
11 Светозр Марковип, н.д., кн>. IV, чланак Соцщализсш и друштвено
уреЬен>е, Култура, Београд 1965, 417.
ЬЕЗ ГОЕЕ5 БЕ ЗУЕТ02АЯ МАКК0У1С 51Ж 1Л

РЕБЕКАТКЖ ВАЬКАШСШЕ
Кёзитё
Бапз 1ез аппёз ^иа^ап^е аи XIX* 51ёс1е 11 зе татГезГа Паёе ае Гогтег

1а РёЧ1ёга1юп ВаШагшпде сотте ип тоуеп сГипШсаЬюп аез реир1ез Ьа1каш-
^иез агт яие сеих-с1 ршззепг з'оррозег еп соттип аих аап^егз ^и^ зе
ргёзепЫеп! зиг 1а усие ае 1еиг аёуе1орретеп1 роЫ^ие е1 патопа!. Ь'аррап-
1юп Йи тоиуетет зос1аНз1е еп Еигоре е1 <1апз 1ез ВаИсалз еп§еп<1га аизз1
1ез 1пёзез е1 1<1ёез поиуеПез зиг 1а сгёа1кт ае 1а Рёёёгайоп ВаГкашяие.
1М аез рго1а8ошз!ез аез Иёез поиуеиез 5иг 1а Иогтагюп ае 1а Рёаёгайоп
Ва1кагш}ие ё1ак ё§а1етет 1е гёуокиюппаке е1 1пёогас1еп зосааНзге сопгш
зегЬе 5уе1о2аг Магкоугё.
ТапсИз ^ие 1а Рёёёгайоп Ва1капк}ие ё1аа* сопсие аи1геГо13 сотте
аззос1а1юп <1ез Е(а1з паиопаих ^и^ сопзегуегааеп! 1еигз хпзиииктз паЬюпа-
1ез, (ои( еп {Ъгтап! ^ие1^ие8 тзПШйопз соттипез сГипе тгрогЧапсе раг[1-
сиИёге роиг 1а йёГепзе ае 1а {ёаёгайоп соШге 1е аап§ег уепаш: аи аепогз,
ЗуеЮгаг Магкоу1ё та^таИ 1а Рёйёгагюп Ва1каг^ие сотте ипе ]опсИоп
уеШсак аез тзШиНопз аиЮпотез а рагйг ае 1а соттипе, еп 1ап1 ^ие
се11и1е Гоп<1атеп1а1е ае 1а зосаё1ё аиШ^езиоппааге зосйаИзге раг 1е <1ёраг1е-
теп1 (сотаШ) ^зди'а Гшиоп Йпа1е еп ипе ГёёёгаЬюп. 8уе1огаг Магкоу1ё
1п1егргё1е 1а похюп ае 1а РёаёгаНоп ае гасоп зшуаШе: »Се«е Рёаёгайоп
п'ез1 раз, оопс, Ьазёе зиг 1е ргшпаре ае 1а паНопаигё, тааз зиг 1а Шэепё
т<11ук1ие11е ае сез Ьоттез дш еп1геп1 еп соттипаШё Гёйёга1е. Маю раг
се1а тёте оп ^агати ё^а1етеп( 1а пайопаШё ае спасип, саг оп ассогае
раг 1а огок а спадие пайопаШё а'оссирег ип егоире & раП аапз Гшиоп.
УоПа се ^ие уеи1 «Иге, 1а гепопоагкт а 1а пайопаШё аапз 1а зосгаКзте.»
Душан ЛУКАЧ
Београд
ПРИВРЕДНА ЕКСПАНЗША НЕМАЧКЕ ПРЕМА

ТУГОИСТОКУ ЕВРОПЕ 1933—1937.
Привредна експанзи]а нацистичке Немачке ггрема ]"угоисто-

ку, интензивирана веК од доласка нациста на власт у овс>] зем
лей, представл«ала осебу^ну претходницу у процесу опште
пенетраци^е Ра]ха према овом сировинама богатом и стратеги)-
ски важном подруч]у Европе.
Први таласи по]ачане привредне експанзще Ра]ха у овом
смеру имали су задатак да на]пре ослабе, а затим и потпуно
истисну привредне, политичке, културне и друге утица]е оста-
лих великих сила на овом подруч]у.'
Привредно на^ачи и уз то на]опасни}и конкуренти у овом
региону били су Француска и Енглеска. Као утемел^ачи и ства-
раоци верса^ке Европе и заштитници н>ених интереса и посто-
}еЪег стан>а, ове две европске политичке и привредне силе биле
су веома утица] не и вишеструко присутне у животу земагьа
Зугоисточне Европе.
МеЬутим, у време доласка нациста на власт у Немачко^
на]присутниза у спол>нотрговинско] размени овога региона Евро
пе била ^е Итали|а. МеЬутим, с обзиром на н>ене знатно слабите
привредне могупности и на чен>еницу да ]е она требало, по сва-
ку цену да буде будуЬи савезник Ра]ха, Италика ]е ипак пред-
1 Упореди: Зипеу о{ 1Шегпайопа1 АЦспгз 1936. ОхГогс-, Ьопс-оп 1937,

рр. 526—535; 8игиеу 6^ 1п1егпа1юпа1 АЦтгз 1937. Ох1огс1, Ьопйоп 1938. рр.
459—465; 21уко Аугатоузк1, 8икоЬ Шегеза УеИке ВгНапЦе г Ыетабке па
Всйкапи иоН йги^о% зуе1зко% га(а, у ХЪопики Шогца XX уека, II, Веостад
1961. рр. 5—158; Бг Егпз1 Ша§етапп, Бег пеие Вшкап, НапзеаИзсНе Уег-
1а%запз1а11, НатЬигв 1939. рр. 57—139.
164 Душан Лукач
ставл>ала нешто слабину и лакше савладиву препреку немачкоз
привредно] експанзщи према европском ]угоистоку него што су
то биле Енглеска и Француска.
Систем борбе за истискиванье Италике из овог региона Евро
пе морао ]е бити нешто увщешци, индиректшци и закулисни^и.
Об]ективна ситуащца у свету, настала после агреси]е Мусоли-
шцевих армща на Етиогацу, омогупипе Хитлеру да овог супар-
ника и будупег партнера у борби за обаран>е посто]еЬег система
истисне, на на]безбедни)и начин, из сировински и аграрно бо-
гатих подручна европског 1угоистока, о чему Ьемо касн^е по-
себно говорити.
Много више напора Хитлер ^е морао да уложи у борби за
истискиванье француског и, нарочито, енглеског утица]а, ко}и ^е,
половиной тридесетих година, насто^ао да о]ача сво]е позици|е
на 1угоистоку Европе после очигледнщег повлаченьа Француске
из ових подруч]а.2
Немачка ]е била у много неповол>ни)ем положа]у због те-
жих последица светске економске кризе, сужености тржишта,
испражньености сопствених златних резерви, великих дугова, као
и због пренапрегнутих финансщских и инвестиционих програ-
ма, од 1933. године, у свим областима привредног живота и воу
не индустри)'е.3
Да би пребродио и савладао ове потешкопе, нови режим
у Немачко] ]е морао да уложи посебне напоре и да покрене
читав низ добро прорачунатих мера, од потпуне реорганизаци^е
привреде, преко среЬиван>а уговорних односа са свим земл>ама,
до увоЬен>а великог бро] нових мера, познатих под називом
Нови план, чи)и пе кра]н>и цшь бити да се што више и што
скушье извози, а да се што ]е могупно ман>е увози.4
Ово су, меЬутим, били само предуслови, и то претежно
формалног карактера и знача]а, за привредну пенетращц'у Тре-
йег ра]ха према 1угоистоку веп у првим годинама н>еговог по-
сто]ан>а. Од садржинског и пресудног значаща били су опшги
услови на пространствима где ]е битка за престиж у привред-
ним односима требало да се одигра, у овом конкретном случа-
)у, на простору зугоисточне Европе.
Тешким последицама светске економске кризе, претежно
аграрне, земл>е зугонсточне Европе биле су привредно осакаКе-
не. За извлачен>е из депресще нще било довольно унутарших
2 Шире о овоме: Нчко Аугатоузк], ор. с&.

3 Упореди: Душан Лукач, Интензивирагье немачког пробора према
1уюистоку Европе после светске економске кризе, у Зборнику, Светска
економска криза, Београд 1976, 63—77.
4 Шире о овоме: П1е1ег РеЫпа, АиШгШероШгк гт Бпнеп КегсИ,
ТУеШзсЪе Уег1а§5аш1а11, ЗгиОДап 1969, рр. 30—53; Акгеп гиг ЭеШзсИеп
АизыагН&еп РоИйк (с1аЦе АОАР) С 111/1, йок. 18, рр 46—47 йок
169, рр. 334—338, с1ок. 175, рр. 346—348, с!ок. 250, рр 469^-471 •'
С IV/!,
с1ок. 395,йок.
рр. 22, рр. 39-43, ёок. 26, рр. 46-48, йок. 157, рр.
778—782. РН 32Г—323- С IV '/2 '
Привредна експанзща Немачке према ^угоистоку Европе 165
снага, нити средстава. Била неопходна помой, светских прп-
вредних сила. Десило се, меЬутим, да су на]разви]енизе и на]-
}аче эемл>е, Француска и Велика Бриташца, биле исувише за-
бавл>ене сво]им проблемима. Ово се посебно односило на Фран-
цуску, ко]а ]'е, непосредно после светске економске кризе, све
више била забавлена унутарн>им проблемима, питаньима односа
са Италщом и Немачком и, при том, показивала све ман>е инте-
ресован>а за унапреЬекье свозе привредне сарадн>е са традицио-
налним политичким и трговинским партнерима на тугоистоку
Европе.
Британии су показивали нешто више интересована за уна-
преЬенье привредних веза са ]угоисточном Европом, нарочито од
оног времена када се осетило француско повлачен>е и све ин-
тензивни)е насртагае ТреЬег ра]ха према овом подруч]у.
МеЬутим, и Британии су исувише били ангажювани пробле
мима колонка и око сарадьье са ^ош уносни)им тржиштима
у 1ужно] Америци и другим сировинама богатим, али привред-
но неразвщеним земл>ама.5
Земл>е ]угоисточне Европе, због истородности неразвщене
аграрне привреде, искл>учу)упи делимично МаЬарску, нису мо-
гле напи излаз из посто]епих тешкопа, ослан^упи се на меЬу-
собну размену. Прилична истородност н>ихових тржних вишко-
ва ни]е дозвол>авала да се знатнее развита н>ихова меЬусобна
трговинска размена. Аграрне балканске земл>е могле су на^ви-
ше до ]едне трепине свежих вишкова, меЬусобно да размен>у|у,
док ]е више од две трепине тих вишкова, аграрних произвола,
разних сировина и полуфабриката, морало да потражи купце
изван земалэа ]угоисточне Европе.6 На]вепи део тих тржних виш
кова био ]е у рукама неразвщене и сиромашне буржоази)е, ко^а
^е сво]е сиромаштво насто}ала да надокнади повепаньем про-
фитних стопа. Има^уЬи у виду да ^е не само профите веН и
егзистенщцу ове буржоази^е све више угрожавао нараста^уЬи
раднички револуционарни покрет, као и демократски сло^еви,
тоталитаристички систем у Немачко], ко] и ]е у року од неко-
5 Лого Тота§еУ1б, Еп§1езко-^гапсизке 1епйепсЦе па ВсАкапи, Екопо-

ппз-1, Ьг. 7—8/1938., 2адгеЬ 1938., рр. 367—368; Вегпс! Шг^еп МУешИ, Есо-
потгс АррсазтеШ, НапйеХ ипй Ргапг ш Лег ЪгШзсНеп ОеиТзсЫапа'-РоИНк,
1933—1939. ОизеЫогГ 1971, рр. 1—402; МШеип Тгеие, Баз Оп11е КегсН ипй
сИе МезШасЫе аи! йет Ва1кап. 2.иг 8(гик1иг Лег Аиззепкапа'е1зроИНк
ОеШзсЫШа'з, СгоззЪгкатепз ипй Ргапкгегскз, 1933—1939. у часопису У1ег-
1еЦаЬгзЬе{1е Шг геЦдезсЫсЫе, 1. 1953. рр. 45—64; Кочетов, Англо-герман
ское торговое соперничество наукануне второй мировой войни, у Зборни-
ку, Межимпермялистические противуречия на первом етапе општего кри
зиса капитализма, Москва 1959.; Негтпапп Сгозз, йге \\?1г1зспа{1Испе Ве-
йеп1ип§ 5ийоз(еигораз {иг йаз Г)еи(зсНе КекН, ЗгдхКяаП ип<1 ВегНп, 1938.,
рр. 21—22.
6 О1р1ота18к1 агЫу 5ауеыю§ 5екге1агца1а га тоз1гапе роз1оуе, (йаЦе
БА51Р), СРВ Разе. 24/196. Роу. Ьг. 16, Ке{ега1 (1ггаупо§ зектага
ртугес1по§ питз1агз1уа Ка,|па, Бг Розса, Ыетаёка г ]що1з1обпа Ечгора,
од. 21. тапа 1936.
лико месеци потпуно уништио традиционално развитей немачки

раднички покрет, добщао ]е све више присталица у редовима
буржоази]е ]ужноевропских земал>а. Нови режим у Немачксд
не само да ]е пружао на]сигурни]е шансе за зараду и профите
веп и на]'више гаранцща да се уништи комунисгичка опасност
и осигура егзистенщца посто^епих буржоаских режима на ^го-
истоку Европе. Тако су, половиной тридесетих година нашег
века, на .Гугоистоку Европе послали веома повол>ни услови
за зачанье веза и сарадн>е неке светске економске силе са малим
и неразвщеним ]ужноевропским земл>ама.
У то време нова, Хитлерова Немачка тражила ^е такво
погодно тле за сво] први скок, после чега би уследила ]от сна-
жнща и целовитща експанзща у духу програма и камера не-
мачког националсоцщализма. Немачка разв^ена индустри^ска
производила тражила ]е тржиште за сво^е робне вишкове, док
су неразви]ене земл>е тражиле могупност за пласман сво^их
аграрних вишкова.7
Прваци НСДАП и немачки привредни стручааци уочили су
на време ове изванредно повол>не прилике за инфилтращцу и
привредну експанзи)у у правцу европског 1угоистока. Због не-
посредног присуства и тежн>и Мусолини)еве Италике према овом
подруч]у, нацисти су, као претходницу и као први ударни талас
према тугоистоку, усмерили привредну експанзщу. Немци су
ова^ сво] привредни поход према тугоистоку изводили веома
7 Шире о привредннм везама и односима Трепег ра]ха и земагьа ]у-

гоисточне Европе: Негтапп Сгозз, УаЬюз1 }и^о1з1о6пе ЕV^оре т.о. п]ешабки
Vап^зки (г^смти, и базоргзи Екопогтзт, §ос!Ше 3, 2а§геЪ 1937, рр. 249—253;
АНап С. В. ПзсЬег, Тке Сегтап ТгаЛе Оп'уе ш 8оШк-Еа51егп Еигоре, и
еосШ^аки 1п1егпаЬюпа1 Агга1гз XVIII. Ьопскт 1939, рр. 143—170; Вегпй
Уйг^еп МУешк, ор. ей.; С. СшИеЪаш!, Тке есопотгс Кесочегу о{ Сегта-
пу, 1933—1939. Ьоп<1оп 1939, рр. 1—303; Напз Егпз* Роззе, Ые НаирШтеп
йез йешзскеп У/1г1зскаЦз1еЪепз. Егз1гоЫез ипй ЕггехсЫез. Ете 5атт1ипк
уоп АЬЬапс11ип2еп, Ьгзд уоп БетзсЬеп 1пз(л1иг Шг Вапклтаззепзспаг'г ипа
Вапк\лгеззеп, Вег1т, 1937, рр. 481—513; Негтапп Сгозз, 81аа1зкапйе1 ипй
Уо1кзю1г1зска{1 гп 8ийоз1еигора, у часопису 81аа1епуЛг15спаг1. Запй 5еИа§е
гиг ХейзспгШ Шг СеороНИк, Зщ. 14. НеМеШеге 1937, Н. 11. рр. 957—968;
РЫШр Н. Ьоптапп, Сегтапу згпсе 1ке »Л/ен> Р1ап«, у годишн>аку \Мог1с1
АКайгз 1п1егрге1ег, 7/1936—1937., Ьопйоп, рр. 257—272; Ьогпаг Сгипёсптапп,
ЫсиктсйзоггаНзизске Сгоззгаитогйпип%, Иге Копз1гик(юпсп егпег, »йеи-
(зскеп Мопгое — Бок1пп«, БеШзспе Уег1а§ — АпзЫг, Зпш@аП 1962, рр.
1—166; К. \М. Кгиртапп, 8ийоз(еигора ипй СгоззйеШзсЫапй. ЕпЫпск1ип%
ипй 2икип{1зтб(>искке11еп йег УНг1зска11зЬег1кищеп, Вгез1аи 1939; А. Со1г,
ТНе Веиекип^еп йег йеШзскеп ЬапйиггПзска^с гит 8ийоз1гаит, у часопису
Ьепр21§ег У1еПеЦаЬгзсЬпгг, 1§ 1/1938. Ыг. 4, рр. 21—29; Шсктапп Егпзг,
81аНзТ1зскез НапйЪиск йез ВеШзскеп ипй т1егпаНопа1еп Аиззепкапйе1з,
ВегИп 1936, рр. 1—355; БеШзсМапй ипй 8ийоз1еигора. Бге паШгИскеп,
ч'д1к1зскег, киИигеИеп ипй \\чг1зска^(Искеп Веггекип§еп йез ОеШзскШтз
пъИ йеп У61кегп гт 8ийоз1еп. ЗсЬпгСеп дез 5ис1оз1; йеЩзспеп 1п54аги1ез,
Сгаг, №. 7. Сгаг 1942, рр. 113—115; И. Н. Чемпалов, Германская експансия
на Балканах в 1933—1938 гг. Учение записки Уральского государственого
Универзитета имени Горкого, Випуск 25. Исторический. Свердловск 1958
гг.; В. В. Размеров, Экономическая подготовка гитлеровской агресии
(1933—1935), Москва 1958. рр. 1—174.
Привредна експанзща Немачке према ]угоистоку Европе 167
организовано и смшшьено. После првих неуспеха и озбил>ни]их
поремепа^а у размени, ко,)и су били условл>ени мршавошпу не-
мачких финансща, приступило се среЬиван>у уговорних обавеза
са земл>ама ]угоисточне Европе, уз детально изучаванье стан>а
по^единих националних привреда на овом подруч^у и анализи-
ран.е н>ихових жел>а и стварних могупности. У престонице зуж-
ноевропских земаъа упупене су групе немачких привредних
струч№ака, трговаца и разних агената. У привредне и трговин-
ске миси]е ишли су и на] виши руководиоци нацистичке Не
мачке. С обзиром на то да су Немци веп у лето 1933. године
имали богату домапу жетву, често ее уговарало и куповало и
оно што нще било неопходно немачком тржишту, са добро про-
рачунатим цил>ем да се осво^ и оно што ^е отицало на друга,
конвертибилна тржишта. Тако су Немци у току 1933. и 1934.
године откушьивали и вепе количине прехрамбених произвола,
очеку^упи да пе за ньима уследити и вепи контингента рудача
и других сировина, ко]е су одлазиле у Велику Британщу, Фран-
цуску, Италику и друге земл>е. Уз повепани увоз аграрних про
извола очекивао се ггораст извоза индустрии ске робе Немачке у
неразви)ене балканске земл>е, ]ер ]е размена, углавном, вршена
на бази клиринга. По^ачани увоз, дакле, требало ]е да проузро-
ку]е повепани извоз немачке робе и, истовремено, да о]ача везе
Немачке са буржоази]ом ових земальа и да разним каналима
доприноси ширен>у националсоци] алистичких иде^а и покрета у
овим пределима. Расла ]е пасива на страни Немачке, али то ни|е
сметало нацистима, ]ер ]е пасива вишеструко ишла у корист
немачко] привреди. Био ]е то сво]еврсни облик кредитиран>а
немачке привреде од неразви]ених эемал>а европског 1угоистока
и истовремено, и у крадем исходу, оно што ]е Немачка желела
— извоз, ]ер се уложени новац морао на кра]у претворити у
робу.
Овако широко организован и воЬен рад привредника и тр
говаца Трепет ра^ха, после тренутних криза, нарочито у првим
месецима владавине националеащцализма, почео ]е да доноси све
видни^е резултате у размени Немачке са ]ужноевропским земл>а-
ма, у ко_)има ^е привредна експанзща представляла претходницу
политичке и опште експанзще. Привредне везе Немачке са Ма-
Ьарском, 1угослави}ом, Румуни)ом, Бугарском, Грчком и Тур-
ском почеле су интензивно да се развща^у и да истиску^у везе и
утица]е осталих земал.а меЬу ньима и привредно на^мопнщих зе-
мал>а — Велике Британке и Француске.8 Сгкхгьнотрговинска раз
мена ових земальа са Немачком ^е интензивно расла из године
у годину.
Две среднэоевропске земл>е, Чехословачка и Аустрща, ко]е
су биле на путу Ра]ха према 1угоистоку, требало ]е да буду
8 21уко Аугатоузка, ЗикоЪ Шегеза УеНке ВгИапце I Ыетадке па Ва1-

капи иоЫ йги%о% в\;е15ко% га1а рр. 5—20.
савладане и уюьучене у службу Ра^ха директним путем. У ши-
рен>у немачког утица]а у овим земл>ама примарну функщцу су
имали нацистички покрети, политички притисци, диверзще, про
паганда и рад на ньиховом разби]ан>у изнутра, док ]е привред-
ним везама придавай другостепени значащ. Последица оваквог
односа Ра^ха према Чехословачко.], а делимично и према Ау-
стри)и, било ]е стагниран>е или опадаьье спо.ънотрговинских ве-
за и, уопште, привредне сарадрье ових земал>а са Ра]хом веп од
1933. па дагье, све до сламагьа отпора у Аустрщи и склапагьа
привредног уговора у лето 1936. измеЬу две земл>е. односно до
во.)'ничког насрта^а Ра]ха на Чехословачку и н>еног дефинитив-
ног разби]'ан>а и брисаньа са карте Европе у 1939. години.9
И поред многих потешкопа, ко]е су искрсле нарочито у пр-
вим годинама, и негативног делован>а константно присутне па-
сиве на страни Немачке, увоз Немачке из шест земальа ]уго-
источне Европе: МаЬарске, 1угослави]е, Румунще, Бугарске, Гр-
чке и Турске растао ]е са 236,4 мил. КМ у 1933. на 315,8 мил.
у 1934. години, затим, на 412,5 мил. КМ у 1933. и на 505,4 мил.
КМ у 1936. години. Исто тако извоз Немачке у ове земл>е \&
растао са 150,6 мил. КМ у 1933. на 220,0 мил. КМ у 1934. години,
односно, на 321,2 мил. КМ у 1935. и на 455,2 мил. КМ у 1936.
години.10
Процентуално учешпе земал>а ^угоисточне Европе у нема
чком увозу расло ^е са 5,5% у 1932. години на 7,1% у 1934. го
дини, затим на 9,9% у 1935. години и, чак, на 12% у 1936. годи
ни. Сличай усггон имало ]е процентуално учешпе овог региона
Европе у укупном немачком извозу, ко]и ]е са 4,0% у 1932. го
дини износио 5,8% у 1934. години, односно 7,5% у 1935. години
и 9,5% у 1936. години, да би се дефинитивно у 1937. години са
11,3% примакао проценту учешпа у укупном немачком увозу у
овим земл>ама.и
Док ]е спол.нотрговинска размена земагьа ^угоисточне Евро
пе са Немачком у четворогодиппьем периоду од 1933. до 1936.
порасла у просеку за више од два пута, учешпе Француске и
Велике Британще у размени са овим земл>ама или ^е стагнирало
или ]е слабило. Тако }е укупни француски извоз у земл>е дуто-
источне Европе са 78 мил. КМ у 1932. години пао на 36 мил. КМ
у 1935. години, и на 25 мил. КМ у 1936. години. У исто време
9 Иг ЕскЬагй МеЪег, 81а<Иеп Аег АиззепкапЛе^ефескгип^ ОзХтгигХ

ипЛ 8йДоз1еигораз, Сив1ау ИзсЪег Уег1а@;, 8ШПраП 1971, рр. 259—265; Ни-
ЪеПиз ЗсЬгМег — З^етщег, 8ийоз1еигора т йег йеШзскеп Ъопаигаит-
ЫПзскаЦ, Уег1а§ КоЪеП К1е«, ВегИп 1939, р. 12; СгоззйеШзсЫапй ипй
Лег зййеигорШзске Каит, ЪтегйеЬег Вапк 1938, рр. 3—8.
10 1Ыйет; Т>г Негтапп Сгозз, ТЯе шПзска^Шске ВейеиШп& 8йЛоз1еи-
гораз /мг Лаз Оеи(зске Кегск, ЗшидаП ипй ВегЦп 1938, р. 16.
11 Бг Негтап Сгозз, ГНе ■шПзскаЩске Вейеи1ип% 8Мозгеигораз Щт
йаз ОеШзске Кегск, р. 15; ТоЬп С йе \ЛИИе, Сегшап Тга&е Бгые 1п ЗоШкеа-
з(егп Еигоре, и тезебшки Роге1§п РоИсу КероЛз, УЫите XII № 17 15
ЫоуетЬег 1936., Ые\у Уогк, р. 216. ' "
извоз из Велике Британще у земл>е ]угоисточне Европе ]е стагни-
рао са 105 мил. КМ у 1932. на 100 мил. КМ у 1935. години, да би
у 1936. години доживело слабщи пораст, на 101 мил. КМ.
Док ^е, на пример, увоз земагьа зугоисточне Европе из Не
мачке, ко}и ]е нешто заоста]ао за извозом ових земагьа у Не
мачку, процентуално растао у укупном увозу ових земал>а са
23,6% у 1935. години на 31,7% у 1936. години, дотле ]е увоз
ових земагьа из Француске пао са 6,7% у 1935. години на 2,3%
у 1936. години, или у увозу из Велике Британи^е са 10% у 1935.
години на 9,3% у 1936. години.12 Пад се ]ош рел»ефни]'е исказу)е
кад се узму, на пример, по^едине земл>е, ко^е су имале доста
развщену размену са Француском и Великом Британирм. Док
^е тако Немачка у петогодиппьем раздобл>у, од 1933. до 1937,
начинила скок у бугарском извозу са 33,2% на 54,8% и у увозу
у Бугарску са 36% на 43,1%, дотле ]е учешЬе Британще у бугар
ском извозу порасло само са 1,8% на 5,2% и у увозу са 6,9%
на 7,6%.
У истом временском интервалу Немачка ]е направила скок
у ]угословенском извозу са 13,2% на 32,4% и у зугословенском
увозу са 13,9% на 21,7%, док ]е Француска у ]угословенском
извозу постигла незнатан пораст са 2,2% на 5,4% и у ^угосло-
венском увозу пад са 4,2% на 1,7%.
Немачка ]е у овом периоду направила скок у маЬарском
извозу са 19,7% на 25,9% и у маЬарском увозу са 11,2% на
24,1%, док ]е у исто време Бритатца доживела пад у извозу
са 8,0% на 7,10/о и у увозу мали пораст са 4,4% на 5,3%.
У румунском извозу Немачка ]е у ово време направила
скок са 13,8% на 21,9% и у увозу са 10,6% на 19,2%, док )е
учешЬе Француске у румунском извозу пало са 12,4% на 5,7%
и у румунском увозу са 10,5% на 6,2%.13
Веома уочл>иве измене у структури размене Немачке са
земл>ама ]угоисточне Европе откривале су основне интенщце и
цшьеве немачке политике на 1угоистоку Европе уотпте. У пр-
вим уговорима и у првим контингентима извоза ]'угоисточних
земагьа доминирали су аграрии продукта. Немци су неке од
ових артикала узимали и више него што ]е то захтевало н>ихово
тежиште, посебно с обзиром на ньегове стварне платежне мо-
гуЬности. Ови вишкови, у кра]гьем случа^у, нису представ;ьали
бреме, веЬ корист. Они су уношени стриктно на темел>има кли-
12 ВипаевагсЫу КоЫепя, К 43 II Вапс! 309, К.екпзкапг1е1, 1938. Ш*ег-

зиспип^еп Йег АЬ1еПип§ Шг 2еп1га1е \угг15спаГ15ЪеоЪасп1:ш1§ Ье1 с!ег Ке1спз-
м'ЛзспаЙзкоттпеп. Т>1е тоеихлчЛзсЬаГШспеп УегШспПигееп. ВегИп 1939, р.
113: Сгов5йеи1$сМапй ипй йег 5ййо51еигорШ5ске Кант, ЛтетАепег Вапк,
1938, р. 11.
13 йеи1$сМапй ипй ЗийозСеигора, АгЪепгз^ззепзсЬаЭДкпез 1п5(лШ1 <1ег
ОеШзспеп АгЪекзГгоп*, 1940, р. 132; Г3г ЕсЬагй ^еЬег, ор. сН., рр. 258—265.
риншке размене. Противвредност ^е могла да се врати само у

роби, што значи немачко] индустрщско] роби, ко]0] ]е било
потребно тржиште. Део аграриях вишкова, ко]е ]е Немачка уво
зила из ових земал>а, продавай ]е у сировинском или прераЪе-
ном облику и у друге земл>е, често и на конвертибилно тржи
ште. Пасива, ко^а ]'е настала због вепег извоза из земагьа ]уго-
источне Европе него што су те земл>е могле да увозе, у кравшем
исходу имала ^е функци)у кредита, ]ер ]е она ]едног дана мо-
рала бити претворена у робу ко]а Не бити увежена из Немачке.
И на]важни)и поен добро смшшьене и извоЬене трговинске
политике било }е то да се, под притисцима и утица] има из Ра]ха,
структура извоза ]ужноевропских эемал>а константно мен>ала.
Укупан обим аграрних произвола или ]е стагнирао или ]е сма-
н>иван, док ]е учешпе оних артикала ^ужноевропских земал>а,
ко]и су лако одлазили на свако тржиште и ко^и су Немачко^
били неопходни, као што су, на пример, разне рудаче, нафта,
индустри)ске бшьке итд., константно повеКавано. Тако су ар
тикли прехране у укупном извозу ^угоисточне Европе у Нема
чку са 50,3% у 1930. пали на 34,1% у 1936. години, док ]е уче-
шпе сировина и полуфабриката порасло са 45,0% у 1930. на
58,4% у 1936. години.14
Добро организованим системой привредних, политичких и
других веза осва]ане су и оне позици^е у спол>нотрговинско]
размени и привреди ових земал>а ко^е су ледени) ама држале
друге земл>е или мултинационалне компанще. Био ^е то сво]е-
врстан систем истискиван>а конкурената у земл>ама ^угоисточне
Европе и на;|сигурни)и пут да се познати цил> немачких нацио-
налсощцалиста о укл>учиван>у овог региона у оквире немачког
допунског привредног подручна Ег§ае2Ш1д\УТ1Г*5сЬаЙ<1, оствари
у планираном року.
Уз то, немачки привредници нису оста^али на томе да ко-
ристе посто^епе капацитете, веп да их, колико ]е могупно више
проширу^у, свакако извозепи произведене вишкове кон|унктур-
них сировина у сво]у земл>у. 1едину сметньу представл>ала ]е
доминаци^а иностраног капитала, првенствено капитала запад-
них сила и Суедигьених Америчких Држава, ко^а Ье се, и поред
немачког продора, задржатн у земл>ама ^угоисточне Европе до
кра^а овога периода.
Немци су посебно радили на унапреЬен>у оних грана и про-
дуката аграрне продукци^'е кош су тражени на немачком тржи-
шту. На пример, веп од 1933. године, под утица]ем Немачке, по-
чшье у аграрним пюдручшма 1угоистока интензивниза произ
водив ул.арица и индустри]'ских бшьака: сунцокрета, со^е, раз-
них врста репе и других бшьака, из ко^их су се могла правити
14 Негтапп Сгозз, ТЯе Шг15ска{1зкга{{е 8ййо$геигораз ипй Иеи-

(зсЫапй, рр. 30—37.
]естива ул>а или ко]е су могле послужити као сировине у хе-
ми]ско^ и текстилнсг| индустрии.15
Све интензивни]а и све обимнща размена Немачке са зем-
л>ама ]угоисточне Европе утицала ]е на слабл>ен>е интереса Не
мачке према другим тржиштима и земл>ама, посебно традицио-
налним немачким партнерима у западно] Европи. Учешпе тако-
зване разви)ене (индустррцске) Европе у немачком увозу пало
Зе са 31% у 1928. на 24% у 1938. години, односно, у укупном
немачком извозу са 480/о у 1928. на 36% у 1938. години. Од свих
осталих делова Европе ]едино пе скандинавске и балтичке зе-
мл>е у овом времену доживети успон у размени са Немачком,
али ипак много блажи него што био случае оа земл>ама 1уго-
источне Европе.16
Све ово наводи нас на заюъучак да ^е нацистичка Немачка
први део свога плана о привредном осва}ан>у европског 1уго-
истока и делимичном истискиван>у са овога подручна сво^их
на]важни)их супарника — Велике Британке и Француске,
остварила веп у време од 1933. до 1936. године.17
Одлучу^упу улогу у обрачуну око економског утица}а на
европском .Гугоистоку измеЬу Трепег ра]ха и Италике и око
спол>нополитичких и привредних веза са земл>ама на овом под-
друч^у имало ]е во;)ничко ангажова1ье Мусолини^евих трупа у
Африци 1935. године.
Као што смо веп истакли, Хитлер без двоумл>ен>а одобрио
и подржао агресщу Мусолинщевих трупа на Етиогицу, у ]есен
1935. године. Усмераваььем Италще на просторе ван Европе оче-
кивало се конфронтиранье и прижелживало чак сукобл>аван>е во-
депих западних сила, Француске и Велике Британке, са Итали
ком, из чега ]е Немачка могла да извуче две користи: прва —
дефинитивно приклан>ан>е Мусолини^а Хитлеру, и друга — при-
вредно, политично и во;)ничко удал>аван>е Мусолини]а са про
стора ]угоисточне Европе, на коме су се зачин>али и разви)али
15 Иге ВеАеиШпв Лег зиЛоз(еигорШзскеп ЬапЛег ]иг (Не Уегзог%ип&

ОеШзсМапйз гтХ рЦапгНскеп д1гокз1оЦеп, и Ье1рг18ег Уе1ег1аЦапг55спгШ
Шг Зййояеигора, 3. 1%. Ьеаргщ 1939, рр. 177—183.
16 Пг ЕскЬагй \УеЬег, ор. рр. 28—29; №ко1а М1гкошс\ Тг^ттзка
роЦНка йг 8сИасН(а с ]що1з1оёпа Еугора, Екопопйз*, Сой. II, ,1иИ-аУ8и51
1936., Ьг. 7—8, 2а8геЬ, 1936, рр. 303—310.
'7 ЕКууп 1опез, ТИе ВаШе {ог Реасе, Ьопскт 1938, рр. 58—181; Ог Егпз1
\Уадетагш, Иег Ыеие Ва1кап, НатЬигз 1939, рр. 57—139; 1оап СИрег, Ь'ех-
рапзюп есопотгцие йе 1'А11ета§пе йапз 1ез Ва1капз; ОЪ^есШз, Меитойез,
К.е5и11а1з (1933—1939), у годшшьаку ЗШсиа Ва1сап1са, 1п5*1ПЦ сГеШйез Ва1-
кашаиез, Зойа 1973, рр. 121—128; Егпз^еП Ка1Ье, Ветегкип^еп ги йеп
кШоггзскеп Уогаиззе1гип^еп Лег ЗиЛозСеигорароИНк Лез {азсЫзНзскеп
ОеШзскеп 1трепа1гзтиз; Шйет, рр. 399—408; \№аИпег СгоН, МгПзскаЦ
\т ЕигорШзскеп Каит, \Меп 1940, рр. 9—310.
сви дотадалпьи привредни и пюлитички ексцеси и сукоби из-

меЬу Хитлера и Мусолитца.18
Мере Друштва народа против Италике, као означеног агре-
сора, а нарочито економске санкщце, створиле су веома по-
вол>иу климу за истискиван>е Итал^е са подруч]а ]угоисточне
Европе и за преузимаьье позицщ'а м^е ^е она овде била оства-
рила и држала, пооебно у привредним односима овог региона
Европе."
Поред политичког, овде ]е био присутан и матерщални чи-
нилац, ]ер ^е Италща, као индустрщска земл>а, у знатни^ем
обиму извозила из земал>а ^угоисточне Европе сировине и пре-
храмбене артикле, а тамо увозила, претежно, индустрщску ро
бу. Према санкционим прописима било ]е забран>ено чланицама
Друштва народа да извозе у Итали)у све оно што ]е могло до-
принети оружаном потенциалу агресора, па ^е на та]" начин
био забран>ен извоз на]вепег бро]а артикала ко}и су били тра-
диционално застушьени у извозним ставкама ^ужноевропских
земал^.20
Иако погоЬена санкционим мерама, Италща ]е, захвал>узу-
пи сводим колони) ама, затим веома разви)еним прекоморскнм
везама и повепан>у размене са земл>ама ко^е нису прихватиле
санкционе мере, успела да се извуче из насталих тешкопа и да
губитак, ко]и ^е настао нарочито у размени са земл>ама ]уго-
источне Европе, надокнади. У условима све тежег пласмана, на-
ручито аграрних вишкова, у много тежем положа]у су се на-
шле ^ужноевропске земл>е ко]е су прихватиле санкци^е — 1уго-
славща, Румунщ'а, Бугарска, Грчка и Турска. Неочекивано ]е
било прихватаае санкци}а од бугарске владе, )ер ^е Бугарска
годинама имала добре односе са Италиком. МеЬутим, до овога
чина ]'е дошло под уппадем неких нових кретан>а у меЬународ-
ним односима уопште. Због ангажован>а Италике у Етиопи]и,
очекивало се извесно слабл>ен.е интензитета ангажован>а Ита-
лщ'е на простору зугоисточне Европе, уз истовремено све жив-
л^е укл>учиван>е Велике Британще у проблеме европског конти
нента, па и у билатералне односе са на]ближим бугарским су-
седима — Турском, Грчком и 1угослави]'ом. Све ^е ово на}авл>и-
вало з'ачан>е значаща улоге и присуства ове велике силе на про
стору европског ^угоистока. Гласаньем за санкщце желело се
18 Шире о овом: А. МитровиЬ, Немачке и шалщанске тежгье за „но

вом поретком" и }угоисточна Европа, у Историцском гласнику 2/1971., Бео-
град, рр. 52—58 и 62—86.
« БА81Р М1Р ЮГ РойапзГш и Ьопйст, Роу. Ьг. 26650 ой 13. поуетЬга
1935. Роу. Ьг. 1153 ос1 21. йесетЬга 1933. а Р1зто М1Р КЗ Роз1ап5*уи и
Ьопйоп, Роу. Ьг. 26930 сх! 14. поуетЪга 1935.; Зигуеу о? 1п1:ета1лопа1 Агга1гз
1935., Охгогс!. Ьопйоп 1936, рр. 414—482.
» БА51Р, ЬР Р 1/1, Роу. Ьг. 1139 ос! 16. аесетЬга 1935. Р1зто М1Р КЗ
Роз1апзгуи и Ьопйоп, Роу. Ьг. 28822 оа. 5. йесетЬга 1935. 1 Роу. Ьг. 293 ой
6. таПа 1936. Рпзто М1Р КЗ Роз1апзгуи и Ьопйоп, Роу. Ьг. 3618 о<1 29. Ге-
Ьгаага 1936.; СРВ III оо. 4. поуетЬга 1935., рр. 32.
Привредна експанзи^а Немачке према ^угоистоку Европе 173
да се обезбеди подршка Велике Британще у бугарско] спол>но]
политици и да се осигура доби]ан>е нових кредита из британ-
ске касе.21
Има]уЬи у виду да ]е Италика у размени зедног бро]а зе-
магьа ]угоисточне Европе, пре етиопске кризе, држала ^едно од
првих места, санкционе мере су изазвале знатне поремеЬазе у
привреди и размени ових земагьа, иа и целог овог региона.
Тако }е, на пример, зугословенски увоз из Италще са 12,4 ми-
лиона САД долара у 1934. години, веК због отваран>а етиопске
кризе у 1935. години условно пад на 8,5 милиона САД долара,
а у 1936. години, због непосредног детства санкцща, пао чак
на 2,3 милиона САД долара.
Румунски увоз из Италике у 1934. години износио ]е 9,9 ми
лиона САД долара, да би у 1935. години пао на 7,6 милиона
САД долара и у 1936. години чак на 1,4 милиона САД долара.
И до тада низак увоз Бугарске из Италике, са 2,2 милиона
САД долара у 1934, пао ^е у 1935. години на 1,2 милиона САД до
лара, да би у 1936. години спао на свега 0,2 милиона САД до
лара.
Санкционе мере су се }от ригорозни)е одразиле на извоз
ових земаььа у Италщу. Тако ]е ^угословенски извоз у Итали)у
са 15,4 милиона САД долара у 1935. пао на 3,2 милиона САД
долара у 1936. години. Румунски извоз у Италику, под непосред-
ним детством санкщца, пао ]е са 23,1 милиона САД долара у
1935. на 9,7 милиона САД долара у 1936. години. И онако низак
извоз из Бугарске у Итали|у пао ]е са 3,5 милиона САД долара
у 1935. чак на 1,7 милиона САД долара у 1936. години.23
Учешпе зема1ьа ]угоисточне Европе у укупном итали)анском
увозу пало ]е са 9,6% у 1932. на 6,7% у 1935. години, односно,
чак на 2,3% у 1936. години од укупног италщанског увоза.24
Италща ]е као велика земл>а извршила преорщентащцу сво-
]их трговинских веза на прекоморске земл>е и европске земл>е
ко]е нису прихватиле санкцще, а то су МаЬарска, Шва^арска,
Аустри}а, па и Немачка у Европи, а ван Европе — С]един>ене
Америчке Државе, Бразил, 1апан итд.25
21 РгоГ. Бг 2А\ко АугатоузК, Всйкапзке гет1]е г VеНке зйе 1935—1937,

Веоегай 1968, рр. 74—78; В-А51Р ЬР 1936., Р-1/2, Роу. Ьг. 122 од. 25. ^апиа^а
1936. Р1зто М1Р К.Г Ро51ап51уи КГ и Ьопйоп, Роу. Ьг. 475 ос! 11. запиага
1936.; СРВ III ос1 4. поуетЬга 1935. р. 32.
22 Ргог. Иг 2ауко Аугатоузкп, ор. ей., р. 78.
23 СеШге Гог 8оу1е1 апс! еаз1 еигореап ЗШсНез, 51 АпЮпу'з Со11е§е,
ОхГог<1, Рарегз ш Еаз1 Еигореап Есопописз, 23. таг1а 1973., рр. 23, 27, 28,
30, 34, 35.
24 Випаез агсЫу КоЫеш, К 43 II Вап<1 309. К.е1спзкап2]1е1 1938. итег-
зиспип§еп аег АЪ4еПип$» Шг 2еп1га1е МпзспаШЬеоЪаспШпй Ьея аег Кекпз-
уйПзсЬаПзкаттег. Ше у^еИулЛзсЬагШсЬеп УегЯесЬип^еп, ВегНп 1939, р.
ИЗ; Упореди: Бг Рпеёпсп 2апп, АИ^ететез 81аНз115скез Агскы, 29, Вала!,
Зепа 1940, р. 134.
25 5шлеу о{ 1п1ета1допа1 АШигз 1935., рр. 426—428; СРВ III 29. аргПа
1936., рр. 383, 384, 386.
Укидагьем санкци^а после завршетка рата у Етиогаци, у

лету 1936. Италща ^е, као победник, добила ]ош повол>ни]е
услове да поправи сво]е позищце.26 Земл>е ]угоисточне Европе,
ко]е су биле прихватиле санкщце, не само да нису поправиле
сво] положа] завршетком рата у Етиопщи, веп су се за казну
што су гласале за санкцще нашле под ]'ош }ачим политичким
притиском Италщ'е. Пошто насто]ан>а ових земал>а да посред
ством Друштва народа обезбеде бар делимичне компензащце за
губитке ю^е су им нанеле санкционе мере нису успеле, оне су
морале тражити излаз у зачем везиван>у за неку другу силу.
С обзиром на то да ]е од стране Велике Британке дошла само
делимична подршка, а од Француске веома слаба или никаква,
земл>е ]угоисточне Европе морале су се ори^ентисати на Не
мачку, ко]а }е веп успела да извозу]е одлучу^упу улогу у раз-
мени ових земагьа.
Немачка ^е ову понуду прихватила и веома вешто искори-
стила пружену шансу. С обзиром на ниске цене и слабу проЬу
аграрних вишкова на светском тржишту, ове земл>е су морале
ступати са Немачком у нове неравноправие аранжмане. Немци
су примали нове контингенте житарица и других прехрамбених
артикала, али су уз то стално повепавали сво^е захтеве за аде
кватно учешпе у извозу руда и других индустрщских сировина,
ко]е су веп имале сво]е купце. Истовремено ]е натуран обим-
ни]и извоз немачке индустрии ске робе, чешпе по вепим ценама
од оних на светском тржишту.27
Користепи се поволним околностима, Немачка ]е успела
да од целокупног дела размене земаъа зугоисточне Европе, ко]и
}е одлазио пре санкционих мера у Итапщу, преузме више него
све остале земл>е за]едно.м
У извозу пет замал.а ]угоисточне Европе: 1угослави^е, Руму-
нще, Бугарске, Грчке и Турске Немачка ]е, захвал>у)упи еко-
номским санкщцама, успела да повепа сво] удео са 21,4% у
1934. години чак на 29,3% у 1936. години, док ]е Италика дожи-
вела пад са 13,1% у 1934. чак на 4,20/о у 1936. години. Други ве
лики конкурент Немачке на овом подруч]у, Велика Британка,
само ]е делимично искористила повол>ну кон)унктуру у време
санкционих мера и успела да сво]е учешпе у извозу ових пет
земала са 9,6% у 1934. повепа на 11,7 у 1936. години. Францу-
ска ]е }ош маиье искористила пружену шансу и дозволила да
ньено учешпе у извозу ових земал>а са 6,6% у 1934. падне на
4,7% у 1936. години.29
* ОА51Р ЬР 1/1936. Роу. Ьг. 929, ой 21. ]и\а 1936. Р1зто М1К Ю Ро-
з1ап5По1 КЗ и Ьопйопи, Роу. Ьг. 17671 об 15. ^1а 1936.; Ргог. Бг 21уко Ауга-
тоУ5к1, ор. сИ., 94. 1 97.
27 Ргог. Т>г Очко Аугатоузк!, ор. сИ., р. 103.
и 1Ыйет, р. 121.
» 1Ыйет, р. 122.
Сличай }е био тренд и у учешпу Немачке, Италще и Ве-

лике Бриташце у укупном извозу поменутих пет земал>а. Не
мачка }е повепала свсце учешЬе са 21,8% у 1934. на 40,4% у
1936. години, док }е №ена главна жртва и, истовремено, будупа
савезница Итали)а забележила пад са 8,8% у 1934. чак на 1,3%
у 1936. години. Енглеска ]е у увозу ових пет земаша са 13,9%
у 1934. доживела блажи пад на 10,4% у 1936. години, док ]е
Француска забележила осетан пад са 7,5% у 1934. на 3,5% у
1936. години.30
МаЬарска ни)е била погоЬена санкционом кризом. Штави-
ше, н>ена се размена повепала са Италирм, али исто тако и са
Немачком, ко]'а ]е вешто искористила тренутну ситуащцу и
сво] положа] у размени са суседним земл>ама.
У народним годинама ова^ процес интензивног унапреЬива-
н>а трговинских веза Немачке и земал>а ]угоисточне Европе на-
ставипе се тако да пе веп у 1937. години 38% целокупне раз
мене земал>а зугоисточне Европе отпадати на Немачку, а само
27% на четири остале привредне силе: Велику Британи)у, Ита
лику, Француску и С)еди1ьене Америчке Државе.31
Били су то резултати оде су могли само на^веКи оптими
ста, чак и у редовима немачких националсощцалиста, очеки-
вати. Ова] успех, као и низ других успеха немачких национал-
сощцалиста нису били дар провиЬегъа, како ]е то имао обича]
често да истиче немачки канцелар и воЬа Адолф Хитлер, веп
резултат читавог низа об]ективних и субзективних чинилаца и
погодности на оде ]е немачка акщца и експанзща наишла и на
простору з'угоисточне Европе.
Главни ослонац у овом продору нацизма према 1угоистоку
представляли су делови буржоазща у земл>ама ]угоисточне Ев
ропе, ода ]е желела што вепи профит и што сигурнщу заштиту
од све снажюц'ег домапег и меЬународног радничког покрета.
Желела ]е да очува власт, па и по цену одреЬених политичких
компромиса и ризика, као и неизбежних матери)алних губитака,
до ко^их ]е морало допи у сарадн>и са много ]ачим и безобзир-
ни]им партнером.
Овл} чинилац пе у току сарадн>е ових земапьа са Ра]хом
бита све присуттци веп кра]ем овог првог четворогодиппьег
периода, када пе немачки нациста почети све отворенное да на-
мепу сво^е услове у области привредне, а затим, и политичке,
во]не, културне и друге сарадае. Очигледан пример неравно-
правног односа представляло ]е решение проблема пасиве на
страни Немачке, ода ^е, на пример, у 1936. години износила
само у ньено] размени са четири балканске земл>е — 1угослави-
уом, Румунирм, Бугарском и Грчком, близу 80 милиона КМ.'2
» 1Ыйет, р. 125.
31 У1а<1мшг Регсй, Етще ЕпШ1скЫп%5Хгпйепгеп т АиззепкапйеХ Агг
ВсйкапШпйег, ШеП^цЧзсЬаМкес АгсЫу, В<1 49, Ней 2, Кпе1 1939.
32 РгоГ. Ьг 21уко Аугатоузк!, ор. сг(., р. 122.
Под притиском немачких нациста из Разха и уз пуну подршку

