Рецензен т и

академик ПАВЛЕ ИВИЋ И академик АСИМ ПЕЦО

УредИ И!<

др ЈОВАН ЈЕРКОВИЋ
 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ИНСТИТУТ ЗА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ

МИЛИЦА ГРКОВИЋ

ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА

-
НОВИ САД
1983
 Издаје

Институт за јужвословенске језИI<е Филозофског фш<ултета у Новом Саду

Наслов на корицама је написан словима из nотnиса кра.ъева Стефана ДечанСI<ог

и: сина му Стефана Душана

Испод наслова је слика сребрљака .краља Стефана Дечансi<ог

Цртеже на корицама је урадио др Смбодан Ненадоиић

На почетку и на Ј<рају Ј<њиrе су фотографије делова Дечанске :крисовуље

Технички onpeюma Мt1лица Грковић

Штамnање ове юьиrе финансирале су Самоуnравна интересна заједница за научни

рад Војводине и Реnубличка заједница науке Србије

Штаъша "Минерва", Суботица

 САДРЖАЈ

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ ..... .. ........................................ .

СI<РАЋЕНИI.'(В
......................................... .... .......... . 8
I ФОРМИРАЉЕ ОНОМАСТИКОНА КОД СЛОВЕНА НА БАЛКАНУ .. 9
П ДЕЧАНСКО ВЛАСТЕЛИНСТВО ............ . .................... . 14
Ш ИМЕНА У ДЕЧАНСКОМ ВЛАСТЕЛИНСТВУ 19
Уnоредни nреглед имена у ДХ П и ДХ IП ......................... . 20
А. Прилtапастирски Ј\\етох ................................... . 25
Б+ В. Остала lltecтa у САП Косово (слmз Белог Дрилtа и косовска
Дреница) ................................................. . 26
г. Алrин (албансi<И део у
CJmsy Валбоне) ..................... . 28
д. Горље Полилuъе .. . ........................................ . 29
д,. Горље ПолилtЉе и ЈI.отарје ................................. . 30
Ћ. Катуии Влаха ............................................. . 30
Е + Ж. Албанска села и љихови катуни ... . ......... . ............... . 31
з. Сокалници и мађуnци ..................................... . 32
и. Људи код нола ................. . ......................... . 33
Ј. Биволари манастира Дечава ............................... . 33
к. Имена занатлија ........................................... . 33
л. Имена свештеника и њихових синова ....................... . 33
љ. Владарска имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .............. . 34

IV ИМЕНА СЛОВЕНСКОГ ПОРЕI<ЛА 35

1. Семантика имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
А. Лична ил-1ена по називима животиља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Б. Имена по називима птrща . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
В. Њtена no биљх<ама .................................... ~- . . . . . 37
Г. Њtев:а у вези с ватром . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Д. И111ена по nриродним nојавама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Ћ. Њtена no 11tеталилtа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Е. Имена по месту рођења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Ж. Број Ј<ао основа за илtе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
З. Терминологија сродства нао основа лuчнпх имена.................. 39
И. Анатомска лексШ<Э. у именима .......................... ......... . 39
Ј. Имена по називима боја .................... ................ .. .. 39
I<. Имена с негацијо,\t ...................... ........................ 40
 VI
.'Ј. Ј1 щ:на ОД OШICIIIIX прЩ:Ј;еБЗ • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ••••••• • • , • • • • • • • • 40
љ. Тсофорна JL'IIeвa • . •• • • • • • • • •• • • . • • •• • . • . • •• ••• • • • • •• . • • • • • . •• • • • 41
Л1. C.'IooeJJCJGC nантеон као оз:вор ~ева • • • • . • • • • • • . . • • • • • • • • • • • • • • • • • 4Ј
Н. EтuoшL'IUI }'ЭСТП за m{ЧВа INC:Ra • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 41
Љ. 1~ema ОО др~'ШТВеНО.\\ ПО.'IОжају ••• •• •• •••••••••• , , ••••• , , ••••• , • • 42
О. IL'Ieнa по зак•џtаљу . . . . .. . . . . .. . . . . . . .. . . . . .. . •. ••. . . . . .. . . . . . . 42
П. lf\IC:H3 ПО R3311Вit.\l3 nредмета , ...... . , , ..... . ....•.... , , . . • . . . . . . 42
Р. lћteJta од ancrpaкmnx појмова.. .................................. 42
С. Остала зawruтua П.'lена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . •. . . . . . . . . . . . . . . . 42
2. Струi<Тура I I Melta словенског порекла . . •. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
А. CлO>t<eJra •~•ена. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
G. Име1ш с префЈIКСИЈ\\а . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . 45
В. 1Iмс:на с неr:щијом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . 4S
r. Основе словенских имеnа ........................................ 4б
Д. Самотnорuа имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Ћ. Изоедена Њ\tена
............... ............................ ..... 71
Е. Суфннсн нэпедеmtх имена ......... .. .... , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Ж. Грамати•ЈЈ<н тun хнnокористuчкоr образоваља . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . 8б

V I IECЛOBBllCKЛ НМВНЛ .... . .. . ...... .. .. .. .. .. .. .. . .. . .... . .. .. .. . 88

А. Ј r.•щрско-траЧlШ СЛС.'\\еЈПП.. . . . . . . . . . . . . . . •. . . •. . . . . . . . . . . •. . . . . . . 88
Б. PO'I\II:ICКI 1\~tена . .. ..... ... . . ... . .. . . .. . . . ..•... , . . . . . . . • . . . • . . . 89
D. Л ••баиска IL'\\eJJa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Г. Гер,1анска rt\leJJa . . • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . • • • • • 90
д. ГрЧ1<8 Њ'I\C:I18 • • • • • • • • • • . • • • • • . • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 90
Ћ. 1L'\\erta настала по~ .uађарсюu~ ynщaje.\t . . . .. . .. . . . . • . .. .. . . .. .. . . .. 90
Е. l{апеЈщарска IL\teнa . • • . . . • • • • • • • • • • • • • . • • • • • • • • • • • • • • • • . • • • • • • • • • 91

VI Xl ШРИДНЈ! СЛОВЕНСКО-НЕСЈЮВЕНСКЕ ФОРМ Е . . . . . • . . •• . . . . • . 95

Л. Сложеnа Ш\ен2 ОД C:..'10вeRCIOIX П иеслоеtвС1\ЋХ OCIIOOU • • • • • • • • • • • • • • 9S
G. Словенске основе п весповенСЮt суфнксп . . . . . . . . . . . . •• . . . . . . . . •. 95
В. Hecnoneucкe ОС11ове п словенски суфш<СЈI . . . . . . . . . . . •. . . . . . . . . . . . 9б

VIJ 1IЛДИМUИ 98
VШ ПРОЕПОIШМН . ....... . . . ..... . . . . . . . . ... . ... .. . . .. ... . .. .... . . . 101
А. Oдpel)•rnaњe по нарактеристпчmtм црта.\tа rо•••носта . . . . . . . . . . . . . . . . 101
G. Одрс\)нuање по месту лореr<ла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IOJ
D. Онрсђиоање по :занимању ........................................ 101
Г. ОдређнnаLьс uoмoky nадежнпх синтагми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Д. Одређttваrье noмohy присвојних придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Ћ. Лроеnоними с наставi<Ом (-oв)mr . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Е. Пpoenoюt.'I\JI с наставко.'ll -ени . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . Ј02
Ж. Пaтpo~urлut с иаставком -п:li . . . . • . • . . . . . • . . . . . • . . . . • . . • . . • . . • . . . . . 102
YnopeдRtl nреглед nатронима . . . . . . . . • . . . . . • • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . \03
А. Прш1rанастирски ь1етох................. . . ....... . ... . .... . . . 103
Б + В. Остала места у СЛП Косово (crnrв Белог Дptt'lla 11 косовска
Дреница) . . • . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . • • . . . . . 104
 VII
Г. Алтии (aлбauet<U део у сsшв}' Валбопе) ............ . .... . . . . . 106
Д. Горље Полимље .......... . ............................... . . 106
Д,. Горње По11и.мље и. Потарје . ................................ . 107
Ћ. Катупи Влаха ........ . . . ................................. . . 107
Е + Ж. Албансi<а села 11 љихови Ј<атуни .............. .... .......... .. 108
З. Coкarnuпџf 11 мaђylllЏ:I. ...•......•••• •.••.. . ••••.. ....... •. .. 108

IX АНТРОПОНI!МИЈА У ТОПОНИМИ]И ....... .................... . 110

А. Називи од aитponomf~la и rеоrрафског термmtа ................... . 110
S. Називи од auтponOШL\Ia п привреднflх тер~щпа ................... . 110
В. Називи од a.Jrrponoюtмa н хрнш!lанскuх тер."Iща ................. . 111
Г. Ha:nmи од антропокњ"а и ад.'IИНЈtстрзтmщо-правнщt тер~uп1а ....... . 111
Д. Суфи.ксална анализа реr<тума ............................... . ... . 111
Ћ. Једночлwпr тоnонимн ........... . ..•........•............... . .. 11 Ј
Е. ТоПОUИЈ\111 nатрошi<\ШјСЈ<Оr порс}(ла ............................... . 112
ПорекЈЈО имена у топоrнtмнма ...... .. .... . .......... . ............. . 11 2
А. СловенСЮl имена ...................... ... ...... ....... . ...... .. . Ј L2
Б. Калеl!Дарсна имена ....•........... .. ....................... . . ... 11 5
В. Албанска Jtм,eRn •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 11 7
Г. И,uева влаuп<о-ро.ЩUIСКОГ nорекла ..... .. , .. , ....................• 117
Д. Утицај осrалих сусещmх народа .. .. ......... . ................. . . . 117
Ћ. Њщ~на непоз~rоте IUttl нејасне ети111олоrнје ...•.................. 11 7

Х НЕКОЛИКО НАПОМЕНА О ЈЕЗИЧКИМ ОСОБИНАМА ПМЕНА .. 119

А. Полуrлас ь ..................... . .... .. ....................... . 120
Б. Глас t ... .. ..... ... ... ... ............. . ......... .. ........... . 120
В. Глас ы .. . .................................................... . 120
Г. Вокално р и л..................... .... ...... .. ....... ... ...... . 120
Д. Л ла l<pajy речи ЈИН слога ...................... .......... ..... . 121
Ћ. Глас х ..... .... . ............................................... . 121
Е. Глас ф ......... ......•.. ........................ .. .... .......• 121
Ж. Гласови Ь 11 ђ ..•..•.........•............••.....•.•......•.... . 12 1
З. Груnа вс •.......•........ . . .. .............................. .. ... 122
И. Груnа сл .............•.......... .. .............................. 122
Ј. Груnа чр •••.••••.•••••.••••. .••.••.. ..••..........•.....•• .•. • 122
К. Једначеље по зnу'IНОСТ\1 ... .. .... .... .................... ...... . 122
Л. Удвајаље гласова ......... : ...................... ..... .......... . 122
ЗАКЉУЧАК ................................................~ ..... . 123
NAMES IN ТНЕ DECANI MONASTERY CНRY SOB ULLS ............. . 129
КАРТА дЕЧАНСКОГ ВЛАСТЕЛИНСТВА ............................. . 142
РЕГИСТАР АНТРОПОНИМА И ПАТРОНИМА ....... ........ .... .... . 155
Лl-ГГЕРАТУРА ....................................................... . 215
 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Оиомастика је у нашој средmш још увек млада грана ЈШНГВИСТШ<е.

Захва1:а изузетно занимљиво подручје за разЈЩчите истраживаtЏ<е Де.rхат­
ности, али се ипак налазж у груrш научнцх дисциплина које су до скоро
бкле неоправдано запостављене. Не сме се заобц!:щ чиљеюща да резул­
тати ономастичк.их проучаваља нису основа саЈ\\0 за ;mнгвистичке студије
него су и незаобилазн.и: извори: за цсторију, етнографију, социологију,
псюсологи:ју и ~щоrе друге науке. ОномастиЧI<И подаrщ често иду у ред
најстарцји:х и најnоуздани:јих језичких сведочанстава о npo~teнall1a и
кретаљима становию.uтва, а понекад су једцне белеге народа несталих: са
светске позор8ИЦе, сnомени из времена о коме није остало никаквих
nисаних трагова, чак щt остатака ,\\аТеријалне културе. Често говоре
сигурније од nредаља и ИСТЈПiПИје од не увеr< довољно поузданих доку­
мена"l'а. Тоnонимц су остајали у уnотреби, окаме.њени, када су одлазили
народи који: су их створили:. Кумани: су npou.um: преко Балкана, нису
оставили ни царство ни К.ЊЮ'у, али је љихово Wt\e у називю\а уткано у
наш 'l'опонимијски пејсаж. На Пелопонезу нема живих celiaљa на Словене,
~to су у I<ahteн урезана словенска ЈЩена остала к.ао сигуран доказ да су
нам преци у ТЮ\ стр~\а пребивали, тражеlщ пут према тonлoi\t мору.
Многа данашња непрозирна имена места чувају стара лична Ю\ена,
заборављена, нејасна или: нераЗfi\tљИВа. Топоним Сироzојно чува траг
двочлшюг словенског им:ена Сирогој, Крагујевац - м.ущко ю1е Крагуј,
Ваљево - данас непознато Хвал, а Лапово- npac'l'apo ю1е Хлап. Најмаљи
делиli земље има своје w.1e; дакле, све је nреiq>ИВено густом .мрежолt
ономастиЧЮIХ пода"l'ака.

Најстарија ономастичка грађа балкансr<ИХ Словена забележена је у

грЧЈ<:ИМ и латински:лt ДОI<УЈ\\ентшш и представља изузетно ~оцен мате­
ријал не сам.о за историју јужнословенскrос језика вeli и за uсторију је­
зика на којим.а су извори: били писани:. Ипак, најбоrатију ризницу свако­
врсних юtена представљају споr.tешщи писани на словенском југу гла­
гољицом, fiирюuщо~ или латиницол\. Они су тел\ељ за историјску и упо­
редн:у јужнословенску ономастику. То обиље наслеђа је nодстакло и: изаз­
вало интерес да се сабере, проучи и открије све оно щто сведочи о прощ­
лости нашег и суседних народа.

Од nрелоr.щог дату~ у нашој култури, од nојаве Вука Караџиliа ца

до даrЈ.аШЊих дана, I'G\eнa су се, некада јаче некада слабије, налазила у
2 Миmща Грховић

круrу и:втересоваља значајНИХ ЈШЧИОСТП наше DрОWЛОСТЈ{. Вух Караџић

је, nоред рада на сабираљу ономаС'l'ИЧЈ<е грађе, nосебно указЈmао на значај
те лексике. Веh 1814. у цре.:џ-овор}· Мале простонародиг шснарtщ4 посма­
тра име Ј<ао зн.ак етю{ЧЈ<ОГ обележја, а некоrоО<о годщrа каащје у npeдr~
вору првог uздања Рјечника за.;rаже се за објављцва.ље ЈщеЈrз сачувmщх
у nо.,tсШЩЮ\а Ј(З ранкјих вре.\\ена. У друго~\ цздnљу Рјечиика щкри
простор nocвehyje Т}'i\\ачељу значеља nojii\Oвa нмс, npeзJ[ft\e, надlL'ШК·
У Будлму је 1828. гощmе шта.щrан словевсюt JL.\\efrocлoв Јована Лачuћа
с npeдroвopo.,t Јанз Колара. Њпма је бл!tо nајмжније да са зnједюtчЮIМ
словенским ономастnконо~1 уnознају словенски свет и да га врате зајед­
НЈIЧЈ<Оtt\ језгру, које се .щumфестовало н nреко }]}(ЧЮQС нмеж1. У Лстрограду
је 1840. објШЈљен r.wш сrшсак ЈIИЧЮtХ Jtr.teнo сачнљен џа осиоgу једног
српског поменишt цз бнблиотене Мкrрополије у Буr<урешту. СПЈiсак
11ијс BUЖ,(UI TOЛJfl<O ЈФЛЛКО Ј<О.ментар дат }'З JЫ~t'D, у Ј<ОМС је уназано
на значuј цоз:шuиuьа t\Нтроnонимије J-IC салщ за нсторЈttщре а етнолоrе
него и за остале истраживач~. Осюt тога, јасно је lt.'I.Гmщcщ нотре()а да се
нритИЧtщ и eтJ.Woлoun<n заснује науr<а о ил1еrщ11щ, Ј<оја би се могЈUI нмвати
нмепоmiс (oYdџa"Coyearpta).
АлеЈ<сапдар ГиљфердЮIГ је на своЈ\\ путу ло Боснн, Херцеговшщ н
Старој Сrбији, залочетом у r.-.ajy 1857. гощnrе, nоред многих драгоцсlШХ
cnOh\CttiO<a npoнantao no~1emtк 11\аНастира Conohaнa, за који је рекао :
.,Ово је најбогатија збщжа словенСRИХ ЈПNЮОС Ю\ена на коју СМ\ наишао .
Наft\сравам да је средим и шra.'Im!.'\." Своју ющеру је оствар~tо веh сле­
деkе ГОДЈО:Iе у уверељу да објав.тъивzыщ овог nо~\еню<.а чюш велику
услугу будућем састављачу с..'ЮвенСЈ<ог ЈL\\СНОСЈТ(\ва . У средњовеновнњ'\
cno~\CtnЩU.'Ul које је сакуnљао и проучавао, Illitфapик је запазlfо всдю<о
богатство словенсЮIХ ~Щена и заюьучrrо да би за на)'К}. бюtо од нспроце­
љиве кордсm да се с:цсте.,штизује и дубље nроуч:и таква щ:торнјска грађа.
Стојаu Но.ваЈ<овиh је 1875. гo;tm~e, ва неюt начин, остварио Шафар10<ову
жељу, објавЈmши један реЧНID< ксторијсюос mf\nmx Јt\\ена, са~mљен на
ОСЈiову .щrщжја.па забе.'"!ежног у nроско~щија.ча. У Пстрогра.цу је 1868.
u.tr8J'шaн nознати МороU11<ИВов словенащ нменослов, rЈРШtре.\uъен на
основу богате oнolltacnxчкe заоставштШiе словенсюос народа. Обухваћен
је r.щтеријал нз напшх до тада најпознатијих објављеюL"< сnомешо<а.
Изузетан доnринос дао је Мш<лоumч својим радом tra nроучавwьу сло­
венсюос Jth\eнn. Обрадио је r.щтеријал цз свих словенсюvс јсзиt<а, а nримери
узети нз нaUDfX извора ющју вцщхо i't\ecтo у упоредној CJtoucнcr<oj антро­
п:онимнји:. Tat<o је nостављена ос:вова словенсне онол1аСТИt<с, нn Ј<оју су се
ослщЫЈ.Ла мнох·а каснија J-tcrottивaљa. Т. Маретнli је Мюиюtwtчсв учсn.и:Ј<
и с11сдбсюtк. Њеrов рад о народiiЊ'\\ цменюtа и nрсзю\стща J<OJ'I Хрвата
и Срба је наставак и цродубљиnаље рашфfХ истра>юrощьа, щtpo~nrro
усмерен па ужи крЈТ словенске антропонwщје, усредсређен щt најбнт­
пије nробл~\е хрватског и српскоr опомасnшона . Обухватио је грађу
из нnјСТ:lрНјнх сnОЈ\\СИЮ<а, а није заобишао IDi nр1щере које је носио у
CDOllt језюшо.u осеhаљу. Ћуро ДандчШi се 1878. годrrне залагао да се у
РјечнtlК Јуzославеиске акаде.ЈШје знаноеtm4 и y.~ttjctmwallи }'J tecy .,лr.teua
власт}{'Ј'а љ}~дска, ~еспа. аuена бр~tа, рјСЈwщ ... Та.кDа се Јt/1\ена не
)\Ory s.rзоставитn за то urro пцјесу ЈЩЧЈЩ ~ в~ш од дР)ТИ:Х којих
 Имена у Деча.исхим хрЈ~~.Совуљама 3

