Glavni Projekat ZAŠTITE OD POŽARA PRVOMAJSKA 21 - MITKE 22.10.20 Tekstualni Deo I Graficki Deo

STRUČNI RAD ZA DOBIJANJE LICENCE ZA IZRADU
GLAVNOG PROJEKTA ZAŠTITE OD POŽARA
PROJEKTANT: Dragan Mitić, dipl.inž. ZOP-a

Stručni rad za dobijanje licence za izradu Glavnog projekta zaštite od požara
PROJEKTNI ZADATAK
Izraditi Glavni projekat zaštite od požara za dole navedeni objekat, na osnovu uvida u mere zaštite od
požara predviđene tehničkom dokumentacijom za radove izgradnje koju je investitor dostavio na uvid,
tj. Glavnim projektima (arhitektonski projekat, glavni projekat konstrukcije, glavni projekat električnih
instalacija, glavni porojekat mašinskih instalacija, glavi projekat vodovoda i kanalizacije, glavni
projekat lifta) a na osnovu obaveze iz člana čl. 31. Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br.
111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni).
Lokacija koja je predviđena za izgradnju stambeno-poslovnog objekta je na K.P. br. 2297/1 K.O. Niš-
Ćele Kula, u ulici Prvomajskoj. Parcela je ukupne površine 6a 07 m2 a u svemu prema Informaciji o
lokaciji br. 353-1/602-2018-06 od 25.07.2018. god. i lokacijskim uslovima br. predmeta ROP-NISP-
3202-LOC-1/2019, zavodni broj 353-140/2019-06 od 22.03.2019.godine, izdate od strane Republika
Srbija, Grad Niš, Sekretarijat za planiranje i izgradnju.
Objekat je spratnosti Po+P+4 izduženog gabarita sa glavnim ulazom sa istoka iz ulice Prvomajske.
Pristup dvorištu je takođe iz ulice Prvomajske, u svemu prema uslovima Direkcije za izgradnju grada
Niša broj 03-3300/1 od 21.08.2018.god.
Suština izrade ovog Glavnog projekata nije samo formalno zadovoljenje zakonske obaveze, već je
osnovni cilj prezentacija predvidjenih mera zaštite od požara, analize ugroženosti od požara, ocene i
procene tog stanja sa predlogom potrebnih mera zaštite od požara koje je potrebno predvideti
investiciono tehničkom dokumentacijom za ovu izgradnju.
Ugradnjom predviđenih mera sprečiti nastajanje požara, a u slučaju eventualnog izbijanja
požara u objektu omogućiti brzu dojavu, evakuaciju, sprečavanje širenja požara i efikasno gašenje.
Pri izradi Glavnog projekta razraditi sledeće celine koje karakterišu ovu izgradnju:
1. Tehnički izveštaj
- podatke o lokaciji objekta značajne za zaštitu od požara sa aspekta mogućnosti intervencije
profesionalne vatrogasne jedinice,
- opis građevinsko - tehičkih i tehnoloških karakteristika objekta,
- procenu opasnosti od požara,
- podelu objekta na požarne sektore,
- definisanje evakuacionih puteva,
- izbor materijala za konstrukcije koje treba da budu otporne na požar,
- izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni zahtevi u pogledu otpornosti na požar,
- procenu opasnosti od požara koja potiče od tehnološkog procesa i materija koje se u njima koriste
ili skladište,
- opis instalacija za automatsko otkrivanje i dojavu požara,
- kao i opis uređaja za gašenje požara, evakuacione puteve za spasavanje lica i imovine, izbor
mobilne opreme za gašenje požara, opis instalacija za fluide koji se koriste u objektu i dr.).
Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 2

2. Proračunske osnove
- proračun ili usvajanje požarnog opterećenja požarnih sektora,
- proračun ili usvajanje literaturnih podataka kapaciteta evakuacionih puteva u objektu,
- proračun vremena potrebnog za evakuaciju ljudi,
- proračun ili usvajanje literaturnih podataka stabilnosti građevinske konstrukcije u požaru i
- drugi propačuni koji su bitni za izbor i način zaštite objekta od požara.
3. Grafičku dokumentaciju
- situacioni plan sa ucrtanim susednim objektima i saobraćajnicama,
- osnove svih nivoa i krova, karakteristične podužne i poprečne preseke sa ucrtanim požarnim
sektorima,
- dispoziciju opreme koja pripada instalacijama za dojavu i gašenje požara i
- gromobranske instalacije, sisteme za ventilaciju i dr.
Na Glavni projekat zaštite od požara, koji je sastavni deo investiciono tehničke dokumentacije,
potrebno je pribaviti mišljenje tj. potrebno je pribaviti saglasnost nadležnog organa protivpožarne
zaštite, Uprave za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije, da su predviđene mere zaštite od
požara na konkretnom objektu u skladu sa zakonskim, podzakonskim i drugim propisima.
Investitor

Sadržaj
A.1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ - OSNOVNI ELEMENTI ZAŠTITE OBJEKATA OD POŽARA I EKSPLOZIJA ................................................. 6
A.1.1. Podaci o lokaciji objekata značajni za zaštitu od požara kroz koje se dokazuje primena mera zaštite od požara
prilikom postavljanja objekta i postrojenja..................................................................................................................... 6
A.1.2. Opis objekta..................................................................................................................................................................... 6
A.1.3. Procena opasnosti od požara .......................................................................................................................................... 8
A.1.4. Podela objekta na požarne sektore ............................................................................................................................... 12
1.4.1. Određivanje stepena otpornosti prema požaru ......................................................................................................... 14
A.1.5. Definisanje evakuacionih puteva................................................................................................................................... 16
A.1.6. Izbor materijala za konstrukcije koje treba da budu otporne na požar ........................................................................ 17
A.1.7. Izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni zahtevi u pogledu otpornosti na požar ...................................... 20
A.1.8. Procena opasnosti od požara i eksplozija koja potiče od tehnološkog procesa i materija koje se u njima koriste ili
skladište ................................................................................................................................................................................... 20
A.1.9. Opis instalacija za automatsko otkrivanje i dojavu požara ............................................................................................ 21
A.1.10. Opis instalacija za detekciju eksplozivnih i zapaljivih gasova ...................................................................................... 27
A.1.11. Opis stabilnih i mobilnih instalacija i uređaja za gašenje požara................................................................................. 28
A.1.12 Izbor mobilne opreme za gašenje požara..................................................................................................................... 35
A.1.13. Opis instalacija za zapaljive, gorive i eksplozivne fluide koji se koriste u objektu ....................................................... 39
A.1.14. Opis sistema za odvođenja dima i toplote .................................................................................................................. 39
A.1.15. Opis instalacija za klimatizaciju i ventilaciju ................................................................................................................ 39
A.1.16. Opis instalacija za zaštitu objekta od atmosferskog pražnjenja .................................................................................. 40
A.1.17. Opis električnih instalacija .......................................................................................................................................... 41
A.1.18. Opis instalacija za odvođenje statičkog elektriciteta.................................................................................................. 45
A.1.19. Opis drugih instalacija koje utiču na sprovođenje preventivnih mera prilikom izgradnje objekata ........................... 45
A.2. PRORAČUNSKE OSNOVE - OSNOVA ZA IZBOR ZAŠTITE OBJEKTA OD POŽARA I EKSPLOZIJA ........................................... 54
A.2.1. Procena požarnog opterećenja objekta i požarnih sektora........................................................................................... 54
A.2.2. Proračun evakuacionih puteva u objektu ...................................................................................................................... 54
A.2.3. Proračun vremena potrebnog za evakuaciju ljudi ......................................................................................................... 55
A.2.4. Otpornost građevinskih konstrukcija u požaru ............................................................................................................. 57
A.2.5. Drugi proračuni bitni za izbor i način zaštite objekta od požara ................................................................................... 58
2.5.1. Proračun požarnog rizika objekta......................................................................................................................... 58
2.5.2. Hidraulički proračun hidrantske mreže ................................................................................................................ 64
2.5.3. Proračun sistema za automatsko gašenje............................................................................................................ 66
2.5.4. Proračun gromobranske instalacije ...................................................................................................................... 68
2.5.5. Proračun snage I autonomije dizel električnog agregata (DEA)............................................................................ 71
2.5.6. Proračun rezervnog napajanja protivpožarne centrale (PPC) .............................................................................. 74
2.5.7. Proračun prinudnog provetravanja i odimljavanja .............................................................................................. 75
2.5.8. Proračun broja aparata za gašenje požara ........................................................................................................... 78
A.3. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA ............................................................................................................................................ 79
A.4. PREDMER I PREDRAČUN OPREME I SREDSTAVA ZA ZAŠTITU OD POŽARA - PRIKAZ TEHNIČKIH KARAKTERISTIKA ..........80
A.5. DOKUMENTACIJA KVALITETA UGRAĐENIH GRAĐEVINSKIH ELEMENATA, OPREME, UREĐAJA, INSTALACIJA
GRAĐEVINSKIH MATERIJALA ................................................................................................................................................... 81
5.1. Izdavanje isprava o usaglašenosti.............................................................................................................................. 81
5.2. Postupak ispitivanja ................................................................................................................................................... 86
5.3. Laboratorije i ispitivanje ............................................................................................................................................ 88
A.6. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PROIZVODE I OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI ............................................................................... 89
6.1. Značenje pojedinih izraza .......................................................................................................................................... 89
6.2. Način propisivanja tehničkih zahteva za proizvode, pojam tehničkog propisa kojim se uređuje zahtev za proizvode.
................................................................................................................................................................................ 90
6.3. Način donošenja tehničkog propisa .......................................................................................................................... 90
6.4. Posredno propisivanje tehničkih zahteva za proizvode............................................................................................. 91
6.5. Propisivanje obaveze ocenjivanja usaglašenosti ....................................................................................................... 92
6.6. Postupci ocenjivanja usaglašenosti ........................................................................................................................... 92

6.7. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi proizvođač .................................................................................................. 93

6.8. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti ............................................ 93
6.9. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi organ državne uprave................................................................................. 94
6.10. Uloga akreditacije u ocenjivanju usaglašenosti ......................................................................................................... 95
6.11. Prijavljivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti ......................................................................................................... 95
6.12. Obaveze proizvođača, uvoznika proizvoda, obaveze distributera proizvoda, obaveze vlasnika proizvoda u
upotrebi ....................................................................................................................................................................... 96
6.13. Važenje inostranih isprava i znakova usaglašenosti ................................................................................................... 98
6.14. Konkretni zahtevi u vezi isprava o usaglašenosti za materijale, konstrukcije, instalacije i opremu i uređaje koji su
predmet projekta ........................................................................................................................................................... 99
A.7. AKREDITACIJA ................................................................................................................................................................. 101
7.1. Pojam akreditacije....................................................................................................................................................... 101
7.2. Akreditaciono telo Srbije (ATS) ................................................................................................................................... 101
7.3. Postupak akreditacije .................................................................................................................................................. 101
7.4. Poslovi za koje je potrebna akreditacija ...................................................................................................................... 102

A.1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ - OSNOVNI ELEMENTI ZAŠTITE OBJEKATA OD POŽARA I EKSPLOZIJA

A.1.1. Podaci o lokaciji objekata značajni za zaštitu od požara kroz koje se dokazuje primena mera
zaštite od požara prilikom postavljanja objekta i postrojenja
Lokacija predviđena za izgradnju stambeno poslovnog objekta je na K.P. br. 2297/1 K.O. Niš-Ćele Kula,
u ulici Prvomajskoj. Parcela je ukupne površine 6a 07m2 a u svemu prema Informaciji o lokaciji br.
353-1/602-2018-06 od 25.07.2018. god. i Lokacijskim uslovima br. predmeta ROP-NISP-3202-LOC-
1/2019, zavodni broj 353-140/2019-06 od 22.03.2019.godine, izdate od strane Republika Srbija, Grad
Niš, Sekretarijat za planiranje i izgradnju.
Postojeći i novoprojektovani pristupni putevi za intervenciju vatrogasnih vozila moraju zadovoljiti

zahteve "Pravilnika o pristupnim putevima, okretnicama i uređenim platoima za vatrogasna vozila u
blizini objekta većeg rizika od požara" ("Sl. list SRJ", br. 8/95).
Sem vatrogasnim vozilima, na slobodnim fasadama objekta gašenje mora biti omogućeno svom
raspoloživom mobilnom vatrogasnom opremom.
Za intervenciju gašenja požara, kao i spašavanje ljudi i imovine ugrožene požarom ili drugim
elementarnim nepogodama intervenisaće VSJ iz Niša koja je udaljena oko 800 m.
S obzirom na brzinu kretanja vatrogasnog vozila koja iznosi oko 50 km/h, vreme čekanja na dolazak
vatrogasaca, uzimajući u obzir i faktor saobraćajne gužve, približno se može izračunati na sledeći
način:
- vreme na poziv 3 min
- vreme pripreme za polazak 1 min
- vreme kretanja vozila oko 2 min
- priprema za početak gašenja 3 min
Ukupno: 9 min
Dobijeno vreme od približno 9 minuta za početak intervencije je povoljno i ono obezbeđuje efikasnu
intervenciju i u slučaju pojave požara većeg intenziteta. Projektom treba obezbediti da integritet i
nosivost nosećih konstrukcija bude najmanje 30 minuta.
A.1.2. Opis objekta
Objekat je spratnosti Po+P+4 izduženog gabarita sa glavnim ulazom sa istoka iz ulice Prvomajske.
Pristup dvorištu je takođe iz ulice Prvomajske, u svemu prema uslovima Direkcije za izgradnju grada
Niša broj 03-3300/1 od 21.08.2018.god.
U objektu ima ukupno 18 stanova različite strukture.
U podrumu je projektovana garaža do koje se dolazi auto platformom, kao i tehnička prostorija uz
platformu, još jedna tehnička prostorija, prostorija za čistačicu i tampon zona, do kojih se dolazi

stepeništem i liftom. Tu su predviđene i vodomerna i kanalizaciona šahta do kojih se dolazi preko

otvora u podu prolaza u prizemlju.
U prizemlju objekta je ulazna partija sa vetrobranom, stepenišni prostor, lift, 2 lokala sa posebnim
ulazima i pet mesta za parkiranje u samom objektu i dva mesta za parkiranje u dvorištu, na parceli do
kojih se dolazi preko prolaza na južnom delu parcele.
Sa juga je i poseban ulaz za izdvojeni deo objekta gde se u prizemlju nalazi jedan poslovni prostor i
stepenice koje vode do dva stana na 1.spratu.
Na prvom spratu je pored gore navedena dva stana sa posebnim ulazom projektovano još tri stana,
na drugom spratu su projektovana pet stana, a na trećem i četvrtom spratu po četiri stana. Stanovi su
različitih struktura.
U tavanu su planirane stanarske ostave.
Objekat je projektovan u skeletnom, ramovskom sistemu sa nosećim AB stubovima, gredama i

platnima. Tavanice su polumontažne, tipa ,,Fert,, (16+4). Objekat je fundiran na kontraploči. Krov je
nagiba 30˚. Pokrivač je plastficirani pocinkovani čelični TR lim.
Unutrašnji pregradni zidovi zidani su od opekarskih blokova d=12cm i d=20cm u produžnom malteru.
Fasada je projektovana u kombinaciji višeslojnog zida zidanog opekarskim blokom d=25cm sa
oblogom tipa ,,Demit,, d=12 cm završno je obrađena plastičnim malterom. U ,,demit,, fasadi se vrše
propisni PPZ prekidi od kamene vune.
Svi fasadni otvori su sa termo prekidom.
Svetla visina podruma je h= 275 cm, u prizemlju h= 300 cm, u poslovnom prostoru i u prostoru za
parkiranje h= 287 cm, a u stambenim etažama je h= 260 cm.
Svi zidovi i plafoni se malterišu, gletuju i boje poludisperzijom. Zidovi sanitarnih čvorova su obloženi
keramikom do plafona. Podovi stepeništa, kuhinja i terasa su obloženi granitnim keramičkim
pločicama.
Fasadni zid je višeslojan. Osnovni fasadni zid ispune je od šupljeg opekarskog bloka d=25 cm zidanog
produžnim malterom i malterisanog sa unutrašnje strane. Taj zid je obložen stiroporom 12 cm sa
završnom obradom sitnozrnim plastičnim malterom u tonu po izboru projektanta.
Sve opšivke i limarija su od pocinkovanog čeličnog plastificiranog lima u boji i tonu po izboru
projektanta.
Dvorište je betonirano i uređeno kao prilaz parking prostoru u prizemlju objekta, a jedan deo je pod
zelenilom u skladu sa uslovima.
Procenjeni broj lica u objektu je n = 89 lica.
Funkionalne veze pojedinih prostorija i delova objekta i podaci o relavantnim dimenzijama i

površinama objekta dati su u grafičkim prilozima.

A.1.3. Procena opasnosti od požara
Materije koje se koriste i skladište u objektu
Građevinski materijali ugrađeni u objekat su beton, giter blok, opeka, građevinska armatura, staklo,
razni hidroizolacioni materijali i slično.
Materijali: opeka, beton, giter blok, staklo, gvožđe i čelik, klasifikovani su u VI klasu opasnosti na
osnovu standarda SRPS U.J1.050 u negorive građevinske materijale. Od materijala koji su zapaljivi
treba pomenuti PVC i bitumen. Ovih materijala ima u manjim količinama i spadaju u normalno i teško
zapaljive materijale čije temperature paljenja se ne očekuju u normalnim okolnostima.
Zapaljivi materijali koji se koriste u objektu su drvo, karton i papir, PVC i guma koji po pravilu nisu
skloni samopaljenju. Temperature na kojima se ovi materijali pale su visoke i ne očekuju se u
normalnim radnim uslovima.
Karakteristike nekih od pomenutih zapaljivih materijala su sledeće:
a) Gorive čvrste materije

Karton i papir: Čvrste zapaljive materije koje gore slično drvetu, u zavisnosti od količine i načina
skladištenja-pakovanja sa oznakom Fx III-IV C. Papir ima oznaku Fx III C.
Sredstva za gašenje: vodena pena, ugljen – dioksid.
Drvo: Čvrste zapaljive i sagorive materije (mali i veliki komadi) koje pri gorenju ispuštaju zapaljive i
otrovne produkte sagorevanja te se klasifikuju u III i IV klasu opasnosti. Imaju toplotnu vrednost oko
17 MJ/kg. Klasa opasnosti: sitni komadi, opiljci - Fx III C , krupni komadi - Fx IV C. Drvo je organski
gorivi materijal koji se koristi u mnogim oblastima čovekovog življenja i delovanja. Hemijski sastav
drveta zavisi od vrste drveta, dela stabla i ekoloških čnilaca ali se može smatrati da drvo prosečno
sadrži: celuloze 50%; hemiceluloze (heksozani i pentozani) 20%; lignina 25%; ostatak čine sporedni
sastojci a to su smole, eterična ulja, proteini, tanin, bojene i mineralne materije i voda. Na
temperaturi od 80 °C dolazi do isparavanja vode, odnosno sušenje drveta. Od 80-150 °C voda potpuno
ispari, počinju da se stvaraju zapaljivi gasovi, kao posledica razaranja ćelija drveta, drvo počinje da
puca, slabe veze izmenu vlakana. Od 150-170 °C nastaje sagorevanje zapaljivih gasova i nekih smola uz
pojavu plamena na površini drveta. Oko 300 °C karakteristično gorenje ugljenisanog sloja, povećanje
temperature unutar drvne mase, mehaničko raspadanje drveta i stvaranje novih gorivih slojeva. U
ovoj fazi je karakteristično stvaranje ugljenisanog sloja te na prvi pogled izgleda da je drvo prestalo da
gori. Ako se u toj fazi ukloni izvor toplote, doći će do gašenja zapaljivog drveta, pošto su iz
ugljenisanog sloja već izašli svi gorući gasovi, a uzgred debljina karboniziranog sloja koji je dobar
izolator ne može da dodje do daljeg razaranja u dubini mase. Od 300-600 °C počinje razaranje drvene
mase, drvo gori i posle uklanjanja izvora toplote. Nastaje izdvajanje CO2. Preko 600 °C nastaje gorenje
uz pojavu plamena i potpuno razaranje drveta. Zapaljivost drveta zavisi od osobina drveta, dimenzija
poroznosti i sadržaja vlage.Sredstva za gašenje: voda
Tekstil: Čvrsta zapaljiva materija sa toplotnom vrednošću od 17 do 21 MJ/kg.
Tekstil (klasa opasnosti: Fx III C)
Tekstil spada u grupu čvrstih zapaljivih materija, a proizvodi se od tekstilnih vlakana prirodnog biljnog
(pamuk, kudelja, juta), životinjskog (vuna) i veštačkog porekla (celulozna vlakna, vlakna dobijena

polimerizacijom i polikondenzacijom). Stepen zapaljivosti tekstila zavisi od hemijskog sastava vlakana,

strukture vlakana, strukture gotovog proizvoda, prisustva drugih materija itd. Tekstil se pali pri dodiru
sa otvorenim plamenom, varnicom, zagrejanim površinama i telima. Najniža temperatura paljenja na
primer: za pamuk je 390 °C, viskozu 420 °C, najlon 532 °C, acetatnu svilu 430 °C, poliamid 350 °C i
vunu 590 °C, dok se temperature samozapaljenja nalaze u intervalu od 400 °C do 590 °C.
Sredstva za gašenje: prah, ugljen – dioksid, voda.
Sintetička vlakna: Ovi materijali se različito ponašaju na dejstvo povišenih temperatura. Tako su
vlakna dobijena polikondezacijom otpornija od vlakana dobijena polimerizacijom. Polimerizaciona
vlakna na temperaturi od 60°C se deformišu, a zatim dolazi do paljenja i sagorevanja. Sintetička vlakna
imamo u itisonima. Za gašenje požara na proizvodima od ovih vlakana mogu se upotrebiti aparati tipa
CO2. Takođe se mogu upotrebiti i druga sredstva gašenja poput S aparata ili vode. Toplotna vrednost
ovih materija je oko 46 MJ/kg. Oznaka klase opasnosti je Fx IV S.
PVC: Čvrste zapaljive materije koje pri sagorevanju oslobađaju velike količine dima, zapaljivih i
otrovnih produkata, što otežava intervencije gašenja požara. Toplotna vrednost ovih materija je oko
21 MJ/kg i oznaka opasnosti je Fx III C Fu. Sredstva za gašenje požara: prah i pena.
Guma: Guma predstavlja ozbiljnu opasnost od požara, jer pripada zapaljivoj vrsti materijala. Teško se
pali i teško se gasi. Kada se zapali gori svetlim plamenom uz razvijanje gustog dima koji otežava akciju
gašenja požara i štetno deluje na respiratorni trakt. Ovaj materijal ima toplotnu vrednost 25 MJ/kg i
oznaku klase opasnosti Fx III S Fu.
Sredstva za gašenje požara: prah i voda.
b) Gorive tečnosti
Jestivo ulje :(klasa opasnosti: Fx II - IV B)
Jestivo ulje je goriva tečnost nastala preradom suncokreta.
Tačka paljenja ulja je 180 - 260 °C. Temperatura u požaru je 500 – 700 °C
Sredstva za gašenje:
- pena,
- prah, i
- ugljen-dioksid.
U objektu se ne koriste ostale zapaljive tečnosti i gasovi.
Navedene zapaljive i gorive materije koje se koriste u objektu nemaju oznaku Tx – odnosno pri
gorenju ne emituju toksične materije.
Procena požarnog rizika objekta
Metodološki pristup procene rizika od požara prema metodi EUROALARM se sastoji iz sledećih koraka:
- proračun požarnog rizika (konstrukcije) objekta,
- proračun požarnog rizika sadržaja objekta,
- određivanje proračunske tačke na dijagramu odluke.

Požarni rizik objekta zavisi od mogućeg intenziteta i trajanja požara, kao i od vrste konstruktivnih
elemenata objekta (otpornost konstrukcije prema delovanju visokih temperatura), a izračunava se
prema obrascu:
gde su:
Ro - požarni rizik objekta
Po - koeficijent požarnog opterećenja sadržaja objekta
C - koeficijent sagorljivosti sadržaja u objektu
Pk - koeficijent požarnog opterećenja od materijala ugrađenih u konstrukciju objekta
B - koeficijent veličine i položaja požarnog sektora
L - koeficijent kašnjenja početka gašenja
S - koeficijent širine požarnog sektora
W - koeficijent otpornosti na požar noseće konstrukcije objekta
Ri - koeficijent smanjenja rizika
Proračun požarnog rizika objekta dat je u posebnom delu ovog projekta.
Proračunska tačka (Rs; Ro) = (6; 0,85) nalazi se van dijagrama tako da nije neophodan stabilni sistem
za automatsku dojavu požara, ni automatski sistem za gašenje.
Kategorizacija objekata prema požarnom opretećenju
Uzimajući u obzir proces rada, namenu objekta, broj ljudi koji borave u objektima i fizičko-hemijske
osobine materijala koji se nalaze u objektu, može se konstatovati da objekat nije ugrožen od požara
pri propisanom režimu rada.
Specifično požarno opterećenje je izraženo toplotom svedenom na 1 m2 površine te prostorije i isto se
računa po JUS U.J1.030, a po formuli:
Pi = qi x Vi x Hi/S
gde je:
Pi - specifično požarno opterećenje u KJ/m2
qi - prividna gustina materijala u kg/m3
Vi - zapremina materijala u m3
S - površina osnove u kvadratnim metrima (m2)
Hi - kalorična moć u KJ/kg
U račun ulaze svi gorivi materijali u smislu standarda JUS.U.J1.020 koji su sastavni delovi zgrade
instalacija i opreme (nameštaja) i materijali za koje je zgrada namenski izgrađena.
Prema navedenom standardu definisane su tri grupe požarnog opterećenja:

-
nisko požarno opterećenje do 1000 MJ/m2
-
srednje požarno opterećenje je od 1000-2000 MJ/m2

-
visoko požarno opterećenje je preko 2000 MJ/m2
U skladu sa SRPS U.J1.030 požarno opterećenje u SVIM predmetnim prostorima je - nisko

požarno opterećenje (do 1 GJ/m2).
Kako je standard SRPS U.J1.030 povučen septembra 2016. godine, specifično požarno opterećenje se
određuje na osnovu EURO ALARMA u II delu, grupa 5, Zbirke saveznih propisa izoblasti zaštite od
požara i eksplozija.
U predmetnom objektu prostorije pripadaju različitim grupama požarnog opterećenja.
Na osnovu EURO ALARMA u II delu, grupa 5, Zbirke saveznih propisa iz oblasti zaštite od požara i
eksplozija, specifično požarno opterećenje :
- za stambene objekte iznosi 335 MJ/m2 ,
- za prostore podzemnih garaža iznosi 209 MJ/m2 i
- u poslovnim prostorima na nivou okolnog terena specifičnog požarnog opterećenja mora biti
manje od 360 MJ/m² .
Analizirajući požarna opterećenja u prostorijama koja su gore naznačena možemo predvideti

temperaturni režim u požaru gde gorivi materijal čine uglavnom: elektro instalacije i uređaji, drvo,
papir, nameštaj, jestive masnoće itd.
Do požara u objektima može doći usled:

1. upotrebe otvorenog plamena (pušenje i sl.),
2. neispravnosti, preopterećenja i neadekvatnog održavanja električnih uređaja i instalacija,
3. zagrevanja obrtnih delova mašina,
4. upotrebe rešoa, grejalica i drugih grejnih tela sa užarenim ili prekomerno zagrejanim
površinama,
5. upotreba uređaja za zavarivanje, lemljenje i letovanje u toku izgradnje, rekonstrukcije objekta i
u toku radnog procesa,
6. držanja i smeštaja materijala koji je sklon samozapaljenju,
7. samopaljenje i paljenje prljavštine i masnoće u kanalima za ventilaciju,
8. nekontrolisanog isticanja rastvarača, ulja iz kompresora frižidera i
9. podmetanja požara.

A.1.4. Podela objekta na požarne sektore
Prema tehnološkoj povezanosti i požarnoj opasnosti objekat je podeljen na požarne sektore.
R. Požarni Površina Požarno

Prostorija Ostalo
b. sektor sektora opterećenje
(Oznaka (Naziv prostorija
(pp instalacije u požarnom
- požarnog koji čini požarni (m2) (MJ/m2)
sektoru)
sektora) sektor)
Podrum (Po)
nužno osvetljenje,
Komunikacije –
1 PS 1 14,70 335 dojava požara, aparati za gašenje požara
deo hidrantska mreža
nužno osvetljenje,
Tehnička
prostorija hidrantska mreža
nužno osvetljenje,
3 PS 3 Ostava 4,70 450
dojava požara, aparati za gašenje požara
nužno osvetljenje,
Tehnička
prostorija hidrantska mreža
Ventilacija, detekcija CO,
Automatsko gašenje, nužno osvetljenje,
5 PS5 Garaža 372,11 209
dojava požara, aparati za gašenje požara
hidrantska mreža
Prizemlje (Pr)
nužno osvetljenje,
Komunikacije –
nužno osvetljenje,
7 PS 6 Lokali 147,63 750 dojava požara, aparati za gašenje požara
hidrantska mreža
Od I sprat do IV sprata
Stanovi i nužno osvetljenje,
1327,82 dojava požara, aparati za gašenje požara
8 PS 2 Komunikacije – 335
Tavan
nužno osvetljenje,
Komunikacije –
9 PS1 21,36 335 dojava požara, aparati za gašenje požara
nužno osvetljenje,
10 PS7 Grupacija ostava 122,71 450 dojava požara, aparati za gašenje požara
hidrantska mreža
PS 2 Ukupno 1402,74

Podela na požarne sektore predmetnog objekta, ostvaruje se zidovima, međuspratnom

konstrukcijom, plafonima i vratima otpornim na požar, a prema prikazu u grafičkom delu projekta.
Podela objekta na požarne segmente i požarne sektore prikazana je u grafičkim prilozima projekta.
Takođe se vrši zatvaranje prodora otvora za prolaz instalacija sredstvima otpornim na požar, na
granicama požarnih sektora.
Evakuaciona stepeništa su požarno izdvojena zidovima i vratima otpornim na požar.
Kanal za dovod svežeg vazduha u predprostor garaže i kanal za ventilaciju i odimljavanje su zasebni
požarni sektori i na njihovom prodoru kroz pregrade na granici požarnih sektora nije potrebno
postavljati protipožarne klapne.
Instalacioni kanali projektovani su kao horizontalno ili vertikalno orijentisani požarni sektori.
Izdvajanje pratećih sadržaja (garaže, ugostiteljski objekti za ishranu i piće, skladišta i sl.), koji se nalaze
u sastavu stambenog, poslovnog i javnog objekta, u posebne požarne sektore, vrši se u skladu sa
posebnim propisima kojima je uređena oblast izgradnje tih objekata, pri čemu elementi građevinske
konstrukcije na granici požarnog sektora moraju ispunjavati zahteve iz strožijeg propisa.
Zidovi vertikalnih kanala za smeštaj instalacija moraju biti otporni prema požaru 60 min za objekte sa
IV i V stepenom otpornosti, ukoliko drugim propisima nije drugačije određeno i moraju biti izrađeni
od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu
SRPS EN 13501-1.
Pristupni otvori za kontrolu instalacija moraju se osigurati vratima ili kapcima istih karakteristika kao i
zidovi.
Vertikalni kanali za smeštaj instalacija moraju se provetravati na najvišoj etaži objekta preko otvora
ukupne površine 5% od površine poprečnog preseka kanala.
Objekti koji nemaju tavanicu moraju imati krovni pokrivač izveden od građevinskih proizvoda
karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.
Izuzetno u sastavu negorivog krovnog pokrivača dozvoljena je i upotreba gorivog materijala u
slojevima hidroizolacije, ako je sa donje strane zaštićen negorivim građevinskim proizvodima.
Fasadni (spoljni) zid objekta mora biti izveden tako da se spreči put plamena između dve susedne
etaže izvođenjem vertikalnog građevinskog elementa čija je otpornost prema požaru u skladu sa
usvojenim stepenom otpornosti prema požaru objekta, ispitan prema posebnom standardu za spoljne
zidove odnosno zid zavese.
Visina vertikalnog građevinskog elementa koji razdvaja etaže (prekidno rastojanje) mora biti dužine
najmanje 1 m, ili dužine najmanje 1 m koju čini zbir vertikalnih i horizontalnih delova, Izuzetno se
prekidno rastojanje može odrediti i proračunom prema SRPS EN 1991-1-2.
Odredba se ne odnosi na stepenišne prostore.
Horizontalno širenje požara na fasadi na granici požarnog sektora sprečava se horizontalnim

prekidnim rastojanjem, tako što se na mestu sučeljavanja izvodi deo fasadnog zida, u ukupnoj širini od
minimum 1 m, iste otpornosti prema požaru kao i unutrašnji požarni zid sa kojim se sučeljava, ispitan
prema posebnom standardu za spoljne zidove odnosno zid zavese.
Horizontalno prekidno rastojanje može se postići i na način da unutrašnji požarni zid na mestu
sučeljavanja izlazi van fasade najmanje 0,50 m.

1.4.1. Određivanje stepena otpornosti prema požaru
U smislu klasifikacije zgrada prema nameni, izdvojenosti i visini, predmetni objekat ne pripada
kategoriji visokih objekata s obzirom na to da je kota poda najvišeg sprata objekta manja od 30
metara iznad najniže kote terena na koju je moguć pristup i na kome je moguća intervencija uz
korišćenje automehaničkih lestava, te se predmetni objekat kategoriše prema Pravilniku o tehničkim
normativima za zaštitu od požara stambenih, poslovnih objekata i objekata javne namene ("Sl. glasnik
RS", br. 22/2019).
Na delove objekta kojim su predviđeni posebni sadržaji (garaže i sl.) primenjuju se odredbe posebnih
propisa kojima su uređene mere zaštite od požara.
Garaže za putničke automobile se projektuju prema Pravilniku o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža
za putničke automobile od požara i eksplozija (Službeni list SCG br.31/2005).
KLASIFIKACIJI ZGRADE PREMA NAMENI, IZDVOJENOSTI I VISINI

Predmet projekta je stambeni objekat, sa poslovnim sadržajima.
Stambeni objekat je u nizu sa susednim objektima.
KLASIFIKACIJI ZGRADE PREMA NAMENI, IZDVOJENOSTI I VISINI

Objekat je stambeni visine 12,05 m, koji se klasifikuje kao NS2.
KLASIFIKACIJA ZGRADE PREMA BROJU LICA KOJA BORAVE U ZGRADI I POVRŠINI POŽARNOG
SEKTORA
Procenjeni broj lica u požarnom sektoru PS 1 je 48 lica što odgovara klasi P2, a površina požarnog
sektora 1402,74 m2 odgovara klasi P4.
Prema klasifikaciji za NS2 i P4 iz tabele T2 SOP se dobija IV stepen otpornosti prema požaru (VO - veća
otpornost).
NP1 IP3 NP3
Klasa IS1 NS1 IS2 NS2 IS3 NS3 IP1 IP2 NJ1 NP2 IJ2 NJ3
IJ1 NJ2 IJ3
objekta
Stepen otpornosti objekta prema požaru
P1 II II III III III IV II II II III III IV IV
P2 II III III III IV IV II II III III IV IV IV
P3 III III III IV IV IV II II IV IV IV IV IV
P4 III III IV IV IV IV III III IV IV IV IV V
P5 IV IV IV IV IV IV III III IV IV IV V V
P6 IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V V
P7 IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V V V
Minimalno potrebno vreme otpornosti na dejstvo požara konstruktivnih elemenata objekta
Otpornost na dejstvo požara konstruktivnih elemenata je njihova sposobnost da sačuvaju nosivost,

onemoguće prodor vatre i da sačuva termičku izolaciju kada su izloženi dejstvu vatre (definicija po
standardima ISO 834/1995 i JUS.U.J1.070). Vreme otpornosti na dejstvo požara konstruktivnog

elementa, dela konstrukcije ili konstrukcije u celini predstavlja vreme u minutama za koje je
obezbeđeno ispunjenje traženih zahteva.
Postoje tri kriterijuma za obezbeđenje otpornosti na dejstvo požara:

- KRITERIJUM STABILNOSTI: Konsturkcija, njen deo ili pojedini elementi moraju sačuvati svojstvo
nosivosti, odnosno ne smeju se srušiti u požaru, za vreme gašenja ili neposredno posle gašenja
požara.
- KRITERIJUM INTEGRITETA: U delovima konstrukcije izloženim dejstvu požara ne smeju nastati
pukotine kroz koje bi plamen ili zapaljivi gasovi mogli prodreti u susednu prostoriju.
- KRITERIJUM IZOLACIJE: Srednja temperatura na strani konstrukcije koja nije izložena dejstvu
požara ne sme porasti više od 140 °C u odnosu na početnu temperaturu pre nastanka požara.
Požarno opterećenje se utvrđuje na osnovu količina materija, toplotne moći te materije i površine
koju zauzima materija shodno SRPSJ1. 030.
Za materijale i konstruktivne elemente ugrađene u konstrukciju objekta minimalno potrebno
vreme otpornosti na dejstvo požara utvrđuje se saglasno standardu JUS.U.J1.240 i to u zavisnosti od
vrste građevinske konstrukcije, položaja u okviru objekta i usvojenog stepena otpornosti prema
požaru.
Minimalna vremena otpornosti na dejstvo požara za različite vrste građevinskih konstrukcija u
zavisnosti od tipova konstrukcija dati su u tabeli 4.
Tabela 4. Stepeni i vremena vatrootpornosti pojedinih vrsta građevinskih konstrukcija

OTPORNOST PREMA POŽARU ELEMENATA KONSTRUKCIJE U
ZAVISNOSTI OD USVOJENOG SOP-A
ELEMENTI KONSTRUKCIJE POLOŽAJ [h]
I II III IV V
neznatna mala srednja veća velika
Noseći zid 1/4 1/2 1 1,5 2
Stub 1/4 1/2 1 1,5 2
Unutar požarnih
Greda - 1/4 1/2 1 1,5
sektora
Međuspratna konstrukcija - 1/4 1/2 1 1,5
Nenoseći zid - 1/4 1/2 1/2 1
Krovna konstrukcija / - 1/4 1/2 1 1
Zid 1/4 1 1,5 2 2
Međuspratna konstrukcija 1/4 1/2 1 1,5 2
Na granici
Vrata površine do 3,6 m2 1/4 1/4 1/2 1 1,5
požarnih sektora
Vrata površine veće od 3,6
1/4 1/2 1 1,5 2
m2
Konstrukcije evakuacionog
/ 1/4 1/2 1/2 1 1,5
puta/koridora evakuacije
Fasadni zid Spoljne - 1/2 1/2 1 1
Krovni pokrivač konstrukcije - 1/4 1/2 3/4 1
Garaža u sastavu objekta u podrumu je površine 372,11 m2, što je svrstava u male podzemne garaže.

Prema Pravilniku o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža za putničke automobile od požara i

eksplozija (Službeni list SCG br.31/2005) podzemne garaže moraju imati veliku otpornost na požar -
SOP V.
Zidovi na granici požarnog sektora i zidovi koridora evakuacije moraju biti izvedeni od građevinskih
proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.
Fasadni zidovi moraju ispunjavati zahteve u pogledu karakteristike reakcije na požar u skladu sa
posebnim propisom kojim je uređena oblast bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada.
Krovna konstrukcija objekta koja je od ostalog dela objekta požarno izdvojena međuspratnom
konstrukcijom otpornom prema požaru ne mora ispunjavati zahtev u pogledu otpornosti prema
požaru iz Tabele 4.
Krovni pokrivač objekta koji ne može biti izložen požaru sa susednih objekata, ne mora ispunjavati
zahtev u pogledu otpornosti prema požaru iz Tabele 4.
Fasadni nenoseći zidovi koji ne mogu biti izloženi dejstvu požara spolja ne moraju ispunjavati zahtev u
pogledu otpornosti prema požaru iz Tabele 4.
Konstrukcije na granici požarnih sektora različitog stepena otpornosti prema požaru moraju imati
otpornost prema požaru prema višim zahtevima.
A.1.5. Definisanje evakuacionih puteva
U predmetnom objektu su rešeni putevi evakuacije iz nadzemnog, stambenog dela i podzemnog,

tehničkog dela objekta sa garažom.
Za normalnu evakuaciju iz nadzemnog dela objekta predviđeni su horizontalni koridori - hodnici
dostupni iz svih prostorija u kojima borave lica, unutrašnja stepeništa i liftovi.
Za nužnu evakuaciju iz nadzemnog dela objekta predviđeni su horizontalni koridori - hodnici dostupni
iz svih prostorija u kojima borave lica i stepeništa.
Stepenište koje vodi do tavana se izdvaja od hodnika vratima otpornim prema požaru 60 minuta.
Za odvođenje dima iz ovog stepeništa predviđeni su prozori na fasadi koji se otvaraju sa podesta.
Površina jednog prozora je 1,04 m2.
Putevi evakuacije vode do prizemlja i izlaza iz objekta. Kapacitet koridora evakuacije je zadovoljavajući
u odnosu na broj lica koji se evakuiše. Pod hodnika je ravan.
Širina hodnika je 1,40 m, a širina stepenišnog kraka ne manja od 1,25 m.
Prostorije u kojima boravi do 60 lica imaju najmanje jedan prvi izlaz.
Etaže na kojima boravi do 500 lica imaju najmanje jedan izlaz.
Dužina puta evakuacije od polaznog mesta do prvog izlaza kod prostorija koje imaju jedan prvi izlaz je
manja od 20 m.
Dužina puta evakuacije od polaznog mesta do prvog izlaza kod prostorija koje imaju više prvih izlaza je
manja od 45 m.
Dužina puta evakuacije od prvog do etažnog izlaza je manja od 30 m u nadzemnim, a 25 m u
podzemnim etažama.
Minimalna širina svetlog otvora vrata stanova, kancelarija i sl. u kojima boravi do deset lica iznosi
0,90 m.
Minimalna širina svetlog otvora vrata prostorija u kojima boravi više od deset lica, a manje od pedeset
lica, iznosi 1 m.

Visina vrata na svim evakuacionim putevima je najmanje 2 m.

Na svim evakuacionim izlazima su zaokretna vrata koja se otvaraju u smeru evakuacije.
Vrata prvog izlaza iz prostorija u kojima boravi do 20 lica ne moraju se otvarati u smeru evakuacije.
Za normalnu i nužnu evakuaciju iz podzemnog dela objekta predviđeni su horizontalni koridori
dostupni iz svih prostorija u kojima borave lica i stepeništa.
Rastojanje od najudaljenijeg mesta na kome se mogu naći korisnici podzemne garaže do najbližeg
izlaza je manje od 20 metara.
Stepenište vodi do izlaza u bezbedan prostor. Na vezi podzemne garaže i stepeništa predviđene su
prostorije u kojima je predviđena nadpritisna ventilacija.
Vrata na ovim prostorijiama su otporna prema požaru najmanje 90 minuta i imaju automat za
samozatvaranje.
Evakuacioni putevi označeni su znacima na svetiljkama protivpanične rasvete i tablama sa oznakama
za usmeravanje. Svi putevi evakuacije, kao i vatrogasno požarni, ucrtani su i označeni u grafičkoj
dokumentaciji. Sa parkinga u prizemlju se izlazi preko trotoara do ulice.
Kao vatrogasno-požarne puteve za kretanje vatrogasne opreme i vozila koristite se javne pristupne
saobraćajnice. Na fasadi objekta prema vatrogasnim putevima predvideti otvore koji moraju biti
pristupačni za vatrogasnu opremu da bi se pri gašenju požara moglo intervenisati sa spoljne strane.
Zborno mesto evakuisanih iz objekta je udaljeno oko 20 m od objekta. Na putevima evakuacije nije
dozvoljeno bilo kakvo uskladištenje materijala kao i u pojasu 6 m oko objekta.
A.1.6. Izbor materijala za konstrukcije koje treba da budu otporne na požar
Zidovi na granici požarnog sektora u podrumu moraju biti otporni prema požaru najmanje 120
minuta.
Zidovi od betona ili penobetona debljine 15 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
Noseći stubovi u podzemnoj garaži moraju biti otporni prema požaru najmanje 120 minuta.
Stubovi od armiranog širine 30 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
Grede u podzemnoj garaži moraju biti otporni prema požaru najmanje 90 minuta.
Grede od armiranog betona širine 25 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
Međuspratne konstrukcije na granici požarnog sektora podruma su od armiranog betona minimalne

debljine 20 cm i otporne prema požaru najmanje 120 minuta.
Zidovi na granici požarnog sektora u nadzemnom delu objekat moraju biti otporni prema požaru
najmanje 120 minuta.
Zidovi na dilataciji prema susednom objektu moraju biti otporni prema požaru najmanje 120 minuta i
moraju nadvišavati krov susednog objekta najmanje za 0,5 m.
Obostrano malterisani zidovi od pune opeke ili penobetona debljine 12 cm i zidovi od šupljih glinenih
blokova debljine 25 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
Zidovi nadvišavati krov susednog objekta najmanje za više od 0,5 m.
Zidovi i međuspratne konstrukcije između stanova i bilo kojih drugih prostorija moraju biti otporni
prema požaru najmanje 90 minuta.
Obostrano malterisani zidovi od giter blokova debljine 20 cm zadvoljavaju ovaj uslov.