домапих нациста и милитариста из ових земал>а, ова пасива ]е
почела да се претвара у набавке опреме за армще поменутих
земагьа. Ово наоружанье свакако да ни]е било из арсенала нау
модерни)е опреме и достигнута разви^ене во^не технике Не
мачке, веЬ из оних контингената ко^и су делимично одиграли
сво]у улогу у плановима и изградн>и оружане мопи Ра]ха. Чи-
рьеница да су уз ово наоружаьье стизали разни оаветодавци и
инструктори и друга вишеструки утица;) и, открива какву ]е
улогу ова привредно-во,)'на трансакци^а измеЬу Ра^ха и земагьа.
]угоисточне Европе одиграла у припреманьу политичког и во]ни-
чког потчшьаван>а овог целог подруч]а Трепем ра]ху, до чега
Ье допи после неколико година.
БЕ11Т5СНЦШО УЛКТЗСНАРПЛСН ЕХРАЫЗЮЫ СЕСЕЫ

ЗОБОЗТЕК ЕДО0РА8 1933—1937
2и$атшеп{а$$ип {
1т уогИе^епйеп АШке1 лиге! сПе уегз1агк1е улПзсЬагШсЪе Ехрапзюп

ёез гишзйзспеп Беи(5сМаш1 ёе8еп 5йао81еигора, Ъегекз зек 1933, когшз
ипс! йокитепЦег* с1аг§;е1е§1 ши1 ЬеЬаш1еИ.
Етез Йег ЪейеШешЫеп 2ае1е <1ег улПзсЬагШспеп Ехрапаоп Веи*зсп-
1апс1з т шезег Клсптпд, \уаг, пеЬеп тепггасЪег илЛзспагШспег УоЛеПе
шк! МШгеп, ше ЗсплуасЬипд аег АпшезепЬек 1т аН^ететеп ип<1 Ьезопйегз
сие 8стлгаспип§ Йез ро1Шзспеп ЕтПиззез ш <Незет Каит Йгетег еигорШ-
зсКег Сгоззтасп1е, Ргапкгекпз, Еп@1ап<1з шк! 1(аМепз. ТПе а11ёететеп
УегпШйиззе ш <1ег ^ек ги Ве@тп <1ег <1ге1551§ег .Гапге \уагеп 2и§ипз1еп
ОеигзсЫапск. \№е11УлП5спаг1зкп8е, пеЬеп аИеп иЬп§еп пе^айуеп Ею-
Ййззеп, зстлгасЫе (Не \У1г*зспагШспеп Ве21епищ;еп Ргапкгеаспз ипё Еп-
В1апйз ги <1еп Ьапс1егп Зиаоз^еигораз. Вие Атуезегтек сиезег ЪеМеп МасЫе
аиг (Пезет СеЫе1 тич1е иптег зстлгасЪег. Бег Кпед ш А1Ыор1еп ип<1
улПзспаГШспе Запкгюпеп зсп\уасп1еп аисЬ <Не улЛзспагШспе Апшезеппек
Йез газсЫз1леспеп 1гаНеп аиг сМезет СеЫе1.
1п ает Аи^епЫгск, иго эгсп сиезе ггасШпюпеПеп УегЪйш1е1еп аиз ёет
СеЫе1 5и<1о51еигораз гигйскговеп, егз1агк1еп 1т па215115спеп Оеи1зсМап<1
<Ие Тепйепгеп т сНезег ШспШщ*. БигсН зсп\уеге Еггапгипееп аиз <1ег 2ек
<1ег ^е11\У1г18сЬаЙзкпзе ип <ие иптег зсЫесп1ег \уегс1еп<1е Мб^Цспкекеп
дег Апзспаггигц* та1щетс1ег КоЬзЮйе т йЪегзееазспеп Ьапёегп Ье1епЛ,
ииезеп Ше с1еи1зспеп УйгисЪагИег аиг <Ие ЬгеНеп Мб§Цспке11еп йег КоЬ-
з!огШеГегип§еп Йез еигоргизспеп Зййозгепз Ь1п. Багит псЫе!;е Йаз пене,
паазИзсЬе Ке^те, зеа{ Йет Ап^апв зсЬоп, ете Ьезопйеге АигтегкзаткеИ
Йеп Нап<1е1з- ипй иЬпдеп Ве7леЬип8еп гт1 ёеп Ьапёегп <1ез 5и<1оз1епз уоп
Еигора.
Ез \уигс1е ет §апгез Зуз1ет уоп УОгЪегеке1еп Маззпаптеп гит
2™еск аег 51агкип§ аег Веа^еКтпееп ги сБезеп Ьапйет ипIетоттеп.
Бег 11тГап§ с1ез Напае1заи51аизспе8 Беи^зсЫапйз пиЧ сИезеп Ьапйегп Ье-
^апп ыптег зсЬпе11ег ги шасЬзеп. 2ие1е1сЬ Ье§апп Йег УтГащ; Йез Нал-
с1е1заиз(аизсЬез иЪпвег Ьапйег, ешзсЬИезэНсЬ аисп аег §епапп1еп 1га<1Шо-
пе11еп РагШег сМезез СеЫе1з, РгапкгеюЬ, Еп81апа шк! ПаЫеп, аЬгипептеп
оает га 81а§;га.егеп.
Бапк Шезеп 11тз1аж1еп- §е1ап{? ез БеигзсЫагм!, Ъегейз пасЬ аег Ве-
епсЦеипз зетез егз1еп УлЛзспаГШспеп уЧецапгезрктз, зкп (Не аЬзо1и1е
0ЬегтасЬ1 ип<1 Ооттайоп 1т СеЫе* улг1сЬа{ШсЬег Ве21еЬип§еп га аеп
Ьагк1егп Йез еигораазсЬеп 8ис1оз1еп5 ги зюЬегп. РсЬоп га сиезег 2еаЧ Газ*
еше На1Г1е дет §езат1;еп Ет- ип<1 АизГипг с1ег Ьапаег сиезег Кедюп, епгёаЬ
1е1е 51сЬ та* дет паызгазсЬеп Оеи(зсЫапс1.
БигсЬ сНе ЕгпспШп§ уЛпзспаГШсЪег Воттайоп \уигаеп аиздегекЬпе-
1е ВесИпаип^еп гиг Аи«с1еппип8 ила- 51агкип§ киИигеПег, роШазсЬег, тШ-
1апзспег шк1 йЬп§ег Ве21еЬгш8еп Беи^сЫапаз ги сизепе Ьапйегп ип<1
зетег ЕтНйззе аиГ <Неза1Ье деспаЯеп.
Вга8оз1ау АЩ-ОЫЫЕУГС
1п51ки1е Гаг Ва1кап ЗшсИез
Вео§га<1
РКОСЕ55Е5 ОР ЭСКЛАЬ СНАМСЕ8 Ш УШ05ЬАУ1А*
(1) 5оо1а1 сЬагщев аз а осхгйвтрагату рЬепотепоп аге ги11 о&

соп1га<1]ойсв15. II 15, гЬагегоге, пееезвагу ю таке сваЛаап ротЪз
с1еаг аЛ гЬе тегу Ъе&шпап§ оЕ гЫв рарег.
ТЫз Лете цпрМез е1Ьгю1ю@к; згакЫез оЕ Йге сЬап§ез гакшгщ
р1асе щп тпе «рЬеге оЕ иггаНепа! аш! зр(МФиа1 Ше оЕ а реор1е, оЕ
1Ъз сиНше апс1 шгз тегагаШу. ТЬе зФшМез ооусг цЬе рвгаок! Еготп
(Ье епс! оЕ тле Зесопк! ШогЫ Шаг амий! ргезелЛ йте, шЫсЬ т
Уц^оз^ша ав сЬагас1етггес1 Ьу а «осгаШвйс зуз^ет.
ШЬаг аге тЬе сопсМйогиз, зосаа1 вггисШгез атА 'зесйопз оЕ
зосаегу, азреаЬз оЕ сикиге аш! Ше шк1ег ллгтсЬ гЬезе ргосеззез
оЕ сЬап§ез Ьауе 1акеп р'ксе, 1з опйу раП оЕ гЬе ргоЫетз
зкоиИ Ыке го Ык ъЪоШ.. Но\у©уег, гЬе хшигагкхпв шгарозе*! Ьу
йте ап<1 «расе таке &1 мттоззаЬк Ю Лзсиэз Лезе ргоЫетз аг
1&п%Ы, 1е1 акте Ьо «и^^ез! ЕогтиЬе Еог 1кегг зокийкт. II Ье,
ЬкегеЕоте, а кИпс! оЕ зигуеу от ргоЫетз Ыги1шп§ аг гке скгесгаот
\уЫсЬ зкоиЫ Ье ЕоОошес! Еог Еиггкег з^исИез- Ше вкаМ рау рагй-
си1аг агхепйоп Фо вате гЬеогейса'1 ап<1 тегко^Ыо^саЛ ргоЫетз.
(2) АЕгег сЬе Зесопс! ШогН Шаг УидозТау еЪкшйоду каз Ьецип
Ьо аррГу йгвеИ хо йке ехркэгайоп оЕ сопгегпрогагу ргосеззез аш!
сЬат§ез т гНе Ше аш! сиГйлге оЕ шЪз реор1ез. 11 ав 1оокагъ§ Еог
асгиа1 ргоЫетз шп елкгюйоёвс рЬепютепа тЬегрт&1шщ Лет т
а пе\у апс1 ои§|та1 тагтег. ТЫз те откаК тое ппдЬт сагазккг 1о
Ье пелу т ьЬе зй^епйвю оГхешЬаЫоп ог ргезеп1;-<1ау е1шю1оду.
ШкЬап 1Ье 1агдег сотнЬех!; ог зсаепФ1Йс ^еашепсаез тойет
ехЬпоЛо'рз: ехр1ага1Моп'5 гтсИсаге 1Ьа1 1Ыв зсаепое сап Ье оЕ изе
* КероП виЬггйивс! а>Х 1Ье IV 1п4егааЬ1опа1 Сопдгезз ог 5ои1Ь-Еаз1

Еигореап ЗгисИез, Апкага, Аи^из! 13—18, 1979.
180
а{ Шгз топгеШ ш сгезйшщ хЬе роЫсу о{ р1аоптд §епега1 зосаа!
апс! си1хига1 ттаргоуетепх а реор1е атас! гигхЬеппд оГ 1X5 с!еу-
е1оргпеох.
И 15 а \уе114епоул1 гасх хЪаЛ \\югЫ ехЬмо1оду рауз зрес1а1
агФеотхАст го хЬе эхисНез о!" сопхетрогагу сЬап§е5 ап<1 ргосеззез
хЬах аге ха1кип§ р1асе ЪохЬ ш хЬе соигаСпез т хЬе еа&х апс! хЬозе
шп хЬе лл/еэх. ТЬезе рЬепотепа аге ако Лзсиэзес! ах зресиа! зес-
хаюпз оГ ехЬто1а§1са1 атс! амЬгорокхдгса! оапдгеззез.
ЗхисМез о!" оапхетрогагу рЬеяотепа ага! ргосевзез оссиггт§
Й1 рориоахиоп (ехЬшса! в^гисФиге, тоуетепхз апс! гшдгаи'опз о!"
рори1ахаоп), хп зеДОЬтепЪз (игЬашйаЙоп, о%1осахиоп), т есопоту,
схюхшпе, ип (зосха! Ме, зрМхиа'1 сиЬиге аш! т раЛчеиЛаг хЬазе
геЪихес! хо ггшШ&ооа! у/ауз о$ Ш5е апс! Го1кЬоге Ьауе @1Уеп нп-
рагхатх гезиххз.
Еуеп хЬои§Ь хЬе тхегез'х зЬв^ит хот хЬе зхисЬез о!" сЬапдез
Ьаз геасЬес! а тегу Ы§Ь 1еуе1 т Уи§ге1а\ча, р!ОУм1ш1§ а Ъазиз
{ог а 'ккк! оГ «игуеу о? хЬе гези'кз асЫеуес! зо {аг, хЬе ЫхегаЬиге
от 1'Ье уЛкя!е 4з от а о'евсхирхйуе сЬагаохаг, Лзр1аушпд хпхегез!! Рог
рагЙси1аг ргоЫепгз, ог тот хЬе зюАлхЪыт о( зоте ргасх1са1 рго-
Ыетз. Буен хЬе тазх гесапх зЬисМез Ьауе ЬиИ а зтгаН хЬеогехх'са!
уа1ие. Сотзайета'Ые ргодгезк Ьаз Ьевп тас!е т хЬе техЬоск>1о§у
ох" хЬе Шек!-ул>гк (сМгесх оЪзегуахшп, таегуиет, дие^юттаагез
атс! 5атр1е кшгуеуз аз шеИ-езгаЪМзЬес! теаЬойз оЕ туезйдаххоп),
Ъих Н зФШ 1аскз а §геахег Госшотд оГ сопсерхв апс! Йипег хЬео-
гайса! зФтисхш-ез.
(3) Н \уе гететЬег {ог а тотвп1, 1Ьа1 атсаенй Сгеекз
Ьауе 1аи§Ь1 олз фЬа! поЬ(х1у сап еп!:ег йтез 1Ье вате пуег,
Ьесаизе ЬосЬ тап аюЛ ийуег аге зи^ес!: Ьо сЬатдез, чЬвп \уе сап
еази!у шпс1ег&1ш11с1 ИпаИ по рЬетотепоп ш апу зоо1©1;у апс! т апу
ои11длге сои1с1 Ье заМ Ю Ьауе с!еуе1орес1 \м!1Ьои1 сЬапёез, ог гЬа1
а! а сегЬат рот! 1т ЫзИогу а! Ьаз ехазИей одм^е (кнйерепйепЙу
от а!1 *Ье сиггеп115 т гЬе «осаегу, шкЬогй 1Ье оп^егасйоп ^НЬ хЬе
50саа1 агк! соЫ^ига! таМеи.1
^1лапа1 ои11иге Ьаз а1\уауз Ьееп зи^ео!; 1о спап^ез. 1п оиг
йте гЬеу 1аке р1асе Ьегоге оиг еуез апк! сопзСйи^е ап т1едга1
раЛ о{ тап 'в Иге апс! зосаеху. \\/е зЬои'Ы Ьеаг ш тт<1 тЬах ш
(Ье раз1! 1Ьеу осситгес! з1о\у1у апс! зиссвэз11Уо1у, ш сопггаз! №
ргезапг-йау сЬапдез шЫсЬ 1а1ке р1аое иповг ^и1^^е ЛйегеШ: зос1о-
есопотю апс! рбМйса! согисЦФгстз.
Огеа! апс! сксгзиуе ЫэЬогхса! суеп1з, \уагз апс! геуоЛитоош
Ьауе а'1ууау5 Ьгои§Ь1 а1оп§ зоога! сЬап§ез апс! пе\у фйеаз, \уЫсЬ
т хЬе гшпа] оо(пI5е^иепсе Ьауе Ьесоте соттоп.
И ше пош Ьит хо 1Ье 191Ь сапФигу у/е сап «ее гЬаг гЬе Ьоиг§е-
оаз зосаеху, Ьаут§ епгегес! 1Ье ега о? иикгзФгаа! геуо1иглоп апс!
гарМ 1есЬп1са1 рго§гез15, Ъгаи^Ьх аЬои! >те сЬап§ез т хЬе хга-
1 Б. ШЬхтап-Аи§и5ип, Рге1роз1мке змгетепов е1по1о5коё ШгаЦыа-

ща, Ыагосхпа ипц'егпов! XIII, 2а§геЬ 1976, 11.
Ргосеззез ог! 8ос1а1 Спапдез т Уи§оз1ау1а 181
сЬ<Йопа1 \\лауз оЕ МЕе апс! си!кш:е. А те\у сопеер! ра^отшпапгел!,
|.е. Ле опе оЕ 1есЬпо1о§ка1 гагюпаИгу, Ле 4с!еа1 оЕ Ле ро\уег
оуег Ле гааШге, оЕ еЕЕкйетсу \уЫсЬ Ле Ьоигдеоав зосаегу \уаз
ргерагапд зтсе Ле Ьшпе к сате даго ехтэгепсе- И шаз Зрепсег
уЛю имкес! ргадгезз апс! е^оксбкт от ЬЬз апагузйз оЕ Дедгеез,
ЛгоидЬ \уЫсЬ Ле ижк18>Ма1 'зосаегу Ьаз тазтегес! паДите.
Моте тагкес! сЬатдев ш Ле тгаскглопа! сиАсгиге ю Уи§;о5'1аУ1а
\увге погюес! Ьу Ушк КагасШс акеаау а! Ле Ъедшюапд оЕ Ле
19"1 селгигу- Аг Лаг Лпе пагаопа1 ои1*иге апс! Ле луауз оЕ !Ме
оЕ Ле уЛо1е реор1е \уеге 1о Ле ЬшЛеэг йедгее оЕ ггас!кюпа1
сЬагасФег, апс! Еог Ле дгеа!вг раЛ оЕ Уидозйауза акпоз* сотр1е-
хе1у гига!1. 1т оЛег \тт&5, Ле дгеасег раП оЕ рюри1а1лоп \уаге
реазаМз, уЛозе питЬег дгаскгаЙу сксгеазе*! аз Леу Ъе§ап Ьо
ктаЪк 1а\уш т §геа1ег таитЪегз, иЛИе Лек сикиге ат! \уауз
оЕ МЕе \уеге сует тоге айесФес! Ьу ех№апеоиз ог 1о\га ипйивпсез.2
ШкЬ Ле §гошЛ оЕ шийизйу апс! Ле аск/еМ оЕ са/ркаИзт ш
Уи§о&1ауоа реазапЬз Ъе§ап (о ргосЬдсе тоге Еог Ле татке!. ТЬив
Ле Ьо\уп апс! Ле уШаде у/еге ЪгоидЫ: ю1о а скизег соптаох, апс1
итайег Лак ти1тиа1 кЛиепсез ^гасАкюпа! уаТиез Ьауе Ьееп аЕЕесс-
еа. Ма>1игаГ1у, а! Ла* Лпе Ле сЬат§ез у/еге оссиггшпд вИоуЛу Ье-
саи'зе 1Ье тзийизИгу апс! а^юикиге \\'вге гк>1 шШсавпЙу <1еуе1орес1.
1отап СуЩс Ьаз гетаАеч! 1Ъа& 1Я1 1Ье раз* т11§гап1 \тогкегз
Ггот Ле л«Ша§е \уеге тисЬ 1е&з йерегккт!: оп 1Ье1г впл^тоттет!
1Ьап (ЛЬег реазаиИв. ТЬеу тоте еазИу сЬаанаеа 1Ьегг р1асе оЕ
гез(Ывпсе, апс! ЬтауеМи!п§ аЬои1: Леу Ьгои§Ь1; аипотаЛкигз 'Ш1ю (Ьеог
уГИа^ез, апс! Леу оЕ1еп сЬап§ес! шпроПап!: ап|1;Ьгародео§гарЫса1
апс! егЬлиодгарЫта'! сЬагасЬепвИез.3
ТЬе Зесстшс! ШогМ Шаг тагкес1 т Уи@оз1алаа ап Ьтэ1<хг1са1
ЬоипхАату Ъ©1;\^ееп 1адо Еажис1атепга11у 'сШЕЕегеп! рвгаоск. АЕ*ег Ле
Зеоопа ШагЫ Шаг Ле ллШа§е, шкЬ ап гт>с1етс1еуе11орес1 1апс1 есопо-
ту, Ьаз гарАсНу апс! вроп1:апеоиз1у еп1егес1 а пе\у рЬазе оЕ есопо-
тйс атс1 «юса'а1 сЬвт^ез. ТЬе сЬапёез ЪгспщЫ аЬои! ап Ле ргеор!е'з
\уауз оЕ йЕе апа сикиге Ьауе §атес! тотеп1гип.*
ТЬе сЬапдез Ла1 оссиггей ш Ле рази 1п а ра1;гиагсЬа1 уШаде
епуггоптвп! сап Ьеаг по сотраг1зоп а! аМ "«аЛ ргезет-^у
сЬапдез е!Лег тп ЛеИ)г т^епзшгу ог <1едгее оЕ Ле ргосезз \уЫсЬ
<1оез псЛ гергезеп!; потта1 ето^иНоп 01Е Ьитап си11зи!ге.
(4) ШЬа1 Е1тс1атеп)1:а1 ЕаоЬогз аЕЕес1еа Ле ргосеззез т еЛш-
са! сЬапдез Ла1 Ьауе Ьакеп р1асе аЙег Ле 8есопк1 ШогЫ Шаг?
1Е \уе 1аке 1Т1с1'и15|1г:1аМгайоп аш! игЬашгайоп ав ■йесияуе Еас-
*огз, ше сап зее Лаг Ле рЬазе ЛгоидЬ \уЫсЬ Уодоз1ау]а й« разз-
2 Р. РакиЙ, Савремене промене, предмет или аспект истраживаиза,

Симпозиум Етнолошко прюучаван.е савремених промена у народней кул-
тури, Етнографски институт САНУ, Београд 1974, 33.
3 I. Цви|ий, Антропогеографски проблеми Балканског Полуострва,
СЕЗБ IV, Насела и порекло становништва 1, Београд 1902, 53.
4 П. Влаховий, Приступ проучаватъу старог и новог у народном жи
воту у сеоским населима Србще, Симпозиум (ап гоогпо*е 2), 9.
182
шщ гю\у, аш! луЬгсЬ ш о11 ргоЬаЫМгу \уШ сопШше т 1Ье Гшиге,
15 сЬагас1еп2ес1 Ьу а Ьи§е 1есЬпйеа1 ргодгезз аш! шЛиз^гиа! рго
йоюйуку. ТЬе ргосеззез оЕ тс1и51ллаЬ2айоп апс! ш^ЬатгаЙоп таке
Й1е Ьа&Ьз <Л гЬе соШетарогагу 50с1а1 <!упатасз т Уияо&1алгёа апс!
|Ьеу р1ау ат етег §геа1вг го1е шп 1Ье зрЬеге оЕ теуе1ортвгй.
ЬшкюЬгу Ьаз етегдес! аз а сЗютшъап!: асйл/Иу, \уЬйе кипе! еоопоту
Ьаз Ьесоте а ЪгапсЬ ог 1п<пюйу. ТЬе зосга1 са(едогу оГ а реазапТ
15 Ьеоотш§ кяв аш! 1езз сйзйпс!: от ав гескасес! 1о а зтпаИ ^иа1п^^-
гу.5 Буеп ш уегу зтаИ УШадаз зтпаШег 1<пс!и511ш1а<1 ркшЪз ог зре-
сйаМгес! ууогквЬорз Ьауе оГ 1а1е Ъеап орепес! аз ЬгапсЬез о{ 1аг§аг
ЕасШтаез, \уЫсЬ етр1оу а §осж! с!еа1 уШа§е ЬаЬошг.
АссогсИтё <1о 1Ье 1971 сепзиз ои! оЕ Йге Фо1а1 п'шпЬег о{
асйуе рори1айюп ш Уи§05'1ауйа 53,60/о \уеге ууоалкшд т 1т.ск1!51гу,
тжмпд, сйи! епрпеегтд апк! 1егйагу асЙуШез, \уЬЙе 44,60/о \уеге
ега§а§ес! т а§пои1'1ддте лугЛ йвЫ'П1§ аш! ^отезоту.6 А пе\у сепзиз
\ун1 по <!оиЬ1 гетеа! а §геа1 ^есгеазе йп 1Ье регсеп^а^е оЕ ьЬе
уа'11а§е рори1айоп оп &1Уоиг оГ гЬе Ю\уп роритайоп- Нолуеуег,
зоте о( 1Ьове \уЬо аге сгийуайпгё 1атк1 аге ехрозес! {о Ле ех1гапе-
оиз зпйиепсез атс! аге етЬгаотд игЬап уакдез.7
УидовДау ро1п!йса1 «узйет здкЬ застаМзйс \\<6ео1щу апс! зоста!-
юйс гекйопзЫрз уукЫп 1пе зос1е1у ссотМЪгйвз Фо ап еуег §геа1:ет
яос1а1 тоЪИтгу. ТЬе йпйиапсе оГ 1пе таз» тес!ш аш! соттитаса-
Йоп аз луеИ аз ескюайоп, а<1тки&Ьгайоп атс! ?Ье И'ке аЬо р1ау
ап шгщхх&аюй. ратЧ 1п *Ье депега! ршсезз о? сЬвп^ез.
Зосаайзйс «у»1ет ап Уи§оз1ау1а 15 а11зо сИз1Й!П§и1|зЬеа! Еог кз
р1аппе<1 сЬаодез Ьу \уЬ1сЬ й йеИЬегаПеЛу тойетквз Уидоз1ау
зос1е1;у, щхгсюЬю^ уапоиз аю&щигЛей \уауз оЕ Ме, Гог 1пз{апсе
егаШсаНоп оЕ Шкегасу, герксапд оЬзо1е1е 1есЬпо1о§у Ьу 1пе
то<1егп оте, ш1гок1иош11д р1аппей теИотайот о( 1апй, а6щлЫп§
1Ье &люсйоатдп§ о( тасЬтез апа! 1оо1в 1о тэт, ^Ьгойист^ пе\у
вскгт оР аэзос^аЙст оР теп, апс! тоге еяшЧаЫе теЫЫхюз т 1Ье
зрЬеге оГ о\упег5'Ьар апс! гетгтегайоп.8
АЛ/е вЬоиИ а1зо ройп! 1о 1луо ЬтроЛапЛ §ео5гарЫса1 Еас1огз
у/ЫсЬ ЬслЬ т *Ье ра®1 ашд. 1ос1ау р1ау ап хтротНап! раП йп Ле
1гаа151х)1гтайюп о$ тЯк ои1шге. ТЬе Йгз1 сте 1Ье зрасе сотпеоИ-
огаз, 1.е. тоёегпагайоп о? *Ье тоаа!-пеПуог<к, апс! Ае зесога!, гЬе
§1гауа*а'йопа1 риШ оР сепИга! зеСЙетеп^з.9
ТЬе 1Х)а(1-пе11\уопк р1аув ап хтрог^ап! рал т Ьпп§тд аЬочг
зреейу ап'с! ащроПаШ оЬап§ез, 1пс1исИ!пд ге§1<та1 апс! лчНа^е гоаск
\уЫсЬ \уеге ао!ар1ес1 Гог саг 1гаШс апс! \уЫсЬ сЬтесЙу оогшесЛ
5 Ц. Костий, Перспективе промена у нашем друштву и култури до

2000 године, Симпозщум (т Гоо1по1е 2), 132.
6 Коначни резултати полиса становништва и станова 1971. Савезни
завод за статистику.
7 Ц. Костий, ор. Ы(.
* 1ЫЛ., 130.
9 М. Панов, Утица; депопулацще на промену културе у планинским
селима СР ЬАакедони]е, Симпозиум (ш ГоойкЛе 2), 98.
Ргосе&зез о( 8ос1а1 СЬап^ез т \и§о&1а\т 183
УЙМа^ев \укЬ гоултз. ТЬеге аге талу ехатр1е5 \уЫсЬ ргоуМе еуЬ
с!епсе ткаг а&ег зисЬ а гоас! Ьаз Ьееп Ъий'к, т соигзе о{ опе уеаг
от1у гЬе 1апсксаре Ьаз сЬапдес! го зисЬ а <1е§гее гЬа! к сИгг-
аеик Ьо гесо§шзе к.
Мойегп гоасг-оеглуогк Ьаз гоо!ау шеуйаЫу Ьгои^Ьг хЬе ладИаде
рориЫйоп Ьо сиггапГ'З о( пкхЗегп Ше. Саг атк! Ьиз соппесгшпз
Ьауе Ьееп ехгеп<1ес1 еуеп Ьо тЬе тозг гетоге уШадез.
ТЬе зесопс! тккяЛапЛ деодгарЫса1 гасЬог, раПцси1аг1у ш гЬе
ГгапзЕоппаЬюп ог" гоМс сикиге Аз гке зрасе-§гаука1аопа1 аш! гипс-
йюпа! ге1айюп'зЬтр Ьеглуееп Ьо\уш апс! уПкадез. Ьп охкег \уогч1з,
гЬе ргосеэз оЕ игЬатагайоп 15 по\уас1ау8 осситп^ улгЬоШ; сепЫа!
р1асез, аой т зоте сазез й доез т гЬе оррозке {Ьгесйоп, кггго-
с1иск1§ гЬе еЬтепЪз от" Ьга&уЬкта] оиМиге, евресааИу 1п1ю зта11ег
&>\\лп зег11етел15. ТЫз сап Ье асоошхЬей гот Ьу кЛегШУе зегв1е-
тегаг ог" уШаде рори1а1ш(п т 1о\упз. 1г *з т зисЬ р1асез ьЪзЛ гЬе
соШ'заоп, шЬегрепеЬгайоп ага! сЬапдез Ъеиуееп гкезе 1луо гурез
ог сикиге сап Ье Ьезг оЬзегуеа, акЬоидЬ гЫ« ргосезз йз Иткео!
т йкпе. 1п апу сазе гЬе Ы§Ьег з^апйага агТесгз 1Ье сштепгз оГ
го1к оикиге.10
(5) ТЬе сотЬтаЙюп от" гЬе тепйопеа гасгогз Епп^атеп'ЬаНу
сЬапдез Фгалййапай сикигез апс! зоста1 е1етепЬз аюд. рЬепотепа.
ТЬе ЪиШс оГ 1Ье рориЛаЙоп, апс! шп раПюшаг ьЪаЛ Ггот гЬе уШ-
аде, годегЬег шкЬ Й8 ггаЛйопа! геаЬигез 15 шж1ег§ош1д а сЬапде
апа 13 Ъе\щ> гезЯгисШгеа. ТЬезе ргосеззез, паЬигаМу, с!о по1
(о11олу а з-Ьгаа^Ы Ипе ап<1 аге по* зупсЬгощгео!, апс! 1Ьеу ск> по1
оссит Ап 1Ье зате тагтег агп еуегу раг1 оЕ 1Ье соипФгу- Непсе,
ше Ьате тэту 'сВзегерапсиез, сЬтГегепсез апй еуеп <1еУ1аИкхп5.п
А §геа1 е1Ьп1са1 Ье1егоёепе11у о{ 1Ье Уидоз!ау тиЫпа1;10па1 сотт-
игаку Ьеашз кз раЛ т к ^ог 1Ьеге аге 1Ьгее геМдкхиз с1епот1/па-
Йопв: 01г1;Ь<кк)х, са'ЬЬоЛИс атс! ^91атас. ТЬе 'кЯепз^гу о! сЬап§ез а1зо
с1ерео<1з а §000* с!еа(1 оп фЬе вИШ ипеуеп есопоттс <1еуе1ортеП|1
ог т^а^Ииа! рагЬз оЕ У'и§о®1атаа, \уЫсЬ ,гз а Ьшхкт Егоап 1Ье раз!.
Аэ а гезик, аМ 1Ьезе сЬапёез «Мйег 1<п Лепт 1урез апк! саГвдо-
Р1ез. 5оте |1гао'и11101па1 \ча!иез Ьауе сотр1е1е1у Лзарреагес!, зоте
етег§е т а пеш {<лт, зоте Ьауе по! Ьееп кигс1атеп1аИу сЬап§-
во!, ехсерЬ 1Ьа1; 1Ьеу Ьате аэзшпес! а пе\у гипсйот.12 Оо(тр1е1;е1у
пе\у уа1иез <1еуойй ог Сгас1к1опа1 геайишз ЪохЬ т пига! аок! т
аЫ гсгЬап зеОЙетепЬз аге Ъесогтпд тоге апк! тоге соттоп.
ТЬе саФедогу ог асоикигаНоп токнйез зисЬ рЬепотепа \уЫсЬ
соте аз а гези11 оЕ сикигез ш сапша (ВгййзЬ Гегт), а.е. шЬеп
§гоирз о{ реор1е ог йкЦуМаха'Ь \уйЬ {ШЕегеШ; си1шгез соте ййо
а <1йео1; сопгасг, апс! гЬе сЬап§ез гЬаГ то11о\у.
" та., 99.

11 Р. Ракий, ор. сИ., 42.
12 Б. КлЫтап-Аики^йп, О пекгт теЮйоШЫт ргоЫетШа е1по1о$ко(>
ЫгаЦчаща за&аЪщозй, Е1по1оШ рге^ес! 12, ЦиЬЦапа 1974, 122.
184 Бгавовку Апхопцеугё
ТЬе сЬап§ез хЬа! хо11о\у ггогп хЬе си1хиге5 Ап сопхасХ зЬоиЫ
по* Ье ипаегеЬооа аз хЬе тгагизгег от екппепЬз ггот опе сикиге
»п*о апохЬег, ЬиИ гахпег аз тЬе гАпа! гезик ог юхегасйоп ЪеХшееп
дгоирз ог шпкйшЛлайб \мАхЬ сМхегепх сикигез. Неге \уе аге <5еа11п§
\гаХЬ а 1^о\уау ргосезз \уЫсЬ аггеойз по! оп!у гига! ЬиХ айзо
игЬап тШеш.
Затее \те аге аеа1шп§ Неге \гёхЬ гипаатепха! сЬап^ез хЬаХ
Ьауе хакеп р1асе Ап хЬе Уи§оз1ау зосоеХу ап<1 АХз зггисХиге, 11
15 О^Шсик то «реак о( тоха! сотйпиаЙоп ог ХгакНйопа! раггегп^
акЬои§Ь а оегхаАп атоитх от соп1тш1у, \ЛжЪ а! Йгз1 §1апсе сап
Ье оЬзегуес! т соптетрогагу растите ог тЬе «осАеху апс! сикиге,
оаппох Ье оеиАес!.
»1г 1таЛ'йопа1 раХхегш ох" сикиге 1епс! ооДоиг ог сегхаАп

уаГиез 1о сопХетрогагу у/ауз от Ше, ХЬаХ улшИ Ье ХЬе 1азХ
хЬшпд у/е зЬоик! ге&гех апс! А^поге он оиг 1ПУез1з1еат1оп5. ТЬе
ХгепсЪ о^ хЬе егочлггЬ от" аМЬАгахооп аге да 1еуе11Апд Ап хЬеАг
циакху, хЬаХ у/е сап оп!у улзЬ тог тпоаепп мШегргегайоп о!"
хЬе Хгаашхаоп«.13
ТЬе сЬап§ез ХЬаХ кате хакеп р'кюе т тЬе Ше, сикиге апа
орвтопз ог хЬе Уидозаау реор1ез зйпее хЬе Зесопа ШогМ Шаг
Ш11Й1 хоаау аге таееа питогоиз. ТЬеу АпсШае аЫ арЬегез ог Иге:
ХЬе вузгет от есопоту апа" 1аЬоиг, р1асе ох" гезиЧ1епсе, ск>хЬАп§,
пиггйхшап, зосиа! ге1ахАоп!з апа гатш1у Ше, сизтотз апа" ЬеИеРз,
гоШоге (эосгадз, тгшзас, йапсез), хЬе а^киаез хках реор1е гаке
хоу/агск хЫпдз аш! рЬепотепа &иггоитс1гп§ хЬет ехс.
То Шизхгате ше «и'Ьтк ®еуега1 асХиа! ехатр1ез, гейесхлпд
сЬап^ез ю хЬе хгасЙйАапа! сикгта! Ьегка§е.
Ш%га1юп5 о{ рори1аНоп р!ау ап ипраггатх раП ап сЬап§ез-
Рог хЬе 1азг хЬгее септгтез, апа е5рео1а11у атХет хЬе Зесопа ШогЫ
Шаг, '(Ье рари'1а1аоп шп Уидозиатаа Ьаз т1§гагай аИ огег тЬе
соииСгу. ТЬ1з шаз сопскюхуе го 4пгвгптах1п.§ ап<1 ттфт$> о€ тЬе
рюфи1аглоп, шЫсЬ сап Ье пойсей шп гЬе рЬуз1са1 апи! апгсЬгорсЛо-
§1са1 сЬагас^ега'згасз.
ТЬеге аге веуега! кчшйз от тАдгайошз: регтапеп{, йайу, апа!
зеазопей ог 1етрогагу. То хЬе йгз! §гоир Ьеккпд тЬе Фгапягег ап<1
тоут§ от реор1е Ггот опе р1асе го апохЬег, (>гот опе рагг от хЬе
соипХгу Хо апохЬег, шЬвге аз а ги1е хЬеу (земк регп1апеп1Х1у. 5исЬ
гпоуетепХз гойо\у ХЬе ЛгесХшоп ггот тоМаде хо 'холлт апа тйиз-
(з1а1 р1асез.
ЪаНу тщгаНопз о! шогкегз етрЪуей шп 1о\\гп, апс! \уЬо
отЬег\у1ве Ите 1п хЬе тдй!а§е атай а1зо шагк оп ^Ье \г/аА, аз яхихе
а пелу рЬепошепоп шп хЬе Йге оЕ оиг то11а§е, апс! к из опе от хЬе
\уауз Ъу луЫсЬ сопХетпрогагу сЬап^ез аге апХго^исес! люЛо хЬе
Ше от" уШаде.
» 1Ыа., 123.
Ргосеззез оГ 5ос1а1 СЬапдез ш Уидо51ау1а 185
ТЬеге езызт аЬзо зеазопа! тщгаНопз \уЫсЬ аге соппестес! Ьо
дате ккгс1 оЕ тюп-а@пси1Шта)1 асйМ&ез, Еог тзиюсе Ьоизе-ЬшЫ-
И1§ шогкеге ог тазе \уогкш§ оп те 1аш1 Лиг'шзц те шттег ап<1
аийштап зеазоп, ст {Ье Ехекк оГ 1аг§е а^тсикитв! езгагез.
СМ: Гаг ёгеатег агпрогЬапсе 18 1Ье есопошгс шщгаНоп \уЫсЬ
Ьакез реор1е оиЛ оЕ гЬе соит'1гу Ьо \уогк аЬгоас! (.етрогапПу 1п
огйег 1о еат топеу. А зресай! ЕеаШге оЕ тЫз ккн! оЕ пп%гаЫап
'из а 1аг§е пшпЬег оЕ иготпеп раг&сфаЪггаё шп 11.
АН кшийз оЕ т^гаИ^апз тепМапес! аЬоуе аттесТ Ю а 1еззег
ог §геэ1ег сЬдгее тЬе уШаде ата" кз \\гауз о{ Ше ап'с1 согсйгпЪиЬе
Ьо кз етЪгасапд оЕ гЬе асЫеуетегЫз оЕ гшхкгт сикиге. \\?Ьеп
эреакйпё оЕ ас^шитд пе\у ууауз оЕ МЕе, {Неге Ьз ат оЪуйош сИ/ЕЕех"-
епсе Ьеиуееп те реор1е ууЬо еат 1Ьек 1'гукп§ оп1у Егот 1апс1
ата* 1Ьозе шЬо оап еат, оп1у 1етрогат1у, т зсяте отег ууауз,
1оо. И а« по! оп1у ап атогеазе тп те ктооте тЬа! тагЬагз Ьеге, Ъи*
а1зо 1Ье ас^и^^г^пё ап<1 аррМса1юп оЕ аИ та! Ьаз Ьееп зееп т
а <пе\у тШеи, тп отег \уогс15 ше аге а\егШщ Ьеге по! оп1у \укЬ
сЬатдес! розздЪНШез, Ъит аЬо лллкЬ а пе\у еуакпйтоп оЕ пеейз
гпхЗ <1е&ке5.
ТЬе тЪю&ис'тв оЕ а^псикигсй 1ескпо1о%у кйо те уШаде
Ьаз гезикес! шп ттрогьатт сЬап§ез жп тЬе а§гюи1]11и'га1 МЕе оЕ Ле
УЙ1а§е. МокЗегп 1есЬтяиез шп те ои'ккгайоп от 1ап<1 1о§егЬег
шкЬ те аррМсаЙоп оЕ ир-то<1а1е тасЬтез, <оо1б ап<1 сЬетаса!
ЕеПакгегз Ьаз МЪегаФес! Егот Ьаг<1 лтоЛ а §оо<1 <1еа1 оГ уШа^е
]аЬоиг, \уЫсЬ Ьаз соте ггот хЬе уйПаде 1о чуогк т итйиз^гу ог
Ьо зеек о4Ьег етр1оутеп1.
ТЬе дгошЛ о? апйиз^гу атс! гарЫ а<1уапсетет ш §епега1
1есЬ1ю1оду Ьаз саизес! 1Ье та1етИа1 з1ат11с1аг<1 о! 1Ье реор1е ю
ас^и1ге а пе\у Ъазйз гшс! Лтоп5шп. ТЬгз гз рагИюи1аг1у тагйГез!
1п псу/ {урез о/ зен1етеп1з (шп гошп зиЬигЬат ит1с1ивЬг1а1 сепСгез)
ез^аЬК'зЫпд игЬап сеп1гез т угНа'^ез апй 1п Лек 1епс1апсу Ьо
Ьесоте ецлш! шкЬ тЬе тоуттз.
ТЬе еу^Ш.гоп от (Не коизе Ьаз Ьееп ташгоИ. И йз сопзЛгис!;-
ес! оп соЛетрогагу агсЬкесТига! рп1Логр1ез ЬоШ \укЬ ге§агс1 Ю
та1егпа1 оозей апс! тЬе аггапдетеш оЕ фЬе ^пъзЫе агм! гЬе Гш1с1)10п
йезИ§паге(1 Ьо 1Ье гоопгз. ТЬе отЬиксЙпдз оп тЬе Гагт Ьауе иойег-
допе <гЬе «же то<1ет'17>а1;юп аз :Ье Ьоизе-
Тке па(юпа1 созШте Ьаэ оп те ууЬо1е 1озг геропа1 алЛ
е1Ьтс сЬагасЬетзйсз. ТЬе ттготайопз ггот 1Ье 1олуп аге оизЙпд
от Ьауе сотр1е1е!у оизИей Ьгас1к1)ОП'а'1 с1отез, Ьаушпд аз а гезик
§га<1иа1 гтатогпигу ап те згу1е от" Лгезетпд оп а 1аг§е зса1е.
СопзЙегаЫе сЬапдез сап Ъе пойсес! а!)зо 'т (ке сИе1 оЕ тЬе
рори^аФюп, по1 оп!у тЬат т1Ьз ®1ат1/с1аг<1 Ьак Ьееп 1тргоуес1, \уЫсЬ
лз пашга1 4п ше\у от тЬе Еас1 1Ьа1 ^епега! »Ьапк1агс1 Ьаз газеп, Ьи1
а!зо \укЬ ге§агс! то тЬе сЬап@е5 \т тЬе сотроз11Икт оЕ те (Ке1.
1]|гкй1 те Зесапс! ШогЫ Шаг 4п зоте раг1з оЕ УидозТа^а таке
\УЭ5 зИар1е Еоой, апй Ьтеао1 тайе оЕ к \уаз еа!еп а11 тЬе уеаг
гоип'с!, луМе Ьгеай тпайе оЕ шЬеа1 \уаз изей оп1у аз гкпа! Ьгеа<1
186 Ога{»о51ау Ап1опцелгаё
Рог ЬоШауз. Т<х1ау аз оп!у еаТеп Ьгеаа. тпаае о? \уЬеа1. РгооЧюсз

оЕ Роое! 'дйскхзйгу Ьауе рпоГооткНу сЬап^еа. гЬе еа1Ьн*§ ЬаЫтз оР
реор1е 1т двпега!.
ТЬе етЬпо1о§119Тз «ггкгу&п® тЬе сЬапдаз оссиггап§ т соттет-
рогагу НЕе оЕ <гЬе реор1е аге а11 шпаттоиз т тЬегг оритап тЬах
зрМггий сикиге, апс1ийвд§ сизготз, ргезегуез йз 1гаАШаивА Ротге
тисЬ кхпдег Лап та4епа1 сикиге.
ТЬе сизФотз уЛмсЬ Ьауе ткЛ Ьееп аЬапс1опес1 ог аге от1у уегу
вйолугу аЬапёапеа. аге зиЪ]ест то ггаагаРогтпаЙоп сгигмщ \уЫсЬ
(■Ьем- птиа! РиакЛюп 1з 'гЬе йгах го Лзарреаг. Оп гЬе отЬег Ьап<1,
оудаи§ 1ю пе\у зюсю-есопопис сожЙйютз, пе\у еизьатз, <1еуо1с1 ог
геВ^кхив <этА гоШа! сЬагастег, аге Ъейгад гоигоскюеа. апк! ассергес!,
е.д. 1Ье зешИт^ой от геогитЬз, тЬе се1еЬгайоп от тЬе Оау от 11рп5-
тё, тЬе КерибЬс Бау, Уеаг Бау, тЬе зюсйайз* ратгоп зашт
(вШа), етс.14
ТЬе 1Ггап5Гогтаи1Ьюп оР а сиэтот 1з асЫеуео. он кисЬ а таппег
тЬа! Аг аз по! аЬап'сктеа. йп йгв епИагету, ЬгЦ опту рагтту, \.е. опту
зоте е1етепЛз аге руеп <ир. И шз тх1 ипооттоп тЬах а оизФот 18
оЪзегуео. Рог зЬеег апегйа, аоа. а*з Роггп аз ргезетгеа. луШе гЬе
геа1 саизе Рог аз! оЬзегуаЬкт Ьаз Ьееп екЬег сощр1еге1у 1оз1 ог
сЬатдеа..
Аз Рог тЬе сиэ1от .ргаойсе, иЧ Ьаз игк1ег§опе тапу сЬап§ез,
\уЫсЬ 1в, тог штзтапсе, ч^глЬ1е оЬутоодз \укЬ тЬе ассеззогиез \уЬозе
арреагапсе апа. изе Ьауе Ьееп сЬап§еа\ СЬап§ез сап Ье оЬзегуеЛ
тоо \у1гЬ ге§ага. го тЬе пшпЬег апс1 сотрозкюп от рагтасараптз
Ап шсМукгиа1 си51отпз. ТЬшз аз рагЙсиЯагйу пойсеаЫе \уЬеп шат-
сЫп§ т]Шгч1 ргосеззИотиз. 1т 18 а луе1Ммюул1 таот *Ьа1 (от ш&тапсе
йо<1о1е (га1(п тпаИсегз) аге по 1оп§ег регтошпеа. Ьу уоип§ §1г1з
Рготп тЬе у1Ша§е, Ьи1 тЬйгг р!асе Ьаз Ьееп 'гаЯсеп оуег Ьу Сурзааз.15
Эшсе гЬе аёР1еи1Ьига1 тасЬ1пез луеге ^{гоиисео., сотпр1ех
сивкипв оГ уагюиз та§юа1 сЬагас1ег, гоптег1у реггогтеа. ш гЬе
ПеЫ оп гЬе оссазйоп от йга! р1о\У11Пё, зо\уш§ ап<1 Ьагуе&тлпд, Ьауе
Ьеел Лзсопбтиеа.-
5оте <у{ 1Ье соЫесЙУе се1еЬгаЙ10П8 \уЫсЬ ош1а1 гесеп!11у Ьауе
Ьао. а тагкес! гагиа! сЬагао1ет (распоп заап! — з1юа, сЬигсЬ
ратгоп «акт* — ШЦа, \уех!<Ьп|§, е1с), Ьит \уЫсЬ Ьауе Ьееп >Л18СОп-
Ишшес1, Ьауе полуааауз асяиггес! а зосю-есюпопмс сЬагаотег. 8исЬ
се!еЬгайоп15, \уЫсЬ ргоуйае ап оррогтипхту Рог сИ«р1ауШй есопо-
тю ро\уег апй геритайоп оЕ а Еат11у, аге а;1бо ап оссазаоп Рог
тетЪегз, геЬ^уез ата. Ргхепйз оР ЕагоНу 1о ^атЬег 1о§е1Ьег, ап<1
14 Д. АнтотпевиЙ, Соци/алистичка слава у Срему, Рад XX конгреса

Савеза фолклориста Тугославеде, Нови Сад 1973, 91—95.
15 Д. Бандий — Р. РакиЬ, О проучавшъу савремених промена у оби-
наяном животу нашег народа, Симиозицум, (ш ГооШоте 2), 84.
Ргосеззез о{ Зоста! СЬап^ез ш Уи^овхатоа 187
т гЬе УЙ1а§е 41 аз зФШ гЬе Ьевх лмау Ьо кеер щ> опе'з зосЫ гек-
таопз.16
И ше хЬиз §о оп ггот опе сиэхот хо апахЬег, \уе зЬа11 соте
хо хЬе сошЛгшоп тЬах хЬеу Ьауе пох Лзарреагеа, еуеп хЬои§Ь
хЬеу аге гаркку сЬап§ш§, Ьих хЬах хЬеу ехаэх от зеуега1 1еуа1з,
опе о? Лет Ьет§ ехрЫск апа уазаЫе, уЛхке *Ье о1Ьег пох уАзтЫе.'7
(6) Рахлп \уЬах Ьаз Ьеет заха во таг луе сап ооте хо хЬе соп-
скгзйоп хЬах сопхетрогагу ехЬтса1 рЬетюопепа, ха1кеп аз а \уЬо1е,
аазр1ау а зхгоп§ штату о( хЬе оЫ апа пеш. 1п зоте шпвтапсез к 15
оп1у а то«Штаса1гап оГ оЫ екпгепФз, \уЫ>1е зотеткпез сотр1ехе1у
пе\у эхгисгдлгез Ьауе Ьееп Готпгеа. Расхотз тАик&гщ сЬатдез кг
Уи@ад1ау зос1ету ао по! агтесх уИкЬ тЬе залпе йпхепзку етЬпаса!
дгоирз, реор1ез апа апаауМиаа Лезожйез.18 Зотеткпез хЬезе ргосез
зез тапатезх хЬетзеЬ/ез аЖегегйту апе! \^Й1 Ье гек зоопег ап апе
рксе тЬап т аоюхЬег. 11 те сеггшп, Ьо\уеуег, хЬах гогсез ог гихиге
аге а!1!геас1у гек оп ргезеп1-{1ау сЬага§ез, атЛ тЬах хЬеу зшразв хЬе
ехпзхгпд ехЬпас з1ггисШгез эта сВггвгепсез.19
Аз гог тЬе регзреегауез шп Уи§оз4ауаа кке 4п охЬег оойштгааМу
аеуекэреа' саипЬгйез, опе сап ехресх гигхЬег дго\\яхЬ ог игЬап апа
1паиз1!гаа!1 зосаегу ат \Ъе ехрепзе ог тЬе а§гагаап ап<1 гига! апе.
ТесЬпок>^1са1 ргосезкез шШ Ьауе а 1еуеШп§ еггесх ЬохЬ 4п 1Ье
зрЬеге от гпатеГФа! атк! хЬе зрккиа! Иге, Ьих гпозШгу ап хЬе гогтпег
опе. ОИтегепх сопсЬтзаопз сап Ье ага\\т ггот тЬезе тасгз. Зоте
аге от" гЬе ортйоп *Ьаг зоо1е1;у ™Ш <1еуе1ор 1олуаг<1з 1Ье ипыегва-
Изт ап<1 Йхах зисЬ ргосезкез \уМ1 з1гепе;1Ьеп апс! сопйгт 4п ргас-
1дсе 1Ье еягш1ку оГ реор1е, \уЬз1е 1Ье оПЬегз, оп гЬе соп*гагу,
{ЫпЧс тЬа1 1Ье пойоп от реорк'з едиаМгу у/Ш аесИпе, ап<1 гЬа!
гЬе гепйепсу гЬат еуегу шсМу(к1иа1 у^Ш йЖег ггот тЬе оШег опе,
удаЫ Ье оп хЬе шсгеаве.20
Оиг ЪазИс а«зитрйоп аз гЬа1 ап гЬе гиШге гЬе ргосе&з ог
сЬап&ез ап 1Ье ггайк1опа1 си1гиге аоа \уауз оГ Мге \У1И <1еуе1ор оп
а в*Ш 1аг§ег зса1е, луЬМе 1Ье тап'з аогйа'1 ролуег ап ге!а*10п Ьо
гЬезе ргосеззез \уЙ1 1тр1у Ы« тоге еШавгй тавхеПтё ог гЬе
паКиге.
1п апу сазе, 1Ье тгегезг Рог эгпЛез геГвуап! Чо гЬе сЬап§ез
сопеегпйпд гпап тМ оопйтие го Ье т тЬе сепхге ог е1Ьпо1оду,
апю! \уе аге сопйаегат хЪгЛ к сопзгапг^ дго\у, ап<1 (ог ьЫз
геазоп етЪпоЬеу ^11 Ьауе 1о сЬап§е апа 1тргоуе ЬогЬ гЬе зиЬ]ес1
тахгег ашо! тЬе тегЬойз ог кз ехрЬгайопз.
16 Р. ^маковий. Промене у народно] култури Семберще, Симпози