му драго ријечи, да na~re, JI\HOre су не calltO за nознаваље језИI<а бесцјено

благо, него су често и nрави и најпоузданији чувари и гл:асНИI.{.Ff народне
хцсторије. Камо cpehe да их се u.tтo више 11\0>I<e дознати". Т. Остојиh је
1895. приредио азбучmх регистар пмена словенског порекла с I<ратi<им
nредговороЈ\\, у I<OJI\e је објаснио да юt је,ф{о w.te юtје изЈ~tИЩЉено него се
сва 11\Огу rютврдити: у извор:w.tа. К Ји:речеi< приступа имену најпре I<ao
т!сторичар, тра.жећи таt<о неi<е одговоре на историјске хипотезе о насеља­
ваљу Балкана и форм.и:рању појединих нација и pern:oн.a. У nрвој nоловини
двадесетог веi<а нај2еliи: доnрююс истра.живщы:1лtа на пољу оnом.астrо<е
дао је Петар Скок. С npaвOi\\ се rrtoжe реtщ да је 1'ПМ радом обележи:о
своје врелtе. Поред љега значајног удела су Иl!\ал:и: и Х. Барнћ, М.
Па2ловиh, М. БуЩ~МИр, Е. Р:щовщ, К. On.rrиp, Ф. Безл:ај. Од 1958. гo­
wme МеђуакадеЈ\\ијсi<Л одбор за оноАtасти:ку окупља ж fСМ.ерава рад ре­
nубли:чкrос о:номасти:чt<ИХ одбора. Једно од вајзначајшtј:IС{ оствареља у
области онОЈ\ШСТm<.е данас је nојава Лексика nреЈЩ~ена ХрватСI(е, I<ојц је
сачиљен на основу пописа из 1948. Шrампан је сличан лei<aiK у Словеюtји,
настао nрема nредратном пomtcy становнmцтва. ПpmтpCll\a се обиман
реЧЮU< презимена и Шttена М...'U<едоюtје ла основу nописа цз 1961. године.
Постоје цзгледи да ће у догледно :џpefl\e бити урађен речшn< презiЩена
Војво)Џfне nрем.а nоследљем поnису из 1981. године. Теренском радУ се
посвећује све више пажље. У Хрватској је скуnљена обална тоnоНШtшја
јадранског приьюрја, МШ<ротоnонш.щја средљодалм.атинскюс острва, а и
1.~ноrих других области. У Македонији је скуnљена сва ћ\ИКротопоНИЈ'1ttја,
ywъyчyjylu:t ту и Егејску Маа.едоюtју. Последљих година Оиоr.шстички
одбор Српске академи:је наука у Београду .и:нтензЈmно уС!I\ерава и:стражц­
ваче да nрикупе што више грађе са терена, јер су нарочито ьшкротопо­
ВИIIW: подложни забораву и промен~а. Највећи број података је сакуп­
љси на територ}(ји неi<.адашље Метохије, уnраво йз оне области у којој се
у четрнз:естоr.1: Bei<Y налазило Дечанско вл.астетwство. Многи послови
су обављеюt ИЈЩ заnочети на пољу историјске ов:олtастm<е. Ексцерnи:рашr
су бројни шrащrани ц apXW3cюt ювори: у Србији, ХрШЈ.Тској, Босни и:
Херцеговl{НЦ, Маi<едошtјИ и Сло2енпјЈ'!. У Институту за јужнословенске
језю<е Филозофског факултета у Новом Саду ономастичка грађа се
сабира из nубЛЮ<ованлх и необјављенюс доку!\tената с терена Војводине.
Урађено је ~щоrо, али и поред 'Iога је доста,nразшща у nроучаваљу како
СЮЬсроних тако и дијах:роних процеса п проблема. Потребно је још r.щого
залагаља R улагаља да би се достигао степен nроуЧаваља које су оствариле
неке друrе зелuъе. -
ПробЈlе~щ исторцјске он.ол\астике јужв:юс Словена само су наче-щ.
Без свестраније обраде по областим.а к по вреА~енсющ ннвоющ, битне
закључке је тешко доносити:. О оноr.\асткци средљовековне Србије се
зна 2eofl\a Аtало, .мада су историјСЮ( извори nребоrати: nодацдм.а ове .врсте.
То су бwщ довољни разлози да се оnределим за nроучавэље онома­
стrо<е у Деtfанском властеЈЈЮ~ству пр2е nоловине четрнаестог века,
тачније речено у вреА\е nодизаља .манастира Дечана, nри крају
живота краља Стефана Дечансi<оr и на nочетку владавине сина ll'f..V
краља, а зати:м. цара Стефана Душана.. Основmr извор nоцатака су Дечан­
ске хрисовуље, сачу.ване у трн верзије. У nрвој хрцсовуљи:, сачтьеној у
4 МЈimща ГрЈrовиЬ
-------------------------
свm-ку, yro!CaJnt су са.м сокалвющ и мaђ)rrnџt. У другој дечанској пове..'ЪЈt
у об.'1ЈЬ<у I<JЬitre, у uutpoj варЈЈјаmп ocruroatfl<e nовеље, nomtcaнJI су свн
одраслд ,,\ушкnрtЏ(, станоЕШDЏЈ села и Ј<атуна. Пос.;тедља верзнја ове
хрисовуље, таt<Uђе у обЈIПh··у юьше, служила је АЩШlСТЈtру као nуuова>ющ
!IМОВШIСюt ДОЈ<)'ме•rат. Ош садржа ажурнране спискове људи, као н по­
датке о нооЈ(!'\ noceдltмn, ат{ је де..тnщ1~Utо оwтеhепа nn су тш<о стр:ща:ur и
неюt nо~аЦ1( о имсiПL'\З· У ове три верздје је убележено више од трuнаесr
хиљацn oнo~utCТitЧI<WC nодатака на основу којих се !1\ОГ)' дoнoal'tlt nоуздани
3аК.'Ь)"Ч1ЏI О сrруктурц ОНО~\ЗСТШ<Она прве ПОЛОВ}{RС ЧетрнаеСТОГ ВСI(З
пе са.''о у Дetra tСКО.\\ властелинству него Jt у О4.:татщ крајевл.~ средљо­
вековне cpncxe држаsс. Сачувана је доста cnO.\\CfШI<a из четрнаестоr
века, вео.щ1 богnтах ономастичкцм ll\aтep~!jaлoll\, алЈt се rщ јСДЭЈ! no богат­
ству не !1\ОЖе !1\срmи с Дечансющ хрисовуља.ма. Опе но разноврсност1t и
обиљу ОIIом.nстичке грађе спадају у најбоrатијс 11 најnотnуније словепс1<е
cno~\terrикe те врсте. Једюш озби:љан недостатак је у TOI\~C што су бележена
ИСЈ<љущmо !1\уtШ<а и~'ена. На cpeliy, веtшна 11мена се јаnља у atrrpoнoни­
l'rutjcкol'r\ пару, па се peкoucrpyJ<.ЦИjOl'r\ помоl1у мyun<IOC имена може nony-
шrra део оном.nСТЈП<опа који недостаје.
Д:чанско власте..тnшство је одређе.nо It о~\еђеnо у nрвој полоnюm
четрnаестоr века по пзбору ц жељи краља и дародаnца Стефана Дечан­
скоr, n '13m.ЗIL'IO се на терцторпјп која је данас рnздељепа па две .цр>k-аве и
две penyб.run<e. Један n.егов пе.кадаnnыt део се.; валазп у северној Албаюt­
ј1Ј, дpyru у Цр 1ој Гор1t ОЈ<О П:тава и Гусшьа, а нajnehJt део захвата даиа.ш­
љу nокрајину Косово .
Из хрисовуља се сазнаје шта је .краљ ктитор лршюжио својој
залужбшur: "н јел ико 1'\И бист вьзможио ориложипf храму ce.,ty сел н ка­
тун влашкшс 11 арбанашЮDС ...«. С обзиро~t на етнцчку разноврсност
оно.'оtаСТЈrка се 1
\topa нзучаватц обазр1tво, 1шајуhн у впду сву сложеност
"олтаЈ<ата н "''сђу појсдц:ппх t рупа на то.\\ npncтopy. Првенствено то је
mпаљс о ШtCJilt\til Срба, Влаха и Албанаца, 1 :10 н о раслрострањеностн
C!IOSCHCIOIX, В. fЗШЈ<Ј\Х Н ll'lбaнCIOIX И.\te!:la у CBJt.\\ ШlССЉ'И."а В.'1ЗСТС.."UIНСТВЗ.
Неосnорно ЈС да су тrчна имена једно од важнnхетничюtхобе.Т'fежја. На
основу ЊЈОС се стварају юmотезе о простираљу nоједпЈ(я:х народа о којн­
ма се управо најв1rше и: зна баш на основу њихових имена (нnр. хиnоте­
зе о Ишrрнмu су се највщuе заскивале lia љиховој ономастищ<ој остзвющ).
Тако аутситичан матернјал забележен у првој nоловини четрнаестоr веt<а
у Дечанским хрнсовуља~tа треба да noi<aжc без домиwљања 1t ШtralJatьa
којх-r је >Јшвnљ у време писаља хрисовуљс наст:ltыtво те пределе. За из­
вођсњс nоуздоцих эанључаi<а најмсродавюфt су статЈtстнчюt резу.ТЈтати
цобијсни aшuutJO '\ свих забележен:их nодатака.
Проучав:uъе старосрлсюrх Ю\ена СЈtо.вецсЈ<ОГ лореюtа јаче осветљава
nрасловснсиу знтролон:щшј)'· Та ш1епа Jt"ajy зрхадчrоЈ об.тпn<, ла ЊЈIХОВО
Ј!З}"Чаваље Jt поређеље с најста.ријо!-t антролощ~щјu,\\ оста..·щх с:tовснсюос
народа t.\оже доnр1111ети реко:uструкцнјit оmuтес:товеаскоr антроnошсutј­
ског пранзвора. Проучаваље словевсюtх имена у тоцоюt~!ја ло~U\Же
да се реше npo(kte'щ најстаријих настаљавоља Словена нn БаЈП<ВЈtу јер су
je.rџ.nnt noyздwut нзворп, ЮЩа пnсашiХ доку."сната за тај рани период ие...tа .
 Имена у Дечав:сtmМ хрисовуљама 5

Поред обраде најобЈiМЮ(је категорије, груnе I<.ojy <nnm ct<.y11 словен­

ских им,ена, и:сi<рсло је низ захтева које је постављао постојећи матеркја.л.
На првОТI\ месту то је про.мев:а ~аслеђе.ног слове~:I:СI<ог оiюмастиi<она и
љегово нарушавање уласком странюс еле11tената из других језиt<а. Нова
верска оријентација, nоред ви:за других пром.ена, нарушила је до тада
створени cиcre.ht ЈtМена npи.mmohi нове категорије имена из хр.IОI.ХВанског
календара. На разне шчине у језЮ< су досцева.ла и имена суседних: народа
и nле11tена с кој!'(М.а су Словеш~ долазили у додир nосле доласка на Бал­
юш. Анализа свих ових еле;~tената, битних :щ сред11>овековни ономасти­
кон, имала је за tЩЉ да утврдк у I<ojQj 1\\ерЯ: је сачуван: оiП.Uтесловенски
слој имена лочеткОl\\ четрнаестог века. Осим. тога, требало је утврдити
какав је однос ИЭhtеђу три најбитн:аја слоја најстарж{је антроnонимије у
средњовеi<овној Србијц: старог словенског, хриu.nщнског и групеnозај-
1\\ЉеНИХ имена од суседних народа међу I<Oji{Мa су најчешfiе она нејасног
wщ непознатог nopeiOia. Ови подаци могу бli'.ГИ значајm! када се говори о
етmЈчкој С'l'рукtури Дечанскоr властелинства nрве nолов:ан.е четрнаестог
веi<а.
Сва m1ена, уi<ључујуhи ту nатрониме и 1-mдюure, прво су распоређена
азбучн:юt редом ло насељима и разврсrана у трИ категорије: словенска,
хрю:rdiанска и остала. У групу словенских и:tv\ена су сврстана она I<Oja су
сачюьена од словенсl<Ю( елемената, без обЗЈ'фа да mr
су настала у словен­
ској прадо1t\ОВИни ил:а у јужн.ословенској заједrшци. Термин xpИll.iti:щcкa
Ю\ена обухвата календарска имена која су Словени nреузели након
покрщтава}Ыl, као један од знаr<ова приnадности новој вери. У .груnи
оста.лnх налазе се Ш\ена nрймљена у неnосредном контакту Словена и
суседних народа и плед\ена, и она која су била :недовољно јас-.н:а wщ непоз­
нат:l. Сэ.чюьена је табела иа I<ojoj је приказан број ю1ена забележенюс
у ДХ П .1-1 ДХ ПI, као и ОД}!осл између ове три nоменуте I<атеrорије доби­
јене на основу eтiOt\OЛOII1l<oг разврсrавања, I{Зражен у процентима.
Насеља су била међусобно удаљена, а становщщи су припадали
paSI'IЦJ'\ сталеШКИh\ и етюrчкю\ скуnинама. Претnостављало се да у струк­
тури антроnоню\ијске слике различцтих области 1\ЮЖе б:ат:и специфич­
них одлика које би упуhивале на неющашље језlЈЧI<е rpamщe и дијалекат­
ск е пзогласе. Стога је nосебно издвојена струюура имена сваЈ<е области
и сваке I<Этегорије становнmnтва.
У поглављу о Ш1СI1ИЈ\Ш словенског порекла обрађене су све семанти­
чке I<Этегорi-tје да би: се утврдило ко.ЈЈПl<о је у четрнаесто1t1 веку име као
соццјатm знш< носило обележја заједничке словенске дЩВне куnтуре.
О грађељу словенских сложених и: изведенюе Ш.\ена је написано много
СТУдИја и расправа. Често су се кстраживачя: задржавали само на поједи­
ним творбеним елеi'!1еитима илд су трагали за nopet<Л0/1\ ащо једног им.ена.
И. М. Жељезњак је целу монографцју nocвeтwra проуqаваљу суфиксалиог
систе/\1а српсiЩх и хрватсi<ИХ личmос Ю1ена од дванаестог до петнаестог
века као важном проблему уцоредне словенске антроnовrонtје. Нажа­
лосr, није узета грађа r1з Дечанских хрисовуља ноја је .шюго богатија и
обмм;ни:ја него све друго што је nоменутим радо!\\ обухваhен:о. Поглавље
о суфИI<сима који су искоришћеtщ за обликовэње изведених имена у
Дечанском властелинству служи као доnуна онога што је изучено о
 6 Митща Грmзнћ

грађељу српсюrх s
хрnатснmс .'IJ!ЧIПDC юtена у средље.'\\ .веку. Ф. Мик.."lо­
uпtч је C8I<YJПIO корене словенСЮIХ mteнa п тиме nостuшо шщен ТСАtељац
nроуча.ваљу aшponoi:IWmje свих словевСЮIХ ru1родз. I:Ъеrов рад је
основно лолазиu.rrе и оријевтаЈЩја за утврђиваље зnједюtчюас основа
И.\tепа у проучаваној об."lасти и 1\0~ друnа словенсюос народа.
У четрнаесrо~\ веку је иод свих јужюrх Словена био знатно н:щељен
оmаrесловеиски овоЈtаСТПI<он који су као део јеэичког и етюttn<ог бнhа
наследплн и nонешt из заједшiЧI<ог гнезда. Да би се ј:ющјс виде.'1о пrra се
за nекОЛИI<о векова од досе.љеља на Ба.лющ па до nроцвзта срnске др­
жаве дoraђllJlo на П.'lс'\НУ ЈIКЩП{Х ttмева, условљено paз.nн\Q.rriO\ дpyurrne­
нonomrrнчю~t факторима, цроучешr су сви утщ~јн I(OjJt су ~\OrJtH ItJ\taтrt
неког удела: ромавски, албанСI<И, rep.,taнCI<И, гptn<Jt Jt xplWthaиci<.И.
За усмераваље nажље на тonoю!rt\e aптponoшtJ~urjc•<or порс!Uщ било
је нeиnm-n<O значајних разлога. На nрвом месту то је тражС}ье одrоnорз
на 11ска важна историјска mrraљa:
а) Кatcan је ащроnоШ!lltИјскц иовтинуите-r од најраннјпх засведоче­
нmс rщеиа сачуваних у тоnов:11Аuща до ЖJmltX свсдочанстава о Ј.!Мсн:н,tа
људи у Дcчa.tiCI<ONI в.rmсrе.лшrству?
б) I<ю<.an је однос ltздtеђу 1щепа словенског и несловснсt<ог порекrщ
noмohy којЈuс су грађени тonoнmur, односно какав је удео Словена у
Јt~tеноваљу з~tљm.ата в.а које су се насељавали?
в) I<omO<o је у топонидк~а сачумно старrос до сада нenoзzmт1DC С.'tо­
венсюос Jt.\\ezta н да лu се 11\Оже реконструпсата бар део ономастииона
жяте..тьа којЈ{ су ua ТО!о.\ простору ж:пве.лц пре долаСI<а Словена?

Језичке особеиОС'l'l{ су пcmmmaвe у нај~tаљој , \Cpit, јер ЈС у тоиу

ommrpJПrje проучав.аље језика Деqанс.ких хрuсовуља, а резултати he бцтп
објављешt у посебној юыtщ.
На крају је дат регистар у I<O,,\e је nрпказала фреквеяција СВЗЈ<оr
појед:иначлог имена.
Прiщсрн су испксЮЈаВЛ олако каио су се изговарали у вреАtену н
на r.\есту на I<Ollte су хрпсовуље mrcaнe. На основу лознавmьа гласовноr
cиcrellta језЈtшl Деча.нсюос хр1fсовуља, зна се да је постојало саА\О два
гласа неnозната дашшnьем юьижевnоl'lt језm<у, а то су ь rt Ь. Cтoru су за.цр­
жапи на lltCC1'ИЛ\a где су изговарани и IIИCatПf. OnUD(J)пaja обј(l]Ј1}Ье,ља п
лодробп.нјЈI разлози за овакав постуnан веh су раннје објаwљеюt у издању
Дсчансi<ЈОС хрисовуља.
У О1<Виру програма nројекта ИсЩорцја cpйc1<oxpaaillcкor народиоr tl
књижеаноr јвзtща1f у Институту за јуЖнос.ловенсt<е је.:щке Фалозофскоr
фаЈ<уЛ'l'еrа у Ново11' СадУ, објављеца је 1976. rо;џше КЉИ'Га Дsчанскs
хрtШЈtЈУЉО коју су nриредwtИ Павле ИвЈih п Мwпща Гриовдh. Ускоро
he изаlш цз штампе студија Павла Ивића н Вере Јерновиh Палsоfрафски
ойис ц йрtиойис Дsчанс~<их xJ>UaUyљa, а Павле Иви:ћ и Милица Грков1Ш
ће доврШirrи запоttету студију Јвзик Дsч.аtш<их хрисоеуља. Обрада ояо-

• Рад na OD0.\1 пројекту фивавсврају Са.'l!оупраава юпересш эаједюща эа т­

)'ЧЈlИ ра.а Војsо;щнс n РШ}1Јп:ичка зајеltВ'Пца науке Србије. Обе заје.цюще су oo-
мorne да ова Ј<1ЬЮ'8 буде аубди:ковава.
 Имена у Деча.нским хрисовуљама 7

11\1\СТИЧI<е грађе у Дечанею~м хрисовуљ:ща ca.'rlo доnуљава целовитост

хпироко захваћен:ог цроучаваља овог средљовековног документа, за
који се сваi<ако може pefiи да је до сада један од најсвестраније nроучених
nиcaitИX сnоменика. С друге стране изучаваљ~ ОНОЈ\\астике једцог дела t;..
срnске државе у nрвој подовинн четрнаестог века гради се карика у
ланцу цроучаваља J<ai<O словенске, тако и ономастике Балканскоi1 nолу~
острва.

Ова юьиrа је nроистекла из докторске дисертације Лична имена

сЛIЈвенског порекла у Дечанскw.1 хрисовуљама, која је одбраљена ва Фило­
ЛОЈШ<Ом факултеrу у Београду 12. јуна 1980. године пред коlltисијом коју
су сзчнљавали академm< Павле Ивиh, академик Асш\ Пецо и проф~
сор др Светозар Николин. Нажалост, недовољна материјална средства
су онемогуhила да се уврсти веhи део рада у коме су етимолошки
обрађена сва лична имена, надцмци и патровими.
На r<:pajy >r(едИЈI\ да изразим своју я:стmtску захвалност свима Оня:htа
који су Щ( помогmi својИЈI\ зналачющ саветшш: nрофесору др Радосаву
Бошковиhу за ПOJI\Oli у избору теде за дохсrорски рад, т.џrавовпма коюtсије
за савете и прi-щедбе за време и после одбране тезе, науtnюм саветнику
др .МЮру ПеU1ИI<Зну за крши:Чl<у ревизију досадаnоьих убкющија и раз­
граничеља дечанских посеца, nрофесору др Вери Јерковя:h за обраду
начела нор11\ЗЛИзације nравоnиса у Дечаисющ хря:совуљама, nрофесору
др Јовану Кашићу за низ кориСШIХ сугестија у току рада, 11\Р Светозару
Ст:ијовиhу за noмoh око техничког уређиваља и Бели Беркешу за
несебичан труд око штЗЈ\шmа ове юьиrе. Посебну захвалност дугујем
братству 11ЏШастнра Дечава које ме је свесрдно nрих:ватило и пружило
r.\огуhност да користим још необјављене дох<умевте r.\ЗНастирске риз­
юще.
 СКРАЋЕНИUЕ

алб. мбавски
аром. аро.'l!унаш

бр. број
D. види
rерм. германски

rрч. rрчюr
ДХI Дечанска хрисовуља у свнтку, mrcaпa 1330. romщe .
ДХ II Дечавска хрисовуља у обп11ку pyt<onrrctre Ј<ЈЬ111'С с nотnнсом кра­
ља Стефана ДеtСаискоr.
ДХШ Последља верз11ја Де<(аНске хрисовуље rrспнаша у nepra'l!errmoj
кљизЈЈ с noпmcюta краљева Стефана Де<wЈскоr 11 Душана.
Жељ. Жслезш< М. И., О<щ>к сербохqџаШскоfо анШЈЮйоюџпtческоСо слои­
обра.зошниr~, Кnев 1969.
Ма р. Т. Мaretic, Оnarodnim imenima 1 f'Тitlmnn'ma и Hrvota i Srba,
Rad JAZU 81, Zagreb 1866, 81 - 146 i 82, Zqreb 1886, 69 - 154.
Mildosich Franz, Die Bildung tИr slauiscJu" Ptrsoмnnamm, Wien
1860.
паст. Н2СТ8В8.К
осп. оаrова
ост. OCТIJla ьева (~'Петратска IL'IЯ apu'llљeнa 11а неюr друnЈ начин,
8Лll ве преко хрm:пhансtва в R'lteнa uejac11e tUJII неnо:mате сти­
молоnЈје)
ро.\1. po.\Wicкa
рум. румунска

со. свега
Сnоб. Jan SvoЬoda, Starole.sk4 osoЬn{ јт4"а а 11ai1 pf(jmm{, Praha 1964.
слов. сповеиски
степ. старосповеиски
су ф. суфш<с
упор. ynopeдrr
хсбр. хебрејс.Юt
XlfП. Х.ИЛОI<ОрИСТШ<
хришh. нмена из л-ришhанског ка.пендара
Ш им. Mate Simundic, Tvorba osobnill imc11a tt !Jrvatskomг i/i srpslw1111 je-
JSiku, MariЬor 1970.
I ФОРМИРАЊЕ ОНОМАСТИI<ОНА КОД СЛОВЕНА НА БАЛКАНУ

Словенсна пле11tена су од шестог века nрелазила Дунав и продирала

дубоко у удутрашљост БаiЩадског nолуострва, долазеlш до утврђених
впзаптијских градова Солуна и Цариграда. У сеДЈ\\ОМ веку је велики део
Балкана био прех<ривен словенсi<НЈ\\ живље11~, а нови таласи досељеНИI<а
су дonиpamt до обала Јадрана )' потрази за бољим жи:вотюо\ просторо.м.
О тmr1 nрвiЩ веr<овшш јужнословенске историје остало је м.ало писаних
доку!ltената у архивама суседнюс народа с нојЈЩа су Словеюt долазили у
додир, б:ило као непријатељи wш савезнюџ-r, завојевачи или подани:I.Џt.
0НЈ( су се знатно разликовали од нових балкансr<ИХ суседа, нао и: од
азијских nл:е111ена с којима су се кретали из старе nостојбине преко туђих
граница и зеr.tаља. Једна О!!. битних карактеристика Словена, кроз 1<оју
се одражавала и чувала l~ова аутентичност, била су лична Юtена,
настала у опurrесловенској npaдOli\OBию-r.
Прве nодатке о љиховој автроnоНИllшји н топоним.~-tји забележи.ли су
углавном византијски и лаnmски историчари, географи, војсковође,
трговци и путliЮЏ-r. Иllleнa су, разумљиво, била заrш:сивана rpaфиjallla
r<ојима су се и щrаче служили љихови 33ЛИсивачи, а често су и у rласов­
НОЈ\\ погледу била nрилагођавана фонетсх<ој структури записивачевог
језика. Тако је, нпр. ТеофИЈlаh'Т Сю\Оката, префект J-t секретар на
двору цара Ираклија, записао да је прИЛИI<Оll\ словенског уnада у Тракију
585. године један од вођа био Радогост (~er)&yaa'ro~), 595. у борбЗllщ на
Дунаву nогЮЈуо је словенски nоглавица Пирогост (Пste&.yaa7:or;) 1 • Тео­
фан, r<алуђер и nисац светске хронике, 3aПI<tC.'IO је да је 799. године Акам.ир
(Љ<,&.џ1Јеоr;) био архонr Словена Велзитије, а бугарсю1 владалац Крулt
је 812. године слао свога rrослани:ка Драгомира ( LЈаеуаџ~ да са цapellt
МЈосаило11\ nреговара о лuфу. 2 Доста обавеп.rrеља о словенским пле11tе­
НИ111а и Иlllеним.а њиховrос старешина оставио је образовани византијски
цар 1<онставтин Порфирогеюrr (913-959) у сво111 чувеном и често . поi\ш­
ЊliНОЈ\\ делу De adminstrando imperio. Прел1а љеговом r<азивању, један
од првих српских владара (око 780) звао се Вишеслао, а љегов УЈ3У1< Радо­
слао. Синови Ј<неза BлaCТИllu-rpa (око 850)з npayн)'l<a веh поменуrог Ви­
шеслава, имали су права словенска имена: Мутим.ирз СтројШtир и Гqј-