Sitnorebraste FERT tavanice i pune armiranobetonske ploče debljine 20 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
Zidovi okna lifta moraju biti izrađeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar
najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.
Zidovi okna lifta koji povezuje više požarnih sektora ili predstavljaju granicu požarnog sektora moraju
imati otpornost prema požaru najmanje 60 min, a vrata voznog okna lifta moraju biti otporna prema
požaru u trajanju najmanje 60 min.
Nosive grede moraju biti otporne prema požaru najmanje 60 minuta.

Zidovi lifta moraju biti otporni prema požaru najmanje 90 minuta.
Zidovi od betona debljine 15 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
NENOSEĆI unutrašnji zidovi moraju biti otporni prema požaru najmanje 30 minuta.
KONSTRUKCIJE NA EVAKUACIONOM PUTU

Zidovi stepeništa i zidovi prema hodniku moraju biti otporni prema požaru najmanje 90 minuta.
Noseći stubovi van garaže moraju biti otporni na požar najmanje 90 minuta. Stubovi od armiranog
betona dimenzija 25 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
Nosive grede van garaže moraju biti otporne na požar najmanje 60 minuta. Grede od armiranog
betona dimenzija 20 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
Noseći i fasadni zidovi van garaže moraju biti otporni na požar najmanje 60 minuta. Obostrano
malterisani zidovi od šupljih glinenih blokova debljine 20 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
Nenoseći unutrašnji zidovi moraju biti otporni na požar najmanje 30 minuta. Zidovi od šupljih glinenih
blokova debljine 12 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
FASADNI ZIDOVI moraju biti otporni prema požaru najmanje 60 minuta.

Obostrano malterisani zidovi od giter blokova debljine 20 cm zadvoljavaju ovaj uslov.
KONSTRUKCIJE NA EVAKUACIONOM PUTU

Zidovi stepeništa i zidovi prema hodniku moraju biti otporni na požar najmanje 60 minuta.
Obostrano malterisani zidovi od giter blokova ili pune opeke debljine 12 cm zadvoljavaju ovaj uslov.
Stepenište i podesti moraju biti otporno na požar najmanje 60 minuta. Pune betonske ploče debljine
12 cm ispunjavaju ovaj zahtev.
U smislu Pravilnika o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada ("Sl.glasnik
RS", br. 59/2016 i 36/2017 i 6/2019) predmetni objektat spada u kategoriju "V1".
U sastavu spoljnjeg zida u pogledu sistema i pojedinačnih komponenata sistema moraju se primeniti
građevinski proizvodi najmanje karakteristike reakcije na požar prema SRPS EN 13501-1 i to:

KATEGORIZACIJA ZGRADE V1
Klasa reakcije na požar sistema B-s2,d1
Klasa reakcije na požar komponenata
završni sloj/slojevi * B-s2,d1
toplotno - izolacioni sloj B-s2,d1
Rastojanje između otvora na fasadi mora biti najmanje 1.0 metar.

Sva stepeništa i podesti moraju biti otporni prema požaru najmanje 60 minuta.
Drvena krovna konstrukcija mora biti otporna na požar 60 minuta.
Drvena krovna konstrukcija zaštićena plafonom otpornim na požar najmanje 60 minuta i ispitanim
prema standardu SRPS EN 1364-2:2011 zadovoljava ovaj zahtev.
Plafoni moraju imati izveštaj o ispitivanju za traženu otpornost sistema prema požaru od 60 minuta
izdat od strane akreditovane laboratorije u Republici Srbiji ili Rešenje Ministarstva građevinarstva i
urbanizma Republike Srbije o priznavanju važenja inostranih isprava i znakova usaglašenosti kojima se
potvrđuje usaglašenost proizvoda sa inostranim tehničkim propisom.
Drvenu krovnu preko pune AB konstrukcije koja je otporna prema požaru 90 minuta i gde su
ventilacioni i dimnjački kanali u delu tavana obzidani opekom i otporni su prema požaru 90 minuta
nije potrebno dodatno štititi vatrootpornim premazima ili oblogama.
Ventilacioni i dimnjački kanali u delu tavana se obzidavaju opekom i moraju biti otporni su prema
požaru 90 minuta.
Primenjeni termoizolacioni materijal u tavanu objekta moraju biti od negorivog materijala klase
gorivosti A2 s1 d1 prema standardu SRPS EN 13501-1.
Krovni pokrivač od lima je negoriv, ne prihvata i ne širi požar koji bi nastao nekim radovima na njemu
ili u njegovoj blizini.
Vrata stanova su otporna prema požaru najmanje 30 minuta.
Vrata na ulazu iz garaže u predprostor moraju biti otporna prema požaru najmanje 90 minuta i
opremljena mehanizamom za samozatvaranje.
Vrata na tehničkoj prostoriji u podrumu moraju biti otporna prema požaru najmanje 60 minuta i
opremljena mehanizamom za samozatvaranje.
Vrata prema evakuacionom stepeništu, vrata prema grupaciji ostava i vrata prema komunikaciji u
podrumu moraju biti otporna prema požaru najmanje 60 minuta i opremljena mehanizamom za
samozatvaranje.
Sva protivpožarna vrata moraju imati izveštaj o ispitivanju vrata za traženu otpornost prema požaru
izdat od strane akreditovane laboratorije u Republici Srbiji.
Pod u garaži je od betona.

Podzemna mala garaža ima jedan ulaz, odnosno izlaz i rampu sa dve vozne trake.
Kako bi se omogućilo nesmetano kretanje ljudi u garaži, unutrašnja visina u svim delovima garaže od
poda do donje ivice tavaničkih greda, ventilacionih cevi i elemenata instalisane opreme mora biti
najmanje 2,20 metra.
Ulaz u garažu mora biti kroz provetravani pretprostor s natpritiskom vazduha.

Površina predprostora je najmanje 5 m2, a širina 1,25 m.

Podzemna garaža ventiliše se prinudnim putem.
Za obezbeđenje nadpritiska koriste se kanali otporni na požar 90 minuta u skladu sa SRPS EN 1366-1
(“Ispitivanje otpornosti na požar servisnih instalacija — Deo 1: Kanali”).
Ventilatori za dovod vazduha u predprostor su u skladu sa SRPS EN 1366-1 (“Ispitivanje otpornosti na
požar servisnih instalacija — Deo 1: Kanali”).
Kanali za ventilaciju garaže izrađeni su od pocinkovanog lima debljine prema tehničkim uslovima. Na
početku kanala za ventilaciju predviđena je ugradnja protivpožarnih klapni. Odimljavanje se vrši
preko kanala za odimljavanje vatrootpornosti 90 min. ispitanih po SPRS EN 1366-8 i SPRS EN 1366-
9,pr.”Promat”. Na kanalu za odimljavanje ugrađena je protivdimna klapna. Protivdimna klapna je
zatvorene u režimu ventilacije garaže a otvara se kada se prelazi na odimljavanje garaže.
Klapne na ventilacionim kanalima moraju biti otprone prema požaru najmanje 90 minuta.
Klapne moraju imati izveštaj o ispitivanju za traženu otpornost prema požaru prema SRPS EN 1366-
2:2011 izdat od strane akreditovane laboratorije u Republici Srbiji.
Linearni zaptivni spojevi sistema za ventilaciju moraju imati izveštaj o ispitivanja otpornosti na požar
prema SRPS EN 1366-4:2011 izdat od strane akreditovane laboratorije u Republici Srbiji.
Za zaštitu prodora svih instalacija kroz granice požarnih sektora-PP zidove, međuspratnu konstrukciju
i/ili horizontalnim izlazima iz vertikalnih kanala otpornih na požar (termoekspandirajućim premazima
otpornim na požar ili modularnim rešenjima–rešenja zaštite prodora proizvođača WURTH ili
ekvivalentno) su 2 časa ( F 120-za zid) i 1,5 čas ( F 90 -za MK ).
Sve ostale konstrukcije objekta koje nisu izdvojene u prethodnom tekstu moraju da ispune uslove za V
SOP u garaži i IV SOP u ostalom delu objekta.
A.1.7. Izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni zahtevi u pogledu otpornosti na požar
Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripadaju koridoru evakuacije, moraju
biti karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.
Zidne, plafonske i podne obloge etažnih hodnika, prolaza, a u zavisnosti od etapa evakuacije, moraju
biti karakteristike reakcije na požar najmanje klase Bs1d0 odnosno Bfls1, prema standardu SRPS EN
13501-1.
Izolacija i obloge zidova u prostorijama u kojima se nalaze mokri čvorovi mogu biti i od gorivog
materijala (plastika, emajlirani tvrdi lesonit i sl.).
A.1.8. Procena opasnosti od požara i eksplozija koja potiče od tehnološkog procesa i materija koje
se u njima koriste ili skladište
U objektu nije dozvoljeno skladištenje benzina, rastvarača i lako zapaljivih i eksplozivnih materija.

A.1.9. Opis instalacija za automatsko otkrivanje i dojavu požara
Za stambeno-poslovni objekat spratnosti Po+P+4 sa podzemnom garažom predviđen je analogno-

adresabilni sistem za automatsku dojavu požara. Kako zahtevi u smislu sprovođenja mera zaštite od
požara za podzemnu garažu i ostali deo objekta nisu isti, sistem je planiran iz 2 dela. Podzemna garaža
je obezbeđena automatskom i ručnom dojavom požara sa analogno-adresabilnim elementima. Za
ručnu dojavu požara u ostalom delu objekta predviđene su 2 zone dojave (linije sa kolektivnom
adresom) koje se povezuju na adresabilni modul sa digitalnim ulazima. Sistem predviđa povezivanje sa
elektroenergetskim, termotehničkim i ostalim isntalacijama u objektu, te je osnovni razlog za izbor
adresabilnog sistema potreban broj raznovrsnih modula sa relejnim izlazima i digitalnim ulazima.
Osnovne zahtevi koje treba da ispuni stabilni sistem za dojavu požara su sledeći:
- da poveća bezbednost ljudi davanjem alarma za požar tako da mogu bezbedno da napuste objekat
ili radne prostorije i omogući preduzimanje akcije gašenja i lokalizovanja požara i
- da smanji materijalnu štetu usled požara ranim otkrivanjem požara, slanjem poziva za pomoć ili
aktiviranjem sredstva i ljudstva za gašenje požara.
Funkcija zaštite se postiže blagovremenom detekcijom dima, plamena ili visoke temperature u ranoj
fazi požara i neposrednim alarmiranjem ljudi u objektu i vatrogasne službe u cilju evakuacije ljudi i
zaštite imovine. Blagovremena detekcija podrazumeva najkraće vreme između početka požara i
započete akcije gašenja požara što se postiže izborom automatskih detektora požara i pravilnim
rasporedom u svim delovima objekta zavisno od stepena požarnog rizika. Sam sistem za signalizaciju
požara ne zadovoljava u potpunosti svoje zahteve ako se ne obezbedi odgovarajuća oprema i sredstva
za gašenje kao i obuka ljudi.
Sistem za detekciju i signalizaciju požara sačinjavaju:

- analogno-adresabilna centrala dojave požara;
- automatski optički detektori požara (detektori dima);
- automatski termički detektori požara;
- ručni javljači požara;
- adresibilni ulazno-izlazni kontrolni elementi za monitoring i aktiviranje izvršnih funkcija;
- alarmni uredjaji (sirene);
- električna instalacija koja povezuje sve ove uredjaje i
- napajanje sistema mrežnim naponom 230 V AC i rezervnim akumulatorskim naponom 24 V AC.
CENTRALA DOJAVE POŽARA

Centrala dojave požara predstavlja jedan savremen mikroprocesorski kontrolisan uređaj i sadrži sve
potrebne module koji su potrebni za procesiranje signala sa analogno adresabilnih detektora požara i
pomoćnih uređaja. Ona ima zadatak da na osnovu prethodno isprogramiranih konfiguracionih
parametara, prikuplja podatke od uređaja i inicira odgovarajuću signalizaciju i potrebne izvršne
funkcije uz detaljan tekstualni ispis na LCD displeju. Centrala sadrži 1 adresabilnu liniju sa do 250
adresabilnih elemenata. Komunikacija sa adresabilnim elementima odvija se po posebnom
komunikacionom protokolu.
Pored navedenih karakteristika, centrala obezbeđuje i sledeće:

- signalizaciju isključenja iz rada jednog ili više detektora;

- signalizaciju kvara na izvoru napajanja kako svom internom tako i eksternim napojnim modulima;
- signalizaciju ispada osigurača u funkcionalno važnim strujnim kolima;
- signalizaciju spoja sa zemljom;
- protokolisanje svih promena u radu instalacije za dojavu požara;
- isključenje iz rada jednog ili više javljača;
- kvar na primarnim vodovima i
- signalizaciju monitoring centru.
Centrala dojave požara predviđena je da bude smeštena u tampon zoni, u podrumu objekta. Centralu
treba montirati na visini od 1,6 m od poda.
Tehnički zahtevi za ovu opremu opisani su standardom SRPS EN 54-2,4.
Rezervno napajanje dojavne centrale je obezbeđeno lokalnim AKU baterijama (72h rada u mirnom
stanju + 30 min rada u alarmnom, po proračunu - 2x12VDC 18Ah) i posebnim strujnim krugom iz
razvodne table.
Tehnički zahtevi za ovu opremu dati su u SRPS EN 54-2 i SRPS EN 54-4.
JAVLJAČI POŽARA
Pri izboru tipa detektora uzeti su u obzir stvarni i mogući uticaji: očekivane rane požarne veličine,
ometajući uticaji, veličina i oblik prostorije, visina i oblik plafona odnosno krova, strujanje vazduha,
oscilacija temperature, raspored elemenata neelektričnih instalacija itd. Broj detektora u pojedinim
prostorijama usvojen je u zavisnosti od požarnog rizika, visine prostorije i površine nadzora detektora.
Automatski detektori požara su predviđeni da budu montirani na plafonu i u prostoru spuštenog
plafona.
Automatskim javljačima požara pokrivene su sve prostorije u objektu osim mokrih čvorova, odnosno
prostorija sa izrazito niskim požarnim opterećenjem. Pri izbijanju požara dolazi do pojave uglavnom
vidljivog dima, povišenja temperature, a u kasnijoj fazi i do pojave karakterističnih infracrvenih i
ultraljubičastih zračenja uzrokovanih plamenom. U zavisnosti koji je od svih ovih propratnih efekata
najviše izražen, odabrani su adekvatni tipovi detektora.
Svi automatski detektori, opremljeni su crvenim LED diodama koje signaliziraju aktiviranje detektora.
Automatski javljači se ugrađuju u odgovarajuća podnožja koja se montiraju na plafonu prostorija,
odnosno tavanici.
Isporučilac opreme je dužan da na svakom elementu stavi jasnu oznaku koja definiše zonu dojave
kojoj pripada i njegov redni broj (npr. 1.08). Ovo je veoma važno kod izviđanja od strane dežurnog lica
usled dojave centralnog uređaja o alarmu ili kvaru elementa.
DETEKTORI DIMA
U većini prostorija u objektima se može očekivati relativno mala brzina razvoja požara. Na početku
požara, pre otvorenog plamena javio bi se dim i zato je kao osnovni detektor požara predviđen optički
detektor dima koji reaguje na vidljive i nevidljive, svetle i tamne dimove i radi na principu
apsorpcije/refleksije svetlosti u komori usled prisustva dima. U pogledu održavanja značajna je
činjenica da ovi detektori, uz softversku podršku centrale, poseduju mogućnost autokalibracije,
odnosno automatskog prilagođavanja karakteristike osetljivosti svakodnevnim promenama radnih
uslova. Na taj način on stalno radi sa podjednakom osetljivošću, sve do trenutka kada nivo zaprljanosti
dosegne unapred definisanu kritičnu tačku.

Zahvaljujući činjenici da centrala dobija podatke o punim izmerenim vrednostima koncentracije dima
moguće je za svaki od detektora ponaosob unapred definisati predalarmni nivo kao i alarmni prag,
odnosno nivo čije premašenje produkuje alarm. Time se eliminiše i problem nejednakog okruženja u
kojima rade detektori (različiti nivoi dima u normalnim uslovima), a mogućnost lažnih alarma svodi na
minimum.
Ovaj tip detektora predviđen je u svim prostorijama gde se ne očekuju neželjeni uticaji okoline na
njihov rad (dim, gasovi, prašina, vodena para).
Tehnički zahtevi za ovu opremu dati su u SRPS EN 54-7.
DETEKTORI TOPLOTE
Termički detektori požara se dele na termomaksimalne i termodiferencijalne, odnosno na detektore
fiksne temperature i detektore koji signaliziraju porast temperature u jedinici vremena.
Termodiferencijalna funkcija ima brži odziv na pojavu požara te se uglavnom tako detektori i trebaju
programirati, osim na mestima gde u normalnim uslovima može doći do većih oscilacija temperature.
U prostorijama gde se mogu očekivati neželjeni uticaji vlage, prašine, dima itd. predviđeni su termički
detektori požara. Ceo prostor garaže u podrumskoj etaži pokriven je termičkim (termodiferencijalnim)
detektorima požara.
Tehnički zahtevi za ovu opremu dati su u SRPS EN 54-5.
RUČNI JAVLJAČI POŽARA

Za signaliziranje požarne opasnosti u objektu su predvidjeni i ručni javljači požara kojima se vrši ručno
alarmiranje, odnosno potvrda prvostepenog alarma. Ručni javljači predviđeni su na evakuacionim
putevima i na svim izlazima iz objekta. Aktiviranje ručnog javljača produkuje signal najvišeg mogućeg
prioriteta definisanog protokolom, što omogućava gotovo trenutni odziv centrale na alarm.
Ručni javljač sadrži LED indikator koji osim alarmne funkcije kada svetli kontinualno, ima i funkciju
indikacije ispravnosti (treperi kod svake prozivke javljača od strane centrale). Ručni javljači požara su
crvene boje, montiraju se na visini od 1.5 m visine od poda i postavljaju se na vidljivim mestima duž
evakuacionog puta.
Tehnički zahtevi za ovu opremu opisani su standardom SRPS EN 54-11.
IZOLATOR KRATKOG SPOJA

Izolator kratkog spoja je element koji omogućuje da u slučaju prekida ili kratkog spoja na liniji, van
funkcije ostanu samo oni elementi povezani na odsečak prekinute ili kratkospojene linije između dva
susedna izolatora. Ova funkcija može biti izvedena na podnožju javljača požara ili integrisana u
elektronici adresabilnih elemenata.
Tehnički zahtevi za ovu opremu opisani su standardom SRPS EN 54-17.
ALARMNI ELEMENTI
Alarmne sirene sistema za dojavu požara su raspoređene tako da obezbede ujednačen i potreban nivo
zvuka (najmanje 65 dB, odnosno 5 dB iznad nivoa zvuka ambijenta). Ispred ulaza u garažu kao i u
samom prostoru garaže predviđene su sirene koje osim zvučne daju i svetlosnu signalizaciju. Ispod ili
pored alarmne sirene na ulazu u garažni lift predviđeno je postavljanje table sa natpisom “POŽAR – NE
ULAZI”.
Tehnički zahtevi za ovu opremu opisani su standardom SRPS EN 54-3 (sirene) i SRPS EN 54-23 (vizualni
alarmni uređaji).

Osim svetlosne i zvučne signalizacije alarma u objektu, projektom je predviđena i telefonska dojava
alarma na više telefonskih brojeva.
IZVRŠNE FUNKCIJE
Osim alarmiranja, centrala ima ulogu da aktivira ili zaustavi i druge procese bitne za funkcionalnost
sistema, funkcionalnost objekta i procese koji bi uticali na bezbednost osoblja i opreme u objektu.
Ovim projektom predviđene su tehničke mogućnosti za realizaciju sledećih izvršnih funkcija sistema u
slučaju požarnog alarma:
- zvučno alarmiranje sirenama;
- slanje signala o alarmu i tehničkom alarmu udaljenom centru za nadzor, preko javne telefonske
mreže. Sam način komunikacije sa centrom za nadzor nije predmet ovog projekta;
- upravljanje radom razvodnog ormara garaže (RO-G). Signal o požarnom alarmu se preko relejnog
kontakta prosleđuje RO-G u kome treba da postoji automatika za upravljanje sledećim funkcijama:
- aktiviranje sistema za stvaranje nadpritiska u tampon zoni;
- aktiviranje sistema odimljavanja – zatvaranje PP klapne, otvaranje dimovodne klapne i
startovanje ventilatora za odimljavanje (detaljnije u projektu odvođenja dima i toplote) ;
- požarna vožnja putničkog lifta – automatsko spuštanje kabine lifta u prizemlje, otvaranje
vrata i blokiranje daljeg upravljanja liftom i
- nužna vožnja garažnog auto lifta.
Realizaciju izvršnih funkcija je potrebno uskladiti sa Glavnim projektom zaštite od požara, projektima
ostalih instalacija (elektroenergetskim, termotehničkim i hidrotehničkim), planom zaštite od požara i
alarmnim planom.
Važno je napomenuti da je izmena kriterijuma za bilo koju izvršnu funkciju uvek moguća i radi se
isključivo na programskom nivou.
MONITORING
Ovim projektom predviđeno je praćenje stanja drugih sistema u objektu, odnosno njihovih elemenata,
u skladu sa posebnim projektima u kojima su ti sistemi obrađeni:
- sprinkler sistem:
- stanje presostata;
- stanje indikatora protoka;
- stanje elektromagnetnih ventila
- glavni ventil;
- ventil na priključku na vodovodnu mrežu;
- ventil na priključku za vatrogasno vozilo.
- odimljavanje i ventilacija:
- neispravan položaj protivpožarne klapne u kanalu za ventilaciju (normalno otvorena);
- neispravan položaj dimovodne klapne u kanalu za odvođenje dima i toplote (normalno
zatvorena);
Praćenje ovih signala planirano je preko adresabilnih modula sa potrebnim brojem digitalnih ulaza.

ELEKTRIČNA INSTALACIJA
Adresabilni elementi sistema za dojavu požara se povezuju u adresabilne „BUS“ linije, tzv. petlje.
Programiranjem centralnog uređaja, odnosno softverskim putem, vrši se zoniranje (grupisanje)
detektora shodno potrebama i opštim pravilima. Princip funkcionisanja petlje je takav da se pri pojavi

kvara na instalaciji koja povezuje elemente greška registruje ali funkcionalnost sistema nije ugrožena
jer centrala dobija informacije sa neprekinute strane petlje.
Kablovi za povezivanje adresabilnih elemenata u petlji su tipa J-H(St)H 2x2x0,8mm i polažu se u krutim
i fleksibilnim instalacionim cevima po zidovima i plafonima. Krute instalacione cevi predviđene su za
postavljanje instalacije u podrumu, gde fleksibilne instalacione cevi treba koristiti na mestima obilaska
betonskih elemenata (stubovi, grede itd.) korišćenjem ugaonih spojnih elemenata.
Električna instalacija konvencionalnih ručnih javljača požara u delu objekta iznad podruma izvodi se u
fleksibilnim instalacionim cevima ispod maltera.
Alarmne linije i izvršne funkcije su predviđene kablovima sa održanjem funkcije u trajanju od 90 min
(NHXHX 3x1,5mm2 FE180 E90, kao i kablom tipa JE-H(St)H 2x2x0,8mm FE180 E90), kako je prikazano
u grafičkoj dokumentaciji ovog projekta. Energetski kabl (NHXHX FE18 E90) koristi se za
instalacijuizvršnih funkcija preko releja 230VAC 5A, dok se komunikacioni kabl (JE-H(St)H FE180 E90)
koristi za signalizaciju sa naponima do 30VDC (upravljanje liftovima, stanja eksternih beznaponskih
kontakata ili mikroprekidača itd.). Ovi kablovi se montiraju na čeličnim obujmicama u klasi E90, na
međusobnom rastojanju ne većem od 30 cm.
Za instalaciju koja je predviđena za monitoring signala ostalih sistema predviđen je kabl sa finožičnim
provodnicima tipa LiHH 2x0,75mm2 koji se polaže u instalacionim cevima i na obujmicama do
kontrolisanih elemenata.
Napajanje centrale električnom energijom je potrebno izvesti kablom N2XH/NHXHX 3x1,5mm²
posebnim strujnim krugom 230VAC/16A zaštićenim osiguračem B tipa u crvenoj boji, iz
elektroenergetskog razvodnog ormara.
Ormar dojavne centrale treba vezati za najbližu sabirnicu glavnog izjednačenja potencijala višežičnim
bakarnim provodnikom preseka 16 mm² sa izolacijom žuto-zelene boje, u skladu sa standardom SRPS
IEC 60364-5-54.
NAPAJANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM

Centrala stabilnog sistema za automatsku dojavu požara predviđena ovim projektom napaja se iz 2
nezavisna izvora električne energije. Prvi izvor je mrežno napajanje naponom 230V 50Hz, iz
elektroenergetskog razvodnog ormara. Drugi izvor je rezervno, sopstveno baterijsko napajanje koje
omogućuje autonomiju rada celog sistema od najmanje 72h u mirnom režimu rada i 30 minuta u
alarmnom. Rezervno napajanje je opremljeno punjačem akumulatorskih baterija koje dopunjuje
kapacitet baterija u normalnom režimu rada.
Tehnički zahtevi za ovu opremu dati su u SRPS EN 54-4 i SRPS EN 61056
SIGNALIZACIJA
Projektom je predviđena i daljinska signalizacija alarma ili kvara preko telefonskog modema koji je
moguće programirati da šalje obaveštenja na više telefonskih brojeva. Sam način komunikacije sa
udaljenim centrom za nadzor nije predmet ovog projekta.
ALARMNI PLAN
Pouzdaniji rad sistema za automatsku dojavu požara povećava se pomoću organizacije signalizacije i
alarmiranja i reagovanjem prisutnih osoba koji dobijaju ispravnu informaciju i vrše proveru nastalih
alarma. Alarmni plan definiše tu organizaciju kao i postupke u slučaju požara.

Aktiviranjem automatskog javljača javlja se "interni alarm" na operativnoj konzoli centrale za dojavu
požara (zvučni i svetlosni) radi upozorenja dežurnom licu. U slučaju da dežurno lice nije prisutno, po
isteku unapred programiranog vremena (podešava se u sekundama) koje se naziva i "vreme
prisutnosti", dolazi do opšteg alarma u objektu. U normalnoj situaciji dežurno lice je prisutno i
pritiskom na jedan taster ("provera") isključuje zvučni interni alarm, potvrđuje da je primio
informaciju od sistema za signalizaciju požara i startuje drugo programabilno vreme "vreme
izviđanja". Vreme izviđanja zavisi od veličine objekta i takođe se može podešavati zavisno od
utreniranosti osoblja. Dežurni na centralnom uređaju u prostoriji obezbeđenja očitava tačnu lokaciju
detektora koji je alarmirao, odlazi na lice mesta, nalazi prostor u kome se aktivirao alarm i u slučaju
požara pritiskom na najbliži ručni javljač aktivira opšti alarm, a zatim pristupa gašenju požara u skladu
sa unapred utvrđenim operativnim planom. U slučaju da je automatski detektor reagovao na neke
ometajuće uticaje (jako zaprašenje, vodena para i sl.) ili se radi o požaru manjih dimenzija, dežurno
lice gasi požar i vraća se do centralnog uređaja, poništava "interni alarm" tako da ne dolazi do opšteg
alarma i aktiviranja izvršnih komandi i sistem normalno nastavlja sa radom.
Ako po isteku "vremena izviđanja" centrala nije resetovana (moguća povreda dežurnog lica koje je išlo
u izviđanje), uključuje se opšti alarm. Aktiviranjem ručnog javljača požara, odmah se aktivira opšti
(pogonski) alarm.
U slučaju kada ne postoji stalno dežurstvo u objektu, potrebno je dodatno primeniti dvostepenu
organizaciju alarma, za dan i za noć. Tip organizacije za “DAN” primenjuje se u radno vreme, tj. kada
je ljudstvo prisutno u objektu, dok se tip organizacije ”NOĆ” primenjuje van radnog vremena. Za
razliku od prethodno opisane strategije u režimu NOĆ nema internog alarma već se odmah aktivira
opšti alarm.
A.1.10. Opis instalacija za detekciju eksplozivnih i zapaljivih gasova
U objektu nije predviđena stabilna instalacija za detekciju i dojavu zapaljivih gasova i para.

A.1.11. Opis stabilnih i mobilnih instalacija i uređaja za gašenje požara
Na osnovu Uslova za priključenje na gradski vodovod i kanalizaciju br. 27436/2 od 18.07.2018. godine,
izdatog od strane JKP za vodovod i kanalizaciju "NAISSUS " priključak vodovodne i kanalizacione mreže
je predviđen na instalacije vodovoda i kanalizacije u ulici Prvomajska. Na priključnom mestu na ulični
vodovod LC Ø150 mm u redovnim radnim uslovima piezometar odgovara nivou od 255 m.n.v.
Instalacije kanalizacije preko graničnog revizionog šahta usmerene su za priključenje na uličnu
kanalizaciju u gornjoj trećini profila B90/135mm u ulici Prvomajska.
Projektovani kapaciteti:
Vodovodna mreža – priključak PE DN 110 (Ø100mm) ;
Sprinkler mreža Q=20,00 l/sec.
Hidrantska mreža Q=10,00 l/sec.
Sanitarna mreža stambeni deo Q=2,05 l/sec.
Sanitarna mreža stambeni deo Q=0,40 l/sec.
Kanalizaciona mreža – priključak Ø160 mm ; Q=5,57 l/sec.
Stabilne instalacije i uređaji za gašenje požara

Prema pravilniku o tehničkim normativima za spoljne i unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara
vodom ("Sl. glasnik RSJ", broj 3/2018), predmetni deo objekat je kategorisan u klasu K4, tako da treba
predvideti stabilne hidrantske instalacije za gašenje požara. Kako je zapremina predmetnog požarnog
sektora manja od 20000 m3, a stepen otpornosti na požar je SOP IV, potrebna količina vode za jedan
požar je 10 litara u sekundi što treba da obezbedi spoljna mreža.
Hidrantska mreža se izvodi kao spoljna i unutrašnja hidrantska mreža.
Pritisak na mestu priključka treba da zadovoljava uslov da je potreban minimalni pritisak na
najudaljenijem hidrantu u iznosu od 2,5 bara.
Na spoljnoj hidrantskoj mreži predviđen je jedan nadzemni hidrant Ø80 mm i jedan podzemni hidrant
i po jedan komplet slobodnostojećeg ormana nadzemnog i podzemnog požarnog hidranta Ø80 mm sa
kompletnom garniturom i opremom i 7 unutrašnjih hidranata Ø50 mm sa kompletnom opremom.
Unutrašnju hidrantsku mrežu izvesti čelično-pocinkovanim cevima SRPS EN10225 i pripadajućim

fitinzima. Unutrašnja hidrantska mreža dimenzionisana je tako da osigurava količinu vode od 5,0 l/sek
na hidrantu uz istovremenu upotrebu još jednog susednog hidranta. Zidne hidrante ø 52 mm
montirati u standardizovanim limenim ormarićima veličine 50 x 50 x 14 cm. U limene ormariće smešta
se:
• vatrogasno crevo (trevira) dužine 15 m i
• univerzalna mlaznica M4.
Unutrašnja hidrantska mreža izvedena je od čelično-pocinkovanih cevi SRPS EN10225 i pripadajućim
fitinzima. U neposrednoj blizini objekta postoji spoljašnji podzemni hidrant za zaštitu objekta od
požara.
Udaljenost spoljnih hidranata je maksimum 80 m a minimum 5 m od objekta. Međusobna udaljenost
hidranata je do 80 m.
Unutrašnji hidranti pokrivaju celokupan deo objekta mlazom vode, pri čemu je dužina creva 15 m, a
dužina kompaktnog mlaza 5 m.

Hidranti, oprema hidranata i ostali elementi instalacije mora biti su skladu sa srpskim standardima.
SPRINKLERSKA MREŽA
Stabilni sistem za gašenje požara vodom predviđen je u podzemnoj garaži sa autoliftom.
Prilikom izrade ove intalacije koristi se Vds CEA4001 „Instalacije za gašenje požara – Automatski
sprinkler sistemi – Projektovanje, ugradnja i održavanje“. Na osnovu ovih propisa usvojeni su polazni
podaci, na osnovu kojih je izvršeno dimenzionisanje elemenata instalacije.
Na osnovu arhitektonskog projekta se vidi da se ceo objekat sastoji iz podzemnog i nadzemnog dela. U
podzemnom delu je smeštena garaža i celim delom je ukopana u zemlju.
Pošto je garažni prostor ukopan u zemlju i temperatura nikada neće pasti ispod 5°C kao sistem
automatske zaštite od požara predviđena je mokra sprinkler instalacija.
Svako garažno mesto se štiti sa po dve mlaznice postavljene po sredini garažnog mesta. Na taj način
se bez obzira na to kako je parkirano vozilo štite automobili da ukoliko dođe do pojave požara bude
omogućeno bezbedno gašenje. Prostor za komunikaciju odnosno interne saobraćajnice se štite tako
da se postavljaju mlaznice u skladu sa zahtevima iz članova Vds CEA4001 normi odnosno da se jednom
mlaznicom štiti maksimalno 12m2, a da se pri tome poštuju i svi ostali uslovi koji važe za razmeštaj
mlaznica.
Potrebne količine vode prema normama su 5l/m2,min. Vreme rada instalacijei iznosi 60 minuta, i
maksimalna štićena površina po jednoj mlaznici je 12m2.
Mlaznice su okrenute na gore (stojeće), postavljene ispod plafona garaže.
U splinker stanici se nalazi oprema koja je u funkciji ispravnog rada automatske sprinkler instalacije.
Kao glavni faktor je sigurno snabdevanje vodom i automatsko startovanje instalacije u slučaju
nastanka požara. Kao izvor napajanja se koristi voda sa priključkom sa gradske vodovodne mreže.
Prema Vds CEA4001 normama gde polaze magistralni cevovodi prema granama i mlaznicama se nalazi
nezavisni vod koji takođe na sebi ima nepovratne ventile (radi regulisanja pravog toka vode). Ovaj
vod služi da se pomoću njega u slučaju potrebe može povezati vatrogasno vozilo. Na fasadi se nalazi
ormarić sa priključkom (brze spojke tipa „A“) kojom se vatrogasno vozilo u slučaju potrebe direktno
priključuje na sistem za gašenje. Mesto priključaka na fasadi je tako odabrano da omogućava lak i
nesmetan prilaz vatrogasnom vozilu. Ormarić je postavljen u zidu sa spojnicom na 1200 mm od kote
terena. U zaštitnoj kutiji se nalazi priključak, brze spojke tipa „A“ od kojih se do splinker stanice u
garaži spušta zasebna cev DN100. Na cevi se nalazi nepovratni ventil i zasun kojim se obezbeđuje
pravilan tok vode. Na ovom cevovodu se takođe nalazi i drenažni ventili. U slučaju požara vatrogasno
vozilo se priključuje na sprinkler instalaciju preko priključka na fasadi. Po završenom gašenju požara u
cevovodu će ostati voda odnosno cevovod od priključaka na fasadi prizemlja pa do splinker stanice će
ostati zapunjen vodom. Svrha drenažnog ventila je pražnjenje ove vode. Ova voda se drenažnim
cevovodom koji je postavljen po podu splinker stanice odvodi do drenažne jame. Drenažna jama i
odvod vode iz nje nisu predmet ovog projekta.
Dovod vode do sprinkler prostorije nije deo ovo projekta I predviđen je u projektu ViK.
SPRINKLER INSTALACIJA ZA GAŠENJE POŽARA

Sprinkler instalacije su stabilne instalacije, koje se automatski aktiviraju na pojavu požara i
omogućavaju veliku efikasnost i sigurnost u gašenju.
Ovaj tip instalacija spada među najefikasnije instalacije za gašenje požara.

Princip rada ove intalacije je gašenje požara rasprskavajućim mlazom vode iz sprinkler mlaznica.
Instalacija u pripremnom položaju odnosno pre početka aktiviranja ima zatvorene mlaznice koje se
otvaraju prskanjem ampule pri pojavi povišene temperature i na taj način počinje automatsko
aktiviranje i rad instalacije.
Cevovodi koji dovode vodu do mlaznica se nalaze pod stalnim pritiskom. Ovaj pritisak u zavisnosti od
tipa instalacije može poticati od samog medijuma za gašenje, odnosno vode, ili od komprimovanog
vazduha.
Jedna od najvažnijih karakteristika sistema je brz odziv na pojavu požara. U zavisnosti od veličine
požara sistem će raditi sa jednom ili više mlaznica zavisno od brzine širenja požara.
Pored gašenja instalacija, prilikom aktiviranja, istovremeno vrši i dojavu požara davanjem alarmnog
signala.
Ovaj signal je zvučni, preko alarmnog zvona koje se pokreće pomoću vodene turbine, i počinje
prilikom otvaranja mokrog sprinkler ventila tako što voda prodire u turbinu i počinje da je okreće, a
ova pokreće zvono.
Postoji više sistema sprinkler zaštite.
U zavisnosti od toga da li štićeni prostor u zimskom periodu ima temperaturu veću od +5ºC ili ne
sprinkler sistemi se dele na:
- mokre,
- suve i
- kombinovane.
Mokri sistem sprinkler instalacije, ima prednost nad suvim sistemom, time što trenutno omogućava
efikasno gašenje požara vodom, jer je ceo sistem ispunjen vodom i pod stalnim pritiskom. Zbog ovoga
je potrebno da temperatura, u prostoru koji sistem štiti, tokom cele godine bude takva da ne dođe do
zamrzavanja u slučaju niskih temperatura.
Na mestima na kojima to nije moguće obezbediti koristi se suva sprinkler instalacija. Kompletnu
sprinkler instalaciju sačinjavaju:
- sprinkler stanica sa sistemom za održavanje pritiska,
- alarmna ventilska stanica,
- vertikalni vodovi,
- cevna mreža sa sprinkler mlaznicama i
- sistem za upravljanje uređajima i signalizacija.
Kod suvih postrojenja cevovod možemo uslovno podeliti na dva dela (celine), odnosno na cevovod
ispred suvog alamnog ventila i na cevovod iza suvog alarmnog ventila.
MOKRA SPRINKLER STANICA

Na osnovu smernica za projektovanje sprinklerskih sistema Vds CEA4001, prostor garaže prema riziku
od požara spada u grupu OH2.
Na osnovu ovoga i činjenice da se radi o prostoru gde temperatura ne pada ispod 5°C usvojen
je mokri sistem sa mogućnošću maksimalno 1000 mlaznica po jednom ventilu.
Mokra alarmna sprinkler stanica se sastoji od sledećih glavnih delova:
- alarmni sprinkler ventil Mokri DN100,
- zasun DN100,
- ventil za ispust vode,
- armatura za pobudu i pogon alarmnog zvona,
- manometri 0 - 16 (2 kom.),

- presostata (sklopke za pritisak) i

- alarmnog zvona.
MOKRI ALARMNI SPRINKLER ventil deli cevnu mrežu sa sprinkler mlaznicama od izvora vode. U
momentu prskanja ampule na bilo kojoj mlaznici doći će do otvaranja ventila što omogućuje prolaz
vodi prema hidrauličkom alarmnom zvonu i prema mlaznicama. U kućištu ventila se nalaze gornja i
donja komora. Ove dve komore su odeljene klapnom.
Klapna u mirnom položaju leži na sedištu sa žlebom. Iz žleba izlazi cev prema hidrauličnom zvonu, pa
će sa podizanjem klapne voda poteći prema turbini hidrauličnog zvona i prema sklopci za pritisak.
HIDRAULIČNO ALARMNO ZVONO u slučaju požara, odnosno u momentu otvaranja sprinkler mlaznica
signalizira požar.
HIDROELEKTRIČNA SKLOPKA za pritisak montirana je na deo cevovoda koji vodi od alarmnog ventila
do hidruličkog zvona. Za vreme prolaza vode od alarmnog ventila do hidrauličnog zvona pritisak vode
zatvori strujni krug signalizacije požara koji završava priključkom u kontrolnom uređaju.
MANOMETRI su priključeni na cevnu mrežu ispred i iza alarmnog ventila čime je omogućena kontrola
pritiska ispred i iza alarmnog ventila.
ZASUN DN100 montiran je ispred alarmnog ventila i služi za zatvaranje dovoda vode u svrhu:
- zamena sprinkler mlaznica,
- nadogradnje odnosno rekonstrukcije,
- ispitivanja cevne mreže i
- otklanjanje kvarova.
U pogonskom stanju zasun mora biti potpuno otvoren i plombiran.
VENTIL ZA ISPUST VODE priključen je na gornju komoru alarmnog ventila i služi za ispust vode iz cevne
mreže nakon što se instalacija aktivirala i u slučaju eventualnih popravaka. U pogonskom stanju ventil
je zatvoren.
KONTROLNI VENTIL R1/2" priključen je na donju komoru alarmnog ventila. Otvaranjem ovog ventila
dovodimo vodu u zvono i hidroelektrični kontakt. Kod toga ne dolazi do podizanja klapne alarmnog
ventila. Služi za kontrolu rada zvona i hidroelektričnog kontakta.
PRINCIP FUNKCIONISANJA INSTALACIJE

U slučaju pojave požara dolazi do povišenja temperature na mestu nastanka požara.
Na mlaznici najbližoj mestu nastanka požara dolazi do prskanja staklene ampule ispunjene
specijalnom tečnošću.
Mlaznica odnosno ampula u njoj je tako dimenzionisana da do prskanja dolazi na temperaturi od 68°C.
Tog trenutka u delu cevovoda posle mokrog sprinkler ventila dolazi do naglog pada pritiska što
narušava ravnotežu u mokrom sprinkler ventilu i on se automatski otvara.
Statistika je pokazala da se u velikom broju slučajeva požar ugasi tako što se aktivira jedna do
nekoliko mlaznica, odnosno ukoliko jedna mlaznica nije dovoljna da ugasi požar doći će do povišenja

temperature na susednim mlaznicama koje će se na isti način aktivirati prskanjem ampule u blizini
mesta nastanka požara.
Na ovaj način se sistem sam automatski aktivira na mestu nastanka požara.
Prilikom prolaska vode kroz mokri sprinkler stanicu dolazi do prenosa signala o početku rada
instalacije do centrale za dojavu požara, gde se dobija zvučni i svetlosni signal.
NAČIN SNABDEVANJA VODOM

Kao što je to već naglašeno sistem se snabdeva vodom iz gradske vodovodne mreže. Priključak sa
gradskog vodovoda dolazi na zidu splinker stanice i dovodna cev je DN100, predmet projekta ViK.
Kao dodatna mera sigurnosti, predviđen je i priključak sa brzovezujućom spojkom tipa „A“ za
vatrogasna creva za napajanje vodom iz vatrogasnog vozila. Ovaj priključak se nalazi u zaštitnom
ormanu koji je montiran na spoljnem delu objekta tako da je lako dostupan eventualno u slučaju
potrebe. Ormarić je postavljen u zidu sa spojnicom na 1200 mm od kote terena. U zaštitnoj kutiji se
nalazi priključak brze spojke tipa „A“ od koje se do splinker stanice spušta zasebna cev DN100. Na cevi
se nalazi nepovratni ventil i zasun kojima se obezbeđuje pravilan tok vode. Na ovom cevovodu se
takođe nalaze i drenažni ventl. U slučaju požara vatrogasno vozilo se priključuje na sprinkler instalaciju
preko priključka na fasadi. Po završenom gašenju požara u cevovodu će ostati voda odnosno cevovod
od priključaka na fasadi prizemlja pa do splinker stanice će ostati zapunjen vodom. Svrha drenažnih
ventila je pražnjenje ove vode. Ova voda se drenažnim cevovodom koji je postavljen po podu splinker
stanice odvodi do drenažne jame. Drenažna jama i odvod vode iz nje nisu predmet ovog projekta.
Voda koja dolazi iz gradskog vodovoda može u sebi sadržati čestice prljavštine koja će zaprljati i
zapušiti elemente sprinkler ventila. Da se to ne bi dogodilo odmah na početku u splinkrer stanici na
cevi koja dovodi vodu iz gradske vodovodne mreže se postavlja filter za odvajanje nečistoće. On ispred
i iza sebe ima zasune, što se može videti na šemi instalacije kao i na crtežima sprinklerske stanice.
Zasuni su osigurani u otvorenom položaju. Stanje zasuna osoblje zaduženo za celu instalaciju je dužno
da kontroliše u skladu sa pravilima i načinom propisanim za ovakvu vrstu instalacija od strane
odgovornog lica. Kao kontrola ispravnosti hvatača nečistoće predviđaju se dva manometra, po jedan
ispred i jedan iza hvatača. Na cevovodu ispred manometara se nalaze slavine čijim se zatvaranjem
manometri mogu održavati. Kada postoji razlika pritisaka ispred i iza nečistača to je znak da je filter
zaprljan i da ga treba očistiti. Tada se zatvaraju zasuni ispred i iza, a otvara zasun na zaobilaznom vodu
kojim se omogući nesmetano snabdevanje vodom u toku servisa i čišćenja. Dovod vode od gradske
vodovodne mreže do splinker stanice nije predmet ovog projekta.
Na ulazu cevovoda gradske mreže u sprinkler stanicu i na ulasku ispred mokrog sprinkler ventila je
postavlje ovalni zasun DN100 sa mikropropokazivačem koji pokazuje da li je ventil otvoren ili zatvoren.
Za ceo nivo podzemne garaže predviđen je jedan mokri sprinkler ventil i pritom su zadoljeni svi
protivpožarni propisi, broj mlaznica je manji od 1000.
SPRINKLER STANICA
Splinker stanice se nalaze u podzemnoj garaži na nivou -1, prema datom crtežu. Ova prostorija je
obezbeđenaod niskih temperatura, a prostorija predstavlja posebni požarni sektor otporan na požar
120 min.
U sprinkler stanicine postoje elektropotrošači. Automatika nije predmet ovog projekta i ona je
obuhvaćena u elektro projektu.
U sprinkler stanici duž zidova se nalazi mokri ventil. Sa priključka gradske vodovodne mreže dovedena
je priključna cev u sprinkler stanicu (deo projekta ViK), na ovoj cevi se nalazi filter za odvajanje

nečistoća sa optočnim vodom i zasunima ispred i iza. Ova voda bi trebala da bude čista jer je već
prečišćena, ali iz prakse je poznato da se u njoj mogu javiti nečistoće koje dovode do zapušenja kanala
sprinkler ventila pa se prema normama Vds CEA4001 obavezno predviđa ovaj set i na izlazu iz gradske
mreže, a pre dolaska do sprinkler ventila. Ispod ovog filtera se nalazi metalni slivnik u koji se sliva voda
kojom se čisti i održava filter. Ovi slivnici su povezani cevima koje vodu iz raznih drenaža i slivnika
odvode do drenažne jame.
Na sprinkler ventilu je montirano mokro alarmno zvono koje u trenutku kada proradi instalacija daje
zvučni signal o tome da je u nekom delu nastao požar. Pošto je zvono turbinskog tipa to znači da ga
pokreće voda.
Ova voda po izlasku iz zvona se sakuplja u prihvatnu posudu i odvedi u kanalizaciju. Radi toga mokra
zvona su postavljena sa spoljne strane splinker stanice, a ispod njih se postavlja posuda u koju ističe
voda koja pokreće zvona. Dalje se ta voda ispušta.
Priključci za vatrogasno vozilo su montirani na spoljnem zidu u ormariću koji je lako dostupan
vatrogasnoj službi. Ormarić se nalazi montiran na visini od 1200mm od nulte tačke.
CEVNA MREŽA SA SPRINKLER MLAZNICAMA

Gašenje požara vodom pomoću sprinkler mlaznica je kao što je to već rečeno predviđeno u celom
prostoru garaže u objektu.
Glavna grana u prostoru garaže se izvodi u nagibu od 10% za cevi nazivnog prečnika do DN50 i 5% za
cevi većeg prečnika. Iz tog razloga su svi ogranci pod nagibom ka glavnoj grani, a i sama glavna grana
je u nagibu. Na horizontalnim cevima je postavljen drenažni ventil za ispust vode. Na mestima gde je
visina cevovoda najmanja („najniže tačke“) postavljaju se drenažni ventili kojima se instalacija prazni
posle požara, testiranja i ostalih situacija u kojima se može desiti da voda ostane u cevovodima. Po
završetku pražnjenja zatvaraju se drenažni ventili. Da bi se sprečila zloupotreba ovih ventila potrebno
je po zatvaranju skinuti točkiće kojima se ventili otvaraju kako bi se sprečilo neovlašćeno rukovanje.
Mreža sa mlaznicama, koje se odvajaju sa magistrale, znači ogranci, mogu imati maksimalno 4-6
mlaznica. Na ovaj način se postiže uravnoteženje protoka u ograncima i smanjuje pad pritiska.
Mlaznice su okrenute na gore tako da se obezbedi prirodno pražnjenje iz vertikalnih delova. Glavni
cevni razvod i cevna mreža biće od crnih bešavnih cevi. Spajanje cevi biće zavarivanjem, a armatura
putem prirubničke ili navojne veze.
Cela mreža sistema je ispunjena vodom. U normalnom stanju, potrošnja vode ne postoji. Slučajan
gubitak vode je moguć usled lošeg zaptivanja ventila, mlaznica ili mehaničkog oštećenja.
Kod pojave požara, na određenoj temperaturi, dolazi do pucanja ampule sprinkler mlaznice, pri čemu
se oslobađa zatvarajući element na mlaznici. Tada pritisak u mreži naglo opadne.
U ostalom delu objekta iza alarmnih ventila se nalazi voda pod pritiskom. Ravnotežu na grebenu
mokrih ventila održava pritisak vode u cevovodu iza grebena. Pošto se greben ventila otvara ka delu
sa mrežom i mlaznicama ovaj pritisak obezbeđuje da klapna na grebenu miruje u stanju kada nema
požara.
U slučaju kada dođe do požara (važi za oba sistema, suvi i mokri) dolazi do velikog pada pritiska
(vazduh izlazi naglo usled prskanja mlaznice kod suvih sistema ili naglo isticanje vode kod mokrih
sistema). Veliki pad pritiska na grebenu ventila izaziva poremećaj ravnoteže pritiska ispred i iza
grebena. Voda, ispred grebena, koja sada ima daleko veći pritisak na greben (od vazduha kod suvih i
vode kod mokrih ventila) otvara ventil i prodire u komoru. Odatle odlazi do hidrauličnog zvona i daje
znak da je došlo do požara. Voda dalje ide cevovodom do mesta požara i preko mlaznice formira finu
kišu kapi kojom se gasi požar. Zaustavljanje vode je moguće samo ručnom intervencijom na ventile.