ум, (т Гоохпоге 2), 108.
17 Э. Я1Ытап-Аи§и5йп, О пекгт тегойо1оШт ргоЫетхта е1пЫо5ко^
151га1мап)а заАаЗщозН, 126.
18 Б. КоЫтап-АидиЗйп, Рге1роз(ауке зтгетепое е1пЫо$кое 151га1Ьа-
п]а, 13.
» та.
70 Ц. Костий, ор. ок., 134.
188 Вга{*оз1ау Атопцелгас"
ПРОЦЕСИ ДРУШТВЕНИХ ПРОМЕНА У ТУГОСЛАВШИ
Резиме
Друштвене промене као изразити феномен савремености разматра^у

се са становишта етнолопце. После сажетог указиван>а на резултате до
ко] их ]е етнолошка наука дошла у проучаван>у друштвених промена у
нас у периоду после другог светског рата, чини се крапи поглед у про-
шлост и указу]е на XIX век и зачетке промена у традищцским вредно-
стима народне културе, на ко^е ^е далекосежно упозорио Вук Карацип.
Наравно да су се у овим временима промене одви]але споро, под услови-
ма недовольно развщене индустрщске и аграрне средине.
Друга светски рат означио ]е прекретницу две]у суштински и садр-
ж&}но различитих друштвених епоха. Промене ко]е су се дешавале у про
шлое™ у патриархатом сеоско] средний ни издалека не могу се поре-
дити са данашн>им, ни по сво^ зачини, ни по сво^ свеобухватности.
Од фактора ко;) и су деловали на процесе друштвених промена после
другог светског рата, истиче се на првом месту снажан индустрщеки
развитак, а са н»им и урбанизацща. Указу^е се и на знача] географске
средине ю^'а ]е са мрежом нових путева и саобра&цем приближила сео-
ско становништво савременим токовима живота. Просторно-гравитациони
и функционални однос измеБу градова и села се развио у велико] мери.
Сви ови фактори суштински су утицали и променяли или
трансформисали традищцеке културне и сощцалне вредности села.
Свакако да ови процеси не иду ни праволишцеки ни синхроно. Отуда
за последицу имамо различите типове и категорще промена традащцеких
вредности. Акултураци]а као произвол културног контакта ]е веома изра-
жена, а проблем континуитета се не може порепи. То потврЬу^у и кон-
кретни примери у начину привреЬиван>а, и рада, становавъу, одеван>у,
исхрани, породичном животу, обредима и веровавьима и фолклору.
Дал>и развитак урбаног и индустрщеког друштва на рачун аграрног
и руралног, у коме технолошки процеси доводе до из]едначаван>а како
у матерщ'алном тако и духовном животу, отвара]у различите перспективе.
Неки сматра]у да Йе се због тога друштво кретати у правцу „универза-
лизма" и меЬусобне ]еднакости л>уди, док друга, да Ье осеЬавье ]еднако-
сти меЬу л>удима слабити, а да Ье ]ачати тенденщца меБусобног разли-
ковавьа.
КРИТИКЕ, ПРИКАЗИ, ИЗВЕШТАЩ
У1асУгшг I. Сеог^еу, ЬА 1ЛЫС11А Е Ь'ОЫСШЕ БЕСЫ ЕТЯ115СН1

(1език и порекло Етрураца), Есйгпсе Каната!, Кота 1979, 133 стр.
Енигма ко^у вей. вековима на- и ту реч о дво]езичном тексту, пи

меЬе нерешено питанье порекла саном на етрурском и феничан-
Етрураца и, у вези с тим, доса- ском, проблем оста]е отворен, ]ер
дашн>и неуспели или само дели- две садржине нису потпуно исте.
мично успели покушав да се од- Дакле, ако ]е почетком трепе де-
гонетну записи на шиховом $ези- цени)е прошлог века розетски ка
ку доприноси да и ову кььигу при- меи, дво]езични текст на грчком
хватимо с резервом. Разлози су и егапатском (писан хщероглифи-
оправдани. Поменимо само на]зна- ма), омогупио Ж. Шамполиону да
ча,)ни]а тврБен,а ко]а су се у вези дефинитивно скине та;)ну са еги-
с тим чула у послератном перио патског писма, овде такав поду-
ду, понекад и од ]еднострано или хват ни^е био могуйан: схвапен
недовол>но обавештених послени- ]е ]едино смисао записа, али ни-
ка, ко}я су, у готово свим случа- ^е одгонетнут ]език. Не упушта]у-
]евима, показивали велики ентузи- пи се на овом месту у разне тео
]азам и жел>у да компаратнвним рбе у вези са пореклом Етрура
методом изврше реконструкщце и ца и Н.ИХОВИМ ^езиком, ко]е су у
реше проблем. Тврдило се да у н>има виделе час аутохтоне ста-
Етрурцима треба искъучиво ви- новнике старе Итшпце, час Индо-
дети ]едно северногрчко племе, европл>ане, час преиндоеврогаьане
потом се указивало на н>их као на (како произлази и на основу не
народ ко,щ се може сврстати у ких радова ко]е смо ранще поме-
илирско-трачку групу, па }е, пре- нули), стичемо утисак — нарочито
ма томе, кьихов ]език ^едан рани ако се осврнемо на чисто лингви-
стадоцум даналльег албанског ^е- стичке странице кн>иге ко] у при-
зика, или ]е било и ми1шьен>а по казу]емо — да проблем и нще мо-
ко.|има су они сродници Рета, ко- гао да буде решен онако како ]е
]и се не убра]а]у у Индоеврошьа- го учшьено у ово] студили док
не. Бро]ни записи на етрурском }е- нису извршене извесне предрад-
зику, писали грчким алфабетом, и кье. А оне би се заснивале на ски-
до данас су остали неодгонетну- дан»у копрене са хетитског, т]. на
ти, и поред насго]ан>а врсних пре- процесу ко] и ]е завршен у меЬу-
галаца ко] и су дали драгоцене до- ратном периоду захвалодуЬи че-
приносе проучаван>у етрурске кул- шком научнику Б. Хрозном и н>е-
туре и реликата, уклогцьених по говом успешном дешифрован>у хе-
некад, преко латинског и роман- тетских текстова, писаних хи]еро-
ског наслеБа, у свеопшту баштину. глифским и клинастим писмом.
Дешифрован.у етрурског ]езика На основу тога ова] ]'език ^е свр-
нису допринели ни тзв. златни стан у групу раних (према нашем
листийи из Пирггца, откривени садашн»ем знан>у) индоевропских
пре ]едне и по децени]е. Иако ]е ]езика, што }е омогуЬило не само
190 Вакашса XI
дали рад на шеговом проучаван>у лингвистички, уз коришпеше исто-
веЬ и на повезиван>у са суседшш ри]ских и других шхлхуеЬих по-
]езицима у Мало] Азщи и на Бал- датака, заснива]упи пре свега сво-
кану, као и на отваран>у ]едне но- ]е поставке на компаративном
ве димензще у идноевропеисти- разматран>у.
ци, димензще непознате до по Кад ]е реч о етрурском ]езику
ловине нашег столепа: посто]ан>е и методу ко]и ]е бугарског пауч
за]едничке хетитско-лувщске ]е- ника довео до знача]них резулта-
зичке групе, ко^Ы ]е припадао и та ко]е излаже у ово] юьизи, од-
]език ЛиЬана и Тро]анаца, као и носно до дешифрован>а етрурског
жит&гьа многах острва у Еге]ском ]езика — како сам каже —, од
мору, што ]е данас у науци при следепих седам поглавл>а треба
хвачена чшьеница. указати на два наредна. То су дру-
Прелазепи на приказиван>е кн>и- ю и трепе поглашье. Оба су лин-
ге, желели бисмо да избегаемо пр- гвистичка у на]ужем смислу ре
ве странице под насловом Рге/а- чи. Док се у ]едном говори о при-
гюпе [Предговор], ^ер на н>има мекеном методу ко]и ]е омогупио
аутор, у облику новинских интер- решение питан>а, у другом се да]у
в^уа, об]авл>ених у више листова, конкретни докази ауторових твр-
води полемику са М. Палотином Ьен>а.
и шеговим следбеницима, групом У другом поглавл>у, II ргоЫета
на]познати]их данаппьих стручн>а- йе11а йпциа [Питсиье \езика\, во-
ка за етрурско питаше. дейи рачуна о хронологи]и настан-
1п1гойигюпе [Увод] се кратко ка сачуваних записа на етрурском
осврпе на историку Етрураца, на зезику, Георгиев налази да се они
рода кода ]е живео на територида могу сврстати у две групе: у ста-
средн>е Италике, измеЬу VIII и I рщу, ко]у везуче за период од VII
века пре н. е. и кода ]е понекад до IV, и млаЬу, ко]у везу]е за ра-
продирао и на ]уг и север и зра- здобл>е од III до I века пре н.е.
чио обалама Тиренског мора, да Пошто ]е потом указао на скромне
би се постепено утопио у Римля и незадовол>ава]упе резултате до
не, делейи судбину не само итал- ко] их су посленици са овог под
ских народа него и на]вепег бро- ручна дошли пре н>ега применом
}& народа ко]и су били под вла- етимолошког и комбинованог ме
шйу Рима. Та] моменат треба и тода (нагласимо да ]е меБу н>има
посебно истапи кад ]е реч о овом било мало правих лингвиста!). В.
народу ко]и ]е био лимитрофан Георгиев истиче да ]е таквим по
с Латинима, с копима ]е живео у ступком било немогуйно напи пра
симбиози. Бугарски научник ]е у во решенэе етрурске енигме. О ме
праву кад тврди, држейи се по- тоду кога се сам прихватио, он
датака ко]е су оставили писци дословно пише следепе (стр. 18):
старог века, да су Етрурци дошли „Да бих дешифровао етрурски ]е-
у Италику из северозападног дела зик, применив сам нов метод,
Мале Азще, што другим речима морфолошки, г}, метод морфоло-
значи да ]е Вергилще, пишупи сво мког модела или морфолошке ста
зу Енеиду, користио традащцу ко- тистике. Познато ]е да речи могу
}а. }е у Августов© време ]ош увек лако да се поза]ме из ]едног ]ези-
била жива, не везу] упи се искгьу- ка и да преЬу у друга, али гра-
чиво за митологщу. Томе иду у матички елементи, као деклинаци-
прилог и на] нови] а ископаван>а }е именица и наставци глагола, за-
ко]а несумн>иво говоре о доста менице итд., могу тешко да се по-
раном присуству индоевропских за]ме. ЬАорфологща \е на\каракте-
племена у зужно] Италии, а не ристичнщи и на.)стабилящи део
и на северу полуострва, док ]е лингвистичке структуре . . . Па ако
традищца тро]анског порекла бн се дешифровао етрурски, Г),
Етрураца у старом веку заиста по да би се разумели етрурски тек-
стегала. На кра]у, било ]е више стови, потребно ]е утврдити н>его-
индищца ко]их се ]едан бро] на- ве сродничке односе са ]езиком
учника повремено држао, а оне или са ]езицима са ко]има ]е у
су подржавале ]едан приступ ко- блиском сродству." Пошто ]е иста-
]и ]е В. Георгиев прихватио, и то као знача] морфолопце, ко]а ]е
Прякази, критике, извештаёи 191
веома значащна за индоевропску [Порекло Етрураца], показуёе, уз
ёезичку групу, првенствено за ста помой старих египетских извора,
рике и наёстариёе ёезичке фазе, да су топоними Тро)а и Етрурща
аутор приказу]е морфолошки си (данас Тоскана) у блиское вези,
стем етрурског зезика упореЬузу- с обзиром на то да друга топо
Йи га с хетитским. Затим, у на ним поседуёе протетично е, као и
ставку, В. Георгаев истиче да ёе да у етрурском нема вокала о.
у етрурском и хетитском е'езику Пето поглавлье, Ьа зЫиагюпе
реч о два диалекта ёедног истог е(тса пей'апНса Азга Мтоге погй-
]езика — ёедном западном и дру -оссгйепШе [Етничка ситуацща
гом неточном. Тешкойа ёе само северозападне Мале Азще у ста
у томе што су наёмлаЬи хетитски ром веку], приказуёе етничко и
записи познати из XII века, а наё- лингвистичко стаае коёе смо на-
старщи етрурски из VII века пре гласили на почетку овог приказа.
н. е., тако да мейу н>има постоёи Сеоба Троёанаца у Италиёу насту
празнина од пет столейа. Следейи пила е'е после рата опеваног у
примери коёе аутор у истом по- Илщади, коёи су Микенци успели
главл»у наводи у потврду своёих да добиёу и да осигураёу себи пре-
теориёа непобитно говоре да да- власт на Егеёском мору као што
нас, кад ёе реч о етрурским тек- су то учинили и нешто раниёе,
стовима, можемо прейи на н>ихо- истиснувши са овог подручёа Кри-
во превоБен>е, а не исюьучиво на йане.
евентуално тумаченъе, као што се Шесто поглавл>е, Ьа Нп&иа
рашце практиковало. Читаво по- йейЧзсгшопе йх Ьетпо Цезик нат-
главл>е ёе документовано многим писа са Лемноса] дешифруёе оваё
преводима са етрурског на латин документ коеи .Iе — по речима ау-
ски и итали)ански. У пореЬевьу са тора — ёезички веома близак ет
примерима коёи су другде тума- рурском, а датира из VII или VI
чени другачиёе, рекли бисмо да века пре и. е.
ово излагаае делуёе убедллво. Седмо поглавл>е, Ь'огщЫе йе11а
Аутор свагда води рачуна о ди- т1(о1о§1а е1гизса [Порекло етрур
ёахроном моменту, наглашаваёу- ске митологще] указуёе на тесну
Йи разлике коёе су у меЬувреме- повезаност етрурске културе са
ну настаёале у ёедном истом ]е- културама малоази]ских и балкан
зику. ских народа.
Трепе поглавл>е, Еггиасо ей ий-
Ха — ип соп{гоп1о йе%Н еЫтепй Осмо поглавл>е, Оиайго сгопо1о-
пой йейа %гаттайса е(гизса пЫо&со йейа $1опа йе1 роро1о
[Етрурски и хетитски — упореЬе- е(гизсо [Хронолошки преглео и-
н>е познатих елемената етрурске сторще етрурског народа'] даёе
граматике] пружа не само широ главне моменте историке овог на
ку вей и убедл>иву слику ауторо- рода, почевши од н>еговог доласка
вих насто/а&а да покаже блиску у Италиёу.
сродност два ёезика у фонетици, Квьига се завршава крайом Би-
морфологией и синтакси, као и у блиографи]ом.
граБенуу речи. Поред вей помену- Када се има у виду да се ви-
тог, документацией иде у прилог ше пута тврдило да су непознати
и крайи речник етрурскс-хетит- ёеэици дешифровани, што шце ми-
скнх подударности у области лек моишло ни етрурски), а што ее у
сике. Укратко, оба поглавл>а, узе- току крайег или дужег периода
та као целина, пружаёу несумвьи- оповргавано, мигшьенъа смо да и
ву потврду заюьучцима бугарског тврЬевьа у ово] кн>изи треба при-
научника. мити с резервом, првенствено док
Остала поглавл>а, иако прете- се методом бугарског научника не
жно заснована на лингвистичким буду прочитали и дужи етрурски
поставкама, представл^у култур- записи, коёих нщ'е мало. За разли-
ноисториёска разматраня коеа ку од других кььига коёе говоре
гюткрешьуёу оно што ее речено у о Етрурцима и нлховом ёезику,
претходним поглавллма. овде ее реч о тврйен>има ко]'е ]е
Тако, четврто поглавл»е, под на изрекао добро информисани лин
еловом Ь'оНрпе йе%И ЕггизсЫ гвиста, а не истраживач из неке
друге, суседне области. МеБутим, дитеранских народа. Кад ]е реч о
ако ]е реч о анализи кодом ]е В. лингвистици, пре свега индоевро-
Георгиев дошао до сво]их тврЬе- пеистици, она пе будуйим генера-
н>а и о методу ко]и }е применив, ци]ама пружити слику ко]а се
н.их треба само поздравити и оче- знатно разлику)е од слике ко] у ми
кивати дал>е резултате, првенстве- данас имамо о ню]. Не сумн>амо
но ако имамо у виду многе табеле да пе се она разликовати и више
и пореЬен>а ко^ ]е дао да би пот- него што се разлшоде упоредна
крепио сво]е тезе. Ако буде тачно, граматика Франца Бопа од упо-
ово открийе довешЬе и до проме редне граматике индоевропскнх
не неких гледишта са ко]их су ]езика касни]ег периода.
историчари полазили при разма-
тран>у на]стари]е прошлости ме- Момчило Д. Савик
Шг&1 Сашка, КАТ1ШЕА ЕЮМШАЫТА

(Владавина разума), К1и2 — Ыарока 1979, 381 стр.
Под овим насловом, ко] и ]е пре- одувек био подруч]е на коме ви
вод на румунски ]език ]едног де ше]езичност нще чинила препреку
ла непознатог филозофа алексан- комунициран.у меЬу л>удима.
дрщске школе из I века пре н. е., Прва од ових студи] а, под на
дела ко]е ]е Еразмо Ротердамски словом Румунски хуманизам ксуа
сво]евремено превео на латински се састо]и из више поглавлл (Пе
(1524. године) као Эе гтрегатсе риоды и путеви продирашх хума
гаНопе, румунски аутор ВирЬил низма у румунске земле, Хумани-
Кандеа, одличан познавалац не са сти у румунским землама, Репре-
мо румунске литературе вей и ев- зентативне особине румунског ху-
ропских и балканских кььижевно- манизма, Латинско порекло — пле-
сти, нарочито ььихових старших менитост и цивилизацией, Одлике
периода, дао ]е неколико студща народног \езика, Оплемен>аван>е
културно-исторщске садржине. путем културе, Рационалан човек
Реч ]е о посебном сагледаваау и идеал овоземаласког живота,
неких гкцава не само у румуно«э) итд.), може да заведе читаоца ако
кн>ижевности и у стремл>ен>има на не схвати да ]е аутор посматрао
културном пол>у него и о иде]а- хуманизам на посебан начин, на-
ма ко]е су се у одреЬеном перио лазейи му многоструке корене, а
ду, т.). током XVII века, исполл- не само везу]уйи га за по]едине
ле у многим кн>ижевним и у дру утица] е ко] и су на румунску те-
гим делима, као и у схватан»има риторщу допирали усамл>ено, пре-
л>уди од пера на читаном Балкану ко Балкана или преко Пол>ске.
или, према аутору, на европском У друго] студи] и, Хуманизам
тугоистоку. Удриште Настурела и агонща
После крайег Увода В. Кандеа културног славонизма у румун
дд^е сво]их пет студи]а ко]е су на- ским землама, приказано ^е по
стале током дужег периода. Ме стелено продиран>е хуманистичких
Ьутим, све их повезу)е за]едничка иде]а у румунску кн>ижевност.
нит: у средишту ауторове пажнье Реч ]е не само о делима ко] а су
су путеви ко]има ]е текао прео- писана на румунском ]езику вей
бража] у схватан>има интелектуа- и о делима ко]а су — на румун-
лаца и л>уди од пера разних бал- ско] ^езичко] територщ'и — имала
банских народа при постепеном дугу традици]у на словенском, по-
напуштан>у старих, преживелих себно ако се зна да се први пи-
средковековних поймала и укла- сани споменик на румунском ре
пан»у у стру]ан>а ко] а су зрачила зину ]авл>а касно, тек 1521. годи
са Запада, почевши од ренесансе не. Према томе, аутор ]е у праву
и надал>е, или ко] а су се аутохто- ако по]аву ко]у прати види не са
но ]авл>ала, без обзира на ^език мо у делима писании на румун
ко] им су писана дела о ко]има ]е ском ]езику вей и у списима ко]и
реч, с обзиром на то да ]е Балкан су им претходили на словенском,
Прикази, критике, извештаји 193
језику културе, који је на овој те- ходним столећима појавили на
риторији представљао исто оно европском Западу. Ако бисмо ре-
што и латински у западнороман- кли да све три до сада изложене
ским и у неким другим европским студије представл»ају, пре свега,
земљама, понекад чак и до најно- леп прилог идејама и схватањима
вијег доба. У овом случају испи- који су провејавали у старијем пе
тивање је обављено на књижев- риоду румунске юьижевности (би
ном делу румунског великаша и ло да ]е писана на румунском
човека од пера Удришта Настуре- или словенском), што је само де-
ла, који је умро 1659. године. Пре- лимично тачно ако се узме да су
кретница у схватањима огледа се многе странице и ту посвећене
— као што је и раније истицано стваралаштву других аутора неру-
— током XVII века. мунског порекла, Грка, Срба и ос-
Ако се аутор у претходној сту талих, четврта студија, под насло-
ди] и задржао на продирању хума- вом Интелектуалац на европском
нистичких идеја на румунску те- Југоистоку у XVII веку, своди се
риторију а разматрао дела писана на странице које превазилазе ру
на словенском језику, следеће мунске језичке и етничке границе
странице, Николаје Милеску и по- и откривају један недовољно по
неци хуманистичких превода на знат слој интелектуалаца балкан
румунски језик, дају широку сли- ских народа у кључном периоду
ку овог процеса који је у истом какав је, по речима аутора, био
раздобљу захватио и списе на ру- XVII век. То је и разлог што ће-
мунском језику. Високи функцио мо се на разматрању ове студије
нер на молдавском и влашком задржати мало дуже.
двору, а потом у служби руског Полазећи од оправданог тврђе-
цара Алексија Михајловича, Ми н>а да је историографија идеја
леску (1636—1708) остао је познат XVII века европског Југоистока
и ван граница своје зе\цье по спи- много сиромашнија од политичке
сима Дневник о путу у Кину и историографије овог раздобља, ау
Опис Кине, насталим током по- тор наглашава да је западни свет,
сланства које је обавио за руски који је до тог периода видео у
двор. Међутим, разматрајући дело Османској Империји само непри-
Милескуа, коме су била добро по- јатеља, почео да се озбиљно ин
зната и културна струјања у Не- тересује. за н>у и н>ен живот, као
мачкој и Француској, где је бо- што се интересовао и некада, до
равио у дипломатској мисији, ау краја XVI века, пре него што су
тор се не задржава на тим добро по Османлије почеле да представљају
знатим списима, већ даје опширну опасност за Запад. Указујући на
слику превода које је Милеску низ нових феномена који су до
обавио са грчког језика на румун шли до изражаја као императив
ски језик, користећи критичка времена (као последица војног,
издања на латинском и другим ев политичког и економског посуста-
ропским језицима. Захваљујући јања) у туркократији у периоду
њему, Румуни су први пут доби њеног слабљеља, В. Кандеа се ог-
ли, после многих делова преведе- рађује од романтичарских ставова
них са словенског, интегрални о том периоду историчара XIX ве
текст Старог завета, као и превод ка појединих балканских народа,
већ поменутог дела непознатог спутаних субјективним осећањи-
александриЈског филозофа, које ма у периоду национално-ослобо-
представља први филозофски спис дилачких борби, те пружа слику
на румунском језику. коегзистенције интелектуалаца ра-
Иако је у обе последње студи- зних конфесија и разних схвата-
је проблематика уско румунска, н>а, који су се често допуњавали:
бар судећи по насловима, чињени- хришћанска и исламска средишта
ца је да је излагање поставлено културе живела су напоредо и на
— као што је једино и могућно територији Османске Империје и
— на веома широком балканолош- у њеном суседству, а ако је било
ком плану и, у другој од н>их, у прогањања (што се не може оспо-
вези са критичким издањима по- рити), њега су подједнако осетили
јединих рукописа који су се у прет- и хришпани и муслимани. Схва
194 Ва1сашса XI
та]уйи интелектуалца у на]ширем културном погледу, ]ер су ььихо-
смислу, В. Кандеа га сагледава у ви носиоци омогупавали прожима
разним видовима: он указу] е на йте културе Истока и Запада.
н»егов посебан и многоструки лик Приказу] уЬи ове односе на вео
на Балкану. Стога нейе бити наод- ма широком плану, аутор, уз бо-
мет да наведемо само наслове не гату литературу и архивску граБу
ких поглавлл ове студоце: Дефи на ко]е се позива, указу]е на за
ницией балканског интелектуалца датке ко]и се поставлю] у новим
XVII века, Европски поглед на генераци]ама историчара културе,
туркократску културу, Школа, а истовремено насто]и да нас о-
Кн>ига, Доктринарна схватан>а, слободи ]едног мита ко]и се увре-
Етичка схватан>а, Улема, Клер итд. жио код читавих поколеньа. Чшье-
V тренутку опада1*а, а у жел>и ница ]е да ]е на Балкану било
да себи продужи живот, схватив коегзистирааа и прожиман>а иде-
ши да више ни^е надмоЬна вей }&, насталих из различитих, поне-
да ]е само равна европским др- кад само наизглед опречних фи-
жавама, Османска Имперща ]е лозофи]а.
морала да се ослони на сво]е хри- Последше поглавл>е, Историо-
шйанске поданике, ко] и су могли графща румунског хуманизма, чи
много умешшце да се снаБу у пре- ни, у неку руку, костур прве сту
говорима са сводим западним ]ед- дне.
новерницима. И то ]е дало нов Кн>ига се завршава краБим ре-
подстицд) многим трговачким или зимеом на енглеском ^езику.
некадашньим племиЬким породи- Многи ликовни прилози дочара-
цама, а посебно Фанариотима. До- ва]у време о чи]'им иде]ама аутор
да^мо да ]е трговина у Турско] говори, док Индекс личних и гео
била углавном у рукама немусли- графских имена олакшава кори-
мана, а иташцански утица] ]е био шЙСгье кн>игом.
веома жив. Многе хришБанске Реч ]е о кн>изи ко]а ]е успела
школе и училишта, какви су на да нам представи културна стру-
стали по грчким острвима и ши- ]ан>а код балканских народа, као
ром других области Имперщ'е, би и №ихове источне и западне изво-
ли су на истом нивоу на коме и ре, у ]едном периоду када ]е, по
исламска училишта. Прави инте- сле двестагодишн>ег успешног про
лектуалац нще могао да се зами- дирала, Исток почео да се повла-
сли без познаван>а турског, перси]- чи пред Западом. Рекли бисмо да
ског и арапског ]езика, али ни без 1е ова кн>ига истовремено дала
италщанског и француског, као подстрек за дал>и рад и истражи-
ни без гюзнаван>а класичних ^ези- ван>а у ^едном смеру ко]и ]е до
ка, грчког и латинског. Прелазак данас ретко долазио до изража]а.
с релипце на релипцу или рене
гатство деловали су позитивно у
Момнило Д. СавиН
*.УЛТ®^ сап<3еа — Сопз1ап1т Зтыопезси,

МОЭТ АТН08 — РКЕ5ЕЫСЕЗ КСШМАШЕ5
Висигезй 1979.
МеЬу публикащц'ама ко]е су се стира, румунских кнежевина и
последн>их година по]авиле у ве манастира ко]и су се налазил и на
зи са хигьадугодишн>им посто]а- територи]и ових кнежевина у вре
ььем Монашке републике на Све- ме када више юце било хришЬан-
то] гори, простору на коме су са- ских држава ]ужно од Дунава.
чувани подаци о баштини балкан Хришпански свет на Балкану био
ских народа, налази се и кн>ига ]е потиснут отоманском инвазид'ом
ко]у приказу]емо. у дубоку позадину. С нестанком
У К1ьизи се разматра присуство државних формаци]а угашена су
Румуна у Свето] гори, као и од- културна средишта. Нешто рани-
носи измеБу светогорских мана- ]е, меЬутим, а посебно у том пе
Прикази, критике, извештада 195
риоду, формиране су румунске шлог века, руски историчар Пор-
кнежевине у копима ]е словенски фирще Успенски нагласио ^е да
]език дуго био ^език цркве и др- ни }ер.ан народ шце задужио Све
жавне администраци^е, што н>и- ту гору толико колик© Румуни.
хове владаре и племство умного- После опсежног увода из пера
ме обавезивало да наставе тради- академика ЕтНа СопйигасЬеа, ова
щцу феудалаца ]ужно од Дунава. публикаций, опремл>ена вепим
Ако се прате везе ко]е су по- бро^ем ликовних прилога у бо-
сто]але измеЬу манастира на Све- )и, указ]у на многе по]единости
то} гори и Румуна, запазипе се ко]е сведоче о присуству Румуна
да су оне одржаване непрекидно у разним светогорским манасти-
у току скоро пет столепа. рима и скитовима. Ту су: Зограф,
Као први ктитор светогорских Дохи^ар, Ксенофон, Пантеле]мон,
манастира, меЬу многим владари- Симон Петра, Григорщ, Диониси-
ма и больарима, помин>е се 1393. ]е, Свети Павле, Велика Лавра,
године влашки во]вода Вла^ко, ко- Продром, Каракал, Ивирон, Култу-
)и ]е богато даровао светогорске мус, Ставроникита, Пантократор,
манастире. То Ье се продужити Свети Или^а, Ватопед, Есвигмен и
све до 17. децембра 1863. године, Хиландар. У сваком од ових ма
када ]е кнез Александар Зоан Ку- настира или скитова (а не само у
за, владар у]един>ене Влашке и Хиландару) постове многи докази
Молдавще, национализовао поседе о присуству Румуна у Света) го
у Румушци ко.)и су били у рукама ри и о везама ко.)и ]е она одржа-
црквених организащуа у области вала са манастирима у Молдавии.
источног Средоземл>а, чиме су би Публикащца ]'е занимл>ива за
ли погоЬени и светогорски посе историчаре уметности, али и за
ли. Цил> ове публикащц'е ]е да све оне ко^и желе да се обавесте
покаже, с ]едне стране, чиме су о вековж>] повезаности балкан
Румуни задужили Свету гору, а, ских народа на културном пол>у.
с друге стране, чиме ^е Света го
ра задужила Румуне. Кра]ем про- Милан Банку
АРХИВСКА ГРАБА О СТАКЛУ И СТАКЛАРСТВУ У ДУБРОВНИКУ

(XIV—XVI ВЕК)
Сабрала и уредила Верена Хан. Балканолошки институт САНУ,
Посебна издан»а, кн.. 9, Београд 1979, 389 стр.
Об^авллванъе архивске граЬе о лежени у дубровачким архив-
стаклу и стакларству у Дубров ским кн»игама, затим од са-
нику за временски распон од три држа^ног предговора, брижъиво
века представл>а сво]еврстан по- израЬених регистара имена, места
духват ко.1и ]е вредан похвале. Уз и ствари (1пс>ех пот&пшп — 1о-
ГраЬу о сликарско) школи у Ду согит — гегит) и неколико фа-
бровнику (XIII — XVI век), ко^у ксимила докумената. Документа
]е об^авио Зоруо Тадип 1952. го приказани у ГраЬи резултат су
дине, ова ГраЬа }е друга комплет- вишегодишвьег систематског испи-
на збирка архивских бележака о тиваньа скоро свих серща у Ду-
]едном занату у Дубровнику на бровачком архиву за поменути пе
прелазу касног средььег века у но риод. Аутор наводи да су прило-
ви век. Она, према томе, нще из- жени документа исписани из че-
бор докумената, вей обухвата „бе трнаест архивских сер^а, а фраг
змало све списе ко^и су на било ментарно су у збирку унети и по-
ко;|'и начин или у било кс^о] вези требни документа из других ар
важни а познаванье развода ста- хивских кньига.
кларства у Дубровнику и оних Приложени полис коришпених
непосредних и посредник мани- архивских сери] а при саставл>ан>у
фестащца ко]е га прате".
ГраЬа се састо^и од 715 доку ГраЬе предочава сваком познава-
мената ко|и обухвата^у период од оцу фондова Дубровачког архива
1312. до 1599. године ко]и су забе- да оваква збирка докумената мо
196 Вакатса XI
же да проистекне не само као ре- ]у, на Сицилщи, у Александризу,
зултат дуготра.)ног рада, вей и и помаже да се сагледа важност
кра,)н>е концентращце пажьье при Дубровника као стакларског цен
читальу архивских кн»ига, бескра]- тра ширих размера. ГраЬа такоБе
ног стршьен>а и истинске научни- представлю и важан извор за ис
чке жел>е и насто]ан>а да се што торику стакла и стакларства у Ев-
више докучи о ]едном „доста ек- ропи, тачни^е муранско-млетачког,
склузивном, типично градском, ре- ко]е ]е било водейе, а тесно по-
тко негованом и много цен»еном везано са дубровачким стаклар-
у прошлости" занату, а о ко]ем ством. Сем тога, ова збирка доку-
се скоро ништа шце знало у од- мената означава и вредан извор
носу на Дубровник, што се одно- за исторг у занатства у Дубров
си и на пласиран>е произвола ду- нику уопште, ]ер пружа]уйи по-
бровачких стаклара ван овога датке о комплексности токова на-
града. станка, раста, успона и нестар ан>а
Об^ашьени документа има]у ви- стакларског заната омогуйава да
шестрану важност. Они су знача- се бол>е сагледа]у токови разво]а
]ан извор за проучаван>е динами других заната из истог времена.
ке разво]а стакларског заната у тедном реч] у, Архивска граЬа о
Дубровнику, занатске технологи- стаклу и стакларству у Дубров
]е, нивоа и квалитета произвола, нику представлю знача] ан и врло
као и потреба и навика Дубров- користан зборник докумената не
чана свих друштвених слс^ева да само за стручкьаке за стакло, вей
поседу)у и употребл>ава]у предме и за све друге ко]и се баве проу-
те од стакла. Истовремено ГраЬа чаван>ем занатства и матерщалне
информише о продору дуброва- културе у овом периоду.
чких стакларских израЬевина у
балканске земл>е, затим у Апули- БурЬица ПетровиН
Рехаг МИозауЦеУ1<5, КАВ-ШСК1 РОККЕТ и К1М1ШЛ I (1870—1917),

Ва1капо1оШ шзйШт 5АЖ1, Вео§гас1 1977, 153 стр.
У оквиру подухвата Балкано- имао страни капитал, док су при-
лошког института да се представи падници радничке класе у почетку
разво] радничког покрета балкан претежно били страног порекла.
ских народа, одговара]уйе место Друго поглавле посвейено ]е иде]-
дато ]е радничком покрету у Ру- ном сазреван>у и организованом
мушци. Аутор се прихватио посла оформл>ен>у радничког покрета. Ту
да укаже на начин кретан»а тен- ]е реч о првим радничким и оо-
денщце у радничком покрету по- ци]ал-демократским организации а-
чев од 1870. па све до уласка Ру- ма по градовима, ко]е има]у ан-
мушце у први светски рат 1917. тимонархистички карактер, самим
Аутор ^е користио изворе у Руму- тим што се солидаришу са ме-
ни)и, у првом реду радничку и Ьународним радничким покретом.
сощцалистичку штампу, као и V дагьем излаган>у реч ]е о ши-
шире публикащце, а затим и бо- рен>у марксистичких иде]а осам-
гату литературу о овом питан>у десетих година прошлог века, о
на румунском и руском ]езику. формираау Сощцалдемократске
Рад се састо^и од увода и шест партите и н>еном пристущиьу II
поглавл.а. Прво поглавл»е говори интернационали, на чщем ]е че
о друштвено-економским односи- лу био Фридрих Енгелс. Формира-
ма у Румунщи у другс>) половини н>е радничке партите истовремено
XIX и почетком XX века, т). о ^е указало и на борбу измеЬу ре-
аграрно] реформи ко]у ]е спро- волуционарног и опортунистичког
вео 1864. године Александар тоан правца у румунско] соцщалдемо-
Куза, владар румунске кнежеви- крати]и. Поглавгье се завршава
не. Ту ]е реч о осиромашеау се- анализом радничких покрета пр-
;ьака, о сел>ачким покретима и о вих година нашег века, док ^е при
почетку разво]а румунске инду- лично простора посвейено сел>а-
стрще, у чему ]е велику улогу чким иступан,има у истом перио
Прикази, критике, иэвештади 197
ду, као и ставу румунске социдал- од од почетка балканских ратова
демократиде према седьачком пи- до уласка Румуниде у светски
талу. раднички покрет. Он де био анти-
Трепе поглавлье третира ожив- ратно расположен, следепи ставо-
л>аван>е и успон румунске социдал- ве меЬународног радничког по-
демократске радничке партиде. крета. V току балканских ра
После кратког периода депресиде това настале су економске кризе
почетком овог века, раднички по- у румунскод привреди, што де иза-
крет доживл>ава полет ко]и се од- звало покрете у румунскод рад-
ражава у дачан>у синдикалног по- ничкод класи, а и сегьачке покре
крета, у обнови радничке штампе те, иако су они избидали неорга-
и низу митинга и штрадкова. V низовано.
овом периоду воЬена де посебна Шесто поглавл>е посвепено де
борба за укидаае закона о кор- Трансилваниди, териториди ко]а^е
порацидама. МеЬутим, покрет се- тек после завршеног првог свет-
л>ачким маса наишао ]е на подр- ског рата присадедижена Румуни-
шку д'едино радничке класе. ^и. Ту се говори о Банату у пе
Четврто поглавл>е де посвепено риоду стварааа дво^не монархи)е
периоду обнове Социдалдемократ- до почетка нашег века.
ске партиде. Пошто де сельачки Румунида де изразито аграрна
устанак у 1907. пропао, пролета зем.ъа у ко^од ^е радничка класа
риат де опет постао главни про доста касно дошла до изражада
тивник буржоазиде. У том перио и понекад нще била у стаау да
ду Социдалдемократска партоца искористи савезништво са сел>а-
Румуни^е одржала де први кон- штвом.
грес са 94 делегата и представни Кььига да^е на увид у предмет
ка 47 синдикалних и социдалдемо- коди обраЬуде, а удедно пружа и
кратских организациза из 20 гра- богату литературу. На краду су
дова. Ту де реч и о програму пар кратак резиме и листа извора и
тиде, претежно заснованом на ре- литературе.
формистичким теоридским погле- Ова монографид'а пружа нашем
дима. МеЬутим, раднички покрет читаоцу могупност да бол>е упо-
бележи, све до почетка балкан зна почетке радничког покрета на
ских ратова 1912., завидне успехе. ших суседа.
Пето поглавлэе обухвата пери Милан Банку
Уа1еШлп А1. Сеогдезси — Ре1ге 51пЬап

ТШЕСАТА ООМЫЕА5СА Ш ТАЯА КОМАЫЕА5СА $1 МОи>ОУА(161 1—1831)
РаПеа I, Ог§ашгагеа дис-есаЮгеавса, Уо1. I (1611—1740),
Висиге?^ 1979, 218 стр.
Два аутора су се прихватила права почела да се сужаваду дош
посла да овом опсежном кььигом, крадем XVI века, а посебно после
ко^а ^е раЬена на основу богате смрти Михаила Храброг, првог
библиографиде, укажу на судски удединительа свих румунских кне-
систем какав ^е у току дужег пе жевина.
риода посто]ао у дунавским кне- У другом поглавл>у де опширно
жевинама, од'е су биле нека врста приказан владарски савет, аего-
тампон-држава измеЬу хришпан- ва општа структура и састав. Вео-
ског и нехришпанског света, иако ма де занимльиво обдапиьен посто-
су признавале турску власт. Огра ^епи однос измеЬу владара и са-
ничена на одреЬени период, кн>и- вета кад де реч о судскод власти.
га д'е поделана на осам поглавл>а, Посебно де указано на компетен-
изузимадупи увод, у коме се ука- циде коде де савет имао без учеш-
зуде на опште карактеристике Ьа владара. Из свега произлази да
правних институщца и традицида су бол>ари имали одлучу]упу уло-
коде су постодале у дунавским гу у судству. Трепе поглавл>е по-
кнежевинама. свепено ]е скугаптини сталежа,
Прво поглавл>е посвепено де кода де тако названа у вези са сли-
компетенцидама владара чида су чним институцидама коде су по
198 Ва1сап1са XI
сто]але у многим европским феу- У шестом поглавлу опширно
далним државама. МеЬутим, за ]е приказан рад изузетних органа
разлику од Н.ИХ, румунску скуп- судске власти у име владара. Реч
штину сталежа исюьучиво су чи ]е о органима ко]и замен>у]у вла
нили бол>ари, а само изузетно и дара или врше дужност уместо
представници крупног граЬанског н.ега. У седмом поглавл»у говори
сталежа, док у н>у нису имали при се о спо.ъним условима у ко]има
ступа представници сел>аштва. се врши судска власт, на пример
Следепе поглавл>е посвепено ]е о месту суЬеаа, о згради и сали
Кра]овско] бановини, посебно] ин за суЬен>е, о дану суЬен>а и ]авно-
ституцией, чак и у периоду ау- сти расправе. Аутори наглашава]у
стрщске окупацще (1718—1739). да су расправе обав.ъане на ру-
Пето поглавлэе под насловом мунском ]езику, док их ]е адми-
Остеит досто\анственици ко/и су нистращца водила на словенском,
имали судску власт, веома ]е зна- ко^и ]е у румунским кнежевина-
ча]но, ]ер омогупава да проникне- ма у то доба био ]език културе
мо у неке компетенцще висо1Шх као латински на Западу. У осмом
функционера на румунским дво- поглавл>у описано ]е обавллнье суд
ровима. Разматразупи функщце ске власти у време окупацща.
поменутих досто]анственика, ау- Реч ]е о КН.ИЗИ ко]а ]е заним-
тори има]у у виду, пре свега, н>и- л>ива са различитих гледишта.
хова судска овлашпен>а. После оп- Не само историчар него и прав-
штег оеврта на судску власт ових ник добийе праву слику о неким
службеника, аутори се задржава- институционалним нщ'ансама ру-
]у не само на н>иховим општим мунског феудалног друштва, тако
него и на посебним овлашпеаи- да пе им извесни по]мови или тер
ма, као и на овлашпен>има ко] а су мини ко,)и се срепу у румунско^
им повремено додел>ивана. За оно- историщ постати ^асни тек после
га ко ]е посебно заинтересован за читала ове кгьиге. Читаоцу ко]и
устро]ство румунских феудалних не разуме румунски, аутори су
дворова, термини као ворник, ло омогупили да на француском ]е-
гофет, хатман, вистщер, постел- зику упозна резултате до ко] их
ник, армаш, итд. постапе ]асни|и су дошли.
после читала ове стущце. Милан Ванку
Василще Б. Крестип
ИСТОРША СРПСКЕ ШТАМПЕ У УГАРСКСН 1791—1914.
Матица ерпска, Нови Сад 1980, 506 стр.
тубиле]и и годиниьице били ста^ драгоцен приручник за да
су, до сада, на]чешпе повод да се ла истраживаььа ерпске штампе.
понешто напише о листовима ко- Василисе Крестий ]е морао да
]и су од XVIII до XX века изда прегледа аише од две стотине но
вали у Аустри]и и Угарско^. Скер- вина, а комплете неких нема] у ни
липев Исторщски преглед ерпске на]вепе библиотеке, затим да про-
штампе, студоца Светислава Шу- чита многа архивска документа и
маревийа Штампа у Срба до 1839. упозна обимну литературу о изда-
и пригодан зборник Почеци штам вачима и сарадницима. Сви листо-
пе ]угословенских народа покуша- ви приказани су у облику крагшх
]и су да се детал>ни]е проучи сри- или дужих монографща, а хроно-
ска штампа у континуитету. Ме лошки преглед ерпске штампе
Ьутим, непотпуно познаватье ма омогупио ]е аутору да листове
терике и различити мстодолошки прати у континуитету и новине
приступи само су неки од разло доведе у меЬусобну зависност.
га што не можемо бити задовол.- Кн>ига ]е поделена на седам по-
ни поменутим радовима. Ово су главл»а. У првом поглавльу обра-
Вени су Почеци ерпске штампе
истовремено и чиниоци због ко- (1719—1848). Аутор овде, сасвим
]их кн>ига Василиса Крестипа по оправдано, разматра и новине ко
Прикази, критике, иэвешта|н 199
,|е су штампане у Бечу: „Сербски- ловича, став власти према ]авно]
новини", „Славено-сербски]а речи.
в^едомости" и „Новине сербске", Неке примедбе ко]е Ьсмо овде
чиме ]е успоставио континуитет изнети ни у ком случа]у не ума-
са „Сербским народним листом" н>у]у знача] Крестийевог рада, али
и „Сербским народним новинама" мислимо да на н>их треба скрену-
Теодора Павловича. У другом по- ти пажн>у. Найме, ни)е истакнута
главл>у, У вртлогу револуцще меЬусобна зависност новина ко]е
(1848—1849), пажн>а }е посвейена су издавали брала Маркидес Пулю
листовима на чи]им се страница- на српском и грчком ]езику. У мо
ма огледа]у револуционарна пре- нографии о новинама Димитрща
вира1ьа: „Вестник", „Напредак" и Давидовийа и Димитри)а Фруши-
„Позорник". О српско] штампи Йа требало ]е посветити више
под Баховим апсолутизмом и зна пажн>е 1ерне]у Копитару. Слове-
чащим културним последницима, начки кььижевник активно ]е уче-
брайи Медаковий и Александру ствовао у креиранэу концепшце
Андрийу, расправл>а се у трейем „Новина србских". Подстакнут про-
поглавл>у, У чврстим стегама найеном грайом о односима 1оси-
(ИН49—1859). Буран развитак срп- фа Ра (ач и На и Теодора Павлови
ске штампе измеЬу 1859. и 1884. ча, аутор ]е оптеретио прво пог-
описан ]е у делу Са Малетикем на лавлье кн>иге студи] ом ко] а ]е мог
челу. Уз „Србски дневник", „Ср- ла и посебно да се об]ави и исто-
бобран" и .Заставу" дат ]е и пре- времено превидео да у засебно]
глед краткотра]них листова и ху-
мористнчко-сатиричних издан>а: монографии представи „Пештан-
„Комарац", ,3ма]", „Жижа" итд. ско-будимског скоротечу". Изос-
У петом поглавл>у Крестий ]е ис- тао ]е осврт и на „Србску новину
такао велики знача] „Заставе" и или Магазину за художество, кн>и-
„Браника", а у шестом, Под окры жество и моду", а поменута два
ляем Будштеште {1861—1914), па- листа уз „Сербски пародии лист"
жн>а ]е посвейена новинама ко]е Теодора Павловича има]у важну
су примале фннансиску помой од улогу у разво]у српске кньижев-
владе у Будимпешти и заступале ности. Иако се Крестип у предго
н>ене интересе. О Соцщалистичко) вору оградио да ]е из прегледа
штампи (1870—1914) расправлено српске штампе изузео „часописе
]е у осмом поглавл»у. Кньига за- и разне стручне органе" неки ли-
тим има резиме на немачком и стови, као „Глас истине" или „Срп-
маЬарском ]езику, исцрпан реги- ски Сион", допринели су разво]у
стар, а илустрована ^е фотогра- штампе, и, без обзира на то што
фи)ама уредника и описаних ли су били гласила цркве, има]у ши
стова. рок културни знача]. Крестийева
Концепщц'у изнету у сажетом кн>ига била би ]ош вредила да ]е
предговору Крестий ]е са успехом аутор израдио и регистар библио
спровео од прве до последнее мо- тека у ко] има се налазе прегледане
нограффе. Ман>и делови пажгьиво новине. Недоста]е и напомена да
су повезани у целину. Истакнут ]е су неке од монографи]а вей об]ав-
знача] неких листова — „Серб л>иване по часописима.
ских народних навина", новосад- Писана концизно, без дигреси-
ске .Заставе" и „Браника", затим }&, К1ьига Василща Крестийа лако
односи измеЬу уредника новина, се чита и зато йе бити доступна и
полемике и критике на страницама на]ширем кругу читалаца, а то ]е
штампе, зависност од читалаца но
аутору на]знача]ни]е признаке.
вина Стефана Новаковийа, Дими
трова Давидовийа и Теодора Пав ВорЬе С. Костик
Десанка ТодоровиЬ, .ГУГОСЛАВША И БАЛКАНСКЕ ДРЖАВЕ 1918—1923,
Институт за савремену исторщу и Народна кнзига,
Београд 1979, 271. стр.
У низу монографща ко^е су у Криза мировног система на Балка
Тугославщи покушале да са савре- ну — указу]е се на слом посто^е-
мених позищца осветле извесне Ьег поретка, што ]е умногоме
догаЬа]е везане за живот Крагье- омогуЬило касгоци продор стра-
вине тугослави]е знача] но место них снага.
припада ово] студии, не толико У заюьучку аутор укратко по-
по заюьучцима и ставовима ауто- навлл оно што ]е сматрао знача.)-
ра, веп по богатству, заснованости ним у предходном излаган>у.
и логичном повезиваау извора Нема сумное да Ье ова кн>ига
ко]е ]е користила, што понекад бити веома корисна не само они-
доводи до приличие промене ста- ма ко.)и се интересу]у за спол>ну
вова чак и код добро обавеште- политику тугослави)е измеЬу два
них стручньака. светска рата веЬ и свима ко]и се
После крапег увода, аутор у баве спол>ном политиком суседних
првом делу, Кра) ратног стагъа на земагьа, првенствено због тога што
Балкону, разматра политичку си- су сва тврЬена изложена веома
туащцу на Балкану крадем 1918. объективно, оставл>а]упи читаоцу
године и проблеме наше земл>е у могупност да заузме сопствене
разграничен^ са Бугарском и Ал- ставове по шуединим питан>има.
банидом, као и ставове о опстан- И баш због тога мислимо да )С
ку Турске на Балкану. У другом озбил>ан недостатак ове кн>иге
делу, под насловом Политика одр- што нема резимеа ни на ]едном
жавагъа мира на Балкану, размат- светском ]езику.
ра]у се нови односи настали у по- У прегледу коришйених извора
слератно] констелащци сила. У и богате литературе поткрали су
овом делу посебно се истиче рад се пеки пропусти. Кн>ига ]е про-
балканских држава на политич- прапена регистром личности, као
ком изоловаау Бугарске и друга и фотографу ама политичара по-
питала ко^а се односе на успо- менутог раздоблл.
ставл>а1ье ]едног приличног неста-
билног система. У трепем делу — Милан Банку
СКУРТ ДИКЦИОНАР ЕТИМОЛОЖИК АЛ ЛИМБИИ МОЛДОВЕНЕШТЬ

