NOSILAC AD FABRI

KAŠEĆERA”TE - TO”Senta
PROJEKTA:
SENTA,Kar
ađor
đevabb
MESTO:

PLAN MERAZASPREČAVANJE
NAZIV
UDESAIOGRANI
ČAVANJE
PROJEKTA:
NJIHOVIH POSLEDICA

BROJ PROJEKTA:

ODGOVORNI
s
pecz
žsJ
asmi
naSa
rat
li
ć,d
ipl
.ma
š.i
nž.
PROJEKTANT:

PROJEKTANT: J
ele
naMi
tr
ovi
ć,d
ipl
.inž
.he
m.

DATUM: decembar, 2010. godina

Pr
oje
ktnibi
ro“EKO- LOGI
C”
Nosilac projekta
Novi Sad

Pot
piso
vla
šće
nogl
ic
a s
pecz
žsJ
asmi
naSa
rat
li
ć,di
pl.
maš
.in
ž.

M.P. M.P.
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

SADRŽAJ

1 OPŠTADOKUMENTACI
JA.......................................................................................................................... 3

1.1 PROJEKTNI ZADATAK............................................................................................................................... 4

1.2 REŠENJ
AI LICENCE ................................................................................................................................... 5
1.3 NOSIOCI IZRADE PLANA MERA ZA SPREČAVANJ
EUDESA ............................................................. 7

2 UVOD ................................................................................................................................................................. 8

2.1 CILJ IZRADE PLANA MERA ZA SPREČAVANJ

EUDESA ..................................................................... 9
2.2 RELEVANTNA ZAKONSKA REGULATIVA............................................................................................ 9

3 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA, PROCESU I IDENTI

FIKACI
JAMOGUĆI
HIZVORA
OPASNOSTI.................................................................................................................................................... 12

3.1 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ............................................................................................................ 13

3.2 GLAVNE KARAKTERISTIKE PROCESA RADA ................................................................................... 14
3.3 IDENTIFIKACIJA MOGUĆI
HIZVORA OPASNOSTI ............................................................................ 19

4 MEREZAŠTI
TEUTOKUREDOVNOG RADA ...................................................................................... 24

4.1 OPŠTEPREVENTIVNE MERE ZA SPREČAVANJ

EUDESA................................................................. 25
4.2 PROJEKTOVANE MERE ZAŠTI
TE.......................................................................................................... 26
4.3 MERE ZAŠTI
TEKOJE JE POTREBNO PRIMENJIVATI ZA SPREČAVANJ
EUDESA ....................... 29

5 POSTUPCIZAOGRANI
ČAVANJE POSLEDICA UDESA .................................................................... 38

5.1 ODGOVOR NA UDES ................................................................................................................................ 41

5.2 POSTUPCI ZA OGRANI
ČAVANJ
EPOSLEDICA UDESA ..................................................................... 43

6 LITERATURA ................................................................................................................................................ 46

7 PRILOZI.......................................................................................................................................................... 48

2
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

1 OPŠTADOKUMENTACI
JA

3
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

1.1 PROJEKTNI ZADATAK

Za potrebe Investitora AD FABRIKA ŠEĆERA ”TE - TO”Senta, Karađorđeva bb,

potrebno je izraditi dokument - Plan mera za spreč
avanje udesa i ogranič
avanje njihovih posledica
industrijskog kompleksa za proizvodnju i preradu š
ećera (
uda
lje
mte
kst
uPl
anme
raz
aspr
eča
vanj
e
udesa).

Plan se izrađuje se u skladu sa odredbama Zakona o integrisanom spreč

avanju i kontroli
zagađivanja ž
ivotne sredine (
“Sl. glasnik RS”br. 135/04) i sastavni je deo dokumentacije koja se
prilaž
e uz Zahtev za dobijanje integrisane dozvole.

Ovim dokumentom opisani su postupci za spreč

avanje nastanka i smanjenje obima moguć
ih
posledica po ž
ivotnu sredinu prilikom udesa i sadrž
i sledeć
e delove:

 identifikacija mog
ući
hud
esni
hdoga
đaj
a

 plan mera z
aspr
eča
van
jeud
esau toku redovnog rada

 p
ost
upc
izaogr
ani
čava
njeposledica us
luč
ajuude
sa

Investitor

ADFabr
ikaš
eće
ra“TE - TO”Senta

4
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

1.2 REŠENJA I LICENCE

Re
šenj
ail
ice
nce
,pr
il
ože
ne u Planu me
raz
aspr
eča
vanj
eud
esa za Investitora AD FABRIKA
ŠEĆERA”TE - TO”iz Sente,č
ines
led
ećad
okume
nta
:

 Re
šenj
eor
egi
st
rac
ijipr
eduz
eća
 Re
šenj
eood
ređi
vanj
uodgovo
rnogpr
oje
kta
nta
 Licenca odgovornog projektanta
 Fot
okopi
jad
ipl
omeos
ti
canj
uspe
cij
ali
st
ičkogz
vanj
a

5
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Naos
novuč
lana128.Za
kon
aop
lani
ran
juii
zgr
adnj
i(“
Služ
ben
igl
asni
kRS”br
.72/
09i8
1/09–
isprav.) donosim:

REŠENJE
Za potrebe izrade dokumenta:

PLAN MERAZASPREČAVANJEUDESAIOGRANI
ČAVANJE
NJIHOVIH POSLEDICA

odr
eđu
jemz
aod
govor
nogp
roj
ekt
ant
a:

s
pecz
žsJa
smi
naSar
atl
ić,di
pl.i
ng.maš
.

licenca broj 330 C529 05

U Novom Sadu, decembar 2010. god.

Pr
oje
ktnibi
ro“EKO- LOGI
C”

_____________________________________
s
pecz
žsJ
asmi
naSa
rat
li
ć,di
pl.i
ng.ma
š.

6
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

1.3 NOSIOCI IZRADE PLANA MERAZASPREČAVANJEUDESA

Nosioci izrade Plana me

raz
aspr
eča
vanj
eude
sas
usl
ede
ćip
roj
ekt
ant
i:

1. spec zž ,dipl.ing.maš
s Jasmina Saratlić .____________________________________

,
2. Jelena Mitrovićdipl.ing.hemije ___________________________________________

ć
Podaci koriš ć
eni u izradi ovog dokumenta dobijeni su od strane ovlašenog lica AD
FABRI
KAŠEĆERA”TE - TO”Senta - Vande Doš
en Bogić .
ević

7
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

2 UVOD

8
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

2.1 CI
LJI
ZRADEPLANAMERAZASPREČAVANJEUDESA

Pr
eduz
ećaidr
ugis
ubj
ekt
ipr
ivr
eđi
vanj
a,koj
ikor
is
teopa
snema
ter
ij
euvr
šenj
uod
ređe
nih
de
lat
nos
ti
,oba
vez
nis
udavo
dep
oda
tkeovr
sta
maikol
iči
namaopa
sni
hma
ter
ij
a,dao
dre
đuj
ui
s
provodep
reve
nti
vneidr
ugeme
rez
ašt
it
eži
vot
nes
redi
ne,daor
gani
zuj
upos
tupa
njeus
luč
aju
udesa, u skladu sa odredbama Zakonaoz
ašt
it
iži
vot
nes
redi
ne(
“Sl
užbe
nigl
asni
kRS“br
oj135/04
i 36/2009).

Fa
bri
kaš
eće
raj
eis
hodo
val
asa
gla
snos
tnadokument Procena stepena ug
rož
enos
tiobjekata
iš
ir
eok
oli
neodop
asni
hma
ter
ij
aus
luč
ajuu
des
anaobj
ekt
imapr
eduz
ećaš
eće
rana“
TE-TO”
, od
s
tr
aneMi
nis
tar
stvaz
aza
šti
tuž
ivo
tes
redi
neipr
ost
ornogpl
ani
ranj
a,Be
ogr
ad,ko
jims
ude
tal
jno
ob
rađ
enemoguć
e opasnosti, analize posledica i procena rizika (Prilog br.1).

AKCIDENT (UDES) –j
est
eiz
nena
dniine
kont
rol
is
anido
gađa
jil
ini
zdoga
đaj
a,koj
i
na
sta
jene
kon
trol
is
ani
m os
lob
ađa
nje
m,i
zli
vanj
emi
lir
asi
panj
em opa
sni
h ma
ter
ij
apr
inj
ihov
oj
proizvodnji, prome
tu,upot
rebi
,pr
evoz
u,pr
era
di,s
kla
diš
tenj
u,odl
aga
njui
line
ade
kva
tnom č
uva
nju.
Upravljanje udesima ima za cilj pravovremen i adekvatan odgovor na udes.

Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes obe

zbe
đuj
udas
epr
avovr
eme
noina
a
dek
vat
anna
činr
eag
ujek
akob
isepos
ledi
cemoguć
egude
sai
zbe
glei
liz
adr
žal
eugr
ani
cama
kontrolisanog.

Ovim Pl
anom me
raz
aspr
ečavanj
eude
saut
vrđuj
esepos
tupa
kzas
pre
čava
njena
sta
nka
ud
esap
ril
ikom r
edovn
ihr
adni
hope
rac
ijais
man
jiva
njeobi
mamoguć
ihpo
sle
dic
apož
ivot
nu
s
red
inuus
luč
ajuude
sa.

2.2 RELEVANTNA ZAKONSKA REGULATIVA

 onoz
Zak ašt
it
iži
vot
nes
redi
ne(
“Služ
beniglasnik RS“broj 135/04 i 36/09)
 Za
konoupr
avl
jan
juot
padom(
“Sl
užbe
nigl
asni
kRS”broj 36/09)

 Za
konov
oda
ma(
“Sl
užbe
nig
las
nikRS”br
oj 30/2010)j
ere
lava
nta
npos
vimč
lano
vima
.
s
Danom stupanja na snagu ovog zakona preta
jed
ava
žiZa
konovoda
ma(
“Sl
užbe
ni
glasnik RS“broj 46/91, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 54/96 i
101/05 - dr. zakon), osim odredbi č
l.8
1.do96
.

9
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 Za
konoz
ašt
it
iodp
oža
ra(
“Sl
užbe
nigl
asn
ikRS“b
roj111
/09)
. Da
nom poč
etkapr
ime
ne
o
vogz
ako
nap
res
taj
edava
žiZa
konoz
ašt
it
iodpož
ara(
“Sl
užbe
nigl
asni
kSRS”br
oj
37/88 i “
Slu
žbe
nigl
asni
kRS”b
roj 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), osim odredbi č
l.74-79,
k
ojip
res
taj
udava
žeus
kla
dus
apos
ebnim zakonom
 Zakon o prevozu opasnih ma
ter
ij
a(“
Služ
ben
ili
stSFRJ
“br
oj27/
90,45/
90i“
Služ
benil
is
t
SRJ
“br
oj2
4/9
4,2
8/96
,21/
99,44/
99,68/
02)
 Sl
Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“ už
ben
igl
asn
ikRS”
broj 11/2010)
 Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta
Sl
vazduha (“ už
benig
las
nikRS”broj 75/2010)
 Ur
edbao gr
ani
čni
m vr
ednos
ti
mae
mis
ij
aza
gađuj
ući
h ma
ter
ij
au va
zduh (
“Sl
užbe
ni
g
las
nikRS”broj 71/2010)

 Pr
avi
lni
kogr
ani
čni
m vr
edno
sti
mae
mis
ij
e,na
činu ir
okovi
mame
ren
jaie
vide
nci
ji
p
oda
taka(
“Sl
užbe
nigl
asni
kRS”br
oj30/
97i35
/97- ispravka)
 Pr
avi
lni
kod
ozvo
lje
nom ni
voubukeuž
ivot
nojs
redi
ni(
“Sl
užbe
nigl
asni
kRS”b
roj54/
92
–bez odredbi koje se odnose na dozvoljene nivoe buke u naseljima, na metode merenja
b
ukeinau
slo
vek
ojemor
ajudai
spunes
tr
učneor
gani
zac
ij
ezame
renj
ebuke
)
 Pr
avi
lni
k o me
toda
ma me
renj
a buke
,sa
drž
iniiobi
mu i
zve
šta
ja o me
renj
ubuke
(
“Sl
užbe
nigl
asni
kRS“br
oj72/2010)
 Ur
edbaoi
ndi
kat
ori
mab
uke
,gr
ani
čni
m vr
ednos
ti
ma,me
toda
maz
aoc
enj
iva
njei
ndi
kat
ora
b
uke
,uz
nemi
rava
njaiš
tet
nihe
fek
atabu
keuž
ivot
nojs
redi
ni(
“Sl
užbe
nigl
asni
kRS“br
oj
75/2010)
 Pr
avi
lni
kot
ehn
ički
m nor
mat
ivi
ma z
askl
adi
št
enj
eza
pal
ji
vih iopasnih materija
(
“Sl
užbe
nil
is
tSFRJ
“broj 14/80 i 9/81)

 Pr
avi
lni
kot
ehni
čki
m no
rma
tivi
maz
ast
abi
lnep
osudep
odpr
it
is
kom (
“Sl
užbe
nil
is
t
SFRJ
”broj 16/83, 60/84)

 Pr
avi
lni
kot
ehni
čki
mnor
mat
ivi
maz
apo
kre
tnez
atv
ore
nes
udovez
ako
mpr
imi
rane
,te
čne
Sl
i pod pritiskom rastvorene gasove (“ už
benil
is
tSFRJ
”broj 25/83, 9/86, 21/94, 56/95)

 Klasifikacija eksplozivnih gasova i para (SRPS NS.8.003)

 Ka
rak
ter
is
ti
keop
asn
ihz
apa
lj
ivi
hga
sova
,te
čno
stiii
spa
rlj
ivi
hčvr
st
ihs
ups
tanc
i(SRPS
Z.C0.010)

10
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 e
Klasifikacija matri
jair
obep
remapona
šanj
uupož
aru(
SRPSZ.C0.005)

11
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

3 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA, PROCESU I

I
DENTI
FIKACI
JAMOGUĆI
HIZVORAOPASNOSTI

12
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

3.1 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

ADFABRI
KAŠEĆERA“TE-TO”Se
nta pr
era
đuj
eše
ćer
nur
epuipr
oiz
vodib
elikr
ist
al
š
eće
r,me
las
u,s
uver
epi
ner
eza
nceine
kol
ikopr
oiz
vodanab
aziš
eće
ra.Se
diš
tepr
eduz
ećaj
eu
na
sel
juSe
nta
,uu
lic
iKa
rađ
orđe
vab
binat
oja
dre
sina
laz
eseTe
hni
čki
,Kome
rci
jal
niiSi
rovi
nsk
i
s
ekt
or.Up
ravnaz
gra
daov
oga
kci
ona
rskogdr
ušt
vas
meš
tenaj
enad
rugoj lokaciji, u centru naselja
Senta, u ulici Zlatna greda broj 6, i u njoj se nalaze kancelarije Generalnog direktora, Finansijsko -
op
štis
ekt
or,ka
oiSl
užbema
rke
tingaii
nfor
mat
ike
.