SPRINKLER MLAZNICA je osnovni element instalacije. Ima dvostruku ulogu:

- gašenje požara- rasprašavanjem vode u obliku parabole i
- dojava požara- kao indikacija požara se koristi narušena ravnoteža usled pucanja
ampule mlaznice kod povišene temperature.
Sprinkler mlaznica se sastoji od:
- kućišta mlaznice,
- zatvarača sa zaptivačem,
- ampule, koja puca čim temperatura oko mlaznice naraste na 68°C i
- raspršivača, učvršćenog na vrhu kućišta mlaznice.
Cevna mreža je razgranata pod tavanicom štićenih prostorija. Sastoji se od prstenastog cevovoda i
cevnih ogranaka. Na krajevima i duž ogranaka su uvrnute sprinkler mlaznice. Mlaznice kod mokrog
sistema mogu biti stojeće ili viseće, zbog boljeg pražnjenja su izabrane stojeće, odnosno mlaznice su
okrenute na gore. Kod suvog sistema da bi se obezbedilo gravitaciono pražnjenje ogranke sa
magistralnog cevovoda izvesti odozgo ili sa strane, dok se kod mokrog sistema ogranci mogu ali ne
moraju izvoditi odozgo. Ni u kom slučaju nije dozvoljeno, bez obzira na vrstu sistema da se ogranci
izvode sa donje strane.
Magistralni prstenovi imaju ogranke na kojima su montirane mlaznice.
Ogranci i prsten su izvedeni zavarivanjem.
Cevi i profili prečnika ≤50 mm ne smeju da se zavaruju na gradilištu. Na gradilištu takođe nikako nije
dozvoljeno plameno sečenje, lemljenje kao ni ostale vrste termičkih obrada koje se izvode na licu
mesta.
Zavarivačke radove na cevovodima sprinkler instalacija se izvode tako:
− da su svi spojevi potpuno zavareni,
− da unutrašnje strane zavarenih šavova nikako ne ometaju protok vode i
− da su sa cevovoda skinuti uključci i šljaka od zavarivanja.
Uspostavljanje spojeva cevi zavarivanjem nije dozvoljeno za cevi ili priključke kao što su lukovi
nominalnog prečnika manjeg od 50 mm, osim ako zavarivanje i kontrola nije obavljeno u pogonima
proizvođača, čiji su postupak zavarivanja i uređaj za zavarivanje odobrile nadležne službe.
Ogranci su tako izvedeni da su svi priključci na prsten spirale prečnika Ø48.3mm.
Koliko god je bilo moguće ogranci su tako projektovani da je prečnik priključnog dela na magistralni
prsten minimalno DN40 odnosno Ø48.3mm. Pošto su priključni cevovodi svuda DN25 ili DN32,
predviđeno je da se priključak na magistralni prsten izvede parčetom cevi DN40 na koji se zavari
odgovarajuća redukcija (DN40/DN25 ili DN40/DN32). Na ovaj način se poštuju gornji zahtevi Vds
CEA4001 normi. Svi ovi ogranci se moraju izvoditi u radionici, a iz radionice se kao gotovi komadi
donose na gradilište, tj. na lice mesta sa već pripremljenim priključcima Ø48.3 mm koje je moguće
zavariti na licu mesta odnosno uobjektu za koji se izvodi instalacija.
Ogranke sa priključcima za mlaznice je potrebno pripremiti u radioničkim pogonima izvođača.
Sklopovi (ogranci) se zavaruju za magistralnu cev i zavarene cevi se moraju obeležiti imenom ili
skraćenicom izvođačke firme na rastojanju od 100 mm od krajeva. Oznake moraju biti čitljive i trajne i
postavljene na po dve suprotne strane po obimu cevi. Zavareni naglavci moraju da odgovaraju DIN EN
10 241. Otvor za zavareni naglavak najmanje mora da odgovara spoljnem prečniku navoja i sme biti
maksimalno 2 mm manji od spoljeg prečnika naglavka. Otvor mora da ima unutrašnje oborene ivice.
Postupak zavarivanja na glavkana cevi nominalnog prečnika ≤50 mm mora biti priznat od strane
nadležne službe.

GLAVNI MAGISTRALNI RAZVOD

Magistrala polazi sa sprinkler ventila.
Ovaj magistralni cevovod za podzemne garaže je napunjen vodom. Posle požara u njimu je potrebno
isprazniti zaostalu vodu. Zbog toga se on izvode pod nagibom od 5%. Na tim mestima se nalaze
postavljeni drenažni ventili koji se posle požara otvaraju i kroz njih se prazni cevovod koji posle toga
može opet da bude u funkciji. Da bi se izbeglo neovlašteno rukovanje odnosno mogućnost da se
otvore ventili kad nije vreme, predviđeno je da se po montaži, a posle probnog puštanja u rad ovi
ventili zatvore, a njihovi točkići uklone tako da se spreči mogućnost neovlašćenog rukovanja njima.
NAČIN RADA INSTALACIJE

Cela instalacija je napunjena vodom pod pritiskom (nizvodno od klapne sprinkler ventila), a vodom
uzvodno od klapne sprinkler ventila.
Svaka mlaznica na svom izlaznom delu ima ampulu koja zatvara otvor.
Prilikom pojave temerature od 68oC, dolazi do pucanja ampule na mlaznici usled širenja ekspanzione
tečnosti koja se nalazi u ampuli. Na taj način se otvara izlaz vodi.
Voda udara u deflektor i raspršava se tako da u kružnoj lepezi pokriva površinu koja se štiti.
U slučaju da prvo aktivirana sprinkler mlaznica ne uspe da ugasi požar, pa se on proširi, otvaraju se
sledeće sprinkler mlaznice u neposrednoj blizini mesta požara.
Usled otvaranja mlaznice pada pritisak u gornjoj komori sprinkler ventila, podiže se klapna u sprinkler
ventilu. Voda iz gradske vodovodne mreže protiče ka sprinklerskim mlaznicama. Preko žleba u sedištu
sprinkler ventila voda ulazi u cevovod prema hidrauličkom alarmnom zvonu.
Alarmno zvono se nalazi na zidu sprinkler ventilske stanice, na visini približno 2 metra od poda.
Prilikom kretanja vode u cevovodima, presostat mokrog sprinkler ventila, daje impuls koji se prenosi
na centralu za dojavu požara, a ona zatim daje alarmni signal da je instalacija proradila.
A.1.12. Izbor mobilne opreme za gašenje požara

Izborom opreme i sredstava za gašenje požara vrši se eliminacija jednog od uslova koji čine proces
gorenja, tj. sprečavanje prisustva kiseonika ili ugušivanje plamena gorive materije.
U cilju pravilnog izbora sredstava za gašenje požara izvršena je klasifikacija požara u zavisnosti od
materijala koji gori na sledeće klase požara (SRPS EN 2:2011):
- Požari klase A. To su požari čvrstih materijala (izuzev metala) obično organskog porekla koji gore
plamenom ili u vidu žara (drvo, ugalj, tekstil, papir, slama, plastične mase).
- Požari klase B. To su požari koji obuhvataju tečnosti i utečnjive čvrste materije, koji gore
plamenom (benzin, benzol, ugljovodonici, alkohol, etar, lakovi, masti, vosak, smola, asfalt...).
- Požari klase C. To su požari gasovitih materijala koji gore plamenom (metan, propan, butan,
vodonik, acetilen, gradski plin).
- Požari klase D. Požari koji obuhvataju metale koji intezivno sagorevaju (aluminijum, magnezijum i
dr.).
- Požari klase E. Požari koji obuhvataju električne instalacije.
- Požari klase F. Požari koji obuhvataju ulja ili masti za kuvanje (biljna ili životinjska ulja ili masti) u
napravama za prženje i u drugoj kuhinjskoj opremi i uređajima.

Na osnovu ovih klasa požara za sredstva za gašenje biraju se voda, prah i ugljendioksid korišćenjem
fiksne (hidrantska mreža) i mobilne protivpožarne opreme (ručni aparati za gašenje početnih požara).
Aparati za gašenje požara namenjeni su za početno gašenje požara. Brza intervencija u gašenju požara
u početnom stadijumu predstavlja veoma bitan vid akcije gašenja.
Pravovremena intervencija aparatima za gašenje požara je veoma bitna u lokalizaciji nastalog požara u
početnom stadijumu. U zavisnosti od osposobljenosti i prisebnosti radnika odgovornih za zaštitu od
požara zavisi krajnji efekat intervencije gašenja požara.
U cilju sprečavanja širenja požara neophodna je intervencija svakog radnika koji je osposobljen za
upotrebu mobilne opreme u momentu pojave požara.
Sredstva gašenja požara ili aparati se biraju na bazi vrste materijala koji se nalazi u objektu, požarne
opasnosti i klase požara koji se može javiti, a sve u cilju zaštite ljudi i imovine.
Mogući požari u objektu moge da se svrstaju u klasu A, B i E.
Pogodni aparati za gašenje požara su aparati za gašenje suvim prahom, aparati za gašenje požara
ugljendioksidom. Pored toga pogodno sredstvo za gušenje požara je pesak.
APARATI ZA GAŠENJE SUVIM PRAHOM

Oznaka aparata za gašenje požara koji je napunjen suvim prahom S-n, gde je “n” kapacitet punjenja
aparata 6,9,12,50,10,250.
Tehničke karakteristike izabranog aparata tipa S-n.
Karakteristike Tip aparata

6 9 12 50 100 250
Količina sredstava za gašenje (kg) 6 9 12 50 100 250
Bruto težina aparata (kg) 12 15.5 18.4 102 185 670
Vreme delovanja gašenja (s) 16 20 25 60 60 60
Domet mlaza (m) 6 6 6 10 9 12
Sadržaj gasa CO2 (kg) 0.12 0.16 0.20 2.0 4.5 6.5
Probni pritisak (x106Pa) 2.16 2.16 2.16 - - -
Radni pritisak (x106Pa) 1.57 1.57 1.57 0.98 0.98 -
Aparati tipa S-9 spadaju u grupu prenosnih aparata za gašenje požara. Za prenosne aparate važi SRPS
Z.C2.035. Svi aparati tipa S-n napunjeni su suvim prahom, a kao pogonsko sredstvo im služi ugljen-
dioksid, koji se nalazi u posebnoj boci u unutrašnjosti aparata. Aktiviranje aparata nastaje kada se
pomoću ručice i udarne igle probije membrana boce. Aparati se ne smeju držati na mestima gde
temperatura prelazi 45°C, dok im niske temperature ne smetaju. Takav izbor aparata izvršen je usled
saznanja da se prahom efikasno gase požari klase A,B,C i E klase i da je prah neotrovan i neškodljiv po
čovekovo zdravlje.
Za opremu aparata važe svi uslovi određeni u tehničkim uslovima.
Odabrana oprema je principijelno rasporedjena u grafičkom prilogu po mestu, broju i kapacitetu, no
moguće je vršiti pomeranja ukoliko opasna mesta za izbijanje požara nisu blizu smeštaja aparata.
U principu aparati su postavljeni na vidnim i pristupačnim mestima. Međusobna udaljenost aparata je
u granicama 10 – 20 m. Aparati su postavljeni u blizini vrata ili prolaza.

APARATI ZA GAŠENJE POŽARA UGLJENDIOKSIDOM

Oznaka aparata za gašenje požara koji je napunjen ugljendioksidom: CO2-n, gde je “n” kapacitet
punjenja aparata 5,10,30, 2x30.
Tehničke karakteristike izabranog aparata tipa CO2-n:
Karakteristike Tip aparata

5 10 30 2x30
Količina sredstava za gašenje (kg) 5 10 30 60
Bruto težina aparata (kg) 20 45 140 240
Vreme delovanja gašenja (s) 20 50 100 170
Domet mlaza (m) 2-3 2-3 2-3 2-3
Gabariti aparata
Širina (mm) 290 346 566 716
Dubina (mm) 290 360 - -
Visina (mm) 700 1440 1260 1260
Probni pritisak (x106Pa) 22 18.6 18.6 18.6
Radni pritisak (x106Pa) 5.5 7.9 13.7 13.7
Temperaturno područje delovanja - 20o do 40o
Aparati tipa CO2-5 spadaju u grupu prenosnih aparata za gašenje požara, dok tipovi CO2-10, CO2-30 i
CO2-2x30 spadaju u grupu prevoznih aparata za gašenje požara. Za prenosne aparate važi SRPS
Z.C2.040, a za prevozne SRPS Z.C2.145. Svi aparati tipa CO2-n napunjeni su ugljendioksidom u tečnom
stanju pod pritiskom. Aparate tipa CO2-n nije dozvoljeno držati na mestima gde temperatura prelazi
40°C i na mestima gde bi bili izloženi direktnim sunčevim zracima.
Namena aparata:
Aparati tipa CO2-n namenjeni su za gašenje početnih požara sledeći vrsta:
a) Požari na elektroinstalacijama
Na elektokablovima, elektormotorima, generatorima, transformatorima, električnim postrojenjima
pod naponom jake ili slabe struje i sl.
b) Požari vrste B:
Početni požari zapaljivih tečnosti kao što su turbinsko i trafo-ulje, benzin, alkohol, boje i lakovi, masti i
sl.
c) Požari vrste C:
Početni požari zapaljivih gasova kao što su metan, propan, butan, acetilen, vodonik i sl.
Sve navedene vrste požara se sa uspehom gase u zatvorenim prostorijama u početnom stadijumu
razvoja. Ista sredstva se mogu upotrebiti i na otvorenom prostoru za gašenje početnih požara, ali je
utrošak sredstava za gašenje znatno veći zbog pojave vetra i sl.
Aktiviranje aparata:
Svaki aparat za gašenje požara poseduje uputstvo za upotrebu koje je propisao proizvođač. Aktiviranje
aparata vrši se na sledeći način:

• ispravan aparat doneti na mesto nastalog požara,

• osloboditi crevo i malznicu iz njenog sedišta,
• izvaditi osigurač iz glave aparata,
• pritisnuti ručicu na glavi aparata ili odvrnuti točkić ventila u levo,
• mlaznicu prethodno uperiti prema vatri i čvrsto držati rukom.
Aparatima CO2-n može se ugasiti veliki broj požara u početnom stadijumu pod uslovom da se primeni
odgovarajuća taktika gašenja, a pri tome uzimajući u obzir sve karakteristike materijala koji su
zahvaćeni požarom.
Pri gašenju početnih požara mora se obavezno uzeti u obzir, u cilju što efikasnijeg gašenja požara
sledeće:
- udaljenost aparata od mesta koje je zahvaćeno požarom koja ne sme biti veća od 2-3 m,
- prozore i vrata u momentu požara, ukoliko je moguće, treba zatvoriti,
- požar gasiti tako da se pravac kretanja sredstva za gašenje poklopi sa pravcem vetra- promaje,
- mlaz ugljendioksida usmeriti 20-30 cm iznad zapaljenog objekta odnosno površine i
- mlaz ugljendioksida pomeriti cik-cak po vatri kako bi se istovremeno napadao ceo objekat koji gori.
KONTROLA I ODRŽAVANJE PP APARATA

Aparati se održavaju u ispravnom stanju koja se utvrdjuje redovnom kontrolom koja obuhvata:
• kontrola mehaničke oštećenosti,
• kontrola suvog prava i ugljen-dioksida i
• kontrola izdržljivosti rezervoara aparata.
Kontrola mehaničke oštećenosti je vizuelna i vrši se jednom mesečno u smislu uočavanja mehaničkih
oštećenja na aparatu, plombi, uputstvu za rukovanje te kontroli kartona o šestomesečnom redovnom
pregledu. Ova kontrola sprovodi se jednom u mesec dana.
Kontrola kvaliteta praha i napunjenosti boce sa ugljen-dioksidom vrši se šestomesečno od strane
ovlašćenog servisa.
Kontrola izdrživosti čvrstoće aparata vrši se svake dve godine, na vodeni pritisak od 25 bara od strane
ovlašćenog servisa.
Sva ispravnost vatrogasnih aparata podleže zahtevima SRP Z.C2.022.
Posle upotrebe aparat obavezno poslati na punjenje i na njegovo mesto postaviti novi ispravan istog
tipa i kapaciteta.
Nedostatke otkloniti odmah zamenom celog aparata istog tipa ili dotrajalih i neispravnih delova.
Neispravne aparate ne držati na mestima eventualne upotrebe zajedno sa ispravnim aparatima.
Sud aparata treba spolja zaštititi lakiranjem cevenom bojom radi zaštite od korozije.
Oštećene nalepnice na aparatima na vreme zameniti.
Svaki ispravni aparat za gašenje požara mora imati propisanu plombu, pa je zato potrebna česta
kontrola.
Aparate sa neispravnom plombom treba odmah zameniti zameniti novim ispravnim aparatom istog
tipa i kapacitetai isti podvrgnuti kontroli.
Obavezno je vođenje evidencije o svim intervencijama na vatrogasnim aparatima, pa zato svaki aparat
mora inati vidno istaknut kontrolni karton koji će sadržati sledeće podatke: vrstu i tip aparata, fabrički
broj, datum punjenja, datum kontrole, kao i potpis lica koje je istu vršilo. Ove podatke treba voditi u
posebnoj knjizi, jer postoji mogućnost da kontrolni karton na aparatu nestane.

Praktičnu obuku u rukovanju vatrogasnim aparatima treba izvoditi što češće, najmanje dva puta
godišnje.
A.1.13. Opis instalacija za zapaljive, gorive i eksplozivne fluide koji se koriste u objektu
U objektu nije predviđena instalacija za zapaljive, gorive i eksplozivne fluide koji se koriste u objektu.
A.1.14. Opis sistema za odvođenja dima i toplote
Garaža u podrumu stambeno-poslovne zgrade Po+P+4 u ul.Prvomajska u Nišu je podzemna i po

površini spada u male garaže. Za ovu garažu projektovan je prinudni sistem provetravanja i
odimljavanja.
Projektom je predviđen poseban sistem za ventilaciju garaže i poseban za odimljavanje.
Kanali za ventilaciju garaže izrađeni su od pocinkovanog lima debljine prema tehničkim uslovima. Na
početku kanala za ventilaciju predviđena je ugradnja protivpožarne klapne.
Odimljavanje se vrši preko kanala za odimljavanje vatrootpornosti 90 min. ispitanih po standardu
SPRS EN 1366-9,pr.”Promat” ili sl.. Na početku kanala za odimljavanje ugrađena je protivdimna
klapna. Protivdimna klapna je zatvorena u režimu ventilacije garaže a otvara se kada se prelazi na
odimljavanje garaže.
Za odsisavanje vazduha za oba sistema usvojen je dvobrzinski krovni ventilator tip:CTVT 6/12-
630,pr.«S&P«, sa radnim kolom takve konstrukcije da može izdržati temperaturu od 400oC u trajanju
od dva sata, ispitan po standardu SPRS EN 12101-3.
Pri režimu ventilacije garaze uključivanje sistema za prinudno provetravanje je preko indikatora
ugljen monoksida, kada maksimalna koncentracija predje 100 ppm, pri čemu se uključuje prva brzina
ventilatora. U tom režimu je dimovodna klapna na kanalu za odimljavanje zatvorena. Položaj
indikatora ugljen-monoksida definisan je elektroprojektom.
U slučaju požara preko protivpožarne centrale se aktivira krovni ventilator na drugoj brzini i dolazi do
otvaranja dimovodne klapne na kanalu za odimljavanje. Istovremeno se uključuje i ventilator za
stvaranje nadpritiska u predprostoru na ulazu u garažu. Kanali za obezbeđivanje nadpritiska su
vatrootpornosti 90 min. ispitani po standardu SPRS EN 1366-1,pr.”Promat” ili sl.
Za nadzemne otvorene garaže se ne uslovljava potreba za sistemima za odvođenje dima i toplote.

Nadzemna otvorena garaža je garaža koja ima otvore prema spolja, veličine koja odgovara najmanje
jednoj trećini ukupne površine spoljašnjih zidova, od kojih su najmanje dva spoljašnja zida jedan
naspram drugog, sa otvorima prema spolja površine 1,28 m2.
A.1.15. Opis instalacija za klimatizaciju i ventilaciju
U objektu nisu predviđene instalacije za klimatizaciju i ventilaciju, osim natpritisne ventilacije koja je
opisana u poglavlju A.1.14.

A.1.16. Opis instalacije za zaštitu objekta od atmosferskog pražnjenja
Gromobranska instalacija
Gromobranska instalacija objekta predviđena sa hvataljkom za rano startovanje je tipa: ”PREVECTRON
2 Millenijum TS 2.25” sa vremenom prednjačenja Δt=25μs, proizvodnje: ”INDELEC”- Francuska koja se
postavlja uz poštovanje zahteva datih u standardu (IEC. 1024-1 i IEC.1024-1-1). Gromobranska
hvataljka je u kućištu od nerđajućeg čelika, zaštićena od uticaja svih vrsta atmosferskih uticaja, a
proizvođač hvataljke, svojim atestom, garantuje životni vek oko 25 godina neprekidnog rada hvataljke,
bez bilo koje intervencije na njoj, bez obzira na broj i polaritet direktnih atmosverskih pražnjenja u
hvataljku u tom periodu. Hvataljka tipa: “TS2.25” je jedna vrsta aktivne optimizirane Franklinove
hvataljke, koja za svoj rad crpe energiju iz prisutnog električnog polja atmosfere koja je okružuje.
Prikupljena energija, skladišti se u električnim kondezatorima, da bi u određenom momentu bila
oslobođena, kako bi na vrhu hvataljke, proizvela efekat korone, odnosno uvećala elektromagnetnu
jonizaciju iznad uzemljenog šiljka i time omogućila nastajanje ulaznog trasera. Električno polje lepog
vremena u blizini zemlje je reda 100 [V / m], da bi kod nailaska nevremena poraslo na (10-15 [kV / m] .
Razlika potencijala oblaka i zemlje je reda nekoliko desetina megavolti. Približavajući se u skokovima
zemlji , silazeći stepenasti traser stvara vertikalno ispod sebe jedno naglo narastajuće polje, koje može
dostići vrednosti od 400 do 500 [kV / m] . Ovako snažno polje, prouzrokuje pojavu ulaznog trasera, jer
je prag jonizacije vazduha od 30 [kV / m] već daleko prevaziđen. Silazeći i ulazni traseri se “sudaraju”,
samim tim je uspostavljen jonizovani kanal, kroz koji će struja groma isprazniti svoj teret. Dakle, kanal
struje groma je formiran onim putem kojim smo mi zamislili i trasirali, da bi energiju groma lako i
bezbedno, preko spusnih vodova, odveli na uzemljivače, odnosno u zemlju.
Slučaj bi bio daleko teži ukoliko bi struja groma sama trasirala sebi put preko objekta, jer bi štete i
katastrofe tada bile neizbežne. Projektovana gromobranska zaštita objekta od direktnog atmosferskog
pražnjenja pomoću jedne gromobranske hvataljke tipa: “TS2.25” u kućištu od nerđajučeg čelika, koja
je postavljena prema datom crtežu u prilogu grafičke dokumentacije, na jarbolu efektivne visine 3
metara. Jarbol je zaštićen od korozije osnovnom i ukrasnom bojom i mehanićki učvršćen za
konstrukciju krova, koja je ojačana metalnim okovima, a mehanički isti može biti po potrebi može biti
dodatno učvršćen na više mesta za konstrukciju krova. Proračun zaštićene zone gromobranske
hvataljke sa uređajem za rano startovanje “TS2.25” je izveden pomoću “fiktivne sfere” i standarda
(IEC.1024-1 odnosno N.B4.810) uz predhodno usvojeni nivo zaštite deo objekta koji hvataljka štiti po
standardu (IEC. 1024-1-1). Pored proračuna zaštitne zone hvataljke urađen je i statički proračun
jarbola na kome je postavljena gromobranska hvataljka. Gromobranska hvataljka mora da ima svoj
atestni list koji se isporučuje uz opremu a koji garantuje kvalitet i bezbednost isporučene opreme.
Montaža gromobranske hataljke za rano startovanje tipa: “TS2.25” vrši ovlašćeno lice predstavnika
proizvođača opreme.
Jarbol na koji se postavlja gromobranska hvataljka za rano startovanje uzemljen je preko dva spusna
voda kako to zahteva tačka br: 2.2, standarda (IEC. 1024-1) i kao uzemljivač predviđena iskorišćen je
postojeći temeljni uzemljivač objekta. Spustni vodovi izvedeni su od pocinkovane trake Fe/Zn-
25x4mm, (NGO84, SRPS. N.B4.901), koja se postavlja na krovu objekta na potporama po krovu
objekta NGO 25 SRPS.N.B4.922-P a na fasadi ista se postavlja na potporama ekvivalentnih tipu:
NGO39, L=60mm, SRPS.N.B4.925-P. Merni spojevi su postavljeni na fasadi na visini h=1,7 m od nulte
kote terena. Temeljni uzemljivač objekta je predviđen od pocinkovane trake: NGO84, Fe/Zn-25x4mm,

SRPS.N.B4.901 koja je postavljen u temelju objekta i zavarena je na više mesta za temeljnu

konstrukciju, a varovi su premazani bitumenom, kao zaštitnim premazom.
Uzemljenje i sitem zaštite od previsokog napona dodira

Kao sistem zaštite od previskog napona dodira pimenjen je sistem: "TN-C-S", po kome se u celoj
instalaciji provuči i zaštitni provodnik za izjednačavanje potencijala. Kao dopunska mera zaštite od
previsokog napona dodira, izvedeno je i dodatno izjednačavanje potencijala svih metalnih delova i
razvodnih ormana, koji mogu doći pod napon posebnim provodnikom P-16mm2 ili pocinkovanom
trakom Fe/Zn-25x4mm, koji se obavezno vezuju na uzemljivač objekta, kako je već dato u priloženoj
grafičkoj dokumentaciji. Uzemljenje u objektu biće izvedeno kao združeno, tj. zaštitno i
gromobransko. Uzemljivač će biti izveden kao temeljni, ugrađen u spoljne zidove temelja u obliku
zatvorenog prstena, tako da preko betona ima direktan spoj sa zemljom. Sloj betona između
uzemljivača i zemlje treba da bude najmane 10 cm. Na mestu zatvaranja kontrure vrši se preklapanje
konture u dužini od najmanje 1 m. Ako je moguće konturu treba izvesti bez nastavljanja, a ukoliko to
nije moguće nastavljanje izvesti zavarivanjem ili standardnim spojnim materijalom.
Atestiranje opreme , merenje i ispitivanje

Po završetku svih radova izvođač radova je dužan da investitoru obezbedi sve potrebne ateste
ugrađene opreme kao i elaborat merenja i funkcionalnog ispitivanja kompletne opreme i instalacije
izdat od ovlašćenog instituta. Izvođač radova je takođe dužan da zajedno sa nadzornim organom
napravi zapisnik o primopredaji svih izvedenih instalacija i opreme koga predaje investitoru prilikom
zvaničnog puštanja objekta u rad.
A.1.17. Opis električnih instalacija
Glavno napajanje
Napajanje električnom energijom objekta predviđeno je iz niskonaponske razvodne table sa
slobodnog izvoda iz TS 10/0,4 kV “General Bože Janković” do kablovske priključne kutije (KPK).
Kablovska priključna kutija postavlja se na fasadi objekta, a iz nje se dalje napaja orman mernog mesta
(OMM) u holu objekta. Do kablovske priključne kutije (KPK), dolazi podzemni aluminijumski kabli, u
rovu 0,8m, tipa: NAYY 4x150mm2, 1kV, Al. Do ormana mernog mesta (OMM) dolazi kabli iz (KPK) tipa:
NAYY 4x150mm2+1x70 mm2, 1kV, Al. Do kablovske priključne kutije (KPK.H) dolazi kabli tipa:N2XH-J
5x6mm2, 1kV, Al, koji polazi iz(KPK) i dalje do odgovarajućeg ormana mernog mesta (OMM.h). U
kablovskoj priključnoj kutiji se postavljaju visokoučinski osigurači za nominalnu struju od 250A. Glavno
napajanje je usaglašeno sa Tehničkim uslovima za projektovanje i priključenje broj: 8P.1.1.0.-D.10.23-
70476/3-19 od 05.03.2019.god. izdatih od strane „EPS Distribucija“ doo Beograd, ogranak
„Elektrodistribucija Niš“ koji su sastavni deo ovog projekta.
Napomena: Pre početka radova obostrano demontirati postojeći priključni vod za objekat koji se ruši,
kabl FR-N1XD4-AR 4x16mm2, 1kV, od niskonaponskog stuba preko zidne konzole do OMM u prizemlju
objekta.
Orman mernog mesta (OMM) i razvodne table

Orman mernog mesta (OMM) biće smešten u ulaznom delu objekta, u hodničkoj prostoriji prizemlja,
kako je dato u prilogu grafičke dokumentacije. Služi za smeštaj brojila za merenje električne energije,
metalne konstrukcije tipa: "DMS" i montira se u zidu. Izrađen je od dva puta dekapiranog lima

obojen zaštitnom i dekorativnom bojom, sa vratima, bravom i ključem i orvorima za očitavanje brojila,
sa stepenom zaštite IP20. Predviđa se postavljanje brojila električne energije 3x400/231V, 10-40A,
limitatora snage, kao i ostale potrebne opreme, a sve u skladu sa opštim tehničkim uslovima
Elektrodistribucije Niš. Upravljanje tarifom se vrši iz svakog brojila sa ugrađenom funkcijom uklopnog
sata i sa tehničkim karakteristikama za primenu sistema AMI/MDM (pripremljenim za sistem
daljinskog očitavanja i upravljanja sa DLMS protokolom). Orman mernog mesta (OMM) u sebi sadrži
sve potrebne elemente za nesmetano merenje električne energije. Kućište OMM-a je direktno
povezano u sistem izjednačavanja potencijala. U OMM se vrši prespajanje nulte i zaštitne sabirnice.
Mora biti opremljen jednopolnom šemom za povezivanje kompletne merne opreme. Svi elementi
strujnih kola moraju biti vidno označeni natpisnim pločicama, a brojila od neovlašćenog pristupa
zaštićena plombom. Na vratima ormana treba ugraditi natpisnu pločicu o načinu zaštite od
indirektnog napona dodira.
U skladu sa tehničkim uslovima elektrodistribucije priključak sa ormanom mernog mesta izvodi
nadležna elektrodistribucija.
Orman mernog mesta (OMM) u sebi sadrži ukupno: (25) dvadesetpet trofaznih dvotarifnih brojila tip:
"DB2", (10-40)A, 3x230V/400V, 50Hz-proizvodnje: "ENEL"-Beograd ili ekvivalentna, za merenje
električne energije: (18) osamnaest stambenih jedinica, (2) lokala, lifta, autolifta, podzemne garaže,
zajedničke potrošnje stanarskih ostava i zajedničke potrošnje. Pored ostale opreme (OMM) sadrži još
i glavni prekidač snage tip: “KS1-250A”, kao i tropolne automatske osigurače tip: "C32A,25A,16A",
proizvodnje: "Schneider Electric" ili ekvivalentne, koji imaju ulogu limitatora struje. U sklopu ormana
mernog mesta predviđena je i razvodna tabla za zajedničku potrošnju objekta sa određenim brojem
automatskih osigurača, tipa:“C60N/B 16A, 10A, 6A”, proizvodnje: "Schneider Electric". Sva brojila
predviđena za merenje električne energije u ormanu mernog mesta (OMM) u sebi imaju obaveznu
funkciju uklopnog sata kao i port za daljinsko očitavanje. Kao zaštitni osigurač u (KPK), predviđen je:
NV1-250/250A.
Razvodne table stanova (RT.1...16.; RT.SA., RT.SB.) su PVC- sa zaštitnim poklopcem dvoredne ili
troredne za montažu delimično u zidu, nalaze se iznad ulaznih vrata stana, kako je dato u prilogu
grafičke dokumentacije. Napajaju se iz ormana mernog mesta u prizemlju objekta, kako je dato u
prilogu grafičke dokumentacije. Sve razvodne table se napajaju kablom: PP00-Y-5x6mm2, 1kV, Cu,
postavljenim ispod maltera. Sve razvodne table u stanovima sadrže zaštitnu sklopku ZUDS-25/0,03A,
kao i odgovarajuće automatske osigurače tipa:“C60N/B 16A, 10A, 6A”, proizvodnje: "Schneider
Electric" ili ekvivalentne.
Razvodne table lokala (RT.L1.) i (RT.L2.) su PVC- sa zaštitnim poklopcem dvoredne ili troredne za
montažu delimično u zidu, nalaze se na odgovarajućim mestima u lokalima, kako je dato u prilogu
grafičke dokumentacije. Napajaju se iz ormana mernog mesta (OMM), sa odgovarajućih brojila za
lokale. Napajanje se vrši kablom tipa: N2XH-J 5x6mm2, 1kV, Cu, postavljenim ispod maltera. U sebi
sadrze zaštitnu sklopku FID-40/0,5A, kao i odgovarajuće automatske osigurače tipa: “C60N/B 16A,
10A”, proizvodnje: "Schneider Electric" ili ekvivalentne. Merenje električne energije vrši se sa
odgovarajućih brojila za lokale.
Razvodna tabla putničnog lifta (RT.L) koja je predviđena za smeštaj postrojenja lifta. Razvodna tabla se
napaja iz ormana mernog mesta (OMM), kablom:NHXHX FE 180/E90-5x6mm2, 1kV, Cu. Merenje
električne energije se vrši sa brojila za putnički lift u ormanu mernog mesta (OMM).
Razvodna tabla autolifta (RT.AL) koja je predviđena za smeštaj postrojenja autolifta. Razvodna tabla se
napaja iz ormana mernog mesta (OMM), kablom:NHXHX FE 180/E90-5x10mm2, 1kV, Cu. Merenje
električne energije se vrši sa brojila za autolift u ormanu mernog mesta (OMM).

Napajanje razvodnog ormana garaže (RO.G.) električnom energijom predviđeno je iz dva nezavisna
izvora napajanja: mrežno napajanje i agregatsko napajanje. Mrežno napajanje garaže izvedeno je iz
ormana mernog mesta (OMM), kablom tipa: NHXHX FE180E90 5x6mm2, 1kV, Cu. Agregatsko
napajanje (DA) predviđeno je sa dizel električnog agregata (DA) tipa: “Powerlink PR.10”, snage 10kVA,
proizvodnje: “Perkins” ili ekvivalentni, kablom tipa: NHXHX FE180E90 5x6mm2, 1kV, Cu. U normalnim
uslovima napajanje potrošača garaže vrši se iz mreže. U slučaju nestanka električne energije dizel
električni agregat (DA) preko svog sopstvenog ATS-uređaja prebacuje sve potrošače garaže na
agregatsko napajanje.
U garaži potrošači koji se napajaju agregatom su opšte osvetljenje, koje ujedno predstavlja i
sigurnosno osvetljenje, panik svetiljke, ventilatori, protivpožarne centrale, centrale za dojavu CO gasa.
Sva instalacija u garaži se izvodi u vatrootpornim PNK-regalima E90. Merenje električne energije se
vrši sa brojila predviđenog za podzemnu garažu.
Orman mernog mesta hidrofora (OMM.h)

Orman mernog mesta hidrofora (OMM.h) će biti smešten u ulaznom delu objekta, u hodničkoj
prostoriji prizemlja, kako je dato u prilogu grafičke dokumentacije. Služi za smeštaj brojila za merenje
električne energije potrošnje hidrofora, metalne konstrukcije tipa: "DMS" i montira se u zidu, kako je
to dato u prilogu grafičke dokumentacije. Napajanje (OMM.h) vrši se iz (KPK.h), kablom: N2XH-J
5x6mm2, 1kV, Cu, ispod maltera. Kao zaštitni osigurač u (KPK-h), predviđen je: NV00-32/100A.
Instalacija osvetljenja
Električno osvetljenje stanova je predviđeno sijalicama sa LED ili inkadescentnim sijalicama, snage
100W i 40W. Napjanje svetiljki u stanovima i zajedničkim prostorijama, izvedeno je kablovima tipa:
PP-Y-3x1,5mm2, 1kV, Cu, položenim u zid ispod maltera. Napajanje svetiljki u lokalima izvedeno je
kablovima tipa: N2XH-J 3x1,5mm2, 1kV, Cu. Uspostavljanje i prekidanje strujnih krugova električnog
osvetljenja u stanovima, izvodi se jednopolnim, serijskim i naizmeničnim prekidačima u zidu. Prekidači
se montiraju na visini od 1,2 m od poda. Sve svetiljke se napajaju trožilnim kablovima tako da treći
provodnik u okviru kabla žuto/zelene boje, služi kao zaštitni provodnik i vezan je na masu svetiljke.
•Za osvetljenje hodničkih prostorija u zgradi predviđena je svetiljka tipa: ”DN135B LED20S/840,
PSU II WH”, sa zaštitom IP44, snage 28W, neutralno bele boje, koja nudi uštedu energije i duži vek
trajanja i koja predstavlja ekološko rešenje, proizvodnje ”Philips” ili ekvivalentne. U crežima označena
kao S1.
• Za osvetljenje u lokalima predviđena je svetiljka tipa: “SM461 LED40S/840 PSD W57L57”, snage
28,5W. Proizvodnje ”Philips” ili ekvivalentna. U crtežima označena kao S2.
• Za osvetljenje eksterijera koristi se svetiljka, koja se montira na zidu, koja u sebi sadrži senzor
pokreta tipa: “WALL LIGHT 16461/93/16”, sa mehaničkom zaštitom IP44, snage 47W.Proizvodnje
”Philips” ili ekvivalentna. U crtežima označena kao S3.
• Za osvetljenje toaleta u lokalima, predviđena je svetiljka:”DN135B LED10S/840”, sa mehaničkom
zaštitom IP44, snage 13W. Proizvodnje ”Philips” ili ekvivalentna. U crtežima označena kao S4.
• Za osvetljenje garaže predviđena je svetiljka tipa: ”WT120C LED34S/840 PSU L1200”, snage
33W, takođe u mehaničkoj zaštiti IP65. Proizvodnje ”Philips” ili ekvivalentna. U crtežima označena
kao S5.
• Svetiljke za nuždu, ”PANIK” – svetiljke sa natpisom "IZLAZ" za potrebe zajedničkih hodnika,
garaže objekta sa zaštitom ”IP65” su tipa: "EM120B 1Xled2s/760 cor", snage 3W proizvodnje:
"Philips" ili ekvivalentne, koje u sebi sadrže akumulatorsku baterju sa autonomijom rada od 3h u

beznaponskom stanju, postavljene su na zidu ili plafonu po rasporedu koji je dat u u prilogu grafičke
dokumentacije. Svetiljke čiji tip u projektu nije definisan određuje investitor sa nadzornim organom i
izvođačem radova po svom slobodnom izboru.
Osvetljenje celog objekta je predviđeno uglavnom kao direktno, sa svetiljkama sa LED sijalicama ili
fluoroscentnim sijalicama odredjenog tipa prema nameni i zahtevu prostorija i investitora. Instalacioni
prekidači u stambenom delu objekta su iz proizvodnog programa ”KAPTIKA”, proizvodnje ”Legrand” ili
ekvivalentni, a postavljaju se u zidu prema rasporedu datom u prilogu grafičke dokumentacije.
Instalacioni prekidači u garažama objekta su zatvorenog tipa IP55 iz proizvodnog programa ”PLEXO”
proizvodnje ”Legrand” ili ekvivalentni, a postavljaju se na zidu prema rasporedu datom u prilogu
grafičke dokumentacije.
Instalacija priključnica
Za opštu upotrebu i priključak pokretnih potrošača u celom objektu je postavljen potreban broj
monofaznih, monofaznih OG priključnica i trofaznih za montažu u zid ili na zidu. Za instalacione
kablove, u stanovima, monofaznih priključnica predviđen je kabli tipa: PP-Y-3x2,5mm2, 1kV, Cu.
Napajanje monofazne priključnice u kupatilu, koja mora biti sa zaštitnim poklipcem IP 11 i udaljena od
kade ili tuš kabine najmanje 60 cm, izvešće se preko zaštitnog uređaja diferencijalne struje. Trofazne
priključnice, u stanovima, su predviđene u stanovima za napajanje električnih šporeta, a kao
instalacioni kabli predviđa se: PP-Y-5x2,5mm2, 1kV, Cu. U stanovima se dovodi i trofazni kabli tipa: PP-
Y-5x4mm2, 1kV, Cu, za napajanje električnih kotlova, snage 4,5kW i 6kW. Za instalacione kablove, u
lokalima, za napajanje monofaznih priključnica predviđen je kabli tipa: N2XH-J 3x2,5mm2, 1kV, Cu. Za
instalacione kablove, u lokalima, za napajanje trofaznih priključnica predviđen je kabli tipa: N2XH-J
5x2,5mm2, 1kV, Cu. U lokalima se dovodi i trofazni kabli tipa: N2XH-J 5x4mm2, 1kV, Cu, za napajanje
električnih kotlova. Kablovi se postavljaju ispod maltera, a od kratkog spoja su zaštićeni automatskim
osiguračima u svim razvodnim potablama. Konačan raspored priključnica u celom objektu dat je u
prilogu grafičke dokumentacije.
Liftovsko postrojenja
U objektu se predviđaju liftovska postrojenja putičkog lifta i autolifta. Napajanje za svako liftovsko
postrojenje se predviđa iz ormana mernog mesta (OMM), u prizemlju objekta. Napajanje lifta
predviđeno je kablom tipa: NHXHX FE180/E90 5x6mm2, 1kV, Cu. Napajanje autolifta predviđeno je
kablom tipa: NHXHX FE180/E90 5x10mm2, 1kV, Cu. Priključak lifta izveden je na poslednjoj etaži, u
razvodnim ormanima lifta, koji se nalaze u sklopu opreme liftova. Projekat liftova je zaseban projekat i
nije predmet ovog projekta.
Odimljavanje garaže i sprinkler sistem

Projekat odimljavanje garaže predstavlja posebnu celinu a sve elektroenergetske instalacije garaže
obuhvaćene su i ovim projektom. Napajanje razvodnog ormana garaže (RO.G.) napaja se kablom tipa:
NHXHX FE180/E90 5x6mm2, 1kV, Cu iz glavnog (OMM) ormana. Svi potrošači u garaži (ventilator, PP-
centrala, CO-centrala, osvetljenje i sprinkler sistem za gašenje požara) napajaju se iz razvodnog
ormana (RO.G.) a povezani su prema tropolnoj šemi koja je priložena u grafičkoj dokumentaciji.
Splinker sistem za gašenje požara predstavlja posebnu celinu čiji se razvodni orman sa automatikom
isporučuje zajedno sa opremom sprinklera.