(Кратак етимолошки речник молдавског ]езика)
К1$шцеу 1978, 678 стр.
Ова] приручник ]е издание ског, грчког, западнороманских
Института за ]език и ыьижевност ]езика, итд. У другом делу набро-
при Академии наука Молдавске ]ане су речи ко]е су настале у то
Сов]етске Сощцалистичке Репуб- ку ]езичке еволущце према про-
лике чи^и ]е цшь да делимично дуктивним деривационим модели-
попуни )ецну празнину: да обаве- ма. То значи да реч ко^е нема у
сти читаоце о пореклу речи ко]е првом делу речника треба потра-
се ]авл>а]у у домапем кн>ижевном жити у другом делу, у коме ]е, по-
^езику. мопу корена — одреднице, указа
Речник ]е настао као плод ра но на ньено порекло, обележено у
да трупе аутора, док су редакцщ'у првом делу. Иако то ни)е у насло-
преузела дво]ица: Н. Ра]евски и ву посебно истакнуто, из уводних
М. Габински. Речник се састо.)и из об]ашн>ен>а се види да су у реч
два дела. У првом делу, ко^и пред- нику регистроване само оне речи
ставл>а основни лексички корпус, ко]е су ушле у кн>ижевни фонд, а
дате су етимолопц'е свих речи — не и речи ко^ припада]у говор
корена наслеЬених из латинског, ном и другим видовима ]езика.
затим аутохтоних, као и поза]мл>е- У вези са лексичким фондом
них из словенског, маЬарског, тур- у овом приручнику и, нарочито,
Приказ», критике, извешта^и 201
са тумачеььем етимолопце ко]е су нас била непозната, налази се из-
дали аутори, може се констатова- вор у више словенских ^езика,
ти — можда уз извесне минимал- нпр. у српскохрватском стру'к.
не ограде копима Йе посленик са Под одредницом буштян трупац,
области лингвистике и романи обсечено дебло, а позива^уйи се
стике прибейи кад ]е реч о неким на аромунску реч Ъщ1 (тй) чаЬ,
тврйеньима ко]а могу имати и дру- речник \о\ налази порекло у ]ед-
тачще решен>е — да ова] поду- ном латинском Ьи$1шт место на
хват представл>а користан допри- коме ]е крчекье шуме обавл>ено
нос не само сфаппьеньу етимоло- пал>ен>ем, тако да ]е првобитно
гще молдавске лексике вей и ру- значеае ове речи било павь ко]и
мунске, а периферно и ]ужноду- ]е остао после крчевъа и пал>ен>а
навске и балканске у на]ширем шуме. Ту ]е, да наведемо само
смислу. Ово дело представла и ]ош ^едан пример, и кумэтру, ку-
леп прилог романистици, а с обзи- мэтрэ — кум, кума, чи)е латинско
ром на материал ко,)и ]е обухва- порекло ни]е спорно (сотта!ег),
тио, бийе користан и свил» а ко] и али чи]е су фонетске промене об-
се интересу]'у за за]едничку лекси ]ашн>ене у речнику не само мета-
ку европских ]езика. фотцом типичном за молдавски,
Потребно ]е нагласити да су вей и аналогиям с неким другим
аутори показали одличну инфор- именицама, што, разуме се, делу-
мисаност, а често и инвентивност ]е веома убедльиво. Не мислимо
у насто^ашу да неке недоволло да посебно истакнемо да се сви
познате или непознате етимологи- поменути случа]еви односе и на
]е осветле новим, разложним и румунски ^език. На кра^у, овак-
научно заснованим об]ашн>ен>и- вих об]ашн>ен>а ^е знатан бро] у
ма. Читав ]едан низ речи добио речнику, тим пре што су аутори
]е ново тумачен>е у вези с етимо- показали да су одлично обавеште-
лопцом или ]е бар изашао из ни не само о лексичком фонду
групе речи с непознатим порек- латинског и западнороманских ^е-
лом, мада ]е ознака непознато и у зика, понекад чак и малих. као и
овом речнику .рш доста честа као, о романско] дщалектолопци, вей
уосталом, и у етимолошким реч- и о балканским, словенским и
ницима других ]езика, нарочито другим ]езицима ко^и су имали
балканских, у ко^ма су долази- одрейени утица^ на територищ на
ли до изража]а разнородни утн- ко.^ ]е дошла до изража]а поме-
ца]и. Према томе, ни)е ни чудо нута лексика.
што се у н>има понекад могу на- Да ли ]е, меЬутим, увек и при-
Йи хомоними настали из два раз- хватл>ива етимолопца ко]у да^е
личита извора. ова] речник?
У немогуйности да се на огра- Нисмо убеЬени, на пример, да
ниченом простору ]едног часописа ]е реч а трэй живети, подносити
задржимо на многим вредним по- словенског порекла, истог ко]е и
]'единостима ко]има ]е ова] крат српскохрватски хра)ати, како то
ки речник како су га назвали ау наводе, поред овога, и неки ру
тори обогатио наше знанье, наве- мунски речници. Нема сумн>е да
шйемо само неколико пример, усу- ]е наста^ан>у ове речи, или бар
Ьу|'уйи се да при том неке конста- нъеног значен>а, допринело и ла
тащце прихватимо само делимич- тинско (гакёге, како су неки лин
но. гвиста и наставали да докажу, ис
Под одредницом а гэсй об]аш- тина, без довол>ног познавагьа сло
н>ава се да ]е ова реч, ко^а потиче венског елемента, без кога се не
из старослов. гасити, добила ново може озбшьно приступи™ проуча-
значение наНи контаминаци^ом с ван>у источног латинитета. С дру
глаголом десити (се). Ако преЬемо ге стране, код одреднице ворбэ,
на екстралингвистички план, то чще }е порекло, по мишльешу ау-
несум»иво може да буде после- тора овог приручника, непознато,
дица дуже романско-словенске можемо указати на словенску
симбиозе на одреЬено] територи- етимологщ'у, тим пре што су ]е ре-
,|'и. Под одредницом стругуре — гистровали многи румунски ауто
грозд, чщ'а ]е етимолопца до да- ри, иако су ]е необавештени или
недовольно обавештени лингвисти л>н доказ о посто]авьу за]еднич-
(пре свега они ко,]и нису познавали ког балканско-романског периода.
словенске 1езике) везивали за ла- У друго] групи аутори посвеЬу-
тинско Vе^Ьит. ]у доста пажже посуЬеницама из
Како су све овакве примедбе словенског, што ]е разумгьиво ако
манье или више суб]ективне, одно- се зна да )е током дужег периода
сно без доволно противаргумена- словенски био службени ]език и
та коуша, бисмо се супротставили цркве и румунских кнежевина, та-
ауторима, указаНемо на принципе ко да ]е без овог елемента немо-
ко.)их су се придржавали састав- гуйно замислити данашн>и румун-
л>а]уЬи оваз речник. Сво] став У ски и молдавски ]език. Реч ]е о
вези са лексикой ко^а била утнца]у ко^и ]е, као адстрат, зах-
предмет н>иховог рада они об]аш- ватио и неке области фонетике,
н>а1ва]у у Ынтродучере [Уводу], па морфолопце и синтаксе и ко]и ]е
Ьемо се на те странице подробни- овде много знача] ни )Ц него што
]е осврнути. ]е германски утица] у западноро
Констату^уЬи да се речник манским ]езицима. С обзиром на
молдавског юьижевног ]езика сас- то да ]е ]език о коме ]е реч фор
то]и од три групе речи: наслеЬе- миран доста рано и, посебно, да ,|е
них из латинског, поза^мл,ених рано фонетски уобличен, ]асно ]е
каснще и, на кра]у, образованих да на овом плану поснуй осетна
на сопственом терену, аутори на- разлика измеЬу лексичког фонда
глашава]у да су прве две групе наслеЬеног из латинског ]езика и
предмет етимолошког изучавагьа, фонда касни|е прихваЬеног. Кад
док ^е порекло речи треЬе групе 1е реч о поза | минам а из словен
— с неким изузецима — потпуно ског, значащие) ]е напоменути да ]е
]асно. Кад ]е реч о друго) групи, знатан бро] речи унет директно,
ту. о поза^мицама, аутори су води усменим путем, док ]е ]едан бро],
ли рачуна о речима ко]е су доспе- везан за (език цркве, културе и
ле из словенских ]езика, из сред администращце, доспео као писа
нее и новогрчког, маЬарског, тур- на реч.
ског, циганског итд. (изузима]уЬи Први тип посуЬеница из сло
неологизме), односно о лексици венског ]езика припада старосло
ко] а представлю стари фонд, и о венском периоду, док етимологи-
посуЬеницама из француског, ла }е другог типа посуЬеница нису
тинског, итали^анског итд., одно посведочене у старословенском.
сно о речима ко]е су неологизми. Посто]ан>е таквих речи, меЬутим,
НаслеЬене речи су сврстане у може се претпоставити, с обзиром
три типа: први тип обухвата оне на то да се на одговара]уЬе реф
речи су чиуе су етимолопце лексе наилази у многим словен
посведочене у свим елементима ским ]езицима. За треЬи тип ]е
(као а пурта из лат. роПаге, а се немогуЬно доказати да ли воде
плимба из лат. - регатЬгйаге, пу порекло из старословенског или
тред из лат. рйМЛиз); другом ти су настале на властитом терену.
пу припада]у етимолопце чще ла- Ово] групи, дакле, припада^у и
тинске основе нису посведочене, многи неологизми, без ко]их се не
али су рефлекси познати у запад- може говорити ни молдавски ни
нороманским ]езицима (као а румунски. Реч ]е на]чешЬе о по
ынкэркй итал. тсаггсаге, шпан. суЬеницама ко]е се, у нешто про
епсаг%аг, старофр. епсНагр.ег) а меняном фонетском руху, могу
трепи тип ггредставл>а оне етимо- срести и у другим европским ]е-
логи^е ко]е нису наЬене ни у ла зицима као захтев за]едничке кул-
тинском ни у западнороманским турне и ]езичке баштане. На овом
тезицима. У овом последнем типу месту аутори су их поделили у че-
сусреЬемо речи ко]е се, с зедне тггри типа: 1) речи код ко]их се
стране, иако недокументоване, мо уочава француски, итали]ански
гу извести из латинског, а с дру или латински етимон; 2) речи код
ге стране, наилазимо на речи ко^е ко]их ни]е ]асно да ли су преузе-
су пореклом дако-мези^ске, те по- те из француског или итали'ан-
некад показу]у одговара]уБи об ског (аутори с правом да]у првен-
лик и у албанском, што ^е на]бо- ство француском, има]уЬи у виду
гьегов снажан утицај током по општи утисак о овом речнику: он
след1ьих векова); 3) речи чије се је превазишао скромну намену
порекло може објаснити како ла коју су му аутори дали, и поред
тинским тако и француским или тога што је презентиран без одго-
италијанским етимоном; 4) речи варајућег научног апарата, чега
које имају у основи старогрчке су његови састављачи свесни. Би-
елементе и које улазе у лексичко ће нам јасно какав и колики труд
благо већине европских језика. треба уложити у етимолошки реч
Трећа група, у којој се говори ник ако се подсетимо да је ерп-
о речима насталим на терену, не скохрватско језичко подручје до
представлю тешкоће, јер је реч о било такву публикацију тек недав
коренима који су регистровани у но, захваљујући романисти и бал-
првим двема групама. канологу Петру Скоку, који је
На крају је дат попис етимо- прикупио обиман материјал, али
лошких речника и приручника није успео да га дефинитино сре
које су аутори користили при са- ди и изда за живота. Више кри-
стављању ове књиге. тичних оеврта и допуна овог реч
Истичући да су нека неслага- ника, који су се у међувремену
ња изнета једино као доказ да појавили у разним часописима,
смо пажљиво анализирали стране бесумње га нису лишили вредно
овог приручника, а не и да изазо- сти.
ву дискусију или полемику, сма-
трамо да је потребно поновити Момчило Д. Савић
В1В1ЛОСКАПЈА РЈШОУА О МАКСФМОЈ КШ12ЕУЖ>5Т1, кпј. II—V

багајеуо 1974—1979.
Од 1972. године, када је штам- жевног севера" (Суботица), „Мис-
пана прва књига, приказана и на ли" (Београд) и „Српског књижев-
страницама нашег часописа, у Са- ног гласника" (Београд).
рајеву је објављено још четири Бурица Хуњак аутор је четвр-
тома библиографије о народној те књиге (1977). Обрађена су два
књижевности. Основна класифика- часописа: „Нова Европа" (Загреб),
ција грађе иста је као и у првој и „Прилози за књижевност, језик,
књизи. Найме, задржане су три историју и фолклор" (Београд).
веће целине: епско народно пјес- У петом тому (1979), аутор је
ништво, лирско народно пјесништ- Муниб Маглајић, презентирани су
во, страна народна књижевност, радови о народној књижевности
а у оквиру сваке од њих изврше- из следећих часописа: „Бехар"
на је подела зависно од садржаја (Сарајево), „Нови бехар" (Сараје-
чланака који су обрађени. Тако во), „Гајрет" (Сарајево), „Разви-
су у другој, трепој, четвртој књи- так" (Бан.а Лука), ,Д1рилози проу-
зи засебно издвојене пословице, у чавању народне поезије" (Бео
другој загонетке, а у трећој, четвр- град).
тој и петој бугарштице. Резимеи чланака пажљиво су
Аутори друге књиге (1974) Мир- израђени у свих пет књига. Ноти-
јана Богавац, Бурица Хуњак и ранн су обимнији радови, прикази
Љубица Томић-Ковач, обрадили и белешке о новим издањима.
су следеће часописе: „Бранково Презентирани су најважнији зак-
коло" (Сремски Карловци), „Ја- ључци аутора чланака, скренута
вор" (Нови Сад), „Љубљански је пажња на полемике или супрот-
звон" (Љубљана), „Савременик" на мишљења о појединим пробле-
(Загреб), „Стражилово" (Нови Сад) мима. Три иецрпна регистра омо-
„Школски вјесник" (Сарајево). гућавају читаоцу брже и лакше
Мирјана Богавац и Љубица То- корншћење књига, али морамо
мић-Ковач израдиле су за трећу скренути пажњу на то да су се у
књигу (1976) резимеа чланака из
„Хрватске просвјете" (Загреб), индексима поткрале грешке и да
„Књижевног југа" (Загреб), „Књи- их у једној од наредних књига
треба исправити на посебном лис- налазе се у прегледаним кн>ига-
тийу. ма: Стевановип Павле, Извор ]ед-
Библиографще сара]евских ау- не народне пршюветке (кн.. IV,
тора драгоцен су приручник за бр. 399), БорЬевиЬ Тихомир Р., Ви-
дал>а истраживан>а народне кн>и- даковипев Сайд и \една ориентал-
жевности, али смо ми1шъен>а да на приповетка (кн.. IV, бр. 424),
унутрашау граЬу треба пажл>иви- Блажековий Буро С, Птице у
Зе разврстати. Ни у }елно) кн»изи нашо] ум}етно] и народно] кн>и-
нису издво]ени у посебну целину жевности кн.. (V, бр. 566), затим
радови о односу усмене и писане радови Павла Поповийа, Миодра-
кн>ижевности, а н>их има доста. га С. Лалевипа или Светислава
Навешпемо само неколико ауто Стефановийа.
ра и радова ко]и могу да се сврс-
та]у у овакву посебну целину, а БорЪе С. Костик
Айпап РосЫ, СООКОСЖАТЕ 5Ш)-ЕЗТ ЕШЮРЕМЕ АЬЕ ВАЦШЕ1

РОР1Л.АЯЕ КОМАЫЕ5Т1
(Коогшпа1е гитишке пагойпе Ьа1ас1е па рос1гис]и ш80151оспе Еугоре)
Аса<3ет1а <1е $Шп(е 8оа1а1е §1 ро1Шсе а КериЬПой 5ос1аН51е Коташа,
1п8Йгиги1 йе зШсШ зий-ез!: еигорепе, Висиге?И 1975, 270 стр.
А<1пап РосЫ из Букурешта, та у румунском фолклору могло
познати стручаак у проучаван>у се, према аутору, тачно установи-
народног епског песништва, при ти шта ]е самосво^но у том фол
хватив се замашног, сложени)ег клору, на та] начин се „открива"
задатка да проучи и об]асни везе румунска балада. „Румунска на
и утшеде у народном епосу, ]ед- родна балада има сво]е тежиште
ном од „на,]карактеристични)их на северу Дунава и она представ
облика уметничког стваралаштва лю сопствено оствареае, а не не-
народа зугоисточне Европе". какав одблесак баладе са ]уга Ду
Студила под овим насловом, ра- нава" — општи ]е заюьучак ауто-
Ьена озбшьно, у много чему пре- ра. Ова] заюьучак, примепу]емо,
вазилази оно што ]е о овом рани требало ]е да се подудара са те-
те писано, поготову оно што ^е об- зама румунске историографуе ко-
]аатьено у румунско] стручно^ ли- }&, нарочито последних година,
тератури, ко]у аутор овде хроноло- инсистира на самосво]ности и
шки опширно приказу^е. Он за- континуитету румунског народа и
пажа многе чиаенице и долази до н>егове цивилизащце на северу
занимлэивих заюьучака у погледу Дунава.
специфичног обележ^а обрайених Сматрамо да се ова студоца,
мотива у епском стваралаштву вредна сваке паяоье, вей може
сваког „од пет балканских наро убро^нтн у значаще, кад ]е реч о
да". При том ]е главна нит целе балканско] компаративно] фолк-
студоце откриваае односа у прош- лористици. Истовремено, меЬу-
лости измеЬу румунске епике, с тим, морамо приметити да ту по-
]едне стране, и опште епике Бал- сто]е, ако не есенвдцални, ипак
кана, с друге стране. Пошто ^е изненаЬу^уйи пропусти, коз и чине
анализирао 47 за]едничких суб]е- унеколико проблематичним пре
ката народне епике, А. РосЫ от- тензии е аутора да он „решава,
крива да 87°/о суб]еката румунске ^едном за свагда, питаае ко]е ^е
баладе нису за]еднички са балкан до данас остало отворено у вези
ском епиком — „не иду за^едно" са коордонитама румунске народ
са н>ом. Друкчу'е речено, пориче не баладе у простору ^угоисточне
раните тврдгье да ^е румунско еп- Европе (стр. 38). Из]ава А. ГосЫ-а
ско песништво било под ^аким да се сад ставл^а „тачка на веп
утица^ем српског народног епоса столетну расправу ..." у вези са
(Поред других, то ]е нарочито питагьима баладе звучи самоуве
тврдио Никола Лорга.) Методом рено, поготову кад се на страни-
идентификащце страних елемена- цама кььиге могу запазити пропус
Прикаэи, критике, иавешта|и 205
ти у информации, неки од н>их ске паралеле). Можда аутор шуе
чак и недозвол>ени. То у нашим схватио да се догов Ма]стор Ма-
очима прилично засейте ефект но}ло овде зове Раде Неимар. Ис
ауторове аргументащце у прилог то тако, аутор нще схватио да }е
н>егово] општсу теэи. предмет Гру]ино орагье готово на
Аутор нще остао доследан на- исти начин предстангьен у српско]
]авл>ено] метода проучаван>а, най песми Орагье Крал>евиНа Марка,
ме да Йе избегавати стране прево- па погрешно, али категориики,
де текстова српскохрватских и бу- тврди да шце „сусрео ова] пред
гарских народних песама, и да Не мет и код других балканских на
их користити непосредно. Он, ме- рода" (стр. 17) осим код Бугара
Йутим, не само што користи стра и Румуна. Из истих разлога, запо-
не преводе, особито немачке, вей ставл^упи и Карацийеве збирке,
се често задовшьава и само изво опет погрешно тврди да ]е вари-
дима на страном ]езику. На при ]анта Марко ослобаЪа робл>е,
мер, српскохрватску варианту ко]а одговара румунско] вариан
суб]екта Марко и Филип „не по- ти о Молдавцу Добро — ианцу,
зназемо непосредно, вей ]едино налази, наводно, само код Бугара,
посредством резимеа ко^и да]е а не и код Срба! Аутор слично
Дагмар Буркхарт" (стр. 126. Бурк- види варианту Марко и Муса Ке-
хартова студила ]е иначе обилато сецща само у бугарским збирка
коришйена). На другом месту ма (стр. 103)
употреблен ]е резиме 1опапа Мег- У вези с тим морамо примети-
ег-а, са образложен>ем да нщ'едан ти да аутор често не одреБу]е ет-
од текстова, односно предмета ничку и територи)'алну припад-
Зла свекрва „нще нам директно ност ]едне епске варианте на ос
приступачан" (стр. 139). За ^едну нову научне анализе, вей се по
словеначку варианту „познат нам води за издавачем или местом из
]е директно само ]едан немачки дала штампаног извора ко]и ]е
превод". Такав поступак може се тренутно имао при руци. тасно ]е,
унеколико разумети кад ]е реч о на пример, да само услед тога што
албанским варидантама, за ко]е ^е текст варианте У1ко I бита
се, због непознаван>а ]езика, узи- прочитао код Стоилова и Романс-
ма известан текст из Итали]е, те кога, А. РосЫ припису]е вари]ан-
„не знамо да ли се ова] сусрейе и ту бугарском фолклору, мада ]е
код Албанаца у отацбини" (однос из текста очигледно да се описа
но у Албании, стр. ПО). Али, ка- ни догаЬа] одвид'а у Скошьу. У
да ]е реч о српскохрватским ма- бугарски фолклор он укл.учу]е и
тери]алима, поступак ]е неоправ охридску варианту о Метаморфо-
дан, утолико више што аутор твр- зама само зато што ]е и ову на-
ди да се нарочито припремао уче шао у ]едно] бугарско] публикаци-
нием српскохрватског и бугарског ]и из 1890. иод. (стр. 128). Зош
]езика да би богато ]ужнословен- упадл>иви]е ]е сврставан>е песме о
ског песништво непосредно схва- )овану Сара]евцу у бугарско пес-
тио. ничко стваралаштво, упркос томе
Да ]е аутор насто]ао да више што не само н>ен наслов вейи са-
користи српскохрватске збирке држа] (о дево] кама босанкама) у
народних песама, да ]е управо целини ]асно упуйу^е на н>ену
пажл>иви)'е пратио бар оне мате праву припадност. Песма Марко и
риале у збиркама Вука Каради- Илща СмшьаниЪ. такоЬе ]е смат-
Йа ко]е ^е користно (али само н>и- рана бугарском (стр. 107).
хова изданьа из 1824. и 1845.), он А РосЫ ни] е себи уопште пос
свакако не би пропустио више ва тавив питание правилног методо-
рианти, потребних бар ради пот- лошког решен>а у таквим прили-
пушце статистике. Тешко ^е до- кама и ни]'е рашчистио прилично
пустиво, на пример, у предмету осетл>иво питанэе, найме: да ли
Майстор Мано\ло потпуно занема ]едну уметничку творевину доде-
риш српску епску песму о Зида- лити територии на ко]о] ]е она
н>у Скадра (поготову што су ту
Петар Скок и Бела Павловий по- можда случа] но забележена, дак-
одавна подвукли српско — румун- ле земл>и издавача, или ]е остави
ти народу и области из ко]е ]е (стр. 173), у оквиру теме Продана
она очигледно потекла? У помену- невеста.*
том случа]у само са ]едном албан Од овога што ]е речено много
ском вариантом он нще отишао се може односити и на грчке и
тако далеко да ^е припише Итали- албанске песме, ко]е аутор наво
]анима, ]ер ]е забележена у ^уж- ди, или друге, ко]е су му промак-
но) Италии, веп сматра да ]е ле.
треба пребацити у отаибину. 1ош ]една несигурност се осепа
Изузетно, рекли бисмо, посту- у цело] ово] студии; найме, непо-
па се зош неколико пута по прав сто^аност у употреби адекватне
ды, найме, кад сс неки суб]ект (на терминолопце за географску об
пр. 1анко и Турчин) означава као лает на ко]е се односи ауторово
поагсуепи код Срба, Бугара и Ма- петражнвагье. Он ]е на муци с
кедонаца. И ту ]е македонски там, осцилира]упи на сваком ко-
фолклор, на]чешпе запоставл>ен, раку, чак и у ]едном истом пасу-
поменут само зато што ]е (у овом су, измеЬу назпва Балкан — бал
случаеу) консултована ]една нови кански и иазива \угоисточна Ев
ка публикация из Скошьа (стр. ропа — ]уюисточноевропски. Ова]
115). Другом приликом, (субъект први термин намейе се сам по се-
Дево]ка френгща) признаке да ]е би због природе разматраног пред
варианта македонска преузето зе мета, али као да ни она] други не
од Д. Буркхарта. Наслов македон- треба заобипи, ако се има у виду
ске публикащце допринео }е да покуша] (неуспео, по нашем миш-
(на стр. 191) аутор напомене како л,ен»у) на последнем МеЬународ-
се предмет налази „и код маке-
донског народа из .Гугославрце". С
друге стране, пак, варианта Бога * Све то нзненаЬу]е, бар
ты, латшьанин у ко]о] ]е реч о нас, код А. РосЫа ко]и ]е, као што
Иву Црногорцу, поста] е македон се види из многих ньегових студи-
ском (стр. 85). ригорозан у сво]им истражива-
Многе друге српскохрватске ва н,има.
рианте, на пример Брака и сест Као последица тешкопа у ори-
ре, ]ован и дивски старешина, ]ентаци]и у балканское разноврс-
Наход Момир и др., уопште нису ности наста]у и друге разне заб-
узете у обзир, мада ^асно припа- луде, а то се може об]аснити чи-
да;у извесним суб]ектима ко]е Еьеницом што ]е балканистика
аутор анализира. Бугарштице су дуто била запоставл>ена као науч
такоЬе сасвим занемарене. на дисциплина, те нще ни било
Очигледно ]е да ]е знатан бро] подмладка темел>но припремлл-
конфузно об]ашн>ених предмета ног систематским студи] ама. Ус-
у погледу етничке и територи]ал- лед тога конфузив, као на пример
не припадности вари]аната. Ста- она да албанска река Дрим (Дрин)
тистички метод рада \е, дакле, не- поста]е ерпска Дрина начичкана,
поуздан, што, до дал>ега, доводи у наводно, старом албанском топо
сумн>е поверен* читаоца у оправ- ними^ом (види: Кеуие Дез ёшйез
даност општих ауторових заюьу- кийез! еигрёеппез, Букурешт, бр.
чака. 1една иста вари]анта код 2, 1976, стр. 348). Или се пак, де-
брайе Миладиноваца, на пример, шава да Косово пол>е буде пре-
^еданпут би била бугарска а други мештено у Далмаци]у, узедно са
пут македонска, веп према томе изворима Мораве, Вардара и Дри-
да ли ]е штампана у Софи]'и или не (види: Масагт 15СОПС, Буку
у Скошьу, 1907. или 1970. године. решт, бр. 10, 1975, стр. 34—36). Па
Аутор, меЬутим, ни]е употребио и то се могло чути (само) да „ку-
нщ'едну збирку Миладиноваца. мановскщот дщ'алект" значи от-
чиме ]е сво]у студщу }ош ^едном криНе ]езика некадан>их Кумана.
лишио лепог примера подударнос- Сам А. РосЫ сматра да посто]и
ти измеЬу македонске песме Сто- место Костура (генитив у наслову
Мина од Костура схвайен као но
]ан, невеста и Турне потур]аче и минатив). Исто: По]азет и Гераси
румунске песме Воиниц Олеац ма уместо Ба^азит.
Прикази, критике, иэвешта]и 207
ном конгресу балканских студи]а ]е недовольно да се оправда тер
(у Букурешту) да се оправда уоп- мин \угоисточноевропски за целу
штаван>е термина ]угоисточноев- студоцу. Назив кньиге Координате
ропски. На]чешйе, аутор решава румунске народне баладе на под-
недоумицу на та] начин што упо- друч]у \угоисточнг Европе фор-
требл>ава упоредо — по правды — малан ]е, управо неоправдан, ]ер
оба термина. Навешйемо очигле- не одговара садржа]у рада.
дан пример те мучне несигурнос- У ово] кн>изи се не виде )уго-
ти, па и изненайу]уйих формула- источноевропске димензи]е сту-
ци|а: 1. „на подруч]у ]угоисточне дираног песничког питан>а кад ]е
Европе, суб]екат се сусрейе код реч о географском подруч]у. Виде
Аромуна, Новогрка и Бугара" (стр. се, меЬутим, ревносно студиране
202). Маемо ^е да ]е у оба случа]а и лепо изложене, озбшьно аргу-
реч о балканском подруч]у, те из- ментиране поставке о односима
раз ]угоисточноевропски из првог измеБу румунске епске песме и
примера употреблен ]е сасвим балканске епике, или место ко]е
формално. Зашто Аромуни и Но- припада прво] у оквиру ове дру
вогрци поста] у ту становници „]у- ге. Изгледа нам, зато, неадекватан
гоисточне — Европе", а Србохрва- и налишаи назив: \угоисточноев-
ти и Албании оста] у само балкан- ропске коордонате . . ."
ци, док су Бугари и ]едно и друго. Кад ]е реч о самоево]ности
Тако ]е готово свуда у тексту, упр- румунске баладе, овога пута изу-
кос томе што се аутор осетио поз- зетно наглашено], у смислу да се
ваним да об]асни шта и он подра- 1ьеие везе са балканским епским
зумева под га^мом \угоисточноев- стваралаштвом своде на 13%, ми
ропски (стр. 42). веру]емо да йе наука о томе ка-
Сав конкретни упореЬени ма- зати сво]у реч и убудуйе. Подсе-
тери]ал у кньизи ]е са балканской тили бисмо само на историйку
подруч]а. Варианте су набро]ане чинэеницу да ]е румунско етничко
и анализиране овим редом: ру- подруч]е одувек било у много че
мунска песма, бугарска, српско- му, окренуто према балканском
-хрватска, новогрчка, а само по простору.
искал и варианте: аромунска, Иначе, ако се изузму промаша-
албанска и македонска. .Гедино у ^и у неким по]единостима ко]е не
два случала, у цело] кн>изи, наве- задиру у суштину студаца, може-
дени су и примери са шире тери- мо рейи да ]е аутор дао знача-
торще: ]едном — маЬарска и укра- ]ан допринос обради ]едне теме
]инска вари]анта (стр. 150—151), а у области балканског фолклора.
друга пут чешка, словачка, укра-
]инска и белоруска (стр. 205), што Сава 1анковик
Бурица Крстий, ПРАВЫЙ ОБИЧАШ КОД КУЧА

(Балканолошки институт САНУ. Посебна издан>а, кн>. 7).
Београд 1979, 234 стр.
У септембру 1979. по]авила се кньига има девет оделлка, заюьу-
из штампе юьига др Бурице Кр- чак, додатак са упитником за про-
стийа Правый обича)и код Куча. учаван>е обича]ног права код Ку
То ]е ^едно од ретких обимнщих ча и неколико писаних извора из
дела из наше савремене правне новще обича]но-правне праксе Ку
етнолопце. Она представлю део ча, сажетак на енглеском ]езику
дугорочног прожекта Обича\но пра и библиографи]у. У сваком поглав-
во и самоуправе на Балкону и у 1ъу ]е обраЬено више посебних пи
суседним земл>ама ко]и успешно тала.
оствару]е Балканолошки институт У првом одел>ку се укратко ра-
САНУ. справл>а: а) о географским, прив-
Поред увода, у ко]ем су изло- редним, етничким и истори]ским
жени принципи и методи савреме- карактеристикама области Куча
ног проучаван>а обича]ног права, и Ъ) о методологами изучавагьа ре
ликата обича]ног права код Куча. За организован и систематски
У наредним одел>цима се расправ прилаз обича]ном праву важан ]е
ка о институту свсдине према начелан став о месту и улози оби-
обича]ном праву, о правнсд и по ча]ног права. КрстиЬ га не по-
словно] способности, о облигацио- сматра само као истори)ско-прав-
ним односима, о купно] за]едници ну категори]у, веЬ као „елеме-
и н>еном односу према братству и нат допун>аван>а, па чак и усавр-
племену, о правном положа]у же шаван>а посто^вЬег позитивног
не, о начину искоришйаван,а па- правног система". ПолазеЬи од то
шн>ака (односно режиму плани- га, КрстиЬ да]е општу поделу ма-
не), о крвно] освети и, на]зад, о терще обича]ног права на: „прво,
облицима обича.)ноправне локал- обича]но право у исторщи или
не самоуправе и народним скупо- исторщски разво] и улога тог
вима. права у целокупном правном жи
1. Непосредна истраживака воту народа; друго, егзистиран>е,
код Куча Б. КрстиЬ ]е заснивао односно коегзистиран>е обича]но-
на модификованом упитнику В. -правних правила у савременом
Богишийа. Као информанта слу позитивном, живом праву уколико
жили су му не само сточари-пла- су она исггун>ена прогресивном са-
нинци ко}и добро позна]у тради држином . . ." (с. 17).
ции ско право, него и (баш као не- Б. КрстиЬ се залаже за проу-
кад БогишиЬу племенске старе- чаван>е не само традищцског пра
шине) школовани л>уди ко] и тако- ва, веЬ и сасвим нових правних
н>е позна]у обича]но право и обав- обича]а „у оним доменима где
п&}у одговорне друштвене дужно- постов услови за н>ихово форми-
сти данас у Црно] Гори. ран>е, као што су локална недо-
граЬеност правног система и при
ТежеЬи да у об]ашн>аван>у рода друштвених и других одно-
обича]ног права примени „нов, со- са регулисаних писаним пра
щцалистички приступ", КрстиЬ на вом". Као предуслов свему овоме
стели да „низ принципи]елних и КрстиЬ предпоставлл н>ихов соци-
методолошких проблема" реши ]алистички и уопште прогресивни
или бар ]асни]е постави. Од свих карактер. Ново обича]но право
проблема на првом месту истиче ствара се не само у судско] прак-
потребу терминолошких раз]аш- си, него и у пракси других др-
н>ен>а. То ]е у првом реду сам тер жавних органа и друштвено-по-
мин обичщно право ко]и се упо- литичких тела. Оно ]е окренуто
требллва на неодговара]уЬи начин будуЬности и самоуправл>ан.у и
и за ко]и посто]и читав низ дру стваран>у новог кодекса самоуп-
гих различитих назива. V трупу рашьача. У оваком гледан>у на
шу'мовних проблема Крстий убра перспективе новог обича]ног пра
ла „и неке ]ош недовольно изуче- ва КрстиЬ ни]е усамл>ен, напро
не дисциплине и граничне области тив. (Види Вел>ко ВлаховиЬ, Поли
као што су правна географи^а, тика 18. ]ан. 1973; Р. ЛукиЬ, Увод
правна антрополопца, правна со у право, Бгд 1972, с. 252; Н. Пав-
циологи]а, правни фолклор и, на ковиЬ, Правна етнолопуа, Гледи-
рочито, правна етнолопц'а" (с. шта 2, 1979).
15—16). У поводу ове констатаци- Пледира^уйи за проучавагье
]е, у напомени 8, он ]е изнео ]ед- савремене проблематике обича]-
но необично мшшьен.е да правна ног права, КрстиЬ под тим задат
етнологи]а „спада у оквир шире ком подразумева на]пре повезива-
схвайене проблематике обича]ног 1ье конструктивног и реалног из
права"! прошлости са садашнюшЬу и дру
Као „на]погодни]и основни ме го, праЬеае и анализу „односно
тод" у проучаван>у обича]ног пра редигован>е веЬ створених обича]а
ва Бурица КрстиЬ сматра да ]е то у сфери права", посебно оних ко-
упоредни метод. Што се тиче изво- ]е намеЬе живот а законодавац
ра, под]еднаку вредност прида]е не стиже да их .дгравно-технички"
како архивско], тако и „терен- уобличи. Ипак, наглашава КрстиЬ,
ско]" граЬи сабрано] анкетой или треба се чувати сваког преувели-
личним учешйем. чаван>а знача] а правних обича]а,
Прикази, критике, иэвешта]и 209
а истовремено указивати на оне 4. Како ]е облигационим одно
обича]е ко)и су у своме времену сима и ранще посвейивана вели
били израз друштвене заосталости ка пажньа од стране научника,
и неразвщености. Крстип се ограничава само на не-
2. У разматран>у општих проб ке н>ихове облике. То су у првом
лема установе сводне према оби- реду начин и облик зактьучиваньа
ча^ном праву Крстип налази по уговора и установа капаре, затим
себне сличности измеБу традици)- скривене мане предмета уговора,
ског режима планине и савреме- уговори о за^му и на]му радне
ног искоришпававьа планине као снаге, моба и друга колективни
општенародне свсуине. У племен- радови, уговор о даваньу стоке на
ском комуну купе су биле удео- старан,е, уговор о дароваиьу, одго-
ничари у коришпен>у комуна. Ку ворност за вануговорну штету (де-
пе то право у суштини има] у и да- ликтна одговорност) и задата реч
нас, али на друкчщо] формално- у облигационоправним односима.
правноз основи како ]е предвиде Посебно истичемо питание ар-
ло законско право. Затечене ма- банашке бесе, односно задате час-
}ье парцеле за кромпир и раж на не рщечп у Куча. Крстип ]е по
катунима средн>их и високих пла- овом питан»у дошао до занимди-
нина призна]у се и данас иако ]е вих заюьучака. Он сматра да ]е
то земл>иште формалноправно у установа бесе, односно задате ре
друштвеноз сво^ши. Поред недо- чи превасходно спадала у облает
во.ъно ]асног разграничен>а друшт- етичких категории а а затим се
зеног од приватног земл>ишта, раз преобразила „иако само ]едним
лог овом Б. Крстип види пре све делом са разво]ем савременщих
та у „снажном присуству обича^- правних односа у граЬанскоправ-
ног права у ово! ужо! сфери ..." но^ области под утица^ем писаног
(42, 46, 53). права и модерног законодавства у
Ограничена приватно сво]ине категории у ко]а има директан
у интересу колективитета и раз- утица] и знача] у обича]ном пра
на права службености, раннее су ву, али и у званичном, позитив
били регулисани правним обича;)И- ном облигационом праву" (с. 95).
ма. Делимично ^е тако и данас, Не улазепи шире у об]ашн>ен>а
када се обича]но право ]авл>а у установе бесе, односно ]аке ри]е-
два основна вида. Први, примена чи, рекли бисмо да у примитив
обича]ног права ]е на]чешЬа у ме- ном праву и наизглед моралне ка-
Ьусобним односима, када по]един- тегорщ'е има]у више правности
ци решава]у одреЬене ствари без но што им то правници прида]у.
жезъе и потребе да у томе посре- Тако ]е и са бесом, ]ер она снаж-
ду1е државна власт. Друга, орга- но обавезу)е, а ььено неиспун»ен>е
ни управе у доноше!ьу одлука по- изазива тешке последице. Задата
некад (у одреЬеним условима) по- реч ]е заиста ]ака рщен, чак пре-
шту)у обича,)но-правна правила, ]ака ]ер ако се не испуни сече го
ако она нису у супротности пози- ре него сабл>а — доноси граЬан-
тивним законским прописима. ску смрт, искп>учу]е живог чове-
ка из света живих.
3. У области правне и пословне 5. Знатну пажььу у своме раду
способности, констату^е Крстип, Крстип ]е посветио питаньима куЬ-
све обича.)но-правне норме су за- не за]еднице и н>еном односу пре
мевьене позитивним законским ма братству и племену. Купу не
прописима. Ипак, у пракси има посматра само са ужег обича]но-
неравноправности у наслейиваау правног, веп и ширег друштвеног
породичног иман>а. Девоне и оди- становишта. У том цшьу посебну
ве и дагье не насле1эу|у равпоправ- пажн.у поклан>а како савременим
но с брапом; оне се готово редов- облицима и особинама купе, тако
но одричу свог дела иман>а у ко- и по^единим реликтима из прош-
рист брапе. лости. Крстип уочава особен дру-
Некадашнье сво,]ство правног штвено-економски положа] купног
лица ко^е су имали племе. старешине, односно ньегово посеб
братство, село и купа, данас су но матери]ално осигуравье у ста
потпуно ишчезли. рости. Особеност института старе
шинства у породици се можда о реликту у пракси, односно оби-
пренаглашава кад се тврди да ]е ча]у ко]и посто^и само на нивоу
карактеристичан „само за Црну свести.
Гору" (с. 106). тер, друштвени по- 9. У разматраау обича\ноправ-
ложа] старешине куйне за^еднице не локалне самоуправе Крстий ^е
сличай ]е свуда где ]е било за- дошао до општег закл>учка да да
дружне организащце. Право на нас више нема братства, племена
матерщално издржаван>е у куйно] и села као друштвене и територи-
за]едници, поред старешине, има- ^алне организациие какви су ра-
ла су и друга онемойала лица, нще били; од свега тона остао ]е
удовице и сирочад. само дух солидарности. МеЬутим,
6. У истраживан>у правног по- н>егова дала конкретна анализа
ложа^а жене у Куча, Крстий на- данашн>ег стан>а села као социо-
лази да ]е обича^о право „пого- -економске за]еднице показухе: а)
довало одржаваньу неравноправ- да на нивоу свести (нарочито код
ног правног и, уопште, друштве- старщег покол>ен>а) постов све
ног положа]а жене". Тако ]е би оно што ]е у XIX в. било пракса и
ло у прошлости, па донекле „и у збшьа и б) да у даншшьем пона-
савременим реликтима неких оби- шан>у села има традиционалног
ча^а у овом домену", што ]е у су- духа и форме (с. 170—171). Тради-
протности садашн>им нашим пози- щц'ског понашан>а има нарочито
тивним правним прописима. у виду народних скупова (у дане
Уда^ом, жена губи сва наслед- верских празника) ко^и су задр-
на права у роду, а за узврат има жали неке ранще функщце.
само право на отпремнину. У но 10. У завршним разматраиьима
вом дому, одива има право на по- Крстий ]е изнео низ занимгьивих
кретним стварима зв. особина ко- закл>учака ко^и произилазе како
.)ом она самостално располаже. из н>егових проучаваньа правних
Право на некретнине има само у обича]а у Куча, тако ]ош више
случа]у гашеньа мушке лозе. Крс из ауторове теорщ'ско-методолош-
тий констату)е да се овакав поло- ке орщентащце, а и огшгпцег
жа] жене у Куча одржава и да- знача] а за ььегов научни прилаз
нас; та] обичаз „треба што пре ис- обича.)ном праву. Као примарне
коренити" али не зедностраним цил>еве свога рада Крстий износи
декретима вей „широком акци следейе:
ям друштва" (с. 120—121). а) да се кроз анализу релика-
7. Начин искоришйаваньа пла- та обича.)ног права у Куча истрг-
нинских пашиьака или режим пла ну од заборава „спомени и пода-
нине }е )ед&н од на]особени.|их из- ци о обича]ноправним нормама,
раза обича] но-правног живота цр- институтима и регулама".
ногорских племена. Овом питан>у б) Да се кроз обраду и аналн-
Крстий ^е поклонио дужну паж- зу „реликата обича]а у правно]
н>у. Режим планине ]е био пуни сфе ри" укаже на постозавъе оних
одговор на природне и друштвене ко^и „могу и, чак у неким случа-
околности код Куча; н,име ^е ре- 1'евима треба и дал>е, до одреЬеног
гулисано колективно (братствени- периода у будуйности, да коегзис-
чко и племенско) искоришйаванье тира^у са нормама писаног пози
планине. Обича]ноправни оквири тивног права" (с. 177).
режима планине поста]али су све в) Савремено друштво треба
тешн>и и манье погодни вей у дру да води рачуна о посебним усло-
гое половини XIX века. Отуда се вима правног развитка малих гео
вей ]авл>а симбиоза обича]ног и графских целина.
позитивног права. Коегзистенщца г) „Научник и практичар" мо-
ова два права, вели Крстий, вид ра^у да уоче и издво^е из целине
на ^е и данас, али ман>е у формал- правних обича]а „оно што ^е )ош
ним а више у практичким видо- увек позитивно". Оно што ]е про
вима. извол народног осейан>а правде
8. Крвна освета као обича.)но и правичности може послужити
понашан>е код Куча више не по да се створи ,оедан велик и
спей. Зато КрстиЬ и нще могао жив кодекс обича]а, ко^и йе
друкчи^е да говори о нл) но као поред писаног, позитивног пра-
Прикази, критике, извешта]и 211
ва, у одреЪеж)] мери у ]едном предодреЬену перспективу КрстиЬ
мноштву споредних области допу- види постепену замену писаног
н>авати оне празнине кеде то пи права неписаним. МеЬутим, оно
сано право не може обухватити" што ]е ближе за ньега и што ^е у
(с. 178). духу дугословенске марксистичке
д) Изазиван>е нове пажн>е и по теорбе права (вида Гледишта 2,
лемике балканских правника и 1979), ]есте самоуправно нормира-
других научника. н>е „односа на нивоу ко,)и ^е ма-
У изношенэу цшъева рада има ксимално близак оним суб]ектима
елемената (у тач. б, в, г) ко^и под- и слободним непосредним произ-
сепа]у на иде]е истори]ске школе воЬачима ко^их се те норме да-
права. У том духу ]е и преиорука ректно тичу" (с. 184).
„о испун>аван>у" „обича]ноправ- КрстиЬ у сво^- КН.ИЗИ снажно
ном садржином конкретннх прав- наглашава „анализу реликата"
них правила" (с. 182—183). Водепи обича.)ног права а да претходно
стално рачуна да се не преувели- ни^е прецизно изразио сво] кон-
ча значащ обича^ог права, Крс- цептуално-теорщеки став о том
тиЬ сматра да има низ правних питан>у. А да би се то учинило
обича]а ко]и нису у супротности нужна ]е била и презентащца
с правним и моралним вредности- идеалног модела гкуединих оби-
ма соци]алистичког друштва, па ча^ноправних институщца о чщем
се зато могу и датье задржати. се „реликтима" говори. Аутор ни-
Нарочито су занимл>иве оне ]е и етнолог. Дело ]е вредно паж-
Крстипеве иде]е ко]е препоручу^у н>е научне ]авности како са ста-
ревалоризащцу „савремене улоге новишта стан>а старее и новще
обича^ног права, посебно посмат- обича]ноправне матерще, тако и
раног из аспекта ице)е и праксе са становишта теорще о обича]-
самоуправл>ан>а и, у дужо] пер- ном праву, ко]а ]е о том питаньу
спективи, одумираша државе и и код нас и у свету ^ош подела
постепеног ишчезаван»а класич- на.
ног когентног система правног
регулисала односа у друштву" (с.
180). Као далеку и историйки Никола Ф. ПавкоеиН
М1гко МагколЛб,
КАКОБШ 21УОТ I ОВ1САЛ 5Е2<Ж5КШ ЗТОСАКА ЫА УБЬЕВЦЦ
ХЬогшк 7а пагоатп Ичо1 1 оЪа&це Тихпап 31ауепа, кп). 48.,
2аегеЬ 1980, стр. 5—139.
Реч ]е о веома занимл>иво] и н>а планине; организащца издига;
обимноз антропогеографско-етно- мужа и прерада млека; сточарски
графскоз студщи, у ко.)'о] ]е аутор станови; унутраппьост станова;
себи поставио сложен задатак: чобанска храна и посуБе; чобан-
да проучи традиционално сточар- ска одеЬа и обуЬа; сточарски оби-
ство на Велебиту. МеЬутим, таква ча.|и и верован>а; чобанске песме
проучаванза отежана су чин>ени- и игре; здиг или силазак са пла
цом што наведено сточарство у нине; деоба трошкова и млечних
новщ'е време углавном тамо више произвола; оеврт на исторщеки
не постели. развод сточарства на Велебиту; у
У студщи су на.щре изложени и на кра]у заюьучак.
географски услови за постсуанэе Студила ]асно показу]е да се на
сезонског сточарства на Велебиту. Велебиту током дугог времена
Затим следе одел.ци: велебитско одржавао изузетан сточарски жи
сточарство и н>егова правна орга- вот. У томе ]е ова наша планина
низащца; уздужни и попречни имала залажено место како у
сточарски путеви; сезонски паш- склопу динарског сточарства, тако
н>аци Примораца и Личана; дал и у склопу европског Средоземлэа.
матински пашн>аци на Велебиту; МеЬутим, сточарски живот на Ве
начини економског искоришЬава- лебиту имао ]е толико локалних
посебности да је прерастао и у За израду ове студије аутор је
специфично сточарско подручје. користио разноврсну литературу.
У данашње време економски Уз текст је приложен велики број
значај Велебита, како истиче ау- скица, фотографија и карата. Све
тор, веома се изменио. Тамо где илустрације су изузетно успеле.
је било развијено сточарство са Због тога треба поздравити његов
да је мало живота. Променио се успех. Аутор је уопште добар
ритам живота који је вековима познавалац сточарства на динар-
трајао на наведеној планини. Де- ским планинама, што је показао
популација планина је нормална и другим објавл>еним радовима.
појава у данашњим југословен- ЬЬегова студија о сточарству на
ским настојањима да се стари об Велебиту свакако ће подстаћи и
личи живота поведу новим путе- друге наше научне раднике да
вима. Али тај нови живот према проучавају сточарство на многим
мишљењу аутора, не треба оства- планинама Југославије.
ривати дизањем руку од тла на
коме смо живели вековима. Јован Ф. Трифуноски
Ејуп Мушовић, ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ И ЕТНИЧКА СТРУКТУРА СТАНОВ-