Tabela 1. Opš
tipoda
ciop
redu
zeć
u

Naziv pr
eduz
eća AD Fabr
ikaš
eće
raTE-TO
Adresa Ka
rađor
đevabb,
Sent
a
PIB 101099446
MB 08618526
Godina osnivanja 1959
Broj zaposlenih 187
Osnovna delatnost 3015830 - pr
oiz
vodnj
aše
ćer
ait
rgo
vinaš
eće
rom
Odgovorno lice Lj
ubi
šaRa
denk
ovi
ć
Telefon; e-mail 024/646-120, ljubisa.radenkovic@sugarfactory-senta.co.rs
Odgovorno lice za
Va
ndaDoš
enBo
gić
evi
ć
zašti
tuž ivotnes r
edi
ne
Telefon; e-mail 024/646-120, vanda.dosen.bogicevic@sugarfactory-senta.co.rs

Ra
dpo
stoj
ećef
abr
ikeš
eće
raAD FABRI
KAŠEĆERA”TE - TO”iz Sente, projektovan je
s
asl
ede
ćimpa
rame
tri
mak
ojis
edos
ti
žuuvr
emedobr
epr
era
dneg
odi
ne:

 Trajanje kampanje max 120 dana

 Kol
ič
inapr
era
đen
ere
pe 600.000 t
 Pr
ose
čnovr
emer
ada 10 h/dan
 Broj istovarnih linija 2
 Kapacitet prerade 300 t/h
 Ukupni kapacitet istovara 600 t/h
 Kol
ič
inavo
dez
aistovar i plavljenje 3000 m3/h
 Kol
ič
inaz
eml
jeur
epi 12 %

13
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 Kol
ič
inaul
oma
kair
epi
ća 4%
 Kon
cent
rac
ij
asa
tur
aci
onogmul
jai
zta
lož
nika 20 %

3.2 GLAVNE KARAKTERISTIKE PROCESA RADA

l
Tehnooš
kip
roc
esp
rer
adeš
eće
rner
epemo
žes
epo
del
it
iuv
išef
azao
pis
ani
hu narednom delu
Plana.

1. Pr
ije
m il
age
rovanj
eše
ćer
ner
epe
.Na
kon me
renj
aia
nal
ize(
odr
eđi
vanj
ene
čis
toć
ei
di
ges
ti
je
),v
ršis
eis
tova
rše
ćer
ner
epevod
eni
m ml
azom.Po
moć
uhva
tač
atr
aveihv
ata
ča
ka
menai
zdva
jaj
useor
gans
kepr
ime
se(
tr
ava
,kor
ovil
iš
će)
,koma
diz
eml
jeika
men,ar
epas
e
od
laž
enai
zbe
toni
ranipl
at
o.Nab
ubnj
ast
ims
it
imaodva
jaj
usene
čis
toć
eve
ćeo
d2mm av
oda
s
etr
ans
por
tuj
eude
kan
terD1gd
esevr
šiodva
janj
evo
deod mulja.

2. Plavljenje i priprema repe za proizvodnju. Repa se, sa lagera repe, vodenim putem
do
pre
madopr
oiz
vodneha
le.Nagume
nojva
ljka
stojr
eše
tciod
vaj
aser
epaodz
apr
lj
anevod
e.
Ta
kođ
e,na bubnjastim sitima odvajaju se neč
ist
oćeve
ćeod2mm av
odase transportuje u
de
kan
terD1gdes
evr
šio
dva
janj
evodeodmul
ja.

Zaprljana voda i
deude
kan
terD1gdes
evr
šiodva
janj
evodeodmul
ja.Voda koja se koristi za
istovar kamiona (prijem) i plavljenje repe je iz recirkulacije dekantera, a mulj koji se odvoji u
de
kan
ter
upomoć
uce
ntr
if
uga
lnepumpeic
evov
odat
rans
por
tuj
eseul
agunuz
amu
ljodpr
anj
a
ič
išć
enj
aše
ćer
ner
epe
,nat
al
ožn
opol
jeuMa
koš
.

3. Re
zanj
eše
ćer
ner
epeie
kst
rakc
ija.Zapos
ti
zanj
eopt
ima
lnee
kst
rakc
iješ
eće
rai
zre
pen
a
l
horizontalnim rezaic
amas
evr
šir
eza
njer
epenar
eza
nce
.Re
zanc
iul
azeue
kst
rakc
ioniur
eđa
j,
t
ermi
čkis
etr
eti
raj
u(pl
azmol
iz
a),az
ati
msepomoć
uvo
devr
šipr
oce
seks
tra
kci
ješ
eće
rai
z
r
epeue
kst
rakc
ion
imu
ređa
jima
.

4. Suš
enj
eipe
let
iranj
ere
zanac
a.I
zluž
enir
eza
ncii
zeks
tr
akc
ionohur
eđa
jas
epr
esuj
u,z
ati
m
s
ušeus
uša
ramaz
are
zan
ac(
sna
geod25MW i15MW)
,inakr
ajupe
let
ir
ajunap
res
amaz
a
pe
let
ir
anj
e.Ob
epe
ćiz
asu
šenj
ere
zan
acai
maj
usvojdi
mnj
ak.Napr
esa
maz
ape
let
ir
anj
e
dobijeni peleti se pneumatskim putem transportuju na lagerovanje u magacin rezanca.

5. Či
šće
njee
kst
raks
cionogs
oka.Eks
tr
akc
ionis
oks
adr
žius
ebine
šeć
erepo
rekl
omi
zše
ćer
ne
r
epe
.Či
šće
njes
evr
šido
dat
kom kr
ečn
ogml
ekaiugl
jendi
oks
idaaz
ati
msevr
šif
il
tr
aci
jau
vi
šen
avr
ata
.Iz
dvoj
enimu
ljnar
oti
raj
ući
mće
li
js
kimv
akum f
il
tr
imaj
esa
tur
aci
onimu
lj,koj
i

14
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

s
era
zbl
aže
nsavod
omt
ran
spor
tuj
epomoć
uce
ntr
if
uga
lnepump
eic
evovodaul
agu
nuz
a
s
atu
rac
ionimul
j.Pr
ozvodnj
akr
ečnogml
ekavr
šis
epe
čenj
em kr
ečnogka
mena(
kal
cij
um
ka
rbona
ta)uk
reč
nojpe
ći.Kot
aoje snage 7 MW.

6. Uguš
ćivanj
e iKr
ist
ali
zac
ijaš
eće
ra.Uguš
ćiva
nješ
eće
rno
gra
stvor
a vr
šis
e pomo
ću
t
ehno
loš
kepa
reuot
par
nojs
tani
ci.Kr
ist
al
iza
cij
aše
ćer
asevr
šiz
agr
eva
nje
m uva
kuumupr
i
č
emus
est
var
ajukr
is
tal
iizš
eće
rni
hsi
rupa
.Pr
vipr
oiz
vods
luž
izado
bij
anj
ebe
logko
nzumnog
š
eće
ra,d
oks
udr
ugiit
reć
ime
đupr
oiz
vodi
.Zakonde
nza
cij
ust
vor
enevo
denep
areuva
kum
aparatima za kuvanje koristi se sirova voda koja se uzima za taj proces iz reke Tise i
ne
zag
ađe
nai
spuš
tauTi
su.

7. a
Centrifugirnj
eis
uše
nješ
eće
ra,dobi
janj
eme
las
e. Posebno se centrifugiraju sva tri
pr
oiz
voda
,pr
vipr
oiz
vodj
ebe
liš
eće
r,koj
ises
ušiur
ota
cionom bubnj
uzas
uše
nješ
eće
ra.
Na
konc
ent
ri
fug
ira
njat
reć
eg pr
oiz
voda i
zdva
jas
e nus
proi
zvod - melasa. Melasa se
z
transportuje u reer
voa
rez
ala
ger
ova
njeme
las
e,oda
kles
epr
oda
jet
reć
iml
ici
ma.

8. Pako
vanj
eis
kladi
št
enj
eše
ćer
a.Na
kons
uše
nja
,še
ćers
etr
ans
por
tuj
euma
gac
inš
eće
rag
de
s
evr
šip
akova
njeis
kla
diš
ten
je.

9. Pr
oiz
vodnj
atopl
otneie
lekt
rič
nee
ner
gij
e.Toplotna en
ergi
jas
epr
oiz
vodipomoć
upa
rni
h
kotlova. Postoje tri kotla K2 - 18MW, K3 - 20MW, K4 - 60MW,koj
iima
judvaz
aje
dni
čka
di
mnj
aka
.Topl
otn
aene
rgi
jas
ede
lom kor
ist
izat
ehno
loš
kipr
oce
sade
lom z
apr
oiz
vodn
ju
e
lekt
ri
čnee
ner
gij
epomoć
upa
rnet
urbi
neige
neratora. Radno gorivo je gas a rezervno mazut.

10. Pos
troj
enj
ezapr
eči
šćavanj
eot
padnih voda. Upos
troj
enj
uzapr
eč ć
išava
njeot
padni
hvoda
nal
oka
cij
ifa
bri
kea
erob
nim pos
tupk
om s
aakt
ivni
m mu
lje
mpr
eči
šća
vaj
useot
pad
nevo
des
a
t
alož
nihpol
jauMa
koš
u.Pr
eči
šće
naot
padnavodas
evr
aćaik
ori
st
izat
ran
spor
tsa
tur
aci
nog
mulja i
linapoč
etn
uli
nij
upranja. Vi
šaks
eis
puš
tauTi
supr
ekoi
zliva br 2. Preko istog izliva
i
spu
štas
ene
zag
ađe
navodas
aba
rome
tri
jske kondenzacije.

Prerada otpadnih voda na lokaciji f

abr
ičkogkompl
eks
azapr
oiz
vodnj
uipr
era
duš
eće
rau
Se
ntimož
esep
odeliti u tri celine:

 č
tehnikor
eše
njeuf
abr
ičkomkr
ugu- preko dekantera voda je povezana u sistem tj.
recirkulaconi krug sa istovara, plavljenja i pranja repe

15
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 transport mulja i vode doMa

koš
a- mulj iz dekantera i saturacioni mulj koji nastaje
t
oko
mpr
era
der
epe
,tr
ans
por
tuj
eseut
alož
nap
olj
auMa
košnat
alož
enj
e,abi
st
raf
aza
s
evr
aćanapr
eči
st
ačot
padni
hvod
aIBARukr
uguf
abr
ike
 o
bra
dana
dmul
jnev
odei
zMa
koš
aupr
eči
st
ačuot
padnih voda IBAR - bistra faza iz dve
l
agu
ne(
zat
al
ože
njemul
jai
zde
kant
erais
atur
aci
onogmul
ja)pr
epumpa
vas
eut
reć
e
j
eze
robi
st
ref
azei
zkoj
esed
alj
epr
epumpa
van
apr
eči
st
ačI
BAR

ULAZNI PARAMETRI

Ut
ehno
loš
kom pr
oce
supr
oiz
vodnj
eipr
era
deš
eće
rako
ris
tis
eve
likibr
ojr
azl
iči
ti
hma
ter
ij
a.
Od osnovne sirovine –š
eće
rner
epe
,pr
ekome
đupr
oiz
voda
,ni
zahe
mika
lij
a,i
zvo
rae
ner
gij
eidr
.
Por
edn
ave
denogn
apr
edme
tnojl
oka
cij
iuSe
ntina
laz
eseipe
sti
cidi
,ve
šta
čkađub
riva
,la
kovi
,boj
e
i druge materijek
ojis
ekor
is
teupr
ate
ćimpr
oce
simapr
oiz
vodnj
eše
ćer
a.

Še
ćer
nar
epa

Še
ćerj
epr
ehr
ambe
nis
ast
oja
kkoj
imož
edas
epr
oiz
vodis
eizš
eće
rnet
rs
kei
liš
eće
rner
epe
.
Upos
toj
ećo
jfa
bri
ciz
apr
oiz
vodnj
uipr
era
duš
eće
rauSe
ntika
oos
novn
asi
rovi
nai
zkoj
e se dobija
š
eće
rješ
eće
rnar
epa. Še
ćer
nar
epa(
Bet
avul
gar
isL.
)jebi
lj
ka,č
lanf
ami
li
jeChe
nopodi
ace
ae,č
ij
i
ko
rens
adr
živi
sokis
adr
žajs
aha
roz
e.Ga
jis
eukome
rci
ja
lnes
vrher
adipr
oiz
vodnj
eše
ćer
au
ume
renok
ont
ine
nta
lni
m kl
ima
tski
m podr
učj
ima
.Toj
edvogodi
šnj
abi
lj
kakoj
aupr
vojgodi
nir
ast
a
da
jekor
ent
eža
kod1–2 kg. Ukoliko se ne izvadi, tokom drugog vegetacionog perioda, biljka
ko
ris
tih
ranl
ji
vema
ter
ij
eizko
renaz
apr
oiz
vodnj
ucve
tais
eme
na.
Duž
inas
tabl
asekr
ećeo
d40–60
cm sa listovima organizovanim u rozetu.

Še
ćer
nar
epas
adr
ži7
5% vode
,16–18% š
eće
ra,5–6 % celuloze i 2 –3 % ostalih
s
ups
tanc
i,u
klj
učuj
ućiimi
ner
ale
.Got
ovopol
ovi
navodes
eponovnoi
skor
is
tit
okom e
kst
rak
cij
e
š
eće
ra,aos
tat
aki
spa
ri.Ok
o90% s
adr
žaj
aše
ćer
apos
taj
ebe
liš
eće
r.Os
tat
akč
inime
las
akoj
ase
ko
ris
tiupr
oiz
vodn
jis
toč
neh
ran
e,kv
asc
aia
lkohol
a.Ce
lul
ozai
zre
pes
ekor
is
tika
ore
pinr
eza
naci
pr
eds
tav
ljadod
ata
kst
očnojh
ran
i.Pr
eos
tal
ih2–3% s
adr
žima
gne
zij
um if
osf
orkoj
iset
alož
eiz
otpadni
hvo
dat
ehn
ološ
kogp
roc
esapr
oiz
vodnj
eše
ćer
aip
roda
juz
eml
jor
adni
cimaka
ododa
tak
z
eml
ji
št
ukoj
ejes
iroma
šnoovi
msups
tanc
ama
.

Gl
avnip
roi
zvodkoj
isedo
bij
aizš
eće
rner
epej
ebi
ološ
kiš
eće
r,č
ijipr
inos
ipoh
amo
gu
iznositi od 9 –12 tona. Iz tog ra
zloga
,še
ćer
nar
epaz
auz
imapr
vome
stop
opr
inos
imaka
lor
ij
asa

16
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

j
edi
nic
epo
vrš
ineme
đus
vimr
ata
rski
m kul
tur
ama
.Pr
inoskor
enaš
eće
rner
epemož
eiz
nos
it
iipr
eko
55 t/ha.