Shodno tehničkoj regulativi za podzemne garaže predviđena je instalacija za detekciju

nedozvoljene koncentracije CO – ugljen monoksida. Instalacija je predviđena sa 7 detektora prema
rasporedu prikazanom u grafičkom delu dokumentacije. Razmeštaj detektora je izvršen imajući u
vidu raspored parking mesta tako da dejstvo auspuha parkiranih automobila minimalno utiče na
normalno funkcionisanje CO instalacije. U tu svrhu detektori će se montirati na visinu od 1.5 m,
a mehanička zaštita postaviti tako da štiti od mehaničkih oštećenja, a ujedno i od direktnog mlaza
gasa iz auspuha pri startovanju i dužem zadržavanju.
U slučaju povećane koncentracije CO na mestima detekcije, uređaj na 100ppm daje svetlosnu i

zvučnu signalizaciju na samoj centrali i daje signal za uključenje ventilacije garaže i ostvarenje
nadpritiska u tampon prostoru. Na 250ppm, centrala aktivira alarmne uređaje: sirenu sa
bljeskalicom i svetleće upozoravajuće panele sa natpisom “GAS ! NAPUSTITE GARAŽU !”. Zvučno
svetlosna signalizacija u garaži je predviđena pomoću alarmnih sirene sa bljeskalicom, jačine
zvuka min. 100db sa piezoefektom. Za signalizaciju nedozvoljene koncentracije gasa predviđa se
mikroprocesorska centrala, kapaciteta 2 zone. Centrala je smeštena u predprostoru garaže – tampon
zoni, koja je obezbeđena sistemom nadpritisne ventilacije u slučaju akcidentne situacije. Upravljački
deo je izveden relejno preko relejnih izlaza centrale i relejnih elemenata ka signalizaciji. Napajanje
centrale za detekciju je predviđeno iz RO.G., provodnikom N2XH-J- 3x1,5mm2, kao i sa
sopstvenog rezervnog napajanja sa aku baterijom 12V-10Ah, minimalne autonomije 30 min.
Instalacija se izvodi kablovima tipa JH(st)H 2x2x0,8mm2 za senzore a JH(st)H FE180/E90
2x2x0,8mm za alarmnu zvučnu i svetlosnu signalizaciju, a za komandu za uključenje ventilacije
2
kablovi tipa 2 x JH(st)H FE180/E90 2x2x0.8 mm2. Instalacija senzora-detektora i elemenata

zvučne i vizuelne signalizacije se izvodi nazidno, na odgovarajućim kablovskim obujmicama, a
signalni kablovi izvršne funkcije se polažu u zidu ispod maltera u rebrastim crevima ∅ 11 mm.
Zaštita kablova
Pri prolasku svih kablova iz jednog protivpožarnog sektora u drugi prodore je potrebno premazati
protivpožarnim premazom PLAMAL-K vatrootpornosti do 120 min, takođe je potrebno PLAMALOM S
premazati instalacije u mestima prodora radi sprečavanja širenja požara preko električnih kablova i
instalacija u trajanju od 120 min. Suvoslojna debljina premaza treba da iznosi 4 mm.
A.1.18. Opis instalacije za odvođenje statičkog elektriciteta
Posebne instalacije za odvođenje statičkog elektriciteta osim izjednačenja potencijala nisu

predviđene.
A.1.19. Opis drugih instalacija koje utiču na sprovođenje preventivnih mera prilikom izgradnje
objekata
Predviđena je hidraulična platforma za prevoz automobila sa pratiocem, nosivosti Q=2200 kg, prema
evropskim propisima za specijalne liftove za prevoz lica i tereta EN 81- 41, Direktvi za mašine
98/37/EC i 2006/42/EC i atestu Liftinstituut - a NL 09-400-1001-100-03 za hidrauličnu platformu za
vertikalni prevoz automobila Kleemann, KTS 2/M.
KTS je hidraulični sistem za vertikalni prevoz automobila sa pratiocem.

Vozno okno platforme je izvedeno kao betonsko (noseći zid) i zidano (pre montaže proveriti dimenzije
voznog okna).
Zidovi voznog okna moraju biti od materijala koji je otporan na mehanička opterećenja i vatru i koji ne
stvara prašinu, već sprečava njeno taloženje.
Svi prilazni otvori na voznom oknu su zatvoreni metalnim vratima.
Između voznog okna i mašinskog prostora izvesti otvor 200 x 200 mm za prolaz hidraulične i električne
instalacije platforme.
Vozno okno mora da izdržava opterećenja koja nastaju pri radu pogonskih cilindara.
Dubina donjeg dela voznog okna (jama voznog okna) je min. 500 mm. Dno jame voznog okna mora
biti trajno zaštićeno od prodiranja vode.
Osvetljenje voznog okna je izvedeno svetiljkama zaštićenim od prašine sa sijalicama od 60 W. Sijalice
su raspoređene po vertikali na rastojanju od max. 7 m, s tim što su prva i poslednja udaljene
maksimalno 0.5 m od dna jame/vrha v.okna.
Plastični kanali koji služe za glavni vertikalni vod u voznom oknu, učvršćuju se za zid ili na metalne
držače postavljene na šinama-vođicama platforme.
Prilazi voznom oknu platforme su osvetljeni najmanje kao za rasvetu stepeništa.
Mašinska prostorija se nalazi dole iza voznog okna, u nivou -1, min.dimenzija: 1000 x 1300 mm.
Zidovi i tavanica mašinske prostorija moraju biti svetlih boja, od materijala koji je otporan na vatru,
koji ne stvara prašinu već sprečava njeno taloženje i obezbeđena tako da je onemogućen pristup
neovlašćenim i nestručnim licima.
Vrata mašinske prostorije moraju biti metalna, da se otvaraju van mašinske prostorije, moraju biti
opremljena bravom koja se iznutra može otključati bez upotrebe ključa, a sa spoljne strane samo
ključem. Vrata moraju biti u donjoj zoni perforirana (sa otvorima max 12 mm) radi ulaza vazduha. Ram
vrata treba da bude vezan trakom uzemljenja a krilo vrata mora pletenicom biti vezano za ram vrata.
Na spoljnjoj strani vrata za ulaz u mašinsku prostoriju moraju se postaviti pojedinačno ili skupno u više
redova natpis: OPASNO PO ŽIVOT – POGON PLATFORME – NEOVLAŠĆENIMA ULAZ ZABRANJEN.
Svi natpisi, obaveštenja i oznake su uočljivi, čitki i razumljivi. Izrađeni su od postojanog materijala i
trajno pričvršćeni. Mašinska prostorija mora biti suva i provetrena. Otvor za provetravanje i
odimljavanje mora biti tako izveden da odvede gasove i dim u slučaju požara i mora biti zaštićeni
metalnim žaluzinama i milimetarskom mrežom.
Kroz mašinsku prostoriju ne smeju se provetravati prostorije koje ne pripadaju platformi.
Temperatura u mašinskoj prostoriji mora biti od +5 ºC do +40 ºC. Osvetljena je, jačina osvetljenja je
najmanje 200 Lx mereno na podu.
Između voznog okna i mašinskog prostora izvesti otvor 200 x 200 mm za prolaz hidraulične i električne
instalacije platforme.
Napojni vod za napajanje platforme električnom energijom je izveden od glavne razvodne table u
objektu do mesta glavne sklopke (razvodne table), u mašinskoj prostoriji (neposredno do ulaza).
Napojni vod treba dimenzionisati prema polaznoj struji elektromotora i struje ostalih potrošača
(osvetljenje i dr).
Za izjednačavanje električnog potencijala hidraulične platforme, u mašinsku prostoriju se dovodi
priključak uzemljenja objekta. U mašinskoj prostoriji se, na vidnom i pristupačnom mestu neposredno
uz ulaz postavlja aparat za gašenje požara (CO2), u svemu prema zahtevima protivpožarne zaštite.
Potrošni materijal (krpe za čišćenje, podmazivanje i sl.) se drže u metalnim kantama ili sanducima sa
poklopcima.

Glavni prekidač je postavljen na razvodnoj tabli neposredno posle ulaza u mašinski prostor. Obeležen
je sa „GLAVNI PREKIDAČ“ i položajima „UKLJUČEN“ i „ISKLJUČEN“.
GUMENA ELEKTROIZOLACIONA PROSTIRKA

Postavljena je ispred komandne, razvodne table i agregata.
RAZVODNA TABLA
Razvodna tabla je sa dovoljnim brojem topljivih osigurača i prekidača (Investitor), a prema
instrukcijama/šemama proizvođača platforme. Razvodna/komandna tabla postavljaju se u ormar od
negorivog materijala.
KOMANDA TABLA
Komandna tabla se sastoji od nosećeg rama sa nosećom pločom, na kojoj su učvršćeni elementi
komande (kontaktori, releji, transformatori itd.), koji su međusobno povezani električnim
provodnicima. Komandna i signalna kola su izvedena provodnicima P preseka 1 mm. Boje provodnika
su usaglašene sa propisima.
Veza između komandne table sa ostalim delovima platforme je ostvarena preko odgovarajućih klema
koje su obeležene prema priloženoj tehničkoj dokumentaciji. Na čeličnom delu rama table postavljena
je sabirna pločica za uzemljenje svih komandnih elemenata, za koje se to prema električnoj šemi
zahteva i istovremeno je povezana sa centralnim uzemljenjem objekta. Električna šema upravljanja je
odložena u poseban držač pored komandne table.
TERMIČKA ZAŠTITA ELEKTROMOTORA

U namotaje elektromotora ugrađeni su su odgovarajući senzori koji isključuju komandu platforme
kada se namotaji elektromotora zagreju preko propisima dozvoljene temperature.
ELEKTRIČNA INSTALACIJA U MAŠINSKOJ PROSTORIJI

Električna instalacija se izvodi između komandne table i svih elemenata hidraulične platforme, a
predviđena je električnom dokumentacijom. Instalacija se izvodi po zidu vidno, u podu u kanalima i
savitljivim crevima. Podna instalacija se naknadno mehanički zaštićena.
PRILAZNA VRATA
Na oba prilaza, postavljena su vrata: automatska, rolo. Dimenzije prilaznih vrata su: 2500 x 2000 mm.
Automatska prilazna vrata omogućavaju brzo i automatsko otvaranje i zatvaranje vrata na ulazu na
platformu. Vrata su sa vertikalnim pomeranjem. Brzo, ravnomerno i bestrzajno kretanje vrata postiže
se pomoću elektromotora.
Tiho i bez šumova otvaranje i zatvaranje vrata se vrši pomoću posebnog mehanizma. Vrata su
snabdevena uređajem koji će u slučaju da vrata naiđu na prepreku prekinuti zatvaranje i uključiti
otvaranje vrata.
Razmak između praga vrata na voznom oknu i praga platforme je maksimalno 30 mm.
Sva vrata moraju biti snabdevena sa sigurnosnim električnim bravama. Brave moraju obezbediti da se
vrata ne mogu otvoriti ako se platforma ne nalazi u stanici, kao i da se platforma ne može pustiti u
pokret ako se vrata nisu dobro zatvorila.

Sva vrata voznog okna mogu se u slučaju potrebe odbraviti i prinudno otvoriti spolja pomoću
specijalnog ključa, koji je poveren licu zaduženom za održavanje postrojenja. Aktiviranjem specijalnog
ključa prekida se strujno kolo upravljanja, a time i rada platforme.
Prirodno ili veštačko osvetljenje, mereno na podu, ispred vrata voznog okna mora iznosti najmanje 50
Lx.
PLATFORMA
Dimenzije platforme: 2500 x 5500 mm. Platforma ima dva prilaza pod 180o. Svaki ulaz je zaštićen foto-
zavesom. Zid na strani pogona je izrađen od čeličnog lima visine 2500 mm, a sa suprotne strane se
nalazi zaštitna ograda visine 1100 mm.
Platforma se sa prilaza poziva pritiskom na dugme, a upravlja se iz vozila neprekidnim pritiskom na
dugme na registar kutiji.
Na platformi je postavljen uređaj za registrovanje opterećenja, koji u slučaju kada je platforma
opterećena isključuje spoljne pozive i platformom se može upravljati samo pritiskom na dugmiće na
registar kutiji.
Platforma je u toku eksploatacije osvetljena tako da najmanja jačina osvetljenosti poda kabine iznosi
minimum 50 Lx.
Kabina je ugrađena u noseći sigurnosni ram izrađen od čeličnih profila odgovarajućh dimenzija, koji
obezbeđuju punu sigurnost i pri najnepovoljnijem opterećenju. Na ramu kabine se nalaze klizači koji
preko elastične veze daju prijatan i siguran hod lifta. Klizači su izrađeni i postavljeni tako da se ne
odvoje od vođica i ako se oštete.
Proračunom nosećih elemenata platforme uzeto je u obzir max. opterećenje koje nastaje od tereta pri
utovaru ili istovaru.
RAM PLATFORME
Ram platforme je izrađen od čeličnih profila odgovarajućih dimenzija, koji obezbeđuju punu sigurnost
i pri najnepovoljnijem opterećenju.
Na ramu platforme se nalaze klizači koji preko elastične veze daju prijatan i siguran hod. Klizači su
izrađeni i postavljeni tako da se ne odvoje od šina-vođica i ako se oštete.
Na donjoj strani rama platforme se nalazi uređaj za vešanje, preko koga su vučni lanci učvršćena za
ram platforme. Na ramu platofrme je ugrađen hvatački uređaj.
POGONSKI UREĐAJ INDIREKTAN „RUKSAK“ SISTEM 2:1

Indirektan sistem, tipa „ruksak 2:1“ karakteriše to što su klip pogonskog cilindra i ram platforme
indirektno povezani (pomoću vučnih lanaca prebačenih preko prevojne koturače), a šine-vođice i
pogonski cilindar se nalaze sa iste (bočne) strane platforme.
Pogonski hidraulični cilindar se donjim krajem oslanja na oslonac cilindra (a on na bazu cilindra), pri
vrhu se vezuje obujmicom za bočni (desni) zid voznog okna, dok se na vrhu klipa ugrađuje prevojna
koturača. Preko koturače su prebačeni vučni lanci koji se jednim krajem vezuju za bazu cilindra, a
drugim za ram platforme. Podizanjem klipa podiže se ram platforme u odnosu 2:1.
Platforma je ugrađena u specijalni noseći ram od čeličnih profila koji se preko četiri klizača/točkića
može vertikalno kretati po stabilno ugrađenim šinama-vođicama duž voznog okna.
Pritiskom na pozivno dugme, a posredstvom elemenata na komandnoj tabli, stavlja se u pogon
elektromotor i hidraulična pumpa u agregatu. Hidraulična pumpa stvara odgovarajući pritisak za
pokretanje klipa.

Posredstvom elektrohidrauličnih ventila, koji su sastavni deo pogonskog agregata, vrši se regulacija
protoka ulja u cilindru, odnosno brzina kretanja platforme. Dolaskom u pozivnu stanicu, automatski se
isključuje rad agregata.
Prilikom komande za spuštanje platforme, ne uključuje se elektromotor pumpe, već se
komandovanjem elektrohidrauličnim ventilima reguliše povratak ulja u rezervoar, odnosno brzina
spuštanja platforme.
ELEKTROHIDRAULIČNI AGREGAT
Agregat se sastoji iz rezervoara, pumpe i elektromotora. Rezervoar je izrađen od čeličnih profila i lima,
zaštićen od korozije sa ugrađenim pokazivačem nivoa ulja.
Vijačna pumpa spojena je sa trofaznim elektromotorom. Radi potopljena u ulju i elastično je
učvršćena za rezervoar. Na gornjoj strani rezervoara ugrađen je blok elektrohidrauličnih ventila i
manometar za kontrolu pritiska ulja.
U rezervoar je ugrađen grejač ulja sa termostatom za kontrolu temperature ulja, koja ne sme prelaziti
70 ºC.
HIDRAULIČNA INSTALACIJA
Izvedena je između agregata i radnih cilindara. Sastoji se od glavnog gumenog creva za visoke pritiske,
T-priključka i dve grane. Za sistem tandem predviđena je i posebna veza za izjednačavanje pritiska
između dva ventila loma.
Ovi elementi se postavljaju prema projektu i međusobno spajaju pomoću nastavaka (spojnica
ERMETTO) ili loptastih priključaka. Na zidove se instalacija učvršćuje pomoću metalnih držača na
rastojanju ne većem od 1500 mm.
SIGURNOSNI VENTIL PRITISKA

Za osiguranje od nekontrolisanog pritiska u instalaciji, u bloku ventila ugrađen je sigurnosni ventil, koji
se automatski otvara i sprečava porast pritiska preko predviđenog za podizanje platforme sa punim
opterećenjem, odnosno preopterećenje platforme.
KOMANDA – Jedinačna
Primenjena je jedinačna komanda prilagođena specifičnom teretu koji se prevozi. Platformom se
može upravljati sa prilaza i iz kabine/platfore neprekidnim pritiskom na tastere. Spoljni pozivi se
zadaju pozivnim dugmadima, koja su postavljena po jedno na prilazima platformi. Na upravljačkoj
tabli u kabini (tzv. registar-kutiji) se nalaze dva dugmeta kojima se bira smer kretanja/stanica
pristajanja. Po priključenju postrojenja na električnu mrežu ono ostaje nepokretno dok se ne uključi
taster „UKLJUČENO“ na glavnoj kontrolnoj tabli i ukoliko je bilo koji od pomoćnih prekidača gornjeg ili
donjeg položaja ili „STOP“ u slučaju nužde taster uključen iz bilo kog razloga platforma će i dalje ostati
van funkcije sve dok se ne pritisne taster „RESETOVANJE“. Potreban prostor za normalno stajanje
servisera u jami voznog okna, koji zadovoljava dimenzije sigurnosnog prostora u jami se osigurava
posebnom zaštitnom prečkom koja funkcioniše kao čvrsta prepreka i zaustavlja platformu, pri
kretanju naniže, na potrebnoj visini iznad dna jame. Kada serviser otvori prilazna vrata ključem za
prinudno otvaranje, platforma se stavlja van pogona. Tada serviser postavlja zaštitnu polugu/prečku u
položaj u kome je onemogućeno kretanje platforme na dole. Za sve vreme dok je serviser u jami
prilazna vrata ostaju otvorena. Nakon obavljenog servisa, zaštitna poluga/prečka se vraća u položaj za
normalan rad platforme, prilazna vrata se ručno zatvaraju i tada je moguća upotreba platforme.

PUTNIČKI LIFT
Predviđen je električni lift bez mašinske prostorije tip: MRL. Pogonska mašina je pozicionirana
unutar voznog okna na stabilnoj čeličnoj konstrukciji na strani protivtega, neposredno iznad najviše
stanice lifta.
Vrh voznog okna (gde se nalazi pogonska mašina) i prostor ispred ormara upravljanja (na najvišoj
stanici) moraju zadovoljiti zahteve predviđene za mašinsku prostoriju i to:
• Zidovi i tavanica vrha voznog okna moraju biti svetlih boja, od materijala koji je otporan na vatru,
koji ne stvara prašinu već sprečava njeno taloženje. Preporučeno je da vrh okna može biti
zvučno izolovan od stambenih i zajedničkih prostorija stambenog objekta.
• Vozno okno mora biti suvo i provetravano. Otvori za provetravanje moraju biti tako izvedeni da
odvode gasove i dim u slučaju požara i moraju biti zaštićeni žaluzinama i mrežom. Temperatura
mora biti od +5°C do +40° C.
• Vrh voznog okna mora imati električno osvetljenje min. 200 lx mereno na mestu gde se
postavlja pogonska mašina.
• Prilaz ormaru za održavanje mora biti lako pristupačan, siguran i osvetljen.
• Ispod tavanice voznog okna postavlja se čelični nosač ili kuke sa omčom, za dizalicu koja
podiže teške delove, dimenzionisane na opterećenja od 9 kN. Dispozicija postavljanja data je u
odeljku grafičke dokumentacije projekta.
• Do komandnog ormar dovodi se napojni vod za napajanje lifta električnom energijom.
Zidovi, pod i tavanica projektuju se da izdrže sva opterećenja koja nastaju pri kretanju kabine, pri
stupanju u dejstvo hvatačkog uređaja, pri nasedanju kabine na odbojnik i sile koja je potrebna za
montažu i remont postrojenja (kuka u vrhu okna).
• Zidovi voznog okna se izrađuju od nezapaljivog materijala - betona.
• Na voznom oknu predviđeni su sledeći otvori: otvori vrata voznog okna, otvor za provetravanje i
otvori između voznog okna i ormara za održavanje. Svi prilazni otvori na voznom oknu biće
zatvoreni metalnim vratima (prilazna vrata lifta) i imaće električni kontakt zatvorenosti vrata i
bravu za zabravljivanje.
• U vrhu voznog okna postavlja se ventilacioni otvor (min.1% pop.preseka v.o.) direktno prema
atmosferi ili povezan na ventilacioni sistem objekta, zaštićen metalnom žaluzinom i
milimetarskom mrežom.
• Dno jame voznog okna mora biti zaštićeno od prodiranja vode.
KABINA
Ugrađena je kabina sa jednim ulazom, dimenzija: širina 1100 x 1400 x 2175 mm. Na prilaznoj strani
kabine ugrađena su automatskih vrata sa teleskopskim otvaranjem u stranu. Na donjoj gredi kabine
postavljaju se po dve prevojne užetnjače, dva kočna klina postupnog dejstva, dvosmernog delovanja,
mehanizam za jednovremeno dejstvo kočnih klinova, ploča odbojnika i dva donja klizača. Na
produženim profilima stranica kabine postavljaju se dva klizača. Sama kabina preuzima sva
opterećenja od težine kabine i tereta u njoj pri delovanju hvatačkog uređaja, nailaska kabine na
odbojnike i u normalnoj vožnji.
U kabini, na bočnoj stranici pozicionirana je kutija upravljanja (registar kutija). Na ploči kutije se
nalaze: pozivni tasteri sa indikacijom prijema poziva, taster za zatvaranje vrata, taster za otvaranje

vrata, pokazivač položaja kabine sa strelicama smera kretanja, taster ventilatora, taster alarma, zvučni
i svetlosni indikator preopterećenja u kabini i natpis nazivne nosivosti i godina proizvodnje.
Krov kabine je izrađen od “U” profila i na njemu se nalaze: osvetljenje kabine, ventilator i uređaj za
servisno upravljanje liftom. Izvodi se ‚‚LED‚‚ osvetljenje na standardnoj tavanici.
Kabina zajedno sa pripadajućim elementima mora da zadovoljava uslove iz propisa i standarda, a koji
su značajni za bezbednost.
Zidovi, pod i tavanica kabine izrađeni su tako da kao celina imaju mehaničku čvrstoću da izdrže udare i
opterećenja kojima je kabina izložena za vreme rada lifta, kada deluje hvatački uređaj i kada kabina
nasedne na odbojnike. Izrađena je od materijala koji nije lako zapaljiv i koji ne stvara veliku količinu
dima i gasova opasnih po život.
Kabina ima stalno električno osvetljenje koje se nalazi između krova kabine i tavanice. Osvetljenost
poda kabine i kutije za upravljanje u kabini (registar kutije) mora iznositi najmanje 50 lx-a. Ako se
prekine normalno napajanje postoji pomoćni izvor električne energije – baterija sa stalnim punjenjem
za nužno svetlo koje se automatski uključuje odmah po nestanku normalnog napajanja od 220V.
Pomoćni izvor električne energije dimenzionisan je da najmanje šezdeset minuta napaja svetlosni
izvor (nužno svetlo) snage min 1 W. Taj izvor električne energije (baterija) upotrebljava se i za
napajanje uređaja za uzbunu, tako da je njegova snaga projektovana prema potrebama potrošača
(ALARM i nužno svetlo).
Pod kabine je izrađen od pocinkovanih čeličnih limenih profila tako da može izdržati opterećenje od
500kg/m2 i obložen je nezapaljivom oblogom - gumom.
Na kabini lifta nalaze se otvori za ulaz lica u kabinu i za provetravanje. Otvori za provetravanje moraju
imati površinu poprečnog preseka veću od 1% korisne površine poda. Otvori za provetravanje izrađeni
su tako da se iz unutrašnjosti kabine kroz njih ne može provući okrugli štap prečnika 10 mm.
Pogon automatskih vrata vrata je frekventno regulisan motor sa tahogeneratorom za kontrolu hoda,
brzine i ubrzanja krila vrata. Za pogon krila od elektromotora koristi se zupčasti remen koji je učvršćen
za jedno krilo. Završna obrada vrata kabine je Inox. Vrata kabine se sa unutrašnje strane prinudno ne
mogu otvoriti (EN81.20) već samo delovanjem spolja.
Kada su vrata kabine zatvorena, zazori između krila, krila i prednje stranice zida kabine (okovratnika i
nadvratnika) i između krila i praga vrata su 5 mm. Na vratima kabine, na krilu vrata nalaze se električni
sigurnosni uređaji za kontrolu zatvorenosti vrata kabine, kojim se sprečava kretanje kabine ako vrata
nisu zatvorena. Na kabinskim vratima su postavljeni sigurnosni prekidači koji u slučaju da vrata (bilo
kabinska ili prilazna) naiđu na prepreku prekidaju zatvaranje i uključuju otvaranje vrata. Sila koje je
potrebna da bi se sprečilo zatvaranje vrata nije veća od 150 N, osim u prvoj trećini putanje zatvaranja
vrata. Automatska vrata kabine (zajedno sa vratima voznog okna) po isteku utvrđenog vremena
automatski se zatvaraju, ako nije data komanda za vožnju. Na prednjem zidu kabine u zoni vrata je
postavljena fotozavesa.
Kada se prekine svetlosni snop pri zatvaranju vrata, vrata se ponašaju identično kao i kod nailaska na
prepreku - prekidaju zatvaranje i uključuju otvaranje vrata.
Pragovi kabine se nalazi na ulazu u kabinu i konstruisani su tako da izdržava sva opterećenja koja
nastanu pri ulasku tereta. Prag kabine je izveden kao donja vođica kabinskih vrata od Al- profila a
ispod je limena konstrukcija vezana za kabinu. Na pragu kabine nalazi se zaštitni lim širine 800 mm a
visine od nivoa poda kabine 0,75 m i na donjem delu zakošen sa 60 ° prema horizontali.
Na krovu kabine pozicionirana je uređaj za servisno upravljanje i dvopolna priključnica sa zaštitnim
kontaktom. Uređaj za servisno upravljanje postavljen je na rastojanju manjem od 1 m od prednje ivice

krova namenjen je za upravljanje liftom sa krova kabine pri popravci, servisiranju i kontroli, i pri tome
kabina ne prolazi krajnje prekidače.
VRATA VOZNOG OKNA (E120)

Ugrađena su automatska, teleskopska prilazna vrata lifta, dimenzija: 800 x 2000 mm. Vrata lifta su
kombinacija vrata kabine i vrata voznog okna. Prilazna vrata (vrata voznog okna) imaju namenu da
omoguće bezbedan pristup osoba izvan lifta na prilazima kao i vožnju putnika u liftu. U tu svrhu vrata
okna imaju sigurnosne elemente: elektor mehaničku zabravu, sigurnosne kontakte i stranice/krila
vrata. Svi elementi zadovoljavaju zahteve EN81.20 i ispitivanje je izvršeno u skladu sa EN81.50 (BS
EN81.58).
POGONSKA MAŠINA LIFTA

Pogonska mašina je uređaj kod koga se moment za dizanje kabine lifta prenosi od motora preko
užetnjače na noseću užad. Mašina sa postoljem je kompaktna celina koja se učvršćuje u vrhu voznog
okna na stabilnu metalnu konstrukciju.
Pogonska mašina je bezreduktorski sinhroni trofazni frekventno regulisan (VVVF) motor nazivne snage
do 4 kW. Opremljena je kočnicom koja ostvaruje dovoljan kočioni moment koji može da drži kabinu sa
nazivnim opterećenjem u stanju mirovanja.
UPRAVLJANJE
Upravljanje liftom je automatsko uspostavljanje stanja lifta kao što su: pokretanje, vožnja,
zaustavljanje i dr., a na osnovu komande putnika.
Predviđeno upravljanje liftom je simplex – sabirno na dole, sa komandom. Upravljanje liftom vrši se
pomoću tastera iz kabine i spolja, sa prilaza.
Kabina ima ugrađenu kutiju upravljanja (registar kutija ukupnom visinom kabine) na kojoj su sadržani:
pozivni tasteri za sve stanice sa svetlosnom indikacijom prijema poziva, taster alarma, taster za
aktiviranje ventilatora, signalizacija položaja kabine i smera vožnje, taster za otvaranje i zatvaranje
vrata, zvučna i svetlosna signalizacija preopterećenja i gong-zvučna najava ulaska kabine u stanicu.
Na svakoj stanici postavlja se po jedna pozivna kutija. Na pozivnim kutijama se nalazi po jedan pozivni
taster. Na svim stanicama nalaze se indikatori položaja kabine - displeji.
*Režim rada u slučaju nestanka el.energije: Lift je opremljen dodatnim uređajem UPS sa rezernim
izvorom napajanja koji u momentu nestanka el.energije vrši napajanje i omogućuje dovođenje kabine
do najbliže/najlakše stanice, otvaranje vrata i time evakuaciju putnika.
**PP režim rada-opcija: U slučaju dobijanja signala iz PP centrale objekta, komanda lifta otkazuje sve
zadate/primljene pozive, upućuje kabinu u prizemlje (Pr). Otvaraju se automatska vrata i lift se
isključuje iz rada.
PROTIVTEG
Protivteg je namenjen za uravnoteženje kabine, kako bi potrebna snaga pogonske mašine bila
uravnotežena pri maksimalnom i minimalnom opterećenju kabine (sa punom nazivnom nosivošću i
prazna kabina). Protivteg se sastoji iz rama protivtega i tegova.

VOĐICE KABINE I PROTIVTEGA

Kabina i protivteg vode se nepokretnim čvrsto-ugrađenim čeličnim vođicama. Po dve vođice su za
kabinu T75 x62x10 i za protivteg T50x50x5. Dužine vođica su tolike da ih kabina i protivteg (klizači) ne
mogu napustiti.
Vertikalno rastojanje između konzola vođica je max. 2000 mm i raspored je prikazan na crtežu lifta-
raspored opreme u v.oknu.
Na dnu jame voznog okna ispod kabine postavljen je jedan odbojnik na sredini međurastojanja šina
vođica (Elastogran 165080), a ispod protivtega jedan na sredini međusrastojanja vođica protivtega
(Elastogran 125080).
ELEKTRIČNA INSTALACIJA U VOZNOM OKNU

Povezivanje kabine sa ormarom za upravljanje/održavanje ostvaruje se pratećim kablom.
Svi krajevi kablova i spojevi na električnoj instalaciji lifta su urađeni sa konektorima, tako da je greška
povezivanja svedena na minimum i znatno je olakšana eventualna zamena vodova i kablova.
Lift se neće koristiti za nužnu evakuaciju lica iz objekta. Na svakom ulazu u lift postaviljaju se
obaveštenje o zabrani korišćenja lifta pri evakuaciji.
Mere zaštite kod zavarivanje u prostorijama objekta

U prostorijama objekta nije predviđeno rezanje, lemljenje i zavarivanje. Ipak, ukoliko se ukaže potreba
za ovim radovim u toku eksploatacije objekta, izvođači radova su obavezni da se pridržavaju odredaba
Uredbe o merama zaštite od požara pri izvodjenju radova zavarivanje, rezanjem i lemljenjem (Sl.
glasnik SRS br. 50/79).
Radovi sa zavarivanjem u prostorijama mogu se vršiti samo po odobrenju odgovornih osoba, uz uslov
da su izradjena pismena uputstva za rad. Ova obaveza odnosi se na sve vrste zavarivanja (elektro,
plinsko i dr.). Nakon prevoza boca s kiseonikom i disugasa radi zavarivanja u objektu iste držati na
udaljenosti od 5 m od mesta zavarivanja. Ukoliko se povremeno boce ostavljaju na dvorišnom
prostoru, radi obavljanja radova, iste moraju biti zaštićene od sunčanih zraka.
Pri radu s plinskim zavarivanjem mora se zabraniti:
• otvaranje-zatvaranje ventila na bocama masnim krpama ili rukama,
• ispitivanje nepropusnosti boca, ventila i priključnih naprava plamenom ili užarenim
predmetom (ove poslove obavljati samo uronjavanjem tih delova u vodu i sl.),
• vešanje na boce radna odela ili bilo kakve druge predmete,
• upotrebu neispravnih ili oštećenih namometara, ventila, cevi ili aparata za zavarivanje,
• ostavljanje boce bez nadzora zavarivača.
Zavarivanje u prostorijama objekta sa povećanim opasnostima od požara može se obavljati samo u
onim slučajevima kada se delovi ne mogu na licu mesta demontirati i kada se ne mogu zavariti izvan
prostorije. U slučajevima zavarivanja u okvakvim prostorijama treba se pridržavati sledećeg:
• oceniti da li treba provetriti celu prostoriju,
• sve upaljive materije ukloniti iz prostorije,
• prema potrebi prostor na kome se vrši zavarivanje paravanom odeliti,
• dežurni vatrogasac dužan je da primeni sva pravila zaštite,
• obezbediti potreban broj vatrogasnih aparata na mestu zavarivanja.
Po završenom radu ventile čvrsto zatvoriti na bocama i na samom aparatu. Osobe zaposlene na
poslovima zavarivanja moraju znati rukovati aparatima za gašenje požara, te moraju biti upućene u

osnovne požarne opasnosti i pravila zaštite od požara sa bocama, odnosno zavarivanju. Uređaji za
zavarivanje (boce sa pripadajućom armaturom, aparat, kolica) moraju biti atestirani i ispitani na
osnovu važećih tehničkih propisa, standarda i pravilnika.
A.2. PRORAČUNSKE OSNOVE - OSNOVA ZA IZBOR ZAŠTITE OBJEKTA OD POŽARA I EKSPLOZIJA
A.2.1. Procena požarnog opterećenja objekta i požarnih sektora

Analizirajući požarna opterećenja u prostorijama koja su gore naznačene možemo predvideti
temperaturni režim u požaru gde gorivi materijal čine uglavnom: elektro instalacije i uređaji, drvo,
papir, nameštaj, jestive masnoće, vozila itd.
U predmetnom objektu prostorije pripadaju različitim grupama požarnog opterećenja.

Na osnovu EURO ALARMA u II delu, grupa 5, Zbirke saveznih propisa iz oblasti zaštite od požara i
eksplozija, specifično požarno opterećenje za :
- stambene objekte iznosi 335 MJ/m2,
- prostore podzemnih garaža iznosi 209 MJ/m2 i za
- poslovne prostore < 360 MJ/m2.
A.2.2. Proračun evakuacionih puteva u objektu
Procena karakteristika evakuacionih puteva u objektu.

Evakuacioni putevi u objektu su dovoljne širine i omogućavaju bezbednu evakuaciju.
Proračun kapaciteta evakuacionih puteva u objektu

L=N/go; go=g*τE; N - broj lica u objektu je = 89 lica, od čega 53 lica u stambenom delu objekta.
Računski broj lica N = 1.25 * 89 = 111 lica

g=167 lica/m1*min
L=111/167 =0,66 m
B=0,66/0.92=0,72 m
Iz objekta su predviđena dva izlaza ukupne širine 2,80 m što je zadovoljavajuće.
Specifična propusna moć izlaza u odnosu na širinu iznosi:

SPM izlaza širine 90 cm = 48-62 lica/min
SPM izlaza širine 180 cm = 98 – 108 lica/min
SPM izlaza širine 240 cm = 128 – 135 lica/min
izlazi iz stana do 4 osobe

===================================
L=4*1.25/167=0.03 m
Gustina toka je 0.92 m2/m2
B=0.03/0.92=0.04 m

Širina otvora vrata je 0,92 cm što je zadovoljavajuće

5/48 = 0.10 minuta
Hodnici do 14 osoba
=====================================
Širina hodnika je 1.40 m što je zadovoljavajuće
SPM izlaza širine 140 cm = 90 lica/min
14*1,25/90 = 0,20 minuta
Evakuaciono - Sigurnosno stepenište do 48 osoba
=====================================
Širina stepeništa je 1.25 m
Stepenište povezuje 5 etaža
Kapacitet stepeništa je 420 lica
A.2.3. Proračun vremena potrebnog za evakuaciju ljudi
Evakuacija podrazumeva udaljavanje osoba od ugroženog mesta do bezbednog mesta. Bezbedno

mesto je mesto udaljeno najmanaje 5 m od izlaza iz objekta na ulici ili u prostranom dvorištu.
Parametri koji karakterišu evakuaciju su:
− polazno mesto (PM), na kome se zatiče osoba u trenutku saznanja da je došlo do požara;
− prvi izlaz (PI), je izlaz iz prostorije ka hodniku;
− koridor evakuacije (KE), su prostori hodnika, stepeništa i sl;
− primarni koridor evakuacije (PK), je koridor koji se koristi za normalno kretanje u objektu;
− etažni izlaz (EI), su vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema požaru, ka tampon prostoru
stepeništa, komunikacijama;
− krajnji izlaz (KI), je izlaz iz objekta u spoljašnji prostor;
− brzina evakuacije (Ve), je projektovana vrednost brzine kretanja čoveka kroz koridor
evakuacije;
− vreme evakuacije (Te), je vreme od početka evakuacije do bezbednog mesta za evakuaciju.
− specifična propusna moć (SPM), je broj ljudi koji mogu da prođu prolaz ili izlaz određene
širine u toku jednog minuta.
Etape evakuacije su:

I. etapa – od PM do PI;
II. etapa – od PI do EI
III. etapa – od EI do KI
IV. etapa – od KI do bezbednog mesta
Dozvoljena vremena i brzine pri evakuaciji su:

− vreme pripreme za evakuaciju, je maksimalno 10 min za stambene objekte i to je vreme
od trenutka saznanja o nastanku požara do napuštanja prostorije boravka;
− kretanje osobe u I etapi – maksimalno 30 sek – T1;

− kretanje osobe u II etapi – maksimalno 60 sek – T2;

− kretanje osobe u III etapi – maksimalno 3 min – T3;
− brzina neometanog kretanja po ravnom podu V0=1,5 m/s;
− brzina kretanja niz stepenište se koriguje sa kojeficijentom U=0,8;
− za nailazak na vrata otvora manjeg od 1,6 m dodaje se 3 sek na svakih 10 lica;
− za nailazak na stepenište dodaje se 2 sek na svakih 10 lica;
− za skretanje pod uglom većim od 60° doda je se 5 sek na svakih 10 lica;
Proračun evakuacije sa polaznim mestom u prostoriji stana S15 na koti +12,02 m

I etapa evakuacije
od polaznog mesta (PM) do prvog izlaza (PI)
na ravnom hodu t1 = 7,5 m : 1.5 m/s = 5s
vreme zadržavanja zbog skretanja t2= (3/10*5)*2=3s
vreme zadržavanja zbog vrata t3= (3/10*3)=1s
ukupno trajanje I etape = 9s < 30 sek
II etapa od prvog izlaza (PI) do etažnog izlaza (EI)

na ravnom hodu t4 = 12 m : 1.5 m/s = 8s
vreme zadržavanja zbog skretanja t5= (14/10*5)=7s
vreme zadržavanja zbog nailaska na vrata t6= (14/10*3)=5s
ukupno trajanje II etape = 20 s < 60 s
III etapa od etažnog izlaza (EI) do krajnjeg izlaza (KI)

na ravnom hodu t7 = 1,5 m : 1.5 m/s = 1s
niz stepenice t8= 30 m : 1.2 m/s = 25 s
na ravnom hodu po podestu t9 = (8*1,5) m : 1.5 m/s = 8s
na ravnom hodu t10 = 6 m : 1.5 m/s = 4s
vreme zadržavanja zbog nailaska na vrata t11= (48/10*3)*2=29s
ukupno trajanje III etape = 67 s < 180 s
IV etapa evakuacije od krajnjeg izlaza (KI) do bezbednog mesta

na ravnom hodu t14 = 20 m :1.5 m/s = 14s
Maksimalno dozvoljeno vreme evakuacija:

Te = 600 + 30 + 60 + 180 = 870 sekundi
Ukupno vreme evakuacije od polaznog mesta (PM) do krajnjeg izlaza (KI)
Te = 600 + 9 + 23+ 67 = 699 sekundi

A.2.4. Otpornost građevinskih konstrukcija u požaru

TABELARNI PRIKAZ VATROOTPORNOSTI DELOVA KONSTRUKCIJE
Materijal Dim. (cm) Vatrootpornost (h) Primedbe
1.Zid od pune opeke 12 2 obostr.malter. 1,5cm

12 1 nemalterisan
2.Dvoslojni zid od pune opeke 2x12 6 obostrano malterisan
3.Zid od šuplje opeke 22 2 obostrano malterisan
10 1 obostrano malterisan
4.Zid od šupljih betonskih blokova 12 2 agregat
7,5 1 smrvljena opeka, šljaka
6 0.5
5.Armirano betonski zid 10 2 agregat šljunak
7,5 1 opeka, šljunak
22,5 6 opeka, šljunak
18 4 opeka, šljunak
6.Zid od nabijenog betona 12 2 agregat šljunak
10 1 agregat šljunak
7,5 0.5 agregat šljunak
10 2 agregat opeka, šljaka
7. Armirano betonski stub 30x30 2
25x25 1
20x20 0,5
8. Armirano betonski stub sa oblogom 30x30 4(3)
26x26 2
9.Armirano betonska međuspratna 18 6
konstrukcija 15 4
12 2
10 1
9 0,5
10.Sitnorebrasta međuspratna konstrukcija 2 sa donje strane omalterisana
monta, fert, avramenko 1,5 sa spuštenim plafonom
11.Armirano betonska podvlaka 6 4 malterisano d=2 cm
5 2
4 1
2,5 0,5
12 Noseći zidovi od penobetona 24 3 obostrano malterisan
20 2
17.5 1.5
15 1
11.5 0,5
13. Pregradni zidovi od penobetona 15 3 obostrano malterisan
11.5 2
10 1.5
7.5 1
14. Suvomontažni zid sa obostranom Obavezan izveštaj o ispitivanju ili
oblogom od negorivih ploča rešenje ministarstva
15. Suvomontažni plafon sa oblogom od Obavezan izveštaj o ispitivanju ili
negorivih ploča rešenje ministarstva

A.2.5. Drugi proračuni bitni za izbor i način zaštite objekta od požara
2.5.1. Proračun požarnog rizika objekta

Metodološki pristup procene rizika od požara prema metodi EUROALARM se sastoji iz sledećih koraka:
- proračun požarnog rizika (konstrukcije) objekta,
- proračun požarnog rizika sadržaja objekta,
- određivanje proračunske tačke na dijagramu odluke.
Požarni rizik objekta zavisi od mogućeg intenziteta i trajanja požara, kao i od vrste konstruktivnih
elemenata objekta (otpornost konstrukcije prema delovanju visokih temperatura), a izračunava se
prema obrascu:
gde su:
Ro - požarni rizik objekta
Po - koeficijent požarnog opterećenja sadržaja objekta
C - koeficijent sagorljivosti sadržaja u objektu
Pk - koeficijent požarnog opterećenja od materijala ugrađenih u konstrukciju objekta
B - koeficijent veličine i položaja požarnog sektora
L - koeficijent kašnjenja početka gašenja
S - koeficijent širine požarnog sektora
W - koeficijent otpornosti na požar noseće konstrukcije objekta
Ri - koeficijent smanjenja rizika
Koeficijent požarnog opterećenja sadržaja objekta ''Po'' (oprema, uskladištena roba i sl.), određuje se
iz tabele 1, s tim što se prethodno izračuna to specifično požarno opterećenje od svih gorivih
materijala koji se nalaze u objektu.
Tabela 1 - Po koeficijent požarnog opterećenja sadržaja objekta

Specifično požarno opterećenje od sadržaja objekta
Po
(MJ/m2)
0 - 251 1,0
252 - 502 1,2
503 - 1004 1,4
1005 - 2009 1,6
2010 - 4019 2,0
4020 - 8038 2,4
8039 - 16077 2,8
16078 -32154 3,4
32155 - 64309 3,9
64310 4,0

Koeficijent sagorljivosti sadržaja u objektu ''C'', određen je klasom opasnosti od požara, a bira
se iz tabele br. 2. Svi tehnološki procesi su podeljeni u šest klasa opasnosti od požara. Vidi Prilog 2 -
Veličina požarnog opterećenja, klase opasnosti, zadimljenje i korozione pare u zavisnosti od
tehnološkog procesa iz Zbirke propisa iz oblasti zaštite od požara i eksplozija sa objašnjenjima za
praktičnu primenu (knjiga II, grupa V).
Tabela 2 - C koeficijent sagorljivosti sadržaja u objektu

Klasa opasnosti od požara VI V IV III II I
Koeficijent sagorljivosti C 1,0 1,0 1,0 1,2 1,4 1,6
Koeficijent požarnog opterećenja od materijala ugrađenih u konstrukciju objekta ''Pk''

određuje se iz tabele 3, s tim što se prethodno izračuna specifično požarno opterećenje od gorivih
materijala ugrađenih u konstrukciju objekta.
Tabela 3 - Pk koeficijent požarnog opterećenja od materijala ugrađenih u konstrukciju objekta

Specifično požarno opterećenje od materijala ugrađenih u
konstrukciju objekta Pk
2
(MJ/m )
0 - 419 0
435 - 837 0,2
845 - 1675 0,4
1691 - 4187 0,6
4203 - 8373 0,8
Koeficijent veličine i položaja požarnog sektora "B", određuje se iz tabele 4.
Tabela 4 – B koeficijent veličine i položaja požarnog sektora

Karakteristike objekta B
- požarni sektor do 1500 m2
- visina prostorija do 10 m 1,0
- najviše 3 etaže
- požarni sektor 1500 – 3000 m2
- 4 – 8 etaža
1,3
- visina prostorije 10 – 25 m
- jedna etaža u suterenu
- požarni sektor 3000 – 10000 m2
- više od 8 etaža
1,6
- visina prostorije preko 25 m
- više od 2 etaže u suterenu
- požarni sektor preko 10000 m2 2,0
Koeficijent kašnjenja početka gašenja ''L'' određuje se iz tabele 5, a zavisi od vrste i

opremljenosti vatrogasne jedinice koja interveniše, njene udaljenosti od objekta ugroženog požarom,
kao i stanja saobraćajnica (postojanje prepreka).