НИШТВА НОВОГ ПАЗАРА. Посебна издања Етнографског института
САНУ, кн>. 19, Београд 1979, 298 стр.
Нови Пазар са околином има даје етничка структура станов-
богату историјску прошлост, али ништва и етнички процеси. Затим
је о њој мало писано, иако је у следе излагала о првим траговима
овом крају наше земље формира- насеља и првим становницима до
на прва српска држава, која има лине Рашке. Затим се говори о
дугу предисторију у рашком пле- Словенима у Рашком крају; о но-
менском савезу. вопазарском становништву од ос-
Слично је и са историјом гра нивања града; о новој структури
да Новог Пазара, као и са етнич- становништва Новог Пазара; о
ким процесима и структури ста- миграцијама становништва од по-
новништва у њему. Стога аутор, четка XIX века. На крају реч је
најћешће, није имао ослонца у о етничким процесима и садаш-
истраживањима других аутора. њој структури новопазарског ста
Многа питања морао је из основа новништва.
да обради сам. Трећи део је најопширнији и
Књига је подељена у три дела. садржи грађу појединачно за ве
Први део садржи неопходне кра- лики број новопазарских породи-
ће приказе географског положаја ца и родова који су изложени по
Новог Пазара; говори се о траго- азбучном реду. Реч је и о пореклу
вима првих насеља у новопазар- рода, времену досел>аван>а, броју
ском крају, затим о досељавању домаћинстава, њиховим одсел>е-
Словена и рашкој држави; затим ним огранцима, итд.
је реч о Рашкој после Душанове Захваљујући овој добро напн-
смрти и експанзији Турака; о кул- саној књизн објашњене су многе
тури и образовању у Новом Паза- појаве из прошлости и етничких
ру до 1912. године; о окупацији процеса Новог Пазара. Стога
Новог Пазара у последњем рату и истраживачи овог нашег града и
о Новом Пазару у ери социјали- околног подручја убудуће неће
стичке изградње. моћи да заобиђу ову књигу.
Други део садржи оно што је
најглавније у расправи. Најпре се Јован Ф. Трифуноски
Прикаэи, критике, извешта^и 213
Жарко ШпепановиЬ, СРЕДН>Е ПОЛИМЛ.Е И ПОТАРтЕ (исторщско-
-етнолошка расправа), Посебна издала Етнографског института САНУ,
кн.. 20, Београд 1979, 274 стр.
Жарко Шпепановип ]е као вре- стале Полимлл и Потар]а у XVIII
дан истраживач успео да савлада века; период првог српског до бо-
знатне тешкопе и напише доку- санско-херцеговачког устанка;
ментовану кн>игу. Она се, и поред средле Полимл>е и Потар]е у до-
мноштва података, лако чита. гаВа^има од 1875 — 1878. године.
Предмет клиге ]е живот л>уд- Иза тога излаже се о друштве-
скях за^едница на подруч]у сред- ним збиван>има у време од 1878.
лег Полишьа и Потар^а од на.)сав- до 1912. године. На кра^у кн>иге
старщих времена до кра]а турске су завршна разматрала и списак
владавине, односно до 1912. мада коришпених извора и литературе.
}е део Потар]а ослобоЬен ранщ'е. Жарко ШпепановиЬ, у распра-
Под шумом средне Полимл>е под- ви засновано] као етнолошкоисто-
разумева се подруч]е с обе стране рщска, наста^ао ]е да живот л>уд-
реке Лима измеЬу Иванграда и ских за^едница средн>ег Полимлл
При)епол>а, а назив Потар]е озна- и Потарза осветли у н>иховим раз-
чава шире подруч^е тока Таре. новрсним манифестаци]ама. Зато
Овде припада и део меЬуреч]а Та ова кн>ига садржи описе збивала
ре и Лима — предео Затар]е. у суседним регионима, и свега
После краЬег приказа географ што ]е ]аче утицало на друштве-
ских одлика, следи главни део на збиван>а у Потар]у и среднем
клиге: исторщ'ска и етнолошка Полимл>у.
прошлост области. Та] део на.)пре Због свега што садржи ова
садржи излагале о предсловен- кшига пе бити корисна историча-
ско] епохи. Затим )е реч о перио рима, етнолозима, антропогеогра-
ду од доселлвала Словена до кра- фима. У кн>изи су расветл>ена мно-
']& XII века, од кра^а XII до друге га сложена друштвена питала
половине XIV века и од друге по средаег Полимл>а и Потар]а, ина
ловине XIV до кра]а XV века. че веома знача^ног нашег подруч-
Наредне стране клиге садрже
излагала о друштвено-политичким
приликама у XVI и у XVII веку; Зован Ф. Трифуноски
ВААКАШКН В1ВЛЮГРАФ1А
"Етс^Хих К. А. Дт)ц&5т1<;, "Крцха цеХет^ Херо-оуп<гои той А1или в&тасй.о-лкт) 1979.
тоцо? V, 426 сл. + Пар&рйрл, 521 <тс.
Солунски часопис Балканска Тематска библиографи]а Н.С. Кру-
библиографы!а бележи пету годи сулидиса Библиографы]а католич
ну успешног излажела. Часопис ке цркве у Хиосу }е новина ко,^
]е стекао меЬународни углед и по- пе бити посвепена посебна пажла
стао неопходан светским научним у будупем раду. Уредник Коста
круговима, а првобитни пил., да Димадис са сарадницима позива
послужи као информации а грчким балканологе на сарадлу у ово]
научницима временем ]е превази- рубрида желепи да истакне ме-
Ьен. Први том доноси 1500 насло- Ьународни карактер часописа.
ва углавном радова балканских Библиографииа третира балканска
научника об]авл>ених до 1972. го питала у широком временском
дине, а други том 220 наслова рас распону од пада Цариграда до да-
права об]авл>ених у 1973. години нашлих дана по следепим облас-
на свим свропским ]езицима. У тима: општа быблыографща (руко
трепем тому (1974.) наводи се писи, периодика, речници, конгре-
3000, четвртом (1975)— 4178, петом си), религией и црква, политичке и
(1976) — 3917 монографии а, студи друштвене науке, уметности, лин
ла и чланака об)авл>ених у 412 ча- гвистика, кн>ижевност и историка.
сописа широм Европе и Америке. Часопис садржи именски и пред
метни регастар. Сваки том Биб- ви исторщски докази о боравку
лиографще прайен ]е додатком 1аниса КараЬа у Пизи, К. В., Грч-
ко]и садржи студне и чланке или ка арми]а и поморске снаге 1834.
приказе монографида и расправа године, В. К., Два необ}авл>ена
о балканским проблемима преве- писма Елефтери)а Венизелуса,
деним на грчки. Одабира^у се ра- С. Ь. Агй, Руски систем „покрови
дови научника са Балкана, из Ев тельства" и неке соцщално-економ-
ропе или Америке ко.]и пружа]у ске и политичке последице насе-
решенэв или указу] у на пут ка .ъаван>а на Балкан током XVIII и
осветл>ен>у неког балканског пи почетком XIX века, О. Ь. Аг§, Ка-
тала. Нажалост, одабрани тексто- подистрща и грчки ослободилачки
ви могу бити од користи познава- покрет, 3. СеЪесюдпд, Борба Тура-
оцима грчког ]езика тек понекад ка за живот у западно] Траки]и,
ширем кругу када су прайени ре- N. ТаЗкоузка, Увод у „Погледе на
зимеима на енглеском ]езику. блиско и далеко", Антимакедонска
Од радова наших научника при- кампан>а у Бугарско].
казани су: Београд и Србща у до- Из области економще: Теанос
кументима архиве Земунског ма Циоваридос, Економски проблемы
гистрата од 1739. до 1804., Танаси- општине Касторща и суочавагье са
}л Илийа (том III), Питагъе Маке- н>има, А. Каратанаси, Тесалски тр-
донске православие цркве у 1уго- говац Христифор Емануил Салон-
славщи, Бока Слщ'епчевийа (том ски или Моско и гьегов тестамент,
III), Грчке клефтске — ха]дучке А. К., Два последн>а трговачка
народне песме, Миодрага Сто^ано- друштва у Брасову и у Сибиу.
вийа (том IV), Историка Београда Из области етнографи]е; К. К.
(том IV), Цинцари у Велесу, Мил. Папулидис, Траки]а како /у ге ви
С. Филиповийа (том V). део \едан Грк настан>ен у Мало]
У додатку петог тома на^више Азщи, Мил. С. Филиповий, Цин
су застушьени прилози из области цари у Велесу, Стелиан Брезеану,
историде: Б. Кондис, Улога Албан- Насел>аван>е влашког становишт-
ског савеза у Призрену у одреЬи- ва на Балкан.
ваььу епирске границе, К. Вакало- Из историке цркве: К. К. Па
пулос, Непознати извори о судби- пулидис, Хришпански рукописи у
библиотеци „Легъин" у Москви.
ни 162 Грка после револуцще у
Валахи и у Молдавини, К. В., Но 1ованка БорЬевип
2Е1ТЗСНЯ1РТ РШ ВАЬКАШЬОСШ
ТаЪгдапв XII—XIV, МйпсЬеп 1976—78.
Сво]у углавном лингвистичку Огипй1е8ип§ с1ег Ва1капип8Ш51лк,
ор]ентаци)у у балканологи^и вер 2. г. В. XII) види, пре свега, у
но потврЬу]у и нови бро^еви мин- недовольно] општо] методолошкоз
хенског часописа 2.е11зспгЦ1 {иг изграйености, а у критици ко]а
Ва1капо1о§ге, ко}н }е успео да оку ]о'] ^е упуйена види вей сасвим из-
пи научнике авангарднщег (и до- весну традицщу. Не сматра]уйи
бродошлог) усмереаа у науци о питан>е методолошке утемел>ено-
Балкану. сти балканске лингвистике марги-
Балканска лингвистика никад налннм нити истраживан>е бал-
нще била ^едногласно прихвайена канизама предметом у коме се ис-
као посебна грана лингвистике, и цршьу]е лингвистичка балканисти
у личностима великих научника ка, Клаус Шта]нке види будуй-
она ^е имала сво]е противнике ност ове дисциплине у методоло
(код нас ]е то био А. Белий). Н>е- ги.)ама постсосировске експанзн)е
ну несавршеност Клаус Шта]нке у науке о ]езику, пре свега у социо-
чланку Размишл>ан>а о теорщском лингвистици.
засниван>у балканске лингвистике Будуйности балканолопце био
(0Ьег1е§ип§еп гиг Шеогегёзсйеп ]е посвейен и симпозиум Неман
Приказы, критике, иэвешта.)и
ког истраживачког друштва, кош Ра^тера Индогерманско огЫго, два
]е одржан у Берлину од 17. до 19. некролога (бугарском професору
октобра 1975. године и о коме нас Кирилу Мирчеву и утица^ном со-
у дванаестом бро]у овог часописа лунском лингвисти Н. П. Андрио-
обавештава Михаел Фриче. Ова^ тису), а меЬу приказима кн>ига
симпозиум ]е упечатливо дао налази се двадесет страна Ивана
преглед резултата истраживанл Галабова посвейених Шалерово]
^угоисточне Европе али, што ]е кн>изи Балкански \езици (Н. V?.
]ош важшце, подстакао ]е на раз- ЗсйаНег, Ше Ва1капзргасНеп) и
мишл>ан>а о ]едно] ]единствено] приказ Андриотисовог Лексикона
методици, ко] а би могла да служи архаизама у новогрчким дщалек-
као модел за интердисциплинар тима, ко)и /е приредио Н. т. Заве
но истраживан>е и ко]а би балка- (Апйпойз, N.. 1;ехИсоп Лег АгсИагз-
нолопци продужила право на ег- теп т пеи^песЫзскеп ЗргасНе).
зистенщцу. Нарастание и отварагье часопи
Остали прилози: Прилог истра- са према другим областима балка-
живаььу сеоског намешта]а у Ру- нолопц'е поста]е очигледно у бро-
муни'щ (Шсо1ае Бипаге), Облици ]у XIV за 1978. годину, у коме су
купа у ]угословенско\ Македони се, поред лингвистичких прилога,
ей I. Е%%еМп%), Соцщална нашли и кгаижевни и фолклори-
терминологией у Бугарско] 1850 — стички радови. Након некролога
1944 (Ре1ег №11), Стилистички ста ко]е ]е Клаус-Детлев Гротузен
тус новогрчких елемената у ру- написао професору Францу Ма]е-
мунском (КозШв Кага21$), Ново- ру и ха]делбершком професору
грчко Хои^к4х1 и албанско 1итак Владимиру Мило]чиЙу, издво.)или
(Вете1по5 Мои1505), О два грко- бисмо прилоге Ритуална смрт као
румунска текста из XVIII века поетски мотив (Сегпагх! Етпсп),
(Жарко Мул»ачиЙ), Неки парале- затим, Резулгатм новщег истра-
лизми у новелама Царагиалеса живашх бугарских дщалеката у
(Кирргеспг Яосп), 1език и поли светлу балканологще (Махин 31.
тика на Балкону у наше доба: Ал- М1ас1епоу — К1аиз Зхетке), Син-
банща, ]угослави\а и Трчка (Згау- тетизам — Аналитизам (ЫогЬег1
го ЗкепсН). Ту су и прикази кн>ига КеНег), Друштво МаЪарске и Ср-
и некролог Е. Георги]еве бугар- би\е на прекретници столепа у
ском лингвисти Л>убомиру Дими огледалу кн,ижевности (СаЬпеНа
трову Андре^чину. ЗсЬиЬегх), Латинско наслеЬе у ал
Тринаести бро] за 1977. годину, банском и старще боравиште Ал-
чи)и ]е обим знатно повейан, из- банаца (ШоКдапй 2еМег) и веома
меЬу осталих, доноси два прилога занимлэив прилог МШае1а Рпсеа
Норберта Борецког: Лексичко-се- Проблемы у настави контрастивне
мантички односи измеЬу »\Ме15е« граматике за гастарба]тере, при
и »агпг« у балканским \езицима лог у коме не видимо само акту-
(са посебним осертом на албан ализащцу и проширеле балкан-
ске лингвистике вей и могуйност
ски) и Морфологща албанског где би она могла дати општи^е ре-
глагола, затим Кн>ижевно дело би- зултате у науци о ]езику.
лингвалног песника Григора Прли-
чева Дороте]е Кадах, Норберта Мирослав ВукелиН
М1ЖСНМЕК 2Е1Т5СНК1РТ РОК ВАЬКАМКШЭЕ

1 Вапй (1978) 257 стр.
Балканско полуострво не изу- тор на коме живи прави конгло
чава се само као географски по- мерат народа. Ова облает ]е и ра
]ам вей и као историйка целина, ните привлачила пажн>у научника,
са многим за]едничким особина- било као илирско подруч]е, ев-
ма и великим меЬусобним разли- ропска Турска или, просто рече-
кама. Етнички гледано, то ]е прос но, ]угоисточна Европа. Сви се
слажу да та] кра] има изузетно (Саша] — Минхен) публиковано
богату прошлост. На шему се мо ]е четири писма ко]а ]е 1896. X.
гу изучавати стара грчка и рим- Педерсен (Рейегзеп) упутио Г. Ме
ска култура, византийка цивили- щеру (Меуег). Она потичу из ру-
зацща, Османлщска царевина и кописног одел>ен>а Универзитетске
друга велика историйка питан>а. библиотеке у Грацу, а значадеа су
То ]е простор на коме су се суче- за историку албанологще. А. Дау-
л>авали Азща и Европа, Средозем- ер фаиег — Минхен) пише о
л>е и Подунавл»е. Проучававъе суд- филмско] документаци]и ко] а се
бине балканских народа, баш у односи на исламску културу бал
судару тих светова, свакако ]е канских земаша, а Е. Хеш (Нозсп
посебно занимл>иво и знача]но. — Минхен) о Далмаци]и као делу
Истраживаььем балканске про- Византще, н>ене културе и циви-
шлости бавили су се научници по лизаци]е раног средн>ег века. Х-1.
никли на самом Полуострву, али Кислинг (КлззНп^ — .Минхен) об-
многи са стране. МеЬу последаи- ]авио ]е лепо документован рад о
ма, било их ]е доста из Немачке, Венециде као центру обавештен>а
посебно из Минхена. У нъему су, о Турцима, а Х-3. Корнрумпф
да поменемо само на]важни]е, де- (КогпгитрЕ — Манде) прилог о
ловали Ф. Фалмера^ер и К. Крум- систему управе Добруце у послед
бахер, Ф. Делгер, Ф. Бабингер и А. или годинама османлщске влада-
Шмаус. И данас у главном граду вине. К. Кра]зер (Кгазег — Ис-
Баварске постоде неколико инсти- танбул) бавио се ]едним дервиш-
тущца чиде су се сарадници по ким манастиром у Истанбулу, а
светили византологи] и или турко- Л. Креценбахер (Кге1гепЬасЬег —
логиде, славистици или уопште Минхен) сликанъем св. БорЬа као
]угоисточно] Европи. Зато нице
антитурским мотивом балканских
чудо што ]е ту поникао нови ча-
народа. М. Милетип (Ферне]-Вол-
сопис за балканистику.
тер — Француска) дала ]е фило-
Први бро] почин>е некрологом лошко об]ашнэен>е речи могориш,
из пера Р. Садикуа (Приштина), а С. Папакостеа (Рарасоз1еа —
нашем познатом орщенталисти Букурешт) више нових података
Хасану Калешщ'у (1922 — 1976), о привредним приликама у басе-
заслужном и угледном истражива- ну Црнога мора у друго] полови-
чу, коде ]е присно сараЬивао са ни XV века, дакле у време вели-
многим научним центрима у Не- ког ширенъа Османли^ске цареви-
мачко], па и у Минхену. Уз некро не. Прилог С. Ца]е (Минхен) одно
лог ]е приложена драгоцена биб- си се на црквене прилике у сред-
лиографща рано преминулог пау н>овековно] Босни.
чника, ко] а сведочи, на]блаже ре- Не упупгацупи се у подробну
чено, о н>еговом сталном и плод анализу поменутих чланака, на
ном раду. Затим следе прилози ова] начин само скреЬемо пажн>у
аегових колега, при]ател»а и пош- нашо] научно] ]авности, на н>их и
товалаца. Б. Атсиз (АХзяи. — Мюн изражававамо задовогьство што
хен) пише о ставу Арбанаса пре- су се немачке колеге одужиле се
ма Турцима у огледалу османли)- лима заслужног X. Калеши]а. На-
ских хроника XV и XVI века, док дамо се да Ье следейи бро]еви ово-
П. Бартл (ВаПД — Минхен) рас га часописа, кога ]е основао поз-
правлю о Мирдитима. У додатку нати издавач Р. Трофеник (Тгоге-
чланка П. Бартл об]авио ]е у це- шк) а уреЬу]е П. Бартл, донети
лини десет докумената коде се вредне прилоге из прошлое™ свих
односе на време од 1789. до 1870. балканских народа.
године, а потичу из римског ар
хива Ргора^апйа Цйе. М. Кама] Момншю Спремик
Прикази, критике, извешта}и 217
ССШ15ШАК, кгц. XVIII, СеШаг га Ьа1капо1о5ка [арШтатца
Ака<1етце пайка 1 игсцеШоаи Возпе 1 Негсе§оУ1пе,
кп). 16, Запцето 1980.
Годшигъак \е периодична пуб ствара]у целовиту слику о брон
ликацииа Центра за балканолош- заном добу источног тадрана.
ка испитиван,а Академще наука и У своме чланку 1а ргхта е те-
ум^етности Босне и Херцеговине. 6.1а е1а йе\ Ъгопго зи11е со$(е опеп-
Први брсу изашао ]е 1956. године 1аН йеИ'АйгшНсо е зио ге(го(егга
као изданъе Балканолошког инсти (Рано и среднее бронзано доба на
тута Научног друштва Босне и источно] обали Задрана и у ььего-
Херцеговине, и уредник ]е био та- вом залеЬу) Б. Човип нас упозна-
дашн>и директор Института Хен- ]е с исторщатом и степеном ис-
рик Барип. Годишььак ]е, као и тражености бронзаног доба источ
Институт, био окренут питан>има ног тадрана. Протумачен ]е однос
интербалканских ]езичких одно енеолотских, прилично слабо ис-
са, али ^е после друге кгьиге (1961. тражених култура, и културе ра-
године, под уредништвом Милен ног бронзаног доба, чи]и су носио-
ка Филиповипа) привремено пре- ци, по ауторовом мишл>ен>у, мо
стао да излази, када ]е и Инсти рали бити нов етнички елеменат
тут престао с радом. Године 1962, на овом подруч]у. Културу раног
под руководством Алоиза Бенца и средн>ег бронзаног доба, по Чо-
основан }е Центар за балканолош- випу, карактеришу нова утврЬена
ка испитиванъа Академике наука и насел>а на тешко приступачним
умютности Босне и Херцеговине местима, сточарство као доминан-
и Годишшгк уе поново успостав- тан облик привреЬиван>а и сахра-
л>ен, а нова, трепа юьига подави н>иван>е мртвих под тумулима. По-
ла се 1965. године, од када Годиш- себно ]е обраЬена тзв. цетинска
н>ак редовно излази. Програмска група, ко]а ]е, мада }ош увек изо-
орщ'ентащца Центра ^е проучава- лована, на]бол>е истражена група
н>е живота, )езнка и културе ста раног и средаег бронзаног доба
робалканских народа и н>иховог источног Ладрана.
удела у етногенези касшцих бал Прилог Ш. Бетовипа Ь'е1а йеХ
канских народа, тако да Годши- Ъгопго гесепге зиИа созШ ог1еп1а-
н>ак доноси прилоге из археологи- 1е йеи'ААгшНсо (Касно брончано
]е, лингвистике, етнолопце и дру доба на источном \адранском при-
гих средних области. Главни уред мор}у) надовезу]е се на претходни
ник Годишььака ]& кпо}з Бенац, ЧовиЬев текст. Аутор приказу]е
председник Академщ'е наука и ум- културе позног бронзаног доба на
]етностн Босне и Херцеговине. источном .Гадрану „од Истре до
Нова, XVIII кн>ига Годшинм- Албанще". Позно бронзано доба
ка доноси неколико тематски ода- овог подр\^а Батовип види као
браних текстова из археолопце ]едну хронолошки и културно изо-
(Бориво^а Човипа и Шиме Батови- ловану целину ко] а не следи ди
г\а) и старе исторще балканских ректив традищце средаег бронза
народа (ВлоБим]ежа Па]аков- ног доба и ко]а пе бити срушена
ског и Радослава Катичипа), као бурним исторщским догаЬа^има,
и радове из области лингвистике сеобом 11гпепгек1ег културе, чща
(Идриза А]етща) и етнологи^е ]е ж>]ава означила кра] бронза
(Николе ПантелиЬа). ног доба.
Археолошки радови у Годиш- Аутор дели територщу источ
тьаку чине доста ]единствену те- ног .Тадрана на четири групе у
матску целину и у широком рас- примори и ^едну у залеБу ^адра-
пону обраБу]у гвоздено и бронза- на. Прва група ]е у Истри, друга
но доба западног Балкана. Чланци „на касни)ем подруч]у Либурна",
Б. Човипа о раном и средгьем трепа на „касни)ем подруч]у Дел-
бронзаном добу и Ш. Батовийа о мата", четврта на нужном примор-
позном бронзаном добу истог ре ]у, док ]е пета у Лици, на терито
ри]и ко^у Ье каснще настан>ивати
гиона меБусобно се допун>у]у сво )аподи. Ове културне групе меБу
дим темама и проблематикой и собно су сродне и са сличном ма
терщ'алном културом иако посто грас (5пос1ёга55), а ко^а оспорава
ев и извесне локалне особености и знача] западно-балканских и сред-
разлике. У оквиру група Ш. Ба- н>оевропских радионица гвожЬа,
товиЬ д,а$е темел>ну анализу насе истичуЬи да )е у Грчко] металур-
ла, начина сахран>иван>а, остава и гщл гвожЬа почела раните. Трепа
покретног археолошког матери- теза почетке сидерургеце везу]е за
}ала. Посебно се истиче утица] такозвани тракокимерски продор,
балканско-панонске сеобе на ау- ко.щ се одиграо током VIII века,
тохтону културу позног бронзаног што би значило да се аутохтона
доба источног тадрана, кое'и се ог- металурпца гвожЬа развила тек
леда у промени начина сахраььи- након овог периода.
ван>а, напуштан>у старих насел>а Супротставл>а]упи овим теори-
и подизан>у нових на гешко прис- ]ама археолошке налазе са севе-
тупачним местима, као и у пода ро—западног Балкана, Б. Човий ]е
ви вепег бро]а остава, што }е увек дошао до занимл>ивих резултата.
поуздано сведочанство о немир- Нарочиту пажн>у посветио е"е на-
ним временнма. Анализа покрет лазима гвоздене згуре као доку
ног археолошког материала, по ментацией првога реда, као и на-
себно металних предмета, меЬу лазима гвожба у гробовима. Исти
ко.]'има ]е на]веЬа пажн>а посве- чуЬи да ]'е погребни ритуал тради-
пена фибулама, такоЬе потврЬуе'е ционално конзервативан и да теш-
]ак утица] 11гпепГе1с1ег културе и ко прихвата новине, ЧовиЬ гвоз
зрачен>е западнобалканског ком дене прилоге у гробовима узима
плекса. Томе треба додати и по]а- као доказе развид'ене и опште при-
чане везе с Италщ'ом, ко]е Ье се, хваЬене сидерурпц'е. На основу
по миииьешу аутора, тек прошири- ових налаза, као и на основу оста
ти у наредном, гвозденом добру ва и других нови.) их истраживан>а
пресел>аван>ем неких илирских праистори^ских насел>а, аутор ^е
племена на Апенинско полуост^во. дошао до заюьучка да се почетак
Као и претходни ЧовиЬев рад сидерурпце на северозападном
текст Ш. БатовиЬа богато ]е и си- Балкану може везати за период
стематски илустрован, а приложе IX и VIII века. Тиме се коригу^у
на ]е и карта са списком налазиш- високи датуми Мерхарта, Фолти
та. ни]а и Кимига и доводи се у пи-
У археолошке теме Годишнм- тале теза о тракокимерском им-
ка спада и други, посебно знача- пулсу на разво] сидерурги^е. Ау-
)ан прилог Б. Човипа Почеци ме- тору се на,|прихватл>иви)ом чини
талургще железа на с]евероза- теорба о постепеном преношеау
падном Балкону. Полазепи од пос металурпце гвожЬа из Мале Ази-
тавке да самостална производил ^е на Балкан, с тим што би се до-
гвожЬа означава прави почетак некле сман>ио временски размак
гвозденог доба у то] области, Чо- у Снодграсово] хронологией изме-
виЬ не само да разматра питала Ьу раних егерских и дощпцих се-
почетака сидрурпце северозапад- вернобалканских датума о почеци-
ног Балкана, веп задире и у про ма сидерурпце. Ова] рад Б. Чови-
блеме периодизациие бронзаног и Ьа утолико ]е знача^нщи што по-
гвозденог доба. Он систематизу)е ред археолошки аргументоване
посто]епе теори^е о почевдша пре- расправе о почецима металурпце
раде гвожЬа на Балкану. Осврпе гвожЬа на северозападном Балка
се на Мерхартову (МегЪаП) тезу ну да]е и нову основу за утврЬи-
о аутохтоном и доста раном (XI ваьье културно и хронолошки
век пне.) настанку сидерурпце на осетлэиве границе измеЬу бронза
датом подруч]у, ко.)у су доцни]е ног и гвозденог доба на подруч]у
разрадили Фолтини (РоШпу) и Ки- Балкана.
миг (Кйгптад) и ко.)а у науци има Чланак Владимира ЛековиЬа
доста присталица. По Кимигу, но- Прилог проучаван>у културе гво
сиоци ране металургаце гвожЬа зденог доба у Црно] Гори темат-
били су они народи ко.) и су разо ски се укл>учу)е у круг археолош-
рили микенску и хетитску држа- ких тема Годишн>ака. Аутор об-
ву. Ово^ теорией супротставл>а раЬу]е неколико примерака гво
се друга, чи.)и ]е заступник Снод- зденог оружз'а из збирке Истори,)
Приказ», критике, иэвешта^и 219
ског музе] а СР Црне Горе са Це- разне несугласице. Катичип се за-
тин>а и датира их као гробне при- лаже за разумеван>е истори]'ске
логе старщег гвозденог доба, чи- перспективе и свих промена ко]е
ме их доводи у хронолошку везу она носи. МеБународна сарадн,а
с фазом Гласинац 1Ус (625—500 Центра за балканолошка испити-
пне.). ван>а у Сара]еву, по миниьеау Ка-
Обимни рад ВлоЬим^ежа Па- тичипа, ]едан ]е од на^бол>их пу
^аковског (\У1сх1нгшег7 Ра.)акои?- тева да се односи палеобалкан-
5к1) из Познан>а Шег шагеи ПИги ских и данашн>их балканских на
ргорпе сНсН ипа" ш згейеЫе тап рода сагледа]у у н>ихово] пуно]
зге ап? (Ко су били 1Шги ргорпе ширини и многозначности и у н>и-
аЧсН и где су били настагъени) ховом културном и исторщском
изазвапе, без сумн>е, живо зани динамизму.
май^ у круговима археолога и Од осталих текстова у ово] кн>и-
историчара старог века. Рад ]е по зи Годшшьака треба скренути па-
делан у два дела: у првом се да- жгьу на рад И. А^ети^а Нека пи
]е историографщ'а проблема, а у тана из исторще арбанашког )е-
другом проблем илирске терито- зика у светлу балканистике, као
рще и територще н>ихових су- и на чланак Н. Пантелипа Тради-
седа. Занимание пе свакако би- ционални елементи друштвене ор-
ти подстакнуто ставовима Па- ганизацще у североисточно] и де
]аковскног о територщама ко- лу централне Србще. У прикази-
]е су насел>авала разна илир- ма об]авл>ен ]е прилог Милутина
ска племена, там пре што се пре- Гарашанина иЫзЮгю&гарЫе уои-
ма двема (понешто не]асним) при §оз^е виг 1'ЕШ Шупеп (1угосло-
ложении картама може видети да венска историографией о илирско]
се нека илирска племена ]авл>а]у држави), писан поводом чланка
више пута и на сасвим различи- Али Хадри]а у юьизи IV, едицще
там местима. ШНа ("Лгала, 1976), ко]у изда]е
Инструктиван )е чланак Р. Ка- Академика наука Народне Репуб-
тичийа Проучавауье старого. Бал лике Албашце. У хроници ]е об-
кона и национална пов)ест данаш- ]авл>ен извешта^ Едине Алирезсо-
н>их балканских народа. Однос вип о резултатама истраживаььа
палеобалканистике и модерне на- извршених за Центар за балкано
ционалне истори)е балканских на лошка испитиван>а у Сара^еву то
ком 1978. године.
рода представлю озбшьан научни
проблем и често ]е био повод за Александар Палавестра
ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ
кн.. I. (Српска академща наука и уметности, Одел>ен>е ]езика
и кььижевности, Одбор за ономастику), Београд 1979,
6 [непаг.] + 420 стр.
Пред нама $е прва свеска Оно- димиров научни пут проф. Папа
матолошких прилога, публикащце зоглу са пуно гацетета и пошто-
ко]у ]е покренула Српска акаде- ван>а указу]е на широк опус на-
ми]а наука и уметности, односно шег великог индоевропеисте, бал-
аен Одбор за ономастику. Из канолога и ономастичара, чищ ра-
уводника (Уместо предговора) Ф. дови „фасцинира^у ерудищцом,
Папазоглу, члана УреЬивачког од- оштроумношпу, критичношйу и
бора кн>иге, читалац сазна^е да ]е егзактношпу примен»ене методе...".
први бро] часописа посвепен успо- Будимир ]е, измеЬу осталог, као
мени академика М. Будимира, ос- ретко ко осепао вредност онома-
нивача и првог председника Одбо- стичке граЬе за зезичка, и не само
ра, инищцатора за покретаьье ове ^езичка, испитивальа, те ни|е слу
гтубликащце, научника ко^ем Оно- чало баш од н>ега потекао пред
матолошки прилози дугу] у и сво]е лог за осниваае Прилога, у ко]и-
име. У ]езгровитом осврту на Бу- ма пе се найи простор за об]ав
л>иван>е те граЬе и расправа из Проф. П. Илиевски об^агшьава
ономастике. називе Заум и Поум (у народу
После уводног текста Ф. Папа- Заом, Поом, одн. 36м, Пом) у пре
зоглу следе прилози двадесет са- делу Охридског ]езера као *3ад
радника из више ономастичких холм и *Под холм. Аутор након
области и дисциплина: Радосав тога, аргументовано и уверл>иво,
Бошковий, Белешка о имену Не- показу)е да ]е на истим принци-
мальа; Петар Хр. Илиевски, Не- пима настао новогрчки топоним
колико паролем из словенске и 'О/ф^о/сорис као и микенски назив
грчке топонимике (македонско- Ре-гауко-га-\а у области Пело-
■словенски ЗАОМ/УМ- ПОО/УМ, понеза.
новогрчки '0/<\)\.\оу&р\а и микен- На основу топонима проф. А.
ско-грчки РЕ-ВАгКО-КА-1-1А); Ата- Урошевий налази на Косову тра-
насще Урошевий, Неки детали из гове Саса (Шашка црква у Новом
прошлости Косова (по топоними- Брду, Шашки пут у селу Драговцу,
ма); М. Д. Петрушевски, О порек- Ха\ново коло, село А]новце(<Хо\-
лу и постанку српских, односно новци), село Шашковац код Згиье-
хрватских имена — Сав(а); I. Е>и- ва, назив потока Кижнице „на ме
гМапоу, Иег Пиззпате КИпа ипй сту старих ]ан>евских рудника",
V'егыапА1е$; Блаже Конески, Слеп Тудески поток, Дечки поток и сл.),
не; Гавро А. Шкриваний, Имени- Дубровчана (име села Маревца и
це уста и врх у топономастици; н>егове махале Нишино (<Никши-
Красимира Илиевска, Романски но) коло, надгробии натписи у Ле-
елементи во македонского топони- тници и др.), Кумана (Кумановка,
мща од XIII и XIV век (според „комплекс земл>ишта за н>иве на
хрисовулите на Торг Скопски); атару села Враголще") и Влаха
Л>шьана Црепа^ац, Прилог проу- (називи села Власе, код Н. Брда,
чаван>у грчких модела српскохр- Влаштица и Станишор у Горню)
ватске антропонимще; Никола Ро Морави, Лашкобара код Урошев-
дий, О имену Богдан; Светлана ца, Магура код Лишъана, име пла-
Слапшак, Легка и Неделка, две нине Чичавице и сл.). Аутор на
антропонимичке преведенице; В. кра]у расправе на основу назива
Симий, Рударство и прерада гво- села Полотне или Полотне и Дво-
жЬа у топономастици и термино ришта, прихвата мшшьеае неких
логией власинског «сра/а; Мате рани]их истраживача да стари
Шимундий, Значение назива града крашевски дворац Врхлаб треба
Бакова и Ьаковштинских села; В. лоцирати у пределу изворишта Ла
Миха;|ловиЬ, Кемза — водени дух ба, али га не треба поистовейива-
(прилог проучаван>у српскохрват- ти са старим рударским местом
ске демонологще); Звездана М. Беласицом. Поменимо и то да се
Павловий, Суфиксални творбени аутор у раду користио и подаци-
модел-штица и н>егове варщанте ма наших писаних споменика.
у српскохрватско) хидронимщи; Леп прилог представл»а, свака-
Момчило Златановий, Називи гео ко, рад проф. Петрушевског о по-
графских термина у врапско] ко- реклу имена на -сав(а) (<ие. *Ие-
тлини; Милица Грковий, Порекло \^е$). Аутор анализира одреЬени
личных имена у романима Мило бро] скоро ггрочитаних микенских
вана ВидаковиНа; Недел.ко Богда- имена на -Ыеюез и доста пажнье
новий, Називи и имена брава у посвейу^е по^авама везаним за
околини Сврлига; Владимир Сте- српскохрватска имена на -с(л)ав,
вановий, Микротопонимща опигти- у првом реду за име Часлав. Са
не Трговиште; Светозар Становий, солидном аргументациям се при
Ономастика источног дела Мето- хвата позната Миклошичева теза
хщског (ПеНког) Подгора. о постанку првог дела тог имена.
По мшшьен>у проф. Р. Бошко- На основу сведочанстава И. Ду-
вийа, име Немала постало ^е од риданов утврЬу^е да ]е име реке
хипокористика Нема или Немо (од Клине у средн>ем веку гласило
Ненад или сл., с деминутивним Книна и да }е данаппьи облик на
елементом м), на ко]и су додати стао несу.мн>иво дисимилащцом
суфиксални елементи -ап, -}(ь) и н—н: л—н. Пошто се порекло ли
-а. ка Книна не може сфаснити ело
Прикази, критике, нэвешта}и 221
венским .[езичким средствима, ау- грчким именима (Доброслав —
тор показухе да се и овде, као и ЕихХтк, Држислав — КраттглхКщ,
у називу Книна у Далмащци ради Драгослав — ФЛохХт^, Радослав
о индоевропским предсловенским — ХарисХтс, Славол>уб — КХе6фЛо<;,
хидронимима (<*Тетпа). Дурида- Милорад — ФьХохЛртк итд.). Аутор
нов за оба географска назива ка напомин>е да ^е од самог уо-
предлаже алтернативну етимоло- чаваньа позадиленица и семанти-
пцу: ~ литв. 1епё „место у реци, чких преведеница далеко сложе
кра] обале, ко.)е водена стру]а не нии задатак ньихово адекватно
покрепе" или: ие. *(з)1еп. .^ачати, ндентификован>е. Найме, често ]е,
тутньати, стен»ати". по 1ьеном мишл>ен>у, готово немо-
Познатом везивашу топонима гупе тачно разликовати преведене
Слепне за именицу слепец акаде ,]'единице од домапих самосталних
мик Б. Конески додаче ]ош творбених модела, што истражи-
ну могуЬност настанка имена два- ваче обавезу^е на прецизну ана
^у македонских села. Аналогно на- лизу. Након набра.дан>а одреЬеног
зивима Прилеп и Прилепец и ова^ бро]а словенских имена за коза
топоним }е могао настати према постсце прецизни,)е грчке парале-
глаголу сълЪпити, што би значило ле, проф. Црепа]ац анализира ве-
да ]е име Слепне настало на осно Йи бро.) антропонима код ко,)их
ву именица *$ъШръкъ или *зъ1&- убчава особене разлоге за претпо-
рьсъ, а што, опет, сведочи о на ставку о утица,)у грчких модела.
чину граЬеньа старих чудских пре- То су имена ко] а су значеньским
бивалишта. садржа]ем везана за хришпанство
У крапем прилогу Г. Шкрива- (Богослав — 0еохХтк), те имена са
нип да]е податке, углавном саку- почетним елементима прво - (Прво-
шьене из средн>овековних извора, слав — Прю-сохХтк), даро- (Даро-
о топонимима ко.) и почин>у лико- слав — До>рохХт1<;) и добро- (Добро-
вима уста (обичнще усть\е, лок. мисл — ЕОди^о?), као и по^еди-
усти) и врх. На основу располо- начна образованна.
живог материала аутор закгьучу- Н. Родип на основу бро,)них и
да уста на,)чешпе означава уш- разноврсних извора да.]е богат ма
пе, а врх — горн»и ток реке. териал о ^авл>ан.у имена Богдан
К. Илиевска анализира неколи- код Словена, као и код Румуна и
ко топонима с романским елемен- Албанаца, ко^и су то име преузе-
тима, посведочених у срсдвъове- ли. Што се тиче саме етимолопце
ковним хрисовул>ама познатог ма- имена, аутор држи да ^е на^тачни-
настира Горг Скопски у XIII и ]е мшшьен>е Гинекена, према ко-
XIV веку (Барбарась, Биненъ, Гла- .)ем )е Богдан калк „грчког имена
дула, Виргино брдо, Капицаль, 0е68ото<;".
Крабулинъ доль, Мартинь кръстъ, Чланак С. Слапшак об]ашн.ава
Поурпоуть, Церебулска пештера). паралеле ПароитхЕи^ — Петка и
Ауторка зашьучу^е да сва та име Кирьах^ — Неделька, ко')е, у ства-
на воде порекло од влашког пла- ри, и не представльа.)у праве пре-
нинског свочарског етникума. Сви веденице, вей полазе од ознака да
ти, као и многи грчки топоними на у седмици. Света Параскева, а
словенизирани су и одржани у према и.о.) и св. Петка, персони-
хибридиим формама. При ра- фицира пети дан, а св. Недел>а —
зматраау бро.)чаног односа грчких недел»у. Св. Петка }е, иначе, попу-
и романских елемената у маке- ларна народна светител>ка, а пе-
донско.) топонимии ауторка ]е, чи так ]е код патана био посвеЬен
ни нам се, морала водити рачуна женском божанству плодности и
о чишгници да предели у кЫима вегетащце.
су се налазили поседи Горга Скоп- В. Симип доноси осамдесетак
ског нису улазили у састав анти- термина ко}И представл>а.)у траг
чке Македонще, што подразумева рударства и прераде руда у вла-
и н>ихов изостанак из грчке ]с- синском кра]у, пределу где су ове
зичке сфере тога времена. привредне гране поодавно ишче-
Проф. Л>. Црепа^ац се позаба зле. Аутор се у раду осврпе на
вила словенским именима ко^а се- ову терминологии и у другим
мантички одговара.)у одреЬеним пределима српскохрватског (а и
бутарског) ^езичког подруч]а. Ни- зимо списак а понекад и етимо-
су изостале ни паралеле из исто- лошка об]ашн>ен>а назива оваца и
рщских извора. коза у сврл>ишком селу Бучуму,
Пошто ]е утврдио да у основи као и целом околном сточарском
имена града Бакова лежи реч Ьак, региону. Аутор доноси мноштво
др М. Шимундий разматра наста- имена брава (брав у овом, као,
нак назива Ьаковачких села. Ве- уосталом, и у многим другим кра-
йину етимологща датих том при ^вима нашег ]езичког подруч^,
ликом можемо прихватити као означава овцу или козу) доСмцених
тачне. према бсци, разним болестима,
Др В. Миха^овий изводи ети- квалитету, узрасту, плодности,
молопцу речи кемза (посведоче- млечности итд.
не у Шапцу), односно кендза (за- Прилог В. Стевановийа доноси
бележене у долини 5. Мораве), са комплетан списак микротопони
значением „водени дух". Аутор ]е ма 33 села општине Трговишта.
уверен да ову лексему треба ве- Аутор прво да]е попис хидронима
зати за старотурско кат к<уе (1. реке и потоци; 2. извори и чес-
означава реп, а -зи )е присвоен ме), затим имена махала (засела-
суфикс. ка), после чега следи деталан по
У чланку 3. Павлович износи пис назива потеса по селима. Уз
се богата граЬа о хидронимима и, сваки микротопоним стхуи инфор-
од н>их изведеним, топонимима са мащда о томе да ли се ради о н>и-
суфиксом -штица (-ьск-ица), иначе ви, ливади, паппьаку, винограду,
карактеристичним за ]ужносло- врту, шуми итд. Забележени мате
венски ареал, као и н>еговим ди- риал ]е дат у ди^алекатском фо-
^алекатским варщантама -шница, нетском лику, што подразумева и
-шкица и -шница. Рад зе пропра- поуздану акцентуаци)у. Савесни
йен статистичким табеларним пре- аутор се користио и подацима из
гледима из ко.)их се лепо вида од- катастарских юьига; отуда су
нос измеЬу хидронима и топони увек означене одреднице ко]е се
ма, као и застушьеност сваког ти не помниьу у тим киьигама, као и
па у републикама ко]е чипе срп- они микротопоними из кн>ига ко]е
скохрватску ]езичку територщу. нстраживач ни)е успео носведочи-
Ауторка констату]е да се на]вейи ти на терену. Читалац ]е дослед-
део примера образованих суфик- но обавештаван и о фонетским
сима -штица и -шница налази на разликама, наравно тамо где их
територщи Србще. нма, измеЬу облика одговара]уЙих
Др М. Златановий ]е у вран»- топонима у катастру и данашаем
ско] котлини и суседним нредели- говору. У врло богато] Стеванови-
ма пописао 135 географских тер Йево] топономастичюэ) граЬи, вер
мина, коректно их акцентовао и но забележено] и лепо презенти-
офаснио им значение. Уз то ]е уз рано.), драгоцена обавештеньа пе
н.их наводио и микротопониме ко- иайи и доцалектолози, као и брсц-
)н су по н>има именовани. ни научници другог нрофила, ]ер
Лична имена у Видаковийевим реч ]е о подацима са удапьене, пе-
романима, ко] а йе, иначе, брзо по- риферне области српскохрватског
стати популарна мейу Србима, ^зичког подруч]а, богате ]езич-
особито у Во]водини, у ствари су ким архаизмима и специфичним
народна имена, аутору позната из ди^алекатским особеностима.
аеговог завича]а (поткосма^ско Далеко на]вейи простор у кн>и-
село Неменикуйе ]е пишчево род- зи заузима рад С. Сти^овийа, у ко-
но место). Разматра] уЬи бро,)на ]ем се да]е комплетна, исцрпна
имена у Видаковийево] Аутобио- ономастика (Топонимща, Антро
графщи, М. Грковий закл>учу]е да понимика: презимена, мушка нме-
су сва она постала и имена лично нана, женска имена, мушки хи-
сти у делима овога ствараоца. По- покорнстици, женски хипоко-
знати наш романописац прве по користици, мушки надимци, жен
ловине XIX века тиме ]е знатно ски надамци) 18 села источ-
допринео да се та имена поново ног дела Метохщског Подгора. Реч
рашире меЬу Србима. 1С, ван сваке сумн>е, о на^обухват-
У чланку Н. Богдановийа нала- ни)ем, на]разноврсни]ем и на.)сту
Прикаэи, (критике, извешта)и 223
диозщцем корпусу ономастичких но поверенье. Чланак С. Стирвипа.
података са српскохрватског ^е- да заюьучимо, може послужити
зичког подруч]а досад презенто- као одличан узор и образац за ис-
ваном научно] ]авности. Стирвип питиван>а овакве врете код нас.
да]е бро,)не релевантне податке о Два последнъа прилога резултат
локации села, н>иховим жител»и- су }едне о)а.)не акцизе Одбора за
ма, о легендама, старинама и све- ономастику САНУ. Найме, послед
му ономе што ]е везано за дато них година се коначно пришло
насел>е. Уз топониме и микротопо организованом и систематском
ниме читалац Йе напи и обавеште- бележеььу ономастичке граЬе у
н>а о томе о каквом се терену Срби)и, као и неким другим дело-
ради (шума, н>ива, брдо итд.), а вима српскохрватског ]езичког
често и друге напомене, свакако простора. Колико ]е познато пот-
корисне при интерпретации на- писнику овога приказа, до сада ]е
зива. Перед презимена сто^и и ин- створена солидна мрежа поузда-
формаци^а о бро]у породица, Ли них теренских истраживача и са-
ховом пореклу, славама, тзв. ма купл»ени ономастички подаци у
лым славама и сл., као и имена ли неколико стотина села. Не треба
ца од ко,)их су добщени подаци. посебно наглашавати вредност ак
Уз лична имена ]е назначено и то цизе спасаван>а ономастичког (и
колико становника носи дато име, не само ономастичког) материала
а уз хипокористике су давана и од пропадша — дословце у послед
имена од ко.) их ови потичу. На нем часу.
кра]у су надимци с ауторовим оп- Солидно оштампана и технич
серващцама, где су оне биле мо- ки лепо уреЪена публикаци]а
гуйе, о мотивации н>иховог нас- снабдевена ]е и трима регистри-
танка. Аутор се, поменимо и то, ма: Индекс речи, Индекс имена,
одлично снашао на кра]н>ем ]у- и Индекс аутора.
гозападном делу територще ко- Иако се у овом приказу нще
совско-ресавског доцалекта, позна- улазило у деташнщ'е критичке
том по бродим специфичностима, анализе презентираних прилога,
насталих захвалэд'угш, у првом дозвотьавамо себи слободу да на
реду, утица]у несловенских ]езика кра]у изнесемо ]едан начелан суд:
и честим, готово сталним мигра- добили смо прву свеску ^едне но-
ци|ама становништва из других ве публикаци^е, на чи)им пе стра-
дщалекатских подруч]а. Импону- ницама, судепи по ономе што смо
]у Стщовипева сигурност и пре- прочитали у кнэизи ко]а ]е пред
цизност у бележеььу и акцентова- нама, драгоцене податке и оба-
н>у материала, а н>еговим увод- вештеньа налазити посленици из
ним опсерващцама о неким осо- више научних области.
беностима говора испитиваног те-
рена морамо поклонити сво]е пу- Слободан Реметик
ЗАЮШША 12МЕВД ЗЯВА I СККА 2А УКЕМЕ 5УОЛН