Slika 1. Še
ćer
nar
epa

Po
redš
eće
rner
epe
,up
roc
esup
roi
zvodnj
eipr
era
deš
eće
rauupot
rebis
uma
ter
ij
eko
jes
uu
na
sta
vkuda
teut
abe
lar
nompr
ika
zus
akol
iči
namakoj
esunal
age
ru.

Tabela 2. Vr
st
aikol
iči
naul
azni
hma
ter
ij
aupr
oce
supr
oiz
vod
nješ
eće
ra

MAKSIMALNA
SKLADIŠNA PROCES U KOJEM
MATERIJA DNEVNA
KOLI
ČINA SE KORISTE
POTROŠNJA

Sumporna kiselina (konc 96 %) 2 x 20 m3 5t Ekstrakcija

Na
tri
jumka
rbo
nat(
čvr
st) 500 x 25 kg 4t Uparavanje

ks
Natrijum hidro i
d(č
vrs
t) 200 x 25 kg 0,45 t Hemijska priprema vode

Natrijum hidroksid (rastvor 50 %) 15 m3 0,75 t Uparavanje

Natrijum bisulfit (rastvor 34 %) 2 x 10 m3 4,5 t Uparavanje

Natrijum sulfit 100 kg 3 kg Hemijska priprema vode

Hl
orovo
doni
čnaki
sel
ina(
33 %) 20 m3 0,3 t Hemijska priprema vode
Formalin (37 % rastvor 15 m3 0,5 t Ekstrakcija
formaldehida)
Gv ožđetrihlori
d( 40% rastvor) 50 l 10 kg Hemijska priprema vode

Fosforna kiselina 1 m3 10 kg Pr
eči
st
ačot
pad
nihvo
da

17
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Tabela 3. Nor
mat
ivipo
troš
njee
ner
gena
taupr
oce
supr
oiz
vod
nješ
eće
ra

Energent Jedinica Pot

roš
nja
3
Zemni gas Nm /god (proces, grejanje) 39.739.955
Industrijska voda (barometrijska) m3/god 770.000
3
Sanitarna voda (gradska) m /god 10.846
3
Komprimovani vazduh 6 bar Nm /h 40
9.500 (6.500 –sopstvena
Električ
na energija kWh
proizvodnja)

Ka
ore
zer
vno go
riv
o ko
ris
tis
e ma
zut
.Skl
adi
št
enje s
e vr
šiu na
dze
mnom r
eze
rvoa
ru
kapaciteta 5.000 m3 opremljenog sa tankvanom, istovarnom i pumpnom stanicom. Koks koji se
ko
ris
tiz
apo
tre
bek
reč
ane
,sk
lad
išt
isena ot
vor
enom be
tons
kom s
kla
diš
tu.Nal
oka
cij
ipo
stoj
ii
i
nte
rnab
enz
ins
kas
tani
cas
are
zer
voa
rom ipr
eta
kal
iš
tem di
zelgo
riva
.Sk
ladi
šnir
eze
rvoa
rje
podzemni, kapaciteta 20 m3.

i
Prka
zvr
st
aikol
iči
nama
ter
ij
asanj
hovi
msvoj
st
vima
,koj
ese koriste u procesu proizvodnje,
dat je tabelarno (Prilog br.2), kao i opasna svojstva, oznake rizika (R) i oznake bezbednosti (S)
(Prilog br.3).

Zapo
tre
beodvi
janj
ate
hnol
oškogpos
tupk
aupr
oce
sup
roi
zvodnj
eše
ćer
aupr
edme
tno
m
f
abr
ičkom k
ompl
eks
uuSe
ntiuupotrebi je i voda
.Pot
rebn
akol
iči
navodeuf
azip
rij
emaipr
anj
a
repe iznosi 3.000 m3/
h,ai
st
aseob
ezb
eđuj
ere
cir
kul
aci
jomi
zdekantera i sa pr
eči
st
ačaotpadnih
voda IBAR.

IZLAZNI PARAMETRI

Uka
mpa
nji2009.go
din
eukupnak
oli
činapr
era
đeneš
eće
rner
epe je iznosila 657.387 t. Od
na
ved
enek
oli
čin
esi
rov
inap
roi
zve
denoj
e88.
863tš
eće
ra,31.
971tme
las
ei2
4.620ts
uvi
h
rezanaca.

Ko
lič
inaot
padnevodeui
zli
vuz
a2009.godi
nui
znos
il
aje6
10.
829m3 (cca 20 l/s).

Ko
lič
inapr
oiz
vede
neii
spor
uče
net
opl
otne energije za potrebe grejanja naselja Senta u toku
grejne sezone 2009 / 2010 iznosila je 36.625 MWh.

18
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

3.3 I
DENTI
FIKACI
JAMOGUĆI
HIZVORAOPASNOSTI

I
maj
ućiuv
iduf
izi
čko–hemijske karakteristike š
eće
raima
ter
ij
akoj
esekor
is
teu procesu,
na kompleksu AD FABRI
KA ŠEĆERA ”TE - TO”Senta, postoji opasnost od hemijskog udesa,
po
žar
aie
kspl
ozi
ja,it
oks
ičn
ogde
lova
njama
ter
ij
akoj
eser
azvi
jaj
uupo
žar
u.

Ka
opot
enc
ij
alniuz
roc
izae
vent
ual
neude
snes
it
uac
ije
,mogus
epr
etpos
tavi
tis
lede
ći:

1. Ljudski faktor
 a
neprvi
lnor
ukova
njes
aopr
emomiu
ređa
jima
 ne
pri
drž
ava
njepr
opi
sani
hpr
oce
dur
aiuput
st
avaor
adu,z
ašt
it
inar
aduiz
ašt
it
iod
pož
ara
 ne
red
ovnoine
ade
kva
tnood
rža
van
jeopr
emeiu
ređaja
 nehat i nemaran odnos prema radu
 neznanje
2. Me
hani
čkikva
rovi
 nama
šina
maiu
ređa
jima
 na elektroinstalaciji
3. Elementarne nepogode (zemljotresi i sl.)
4. Eventualne s
abo
taž
e,ratne situacije i razaranja

Pojedini objekti na kompleksu (

suš
ara
,ma
gac
inš
eće
ra,ma
gac
inr
epni
hre
zan
aca
,
kotlarnica, gasna instalacija) po ve
lič
iniik
oli
čini materija koj
esepr
era
đuj
u,sa kojima se
ma
nip
uli
šeili koje se u
skl
adi
št
ava
ju,mogu se razvrstati u objekte sa pove
ćan
om o
pas
noš
ćuod
i
zbi
ja
njapož
araie
kspl
ozi
je,obz
irom das
eunj
imakor
ist
ipr
ir
odniga
s,ka
oidapr
ite
hnol
oško
m
procesu dolazi do o
slo
bađ
anj
a pa
ra ipr
aši
ne koji mogu ugroziti okolinu i ljude. Prikaz
mikrolokacije s
aobe
lež
eni
mskl
adi
šni
mpr
ost
ori
madat je u Prilogu br. 4.

t
Opasnosti kojima mogu biii
zlož
eni z
apos
leni u f
abr
iciik
ojes
u us
lovl
je
ne
ka
rakt
eri
st
ika
mat
ehnol
oškogpr
oce
sa i osobinama materija u procesu s
usl
ede
će:

 opasnost od hemijskog udesa usled manipulacije sa opasnim materijama

 opa
snos
todp
oža
raie
kspl
ozi
je

19
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Osnovni zadatak, je da se prilikom svakodnevnog rada, pr

ime
nom z
ašt
it
nihme
ra, kao i
redovnim kontrolnim merama, rizik smanji na najmanju meru.

Opasnost od hemijskog udesa

Obz
irom dat
ehnol
ogi
japr
oiz
vodnj
e,us
vrhun
orma
lnogodvi
ja
njat
ehnol
oškogpr
oce
sa,
ko
ris
tik
oroz
ivneit
oks
ičnema
ter
ij
e,pr
iude
simanap
oje
dini
m pos
tr
oje
nji
maiopr
emit
oks
ikol
oška
opasnost bibi
lav
eli
ka.Us
luč
ajui
st
ica
njapoj
edi
nihopa
sni
hma
ter
ij
a,pr
ven
stve
nohl
orov
odon
ičn
e
kiseline, sumporne kiseline, natrijum hidroksida i formalina izvedene su nepropusne tankvane. Na
ov
ajna
činj
eis
klj
uče
namog
ućnos
tza
gađe
njaz
eml
ji
št
aipodz
emnih voda, ali je opasnost od
t
oks
ičnogikor
ozi
vnogde
jst
vai
zli
veni
hhe
mikal
ij
anar
adni
keune
pos
rednom okr
uže
njuu
vek
pr
is
utnair
eal
nop
ost
oje
ća.Ta
kođ
e,i
spa
renj
aeve
ntua
lnoi
zli
ven
ema
ter
ij
eumnogome bi izazvale
z
aga
đenj
eokol
nogva
zduha
,odno
snoi
ntok
sika
cij
upr
isut
nihr
adni
kaiš
ir
e.Ut
akvi
msl
uča
jevi
maj
e
ne
ophod
nop
rime
nji
vat
isv
epr
opi
san
eme
rez
ašt
it
e.For
mal
indo
dat
nos
padauz
apa
lji
vet
ečn
ost
ii
ko
dnj
egap
ost
ojio
pas
nos
todp
oža
ra.

I
zlož
enep
ovi
šenojt
emp
era
tur
iil
iu kont
akt
usa me
tal
ima
,kiseline razvijaju visoko
zapaljivi i eksplozivni vodonik.

Opa
sno
stodpo
žar
aie
kspl
ozi
je

I
zvoro
pas
nos
tide
fin
išes
eka
ome
stokoj
esa
drž
iil
iiznj
egai
zl
azez
apa
lji
vei
lin
adr
ugi
na
činopa
snema
ter
ij
e.Izvori opasnosti mogu biti trajni, primarni i sekundarni (SRPS NS.8. 007).

Trajni izvori opa

snos
tis
uiz
vor
ikoj
itr
ajnos
adr
žei
lii
spuš
taj
uza
pal
ji
vuma
ter
ij
uil
i
e
kspl
ozi
vnus
meš
uuokol
nipr
ost
or.Odt
raj
nihi
zvor
aopa
snos
tiuokvi
rukompl
eks
afa
bri
keš
eće
ra
u Senti zastupljeni su zatvoreni sudovi i rezervoari.

Primarni izvori opa

snos
tis
uiz
vor
ikoj
ipov
reme
no,p
rinor
mal
nom r
adu
,sa
drž
eil
i
i
spu
šta
juz
apa
lji
vema
ter
ij
euokol
nipr
ost
or,at
osu:

 pr
ikl
juč
nie
leme
ntis
apr
eta
kal
iš
tem

 z
apt
ivkepu
mpi
,kodkoj
ihs
emož
eoč
eki
vat
igubi
takz
apa
lji
vema
terije

 s
igur
nos
nive
nti
lii
zva
nza
tvor
enogpr
ost
ora
,re
gul
aci
onive
nti
liive
nti
likoj
imas
eče
sto
rukuje

20
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Sekundarni izvori o
pas
nos
tis
uiz
vor
ikoj
ius
luč
ajukv
aranapos
tr
oje
njui
lip
ogr
ešno
vo
đenogt
ehn
ološ
kogpr
oce
sa,i
spuš
taj
uza
pal
ji
vif
lui
duokol
niprostor. Tu spadaju sigurnosni
regulacioni ventili u zatvorenom sistemu, rastavljiva spojna mesta, zaptivke, kontrolni otvori,
ni
vok
aznas
takl
a,v
ent
il
ikoj
imas
eče
stoner
ukuj
e,pu
mpeupot
punoz
atvor
enom s
ist
emuodkoj
ih
s
eneoč
eku
jei
spuš
tanj
eza
pal
ji
vih fluida u normalnom radu.

Ve
ćinapož
aranapr
oce
sni
m ma
šina
mamogl
abis
esv
rst
atiuka
tegor
ij
upoč
etni
h,k
oje
e
neposredni radnici obučnii
zob
las
tiz
ašt
it
eodpož
aramogub
rzouga
sit
iibe
zve
ćihš
tet
nih
po
sle
dic
a.Me
đut
im,pos
toj
ipot
enc
ija
lnaopa
snos
tdaova
kvipož
ariu odr
eđe
nims
it
uac
ija
ma
i
zma
knuko
ntr
oliipr
etvor
eseup
oža
reve
li
kihr
azme
ras
apot
enc
ija
lnom op
asnos
tiode
kspl
ozi
ja,
koja bi mogla ugroziti i druge objekte i dovesti do posledica velikih razmera.

I
nic
ija
cij
apož
aranapr
oce
sni
m pos
tr
oje
nji
mainj
egovoš
ir
enj
e,r
ezul
ti
ral
obiude
som s
a
ve
oman
ega
tiv
nimp
osl
edi
camapo z
dra
vlj
elj
udiiž
ivot
nu s
redi
nu,č
ijij
eint
enz
ite
tdoda
tno
op
ter
eće
npr
isus
tvom ne
zap
alj
ivi
h,de
gra
dabi
lni
h he
mij
ski
hje
dinj
enj
a,koj
au pož
arus
tva
raj
u
i
zuz
etnot
oks
ične gasove.

Mnogio
ddos
adae
vide
nti
rani
huz
roka poč
etni
h pož
aras
ute
hni
čki
m i
nova
cij
ama
,
s
avr
eme
nimp
ost
roj
enj
imait
ehn
ološ
kimp
roc
esi
mauve
li
kojme
rie
limi
nis
ani
,akr
it
ičname
stapo
po
gon
imas
udoda
tnoo
bez
beđe
naa
dekv
atni
msr
eds
tvi
maz
ašt
it
eodp
oža
ra.

Os
nov
niuz
roc
ipo
žar
aie
kspl
ozi
jauv
eći
nis
luč
aje
vabimogl
ibi
tipos
ledi
can
eis
pra
vnos
ti
i
likva
ranai
nst
ala
cij
amapr
ir
odno
gga
sa,koj
isekor
is
tika
ogl
avnie
ner
gentz
asu
šar
ure
zana
cai
pa
rneko
tlo
ve.Oviu
ređa
jis
amip
ose
bip
red
sta
vlj
ajur
izi
kzbogpovi
šeni
hte
mpe
rat
uraip
rit
is
akau
t
okur
ada
.Mor
asei
mat
iuvi
dudas
eova
kvido
gađa
jina
jče
šćede
šava
juz
bogne
pri
drž
ava
nja
pr
opi
san
ihpr
oce
dur
aiupu
tst
avaopr
oiz
vodnj
iiodr
žava
nju.

Odpo
gons
kihop
asno
sti
,pr
oce
ssuš
enj
are
zana
capr
eds
tavl
jaf
azukoj
amož
edai
zaz
ove
po
žar
.U s
kla
diš
ti
ma r
eza
nac
a,t
akođe
,pr
iodr
eđe
nim okol
nos
ti
ma,mož
e dođido p
oja
ve
samozagrevanja i samopaljenja i zbog toga treba povremeno kontrolisati stepen zagrejanosti
us
kla
diš
ten
ihr
eza
nac
adab
isemogl
onavr
emer
eag
ova
ti.