Tabela 5 - L koeficijent kašnjenja početka gašenja
Vreme kašnjenja
do početka 10 10-20 20-30 > 30
Vrsta vatrogasne jedinice
gašenja (min)
Udaljenost (km) 1 1-6 6 - 11 > 11
Profesionalna industrijska jedinica 1,0 1,1 1,3 1,5
Dobrovoljna industrijska jedinica 1,1 1,2 1,4 1,6
Teritorijalna profesionalna
1,0 1,1 1,2 1,4
jedinica
L
Teritorijalna dobrovoljna jedinica
1,1 1,2 1,3 1,5
sa stalnim dežurstvom
Teritorijalna dobrovoljna jedinica
1,3 1,4 1,6 1,8
bez stalnog dežurstva
Koeficijent širine požarnog sektora ''S'', zavisi od najmanje širine požarnog sektora i određuje se iz
tabele 6.
Tabela 6 - S koeficijent širine požarnog sektora
Najmanja širina požarnog sektora (m) S

do 20 1,0
> 20 do 40 1,1
> 40 do 60 1,2
> 60 1,3
Koeficijent otpornosti na požar noseće konstrukcije objekta ''W'', zavisi od konstruktivnih

karakteristika objekta, a određuje se iz tabele 7.
Tabela 7 - W koeficijent otpornosti na požar noseće konstrukcije objekta
Otpornost prema požaru (min) do 30 30 60 90 120 180 240

W 1,0 1,3 1,5 1,6 1,8 1,9 2,0
Izračunavanjem požarnog rizika objekta na bazi gore navedenih koeficijenata dobija se

maksimalni požarni rizik koji predstavlja verovatnoću izbijanja požara, odnosno širenja požara i
oslobađanja celokupnog požarnog opterećenja pri sagorevanju.
S obzirom na vrstu gorivog materijala, način skladištenja, brzinu njegovog sagorevanja i druge uticajne
faktore, požarni rizik objekta može se smanjiti u zavisnosti od koeficijenta smanjenja rizika ''Ri'' čije
su vrednosti date u tabeli 8.

Tabela 8 - Ri koeficijent smanjenja rizika
Procena rizika Okolnosti koje utiču na procenu rizika Ri

- velika zapaljivost materijala i uskladištenje sa većim
međurazmacima
maksimalan - očekuje se brzo širenje požara 1,0
- u samom tehnološkom procesu ili prilikom
uskladištenja postoji veći broj mogućih paljenja
- zapaljivost nije tako izrazito velika, a uskladištenje je sa
razmacima dovoljnim za manipulaciju
normalan - očekuje se normalna brzina širenja požara 1,3
- u samom tehnološkom procesu ili kod uskladištenja
postoje normalni izvori paljenja
- manja zapaljivost zbog delimičnog uskladištenja (25-
50%) zapaljive robe u nesagorljivoj ambalaži
skladištenje zapaljive robe bez međurazmaka
manji od normalnog - ne očekuje se brzo širenje požara 1,6
- za prizemne hale površine manje od 3000 m².
- za objekat gde je rešeno pitanje odvođenja dima i
toplote
- mala verovatnoća paljenja zbog robe u sanducima od
lima ili drugih sličnih materijala, kao i od vrlo gustog
neznatan 2,0
uskladištenja
- očekuje se vrlo lagani razvoj požara
Požarni rizik objekta izračunava se prema obrascu:
Ro = ((1,4*1,2)+0)*1,3*1,0*1,0/1,6*1,6 = 0,73
Požarni rizik sadržaja objekta (opasnosti za ljude, opremu, nameštaj, uskladištenu robu i sl.)
''Rs'' izračunava se na osnovu obrasca:
gde je:
H - koeficijent opasnosti po ljude
D - koeficijent rizika imovine
F - koeficijent delovanja dima
Koeficijent opasnosti po ljude ''H'' zavisi od mogućnosti blagovremene evakuacije ljudi iz objekta i
određuje se iz tabele 9.

Tabela 9 - H koeficijent opasnosti po ljude

Stepen ugroženosti H
nema opasnosti po ljude 1,0
postoji opasnost za ljude, ali se mogu sami spasiti 2,0
postoji opasnost za ljude, a evakuacija je otežana (jako
zadimljenje, veliki broj prisutnih lica, višespratni objekat,
3,0
brz razvoj požara, prisustvo nepokretnih lica – bolesnici,
deca, starci)
Koeficijent rizika imovine ''D'' zavisi od koncentracije vrednosti unutar jednog požarnog
sektora, kao i od mogućnosti ponovne nabavke uništene imovine, a određuje se iz tabele 10.
Tabela 10 - D koeficijent rizika imovine

Koncentracija vrednosti D
sadržina objekta ne predstavlja veliku vrednost ili je
1,0
malo sklona uništenju
sadržina predstavlja vrednost i sklona je uništenju 2,0
uništenje vrednosti je definitivan i gubitak je
nenadoknadiv (kulturna dobra i sl.) ili se uništenjem 3,0
ugrožava posredno egzistencija stanovništva
Pojava veće količine dima povećava ugroženost ljudi i imovine (toksično i korozivno delovanje) i
uzima se u obzir preko koeficijenata delovanja dima ''F'' iz tabele 11.
Tabela 11 - F koeficijent delovanja dima

Okolnosti koje dovode do zadimljavanja F
nema posebne opasnosti od zadimljavanja i korozije 1,0
više od 20% ukupne mase svih gorivih materija izazivaju
1,5
zadimljavanje ili ispuštaju otrovne produkte sagorevanja
više od 30 % ukupne mase svih gorivih materijala sastoji
se od materija koje stavaraju dim ili ispuštaju otrovne 2,0
produkte sagorevanja
više od 20% ukupne mase svih gorivih materijala sastoji
2,0
od materija koje ispuštaju jako korozivne gasove
Požarni rizik sadržaja objekta izračunava se na osnovu obrasca:
Rs = 2 * 2 * 1,5= 6
Proračunska tačka (Rs; Ro) = (6; 0,73) nalazi se van dijagrama tako da nije neophodan stabilni sistem za
automatsku dojavu požara, ni automatski sistem za gašenje.


2.5.2. Hidraulički proračun hidrantske mreže
Hidrantska mreža - ΣQ = 10,00 l/sec.

Količina Prečnik Dužina Otpor Ukupan
Trasa Broj
vode Q cevi trase u cevi na 1 otpor
od - do J.O. m′
l/s mm m m×i
priključak - A 14400,00 30,00 DN110 9,50 0,12 1,14
A-B 14400,00 30,00 Ø100 0,70 0,18 0,13
B - vodomer 1600,00 10,00 Ø80 1,15 0,13 0,15
vodomer - C 1600,00 10,00 Ø80 0,80 0,13 0,10
C-D 1600,00 10,00 Ø100 21,81 0,031 0,68
D-E 400,00 5,00 Ø80 17,45 0,08 1,40
E – PH8 100,00 2,50 Ø50 2,90 0,08 0,23
Gubitak od otpora u mreži 3,83
Geodetska visina 16,45
Gubitak na vodomeru 5,00
Potreban nadpritisak 25,00
Ukupni gubici 50,28
Pritisak u vodovodnoj mreži (255-192,40) 62,60
Nadpritisak u mreži 12,32
Raspoloživ pritisak u mreži od 6,00 bara dovoljan je za gravitaciono snabdevanje hidrantske mreže.

PROVERA RASPOLOŽIVOG PRITISKA U SPRINKLER MREŽI
Sprinkler mreža - S1 - ΣQ = 20,00 l/sec.

Količina Prečnik Dužina Otpor u Ukupan
Trasa Broj
vode cevi trase cevi na otpor
od - do J.O.
Q l/s mm m 1 m′ m×i
priključak - A 14400,00 30,00 DN110 9,50 0,12 1,14
A-B 14400,00 30,00 Ø100 0,70 0,18 0,13
B - vodomer 6400,00 20,00 Ø80 1,15 0,55 0,63
vodomer - 1 6400,00 20,00 Ø80 0,80 0,55 0,44
1-2 6400,00 20,00 Ø100 32,72 0,12 3,93
Gubitak od otpora u mreži 6,27
Geodetska visina -2,56
Gubitak na vodomeru 10,00
Potreban nadpritisak 20,00
Ukupni gubici 33,71
Pritisak u vodovodnoj mreži (255-192,40) 62,60
Nadpritisak u mreži 28,89
Raspoloživ pritisak u mreži od 6,00 bara dovoljan je za gravitaciono snabdevanje sprinkler mreže.

2.5.3. Proračun sistema za automatsko gašenje

Na osnovu gornjih podataka i normi, proračunom se dobija potrošnja vode za sistem sa sprinkler
mlaznicama (Qs):
PODZEMNA GARAŽA
Qs=5x144=720l/min=12l/s
Pošto je sistem veoma kompleksan potrošnja vode odnosno raspodela raspoložive količine vode neće
biti ista na svakoj mlaznici. Ona zavisi od prečnika cevovoda, lokalnih gubitaka i sl. Prilikom proračuna
pošlo se od osnovne predpostavke da je minimalni pritisak na mlaznici 0.35bar.
Sa dijagrama za mlaznice sa faktorom k=80 za pritisak od 0.35bar se dobija protok od 47.33l/min, što
se može videti iz sledećeg poglavlja.
IZBOR SPRINKLER MLAZNICA

Izbor sprinkler mlaznica urađen je po Vds CEA4001 propisima. Proračunska potrošnja vode po visećoj
sprinkler mlaznici (Q):
Q= k ´ H (l/min)
Gde je:
Q – protok (l/min)
k – koeficijent isticanja mlaznice
H- pritisak ispred mlaznice, (bar)
U zavisnosti od raspoloživog pritiska ispred mlaznice, kao i od proračunske potrošnje vode na osnovu
inteziteta kvašenja:
Q =80 • 0.35 =47.33 l/min za usvojenu mlaznicu sa faktorom k=80
Potreban broj mlaznica za štićenu površinu od 144m2 garažnom delu je n=Qs/Q=720/47.33=16
usvojeno n=20 mlaznica, na osnovu rasporeda.
Pa je potrošnja na osnovu potrebnog broja mlaznica za zaštitu referentne površine:
Qm=24x47.33=946,6 l/min=15.78 l/s
Ukupna potrebna količina vode koja je potrebna za celo vreme gašenja požara se računa za vreme
trajanja rada instalacije od jednog sata odnosno 60 minuta.
Dimenzionisanje cevnih vodova je urađeno u skladu sa Vds CEA4001 „Instalacije za gašenje požara –
Automatski sprinkler sistemi – Projektovanje, ugradnja i održavanje“
propisima, koji propisuje da brzina vode u cevovodima ne sme biti veća od 10m/s.
Pored zahteva za brzinu proticanja, ispoštovan je i zahtev, da radni pritisak vode na visećoj sprinkler
mlaznici, ne sme biti veći od 5bar, ni manji od 0.35bar za klasične sprinkler sisteme. Formulama na
sledećim stranama se opisuje matematički model protračuna pada pritisaka u cevovodnoj instalaciji.
Kao što se može videti to je Bernulijeva jednačina koja zajedno sa jednačinom kontinuiteta daje
međusobnu povezanost protoka i pritiska koji vlada u sistemu. Prema važećim pravilinicima potrebno
je predvideti minimalni protok vode na hidraulički najnepovoljnijem mestu u celoj instalaciji. Pošto je
instalacija kompleksna urađen je kontrolni proračun koji se odnosi na plafonske mlaznice u
kombinaciji pojave požarana svakom mestu, kao što je to traženo normativima.
Na osnovu polazne činjenice da su padovi pritisaka za čvornu tačku jednaki i da je protok jednak zbiru
protoka pojedinih grana može se zaključiti da će pad pritiska rasti kako se polazi od mlaznice ka
ventilskoj stanici i da će se protoci povećavati proporcionalno povećanju (razlici) gubitaka u pojedinim
ograncima. Iz ovoga se vidi da će protok koji se uzima nominalno biti veći od norme za ove razlike koje

se pojavljuju kao posledica neravnomernog i nesimetričnog rasporeda mlaznica u instalaciji. Kako

instalacija mora imati raspored mlaznica definisan Vds CEA4001 pravilima, međusobni raspored i
rastojanja mlaznica od zidova, plafona, jasno je da se za svaki raspored dobijaju različiti protoci.
PAD PRITISKA U INSTALACIJI

DP=D P1+D P2+H
DP -ukupan pad pritiska u deonici (bar)
DP1-pad pritiska zbog otpora u cevima (bar)
DP2-pad pritiska zbog otpora u armaturi (bar)
H -geodetska visina (bar)
Pad pritiska je računat za najnepovoljniju granu:
Ukupan pad pritiska jednak je zbiru pada pritiska od sprinkler ventila i padu pritiska kruga do splinker
ventila. U krug do splinker ventila računat je pad pritiska od priključka na vodovodnu mrežu, kroz
cevovod i preostalu armaturu i on iznosi 0,35 bar.
Pa je ukuni pad pritiska u instalaciji:
DP=1,23+0,37=1,6 bar
A potrebni protok:
Q=950,06/min=15,8 l/s

2.5.4. Proračun gromobranske instalacije
Određivanje potrebnog nivoa gromobranske zaštite

Proračun gromobranske instalacije obuhvata četiri veličine:
- izbor nivoa zaštite objekata,
- proračun zaštićenih zona ispod gromobranske hvataljke.
- proračun udarnog otpora gromobranskog uzemljivača i
- statistički proračun nosećeg jarbola.
Izbor nivoa zaštite gromobranskih instalacija

Izbor nivoa zaštite mora biti određen shodno zahtevima standarda (SRPS. IEC. 1024-1-1), kako bi se
definisala potrebna efikasnost projektovane gromobranske instalacije, odnosno dobili ostali
neophodni parametri za projektovanje zaštite.
U donjoj tabeli date su veličine efikasnosti, rastojanja pražnjenja i temene vrednosti prve struje
pražnjenja za ta rastojanja, odnosno za svaki od propisanih nivoa zaštite.
Tabela 1
Rastojanje Temena vrednost
Nivo zaštite Efikasnost pražnjenja prve povratne struje
E R(m) pražnjenja I (kA)
1 2 3 4
nivo I sa dodatnim merama zaštite E>0,98
nivo I 0,98 ≥ E > 0,95 20 2,8
nivo II 0,95 ≥ E > 0,90 30 5,2
nivo III 0,90 ≥ E > 0,80 45 9,5
nivo IV 0,80 ≥ E > 0 60 14,7
Zahtevana efikasnost gromobranske zaštite računa se po izrazu :

E = 1 - Nc / Nd
gde je:

Nc…. usvojena učestalost udara groma u štićeni objekat, odnosno maksimalni usvojeni srednji godišnji
broj udara groma koji mogu prouzrokovati oštećenja,
Nd......učestalost direktnih udara groma u objekat, odnosno srednji godišnji broj direktnih udara
groma koji prouzrokuju razna oštećenja objekta.
Usvojena učestalost udara groma u svaki od štićenih objekata biće dobijena na bazi sledećih
podataka:
- karakteristika konstrukcije objekta, kojeficijent - C1
- sadržaj objekta, kojeficijent - C2
- namjene objekta, objekta, kojeficijent - C3 i
- posledica od udara groma u objekat, kojeficijent - C4.
Usvojena učestalost udara groma se računa po jednačini :

Nc = 3 ∙ 10-3 / C
gde je: C = C1 ∙ C 2 ∙ C3 ∙ C 4
a svaki od koeficijenata C1 do C4 određuje se iz tabele B1 do B4 (IEC. 1024-1-1 prilog B).
Vrednosti pojedinih koeficienata su:
C1 =1, C2 =1, C3 =1, C4 =1,
C=1
Nc = 3 ∙ 10-3 / C=0,003
Učestalost direktnog udara groma u predmetni objekat dobiće se iz izraza:
Nd = Ng ∙ Ae ∙ 10-6
gde je:
Ng……prosečna godišnja učestalost udara groma po km2 za regiju u kojoj se nalazi štićeni objekat.
Ae…....ekvivalentna prihvatna površina štićenog objekta u m2
Prosečna godišnja učestalost udara groma računa se po izrazu

Ng = 0,04 ∙ Td1,25
gde je Td……broj grmljavinskih dana u toku godine dana, takozvani izokeraunički nivo.
Prema izokerauničkoj karti (SRPS.N.B4.803) za područje Niša je: Td = 36
pa je onda: Ng = 0,04 ∙ 361,25 = 3,527265
Ekvivalentna prihvatna površina računa se po izrazu:
Ae = a ∙ b + 6∙ h (a+b) +9 ∙ π∙ h2
gde je: dužina objekta a (m) , širina objekta b (m), visina objekta h (m). Najmanja ekvivalentna
površina koja se određuje je ona koja je jednaka projekciji objekta na tle.
Podaci o objektu su: A=36m, B=26m, H=21m, pa je onda efektivna površina:Ae=21216,98m 2
Učestalost direktnog udara groma onda je: Nd = 0,074838
Kritićna vrednost nivoa zaštite onda je: E = 0,959913
Na osnovu prethodnih proračuna vrednosti E= 0,959913 i uslova 0,98≥E>0,95 , a na osnovu tabele
br:1 standarda (SRPS.IEC.1024-1-1) zaključuje se da gromobranska instalacija objekta pripada "I"-
nivou zaštite od atmosferskih pražnjenja. Kod daljeg projektovanja treba imati u vidu dobijene nivoe
zaštite, odnosno poluprečnike sfera na vrhu silazećeg trasera (lidera) i rastojanja pražnjenja R(m),
datih u tabeli.

Proračun zaštićene zone ispod gromobranske hvataljke

Zbog prisustva projektovane gromobranske hvataljke sa uređajem za rano startovanje “PREVECTRON
2 Millenijum TS2.25” - INEDEC, nastanak ulaznog trasera sa vrha ove hvataljke odigraće se znatno
ranije od eventualnih usponskih trasera sa drugih isturenih objekata na zemlji. Uzimajući u obzir
brzinu razvoja usponskog trasera od ν =1(m/µs) i imajući u vidu vreme prednjaćenja projektovane
hvataljke sa uređajem za rano startovanje od Δt = 25(m/µs), dobitak u dužini ulaznog trasera je:
ΔR = ν ∙ Δt = 1∙ 25 = 25m
Poluprečnik zaštitne zone hvataljke sa uređajem za rano startovanje na nivou koji je h (m) ispod vrha
hvataljke računa se po izrazu:
r’max = h(2 R − h) + ∆R (2 R + ∆R ) ) = 3(2 ⋅ 20 − 3) + 25(2 ⋅ 20 + 25) = 41,66m
Na osnovu tabele date u standardu SRPS.N,B4.810, za “I”- nivo zaštite poluprečnik fiktivne sfere čela
silaznog trasera se uzima R=20m, a vertikalno rastojanje od vrha štapne hvataljke do bilo kog nivoa
štićene tačke je h=3m, koliko iznosi i visina jarbola hvataljke. Na osnovu proračuna karakterističnih
tačaka na štićenom objektu (prema prilogu grafičke dokumentacije ovog projekta) u tabeli su data
maksimalna zaštitna horizontalna rastojanja (r’max),koja se mogu ostvariti datom hvataljkom.
Tabela 2
Karakteristična Horizontalno Vertikalno Maksimalno
štićena tačka rastojanje štićene rastojanje štićene zaštitno rastojanje
objekta taćke od hvataljke taćke od hvataljke r’max (m)
(nivo zaštite) r’ (m) h (m)
A (I) 19,32 3 41,66
B (I) 19,66 3 41,66
C (I) 14,85 3 41,66
D (I) 17,71 3 41,66
Kako je svaka od proverenih tačaka pokrivena zaštitom, to je projektovana hvataljka potpuno zaštitila
predmetni objekat od direktnih atmosferskih pražnjenja.
Statički proračun nosećeg jarbola

Hvataljka “PREVECTRON 2 Millenijum TS2.25” - INDELEC, montirana je na čeličnom jarbolu ukupne
efektivne visine 3m, čija je skica data na određenom crtežu u prilogu grafičke dokumentacije. Sila na
jarbol od pritiska vetra računa se po izrazu :
Fν = c ⋅ A ⋅ p[N ]
gde je: c … koeficijenat oblika jarbola; za kružni oblik je c=0,7
A… površina jarbola m 2 [ ]
p… maksimalan pritisak vetra od 800 N / m 2[ ]
Fν = 0,7 ⋅ 0,23 ⋅ 800 = 128,8[N ]
Momenat na nestu uklještenja jarbola za noseču čašu je :
h
M= Fν ⋅ [Nm]
2
gde je : h … ukupna visina jarbola [m]
M=128,8 ⋅ 6 = 772,8 [Nm] = 77280 [Ncm]
Kako je otporni momenat jarbola na mestu uklještenja :

π d14 − d 24
W=
32
⋅
d1
[cm ]
3
gde je : d1 ... spoljašnji prečnik cevi [cm]

d2 ... unutrašnji prečnik cevi [cm]
π 6 4 − 5,425 4
W=
32 6
⋅ [ ]
= 7,03 cm 3
to je naprezanje na mestu uklještenja
M 77280
σ=
W
=
7,03
= 10992,88 N / cm 2 [ ]
[ ]
Kako je dozvoljeno naprezanje za čelik oko 15000 N / cm 2 , to je stepen sigurnosti
k= 15000/10992,88= 1,36
pa do prevrtanja jarbola ne može doći ni pri najjaćim udarima vetra.
Proračun otpora uzemljenja gromobranskih instalacija
Temeljni uzemljivač predstavlja zatvoren prsten od pocinkovane trake Fe/Zn-25x4mm, koja je

zavarena u temelju za metalnu temeljnu konstrukciju objekta, a sva varena mesta su premazani
bitumenom koji služi kao zaštitni premaz. Uslov je:
Za dati slučaj je:
L1 = 20 m; = 100 /m;
ρ 2L21 100 2 ⋅ 202
R1 = ln = ln = 8,43Ω
2πL 1 a ⋅ b 2π ⋅ 20 0,025 ⋅ 0,8
Za L =20m iz tablice 10.II je:
k ud1 = k ud2 = 1,1 ;
R′ud = R′ud
′ = R1 ⋅ k ud1 = 8,43 ⋅ 1,1 = 9,27 Ω
R′ ⋅ R′′ 9,27 ⋅ 9,27
R ud = ud ud = = 4,64 Ω < 20Ω
R′ud + R′ud
′ 9,27 + 9,27
Na osnovu napred dobijenog zaključujemo da kombinovani uzemljivač zadovoljava traženi uslov i da
je gromobranska instalacija navedenog objekta dobro izvedena.
2.5.5. Proračun snage i autonomije dizel električnog agregata ( DEA )
a). Proračun snage DEA

Pri proracunu potrebne snage agregata mora uzeti u obzir polazna struja motora koja je za većinu
motora:
- Ipol = (4-8)* In pri direktnom puštanju u rad,
- Ipol = 2* In kod puštanja prebacačem Υ/Δ
- Ipol = 1.5* In kod mekog startovanja (soft starter, invertor)
Nominalne struje motora su:

Polazne struje pojedinih motora su umnošci njihovih nominanih struja u zavisosti od načina
startovanja motora I prikazane su u tabeli. Da bi dobili ukupnu polaznu struju ove vrednosti treba
sabrati
koeficijen
Nominalna t Polazna
snaga napo cos struja In startovanj struja Ip
br OPIS POTROSAČA (kW) n (V) ϕ η (A) a (A)
ventilator
odimljavanja/provetravan 0,9
1 je 4,1 380 0,8 5 10,3/2,6 1,5 15,45/3,9
0,9
2 ventilatori nadpritiska 1,97 380 0,8 5 7/4 1,5 10,8/6
UKUPNO 17,3 26,25
Suma polaznih struja ΣIp se množi odnosom nazivnih vrednosti napona generatora i motora da bi se
dobila potrebna struja generatora:
Gde su: Ug =400V, Um =380V za trofazne potrošače

Dobijamo: Ig = 27,63A
Definisaćemo karakteristike generatora:
Sn – nazivna snaga generatora,
Sp – priklјučna snaga generatora,
Un – nazivni napon generatora,
U – najniži napon generatora nakon priklјučenja prijemnika.
Potrebna snaga generatora u momentu uklјučenja je:
Dobijamo: Sp = 19,12kVA
Ako se prihvati preporuka proizvođača da padovi napona u polasku ne treba da pređu 18%,koristi se
dijagram gde za 18% i cosφ = 0.5 dobijamo odnos Sg/Sp = 1.5, pa je:
Dobijamo Sn = 12,74kW
To je minimalno potrebna vrednost snage generatora.
Biramo generator Sn = 13kW (15kVA)

Model Agregata: Powerpack PR.15

Stand By snaga: kVA /kVA 15/13
Prime snaga: kVA /kVA 15/13
Nominalni napon: V 400V/230V
Nominalna frekvencija: Hz 50
Nominalna struja: A 40
Izvedba: Kontejnerski set
Zapremina rezervoara: l 60
Potrošnja goriva pri 100% opterećenja: l/h 10
5
Potrošnja goriva pri 50% opterećenja: l/h

Emisija izduvnih gasova: STAGE II
Dimenzije D x Š x V : mm 2000x900x1210
Masa: kg 1010
Nivo buke: dB 67
b). Proračun autonomije DEA

Izabrani dizel generator sledeće karakteristike:
- Kapacitet rezervoara: V= 60l
- Potrošnja pro 100% opterećenja: C = 10l/h
Kako je cos φ = 0.8, a koeficijent iskorišćenja dizel agregata η =0.9, primarna snaga agregata iznosi :
Spr = 15kVA * 0.8 * 0.9 = 10,8kW
Snaga potrošača na agregatu se dobija kada se suma nominalnih struja ΣIn se množi sa nominalnim
naponom Un
SDEA = 1,73 * ΣIn * Un * 1,73 = 1,73 * 17,3A * 400V = 11,972kW
Totalno vreme autonomije Tt (h) se dobija iz obrasca:
Tt (h) = V(l)/(l/h) * (Spr / SDEA) = 60/10 *10,8/11,972 = 5,4h
Realno vreme autonomije Tr (h) se dobija množenjem totalnog vremena sa koeficijentom učestalosti
uključenja ku koji se uzima u obzir jer je prilikom uključenja motora, potrošnja agregata veća:
Tr (h) = Tt (h) * ku = 5,4h * 0,8 ≈ 4,32h
Realno vreme autonomije dizel električnog agregata DEA iznosti 4,32h i zadovoljava potrebe svih
sistema sa funkcijom u požaru (2h).

2.5.6. Proračun rezervnog napajanja protivpožarne centrale (PPC)

2.5.7. Proračun prinudnog provetravanja i odimljavanja
1.Osnovni podaci:
-korisna površina garaže Ar=372,1 m²
-zapremina V=1190 m³
-broj garažnih mesta:13
-garaža je sa malim ulaznim i izlaznim saobraćajem s obzirom da nije javna garaža
2.Potrebna količina vazduha za prinudno provetravanje:
2.1 Kriterijum prema količini izduvnih gasova:

Emisija CO (ugljen monoksid)po vozilu prema tabeli 3.6.10-1-Reknagel-
Sprenger:Grejanje i klimatizacija 2002),a prema VDI 2053,list 1(08.1995 god.
-prazan hod 0.55 m³ CO/h po vozilu(hladan motor)

-prazan hod 0.47 m³ CO/h po vozilu(topao motor)

-gradska vožnja 0,6 m³ CO/h po vozili(10 km/h)
-zapreminski sadržaj CO 5% u izduvnim gasovima
-maksimalna dozvoljena koncentracija CO,takozvana MDK vrednost za garaže prema propisima za
udarno vreme izmerena u toku pola sata iznosi COdozv=100 ppm=100 x 10-6 Nm³CO/Nm³ vazduha.
Potrebna količina vazduha za provetravanje garaža stambenih objekata prema uputstvu VDI 2053 vršI
se na sledećI način:
-uobičajeno i prosečno startovanje vozila pre pokretanja vrši se 20s.
-najduže rastojanje od parking mesta do izlaza iz garaže iznosi 40 m sa brzinom kretanja vozila
10km/h.
Prema prethodnim podacima(sa uvećanjem za 50% zbog zastarelosti vozila) emisija CO po vozilu
iznosi:
qco=(1.5x0.55Nm³/h x (20s/3600s/h)+1.5x0.6x(40m/10000m/h))x1.5x0.5=0.00614
Nm3/h
Zapreminski protok vazduha po vozilu:
Vv=qco/(COdoz-COa)=0.00614/(100-0)x10-6=61.4 m³/h
Za 13 mesta za parkiranje potrebna količina vazduha iznosi:
Vg=13x61.4=798,2 m³/h
Količina vazduha po m² korisne površine gartaže iznosi:
La=798,2/372,1=2,14m³/hm²
što je ispod granice propisane “Pravilnikom o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža za putničke
automobile od požara I eksplozija”.
2.2 Kriterijum prema korisnoj površini garaže

Sistem za izvlačenje vazduha u garažama s malim ulaznim i izlaznim saobraćajem
mora izbaciti min.6m³/h vazduha po m² korisne površine garaže,što iznosi:
Vmin=6x372,1=2232m³/h
Usvaja se L=2400 m³/h
3.Količina vazduha za odimljavanje garaže

Za odimljavanje garaže potrebna količina vazduha se izračunava prema sledećem kriterijumu:
600 m3/h po vozilu ili 10 izmena vazduha na čas.
Količina vazduha prema broju vozila:
Lod=13x600=7800 m3/h
Količina vazduha prema broju izmena vazduha:
Lod=10x1190=11900 m3/h
Usvaja se Lod=12000 m3/h
4.Izbor resetki za ventilaciju garaže

Za ventilaciju garaže usvojeno je ukupno 14 rešetki,dimenzija 125x225mm,sa količinom vazduha po
rešetki 171,5 m³/h .
5. Odimljavanje garaže
Odimljavanje garaže vršiće se direktno preko protivdimne klapne dimenzija 950x300mm,pr.“Vis“
Cmpany.

6.Izbor ventilatora za ventilaciju i odimljavanje garaže

Za izbacivanje vazduha odnosno odvod dima iz garaže usvojen je dvobrzinski krovni ventilator čije je
radno kolo takve konstrukcije da može izdržati temperature do 400ºC u trajanju od 2h.Ventilator će
na prvoj brzini raditi u sistemu ventilacije garaže,a na drugoj brzini u sistemu odimljavanja garaže.
Ventilator je sledećih karakteristika:
CTVT 6/12-630 ,L=12000/2400 m3/h,dP=218/224 Pa,N=4,1/0,73 KW,pr.”S&P”
Aktiviranje ventilatora:preko indikatora za detekciju ugljen-monoksida,preko centrale za dojavu
požara i ručno.
7.Održavanje natpritiska u tampon zoni

Potrebna količina vazduha za stvaranje nadpritiska izračunava se prema SRPS EN 12101-6.
Površina predprostora:P=5,48 m2.
Zapremina predprostora:V=17,5 m3
Dimenzija vrata predprostora: 1,01x2,05m
Površina vrata predprostora: 2,07m2.
Prema klasifikaciji sistema za stvaranje nadpritiska definisanoj u Poglavlju 4 ovog standarda,ovaj
sistem pripada klasi „F“ za koju se količina vazduha određuje na osnovu dva kriterijuma:
a) Pomoću broja izmena vazduha u predprostoru(30 i/h) u slučaju kada su sva vrata predprostora
prema susednim prostorijama zatvorena(poglavlje 4.7.2.4)
Vmin=30x17,5=525 m3/h
b) Pomoću definisane minimalne brzine vazduha na svetlom otvoru otvorenih vrata između
predprostora i prostora zahvaćenog požarom(poglavlje 4.7.2.3).Zahtevana minimalna brzina vazduha
iznosi:w=1 m/s
Vmin= 2,07x1x3600=7452 m3/h,
Usvaja se Vmin=7500 m3/h
Za ubacivanje vazduha u predprostor usvojen je kanalski ventilator za ubacivanje vazduha,
karakteristika:tip IRT 4/400 B,N=1,97 KW,pr. “S&P“.

2.5.8. Proračun broja aparata za gašenje požara
Odredjivanje broja prenosnih aparata vrši se prema formuli:

P− P
n = 2+
P d
gde je:
 n – potreban broj aparata
 P – površina prostorija koji se štiti u m2
 Pr – minimalna površina koja se prema vrsti požarnog rizika štiti sa dva aparata
/150,100,50/
 Pd – za svako dalje povečanje površine za koje je potreban još jedan aparat (400,200,100)
za objekat većeg požarnog rizika ili veće površine (preko 1000m2) dodati i aparate većeg
kapaciteta.

R. Požarni Prostorija Površina Tip aparata

b. sektor sektora Sanduk
- (Oznaka (Naziv prostorija koji čini (m2) S6 S9 CO2-5 sa
požarnog požarni sektor) peskom
sektora)
Podrum (Po)
1 PS 1 Komunikacije – deo 14,70 0 1 0 0
2 PS 2 Tehnička prostorija 12,00 0 1 0 0
3 PS 3 Ostava 4,70 0 0 0 0
4 PS 4 Tehnička prostorija 16,60 0 1 0 0
5 PS5 Garaža 372,11 0 3 0 1
Prizemlje (Pr)
6 PS 1 Komunikacije – deo 38,86 0 2 0 0
7 PS 6 Lokali 147,63 0 3 0 0
Od I sprat do IV sprata
8 PS 2 Stanovi i Komunikacije – deo 1327,82 0 5 0 0
Tavan
9 PS1 Komunikacije – deo 21,36 0 1 0 0
10 PS7 Grupacija ostava 122,71 0 2 0 0
ukupno 0 19 0 1
A.3. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

1 Legenda simbola ZOP-a
2 Situacioni plan
3 Osnova podruma
4 Osnova prizemlja
4a Osnova prizemlja- dispozicija cevnog razvoda i opreme
5 Osnova I sprata
6 Osnova II sprata
7 Osnova III sprata
8 Osnova IV sprata
9 Osnova tavana
10 Osnova krovne konstrukcije
11 Gromobranska instalacija- krovne ravni
12 Presek 1-1 - prikaz požarnih sektora
15 Gromobranska instalacija- istočna fasada
16 Gromobranska instalacija- zapadna fasada
17 Gromobranska instalacija- temeljni uzemljivač
18 Jednopolna šema panik svetiljki
19 Tropolna šema RO.G

20 ATS prekidač DEA

21 Jednopolna šena CO instalacije
22 Jednopolna šema dojave požara
23 Adresabilni moduli – jednopolna šema
24 Konvencionalne i alarmne linije – jednopolna šema
25 Stabilna automatska instalacija za gašenje požara vodom "sprinkler instalacija" – tehnološka
šema
A.4. PREDMER I PREDRAČUN OPREME I SREDSTAVA ZA ZAŠTITU OD POŽARA - PRIKAZ TEHNIČKIH

KARAKTERISTIKA
Sav upotrebljeni materijal mora biti prvoklasnog kvaliteta i odgovarati zahtevima važećih pravilnika i
standarda. Svi radovi moraju biti izvedeni sa stručnom radnom snagom, a u potpunosti prema srpskim
tehničkim propisima važećim za predmene vrste radova. Svi elementi konstrukcije, oprema, instalacije
i uređaji moraju imati isprave o usaglašenosti (deklaracije proizvođača, sertifikate, izveštaje o
ispitivanju. Ovi zahtevi su sastavni deo Predmera radova svih glavnih projekata.
PROTIVPOŽARNA OPREMA
Red
Opis pozicije Kol. Cena
.br.
1. Protivpožarni ručni vatrogasni aparat za
gašenje inicijalnih požra tipa "S-9" proizvođača
VAZ - Valjevo ili sličan odgovarajući. Nabavka,
isporuka i montaža. kom 19x 5000 = 95000 Din
2. Metalna tablica dimenzija 200x300 mm sa
natpisom UPUTSTVO ZA KORIŠČENJE PPA i
opisanim postupkom upotrebe. Nabavka,
isporuka i montaža. kom 19 x 500 = 9500 Din
natpisom POSTUPAK U SLUČAJU POŽARA i
opisanim postupkom upotrebe. Nabavka,
fluorescentnim natpisom "Zabranjen pristup
nezaposlenim licima". Nabavka, isporuka i
montaža. kom 3 x 500 = 1500 Din
fluorescentnim natpisom "Zabranjeno pušenje
i upotreba otvorenog plamena". Nabavka,
6. Sanduk sa peskom i lopatom. Isporuka i
montaža. kom 1 x 2500 = 2500 Din
Ukupno 120500 Din

A.5. DOKUMENTACIJA KVALITETA UGRAĐENIH GRAĐEVINSKIH ELEMENATA, OPREME, UREĐAJA,

INSTALACIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA
Dokumentacija koja definiše kvalitet ugrađenih građevinskih elemenata, opreme, uređaja, instalacija i
građevinskih materijala definisana je u sledećim zakonskim propisima:
- Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost
prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za
atestiranje tih proizvoda („Sl.list SFRJ“, br. 24/90).
- Uredba o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i
obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009 i 23/2017).
- Uredba o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br.
98/2009 i 110/2016).
- Uredba o načinu imenovanja i ovlašćivanja tela za ocenjivanje usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br.
98/2009).
- Naredbа o obaveznom atestiranju ručnih i prevoznih aparata za gašenje požara („Sl. list SFRJ“, broj
16/83).
5.1. Izdavanje isprava o usaglašenosti
Način izdavanja isprava o usaglašenosti i sadržaj isprave o usaglašenosti definisan je u delu IV SADRŽAJ
ISPRAVE O USAGLAŠENOSTI, Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave
o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009 i
23/2017), po sledećem:
Član 22
Na osnovu sprovedenog ocenjivanja usaglašenosti, za predmetni proizvod koji ispunjava propisane
zahteve izdaje se odgovarajuća isprava o usaglašenosti u skladu sa tehničkim propisom.
Isprava o usaglašenosti je dokument kojim se potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima
tehničkog propisa.
Isprave o usaglašenosti, koje se izdaju na osnovu tehničkih propisa, mogu biti:
1) Deklaracija;
2) Sertifikat;
3) Izveštaj o ispitivanju;
4) druge isprave o usaglašenosti.
Deklaracija i Sertifikat mogu da, kao prilog, sadrže i izveštaje o ispitivanju na osnovu kojih su izdati,
ako je to predviđeno tehničkim propisom.
Član 23
Kad je tehničkim propisom utvrđena obaveza periodičnih pregleda tehnički složenih proizvoda, tim
propisom može biti propisana i obaveza izdavanja odgovarajućeg dokumenta radi potvrđivanja
bezbednosti tokom njihovog veka upotrebe.
Tehničkim propisom, za određene proizvode, može biti utvrđena obaveza izdavanja drugih, posebnih
isprava o usaglašenosti, odnosno dokumenata kojima se potvrđuje usaglašenost tih proizvoda sa
propisanim zahtevima (homologacija i sl.).
Član 24
Deklaracija je isprava kojom proizvođač ili njegov zastupnik potvrđuje da:
1) su ispunjeni svi odgovarajući zahtevi iz tehničkog propisa;

2) poseduje tehničku dokumentaciju, odnosno drugu dokumentaciju o ispitivanjima, kojom se

nesumnjivo potvrđuje ispunjenost zahteva iz tehničkog propisa;
3) preuzima odgovornost za usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima, odnosno za bezbednost
proizvoda.
Član 25
Deklaracija sadrži, naročito:
1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta proizvođača ili zastupnika;
2) jedinstveni identifikacioni broj proizvoda;
3) opis proizvoda (može biti praćen fotografijom, ako je to odgovarajuće) koji sadrži naziv, marku, tip,
odnosno model ili druge podatke, radi bliže identifikacije proizvoda;
4) naziv države u kojoj je proizvod proizveden;
5) naziv tehničkog propisa na osnovu koga je ocenjena usaglašenost predmetnog proizvoda,
uključujući i broj službenog glasila Republike Srbije u kome je taj propis objavljen;
6) podatke o primenjenim standardima ili tehničkim specifikacijama na koje se tehnički propis poziva,
a u odnosu na koje se izjavljuje da postoji usaglašenost;
7) identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za izdavanje Deklaracije u ime proizvođača ili
njegovog zastupnika;
8) mesto i datum izdavanja Deklaracije.
Osim podataka iz stava 1. ovog člana, Deklaracija može da sadrži i druge podatke utvrđene posebnim
tehničkim propisom.
Član 26
Sertifikat je isprava kojom Imenovano telo ili nadležni organ potvrđuje da je proizvod usaglašen sa
zahtevima tehničkog propisa.
Sertifikat sadrži, naročito:
1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta Imenovanog tela koje je izdalo Sertifikat;
2) jedinstveni broj Imenovanog tela iz Registra imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti;
3) naziv i broj Sertifikata;
4) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta proizvođača;
5) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta podnosioca zahteva;
6) naziv proizvoda koji je predmet sertifikata, uključujući i marku, tip, odnosno model ili druge
podatke radi bliže identifikacije proizvoda, kao i godinu proizvodnje;
7) izričitu izjavu kojom se potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima tehničkog propisa i naziv
tog propisa, uključujući i broj službenog glasila u kome je taj propis objavljen, odnosno izjavu kojom se
potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima primenjenih srpskih standarda;
8) broj izveštaja o ispitivanju ili drugog odgovarajućeg izveštaja na osnovu koga je Sertifikat izdat;
9) rok važenja Sertifikata, ako je to primenljivo;
10) identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za izdavanje Sertifikata;
11) mesto i datum izdavanja Sertifikata.
Osim podataka iz stava 1. ovog člana, Sertifikat sadrži i druge podatke utvrđene odgovarajućim
srpskim standardom, odnosno tehničkim propisom.
Član 27
Izveštaj o ispitivanju je isprava kojom Imenovano telo ili nadležni organ potvrđuje da je proizvod
usaglašen sa propisanim zahtevima.