05ШВСЮ1ЬАСК1Н РОККЕТА 1804—1830, I ёгско-згрзЫ ыгпротцшп.
2Ъопик гайоуа, 5о1ип 1979, 289 стр. + 29 фототрафи)а.
У кн>изи ко] а се пре неколико А. Е. Вакалопулос: Српски на
месеци подавила из штампе об]ав- родны устанак као узор грчке ре-
л>ени су радови са симпозиума волуцще 1821.
ко)и ]е од 7. до 10. новембра 1976.
године одржан у Кавали, у органи Борба ерпског народа од 1804.
зации Института за балканолош- до 1812. године нмала ]е велики
ке студи]е из Солуна и Балкано- утица] на грчки ослободилачки
лошког института из Београда. покрет. Српски устанак постао }с
Текстови су штампани на грчком узор грчком што ]е на]бол>е из-
и ерпскохрватском ^езику, а рези- ражено у кн>изи анонимног ауто
меа на енглеском. ра из 1806. године. Федеращца, о
ко.^ ]е сан>ао Рига од Фере, ци Песничка остварен,а тована
када се ни^е створила, али искре- Стерще Половила, Трандафила
ио при)ател>ство везивало ^е два Дуке, Воислава I. Илийа, Стевана
народа. Владислава Кайанског и других
српских кн»ижевника указу;)у на
К. Вавускос: Црквени односи присне везе измеЬу Срба и Грка.
Србще и Екуменске патрщаршще Вейу пажн>у аутор посвепу^е пе-
током XIX века сми Воислава 3. Илийа, Гласник
слободе, и необ]авл>еном преводу
Аутор разматра одиосе измеЬу 1ована Стерще Поповийа, Седмо-
Екуменске патрщаршще и Руске, стручни цветок бореНим се Грци-
Грчке, Српске, Румунске, Албан- ма посвеНен.
ске и Бугарске цркве. Српска црк-
ва стекла ^е аутокефалност 1219. С. И. Пападопулос: „Генерални
године, а дигнута ^е на ранг патри- план" Филики Етерие и контак-
^арши^е 1346. Од 1766. поново ^е ти са Србима,
под ]урисдикци)ом Екуменске
патрщарпнце ^а ^о^ ^е 1831. го Кра]ем септембра 1820. написан
дине загарантовала интерну адми- ]е „Генерални план", а усво]ен по-
нистративну аутономи^у. четком октобра исте године. Пос
Славко Гавриловий: Грчко-цин- ле честих преговора, од пролепа
гарско-македонски трговци у Зе- 1817. до лета 1820. године, чланови
муну према првом српском ус- Хетерще нису очекивали да Йе
танку Срби равноправно учествовати у
борби за ослобоБеьье суседних
МеЬу трговцима ко.)и су одржа- народа.
вали контакте са устаницима у
Београдском пашлуку налазили Е. Г. Протопсалтис: Срби и Цр-
су се и Наша Хани Б^'ий, Мато ногорци као прщателм Грка за
Георг, Сима Димитрщевий, Кон време Грчке револуцще 1821
стантин Хади]а и чланови породи-
це Карамата. АнализиразуЬи ар- У првом делу рада аутор раз
хивски материал о поменутим матра делокруг политичке и воу
личностима Славко Гаврилович не арбитраже измеЬу Срба, Грка и
закл>учу]е да ^е измеЬу трговаца Црногораца у току припрема и за
и устаника успоставлэвна обимна време Грчког устанка. Испитан ]е,
размена „кроз новчано послова- у другом делу рада, делокруг воу
н>е" или „путем размене-трампе не помойи нуЬене од стране Срба
житарица, пийа, соли" за „стоку, и Црногораца грчким борцима
дрво, мед, восак". пред и у току борбе за ослобоЬе-
н>е.
БорЬе Кнежевий: Метерних и
грчки устанак 1821—1829. године, Владимир Сго)анчевий: Кнез
Милошева схватан>а српско-грчке
Као „противник сваког прогре- сарадн>е против Османског царст
са" кош ^е могао да утиче на ста- ва
н>а у Монархии Метерних се бо- Српско-грчке односе аутор раз
рио против свих ослободилачких матра кроз три периода. Први
покрета. Такав став имао ]е и тра1е од 1815. до 1821, друга од
према устанцима у Срби^и и Грч- 1821. до 1928/30, а трейи од 1830. до
ко,). Аустрщски канцелар трудно 1839. Кнез Милош начелно прихва
се да са чланицама Свете Али|ан- та цгфу о сарадньи, у разним видо-
се задржи непроме1ьено стан>е у вима, али гьегови планови и пред-
Европи. Метерних ^е био та снага лози о рушен>у Турског царства
ко]а ^е покушала ,да исторщу различу се од иде]а ХетерЩе и
заустави у свом ходу или ^е врати водейих личности Грчке револу-
у назад". Щ1)С.
Василисе Крестий: О неким од- Спирос Д. Лукатос: Србщан-
]ецима грчких устанака у српско] ци, Црногорци и Босанци у борби
кн>ижевности за грчку независност (1821—1829)
На основу непубликованих до- неки од Грка који су учествовали
кумената из Државног архива раз- у првом српском устанку. Аутор
мотрено је учешће Србијанаца, закључује да су у доба устанка
Црногораца и Босанаца у борби учињени први кораци „српског и
за грчку независност. У мал им, грчког народа ради организирања
али врло хомогеним групама, бор- заједничких акција за ослобођење
ци су у Грчку стизали из Белопав- од многовековног турског ропст
лића, Београда, Битоља, Скошьа. ва".
Људи из наших крајева укључива-
ли су се и у грчке одреде. У до- А. Ангелопулос: Улога Екумен-
датку рада аутор је објавио и ске патријаршије у грчко-српским
четрдесет докумената на грчком духовным обносима у првој поло-
језику. вини XIX века
Душан Лукач: Хетерија и Ка- Почетком XIX века Српска
раЪорЬе црква била је под административ
ном управом Екуменске патријар-
Карађорђе је у Јашиу постао шије. У светлу нових докумената
члан револуционарне народно-ос- анализиран је утицај Екуменске
лободилачке организације чији је патријаршије на културни и ду-
задатак да се бори за ослобођење ховни развој Српске цркве у пр-
народа Балкана од туђинске влас вој половини XIX века.
ти. Покушај Хетерије да посред
ством Карађорђа поново разбук- Драгослав Антонијевић: Vста
та борбу српског народа осујетио нички костим Срба и Грка
је кнез Милош Обреновић ликви-
дирањем вође првог српског ус- У устаничким костимима Срба
танка. и Грка присутне су оријенталне и
старобалканске црте. Један од чи-
Миодраг Стојановић: Српске и нилаца за сличност у одевању су
грчке народне песме о устанцима историјскокултурне и политичке
везе Срба и Грка, а начин одева-
У борби за ослобађење народа ња устаника огледа се у емотив-
од вековног ропства хајдуштво и ном и психичком стању народа.
клефторматолство прерасло је у Аутор закључује да би костим
ослободилачке устанке. Српски и „који се у Србији XIX века нази-
грчки народни певачи носили су вао 'српским грађанским', а у Грч-
у себи „мисао и осећање хероја кој грчким'" требало назвати
чије су подвиге величали". Важ „балканским".
нее карактеристике песама о ус
танцима су „народност и реали-
зам у обликовању догађаја". А. Е. Каратанасис: Стефан
Живковић и грчка породица Дука
К. Сволопулос: Грчка штампа о (јуни 1815)
српском проблему 1804—1830 Неколико дана пред почетак
У Грчкој штампи, на грчком и
страним језицима, велика пажња другог српског устанка Максим
посвећивана је приликама у Срби- Дука, који се настанио у Новом
ји. Чланци и критички осврти оди- Саду, пише писмо своме брату
шу невероватним духом солидар Маркосу, трговцу у Брашову, и
ности од стране Грка према срп обавештава га да је угостио Си
ском народу. Читаоци су исцрпно му Марковића и Стефана Живко-
обавештавани о политичком, со- вића. Моли брата да им помогне
цијалном и културном напретку приликом њиховог боравка у Бра
пријатељске земл.е. шову. Задатак двојице српских
устаника био је да у Хотину ус-
Климент Ыамбазовски: Грци у поставе контакт са Русима.
првом српском устанку
Г. Вури: Георгије Папазоглу,
Бимбаша Конда, Јоргаћи Олим- епираи у служби српског влаЬара
пиот и Никола Пангалос само су Милоша Обреновића
По завршетку другог српског у креиран>у политичког живота и
устанка Георпце Папазоглу оста]е улогу у економском животу Орби
у Србщи. Аутор разматра активну те за владе кнеза Милоша Обре-
делатност Папазоглуа у аутоном- новиЬа.
нсц Србщи. Истиче н>егов знача] ЪорЬе С. Костик
ЧЕТВРТИ МЕБУНАРОДНИ БАЛКАНОЛОШКИ КОНГРЕС

Отваравье научних центара за Два главна реферата овог кон
континуирани рад на балканоло- греса уз читав низ знача]них ко-
гищ, оглашаван>е специ^ализова- реферата, припала су ]угословен-
них часописа, издаван>е посебних ским научницима. Први реферат
монографи]а, одржаван>е регио- из археологов Балкан у праисто-
налних скупова и разговора, а на рщско доба измеЪу Мале Азще и
рочито меЬународних конгреса, Медитерана дали су у коауторст-
какав ]е био и последн>и у Анкари ву М. Гарашанин и А. Бенац. Дру-
августа 1979. године, сведоче о не- ги реферат )е био из етнолопце
сумнъиво пс^ачаном интересован>у Техничко-землорадничке справе
и све плодшцем раду на балкано- у \угоисточно\ Европы, (до XIX ве
лошким студи] ама у свету. ка) из пера Б. Братанип.
Не можемо се отети утиску да У археолошко] секщци биле су
су сви досадашн>и балканолошки ]ош две теме: Балкан и Мала Ази-
конгреси представл>али за]еднич- ]а у првом миленщуму пре н. е. и
ко прегалаштво бро^них учесника Балкан и Мала Азща у римско
да свестрано разви)у и унапреде доба. Овде се са корефератом по-
балканолопцу ода се данас афир- ]авила Д. Гарашанин.
мисала као активан чинилац у Историйке теме су хронолош-
разводу научне мисли о Балкану. ки полазиле са раним средньим
Намера нам ^е да унеколико веком, чи)а ]е главна тема била
сумирамо богат програм Анкар- Становништво и племена ]угоис-
ског конгреса. Кад ]е реч о бал- точне Европе и н>ихове миграцще
канолошким конгресима ова^ по- у Византийском царству. У раду
сао отежава огроман диапазон ове секщц'е учествовала ]е са сво-
спещцалности и велики хронолош- ]им корефератом Панонска племе
ки распон. Тематска разуЬеност на од VI — XII века и тьихов од-
иде од археолопце, преко свих ис- нос према Византийском царству,
торщских раздобля, до ]езика, Д. Димитри)'евиЬ.
квьижевности, етнолопце, фолкло-
ристике и уметности. Тема Натурална економща и
Пре него што бисмо спомену- трговина производа у ]угоисточно\
ли конкретне теме, изнеЬемо ]ед- Европы од XII — XV и XV —
но наше запажавье понето са овог XVIII века, имала ]е кореферат
Конгреса. Теорщско-методолошка написан у коауторству С. Кирко-
садржина предавала ко}& смо ус вип и Д. Ковачевип Натурална
пели да чу]емо полазила ]е од доб економща ы трговина производа
ро разуБеног и научно оправда- од XIII — XV века у областима
ног компаративизма, меЬутим, данашн>е ]угослави]е.
приметили смо и семантичке прис Средн>ем веку припале су и ове
тупе, потврЬене научно-емпири)- теме: Соцщално-правне категори-
ским критерщ'умима, што ^е зна /е и н>ихови односи према госпо-
чило корак у ново. Семантичка дару земле и држави и Континуи
димензи]а нще потиснула оне дру тет и дисконтинуитет државних
ге погледе ко]И су се теметьили на структура у периоду XVI — XVII
матери] алистичким и исторщско- века. У оквиру ове последнее те
-социолошким ставовима. 1едан ме Р. Михалчип }е одржао коре
део методолошких виЬеиъа ни]е ферат Континуитет и дисконтину
ишао да.гье од еклектичких опреде- итет у формирагьу државних
л>ен>а. структура у Срби\и XIV века.
Прикази, критике, иэвешта^и 227
Исторща новог века и савре- сти уугоисточне Европе и Прево-
мена историка имале су на^веВи Ьен>е кнмжевних дела.
бро] тема. Прва, Национални по- Фолклор ]е имао две теме:
крети и политички развитак ууго- Процеси друштвених промена у
источне Европе (XIX — XX века) землмма уугоисточне Европе у
у ксосо ]е М. Пандевски прочитав ко)0] ^е кореферат Процеси друш
свсд кореферат Политике парти твених промена у ]угославиуи да-
те у европскоу Турскоу 1908 — нас одржао Д. Антони)евип. Дру
1912. Друга, Аграрне структуре га тема ]е Развитак градског кос
зема/ъа уугоисточне Европе: кризе тима у землама уугоисточне Ев
и реформе (XV — XX) века. Тре- ропе (XVI — XVIII века и XIX —
Ьа, Теориуа и пракса аграрних XX века). Ова^ широки тематски
реформи. Четврта, Еволуциуа дру- распон обухватио ^е три корефе-
штвених структура. Пета, Балкан рата из наше эемл>е: К. Балабанов
и уугоисточна Европа и меЬуна- Поствизантиуско сликарство Ма-
родном животу, имала ]е два ко- кедониуе и Србиуе од XV — XIX
реферата из 1угослави)е, први. Р. века, С. Петковий, Утица]' осман-
Самарципа Европски путници и ске уметности на сликарство ууго
земле 1угоистока, и други, М. Ек- источне Европе и В. Хан, Допри-
мепипа Бугарско-српски обноси у нос османске уметности примен>е-
првоу половини XIX века. Послед- ним уметностима уугословенских
н>а, шеста тема гласила ]е Кул- народа у светлости уугословенске
турни развитак уугоситочне Евро историографиуе.
пе (XV — XX в.). Ова'} сажет приказ реферата и
Секщца за ^език на овом Кон- кореферата на светском конгресу
гресу имала ]е три теме. Прва, балканолога у Анкари не иецрп-
Узауамни обноси уезика земала л>у]е листу уугословенских учесни-
уугоисточне Европе са корефера- ка оду чине }ош шесдесетак
том И. А]ети)а. Друга тема Ево саопштен>а прочитаних у конгрес-
луцща друштвене лексике у са- ним секци)ама. Ова] широки спек-
временим балканским уезицима и тар проблема сасвим разложно
трепа, Методолошки проблеми у поставлю питание, како богье орга-
балканско) лингвистици. низовати радни део Конгреса, а
Кнлжевност ]е била застушье- не окрнлти ньегову логичну цели
на са четири теме: Методолошки ну, пошто су се слабости у том
проблеми у проучавашу компара- смислу по^авиле и на овом Кон
гресу. Наравно не треба сметнути
тивне кгъижевности уугоисточне с ума, да Конгрес ни)е циклус
Европе у оквиру ксуе ]е корефе ко,]и очекууе сво] завршни потез,
рат поднео М. Бован, затим, Кн>и- веп организам ко}я се мора стал-
жевност инспирисана историком но усавршавати, разврати, осве-
жавати и ширити новим иде]ама.
у землмма уугоисточне Европе
XIX века, Реализам у юъижевно- Драгослав АнтониуевиН
БАЛКАНОЛОШКИ СИМПОЗШУМ
ОДНОСИ СРБШЕ И ГРЧКЕ 1830 — 1908.
Безе и односи Срби]е и Грчке културно-исторщеке везе и поли-
тра^у вековима, али су начни кон тичку сарадн>у народа на Балкан
такта били слаби, можда и због ском полуострву и у уугоисточно]
неразви)ености н>ихових наука. У Европи. „Разлога за нашу сарад-
наше време све научне дисципли н>у има више — нагласио ^е ака
не су далеко разви|ени)е, а с там демик Баса Чубриловий на првом
и научни контакти вепн. Томе су састанку научних делегацща бео-
допринеле и меЬународнс органи- градског и солунског балканолош-
защце (А1Е5ЕЕ и др.) и институ ког института децембра 1975. у
та, балканолошки у првом реду, Београду — а посебан разлог су
основани с цшьем да проучава]у наши траднционално добросусед
ски односи и заједничка историј- грчких, српских и уоганте југосло-
ска судбина српског и грчког на венских научника.
рода". Задатак овог симпозијума био
Шире и систематско проучава- је да се са обе стране сагледају и
ње те заједничке судбине, веза и обраде нека научна питања заЈед-
односа југословенских народа, по- ничка за Грчку и Југославију, по-
себно Срба и Грка на пољу кул- себно за Србију, у периоду 1830
турно-историјске узајамности и так српских и грчких посленика у
политичке сарадње кроз векове, — 1908. То су показали и научни
почело је на првом симпозијуму реферати и саопштења двадесе-
научних сарадника ова два инсти области историје, лингвистике,
тута, одржаном у Грчкој (Кавала, књижевности, (обичајног) права,
7—10. новембра 1976), са темом етнологије и црквене историје.
Сарадња Грка и Срба у устанци- Тим редом наводимо сва саоп-
ма 1804 — 1830. Реферата са овог штења која су на симпозијуму
научног скупа штампани су у по- поднесена; историја: Грчка помоп
себној публикацији Балканолош- Црногорцима и Србима у време
ког института у Солуну — на грч- њихових борби против Турака
ком и српском језику — управо 1862 — /876, (Е. Протопсалтис),
онако како су и саопштенн. Политика српских влада о српско-
Тако започети научни контак -грчким везома у годинама 1878.
те и сарадња београдског и солун- — 1881. (В. Стојанчевић), Бук Сте-
ског балканолошког института фановић Караиић и Грци (Р. Са-
настављени су још успешније на марџић), Харилаос Трикупис и
другом симпозијуму, одржаном у балканска актанта: реалности и
Београду од 23. до 25. маја 1980, хипотезе поводом његове пасете
са темом Односи Србије и Грчке Београду јуна 1891. (К. Сволопу-
1830 — 1908. лос), Словени и Грци у политич-
Свечаном делу програма овог кој мисли Харилаоса Трикуписа и
научног скупа који је, у име На његових сарадника (Г. Плумидис),
учног савета Балканолошког ин Српско-грчки споразум 1867. (П.
ститута у Београду, отворио др Милосавл>евић), Мисија Милутина
Дралослав Антонијевић, научни Гарашанина и Васе Тоскића у
саветник, присуствовали су: ака Атини уочи српско-турског рата
демик В. Чубриловић, оснивач и 1876. (К. Џамбазовски), Грчко-срп-
први директор Балканолошког ин ски односи и Македонија 1878 —
ститута САНУ у Београду, акаде 1896. (Е. Кофос), Неколико нових
мик Милутин Гарашанин, гене- појединости које се односе на
рални секретар САНУ, у чије име устаничке планове Цами Карата-
је и поздравио учеснике скупа, са о ослобоћењу балканских наро
професор др Радован Самарџић да 1860. (К. Папулидис), Македо-
— директор и предводник научне нија у вићењу европских конзула
делегације Балканолошког инсти XIX века (К. Вакалопулос), Сарад-
тута у Београду, симпозијуму ња Срба и Грка 1882 — 1885. (С.
пожелео успешан рад, и Ми Терзић); лингвистика: Грчки је-
лан Милутиновић — републи- зик комедиографа Стерије (М.
чки секретар за образование и Флашар); књижевност: Идеје
науку у Београду, који је за Доситеја Обрадовића и Весељен-
учеснике симпозијума приредио ска патријаршија (А. Е. Тахиаос),
пријем. Делегацију грчких науч- Српска народна поезија у грчкој
ника предводио је професор др књижевности XIX века (М. Стоја-
Константинос Вавускос, председ- новић) Панајот Папакостопулос
ник Савета Балканолошког инсти — учени Грк у Србији (Ј. Пала-
тута у Солуну, који се изузетно дрианос); обичајно право: Уло-
топло, колегијално и пријатељски га обичајног права у српском
захвалио на добродошлици, гос- и грчком позитивном законодав-
топримству и пријатним тренуци- ству у XIX веку (Б. Крстић); етно
ма на самом почстку боравка, логија: „Камене стопе" — култна
наглашавајући научни карактер места у веровању српског и гр
овога скупа и перспективе све чког народа (Д- Антонијевић); ис-
плодније и садржајннје сарадње торија цркве: Религијска, образов
Прикази, критике, извештгци 229
на и национална симбиоза Грка што би се о ово] теми вероватно
и Срба под ]урисдикцщом Васе- говорило на два или три следе-
ленске патрщаршще у старо/ /у- па скупа. Тако би скуп у Солуну
жно]' Србщи — друга половина био посвейен филолопц'и и кн>и-
XIX века (А. Ангелопулос). жевности, а наредни у Београду
У завршно] речи професори Са- — ликовним уметностима.
марцип и Вавускос изразили суза- Прщателлки односи Срба и Гр-
довол>ство што ]е у раду овог сим ка, граЬени неретко на истом
позиума дошло до успешне ра стратишту у за]едничко] борби за
змене мишл>ен>а, научних и при- народну слободу, показуху да по-
]ател>ских у исто време. 25. ма]а сггсу'е и дал>е бродне могупности
одржана ]е екскурзща са посетом за меЬусобно разумеван>е и сарад-
манастирима Раваници и Манаси- н>у два суседна народа. 1една од
]н и исторщским об^ектима у То тих могупности ]е и научно ра-
поли. светл>аван>е културно-истори)ских
ВоЬени су и разговори о сле- токова у животу наших народа,
дейем научном састанку ко;|и Ье како су показала оба балканолош-
се одржати у Грчко] за две годи ка симпозиума — у Кавали и у
не, а предложена тема ^е Култур- Београду.
ни односи Србще и Грчке у време
туркократще (1453—1830), с там Миодраг Сто]ановиК
МУЗИЧКИ И КОРЕОГРАФСКИ ФОЛКЛОР БАЛКАНСКИХ НАРОДА

(Поводом 13. Балканског фестивала народних песама и игара
у Охриду ]ула 1980)
Фестивали чща ]е намера да Упркос негативних утица] а сце
пруже аутентичне игре и песме, не, упорно се настсцй да се аутен
што ]е случае и са Балканским тичне фолклорне вредности као
фолклорним фестивалом у Охри одреЬене константе разних бал
ду, суочени су поред многих теш- канских региона покажу гледаоци-
коЬа и са об]ективним законима ма ]едновремено и на истом ме
простора (сцене) на ко.)има се из сту, што ]е врло погодно за доно
воде програми. Кад год се народ шена аналоги]а и стручних ана
на игра или песма или обича] пре- лиза непосредно на лицу места.
носе на сцену, ма како да се тежи То ]е донекле могуйе, пошто бал
да се сачува н>ихова оригиналност кански фолклор ]ош увек пред
и природна чистота, долази до ставлю живо ткиво сеоског мента
стилизовала, прилагоЬаваььа, ме литета у свом првобитном значе-
кала, ^едном реч]у до неопходне н>у, што ни)е случае са прибал-
режиме. Истргнут (на ова] начин) канским земл>ама, рецимо Итали
из сво]е природне и генетске сре ей и Аустрщом. За н>ихов фол
дине фолклор неминовно губи сво- клор се може изричито репи да
]у целину из козе се на]пре гасе представл>а чисту реконструкщцу
гьегове виталне функционалне заборавл>ених и напуштених на
вредности. На ова] начин фолклор родних песама и игара. Садржа^о
неминовно губи сво]у целину из и стилски ова] фолклор ]е потпу-
ноуь се назпре гасе н.егове функ но одударао од балканског фол-
ционалне вредности. На оваз на клорног наслеба и н,егово прису-
чин фолклор се претвара све ви- ство на овом фестивалу ]е само
ше и више у ,}едну врсту посебне гест лепог при)атал»ства и госто-
забаве, добщ'а^упи на сцени неке примства.
нове димензи)'е. Заправо то ]е као За песме и игре балканских на
бумеранг ко]и мора да погоди сва- рода можемо репи да чува]у му-
кога уколико се покаже довол>но зичко наслеЬе више културних сло-
респекта према стаменом фолклор- ]ева. Ако бисмо пошли хроноло-
ном наслеБу преноссЬи га на сце шки на]пре треба издво.]ити оне
ну. игре и песме у ко_]има се сачува
ла древна символика плодности у праисторијским и античкнм ар-
за људе, стоку и усеве. Овај суп- хеолошким налазима и каснијем
страт, без изузетка, заједнички је византијском и средњовековном
свим балканским народима, и на- фреско сликарству.
ночито је на овом фестивалу, дс~ На фестивалу смо се срели и
шао до изражаја у коледарским, са једном посебном категоријом
лазарачким и додолским обредним нгара које улазе у домен тзв. ра-
играма Македонаца, Срба, Бугара тничког или витешког фолклора.
и Хрвата, као и у свадбеном цере За ове игре се може утврдити вре-
мониалу Албанаца, Турака, Руму- ме настанка, историјска епоха или
на и Грка. V свим овим играма догађаји који су их инспирисали.
су битно наглашени кореографски Најлепше примере ових игара до-
облици змије-симбола плодности, нели су Турци са игром Битлис и
затим ритмичко ударање ногама игром Сабл>а и штит. Обе игре по
тзв. трупкање, и снажно замахи- својим сна ж ним покретима сим-
вање штаповима-симболима фалу- болизују борбу и развијају код
са, чији је магијски смисао за играча посебна психофизичка уз-
родност земље почетком сваке аг- буђења чији је врхунац екстаза
рарне године био нужна последи- потенцирана пискавим и продор-
ца митске идеје о космосу. Сим ним тоновима зурли и разбесне-
волика плодности за људе, наро лим ритмовима тупана.
чито је дошла до изражаја у свад- Игра Сабл>а и штит настала је
беним играма и песмама у дета- у Бурей у време султана Оркана.
љима као што су: ритуално сеја- Свакодневно су у његово време
ље брашна и мешање свадбених војници морали да увежбавају
колача, играње око ватре, брија- борбу прса у прса са сабљама и
ње младожење и сл. штитовима и као успомена на то
По својим ритмичким, мелодиј- доба постала је и ова игра.
ским и кореографским особинама Поменућемо још један заннм-
нарочито трупе из централних и љив проблем присутан на овом
јужних делова Балкана показале фестивалу. Реч је о фолклору ли-
су изненађујуће ритмичко богат митрофних предела Балкана. 06-
ство што уосталом ништа није ликован под специфичним услови-
чудновато пошто се у овим кра- ма унутрашње етничке синергије,
јевима од искона преплиће више овај фолклор је сачувао многе ар-
музичких традиција. Управо рит хаичне црте свог етноса, али и
мичко обшье као једна значај на примио, усвојио и прерадио оно
особина представља карику пове- што је видео и чуо од својих су-
зивања музичке традиције Балка седа. Навешћемо неколико приме
на. За потврду овог мишљења ра са овог фестивала: Албании из
узећемо неке примере са овог фе- околине Улциња показали су игре
стивала: македонску мушку игру и песме у којима је приметан ути
Копачка и румунску мушку ифу ца] црногорског фолклора. Изве-
Батута у којима ритмичко удара- сно кореографски облици су преу-
ње ногама о земљу представља зети из Зетског кола, а мелодије
феномен своје врете, затим, вла- дијафоног типа из црногорске сто-
шку игру Цуце из источне Срби- чарске традиције. У албанском
је и бугарску Рченицу из околине фолклору из Драгаша (Косово)
Варне са доминантой Татарских јасно се осећају утицаји ерпске
ритмова, који су нарочито дошли и македонске фолклорне традици-
до изражаја у турским играма ји. Мала терца у певању, заврше-
Силфика и Газиантеп. Обе турске так испод основног тона и карак-
игре прва туркменска, а друга теристични двоглас нису музичка
анадолска, показују ритмнчку и традиција Драгашеваца. Нарочито
кореографску везу Балкана са у мушкој игри уз зурле и тупан
блиским Истоком. видни су кореографски елементи
У неким играма су нарочито типа македонског Тешкота. У иг
изражене синкопе, а коло као об рама и песмама етничке групе
лик игре отворено или затворено Тоска из јужне Албаније осећају
застушьено је код свих балкан се изузетно јаки утицаји грчког
ских народа, иначе потврђено још фолклора.
Приказн, критике, извешта.)и 231
Румунски се.ъаци из Молдави- реографщи уоченим на овом фе-
]е представили су се са занимлэИ- стивалу, завршипемо податком да
вим изворним фолклором свога су неке играчке групе биле опрем-
кра]а. Ово лимитрофно подруч]е лене и аутентичним костимима
)е неке фолклорне елементе попри- древног порекла као што су: ал-
мило од суседних народа, што ^е банска женска цублета од вал>а-
нарочито дошло до изража]а и ног сукна за козу стручааци ми-
у игри Карашелук у ко,)03 се очи- сле да се контануирано одржала
ту^у поллке игре типа Полка. Ко од праисторще и антике до данас.
бза као инструмент на коме нада Затим, особите плитке сточарске
рено свира]у Молдавии, познат ]е вунене Капице чя)Н пут простира
и Укра,]инцима и ньихови певачи на иде од Пинда у Грчко] до дал-
кобзари прате се на овом инстру матинске Загоре, бечве, старобал-
менту певазуйи ^уначке песме. Ка- канске мушке чакшире, фустане-
вал и разни типови фрула на ко- ле, чепкен доламе, опанци и сл.
)тла су румунски солиста изван- Неизоставан реквизит }е и сточар-
редни ма,)стори су за^еднички ин ски штап балканских номада Кр-
струмента свим народима централ- л>ук или Глица, чщи се врх увек
ног и ]ужног Балкана, а посебно завршава изрезбареном змщском
номадским сточарима. главой.
Ова^ приказ о неким за^едни-
чким елементима у мелосу и ко- Драгослав Анхонщевик
БорЬе С. КОСТИВ
Београд
ПРЕГЛЕД САДРЖАМ ЧАСОПИСА ВАЬСАШСА, КН.. 1-Х
Презимена аутора дата су по азбучном реду, а чланци хронолошки.

Римска бро]ка означава кн>игу а арапска страницу. Кььнга I об)авл>ена ]е
1970. године, И—1971, III—1971, IV—1973, V—1974, VI—1975, VII—1976,
VIII—1977, IX—1978, X—1979.
АЛЕКСИК-ПЕЛСОВИК ЛИЛ.АНА
И. С. Достая: Россия и балканский вопрос. Из истории руско-бал-
канских политических связей в первой трети XIX в., изд. Ака
демия наук СССР, Москва 1972. — IV, 671—675.
Италща у велико^ неточно^ кризи 1875—1878. године. — VI, 147—166.
ААИЧИК АХМЕД С.
Хасан Калеши (1922—1976). — VII, 452-453.
АЛИК САЛИХ X.
Бег Ыеиташспаештиз ипс- уетапсИе ЬеШегойохе Ве\уееипвеп ш
Уогс1ега51еп. — IV, 95—110.
АЛИРЕ.ГСОВИН ЕДИНА
I2V^е§^а^ о гайи Сеп1га га Ьа1капо1озка изрШуа^а Акааетце пайка
1 штцеиюзН Возпе 1 Негседоуте и 1975. @осИш. — VII, 444—447.
АМПЯЕЕУ МША1Ь
Ье аеуе1орретеп1 Йез спагеез йе Гайт1Ш51гайоп ргоутс1а1е Йи 5е-
сопй Еш Ьи1ваге (1185—1396). — VIII, 587—592.
АНДРЕ1ЕВИК АНДРЕ.Г
Два новопазарска амама. — VII, 291—307.
АНОНИМ
1п1огта1юп5 зиг 1ез гези11а1з йез гесЬегсЬез еЙесШеез раг 1е СеШге
сГегийез ЬаШапЦиез. — /, 282—284.
Биографща академика Васе Чубриловийа. — VIII, I—II.
Библиограф^ а радова Васе Чубриловипа. — VIII, II—IV.
АНТОНШЕВИК ДРАГОСААВ
01е Ргаи а1з Тгаеег Ер1зспеп ТгасИНоп Ъея етвдеп Ва1кап Уб1кегп. —
/, 217—238.
Ьез гй1ез гдашчиез ге1а{1гз а 1а и-апзЬитапсе сЬег 1ез 8ор. — II,
357—372.
Икономов Н.: Балканска народна мудрост. — //, 400—402.
ХеНвсЬпИ Шт Ва1капо1ойе (1962—1968). — //, 408—410.
Друга балканолошки меЬународни конгрес. — //, 440—441.
Друга меЬународни симпозиум фолклора. — //, 441—442.
Мейиакайелщзк! коогсНпасют ойЬог га Ъа1капо1о§1]и. — //, 450—451.
Алсцз Шмаус — балканолог (1901—1970). II, 463—466.
СогНгоЪиЬюп а ГЁШЛе <1е 1а ЗутЬойчие с!и Сегс1е гласив е( <1е 1а
МагсЬе еп Копй Аи1оиг аи Оёгипг. — ///, 461—476.
2еИзсЬпгг Шг Ва1капо1о81е 1969/70. 1аЬгдап8 УЫ, Ней 1 шк! 2, Мйп-
сЬеп. — III, 534.
Обича]но право и самоуправе на Балкану и у суседним земл>ама —
меЬународни симпозиум. — ///, 606—611.
Координациони одбор за балканологту. — ///, 616—617.
Академик Франце Стеле. — ///, 685—686.
Ьа МёИюёе Ыз*оэдие сотрагёе ёапз ГЕШ<1е йез гш§га1юп8 разЮга-
1ез. — IV, 511—522.
2е118спгШ Шг Ва1капо1ов1е, ТаЬгдапв VIII, Ней 1 ипй 2, МипсЬеп
1971/72. — IV, 640—641.
Рп1о21 га огцепЫпи йЫодци ХУШ/Х1Х — 1968—69. Сара]ево, 1973,
398. — IV, 658.
Мгг]апа Ма1искоу, ЫагосЬта поезда Китипа и .Швозкууепзкотп Вапаги.
РозеЬпа адап^а Уо^оДапзков тиге^а IV, Коу! 5ай 1973. 159.
ТЬе паЙопа1 созгите ог Китагйапз тЬаЫЫпв *Ье Уи§оз1ау
Вапа1. — IV, 677—679.
Уоут МаИс, 2аЬогауЦепа Ьогапз^уа (РогвоПеп Соаз) Ргозуе1а —
Веоега<1, 1972, 266. — IV, 679—681.
ОпгШзЫ 51трогцит (1973) о Ьа1капзкот гоШоги. — IV, 691—692.
1гуезЧа] о гааи теаЧшкааетцзков коогсИпасшпое оаЪога га Ьайкапо-
1о§ци га рго1ек1и 1972. дскМпи. — IV, 702—704.
Рпргете га III коп^гез Ьа1капо1о@а. — IV, 726.
ТгасЫюп апй йиюуаВкю аХ ТгмИгагз ю Оусе РоЦе ю 1пе ЗосааМз!
КериЫас ог Масейоша. — V, 319—329.
2ет1зсЬпг1 Шг Ва1капо1оие, 3?0хс%ъп% IX, Ней 1 ипа 2, МипсЬеп 1973,
5—200. — V, 435—436.
Обичадно право и самоуправе на Балкану и у суседним земллма,
Зборник радова са меБународног научног окупа, Посебна из-
дан>а Балканолошког института САНУ, кн>ига 1, Београд, 1974,
VII—XVII, 1—512. — V, 441—442.
Иван Венедиков-Тодор Герасимов: Тракийского изкуство, София,
1973, 8—407. — V, 445—446.
Оливера МладеновиЬ, Коло у тужних Словена, Посебна издала Етно-
графског института САНУ, кн.. 14. Београд 1973. — 1—198. —
V, 467—468.
Бг. 31оЬос!ап 2есеу1б, Е1етепй пазе тй1о1ояце и пагоашт оЬге<Ита
иг иЛ. Миге]а {»га<1а 2егйсе, Кааош V 2ешса 1973, 1—158.
— V, 468—469.
Т>г. 1ох&п Р. Тпгипзк!, Китапоузка оЫа»1, (зеозка пазеИа 1 згапоу-
шзЧуо), Зкорде 1974, 1—232. — V, 469—470.
Мюс1га8 МаЦск1, ЗгрзкоЬгуаЬка ягагйсад-зка ер1ка, 1П511Ш1 га кд)Ь
геупоз! 1 ите1по81, Вео§га<1 1974, 1—310. — V, 473.
Годшшьи извешта^ о раду координационог меЬуакадемздског одбора
за балканологту. — V, 482—483.
Извешта] о раду 1угословенског националног комитета за балкано-
лопцу. — V, 484—485.
Саракачани. — VI, 201—233.
2екзсЬгоЙ Шг Ва1капо1о§1е, ТаЬгдапв XI, Ней 1, МипсЬеп 1975, 5—
128. — VI, 317.
235
»Н1згогу ог Ве1§гайе« ш 1Ье И§Ь1 оГ Ва1кап згшиез („Историка Бео-
града", I, 769, II, 815, III, 689, „Просвета", Београд 1974). —
VI, 326—330.
Трепи меБународни балканолошки конгрес. — VI, 362—363.
Годшшьи извешта] о раду МеБуакадемщског координационог одбора
за балканолопцу. — VI, 367—365.
Академик Бранимир Гуший (1901—1975). — VI, 377—378.
Прилог проучаван>у сточарских мигращца на Балкану. — VII, 309—
322.
М. Земцовскии: Мелодика календарских песен, Ленинградский го
сударственный институт театра, музыки и кинематографии,
Ленинград 1975, 3—222. — VII, 431-433.
МеЬуакадеми^ски координациони одбор за балканолопцу. Извешта]
о раду за 1975. годину. — VII, 440—442.
За]едничко у народно] релипци Грка и ]ужних Словена. — VIII,
681—711.
Византийке брумали^е и савремене маскиране поворке балканских
народа. — X, 93—129.
АВРАМОВСКИ ЖИВКО
Ьа роМ^ие ап^Ызе епуегз ГА1Ьаше (1918—1924). — IV, 325—345.
БАРИШИК ФРАНЮ
Активност меЬународног удружен>а за балканологшу (А1Е5ЕЕ) у
1970. и 1971. години. — //, 444—450.
БАРМКТАРЕВИН МИРКО
Рогтз о[ ОитегеЫр аз Турез оГ Тгас1Шопа1 1пзйЦиюпз т Уиеоз1а-
\\а. — III, 455-^460.
ВЕАЬШ аОВЕКТ н.
Ра1тег А1ап. ТЬе Ьапйз Ве1\уееп: А НазЮгу о{ Езг Септта1 Еигоре
зтсе 1Ъе Соп^гезз ог" У^еппа. Ые\у Уогк, ТЬе Масагииап Со.,
1970. (Пгзг риЫазНеа т Сгеаг Впгагп т 1970 Ьу У^депгеШ ап<1
№ко1зоп, Ьопйоп) 405 ра^ез. — //, 385.
БЕГОВИК МЕХМЕД
5иг Гаррйсайоп йи ЙГО11 репйапг 1е гёспе Тигс <1апз поз рауз. — V,
361—367.
ТаууИэ 01ас, Ве18гасГ<1а1а ВаугакН сагпй, Уак1Йаг Вег8»31, X, Апкага
1973, Посебан отисак 385^—401. — V, 458-^459.
Ьл Н ]е птзко ргауо игка1о па зегцагзко ргауо. — VIII, 593—600.
БЕНАЦ ААСШ
1гуез1а] о гаёи Сепгга га Ьа1капо1озка 1зрШуагпа и 1970. ескЬги. —
II, 451^456.
Зоте Азресгз оГ 1Ье А/Ндгагюпз ог СиНигез т МогЙ1луез1ет Ва1кап.
— ///, 1—10.
РгеодМп, РгоЮШп, РгаШп — пек! гит азрекИ. — VIII, 1—16.
ВЕЯ2А МШАШ.
Е>иЪгоутк е1 зоп раззё ёуочиёз раг №со1аз 1ог8а. — VIII, 89—101.
вюешу ваисЕ е.
Ыаиуе Разслзт т гЬе зиссеззог зШез 1918—1945. — Ш, 571—572.
БОГДАНОВИН ДЕ.ГАН
Ьез Е1гто1оя1е5 Ьашеппез йез опепШЬзтез йапз 1а 1апгие зегЬо-
сгоа1е. — IV, 631—637.
236
БОГДАНОВИК ДИМИТРШЕ
Српска прерада Козмине беседе у Зборнику попа Драгсиьа. — VII,
61—90.
БОГОВИБ ЮВАН Р.
51ау ЪаПсапзкт котишзйскШ рагбца ргета рготепата и ЭДетаско]
1933. восипе. — VIII, 541—545.
ВЛЕСС1А АЬРЯЕЕЮ
Ьа »МесМагаопе« сЦ Миззоиги е Гтуазюпе 1еаезса ае11а 1идоз1аУ1а. —
V, 301—318.
вк1Лсыек вос^АN
Воипйагу 1лпе Ъе1\уееп 1Ье \Уез1-МесУ1еггапеап апй ВаШап-АпаЮиап
Сотр1ех. — VIII, 17—24.
БУТУРАЦ ГОСИП
АгЫу ргорадапае и Кгти 1 роуцез! ЗигтЪ 51ауепа. — IV, 213—223.
БАНКУ МИЛАН
„Велике силе и Балкан 1937—1941". — III, 604—606.
ШЪа[ Вегга: №со1ае 1огва — СЬо1х йе 1ех1ез, ВисигезЧ1 1972, з1г. 204.
— IV, 622—663.
М1гоп СопзШюпезси, Сопз1ап1т Оакоукли, 31егап Разси: Шз1о1ге
ае 1а Коиташе — аез ог%тез а поз ,]'оиг5, ЕаШопз Ногга1п,
1970, р. 403. — IV, 661—668.
Кааота зияпрогцита — Ас1е1е 51тро2гопи1ш (Угзас, 22—23. V 1970),
ЫЪегШеа, Рапсеуо 1972, з1г. 505. — IV, 698—702.
Успоставл,ан>е дипломатских агенщц'а у Београду и Букурешту 1863.
године. — V, 293—300.
Апа1е1е зос1е1аШ ае НтЪа готапа от Р.З.А. Уо1Уоата (Аналн Дру-
штва за румунски ]език САП Воеводине), »1ЛЪегШеа«, Рапсюуа
1973, № 3—4, р. 734. — V, 442—445.
Кег1з1еп1а Еигореапа ш апп секи ае-1е аоНеа га2Ъо1 топащ1 1938—
1945. — 1ата1е <Бп Еигора сеп!га1а за Зий-Ез! (Европски покрет
отпора у годинама другог светског рата 1938—1945 — зешье
Централне и 1угоисточне Европе) Уо1. I, ВикигезИ 1973, р.
454. — V, 464—465.
Уюпса Моазис: Э1р1отаИа Коташе1 я ргоЫета арагаги зиуегеш-
1аш 51 таерепаеп1е1 па(юпа1е ап репюайе таШе 1938-пш 1940
(Румунска дипломатка и проблем одбране суверенитета и на-
ционалне независности у периоду март 1938 — ма1 1940), Виса-
гезИ 1971, р. 324. — V, 465—466.
Сопз(ап1ап С. Сшгезси — Шпи С. Сшгезси: 1з1опа КотапПог — Вт
се1е та1 уесЫ Нтрип, рта азйш, ВисигезЙ 1971, р. 830. —
VI, 331.
Кэйоу! зштрогцита о ]и8051оуепзко-гитип5клт и2а]атпозИта и оЪ-
1азИ пагойпе кппгеупозН, (Рапсеуо 28. IX — 1. X 1972), ЫЪег-
1а1еа 1974, з1г. 658. — VI, 352—354.
Ог Уа1епап Вуз1пску — ЬасИау Беак: Еигора па ргек>те, Вга-
из1ауа 1974, 443. — VII, 423.
Улога^великих сила у разбив ан>у савеза Мале Антанте. — VIII, 529—
Миз1аГа АП МеЬтеа: 1з1опа ТигсНог, ВисигезИ 1976, з1г. 447. — X,
222—223.
№со!ае С1асЫг: КагЪоки реп1ги таерепаеп1а Котапе1е1 т соп1ехШ1
еигореап 1875—1878, Висигезй 1977, з!г. 341. — X, 223.
№со1ае 1огаасЬе: Ьа РеШе еп1еп1е е1 Ь'еигоре, Сепёуе 1977, з1г. 397.
— X, 225—226.
237
V. Мо1зис, В. Ти{и, Е. Сатриз, С. ВоЮгап, I. Са1аге1еапи, СЬ. 2аЬапа:
РгоЫете Йе ро1Шса еххегпа а Котапе1е1 1918—1940, ВисигезН
1977, зхг. 456. — X, 230.
Академик Миха] Берза (1907—1978). — X, 261.
ВАСИК. МИЛАН
О градн>и старог моста у Мостару. — VIII, 189.
ВАСИП РАСТКО
Хосез оп гпе АигапаСеа апс! ТпЬаШ. — III, 117—133.
Кзепца УшзЫ-Сазрапгй: КиИига роЦа за гагата и з]еуегпо) Нгуа1-
зко) (Ше 11гпепГе1с1егки1шг 1п Ыог<1кгоа11еп), 5уеийШз1е и 2а-
нгеЬи, РИо20зк1 гаки11е1 — 2ас1аг, Мопоегагце 1, 2ас1аг 1974,
230 рр. \уНЬ а зиттагу т Сегтап (рр. 193—222), 7. Р§з. апс!
137 Р1з. — VI, 323—326.
К1аиз КШап: ТгасЬггиЬеЬоег <1ег Е1зеп2е11 гулзспеп Аедаетз ипй
А<Ма, РгаеЫзЮпзспе 2еа1зсппг* 50, 1975, з1г. 9—140, за 103 1аЫе
1 4 зИке и гекзги. — VII, 408—410.
Р1дига1 Е1етеп1з т гпе 1гоп Аде Агг т Уиеойауйа. — VIII, 43—51.
Л>убиша В. ПоповиЬ: Архаика грчка култура на средвъем Балкану.
Народни музе] — Београд, Београд 1975. Стр. 122 са упоредним
текстом на енглеском ]езику и 64 слике. — X, 233—234.
ВАСИК ТОДОР
Ва1капо1о5к1 шзишг 11шуег2ие1а и №зи. — IV, 710—712.
ВАСИЛ>ЕВИК БОРБЕ
Згтрогцит о Тапе1и Запйапзкот. — VII, 439—440.
УЕзеи шсток
Момчило Д. СавиЬ: РипсШ! йе Ьага а1е аопзги1ш 51гЬосгоа1 51 а1е
регГесШ1ш 51трш готапезс т 1штапа ШтЫюг готатсе з! Ьа1-
сашее, Рапсюуа, 1лЪегга1еа 1972, згг. 130. — V, 477—479.
2а)ес1ласке спе и гагукки §1а&а И и гатипзкот 1 ]и2Тюз1оуепзк1т
]егкцта. — VI, 275—280.
ВИНАВЕР ВУК
КШ и балканска политика .Гугосламце (1929—1934). — //Д 437—454.
Коммунистическая партия Югославии и югославско-болгарские от
ношения в период между двумя мировыми войнами. — IV,
347—380.
УПСГШСН МУАУМЕ
Ро1Шса1 Сиггепгз атопв 1ттщгап1 ЗегЬз т Санготйа оп гЬе Еуе
ог гпе 1пзиггес1юпз ог 1875. — VIII, 337—365.
ГАРАШАНИН МИАУТИН
2иг Рга§е йег ТгапзЬитапх т <1ег сМпагёзсЪеп ВгопгегеН. — VIII,
37—42.
ГАВЕЛА БРАНКО
Тедан поглед на историку балканских Келта. — VIII, 53—63.
ГАВРИЛОВИК СЛАВКО
О немирима „Влаха" на властелинствима у северозападно] Хрватско]
прве половине XVIII века. — VIII, 217—222.
СЕОИСШУ СЕОКС1
ОЪег сИе та1епе11е ипё вызЬ^е Кикиг с!е акезгеп АскегЬаиег ипс!
У^еЬгйсгЦег ш Ви^апеп. — IV, 1—17.
238
ОКОТНиЗЕЫ ЮАЦЗ-ОЕТЬЕУ
и[с 8и<1о51еигорагог5спш1е йег ВипдезгериЬИк БегизсМаш! ипй сие
•АззослаЦоп 1п1егпа1юпа1е сГЕшйез йи ЗисЬЕз!: Еигорёеп*. —
II, 428—432.
ГУШИК БРАНИМИР
\Л?ег 51пс1 сМе Мог1акеп ип а<1па115сЬеп Каши?. — IV, 453—465.
ГУШИК МАРШАНА
51а ]е сюуегсегаит кгаЦке Ве1оз1ауе. — IV, 465—494.
Репхот и гака зу. дшпипа и 2ас1ги. — VIII, 145—188.
ДЕДШЕР ВЛАДИМИР
Младобосанци и иде]а ]угословенсгва. — VIII, 461—480.
ДЕАНОВИК МИРКО
АИаз Нпвшзгляие ЬаШагшще. — /, 179—181.
ДРАГОМОВИК ДРАГОАУБ
ВоеотЯ Ро1Шса1 Ко1е атоп^ Ва1кашс Ка(аопз. — /, 43—69.
Ьа 2ира сЬег 1ез 81ауез Ъа1ка1шгиез аи Моуеп Аее. — //, 85—115.
Сеогводе Оз1говогзк1: V^гап^^^а 1 31оуеш. Веоегаё 1970. — //, 377—379.
Магко Уе§о: 2Ьогтк зге<1п;)ОУекоупйп па(раза Возпе а Негсееоуте.
Запцеуо 1962—1964, кгц1еа I—III. — Л, 380—381.
Кеуие Йез ёйийез зисЬезг Еигорёеплез. Тот VIII 1—4, Висагез! 1970.
— II, 405—408.
Раи1 Ь. Ногеску: ЗоигЬеаз^ет Бигоре. А §шс1е Ю Ьа&ю риЫ1са1кт5.
СЫсаво—Ьопёоп 1969. — II, 412—413.
Ргез1аупс етшс е1етея!з эл. Ле Ва1капз т 1Ье е1по§епеяб ог 8ои1п
81ауз, Зага^еуо 1969. — //, 436—439.
О1зроза1юпз 1ё§а1ез сопсетагЦ 1ез пёотагнспёепз с1апз 1ез потоса-
попз ЪугагПтз е1 з1ауез. — ///, 135—755.
Зоигсез Ьугапйпез роиг ГШз^огае Йез Реир1ез (Зе Уоиеоз1аУ1е. — 77/,
543—544.
С. ТОМ: Во§отт1еп иш! Катагег 1п Шгег ЗутЬоНк УУгезЬайеп 1970,
стр. XV 225. — III, 544—546.
Ек>таше Йез Вгапкотаё ге!ёуё с!е сайавгге <1ё1аи1ё с1е Гагтёе 1455,
5ага]еуо 1972, Ютез I—И. — III, 549—550.
2. N. ЛиЬсои, ТС ирАтудть ^«ху о1 ХхХлЗ^мсм. — хо( той б^хатос,
0е<7о-а}^1хт| (ДратоиР1та1г1Чг1схСуо1-2а'1(Ч)и5Ата1), 1971. — III, 551—
552.
КаДоуап ЗашагсШё: Мептес! Зококтс, Веовгас!, 8К2 1971. — ///,
554—556.
Славя но-балканские исследования. Историография и источниковеде
ние, Москва 1972, з1г. 387. — III, 556.
Воеогшизте е1 тоиуетепгз ЬёгёИдиез сшаНз^ез сш Моуеп Аее. —
IV, 121—143.
Тпе ШзЮгу ог Раи1ю1агазт оп 1пе Ва1кап Рептзи1а. — V, 235—244.
Л>убомир Максимовип: ТЬе ВугапШпе ргоутс1а1 а«1гп1ги&1гайоп сшг-
1пв гпе Ра1ео1огз. — V, 451—453.
Раи1 Ьетег1е: Ь'Ыз1о1ге с1ез РаиПепз сГАз1е пмпеиге аргёз 1ез Зоигсез
Сгесяиез, Рагаз 1973. — V, 457—458.
Манихе]ска формула проклшьак>а у словенском преводу. — VI,
51—61.
3. К. Бегунов: Козма Пресвитер в слав]анских литературах, Софи)а
1973, 559. — VI, 334—335.
Гавра Шкриванип: Путеви у среднювековно] Србищ. — VI, 336—337.
Ргагцо Йагцек: Возапвко-НитзЫ (Негсе§оуаб1а) кгз^аш 1 Ка1агзко-
-с1иаП.чпск1 рокге!1 и згесЬцет уеки, 2а§геЬ 1975, з!г. 216. —
VI, 342—343.
239
Среднювековне дуалистичке ]ереси и арианство. — VII, 91—102.
М. Ьооз: ОиаНзг Негезу т Ле МШ1е А^ез, РгаЬа 1974. — VII, 412—
414.
]. 1\гиэо\: 1лугез е1 к^епйез Ъо^оптИез, Рапз 1976. — VII, 414—416.
Кудугери код балканских народа. — VIII, 129—135.
Дуализам средььовековних ]еретика. — X, 75—92.
ЬЧтегргё1а1юп гуро1о{эдие е1 1ез сизсиззюпз еШге Ьёгё^иез е1