Oz
bil
jnuo
pas
nos
tpr
eds
tavl
jaimogu
ćnos
teks
ploz
ijeus
leds
tva
ran
java
rni
caods
kupl
janj
a
s
tat
ičkoge
lekt
ri
cit
etap
ris
truj
anj
uše
ćer
nihč
est
icakr
ozr
azl
ič
itep
roi
zvodneu
ređa
je.Eks
plo
zij
e
pr
aši
neo
dše
ćer
ais
uvi
hre
pini
hre
zana
caupr
aks
ini
sut
akoč
est
e,a
lis
eipa
kot
im opa
snos
ti
ma
mor
aoz
bil
jnovodi
tir
aču
na,
jeruk
oli
kodon
jihdo
đe,š
tet
emogubi
tiog
romne
.

Dabiune
komo
gra
nič
eno
m pr
ost
orumogl
odoć
idoe
kspl
ozi
jepr
aši
ne,pot
rebnoj
edau
va
zdu
hul
ebdio
dre
đenako
lič
inaz
apa
lji
vihč
est
ica. Eksplozivna s
meš
ajes
meš
aza
pal
ji
vepr
aši
ne

21
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

s
ava
zduhom,t
j.obl
ikpr
aši
nekoj
isemož
e,uzs
pol
jaš
njii
zvort
opl
otnee
ner
gij
e,br
zoz
apa
lit
ii
eksplodirati. Tak
oli
činaj
esp
eci
fi
čnaz
asv
akuv
rst
upr
aši
neid
efi
nis
anaj
eka
odonj
agr
ani
ca
s
eksplozivnoti(
DGE)
.Ko
nce
ntr
aci
jal
ebde
ćepr
aši
neš
eće
rakoj
apr
eds
tav
ljaopa
snos
tiz
nos
i20vol
%. Sv
akiu
deskoj
ire
zul
ti
rapož
aro
m pr
aće
njemoguć
im ne
gat
ivni
mpos
ledi
camapoz
dra
vlj
elj
udii
ž
ivot
nus
redi
nu,j
ers
epr
il
ikompož
araos
loba
đat
opl
otaii
zuz
etnot
oks
ičniga
sovi
.

Tabela 4. Identifikacija opasnosti

Br. Identifikacija opasnosti OPIS UZROKA

 Usled kvara na instalacijama i ventilima sigurnosti,

lomave nt il
a,pu canjainsta
laci
ja,o št
e ćenj
akugl aste
1. Eksplozija gasa slavine ili neispravnosti merno regulacione opreme
mož e doć ii sticanja zemnog gasa i stvaranja
ek s
p l
ozivnes me še

 Us l
ed uda r
ai l
io št
eć enj
as udova mož
e doć
ido
Eksplozija sudova pod pritiskom pucanja i na gl
og i st
ica
nja gasa što mož
e
2.
(acetilen, kiseonik) prouzrokovati eksploziju

 Prilikom pretakanja usled neispravnosti armature ili

cisterne koja dovozi mazut mož edoć id oizlivanja
3. Izlivanje i pož
armazuta mazuta
 Pare koje se razvijaju u prisustvu izvora paljenja
mogu izazvati pož
ar
 Pr
ili
kom pre
taka
njaizaut
oc i
st
erne,zbogošte
ćene
Isticanje kiselina ili baza iz ar
ma t
urenaaut
ocist
ernii
linarez
ervo ar
u,i
liošt
eće
nja
4. rezervoara, korozivna i sa
mogr eze
rvoar
amož edoćidoizlivanj
a
toksikološ kaopas nost
 Opasnost od korozivnog it
oks
ičnogdejstva hemikalija

 Prilikom pr
eta
kanjai za ut
ociste
rne,zbog o št
e ć
ene
armature na autocisterni ili na rezervoaru, ili
5. I
sti
canj
eipož
arformalina ošte ćenj
asamogrezervoa ramož edoćidoizli
va nja
 Opa
snos
todpož
araiš
tet
nogde
jst
vaf
orma
lina

 Stalno prisustvo pr aši

ne koja u odr eđeni
m
6. Pož
arie
kspl
ozi
japr
aši
ne konc ent
racijama mo že s t
vori
ti e kspl
o z
ivnu
koncentraciju u objektima s
uša
reima ga
cina

Na osnovu i
zvr
šenei
dent
if
ika
cij
eopa
sno
stiodude
saidos
ada
šnj
ihi
skus
tav
auf
abr
iciš
eće
ra
r
u Senti, procenjena je veov
atn
oćana
sta
nkaudesa prikazana u nastavku.

22
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Do
gađaj–kvar Ni
voVe
rovat
noć
a Ve
rovat
noć
eude
sa

Manja curenja: 4 Moguć

a
o
šte
ćenj
edi
htunga
,ventila, korozija i sl.

J
ačac
ure
nja
: 3 Mala
pucanje dihtunga, ventila, fleksibilna creva i sl.
I
st
ica
njet
ečnei
ligasne faze:
pucanje cevovoda i sl. 2 Veoma mala
Eks
ploz
ijapo
žar
:
ipož
pucanje cisterne, rezervoara il aruma
gac
inu 1 Izuzetno mala

23
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

4 MEREZAŠTI
TEUTOKUREDOVNOGRADA

24
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Normalan proces rada podrazumeva:

 r
adus
kla
dus
apo
stoj
eći
mra
dni
muput
st
vima

 prime
nje
neme
rez
ašt
it
enar
aduiz
ašt
it
eodpož
ara

4.1 OPŠTEPREVENTI
VNEMEREZASPREČAVANJEUDESA

Na lokaciji kompleksa fabrike š

ećera u Senti ulož
ena su znač
ajna sredstva u nabavku
savreme opreme kojom se obezbeđuje softverska kontrola određenih parametara rizič
nih procesa
(novi pogon suš ,č
are) ime su ostvarene osnovne preventivne mere zaš
tite koje u znač
ajnoj meri
utič
u na smanjenje rizika od nastajanja akcidenta.

Pod preventivnim merama podrazumeva se sve ono š

tos
epr
eduz
imasa ciljem:

 da se s
pre
čin
ast
ajanje udesa

 das
eos
igur
abr
zoopa
žanj
esi
tua
cij
ekoj
aser
azl
ikuj
eodoč
eki
vane

 das
eus
luč
ajuna
sta
nkaude
saa
dek
vat
nor
eaguj
e

 ka
o id
aseobe
zbe
dibr
zoa
lar
mir
anj
ena
dle
žni
h iodgov
orni
hsl
užbiil
icak
oja
organizuju akciju efikasnog lokalizovanja i saniranja posledica

Primena preventivnih mera pri radu sa opasnim materijama, pre svega kontrole parametara
procesa i vizuelne kontrole opr
eme
,zna
čaj
nout
ičen
asma
nje
njeopa
snos
tiodhe
mij
skogude
sa.

Si
st
em z
ašt
it
e ib
ezbe
dnos
tiu f
abr
icipodr
azu
meva s
tal
nu kontrolu radne discipline
zaposlenih u obavljanju svojih radnih zadataka, uzp
ošt
ova
njes
lede
ćihop
šti
hpr
eve
nti
vni
hme
ra
koje se pre svega odnose na zaposlene u fabrici:

 strogo p
ridr
žav
anje radnih procedura, koje su propisane na nivou fabrike

 upoznavanje radnika (obuka) s

aopa
sno
sti
makoj
imamogubi
tii
zlož
eniut
okur
ada
, sa
pr
oce
dur
amaus
luč
ajuude
sa,os
novni
m pe
rfor
mans
amaz
ašt
it
neopr
emeina
čino
m
upotrebe

 manipulaciju sa opasnim materijama (istakanje, pretakanje idr

.)mogudavr
šes
amoz
a
to struč
noo
buč
enal
ic
a,od
nos
noidr
ugal
ica
,al
ipodna
dzo
rom ob
uče
nihl
ica
,iu

25
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

s
luč
ajua
kci
den
tas
aot
rovni
m ma
ter
ij
amas
tr
ikt
nos
epr
idr
žav
atiupu
tst
avaz
a postupke
u ovakvim situacijama

 zaposleni moraju biti upoznati sa na

čin
om s
provo
đenj
apr
eve
nti
vni
hme
raz
ašt
it
eod
pož
araie
kspl
ozi
ja
,ka
ois
aupot
rebomur
eđa
ja,
opr
emeis
reds
tavaz
aga
šenj
epož
ara

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (

“Sl
užbe
nigl
asni
kRS”br
oj101/
2005)
s
viz
apos
len
isuduž
nidabuduobuč
eniz
abe
zbe
daniz
dra
vra
dpr
il
ikom zasnivanja radnog odnosa,
od
nos
nopr
eme
šta
janadr
ugepo
slove
,pr
il
ikom uv
ođe
njanovet
ehnol
ogi
jei
linovi
hsr
eds
tavaz
a
r
ad,ka
oik
odpr
ome
nepr
oce
sar
adak
ojimož
epr
ouz
rokova
tipr
ome
nume
raz
abe
zbe
daniz
dra
v
rad. Osposobljavanje zaposlenih za bezbeda
niz
dra
vra
doba
vlj
aset
eor
ij
skiipr
akt
ičnoods
tr
ane
na
dle
žni
hpr
avni
hli
ca.Naos
novuZa
konaobe
zbe
dnos
tiiz
dra
vlj
unar
adumor
asez
akl
juč
it
i
ko
lekt
ivn
iugovor
,koj
ims
eut
vrđuj
edaj
era
dskl
adus
anor
mamaut
vrđe
nimpoz
iti
vni
mpr
opi
si
ma.

Prema Zako
nu oz
ašt
it
iod pož
ara(
“Sl
užbe
nigl
asn
ikRS”b
roj111/
2009
),r
adn
icis
e
t
akođemor
ajuu
poz
nat
isaopa
sno
sti
mao
dpož
aranar
adnom me
stu,me
ramaz
ašt
it
e,u
pot
rebo
m
s
red
sta
vaiopr
emez
aga
šen
jep
oža
ra,p
ost
upkom us
luč
ajup
oža
ra,ka
ois
aodgovor
noš
ćuz
bog
ne
pri
drž
ava
njapr
opi
sani
hil
ina
lož
eni
hme
raz
ašt
it
eodpož
ara
.Na
jma
njej
ednom ut
rig
odi
nemo
ra
s
evr
šit
iobuk
asv
ihr
adni
kai
zob
las
tiz
ašt
it
eodpož
ara
,st
im das
ena
jma
njej
ednom ut
okugod
ine
vr
šipr
akt
ičnapr
ove
raz
nan
ja.

4.2 PROJEKTOVANEMEREZAŠTITE

Me
repr
edvi
đenez
ako
nimaipodz
ako
nski
makt
imapodr
azume
vaj
upr
ime
nuno
rma
ti
vai
s
tanda
rdako
diz
gra
dnj
e,a
dapt
aci
jeir
ekons
tr
ukc
ijeob
jek
ata
,kodi
zbor
aina
bavkeur
eđa
jaio
pre
me
z
apr
edl
ože
nir
adnipr
oce
s,ka
oio
net
ehni
čkeme
repr
emakoj
imać
ese prikupljanje i odlaganje
op
asn
ihma
ter
ij
avr
ši
tibe
zut
ic
ajan
apr
ome
nuk
val
it
etaž
ivot
nes
redi
ne.Pored ovog, navedene mere
ob
uhv
ata
juius
lovekoj
eut
vrđu
juna
dle
žnidr
žav
nior
ganiio
rga
niz
aci
je
,kodi
zda
vanj
aod
obr
enj
ai
e
saglasnosti za izgradnju objka
ta,i
zvo
đenj
ara
dovaiupot
rebuobj
eka
taodnos
no,ot
poč
inj
anj
e
eksploatacije istog. Nosilac projekta je u obavezi da pribavi us
loveikona
čnes
agl
asno
stiods
tr
ane
na
dle
žni
hor
gan
a.

Pr
il
ikom pr
oje
ktov
anj
agr
ađe
vins
kihobj
eka
ta,ma
šin
skeie
lekt
roi
nst
alacije, kao i izborom
t
ehnol
ogi
jepr
oiz
vod
nje
,pr
oje
kta
ntis
ura
čuna
lis
amoguć
im ude
sni
msi
tua
cij
ama
.Sva
kirezervoar
sa opa
sno
m ma
ter
ij
om p
ose
duj
eta
nkv
anu odgova
raj
uće
g ka
pac
ite
taz
apr
ij
emi
st
eu s
luč
aju
nekontrolisanog isticanja, sudovi pod pritiskom snabdeveni su sigurnosnim ventilima, kompleks je

26
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

z
ašt
iće
nsao
dgo
var
aju
ćimb
roj
ema
uto
mat
ski
hja
vlj
ačapož
ara
,iz
gra
đenj
esi
st
emz
apr
era
du
otpadnih voda, organskio
tpa
dodpr
ij
emar
epea
dekv
atnos
eodl
ažeuj
al
ovi
št
agl
ine
,sa
tur
aci
oni
mulj se privremenoodl
ažeul
agu
nekoj
esunadnuobl
ože
nes
aPVCf
oli
jomis
l.

Sl
učaji
nci
dent
ail
ihava
rij
skogi
zli
vanj
aopas
nihmat
eri
jai
zre
zer
voar
a

Us
it
uac
ija
ma k
ada d
ođe do a
kci
dent
nog os
loba
đanj
ate
čnos
tiprilikom manipulacije,
na
jva
žni
jej
ebl
agov
reme
noz
atva
ranj
egl
avno
gve
nti
laiz
aus
tavl
jan
jep
ret
aka
nja
.Doc
ure
njamož
e
do
ćiius
ledpr
eli
vanj
ere
zer
voa
rakoj
ebis
emogl
ode
sit
iukol
ikobio
tka
zal
iins
tr
ume
ntiz
akont
rol
u
pr
oce
sapr
eta
kanj
a.I
ztogr
azl
oga
,ne
ophodnoj
evr
ši
tir
edovn
upr
ove
rui
nst
rume
nat
azaproveru
ni
voat
ečnos
ti
.

Zas
vakir
eze
rvo
ari
zgr
ađe
naj
eodgov
ara
juć
ata
nkva
na.Podj
epr
ema
zanvodone
pro
pus
nim
ki
sel
oot
por
nimpr
ema
zom š
toomoguć
ujedas
esa
veve
ntua
lnor
asut
ima
ter
ij
all
akon
eut
ral
iš
ei
z
bri
ne.Nao
vajna
činj
eis
klj
uče
namoguć
nos
tza
gađe
njaz
eml
ji
št
aipo
dze
mni
h vod
a,a
lij
e
op
asn
ostod t
oks
ičnog ik
oro
ziv
nog de
jst
vai
zli
veni
h he
mik
ali
ja na r
adni
ke u ne
pos
redno
m
ok
ruž
enj
uuv
ekpr
isut
nair
eal
nopos
toj
eća
.