1
Визанiiirшш usвoprt sa uciliopujy народа Јуiославије Ј, Визаятолоunm явсrитут
кљ. З, Бео.rрад 1955, стр. 108 и 1Ј9.
' Нав. дело, 235 и 237.
10 Ми.тща Грв:овић

нrи<. Од трЈt Мутн.чирова сина, двојЈща су юш.;т слоnепска пмена При6и­

СА<и и Бран. Мвоnt хрватски nл:адарл вајр:uщјсг nерпода хреатске иcro­
pJtje wшлЈt су c:niЧlla њ;tена. ПреШl лсто.\t Јtзвор~·, у деветом веку је жи­
вео Х'Ј)IЈаТСЈ<И архонт Tpnu.•tup, отац архонта I<peunoo!pЗ ц деда хрватског
ю1еза .\iltpoc.шwa.• Ка.снnји в.:ицари, nозnатн яз пове.ъа <:n.'Utrcкe цркве
и ,\t.'IcтaЧJotx цзвештаја, јесу Мојш:.:r.аг, Браишшр, До.tЈаюј. Вођа устаю<а
nponm Франака у дољој Панонијл )(Мао је словенско Ю\е Људиw11, а
1'акође Ј( љeror1 таст Дрйl.чуж.
ЗЈШчајан извор за познаваље с.qовенскях Ј\.\\ена од VIII до Х века
је ЧедадСЈ<Јt ев.nнге.;щјар. Чувао се у Аквллејл Jt ходочаспЈnџt '"( nутюЩЈ(
са нcrot<a уш!сЈ1ВЗ.'IЈ( С}" се, ..!1КЧНО или nреко ЈУЗаСЛ:UGО<а. Т:11<о је настала
значајна збнрi<а с.rовенсi<ИХ. }IЈ\\ена, "\еђу којюш су н ona којu су посЈtле
~щачајпс нсторнјске ЛЈЮ1ОСТlС Борис, Трт1чtшр, Ра.стислав, Прибrта НТ/~·'
Наш најстfiријн летоnисац л кљюкеlЗщш nCin Дукљашщ ащ каже у
уво,rџю~\ делу свога родослова6 да на латFtнсюt nрсводн нсю-t рrощји: сло­
вснсi<К CID'(C и: да је зamtcao <:аь\О опо што је •хуо да 1mродпа традпција
чува. Мада је онај crwc често осnораван I<aO нзвор за онощ1стнку јер је
у J&ei\\Y забележено /\\НОГО личпюс Ј.( геоrрафсю-ос Ј·щена за r<Oja юtсу
nnђенс друге nотuрде у ДОКУЈI\СНТдма, wщ С,.)' npиmU<oм nревођеља 1{
nperurcиuщьa дата у искр1mљено.\t облнЈ<у, ЮlаЈ< је ro драгоцен Jtзnop за
mrчнn Ј{меtщ у најрrощјел nерЈ{Оду с.'1оsенсЈ<с Ј!СТОрнје у ноэоосвојеюt-'1\
зе.'\Ља.'Ш Ба.."Ткана. Највеlщ број цмена ~· двоч:tанс С.'1ожеtnще што одrо­
вара најстарнје.'\ стаљу с.1оnенске aнrponoшt,utie: Бо.ьес.r<и, Свсглад (V
веr<), Сnеn;uщовн }"U) цц Сви:шд, Селшшр, Владии, Pamrump (још увек
незнабоutцЈ<), БyJWtup (првц xpiOIIl-iaнcюt вщщuр ,. Даюџuщјн), БуДЈ(­
.щqюви нас.'1сд11НЦИ Cвemo.rUJ(, В.иwш:.лм, То~.r<и, Себ«.t<и, Себес:tаn­
љевн синови Pa.Jбtl4oj Ј( B.raдtt.•:tlp, В.'Щ.'ЏLmфОВИ нас.1ед11ЈЩ)t Хра11шшр,
Тврдосtаг, Omm{I040J, То.tи.шф, Предz~~:.t<и, Tpntump, Радослаг ц Чtи;Јtаг .
Пос..1е Часлао.љеве с.'1ртn nоюuье се Тихомшr, рашюt >J<)'IUUf. У Требиљу
је nлnдао Павmшир, а у љегово вре.,tе у Paun<Oj је бно жуnан Љ_v"wмup.
Пзвлдi\Urроn СЈ(Н се звао Teщu.чllp, а Teunoutpon таст, бан Беле ХрnатсЈ<е
эзао се Чудомир . Teunџurpoви синови, вла.царн Црвене Jt Беле Хрват­
ске су бJtJUr Предщтр Jt Kpi!CU;,mp. Ћерка рашЈ<ог жуrиша, удата за Пре­
Д}t'1Шра, б.u."Ia је Лре.'l:вала. ПредимЈtр је нмао четирн сннn: ХвалtLкuра,
Бмослава, Дрtииелава, Превлада. На основу nоређеља са пајстари:јЈrМ
сnчу&'\НШ\ rutcnJШ'!\ сnомеюо.џща долаз.и: се до закљуЧI<а да је поп Дукља­
нuн добро nознавао структуру словедских лдчиюс и:мена која су се у
сцсте.\\у добро чувала код свих словснсюtх mtемена у псрЈrодУ о коме
l<а.Зује.
У новој отаџб1nщ С.'Јовеюt: су нaИI.IIJm: на нове цри.mn<е Ј{ стуmtЛИ
у дОДlф са пародтщ цруге вере и другог културноr юmоа, уnраво,
наu.(лл С}' се у процеnу ИЗ.'!\еlЈУ две цивптtэа.цнјс - на заnаду ром,анс.ке,
на истоку nri3ШITнjcкe. У контанту са эатечеmtм СТаЈiовнш.хrтво.'t ~Ј сусе-

• Вшанii2Ј./еки 1134opu за ш:iuopujy народа Јуf()САОщјг IJ, 81t38JIТ01IOI.UIOI инстиrут,

кљ . 7, Београд, 19S9, 9- 80.
' ~ki n:angtlijar, Bnciklopedija )ugoslavije 2, Zagreb
• Лt:Шоilщ йсйiЈ ДунАD~ШНа., уредsо Ф. Шmпnћ. СКА. аосебваЈСЈдан.а . књ. LXVII
&оrрад - Загреб 1928.
 И.чена у Дечанским Х!рисовуљама 11

,цим.а, поред t<ултурних, еконо.мсЮDС, ПОmn'ИЧЮfХ, јављали су се и језички

утицаји. У оквR])у nреузетог лексичкоr фонда налазила су се и ЈЩчна
ИАtена староседелаца и најбmDfШХ суседа, нарочmо грЧI<а и pOlltaНCI<a.
Преузимана су не <:a.'l\0 юt.ена него су npЮ\aнlt и несловенски суфиr<са •
који су везивани са словенс!<Иht основама, шо щто су и словенски суфикси
спајани са несловенс!<Иht основа.~~Щ. Сред!Qовеновни извори одражавају
rокове }"1'1<И.В3Ња нових, туђих елеАtената у тниво словенскпх језика,
што је била послед)Ща 1\tentaњa народа и уrашџьа једног rше:~tепа у друго.
Тако Кекавhtен беле>КИ да је 111еђу ycтaniЩИllta у Теса.лији 1066. године
био Беривој Влах (BeetfJ6ov-r:ovBJ.Q.xov) ~8 У историји је то nрва забележеии
Влах, а љегово словенско It~'l\e показује да је тrгерфереНI.ЏЈ:ја тюс народа
у једанаестоЈ'\\ ве1<У yвemn<o трајала. PaU11<e nовеље од дванаестог до
петнаесrог века указују на стrчне процесе у раю-tјс образованој заједнюЏI
Срба и Вдаха.
Ролtанска насеља Да.rщаЈ.Щје, н: поред ветщог оnпраља с.i1овенсно111
nродираљу, RИсу се Л\Огла оградити од npИ.i'IИBa доu.иьака. Be!:i у десето:11
веку у документИЛ\а прщщрских градова јављају се словепска mrчна
Иh\ена и сигуран су знак )":ГЈЩаја Словена и узај~щюе< ромаиско-словенских
веза. Од једанаестог века словенсно прнсуство је уочљивије, о чему
сведоче Иllteнa nриора , трf!буна, архиђакона и епископа. У уговору из­
међу Дубровчана и хумскоr кнеза Мирослава уrщсано је шездесет сведока
из Дубровника од којих педесет 1r шест ющју Јtадю\Rе-презЈV\ена. Од
тога је шест словенсю-рс шrчнrtх: Ј·Щена и седам надим.ш<а-презЈ-щена код
девет личности. у с~ се од 1000-1100. године Л\еђу угледю.щ
грађанима већ nочюьу јављати слоnенею1 тwна Fщена: Драго (трибун
999. године), Чрне (приор око 1032-1061. год.), Добро (опат око 1080.
год.), Дабралис (седео је на nрестолу Салоюrrанске архиеnиснотщје око
1050. год.). У осниваЧI<ој повељи IIЈ,анастира св. Бенедrо<та 1069. год.
забележено је тридесет седам ~Щена грађана CllJIJtta, а од тога је три сло­
венског порекла, а у једно111 уговору из 1097. год. од дванаест Сплићана,
три имају словенска Иh\ена. У Трогиру су у једанаестол\ веку 11\НОГИ углед­
ни људи потицали J'f3 слоnенсне средине, што се 11\ОЖе закључити на
основу забележеюхх rщена Добрана, Драго, Богобојша итд. На Рабу је
1018. год. живео Еелота при:ор н један угледан грађашm Дабро. На
Kpt<y, 1186. год. , од двадесе-r седШr\ ИЈ\\ена која су забележена, пет је
било словенског порекла. У докуll\ентИЈ\\а Бара и Улциљэ. такође су веома
рано посведочена словенска И11\ена. 7 На основу антропоНИllщјске анализе,
проучени су етничюt односи у средњовековноr.t Задру.А-..2а десети век
потврђени су ови подаци:
а) Романско-хришћанска Јщена су ~щогобројнија од словенских;
б) Словенск..'l!Щена се јављају ~1еђу трrtбунющ и у приорсющ nороДЈЩалtа ;

• ВизанШијсхtt ttJвcpu за uciiicpujy народа Јуfослмије, В11эантолоШЈ<И институт,

кљ. Ј О, Београд Ј 966, 214.
' Константин Ј иречек, Ро,~<ани у iрад011uма Далмације у Шоку средњеi века, Српска
а.кадемија наУЈ<а CCCLVI, Београд 1962, 108 - 117.
• Vesna Jakic-Cestaric, Btnicki odnosi 11 sredtzjcvekovnom Zadru prema a11alizi osob11ilr
imena, Radovi Instituta Ju.gosJavenske akademijc znanosti i uщjetnosti u Zadru, sv. 19,
Zad.ar, 1972, 9~164.
 12 Мтmца Гр\tовић

в) У ист1щ nородиц:ща се cpeliy рощнско-хркшllанска и словенска Јщеиа.

Три века касю(је словенске антроnошщијске основе н суфi{КСИ nрео­
вrш.ђују и знак су налирања и ~оlщ словенсЈ<ОГ жнвља у Задру н
oJ<omrю~. До СЛИЧНЈ~ закључш<а је дошао Петар СкоЈ< у rownщCТl{'(J(oj
анализи Суnетарског картулара. Студкрајуhи антроnошщију, утврдио
је да су Хрвати СТЈtrли у Сnлит .щrого пре nос..rтедЈЪе четврти једаuае­
стог века l{ да је вeli nocтojaJia СЮ\бИ:оза ЛаТИНСЈ<ОГ И СЛОВСНСЈ<ОГ језю<а.
Поред тога словенска традющонална Ј-щена nоttИЉа.Ли су yэњ,tanr и
Романи10 .
DтчЮ{ снмбиотсi<И nроцеси с:у се одвијатt и на терену средљо­
веr<овне раШЈ<е државе. На основу nодатака из владарсЈ<ИХ докумената
у једној nородици су се ~\огла давати юtена различитог nорекла, што би
nоред остмюс утrщаја ЈI\ОГао бцти: резултат брачних веза иэ,'t\еђу Сло­
вена и несловенских суседа: Паркач, Рајанов брат; Пслегрrиt с д!Јцом
и Предеll.

Поред додира, уi<рll{Тањэ. n превираља народа на Балнану на сцену

је, као nосебан фактор, стуmџш Л']ЖI!Хfiанска цр1сва, настојеhи да досе­
љсшrцима над\етне своје учење и тако nроцре r.џ:ђу недовољно nознате
варваре. Интереси РЈща п Цариграда, два највеliа xpitnthaнcкa центра,
Јltеђи.rщ су се на Балщшу, делеlщ га no~neJfo на две зоне, једну за дуго
изложену утЈЩају И:сто1<а, а цругу Заnада .

Према каэивању Консrантнна Порфtфогенита Срб1t су у два м.аха

np1tr.tamt xpИD.IIiaнcrвo. Прво nокрmтаваље је било у вре.,\е цара Ирающја
(610--614) од стране cвeurreшu<a nослатих из Pt!.'l\a, а.'11! оюr су rr даље
ocramf паrшщ. У IX веку хрИI.11i1анство је Јl\еђу Србе долаэirло из Рима,
али црквена орг~ннзација једва да је нщt.тrа ут1щаја на народ12 • Црква
у д:lЛЈ\tЗТI(}{СЮЈЈ\\ nрЊ\\ОРСI<ИА\ градов""ш је у то вpell\e бнла латиuска na
се врло рано преко ље у планинСI<о залеђе uшрио эаладюt утицај. То
деловаље се шщеђу оста.,ог ocefia.-тo у nрхитентури н жнuоnису хршu­
hансюrх храмова. У склопу тога биће да је тачно ЈиречеЈ<ово r.unwьeњe
да с:у страна 1-щена срnских владара у IX веку пре дОШIЈЗ лaтtQiCK\{J\\ лего
грчющ nосредствоr.\13 • Друго noкplttl'aвaљe је везано за владавину цара
Василлја I (867-886) када је хришliанство nочело да узк.'t\а Ш)(рс раз­
мере.

Прющјуhи хришliанство Срби су као и осталд Словени доuти nод

утицај новог cнcrch\a календарских 1щена, насrадог од ра3ЈП(ЧЮКХ
слојева меднrеранског онО.II\ЗСТЈ<IКОна. Новозаветна религија, nоникла на

' Vcsna Jakic-Cestaric, Zadarska zemka osobna i11ш1а 11 Х/11 stoljecu - odraz i
rezultat pz·ctltodnill simЬiotskill procesa и gradu i porijekla nnvijilt doselje11ika, Radovi ccntra
Jugoslavenske akademijc znanosti ј umjetnosti u Zadru, sv. 24, Zad&r 1977, 143-223 .
11 Pctar Skok, Srфetarski kartular, uredjo ј propratio uvodom Vjktor Novak, Zagreb
МСМLТТ, 235-308.
11
СгсiuосШефажко xpur.011yљa краља Ciiieфaнa Уроша
1l МилуiШта у БrЮлиоШаЏЈ
CaPQja у Цариiраду, а фотокоПЈiја је у Инсrитуту за јужнословепс1<е јеэию: у Ново.''
Саду.
о: Branislav fJurdev, Uloga crkve и starijoj istoriji srpskog naroda, Sarajevo 1964, 55.
u Копстаuтшt }ирече.Ј<, ИсШорија Срба ! , Беоrрад 1952, 98.
 Имена у Дечав:ским х;рисовуља.ма 13

Блиском истоку, усвојила је ~з старозаветне .тtИ'l'ературе, ocИII\ јевреј­

ских имена, jon.t. н арамејска, еnшатска, сиријска, I<ao и Њ\\СН<l других
народа везаних за то nодручје. Касније су TOII\ ономастикону Грци и
РнlltЉани дали свој nрилог. Cиcrell\ словеискях Ю\е.на знатно се разли- •
ковао од календарских Иll\ена хришћанске цркве, али: :и поред те разлике
већ у IX веку, nод утицајем нове вере, у вишим друштвешщ круго­
вилщ почиљу се јавЈЫlтИ Ј<аЛендарска ЈЩена. Сюют! н.неза Властим:ира
су Иl't\ЗЛИ иснључпво народда имеда, а l't\ЛађИ унуци добијају ИЈI\ена J-.t3
хрцшliанско1' каледдар~. То исто показује случај с дменима синова вла­
дара Мутимира, чија два старија c:иfla традкцяонално носе словенска
цмена, а тек најl'twађн добија календарсi<о име Стефан, nрема Иl'tteнy
мученика архиђакона Стефана, који је цуго сматран занrrитнm<Оll\ вла­
дарске I<руне. У nородиц~ща жупана Ращке и Зете у једанаестол\ и два­
наестО!!\ веку, забележена су истовремено и календарска и народна f!Лtена :
Војисла8, Бодин, Вукан, Марко, Михаило (XI век); Урош, Деса, Тихомир,
Страци.ш4р, НеАtања, Ана .wrд. (ХП век).

Са јачање111 Рашке, чији је темељ nоставио Стефан Нелwьа,

а ЈЬеrов:и сцнови Стефан и Сава доnринели да црква nостане аутокефална,
оснажен је утiЩај источно[! nравославља, те је тако внзантијска културна
дolluma!Џ'(ja код Срба за цуго оставила свој neчa'l', као ll1Тo је у хрватсiоtч
крајевНII\а катоЛИЧI<а црква везала развИ'l'ак Хрвата за Заnад.

Нем.а тачних податаi<а када н како су фор11щране nрве канцеларnје

за 9>nску коресnонденцију~ а.пи ј~ доста вероватно да су у Paun<oj _nf)-
СТО)але у дванаесто11t веi<у, када Је основана и државна канцеларИја у
Босни. У Дубровнику и Xy!I\Y слиqне установе су nостоја.11е у тринаестом
веку, а у Зетн нешто насније. Захваљујућ:и тюt I<ахщеларијама н мана­
стирсющ скрипторија~~щ остало је низ писаних сведоча.нстава о животу
и уређељу старе срnсне државе. Поред l't\иогобројних nодатака значајнm:
за и:сторију те државне орrанизаtЩјеЈ сачувало се Јlщоштво забележеmrх
~IOIX нл~ена, I<ако властеле .и припаДIЈИЈ<а виuшх друщтвеш~ слојева,
тако и феудащщх: nодложника зеl't1.Љорадшn<а 11 сточара. У повељи
Стефана Првовенч.апог14 , записаној па зид}' манастира Жиче, забележено
је 217 IO\ei-m. Од тога је 168 словенсi<ОГ порекла, 11 из хрmuћансi<ОГ кален­
дара, а 38 супстратског ItЛИ непознатог порекла. Ако се овај I·!Звор узме
као случајан узорак, онда је 77% словенсЮIХ ИЈ\\ена у њему значајан пона­
затељ, не само за антропош:щајску cmU<y него xr за словенску доi\\ИНацију
у ЗСЛ\Љ.И Стефат-rа ПрвовенЧаног. C.rrJrчнo стаље је у в~е нраља Милу­
тина У Светостефанској л-рисовуљи1 5 , насталој између"П'tз. и 1318. го­
дине. Од 547 имена , 476 је с.1овенског nорекла) 21 из хриrцћансi<оr кален­
дара, а свега 50 суnстратског wш непознатог порекла .
Приб.ЈIЮКНе односе rroi<aзyjy и остали спол\еюuџ1 г.це су белсжена
лична И?v\ена у nериоду од осниваља Раuше па до шща nод турску власт.
На основу њих се бар донск:1е 11\ОЖе сагледати антроnоНИЈI\Ијска слию1
среДЈЬовеr<овне срnске државе у оквиру шире јужнословенске З.'\једюще .

" Fr. Miklosich, J\ifonmnellta urЬica, Vienae 1859, 11- 16.