оПпоскжез йез ВаУеапз. — VI, 37—50.
Ь'оетге <1е Мё1пск1е сГ01утре »1)е ПЬего агЫ1по« е1 1ез снзсиззюпз
епгге огхпоЙохез ег пёгёияиез. — VIII, 115—127.
БОРБЕВИК ДИМИТРШЕ Д.
Рго]'ес(8 &>г Ше Геаегахюп ог ЗоШп-Еазг Еигоре ш 1Ье 1860'з апй
1870'з. — /, 119—145.
Ье Сота1ё па1юпа1 уои^оз&уе роиг 1а Ьаисапоквде. — /, 279—281.
Сеогде Вагапу1: 51ерЬеп Згеспепуа апс1 1Ье а\уакегип§ ог Нип§апап
пагюпаЪзт 1791—1841 (Стефан Сечен>и и буЬен>е маЬарског на
ционализма 1791—1841). РппсеЮп 11гиуег5я1у Ргезз, РйпсеЮп
1968, р. 487. — II, 384—385.
Зор]о Тадип. — 11, 459—461.
ТЪе 1пЯиепсе о{ Ле НаНап Кгзог^тепЮ оп ЗегЫап РоИсу Биппе
те 1908—1909 Аппехагёоп Спзлз. — III, 333—347.
Америчка балканистика у 1971—1972. години. — ///, 614—616.
Ап Аиетр1 аг те 1трозз1Ые: 51а{>ез оГ Мс«1егт2а1юп оГ те ВаШап
Реазапггу ш те 19* СгаШгу. — VIII, 321—337.
БОРБЕВИК ИВАН
Могаузка 5ко1а к гцепо аоЬа — паисш зкир и ЯезаУй. Ь'Есо1е бе 1а
Могауа еХ зоп 1етрз — Зутрозшт <1е Кезауа 1968. Веодгас!
1972. — IV, 696-698.
ЕКМЕЧИБ МИЛОРАД
5Нка о Возга 1 Негсееоуци и еугорзко] риЮргзшу ИгегаШп о<1 1850.
Йо 1878. войте. — VIII, 301—320.
Српска войска у националним ратовима од 1876. до 1878. — IX, 97—
129.
ЖИВАНОВИК СРБОЛ>УБ
МезоШЫс Рори1а1юп ш Вегйар Ке^оп. — VI, 1—7.
Апсолутна старост скелетних остатака Кромаььонаца са падине у
Бердапу. — X, 25—30.
ЖИВОШНОВИЕ ДРАГОЛ.УБ
Велика Британша и проблем Црне Горе 1914—1918. године. — VIII,
503—518.
ЗАХАРИЛ ГЕОРГЕ
Национално ]единство и независност — перманентне вредности ми-
сли и делованл румунског народа. — VIII, 387—396.
ЗАТОВИБ Л.УБИЦА
Путеви ширен>а митраизма на тлу ]угоисточне Европе. — //, 69—84.
2ЕССН1Ы Ш1С1 1 V. НАЫ
Ргезепге Ьа1сЬатсЬе а Мигапо е ргезепге тигапеза пел Ва1саш. —
VI, 77—97.
240
ЗИРОДЕВИН ОЛГА
Сипеу-Бо^и Аугира ага51итпа1ага (кгрзи, 1, ЫапЫи Сшуега1ез1
ЕёеЫуаг РакйНеы, 1972, 276. — IV, 647.
Др Александар Ого]ановски: Дервенциството во Македонка, Инсти
тут за национална исторща, Скоте 1974, 362 (с картом). —
VI, 340—341.
Дивна БуриЬ-Замоло: Београд као орщ'ентална варош под Турцима
1521—1867. Архитектонско-урбанистичка стушца. Музе] града
Београда, Монографще 5, Београд 1977, 318 + 96 илустращла.
— X, 221—222.
21ЛТАК ^ ,
ТЬе »Сга&13« ог гЬе Ратпс1а1е 1п Еаг1у ЗеуетеетЬ-СепШгу ОиЬгоУшк:
а Яеаррга1за1. — VI, 111—131.
БчЛгоугик'з 1пуе81тепхз т Нз Ва1кап Сокммез, 1594—1622: а Оиап-
МШ1Уе Апа1у818. — VII, 103—118.
Кага Миз1арЬа апё 1пе ЯериЫас ог ГЗиЬгоутк (1677—1678): а Кеш
ШегргеШюп. — VIII, 201—215.
ИПЬАТОВИК БОРБЕ
Неофит Хилендарски и Србща. — IV, 239—264.
Светозар Марковип и бугарски националноослободилачки покрет.
— V, 145—195.
1АШАР-НАСТЕВА О.. Б. КОНЕСКИ н Б. НАСТЕВ
гхпеггёгепсе аи шуеаи <1е 1а 1ап8ие де 1а роёз1е рори1а!ге 6*ез реир1ез
ЬаШаг^иез. — /, 13—22.
ЮНАШОУЗКУ УБЯМЕ».
Керогй гга 1а Сатраша, ГПаНа зеиеп1г40па1е, ГЕигора сеп1га1е е 1
Ва1саш пеГ еха йе\ гегго. — V, 205—213.
ЮКОШ-ВША СОЫЗТАЭТШ
ВшШтв ог гпе Котатап 11ш1агу Ыа1юпа1 ЗШе ипй 1Ье зоигЬ-еаз!
Еигореап согКех!. — IX, 75—96.
ЮВАНОВИК БОРИСААВ
1оуап Тос1огоулс: ТЬе СеЬз 1п ЗоШЬ Еа51 Еигоре, В135егга1гопз Vо-
1ите VII, ТЬе Мизеит ог хЬе Сигу ог Ве^гайе, ТаЬ. ЬХ1У, Шс(.
31. — //, 373—376.
ТЬе АиЮсЬЮпоиз апо" 1Ье Мд§га1к)па1 Сотропептз ог 1Ье Еаг1у
ЫеоШЫс ш гЬе 1гоп Сагез. — III, 49—58.
Эааа, Кеуие сГагсЬёо1о81е еХ сГЫзйопе апсаеппе, Ыоиу. зёг., XV, 1971,
458 стр. — III, 531—533.
КАЬЕ5Н1 НА5Ш
Ье г61е с1е СЬетзесИт Запи РгасЬегу с1апз 1а гопгшюп йе Йеих
1апдиез НМёпигез: Шгс е1 а1Ьапа1зе. — /, /97—216.
ТЬе 1трог1апсе ог Тигк1зЬ 1пПиепсе ироп Шог<1 Рогтаглоп т А1Ъаша.
— //, 271—293.
Отег Ьигг1 Вагкап — Екгет Накк1 Аууегси: 151апЬи1 у1кШап хаЬпг
с!егЧеп (953) 1546 1апЬН, 1зхапЬи1 1970, 504 стр. ин 4" — ///,
552—553.
Регсг Ваг11: Бег \Уез1Ьа1кап гиизсЬеп зрагпзсЬег МопагсЫе ип<1 Озта-
тзсЬеп К.екЬ. 2иг Тйгкепкг1е§зргоЫета11к ап ёег Шеп<1е уот
16. гит 17. .ТаЬгЬипёегг, Оио Наггаззоилгг, ТОезЪаёеп 1974,
258 51г. 1п 8° (АШашзсЬе РогзсЬипееп) 14. — V, 459—461.
241
Напэ-Тиг^еп КогпгшпрГ: ОзташзсЪе ВгЬНодгарЫе тк Ъезопйегег
ВегйскзкЬйдипз Йег Тигкеи т Еигора, НапйЪисЬ Йег Опепга-
Нз&к, Егзге АЫеПигщ, ЕгдапгипдзЪапй VIII, Ьеиэеп—Кб1п 1973,
Е. т. ВгШ, 1374 51г. — V, 461—463.
Мах Бетегег РеуГизз: Бк Аготигызспе Рга§е — аЬге ЕпПуекк1ипе
уоп Йеп 1)гзргйп§еп Ыз гит Рпйеп уоп Викагез! (1913) ипй
Йк На1Шп§ Озгеггекп-ипвагпз, ТОепег АгсЫу гиг СезсЬкпге
Йез 81а^епттз ипс! Озгеигораз, Вапй VIII, Негтапп ВбЫаиз
ЫасМ. УУкп—Кб1п, Сгаг 1974, 166. — VI, 343—344.
А1ЬашзсЬе Магспеп. Негаиз^еевЬеп ипй йЪегзеШ уоп Магйп Сатае
ипс! 111а 8сЫег-ОЬег<1огЙег, Еи§еп В1ейегкпз УеНа^, Вйззе1-
Йогг'—К61п 1976. — VII, 430—431.
КАМ.Ч КОВЕК.Т А.
Вег гиззгзсЬ-^игказсЬе Кпее ипй 1п1егеззеп Йег СгоВтасгие т \уезг-
Испег Зкпх. — IX, 41—56.
КАРАН МИЛЕНКО
Социолошки и психолошки аспекта етнолошког изучаван>а крвне
освете на централном Балкану. — V, 345—359.
КРАСЕВ ВИКТОР г.
Иован Пичета (1844—1920) и его мемуары. — VIII, 415—425.
КНЕЖЕВИК БОРБЕ
О списку 303 виших српских официра наЬеном у бечком архиву. —
VIII, 519—528.
КОТИК БРАНИСААВ
Монументалност у балканское профаное' архитектури. — VIII, 727—
736.
КОНЕСКИ БААЖЕ, Б. НАСТЕВ и О. 1АШАР-НАСТЕВА
1п1ег1?ёгепсе аи гцуеаи Йе 1а 1ап§ие Йе 1а роёзк рори1а1ге с!е5 реир1ез
ЬаШага^иез. — /, 13—22.
КОМТН5 ВАЭП,
А$рес1з ог гЬе Ма1к»па1 Моуететз ог ЗегЫа, Сгеесе апс! Ви^апа т
1Ье №пе1еетЪ СепШгу. — VII, 139—151.
КОСТИК ВЕСЕЛИИ
Кадиза апй 1Ье Зрагизп Агтайа. — ///, 195—235.
КРЕСТИК ВАСИЛШЕ
Из историк демократског покрета Срба у Угарско.]. — VIII, 397—413.
КРСТИК БУРИЦА
<Эиез1юпз Сопсегптв Ле Рппсгркз апс! Ме1пойо1о{*у ог СоШетро-
гагу КезеагсИ т Соттоп Ёаш. — ///, 477—486.
Фани Милкова: Земл>ишна сворна у Бугарско] у деветнаестом веку
(Ф. Г. Милкоза: Пэземлоната собственост в българските земн
през XIX век, София, 1970, стр. 259). — Я/, 563—564.
Рироус!, Йг Зиг^а: КарроПз Йе БгоИ отуП Йапз 1е Сойе Йе Ьек Бик-
аа1ш, РпШпа 1968, рр. 318. — III, 593—595.
Ромулус Вулканеску: Правна етнолопца (КотиШз Уикапезси, Е1по-
1о&1е .щпйка, Висигезй, 1970, рр. 339). — III, 595—596.
Оип&с МНиНп: Зегтепг: е1 Со-^игеиз Йапз 1ез СоиШтез ^игк^иез
Йез А1Ьапа18 йапз 1а Ме1оЬца Йи Ыогй (ТЬёзе Йе Нсепсе, Вео-
8гай 1970, рр. 221 тёйаг). — ///, 597—598.
242
Реасе-такащ» Ассагсйп;» 1о СизЧотагу Ьгт т Мсо1апедго. — IV, 541
—554.
ПавковиЬ Никола: Право прече куповине у обича.]ном праву Срба
и Хрвата — Студила из правые етнолопце; Институт за упо-
редно право, Монографще, Београд, 1972, стр. 226. — IV, 681—
684.
ЕНза Сатриз: 1п1е1е{;егеа Ьакагаса, ЕсШига Асас1епме1 зос1аЦз1е Ко-
таша; ВисигезИ, 1972, рр. XXIV — 394. — V, 462—464.
3(аШз о! Шотап Ассогс1т§ 1о 1Ье К.еИсз о{ Сиз1отагу Клпез т 1Ье
Ки<У Кееюп ш Моп1епе§го. — VI, 245—255.
Уа1еп1т А1. Сеог§езси зд Е. Рорезси: Ье§1з1а(йа а^гага а 1агп гота-
пезИ (1775—1782) — Рпмес1и1 Йе Соё а^гаг а1 1ш М. РоПшо —
РгауИе1е ретги р1и§ап — Азе2атт*е1е адгаге сПпат1е <1е 1780,
Еси(ае сгШса, Висигези 1970, ЕсШига Асааепие1 ЯериЬПс! зосЬ
аЬзге Коташа, рр. 244. — VI, 344—345.
Непгу Н. 51аЫ: Теопа зд ргасйса шуе$(бгаШ1ог зоо1а1е, Месоае 81
1еЬпйс1, Уо1ити1 1, ЕсШига зШп{йса, Висигезй, 1974, рр. 359.
— VI, 347—348.
Симпозиум „Сеоски дани Сретена Вукосавл»евиЬа", юьига III, Прн-
]епол>е 1976, 379 (збирка реферата). — VII, 406—408.
Законик цара Стефана Душана, кн>ига I, Струшки и Атонски руко-
гшс, издаае Српске академи]е наука и уметности, Одслеша
друштвених наука — Извори српског права IV, Београд 1975,
272 + 100, репродукщца у бо}и; уредник академик Мехмед Бе-
говиЬ. — VII, 410—412.
Неке паралеле у савременом истраживан>у правних обича]а. —
VIII, 617—626.
Маупе 5. Уисшмс: А ЗШоу гап Заслав Згн-дата!: ТЬе КаШп йд ВЛеса
КисИпе, Мопо§гарЬ Зепез т ШогШ Аггаагв, \го1ите {Ыпееп,
Ьоок опе (Еззауз т Ьопог о{ ТозеГ КогЬе1), Итуегзку о? Беп-
уег, Сгас1иа1е 5сЬоо1 о{ 1п1етаг10па1 ЗшсЬез. 1975. Рр. XXVIII +
+ 194. — X, 231—232.
Симпозиум „Сеоски дани Сретена ВукосавхьевиЬа", V, За]едница
основног образовала, Пр*г)епол>е 1978, стр. 304. — X, 256—258.
ЛАЗИБ МИОДРАГ
Оз1ао1 пешабкШ Йца1ека1а па 11и ти§051ауце. — VII, 387—394.
ЛЕБЛ АРПАД
Уаза 81а,] 1 ,]и§оз1оуеп5ко щесШцеще. — VIII, 491—501.
ЫТК10Ш ^ОVАN
Боситеп4а Каотате Ыз1опса В. Тага Котапеазса {1526—1535) III,
ВисигезИ 1975, XXXII + 449. — VII, 419.
М. М. А1ехапс1геа5си-Оегзса Ви1§аги: №со1е 1ог§а — А Киташап
НдзЮпап оГ 1пе Оиотап Етр1ге, ВЛИогЬеса Ыз1опса Кота-
тае, ЗгисИез 40, ВисЬагез! 1972, 190. — VII, 419—420.
Б. Мюса — 3. Сагасаз С. Ва1ап: Боситегиа Котатае ЫзЮпса
(В, Тага Котапеазса 1633—1634 XXIV, ВисигезШ 1974, 1МП
715). — VII, 420.
»Ь'Ё§Нзе Ъо5шеппе« с1апз 1е сотехге 61и тоиуетеп!: Ьёгё^ие еигорё-

еп. — IV, 145—161.
ШК.5СНЕЮЕК НОКЗТ М.
РегсЬпапс! 5сЬе\гШ: ТЬе Шз1огу ог 1Ье Ва1кап Решпзциа ггот 1Ье Еаг-
Нез1 11тез 1о 1Ье ргезеп! Йау. Агпо Ргезз, 1пс. апс! ТЬе №\у
Уогк Т1тез; Ые\у Уогк 1971, 558 ра§ез. — IV, 663—665.
243
1-01ЛСАТ05 0ЕМЕТК105
5ще{8 гоШоодиез а сотрагег ргаз ёапз 1а х'ге е1 1а ЫмёгаШге рори-
1а1гез ЬаШато.иез. — //, 433—436.
Зщпаих (1'1п1ег<Ис1юп Йе ра(ига§е аапз 1аз 1еггаапз а§йсо1ез, еп
Сгёсе. — VIII, 639—643.
ЛУКАЧ ДУШАН
ВЛИоегарЫе йез оешгез рппсАра1ез ге1аЙУез а ГюзиггесЫоп Йез
реир1ез с!е Уои80з1ау1е еп 1941. —//, 7—25.
Основне смернице Хитлерове балканске политике у току припрема
напада на СССР. — Л, 223—245.
Регдо СиИпоуаё: ТЬе 1пуас!ог5' В1шзюп от Уш»оз1аУ1а. Ве1яга<1е, ТЬе
МНЫагу РиЬИзЬтё 1пзЙ1и1е, 1970, р. 688, шкЬ тарз, рпо1осор1ез
апа рЬот§гарЬз. — //, 387—389.
0з1еггесЫзсЬе 0з1Ьег1е. М|к1еа1ип§;50г§ап аез Оз1еггеасЫзсЬеп Оз1>
ипс! Зиаоз1еигора-1п5111и15, 11, Меп 1969. — II, 410—412.
Истерла XX века. Зборник радова Института за савремену исто
рику у Београду (ранще, Одел>ен>е за историйке науке Инсти
тута за друштвене науке у Београду) I—IX, 1959. до 1970. го
дине. — //, 418—420.
Акааегшк Регйо СиНпоук, 17. та1а 1897. — 15. зер1етЬга 1971. &ой.
— //, 473—475.
Српски соци^алисти о националном поташу народа на Балкану до
1918. — ///, 395—420.
Документи внешне] политики СССР-а, зборник одабраних докумена-
та Министарства иностраних гюслова СССР-а, Том I—XVI, Мо
сква, Гасударственое издателэство, Полотическо] литератури.
Од 1957—1970. год. — ///, 572—575.
Ак1еп гиг йеи1зсЬеп аизшаггёееп РоИйк (Документи о немачко) спол>-
но] полнтици), 1918—1945, Серща Д: 1937—1941. Издана Вааеп-
Вайеп (СбМт(»еп, Воп) — на немачком; (УУазЬшдЮп) — на
енглеском, ужи избор на француском, Париз. Од 1950—1970,
том I—XII. — ///, 575—579.
МеЬународни научни скуп „Устанак у тугослави]и 1941 и Европа",
Српска академика наука и уметности 24—26. новембар 1971. —
III, 601-604.
Германия и страны юго-восточной Европы в период подготовки и
начала итальяанской агрессии на Грецию в 1940 году. — IV,
381—404.
Л>удмила Живкова: Англо-Турски отношения 1933—1939. Наука и
искуство, София 1971, стр. 219. — IV, 675—577.
Рпргете га 1ггас1и 2Ьогшка »УеЫка екопотзка кпха 1929—1933. 1
щеп ойтл7. па ипиггаЗп^е 1 зроЦпе ойпозе Йггауа и ^иеочзЮспо]
ЕугоР1«. — IV, 713—714.
Светозар Марковип о народно] буни, ослободилачком рату и револу-
ци]и у процесу ослобоЬенл народа Балкана. — V, 75—89.
Интересована у нацистичко] Немачко) за изградн.у хидроенергет-
ског система у Бердапу. — VI, 18$—199.
Др Никола Вучо: Државна интервенци]а у привреди, исторщски
разво.), издан>е Савремена администращца и Институт за еко-
номска истраживан>а, Београд 1975, 199. — VI, 345—346.
Реваншизам поражених сила у првом светском рату и по]ава фа
шизма. — VII, 219—232.
Сапо Скоко: Друга балкански рат 1913, кн>ига друга, Београд 1975.
Во.1ноистори)ски институт, 381. — VIII, 424—425.
МагНп уап СгеуеИ: НШег'з з1га1е§у 1940—1941 ТЬе Ва1кап с1ис, Сат-
Ъпй§е, ХМуегзку Ргезз 1974, 248. — VII, 425—426.
Битка Тошкова: България и третият райх (1941—1944) (политически
отношения), София 1975, 256. — VII, 426—427.
244
УтврЬиван>е основних праваца и метода експанзи]е треЬег Т?а'}ха
према ^угоистоку Европе по доласку нациста на власт 1933.
године. — VIII, 547—558.
Дилеме Стсцадиновипеве спольне политике у време утемельивагьа
осовине Рим—Берлин. — X, 211—220.
Др Енвер РециЬ: Аустромарксизам и ^угословенско питание, Народна
кн>ига и Институт за савремену исторшу, Београд 1977, стр.
497. — X, 224—225.
В. К. Волков: Мынхенский сговор и балканские страны, Москва
1978. — X, 226—228.
Др Живко Аврамовски: ТреЬи Ра]х и Борски рудник. — X, 228—230.
ЛУТОВАЦ МИЛИСАВ
1Шса] па&Ь р1ашпа па соуека 1 щ'ецоуо <1га§1;уо. — VIII, 659—670.
МАКСИМОВИН Л.УБОМИР
N. Уе18: Та хгиоурафл тйу Метешршу — КатаХоч-о? ■перьтграфьхо; там
ХЕьрографьл» хы8{хсоу та^ атгохецАЕУам е1<; тас; цома? тйи Мете-
5от1о1. 'лгойго А'; 'АхаЗтцСа 'А8т^ал>, Кеутроу Ере\1ут]<; той \хеа«А-
ыухой ха1 уеоу 1\\тулв\иЛ. N. Уе1з: Рукописи Ме1еога — описни
каталог рукописних кодекса ко.)и се налазе у метеорским ма-
настирима, том I, Атинска Академика, Центар за истраживаае
среднювековног и новог хеленизма, Атина, стр. 9—27 — 1—773
— ЬХХХ табли. — //, 382—383.
Ь. Угапи31з: Т<7тор1ха ха1 тотораф1ха той ЦЕ<гаи.тхой хаатрои там
ТыаууЫыу, АЫпа 1968, з1г. 88 + 18 1аЬН, 8е. Ь. Угатшз: 1г 181о-
гце 1 Шровгагце згейщоуекоупод &гайа Тап;)те, А1та 1968, 81г.
88 + 18 1аЪИ, 8°. — III, 541—542.
МотбЛо Зргепнб: ОиЬоушк е1 Ага§опа1з (1442—1495), 1п&НШ1 роиг
1а риЬНсаНоп Йез тапие1з зсоЫгез Йе 1а КЗ Йе ЗегЫе, Вео§га<1
1971, рр. 323. — III, 546—549.
Лоатз ТагпагисИз: Та тсрорМ^та тту; улутрококгы^ КарХорьхйоу хата
тйу Ш' а1ш\>а ха! 6 1оуап Кадс, 1726—1801 (РгоЫепи Каг1о-
уаске ткгороЩе и XVIII уеки 1 Тоуап К.а.)1с) РозеЬпо 12<1ап)е
(I. 17, зу. 10) №ибпо§ восИЗщака Тео1о5кое гаки11е1а и 5о1ипи,
5о1ип 1972, з1г. 197, 1 1аЫа, 1 каПа. — IV, 665—667.
Ъ. М. №со1: Тпе 1аз1 сепШпез о^ ВугапИшп, 1261—1453, КиреП
НагЮау15, ЬопсЬп 1972, XII + 482, 1 8епеа1о§ка 1аЪе1а, 8° —
V, 449—451.
Г. Г. Литаврин: Как жили Византийцы, изд. „Наука", Москва 1974,
стр. 191, 8°. — VI, 331—334.
МАНДИП ЛЕНКА И Т. МИТРОВИП
Бег Ва1кап шн! с!ле ОгоззтасМе. — VII, 233—240.
МАСЕ51СН 5У5А.МА
Кепе К.151е1пиеЪег: А Ыз1огу о( 1Ье Ва1кап реор1ез, Тшаупе РиЬНз-
Ьегз, №\у Уогк, 1971, рр. 470. — ///, 568—569.
МАКСЦ иVI11
Соогдоппёез Йи ргосеззиз <1'игЬаш5а1юп Йапз 1е Зий-Ез! с!е ГЕигоре
а Гёрояие соп1етрогате. — VII, 337—363.
МАКШОУ УА31Ь
Но1г5сЬпк2еге1кип51 Ье1 Йеп Кагака1зсЬапеп т Ви1§апеп. —
VIII, 713—725.
245
МАРКОВИЧ МАРКО, Б. РАДИШИК и П. МОРАЧА
Ослободилачка борба у 1угослав1ци и култура 1941—1945. године. —
VIII, 573—585.
МАРМНОВИК ГОВАН
О йуоШ 1 оЫбадта з(осага па У1аза<5и. —VIII, 671—679.
МАТКОВСКИ ААЕКСАНДАР
Ь'Ыат аих уеих с!ез поп-Мизи1тапз Йез Ва1капз. — IV, 203—211.
Ьез Ыазопз гергёзетаШ: ГЕтрке Оиотап еп Еигоре. — V, 245—286.
ВМРО и македонско национално питаае. — VIII, 427—442.
МсШТУКЕ ЮНЫ
р15сЬег-Са1а11, 51ерпеп, ей. Мап, зШе, ап<1 зоск1у т еаз1 Еигореап
ЫзЮгу. (Мап, ЗШе, апй Зосаету зегаез.) Ыс\у Уогк, УуазЫпзгоп,
апс! ЬопсЬп. Ргае^ег РиЫазЬегз 1970, рр. XII, 343. — VII, 418.
МИКОВИН ДРАГУТИН
О агЬапаШт кга^1§тбк1т резтата 1 п)1По\'от оситози ргета Ьозап-
зкопегсееоуай^ тизПтапзко) ерзко^ роегца. — IV, 577—609.
ВНЯюегабца котрагайупоё 151га2Ьгап]а згрзкопгга^зке тизНтапзке
1 агЬапа§ке кгадозпкке ер1ке. — IV, 611—630.
1пз1киЫ а1Ъапок>^1к 1 РгШшёз: С^игтште А1Ъапо1о&)1ке. 5епа е
зЬкепсауе Ыокэдьке I 1971, РпзЧтё, 1972, з1гапа 225. — IV,
655—656.
А1Ьапо1о8к1 шзШиг. и Рп§Ыт: 0]игпмте АЫапо1о&рке — гоШог йЬе
еШсйоёр, РпзЬНпё, 1971, з!гапа: 314. (А1Ьапо1о5ка 1з1гайуа^а
— Ро1к1ог 1 еПюкеца.). — IV, 656—658.
Красина — истори^ска садржина и епска инспиравдца старее срп-
скохрватске и албанске народне поезде. — V, 413—433.
О албанскосрпскохрватским 1'езичким односима. V, 476—477.
О ]ипааипа аШапзке 1 згрзкопгуа^зке кга^зшске ер1ке. — VI, 297—
315.
МИХАЛ.ЧИК РАДЕ и В. ПЕРИП
СоШпЬШюп а 1а ВиЯю^гарЫе <1е поз У<Шез зоиз 1а Е)огпта1юп
Тигяие. — Я/, 635—684.
МИКИК БОРБЕ
Призрснска лига и аустроугарска окупашца Босие и Херцеговине
и запоседан>е Новопазарског санцака (1878—1879. године). —
IX, 291—332.
МИЛИК ДЛНИЦА
У1асИггиг ОкЫезси, Зауа 1апсоука, СогпеНа Рарасо5(еа Ваше1оро1и,
М1гсеа N. Рора: Ке1а1н1е сотеплак а!е 1аги готапезН си Ре-
птзи1а Вакатса (1829—1858), ВисигезИ 1970, р. 308. — III,
558—561.
МИЛИСАВАЦ ЖИВАН
Оп§1пез зооакз йез гпётез ЪаШапкцдез ск Тоуап 51епа Ророук. —
/, 183—196.
Борба Матице српске за баштину Саве Текели|е. — VIII, 737—747.
МИАОСАВЛ>ЕВИК ПЕТАР
О некоторых вопросах параллелного изучения рабочего движения
юговосточной Европы. — /, 165—178.
Тгеп1е аппёз ск Ги1зиггест.юп скз реирк ск Уидоз1аук (1941—1971).
II, 1—6.
246
Париска комуна 1871—1971. К». 1—2, Београд 1971, Стр. ХЬУИ +

1650, 24 х 17. — //, 416—417.
О некоторых аспектах общественно-економического и социально-по
литического порятка, обусловивших принятие ,.закона о за
щите государства" в Болгарии, Румынии и Югославии. — ///,
421-435.
Славяне и Россия. Институт славяноведения и балканистики АН
СССР. Москва. — III, 557—558.
Двадесет пет година „Института славяноведения и балканистики"
Акадеинце наука СССР (1947—72). — ///, 611—613.
Серге] Александрович Никитин. — ///, 631—633.
тужнословенске револуционарне групе у Русщи (1917—1920). — IV,
291—323.
В. И. Леилт о неким проблемима исторще балканских народа. —
V, 51—74.
О неким ставовима Маркса и Енгелса према Неточном питан»у. —
VI, 133—146.
Неки иде,)ни утицей на разво] соци)алистичке мнели у Грчко^ и
Румунищ до формиран>а радничких партита. — VII, 193—207.
Ю. А. Писарев: Образование югославского государства. Издатель
ство „Наука", Москва 1975. — VIII, 421—423.
Срби — професори Харковског универзитета. — VIII. 257—269.
Припреме Срби^е за рат са Турском 1876. год. — IX, 131—/57.
МИЛУТИНОВИВ КОСТА
РейегаМзЫёке ког.серсие Зуеюгага Магкоу1са 1 Б1ткгпа Тисолпса. —
V, 91—123.
М1К.ШТА 2ЕР
Баз Сппз1епгит ипс! зете УегЬгеНипе т Оагёап1еп. — IV, 83—93.
МопитеШе! 1—2 (1971). М1гц5гпа е агз1тк йЬе е кикигёз, Пгапс.
1п5ЙглШ 1 Мопитеп1еуе 1ё кикигёз. — IV, 647—654.
МИТИН ИЛША
О йиЪгоуаскип копгиИта па Ва1капи. — VI, 63—76.
Оп 1п1егпайопа1 Ке1а1юпз оГ В-иЪгоушк — гНе Оп1у МагШте КериЬПс
т 1Ье Ва1капз. — VIII, 103—113.
МИТРОВИК АНДРЕГ
КопНпиа1а1 ипй ШзкотишкаЧ т ёег йеигзсЬеп 5й<ю51еигора —
Ро1Шк 1914—1941. — VIII, 559—572.
МИТРОВИН ТОМИСЛАВ и Л. МАНДИВ
Оег Ва1кап ипй 6Уе СгоззтасЫ. — VII, 233—240.
МОРАЧА ПЕРО, 1. МАРМНОВИВ и Б. РАДИШИВ
Ослободилачка борба у Тугослави)и и култура 1941—1945. године. —
VIII, 573—585.
МОСУСОВА НАДЕЖДА
Ваз Ва1кагизспе Е1етеп1 т Лет ЗисЫаилзспеп КипзИтшк. — VIII,
779—785.
МЮТММ М. А.
Обсуждение дунайского вопроса на конференциях представителей
великих держав летом — осенью 1945 года. — IV, 405—438.
НАРОЧНИЦКШ А. Л.,
Россия и югославянские народы в начале XIX в. — IX, 17—40.
247
НАСТЕВ Б., Б. КОНЕСКИ и О. 1АШАРНАСТЕВА
ГШеггёгепсе аи гцуеаи с5е 1а 1ап§ие с1е 1а роёз1е рориЫге дез ргсир1ез
Ъа1кагй^иез. — /, 13—22.
НЕДЕЛКОВИК ДУШАН
5\еЮгаг Магкоу1ё е1 1а репзёе зос1аИз1е йапз 1ез Ва1капз. — VIII,
367—373.
НЕДЕЛ>КОВИК ВУК
Нёзюс-е: Ьез (гауаих е1 1оигз; А1Ъе« Вага1а, Ьа Заеевзе йи Реир1е
Сгес еп Соте е1 еп Уегз, МаИса Нгуаика, 1970. — III, 537—538.
НИКЧЕВИК ТОМИЦА
Ье соткё иПегасааёпияие роиг 1а Ьа1капо1о§1е. — I, 275—278.
НИКИТИН с. А.
О так называемой „конвенции Паулуччи Кара-Георгий". — VIII,
235—243.
НИКОАА1ЕВИН ИВАНКА
Воислав 1. БуриЬ, Визанпцске фреске у 1угослави)и, ,Дугослави)а",
Београд 1974, 233. — VI, 339—340.
НОВАКОВИК БОШКО
Пишчева панорама света. — VIII, 759—768.
ПАПАЗОГЛУ ФАНУЛА
Етничка структура античке Македонке у светлости нови^их онома-
стичких истраживан>а. — VIII, 65—82.
РАРОШЛШЗ СОЫ5ТАОТШ
Ьез со11уу181ез е1 1е ра1з1ашзте. — VII, 119—125.
ПАВКОВИК НИКОЛА
Питана првобитног умира крвне освете. — VIII, 627—638.
ПАВЛОВИК МИЛИВ01
Ва1капо1о@1С ата18ата1юп ап<1 опотазЫс опегПаМопз. — //, 247—265.
МпзсеНапеа е1уто1о§ка Вакатса. — //, 267—270.
Вкйапташге ё1уто1о@1яие <3е 1а 1ап@ие Сгоа1е ои ЗогЬс. КёсксСеигв
Мкко Беапоук е1 Цискук .Топке, Со11аЬога1еиг с1апз 1ез 1гауаих
ргёрагаЫгез е1 йи 1ех1е Уактиг Ри1:апес, — Тоте ргегшег,
А-5. Асасктк скз 8скпсез ег йез Веаих-аг1з, 2а§геЬ 1971. —
II, 420—422.
Ва1катзт1зспе пнхо^оШзспе РагаИеНзтеп. — ///, 513—526.
М1зсе11апеа е(уто1о8ка Ъакамка. — ///, 527—529.
Зетл&Ы коп1ак41 12 ЬИзкШ регзрекиуа. Эг. Вга^иНп I. Мккоук: Соуоп
Сепа и 31ауоги.Ц (Багауаг 1 окоИпа). ЕК>к1огзка сНзеггасца. Вео-
сга<1, 1968. 1п т. 8°, з1г. 390. Бг. 1уап 1егкоУ1ё: Ооуог РоЦака и
Оз1о|1сеуи. — 2а)сс1п1са ЫаибгпЬ из1апоуа, кш. 15. РгШта,
1969. 1п. 8°, 51г. 146. — III, 579—583.
Ьез егискз Ьа1кап':циех ^сЬесоз1оVа^иез, IV, Ргёрагё раг Лёта Зтгс-
коуа, 21а1а Кигпегоуа, 1ап ЗесИасек, — Ргаеие, 1972. — IV,
644—646.
Сюуэп Ва[^1а Ре11е§пш: РгаиИ ргеготапо е готапо. Асаскгта сН
зскпхе, кПеге е аШ с!а Ште, 11сЦпе 1960. — IV, 684—685.
Озшуаш"е 1 с1е1а1поз1 зуез1оуепзко§ котке1а и МозкУ1 га угете дги-