Izveštaj o ispitivanju sadrži, naročito:

1) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta Imenovanog tela koje je sačinilo Izveštaj o
ispitivanju;
2) jedinstveni broj Imenovanog tela iz Registra imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti;
3) naziv isprave (Izveštaj o ispitivanju), broj pod kojim je taj izveštaj sačinjen, kao i identifikaciju svake
strane izveštaja koja omogućava
de se ona prepozna kao deo izveštaja, kao i preciznu identifikaciju kraja izveštaja;
4) identifikaciju korišćene metode ispitivanja;
5) opis, stanje i nedvosmislenu identifikaciju uzoraka koji su ispitivani, datum prijema uzoraka,
datume obavljanja ispitivanja, kao i plan
i procedure uzorkovanja;
6) rezultate ispitivanja sa, ako je potrebno, mernim jedinicama;
7) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta proizvođača;
8) poslovno ime, odnosno ime ili naziv i adresu sedišta podnosioca zahteva;
9) identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za sačinjavanje izveštaja;
10) mesto i datum izdavanja sačinjavanja izveštaja.
Osim podataka iz stava 2. ovog člana, Izveštaj o ispitivanju sadrži i druge elemente utvrđene
odgovarajućim srpskim standardom, odnosno tehničkim propisom.
Član 28
Sadržina druge isprave, odnosno dokumenta o usaglašenosti iz člana 23. ove uredbe utvrđuje se
tehničkim propisom, odnosno odgovarajućim srpskim standardima.
Član 29
Na isprave o usaglašenosti koje sačinjava, odnosno izdaje nadležni organ, shodno se primenjuju
odredbe čl. 26. do 28. ove uredbe.
U slučaju priznavanja inostranih isprava o usaglašenosti primenjuje se Uredba o načinu priznavanja

inostranih isprava i znakova usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009 i 110/2016), po sledećem:
Član 2
Inostrane isprave koje su predmet priznavanja jesu: sertifikat, izveštaj o ispitivanju, uverenje o
kontrolisanju ili drugi dokument kojim inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti potvrđuje
usaglašenost proizvoda sa zahtevima inostranog tehničkog propisa.
Inostrani znakovi usaglašenosti jesu: SE znak i drugi znakovi usaglašenosti koji se stavlja na proizvod u
skladu zahtevima inostranog tehničkog propisa.
Član 3
Inostrana isprava ili znak usaglašenosti koji je izdat u skladu sa potvrđenim međunarodnim
sporazumom čiji je potpisnik Republika Srbija, važi u Republici Srbiji.
Na traženje pravnih ili fizičkih lica, ministarstvo u čijem delokrugu je priprema i donošenje tehničkih
propisa kojima se uređuju zahtevi za proizvode na koje se odnosi inostrana isprava, odnosno znak
usaglašenosti (u daljem tekstu: nadležno ministarstvo), daje mišljenje o postojanju potvrđenog
međunarodnog sporazuma iz stava 1. ovog člana, odnosno da li je određena inostrana isprava ili znak
usaglašenosti izdat u skladu sa tim sporazumom.
Član 4

Ako inostrana isprava ili znak usaglašenosti nije izdat u skladu sa sporazumom iz člana 3. stav 1. ove
uredbe, postupak za priznavanje važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti pokreće se,
pre stavljanja proizvoda na tržište ili upotrebu u Republici Srbiji, na osnovu zahteva za priznavanje koji
podnosi proizvođač ili njegov zastupnik, odnosno uvoznik (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnom ministarstvu.
Podnosilac zahteva snosi troškove postupka priznavanja koji obuhvataju troškove za rad Komisije za
priznavanje važenja inostranih isprava i znakova usaglašenosti iz člana 7. ove uredbe (u daljem tekstu:
Komisija).
Član 5
Zahtev iz člana 4. ove uredbe sadrži:
1) poslovno ime, odnosno naziv i adresu sedišta i pravnu formu podnosioca zahteva;
2) navođenje inostrane isprave odnosno znaka usaglašenosti, čije priznavanje se traži;
3) naziv države u kojoj je izdata inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti;
4) naziv inostranog tehničkog propisa na osnovu koga je izdata inostrana isprava, odnosno na osnovu
koga je stavljen znak usaglašenosti, kao i naziv službenog glasila u kome je taj propis objavljen;
5) vrstu, odnosno naziv proizvoda i druge podatke radi bliže identifikacije proizvoda na koji se odnosi
inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti;
6) poslovno ime, odnosno naziv i adresu sedišta i pravnu formu pravnog subjekta koji je izdao
inostranu ispravu, odnosno stavio znak usaglašenosti na proizvod;
7) naziv države u kojoj je imenovano ili ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je izdalo
inostranu ispravu;
8) naziv organa koji je imenovao, odnosno ovlastio telo za ocenjivanje usaglašenosti iz tačke 7) ovog
člana;
9) druge podatke od značaja za priznavanje važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zahtev za priznavanje inostrane isprave izdate u skladu sa inostranim
tehničkim propisom čija su načela i bitni zahtevi preuzeti u domaći tehnički propis, ne mora sadržati
podatke iz stava 1. tač. 3)-8) ovog člana.
Član 6
Uz zahtev iz člana 5. ove uredbe podnose se sledeći dokazi:
1) kopija izvoda iz registra privrednih subjekata za podnosioca zahteva, overena od strane nadležnog
organa, kao i overeni prevod tog izvoda na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača, ako je
podnosilac zahteva inostrani proizvođač;
2) originalnu inostranu ispravu ili njenu kopiju overenu od strane inostranog nadležnog organa, kao i
overeni prevod te isprave na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača;
3) kopiju originalnog teksta tehničkog propisa iz člana 5. tačka 4) ove uredbe i overeni prevod tog
propisa na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača;
4) kopiju izvoda iz registra privrednih subjekata za lice iz člana 5. tačka 6) ove uredbe, overenu od
strane inostranog nadležnog organa, kao i overeni prevod tog izvoda na srpski jezik od strane
ovlašćenog sudskog tumača;
5) kopiju akta o imenovanju, odnosno ovlašćivanju ili drugog odgovarajućeg dokumenta, koji je izdao
organ iz člana 5. tačka 8) ove uredbe, overenu od strane inostranog nadležnog organa, kao i overeni
prevod tog akta na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača;
6) dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u skladu sa zakonom;
7) drugi dokazi kojima se potvrđuju navodi iz zahteva.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, uz zahtev za priznavanje inostrane isprave izdate u skladu sa
inostranim tehničkim propisom čija su načela i bitni zahtevi preuzeti u domaći tehnički propis, ne
moraju se dostavljati dokazi iz stava 1. tač. 3)-5) ovog člana.
Član 7
Ispunjenost uslova za priznavanje važenja inostrane isprave utvrđuje Komisija koju, za oblast jednog ili
više tehničkih propisa, obrazuje ministar nadležnog ministarstva (u daljem tekstu: nadležni ministar).
Komisiju sačinjavaju najmanje tri člana, od kojih je najmanje jedan predstavnik nadležnog ministarstva
i jedan predstavnik Instituta za standardizaciju Srbije.
Članovi Komisije mogu imati zamenike.
Po potrebi, u rad Komisije mogu se uključiti i drugi stručnjaci, izvan nadležnog ministarstva, za oblast
koja je uređena odgovarajućim srpskim tehničkim propisom.
Radom Komisije rukovodi predstavnik nadležnog ministarstva.
Član 8
Komisija na osnovu podnetog zahteva za priznavanje i priloženih dokaza, utvrđuje da li:
1) zahtevi iz inostranog tehničkog propisa obezbeđuju najmanje isti stepen zaštite bezbednosti života i
zdravlja ljudi, zaštite životinja i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika i
zaštite imovine, koji su određeni zahtevima odgovarajućeg srpskog tehničkog propisa;
2) zahtevi iz inostranog tehničkog propisa koje inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti mora da
ispuni da bi sprovodilo postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, obezbeđuju najmanje isti
stepen ispunjenosti zahteva koji su utvrđeni odgovarajućim srpskim tehničkim propisom za
imenovano, odnosno ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti.
Član 9
Komisija na osnovu podnetog zahteva za priznavanje, priloženih dokaza i utvrđenih činjenica, utvrđuje
da li inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti, ispunjava uslove iz člana 8. ove uredbe.
Nadležni ministar, na predlog Komisije, donosi rešenje o priznavanju važenja inostrane isprave,
odnosno znaka usaglašenosti, ako je utvrđeno da inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti
ispunjava propisane uslove.
Nadležni ministar, na predlog Komisije, donosi rešenje kojim se odbija zahtev za priznavanje, ako je
utvrđeno da inostrana isprava, odnosno znak usaglašenosti, ne ispunjava propisane uslove.
Predlozi iz st. 2. i 3. ovog člana, moraju biti obrazloženi.
Član 10
Nadležni ministar donosi rešenje o priznavanju važenja inostrane isprave, odnosno znaka
usaglašenosti po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove koji se odnose
na tehničke propise.
Uz zahtev za davanje mišljenja iz stava 1. ovog člana, nadležno ministarstvo dostavlja predlog rešenja
o priznavanju važenja inostrane isprave, odnosno znaka usaglašenosti, sa obrazloženjem, kao i kopiju
inostrane isprave koja je predmet rešenja o priznavanju.
Ministarstvo iz stava 1. ovog člana dužno je da mišljenje pismeno dostavi nadležnom ministarstvu u
roku od deset dana od dana prijema zahteva za davanje mišljenja.
Ako mišljenje ne bude dostavljeno u roku iz stava 3. ovog člana, smatra se da nije bilo primedaba.
Član 11
Rešenje iz člana 10. ove uredbe važi do isteka roka važenja inostrane isprave, ako je taj rok utvrđen u
ispravi.
Ako u inostranoj ispravi nije utvrđen rok važenja, rešenje o priznavanju važenja inostrane isprave važi
najduže tri godine od dana njegovog donošenja.

5.2. Postupak ispitivanja
Postupci ispitivanja karakteristika građevinskih elemenata, opreme, uređaja, instalacija i građevinskih

materijala definisani su sledećim tehničkim propisima za ove grupe proizvoda uređaja ili instalacija:
a) Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. list SFRJ”, br.
53/88, 54/88, 28/95)
b) Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara (“Sl. list SFRJ” br.
87/93)
c) Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para
("Sl. list SRJ", br.24/93)
d) SRPS HD 60364-6:2012 Električne instalacije niskog napona - Deo 6: Verifikacija
e) SRPS U.J1.043 - Zaštita od požara - Ekspandujući premazi za čelične konstrukcije-Tehnički
uslovi
f) SRPS U.J1.090 - Tehnički uslovi zaštite od požara u građevinarstvu - Ispitivanje otpornosti
zidova prema požaru
g) SRPS U.J1.092 - Zaštita od požara u građevinarstvu - Ispitivanje otpornosti protiv požara
požarnih zidova i nenosećih spoljnih zidova
h) SRPS U.J1.140 - Zaštita od požara - Ispitivanje otpornosti krovnih pokrivača protiv dejstva
požara spolja
i) SRPS U.J1.160 - Tehnički uslovi zaštite od požara u građevinarstvu - Ispitivanje otpornosti vrata
i drugih elemenata za zatvaranje otvora u zidovima
j) SRPS EN 54-13:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 13: Ocenjivanje
kompatibilnosti komponenata sistema,
k) SRPS EN 54-2:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 2: Oprema za
kontrolu i indikaciju,
l) SRPS EN 54-2:2008/A1:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 2:
Oprema za kontrolu i indikaciju - Izmena 1,
m) SRPS EN 54-21:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 21:
Pojedinačna oprema za prenošenje alarmnog signala i signala za upozorenje o grešci,
n) SRPS EN 54-17:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 17: Izolatori za
kratak spoj
o) SRPS EN 54-18:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 18: Ulazno-
izlazni uređaji
p) SRPS EN 54-18:2008/AC:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 18:
Ulazno-izlazni uređaji - Ispravka
Za javljače požara primenjuju se sledeći standardi:
• SRPS EN 54-10:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 10: Detektori
plamena - Tačkasti detektori
• SRPS EN 54-10:2008/A1:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 10:
Detektori plamena - Tačkasti detektori - Izmena 1

• SRPS EN 54-11:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 11: Ručni
javljači požara
Ručni javljači požara - Izmena 1
• SRPS EN 54-12:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 12: Detektori
dima - Linijski detektori koji koriste optički svetlosni snop
• SRPS EN 54-20:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 20: Usisni
dimni detektori
Detektori toplote - Tačkasti detektori - Izmena 1
• SRPS EN 54-7:2008 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 7: Dimni
detektori - Tačkasti detektori koji rade na principu rasipanja svetlosti, propuštanja svetolosti ili
jonizacije
Dimni detektori - Tačkasti detektori koji rade na principu rasipanja svetlosti, propuštanja
svetlosti ili jonizacije - Izmena 2
Za uređaje za uzbunjivanje primenjuju se sledeći standardi:
A) SRPS EN 54-23:2012 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi- Deo 23:Požarni
alarmni uređaji- Vizeualni alarmni uređaji,
B) SRPS EN 54-24:2009 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 24:
Komponente sistema za glasovno upozorenje - Zvučnici
C) SRPS EN 54-25:2009 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 25:
Komponente koje koriste radio-linkove
D) SRPS EN 54-3:2011Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 3: Požarni
alarmni uređaji - Sirene
E) SRPS EN 54-3:2011/A1:2011 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 3:
Požarni alarmni uređaj - Sirene - Izmena 1
F) SRPS EN 54-3:2011/A2:2012 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 3:
Požarni alarmni uređaj - Sirene - Izmena 2
Za izvore napajanja (akumulatore) primenjuju se sledeći standardi:
1. SRPS EN 54-4:2011 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 4: Oprema za
napajanje
2. SRPS EN 54-4:2011/A1:2011Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 4:
Oprema za napajanje - Izmena 1
3. SRPS EN 54-4:2011/A2:2012 Sistemi za detekciju požara i požarni alarmni sistemi - Deo 4:
Oprema za napajanje - Izmena 2
4. SRPS EN 50402:2011 Električni uređaji za detekciju i merenje zapaljivih ili toksičnih gasova ili
para, ili kiseonika - Zahtevi za funkcionalnu bezbednost stabilnih sistema za detekciju gasova
5. SRPS EN 50402:2011/A1:2011 Električni uređaji za detekciju i merenje zapaljivih ili toksičnih
gasova ili para, ili kiseonika - Zahtevi za funkcionalnu bezbednost stabilnih sistema za detekciju
gasova - Izmena 1

6. SRPS EN 12101-1:2009 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 1: Specifikacije za dimne

barijere
7. SRPS EN 12101-1:2009/A1:2009 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 1: Specifikacije za
dimne barijere - Izmena 1
8. SRPS EN 12101-10:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 10: Napajanja
1. SRPS EN 12101-10:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 10: Napajanja -
Ispravka
2. SRPS EN 12101-2:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 2: Specifikacije uređaja za
prirodno odvođenje dima i toplote
3. SRPS EN 12101-3:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 3: Specifikacije ventilatora za
prinudno odvođenje dima i toplote
4. SRPS EN 12101-3:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 3: Specifikacije
ventilatora za prinudno odvođenje dima i toplote - Ispravka
5. SRPS EN 12101-6:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 6: Specifikacije sistema za
natpritisak - Setovi
6. SRPS EN 12101-6:2008/AC:2008 Sistemi za kontrolu dima i toplote - Deo 6: Specifikacije
sistema za natpritisak - Setovi - Ispravka
5.3. Laboratorije i ispitivanje
Laboratotrije za ispitivanje moraju biti akreditovane od Akreditacionog tela Srbije čijom

akreditacijom se utvrđuje kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti.
Laboratorija za ispitivanje mora da ispunjava zahteve standarda SRPS ISO/IEC 17025: 2006.
Laboratorija mora da:
- ima rukovodstvo i tehničko osoblje koje, bez obzira na ostale odgovornosti, ima ovlašćenja i resurse
da obavlja svoje dužnosti, uključujući primenu, održavanje i poboljšanje sistema menadžmenta, da
uočava pojave odstupanja od sistema menadžmenta ili od procedure izvođenja ispitivanja i/ili
etaloniranja, kao i da podstiče aktivnosti za sprečavanje ili umanjivanje takvih odstupanja;
- ima takvu uređenost koja osigurava da njeno rukovodstvo i osoblje budu nezavisni od bilo kakvih
unutrašnjih ili spoljašnjih trgovinskih, finansijskih i sličnih pritisaka i uticaja, koji bi mogli imati
neželjene efekte na kvalitet njihovog rada;
- ima politiku i procedure koje osiguravaju zaštitu poverljivih informacija i vlasničkih prava njenih
korisnika, uključujući i procedure za zaštitu elektronskog čuvanja i prenosa podataka;
- ima politiku i procedure kojima se izbegava uplitanje u bilo kakve aktivnosti koje bi slabile
poverenje u njenu kompetentnost, nepristrasnost, pravičnost ili poslovnost;
- definiše organizacionu strukturu i strukturu rukovodstva laboratorije, svoj položaj u bilo kojoj
matičnoj organizaciji, kao i odnose između menadžmenta kvalitetom, tehničkih delatnosti i
pomoćnih službi;
- utvrdi odgovornost, ovlašćenja i međusobne veze celokupnog osoblja koje upravlja, obavlja ili
verifikuje rad koji utiče na kvalitet ispitivanja i/ili etaloniranja;

- sprovodi odgovarajući nadzor nad osobljem za ispitivanje i etaloniranje, uključujući i ono koje je na
obuci;
- nadzor obavlja osoblje koje dobro poznaje metode i procedure, svrhu svakog ispitivanja i/ili
etaloniranja i vrednovanje rezultata ispitivanja ili etaloniranja i
- ima tehničko rukovodstvo u potpunosti odgovorno za tehničke aktivnosti i nabavku resursa
neophodnih za obezbeđenje zahtevanog kvaliteta rada laboratorije.
A.6. TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PROIZVODE I OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI
6.1. Značenje pojedinih izraza
Značenje dole navedenih izraza definisani su članom 3. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i
ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09).
Član 3.
1. proizvod je svaki proizvod koji je, kao rezultat nekog procesa, izrađen ili na drugi način
dobijen, nezavisno od stepena njegove prerade, a namenjen je za stavljanje na tržište ili
isporuku na tržištu
2. isporuka na tržištu je svako činjenje dostupnim proizvoda na tržištu Republike Srbije radi
distribucije, potrošnje ili upotrebe sa ili bez naknade
3. proizvođač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili lice koje se
predstavlja kao proizvođač stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva,
žiga, neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi način
4. zastupnik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice sa
prebivalištem u Republici Srbiji, koje je proizvođač ovlastio da za njegov račun preduzima
radnje iz ovlašćenja, a u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište Republike Srbije
5. uvoznik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice sa
prebivalištem u Republici Srbiji koje stavlja na tržište proizvod iz drugih zemalja
6. distributer je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice sa
prebivalištem u Republici Srbiji, koje je uključeno u lanac isporuke i koje u okviru obavljanja
svoje delatnosti isporučuje proizvod, a nije proizvođač ili uvoznik
7. isporučilac je proizvođač, zastupnik, uvoznik ili distributer
8. ocenjivanje usaglašenosti je svaka aktivnost kojom se utvrđuje da li je proizvod, odnosno
proces proizvodnje usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima
9. telo za ocenjivanje usaglašenosti je privredno društvo, ustanova ili drugo pravno lice koje
sprovodi ocenjivanje usaglašenosti, odnosno obavlja poslove tehničke procene, uključujući
etaloniranje, ispitivanje, sertifikaciju i kontrolu
10. isprava o usaglašenosti je deklaracija o usaglašenosti, izveštaj o ispitivanju, sertifikat, uverenje
o kontrolisanju ili drugi dokument kojim se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa propisanim
zahtevima
11. imenovanje je odobrenje koje nadležni ministar daje telu za ocenjivanje usaglašenosti za
sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti za potrebe proizvođača, u skladu sa zahtevima iz
tehničkog propisa

12. ovlašćivanje je odobrenje koje nadležni ministar daje telu za ocenjivanje usaglašenosti za
obavljanje poslova tehničke procene, za potrebe organa državne uprave koji sprovodi
ocenjivanje usaglašenosti, u skladu sa zahtevima iz tehničkog propisa
13. tehnička procena je ispitivanje, odnosno kontrolisanje proizvoda u skladu sa zahtevima
tehničkog propisa, koje obavlja ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti za potrebe organa
državne uprave
14. tehnička specifikacija je dokument u kome se utvrđuju tehnički zahtevi za proizvode i postupci
ocenjivanja usaglašenosti, koji priprema stručna komisija koju obrazuje nadležno ministarstvo,
a donosi ga ministar koji rukovodi radom ministarstva
6.2. Način propisivanja tehničkih zahteva za proizvode, pojam tehničkog propisa kojim se uređuje
zahtev za proizvode
Način propisivanja tehničkih zahteva za proizvode i pojam tehničkog propisa kojim se uređuje zahtev
za proizvode, definisani su članom 4. I 5. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju
usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09).
Član 4.
Tehnički zahtevi za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda (u daljem tekstu: tehnički zahtevi)
propisuju se tehničkim propisom neposredno, navođenjem tih zahteva u tekstu propisa ili posredno,
pozivanjem tehničkog propisa na srpski standard, odnosno tehničku specifikaciju.
Član 5.
Tehnički propis je svaki propis, kojim se, za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda (u daljem
tekstu: proizvod) uređuje najmanje jedan od sledećih elemenata:
1) tehnički zahtevi koje mora da ispunjava proizvod koji se isporučuje;
2) postupci ocenjivanja usaglašenosti;
3) zahtevi za bezbednost proizvoda tokom veka upotrebe;
4) redovni i vanredni pregledi proizvoda tokom veka upotrebe;
5) isprave koje prate proizvod prilikom stavljanja na tržište ili upotrebu;
6) znak i način označavanja proizvoda;
7) zahtevi koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti;
8) zahtevi u pogledu pakovanja i obeležavanja.
Tehnički propisi i u njima sadržani tehnički zahtevi donose se radi zaštite bezbednosti, života i zdravlja
ljudi, zaštite životinja i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika i zaštite
imovine.
6.3. Način donošenja tehničkog propisa
Tehnički propisi se donose na način i u skladu sa članom 6. Zakona o tehničkim zahtevima za

proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09).

Član 6.
Tehnički propis priprema i donosi ministarstvo u okviru svog delokruga (u daljem tekstu: nadležno
ministarstvo).
Prilikom pripreme, donošenja i primene tehničkog propisa nadležno ministarstvo uzima u obzir,
naročito:
1) sprečavanje nepotrebnih prepreka u trgovini;
2) ravnopravnost domaćih i stranih proizvoda na tržištu;
3) korišćenje srpskih standarda kojima se preuzimaju međunarodni standardi, kao osnove za pripremu
tehničkog propisa;
4) određivanje primerenog roka za početak primene tehničkog propisa;
5) promenjene okolnosti do kojih je došlo posle donošenja tehničkog propisa, radi njegove izmene ili
stavljanja van snage;
6) ostvarivanje ciljeva tehničkog propisa na način koji je najmanje ograničavajući po trgovinu i u tom
smislu vrši izmene ili stavlja van snage tehnički propis;
7) zahteve koje proizvod treba da ispunjava prvenstveno u pogledu funkcionalnih karakteristika, a ne
u pogledu dizajna ili opisnih karakteristika proizvoda.
6.4. Posredno propisivanje tehničkih zahteva za proizvode
Tehnički propisi se donose na način i u skladu sa članom 7. i 8. Zakona o tehničkim zahtevima za

Član 7
Tehnički propis se može pozvati na srpski standard na dva načina:
1) tehničkim propisom može se odrediti da je jedini način postizanja usaglašenosti sa zahtevima tog
propisa ispunjavanje zahteva srpskog standarda na koji se tehnički propis poziva;
2) tehničkim propisom može se odrediti da je jedan od mogućih načina postizanja usaglašenosti sa
zahtevima tog propisa ispunjavanje zahteva srpskog standarda na koji se tehnički propis poziva.
Institut za standardizaciju Srbije dužan je da, na zahtev nadležnog ministarstva, dostavi obaveštenje o
tome da li za proizvod koji se uređuje tehničkim propisom postoji odgovarajući srpski standard ili
predstoji njegovo donošenje, odnosno da li postoji odgovarajući međunarodni ili evropski standard.
Ministar koji rukovodi radom nadležnog ministarstva (u daljem tekstu: nadležni ministar), sastavlja
spisak standarda iz stava 1. tačka 2) ovog člana na koje se poziva tehnički propis koji priprema i donosi
to ministarstvo.
Spisak standarda iz stava 3. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" na
obrascu čiju sadržinu propisuje ministar nadležan za poslove standardizacije.
Član 8
Tehničkim propisom može se odrediti da je jedini način postizanja usaglašenosti sa zahtevima tog
propisa ispunjavanje zahteva tehničke specifikacije na koju se tehnički propis poziva.

Nadležni ministar utvrđuje listu tehničkih specifikacija iz stava 1. ovog člana koja se objavljuje u
"Službenom glasniku Republike Srbije".
Tehnička specifikacija objavljuje se na internet stranici nadležnog ministarstva.
6.5. Propisivanje obaveze ocenjivanja usaglašenosti
Propisivanje obaveze ocenjivanja usaglašenosti definišu se članom 9. Zakona o tehničkim zahtevima za

Član 9
Obaveza ocenjivanja usaglašenosti utvrđuje se tehničkim propisom.
Tehničkim propisom utvrđuje se da pre stavljanja proizvoda na tržište ili upotrebu, ocenjivanje
usaglašenosti može sprovesti, odnosno u njemu učestvovati:
1) proizvođač;
2) imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti;
3) organ državne uprave.
Tehničkim propisom se određuje vrsta isprave o usaglašenosti koju je isporučilac dužan da izda ili
obezbedi za proizvod pre njegovog stavljanja na tržište ili upotrebu.
Sadržaj isprave o usaglašenosti uređuje se propisom koji donosi Vlada.
6.6. Postupci ocenjivanja usaglašenosti
Postupci ocenjivanja usaglašenosti utvrđuju se tehničkim propisom kojim se utvrđuje način

ocenjivanja usaglašenosti koji može da obuhvati primenu jednog postupka, nekoliko postupaka ili
kombinaciju različitih postupaka ocenjivanja usaglašenosti.
Na osnovu članova 18 i 19 Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o

usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009 i
23/2017).
Član 18
Ocenjivanje usaglašenosti sprovodi se na osnovu modula koji su propisani tehničkim propisom,
u skladu sa Odlukom Evropskog parlamenta i Saveta o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima
broj 768/2008/EZ od 9. jula 2008. godine (Decision of the European Parliament and of the Council on
a Common Framework for the Marketing of Products 768/2008/EC).
Tehničkim propisom se mogu propisati sledeći moduli ocenjivanja usaglašenosti:
1. Modul A - interna kontrola proizvodnje;
2. Modul B - pregled tipa;
3. Modul C - usaglašenost sa tipom na osnovu interne kontrole proizvodnje;
4. Modul D - usaglašenost sa tipom na osnovu garancije kvaliteta procesa proizvodnje -
obezbeđenje kvaliteta proizvodnje;
5. Modul E - usaglašenost sa tipom na osnovu garancije kvaliteta proizvoda - obezbeđenje
kvaliteta proizvoda;

6. Modul F - usaglašenost sa tipom na osnovu verifikacije proizvoda;

7. Modul G - usaglašenost na osnovu pojedinačne verifikacije proizvoda;
8. Modul H - usaglašenost na osnovu potpune garancije kvaliteta - potpuno obezbeđenje
kvaliteta.
Osim ovih modula ocenjivanja usaglašenosti, tehničkim propisom mogu da se propišu i drugi
moduli ocenjivanja usaglašenosti. Pomenuti moduli ocenjivanja usaglašenosti mogu se primenjivati
pojedinačno ili u kombinaciji, u skladu sa tehničkim propisom.
Član 19
Izbor modula ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, vrši se u skladu sa sledećim kriterijumima:
1. vrsta proizvoda;
2. vrsta i stepen rizika koji proizvod može da prouzrokuje;
3. potreba da se proizvođaču omogući izbor između modula obezbeđenja kvaliteta i sertifikacije
proizvoda, ako je obavezno učešće treće strane;
4. izbegavanje propisivanja modula koji bi za proizvođača mogli da predstavljaju preveliko
opterećenje u odnosu na bezbednosne zahteve utvrđene u tehničkom propisu.
Ako je jedan proizvod predmet više tehničkih propisa, tim propisima se obezbeđuje
usklađenost modula.
6.7. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi proizvođač
Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi proizvođač negov zastupnik ili uvoznik i definiiše se tehničkim
propisom za određeni proizvod. Na osnovu člana 3 Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja
usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti
(„Sl. glasnik RS”, br. 98/2009 i 23/2017).
Član 3
Ako je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi proizvođač, tim
propisom propisuju se i zahtevi vezani za internu kontrolu proizvodnje. Na osnovu sprovedenog
postupka ocenjivanja usaglašenosti, proizvođač izdaje Deklaraciju o usaglašenosti, ako je proizvod koji
je predmet ocenjivanja usaglašen sa propisanim zahtevima.
6.8. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti
Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti definiiše se

tehničkim propisom za određeni proizvod, u skladu sa modulom ocenjivanja usaglašenosti koji je
utvrđen tehničkim propisom i na način kako je definisano članom 4, članom 7., članom 8. i članom 15.
Uredbe o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku,
izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009 i 23/2017).
Član 4
Ako je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi Imenovano telo,
ocenjivanje usaglašenosti se sprovodi na osnovu zahteva za ocenjivanje usaglašenosti koji se podnosi
Imenovanom telu.
Član 7
Imenovano telo sprovodi ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa modulom ocenjivanja
usaglašenosti koji je utvrđen tehničkim propisom.
Pri ocenjivanju usaglašenosti, Imenovano telo dužno je da:

1. sprovede ocenjivanje usaglašenosti samo u obimu koji je potreban, u skladu sa tehničkim

propisom, bez dodatnih zahteva prema podnosiocu zahteva
2. sprovede ocenjivanje usaglašenosti efikasno i ekonomično, u najkraćem mogućem roku i sa
najvećim stepenom stručnosti i profesionalizma
3. obaveštava podnosioca zahteva, na njegovo traženje, o stanju postupka ocenjivanja
usaglašenosti i eventualnim razlozima za kašnjenje, kao i da mu pruža druga potrebna
obaveštenja
4. da obezbedi brzo i efikasno postupanje po prigovorima na rad i odluke Imenovanog tela u vezi
sa sprovođenjem ocenjivanja usaglašenosti
5. da zahteva od podnosioca zahteva samo informacije neophodne za sprovođenje ocenjivanja
usaglašenosti, kao i da obezbedi poverljivost svih informacija pribavljenih tokom ocenjivanja
usaglašenosti
6. kada obavlja uzorkovanje, to uzorkovanje ne vrši na način kojim se stvaraju nepotrebne
nepogodnosti podnosiocu zahteva.
Član 8
Na osnovu sprovedenog ocenjivanja usaglašenosti za predmetni proizvod koji ispunjava
propisane zahteve Imenovano telo izdaje odgovarajuću ispravu o usaglašenosti, u skladu sa tehničkim
propisom i obimom poslova koji je utvrđen rešenjem o njegovom imenovanju.
Imenovano telo ne može da izda ispravu o usaglašenosti za svoje proizvode, proizvode koje
uvozi, odnosno kupuje.
Član 15
Imenovano telo je dužno da vodi evidenciju o izdatim i oduzetim ispravama o usaglašenosti,
ograničavanju važenja izdatih isprava o usaglašenosti, kao i o odbijanju izdavanja isprava o
usaglašenosti.
Imenovano telo dužno je da čuva dokumentaciju o rezultatima ispitivanja i druge podatke, kao
i tehničku i drugu dokumentaciju u vezi sa sprovedenim postupkom ocenjivanja usaglašenosti i
izdatom ispravom o usaglašenosti, u roku od 10 godina od dana izdavanja isprave o usaglašenosti,
odnosno od dana svakog pojedinačno sprovedenog ocenjivanja usaglašenosti, ako tehničkim
propisom nije drugačije određeno.
6.9. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi organ državne uprave
Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi organ državne uprave (nadležni organ) definiše se članom
17., članom 18. i članom 12. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti
(“Sl.glasnik RS” br. 36/09).
Član 17
Kada je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi organ državne uprave,
nadležni organ državne uprave, na zahtev proizvođača, sprovodi ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa
postupcima utvrđenim tim propisom.
Organ državne uprave, pre izdavanja isprave o usaglašenosti, nalaže proizvođaču koji nije ispunio
propisane zahteve da preduzme odgovarajuće korektivne mere.
Ako organ državne uprave, prilikom provere usaglašenosti, posle izdavanja isprave o usaglašenosti,
utvrdi da proizvod ne ispunjava propisane zahteve, naložiće proizvođaču da preduzme odgovarajuće

korektivne mere i po potrebi može rešenjem, privremeno ili trajno, da oduzme ispravu o usaglašenosti
ili ograniči važenje te isprave.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno.
Troškovi ocenjivanja usaglašenosti iz stava 1. ovog člana padaju na teret proizvođača.
Način sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti iz stava 1. ovog člana i način određivanja i
plaćanja troškova ocenjivanja usaglašenosti iz stava 5. ovog člana, uređuju se propisom koji donosi
Vlada.
Član 18
Kada je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi organ državne
uprave, a kada za potrebe tog organa tehničku procenu vrši telo za ocenjivanje usaglašenosti, to telo
mora da ispunjava zahteve iz tehničkog propisa u smislu člana 12. Zakona o tehničkim zahtevima za
Član 12
Kada je tehničkim propisom utvrđeno da ocenjivanje usaglašenosti sprovodi imenovano telo za
ocenjivanje usaglašenosti, tim propisom se utvrđuju i zahtevi koje to telo mora da ispuni, naročito u
pogledu:
1) stručne osposobljenosti zaposlenih i drugih angažovanih lica;
2) opreme;
3) nezavisnosti i nepristrasnosti u odnosu na lica povezana sa proizvodom koji je predmet ocenjivanja
usaglašenosti;
4) postupanja sa prigovorima na njegov rad i donete odluke;
5) čuvanja poslovne tajne;
6) osiguranja od odgovornosti za štetu.
6.10. Uloga akreditacije u ocenjivanju usaglašenosti
Uloga akreditacije u ocenjivanju usaglašenosti definisana je članom 19. Zakona o tehničkim zahtevima
za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09).
Član 19
Pri donošenju rešenja iz čl. 13. i 18. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju
usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09), smatraće se da telo za ocenjivanje usaglašenosti koje ima akt
o akreditaciji ispunjava propisane zahteve u meri u kojoj su obuhvaćeni obimom akreditacije,
uzimajući u obzir postupke ocenjivanja usaglašenosti i proizvode obuhvaćene akreditacijom.
Tehničkim propisom može se utvrditi da u postupku ocenjivanja usaglašenosti pojedine aktivnosti,
umesto imenovanog tela, može da sprovodi akreditovano telo koje je u sastavu proizvođača.
Telo iz stava 2. ovog člana mora da bude organizovano kao zasebna organizaciona jedinica
proizvođača, ne sme da učestvuje u izradi, isporuci, montaži, korišćenju ili održavanju proizvoda čiju
usaglašenost ocenjuje i može da pruža usluge isključivo proizvođaču u čijem se sastavu nalazi.
6.11. Prijavljivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti
Prijavljivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti vrši se u skladu sa članom 20. Zakona o tehničkim
zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09).

Član 20
Ministarstvo nadležno za poslove koji se odnose na tehničke propise (u daljem tekstu: ministarstvo),
na predlog nadležnog ministarstva, vrši prijavljivanje imenovanog, odnosno ovlašćenog tela za
ocenjivanje usaglašenosti odgovarajućoj međunarodnoj organizaciji u skladu sa pravilima potvrđenih
međunarodnih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbija.
Način imenovanja, ovlašćivanja, oduzimanja odobrenja za sprovođenje ocenjivanja
usaglašenosti, prijavljivanja tela za ocenjivanje usaglašenosti, kao i način utvrđivanja ispunjenosti
propisanih zahteva za imenovanje, odnosno ovlašćivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, uređuje se
propisom koji donosi Vlada.
6.12. Obaveze proizvođača, uvoznika proizvoda, obaveze distributera proizvoda, obaveze vlasnika
proizvoda u upotrebi
Obaveze proizvođača, uvoznika proizvoda, obaveze distributera proizvoda, obaveze vlasnika

proizvoda u upotrebi definisane su članovima od 21. do 27. u poglavlju IV OBAVEZE ISPORUČIOCA
PROIZVODA I VLASNIKA PROIZVODA U UPOTREBI Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i
ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09).
Usaglašenost proizvoda
Član 21
Proizvod se stavlja na tržište, odnosno isporučuje na tržištu samo ako je usaglašen sa propisanim
tehničkim zahtevima, ako je njegova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako je
označen u skladu sa propisima i ako ga prate propisane isprave o usaglašenosti i druga propisana
dokumentacija.
Zaštitna klauzula
Član 22
Nadležni inspektor preduzima odgovarajuće mere ograničavanja isporuke na tržištu, zabrane
stavljanja proizvoda na tržište ili isporuke na tržištu, povlačenja, odnosno opozivanja proizvoda u
skladu sa zakonom, ako se utvrdi da proizvod koji je usaglašen sa tehničkim propisom može da ugrozi
javni interes, a naročito ako je ugrožena bezbednost, život i zdravlje ljudi, bezbednost i zdravlje
životinja i biljaka, životna sredina, bezbednost potrošača i drugih korisnika i imovina.
Nadležni ministar briše srpski standard sa spiska standarda iz člana 7. stav 3. ovog zakona, ako se
utvrdi da je nebezbednost proizvoda iz stava 1. ovog člana posledica nezadovoljavajućih tehničkih
rešenja iz tog standarda.
Obaveze proizvođača
Član 23
Proizvođač je dužan da:
1) obezbedi da se proizvod izradi u skladu sa propisanim zahtevima;
2) izradi potrebnu tehničku dokumentaciju i čuva je u propisanom roku;
3) obezbedi sprovođenje propisanog postupka ocenjivanja usaglašenosti, izradi deklaraciju o
usaglašenosti i čuva je u propisanom roku, kao i da stavi na proizvod propisani znak usaglašenosti;
4) kada je propisano, vrši ispitivanje uzoraka proizvoda na tržištu, obrađuje informacije, vodi registar
reklamacija i obaveštava distributere o neusaglašenim proizvodima, kao i korektivnim merama

preduzetim samoinicijativno, po nalogu ili u saradnji sa nadležnim organima, u cilju izbegavanja rizika
koje neusaglašeni proizvod predstavlja;
5) vrši druge aktivnosti utvrđene tehničkim propisom za pojedine proizvode.
Proizvođač može da ovlasti zastupnika da izvršava njegove obaveze dajući mu pismeno ovlašćenje,
koje zastupniku mora da omogući najmanje da:
1) čuva deklaraciju o usaglašenosti i tehničku dokumentaciju u propisanom roku;
2) dostavlja nadležnim organima sve informacije i dokumentaciju neophodnu za dokazivanje
usaglašenosti proizvoda;
3) sarađuje sa nadležnim organima u svim korektivnim merama preduzetim u cilju izbegavanja rizika
koje proizvod predstavlja.
Proizvođač ne može na ovlašćenog zastupnika preneti svoje obaveze iz stava 1. tačka 1) ovog člana,
kao ni izradu tehničke dokumentacije.
Član 24
Proizvođač stavlja znak usaglašenosti na proizvod koji je usaglašen sa tehničkim propisom ako je to
utvrđeno tehničkim propisom.
Na proizvod koji nije usaglašen sa propisanim zahtevima, odnosno na proizvod za koji nije propisano
stavljanje znaka usaglašenosti, zabranjeno je stavljati znak usaglašenosti.
Zabranjeno je na proizvod stavljati drugi znak koji nije znak usaglašenosti već na njega samo podseća
svojim sadržajem ili oblikom čime bi kod potrošača ili drugog korisnika mogao da stvori zabludu da se
radi o znaku usaglašenosti ili ako bi se stavljanjem drugog znaka na proizvod smanjila vidljivost,
odnosno čitljivost znaka usaglašenosti.
Oblik, izgled i sadržaj znaka usaglašenosti uređuje se propisom koji donosi Vlada.
Obaveze uvoznika
Član 25
Uvoznik je dužan da:
1) proveri da li je za proizvod izdata deklaracija o usaglašenosti, odnosno da li proizvod prati druga
propisana isprava o usaglašenosti, da li je označen propisanim znakom usaglašenosti, da li je obeležen
na način koji omogućava identifikaciju proizvoda i proizvođača i da li ga prati propisana
dokumentacija;
2) u propisanom roku čuva kopiju deklaracije o usaglašenosti i tehničku dokumentaciju, kao i da ih
učini dostupnim nadležnim organima na njihov zahtev;
3) u slučaju osnovane sumnje da proizvod nije usaglašen sa propisanim zahtevima, stavi proizvod na
tržište tek nakon što proizvođač usaglasi proizvod sa tim zahtevima, kao i da o tome obavesti nadležni
organ, ako proizvod nije bezbedan;
4) obezbedi da, pre stavljanja proizvoda na tržište, uslovi skladištenja ili prevoza ne ugroze
usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima;
Uvoznik se smatra proizvođačem i preuzima njegove obaveze kada stavi na tržište proizvod pod
svojim imenom ili žigom, odnosno ako izmeni proizvod koji je već stavljen na tržište u meri koja utiče
na usaglašenost sa propisanim zahtevima.