•• СвеШосiuефанска хрисовуља
 li ДЕЧАНСI<О ВЛАСТЕЛИНСТВО

Међу сачуваним средљовековним докуlltентима, Дечанс1.:е хрисо­

В)rље18, nисане у првој половини четрнаестог вена, по сво~~ значају
заузаr.щју централно ~есто I<aO извор за познаваље прилюса у држави
Немањића. Србија је у четрнаестом веЈ<У била подељена на r.щога власте­
люtс-rва на којlЩа су живели углавноr.\ зеА\Љорадници и сточари, као 11:
одређени број занатлнја и cвeurreнmca. Поред земљорадничких насеља у
којма су живеmr ntеропси, одвојено, као посебне организаiЩје, постојали
су катуни са сточарсющ становниnrrвоllt. Једно од таквих БmiСТелин­
става било је пространо Дечанско власте.ттнство, основано у вре.~\е
зндања манастира. У исто вре.,\е mrcaнa је Дечанска хрисовуља, један од
рстних доку/1\Сната сачува.них у три верзије, у кој~tа су лописана сва
насеља н људи у њиr.tа. Према резултаТИ/11.8 истраживача, ова nростр:uш
област је ЧИЮUiа једну географску целцву која се простирала од реке Бе­
лог Дрю\а у Метохијско-nризренској 1<ОТЛЮi.И, па до Комова у садаuuьој
црногорској граiОПЏ{ и од Пеhи до реке Валбоне у Албанији. Р. Ивано­
внh 11 у својој географској обрадп Дечанског власте.тrнства дели ову обласr
на северну и јужну nrro не изгледа довољно оправдано. Било бtt тачшrје
, ,северну" љегову област у сливу Лима назвати северозападно~t, 2 веhу,
"јужну", у cmmy Дрюtа, југоисточно/1\. Са језЮП<ог гледюитаважна је чи­
.љеница да се у северозападној области данас налази ијеi<авски дијалекат,
а у југоисточн:ој, уколино се изузtttе новија ијекавсЈ<а колонизација, нао и
данас бројно албанско становништво, говори се екавски. Југоисточна
област се r.toжe nодет1ти на две зоне. Прва, с веhим бројем насеља r.юже
се назвати ntетохијском и nростире се на тсрИ'Ј'орији данащње Југославије
(САП Косово), у сливу Белог Дрюtа. Њу је чmmло континуирано ~щна­
сткрсi<о зeli\Љиurre, као и неi<И одвојени nоседи. Другу, алтmхсz.:у, која
је такође заузющла велИI<И простор у данашљој североисточној А.Јiбющји,
али са маље насеља него у првој зони, чинио је албански део с-rарог
Алтина који се налази у сливу реке Валбоне, пр1n-оке Великог Дрхща.
Центраmю место је био lltаНастир Високп Дечани, задужбина С-rефана
Дечанског, у nодножју планина Богиhевице и Ћеровице, на сsщо; обали

11
Павле Ивић и Мwuща Грковиh, Дечанске хриС06)1ље, Новн Сад 1976.
1
' Радомир Ивановиh, Дечансхо мaGiue.rШНCйiso, Исторsrјсюt часоltИс IV, Бео­
град 1954, 173 - 266.
 Иыева у Деча,иСХШ4 хрисовуљама

реке Бистркце. ОцеЈЬено је да се дечанско феудално добро npocтJ{pa.rxo на

noвplUИIO( од 2500 km 2 • У СI<ЛЗДУ с испитивањ.има Митра Пеurикана18
неопходно је ревидирати закључке истраживгља Paдor.mpa Ивановиhа.
...
Д~е, ово власrелинство је и~ало највеhи број nоседа у ~етох..иј­
ској области, али и изван Метохије Jt слива Белог Дриr.tа.
1. ДечансЮ{ посед у метохијсi<ој об.тхаС'l'И чине (поред планина изнад
Дечана)
- коttт.инуирани пршџuщстирски посед североисточно, источно и
југоисточно од манастира: Љубол.иhи, f:трелац, Љубуша, Бохориlш (Ора­
шац), Истиниlш, Пpanpaliaнe, Бродлић.и (лево од Дечанске Б.истрице)
Дечани, Чрвени Брег, Белег, Лучане, Улоhани, Рзинићи, Ратишевци
(катун), Храстовица, Прилепи, Преки Луг, Братотин Дол, Бабе, Грмо­
чел, nосед или део поседа манастира св. Врачи;
- поседи око Рибнице (југословенсi<И део Алтина и у простору
до Трнаве), Сремљане (катун), Јабланица (Радан) , коло гвоздено, црква
у Ботущи, Брестовац;
- поседи око Дриr.щ: Серощ, Суuшчани, Дољанц.и, Зерзево и
Прохорова зеr.uъа на Брњашчи;
- удаљенији одвојени поседи: Чабић, Добродоли, црi<Ва св. Пе1·ра,
северније и Тудоричевци;
- Пагарущане, северно од Суве Реке.
2. Поседи ван Метохи.је и слива Белог Дрitма:
- у косовској ДреНШЏЈ.~ Ј<у,,щново и Средље Село;
- Алти:н у Албанији: Требопоље, Баби:јане, Лужане , Горане, lllim-
чaнe, Сошане, Грева, БУЈЫШе, I<растављане, Буљуби;
- горље Потщље: Град у Плаву, Велика, Комарне, Јаре, Трепча,
Грнчарево, Врмоша, Добра Река, Загорје;
- у сред.њем Полиwьу: Јаблчно (западно од Бијелог Поља);
-у Потарју: Палеж у Брскову (код Мојковца);
- у Зети Кушево (до Хотског блата, по неюr~ претпоставкама) и
натун Арбанаса.
Не зна се где се налазио катун Световрачана, Вардиштана и Лепчи­
новаца (прва два вероватно у Метохији, а lt\Ожда и треliи) .
Приликом рада на истражившьу друщтвеног стаља и народног жи­
вота старе српске државе, Стојан Новаковиli се у највеliој ~ери користио
nодацима из Дечанских хрисовуља. Пошто су у :њима пош\енце записаии:
сви одрасли мущкарци lt\oгao је сагледати величи:ну втtетелинства и
састав слојева станоВНИI.Uтва у :њему. За.хваљујуhи околности да је овај
доку~енат сачуван у три: верзије, моrао је nратити однос и разлике у
насељшtа и породицаh\а у краткоht вре11\енском разh\аку, највероватm-rје
од неколино година. Иcпyntrajyhи из вида постоја.ње повеље у CBirri<Y
18 Према оцени Р. ИвавовиЋа, нав. рад, стр. 179. Обрађујуllи у најновије време

историја<у топонимију у сливу Дрима, Митар Пешикан је nодвргао крити'Чl<ој реrш­

зији убИЈ<ације и разграmrчења дечанСЈ<nх поседа до којих су били дошли Р. Иванооп!:l
и други ранији исmiТИВЭ.ЧИ (М. Пешикан: Из uciiiopujcкe iuойонимије Подршr.ља, Оно­
матолошки прилози П, Београд 1981, 1- 92), те 1\е утврђспе корс1<ције свакако битно
редуковати оцену УЈ<уiШе поврumне дечансЈ<ог поседа.
16 Ми.лица Грюовић

Ст. НоваковЈ!h је пратио односе у две касније nисане верзије у облику

кодекса и дошао до закључка да разлике у броју житеља nоказују nри­
личну локрстљквост становюшrrва. На основу ловеkања броја људи у
nоследљој верзији повеље, извео је закључак да је ново становнпштво
радо долазило на ово ~\аНастирско З$UЪиште. Новаковиfiеви ЗЗI<ЉучцR
су тачни, али треба додати да је у време nисања ДХ III, nomrc сачюьен
у ДХ П всh био застарео па је ажуриран притD<ом писаља нове верзије
документа, тако да се рефлектује ве само досељаваље него и разрастаље
лоро~ца, или nонегде прикључи:вање каквог маљег nоседа селу.
Новаковић је израчунао бројно стаље до~tаћинстава за свако насеље
по једно~\ и ло друго~t поnису. Пonrro љегови подаци АtОгу корисно
nослужити за сагледаваље величине nородица и утврђиваља броја ста­
новниi<а, наведени су овде у целини:

1. ЧРВЕНОБРЕЖАНЕ, ащо по другом nomrcy 18 кува.

2. БЕЛЕЖАНЕ, заселак дечански, cah\O no другоАt nопису 11 куДа.
З. ЛУЧАНЕ, заселан: дечански, по nрвом поnису 20, ло дpyгottt
21 кућа.
4. БИВОЛАРИ, по оба nописа 7 кућа.
5. ИСТИНИЋИ, no првом nопису 28, no дpyгottt 37 кућа.
6. ПРАПРАЋАНИ по првоАt поrшсу 43, ло другом 52 t<yfie.
7. СТРЕЛАЦ по првом поП]{су 52, ло другоА\ 68 куhа ( 15 више,
али је у односу на први поnис једна измељена).
8. ЉУБУША, заселак стр~ЧЮI, no npвoAt nопису као и по дру­
ГОЈ\\ 9 кува.
9. БОХОРИЋИ, заселак стрелаЧЈ<И, no пpвollt поm!су 23, а по дру­
ГО~\ 24 куће.
10. ЉУБОЛИЋИ, по лpвollt поnису 67, по другом 74 кylie (од
првих 67 две су mцчезле).
11. ХРАСТОВИЦА, по прво~t nопису 28, а no другом 34 кylie.
12. ПРИЛЕПИ, заселак храстовички, no nрвом nопису 15, no другом
21 кућа (од nрвих петнаест једна је nодељена на две).
13. ПРЕI<И ЛУГ, заселак храстовИЧЈ<И, no nрво~1 nопису 14, no
друГОА\ 18 кућа.
14. БРАТОТИН ДОЛ, заселак храстовички, по првоr.t пomrcy З,
а no другОЈ\\ 8 кућа.
Ocw1 овога, nоследља верзија бележи још шест кylia Дечана,
шест I<yha Љубушана, највероватније насељени:х: у Храстовици.
15. БАБЕ, no оба nописа 76 кућа.
16. ГРМОЧЕЛ, no оба norщca 90 нуhа.
17. У ЛОЋАНИ, по првом поnису 48 кућа, а no другом 63 куће (од
првих 48 кућа, две су ишчезле и nоnуљене друrnма).
18. ЧАБИЋ, по npвoAI поnису 182 куће, no другом nопису 197 кућа
(од првих, пет је замељено другим кyfiar.1a).
19. СРЕДЉЕ СЕЛО, по оба поnиса 20 кylia.
 Имена у ДечанСКiИМ хрисовуљама 17

20. I<УМАНОВО, по оба поrшса 9 кylia (али нису цете, неке су

заьtељене другющ, а осим тога ту је 5 .кућа Чабцћана).
21. ТРЕБОПОЉЕ, по првом поnису 69 .кућа, а ло друго111 67 кућа
(4 I<yfie су различите у односу на nрви nопис) . ..
22. БАБИЈАНЕ, no оба nолиса 35 кућа.
23. ЛУЖАНЕ, по оба поnиса 29 кућа.
24. ГОРАНЕ, no оба nописа 74 куће (друГИ/\\ nописом су замељене
две кylie).
25. ШИПЧАНЕ, ло оба nописа 47 кућа (другим поnисоh\ су заме-
љене две кylie).
26. СОШАНЕ, по оба пописа 31 кућа.
27. ГРЕБА, по оба nописа 11 кylia (Арбанаси).
28. БУЊАНЕ, no оба пописа 61 кућа (од кyfia првог попцса 1 је
rrшчезла, а једна се поделила, а 1 ишчезла па заh\ед.ена).
29. КРАСТАВЉАНЕ, по првоr.\ поnи:су 48 кућа, а no друго111 50
кува.
30. БУЉУБИ, ло оба пописа 57 кућа.
31. ГРАД (у Плаву), по првом nопису 28 кућа, по другОЈ\\ cah\O 16
кућа (међу д.ИI\\а су 4 различите у односу на први nопцс, тако да
се од првих 28 кућа из nрвог norшca у другој верзији јавља cah\O
12). .
32. КОМАРАНИ, no 11рвом norrncy 18 кућа, по другоЈ\\ 22 куће.
33. ВЕЛИКА, no првоЈ\\ попису 11 кућа, no другоl!\ 15 кућа.
34. ТРЕПЧА, по прВОЈ\\ поnису
9 кућа, по друго111 16 кућа.
35. ГРНЧАРЕВО, по првом поnису 11 кува, а по другом 15 кућа.
36. ВРМОШ, по nрв0111 поnису 22 куће, а по друго111 26 кућа.
37. ДОБРА РЕКА, са засеоцима, no прво111 попису 62 куће, а по
другОЈ\1 71 кућа.
38. СЕРОШ, (засео!Џ{) no nрвом пorm:cy 125 кућа, по другоЈ\\ 145
кућа.
39. ДОЉАНЦИ, no оба поrшса 7 .кућа.
40. РЗИНИЋИ, по nрвом поnису 35 кува, а по другом 38 кућа.
41. ДОБРОДОЛИ, заселак Чабића, 12 кућа, cah\O по nрвОЈ\\ поnису.
42. ЗЕРЗЕВО, no nрвОЈ\1 поnису 22 куће, no друг~l кућа.
43. ЈАБЛЧНО, по оба пописа 22 куће.
44. БРОДЛИЋИ, по оба пописа 20 кућа.
45. КУШЕВО У ЗЕТИ, смю по другом попису 23 r<ylie.
Поред сеоских насеља бцло је скупина Влаха у то време с rрани­
цмtа и пастирским селюtа. Према прво?.t попису било је:

1. ВЛАСИ РАТИШЕВЦИ, 17 кућа.

2. ВЛАСИ СУШИЧАНИ, 29 кућа.
З. ВЛАСИ ВАРДИШТАНИ, 11 кylia.
18 М>И.mща Грковиh

4. ВЛАСИ ЛЕПЧИНОВЦИ, 18 кућа.

5. ВЛАСИ ТУДОРИЧЕВЦИ, 29 куhа.
6. ВЛАСИ СВЕТОВРАЧКИ, 35 кyfia.
7. ЋУРАШЕВСКИ ВЛАСИ, 36 кува (у npвoh~ катуну 16 кува,
а у друго.11~ 20 кућа). У другом nопису су доnуљеЮЈ са 14 I<yfia
и nрозвани: Власи Сремљани.
8. КАТУН АРБАНАСА, 29 кућа.

9. ВЛАСИ ПАГАРУШАНИ сам.о no друг0111 nonцcy су Jt11Wl1t 31

кyliyiD.

Као л цела средљовековна: држава у то време, тако је и ово власте­

линство било ратарско-сточарско, са маЈIИ/1\ бројем занатлија и људи
других сталеШl<ИХ категорија. На љему је бwю 2097 ратарских кућа,
урачунавајући ту и nопове и r.\ајсторе, 69 кућа сокалника и 266 влаш:кях
nороди:ца20 •
Насеља, која су ющла своју nосебну организацију, обликовану око
сеоског језгра, живела су усклађујуlш свој унутрашљи живот кшсо су
диктирали традицпонални закоНЈI. Задруга је у склопу тих насеља била
целина и у љој се уnрављало у складу са nотребаr.1а житеља. У таi<Вим
условИЈI\а се градила сеоска кулtура, заснована на словенском наслеђу
и утицајима који су стизали из различитих извора, некада јаче, а
некада слабије. У тим сеоским и катунсю-r111 средин;ама које су у средљем
веку no проценту уqещћа у укупном броју становника једне земље далеЈ<О
превазилазиле остале катеrорије, nоред осталог, чувао се, развијао и
неговао језик дао превасходно етничко обележје. Имена су била део
лексичког фонда тог језика, али су садржавала обележја вантmrвистич­
ког карактера. То условљава да се ИА\е мора nос11tатрати из више углова,
а проуqаваљу nристуnити са више захтева. На првом месту треба га
освет.ЈШ.ТR с ЛЮП'Вистичког становишта, а затим трагати за осталим. колt­
nонентама. У nобројаНЈiм насељю1а nосведочено је nраво богатство Иlltен­
ск.их облика. Свако од тих имена И1'11а карактеристична обеЈ(ежја услов­
љена АЩогобројниr.t чmшоцим.а. Свако nоједиеачно име уклоnљено у
nrиpy С1<)'IЈИНУ имена једног насеља, својИЈit основним својствима утиче на
структуру мm<роонолtастичке слике. Поређељем више Таi<ВИХ скуnина
на nхирел\ простору r.toжe се добити увид у nодударност или различитост
.11шкроонолщС'I'ИЧI<ИХ система. Подударност иде у nрилог хиnотези о зајед­
НИЧI<ој етничкој nодлози, а уочљива различитост указује на разлwmту
етiЩЧКу или сталеuшу структуру житеља проуqаваних насеља. Када се на
хnиру област уцртају тачке насеља с nодударцим и неnодударним лщкро­
ономастИЧ!<ИА1 систелщм.а добије се h\режа података на којој се види
простираље nојединих етникума или постојећих сталежа. Други токови
проуqаваља доносе друге резултате у зависности щта се узима као nрво­
разредни циљ.

18 Стојан Новаковиh, Село, Срnска юьяжевна задРуrа, коло VIII, юь. 393,
Беоrрад 1965, 243 и 42.
10 Стојан НоваЈ<о:виh, нав. дело, 49. Овде свакаi<о тер11щн влаиеки значи cilio-
чapcxu.
 III ИМЕНА У ДЕЧАНСКОМ ВЛАСТЕЛИНСТВУ

Материјал који пружају Дечанске хрисовуље веома је обюuш и

до сада је много nута узиман као основа за изуqавање срnског среДЈЬег
века, а у току су nалеографске, ортографске и језичке студије21 • У то~
контексту биће обрађена лична ~ена сrановЮU<а из св:и:хнасељаДечанског
властетmства у оквиру целине срnског средљовековног оно.мастm<она.

Al<o се nрати развој

ЛИЧЮ1Х ~ена као део лексичког фонда од досе­
љеЈЬЗ на Балкан па до фор11wраља срnских дРЖава и nроцвата nод дина­
сти:јОЈI\ Немаљиhа, па до дРЖавотворног зенита у nрвој nоловини че'l'рнае­
стог века, ВИД}I се да су антроnонилџ.tјску нор~у код Срба диктирали
- yкoJUU<o се о нор11w у строгом смислу те речи може говори:rи- ови
~оменти:
1. Словенска трациццја I«>ja је чувала своја влacnrra ~ена, настала
у време зајеДН]{ЧКог живота словенских nлel'tleнa на тлу nрадОrt\овине;
2. Контакти: са сrароседеоцима Балкана и суседнЊ't\ нароДИЈitа;
З. Две велШ<е медитеранске lЏ{ВИЛИЗЗЦИје - на заnацу романска,
на истоку византијска;
4. Хришhанство које је антроnоШUtwјски фонд обогатило ве.лш<и~
бројем странmс ~ена и од љих настаЈIИЈ\\ хипокористиЧНИЛ\ об.л.иlЏ{l\\а;
5. Таласи заnадноевроnских и источн.их утицаја nреко иљюкев­
ности, ратова и брачних веза феудалне аристократ.ије.
6. Оно/'1\Зстичке законитости, као што је стална nотреба за хиnоко­
рист:ИЦП11tа и стални nроцес nретвараља хиnокористШ<а у нова ИЈ\\ена.

7. Утицаји народних вероваља и обичаја на избор имена.

Поред личюrх имена овде су забележени тоnони:ми и nатронилw на
основу којих се реконструкцијом li\OЖe добити још nотnунији антроnо­
нилm:јски фонд средљовековне Србије. НајС'Ј.'QрИји слој Ј1И"!НИХ имена је
сачуван у топоНИЈI\ИЈ\\З за које је тачно и nоет.ично рекао наш ономастичар
Петар Illiщyнoвиli: "За називе с nравОЈ\\ тврд.иll\о да су сло.меници људ­
ског пмW.еЈЬЗ, језичке и nовијесне ОЮ111\ИНе које у себи сабирају битне
сnознаје о про1I1Лости краја и народа." 22 Тоnоними могу бити различите
старости, од вео/'1\З старих до сасВИ/'t\ wr.адих. Када се има у виду конкре-
11 У о:квиру пројекта ИсШорија срйскохрваШскоz је3ика у Институту за јужио­
словевсt<е језике у Новом СадУ објављена је књига: Павле Ивић и Вера Јерковић,
Палеоiрафски ойис и йравойис Дечаш:ких хрисовуља; Павле Ивић и Милица Грковиh
ће заврШИТЈI студију Је3Uк Дечаиских хрисовуља.
11 Petar $imunovic, Topa>limija otoka Втаса, Supetar 1972, 4.
 20 Милица Грковић

тан 'l'ерен, Дечанско власте.ЈШНство, онда све познате историјске чюье­

юще говоре у прилог тврђеља да је веtщна ТОЛОЈЈЊ\\а настала ftUIOГO
пре четрнаестог века. Друга скупина ro.teнa се 11\Оже ре1<Онстр)'1{сати на
основу патроюща. Патроющи обично нису ЈI\НОГО старији од ИЈI\ена дедова
која се често cpeliy у хрисовуљи. МеђутЮ\, .може се лотра>КИ'l'И Јщају
ли слецифичних одлика старији оно.маСТИЧЮ{ слојеви у односу на Ј~Џ'lађе
који се огледају с једне стране у патроuтuща и ИЈI\еню\а дедова, а с др)Те
у именима синова и унука.
Tpeliи, најЈI\ЈlађИ слој, који даје најпотnунију антроnонЈtii\Ијску слику
времена у коЈ11е су настале Дечанске хрисовуље, чине лична имена ста­
новника Дечанског властелинства.
Две верзије хрисовуље (ДХ П tt ДХ Ш) ИЈI\ају вiO.I!e од тринаест
хwъада забележенюс података'8 на основу којих је извршена анализа.
Посебно су разматрана имена биволара, сокалню<а, мађупаца д свеurrе­
ника, да би се утврдило каква је разли:ка или сличност љихових Ю\ена
с ЈiЈ\\еНИ?t\8. осталог бројног станов:юnuтва. Ана;щзиран је однос словен­
ских, хришhанских и ИЈI\ена суnстратс:ка или неnознаrог nорекла за свако
насеље појединачно. Да би слика била јаснија, а ЗЗI<Љ)'ЧЦИ nоузданији,
дат је табеларни преглед за свако насеље no првоh\ и другом nопису
хрисовуље.
УПОРЕДНИ ПРЕГЛЕД ИМЕНА У ДХ П И ДХ Ш
дхn дх ш

~ ~ НАСЕЉЕ 1~· ) слов. , хрщпћ_' ocr. 1св. , слов. , хр~Ј ocr. Ј св.
1. ДВЧАНИ бр. - - - - 60 5 з 68
% 88,23 7,35
~
2. дЕЧАНСКИ бр. 8 7
1-
-
~

15 8 7 - --
15
БИВОЛАРИ % 53,33 46,66 - -- 53,33 46, 66 -
- 8- --
з. ЛУЧАНЕ бр. 72 1 8 81 75 1 84
% 88,88 1,23
~1 - 89,28 1,19 9,52
4. БЕЛЕГ бр. 21 1 2 24 25 2 2 ~
% - - - ---
87,50 4,17 8,33 86,20 б 6,90 6,90
5. ЧР ВЕНО-
~

бр. - - -
~
-- --- - 1 - - 2- - 68-
- 6S
6.
БРЕЖАНЕ
ИСТИНИЋИ
%
бр.
------ -
- -
85 10
-- 9S,59
---
3 '9 8 113
1,47
11
~
3 127
~

% 86,73 10,2 3,6

~
88,98 8,66 2,44
~

7. ПРАПРАЋАНЕ бр. 164 7 3 174 182 10 3 195

- 8. СТРЕЛА Ц
%
бр.
94,22
125
4,05
8
1,73
4
~

137 156
~ ~13- ~ __.
10 8 174

9. ЉУБУША
~ -91,24
бр.
5,84
- - ---
23 -
-
2,92
.~

1
~

24
89,65
41 2
5,15 4,60
·~

3 - 46

10. ЉУБОЛИЋИ
%
бр.
95,83
208 16
4,16
5
.~

229 223
89,13 4,35
18
6,52
5
--
246
% 90,04 6,93 2,16 90,65 7,32 2,03

u Ово се може прихватити юо тачно са иеКИАI незнатвим оградама. Почетан

првог пomrca је изгубљен, а д руги поред изгубљеног почетка msa све oп.rrelieпe стра ­
нице од вл.аrе и м:ишева.
 Имена у ДечЗR"ОКИМ )фИсовуљама 21
дxrr дхrп

ред]
_бр. НАСЕЉЕ
[ l
б~. ] слов.[ хришћ. оа. св. l слов. , хришћ.ј ocr. ]св.
11. БОХОРИЋИ бр. 84 4 2 90 83 4 2 89
% 93,ЗЗ 4,44 2,22 9З,2З 4,49 2,25
12. ХРАСТОВИЦА бр.
----
90 8
- - --
з
-101 -95- - - 8
-- ~

5
-108
% 89,11 7,92 2,97 87,96 7,41 4,6З

1 З. ПРИЛЕПИ бр. 40
- -- - -
з 3
~
--- - 4- -
46 49
~ ~

2
~

ss
14. ПРЕI<И ЛУГ бр.
- - - - -- -- - --- - - -
% 86, 96
З6
6,52
2
6,52
5
89,09
4З 41
7, 27
2
~
З,64

5
- 48
% -8З,72
15. БРАТОТИН бр. 14
4,65
- - --- - -
-
11,63
-
85,41
--- - -
14 23
4,17
~

-
-
10,42
~

1
- 24
-
16.
ДОЛ

БАБЕ
% ---
бр.
100
270
-6-- - 6 -
~

282 260
95,73
---
6
4,17
4
-
270
% - - - -2,18
95, 74 2,18 96,65 8,70 1,48
--
17. ГРМОЧЕЛ бр. 281
--
12
~ ~

9
- -----
302 270 12 9 291
~ ~

18. УЛОЋАНИ
-% бр.
93,05
158
З,97
- - - --- - -
10 4
2,98
~
- - - -12- - --
92,78
172 191
4,12 3,09
14
-217
91,86
19. ЧАБИЋ бр. 570
5,81
---
43
-292,32
- 642 579
~
92,23 5,82
42
1,94
29 650
~ ~

% 88, 78 6,70 4,52 89,07 6,46 4,46

20. ДОБРОДОЛИ бр. ·43
- -- - -3- -46 -; --- - -- - · --- --
-21. СРЕДЊЕ
%
бр.
93,48 ~

77
--
4
- 6,52
6
- 87 73
-
-з--- --
Ј -
4
- 80
~
СЕЛО % 88,50 5,00
~ ~
91,25 З,75
--- 5,00
- З4
22. КУМАНОВО бр. зз 1 - З4 З3 1 -

\ 23. ЧАБИЋАНИУ
%
бр.
97,06
-
2,94
-
- ---
~

-
97,06 2,94
20
-- -
-
- - 20
% -- - - - -- -
-
24.
КУМАНОВУ

ТРЕБОПОЉЕ бр.
---
170 2 6
~

178 152
100
-~

2
--з
1-
157

--
25. БАБИЈАНЕ
%
бр.
95,50
- - - ---
101
1,12
5
~
З,З8

з
~

109
96,81
---
78
---
5
1,27 ~
1,91
з
-86
-26. ЛУЖАНЕ
%
бр.
92,66
64
4,59
16
1-
2,75
4
- 84 90,69
60
5,81
16
З,48

4
- 80
27. ГОРАНЕ
% ------
бр.
76,19
257
19,08
14 5
4,76
~ ~

276 195
75,00
- -- -
12
- --
20,00
з
-2105,00

% 9З, 11
- ---
5,01
- - 1,81
~
92,85
~
s;rr-
----9-- - 21,42 -1З9
28. ШИПЧАНЕ бр. 147 7 2 156 128
1~ 94,23 4,48
~ 92,08
-112 6,47 1,4З
-
29. СОШАНЕ бр. 109 з - 99 4 1 104
-
30. ГРЕБА
%
бр.
97,З2
- - - ---
7
2,68
23
~

5
~

З5
95,20
- -- ---
7
З,87

23
--
5
0,96; ~

З5
% 20,00 65,71
~- 20,00 65,71 14,29
-
31. БУЊАНЕ бр. 199 10 5 214 179 10 4 19З

32. КРАСТАВ-
% -- 97,07
---
бр. 1 З3
4,88 , 2,44
7
_
5
-
92,74
145 1ЗЗ
- - - -7-- - 4-
5,18 2,07
-
144
ЉАНЕ % 91,72 4,8З З,45 92,36 4,86 2,77
~
 Имена у Дечан:сюш: :ЈфИсовуљама 23

ДХП дхпr

ред.
НАСЕЉЕ l 6
{ [ слов. [ xpиmfi.[ ocr. l св. слов. слов. Ј ocr.] св.
бр.