808 зуе1зкоё га1а. — IV, 439—452.
248
ПЕШБ ЛАЗАР
Економске иде}е др Милана СтсуадиновиЬа и балкански привредни
проблеми. — VII, 241—268.
Утица] Берлинског конгреса на економску мисао Србще и Аустро
-Угарске са посебним освртом на проблеме економске поли
тике и привредног развела Србще. — IX, 333—375.
ПЕРИН В. и Р. МИХАЛ>ЧИН
Соп1п'Ьийоп а 1а ВхЬЦодгарЫе <1е поз УШез зоиз 1а Е>отта1юп
Тищие. — ///, 635—684.
ПЕТРОВИБ БОРБЕ
Магцапа Си&с: 51аппзко 2епзко ое1ауЦе и Нгуа1зко] пагойпо] по-
зпп. Иизгтасце: Сге1а Тигкоу1с, ХаегеЬ 1974, з*г. 64+12 1аЬИ и
Ъо^. — VI, 348—351.
ПЕТРОВИБ РАДЕ
Иде]а о прода.)'и Босне и Херцеговине шездесетих година 19. сто
лба. — VIII, 279—299.
ПЕТРОВИБ РАДМИЛА
Ргосезз ог Мизгса1 СЬапдез ш зоте 8егЫеп РепосИса1 СизЮтз. —
VIII, 769—776.
ПИСАРЕВ А. 1.
Экспанзионисткие планы Австро-Венгрии на Балканах в годы первой
мировой войны и югоелвянская проблема. — //, 195—207.
Великие державы и Балкань в годы первой мировой войны. — Ш,
369—393.
Восстание в Босни и Герцеговине 1875—1878 гг. в освещении русской
и советской литературы. — VII, 153—165.
Портреты современников Н. Г. Гортвич — русский посланник в
Сербии. — VIII, 443—454.
Восточный кризис 1875—1878 гг. и общественность России. — IX,
57—74.
ПИСАР1ЕК ГЕНРИК
Путь Светозара Марковича к марскизму. — V, 1—50.
Р1А5СНКА Я1СНАКК О.
Аиз <1еп Наг1-Ак1еп Йег Зага]еуо-А«ета1ег. — VIII, 481—490.
Р1.Е52С2Ш5К1 «ЦШУЯЬАШ
1уо I. Ьейегег: Уи§оз1ау1а а1 1Ье Рапе Реасе СопГегепсе. А з1и<1у ш
Ргоп11егтакцц». — //, 386—387.
Тпе Аиз1гаап ШзЮгу УеагЬоок (Уо1. III, РаП 2): ТЬе 5ои1п 51ауз
апс! гЬе Ро1ез ипёег 1пе НаЬзЬиг^ Мопагспу. — //, 413—414.
Р1ХАМА ЗНЕРОЕТ
Сетеапзате ип<1 ет8е51ап<И§е Е1етеп1е т йег Уо1кзНес1егп <1ег Ва1-
капуо1кег иЬег с-еп В.е1ткегеп<1еп СаИеп аиг Йег Носпгек зеь
пег е^епеп Ргаи. — //, 295—309.
ГОР1 оисок.
Згрзко-гитипзка загасила 1 галескибка ЬогЬа и&щегегип папхитози
и репойи йиаигта. — VII, 209—277.
Епас1оресна 1з1опо8гаг1е1 КотапезИ. ЕхШига зйтгШса 51 епеккюе-
Йюа, ВисигезЫ, 1978. — X, 254—256.
Константин К. БурБеску (1901—1977). — X, 262—263.
249
РАДЕНИБ АНДРША
Ше Ва1кап1ап(1ег ш йег 31га1е§1е Оз^еггекп-Шваг-пз. — /, 147—163.
РАДИШИБ БОРБЕ, ]. МАР.1АН0ВИБ и П. МОРАЧА
Ослободилачка борба у 1угославти и култура 1941—1945. године. —
VIII, 573—585.
РАДСИЧИБ БОРИСААВ
Хараламбос Фрагистас (1905—1976). — VII, 451—452.
РАКОЧЕВИБ НОВИЦА
Политична основа проглашен,а Црне Горе за крашевину 1910. године.
— VIII, 455—460.
РЕДАКЦША
Ауегтлззетеп*. — /, 1.
Ьез Тпётез III" Соп^гёз 1п1егпагюпа1е дез ёгиёез Ъа1кагшдиез е1
Зий-Ез! Еигорёеппез — Висагез!, зер^етЬге 1974. — IV, 726—
727.
РЕЦИБ ЕНВЕР
Социалиста западне и средьье Европе и неточно питание 1875—1878.
године. — IX, 193—233.
К12АД 9К.ЕИПБК.
СошЦегтет!: о{ топеу оп 1пе Ва1кап рептзи1а ггот 1пе XV 1о Ше
XVII септгу. — /, 77—79.
РОДИК НИКОЛА
Др Миливо] Павловий: Говор Тан>ева, меБудоцалекатски и миксо-
глотски процеси, Матица ерпска, Нови Сад 1970, стр. 208. —
III, 583—584.
Миливо^ ПавловиЙ (1891—1974). — V, 491—493.
САМАРЦИК РАДОВАН
Васа Чубриловип. — VIII, V—ХА7К.
8АЖШ 0Я15ТЕА
Ьез »Ргапсеззез« (Сга11ге1ё), ип сике рааеп сГопдте Йасе сЬег 1ез
Коташз ^аЫ^иез) йе ЗегЫе с5е М-Е е1 <1е Ви1аапе йе N-0. —
V, 331—336.
САВИБ МОМЧИАО
51тро2эдит о згрзко (Зи8оз1оуеп5ко)-штип51агп ига^атпозЬ\т& и оЬ-
1азй пагойпе кпцгеугюзЫ, Рапсеуо 28. IX — 1. X 1972. — IV,
692—695.
Мо<Ц ей езрптеге П раззаЬо пе11а Ип§иа йе§И а1опа йел ророМ Ьа1са-
ша. — V, 369—395.
ТреЬи 1угословенско-Румунски симпозиум. — VI, 366—367.
Кайи Р1ога: Ш НЬго зи11а роезаа роро1аге (1е1 ВапаЬо, Ро1с1ог Шегаг
Вапа{еап, Рапсюуа, ЫЪегШеа 1975, 364. — VII, 435—436.
НеЬтшт. \Шпе1т ЗсЬаПег: Ше Ва1капзргаспеп, Ете ЕтгиЬгипв т сУе
Ва1капрЫ1о1о81е, НеИеиэегд 1975, з1г. 207. — X, 244—247.
Соп1пЬи{ю 1а 1з1опа сикига1а а готапИог сЫп \о\\одш& IV [»Рп-
1ош га киНигпи 1з1оп]и Уо^оЙапзкШ Китила IV*], Vг§ас 1977.
— X, 247—249.
Апа1е1е зоетегафп йе ИтЬа готапа 8. 2геп)агпп 1977, з1г. 293. — X,
249—252.
250
5НА8НКО РН11ЛР
Тпотаз А. Метт^ег: 12паИеу апй 1Ье езгаЫ&Ьтеп!; о{ те Ви1§апап
ехагсШе, 1864—1872; А зШйу т регзопа1 сИркипасу, Тпе 51а1е
Н1з1огк:а1 5осае1у оГ Мзсопзт &>г 1пе ОераПтеШ о{ ШзЮгу.
11п1уегей1;у о{ Уйасопзт, МасИзоп, 1970. XII, 251 рр. — Ш.
561—563.
СИМИБ ВСНИСААВ М.
Неузка заз1ау поуса ргоушсце Вакце 1 тцедоуа зИспозг за поусет
коуашт и Уаттасцити. — VI, 23—36.
БШегепсез Ъе1ллгееп Сотз Ггот 51оЫ ап<1 огЬег Ва1кап Мт1з. — VII,
45—60. „ .
Оп Спеппса! сотрозкюп о{ Котап соррег, Ьгопге апа. Вгазз ссяпз
ттНеё т те 1", 2" апй Ъл сепШпез ш 1оса1 Ва1кап тт1з. —
X, 31—50.
СОКОЛСКИ МЕТОДИ
Ье <1ёуе1орретеп1 йе яие^иез уШез йапз 1е Зиа йез Ва1капз аи XV
«Л XVII' 81ёс1ез. — /, 81—106.
ЗР15АКЕУ5КА КШША
Ье соттегсе га^изаап епуаза^ё сотте ип Гас1еиг <1и ёеуе1орретеги
ёсопопшзие йез гёаюпз Ьи1сагез зоиз 1а йаттайоп оНотапе
(XVе—XVI' з.). — VI, 99—110.
СПРЕМИБ МОМЧИЛО
АвгкшЧиге т тешаеуа1 5егЫа Ьу М. В\а%о}еч& (Веоегас! 1973, 463
рр. РиЪНзЬей Ьу Шопцзк! 1п$Ши1 т Вео§гас1). — V, 453—455.
СРЕЮВИВ ДРАГОСЛАВ
Кштгеп йез Ггйпеп Роз1е1а21а1з 1т зшШспеп Вчэпаигаит. — ///,
11—47.
Кагаеас апй 1Ье РгоЫет о! те Етпозепез^з оГ гпе Вагйатапз. —
IV, 39—82.
Варварска енклава на подруч]у муницигица 3 . . ., VIII, 83—87.
СТАНОДЕВИН ГАИГОР
ЦокшпетЧ о 2ау)еп а1Ъапзк1п ргуака и 1602. восУпе. — 300—317.
М1е1а6к1 <Зга§отап Тотаго Мауоп па оуогп Ьозапзкое уег1га АЪсИ-
-Ра5е 1750. войте. — VII, 127—138.
Улцшьски гусари срединой XVIII века. — VIII, 223—233.
СТЕФАНОВНЕ ДИМИТРШЕ Е.
Балканское языкознание, Академия наук СССР, Институт славяно
ведения и балканистики, Москва 1973. — V, 436—439.
ТозеГ Кигг: Кард1о1у ге зшПахе а гоогток^е 81;аго51оуёпзко } атака,
Ас1а ишуегза1;а1:15 СагоНпае, РЫ1о1о81са, Мопо@гарЫа ХЬ, Ргапа
1972 (3. Курц: Оделлдо из синтаксе и морфолопце старосло-
венског ]езика, Праг 1972). — VI, 357—359.
Др Ирена Грицкат: Студще из исторще српскохрватског 1езика, На
родна библиотека СР Србще, Београд, 1975. — VI, 360—362.
Воп 1тге: 1гос1а1так-Ко1с8бппагазок, О^уШек 1971 (Бори Имре: Ме-
Ьусобни утицами юьижевности, Нови Сад 1971). — VII, 433—434.
Неки аспекта испитиван>а словенских паралела грчке речи 4рхере0^
у црквенословенским ]еванЬеллким и апостолским текстовима
српске редакцще у XII, XIII и XIV веку. — X, 51—74.
Е. В1апоуа: Ые]з1аг& з1агоз1оуёпзке ЬопиИё (зутах а 1ех4коп)., ЗШсМе
СЗАУ, 6. 11, Сезкоз1оуёпзка акаДеппе уё<1 Ргапа 1973. 93. —
X, 240—244.
251
СТОМНОВИБ МИОДРАГ В.
Е>05ке]'8 ааарШюп ог Аезор1ап гаЫез. — //, 311—335.
Хо)хр. N. ЛиЬсои, 'Н хаяауытЬ тйу 'А\$&л>ы\> хаС Роии/4.\)ал1 (Порекло
Албанаца и Румуна). &гааакоч1хл\ — МАртю? 1970. — II, 397—398.
М1оага@ 1Ьгоуас: С1аиае Раипе1 е* 1а гогШпе еигорёеппе аез роёзиез
рори1а1гез 8^ес^ие е1 зегЪе. ЁШйе сИивКиге готап^ие згтйе
с1и Соигз ае Раипе1 ргогеззё еп ЗогЪоппе (1831—1832), Б1сиег,
Рапз 1966. — //, 398-400.
Прилози балканолошком проучаван>у Досш^а и Вука. Ковчежий
— прилози и граЬа о Досите]у и Вуку I—VIII (1958—1968). —
II, 422-^25.
Ас1а@1а Шупса <1иЬгоуаёко§ 1айш51е Виге Репса. — 487—511.
Кеуие Йез Ешоез ЗисЬЕзх Еигорёеппез, Тоте IX (1971) № 1—4. Виса-
гез*. — III, 535—536.
Магца ВикапоУ1с: А 1гауегз 1а роёз^е рориЫге Тищие, Вео^гао' 1969,
МоповгарЫез, уо1. XXIII. — III, 585—587.
Оизап ЫедеЦкоухё: Мезза^е Йи Нёгоз тог* — зше! соттип аих
спаШз ЗегЪе ех Коитат аапз 1а соттипаихё с1е гоШоге ога1
<1ез реир1ез <1ез Ва1капз (Т1гё-а-рагх ёе СНазгик ае ПпзИхиХ Ехпо-
ёгаргй^ие с1е ГАсас1ёггие зегЬе йез заепсез еХ с1ез агхз, уо. XVI—
—XVIII, 1967—1969, рр. 24. Вео^-аа 1971). — III, 587—590.
Усмена юьижевност, избор студщ'а и огледа. Приредила Мада Бо-
шковиЬ-Стули. Школска юьига — Загреб, 1971. — III, 590—591.
Црногорске народне тужбалице. Приредио Вукома Цаковип. „Гра-
фички завод" — Титоград, 1970. — ///, 591—593.
СЬапХеигз йез роётз ёр^^ие8 паикхгиез е! с1ерпХез. — IV, 555—575.
Кеуие аез ЕХиаез Зиа-ЕзХ Еигорёегшез. Тот X (1972), № 1—4. Виса-
гёзХ. — IV, 639—640.
АЪогОз Ъа1капо1о{доиез Йе 1а сгёаХюп рориЫге (»Ыаго<1по зхуага!а-
5хуо — го1к1ог«. Огдапе ае Г11шоп аез аззосаайюпз аез го1к1оп-
зХез ае Уои8оз1ау1е. Аппёез 1-Х, 1962—1971, №* 1-40). — IV,
658—662.
1оашз Рараёпапоз: "Буш; ц^уАХо? Ко^ауС-пк йиббткход: Ейфрбуюс;
Рдара^Х Патт(-аУУойо"П<;-Г14'тсо!к"г<;, Зо1ип 1973. — IV, 667.
Л>убовни народни песни. Избор и редакщца Душко Наневски. Ма-
кедонска юьига — Скоще, 1971. године. — IV, 686—687.
Цветанка Органциева: Осврт врз изучаванъата на настануваньето и
развитокот на зужнословенската епика до 1920 година. Инсти
тут за фолклор — посебни издани]а, книга 1 — Скоще 1972;
стр. 126. — IV, 687—689.
ВШИо^гаКе сезко51оуепзкё Ъа1кап1зХ1ку га 1ё1а 1969—1971. ЗезхауШ:
Туап Богоузку а МагХа Котрогх1оу&. 11гауегз11а ]. Е. Ригкупё
у Вгпё — Раки11а гИозоКска. Вгпо 1973. — IV, 689—690.
Еолско метричко рухо Стерщине поезде. — V, 395—412.
К.ег1гшгапа ЫЫИоегаЩа гайоуа о пагосикИ кпдйеупозха (М1г)апа
Во§ауас, Vо^^51аV МакзатоУ1ё, Ьика Йекага: В1ЬИо§гаг1]а гайо-
уа о пагосию) кп^еупозгё. РозеЬпа ц<1ап)а кгц. XVIII, Оое^е-
ще га кп}1геупозХ 1 ит]е1поз1, кгц. 1, Акайета^а пайка Возпе
1 Негседоуте. 5ага]еуо, 1972). — V, 471—473.
Мирко Живковип: Досите] Обрадовип у контексту српско-румун-
ских односа. Издавачко предузепе Критерион — Букурешт,
1972. — V, 474—476.
ТЬе Мойуе ог Наус1ик ш ЗегЫап апй Огеек ЫгпегеепШ СепШгу Рое-
1гу. — VI, 281—295.
Славистика у Грчко] — СугШоте11юд1апит. КесЬегспез зиг ГЫзияге
аез ге1а1юпз Ье11ёпо-з1ауез. I (1971), II (1972—1973). ТЬезза1о-
п1аие. — VI, 318—321.
252
Балканская филология. Учёные записки Ленинградского универси
тета. № 343. Серия филологических наук, вып. 73. Издательство
Ленинградского университета 1970; стр. 142. — VI, 321—322.
То бтропхб трауоибь КЛЕФТ1КА. 'ЕтаихХЕих 'АХЁ^и; ПоХСттк. 'Авг^а 1973.
— VI, 351—352.
„Српске песме" Косте Паса]аниса. — VII, 365—355.
Научни састанак слависта у Вукове дане (Научни састанак слави
ста у Вукове дане. Београд-Тршип-Нови Сад, 12—18. X 1974.
Реферата и саопштен>а 4, св. 1, 598; св. 2, 339). — VII, 403—406.
Цинцарска породица Спиртас у Земуну. 1оапшз А. Рараапапоз. 1)
Ше ЗриЧаз: Егпе РатШе кНззигио1лзспег Аиз\уапаегег т Лет
.щдо^а^зслеп Згаск 2етип шагепй аез 18. ипй 19. ТаЬгЪ.ип-
аеПз. »Ва1кап Згиолез», Уоште 16, МитЪег 1, Тпез8а1опйк1
1975, 116—125. 2) Ап ЕрПарЬ ог 1Ье ЗргПаз Ратиу т гпе Уи§о-
з1ау Тоит ог 2етип. »Ва1кап 8шсНез«, Уоште 16, МитЪег 2,
ТЬезза1оп1к1 1975, 23—25. — VII, 429.
К1еГ1зке Ъю§гагце. '1ы6л>о\> Штрикр, той ех М6ох°Ч Ч*Х4Хтр>о^.
ПерСхХкрточрьА тт]<; ' МахебоСои;. ВюуроцЖи 28 хХефтарцятоХшу тт)*;.
Е1сау(д)'ут|, (1гт4 хатаХуои тй\» ол»ех56тог\/ 2руау\< той Штрихр,
иро^вт^хои хои Етац^ХЕих ТсыруЬм X. Х^Сбт). вЕо-ааХо^хц 1972, аа.
220. — VII, 434—435.
Академик Милан Будимир — Класични филолог и балканолог (1891—
1975). — VII, 449—451.
Српске народне песме у грчком преводу Николе Томазеа и Стефана
Куманудиса. — VIII, 749—757.
Грчке народне песме у српском преводу. — X, 147—162.
Флангинисова школа у Венещци. ('АболюоЧои 'Е. Карае^&гп, 'Н ФХау-
уЫеюс, ахоХ^) тг^; ВЕVЕтСад. вЕ0"<гХоухт) 1975). — X, 234—235.
Ва1кал ЗШсЛез. Шаппиа1 РиЫасаНоп о{ 1Ъе 1п5Йт1е гог Ва1кап
ЗШсИез. Уо1ите 17, 1. Тпезза1ош1и 1976. — X, 252—254.
СТОМНОВИК ПЕТАР
Неке поруке насгьедног обичашог права у Црно] Гори и Неверно]
Албанщи. — VIII, 601—615.
5ТОКЕ5 ОАЬЕ
Мал, ЗШе апс! 5осае1у т Еаз1 Еигореап Шз1огу, есШес! Ьу 81ерЬеп
Разспег-Са1аИ, Ьопскш: Ра11 Ма11 Ргезз, XIII, 343 р. — III, 569—
570.
5ТКЕЕТ ^АМЕ5. В.
Баз* Еигореап ОиаПейу (МагсЬ, 1967 № Зеп1етЬег 1970). — // 415—
416.
СТРУГАР ВЛАДО
Без тетогагмштз йе 31оскЬо1т йи Раг11 5ос1а1ч1ётосга1е ЗегЬе. —
//, 209—221.
ТАНАСКОВИК ДАРКО
Котапо-АгаЫса, есШей Ьу М. Ап^Ьекзси, Виспагез!, Китатап Аззоса-
аПоп гог Опеп1а1 ЗшсМез, 1974. ЗШсИез апё Е>оситеп15 I, 132. —
VI, 355—357.
ТАСИР. НИКОЛА
Сепе11зспе ргоЫете аег Сгирреп Вас1еп, Коз1о1ас ипа УибесЫ 1т
1и§оз1а\У15сЬеп Вопаи§еЫе1 ип<1 2еп1га1Ьа1кап. — /, 23—42.
ТЬе ВозШ дгоир ог 1пе ВазагаЫ сотр1ех ап<1 1Ье »Тгасх>-Сагпепап«
Йпаз ш Уи§оз1ау гееюпз акте гЬе ОапиЬе ап<1 1пе сепгга!
Ва1капз. — II, 27—67.
253
Р. Рараго§1и: 5гес1п)оЪа1кап5ка р1етепа и ргеёгипзко йоЬа. 5ага)еуо
1969, 5-^97 з1г. — II, 376—377.
ВиИеХт <ГагсЬёо1о81е зий-ез! Еигорёеппе. № 1, Висагез! 1969. — //,
402-404.
0[е РаппотзсЬе "ПеГеЪепе ип<1 <1ег 2еп1га1Ъа1кап аш ОЬегдап§ уоп
а"ег пиШегеп т сие зраЧе Вгопхегек. — ///, 93—115.
Осми интернационални конгрес Унще за праистори)ске и протоисто-
рщске науке. — ///, 598—600.
ТЬе РгоЫеш о{ »Мусепеап т11иепсез« т 1Ье МЫсИе Вгопге А§е
Сикигез т 1Ье 5ои1Ьеаз1ет рагг ог 1пе Сагра*Ыап Вазт. —
IV, 19—37.
Вие Кикигеп <1ег ггйпеп Вгошегек 1т .(идоз^улзспеп Оопаигашп
ипс! шге Вешепипвеп ш Йеп КиКигеп <1ег ткИегеп ип<1 пбгсЬ
Испеп РаппошзсЬеп "ПеГеЪепе. — V, 197—204.
СкхМЗгцак, к1Ц1§а XI, СеШга га Ьа1капо1о§ка 1зрШуап]а, кц). 9, 5а-
га]еуо 1973. Акайетца пайка 1 шпеШози Возпе 1 Негсе^оуте.
— V, 439—440.
К.аз1ко Уаз1(5: Кикигпе §гире 51ап]ез дуогйепод с!оЪа и Лидоз^уф
(Сгирез сикиге1з Йи Ьаи1 а§е <1и Гег еп Уои8оз1ауйе -еп зегЬо-
сгоа1е). Вео^гай 1973, РозеЬпа кйагца АгЬео1озкое апзЬкии»,
кгц. 12. — V, 447^49.
Сегпауойа III 1 Во1егаг па1а21 и ]и8051оуепзкот РосплтуЦи 1 рго
Ыет пгопо1о§ко§ остоза кикига Ьакато§ йоЬа Кагра1зко-
-роёипаузкШ оЫазгь — VI, 9—21.
Рлп1§е РгоЫете йег МеЛойе 1т ЗгисИшп Йег Ве\уе8ип§еп ргаЫзЮ-
пзсЬег Кикигеп 1т .щеоз^улзспеп Вопаи1агк1е. — VI, 1—14.
Научни скуп Сахран>иван>е код Илира. — VII, 437—349.
Промене у начину сахран>иван>а у енеолиту еугословенског Поду-
навл>а и северног Балкана. — VIII, 25—35.
Територщално- културно и хронолошко разграничена даллке и бо-
сутске културе, — X, 7—23.
ТОДОРОВ НИК0ЛА1
Новые данные о сербских добровольцах в греческом восстании 1821
г. в Дунайских княжествах. — VIII, 245—256.
ТОДОРОВИК ДЕСАНКА
Питшье успоставл>ан>а дипломатских односа измеЪу крал>евине Срба,
Хрвата и Словенаца и републике Турске (1917—1920). — IV.
265—289.
ТГНФУНОСКИ ГОВАН Ф.
Э1е Аготипеп т Магескниеп. — //, 337—347.
Ьез СЬорз еп Масёс-оте. — IV, 495—509.
Антроггогеографски знача] насел>а-тврЬава у Македонией. — V, 337—
344.
Неколико начина сточарен>а у Струмичком краеу. — VI, 235—244.
Традиционални манастирски сабори у Скопско] Црно1 гори. — VII,
329—336.
Богумил Храбак: Сеоске занатлще на Косову и суседним областима
срединой XV столеЬа, Гласник Музе^а Косова, кн.. XI, При-
штина 1973, 135—150. — VII, 429—430.
Западна Македонка — неки карактеристични етнички проблеми. —
VIII, 645—658.
Сточарство на планини 1абланици. — X, 163—175.
Момчило С. Лутовац: Сточарство на Смил>евици у прошлости и
данас, Гласник Српског географског друштва, св. 57—1, Бео-
град, стр 99—116. — X, 232.
254
КИРИК ГОВАН В.
Картографско виЬен>е централног дела Балканског полуострва
(XVII—XIX век). — IV, 523—540.
УРОШЕВИК АТАНАСШЕ
Тга^оу! р1етепзк1Ь ог^ашхасца кск! АгЪапаза па Козоуи. — VII,
323—327.
ФИАИПОВИК МИЛЕНКО
Неки елементи низантщског порекла код балканских Словена. —
II, 349—356.
Р1ХЖА КАОП
1гЦег{ёгепсе5 цпдшзияиез зегЪо-гоитатез. — VI, 257—273.
РКАС15ТА5 СНАКА1АМВ05
Ье »8ёрага1юп Йез роиуо1гз« Йапз 1ез сопз^хШйопв Ъеиёгжщез Йе
1а еиегге Йе 1'игйёрепйепсе (1821—1827). — ///, 319—332.
ХАН ВЕРЕНА
Ьез соигапй Йез з{у1ез Йапз 1ез тёНегз Й'аг* Йез агйзапз сЬгёНепз
аи XVIе е* Йигап! ргетаёгез йесептез Йи XVIIе з!ёс1е с1ап5 1ез
гё^юпз сетга1з Йез Ва1капз. — /, 239—271.
Ьа сиИиге та1ёпе11е <1ез Ва1капз аи Моуеп Аде а 1гауегз 1а Йоситеп-
(а1юп с1ез АгсЫуез Йе БиЬгоупЯк. — III, 157—193.
.ГозерЬ РЬШрре: Ье Мопйе ЬугапИп Йапз ГШзТхпге Йе 1а Vе^^^е^^е
(Vе—XVII з.), ейк. Шссагйо Рагоп, Вок>епа 1970, 246 р., й§з. 104.
III, 538—540.
Райееп апй 51х1ееп СепШгу Тгайе ш С1а5з ЪеГигееп БиЪгоушк апй
Тигкеу. — IV, 163—178.
Апйге] Апйге]е\чс, А1ай4а йгатца и Рой, РПогоГзЫ Гакике* и Вео-
дгайи. 1пзй1и(; га 1з1огци шпейюзй, МополгаГца 2. Вео§гай
1972, 1—102, 35 зИка Апйге] Апйге]еу1ё, А1айха Мозяие т Роба,
Расику оГ РЬПорЬу ш Вео§гай. 1пзи1:и1е оГ АПз, Мопо§гарп 2.
Веодгай 1972, рр. 1—102, 35 рпо*оз. — IV, 669—670.
Мейипагойт паисш зкир »Ва1капзке 1ете: Ргозуе1и1:е1)в1:уо па Ва1-
капи«. 8ап1а ВагЬага, КаЫЬгаца, 28. IV — 1. V 1973. — IV,
690—691.
РгоЫётез ге1аЬн"з а Гтйепййсайоп йе Гажлеппе уеггегае Каеизаапе.
— V, 215—233.
Рауао АпЙеЦс: ВоЬоуас 1 КгаЦеуа 8и1]езка — з1о1па пцез1а Возап-
зМЬ у1айага и XIV 1 XV зЮЦеёи. ВШкНека »Ки11игпо паз1ейе«.
1гйауаб ^езепп Маз1еЗа«, За^а^еVО 1973; 264 з1гашсе, 250 Ои-
зТхайутЪ рпПода. — V, 455—456.
Средн>овековно стакло на Балканском полуострву (V—XV век), Ме-
Ьународно саветовахье, Београд, 24—26. април 1974. — V, 479—
481.
Кагуап ТЬеойогезси: В12ап1, Ва1сага, Осс1йеп1 1а шсериШгйе сикигн
теЙ1еуа1е готапезИ (зесо1е X—XIV) — Вугапсе, Ва1капз, ОсМ-
еп1 аих йёЪтз йе 1а ауШзаЬкт тёй1ёуа1е гоитате, Xе—XIV
заёс1ез. В1ЬИо1еса ЫзШпса, ХЫ, Ейкига Асайеггае1 К.ериЫас1
5ос1аИ81е Котаппа. ВисигезИ 1974, р. 379, Нее. 52. — VI, 337—
339.
Трговина дубровачким стаклом у Албанищ у XVI веку. — VII, 269—
291.
1оигпа1 оЕ С1азз 5шй1ез, Vо1. XV (1973). ТЬе Согптд тизеит, Сотшд
81азз сеШге, Сопипд, N У. 1974, 19 прилога и студща нове акви
255
зищце у меЬународним ]авним и приватним збиркама; библио-
графи]а за исторщу стакла из 1972. — VII, 397—398.
Среднлвековно стакло на Балкану, V—XV век (Уегте тесНеуа1 аих
Ва1капз, V'—XV* з.). 2Ьогшк гайоуа за теЙипагойпо^ ЗауеЮ-
уаща, оёси-галое од 22. <1о 24. аргПа 1974. и Вео^гайи. ВаШапо
1оЛы т5ЙШ1, Згрзка Акайетца пайка 1 ите(по5(1, розеЪпа
кашица, кп^. 3, Веодгаё 1975. — VII, 400—403.
В. Регголгаё: В-иЪгоуаско оги^е и XIV уеки (Шеаропз ог Е)иЪгоушк
— Радива — т 1пе XIV"1 сепШгу, Уо]1и тиге], Веодгай. Ро
зеЬпа 12с1ап|а, кд). V, Веовгай 1976, 306 з1г., 76 иизггасца, геф-
з1аг гтепа 1 згуап, гегипе па еп^езкот. — VII, 417—418.
Маргинали]'е уз налазе осликаног среднювековног стакла из Кра-
леве Супеске. — VIII, 137—144.
Трговина дубровачким стаклом у учжоо] Италики и на Сицилией. —
X, 131—145.
Д. Богдановип — В. 3. Бурип — Д. Медаковип: Хиландар, изд. Ре-
публички завод за заштиту споменика културе Срби]'е, ,1уго-
словенска ревща, Вук Карацип, Београд, 1978, 204 стр. текста,
5 стр. библиографов, 9 стр. индекса, 142 илустращце и репро-
дукци]е у бо.|и, 25 црно-белих, 10 вин>ета, 2 мапе, 3 плана. —
X, 235—237.
Во]апа Раскцкоу^с: Зкпа р1азйка и э1агоу згрзко] шпеглозН — Ьез
оЬ|е1з зси1р1;ёз сГаг* ттеиг еп ЗегЫ апстеппе. 1гЛап)е *Зи%о-
з!ауца« — Миге] рптещепе итеШозй, Вео§га<1 1977, 55 стра
ница текста, 78 илустрацща у црно-бело] репродукции, четири
табле у боуи. — X, 237—238.
Динко Давидов: Српска графика XVIII века, Нови Сад 1978, Матица
српска, Одел>ен,е за ликовне уметности — Студще за исторщу
српске уметности бр. 8; 238 стр. текста, 178 стр. описа графике,
15 стр. општег регистра, 56 илустращца у тексту, 412 репро-
дукщца, резиме на немачком. — X, 238—240.
А1Е5ЕЕ ВиНейт, X, 1, (1972). Висагез!. — IV, 641—642.
НАN V. I 2ЕССНЖ Ь.
Ргезепге Ьа1сЬаш1юЬе а Мигало е ргезапге тига/пеэй пе1 Ва1сапа. —
VI, 77—97.
хитрова н. и.
П. А. Ровинскии (1831—1916) и югославянские народы. — //, 141—174.
ХРАБАК БОГУМИА
Тг§оУ1па агЪапаЗкот I кггзкот зо1ш и XIII, XIV 1 XV зЫеёи. —
III, 237—272.
ТгапзасНопз соттег<ла1ез дез ЬаЬИап15 1осаих е1 дез ё1гап§егз а
СЫНа зе1оп 1ез саз зигуепиз аи соигз (Типе аппёе (1360—1361).
— IV, 179—202.
Први извептци дипломата великих сила о Призренско1 лиги. —
IX, 235—289.
С1АСНШ ШСОЬАЕ
Азрес1з сопсегпаШ 1ез ге1айопз роЬИдиез гоита1по-зегЬез епгге
1863—1875 (Йершз ГёгаЪНззетепт аез ге1а!аопз сир1ота1лф1е5
^и5^и' а 1а геоиуеггиге Йи ргоЫёте опепЫ). — V, 287—291.
Кшпиппа — и ЬогЫ га пасюпа!по оз1оЬоДеп1е Ьа1капзкШ пагода
(1856—1878). — VII, 187—191.
Ьа сиркмпайе Коитате <1апз 1ез Ва1капз епгге (1878—1900). — VIII,
375—386.
256
СОМ5А ЕТОЕЫ
Оие^иез РгоЫётез сопсегпапг 1е МеоШЬкше Рта1 е1 1а Рёпой йе
ТгапзгсЫоп а ГАяе <1и Вгопге с1апз 1ез Кёеюпз Ыогс1-е1 0ие51-
-Роп^яиез. — III, 59—92.
Оие^иез гетащиез виг ГёуошЬюп <1е 1а сшгиге Сите1пНа. — VII,
15-44.
ЧУБРИЛОВИЕ ВАСА
1Лп51ки1 й'ёЧийев Ъа1капо1о§1диез йе ГАсайепие ЗегЬе <1ез Заепсез
е* с-ез Апз. — /, 3—11.
Закл>учци Радне конференцще за балканолошке студоце, одржане
у Београду 26. марта 1968. — /, 285—290.
Светозар Марковий о националном питан>у у Аустро-Угарско.) . —
II, 133—140.
Авторский коллектив: И. В. Агибалов, В. А. Анфилов, С. С. Бирюзов...:
Освобождение юго-восточной и централной Европи войсками
2-го и 3-го украинских фронтов 1944—1945. Москва 1970. —
II, 389—397.
Балканолошки институт Српске академще наука и уметности: —
II, 456—458.
Хазим Шабановип, 22. .щ1 1916 — 23. таг! 1971. — II, 467—471.
Извешта] о раду Балканолошког института Српске академике наука
и уметности за 1971. годину. — 621—629.
Извешта^ о раду Балканолошког института Српске академще наука
и уметности. — IV, 714—726.
Извешта] о раду Балканолошког института Српске академике наука
и уметности за 1973. годину. — V, 485—487.
Извешта] о раду Балканолошког института Српске академи)е наука
и уметности за 1974. — VI, 369—372.
Извешта] о раду Балканолошког института Српске академще наука
и уметности за 1975. — VII, 442—372.
Балкански народи у Неточно^ кризи 1875—1878. — IX, 7—15.
ЧУАИНОВИБ-КОНСТАНТИНОВИБ ВЕСНА
ВгиЛуепо-рогошспе уеге з^агоз^есШаса 1 сНпатзкт изе^епйса Ракгас-
кс гевце. — VIII, 695—712.
ЦАМБАЗОВСКИ КЛИМЕНТ
Влияние автономии сербского княжества на транзитную торговалю
балканских народов на територии княжества в первой поло
вине XIX века. — /, 107—118.
Школован>е бугарског народног свештеничког кадра у кнежевини
Србщи. — II, 175—193.
ЕШе$ Ва1кашчиез 1969, 1970. 1 1971. — II, 404—405.
XIII меЬународни конгрес исторщеких наука у Москви. — //, 443—
444.
Иде]е и тхц'екти у Србищ о ерпскобугарско! федерацией у току
1862. године. — III, 349—367.
ЕШеа Ьа1кашяиез 1971. — III, 537.
Владимир Сто]анчевиЬ: тужнословенски народи у Отоманском цар
ству од Зедренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. го
дине, Београд 1971. године. — III, 565—566.
Вопросы первоначалнаго накопления капитала и национальные дви
жения в славянских страны, Академия наук СССР, Институт
славяноведения и балканистики, Издателство „Наука", Москва
1972. — III, 566—567.
Веселии Траиков: Раковски и балканските народи, София 1971. —
III, 567—568.
257
Бугарски баштовани као печалбари у кнежевини Србщи. — IV,
225—237.
Ешйез Ъа1кашяиез 1972. — IV, 643.
Иде]е о балканской и ]'ужнословенско] федерации у доба Светозара
Марковича. — V, 125—144.
Бугарски сточарски трговци у кнежевини Срби)и у прво] половини
XIX века. — VI, 167—188.
Српски дипломатски извори и српска штампа о преласку чете Хри
ста Ботева преко Дунава пре сто година. — VII, 167—186.
Ешйез ЪаИсашаиез. — VII, 395—396.
Балканские исследования — проблемы истории и культуры. Ака
демия наук СССР, Институт славяноведения и балканистики,
Москва 1976. година. — VII, 398—399.
Мр Драган Ташковски: Кон етногенезата на македонскиот народ,
НИК, „Наша кн>ига", Скоще 1974, 233. — VII, 427—428.
Бугарски трговци на панаЬурима у Кнежевини Србщи средином
XIX века. — VIII, 271—278.
Српска штампа о припреман>у и одржаван>у Берлинског конгреса.
— IX, 159—192.
ШЕБИК ЕДИНА
Карротт. виг Гас1т1ё с1и Сепхге йе КесЬегспез Ьа1капо1о§1яие5 <1е
Ь'Асайёппе йез Згаепсез е1 йен АПз йе Возте е1 Неггёеоуте
еп 1971. — III, 618—620.
Сотр1е-гепс1и йи Сетхе йе КесЬегсЬез Ьа1капо1ордие5 йе Ь'Асайёпме
йез Заепсез е1 йез Аггз йе Возте-Неггёкоутс сп 1972. — IV,
704—710.
1гуе§1а] о гайи Сеп1га га Ьа1капо1о5ка ириМуаща Акайепгце пайка
1 шпеШозМ Возпе 1 Негсе§0У1пе и 1973. §ойин. — V, 487—490.
1гуе§1а] о гайи Сеп1га га Ьа1капо1оЗка 15рШуап|а Акайетце пайка
1 штцетозх! Возпе а Негседоуапе и 1974. дошт. — VI, 372—376.
ШКРИВАНИВ ГАВРО
Е5паг1е Оапг1, Ьа ЗсЫауогаа (51ауада). — ///, 273—297.
Универзитет Стенфорд — Калифорнща, Прва српска револуцша
(1804—1813). — VI, 364—365.
ШЛ.ИВО ГАЛИБ
Намил-паша у Босни и Херцеговини у 1853. години. — X, 177—209.
ти> ОЕоас
Ше Ваг51е11ипе йез ЪодштмНзспеп »Реггес1из« аиг Йеп пиНекИегНсЬеп
СгаЬйепктаЧегп (з1еёс1) Возшепз ипй йег Неггеео\\ппа. — IV,
111—120.
ШЬЗОЫ СЬЕ^ м.
ТИе НаЬзЬигд Етрке 1790—1918. Ву С. А. МасаИтеу. Ьопйоп, \\'а-;йеп-
1е1й апй Мко1зоп, 1969, Рр. XIV + 908. — IV, 670—671.
259
ПОСЕБНА ИЗДАН>А БАЛКАНОЛОШКОГ ИНСТИТУТА
Кн>ига 1
ОБИЧАШО ПРАВО И САМОУПРАВЕ НА БАЛКАНУ
И У СУСЕДНИМ ЗЕМ1БАМА
Зборник радова са меЬународног научног скупа одржаног 1. и 2. новембра
1971. год. у Београду, Београд 1974, 512 стр.
Борислав Благсуевип, Упоредни метод при проучавагъу обича\ног
права као истори]ске категори)е — МШаИ Аш1гееу, Ье ЛгоИ соШитигг
Лез З^ез Ли ЗиЛ е1 1еигз ог^апгзаНопз Л'аиЮ^езйоп репЛап1 1а ЛотгпаН-
оп оПотапе — МУиЯаз Рап1аяори1о5, йаз СемоппкегШесЫ а1з СезШШпцз-
циейе Лег пеи^НесЫзскеп КесЫзогЛпип& — Васа Чубриловий, Пахри\ахал-
на друштва и ььихова обича]на права у Албанщи у Црно] Гори у средгьем
веку — Серги] Вилфан, Самоуправа и обичхцно право код Словенаца до
почетка XX века — Ап1е МаппоуИ<5, ОЫ6а\по рга\>о I затоиргаие и Ыч1о]
ВиЪгоуаЬко] гериЪИсг г п^^коVо 1г.и6ачап]е — Ногз1 НазеЬ^етег, йге Уег-
\аззип%згесЫИске СгипЛ1а%е Лез М/гЛегз1апЛзгеск1ез Лег ип^аггскеп Котка-
(е Сезе1гезаг11ке1 XXXIII/1545 — Магси, Ьез соШитез ]ипЛщиез сот-
те зузХете погтаЩ уШпо1 еп Коитате (Цп Ли XIX' з1ес1е — ргетгёге
тоШе Ли XX' згес1е) — ХЬубинка БогетиН, Обина)но право и самоуправа на
колективним пашшщима балканских сточара у XIX веку и почетком XX
века — Сеог^ез Сгопг, ЬЧпзШиНоп Лез сощгеигз еп Уа1асЫе — Спага1ат-
Ьоз РаразШтЫз, Ь'ё§Изе е( 1е ЛгЫ( сои(итп1ег аих Всйкапз репйапХ 1а Лоти
паНоп оНотап — Фани Милкова, О некоторых функциях болгарских об
щин конца XIX века, связанных с болгарским обычным и турецким пра
вом — Мата Мапоклга, 31гис1иге е1 сотре(епсе ^игШШюпейе йе 1а сот-
типе Ьи1§аге ЛигапХ 1ез Легтегез Лёсептез Ле 1а ЛоттаНоп оПотапе —
Мустафа Имамовий, Сеоске општине у Босни и Херцеговини, 1878—1914 —
Авдо Суйеска, Пеке особености кривичног права у \угословенским земла-
ма за врщеме Турака — Бранислав БурЬев, Знача] црногорског збора у
XVII веку — Славко Мицушковий, Братовштина которских помораца као
депозитер норми обич.а]ног права — Петар СтсуановиЬ, МеЬусобни односи
и меЬуутица}и обича]ног права и законских прописа у Црно\ Тори —
Александар Христов, Стваран>е облика самоуправе путем револуционарне
делатности ВМРО, кра}ем XIX века и почетком XX века — Славко Ди-
мевски, Стваран>е, структура и компетенцще македонских црквенословен-
ских школских општина 60-тих година XIX века — Хасан Калеши, Турски
покуша] за ревидиран>е законика Леке ДукаЬина и укидапе аутономще
албанских племена у XIX веку — Мухамед Хащцахий, Оие^иез (урез йе
уШез ргЫ1е§1ёез Лапз 1е {ёоЛаНзте Шгс — Драгол»уб Драгсцлювий, Инсти
туцией колективне одговорности код ]ужних Словена у среднем веку —
Никола Павковий, Генеза и развитак права прече куповине код 1ужних
Словена — Драгослав Антонщевий, Положа] остарелих у обичащом пра
ву код ]ужних Словена — Ружица Гузина, Регулисан>е свощнских односа
у Србщи XIX века — Радомир Буровий, Обича]ни и аграрии односи код
/угословенских народа — Видак Ву]ачий, Наследии и имовински односи
у „класично)" црногорско] патрщархално] породици с посебним освртом
на прецедентно право мушких.
[Цена дин. 100]
260
Кн>ига 2
ДРАГОЛ>УБ ДРАГСШ10ВИК, БОГОМИЛСТВО НА БАЛКАНУ И У МАЛ01
АЗШИ, Београд 1974, 233 стр.
Дуалистички (еретички покрети на Балкону и у Мало] Азщ'и у
доба по/аве и ширегъа богомилства — Масалщанство у научно] литера
туры — Извори за исторщу масалщанства — Име секте — Исторща ма
салщанства у Мало] Азщи и на Балканском полуострву — Верска, етичка
и полихичка схватанм масалщана — Павлики]анство у научно] литератури
— Извори за исторщу павликщанства — Порекло и име павликщанске
}ереси — Исторща павлики]анског покрета — Верска, етичка и полити-
чка схватан>а павликщана.
Юьига 3
СРЕДНЮВЕКОВНО СТАКЛО НА БАЛКАНУ (V—XV ВЕК)

Зборник радова са меЬународног саветовааа одржаног од 22. до 24. априла
1974. у Београду, Београд 1975, 247 стр.
Зотца Ре1ри, Баз враХапИке С1аз т 81оюетеп — Екхпак! В. Нагйеп, Боте
ЬотЪагй С1аззез о/ (Не 6ХН апА 7хк СепХипез — тиМа Йбарапоуа, ^е Уегге
ЬугапХт Ли V'—XII' з1ёс1ез — Цшшша Иевтбаг-Сес, ВхссЫегг \пХгег Хаг-
АоапХш аЧ Етопа — 2Аепко 2его\>гса, С1аз]>е%еп5ХаАе Лег ЬокаШаХ Ророугса
(ОзХзегЫеп) айв Лет XI—XII ЗакгНипЛегХ — Мщапа СогоУ1бЬ]иЫпкоУ1б,
0ие1диез ргоЫётез геЫхЦз аи уегге тёЛгёуа! еп 8егЫе — Душица Миний,
По\ава и распростран>еност наруквица од стаклене пасте на средн>ове-
ковним налазиштима у Зугославщи — Ыеуепка Вогатб-Веггё, ЫекоИко
роЛаХака о рпт]ет %огзко§ кггзХа1а и Оа1тасщ — Уегепа Нап, ХЗпе Хтои-
VаШе Ли \>егге зупеп йи XIV' з'гёсХе еп ЗегЫе — КоЪег1 3. Спаг1ез1;оп, 8оте
Еп§Изк ПпЛз о/ МеЛ1еуа1 С1азз \п1п Ва1кап Апа1о§иез — Сеог§1 ЭДтеоу,
5иг Гопцте Ле 1а чеггепе еп Би1§аг1е аи Моуеп а§е — 21ука УЕагоуа, 2ит
РгоЫет Лег С1азргоЛикХюп ип тгХХеХагХегИспеп Ви1цапеп (8—10 Зп.) —
5ета\т Еулсе, Бе 1а р1асе Ле 1'агХ Ле чеггепе Лапз ГёсШгаце Лез тХ&гигигз
а Вугапсе — Уа1о Уа1оу, РгоЛисХюп Ли уегге Лапз 1а сар1Ха1е тёЛгёуаЫ
Ъи1&аге УеНко ТЬгпоуо Ле 1а /т Ли XII"" а 1а /ш Ли XIV"" з0с1е — АзЮпе
СазрагеШ, Ьа чеггепе уетХгеппе еХ вез геШюпз ауес 1е ЬеуапХ ЬаЗкатаие
аи Моуеп а§е — Мадйайпа 51атспеуа, 5мг ПтрогХаХюп Ли уеге гХаНеп й
8оЦа аи XIV—XVI' з. — Рауао Апйе1дс, 13п арегеи Ле 1а ХурЫо&е Ли уегте
тёЛ16ма1 еп Возте еХ еп Негге&оуте — Магца Ва1апоУ1с-На<Ш-Ре§1<5, /и-
Циепсе Ли уегге зиг 1е (адоппетепХ Ле сегХатз гёЫргепХз еп сёгапйдие —
Ь)1Цапа Тогтс1с\ СопХпЬиХюп й 1'ёХиЛе Ле Ш чеггеие тёЛНуаЗе еп Возте
— СоЬеШ Ле Какащ — Ека1еппа Мапота, Иге С1азуепл>епЛипц иг Леп
зраХгтХХе1а1хегНскеп — Мапап Шеп2е1, Апа1узгз о/ зоте С1азз (гот Негсе-
&о\>та — К.оЬег1 Вга11, Апа1уз1з о/ Негсе&оутгап С1азз — МПийп Лоуодстё,
ЕХиЛез сЫт1циез Ли уегге тёА1ё\>а1 Хгоиуё Лапз сегХатез ге&юпз Ле 1а
Уои°оз1аУ1е — Водшш! НгаЬак, Ьа Vе^^е^^е Лапз 1ез уШез еХ аих йётеигез
Лез }опсХюппа[гез еХ §гапЛз ргорпёХаьгез Хегпепз Лапз 1ез рауз Ъа1катциез
(1480—1660) — Верена Хан, Изложба средн>овековног стакла са неких ло-
калитета у Зугославщи — Вигйе Во§коу1(5, СопсШзюпз.
261
Кн>ига 4
ОДРЕДБЕ ПОЗИТИВНОГ ЗАКОНОДАВСТВА И ОБИЧАШОГ ПРАВА О
СЕЗОНСКИМ КРЕТА1ЪИМА СТОЧАРА У ТУГОИСТОЧНОТ ЕВРОПИ
КРОЗ ВЕКОВЕ
(Зборник радова са меЬународног научног скупа, одржаног 6. и 7.
новембра 1975. у Београду) Београд 1976, 354 стр.
УазПе ВагЬа, ]ипйгзске ипй Окопотгзске АзрекХе йег Тгапзкитащ Ьег
йеп Аготипеп (Магейо-Кигпапеп) уоп Ымейг — Ме§1етеп — Милисав Лу-
товац, Сточарска кретагьа у планинама Црногорских Брда и народне ре-
гуле при искоришкавагьу пашнмка — Петар Влаховип, Катуни и сезонска
кретагьа сточара у ]угозападно] Србщи у прво\ половины XX века —
Ш1оуап Сауаги, 81оёагг — У1азг ро з^еVе^ог.арайпо^ Нгма1зко] ргета ой-
гейЬата хХазИ о пцкочгт кШапЦта г оЪаиегата — Драгослав Антони-
]евий, Основна обележ]а номадских сточарских кретагьа у свгтлу обича]-
ног права и позитивног законодавства — 1луш Магси, Рогтез 1гаДШоппе\-
1ез йёХечаце раз1ога1 е1 зуз1ётз й'ог^атзаНоп сНег 1ез УХациез ЪаШапщиез
— Петар СтсцаиавиЬ, Сезонска кретагьа сточара и комунице у обича\има
и прописима Црне Горе — Ау<1о Зисезка. Уз1а\>1 и ко\{та зи з!одап п
Оа1тасЦе копзНН гзра$е и Возт и йоЪа озтапЩзке у1азН — Бурица Кр-
стий, Обича)ноправни аспекти сезонског кретагьа сточара у области Куча
у Црно] Гори — Никола Павковий, Обича)но-правни уговори и производ-
ни обноси у сточарству — Вгашпиг Си&с, Еко1озЫ ил/ом па ргозЮги
(гапзкигпапШоз з1осагеп)а па ВаШапи — Радован РшумовиЙ, Географски
услови и гьихова улога у еволуцщи сточарских кретагьа у }угослави\и —
Лован Трифуноски, Сточарска кретагьа у СР Македонией — М1гко Магко-
ук1, Сеоёга{зкг азрекН з1оёагзке ^еV^^а1^^ас^^е йтагзкгк р!атпа — №со1ае
Випаге, Гуро1о%ге раз1ога1е ХгайШоппеИе 8ий-Ез( Еигорёеппе — Ре1аг 1И-
еузка, 8Ыр Кесогйз {гот (Не Мусепаеап Агскыез — Уапда Хозит-а, Се-
зсЫскШске Стпй1а%еп йез Шг1еШитз ап йег РЫтзскеп Ога\\>а — Глнгор
Тодоровски, Сточарството во Малореканскиот предел во втората полови
на на XIX век до кра)от на првата светска во\на — Оетеггаоз ЬоикаЮз,
Ье зат( йётё1ге (26 оси), ]оиг йе си11е, йе ггапзкитапссз е1 йе сопуешюпз
аиЮпаХез, скег 1ез разгеигз потайез ои зетг-потайез, еп Сгесе — Магцапа
Си31с\ Рга\тг рЫога) оз1а}тсе-у1гйтез'е и з1одагзкот йгиНуи ге&Це Ыпапйа
— Уаэм Мапшюу, ОЬег етще зсм>аск иШегзисЫе Зекеп йег СегзХгкеп КиНиг
йег ВеыеёИскеп 8ска{Ыг1еп аи] йег Ва1капка1Ыпзе1 — Уезпа СиИгктб
-Коп51ап1тоу1с\ Ро1о1а] т\айо1еп\е и ХгайгсюпаХпо] зХосагзко'] згейШ рге
та оЫёа]пот р^аVи г гакотта — Климент Цамбазовски, Утица] хатише-
рифа од 1830. и 1833. гш режим сточарегьа и трговине стоком на источно]
граници кнежевине Србще — Ранко Фридрих, О архитектури сточарског
стана.
Кнзига 5
СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА 1929—1934. ГОДИНЕ И Н>ЕН ОДРАЗ У
ЗЕМЛ>АМА 1УГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ,
Никола Вучо, Аграрии блок подунавских зема/ьа за време економске кризе
1929—/933. — М1спае1 Казег, Тке Пергеззюп апй Сепезхз о/ ЕШгзт —
Душан Лукач, Интензивирагье немачког продора према )угоистоку Европе
после светске економске кризе — Сеог^е МасезшЬ, Мопе(агу РоНсу апй
1мегпа1юпа\ 1п(егйерепйепсе иг Сгеа1 Пергеззюп: 1ке 113А апй Уи%оз1ау1а
— Живко Аврамовски, Енглеска и питагье Балканског пакта 1930—1933.
262
— Милан Банку, Мала антанта у велико] економско] кризи 1929—1933. —
Петар Милосавл>евиЬ, Положа] родничке класе Румунще и Бугарске за
време економске кризе 1929—1934. године — Ейткш Тиги, Ье$ таррог1з
роИНсо-ёсопотгдиез егйге 1а Коитате е1 1ез рауз йи 8ий-Ез1 Еигорёеп
йапз 1а регюйе йе 1а спге есопотгцие топдааЫ — Милош Вучковий, Ути
ца] светске привредне кризе 1929—1932. на привреду старе ]угославще —
Спеог§пе 2апаг1а, СегХатз азрес(з е( сопзШега1юпз зиг 1а сггзе есопотгдие
йе 1929—1933 еп Коитате, е1 зез сопзедиепсез — Лазар П^ий, Утица] вели-
ке економске кризе 1929—1933. на ]угословенску економску мисао и економ-
ску политику до другог светског рата — Мага Ко1аг-1)ши1п]еУ1б, Т>']е1омап.)е
чеНке екопотзке кпт.е па тщгасюпа кге1аща )и/>оз^епз1ап пагойа — 2с1еп-
ка &1топс1с\ КНга и игЛи$1НЦ 1иёоз1ау1]е 1930—1934, з розеЬтт 05Уг1от па
Нта1зки — Магцап Майска, \]1\еса] Vе^^ке екопотзке кпге 1930—1934.
па ргот\епи Цго(пгН и\']е1а зеЦа$1\а и НгуаХзко] — Топе 2огп, Созройаг-
зка кпга т а&гагпа з1гик(ига з1огепзке тап]&пе па ауз1п)зкет Кого$кет
V 1еНк 1929—1934.
Кньига 6
ПЕТАР МИЛОСАВЛ>ЕВИН, РАДНИЧКИ ПОКРЕТ У РУМУНШИ

(1870—1917) Београд 1977, 153 стр.
Игиз'Ыепоекопотзкг ойпозг и Китипщ и йгицр] ро1оппт <1ече1пае-

з1о§ ( роде1кот а\аЛезе1о% \>ека — 1йе]по заггеуаще г ог&атгасюпо о{ог-
тЦеще гайтбко% рокгеЫ — 01М]а\>ап]е г изроп геуЫисгопагпоё рокШа
иоН оЪпоуе Китипзке зосца1-йетокга1$ке гайтбке рагЩе — КайтбЫ ро-
кге( и репойи оЬпох'е 8ос(]а1-йетокга1зке рагЩе — КайтдЫ ( зосцаИ-
зШЫ рокге1 и репойи Ьа1капзкИг га(оуа I и1азка Китипце и ргмх зуеХзкг
га\ — Тгапзйчапца и репойи 1867—1910.
Кн>ига 7
БУРИЦА КРСТИН, ПРАВЫЙ ОБИЧАШ КОД КУЧА
Анализа реликата — Методолопца — Прилози за теорщу обича,)НОг права.
Знача], принципи и методи савременог изучаван>а обича]ног права
— Географске, привредне, етничке и исторщске карактеристике области
Куча — Методологи/а изучаван>а реликата обича]ног права код Куча ко/а
]е коришкена у овом раду — Институт сво]ине према обича]ном праву —
Правна и пословно способност — Облигациони односи — Кукна за\едни-
ца или кука и н>ен однос према братству и племену — Правни положа]
жене — Начин искоришпаван>а пашн>ака или режим планине — Обича]
крене освете — Облици обича]ноправне локалне самоуправе и народни
скупови.
263
Кн>ига 8
НИКОЛА ТАСИН — БОРИВ01Е ЮВАНОВИК,
МЕТОДОЛОГША ИСТРАЖИВАН>А У ПРАИСТОРШСКСМ АРХЕОЛОГШИ,
Методски приступ и методологией археолошких истраживагьа — Ме
тоды истраживагьа економских и друштвених односа у праисторщско]
археологии — Методи теренских истраживанм праистори]ских налазишта
— Матерщална култура и начини гьеног туманенл — Миграцще и мигра-
циона кретагьа — Природне науке у праисторщско) археологщи.
Кнлга 9
АРХИВСКА ГРАБА О СТАКЛУ И СТАКЛАРСТВУ У ДУБРОВНИКУ
(XIV—XVI ВЕК), Сабрала и уредила Верена Хан,
ВАЬСАШСА
XI
Изда]е
БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ
Технички уредник
ТЕОДОР ВАСИЛ>ЕВИК
Опрема и штампа
ИЮ ПРОСВЕТА, Београд — Нови Сад

Balcanica 1980 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Balcanica 1980 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

http://www.balcanica.

ГОДИШН>АК БАЛКАНОЛОШКОГ ИНСТИТУТА

АЫША1КЕ ЭЕ 1/Ш8Т1ТШ БЕЗ ЕТ1ШЕ5 ВАЬКАШОиЕЗ

МетЬгез <1е 1а КёёасИоп

Никола Тасик, Неки проблеми културне и етничке припадности

КРИТИКЕ, ПРИКАЗИ, ИЗВЕШТАШ

НЕКИ ПРОБЛЕМЫ КУЛТУРНЕ И ЕТНИЧКЕ ПРИПАДНОСТИ

(Прилог проучаван>у односа подунавских и балканских

У прошом бро]у Балканике (Ва1сатса X) обраЬен про

ни^е у прво време била стилски ]асно издиференцирана, веЬ су

У тренутку формирања првих знања о босутској, односно

6 Н. Тасић, Вакашса X, 1979, и д.

откривена налазишта са типичном Басараби керамиком (подручје

7 Могш1х — Р. Котап, ХЈп пои $гир ИаШШшп Нтригш т $и^езШ1

Проблемы етничке припадности босутске и Басараби културе

Проблеми етничке припадности босутске и Басараби култу

9 П. МедовиН, ор. ей., 31 и д.

Светозарева, затим нешто ]ужни]е код Црнокалачке баре и Кру-

11 Н. Тасий, Бор и околина у праисторией, Монографща Бор и око-

У циљу бољег утврђивања етничке припадности Басараби

18 Р. Рарахо^Ги, ЗгеАщоЬаНсапзка р1етепа и ргейгипзко <1оЪа, бага-

на иначе врло добро анализирани Херодотов текст од стране

24 1зосга1, Рапа1Иеп 227—228 (према Ф. Папазоглу, ор. са.. 421).

лениу'ума, издва]але су се ман>е племенске целине са специфич

Вратимо се сада проблему етничке припадности носилаца

26 За територщу Амантина упореди: К. К1ерг(, Рогтае огу!5 аШгдш

1п шезет АиГза1г \уегаеп еии^е уоп акшеиеп РгоЫетеп аег 11те1ег-

Од тридесетих година XIV века па све до проглашен>а Гри

1 Г. Острогорски, Иссорща Византще, СД. VI, Београд, 1969, 476—479.

и мистичких учен»а старохришЬанске цркве у разво]у исихазма

• Г. Острогорски, ор. сИ., 216.

не разлике у догматским учен>има15. То ]"е утолико важнее што

15 Т>. ОЬо1еп5ку, Тке ВовошИз, 254; I. Меуепс1огтг, 1п1гоЛис1'юп, 51;

18 М. Ктозко, Апйциогит Хезйтота йе Ы$1огш е1 йос(гта МеззаИ-

богомил об]ашн>ава редукщцом словенског превода богомилске

» РС. 130, 1289.

31 Ь. ТЪаЦосгу, Векга%е гиг КеппСшзз йег Во&от:1<т1екге, \\155. Май.

слова, на]познати]ег византщског мистичара са кра]а X и по

38 Н. С. Веек, ор. сИ., 360; К. Но11, ЕшНизгазтиз ипй Визз&еыаи,

« Ыоу. 1и51. 133, ц. 36.

осигурана, и ]авно се од н>иховог учеаа оградио, призна]угш

Ь'ор1П10П §ёпёга1етеп1 ассер1ёе ^ие 1а <1ос1:гте ёез пёзусЪаз1е8, ехро-

*» 1Ыа., 106; сг. РС. 151, 448.

оштшште ет охзсоытшште БАыз ьез 5Т1шстше5

Оеих ёлюпетепЬз ипрог1ат15 тгациш1 тШеи <1и XVI' заё-

* Каррол ргёзетё аи IV Соп^гёз 1п1егпа1юпа1 аез ётоез <1и 5ий-Ез1

Ьа а'ёГаке с!е Бетонка пе ги{ раз рпзе сотте ип ауегйззе-

Несение сотте ит Ьоиппап! аатз ГЫк*а1ге ае Вугапсе, 1а

1 Г. Острогорски, Серска облает после Душанове смрти, Београд,

аврнтайкиъз а ргосклтюг )еяхпе юса Гшпё <кз йк ое Уиказшп, Манко.

2 Р. Михалчий, Кра] српског царства, Београд, 1975, 125—161.

' Н. 1па1с1к, ТНе ОПотап Етр1ге, Сеогде ШетпаепГеИ апй №со1зоп.

(1ап5 1еиг ргоутсе, 1 еспап§е а!ез Ыепз зе Ы1 еп топпа1е ё1хап-

5 С. Димитрщ'евиЬ, Новац кнеза Лазара у односу на новац других

6 С. БирковиЙ, Поклад крала Вукашина, Зборник Филозофског фа-

оотрз уегз 1а йп <1е 1384. 1паёрапс1ап*5 с1ерш« 1оое1етр5, Ьез

8 Лз. Стсуановий, Стари српски родослови и летописи, Београд —

9 М. ДиниЬ, За историку рударства у средгьовековно) Србщи и Босни

ёФаЪН яие 1ез зуоЪоЛтк, ^ш аррагашэзепЛ а Гёроаие Ли Гёоаа-

11 Г. Острогорски, Елевтери. Прилог историки се/ъаштва у Византщи,

р1ехе аЪаЫи»8 аЬапс1оппё5 <1е Киёего.« Ст. НоваковиЙ, Эаконски споме-

17 X. ШабановиЬ, Кращште Иса-бега ИсхаковиНа, Збирни катастарски

КОНТИНУИТЕТ И ДИСКОНТИНУИТЕТ У ФОРМИРАНэУ ДРЖАВНИХ