Ta
kođ
e,i
spa
renj
aev
ent
ual
no i
zli
venet
oks
ičnema
ter
ij
eiz
azva
lebiz
aga
đen
jeo
kol
nog
va
zdu
ha,o
dnos
no i
nto
ksi
kac
iju pr
isu
tni
hra
dni
ka u š
ir
ojok
oli
ni.U t
akvi
m s
luč
aje
vima j
e
ne
ophod
nop
rime
nji
vat
isvepr
opi
saneme
rez
ašt
it
e.

Za sva ova mesta, odnosno mani

pul
aci
juopa
sni
m ma
ter
ij
amapr
edvi
đenes
upos
ebneme
re
pr
eve
nci
je,s
ist
emis
igur
nos
tiime
reus
luč
ajune
pre
dvi
đeni
hdoga
đaj
a,t
akodas
uud
esive
ćih
r
azme
raj
edi
nomog
ućipr
iev
ent
ual
nimr
atni
mra
zar
anj
imai
lidi
ver
zij
ama
,št
obiz
aht
eva
lobr
zu
intervenciju prekida daljeg isticanja opasne materije, njeno pretakanje u rezervne rezervoare,
i
skl
juč
iva
njes
vihi
zvor
apa
lj
enj
auš
ir
ojoko
liniia
nga
žov
anj
esvi
hra
spo
lož
ivi
hsna
gaz
aga
šenj
e
po
žar
a,odno
snone
utr
ali
zac
ij
uiz
li
veneopasne materije.

Pož
ari eksplozija

Op
asn
ost
iodpož
arau pr
oce
sus
uše
njapostoje us
vims
luč
aje
vimaka
dasu temperature rada
vi
še od propisanih. Neposredna opasnost postoji ukoliko dođedoz
ast
ojaur
aduve
nti
lac
ion
og
s
ist
emai
lia
kos
euu
ređa
jimaz
asuš
enj
ena
đuma
njeko
lič
iner
eza
nac
aodpr
edvi
đenogka
pac
ite
ta.
Eventualni zastoj u radu bubnja mogao bi imati za posledicu da se sirovi, a
lios
uše
nir
eza
nacz
apa
li
(
zaž
ari
)it
aka
vpr
ene
seuzpo
moćc
evovodaiv
ent
il
ator
auma
gac
ins
uvi
hre
zana
cat
eta
koi
zaz
ove

27
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

po
žar
.Pot
enc
ij
al
naop
asno
stj
eidas
euods
utnos
tina
dzor
a,s
ir
ovir
eza
nacn
epr
avi
lnoos
uši
,da
z
adr
žius
ebive
ćip
roc
ena
tvl
ageo
ddoz
vol
jenog(
10%), te da se kao takav ubaci u magacin suvih
r
eza
nac
ači
mebis
emoga
oiz
azva
tipr
oce
ssa
moz
agr
eva
njais
amopa
lje
njar
eza
nac
aumagacinu.
Obes
uša
re(
ist
arain
ova
)sus
nabde
venes
igna
lni
mur
eđa
jimaz
akont
rol
ura
da,ano
vas
uša
ra,
po
reds
igna
liz
aci
jer
asp
ola
žeis
aaut
oma
tskom bl
oka
dom us
luč
ajudas
eja
vene
ispr
avno
stiu
instalaciji. Ka
das
egor
ion
iki
skl
juč
i,s
igur
nos
nima
gne
tni ventili na dovodima za gas se zatvaraju,
tako da se dovod gasa prekida.

Ve
li
kupo
tenc
ija
lnuopa
snos
tpr
eds
tavl
jaj
una
tal
ože
nep
raš
ineš
eće
ra. Ukoliko se stvore
uslovi za e
kspl
ozi
jul
ebd
ećep
raš
ine(
pri
mar
nae
kspl
ozi
ja
),uda
rnit
ala
sćeuz
vit
lat
ina
tal
oženu
pr
aši
nukoj
aćeu
čes
tvova
tius
ekunda
rnojie
vent
ual
not
erc
ij
al
noje
kspl
ozi
jikoj
epoi
nte
nzi
te
tu
mogub
itij
ačeo
dpr
ima
rne
.Zbogt
ogaj
eve
omabi
tnood
rža
vat
iči
st
oćur
adni
hpr
ost
ori
jau
besprekornom stanju i ne d
ozv
oli
tit
alož
enj
epr
aši
nenap
robl
ema
tič
nim me
sti
mak
aoš
tos
ure
gal
i
z
aka
bloveis
li
čnat
ešk
odostupna mesta.

Ko
tla
rni
ce,ka
ori
zič
nap
ost
roj
enj
apodpr
it
is
kom,podl
ežur
igor
oznojkont
rol
iIns
pek
cij
e
po
sudapo
dpr
it
is
kom,ka
oir
edovni
m iva
nre
dni
mte
hni
čki
m pr
egl
edi
ma.Kot
lovs
kopos
tr
oje
nje je
op
reml
jen
oau
toma
tikomz
aodr
žava
njet
empe
rat
urev
azduhaiv
ode
,si
gur
nos
nimv
ent
il
imai
dr
ugi
m me
rni
m ur
eđa
ji
ma.Doc
ure
njaga
sapr
esve
gamo
žed
oćina ventilima, dihtunzima ili usled
ko
roz
ije
,ma
danet
rebai
skl
juč
itinimoguć
nos
tpuc
anj
ace
vi.Us
vim ovi
msl
uča
jevi
madabid
ošl
o
dop
oža
raie
ksp
loz
ijemoraju se u neposrednoj okolini pojaviti izvori inicijacije.

Instalacija prirodnog gasa je sprovedena podzemno (do MRS) i nadzemno (od MRS do
po
troš
ača
).Svi gorionici su opremljeni potrebnom automatikom, sigurnosnim ventilima i drugim
merno kont
rol
nimu
ređ
aji
ma.U s
luč
ajuc
ure
njapr
ir
odnogg
asa
,ce
oga
sovods
emož
eis
klj
uči
tii
z
a
MRS ili iz glavne PP-šht
e.Na
vede
nakr
it
ič
name
stai
skl
juč
ivopr
eds
tavl
jaj
upot
enc
ija
lnuop
asnos
t
odp
oža
ra,
man
jihi
live
ćihr
azme
ra,
dokj
eop
asnos
todhe
mij
skogude
sami
nima
lna
.

Aut
oma
tskade
tek
cij
apož
ara napoj
avud
imaipo
viš
enet
emp
era
tur
eins
tal
ir
anaj
eus
vim
s
kla
diš
ti
ma.Ruč
nij
avl
jač
ipo
žar
ana
laz
eseuma
gac
inus
uvi
hre
zan
acas
aobes
tra
ne,kodma
gac
ina
š
eće
ra,nae
taž
ama(
ode
lje
njapr
ir
učni
hra
dioni
ca)gl
avnep
roi
zvod
neha
le,e
taž
amaa
neks
agl
avn
e
ha
le,kodma
gac
inaz
apa
lji
viht
ečnos
t,gr
ađe
vins
kogp
ogon
a,ue
ner
gani
,us
uša
riikodo
del
enj
aza
uv
reć
ava
nje
.Či
tavs
ist
ema
utoma
tskede
tek
cij
eja
vlj
anj
apož
arapr
eds
tavlja homogenu celinu,
povezanu pr
ekoc
ent
ral
ekods
tal
nede
žur
nes
luž
beu
nut
raš
njekont
rol
eza
šti
teodpož
araf
abr
ike
.

Te
hni
čkaz
ašt
it
aodpož
araz
ate
čnegasove pod pritiskom obuhva
ta:a
par
atez
aga
šenj
e
po
žar
a,h
idr
ant
sku mr
ežu
,ta
bleupoz
ore
nja
,sa
obr
aća
jnez
nakove
.Kompleks ima hidrantsku

28
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

mr
ežusa s
pol
jni
mpr
oti
vpož
arni
m hi
dra
nti
maz
ahl
ađe
njes
udov
aus
luč
ajupo
žar
a.Boce su
postavljene nadzemno, na temelj od nezapaljivog materijala, na lako dostupnom mestu radi
manipualcije utovara i istovara.

n
Opasos
todhe
mij
skogu
des
a,ka
opos
ledi
ceos
loba
đan
jaki
seoni
kaua
tmo
sfe
runepo
stoj
i,s
ob
zir
om daki
seon
iknes
pad
augr
upuš
tet
nihi
lit
oks
ični
hma
ter
ij
aidai
skl
juč
ivop
rez
asi
ćen
a
a
tmos
fer
asas
adr
žaj
emki
seon
ikao
d75% mož
eima
tine
gat
ivnepos
ledi
cepoz
dra
vlj
elj
udi
,št
ojeu
us
lovi
mas
kla
diš
tenj
aus
lobodnom pr
ost
orur
eal
none
moguć
e.Pove
ćanj
eopa
snos
tij
eus
luč
aju
a
kti
vni
hpož
araj
erki
seon
ikp
otpoma
žegor
enj
ei u tim uslovima boce mogu da eksplodiraju.

Propan-butan i acetilen su eksplozivni gasovi i rukovanje sa bocama se mora odvijati

pa
žlj
ivoipr
emaup
uts
tvu.Acetilen je ve
omaop
asa
nsas
tano
viš
tapož
araie
kspl
ozi
jei
zme
đu
os
tal
ogiz
atoš
tos
adr
žit
ros
trukuve
zukoj
amud
ajev
eli
kur
eakt
ivnos
tive
omama
lus
tabi
lnos
t.
c
Dobro se rastvara u acetonu, etil-aet
at
u,a
lkohol
u,be
nze
nuiugl
jendi
sul
fi
du.Sat
eški
m ioboj
eni
m
metalima gradi acetilenide koji eksplodiraju pri udaru ili pri zagrevanju. Sa vazduhom grade
e
kspl
ozi
vneme
šavi
ne.

4.3 MERE ZAŠTI

TE KOJE JE POTREBNO PRI
MENJI
VATI ZA SPREČAVANJE
UDESA

Me
rez
ašt
it
epr
ili
kom pr
etakanj
aki
sel
inaibaz
a(opš
te)

 e
prta
kal
iš
teobe
zbe
dit
ira
mpom i
lil
anc
em ka
kobis
eone
moguć
iopr
is
tupdr
ugih vozila
prilikom pretakanja

 p
otr
ebnoj
epos
tavi
tiodgova
raj
ućaupoz
ore
njaiz
abr
ane
:
 STOP - c
ist
ernap
rikl
juč
ena
 opasnost od kiseline ili baze

 name
stupr
eta
kan
jap
otr
ebnoj
eis
tać
iup
uts
tvokoj
ećes
adr
žat
ire
dos
ledr
adnj
ipr
il
iko
m
pretakanja

 r
adnap
ret
aka
njupov
eri
tis
amol
ici
makoj
asus
truč
noos
pos
obl
jenaz
abe
zbe
danr
ad

 neophodno je obezbediti sigurnosnu kadu ispodpr

eta
kač
kihr
ukuz
apr
ihva
tev
ent
ual
no
p
ros
utet
ečno
stip
ril
iko
mpr
eta
kanj
a

 o
pre
maz
apr
eta
kan
jeipr
ikl
juč
niu
ređa
jimor
ajubi
tii
spr
avnidanebidoš
lod
ois
ti
canj
a
t
ečnos
ti

29
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 o
bave
znau
pot
rebas
reds
taval
ičnez
ašt
it
e- ki
sel
oot
por
naz
ašt
it
naode
ća,z
ašt
itne rukavice
o
dpo
lie
til
ena
,za
šti
tnen
aoč
areiz
ašt
it
nama
skas
afi
lt
erom z
aap
sor
pci
juki
sel
ihga
sovai
para

 u blizini rezervoara obezbediti izolacioni aparat

 u blizini rezervoara obezbediti najmanje jedan hidrant

 uz
onipr
etova
ramo
žebi
tis
amoj
ednac
isterna

 z
asp
reč
ava
njepuc
anj
aci
st
erne u bi
lo kom s
luč
aju,ukl
juč
ujuć
itu iz
ahva
ćenos
t
p
lame
nom,t
rebao
bez
bedi
tiur
eđa
jez
ara
ste
reć
iva
njepr
it
is
ka

 u
ređ
ajiz
ara
ste
reć
enj
epr
it
is
kaa
uto
cis
ter
nikoj
esekor
ist
ezap
revozs
umpor
neki
sel
ine
(klase 8) treba da se pregledaju u intervalima koji ne prelaze godinu dana

 p
repu
šta
njapumpeur
adpot
reb
noj
eukl
juč
itiu
ređa
jzar
ast
ere
ćenj
epr
it
is
ka,o
tvor
it
isve
ventile, zatim pustiti pumpu u rad

 n
akonz
avr
šenogpr
eta
kanj
apr
vove
nti
lom z
atvor
it
ire
zer
voa
r,z
ati
m skinuti crevo na
a
uto
cis
ter
niiu s
luč
aju daj
eu s
avi
tl
ji
vimc
revi
maz
aos
tal
ama
lakol
iči
naki
sel
ine
upotrebiti interventnu posudu za prihvat kiseline iz creva

 u blizini rezervoara postaviti ispiralicu na principu vodoskoka (fontanu) umerenog

mpe
pritiska i te rat
urez
ais
pir
anj
eki
sel
ineko
jaj
edoš
laukont
akts
aoč
ima
.Fo
nta
nab
i
trebala imati neprekidan tok vode kako ne bi smrzla u zimskom periodu

 ne dozvoliti kontakt sumporne kiseline sa metalima, zapaljivim materijama i jakim

bazama

 r
edo
vnov
rši
tikon
trol
usvi
hre
zer
voa
raods
tr
anena
dle
žnei
nst
it
uci
je

 r
edo
vnov
rši
tiko
ntr
olus
vihve
nti
la,me
rnor
egul
aci
oneis
igu
rnos
neopr
emer
eze
rvoa
rai
instalacija

Ukr
uguf
abr
ikenemož
esena
ćivi
šeodj
ednea
utoc
ist
erne za prevoz opasnih materija.
Dozvoljeno je obavljati pretakanje samo jedne opasne materije i to danju. Odluku o ulasku
a
utoc
ist
erneukr
ugpr
eduz
ećaivr
emepr
eta
kanj
aod
ređuj
eodgovor
nol
icez
aza
šti
tuodpož
ara
.