55. ВЛАСИ ЛЕП- бр. 64 5 6 75 59 5 6 70

...
56.
ЧИНОВЦИ

ВЛАСИ ТУ- бр.

% 85,33
99
--
10
6,66
9
8,00
118
84,28
88
7, 14
8
8,57
8
-
104
%
57.
ДОРИЧЕВЦИ

ВЛАСИ ГОВ- бр.

--- --- ---- - - - - - -
83,90
85
8,47
з
7,63
7 95
84,62
72
7,69
2
~
7,69
5
--
79
~

58.
НЕЧЈЕ
ВЛАСИ СВЕ- бр.
%
-
89,47
-
--
3,15
- -
7,36 91,14
8
2,53
1
6,33
1
--
10
ТОВРАЧЦИ % - - - 80,00 10,00 10,00
(одвојени од

- - - ---
Влаха Говнечја)
--- ---- - ~ -~
--
59. ЋУРАШЕВ- бр. 97 11 7 115 111 15 8 134
СКИ ВЛАСИ % 84,35 9,56 6,09 82,83 11,19 6,45
(у ДХ П Вла-
си Сремљани)

60. ВЛАСИ ПА- бр.

---
--
---
- -
-- - ---
~

34
- - -- - -
4 5 43
--
61.
ГАРУШАНИ

РЗИНИЋИ бр.
% ~

99
-
---
16
-
2
-117 97 17 4 -118
~
-
79,00
- -
9,30 11,62
~ ~

62. КАТУН АР- бр.

% 84,62 13,68
---
11 20
--
1,71
23
- 82,20 14,40
54 11 22 - 3,39
18
-51
БАНАСА % 20,37 37,08 42,59 21,56 43,13 35,29
--
63. ПРОХОРОВИ бр: 6 1 - 7 10
---
~

3 1
--
14
-
--
64.
ЉУДИ

СОКАЛНИЦИ бр.
-
% 85,11
49
14,28
-
2
-- ----
9 60
71,42
47
21,42
з
7,14
8
--
58
У МЕТОХИЈ- 81,66 3,33 15,00 81,00 5, 17 13,79
СКОЈ ОБЛА- %
сти

65. СОКАЛНИЦИ бр.

- - - - --
13 1
----
1 15 16 1
~

1
- 18
У ПЛАВСКО- % 86,66 6,66 6,66 88,88 5,55 5,55
-ПОЛИМСКОЈ
ОБЛАСТИ

66. МАЋУПЦИ У
-- ---
бр.30
----
1 4
- -- ---
35 27
~

1
-- -
4 32
ПЛАВСКО- % 85,71 2,85 11,42 84,37 3,12 12,00
-ПОЛИМСКОЈ

-67.
ОБЛАСТИ
- - - - --- ~
-- - 2 -16
--
ОСТАЛА бр. 9 3 1 13 10 4
ИМЕНА (су- % 69,23 23,00 7,69 62,50 25,00 12,50
дије, мајстори
итд.)

Из nодатака у наведеној табели види се да је у nретежном делу

насеља у великој ~tери константан однос између словенских и несловен­
ских имена, с тюt ш:то знатно nреовлађују насеља у којима доминира
словенски антроnонимијски слој.
У великом броју села распоређених no свим зонама дечанског вла­
стелинства словенска цена су заступљена са nреко 90%, I.U'l'O би се
лtогло узети као основа за тврдљу да су nоменута насеља била настаљена
словенСЮ{Ј11, односно срnским живљем.
 24 Ми.mща Грк.овић

Из оПП1те констатације о до.мянаiЩји словенских Ю\ена ВЈЩљиво се

издвајају катун Арбанаса, село Грева у Алтину l't I<ушево у ЗетЈt. Антро­
поним.ијска структура ова два седа приб.тщжна је структури у катуну
Арбанаса. То је врло чврст доказ да је к станоmmштво ова два села шщло
uсти СТНИЧЮ1 састав као ap62.нannm: катун, па је тако сигурнњ'\ .цоt<азюха
потврђена хиnотеза ранијих истра.живача да су n011\eнyra села била на­
стањена албанскиr.\ живљем.
Показало се да у вл.ашющ катуни."ш преовлађују юtена словенсЈ<ОГ
порекла, али је у nросеку њшов nроценат нешто НЮЮ( неrо у селш\а.
То nоказује да сре.zџьовековни Власи ипак нису бИЛ]{ исто што н станов­
юахи зе11uьорадНИЧ1<ИХ насеља. Међутm\, ЧЈtЈЬеюща да су житељи тих
катуна има;щ у просеку око 80% словенСЮIХ имена говори да је влашко
становништво било ИЗЈI\ешано са словенскю\ и у великој мери слави­
зираво па да је у то време npe било сталеun<.а категорија него етничка
посебност 24 .
Ма да је територија Дечанског властелинства t<.ao једно феудално
:ИЈ\\Зње представљала це~, компактну у екоНОЈI\СI<о-вл.асничt<Оll\ односу,
иnак је, с обзирО11\ на структуру земљиurrа било знат.юос разлю<а у жц­
воту људи у љеЈI\У· Поред терюоријалюtх разЛИЈ<а, постојала је етничка
u сталешка разноmn<ост. Све је то условљавало богатство антроnони-
11\Ијскюс ТЮiова и разноврсност фор11щ. Засведочена Ю\ена 11\Огу nока­
зати коЛИЈ<о је у којој облаСТ]{ сачувано словенске старине и Ј<оји су ути­
цаји били дОЈ\\Иlfантни код 1щена поједИЈШХ категорија становшшrrва.
Да би се добиЈШ аргу11\е~сrовани одговори о карактеристИЈ<ЗЈI\а ИЈ\iена
разЈ1ИЧИТЈ.tх делова овог 11\анаСТЈtрског добра као и поје,IЏ{Начюtх сталеш­
l<ИХ катеt'Орија, ш основу којш би се донОСИЈ1И далекосежни закључ1.Џ{, 24 •
територија властелияства је подељеЈ{а на неколико области, а Ю\ена
груписана по n1111 зонЗЈ\tа или разврстана по етНИЧЈ<Њ'i или сталеШЮIЈ\1
скупинама.

tc Процеси мешања разЈЩЧИТЈiХ група трају до данашљих дана. Када се раз­

М»ШЉа о словенсi<о-влаiШ<Юt одно~юш у средње11t веi<У, не Jltoжe се заобиhн да­
нашња етн.иtn<а I<о~шозиција Ј{СТО1:(Не Србије и словенrко-ромаиска симбиоза I<ЗО
главна карw<теристика свих етв:ичюос процеса на nоменутој територији (Дpaunrnћ
Мирослав, СаsреАiени йроцеси еiiiничке симбиозе смвенско-роАiаnскоi cШallollнttшiiiвa у
ceвepouciiio•lтloj СрбиЈи, ГлаСНШ< ЕтиографСI<ог института CpnCI<e 31<8демнје науi<а,
XXIII, Београд 1975, 35-41).
... ЗЗI<Ључци из рада Ставоја Ставојевића, ЉIЧНа имена и народносiii у Србији
срtдњеiа гека Gужвословенски филолог VIII, Београд Ј928/29, 151 - 154) да се на
основу личиих ИЈ\Iена не може утврдити етв:ичi01 nрипадност, не могу се у nотпуности
nрихватити. Заиста је тешко утврднти истину само на основу груnе nодаТЗI<а пшчу­
паиих из целине, алu резултати добијени од трnваест хиљада податаi<а јасно омеђа­
вају раэпвчите е1'1ШЧ!<е груnе.
 Имена у Дечаноким Х!{)И.Созуљама 25

А. ПРИМАНАСТИРСКИМЕТОХ

дхп ДХ III

!ред.
бр.
НАСЕЉЕ ; !
бр. , слов. Ј хршпЋ.1 ост. Јсв. ј слов. хришh., ост. Ј св.
1. ДЕЧАНИ бр. - - - - 60 5 3 68
% - -- - -- - - 88,23 7,35
-7 --- - - 15 4,41
2. ДЕЧАНСКИ бр. 8 7
~

-
- 15 8
БИВОЛАРИ 53,33 46,66
3. ЛУЧАНЕ
%
бр.
53,33
72
46,66
1
-~

• 8 - 81 ~

75
--
1 -- --
8 84
89,28 1,19
~
% 88,88
~ 9,88 --- 9,52
- 29
4. БЕЛЕГ бр. 21 1 2 24 25 2 2
86,20 6,90
~

5. ЧРВЕНОБРЕ-
%
бр.
87,50
-
4,17
-
8,33
-
-- 65
95,59
1
1,47
- 6,90
2 68
ЖАНЕ % 2,94
6. ИСТИНИЋИ бр. 85 10 3
- 98 -113-- 11 3 127
% 86,73 10, 2 3,6 88,98 8,66 2,44
~

7. ПРАПРАЋА- бр. 164 7 3 174 182 10 3 195

НЕ 93,33 5,13
~ 94,22 4,05 1,73 ~
8. СТРЕЛАЦ бр. 125 8 4
-
137 156
~

10
5,75
8
-
174
% 91,24 5,84 2,92 89,65 4,60
~
- 24 --- -- - 46
9. ЉУБУША бр. 23 - 1 41 2 з
4,35
-10. ЉУБОЛИЋИ
%
208 ~-
бр.
95,83 -
---~
16 5
~

229 223
89,13
18
6,52
5
-
246
90,65 7,32
11. БОХОРИЋИ
% 90,04
__..
бр. 84
6,93
4
2,16
2
~

90 83 4
2,03
2
- 89
4,49
--
12. БРОДЛИЋИ
%
бр.
93,33
56
4,44
3
- 2,22
2
- 61 54 -2- - ~
93,23

3,44
2
-
58 1
- -- - - --
% 91,80 4,91 3,27 93,10 3,44
~

13. РЗИНИЋИ бр. 99 16 2 -117 97 17

- - 4 118
84,62 14,40 3,39 __..
--
14. УЛОЋАНЕ
%
бр. 158
13,68
10
1,71.
4
~

172 191
82,20 -
12
- ~

14 217
5,50
~

15. ХРАСТОВИ-
%
бр.
91,86
------
90 8
--
3
5,81
101
2,32
~
88,02
95
- -- --
8
6,48
5 108
ЦА 7,41
16. ПРИЛЕПИ
%
бр.
89,11
40
7,92
з
_3!!_.
з
- 46 87,96
49 4
4,63
2
- 55
7,27
17. ПРЕКИ ЛУГ
%
бр.
86,96
36
6,52
2
6,52
5 -43 89,09
41 -r- 5
3,64
-48
18. БРАТОТИН
%
бр.
83,72
14
4,65
- --
11,63
- 14 ---
-23
--- 85,41
- -1 - 24 1
4,17 10,42
~

ДОЛ % - - -- - -
- 4,17
19. БАБЕ бр.
100
~

270
-6-- .6- -282 -95,83
260 6 4
-270
20. ГРМОЧЕЛ
%
бр.
95,74
281 12
2,18 2,18
9
-
302 270
96,30 2,22
12
1,48
9
-
291
% 93,05 3,97 2,98 92,78 4,12 3,09
СВЕГА t бр. / 1834
% 91,24
1114
5,67
1 62
3,08
1201012111
90,6
1134
5,75
1 85
3,64;
12330
-
26 Имена у Дечаа<ЖИМ хрисо:вуља:ма

Део 1-щена у ДХ III изостаје због ощтеhеља листова, али и поред

тога број становника у ДХ III је повећан у сваком селу, пrro је очигледан
доi<аЗ да је у релативно .мирно~\ вре11\ену историје Не11\аЈЫt:ћа равRП цео
Метохије с м.анастром. као центро11t био nривлачан за С'l'ановништво
других: крајева и да се око Дечана nочео стварати јак културни и економ­
ски круг. Осим. тога, nородкце су расле, а 11\0Гyfie је да је nонегде nрикљу­
чи:ван и неЮ{ 1\WЬИ nосед селу. У селу Пралраhане је npe11ta ДХ ПI додато
двадесетак људц са свеиrгеню<ом. Слично је било и у Братоти:ном Долу.
И1\\ена ових накнадно додатих људц по структури не одстуnају од имена
раније уписаних становника. Од оппrrег утиска о nретежно словенскИ/\\
ЈU\еНИI\\З у прИ11\ЗНастирском 11\етоху одударају им.ена дечанских би:волара,
код којих је једва непrrо вшuе од nоловине словенских им.ена. Ако се
изуз11tу дечански: биволари и nроеnоRПм.И nостали no терминима за nоје­
дина заним.аља, онда је словенсюDС ИЈ\tена Ащого више него 90%. Тај
яајnлоднији 11\етохијски nредео, а највероватније и nривредно најразви­
јенији у nрвој nоловини четрнаестог века био је густо насељен cpncкИJit
живље11t. Страна имена нису бројна. Мада су насеља неnосредно уз мана­
стир, дакле центар цуховног жи:вота хрю.u!1.анске вере, календарска Иllteнa
су једва nрщtетна. Траг влаl11Ј<о-ро11'\анских имена је CI<opo невидљив,
а албансi<а им.ена се јављају СЗЈ\\О у неколико места.

Б+ В. ОСТАЛА МЕСТА У САП КОСОВО

(слив Белог Дрима и косовска Дреница)

ДХП дхш

ред. I НАСЕЉЕ
бр. 1бр. ] слов. [хршпћ. ј ост. св. 1 слов. ј хршпћ.! ост.
1св.
1. БОТУША бр. 14 з 1 18 11 з 1 15
--
2. БРЕСТОВАЦ бр.
% 77,77
-
16,66 ~
- -
~-

- 2
7З,ЗЗ

-
20,00 6,66
1
-- з

~
% ~
- -
--- - - -- - -66,66
-- - - зз,зз
-20- - -
з. СЕРОШ бр. 328 21 22 З71 З44 2З З87
88,41 56,6 5,9З 88,88 5,94 5,11
- 4.- ДОЉАНЦИ бр. 23 1 -
-
24 18 1
~

-
~
19
--
5. ЗЕРЗЕВО
- % 95,83
бр.
~

27
---
8
-
4,16
4 - - 39- ---
24
--
94,73
6
- 4- --5,16 -
З4

--б. ПРОХОРОВИ
%
бр.
69,2З

6
20,51
1
10,26
--7 ---
70
10
17,64 11,76
----
1
1-
з 14
- - - --- -
ЉУДИ
~

7. КОЛО ГВОЗ-
~-
%
бр. -
85,71
-
14,28
- - - - - - - 7,14
- 14
~-

- 1
71,42
15
21,42
- --
дЕН О % - - - - 9З,3З - 6,66
СВЕГА: l бр. 1398
% 86,71
1 З4
7,41
1 27 1459 ,423
5,88 86,86
1 Зб 1 28 1487
7,З9 5,75
 Имена у Деча.нским ]С{)ИСОВуљама 27

дxnr

'ред.
бр.
Ј НАСЕЉЕ бр. 1 слов. xpиum. l ост. св. !1 слов. 1
xpmul\. l ост. Ј св. ,..

.-1. ЧАБЈ[Ћ бр. 1570 · 43 29 , 642 579 42 29 1650

1% 88,78 1 6,70 4,52 ( 89.07 6,46 4,46
2. ДОБРОДОЛИ бр. ~-4-3-~--- 3146 - 1
1 93,48 - 6,52 1 -
-1 2;
!-- СВЕГА: l бр. ј613 1 43 [ 32 1688 ].579 4' 1650 1
% 1 89,10 1 6,25 4,65 . 89,08 [ 6,46 4,46

.------_..:_Д.:._I
Х ~I--с---:----.~ДХ Ш
ред. l НАСЕЉЕ
бр. ј бр. , слов. [хришh. , ост. [ св. / слов. ]хрю-:.т ост. ј_:
бр. 1 77
~f,2s ~~~ 1,оо~-~
1. СРЕдЉЕ 4 6 87
СЕЛО
- - - - % 88,50 5,00 7,50
--
·- -
2. КУМАНОВО бр. 33 Ј - 34 33 1 - 34
-
Ј. ЧАБИЋАНИ
%
бр.
97,06
-
2,94
- -- -- ~ ~-- 1'-=- 1 20
-
97,06 2,94 -

У КУМАНОВУ % - - - 1
СВЕГА: бр. !110 l 5 l 6 , 121 126 - 4 - 4- 134
1 % 98,91 4, 13 4,96 . 1 94,03 1 2,98 1 2,98
1

Ocтamt посеци су бил:и нешто уцаљеН}{јИ од Дечана, а налазили су

се : око Дрима (Серош, До.љаmџt, Зерзево, Прохорова зе.щъа ш Брља­
шчи) ; око Рибmще (коло гвоздено, црква у Ботуurи, Брестовац);
у косовској Дренmџ1 (Куманово и Среюье Село) . У СВШ\ ft\CCТJt\\3
преовлађују Шt\еш словенског nорекла, с изузеткОh\ Зерзева, у KOI't\e је
свега 69 % Шttеш словенског nорекла, што је приближно стаљу у кату­
НИI't\а Сушич.ани и РатЮliевци. Назив села Зерзева је влаun<ог антропо­
НЮU{јскоr порекла. Човек по кол\е је ово село добило Јще носио је вЈiаi.Ш<у
фор~\У календарског грtn<ог Шt\ена ГF.weywt;. Ове чюьенице говоре у
nрилог nретпоставlЏ{ да су у Зерзеву живели Власи 1<0ји су напустили ка­
тунсi<И начин живљења. У сливу Клине је Чабцћ, највећ.е село Дечанског
властелипства. Најуочљивије језичке nрол1ене су код Иll\ена у oвoft\ на­
сељу. Видљива карактеристика по којој ово село одударiОДдругих је нео­
бично велиt<И број свеиrrеника. По томе изглеца да је у то вpeli\C оно било
центар верског ЖИВО'l'а. На 650 М}'Шl<ИХ глава, nopecюiX обвезника, било је
десетак свештеника. Сви они им.ају словенска }(.\\ена, а такође и љихови
преци и синови. У Дреници су l't\ЗНастиру била дата два села: I<yli\ЗНOBO
и Средље Село, а по другоЛ\ nопису се види да је било пресељено два­
десет ЧабиЬана у Kylltaнoвo. Ти људи су ОВЗl\10 свшw<о досељени због
nренасељености Чабића, које је било једно од најююгољу.цнијих села
Дечанског властеЈIЮiства. Према високом проценту словенских Иft\ена
сви nоседи у ДреНИЈ.Џ{ и у c:umy Клине имају ко11щактно српско станов-
28 Милица Грковић

ништво, што се да закључити на основу високог процента словенски:х

имена који је нeurro ВШЈЩ него у насељдма лри:манаС'l'Ирског tt\eтoxa.
Ром.ансi<О-влаun<ИХ Ю\ена скоро да нellta, албансi<И утицај овде није допро.