Obaveze distributera
Član 26
Distributer je dužan da:
1) proveri da li je na proizvod stavljen propisani znak usaglašenosti i da li ga prati propisana
dokumentacija;
2) u slučaju osnovane sumnje da proizvod nije usaglašen sa propisanim zahtevima, isporuči proizvod
na tržište, tek nakon što proizvođač usaglasi proizvod sa tim zahtevima, kao i da o tome obavesti
proizvođača ili uvoznika i nadležne organe, ako proizvod nije bezbedan;
3) obezbedi da, pre isporuke proizvoda na tržište, uslovi skladištenja ili prevoza ne ugroze
usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima;
Distributer se smatra proizvođačem i preuzima njegove obaveze kada stavi na tržište proizvod pod
svojim imenom ili žigom, odnosno ako izmeni proizvod koji je već stavljen na tržište u meri koja utiče
na usaglašenost sa propisanim zahtevima.
Obaveze vlasnika proizvoda u upotrebi

Član 27
Vlasnik tehnički složenog proizvoda, za koji je tehničkim propisom utvrđena obaveza redovnih,
odnosno vanrednih pregleda radi potvrđivanja bezbednosti proizvoda tokom veka upotrebe, može da
stavi u upotrebu taj proizvod, odnosno da omogući upotrebu tog proizvoda, samo ako su izvršeni
propisani pregledi kojima je potvrđena njegova bezbednost.
Tehničkim propisom može da se odredi da propisane preglede vrši imenovano telo ili organ državne
uprave.
Na način vršenja propisanih pregleda iz stava 2. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe čl.
12. do 19. ovog zakona.
6.13. Važenje inostranih isprava i znakova usaglašenosti
Važenje inostranih isprava i znakova usaglašenosti definisane su članom 28. , članom 29. i članom 30.
u poglavlju V VAŽENJE INOSTRANIH ISPRAVA I ZNAKOVA USAGLAŠENOSTI Zakona o tehničkim
zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl.glasnik RS” br.36/09).
Član 28
Isprave o usaglašenosti koje je izdalo inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti i znaci usaglašenosti
izdati u inostranstvu (u daljem tekstu: inostrane isprave i znakovi usaglašenosti) važe u Republici
Srbiji, ako su izdati u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima čiji je potpisnik Republika
Srbija.
Nadležni ministar može priznati važenje inostranih isprava i znakova usaglašenosti kojima se
potvrđuje usaglašenost proizvoda sa inostranim tehničkim propisom, pod uslovom da zahtevi iz tog
propisa obezbeđuju najmanje isti stepen zaštite bezbednosti života i zdravlja ljudi, zaštite životinja i
biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika i zaštite imovine, koji su određeni
zahtevima srpskog tehničkog propisa.
Član 29
Prilikom priznavanja važenja inostranih isprava i znakova usaglašenosti, pored uslova iz člana 28. stav
2. ovog zakona, utvrđuje se i da li zahtevi iz inostranog tehničkog propisa koje inostrano telo za
ocenjivanje usaglašenosti mora da ispuni da bi sprovodilo postupak ocenjivanja usaglašenosti

proizvoda, obezbeđuju najmanje isti stepen ispunjenosti zahteva koji su utvrđeni srpskim tehničkim
propisom za imenovano telo.
Član 30
Akt o priznavanju važenja isprava i znakova o usaglašenosti iz člana 28. stav 2. ovog zakona donosi se
po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva.
Način priznavanja isprava i znakova usaglašenosti iz člana 28. stava 2. ovog zakona uređuje se
propisom koji donosi Vlada.
6.14. Konkretni zahtevi u vezi isprava o usaglašenosti za materijale, konstrukcije, instalacije i

opremu i uređaje koji su predmet projekta
Svi materijali, konstrukcije, instalacije i opremu i uređaji koji se koriste u cilju zaštite objekata požara
mоrаju imаti važeće isprave o usaglašenosti, pojedinačne sertifikate kojima se dokazuje kvalitet
ugrađenog materijala i opreme (deklaracije proizvođača), odnosno izvršenih radova (probne kocke,
provere kvaliteta nasutih podloga i dr.), kao i posebni sertifikati koje izdaju imenovana tela, a odnose
se na ispravnost odgovarajućih sistema instalacija i opreme kao na primer:
• Sertifikat o otpornosti prema požaru zidova na granicama požarnih sektora u skladu sa
standardom SRPS U.J1.090 i SRPS U.J1.092 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue
elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje
moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list
SFRJ“ br. 24/90) izdatim od strane imenovanog tela
• Sertifikat o otpornosti prema požaru negorivih materijala za zaptivanje prodora instalacija na
granici požarnog sektora u skladu sa standardom DIN 4102 deo 9, odnosno DIN 4102 deo 11 a
na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na
otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada
ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdatim od strane imenovanog
tela.
• Zapisnik o pregledu ugrađenih negorivih materijala za zaptivanje prodora instalacija na granici
požarnog sektora izrađenih u skladu sa standardom DIN 4102 deo 9, odnosno DIN 4102 deo 11
izdatim od strane ovlašćenog pravnog lica.
• Sertifikat o otpornosti prema požaru panela krovnog pokrivača u skladu sa standardom SRPS
U.J1.140 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue elemanata tipskih građevinskih
konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije
udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdatim od
strane imenovanog tela
• Sertifikat za kanale otporne na požar sistema za odvođenje dima i toplote u skladu sa
standardima SRPS EN 1366-8 i SRPS EN 1366-9 a na osnovu Pravilnika o obaveznom
atestiranjue elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o
uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih
proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdat od strane imenovanog tela
• Sertifikat za klapne otporne na požar sistema za odvoćenje dima i toplote u skladu sa
standardima SRPS EN 1366-2 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranjue elemanata
tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju

ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br.
24/90) izdat od strane imenovanog tela
• Sertifikat za ventilatore sistema za odvođenje dima i toplote u skladu sa standardima SRPS
EN 12101-3 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih građevinskih
konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije
udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdat od strane
imenovanog tela
• Sertifikat za ventilatore sistema za nadpritisak u skladu sa standardima SRPS EN 12101-6 a na
osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na
otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada
ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list SFRJ“ br. 24/90) izdat od strane imenovanog tela
• Stručni nalaz o pregledu, merenju i ispitivanju električnih instalacija objekta u skladu sa
Pravilnikom o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. list SFRJ”, br.
53/88, 54/88, 28/95)
• Izveštaj o funkcionalnom ispitivanju protivpaničnog osvetljenja
• Stručni nalaz o pregledu i ispitivanju instalacija za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja
(gromobranske instalacije)
• Izjava da je instalacija sistema za dojavu požara izvedena prema projektnoj dokumentaciji,
potpisana od strane nadzornog organa i ovlaščenog izvođača radova u skladu sa Pravilnikom o
polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu Glavnog
projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara
• Zapisnik o pregledu i ispitivanju sistema za dojavu požara izdat od strane ovlašćenog izvođača
radova u skladu sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i
ovlašćenja za izradu Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od
požara
• Sertifikat o ispitivanju tipa za ugrađene elemente i centralu sistema za dojavu požara u skladu
sa zahtevima standarda SRPS EN 54-xx izdat od strane imenovanog tela
• Sertifikat, sa nalazom o ispitivanju, o otpornosti prema požaru vrata vatrootpornosti 90 minuta
u skladu sa standardom SRPS U.J1.160 a na osnovu Pravilnika o obaveznom atestiranju
elemanata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje
moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za testiranje tih proizvoda („Sl. list
SFRJ“ br. 24/90) izdatim od strane imenovanog tela
• Izjava o usaglašenosti proizvoda izdata od strane stavljaoca na proizvoda na tržište
(proizvođača ili njegovog zastupnika, uvoznika ili distributera) da su isporučena vrata otporna
na požar u skladu sa standardom SRPS U.J1.160 izveštajima o ispitivanju izdatim od ovlašćene
organizacije
• Izveštaj o funkcionalnom ispitivanju sistema ventilacije i sistema odvođenja dima i toplote,
potpisan od strane nadzornog organa i ovlašćenog izvođača radova koji poseduje licencu u
skladu sa Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za
izradu Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara
• Zapisnik o hidrauličkom ispitivanju instalacija sprinklera (gašenja požara raspršenom vodom)
potpisan od strane nadzornog organa i izvožača radova koji poseduje licencu u skladu sa
Pravilnikom o polaganju stručnog ispita i uslovima za dobijanje licence i ovlašćenja za izradu
Glavnog projekta zaštite od požara i posebnih sistema i mera zaštite od požara.

• Stručni nalaz o kontroli protočno kapaciteta i pritiska vode u hidrantskoj mreži sa zapisnikom o
puštanju u rad postrojenja za povišenje pritiska hidrantske instalacije izdat od strane
ovlašćenog pravnog lica.
• Zapisnik o pregledu i ispitivanju vatrogasne opreme (Hidrantski nastavak dvokraki, obična
mlaznica tip C, kosi ventil tip C, potisna spojka tip C) izdat od ovlašćenog pravnog lica.
• Izveštaj o ispitivanju na hladni vodeni pritisak za potisno crevo tip „C” izdat od strane od
ovlašćenog pravnog lica
• Sertifikat za aparat za gašenje S-9A na osnovu Naredbe o obaveznom atestiranju ručnih i
prevoznih aparata za gašenje požara („Službeni list SFRJ“, broj 61/83) izdat od strane
imenovanog tela
• Sertifikat za aparat za gašenje CO2-5 na osnovu Naredbe o obaveznom atestiranju ručnih i
prevoznih aparata za gašenje požara („Službeni list SFRJ“, br. 61/83) izdat od strane
imenovanog tela.
• Garantni list o kontroli ispravnosti i servisiranju prenosnih aparata za gašenje požara izdat od
strane ovlašćenog pravnog lica.
A.7. AKREDITACIJA
7.1. Pojam akreditacije
Pojam akreditacije je definisan članom 2. Zakona o akreditaciji („Sl. glasnik RS”, br. 73/2010) i
predstavlja utvrđivanje od strane nacionalnog tela za akreditaciju da li telo za ocenjivanje
usaglašenosti ispunjava zahteve odgovarajućih srpskih, odnosno međunarodnih i evropskih standarda,
i kada je primenljivo, sve dodatne zahteve definisane za pojedine oblasti, kako bi se vršili određeni
poslovi ocenjivanja usaglašenosti.
7.2. Akreditaciono telo Srbije (ATS)
Akreditaciono telo Srbije (u daljem tekstu: ATS) je jedino u Republici Srbiji kome se ovim zakonom
poverava obavljanje poslova akreditacije iz č l. 3. i 8. Zakona o akreditaciji (sl. Glasnik RS BR.73/2010).
Osniva č ATS-a je Republika Srbija, za koju osnivačka prava vrši Vlada, u skladu sa zakonom. Sredstva
kojima posluje ATS su u državnoj svojini. ATS ne obavlja poslove radi sticanja dobiti.
7.3. Postupak akreditacije
Član 14.
Postupak akreditacije pokreće se na osnovu prijave koju podnosi telo za ocenjivanje usaglašenosti. Uz
prijavu za akreditaciju, podnosi se dokaz o uplaćenoj republičkoj
administrativnoj taksi za troškove obrade prijave iz stava 1. ovog člana. Prijava iz stava 1. ovog člana
sadrži ime, adresu i pravni status podnosioca prijave, jasno definisan traženi obim akreditacije, kao i
druge podatke i dokumentaciju u skladu s pravilima akreditacije.
ATS i podnosilac prijave za akreditaciju ugovorom uređuju međusobna prava i obaveze u skladu sa
opštim aktima ATS-a. Podnosilac prijave je obavezan da omogući predstavnicima ATS-a uvid u sva
dokumenta bitna za sprovođenje postupka akreditacije, pristup u sve

prostorije koje su u vezi s poslovima ocenjivanja usaglašenosti za koje se traži akreditacija, kao i
kontakte sa osobljem koje je uključeno u te poslove.
Član 15.
Ako se nakon sprovedenog postupka akreditacije utvrdi da podnosilac prijave ispunjava zahteve
odgovarajućih srpskih, odnosno međunarodnih i evropskih standarda, i kada je primenljivo, sve
dodatne zahteve, uključujući i zahteve utvrđene za pojedine oblasti, ATS donosi odluku o akreditaciji i
izdaje sertifikat o akreditaciji. Sertifikat o akreditaciji se izdaje na određeno vreme u skladu sa
pravilima akreditacije. Ako se tokom postupka akreditacije utvrdi da podnosilac prijave ne ispunjava
neki zahtev iz stava 1. ovog člana, ATS donosi odluku o prekidu postupka akreditacije. Ako se nakon
sprovedenog postupka akreditacije utvrdi da podnosilac prijave ne ispunjava zahteve iz stava 1. ovog
člana, ATS donosi odluku da se ne dodeli akreditacija. Postupak akreditacije se bliže uređuje pravilima
akreditacije.
Član 16.
ATS uz sertifikat o akreditaciji dodeljuje simbol akreditacije koji telo za ocenjivanje usaglašenosti
koristi da označi status akreditovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti.
Član 17.
Akreditovano telo za ocenjivanje usaglašenosti je dužno da u roku važenja akreditacije ispunjava
zahteve iz člana 15. stav 1. ovog zakona. Ispunjenost zahteva iz člana 15. stav 1. ovog zakona ATS
proverava nadzoromnad radom akreditovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti, u skladu s pravilima
akreditacije. U postupku nadzora iz stava 2. ovog člana, ATS donosi odluku o održavanju, promeni
obima, suspenziji ili ukidanju akreditacije.
Ako u roku važenja akreditacije utvrdi da je telo za ocenjivanje usaglašenosti ozbiljno prekršilo svoje
obaveze, ATS donosi odluku o suspenziji ili ukidanju akreditacije.
Odluka o suspenziji akreditacije donosi se najduže na šest meseci. Odluku kojom se utvrđuje promena
obima, suspenzija ili ukidanje akreditacije, ATS može doneti i na osnovu pisanog zahteva
akreditovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti.
Član 18.
Na zahtev akreditovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti može se obnoviti akreditacija po istom
postupku po kojem je i dodeljena. Ako se nakon sprovedenog postupka za obnavljanje akreditacije
utvrdi da podnosilac prijave ispunjava zahteve iz člana 15. stav 1. ovog zakona, ATS donosi odluku o
obnavljanju akreditacije i izdaje sertifikat o akreditaciji. Ako se nakon sprovedenog postupka za
obnavljanje akreditacije utvrdi da podnosilac prijave ne ispunjava zahteve iz člana 15. stav 1. ovog
zakona, ATS donosi odluku da se akreditacija ne obnovi.
7.4. Poslovi za koje je potrebna akreditacija
Član 3.
Akreditacijom se utvrđuje kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti za obavljanje poslova:
• ispitivanja;
• etaloniranja;
• kontrolisanja;

• sertifikacije proizvoda;
• sertifikacije sistema menadžmenta;
• sertifikacije osoba.
Akreditacijom se, pored kompetentnosti za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, utvrđuje i
kompetentnost za obavljanje drugih poslova ocenjivanja usaglašenosti, u skladu sa posebnim
zakonom.
Odgovorni projektant
Dragan Mitić, dipl.ing.ZOP-a.

PS1
R
A
centrala za detekciju CO
VATROOTPORNOST
KONSTRUKCIJE Detektor CO
1h 1
2h
1
4h
Svetlosni panel
2h 1 21 h Sirena sa blicerom
60
3h
CENTRALA DOJAVE POŽARA
OPTIČKI DETEKTOR DIMA

U1
TERMODIFERENCIJALNI DETEKTOR
RUČNI JAVLJAČ POŽARA PU1

ULAZNO-IZLAZNI MODUL
SCI - IZOLATOR KRATKOG SPOJA
ALARMNA SIRENA
G
ALARMNA SIRENA SA STROB LAMPOM
KABL J-H(St)H 2x2x0,8mm (u krutim HF cevima i gibljivim cevima na mestima obilaska betonskih elemenata)
KABL NHXHX 3x1,5mm2 FE180E90 (na čeličnim E90 obujmicama, 3kom/1m)
KABL JE-H(St)H 2x2x0,8mm FE180E90 (na čeličnim E90 obujmicama, 3kom/1m)
9 Sprinkler mlaznica viseća, brzi odziv (5 mm ampula) t=68°C, K=80, 1/2" navoj, mesing/
Sprinkler mlaznica zidna, brzi odziv (5 mm ampula) t=68°C, K=80, 1/2" navoj, mesing/
5
Zabranjen
pristup
nezaposlenima
(4)
15
EXIT
INVESTITOR:
-
STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT

Odgovorni projektant: Deo projekta: GLAVNI PROJEKAT ZOP
OBJEKAT
Po+P+4, ul.Prvomajska br.21, Niš Faza: PZI
Dragan Mitić dipl. inž. ZOP-a
k.p. br. 2297/1 K.O. NIŠ-ĆELE KULA
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ LEGENDA SIMBOLA
01
S
2295
Z I
J
G
R A 89
(OMM) (KPK) pešački ulaz u objekat
PRIKLJUČAK ELEKTRIČNE ENERGIJE
iz TS-10/0,4kV "Gen. Bože Jankovića"
(192.40)
NAYY-4x150mm²,1kV,Al
ulaz u autoplatformu u rovu 0,8m
(za silaz u garažu)

PH ø80 Pparcele =607.00m2
nadzemni HDPE DN90
ulica Prvomajska
L=660 Pbruti prizemlja =325.91m2
No. 1
4m
RI=2
Po+P+4
E-
ŠTIT
Pbruti ukupno nadzemno BRGP =1940.35m2

9m
O ZA R II=2
N IV E-
-I ŠTIT
IVO ZA
N 4m
P hor. projekcije =364.20 m2

- II RIII=3
ITE -
ZAŠT
III NIVO
- 9m
- RIV=3
+0.05
2294
ŠTITE
VO ZA
- IV NI
(192.45) Kzauzetosti = 60%

(192.40)
Kizgradjenosti = 3.2
broj stanova: 18
2297/1 poslovni prostor: 2
(192.40) broj parking mesta: 20
PREDVIĐENO PROJEKTOVANO
PARAMETRI PGR-om
spratnost Po+P+4 Po+P+4

indeks zauzetosti
(192.40) indeks izgrađenosti 3.2 3.2
visina objekta 20.0m 19.2m
kontejneri
PRIKLJUČAK
VATROGASNOG VOZILA
NA SPRINKLER MREŽU
kolski ulaz na parcelu

PH ø80
ŠAHT VODOMERA
podzemni
330x220x250 cm No. 1
INVESTITOR:
2298/1 2298/2 -

OBJEKAT
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
CRTEŽ Situacioni plan 1:200 02
1 2 3 4 5 6
PH ø80
nadzemni
No. 2
Kanal vatrootpornosti 90 min 1
(10)
ispitan po SPRS EN 1366-9
LEGENDA:
1- Sprinkler ventilska stanica-mokra DN100

TZ2 TZ2 TZ2 2- Priključak u podstanici na vodovodnu mrežu
3- Priključak na fasadi za vatrogasno vozilo
DN100 (1x"A"spojka)
DVOSTRANI PANO DN100 DN100
60/40/10mm SA NATPISOM
"PRISUSTVO - CO
NAPUSTI GARAŽU"
NHXHX FE180/E90-5x2,5mm²
u vatrootpornim PNK-regalima E90
DN20
D N100
DN20
MSV
DN20
1
7
PS4 NAPAJANJE (RO.G.) NHXHX FE180/E90-5x6mm², 1kV, Cu
TZ2
4
sa DIZEL agregata, u vatrootpornim PNK-regalima E90
P3
INDIKATOR
P3
ø100-L=75
PROTOKA 2x NHXHX 3x1,5mm2 FE180 E90
DIZEL AGREGAT
TZ1 alarmna linija AS1,AS2 "Powerlink PR.10"
Snage: 10kVA
9 DA
101/205 RO.SP.
AGREGAT
TZ2 TZ4
Zabranjen
pristup
nezaposlenima
C PK - MK - 500x200 C
protivpožarna klapna 3
3x17.9/30
9
PD - E - 950x300
(10) Kanal vatrootpornosti 90 min
protivdimna klapna PS3

20
P4
DVOSTRANI PANO
8x17.9/30
9x17.9/30
"PRISUSTVO - CO DVOSTRANI PANO -5.06 (187.34)
DN32-180
A
NAPUSTI GARAŽU" 60/40/10mm SA NATPISOM
"PRISUSTVO - CO 4
NAPUSTI GARAŽU"
-4.86 (187.54)
3
P3 P4 PS2 1.08
71/205
2 8 J-H(St)H 2x2x0,8mm 2
ka detektoru na vrhu voznog okna
6
P1 1 TZ3
PS1
P2 1a 3
9
101/205
101/205 P1 101/205
RO.G. "CO"
9
Zabranjen
pristup
nezaposlenima
RO
9 lifta
PS5
IRT 4-400B "S&P"
PH ø50 N=1,97 KW,380 V
No.1 1.07 5 V
CDP
101/205
1,97kW 3
5
B 1.01-1.05 (5xO, 5xIN) B

1.06 (R 230V 2A)
SUSED
DVOSTRANI PANO
9
"PRISUSTVO - CO TRUBA SA
ROTACIONIM
-3.56 (188.84) NAPUSTI GARAŽU"
SVETLOM TZ1 NHXHX FE180/E90-5x2,5mm²
-3.64 (188.76)
u vatrootpornim PNK-regalima E90
TZ1
1.42
P2
9 DVOSTRANI PANO
1.40 1.41
"PRISUSTVO - CO
NAPUSTI GARAŽU"
10
A A
TZ1
TZ1
br. PROSTORIJA P(m²) O(m') 1 4

1 stepenišni prostor 9.36 15.11 1 LEGENDA 2 3 4 5 6
1a hodnik 2.46 6.32
2 lift 2.88 6.80 Kanal vatrootpornosti 90 min
3 ostava za čistačicu 4.70 10.08
Kanal vatrootpornosti 90 min
4 tehnička prostorija 12.00 19.66 ispitan po SPRS EN 1366-1 INVESTITOR:
5 tampon zona 5.48 11.28 Kanal za ventilaciju izrađen
6 autoplatforma 20.61 19.01

od pocinkovanog lima
-
7 tehnička prostorija 16.60 16.52
8 garaža 372.11 96.56 STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
OBJEKAT
9 šaht 7.52 11.19 Po+P+4, ul.Prvomajska br.21, Niš
Dragan Mitić dipl. inž. ZOP-a Faza: PZI
10 šaht 1.34 4.66
Pneto 455.06m² k.p. br. 2297/1 K.O. NIŠ-ĆELE KULA
Datum: -
LOKACIJA
Pneto-3% 441.41m² Potpis:
Pneto ukupno=441.41m² Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
Pbruto= 500.17m² CRTEŽ OSNOVA PODRUMA 03
1:100
1 2 3 4 5 6
(10)
S
/12
1
P7
G
NAPAJANJE AUTOLIFTA
NHXHXFE180/E90-5x10mm²
ver. oluk ver. oluk SZ1 SZ1 100/1270 ver. oluk

!!!
C par 170 C
101/220
(10) (48)
1c
P9 3 6
3x17.9/30
81/205
P7 SZ1
80/80
par 90
8x17.9/30
SZ1 9 +0.02 (192.42)
9x17.9/30
-0.03 (192.37) 7
1b
P7
ORMARIĆ 50X50X15cm P9
8x17.37/30
-0.10 (192.30)
80/80
SA SPOJKOM
2 TIPA "A" par 90
ZA PRIKLJUČAK 8
3
VATROGASNOG VOZILA PS1
(5)
SZ3 SZ3 SZ4 SZ3
(OMM) +0.02 (192.42)
-0.03 (192.37)
(5)
P8 5
PS1
104/220 +0.05 (192.45) P6a EK- 6
-0.03 (192.37) 19x17.37/30 1d P6 PH ø50

No.2
PH ø50
P6 71/205
9 No.3
3 71/205
(OMM. H.)
B
9 B
9
101/205
71/205
EK-6
P5a (RT.L1.)
L2 SUSED
16
par 0
(4)
0
146/130+101/22
2e 281/281
(4)
71/205
par 90
P5 2a +0.05 (192.45) 1a
SZ1
P5a -0.03 (192.37) 4
2d UZ1
P5
(12)
SZ1 P8
(RT.L2.) 81/205
9
247/281
91/205
91/205
SZ1
PS6
P5 P5
91/150
(KPK.H.)
par 90
2b 2c
9 (KPK)
110/220
110/220
(19)
par 90 par 90 par 90
A par 0
A
ver. oluk 91/150 91/150 91/150 PROSTORIJA 1380/260 ver. oluk
SZ1 SZ2 SZ1
L1
AS-1.3 (12) (58)

1
1 2 3 4 5 4 6
br. ver. oluk P(m²) O(m') br. ver. oluk P(m²) O(m')
1 LOKAL L1
1a poslovni prostor 95.86 47.58 3 komunikacija 5.42 10.68 INVESTITOR:
1b hodnik 9.98 15.55 4 vetrobran 5.54 9.50
-
110.70
1c ostava 1.91 5.66 5 hol 14.51 15.87

1d toalet 2.95 8.53 6 stepenice 10.51 13.15
2 LOKAL L2 7 lift 2.88 6.80 STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
OBJEKAT
2a prijemni hol 13.89 15.15 8 autoplatforma 20.61 19.01 Po+P+4, ul.Prvomajska br.21, Niš Faza: PZI
2b kancelarija 1 8.19 11.52 9 parking prostor 66.99 40.35
Datum: -
LOKACIJA
36.93
2c kancelarija 2 8.89 12.60 Pneto 274.10m²

2d čajna kuhinja 2.58 6.46 Potpis:
Pneto-3% 265.88m²
2e toalet 3.38 10.28 Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ OSNOVA PRIZEMLJA
1:100 04
1 2 3 4 5 6
S
15x23.73/25
1
SZ1 1. demit 12cm P5 1. keramika na lepku 1cm
2. opekarski blok 25cm 2. cementna košuljica 5cm
3. produžni malter 2cm 3. PVC folija
4. elast. stiropor 2cm
SZ2 1. demit 7cm 5. AB ploča 20cm
2. opekarski blok 25cm 6. demit 12cm
3. produžni malter 2cm
P5a 1. keramika na lepku 1cm
2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
SZ3 1. demit 12cm
3. cementna košuljica 5cm
4 2. opekarski blok 20cm
P7 3. produžni malter 2cm
4. PVC folija
6. AB ploča 20cm
SZ4 1. demit 12cm 7. demit 12cm
2. opekarski blok 20cm
4. keramika na lepku 1cm P6 1. keramika na lepku 1cm
101/220
3. PVC folija
UZ1 1. demit 12cm
4. stirodur 9cm
SZ1 SZ1 19 100/150 2. opekarski blok 20cm
13 5. AB ploča 20cm
6. demit 12cm
C par 170 C P6a 1. keramika na lepku 1cm
480x950 P9 2.
3.
hidroizolacija-Sika TopSeal 107
cementna košuljica 5cm
1c 3 4. PVC folija
II 81/205 6
5. stirodur 9cm
SZ1 6. AB ploča 20cm
P7 7. demit 12cm
19x17.368/30
9 +0.02 (192.42) P7 1. cementna košuljica u padu 8cm
DN25-300
SZ1 -0.03 (192.37) 2. hidroizolacija
7 -geotextil
-SikaPlan SGmA
P7
19x17.368/30
1b -geotextil
20x17.9/30
-0.10 (192.30) 3. AB ploča 20cm
P9 4. produžni malter 2cm
2 2
8 P8 1. gran. keramika na lepku 1cm
3 2. cementna košuljica 4cm
3. AB ploča 20cm
ORMARIĆ 50X50X15cm
SA SPOJKOM TIPA "A"
ZA PRIKLJUČAK
SZ3 SZ3 SZ4 SZ3

VATROGASNOG VOZILA

UZ1
14 104/220 P8 5 P9 1. gran. keramika na lepku 1cm
P6a 2. cementna košuljica 4cm
P6 3 19x17.37/30 +0.02 (192.42)
P6 -0.03 (192.37) 3. AB ploča 20cm
+0.05 (192.45) 1d
I 71/205 I 71/205 4. demit 12cm
101/205
-0.03 (192.37)
UZ1
B IV B
br. PROSTORIJA P(m²) O(m')
71/205
P5a 1 LOKAL L1
L2 SUSED
par 0
I 1a poslovni prostor 95.86 47.58

01/220
1b hodnik 9.98 15.55

2e
110.70
17 281/281
71/205
1c ostava 1.91 5.66

15 146/130+1
1d toalet 2.95 8.53

2a I
2 LOKAL L2
par 90
+0.05 (192.45) 1a
SZ1 2a prijemni hol 13.89 15.15
P5a -0.03 (192.37)
P5 4 2b kancelarija 1 8.19 11.52
UZ1
36.93
P5 2c kancelarija 2 8.89 12.60
SZ1 P8
2d 2d čajna kuhinja 2.58 6.46
II 81/205
2e toalet 3.38 10.28
247/281
16 3 komunikacija 5.42 10.68
91/205
91/205
4 vetrobran 5.54 9.50

SZ1 III III 5 hol 14.51 15.87
6 stepenice 10.51 13.15
P5 7 lift 2.88 6.80
P5
3 91/150
2c 8 autoplatforma 20.61 19.01

par 90
2b 9 parking prostor 66.99 40.35

Pneto 274.10m²
110/220
110/220
Pneto-3% 265.88m²
Pneto
A par 90 par 90 par 90 par 0
A ukupno=265.88m²
SZ1 3 91/150 SZ2 3 91/150 3 91/150 SZ1

18 1380/260 OSNOVA PRIZEMLJA 1:50 Pbruto=
325.91m²
L1 INVESTITOR: -
Odgovorni projektant: 6.3.Stabilna automatska instalacija

4 OBJEKAT Po+P+4, Dragan Mitić, dipl. inž. ZOP-a
za gašenje požara vodom "sprinkler
instalacija"
Niš, K.P.br.2297/1,KO Niš-Ćele Kula PZI Projekat za izvođenje

LOKACIJA
1 Ul.Prvomajska br.21
1 2 3 4 5 6 OSNOVA PRIZEMLJA
Razmera:
Datum: -
CRTEŽ Dispozicija cevnog razvoda i opreme Crtež broj: 04a
1:50
1 2 3 1 4 5 4 6
S
SZ1 101/152 101/152 SZ1 140/152 SZ1 101/152 SZ1 101/152 SZ1 101/152 SZ1 P10 1. gran. keramika na lepku 1cm
3. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 SZ1 4. produžni malter 2cm
81/242
81/242
SZ1 P16 8 8 P16 P15 P11 1. parket 2cm
81/242
SZ1 SZ3 8
3. PVC folija
81/242
71/152 SZ1 81/152 P13 81/152+81/242 SZ3 SZ1 100/1270 SZ1 4. elast. stiropor 2cm
6 6. produžni malter 2cm
C par 90 par 90 par 90 C
SZ3
(48)
SZ3
P12 1. keramika na lepku 1cm
3 2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
3x17.37/30 3. cementna košuljica 4cm
4. PVC folija
6 P13 P13 3
91/205
233/152
SZ1 6. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm

par 90
8x17.37/30
91/205
91/205
7 125
81/205 P13 1. parket 2cm
P13
9x17.37/30
3. PVC folija
3
71/205 4. elast. stiropor 2cm
8x18.13/30
P14 4 +3.35 (195.75) 5 2 P14 5. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
(3)
SZ1 P13 1
PS-49
+3.27 (195.67) 1
91/205 P14 6. demit 20cm
2 +3.35 (195.75) 2
P13
101/205
+3.27 (195.67)
(2)
EK-6
*
91/205
SB UZ3 P10' 3. cementna košuljica 4cm
+3.32 (195.72)
S3 4. PVC folija
81/205
91/205
9
+3.27 (195.67)
EK-6
P12
81/152
4 81/205 UZ2 UZ3 UZ3 101/205 5. elast. stiropor 2cm

par 90
UZ3 6. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm

P11
12 PS1
(5)
P10 P12 PH ø50 +3.32 (195.72) 7. demit 20cm
2 P10
140
19x17.37/30 No.4 +3.27 (195.67)
SZ5 2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
9 S1 UZ2
*
S2 UZ2 UZ3 UZ3 SZ5
*
3. cementna košuljica u padu min.4cm

B B
101/205
SA 5. produžni malter 2cm
(2)
P14
(3) (2)
91/205 2
101/205
EK- 6 EK-6
81/205
P16 1. keramika na lepku
*
*
1cm
81/152
91/205 1 81/205 +3.35 (195.75) 81/205 4 P12 3. cementna košuljica u padu min.4cm
2 +3.35 (195.75)
par 90
P12 2 +3.27 (195.67) 1 P11 1 SUSED 4. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm

+3.27 (195.67) P11 EK-6
PS-49 P12 81/205 P11 5. demit 20cm
4 P17 1. keramika na lepku 1cm

+3.35 (195.75)
91/205
91/205
91/205 81/205 2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
91/205
91/205 +3.27 (195.67)
SZ1 3. cementna košuljica u padu min.4cm
P12 4. PVC folija
5. stirodur 15cm
P11 6. MK nadvišeni FERT (14+5+4) 23cm
7 P11 3
7 P13 7. produžni malter 2cm
91/205
P11
SZ1
3 SZ1 1. demit 12cm
3 P11 2. opekarski blok 25cm
P11 P11 3. produžni malter 2cm
233/152
par 90
6 6 SZ3 1. demit 12cm

par 12 par 90 par 12 2. opekarski blok 20cm
par 12 P11
81/230 81/152+81/230
SZ3 81/230
81/230
81/230
81/230
SZ3
par 12
8 SZ3 SZ5 1. demit 12cm
par 12
8 P17
par 12
SZ1 8 SZ3 2. opekarski blok 25cm

par 90 par 90 P17 SZ3 P17 par 90 par 90 par 90 par 90 4. keramika na lepku 1cm
A par 90 A
ver. oluk 91/152 91/152 ver. oluk 165/152 SZ1 165/152 165/152 SZ1 91/152 SZ1 91/152 ver. oluk UZ2 1. demit 5cm
SZ1 SZ1 2. opekarski blok 20cm
SZ1
UZ3 1. demit 5cm

4. keramika na lepku 1cm
1 2 3 1 4 5 4 6
STAN SA STAN SB STAN S1 STAN S2 STAN S3

Pneto stanova ukupno= 244.06m²
br. PROSTORIJA P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m')
Pneto stepenište izdvojenog dela= 8.71m²
1 hodnik 6.27 12.62 4.06 8.88 2.45 6.30 4.97 10.16 6.35 11.14 Pneto stepenište= 14.35m²
2 kuhinja 4.18 9.96 4.26 9.52 4.02 8.95 5.04 9.64 4.16 8.78 Pneto hodnika=13.87m²
3 dnevna s. sa trpezar. 20.74 18.48 22.93 20.14 18.97 18.60 20.33 19.37 20.43 18.66 Plifta= 2.88m²
4 kupatilo 3.46 7.46 3.28 7.30 3.80 8.02 3.52 7.60 5.42 11.55 Pneto ukupno= 283.87m²
5 WC 1.92 5.60 Pbruto= 355.28m²
6 spavaća soba 9.52 12.79 11.43 14.14 11.48 14.57 11.06 14.12 Pneto ukupno=265.88m²
Pbruto= 325.91m²
INVESTITOR:
7 dečja soba 7.23 10.92 7.01 10.78 9.88 13.26
Pneto 51.40m² 45.96m² 36.25m² 45.34m² 59.22m² -
Pneto-3% 49.86m² 44.58m² 35.16m² 43.98m² 57.44m²
8 terasa 2.68 2.14 2.91 1.82 3.52
OBJEKAT
Pneto ukupno 52.54m² 46.72m² 38.07m² 45.80m² 60.96m² Po+P+4, ul.Prvomajska br.21, Niš Faza: PZI
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
CRTEŽ OSNOVA I SPRATA 05
1:100
1 2 3 1 4 5 6
S
SZ1 4
140/152 SZ1 101/152 101/152 ver. oluk 101/152 101/152 SZ1 140/152 SZ1 101/152 SZ1 101/152 SZ1 101/152 ver. oluk
par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 SZ1 1. demit 12cm
P13 2. opekarski blok 25cm
SZ1 P13 3. produžni malter 2cm
81/242
8
8 P15
SZ1 71/152 SZ1 81/242 P15 SZ1 100/1270 ver. oluk SZ3 1. demit 12cm
C par 90 C
7
P11 P11 6 P11 6 P11
7
3 P11
SZ3 3 SZ3
(41) SZ5 1. demit
2. opekarski blok
J-H(St)H 2x2x0,8mm
3. produžni malter
4. keramika na lepku
12cm
25cm
2cm
1cm
233/152
konvencionalna linija Z2
par 90
JE-H(St)H
UZ2 1. 2x2x0,8mm
demit
FE180
5cm
E90
8x18.13/30
91/205
91/205
91/205
91/205
91/205
3
komanda putničkog3. lifta
produžni(ka
malter poslednjoj
2cm etaži)
P13a P11
8x18.13/30
UZ3 1. demit 5cm
81/205 81/205 71/205
8x18.13/30
+6.25 (198.65) P11 2. opekarski blok 20cm
+6.25 (198.65) P11
(3) (3)
SZ1 +6.17 (198.57) +6.17 (198.57) 1 5 2 P12 3. produžni malter 2cm
2 91/205 1 P12 4 4 P12 2 4. keramika na lepku 1cm
101/205
P10 1. gran. keramika na lepku 1cm
101/205
P12
3
EK-6 EK-6
*
UZ3 P10 3. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
71/205 S8
81/152

S7 UZ3 UZ3 UZ2 UZ3
par 90
2
UZ3 101/205
UZ3
13
P11 1. parket 2cm
PS1
5 5 PH ø50 +6.22 (198.62) 2. cementna košuljica 4cm
P12 P12 UZ3 No.5 P10 +6.17 (198.57)
P12 3. PVC folija
SZ1 4. elast. stiropor 2cm
71/205
SZ5
9
*
S6 UZ2 UZ3 UZ3 UZ2 S5 UZ2 UZ3 UZ3 5. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
S4
*

B B
(3)
101/205
101/205
(2)
P12
101/205
2
(2)
2 EK-6 EK-6 81/205 P12 1. keramika na lepku 1cm
*
*
SZ1 2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
4 J-H(St)H 2x2x0,8mm 3. cementna košuljica 4cm
81/152
81/205 81/205 P11 1 81/205 P12 4. PVC folija

91/205 +6.25 (198.65) P12 2 +6.25 (198.65) konvencionalna linija Z2
par 90
P11 1 4 4 1 SUSED 5. elast. stiropor 2cm

+6.17 (198.57) +6.17 (198.57) EK-6
P12 P12 81/205 P11 6. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm

JE-H(St)H 2x2x0,8mm FE180 E90 7. produžni malter 2cm
komanda putničkog lifta (ka poslednjoj etaži)

91/205
91/205
91/205
91/205
91/205
91/205 P13 1. parket 2cm
SZ1 3. PVC folija
+6.25 (198.65) 4. elast. stiropor 2cm
+6.17 (198.57) 5. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
7 3 P11 6. demit 20cm
P11 P11 P11

3 P11 3 P13a 1. parket 2cm
7 2. cementna košuljica 4cm
3. PVC folija
233/152
P11
6 4. elast. stiropor 2cm
par 90
6 5. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm

P11 par 90 6. demit 36cm
81/242 81/152+81/242 P15 1. keramika na lepku 1cm

81/152+81/242 SZ3 SZ3
SZ3
81/242
81/242
81/242
8 8 SZ3 SZ3 8
3. cementna košuljica u padu min.4cm
par 90 par 90 P15 par 90 P15 par 90 par 90
P15 par 90 par 90 5. produžni malter 2cm
A A
ver. oluk 91/152 SZ1 91/152 ver. oluk 165/152 165/152 165/152 91/152 SZ1 91/152 SZ1 ver. oluk
SZ1 SZ1 SZ1
SZ1 SZ1
1
1 2 3 4 5 4 6
STAN S4 STAN S5 STAN S6 STAN S7 STAN S8

br. PROSTORIJA P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m') Pneto stanova ukupno= 252.43m²
1
2
hodnik
kuhinja
6.30
8.85
2.45
3.99
4.97
5.04
10.16
9.64
5.79
4.18
10.52
9.96
4.94
4.01
10.30
8.38
6.98
4.16
12.14
8.78
Pneto stepenište= 14.35m²
Pneto hodnika=23.95m² INVESTITOR:
Plifta= 2.88m²
-
3 dnevna s. sa trpezar. 18.60 18.83 20.33 19.37 20.74 18.48 19.60 20.86 20.43 18.66
4 kupatilo 8.02 3.80 3.52 7.60 3.49 7.60 3.28 7.30 3.28 7.30 Pneto ukupno= 293.61m²
5 WC 1.45 5.00 1.42 4.96 1.92 5.60 Pbruto= 364.20m²
6 spavaća soba 11.48 14.57 11.52 14.57 11.79 14.22 12.06 14.22
7 dečja soba 10.78 7.01 7.65 11.4 8.29 12.42 8.43 12.78
Pneto 36.08m² 45.34m² 54.82m² 53.33m² 57.26m² OBJEKAT
Pneto-3% 34.99m² 43.98m² 53.18m² 51.73m² 55.54m² Dragan Mitić dipl. inž. ZOP-a
8 terasa 2.91 1.82 2.67 2.08 3.52
Pneto ukupno 37.91m² 45.80m² 55.85m² 53.81m² 59.06m² k.p. br. 2297/1 K.O. NIŠ-ĆELE KULA
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
CRTEŽ OSNOVA II SPRATA
1:100 06
S
1 2 3 1 4 5 6
SZ1 1. demit 12cm

SZ1 SZ1 4
140/152 SZ1 101/152 101/152 ver. oluk 101/152 101/152 SZ1 140/152 SZ1 101/152 SZ1 101/152 SZ1 101/152 ver. oluk SZ3 1. demit 12cm
par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90
P15
P15
81/242
10 SZ1 3. produžni malter 2cm
SZ1 71/152 SZ1 81/242 SZ1 100/1270 ver. oluk 4. keramika na lepku 1cm
C par 90 6 P11
C UZ2 1. demit 5cm
(28)
SZ3 2. opekarski blok 20cm
7 7 3
SZ3
P11 P11 6 P11 P11 3 UZ3 1. demit 5cm
233/152

par 90

8x18.13/30
91/205
91/205
91/205
91/205
91/205
3
P11
8x18.13/30
81/205 81/205
SZ1 P10 1. gran. keramika na lepku 1cm
+9.15 (201.55) 71/205
8x18.31/30
+9.15 (201.55) P11 2. cementna košuljica 4cm
(3) (3)
SZ1 P11 1 +9.07 (201.47) 2 P12 3. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
91/205 +9.07 (201.47) 1 5
2 4 P12 4 P12 2 4. produžni malter 2cm
101/205
101/205
P12 UZ3 P11 1. parket 2cm
3
EK-6 EK-6
*
P10 3. PVC folija
S12
71/205
81/152

S11
14
UZ2
par 90
UZ3 UZ3 UZ3 UZ3 101/205 5. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
PS1
2 5 UZ3 6. produžni malter 2cm
PH ø50
P12 P12 5 P12 UZ3 No.6 +9.12 (201.52)
+9.07 (201.47) P12 1. keramika na lepku 1cm
71/205
S10 UZ2 UZ3 UZ3 9 UZ3 S9 UZ2 UZ2 SZ5

*
*
4. PVC folija
101/205
B B
(4)
101/205
5 71/205 2 P12
(4)
EK-6 EK-6
*
SZ1 7. produžni malter 2cm

P12
81/152
2 91/205 91/205 4 P12 P11 81/205

P12 P13 1. parket 2cm
par 90
1 +9.15 (201.55) +9.15 (201.55)

91/205 1 2. cementna košuljica 4cm
+9.07 (201.47) 81/205
SUSED
4 +9.07 (201.47)
P11 9 3. PVC folija
P11 9
91/205 91/205
SZ1 P11 6. demit 20cm
91/205 91/205
P11 P11
3
7 8 2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
91/205
91/205
P11 P11
3 4. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
P11
233/152
6
par 90
P11 7
P11 par 90
6 P11
SZ3 81/152+81/242 SZ3

81/152+81/242 SZ3
81/242
P15
81/242
81/242
81/242
SZ1 10
par 90 par 90 10 P15 SZ3 par 90 P13 par 90 par 90 par 90 par 90
A par 90
A
ver. oluk 91/152 SZ1 91/152 SZ1 ver. oluk 165/152 131/152 SZ1 165/152 165/152 91/152 SZ1 91/152 ver. oluk
SZ1
SZ1 SZ1
1 4
1 2 3 4 5 6
STAN S9, STAN S10 STAN S11 STAN S12

br. PROSTORIJA P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m')
1 hodnik 4.99 9.90 5.08 9.62 4.94 10.30 6.98 12.14
2 kuhinja 4.50 9.29 4.18 9.96 4.01 8.38 4.16 8.78
3 dnevna s. sa trpezar. 21.09 19.90 20.74 18.48 19.60 20.86 20.43 18.66
4 kupatilo 4.62 8.84 3.90 8.54 3.28 7.30 3.28 7.30
5 WC 1.41 4.94 1.45 5.00 1.42 4.96 1.92 5.60
6 spavaća soba 11.99 14.21 10.24 12.87 11.79 14.22 12.08 14.22
7 dečja soba 1 8.27 11.55 7.86 11.84 8.30 12.42 8.48 12.78
8 dečja soba 2 7.82 12.34 10.62 13.99 INVESTITOR:
9 degažman 3.93 8.04 5.62 10.06
Pneto 68.62m² 69.69m² 53.34m² 57.33m²
Pneto-3% 66.56m² 67.60m² 51.74m² 55.61m²
10 terasa 3.00 2.69 2.08 3.52
Pneto ukupno 69.56m² 70.29m² 53.82m² 59.13m² STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
OBJEKAT
Pneto stanova ukupno= 252.80m² Dragan Mitić dipl. inž. ZOP-a
Pneto hodnika=23.95m²
Datum: -
Plifta= 2.88m² LOKACIJA
Pneto ukupno= 293.98m² Potpis:
Pbruto= 364.20m²
OSNOVA III SPRATA Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ 07
1:100
S
1 2 3 1 4 5 6
SZ1 1. demit 12cm