30
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Me
rez
ašt
it
epr
iradus
anat
rij
um bisulfitom

 s
kla
diš
tenj
eima
nipul
aci
jamor
ase odvijati daleko od vlage jer se pod uticajem vlage,
vode i kiselina, formira z
aguš
lj
ivis
umpo
rdi
oks
id

 nekompatibilne materije: kiseline, oksidanti, aluminijum, cink, ugljenik

 opasni produkti raspadanja: sagorevanjem mogu nastati oksidi sumpora

 skl
adi
št
iti u dobro ventiliranoj prostoriji, na tamnom

 nas
kla
diš
nomp
ros
tor
umor
abi
tii
st
aknut
ata
blaz
abr
aneiupo
zor
enj
a

 us
kla
diš
nipr
ost
ormogui
mat
ipr
ist
upi
skl
juč
ivoo
vla
šće
nir
adni
ci,obuč
eniz
ara
dsa
o
opasnim materijama,pr
eml
jen
iza
šti
tnomopr
emom

 radnici moraju imati na raspolaganju sva neophodna sredstva za bezbedno uklanjanje

eventualno rasute materije

 ot
padnaa
mba
laž
aodna
tri
jum bisulfita mora odmah biti uklonjena iz proizvodnog
pogona
,ob
ele
žen
a io
dlož
ena u pr
ivr
eme
no s
kla
diš
te op
asnog ot
pada u k
rugu
kompleksa

Me
rez
ašt
it
epr
iradus
apr
aškas
timz
apal
ji
vim mat
eri
jama

 skl
adi
št
it
iudobr
ove
ntiliranom prostoru

 nau
laz
uus
kla
diš
nipr
ost
orpos
tavi
tit
abl
eupoz
ore
njaiz
abr
ane

Za
bra
nje
nopu
šenje i pristup otvorenim plamenom

Nezaposlenima zabranjen pristup

Opa
sno
stodp
oža
raie
kspl
ozi
je

Obavezna u
pot
rebaa
lat
akoj
ineva
rni
či

 i
prme
nit
ipo
sebneme
repr
edos
tr
ožnos
tipr
il
ikomma
nipul
aci
jeis
kla
diš
tenj
aše
ćer
a

 pos
ebnup
ažnj
upos
vet
it
iza
šti
tio
dst
ati
čkoge
lekt
ri
cit
et
a

 one
moguć
itiko
nta
kt sa inkompatibilnim materijama

 s
pre
čit
ine
kon
trol
is
anor
asi
panj
ema
ter
ij
apr
il
ikomt
rans
por
ta

31
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Stanica za t
ečneg
asovepo
dpr
iti
skom (acetilen, propan butan, kiseonik)

 s
vaopr
ema
,ka
oii
nst
ala
cij
emor
ajub
itiup
otpunos
tiodma
šće
ni

 os
igur
atis
kla
diš
nipr
ost
orii
nst
al
aci
jeods
vihi
zvor
aini
cij
aci
jepož
ara
,ukl
juč
ujuć
ii
s
tat
ičkie
lekt
ri
cit
et

 ni
jedop
ušt
enop
ris
ust
voz
apa
lji
vihma
ter
ij
aubl
izi
nis
tani
ce

 ni
jed
ozvol
je
nau
pot
rebaa
lat
akoj
imož
epr
iupot
rebii
zaz
vat
iva
rni
cu,i
si
java
tit
opl
otu
ili plamen

 ni
jedop
ušt
enop
uše
njeupr
ost
orus
tani
cez
avr
emeoba
vlj
anj
apr
etov
ara

 nt
ve i
lis
igur
nos
timor
ajubi
tis
tal
noui
spr
avnom s
tanj
uipe
riod
ičnokontrolisani u
skladu sa propisima

 pos
tavi
tiodgo
var
ajuć
eta
bleupoz
ore
njaiz
abr
ana

 az
u blizini stanice postaviti dva S9 aparat aga
šenj
epoč
etni
hpož
araidv
apož
arn
a
hi
dra
ntanaod
gov
ara
juć
ojuda
lje
nos
ti

Instalacije prirodnog gasa

 i
zvr
ši
tiobe
lež
ava
njegl
avni
hve
nti
lanag
asni
mins
tal
aci
ja
ma

 pr
il
ikom pr
edvi
đenep
rome
nee
ner
gent
a,kot
lar
nic
u iga
snei
nst
ala
cij
eu ko
tla
rni
ci
izvesti u svemu prema Pr
avi
lni
ku o t
ehni
čki
m no
rmat
ivi
ma z
a pr
oje
kto
vanj
e,
gr
ađe
nje
,pogoniodr
žavanj
ega
sni
hkot
lar
nic
a(“
Služ
benil
is
tSFRJ
”br
oj1
0/90i
52/90)

 ga
snei
nst
ala
cij
eiz
ves
ti
,eks
ploa
tis
atiikont
rol
is
atius
vemupr
emava
žeć
imz
ako
nima
,
l
pravini
cimaip
redl
ože
nimme
ramaods
tr
anena
dle
žni
hor
gana

 rukovanje MRS - o
m moguvr
ši
tis
amoobuč
enal
icadi
st
ri
but
eraga
sa,as
hodnoupu
tsvu
pr
oiz
vođ
ačak
ojes
ena
laz
ius
amojMRS

 pristup i rukovanje postrojenjem dozvoljen s

amoz
atoobuč
eno
m ik
val
if
iko
vanom
os
obl
juk
ojej
ete
mel
jnoupo
zna
tos
ate
hnol
oški
m pr
oce
som is
ara
dom s
vihur
eđa
jai
instrumenata, kao i sa opasnostima koje mogu da nastanu

32
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 nai
nst
ala
cij
iiur
eđa
jima
,ka
oiu kr
uguMRSi
skl
juč
ivoupot
rebl
java
tia
latkoj
ine
va
rni
či

 na udaljenosti 10 m o
dMRSnes
mes
eos
tavl
jat
iza
pal
ji
vima
ter
ij
alka
ošt
osupa
pir
i,
drvo, ulje, derivati nafte i sl., ceo prostor od 10 m oko MRS mora biti bez rastinja i
r
edo
vnoodr
žav
an

 na vidnim mestima moraju biti postavljene table sa telefonskim brojevima vatrogasne

,
jedinice, SUP-ahi
tnepomoć
iidi
spe
čar
skogc
ent
radi
st
ri
but
eraga
sa

 navi
dni
m me
sti
mat
rebap
ost
avi
tiuput
st
vaz
aint
erve
nci
jeus
luč
ajupož
araiha
var
ij
e,
kao i uputstva za rukovanje postrojenjima

 nao
dgova
raj
ući
mme
sti
mauMRSmo
raj
ubi
tipos
tavl
jen
itable upozorenja i zabrane:

 Opa
snos
todpož
ara

 Opasnost od eksplozije

 Zabranjen prilaz otvorenim plamenom

 Za
bra
nje
nopuš
enj
e

 Za
bra
nje
naupo
tre
baa
lat
ako
jiva
rni
či

 š
vri
tipo
vre
men
ina
dzorz
apt
ive
nos
tic
eviia
rma
tur
epr
enos
nime
kspl
ozi
met
rom z
a
registraciju gasa u vazduhu (SRPS N.S8.007) radi otkrivanja eventualno nastalih
eksplozivnih s
meš
apr
ir
odnogga
saiva
zduha

 PPš
ahtvi
dnoo
bel
eži
tiiobe
zbe
dit
ist
alnipr
ist
up

 apa
rat
ezag
aše
njepož
aradr
žat
inal
akopr
ist
upa
čnom me
stuipr
ove
rava
tir
edov
no
njihovu i
spr
avno
st.Us
luč
ajupož
arauko
tla
rni
cina
jpr
eza
tvor
it
igl
avniz
apor
nior
ganna
ulazu gasnog voda u kot
lar
nic
u,az
ati
mga
sit
ipož
ar

 oba
vez
nes
ure
dovnepr
ove
re,pr
egl
edi
,kont
rol
eii
spi
ti
vanj
aga
snel
oži
šnei
nst
ala
cij
e
z
bogpos
ti
zanj
aio
drž
ava
njap
ouzdanosti i sigurnosti u radu

 o
prve
revr
šei
skl
juč
ivolica osposobljena za rukovanje postrojenjem

Por
edna
vede
nih uz
rokak
ojis
eodnos
enaoš
teć
enj
ate
hnol
oški
h iga
sni
hin
stalacija,
na
jve
ćuop
asnos
tupr
edme
tnomp
ogon
upr
eds
tavl
jaods
tupanje zaposlenih od procedura.

33
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

El
ekt
rič
nei
nst
alac
ijeuugr
ože
nimz
onama

 van radnog vremena, svi energetski strujni krugovi koji su van funkcije treba da budu
stavljeni u beznaponsko stanje

 svipr
eki
dač
iur
azvod
nim or
mar
imamor
ajubi
tiv
idnoobe
lež
eniipr
is
tupa
čni
,u cilju
brzog i efikasnog stavljanja instalacije u beznaponsko stanje, u s
luč
aju pož
arai
li
eksplozije

 sva
kue
ven
tua
lnur
ekons
tr
ukc
ijup
ost
oje
ćei
nst
ala
cij
epot
rebnoj
eiz
ves
tis
truč
noiu
skladu sa z
aht
evi
mai
zte
hni
čki
hpr
opi
sa

 ioz
strujni krugovi moraju bit nač
eni
,ra
dibr
zeit
ačnei
nte
rve
nci
jenan
jima

 s
viz
ašt
it
nie
leme
ntimor
ajubi
tius
kla
đen
ipr
emas
naz
ipo
troš
ačaipr
ese
cimap
rovodni
ka

 z
abr
anj
enoj
epr
emo
šta
vanj
ei“
krpl
jenj
e”os
igur
ača
.Mogu se koristiti samo originalni
t
opl
ji
viume
cio
dgova
raj
ućenazivne struje. Za
menuo
sig
ura
čapo
ver
ava
tii
skl
juč
ivo
s
tr
učni
mli
cima

 š
vri
tipe
rio
dič
nepr
egl
edeiispitivanja elektroinstalacije, koja mogu obavljati s
tr
učnalica
ili z
atoovl
ašć
eneu
sta
nov
e

 prenosne kablove koji su van upot

rebeodvoj
it
iodpr
ikl
juč
nic
e

 sva
kipr
ime
ćenik
varhi
tnois
truč
noot
kla
nja
ti

 elektromotore redovno podmazivati propisanim uljem

 sve
til
jkenes
mej
ubi
tibe
zza
šti
tnih poklopaca, balona ili kugli

 ne dozvoliti improvizovano postavljanje bilo kakve dodatne instalacije

 odr
edi
tis
truč
nal
ic
azar
edovn
oodr
žava
njegr
omobr
ans
kei
nst
ala
cij
e.Hitno otklanjati
s
veuoč
enek
var
ove

 e
prgl
edg
romob
rans
kei
nst
ala
cij
evr
ši
tipe
riodi
čno,apov
era
vat
iihz
atoovl
ašć
eni
m
ustanovama

 svebuduć
era
dovenaz
ame
ni,r
eko
nst
rukc
ijiii
zvođe
njunovegr
omobr
ans
ke instalacije,
r
adi
tii
skl
juč
ivous
kla
dus
apr
oje
ktnom dokumentacijom

34
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Me
rez
ašt
it
eodpo
žar
a

Us
mis
lus
provođ
enj
ame
raz
ašt
it
eodpož
ara
,ka
kobis
emoguć
nos
tpoj
avepož
aras
vel
ana
na
jma
njumoguć
ume
ru,u toku eksploatacije objekata unutar f
abr
ičkogkompleksa u Senti u
rađ
eno
j
esl
ede
će:

 i
zra
đenj
ePl
anz
ašt
it
eodpož
ara
,us
kla
dus
aČl
ano
m 9.Zakonaoz
ašt
it
iodpož
ara
(
“Sl
užb
enigl
asni
kSRS“b
roj37
/88i“
Služ
benigl
asni
kRS“b
roj53/
93,67
/93i48/
94)
,
koj
ims
ede
fini
šus
igur
nii
zvor
iidovol
jneko
lič
inevode
,br
ojos
pos
obl
jeni
hka
drov
ai
os
tal
apo
tre
bnao
pre
maz
aga
šenj
epož
araupr
edme
tni
mobj
ekt
imanal
oka
cij
i

 done
šenj
e Pr
avi
lni
koz
ašt
it
iodp
oža
ra,us
kla
dus
aČl
ano
m 8.Za
konaoz
ašt
it
iod
po
žar
a(“
Služ
ben
igl
asni
kSRS“br
oj37/
88i“
Služ
ben
igl
asni
kRS“br
oj53/
93,67/
93i
48/94);

 obe
zbe
đenaj
ehi
dra
nts
kamr
ežaz
apot
rebega
šenj
apoč
etni
hpož
arakoj
isega
sevod
om

 e
obezbđe
naa
utoma
tskadoj
avapož
ara

 u
kržni
mtoko
msa
obr
aća
jaos
igur
ana je dostupnost vatrogasne tehnike do svih delova
f
abr
ičkogkompleksa

Pl
anomz
ašt
it
eodpož
arapr
edv
iđe
noje s
provođe
njes
lede
ćihme
ra:

 pr
il
aznes
aob
rać
ajn
iced
ofa
bri
čkogkompl
eks
aodr
žav
atip
rohod
nim inanj
imaz
abr
ani
ti
z
adr
žav
anj
eipa
rki
ran
jevoz
il
a,ka
oiodl
aga
njebi
loka
kvogma
ter
ij
alai
liopr
eme

 o
organizva
tiiz
aje
dni
čkeve
žbega
šenj
apož
arau skladu sa ope
rat
ivni
m Pl
anom z
ašt
it
e
odpož
ara
,uzk
ori
šće
njet
ehn
ikej
edi
nic
eiu
ređa
ja,opr
emeis
reds
tavaz
aga
šenj
epo
žar
a
na kompleksu

 uz
ona
mao
pas
nos
tiodi
zbi
janj
apož
ara
,nes
mej
usena
laz
it
ima
ter
ij
eiur
eđa
jikoj
imo
gu
pr
ouz
rokova
tipo
žari
liut
ica
tinan
jeg
ovoš
ir
enj
e.Uovi
mzona
maopa
snos
tiz
abr
anj
eno
j
euno
šenj
eot
vor
enogp
lame
na,z
ava
riva
nje
,ra
dsaa
lat
om koj
iva
rni
čii u skladu sa tim
moraju biti postavljeni znakovi zabrane i upozorenja

 e
na prdme
tnojl
oka
cij
iga
šenj
epoč
etn
ihpož
araj
epr
edvi
đenopr
oti
vpož
arn
ima
par
ati
ma
tipa S i CO2

35
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 zaposleni mo
raj
ubi
tiup
ozna
tis
afi
zič
ko- hemijskim osobinama materija koje su u
upot
reb
iup
redme
tnom kompl
eks
u,na
čin
om s
prov
ođe
njap
reve
nti
vni
hme
raz
ašt
it
eod
pož
araie
kspl
ozi
japr
il
ikom nj
ihovogkor
iš
ćen
ja,k
aois
aupot
rebom ur
eđa
ja,opr
emei
s
reds
tavaz
aga
šenj
epož
ara

 neophodno je obezbediti da vrata koje vode direktno napolje iz svakog objekata, u toku
r
adn
ogvr
eme
na,
nika
kones
mej
ubi
tiz
akl
juč
ana

 i
vršt
ire
dovnoo
drž
ava
njeob
jek
ataii
nst
ala
cij
aunut
arkompl
eks
a

 s
ver
adnepr
ost
ori
jeodr
žava
tič
ist
oiur
edno,anakr
ajus
menez
apa
lji
vio
tpa
dnima
ter
ij
al
oba
vez
noi
zne
tii
zobj
eka
taio
dlož
itinaz
atop
redvi
đenome
sto

 kompl
eks
,iz
ele
nepovr
šineunut
arnj
ega
,re
dovnoodr
žava
tiis
apr
ost
orao
koobj
eka
tai
uzog
raduko
mpl
eks
aukl
anj
atit
ravu,kor
ovid
rugiot
padnima
ter
ij
al
,ra
dis
pre
čav
anj
a
pr
oši
renj
apož
aras
aokolnog terena prema objektima