Г. АЛТИН
(албански део у СЛИВ}' Валбоне)

дхп ДХПI

;;Ј НАСЕЉЕ
бр.
!
Ј бр. , слов. [хришћ. ocr. 1 св. [ слов. lxpRU!h. , ocr. 1-=
Ј. ТРЕБОПОЉЕ бр. 170 2 6 178 152 2 3 157
1,12 3,38
--- -% 95,50
1- -- 96,81 1,27
~ ~

2. БАБЈАНЕ бр. JOI 5 3 109 78 5 3 86

-- --% -92,66 4,59
- - - -- ~-
2,75 _
_. 90,69 5,81 3,48 _ ,
з. ЛУЖАНЕ бр. 64 16 4 84 60 16 4 80
~ 76,19 19,8 __±,16Ј - 75 20
-- --5
4. ГОРАНЕ
- бр. 257 Ј4 5 276 195 12 3 210
-~

93,11 5,07
%
-- бр. --- ~- 92,85 5,11 1,42
-~

::,
~

5. ШИПЧАНЕ 147 7 2 156 128 9 2

% 94,23 4,48 1,29 92,08
--- -- ~~
6. СОШАНЕ бр. 109 з - 112 99 4 Ј
% 97,З2 3,87 - 95,20 3,87
--r--
0,96
·--~
~

7. ГРЕБА бр. 7 23 5 35 7 23 5 З5
% 20 ~ 14,29 1 20 65,71
~1--
8. БУЊАНЕ бр.199 10 5 214 179 10 4 193
% 93,30 1 4,67 1 2,З3 92,74 5,18 2,07
КРАСГАВЉА- 1 бр. ~ - 7- -5- 145 IЗЗ 7 4 жl
НЕ % 91,72 4,8З 3,45 92,З6 4,86 2,77
БУЉУБИ
~ l[J-·1--
бр. 138 1З 13 164 127
-----
ЈЗ 1З 153
0
;о 84,15 7,9З 7,93 83,00 8,50 8,50
СВЕГА: !. бр.% 1 1З1 8
91,66
[ 77 1 43
5,З5 1 3,00
р4з8 IJ51
90,9
78
6,16
37 11266
2,92 1

Аmинска област се налазила у садашљој северној Албанији ИЗЈ\\еђу

жуnе Реке и реке Валбоне. ПодаiЏ{ говоре да је у овој области, односно
у веhини лриложених м.еста живело словенско становништво. Ве.lщна на­
сеља је им.ала ОЈ<О 90% им.ена словенског nорекла, слично као у nршtа­
настирском ll\eтoxy. Структура ономастикона села Греве nотnуно одудара
од онога што се not<aзyje у суседним. насељИЈ\\а. То је неосnорно албан­
СI<О село. У овој зони албанске верзије кален.дарсЈ<ИХ Иl\\ена !Љш, 13ин,
1301l се јављају чешhе него у остатrм. деловима властелинства, urro се
може туll\ачити снажнијим албанСЮIЈ\\ утицајем..
 Имена у Дечанским ХЈР.исовуљама 29

Д. ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ

ДХП ХДШ

ред.
бр.
l НАСЕЉЕ l бр. [ слов. lxpиmh. ] ocr. \ св.] слов. [xpmufi. [ l
ост. св.
1. , ГРАД У бр. 69 9 3 81 1 39 8 1 48

- 2.
ПЛАВУ

КОМАРАНИ
85,18
% ---
бр. 37
-Ј 1,--
5
11
-
-
- --
3,7]
-81,25
42 54
--
16,66
7
2,09
--- - -
2
~·

63

з. ВЕЛИКА
~
% 88,10 11,90
бр.
---
11
---
4 - . -- ----
15 34
85,71
- -·
------
42
11,11
8
3,17

-
4. ТРЕПЧА бр.
------ --
% 73,33 26,66
30 з -
---33 55-
--
-80,95
- - 19,05
63 8 -
~

% - 90,90 9,09 _-. . -

5. ГРНЧАРЕВО бр. 71
-- ---
5
--
2
-- 68
78 62
87,30 12,69
------
4 2
~

6,41 5,88
6. ВРМОША
% 91,02
бр. 90
- -- -- - -- - --
13
2,56
1
-
104 69
91,18
- 79 8
2,94
·--
2

7. РИБАРИ У
ПЛАВУ
% 86,54 12,00
бр. 28
---
4
--
0,96
1 33 30
87,34 10,12
--39 8
2,53
1 -
8. ДОБРА РЕКА
% 84,85 - 12,12
бр. 201 20
--
4
-- --
3,03
224 187
76,92 20,51 ~
- --
24 4
--
215

9. ЗАГОРЈЕ
% 89,73 -8,92
бр.
---
-
--
- -
- - --
1,78
-
- - 11 ,16 1,86
-86,97
6 - 1
--7
% - - - 85,70 - 14,30
СВЕГА: 1бр.,53"4
% 87,89
ј 63
10,31
1Jl1,80 1611 ,536
85,90
1 75
12,02
1132,08 1624

Ова област је била целина у географско~ и еконо~ско~ погледу.

Кроз љу су пролази;щ главни путеви који су повезивали Рашку с При­
морје~. Изгледа да је становниurrво било доста поi<ретљиво, urro се види:
на основу поређеља ДХ II и ДХ III. Можда је силазило у равшщу, тра­
жеlш боље животне услове, као nrro то увек бива у доба јачања државие
моlщ.
РазЈЩКе и:зr.\еђу ДХ П и ДХ III nроистичу и из тога urro је у ДХ III
извршена ревизија застарелих и недовољно тач.н:их сnискова за горље
Полюuъе. У Комаратща и у ВеЈШщr щкрти попис је претворен у нор~а­
лан, тиме urro су иr.1еновани синови н остали сроднищr.

Овде су 1'акође најбројнија словенска Иfl\ена, а скоро да нема ро­

манско-БЛЭ.1111<их и албанских. Међутим, ту је прек~ет процената
календарских имена, два пута вИII.(е него у алтинској и nриманастирској
зони. Можда је то последица јачег утицаја хри:и..Шанства у неком ранпјеfl~
периоду. У селу Чабиliу које је имало десетак свеurrе:ника ~аље је хриш­
liанских имена него у горњеА\ Полю\љу, где скоро да п није било свеш­
теника.
30 МиiDiИЦа Грковић

Д 1 • ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ

ДХ П ДХ Ш

ред.
бр.
, НАСЕЉЕ 1бр. 1 слов. [хришн. Ј ост. 1 св.l слов. lхришh. r ост. 1 св.
1. ЈАБЛЧНО бр. 40 2 - 1 42 З8 2 - 1 40
--1-------1~ 95,2З ~ ~~- 95,00 ~ -~-

~~ ~ :~ t '~ =1 ~~ :~ t '~
2. ПАЛЕЖ

СВЕГА:
% 98,18 6,81
1
- 92,86 7,14
1 -= :.:1
Села Палеж и Јаблчно су била врло удаљена .манастирска Ю\ања,
од посебног значаја. За село Палеж nостоје cal\IO два шrrроnоЮiмијска
nодатка, ю1е хрш.иhанског и па'l'рони.м словенског порекла. Село Јаблчно
и.ма вео.ма висоi< проценат словенсюtх: и.мена, слично као највећи број
насеобина у Дечанско.м властелинС'l'Ву.

Ћ. КАТУНИ ВЛАХА
ДХП ДХШ

~ред.
бр.
1 НАСЕЉЕ 1бр. [ слов. јхришв. [ ост. ј св. [ слов. хришli. [ ост. Ј св.
1. РАТИШЕВЦИ бр. 40 10 4 54 4З 11 5 59
~ 74 18,51 7 40
- 9З 72,88 18,64 8,47
~-

2. СУШИЧАНИ бр. 69 7 17 65 10 16 91

з. ВАРДИШТА-
~
бр.
74,19
З2
7,52
2
18,27
4
-- З8
71,42
42
10,98
з
17,58
6
--
51

4.
ни

ЛЕПЧИНОВ-
%
бр.
84,21
------
64 5
-6 - -15----
5,26
59
10,52 82,З5 5,88
---
5
--
11 ,76
6
~-

70
ЦИ 6,66
85,ЗЗ 84,28
5. ГОВНЕЧЈЕ
%
бр. 85 з
8,00
7
- --
95 72
~-
7,14
2
8,57
5
--
79
% -89,47 З,\5 7,З6 91,14 2,5З 6,ЗЗ
----- ~- ~ - - -- -- -~ ~-

6. СВЕТОВРАЧ- бр. - - - - 8 1 1 10
СЦИ (одвоје- % - - - 80 10 10
ии од Влаха
Говн:ечје)

7. СРЕМЉАНИ
~

бр.
- ---
97
--
11
~-

7
-- -
115 111
- - - --
15
-8 - 134 ~-

(noДХШ) % 84,З5 9,56 6,09 82,8З 11,19 5,98

ЋУРАШЕВ-
СКИ (по ДХ

8.
11)
ТУДОРИЧЕВ-
~-

бр.
------
99 10
~-

9
-
118
------
88 8
--
8
--
104
ци 8З,9 8,47 7,63 84,62 7,69 7,69
- ~ -- ~-

9. ПАГАРУША- бр. - - - 34 4 5 43
ни % - - - 79 9,3 11,62
СВЕГА: l бр. /486 1 48 l 54 1588 1522 1 599,20 1 60 1641
% 82,65 8,16 9,18 81,40 9,40
Многи: средљовековни извори: посебно говоре о ВласИЈ\\а. О љихо­
вом, истори:јсlСОЈ\\ развитку су писали 1\\НОГИ наши: и: С'1'раНИ научни-
 Имена у Дечав:оким: хрисовуљама 31

ци:. 25 С'!'ворене су ра3.ЈIИЧИТе хипотезе о љиховоl\t nореклу. Пшање је ко

су Власи Дечанског властелинства. На основу чwьеmще да су присутiШ
за вpel\te оба nомса у границалtа властелшrства, над\еhе се закључак да
су то били сточ:ари, везани за о.цређена насеља, дакле становюnrсrво које Р
је већ пanyni'J.'aлo ПОЈ\\ЗДСюt начин сточареља, па се везивало за сталне
насеобине. Ово м.иurљеље поткреnљује чиљеница да су штуни Тудори­
ч:евця, РатШ11евци:, Суn.шчани и Среl\ЏЬЗНИ Иh\a.1UI своје међе. У катунима
nреовлађује словенска антроnоним.ија са nреко 80% . Тако висок nроценат
словенских имена показује ца је романизи:рано становшn.uтво Балкана ,
окрущено словенским живљем. и у сталном контакту с љим губило своје
nрвобитно етни:чко обележје. Разли:I<а од десет процената словенских
имена у срnским селима и влашющ катунима говори: да је славизација
Влаха била у то вреl\\е у завршној фази. Је.цан од озбиљних nутева nро­
дираља словенских :rщена у влalUI<e катупе биле су брачне везе I<ојих
је свакако пре четрнаестог века било доста. Зш<Онска одредба да се
Србин не с111е женити Влахиљом сигурно је била изазвана постојећом
праксом која није одговарала nотребам.а државне и: црквене власти,
којој је било корисније Зе111ЉОрадничко него сточарско становништво.
Дакле, становниurrво влашки:х катуна у ДечанскОII\ властелинству је
на nрвОЈ\\ месту посебна друn.rl'Вена категорија у којој су се деЛШIЩtщо
чували траrови некадашље еrничке nриnадности и која се својЮ\ начи-
ПОЈ\\ живота :а главним занимаљеll\ разликовала од Срба, становню<а
села, који су у првоr.t реду били зеhЏЬорадни:чi<о становниu.rrво .

Е + Ж. АЛБАН<i<А СЕЛА И ЉИХОВИ КАТУЮ1:

Е
ДXII ДХШ

ред.] НАСЕЉЕ
бр. [ бр. [ слов. [хришћ. Ј ост. l св. l слов. Jxp~mm.[ ост. Ј св.

~35
1. ГРЕБА бр. 7 23 7 23 5 35
% 20,00 65,71 20,00 65,71 ~
2. КУШЕВО бр. - з 23 21 47

!бр. Ј
% - = 6,38 48,94 44,68
l
1 1~,29 1
СВЕГА: 35 10
7 1 23 1 46 1 26 82
% 20,00 65,71 1 12,20 56,10 31,71
ж
ДХП ДXIII

Ред. [ НАСЕЉЕ
бр. -
1 бр. ј слов. [хришћ. [ ост. l св. ] слов. Jxp=· t ост. Ј св.
1., КАТУН АР­ бр. Ј Ј 1 1 20 1 23 ] 54 1 11 Ј 22 118 Ј 51
БАНАСА l % 20,37 37,08 42,59 21,56 43,13 35,29

Јбр.
СВЕГА: 1 25 1 66 1 33 1 124 1 31 1114 1 70 1 215
% 20,16 53,23 26,61 14,42 53,02 32,56
2• Симйозијум о средљовековном кйШуну одрж;ап 24. и 25. новембра 1961. iодине.

Посебна издаља Научвоr дРуштва Босне и Херцеговине П, Одељеље истори.јсно­

филолошких наука 1, Сарајево 1963; G. С. Soulis, Т11е Thessalian Vlacllia, Зборнm<
радова Византолошкоr института 8/1, Београд 1963, 271 - 273.

ј
32 Милица Грковић

У хрисовуљц је ащо једно насеље означено као албанско ( Катун

Арбанаса). I<ao urro се види из прWЈожене табеле словенских ИЈ11ена је
нај.щuье. Скоро истоветне односе 1щена по nореклу као арбанаиn<н каrун
имају село Грева у Алтину и Кушево у Зети. На основу овога је изведен
закључа1<. да су то била албанска села.
Сва ·rри насеља се истнчу високим проценто.,\ календарских Јщена.
То потврђује Јиречеково i'f\ЮU.Ље,Ње да се из личюос и.~ена Албанаца
ЈI\Оже видеrи да је то био старохрm.rdiански живаљ, бЈО.DЮ( византијсКЮ\
ГрiЏ-ща и далм.атинсi<Ш\ Ром:аmща него Словеюща. 26
Као nосебне соiЏiјалне категорије издвајају се r.tађулцн, сока.лници,
биволари, заиатЈШје као и приnадници свепrrеничног сталежа.

З. СОКАЛНИЦИ И МАЋУПЦИ
ДХП ДXIII

Ред., НАСЕЉЕ бр. [ слов. lхришh. Ј ост. 1св. [ слов. ]хришh. / ост. 1св.
1

бр. l

Ј. СОКАЛНИЦИ бр. 49 2 9 з 8 58
У МЕТОХИЈ- 81,66 з,зз
60 1 47
% 15,00 81,00 5, 17 13,79
СКОЈ ОБЛ.
~

2. СОКАЛНИЦИ бр. 13 1
г--
Ј
-15 - -
16 1 1 18
У ПЛАВСКО- % 86,66 6,66 6,66 88,88 5,55 5,55
ПОЛИМСКОЈ
ОБЛАСТИ
~ -~-4- --
---
з. МАЋУПЦИ
-~
бр.30
% 85,71
1
2,85
-4~гзs
Ј 1,42
26 -
84,00
31
3, 10 12,90
1бр. , 92 1 4 1 10 1106
~,33
СВЕГА: 108
% 86,79 3,77 9,43 1 5
4,63
113
12,04

Проблем положаја со.ка.лпкка у средљовековној Србији није довољно

расветљен у историјској тrrератури, мада се о TOII\e доста rmcaлo. 27 Сокал­
НИЈ<а није било у аЛТЮ:Iској зони и: В~\ Ј<а'l'УНИЈ\\8, а у ОСТЗЈ'IИh\ обла­
стњ'щ забележени су ащо у појеДИЈЩЈI\ сетща.
У науци такође није утврђено коју су основну делатност обављали
tt\Зђуrщи. Постоје 11UUWЪe.њa да су се бринутt о храни и љеном спре­
маљу за црквене cтapeJ.J..Unte и остале великодостојЮО<е кдда су ови луто­
ВЗЈm ло жyrm. 28 С обзиром: на то да се ЛО.IIООЪУ СЗЈ\10 у горљем ПОЛИЈ\uъу,
и то у оrраниченОII\ броју, с право111 се јавља потреба за новим дефиндса­
љеtt\ ове категорије. Сокални:ци и Јl\ађулци имају висок nроценат словен­
сюос имена, нао и становници насеља из I<.ојих: су потицал:и. Може се
заi<.Ључити да су то сталеШl<е категорије у средљовсновној Србији чији
су rхриn.адници и даље остајатt у сеоско; заједниi.Џ{, атt су добијали
додатне фунi<ЦИје, ноје још увен нису довољно јасне.
•• Константин Ј 1Iречек, Рошши у iрадмима Далжщије Ш оком средњгi века, Бео­
град 1962, 50.
" М. Дmudi, Сокатшци, Прилози за кљижевност, језик, историју и фоЛI<Лор
28, св. 3 - 4 Београд 1962.
•• КоuстантШI Јиречек, ИсШорија Срба, Београд 1952, 272;
Мирко Барјактаревић, О Птиу чеШрнаесШоi сШолеliа, ZЬornik lnstitula za siOtJensko
narodopisje Traditiones, Acta Instituzi et/mograp/riae skюenorюn 5-6, 1976-1977, Ljub-
ljana 1979, 44.
 Имена у Дечанским 1Qрисо.вуљама 33

И. ЉУДИ КОД КОЛА (= топионице)

Свакако да су "људи код кола" били спеЦИјаЈ]}{СТИ за обраду

руде ц метала. Рударство је почело да напредује тек доласкОll\ Саса, по­
четком. .L.руге половине XIII века. Истина је ца су они постепено губили
своја етничка обележја. Траг :њиховог имена је сачуван у Дечанском.
властелинству у антропоним.у Сасuн и nатрошщу Сасинсвић.
У crmcкy људи код тоrщоюще не~\а гер.манских трагова, nrro би на
основу веом.а високог процента словенских имена 11\Оrло знаЧЮ'И да су
Срби у то време били упуfiени у рударске веш:тине, или су ту рудари
Саси потпуно изгубили: своја имена.

Ј. БИВОЛАРИ МАНАСТИРА ДЕЧАНА

По свему судеfiи то је била nосебна категорија становниш:тва. У

хри:совуљи је забележено 14 антроnонима и 1 патроним. Њ:ихова лична име­
на одступају од ortii1'l'e слике која је уочена за метохијску зону. Изразюо
је велики проценат календарских wteнa, ш:то би могло значити да су
б:иволарске породице живеле као манастирске слуге, те је такав неnос­
редни контакт утицао да се деrџt дају имена монаха с којЮ\З су били у
ста.mю11\ додцру. Може бити да су ови људи доiдЛИ за манастирске
биволаре мз неког другог .краја где су календарска Иi\\ена бwra заступ­
љенија. Њ\ена Ма.нојло и Нw<фор једино су забележена 11\еђу бивола­
рю\а, док их остали ста:новН1ди метохцјске области: нису прихватwrи.
Између nрвог и другог поnиса нису се догоДШiе никакве nромене: 8 (53,
33%) словенских, 7 (46, 66%) калевдарских, а супстратских и непознатог
nорекла овде нема.

К. ИМЕНА ЗАНАТЛИЈА

На дечанском. nоседу рацио је ма:њи број занатлија: ковачи, златарц,

м.ачари, крчелејиЈ шавци. Највише их је било у метохнјској области.
Њихова Иll\ена су углавноll\ словенског nорекла, као и веfiине оста.лrос
становника у тим сели..'r\аЈ nrro чини вероватнт1 претпоставку да су
м.ајсторц били староседеоrџt, а не дошљаци: којц су обављалп занатске
услуге манастиру и осталпм. становницима.

Л. ИМЕНА СВЕШТЕНИКА И ЊИХОВИХ СИНО~

На овој територији живео је велики број свещтеника, али неједнако

распоређених. У влаiШ<Им. катунт\З ни по nрвом ни по другом попису
није их било. У по.ЈUЩско-nлавској области по npвo11t попису такође
није било свештеника, а по цругоll\ у село Добру Реку дощао је поп Пре­
љуб. У метохи:јској области: у веfiи:ни села бwro је по некоЛШ<о свеurrе­
ника. Пonrro је -ro бцо највиши слој у тадаи.uью\ ceJm,ta, заниlltЉЮ3о је
посматрати љихова имена и цмена љихове деце у поређе:њу с личниж
 34 Милица Грковић

Јщеню\З остЭЈЈИХ становника. Изненађује да су cвeurre]:I}{ЦИ и љихови

синови ~WIИ народна ~tена која нису одударала од опште слике ~1ена
сеоског и сточарског становншnтва, nrro nоi<ЗЗ)'је да зваюtчна црквена
власт није слtатрала да се по сваку цену треба yтomrrи у хришhапски
оно~\Зстикон који су пружnли грtU<И календар и Библија. Логично би
бкло да је црква захтевала да се npolt\eпa .11ЛЧ1:ЩХ и.'tена спроведе бар у
све1l1.'1'еничшщ лородицаща (а свешrешщи: су, као 1.11'l'o је nознато 1tз ОдРе­
даба саме хрисовуље, по правилу бwш синови cвeurreюu<a). Међутим,
чиљеница је да се на тor.t пољу аутор:ите.т цркве нajlt\.'Uf>e oceliao, јер се
јасно показује да није било прЈ.nоиска у смислу христијаннзаi.Џ{је
опоr.шстикона. Al<o би се таква ситуащхја тулtачиЈrа слабошћу званичне
цркве (као urro се А\Оже претпоставити за турско вper.te), r.wcmщ да би се
.и:шло погреii.ШИЈ\1 пут~щ. Чини се вероватнијим да је та1<ВО стаље детер ­
r.щюtсаш аутокефалност српске цркве, која није желела да релtети на1що­
нално обележје својих подани;ка.
Од 159 ИЈ\\ена 147 (92, 45%) је словенског порекла, 9(5, 66%) ка.пенда­
рсt<оr и 3(1, 33 %) супстратског IL!IИ непознатог. Супротно очекиваљу,
управо у свеurrехurчким породицаr.tа појављује се најв~hи број слове­
нских ИЈ\\ена.

Љ. ВЛАдАРСКА ИМЕНА

Грађа показује да су владарска имена династије Немањ:иhа код

феудаляих подложника заступљена у ограниченоr.1 броју, уколико се
изузме светитељско юtе Стефан и старо народно Радослав. Стиче се
утисак да се избегавало даваље владарских Јщена Немања, Урош., Дра­
гутtт, Милутtт и Душан обичнmt људим,а. Иначе, Ј<ако се r.юже разу­
мети да се He~ttaњa и Урош уопшrе не јављају, а Драгутtт, Милутtт
и Душан само некоЛИЈ<о пута. Није тачно тврђељс Т. Вукановиhа да
Стефан ка о краљевСЈ<о И.'lie "доЈ< су владали српскнr.t земљаr.Ul Нелtа­
љићи ... НИЈ<О није у Срба СЈ\100 носити. 29 Лично име СШефФt и потврда
овог њ'tена у ДХ Ј<ао и r.шоrобројни ХИПОI<ористици настали од љега
говоре супротно. Сигурно није било никаЈ<Ве званичне забране даваља
владарс1<их имена обичним људю\а, али народ је живео својим эасебним
животом, далеко од двора, више везан за народну традицију и чуваље
сопС'l'Веног ономаСТИЈ<она. То најбоље доказују имена СШефаи и Радослав.
Свашшо је да су та ИЈ\\ена била укорељеца пре династије Немањиfiа па
су у народу живела без обзира на то што су се налазила лtеђу именима
владајуliе династије.

" Иван Поповиh, Хриш/iанска iрчха ouoAIOciiluкa у Xџaiiia, ЗборЮiк радова

юь. LIX, ВизаитолоШЈ<И IШсmтут, юь. 5, Београд 1958, 93.
 ..