SZ1 SZ1 4
140/152 SZ1 101/152 101/152 ver. oluk 101/152 101/152 SZ1 140/152 SZ1 101/152 SZ1 101/152 SZ1 101/152 ver. oluk SZ3 1. demit 12cm
par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90 par 90
P15
P15
81/242
10 SZ1 3. produžni malter 2cm
SZ1 71/152 SZ1 81/242 SZ1 100/1270 ver. oluk 4. keramika na lepku 1cm
C par 90 6 P11
C UZ2 1. demit 5cm
(14)
SZ3 2. opekarski blok 20cm
7 7 3
SZ3
P11 P11 6 P11 P11 3 UZ3 1. demit 5cm
233/152

par 90

8x18.13/30
91/205
91/205
91/205
91/205
91/205
3
P11
8x18.13/30
81/205 81/205
SZ1 P10 1. gran. keramika na lepku 1cm
+12.05 (204.45) 71/205
8x18.31/30
+12.05 (204.45) P11 2. cementna košuljica 4cm
+11.97 (204.37)
(3) (3)
SZ1 P11 1 2 P12 3. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
+11.97 (204.37) 1 5
2 91/205 4 P12 4 P12 2 4. produžni malter 2cm
101/205
101/205
P12 UZ3 P11 1. parket 2cm
3
EK-6 EK-6
*
P10 3. PVC folija
S16
71/205
81/152

S15
14
UZ2
par 90
UZ3 UZ3 UZ3 UZ3 101/205 5. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
PS1
2 5 UZ3 6. produžni malter 2cm
PH ø50
P12 P12 UZ3 No.6 +12.02 (204.42)
5 P12 +11.97 (204.37) P12 1. keramika na lepku 1cm
71/205
S14 UZ2 UZ3 UZ3 UZ3 S13 UZ2 UZ2 SZ5
*
*
4. PVC folija
101/205
B B
(4)
101/205
5 2 P12
71/205
(4)
EK-6 EK-6
*

P12
81/152
2 91/205 91/205 P12 4 P12 P11 81/205

P13 1. parket 2cm
par 90
1 +12.05 (204.45) +12.05 (204.45)

91/205 1 2. cementna košuljica 4cm
81/205
SUSED
P11 +11.97 (204.37) 9 4 +11.97 (204.37)
3. PVC folija
P11 9
91/205 91/205
SZ1 P11 6. demit 20cm
91/205 91/205
P11 P11
3
7 8 2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
91/205
91/205
P11 P11 4. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
3
P11
233/152
6
par 90
P11 7
P11 par 90
6 P11
SZ3 81/152+81/242 SZ3

81/152+81/242 SZ3
81/242
P15
81/242
81/242
81/242
SZ1 10
par 90 par 90 10 P15 SZ3 par 90 P13 par 90 par 90 par 90 par 90
A par 90
A
ver. oluk 91/152 SZ1 91/152 SZ1 ver. oluk 165/152 131/152 SZ1 165/152 165/152 91/152 SZ1 91/152 ver. oluk
SZ1
SZ1 SZ1
1 4
1 2 3 4 5 6
STAN S13 STAN S14 STAN S15 STAN S16

br. PROSTORIJA P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m') P(m²) O(m')
1 hodnik 4.99 9.90 5.08 9.62 4.94 10.30 6.98 12.14
2 kuhinja 4.50 9.29 4.18 9.96 4.01 8.38 4.16 8.78
3 dnevna s. sa trpezar. 21.09 19.90 20.74 18.48 19.60 20.86 20.43 18.66
4 kupatilo 4.62 8.84 3.90 8.54 3.28 7.30 3.28 7.30
5 WC 1.41 4.94 1.45 5.00 1.42 4.96 1.92 5.60
6 spavaća soba 11.99 14.21 10.24 12.87 11.79 14.22 12.08 14.22
7 dečja soba 1 8.27 11.55 7.86 11.84 8.30 12.42 8.48 12.78
8 dečja soba 2 7.82 12.34 10.62 13.99 INVESTITOR:
9 degažman 3.93 8.04 5.62 10.06
Pneto 68.62m² 69.69m² 53.34m² 57.33m² -
Pneto-3% 66.56m² 67.60m² 51.74m² 55.61m²
10 terasa 3.00 2.69 2.08 3.52
Pneto ukupno 69.56m² 70.29m² 53.82m² 59.13m² STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
OBJEKAT
Pneto stanova ukupno= 252.80m² Dragan Mitić dipl. inž. ZOP-a
Pneto hodnika=23.95m²
Datum: -
Plifta= 2.88m² LOKACIJA
Pneto ukupno= 293.98m² Potpis:
Pbruto= 364.20m²
OSNOVA IV SPRATA Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ 08
1:100
S
1 2 3 4 5 6
1 4
SZ1 ver. oluk SZ1 SZ1 ver. oluk
NAPAJANJE LIFTA
NHXHXFE180/E90-5x6mm²
SZ1 P19
P19
SZ1
SZ1 SZ1 ver. oluk
C C SZ1 1. demit 12cm

SZ1 3
ISPOD MALTERA
SZ2 1. demit 7cm
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
SZ1
8x18.31/30
2
P18 P18 1. keramika na lepku 1cm
8x18.31/30
P18
3. PVC folija
12 13 14 15 16 17 18 19 20 4. elast. stiropor 2cm
2 2 6. produžni malter 2cm
RO lifta
3 1 P18
1a P19 1. PVC folija
9
0
2. tvrdopresovana mineralna vuna 20cm
101/205
P18 101/205 3. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
PS7
101/205
P18 PH ø50 21 P18 +14.95 (207.35)
No.7 +14.87 (207.27)
81/205
(RT. ZP.SO.)
9 9
B B br. PROSTORIJA P(m²) O(m')
1 stepenišni prostor 14.35 15.64
81/205
1a hodnik 4.13 8.16
2 lift 2.88 6.80
SZ1 11 10 9 8 7 6 5 4 3 3 ostava 10.07 14.70
4 ostava 6.60 10.91
5 ostava 6.69 11.07
6 ostava 5.73 11.97
P18 P18
7 ostava 6.74 12.92
8 ostava 6.69 11.07
9 ostava 6.39 10.91
SZ1
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
78/118
10 ostava 6.37 12.73
11 ostava 8.11 11.83
12 ostava 5.42 10.08
13 ostava 3.69 9.36
14 ostava 4.18 8.92
15 ostava 4.05 9.02
16 ostava 4.52 9.14
17 ostava 4.52 9.14
SZ1 18 ostava 4.43 9.08
P19 P19 P19 19 ostava 4.15 9.08
20 ostava 3.57 9.96
21 hodnik 20.79 29.48
A A Pneto 144.07m²
Pneto ukupno=144.07m²
ver. oluk SZ2 ver. oluk ver. oluk Pbruto= 166.56m²
SZ1 SZ1 SZ1
1
1 2 3 4 5 4 6
INVESTITOR:
-

OBJEKAT
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
CRTEŽ OSNOVA TAVANA 09
1:100
1 2 3 4 5 6
S
4
ver. oluk ver. oluk
+16.85 (209.25) +16.85 (209.25)
hor. oluk hor. oluk
venčanica 10/12+10/10 venčanica 10/12+10/10 venčanica 10/12+10/10
3
ver. oluk
+16.85 (209.25) +16.85 (209.25)
rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12
C venčanica 10/12 C
rožnjača 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
2 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 2
3
rog 10/12
+19.20 (211.60)
B B
rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
rog 10/12
+17.82 (210.22)
+17.68 (210.08)
rog 10/12
rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12 rožnjača 10/12
venčanica 10/12+10/10 venčanica 10/12+10/10 venčanica 10/12+10/10 venčanica 10/12+10/10 venčanica 10/12+10/10
hor. oluk hor. oluk hor. oluk

A +16.85 (209.25) +16.85 (209.25) +16.45 (208.85) +16.85 (209.25) +18.28 (210.68) +16.45 (208.85) A
+15.42 (207.82)
ver. oluk ver. oluk ver. oluk
1
1 2 3 4 5 4 6
INVESTITOR:

OBJEKAT
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
OSNOVA KROVNE KONSTRUKCIJE Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ 10
1:100
2
IZVOD ZA
SPUSTI VOD
1 2 3 4 5 6
1
ver. oluk ver. oluk
4
+16.85 (209.25) +16.85 (209.25)
S
hor. oluk hor. oluk
D KK1 m A
KK1 24 KK1 ver. oluk
I= +16.85 (209.25) +16.85 (209.25)
-R 9 m
E
C IT =2 C
ŠT -R
II
ZA TE 4m
VO TI I=
3
IN
I AŠ R II
- O
Z E- 9m
IV Š TIT =3 +19.08 (211.48
IN ZA - R IV
-I VO E
II N
I TIT KK1 1. TR lim
-I Z AŠ 2. letve u dva pravca 2x2.5cm
O
NIV 3. hidroizolacija - gralbit
- IV ,5m
4. OSB ploče 2cm
RA =17 5. drvena konstr. krova -rogovi 10/12cm
+19.20 R
D=
(211.60) 11
,4 m
+19.08 (211.48 KK2 1. TR lim
2 KK2 2 2. letve u dva pravca 2x2.5cm
KK2 3. hidroizolacija - gralbit
KK2 4. OSB ploče 2cm
KK2 5. drvena konstr. krova -rogovi 10/12cm
6. tvrdopres. min. vuna između rogova 15cm
7. gk ploče na podkonstrukciji
+18.97 (211.37) +19.20 (211.60) RK1 1. šljunak 5cm

2. hidroizolacija FPO membrana Sarnafil TG66
3. beton-sloj za pad min 5cm
4. PVC folija
B B 5. min. vuna 10cm
6. AB ploča 20cm
KK2 KK2 KK2 KK2 KK2

R
B =1
6,2
m
8m
2,
=1
RC
+16.85 (209.25)
+17.82 (210.22)
+17.68 (210.08)
KK1 KK1 KK1 KK1

KK1
A C +16.85 (209.25)
hor. oluk
+16.85 (209.25) +16.45 (208.85) +16.85 (209.25)
hor. oluk hor. oluk
+18.28 (210.68) +16.45 (208.85) B A
+15.42 (207.82)
ver. oluk ver. oluk ver. oluk
IZVOD ZA
SPUSTI VOD
1
1
1 2 3 4 5 4 6
LEGENDA:
1. HVATALJKA tip: "PREVECTRON 2 Millenijum TS2.25", proizvođač: "INDELEC"-France,
postavljena na nosećem jarbolu efektivne visine h=3m.
2. Potpora za krovni vod po slemenu, "NGO40; G,L=150mm, SRPS.N.B4.925-P".
3. Potpora za krovni vod tip: "NGO26, D, SRPS.N.B4. 922-P".
4. Prihvatno - spustni vodovi na fasadi pocinkovana traka-Fe/Zn-20x3mm,NGO84;SRPS.N.B.4.901.
5. Merni spoj - (58x58)mm,NGO52;SRPS.N.B.4.936/II-P.U kUTIJI ZA MERNI SPOJ NGO12;SRPS.N.B.4.942.
6. Temeljni uzemljivač pocinkovana traka - Fe/Zn-25x4mm,NGO84;SRPS.N.B.4.901.
NAPOMENA: INVESTITOR: -
I- NIVO ZAŠTITE, RI=24m

II- NIVO ZAŠTITE, RII=29m
III- NIVO ZAŠTITE, RIII=34m
IV- NIVO ZAŠTITE, RIV=39m STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
OBJEKAT
Dragan Mitić, dipl. inž. ZOP-a
KRITIČNE TAČKE:
Datum: -
RA=17,5m<RI=24m LOKACIJA
RB=16,2m<RI=24m Potpis:
RC=12,8m<RI=24m
RD=11,4m<RI=24m
GROMOBRANSKA INSTALACIJA Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ 11
- KROVNE RAVNI - 1:100
A B C
+19.20 +19.20 (211.60)

+18.97
TZ1 1. lesonit 0.5cm P2 1. cementna košuljica 8cm

2. geofilc 2. AB kontraploča 50cm
3. Sikaplan WP 1100-15HL 3. cementni estrih 3cm
KK2 4. geofilc 4. geofilc
KK2 5. stiropor 5cm 5. Sikaplan WP 1100-15HL
6. AB zid 25cm 6. geofilc
+16.85 +16.85 7. produžni malter 2cm 7. nearmirani beton 6cm
8. šljunak 15cm
TZ2 1. betonski blok 10cm
PS7
2. geofilc
3. Sikaplan WP 1100-15HL P3 1. cementna košuljica 8cm
KK1 2. AB kontraploča 30cm
4. geofilc
SZ1 KK1 SZ1 3. cementni estrih 3cm
5. AB zid 25cm
4. geofilc
TAVAN 6. produžni malter 2cm
5. Sikaplan WP 1100-15HL
P19 +14.95 +14.87 P19 +14.95 (207.35)
P18 P18 P18 6. geofilc
7. nearmirani beton 6cm
SZ1 1. demit 12cm 8. šljunak 15cm
+14.25 +14.63 +14.25 2. opekarski blok 25cm
+14.47 +14.47 3. produžni malter 2cm
3. PVC folija
PS1
SZ3 1. demit 12cm
2. opekarski blok 20cm 4. elast. stiropor 2cm
3. produžni malter 2cm 5. AB ploča 20cm
+12.95 +12.95
6. demit 12cm
IV SPRAT UZ2 1. demit 5cm P6 1. keramika na lepku 1cm

P11 P11 P11 2. opekarski blok 20cm 2. cementna košuljica 5cm
SZ1 +12.05 +11.97 P12 P10 +12.05 +11.97 SZ1 +12.05 (204.45)
3. produžni malter 2cm 3. PVC folija
4. stirodur 9cm
5. AB ploča 20cm
+11.35 +11.73 +11.73 +11.35 UZ3 1. demit 5cm 6. demit 12cm
+11.57 +11.57 2. opekarski blok 20cm
PS1
4. keramika na lepku 1cm P7 1. cementna košuljica u padu 8cm
2. hidroizolacija
-geotextil
+10.05 +10.05 -SikaPlan SGmA
-geotextil
3. AB ploča 20cm
III SPRAT 4. produžni malter 2cm
SZ1 P11 +9.15 P12 P11 +9.15 P11 SZ1 +9.15 (201.55)
+9.07 P10 +9.07
+8.45 +8.83 +8.83 +8.45 3. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
P11 1. parket 2cm
+7.15 PS1 +7.15

2.
3.
4.
cementna košuljica
PVC folija
elast. stiropor
4cm
2cm
II SPRAT 6. produžni malter 2cm
SZ1 P11 +6.25 P11 P11 +6.25 P11 SZ1 +6.25 (198.65)
+6.17 P10 +6.17
+5.55 +5.93 +5.93 +5.55
+5.77 +5.77 3. cementna košuljica 4cm
4. PVC folija
+4.25
PS1 +4.25
P13 1. parket 2cm

I SPRAT
SZ1 SZ1 3. PVC folija
P11 +3.35 P11 P13 +3.35 +3.27 P13 +3.35 (195.75) 4. elast. stiropor 2cm
+3.27 P10
+2.87 6. demit 20cm
+3.03 +3.03 +2.67
+2.83
KK1 1. TR lim
2. letve u dva pravca 2x2.5cm P18 1. keramika na lepku 1cm
3. hidroizolacija - gralbit 2. cementna košuljica 5cm
4. OSB ploče 2cm 3. PVC folija
5. drvena konstr. krova -rogovi 10/12cm 4. elast. stiropor 2cm
PS6
KK2 1. TR lim
2. letve u dva pravca 2x2.5cm
3. hidroizolacija - gralbit
P19 1. PVC folija
2. tvrdopresovana mineralna vuna 20cm
PRIZEMLJE 4. OSB ploče 2cm
TROTOAR 3. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
P5 +0.05 P5 +0.05 P6 P7 +0.05 +0.05 (192.45) 5. drvena konstr. krova -rogovi 10/12cm
-0.03 -0.10 -0.10 6. tvrdopres. min. vuna između rogova 15cm
-0.27 -0.34 -0.34

-0.39 -0.36
-0.46
300x200 500x200 150x150
150x150
TZ1
PS5 TZ2
PODRUM INVESTITOR:
P2 -3.56 (188.84) -3.56 P2 -3.56 P3
-3.64 -3.64
-
-3.94
-4.14
-4.38
-4.18
OBJEKAT
A B C Dragan Mitić dipl. inž. ZOP-a
Datum:
LOKACIJA -
Potpis:
CRTEŽ PRESEK 1-1
1:100 12
1 2 3 4 5 6
+19.20 +19.20 (211.60)

KK2 +18.97 KK2 KK2 KK2 +18.97 KK2
SZ1 TZ1 1. lesonit 0.5cm P1 1. gran. keramika na lepku 1cm

SZ1 2. geofilc 2. cementna košuljica 4cm
3. Sikaplan WP 1100-15HL 3. AB kontraploča 50cm
4. geofilc 3. cementni estrih 3cm
5. stiropor 5cm 4. geofilc
6. AB zid 25cm 5. Sikaplan WP 1100-15HL
7. produžni malter 2cm 6. geofilc
8. šljunak 15cm
SZ1 1. demit 12cm
PS1
SZ1 3. produžni malter 2cm P2 1. cementna košuljica 8cm
PS7
SZ1 2. AB kontraploča 50cm
3. cementni estrih 3cm
4. geofilc
TAVAN
UZ1 1. demit 12cm 6. geofilc
2. opekarski blok 20cm 7. nearmirani beton 6cm
+14.95 +14.87 P18 P18 P18 P18 +14.95 +14.87 P18 +14.95 (207.35) 3. produžni malter 2cm 8. šljunak 15cm
P3 1. cementna košuljica 8cm

+14.63 +14.63 2. AB kontraploča 30cm
KK2 1. TR lim 4. geofilc
2. letve u dva pravca 2x2.5cm
3. hidroizolacija - gralbit
SZ1 6. geofilc
SZ1 4. OSB ploče 2cm
PS1
5. drvena konstr. krova -rogovi 10/12cm
8. šljunak 15cm
6. tvrdopres. min. vuna između rogova 15cm
P4 1. AB kontraploča 30cm
IV SPRAT 2. cementni estrih 3cm
3. geofilc
+12.05 +11.97 P11 P11 P12 P12 P11 P12 P12 P10 +12.05 +11.97 +12.05 (204.45) 4. Sikaplan WP 1100-15HL
5. geofilc
+11.73 +11.73 7. šljunak 15cm
P7 1. cementna košuljica u padu 8cm

2. hidroizolacija
PS1
SZ1 -geotextil
SZ1 -SikaPlan SGmA
-geotextil
3. AB ploča 20cm
III SPRAT
+9.15 +9.07 P11 P11 P12 P12 P11 P12 P12 P10 +9.15 +9.07 +9.15 (201.55) P8 1. gran. keramika na lepku 1cm
3. AB ploča 20cm

PS1 SZ1 3. AB ploča 20cm

SZ1 4. demit 12cm

SUSED 2. cementna košuljica 4cm
II SPRAT 3. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
P13a +6.25 +6.17 P11 P11 P12 P12 P11 P12 P12 P10 +6.25 +6.17 +6.25 (198.65) 4. produžni malter 2cm
+5.57 +5.93 +5.93 P11 1. parket 2cm

P13a 1. parket 2cm 2. cementna košuljica 4cm
2. cementna košuljica 4cm 3. PVC folija
3. PVC folija 4. elast. stiropor 2cm
PS1
4. elast. stiropor 2cm 5. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
5. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm 6. produžni malter 2cm
SZ1 SZ1
6. demit 36cm
I SPRAT 2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
P14 4. PVC folija
P13 +3.35 P13 P14 P13 P13 +3.35 P14 +3.35 P10 +3.35 (195.75) 3. cementna košuljica 4cm
+3.27 +3.27 P10 +3.27 5. elast. stiropor 2cm
4. PVC folija
5. elast. stiropor 2cm 6. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
6. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm 7. produžni malter 2cm
+3.03 +3.03 +3.03
7. demit 20cm
+2.83 +2.83
P13 1. parket 2cm
P18 1. keramika na lepku 1cm 2. cementna košuljica 4cm
2. cementna košuljica 5cm 3. PVC folija
3. PVC folija 4. elast. stiropor 2cm
SZ1 UZ1
PS1 SZ1 4.
5.
6.
elast. stiropor
MK nadvišeni FERT (14+5+5)
produžni malter
2cm
24cm
2cm
5.
6.
demit
24cm
20cm
PRIZEMLJE
TROTOAR
P7 +0.00 P7 P9 +0.05 -0.03 P8 +0.05 (192.45)
-0.10
-0.34 -0.27
-0.36
PS2
TZ1
PS5 PS1
TZ1
P3 PODRUM
-3.56 -3.64 P2 -3.56 -3.64 P2 P1 -3.56 -3.64 P1 -3.56 (188.84)
-3.94
-4.18 -4.14 -4.14
-4.38 -4.38
-4.86
P4
-5.16
-5.40
1 2 3 4 5 6
INVESTITOR:
-

OBJEKAT
Datum:
LOKACIJA -
Potpis:
CRTEŽ PRESEK 2-2 13
1:100
C B A
+19.20 (211.60)
+18.97 3. AB kontraploča 50cm
4. geofilc
6. geofilc
8. šljunak 15cm

+16.85 3. AB ploča 20cm
PS1 PS7 P10' 1. gran. keramika na lepku

2. cementna košuljica
3. MK nadvišeni FERT (14+5+5)
1cm
4cm
24cm
4. demit 20cm
TAVAN
+14.95 +14.87 P19 +14.95 (207.35)
P18 P18 P10 1. gran. keramika na lepku 1cm
+14.47
P11 1. parket 2cm
3. PVC folija
+13.29 PS1 +12.95

4.
5.
6.
elast. stiropor
produžni malter
2cm
24cm
2cm
IV SPRAT
P10 P12 +12.05 +11.97 P11 +12.05 (204.45) 2. hidroizolacija-Sika TopSeal 107
4. PVC folija
+11.73 +11.35 5. elast. stiropor 2cm
+11.57 6. MK nadvišeni FERT (14+5+5) 24cm
PS1
+10.57 +10.52
P13 1. parket 2cm
+10.37 +10.05 3. PVC folija
III SPRAT 6. demit 20cm
P10 P12 +9.15 +9.07 P11 +9.15 (201.55)
+8.67 4. PVC folija
PS1
+7.67 +7.62 7. demit 20cm
+7.47 +7.15 P18 1. keramika na lepku 1cm

3. PVC folija
II SPRAT 4. elast. stiropor 2cm
P10 P12 +6.25 +6.17 P11 +6.25 (198.65)
+5.93 +5.55 P19 1. PVC folija

+5.77 2. tvrdopresovana mineralna vuna 20cm
+4.77 +4.72
+4.57
PS1 +4.25
I SPRAT
P10' P14 +3.35 +3.27 P13 +3.35 (195.75)
+3.03 +2.67
+2.83
+1.41 +1.36
+1.21 PS1
PRIZEMLJE
TROTOAR
P8 P8 +0.05 -0.03 P8 +0.05 (192.45)
-0.29 -0.27
-2.13 -2.18
PS1 PS5
-2.33
PODRUM INVESTITOR:
P1 -3.56 P1 -3.56 P1 -3.56 (188.84)
-3.64 -3.64
-
-4.14 -4.14
-4.38 -4.38
OBJEKAT
Po+P+4, ul.Prvomajska br.21, Niš
Dragan Mitić dipl.inž. ZOP-a Faza: PZI
C B A Datum:
LOKACIJA k.p. br. 2297/1 K.O. NIŠ-ĆELE KULA
-
Potpis:
PRESEK 4-4 Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ 14
1:100
297x420mm
1
NAPOMENA:
3m
2 I- NIVO ZAŠTITE,
II- NIVO ZAŠTITE,
RI=24m
RII=29m
IV- NIVO ZAŠTITE, RIV=39m
5
1,7m
6
IZVOD ZA
SPUSTI VOD INVESTITOR:
1 -
LEGENDA:
1. HVATALJKA tip: "PREVECTRON 2 Millenijum TS2.25", proizvođač: "INDELEC"-France, STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
postavljena na nosećem jarbolu efektivne visine h=3m. OBJEKAT
2. Potpora za krovni vod po slemenu, NGO40; G,L=150mm, SRPS.N.B4.925-P. Dragan Mitić dipl. inž. ZOP-a
3. Potpora za krovni vod tip: "NGO26, D, SRPS.N.B4. 922-P". Datum: -
LOKACIJA k.p. br. 2297/1 K.O. NIŠ-ĆELE KULA
4. Prihvatno-spustni vodovi na fasadi pocinkovana traka-Fe/Zn-20x3mm,NGO84;SRPS.N.B.4.901.
5. Merni spoj-(58x58)mm,NGO52;SRPS.N.B.4.936/II-P.U kUTIJI ZA MERNI SPOJ NGO12;SRPS.N.B.4.942. Potpis:
6. Temeljni uzemljivač pocinkovana traka - Fe/Zn-25x4mm,NGO84;SRPS.N.B.4.901. GROMOBRANSKA INSTALACIJA Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ - ISTOČNA FASADA - 15
1:100
297x420mm
3m
2
4
NAPOMENA:
I- NIVO ZAŠTITE, RI=24m
II- NIVO ZAŠTITE, RII=29m
IV- NIVO ZAŠTITE, RIV=39m
5
1,7m
6
IZVOD ZA
SPUSTI VOD INVESTITOR:
LEGENDA: 2 -
1. HVATALJKA tip: "PREVECTRON 2 Millenijum TS2.25", proizvođač: "INDELEC"-France,
postavljena na nosećem jarbolu efektivne visine h=3m. Odgovorni projektant:
Deo projekta: GLAVNI PROJEKAT ZOP
2. Potpora za krovni vod po slemenu, NGO40; G,L=150mm, SRPS.N.B4.925-P. OBJEKAT
3. Potpora za krovni vod tip: "NGO26, D, SRPS.N.B4. 922-P". Po+P+4, ul.Prvomajska br.21, Niš Faza: PZI
4. Prihvatno-spustni vodovi na fasadi pocinkovana traka-Fe/Zn-20x3mm,NGO84;SRPS.N.B.4.901.
5. Merni spoj-(58x58)mm,NGO52;SRPS.N.B.4.936/II-P.U kUTIJI ZA MERNI SPOJ NGO12;SRPS.N.B.4.942. k.p. br. 2297/1 K.O. NIŠ-ĆELE KULA
Datum: -
LOKACIJA
6. Temeljni uzemljivač pocinkovana traka - Fe/Zn-25x4mm,NGO84;SRPS.N.B.4.901. Potpis:
CRTEŽ - ZAPADNA FASADA - 16
1:100
297x420mm
2
IZVOD ZA
1 2 SPUSTI VOD
S
1
1
1
2 IZVOD ZA
UZEMLJENJE
OPREME LIFTA
2 IZVOD ZA
UZEMLJENJE
OPREME AUTOLIFTA SUSED
2 2
IZVOD ZA IZVOD ZA
SPUSTI VOD UZEMLJENJE
1 (KPK)
LEGENDA: INVESTITOR:
1. Temeljni uzemljivač pocinkovana traka - Fe/Zn-25x4mm,NGO84;SRPS.N.B.4.901. -
Pocinkovana traka je zavarena na više mesta za metalnom armaturom temelja duž
celim obimom objekta a mesta varova su premazani zaštitnim premazom od korozije.
2. Izvodi za gromobranmsku instalaciju, uzemljenje (KPK) i opremu, pocinkovana traka STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
Fe/Zn-25x4mm,NGO84;SRPS.N.B.4.901. OBJEKAT
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
CRTEŽ 17
- TEMELJNI UZEMLJIVAČ- 1:100
3kom.
Panik svetiljka-2,4W TAVAN
6kom.
Panik svetiljka-2,4W IV - SPRAT
6kom.
Panik svetiljka-2,4W III - SPRAT
6kom.
Panik svetiljka-2,4W II - SPRAT
5kom.
Panik svetiljka-2,4W I - SPRAT
4kom.
Panik svetiljka-2,4W PRIZEMLJE
"IP 55"
PP-Y-3x1,5mm²
ISPOD MALTERA
C60N/B
10A
NAPAJANJE
ZAJEDNIČKOG
3x380V;50Hz "PANIK" - SVETLA
SA ZAJEDNIČKOG
BROJILA EL.ENERGIJE U
(OMM) SMEŠTENOG U
PRIZEMLJU OBJEKTA
INVESTITOR:
-

OBJEKAT
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
JEDNOPOLNA ŠEMA Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ
PANIK SVETILJKI 18
3N,~ 400/230V, 50Hz
L1
L2
L3
1 3 5 1 3 5 1 3 5
F1g F2g F3g F4g F5g F6g F7g
B10A B16A B10A/3p B10A/3p B6A/1p B6A/1p B16A/3p
2 4 6 2 4 6 2 4 6
test 43
K1
21
(start-požar) 3 K1
44 22
DIZEL AGREGAT L1 L2 L3 L1 L2 L3 reset 1 AC
"Powerlink PR.10" T1g 4
DC
21 2x12V,7Ah
Snage: 10kVA A0 M A0 M A0 M
13
T2g 2
K2 1
13 13
centrala
CO>
22
K3 K1 K4
Qg FRB FRB 14 14 14 100ppm 250ppm
QPT-3COC1
- frekfentni - frekfentni I BRZINA II BRZINA 13 2 3

regulator brzine regulator brzine PROVETRAVANJE ODIMLJAVANJE K2
2,2kW 5,5kW 23 33 43
14
21
1 0-5° 80-90° 1 0-5° 1 80-90° NHXHX FE180/E90 ²
T1 T2 T3 T1 T2 T3 24 34 44 crvena zelena crvena zelena

K4 NHXHX FE180/E90 ²
NHXHX FE180/E90 ²
22
K6 2
H1g H2g 2
H3g 2
H4g NHXHX FE180/E90 ²
S A2 k15 NHXHX FE180/E90 ²
A1 15 13
K6 K5 A1 14
K1 A1
K2 A1
OTVOREN ZATVOREN OTVOREN ZATVOREN K3 A1
K4 A1
NHXHX FE180/E90 ²
DEMPER DEMPER DEMPER DEMPER
A2 18 ²
A2 A2 A2 A2
N
PE
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34
Napomena: napojne kablove za RT-PG, kablove za
ventilatore odimljavanja, ventilator tampon zone i kabl do
centrale za ručnu dojavu požara (k2) ukopati najmanje
RT-PG k44
6cm ispod spoljašnje površine maltera.
k13 1
6kA
k44
k13 CO
k14 k14 k14 k13 250ppm
k12
k44
k13
k14
k15
k16
2
k04
CO
T3 1 13
100ppm
bljeskalicom
PIR PANIK SVETLEĆI PANO
sirena sa
M M
14
REZERVA "UGASI MOTOR- 7
RO.SP .
I1 I2 I3 I4 I5 I6 I1 I2 I3 I4 I5 I6
ZA ROLO VRATA
1 2 1 2 NAPUSTI GARAŽU" CO
T3
PIR
11 3~ 3~
centrala 0-5° 80-90° 0-5° 80-90°
IRB-IRT CTVB/CTVT RJP
INVESTITOR:
Ventilator Ventilator DIMOVODNI DIMOVODNI
DEMPER 1 DEMPER 2 -
NAPAJANJE IZ provetravanja i provetravanja i
MREŽE IZ odimljavanja: odimljavanja: Odgovorni projektant: Deo projekta: GLAVNI PROJEKAT ZOP
ORMANA MERNOG P=1,93kW; I=7A/4A P=4,1kW; I=10,3A/2,6A OBJEKAT STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
MESTA OMM
U=400V(3~); IP54 U=400V(3~); IP55
Oznaka: IRB/4-400B Oznaka: CTVT/6/12-630 k.p. br. 2297/1 K.O. NIŠ-ĆELE KULA
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
TROPOLNA ŠEMA RAZVODNOG Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ 19
ORMANA GARAŽE (RO.G.)
NAPAJANJE IZ
MREŽE IZ NHXHXFE180/E90-5x6mm² NHXHXFE180/E90-5x6mm² DIZEL AGREGAT
ORMANA MERNOG "Powerlink PR.10"
MESTA (OMM)
u vatrootpornim PNK u vatrootpornim PNK Snage: 10kVA
regalima E90 regalima E90 i u rovu
0,8m
DIZEL ELEKTRIČNI AGREGAT
upravljačka
0 AGREGAT jedinica
MREŽA
mreža/generator
(Automatic Transfer Switch)

(ATS)
I>
I>>
taster za daljinsko
isključenje
Prekidač Compact NSX100B

- TMD - 16 A - 3P 2d
I
Pin=6,8kW
kj=0,8
RO.G. Pj=5,44kW
Ij=8,76A
INVESTITOR:
-

OBJEKAT
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
ATS - PREKIDAČ Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ DIZEL ELEKTRIČNOG AGREGATA 20
DETEKTOR CO
ZVUČNI SIGNAL "IP 65"
TRUBA SA ROTACIONIM
SVETLOM - 24V 7kom.
PODZEMNA
GARAŽA
JH(St)-2x2x0,8mm²
GIBLJIVO CREVO ø11mm
JH(st)H FE180/E30 2x2x0.8mm

ISPOD MALTERA Upozoravajući
CO panel
CO CENTRALA U GARAŽI JH(st)H FE180/E30 2x2x0.8mm

ISPOD MALTERA
C60N/B
"Schneider
10A
Electric"
NHXHX FE180/E90-3x1,5mm²
3x380V;50Hz ISPOD MALTERA
2
NAPAJANJE
ZAJEDNIČKOG ZVUČNOG
SIGNALA ZA SLUČAJ
IZ RO.G. OPASNOSTI
SA ZAJEDNIČKOG
BROJILA EL.ENERGIJE
GARAŽE
Jednopolna šema CO instalacije podruma
INVESTITOR:
-

OBJEKAT
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
JEDNOPOLNA ŠEMA Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
CRTEŽ (CO) 21
J-H(St)H 2x2x0,8mm
J-H(St)H 2x2x0,8mm
1.01-1.05 1.06 1.07 1.08 1.09 1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16 1.17
RJP RJP vozno RJP

okno
1.34 1.33 1.32 1.31 1.30 1.29 1.28 1.27 1.26 1.25 1.24 1.23 1.18-1.22
CENTRALA
DOJAVE POŽARA SCI RJP
1.35 1.36 1.37 1.38 1.39 1.40 1.41 1.42

L'
L''
R (ALARM)
PSTN/GSM
AS-1.1 AS-1.2 AS-1.3 AS-1.4
komunikator R (FAULT)
TELEFONSKA S1 EoL
DOJAVA ALARMA
AS-2.1 AS-2.2 AS-2.3 AS-2.4 AS-2.5 AS-2.6 AS-2.7 AS-2.8
S2 EoL
NHXHX 3x1,5mm2 FE180 E90
+ - + -
napojni blok 12VDC 12VDC
230VAC/24VDC 18Ah 18Ah
2x12VDC/18Ah
230 VAC => => 24 VDC
mrežno napajanje 230VAC

N2XH 3x1,5mm2
LEGENDA
RO.G
OPTIČKI DETEKTOR DIMA
NAPOMENA:
TERMODIFERENCIJALNI DETEKTOR Detaljne jednopolne šeme adresabilnih modula date su posebnim prilogom
glavno izjednačenje potencijala
N2XH 1x16mm2 RUČNI JAVLJAČ POŽARA
ALARMNA SIRENA
ALARMNA SIRENA SA STROB LAMPOM

INVESTITOR:
ADRESABILNI RELEJNI MODUL
-
R - BEZNAPONSKI RELEJNI KONTAKT (30VDC 1A)
L - PRIKLJUČAK ZA ADRESABILNU LINJU STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT

OBJEKAT
S - PRIKLJUČAK ZA ALARMNU LINIJU
Datum: -
EoL - ZAVRŠNI OTPORNIK LOKACIJA
Potpis:
SCI - IZOLATOR KRATKOG SPOJA
CRTEŽ CENTRALA DOJAVE POŽARA - JEDNOPOLNA ŠEMA
22
ADRESABILNA LINIJA: J-H(St)H 2x2x0,8mm J-H(St)H 2x2x0,8mm LiHCH 2x0,75mm2
Z1.01 Z1.02 Z1.03 Z1.04 Z1.05 Z1.06

I-1 EoL I-1 TEHNIČKI ALARM: PRESOSTAT
Z2.01 Z2.02 Z2.03 Z2.04 Z2.05 Z2.06 Z2.07 Z2.08 Z2.09 Z2.10 Z2.11
I-2 EoL I-2 TEHNIČKI ALARM: GLAVNI VENTIL
RO.G
I-3 TEHNIČKI ALARM: I-3
- POLOŽAJ PP KLAPNE (NORMALNO OTVORENA) 1.18-1.22 BUS TEHNIČKI ALARM: VENTIL - PRIKLJUČAK NA VODOVODNU MREŽU
RO.G
I-4 TEHNIČKI ALARM: I-4 TEHNIČKI ALARM: VENTIL - PRIKLJUČAK VATROGASNOG VOZILA
- POLOŽAJ DIMOVODNE KLAPNE (NORMALNO ZATVORENA)
ADRESABILNA LINIJA: J-H(St)H 2x2x0,8mm

I-5 ALARM: SPRINKLER STANICA - INDIKATOR PROTOKA VODE I-5
LiHH 2x0,75mm2
1.01-1.05 BUS
RO.L(A)
O-1 UPRAVLJANJE RADOM AUTO LIFTA
- SIGNAL PRORADE SPRINKLERA
- ALARM IZ SISTEMA DOJAVE POŽARA
RO.L(P)
O-2 UPRAVLJANJE RADOM PUTNIČKOG LIFTA
- ALARM IZ SISTEMA DOJAVE POŽARA
O-3
JE-H(St)H 2x2x0,8mm FE180 E90

O-4
O-5
LEGENDA
I - DIGITALNI ULAZ
NHXHX 3x1,5mm2 FE180 E90
O - BEZNAPONSKI RELEJNI KONTAKT (30VDC 1A)
R - BEZNAPONSKI RELEJNI KONTAKT (230VAC 5A)
RO.G KONVENCIONALNI RUČNI JAVLJAČ POŽARA
1.06 BUS R-1 UPRAVLJANJE SISTEMOM NADPRITISKA I ODIMLJAVANJA: EoL - ZAVRŠNI OTPORNIK
- ALARM IZ SISTEMA DOJAVE POŽARA (POŽAR U GARAŽI)
INVESTITOR:
-

OBJEKAT
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
NAPOMENA Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
Izvršne funkcije kojima upravlja RO.G (ventilacija, odimljavanje, nadpritisak) nisu predmet ovog projekta. CRTEŽ ADRESABILNI MODULI - JEDNOPOLNA ŠEMA
23
AS-2.8
Z2.11 Z2.10
EoL EoL
Tavan
AS-2.6 AS-2.7
Z2.09 Z2.08
IV sprat
AS-2.5
Z2.07 Z2.06
III sprat
AS-2.4
Z2.05 Z2.04
II sprat
AS-2.2 AS-2.3
Z1.01 Z2.03 Z2.02
EoL
I sprat
AS-2.4 AS-2.3 AS-2.2 AS-2.1

Z1.01 Z1.01 Z1.01 Z1.01 Z1.01
EoL Z2.01
!!! Prizemlje
Podrum
CENTRALA
DOJAVE POŽARA
AS-1.1
LEGENDA
INVESTITOR:
KONVENCIONALNI RUČNI JAVLJAČ POŽARA KABL J-H(St)H 2x2x0,8mm
(u instalacionim cevima) -
ALARMNA SIRENA
KABL NHXHX FE180 E90 3x1,5mm2 Odgovorni projektant: Deo projekta: GLAVNI PROJEKAT ZOP
OBJEKAT STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT
ALARMNA SIRENA SA STROB LAMPOM (na čeličnim E90 obujmicama, 3kom/1m) Po+P+4, ul.Prvomajska br.21, Niš
EoL - ZAVRŠNI OTPORNIK k.p. br. 2297/1 K.O. NIŠ-ĆELE KULA
Datum: -
LOKACIJA
Potpis:
!!! TABLA SA NATPISOM UPOZORENJA Projektant saradnik:
KONVENCIONALNE I ALARMNE LINIJE Razmera: Crtež broj:
"POŽAR - NE ULAZI" CRTEŽ 24
JEDNOPOLNA ŠEMA
Priključak za vatrogasno vozilo
(na fasadi objekta približno
1,2 m iznad nivoa terena)
Prizemlje Prizemlje Prizemlje
Sirena
Glavni orman
Obrađeno elektro projektom
PP centrale
DN100
DN100
DN20
DN25
DN15 DN20
DN15
DN100
SVS
Priključak iz
gradskog
vodovoda
DN100
DN50 DN50
Definisano DN100
DN100
projektom
vodovoda
Odvod u
kanalizaciju
SVM SPRINKLER VENTIL MOKRI
SM SPRINKLER MLAZNICA SPREJ STOJEĆA

Z ZASUN
On HVATAČ NEČISTOĆE
INVESTITOR:
Vn NEPOVRATNI VENTIL
-
Vd DRENAŽNI VENTIL
Sb BRZOVEZUJUĆA SPOJKA TIPA "A" STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT

OBJEKAT
SLIVNIK
Datum: -
Pm MANOMETAR LOKACIJA
Potpis:
Stabilna automatska instalacija
za gašenje požara vodom "sprinkler instalacija" Projektant saradnik: Razmera: Crtež broj:
Om OVALNI ZASUN SA MIKROPREKIDAČEM (OTVOREN/ZATVOREN) CRTEŽ Tehnološka šema 25

Glavni Projekat ZAŠTITE OD POŽARA PRVOMAJSKA 21 - MITKE 22.10.20 Tekstualni Deo I Graficki Deo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Glavni Projekat ZAŠTITE OD POŽARA PRVOMAJSKA 21 - MITKE 22.10.20 Tekstualni Deo I Graficki Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRUČNI RAD ZA DOBIJANJE LICENCE ZA IZRADU

GLAVNOG PROJEKTA ZAŠTITE OD POŽARA

PROJEKTANT: Dragan Mitić, dipl.inž. ZOP-a

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 2

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 3

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 4

6.7. Ocenjivanje usaglašenosti koje sprovodi proizvođač .................................................................................................. 93

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 5

A.1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ - OSNOVNI ELEMENTI ZAŠTITE OBJEKATA OD POŽARA I EKSPLOZIJA

Postojeći i novoprojektovani pristupni putevi za intervenciju vatrogasnih vozila moraju zadovoljiti

A.1.2. Opis objekta

U objektu ima ukupno 18 stanova različite strukture.

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 6

stepeništem i liftom. Tu su predviđene i vodomerna i kanalizaciona šahta do kojih se dolazi preko

U tavanu su planirane stanarske ostave.

Objekat je projektovan u skeletnom, ramovskom sistemu sa nosećim AB stubovima, gredama i

Procenjeni broj lica u objektu je n = 89 lica.

Funkionalne veze pojedinih prostorija i delova objekta i podaci o relavantnim dimenzijama i

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 7

A.1.3. Procena opasnosti od požara

Materije koje se koriste i skladište u objektu

Karakteristike nekih od pomenutih zapaljivih materijala su sledeće:

a) Gorive čvrste materije

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 8

polimerizacijom i polikondenzacijom). Stepen zapaljivosti tekstila zavisi od hemijskog sastava vlakana,

U objektu se ne koriste ostale zapaljive tečnosti i gasovi.

Procena požarnog rizika objekta

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 9

Proračun požarnog rizika objekta dat je u posebnom delu ovog projekta.

Kategorizacija objekata prema požarnom opretećenju

Prema navedenom standardu definisane su tri grupe požarnog opterećenja:

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 10

U skladu sa SRPS U.J1.030 požarno opterećenje u SVIM predmetnim prostorima je - nisko

U predmetnom objektu prostorije pripadaju različitim grupama požarnog opterećenja.

Analizirajući požarna opterećenja u prostorijama koja su gore naznačena možemo predvideti

Do požara u objektima može doći usled:

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 11

A.1.4. Podela objekta na požarne sektore

Prema tehnološkoj povezanosti i požarnoj opasnosti objekat je podeljen na požarne sektore.

R. Požarni Površina Požarno

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 12

Podela na požarne sektore predmetnog objekta, ostvaruje se zidovima, međuspratnom

Odredba se ne odnosi na stepenišne prostore.

Horizontalno širenje požara na fasadi na granici požarnog sektora sprečava se horizontalnim

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 13

1.4.1. Određivanje stepena otpornosti prema požaru

KLASIFIKACIJI ZGRADE PREMA NAMENI, IZDVOJENOSTI I VISINI

KLASIFIKACIJI ZGRADE PREMA NAMENI, IZDVOJENOSTI I VISINI

Minimalno potrebno vreme otpornosti na dejstvo požara konstruktivnih elemenata objekta

Otpornost na dejstvo požara konstruktivnih elemenata je njihova sposobnost da sačuvaju nosivost,

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 14

Postoje tri kriterijuma za obezbeđenje otpornosti na dejstvo požara:

Tabela 4. Stepeni i vremena vatrootpornosti pojedinih vrsta građevinskih konstrukcija

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 15

Prema Pravilniku o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža za putničke automobile od požara i

A.1.5. Definisanje evakuacionih puteva

U predmetnom objektu su rešeni putevi evakuacije iz nadzemnog, stambenog dela i podzemnog,

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 16

Visina vrata na svim evakuacionim putevima je najmanje 2 m.

A.1.6. Izbor materijala za konstrukcije koje treba da budu otporne na požar

Međuspratne konstrukcije na granici požarnog sektora podruma su od armiranog betona minimalne

Dragan Mitić dipl. Inž. ZOP-a 17

Nosive grede moraju biti otporne prema požaru najmanje 60 minuta.