Neredovno, odnosno nekvalitetno i

zvr
šava
njepos
lovaodr
žav
anj
a, remonta i sl., mož
e
pr
ouz
roko
vat
ipoj
avup
oža
ra,e
kspl
ozi
jai
liha
var
ij
a,t
akodaj
ene
ophodnopr
eduz
ima
tis
lede
će
t
ehni
čkeidr
ugemere z
ašt
it
ekako bi se izbegle ove situacije:

 odr
žava
njeur
eđa
ja,o
pre
meii
nst
ala
cij
avr
šit
iupr
opi
sani
mza
kons
kimr
okovima (u
s
kla
dus
ate
hni
čki
m pr
opi
si
ma,n
orma
tivi
maiup
uts
tvi
mapr
oiz
vođa
ča)
,an
aos
novu
ut
vrđe
nihkonkr
etni
hpl
ano
vaodr
žava
nja
,voditi o tome o
dgova
raj
ućudokume
nta
cij
ui
evidenciju

 z
ame
nuur
eđa
ja,o
pre
meii
nst
ala
cij
avr
ši
tipoi
st
ekur
okanj
ihovogt
rajanja (osim u
s
luč
aje
vimak
adas
eis
pit
iva
nji
maut
vrdiidoka
ženj
iho
vaf
unk
ciona
lnos
t),a
liir
ani
je,
ukol
iko s
epo i
zvr
šeni
m pe
riodi
čni
mis
pit
iva
nji
mau
tvr
didaj
edoš
lo do pr
ome
na
ka
rakt
eri
st
ikakoj
eut
ičunaf
unkc
iona
lnos
tib
ezbe
dnos
t

 z
ame
nuvr
šit
ioriginalnim delovima ili delovima istih karakteristika

 ukol
ikor
adov
enaodr
žava
nju,r
emon
tu,r
ekons
tr
ukc
ij
i,i
spi
ti
vanj
imais
l.i
zvod
etr
eća
l
ica
,uUgo
vorome
đus
obni
m oba
vez
amauno
ses
eodr
edbeop
ošt
ova
njume
raz
ašt
it
eod
pož
ara
,ka
oio
dre
dbeona
činukont
rol
espr
ovođe
njame
raiodgovor
nos
tiz
anj
ihovone
s
pro
vođe
nje

36
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 z
apos
len
iu č
ij
ide
lokr
ug pos
lova s
pada o
drž
ava
nje poj
edi
nih ur
eđa
ja,o
pre
me i
i
nst
ala
cij
aduž
nis
udavr
šekont
rol
unj
ihov
eis
pra
vnos
tiipr
avi
lnogf
unkc
ioni
sanj
a,t
ako
daus
luč
ajue
ven
tua
lnogoš
teć
enj
anei
zaz
ovupož
ar,e
ksl
ozi
jui
liha
var
ij
uuob
jekt
ima

 i
st
roš
enima
ter
ij
al,ma
sti
,ul
ja,boj
e,ma
snekr
pe,pa
pir
na,pa
muč
na,pl
ast
ičnaidr
uga
a
mba
laž
a,ka
o idr
ugiot
padnima
ter
ij
alkor
iš
ćen pr
iiz
vođe
njur
adovaodr
žava
nja
,
remonta i rekonstrukcije, moraju se za vreme rada odlagati u metalne posude sa
pokl
opc
em,ap
oza
vrš
etkur
adnes
menei
zne
tii
zra
dni
hpr
ost
ori
jaiodl
oži
tinabe
zbe
dno
mesto prema Planu upravljanja otpadom

 uc
il
juot
kla
nja
njau
slovak
ojipogoduj
una
sta
nkupo
žar
a,ka
oiomoguć
ava
njaus
lov
aza
br
zuie
fika
snui
nte
rve
nci
junai
zgr
ađe
nojunut
raš
njojga
snoji
nst
ala
cij
i,pot
reb
noj
e
pr
eduz
etis
veme
repr
edvi
đenez
arukova
njeg
asni
mins
tal
aci
ja
ma

 radovi zavarivanja, rezanja i lemljenja mogu se obavljati samo na mestima

pripremljeni
mus
kla
dus
apr
opi
sani
mno
rma
tivi
mat
ehni
čkez
ašt
it
eiz
ašt
it
eodpož
ara

 z
ava
riva
njen
a pr
ivr
eme
nim me
sti
ma mož
ese oba
vlj
atis
amo po pr
ethodno
pr
iba
vlj
enom o
dobr
enj
u,i
zda
tom ods
tra
nez
apos
lenogodgovor
nogl
icaz
aza
šti
tuod
pož
ara
,uzpr
ime
nus
vihme
ra i procedura pri zavarivanju

 pot
rebn
ojevr
ši
tir
edo
vnuko
ntr
olugr
omob
rans
kei
nst
ala
cij
e- od
voda
,uz
eml
ji
vač
ai
dopuns
kogp
ribo
ra.Pr
egl
edevr
ši
tina
jma
njej
ednom udve godine, odnosno nakon svake
izmene, popravke i / ili udara groma

 a
ni jedan posao izgrdnj
e,dogr
adnj
eil
ire
kons
tr
ukc
ijenemož
esevr
šit
ibe
zpr
oje
ktne
dokume
nta
cij
e,n
akoj
usupr
ethodnopr
iba
vlj
eneodgova
raj
ućes
agl
asnos
tiodstrane
na
dle
žni
hor
gana

37
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

5 POSTUPCIZAOGRANI
ČAVANJEPOSLEDI
CAUDESA

38
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Pripravnost je stanje koje s

epos
ti
žepr
ipr
emom s
vihna
dle
žni
hsubj
eka
ta,opr
emeit
ehni
ke
r
adina
jade
kva
tni
je
godgovor
anaude
suzna
jma
njemoguć
epos
ledi
ce,aob
ezbe
đuj
esedo
noš
enj
em
pl
anovaz
ašt
it
e.

Pl
ano
viz
ašt
it
eodud
esas
edonos
ezas
vakome
stois
vakide
ote
rit
ori
jeRe
pub
like na kome
po
stoj
eop
asn
eakt
ivnos
tik
ojemogui
zaz
vat
iude
supr
eduz
eću- pl
anz
ašt
it
ename
stuude
sa,u
op
šti
ni,odnos
nog
raduz
apo
druč
jeopš
ti
ne,odnos
nogr
ada
,ka
oiRe
publ
ic
iuc
eli
ni.Pl
anoviz
ašt
it
e
s
ume
đus
obn
ous
kla
đen
iio
sla
nja
jus
eje
dann
adr
ugi(
pla
noviz
ašt
it
eode
leme
nta
rni
hidr
ugi
h
ve
ćihne
pogod
a,z
ašt
it
euva
nre
dni
mir
atni
mus
lovi
maidr
.)
.

Ul
ogaiodgovor
nos
tsva
kogpoj
edi
ncaus
ist
emuz
ašt
it
eodpo
žar
ara
zra
đuj
esekr
ozPl
an
z
ašt
it
eodp
oža
ra.Uk
oli
kodođ
edopo
žar
asv
ipos
tupc
iiodgovorna lica su precizirani, od dojave i
pr
ij
emadoj
avep
oža
ra,a
lar
mir
anj
a,i
zla
skava
troga
snej
edi
nic
ename
stopož
ara
,pr
ipr
emeia
kci
je
ga
šen
ja,do z
avr
šet
ka ga
šenj
a,a
nal
iz
e doga
đaj
a is
ači
nja
vanj
eza
pis
nika- i
zve
šta
ja.Ovi
m
do
kume
nti
mas
eob
ezbe
đuj
e precizno, brzo i efikasno reagovanje prema unapred definisanim
z
adu
ženj
ima
,us
peš
nas
ara
dnj
asao
sta
lim uč
esn
ici
mauga
šenj
upož
ara
,za
ust
avl
janj
eši
renj
apo
žar
a
is
man
jenj
ašt
etni
hpo
sle
dic
anana
jma
njume
ru.

Uvedenim i redovno kontrolisanim postupcima osigurava se blagovremeno identifikovanje

mogu
ćihva
nre
dni
hdo
gađa
ja,n
esr
ećni
hsl
uča
jevais
vihdr
ugi
hvr
staude
sa.Pos
tupc
iobuhva
taj
u
me
rekoj
etr
ebapr
eduz
etid
aseut
akvi
msi
tua
cij
amas
pre
čee
vent
ual
nepos
ledi
cenaž
ivot
nu
sredinu.

Us
luč
ajuk
adaj
ena
sta
lipož
art
akvogka
rakt
eradas
enemož
eloka
liz
ova
ti
,di
rekt
nom
telefonskom linijom poziva se Vatrogasna jedinica Senta,ka
oide
žur
nas
luž
baMUP-a.

Us
luč
ajupo
žar
amanj
egobi
maodg
ovor
nol
iced
užn
ojea
dek
vat
nopos
tup
itipr
ema
merama i uputstvima z
apo
čet
noga
šenj
epož
ara
.Ukol
ikoj
edoš
lodop
oža
rakoj
ijez
ahv
ati
ove
ću
po
vrš
inu,o
dnos
no po
žar
ave
ćeg obi
ma,pr
ist
upa s
e oba
veš
tava
nju Va
trog
asne j
edi
nic
ei
eventualno Interventnih jedinica MUP-aia
koj
epot
rebnos
luž
beHi
tnepomoć
i.

39
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

TEŽI
NA TEŽI
NAPOŽARA
POŽARA IZNENADNI Ozbiljna
Be
znač
ajna DOGAĐAJ Vrlo ozbiljna
Znač
ajna Katastrofalna

Deluje koordinator plana Odgovorna osoba ili zamenik odgovorne

 spr
ovo
đenj
eme
rai
nte
rve
ncije (uz os
obenal
okac
ijiobave
štava:

kor
iš
tenj
eod
gova
raj
ućez
ašt
it
neopr
eme
)  Opš
ti
nskiop
era
ti
vnic
ent
arz
a

 s
ani
ranj
eiz
nena
dnogd
oga
đaj
a ob
ave
šta
vanj
e(98
5)

 s
pre
čava
nje/ubl
aža
vanj
epos
ledi
ca  Vatrogasni operativni centar (93)

i
zne
nadn
ogd
oga
đaj
a  Ope
rat
ivn
ode
žur
st
voMUP-a (92)

Slika 2. Še
mana
dle
žnos
tipr
ire
gova
njunau
desuz
avi
snos
tiodpr
oce
net
eži
nena
sta
logu
des
a

Oprema i sredstva odgovora na udes

Predmetni kompleks AD FABRI

KA ŠEĆERA “TE - TO“u Senti r
aspol
ažes
asl
ede
ćom
opremom:

 e
prnos
napumpa„
Ros
enba
uer
“8/
8sao
pre
mom;kom1

 prenosnapumpa„
Zigl
er“12
/8s
aop
remom;kom1

 generator struje 92 kVA kom 1

 izolacioni aparat Spiratom 2000 kom 3

 š
zati
tnoode
loPr
efl
amkom1

 š
zati
tnoode
loNe
pla
mkom1

 dubinska pumpa DP –125/11

 dubinska pumpa DP 125/8

Pl
ano
msepr
edvi
đaid
oda
tnaopr
emaz
apr
ipr
emup
enez
aga
šen
jepož
ara
,pe
nja
čkiop
asa
či,
no
sil
azap
rvupomoćios
tal
ios
novnipr
ibor
.

40
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Uf
abr
ičk
omkr
ugur
aspor
eđe
na j
esp
olj
ašnj
a iunut
raš
nja hi
dra
nts
ka mr
eža
.Pož
arno
ug
rož
enio
bje
ktii
maj
usi
st
emz
adoj
avupož
ara
.Od prenosnih sredstava za ga
šenj
epož
araprisutni
su aparati S –9, S –50, CO2 –5 kg, CO2 –10 kg, kao i sanduci sa peskom.

Održ
avanje opreme za gaš
enje pož
ara

Sva predviđ
ena oprema za gaš ara u kompleksu fabrike š
enje pož ećera u Senti, mora se
redovno pregledati i održ
avati u ispravnom stanju kako bi besprekorno funkcionisala u sluč
aju
pojave eventualnog pož
ara. Iz tog razloga neophodno je vrš
iti redovni pregled prenosnih
vatrogasnih aparata za gaš
enje poč ara, svakih š
etnih pož est meseci. Pregled moraju izvrš
iti
odgovarajuć ć
a ovlašena preduzeć
a i organizacije.

ati u č
Hidrante i hidrantsku opremu (pumpe i creva) drž istom i urednom stanju i kontrolisati
najmanje jednom godiš ć
nje, od strane ovlašenog preduzeć
a za navedenu vrstu radova i o tome
voditi redovnu evidenciju.

Medicinska s
reds
tvaz
ašt
it
eiz
ašt
it
naopr
ema

Svir
adn
icii
maj
uobe
zbe
đen
asr
eds
tvaz
ali
čnuz
ašt
it
u,od
abr
anauz
avi
snos
tiodopa
sno
sti
ko
jimas
uiz
lož
eniut
okur
adnogpr
oce
sa. Zaš
titna oprema obuhvata opremu za lič
nu zaš
titu:
zaš
tita tela (odelo), ekstremiteta (rukavice i obuć
a), lica (zaš
titne naoč
are) i kolektivna sredstva
lič
ne zaš
tite: respiratornih organa (maska sa odgovarajuć
im filterima ili boca sa komprimovanim
vazduhom ili kiseonikom). U cilju efikasne i blagovremene reakcije i pruž
anja adekvatne
medicinske pomoć
i radnicima u sluč
aju iznenadnih i neoč
ekivanih događ
aja, odnosno akcidentnih
situacija, koje mogu da izazovu blaž
e ili intenzivnije povrede, svaki pogon mora biti opremljen sa
ormarić
em u kojem se nalaze sredstva za pruž
anje prve pomoć
i.

5.1 ODGOVOR NA UDES

Vanrednim situacijama koje mogu da se dese tokom redovnog procesa rada,č

esto prethode
ena “
određ ,kao š
upozorenja” to su neuobič
ajene vibracije, zvuci i slič
no. Trenutno prepoznavanje
ovih signala i pravilne korektivne aktivnosti u mnogim sluč
ajevima mogu spreč
iti dalji razvoj
kritič
nih situacija.