IV ИМЕНА СЛОВЕНСКОГ ПОРЕКЛА

Из досадапnье анализе је проистех<ао закључак да су Срби у првој

nоловини четрнаестог века веом,а добро чували основне карактеристике
општесловенског антроnонимијског наслеђа. Словенска им,ена као и ЈЩе­
на других индоевроnских народа потичу из оноhtастm<она уобличеног
у nраиндоевроnској заједници. Код веfiине је nосведочена у историјско
врелtе индоевроnска антроnоНИl\Uiа форлtула. Словени су сачували за­
једнички сем.акrички систелt и четири тиnа Ј-Wена: монолексем.на (Маретиh
их зове са11ютворна), сложена илtена (двочлана, трочлана, имена с
nрефиксим,а, имена с негаtЏiјОЛ\), изведена и гра1'\\З'l'ИЧКИ тиn хипокорис­
тичког образоваља.

1. СЕМАНТИКА ИМЕНА

Шире nосматрано словенска И!'t\ена nрипадају индоевропској скупини

насталој у раној фази развоја људског друmтва, юща прИ!'t\ИТИВан чо­
век јощ није Л\огао да разликује реч:и од ствари, верујуlщ да иЗЛ\еђу
предлtета и имена nостоји природна веза, те су илtена за Ј=Ьега имал:а реал­
ност објективног света и била знак нерасющиве везе изrrtеђу имена и
својстава Шtенованог no колtе су особине унаnред условљене и одређене
избором љеговог илtена. Фрејзер каже: , ,Примитивни човек см,атра
своје име као бИ'.!'НИ: део самога себе и стара се о њеЛ\у. Тако на пpmtep
северноаЛ\ерички Индија:нац гледа на своје име не као на просту ознаку
веЋ I<ao посебни део своје личности као щто су очи и зуби, и верује да
nовреда долази исто тако сигурно од злобне уnотребе љеговог илtена
као и од ране задате t~\З кОА\ делу физичког органи&,\а. " 30 Такви и слични
разлози су условили да се код многих народа крију ~ ИЈ\\ена као
реални део личности. У старој Русији родитељи су крили имена дата
деци на кpurreњy, з улtесто њих су Иh\ давали друга да право Ш\е не саз­
нају Л\рачне силе, па да га злоуnотребе и да м.у на тај начин yниurre ЗдРав­
ље, живот или нанесу зло неке друге врсте. Етнолози су сличне појаве
забележили и код других словенских народа (в. касније одељак о надим­
ЦWim). Сличнаверовањасу условила nојаву антроnоНИЛ\Ијских универза­
лија, присутних у најудаљени:јил\ деловИЛ\а света и код несродних народа и

30 Dzems Dzordz Frejzer, Zlatna grana I, prollёavc.nje magije i eligije, Вео~

'/ d(
1977, 307.
36 Милица Грховиh

мемена. Свако име је на nочетку било мотивисано, мада 1\\ОТИВИ избора

данас увек нису потпуно јасни. Велш<И је број примера где се садржај и
укрщтају зато је теtш<о наnравити потпуно тачну сеЈ\\античr<у I<Ласифи­
ющију. Категорије се преплеliу, прелазе једна у другу или је пак понегде
семантичко поље недовољно ПОI<Јщвено па недостају све I<ОЈ\щоненте за
прИI<Ључиваље одређеној категорији. На прЮ\ер име Вук се lt\Opa сврстати
у категорију иr.\ена по називима животиља, lt\еђутд,'<\ Вук је био н старо­
српско полубожанство па тако име може бнти н међу имениr.\а из словен­
ског пантеона. Основни разлог за избор овог имена у ствари је пре свега
била жеља да се защтити живот љеговог носиоца па је груnа 3ЗЈ.ЈIТИТНИХ
имена право 1\\есто где треба да се нађе. Најважнију улогу у настајаљу
имена имале су магија и ретtгија. Вера у r.tагичну повезаност ЈЩена и
именованог присутна је у формираљу сваке антропоНИЈ\\ИјСI<е сем.античке
категорије, а љеци трагови су присутни и у данашње време. Мотиви
именоваља и. семаю:ички садржаји словенских имена житеља Деч:анскОl'
властелинства показују снажиу повезаиост с оrпцтесловещ."ЮЮМ и индо­
европскиll\ праизвором.

А. ЛИЧНА ИМЕНА ПО НАЗИВИМА ЖИВОТИЊА

Чајкановић сматра да је , ,из фазе тотеr.щзl\\а И3аЈ.ШlО шщ народ још

давно, али су се ипак, с колена на колено, сачувала наивна вероваља да

између животиља и људи може бити сроднич:ке везе. Таква вероваља

нашла су свој :израз у приповеткама и r.\ИТовима. Међедовиliев отац био је
медЈ3ед, Милоша Обили/:iа је родила кобила, по једној традЈЩИјИ, а по
другој ~щај." 31 Приче и легенде 1\\Ног:юс индоевроnских народа су везане
за lt\ИТ о тотемистич:кој инкарнацији. У ми.толоtl(I<ИЈ\\ причама се говори
о деци ноја се рађају из везе животиље и жене, а у 1\\Ногим бајкаЈ\tа r.ща­
диtщ се nретварају у лабудове, медведе, ЗА\Ије, а жене и девојке у паунице,
жабе или: краве.
Позната је чиљеница да су код индоеЈ3ропсЮ:IХ народа дивље ц до­
маће животиље, nтице, дрвеliе и Ц)Зеhе и:грали значајну улогу у култу и
магији. У Индији се крава и данас сматра светО/\\ ;животюьом, а код
Срба, не CЗlltO у проu.хлости него и данас, у поједишщ крајевима, во ющ
цео низ улога у паганским обреЦЮ\а, до данас сзчуваНИЈ\{.
Под оваквим и сличНЈ'(М условИ/1\а могао је настати један слој зоомор­
фни:х имена. ДХ бележе ова имена: Биковац, Влк, Јеж, Лисица, Медвед ,
Паук, Рибаш.
Код даваља имена везэноr за животшьу првенствено се r.щслило на
ње.rову профилактичку улогу. У тој области посебну пажљу заслужује
проблем имена Вук, било да је оно саставни део сложеюще, или основа
од које су и:зведена 1>щога дРУГа имена. У једноЈ\\ I<аталогу из сред.њо­
ве~овне књи:жевности, сваки народ је везан за неку животиљу. Ту је
Србин означен као вук, који је, по м.ищљељу Чајкановиliа "11\ИТСКИ срод­
ник и предак Србинов, yoiU.IXтe 11\ИТСКИ предс'l'авник српског народа." 32
11 Кулишић Щ., Петровић Ж., Пантелић Н., Срйски миШолошки речник, Бео­
град 1970, 284.
11 Веселив ЧајЈ<аНовић, МиШ и peлuiuja у Срба, Београд 1973, 226.
 Имена у Дечанским х;рисовуља:ма 37

Представа вучје главе налази се и на м;онетама Бaro..rndia, господара

Зете, щто УЈ<.азује на значај ове животюье у планинским. nредетща, где
је сточарство било од битне важности за живот становнииrrва. Овај
хералдИЧЈ<И знак није им;nорт са стране, него израз једне стварности,
која се шщетнула и хералдици. " 33 Карактеристично је да и неко.ЈШI<о
лиqности у Његошевом "Горском вијенцу" иы.ају име Вук. Вук Караџиli
је у своме реЧЮU<у запиедо: , ,Кад се каквој жени не даду дјеца, онда
надјене дјетету :цме Вук, јер Ащсле да им. дјецу вјепrrице јецу, а на вуна
да нefie смјети ударити (за то су и мени овако име надјели)". 34

Б. ИМЕНА ПО НАЗИВИМА ПТИЦА

Улога птице у предаљу, народној nоезији, фоЛЮiору и: 11\Ш'Ији давно

је заnажена. Многи народи су још од исконсi<ИХ времена nриче о птицама
унели у своја nредаља и вероваља. У Библији се прича о голубу юю
nрво111 гласнику који: је известио Ноја да се nојавшtо кormo после потоnа.
Старозаветно Иll\e Јона значи исто што и нall(e Голуб. Име једне I<fiepи
nраведника Јона у нашем nреводУ би гласило Грлица. У Атиmr је сова
била симбол мудрости и атрибут заштитнице града богиље Атине. У
класичној митологији Грка и ћtМЉана орао је био стални пратилац
Зевса, односно Јуnитера. У наше111 nреда:њу, соко је друг ратника и
:њихов сапутник, nаун оличе:ње леnоте и раскоi.IХЯ, а и: гавран је у
cpnc1<0j митологији ил1ао заnажено место. Наведене околности су допри­
неле тоАtе да се лтичја имена~nојаве ка.r<О у именословима других народа,
тако и у нашем. ДХ, као сnомеНИI< XIV века бележи следеfiа имена:
Вран, Голуб, Крагуј, Шевој.

В. ИМЕНА ПО БИЉКАМА

Ова иr.1ена својом разноврснощhу и бројношfiу чине једну од најве­

fiих категорија словенског ономастикона. Култ црвеliа и биљака сnада у
најстарије култове. Чајкановић мисли да је у најдубљој старини овај
култ најве!iи111 дел0111 nриnадао жени. 35 Можда у томе треба тражити
разлоге u.rro су женска Иll\ена ове врсте бројнија него мущка. С обзиром
на то да су у ДХ бележена само r.\уШКа имена, разумљиво је што су Иl\\ена

пусьц, Лилијан., Лоза, Шапран..

Г. ИМЕНА У ВЕЗИ С ВАТРОМ

-
овога типа застуnљена 'l'y у огранич:еном броју: Божуј)'UR, ГороЦ4оm, Ку­

Ватра је код народа на ниском стуruьу развитка заузимала изузетно

место у ЖИВО'ЈУ и: култу. У љој је првобитни човек видео дар богова и
33 S. LjuЬic, Opis jugoslavenskill nO'IIaca, Zagreb 1875, Srbski velikaSi Bal§iCi,

str. 182-186, t. XIV, br. 2-XIV, br. 10.

86 Byt< Стеф. Караџић, Срйски рјечник исШумачен њемаЧI<ијем и лаШинскијем ри­

ј ~Чима, у Бечу 1852, 78.

14 Becemm Чајкановић, нав. дело, 638.
38 Милица Грковић

моh натnриродних биhа. Проналазачи ватре код м.ногих народа ш\ају

сличн:о nорекло, :или су божан:сt<а биhа :и.ли владари божанских атрибута.
Прометеј и Матарисван су божанска биhа која краду ватру са неба да
би је noклoJIИJUt човеку. Вечни огаљ се чувао у светiОIИЈ11Тим.а, као у
xpali\Y Весте у PИI\ty.
Култ ватре је одр.ажен и у неким. ншur.м им,еНШЏt као: Ватрица,
ЈКарко, Искросав, 36 Оiњени:rд. У ДХ се јавља само шtе Вшањ и Жарим.

Д. ИМЕНА ПО ПРИРОДНИМ ПОЈАВАМА

За nрим.итmзног човека цела природа је била жив органиЗаЈit, nред

којим је он ocehao мешавину страха, обожавања я: дивљеља. Сваку nри­
роднУ појаву он је дожи:вљавао као 11\ЗНПфестаiЏ'{ју божанства, а nосебно
су неке nојаве nривлачиле љегову пажљу: антроnо!ltорфоза Сунца се ви­
ди у МНОГИ/\\ легендама, причам.а, загонеткама. Ту су звезда-Даница и
B.1ЦU.IIИhя:. Божиh је син бога и nаганско божанство сунца, који се сваке
године nоново рађа, nобеђујуhи таму и смрт. Вероваље у живу везу из­
међу човека и nрироде доrшю је до изражаја не само у п:::см.ащ и nри­
чам.а, него и у личним им.енш1а: Звезда, Звездана, Зоран, Светлана и:rд.
У ДХ су забележена следећа имена: Вро.мьц, Зораи, Зорислав, Melia-
вьц.

Ћ. ИМЕНА ПО МЕТАЛИМА

Гвожђе је због своје м.агичне снаге и nосебне улоге у култов:IО\\а

и магији узшшно за основу заштитня:х шtена, не Callto код нас, него и
Ј<ОД других народа. Турско Иllte Демир значи исто што и Нai.Ile Гвозден.
У ДХ се јавља Иl\te Гвоздиј. Истој категорији имена nproraдa и име
Златоје, такође забележено у ДХ..

Е. ИМЕНА ПО МЕСТУ РОЋЕЊА

Понекад су и nрирода зе11uъ:И:ШТа и r.1есто рођеља утицали на избор

ш~ена. Вун Караџиh је објаснио име Горчиле овако "тако највшuе nро­
зову онога који се роди у Wiamnш Ј<ОД стоt<е. " 37 Постоје сведочанства
да су за вpellte П светског рата многа деца рођена у збегу добијала и11tена
Горан, Горанка, Горица и:rд.
ДХ бележи имена Дубравьц, Гора.

Ж. БРОЈ КАО ОСНОВА ЗА ЛИЧНО ИМЕ

Један од древних мотива за постанак Иllteнa Ј<од многих народа

везан је за број и љегову м.агичну моh. Ршluъани су своју децу често

•• Мihajlovic Velirnir, Jedno do sada nepoz/Ulto тиiм ime iz XVJ veka, Onomastica
jugoslavica 1, LjuЬljana 1969, 156-15 .
17 Вук Стеф. Караџи:ћ, иав. дело, 95.
 Имена у Дечанским: ЈСрисовуљама 39

називали: редндм бројевима (Quintus "пети", Tertia - "'1'рећ.а"). 38 Код

нас је сачувано доста мена са основом први, urro показује, између оста­
лог, жељу роди'l'еља да такво место зауз!ltе дете на животном rryтy. У
ДХ се јављају юtена таквога типа: Прве, Првота, Првош. Мо>кда овде
спадају Петаи, Пemwta и Петко.

З. ТЕРМИНОЛОГИЈА СРОДСТВА КАО ОСНОВА ЛИЧНИХ ИМЕНА

Родословна терминологија спада ~ нaruy необично богату баиrrину

далеке прОIIЩОСТИ. Она је знатно броЈнија од назива сродства који су
.11\ОГЛИ: доћи преt<о хрии.diанства wш од оних који су заступљени код сусе­
дних индоевропскюс народа, urro указује на тесну повезаност словенске
сро.цствене заједнице и: њену е'Ј.'Ичку висину. Такво је стаље .1110рало
довести до разноврсности и бројности :им.ена везаних за род и: породицу.
Ово је једна од најбогатијих категорија у ДХ: Бабота, Брат, Брата­
иьц, Братач, Братослав, Додош, Побрат, Сестроња.
Мада није реч о прав0.111 сродству, овој категорији би: се могла додати
и следеhа мена: Пријатељ, Друг, Дружило, Дружоје.

И. АНАТОМСКА ЛЕКСИКА39 У ИМЕНИМА

Ова група имена је. данас скоро заборављена, али се љени трагови
одражавају презименима и 'ХQПОН:ЮU!ма, а сама имен;а овога типа забеле­
жена су у МИОГ.ИЈ\1 документилщ из прошлости.

Као основе за JIUIOГa имена у ДХ су узимани следећи апелати:ви:

а) глава: Главатьц
б) зуб: Зуб, Зубач
в) нос: Грднос
г) око: Окоје
д) прст: Прстьц
ђ) грло: Грљак, Грлtт
е) I.11Э.ка: Шакоје
ж) ухо: Ушоје
Доста је вероватно да су имена ове врсте у nочетку била надИЈIЩИ,

-
који су временом прерасли у званичнв. лична имена.

Ј. ИМЕНА ПО НАЗИВИМА БОЈА

Називи боја улазе такође у круг лекси:ке која се узима за основе лич­
них имена. Највш:ие је оних која у себи садрже ко11щоненте бео и црн. ·
Праузрок ове појаве се 111оже тражити у словенско; 11\ИТОлогији, у божан-

аs Милан Будимир и Мирон Флашар, Преiлед рШ~ске књижевносШи, дРуго

издање, Београд 1978, 28.
39 Велимир Михајловиh, Анайiомска лексика у срйскохрваШској О/Юмасйiици и

i еоiрафској Шер.минолоiији, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику

XIII/2, Нови Сад 1970, 7- 48.
40 Мrилица ГрхiОвиh

CI<OM двојству Белог и Црног бога. Њихова светиш:та и кюшшта су поди­

зана једно прем.а другОЈ\\ у непосреднОЈ\\ суседству. На љих упућују хидро­
НИNtИ Бела и Црна река које су раздвајале љихова светИП1Та и ороНИNtИ
Бело и Црно брдо на којю\а су l'У\ОГЛа бити: љихова капишта. Вероватно
су ИNtена са осново11\ цр-н првобитно ИNtала заиrrитну улогу, јер юхе које
се везује за злог Црног бога може давати снагу за одбрану од сила под­
земног света. ДХ бележи следеhа имена овога типа: Чрноглав, Чрнел.
Имена са ocнoBOll\ бео могла су постати под утицајем белог божанства
светлосrи и: живота које је могло људима доносити радости, а у :и:сто
време битц запrrита у борби са талUIИЈ\\ сила11щ. У ДХ се јављају ова
имена: БЬлош, БЬлша, БЬльц итд.
Под уtицајем назива црвене боје, 111агичног сИЈ\хбола ж:и:вота, здравља
и: снаге, настаје једна група ИЈ\\ена као Црвенко, Румена, Рујка итд.
У ДХ nостоји патроюrм. Црљенчић.
С друге стране !'t\Огла С) цастајати по боји nути и косе љихових но­
силаца, као што и данас бива.

К. ИМЕНА С НЕГАЦИЈОМ

Мада ова имена по свом карактеру припадају профилактичl<Иl\1,

ипак су :и:здвојена у посебну скупину због своје структуре: грађена су
од антропоНИNtијсi<ИХ основа и негације не-. Настала су у отnтесловенској
заједющи, а позната су свим словенсl<ИЈ\\ нароДИЈ\18 или као права лична
ИNtена или као делови топонима и основа презимена.

Овај тип имена се добро чувао у Дечанск0111 властелинству: Ненад,

Ненада, Ненадеј, Нерад иrд.

Л. ИМЕНА ОД ОПИСНИХ ПРИДЕВА

Вероваље у повезаност и тајанС'l'вену узаја!'tхност имена и особина

љеговог носиоца уврстцло је у антропооснове низ придева као: добар,
драг, красан, млад, рад итд.
а) брз: Брз, Брзота.
б) весео: Веселко.
в) голем : ГолЬм.
г) добар: Добрета, Доброш.
д) драг: Драган, Драгета.
ђ) јун: Јунак, Јунота.
е) космат: Косматщ.
ж) красан: Краса, Красил, Красимир.
з) леп : ЛЬпчин, Лbnomuli.
и) љуб: Љубан, Љупко.
ј) мио: Милко, Милоје, Милуј, Миља.
1<) NL1I8д : Младен.
л) рад : Радич, Ратко.
љ) храбар : Храбре.
 Имена у Дечавским хрисовуљама 41

Љ. ТЕОФОРНА ИМЕНА

И!l\ена ове врсте су била нарочито популарна код Арапа, Јевреја,

Грка. У Старо!\\ завету је Јще божје персонификовано, постало је са!l\о­ .,
стално и снажно юю alter ego qщога бога: "Гле, Fще госnоДЈЪе иде из­
далека, гнев љегов гори и врло је тежак. що Многа јеврејска И!\\ена садрже
ко!\\nоненту il, el, al (бог): Ra!a'el- бог је :излечио; Dani'el -бог је м.ој
су)Џ{ја; Mika'el- ко је као бог итд. Нека грчка Шl\ена која у основи
И!\\Зју реч .Э.е6, (бог) у ствари су калци библијсКШ< имена. Словени су
нека од својих теофорних И!l\ена nреводили или nрави.ЈШ под утицаје!\\
народа са којИ!\\а су долазили у додир. Није искљ~ено да су nреко веза
са Скитющ дощли у додир са иранскFщ имеНИ!\\а која садрже комо­
ненту baga. После примаља хришћанства са грчког језика је nреведено
доста оваквих Ј-щена: @еоб6аюr;- Богдан; 8e6бweor;- Божидар>· 8s6qn/..or;
- Богољуб)· @saq)(i.V'YJ - Божана итд.
У ДХ су забележена ова Ц.М,е}{а: Богдан, Боzужив, Бого, Богиша итд.

М. СЛОВЕНСКИ ПАНТЕОН КАО ИЗВОР ИМЕНА

Отпор словенСI<Ог nаганизма хришfiанској вери бмо је дуг и жмлав,

а до данас су трагови тогд осталм у народној nоезијl{, легендам.а, митовИ!\\а,
народно!\\ вероваљу, па и у 'l'ОПОНМ!\\Цll\а и ЛИЧНИЈ\\ им.еНИ!\\З. Један интере­
сантан остатак налази:, се у живоnису арЈVЪске цркве, задужбдне Нема­
:њића. Њ фресци: где је пЈ!иказана Јесејева лоза, зограф је живописао
у!\\есто анти:чке пророчице Сибиле вилу Сам.овилу јер 11\У је била блrока,
знао је љене функције у релмгr-rји и улогу у вероваљу својих савре!\\е­
ника.

Доста је вероватно да су И!\\ена Дабе, Дабшаа, Дабьц, Дапче Ј{ТД.

(која су забележена у ДХ) поред тога u.rro су хиnокористющ од сложеног
ИЈI\ена Дабижив, настала и од И!\\ена словенског божанства Дајбога.
И!\\ена нижих божанстава старе словенске релnгије (:нароЧЈ{То жен­
ска) !\\НОГО су бројнија од И!l\ена великих: богова и чешfiе су улазила у
антропоНИ!11Ијски систем народних Ј{М.ена. Тако се Ш\ена полубожанстава
словенског пантеона узимају за лич:на И!l\ена у ДХ су забележена ова
Ю\ена те врсте: Хрс, Чрiuало, а јавља се и патроЮ{!\\ Вилчић, по женском
словенском. полубожанству, које се најЧ:еЩће везује за воду, језеро и
планину.

Н. ЕТНОНИМИ УЗЕТИ ЗА ЛИЧНА ИМЕНА

-
Није искључено да је етноющ на почетку био само надимак, или
поi<;азатељ порекла па I<;асн:ије вреl\\ено.м. прерастао у nраво лично име.
Материјал поl\азује да су се имена ове врсте јавила доста рано. У ДХ су
забележена лична И!\\ена тог типа: Буiарtт, Влах, Грк, Гркиња, КуАЮЈ~ин,
Сасин, Yipuн.
to Свейiо йucAIO Cйiapoia и Новоiа зааейiа, превео Стари завет Ћ. Дан:ичкћ, Нови
завет превео Вук Стеф. Караџић, Београд 1976, Иса. 30, 27.
42 Милица Грковић

Њ. ИМЕНА ПО ДРУШТВЕНОМ ПОЛОЖАЈУ

Не би се t.\огло са сигурношliу утврдити како су настала оваква

им.ена, али се r.1оже nретnоставШЋ:
а) у ЊЈща треба гледати социјални положај одређене mrчнocnt који
је nотиснуо JUIЧP.O име. Дакле, npmtapнo обележаваље ЈШЧЦОСТИ могао је
постати терщщ за друштвени статус који је Јщала.
б) Moгyfie је nрихватити nрофнлактичку улогу И.11\ена овога тиnа.
Бедан положај изражен кроз ово 1ще требало је да изазове самилост, а
да се права жртва тражи ll\eђy јакима, oxoJ(}I'r.\8 и личностима од угледа и
положаја.
У ДХ се јављају ова имена: Роб, Робан, Хла~z.