41
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

U mome
ntuuo
čava
njane
uobi
čaj
eni
hsi
gna
laods
tra
nena
jbl
iže
gra
dni
ka,z
apoč
inj
eak
cij
a
odgovora na udes. Sam tok akcije uslovljen je procenom odgovorne osobe na lokaciji o nivou udesa
ioč
eki
van
impo
sledicama.

Koordinacija i odgovornosti pri realizaciji akcije odgovora na udes

Odgovor na udes prvog nivoa - ni

voopa
sni
hur
eđa
jaiop
reme
,ka
oiodgovo
rnaude
s
drugog nivoa - ni
vokomp
leks
a,r
eal
izuj
eseupr
eduz
eću.Odgovor
om naude
spr
vogidr
ugo
gni
voa
r
ukov
odil
iceodg
ovo
rnoz
aza
šti
tuodpož
ara(
koor
dina
torpl
anaz
ašt
it
e).

Ukol
ikos
epr
oce
nidaus
ledna
sta
logude
samoguna
stupi
tiš
tet
nepo
sle
dic
epoš
ir
uokol
inu,
a
kti
vir
asepl
anz
ašt
it
eop
šti
ne,odn
osnogr
ada
.

Su
bje
ktiodg
ovor
anau
dest
reć
egič
etvrtog nivoa su:

 komunikacione jedinice
 interventne jedinice
 ekspertna jedinica
 jedinice za prevoz i logistiku

Komunikacione jedinice oba

vlj
aju pos
love ope
rat
ivnog de
žur
st
va,pr
ij
ema ipr
enos
a
i
nfor
mac
ija
,po
ziva
nja os
oba
,te uz
bunj
iva
nja Opš
ti
nskog c
ent
raz
aza
šti
tuž
ivot
ne s
redi
ne.
Komu
nik
aci
onej
edi
nic
epopot
reb
ioba
veš
tava
jui
nte
rve
ntnej
edi
nice - va
troga
snaj
edi
nic
a,s
luž
bu
hi
tnepomoć
iil
iMUP - Sektor za vanredne situacije.

i
Pror
it
etit
oko
min
ter
venc
ijes
usl
ede
ći:z
ašt
it
ais
paš
ava
njel
judi
,za
šti
taž
ivot
nes
redi
ne,
po
ljop
rivr
ednoz
eml
ji
št
e,z
ašt
ić
enapr
ir
odnado
bra
,ma
ter
ij
alnaikul
tur
nadobr
a.

Us
luč
ajup
oža
ramora se koristiti za
šti
tnaopr
emakoj
aukl
juč
uje
:za
šti
tnena
oča
re,z
ašt
it
no
od
eloir
uka
vic
e,c
ipe
les
apoj
ača
nomz
ašt
it
om,
izol
aci
oniaparat.

Me
rekoj
esepr
eduz
ima
juus
luč
ajuude
sas
usl
ede
će:

 p
oče
tnoga
šenj
epo
žar
a
 o
bav
ešt
ava
nje
 u
tvr
điva
njei
nte
nzi
te
taz
aga
đenj
a
 mere sanacije

42
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Va
žnoj
euoč
itiine
ked
rugee
leme
nteodz
nač
ajaz
aus
peš
nuibe
zbe
dnui
nte
rve
nci
ju,ka
ona
pr
ime
rkol
iči
nuiboj
udi
ma,ka
rakt
eri
st
ikep
lame
na,pr
ava
cst
ruj
anj
adi
mais
li
čno.Procena situacije
(
tokap
oža
rair
izi
kap
ooko
linu)
,don
osis
enao
snovupr
ikupl
jeni
hpoda
tak
aibi
tnaj
ezai
shoda
kci
je
.
Nj
enos
novn
iza
dat
akj
edad
efi
niš
ešt
atr
ebauč
ini
ti
,ko
jimr
edom i kojim sredstvima da se otklone
op
asn
ost
i,obz
iromnar
aspol
oži
ves
nageis
reds
tva
.

Us
amoja
kci
ji
,va
tro
gas
ciis
vio
sta
liuč
esn
icipos
tav
lje
nez
ada
tke mor
ajui
zvr
šava
ti
od
gov
orn
o,pa
žlj
ivo ibe
zžur
beipa
nike
,st
rogo vode
ćir
ačuna o vl
ast
it
ojbe
zbe
dnosti, ali i
bezbednosti svih ostalih ljudi. Svaki pojedinac pri ovim aktivnostima treba da maksimalno koristi
s
teč
enaz
nanj
akr
ozo
buk
uit
ren
ingei
zobl
ast
iza
šti
teodpož
ara
.Ka
das
egl
avnaž
ari
št
apož
ara
s
avl
ada
ju,
oba
vlj
aj
useodr
eđe
ner
adnj
edas
eme
stopož
ara(
ude
sa)pr
egl
eda
,ra
šči
st
iis
ani
ra.

5.2 POSTUPCIZAOGRANI
ČAVANJEPOSLEDI
CAUDESA

Procedurama za odgovor na udes, datim u prilozima ovog Plana, definisani su postupci

odgovora na udes kako bi se smanjile posledice eventualno nastalog udesa.

Postrojenje mora da se projektuje, izgradi, adaptira, rekonstruiš

e i/ili sanira, opremi, koristi i
održ
ava na nač
in, kojim se eventualno moguć
e akcidentne situacije spreč
avaju, odnosno svode na
najmanju moguć
u meru. Ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje
propisanih mera zaš
tite ili do premeć kog procesa rada, usled č
aja tehnološ ega mož
e doć
i do
avanja radne i ž
ugrož ivotne sredine, operater je duž
an da otkaz ili poremeć
aj otkloni, odnosno rad
prilagodi nastaloj situaciji ili da obustavi tehnološ
ki proces rada, kako bi se smanjio negativan uticaj
nastalog akcidenta.

Mere za otklanjanje posledica imaju za cilj prać

enje postudesne situacije, obnavljanje i
sanaciju radne i ž
ivotne sredine, vrać
anje u prvobitno stanje objekata, postrojenja i instalacija, kao i
uklanjanje opasnosti od eventualnog ponovnog nastanka udesa.

Mere otklanjanja posledica udesa, izmeđ

u ostalog, obuhvataju i izradu:

 Plana sanacije udesa

 I
zve
šta
jaoude
su

Za
vis
noodvr
st
eude
sa,obi
mapos
ledi
caimoguć
ihs
pec
ifi
čno
sti
,Plan sanacije udesa se
i
zra
đuj
ena
konu
des
a,a
lioba
vez
nomo
radas
adr
žis
lede
ćee
leme
nte
:

43
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 ciljeve i obim sanacije

 snage i sredstva koje je pot

reb
noa
nga
žov
atipr
isa
nac
ij
i

 or
program postudesnog monit i
ngar
adn
eiž
ivot
nes
redi
ne

 t
roš
koves
ana
cij
e

 na
činoba
veš
tava
njaj
avnos
tiopr
ote
klom udesu

Plan sanacije donosi Generalni direktor fabrike,napr

edl
ogr
ukovodi
ocaa
kci
jeg
aše
nja
po
žar
aiko
ordi
nat
orapl
anaz
ašt
it
eodude
sa.

Pos
tude
snus
ana
cij
uor
gani
zuj
ure
fer
entz
ašt
it
eodpož
ara
,koor
dina
torpl
anaz
ašt
it
eod
ud
esais
tr
učnit
imz
aodgovo
ren
aude
s,uza
nga
žov
anj
espe
cij
ali
st
eizor
gani
zac
ioni
hje
dini
cai
s
luž
bif
abr
ike
,ka
ois
pol
jni
hst
ruč
nihi
nst
it
uci
ja.Na
ved
enus
ana
cij
uspr
ovodeo
spos
obl
jenej
edi
nic
e
(
Vat
roga
snaii
nte
rve
ntn
a),po
jedi
nis
truč
nja
ciis
pecijalisti, kao i svi zaposleni na nivou svojih
z
nan
jaimog
ućnos
ti
.

Za potrebe sanacije koriste se sredstva i oprema fabrike, pre svega Vatrogasne i ostalih
j
edi
nic
azaod
govo
rnau
desis
luž
bet
ehni
čkogodr
žava
nja
.Us
luč
ajupot
rebe
,mož
eser
ačun
atiina
snage, sredstva i opremu opš
ti
nski
hst
rukt
ura
,Vatrogasne jedinice MUP-a
,komuna
lnes
luž
bei
dr
ugi
hra
dni
hor
gani
zac
ij
a,hi
tnepomoć
iidr
ugi
h.

Hemijsku dekontaminaciju sprovodi Vatrogasna jedinica, svojim sredstvima i opremom i

c
materijama za dekontaminaij
u,pr
esve
gavodom,pe
nom,r
azbl
aže
nimhe
mika
lij
amais
li
čno.

Ra
šči
šća
van
jeme
staude
saoduni
št
eneioš
teć
enj
eopr
emeii
nst
ala
cij
e,vr
šet
ehni
čkei
i
nte
rve
ntn
eeki
pes
aodgo
var
aju
ćomopr
emom.

Pr
eds
tav
nic
iza
šti
ten
ara
duil
abor
ator
ij
euza
nga
žov
anj
ena
dle
žnei
nst
it
uci
jea
kre
dit
ova
ne
z
ako
ntr
olu us
lovar
adn
esr
edi
neis
tanj
aži
vot
nes
redi
ne,oba
vlj
aj
ust
alnina
dzorpos
tude
sne
s
it
uac
ije
,vr
še me
ren
ja kr
it
ični
h pa
rame
tar
a imoni
tor
ing r
adne iž
ivot
ne s
redi
ne na ni
vou
kompleksa.

Us
luč
aju pot
rebepr
aće
njamoni
tor
ingaž
ivot
nes
redi
nei
zva
nkompl
eks
afa
bri
keAD
FABRI
KA ŠEĆERA “
TE - TO”u Senti, a
nga
žuj
uses
tr
učnee
kipeLaboratorije za kontrolu
v
kvaliteta vazduha i vode, Zaod
azaz
ašt
it
uzdr
avl
jai
zNov
ogSa
dai
liSubotice.

Na
kons
provođe
njapr
ior
it
etni
hme
ras
ana
cij
e,pr
is
tupas
evr
aća
njupos
troj
enj
a,u
ređa
jai
instalacija u funkcionalno stanje, a zatim i r
evi
tal
iza
cij
ira
dneiž
ivot
nes
red
ine
.

44
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Zas
ana
cij
u,r
emontir
ekons
tr
ukc
ijuoš
teć
eni
hins
tal
aci
jais
udov
aanga
žuj
usena
dle
žne
s
tr
učnee
kip
e.

Generalni direktor fabrike ili lice koje on ovlasti, obavezni su da preko lokalnih medija
i
nfor
mis
anj
a(r
adi
ja,l
oka
lnet
ele
viz
ije
,novi
na)obj
ekt
ivnooba
ves
tes
tanovni
št
voopož
arui
lidr
ugoj
vr
st
iude
sa,pr
eduz
eti
mme
ramaie
vent
ual
nojopa
snos
tipoš
ir
uokol
inu.

Sa
sta
vnide
ome
raz
aot
kla
nja
njep
osl
edi
caud
esaj
eiz
radas
truč
nogI
zve
štaj
aoude
su, koji
t
rebadas
adr
žis
led
ećee
leme
nte
:

 analizu uzroka i posledica udesa

 razvoj i tok udesa, kao i preduzete akcije odgovora na udes

 pr
oce
nuve
li
čineud
esaiš
tet
nihp
osledica

 analizu trenutnog postudesnog stanja

Pr
oce
nave
li
čin
eude
saiš
tet
nihp
osl
edi
cavr
šis
enaos
novus
tepe
naa
nga
žova
nihs
naga
,
ve
lič
ineš
tet
eul
jud
stvu(
povr
ede
,tr
ova
nja
,eve
ntua
lnis
mrt
nis
luč
aje
vi)ima
ter
ij
alni
m dob
rima
(
izr
aže
nokr
ozn
ovč
anev
rednosti).

Ope
rat
erj
eub
ave
zid
apr
atipa
rame
trez
aga
đuj
ući
hma
ter
ij
auude
suiot
omevo
di
evidenciju (Evidencioni list u prilogu).

Dobr
imu
pra
vlj
anj
emt
ehn
ološ
kimp
roc
esom r
ada
,re
dovni
m pr
egl
edi
maur
eđa
ja,i
nst
ala
cij
a
ime
rneopr
eme
,us
lovar
adneiž
ivot
nes
redi
neikont
rol
om s
ist
emaz
ašt
it
enas
vim ur
eđa
jimau
f
abr
ičkom k
omp
lek
suADFABRI
KAŠEĆERA“TE- TO”u Senti,ude
ssemož
eiz
beć
iil
isve
sti
u granice kompleksa.

45
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

6 LITERATURA

46
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

Spi
sakl
it
era
tur
ekor
iš
ćenepr
iiz
radipr
edme
tnogdokume
ntad
atj
euna
stavku:

 Me
todez
aan
ali
zuha
zar
da,Te
hni
čko uputstvo za upravljanje hemijskim akcidentima,
Washington, USA-EPA, 1989.
 European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by
Road, 2007.
 Vod
ičz
aod
govornaud
es,Mi
nis
tar
stvoz
ašt
it
eži
vot
nes
redi
ne,2009.
 Pr
akt
iča
nvodi
čzar
uko
vanj
eopa
sni
m he
mij
ski
m ma
ter
ij
amais
reds
tvi
ma,Ekol
ine
,Br
no,
2005.

47
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

7 PRILOZI

48
 anme
Pl raz
aspr
eča
vanj
eude
sa- ADFabr
ikaš
eće
ra“TE-TO”Se
nta

 Prilog br. 1 – Re
šenj
e na pr
oce
nu opa
snos
tiod he
mij
skog udesa br. 532-02-
n
02318/2009-02 od 26.07.2010. god. izdato od strane Miis
tar
st
vaz
aza
šti
tuž
ivot
e
sredine i prostornog planiranja, Beograd

 Prilog br. 2 –Tabelarni prikaz klasifikacije materija prema svojstvima

 Prilog br. 3 –Opasna svojstva, oznake rizika (R) i oznake bezbednosti (S)

 Prilog br. 4 –Mikrolokacija sa obelež

eni
mskl
adi
št
imaopasnih materija

 Prilog br. 5 –Uputstvo za odgovor na udes izazvan izlivanjem kiselina (sumporna

kiseline, fosforna kiselina)

 Prilog br. 6 –Uputstvo za odgovor na udes izazvan izlivanjem baza (natrijum

hidroksida, natrijum bisulfit)

 Prilog br. 7 –Uputstvo za odgovor na udes izazvan izlivanjem formalina

 Prilog br. 8 –Uputstvo za odgovor na udes usled pož

ara i eksplozije

 Prilog br. 9 –Uputstvo za odgovor na udes izazvanog isticanjem gasova pod pritiskom
(kiseonika, acetilena)

 Prilog br. 10 –Evidencioni list –EMISIJA –Emi

si
jeuva
zdu
hus
luč
ajuud
esa
,
p
ušt
anj
aur
ad,ne
pla
nir
ani
hdoga
đaj
a

49