О. ИМЕНА ПО ЗАНИМАЊУ

Мада се пе зна тачно да ли су у питаљу ИЈ\1ена, npaua занимаља илд

надимци, юхак напом.ињем да се у ДХ јављају: Бач, Везилија, ЗлаШар,
Ј(оsач.

П. ИМЕНА ПО НАЗИВИМА ПРЕДМЕТА

ИА\ена овог типа су настајала јощ у оmuтесловенскОll\ оно,,шстнкону,

можда nрвобитно као наДИЈIЩИ или зашrитна Ю\ена.
У ДХ су забележени: БpultiiJa, Реше11W, а иста ю1ена се јављају и у
рускО.\\ средљовековно.,\ оно.:~щстикону. '1

Р. ИМЕНА ОД. АПСТРАКТНИХ ПОЈМОВА

У ДХ је забележено некоmnю ш1ена ове врсте која су постала од

апелатива или су хилокористи:ци сложених Њ\1ена: Дrш, Дуиtан, Кра..юл.

С. ОСТАЛА ЗАШТИТНА ИМЕНА

Понешщ је тешко nовући границу између групе nрофищштичких

и неких других категорија имена. Сигурно је да су сва теофорпа имена
защтитне nрироде, а такође и известан број зооморфних (нпр. име Вук
је и зоОli\Орфно и теофорно и заurrитно истовремено).
Свакако да је профилакса била један од најважнијих мотива за
даваље имена. Здравље и неизвесност људског живота су били исконски
проблеми, трајно nрисутни у CBИll\ временима и I<Од свих народа. Ако
се узме у обзир да је и реч била ор:ужје магије, онда су имена тиnа Да­
бижиs, Жшшtа, Жшко део сталне тежље да се очува живот и заш­
тити здравље. У речннку Вука I<apaџиtia овако је проту11щчено им.е
41
Н. М. Тущu<ов, CIWIIapь дрине-русскихь личньzхъ собсШгетtьzхъ именъ, том 1 С.
Пе-rербурrъ 1903, стр. 64 и ТО.\1 11, 488.
 Имена у Дечанск:им ~рисовуљама 43

Жнвко: , ,Многи ово им.е дјеiЩ зато надије:вају, да би деца живљела.

Гдјекоје жене щщ mхтају кога за здравље '4уи.а<ога дјетста, МДI~р 11\У
како Јще било, I<аЩ)": ":како ти је Живко ?"'~Ј1
...
У ДХ је забележено Ю\е Дабижив и Живал.
У проnтостп је 1'>\0pтa.rm:reт деце био необично ве.лю<И, а људи
бecnoll\ofiни, утонули у сујеверје и тражеље везе и:щеђу натnриродног
и људског, света стварности и: света божанског. За д>ИХ је и реч
била заurrи:та од хто~ЈИt.I1'ЈИХ де~~\она и црне магије. Ружно к неразумљиво
Ю\е које је дете доби:јало било је nорука да онај који га носи: им.а сли.чне
особЈ{Не, те или није занимљив за непријатеља, :или му је раван цо сназЈ'I
и злу. Мали број Ю\ена ове категорије је сачуван до данас, као део жи­
вог говора и стварност.и.

Им.ена овог тиnа у ДХ су следеhа: Врагооча, Голозло, Грубан, Грубе,

Грубьц, Грдан, Грб(Uiьц, Грдош, Завида, ЗлоN.ан.ица, Mputa, Мр!јен, Mpum/el·t
Тврдан, Тврде, Тврдоје.
Оби:чај изношед>а детета на раскршfiе пре изласка сунца, да га крсти
ко први наиђе, nретхрИlU.hанснл је обr-rч.ај везан за куr.\ство, а има пре
свега заurrитни: карактер. Дете крсти онај ко ra први нађе, те отуда
имена тиnа Најда, Најден, Најдаи. Истог типа r.юже бити и Њ'r\е Нале:жа,
које се јавља у ДХ.
У ве1шни нati.1}{X крајева постојало је вероваље да нароч:.иту снагу
имају им.ена која у себи садрже корен глагола стати, као Станислав,
Станимир и:тд. ДХ бе.riежи fБа им.ена: Стајка, Стајко, Станило, Стаји­
ша, СmФlЬЦ, Cmaja. Вероватно је да су хщена ове врсте имала и функцију
да зауставе даље рађад>е деце, јер, док је с.м.ртност на једној страни до­
носила несрећу, било је и nороди:ца у којЊ\\3. су се деца често рађала, а
сироr.\ЗШТво пpeтruro глађу.
Надшщи ОДМltла који се дају у куhи, нису обич:.на Ш\ен.а car.10 настала из
:пажд,е и љубави, него и зато да бк се сакрило право Јще, да за њега не би
дознали непријатељи и: тако наудили детету. У нароДУ постоји вероваље
да вештица не .м.оже нашкодити детету ако .м.у не зна им.е. Овакво схва­
та.ње је подстакло ствараље не само великог броја хипокористика од
сложепих и дРугих иr.~ена, него и Ш\ена од неког дРугог корена, који је
често нов у антропоющији. Овај табуистички однос дре.Ь\3. Иll\ени.м.а,
који се среће код .м.ног:их народа на ОдРеђенОЈ\\ културном. и еконО!I\ском.
стуцд>у развоја, до CI<Opo је жквео у забаченијим. nланинсt<ИМ l<рајевЈЩа.
Жена никада у разговору, ни у обраћаљу, није с.м.елд~треби:тм m~e
м.ужа (функцију И!l\ена вршила је за.м.еюща другог ИЈlЈ! трећег лица).
Груnи заnrrитних имена приnадају и Лl4ена са основО,\\ раст- (у
ДХ је забележено им.е Pacmoje) и буј- (шю Бујко, Бујсил), забележена у
ДХ), јер се веровало да је Иll\e будуhи знак детету, и да ће оно шџtтм оне
особине Ј<Оје и.м.е садржи. Не би било norpelШto тврдити да у суштliЮ{
већ.ина ЈШЧНИХ и.м.ена садржи неку нијацсу nроф:илшсrичн:ог карш<тера.
То не r.\opa бити саr.ю исказиваље праве заштите, него и жеље друге
врсrе (бити добар, леn, мио, Велю<И, желе-ти, хва.тшти и:тд.).
01 Вук Стеф. Кара.џић, нав. дело, 158.
44 МиЈDща Гркоэић

2. СТРУКТУРА ИМЕНА СЛОВЕНСКОГ ПОРЕКЛА

Бал:Ј<аНски Словени су насле.цrот оrшrrесловенску (и mщоевропску)

антропОНШU{јску структуру која се щржапа до данаwњкх: дана. Јављају
се четири основ1-m типа: сложен.а И:.\\ен.а (двочла.на, трочлана итд.),
СЗ.\\Отворна имена (по Маретлfiу), цзведена Ш\ена (суфЈО<СЗЈ.Џ{ја), грама­
ТИЧЮf. тип хипокористичког обрззоваља.

А. СЛОЖЕНА ИМЕНА

Истраживаља најбољщс познавалаца ющоевропске антропонw.\Ије

ПОЈ<азују да су најчвршћЈi слој FtМена у mщоевроnској заједниl.Џ{ чинила
сложена ЈЩена, састављена од две КО11\Поненте. Већина народа је сачу­
вала ову сТ'руi<туру (Словени, Грци мтд.), а I<Од иеi<Ю< је овај ти:п доста
рано нестао, као wто је случај са РИ11\ЈЪЗНИМа. Број лексемсr<Ю< JI\ИНИli\YliUl
Ј<оји: суделују у грађељу сложених ИЈI\ена ~рира од језика до језика. У
том. nогледу грчки: је најбогатији, им.а 1000, староин.цијски је незнатно
оскуднији:, и11w. 900, гер11щнсi<И 500, авестпјски: 180, старокел'tски: 340,
словенски 220. 4З
С обзир0111 на заједничко nорекло, "'\Исао неt<ИХ им.ена у разющ
нндоевроnски:м јез~ЩИЈIW. се подудара. Такве паралеле, на nрИЈ\\ер, постоје
у словенском. и грчком. онОЈ\\ЗСТИЈ<ону: Доброслав - грч. Ауа.&охЈ.Ј1~;
Владисла8- грч. 'АехtхЛЈ1,Ј· Војислав- грч. 1:-rеатохЛiј' мтд.
Проблеl\\ИЈ\W. сложенлх tщена бавили су се 11щоги: истраживачи:.
У разноврсЮ{ЈI\ студијама јављају се често опречна 11uо.wьеља. Најпот­
nунија ту11шчеља словеиск:их сложеюос W\ена дa.im су Т . Милевски у
студији о ющоевроnсющ личющ I-U\eiO\lll.a44, В. Таunщки у студији о
nољсКИЈ\\ ЛИЧНШ\ И11\еним.а4 $, М. Mopoliii<ИН у предговору свога словен­
ског ИЈ\\енослова46 , М. Миклошич у студијЈ'I о грађељу словенских лич­
Ш!Х имена4 ', Т. Маретлfi у расправи о ЛИЧНИ11\ им.е.!ЩЈ\\Э. Срба и Хрва­
та,48 Ј. Свобода у раду о C'fapoчeiiD<Иll\ ЈIИЧ11Ю\ ш\еншџ.49 и 11\ногидруnr.
Словенсt<И ономастиком је у 110глецу сложешща наставак индоевроп­
СЈ<оr стшьа. Први писани словенски извори nотврђују да се ц nосле рас­
nада лрасловенсi<е заједшще овај тиn у разЛИЧИТИЈ\\ крајевюw. чувао и
настављао живот. }{ао щто је већ речено, јужни Словени:, м.еђу којим.а су
била и срnска nлем.еиа, и:з оrwrrесловенске заједнице су наследили и

" Т.Milcwski, Jndoeuropejskie imiona osoboroe, Polska akademia nauk - Oddzial

w Кrakowie - Prace komisji jezykoznawstwa, nr. 18, Wroclaw- Warszawa - Кrako\V
1969, 9 - 14.
•• Т. Milewski, яав. дело, 5-18.
•~ W. Taszycki, Polskie nazwy osobowe, Krak6w 1924, Вiblioteczka Tow. Mi1 .
j(z. pol. Nr. 5.
•• Мороwюшь М., Слаая1и:кiй именос!IОВ'Ъ, UftU co6pa11ie cлaiiJIHCimxъ лuцныхђ
именъ '" алфмиШномъ йорядкЬ, Саю<тпетербурrъ 1867.
67 F. Miklosich, Die Bi/dung dет slavischen Ретsопеппатеп, Wien 1860, 1- 11 8.

•• Т. Maretic, О narod,lim immima i prezimenima и Hreata i Srba, Rad JAZU knj. 81 ,

1886, 81 - 146; knj. 82, 1887, 69-154.
•• Jan SvoЬoda, Starole.skd osoЬni јтепа а naie pfijmeni, Praha 1964.
 Имена у Дечанским хрисовуљша 45

nонели: огро~ фонд Јщена ове врсте. У првим вековющ свога живота
на Балi<ану чували су добро сложена Ю\ена у свом антроnо:нw.щјском
систел\у, као urro сведоче раније наведени извори.
У ДХ је забележен велпЮI број сложених шtена, .као и знатан број ..
с.краћеница и изведеница које ащрже основе несачуваних сложеница.
Први део комлозита може бити Ю\еница, придев, глагол, заменица или
нека друга непроменљива реч. Бећина основа може стајати као црви или
други члан сложеног ИЈ\\ена (нпр. Славолщр, Мирослав).
У српскохрватском јези.ку су забележена Cal\\0 два трочлана ИЈ\\ена:
ДабuжU8 и Дабислав. Тип ИЈ\\е - реченица је нестало, а вероватно је
преживело једино Даби:жив. У ДХ ro је веома често ИЈ\\е, а од њега се
творе бројни ЮUiокористици.

Б. ИМЕНА С ПРЕФИI<СИМА

Поред сложених ИЈ\\ена од два корена забележене су и форме сачи­

њене од једне основе и nрефикса. То је оiШ1Тесловенска творевина,
nосведочена код свих словенских народа, везана за индоевроnску базу.
Имена ове врсте је nодробно обрадио Т. Маретић, 5() а Ј. Свобода51 је
стање таквих старочешких имена nосматрао у светлу уnоредне словенске
антропоющије. У Дечанском властелинству највеhи број им.ена ове кате­
горије је грађен nolltoћy префикса по, а доста је примера да се префи:кс
nојави cali\O у једном Имену~
БЕЗ - (Своб. 101) - у ДХ Бестуд.
ЗА - (Мар. 145; Своб. 103) - У ДХ Завида.
ОБ- (Мар. 144; Своб. 102)- У ДХ Облиз, Обрад, Оброје.
ПО- (Мар. 144; Своб. 102)- У ДХ Побрат, Подраг, Позлата, Познан,
Помен, Пометко, ПоАtил, Порад, Поручен, Пособьц, По•tек, Почрња,
Погнета.
ПРИ- (Мар. 143-144; Своб. 102)- У ДХ Пријезда, Приход.
ПРЋ- (Мар. 146; Своб. 102)- У дх Продраг, Прољуб, Промил.
РАЗ - (Своб. 102) - У ДХ РазуАt.
С - (Мар. 145; Своб. 103) - У ДХ Сбор, Смил.
У- (Мар. 145; Своб. 103)- У ДХ Угн!Јд, Умон, Утол. УтЬша, Утошен
Ухильц. --

В. ИМЕНА С НЕГАЦИЈОМ

Ова група имена је настала из посебних разлога о чему је раније

говорено (в. стр. 40). Постала су у оmrrrесловенској заједници од антропо­
юшијских основа и негације не. У ДХ су посведочена ова им.ена: Ненад,
Ненада, Нерад итд.
6
о т. Ma.retic, нав. дело, стр. 145.
61 Jan Svoboda, нав. дело, стр. 99- 103.
46 Милица Грковиh

Г. ОСНОВЕ СЛОВЕНСКИХ ИМЕНА

Основе сложених имена најбоље је проучио Ф. Минлоuщч. 52 Ве­

нина основа средљовековних Ю\ена је наслеђена дз заједничке заостав­
nrrине. Чак и: над су посведочене Cfu"\\0 у и:зведендl\\ ЈЩеНИЈ\\а углавном су
делови некадашљих сложени:х И:i\tена. Савремени оцнос словенских оно­
мастикона представља резултат и:сторнјског разви:тка кроз .м.ноге ве­
нове и удаљаваље једног народа од другог, али антропониАщјске основе
најстари:јих посведочених имена су заједни:чке. С обзкро111 на то, основе
И1"\\ена кз Дечанощх хрксовуља he бити: посматране у окви:ру оп­
штесловенског антропони.м.и:јског систе11щ. База и полазкnrrе су биле
студије Ф. Мш<лошкча, Марети:hа и: Свободе.

1. БАБА - vetula, avia

(М.июr. 33/245). Од ове основе не11щ сложени:х Јщена у ДХ, али: су изве­
дена ИЈ\tена Бабота и: Бабуньц.

2. БАГР - purpureus

Ове основе код Микл. не11tа. Тупиков бележи: следеhа и:.м.ена са

овом ocнoBOll\: Баграковь, Багршювь, Багровь. 53 У ДХ се јавља и:.м.е Багреш.

3. БЕР - ferre, rapere$4

(Микл. 34/246; Мар. 105; Своб. 69)

У ДХ сложена и:.м.ена: Беривој, Берислав.
Деривати: Бера, Берак, Веран, Бере, Берило, Берихна, Бepuli, Берко,
Бероје, Беруј.

4. БЛАГ - bonus55

(Мккл. 34/246; Мар. 105; Своб. 69)

У ДХ није посвецочено ни једно сложено ю1е са овом основом. Забеле­
жено је са.'\0 и:зведено име Блажуј.

5. БОГ - deusse

(Микл. 35/247; Мар. 105; Своб. 70)

Сложена и.м.ена у ДХ су веом.а фреквентна: Богдан, Боzослав, Боzужив.
Бројни су такође и деривати:: Богдаша, Богде, Богдило, Богило, Боzина,

51 вав. дело.
F. Miklosich,
» Н. М. Тупш<ов, нав. дело, 467.
&& Р. Skok, Etimologijski rjeenik llrvatskoga ili srpskoga jezika l, Zagreb 1971, 201.
ss Р. Skok, нав. дело, 167.
и Р. Skok, нав. дело, 179.
 Имена у Дечанским хрисовуљама 47

БогаЈЈьц, Богиша, Бого, Богош, Богоје, Богуј, Богулип, Богун, Богута, Богут,
Богушtт, Богта, Богша, Божа, Бо:жан, Божета, Божип, Божи!i, Бошко,
Божлин, Божурtт.

6. БОЈ - pugna 67

(МИКЛ. 36/248; .мар. 105; Своб. 70)

Сложена щ~ена нису посведочена у ДХ али су бројни деривати: Бојин,
Бојиц, Бојица, Бојко, Бојчип, Бојан, ·Бојак.

7. БОЉ :БОЉЕ - majus, melius 68

(Ми.!<Л. 37/249; Мар. 105; Своб. 70)

Сложена И!'11ена: Бољерад, Бољеслав.
Деривати: Бољин (Бољиповић), Бољшип, Бољиц, Бољко, Бољоје, Бољ­
чип, Бољак, Бољета, Бољан.

8. БОР - pugna 69

(Микл. 37/249; .мар. 1,0 5; Своб. 71)

Сложено лм.е у ДХ Бopucittв
Скраћеюще и изведенице: Боре, Борw<а, Борило, Бopuli, Боршаа, Бороје,
Боруј, Борхан.

9. БРАН - pugna 80

(Микл. 38/250; .мар. 105; Своб. 71)

Сложено име у ДХ Бранислав.
Скраћенице и :и:звецеюще: Бране, Бранета, Бранu•l (Браничевић),
Бранко, Браноје.

10. БРАТ - fratertt

(М:и:.!<Л. 38/250; !v1ap. 105; Своб. 71)

Сложена им.ена су бројна: Бративој, Братодраг (Братодражић),
Братољуб, БратоАtил, БратонЬг, БратослаЈЈ.

67 Р. Skok, нав. дело, 162.

•• Р. Skok, нав. дело, 187.
61 Р. Skok, нав. дело, 189.
• 0 Р. Skok, нав. дело, 190.
•1 Р. Skok, нав. дело, 199.
48 Милица Грк()Виh

Скраfiени:це и изведенице: Брата, Братан, Братаньц, Братач, Братељин,

Братен , Браrпеша, Братило, Братица, Бpamuli, Братијак, Братјан,
Братко, Братоје, Братован, Братота, Братохна, Братујко, Братул,
Братун, Братуна, Братуш, Братушан, Братушко, Братхан, Браја,
Брајак, Брајан, Брајен, Брајехна, Брајуна, Брал, БратЬн.

11. ВРЗ - citus"

(Ми:кл. 39/251; Своб. 72)
Сложена W.\ена нису забележена.
Скраfiенице и изведенице: Брз, Брзота.

12. ВУД - vigilare"

(Ми:кл. 39/251; Мар. 105; Своб. 72)

Сложена Јощена: БудивQј, Будимир, Будислав, Будм.ил.
Скраfiенице и и:зведени:це: Бодин, Будак, Будан, Будоје, Будило, Будица,
Будиша, Будља, Будна (Будни!i), БудQје, Булат, Булин, Бульн, Бутко
Бyчuli, Бучије, Бушат.

13. ВУ] - validus"

(Мш<л. 40/252; Мар. 105; Своб. 72)

У ДХ сложено И/1\е Бујсил.
Деривати:: Бујак, Бујан, Бујко, Бујиша.

14. ВЋГ - fuga 15

(Ми:кл. 40/252)
У ДХ забележено је само И/1\е БЬжан.

15. БЋЛ - lucidus, albus 11

(Ми:кл. 40/252; Мар. 105; Своб. 94)

Сложена }{."\\ена: БЬлослав, БЬлбрад (БЬлбради!i)
Деривати: БЬлко, БЬльц, Болош, БЬлша, Бољак ( БЬљакови!i).

16. БАД - contentio

(Ми:кл. 41/253; Своб. 90)
Ова основа је посведочена само у И/1\ену са негаци:јом Невад.

es Р. Skok, иав. дело, 222

13 Р. Skok, нав. дело, 128
•• Р. Skok, нав. дело, 230
14 Р. Skok, нав. дело, 166.
88 Р. Skok, нав. дело, 152.
 Имена у Дечанским хрисовуљама 49

17. БЕЛ - magnus"

(Микл. 41/253; Мар. 106; Своб. 90)

Сложено цме ВелиАtир.
Дери:вати: Велијан, Велихна, Величко, Велко, Велоје.
...
18. ВЕСЕЛ - laetus83
(Микл. 42/254)
У ДХ нема сложених имена са овОЈ\\ основом.
Дериват Веселко. •

19. ВИД - visus••

(Микл. 42/254; Мар. 106; Своб. 91)

Сложено име Видослав.
Деривати: Видоје, Видош, Витко.

20. ВИЛА - vila'o

(Микл. 42/254)
Сложени::х: имена у ДХ не11\а с овом ocнoBOll\.
Деривати:: Вилијан, Вильц ( Вилчи!i).
~.
21. БИТ - lucrum.н

(Микл. 42/254)
Сложено име Витомир.
Деривати: Витан, Витица, Витко, Витоје, Витош.

22. ВИШИ - altior 71

(Микл. 48/260; Своб. 93)
Сложеюще нцсу посведочене.
Деривати: Вишан, Вишко.

23.

(Микл. 43/255; Мар. 106; Своб. 91)

ВЛАД

Сложена Иl\\ена: Владимир, Владислав.

- domin.ium possessio11

Скраhенице и изведенице: Влад, Владета, Владило, Владоје.

-
" Р. Skok, Etimologijski тjeenik III, 674.
es Р. Skok, нав. дело, 578.
•• Р. Skok, нав. дело, 586.
10 Р. Skok, нав. дело, 593.
11 Р. Skok, нав. дело, 599.
12 р. Skok, нав. дело, 597.
18 Р. Skok, нав. дело, 635.
 50 Ми.mща Грковић

24. ВЛК - lupus,.

(Микл. 44/256)
Сложена д.)\ена: Влкоо-ча, Влкослав.
Скраfiенице и изведеюще: Влка, Влкоје, Влкота, Влкохна, Bлttaj, Влчииа.

25. БОЈ - miles, vir"

(Микл. 46/258; Мар . 106; Своб. 92)

Сложена ЈЩена: Војщ,шz, Вој!Јег, Војсил, Војш:лав.
ДерИВ3ти : Војшzо, BojWI, ВојtЩа, Војихна, Војак, Војан, Војиша, Војко.

26. ВОЛ - voluntas, alacritas anim.i

(Миюr. 46/258 ; Мар. 106; Своб. 98)

Сложеюrх ЈЩена у ДХ нема.
ДерИВ3т је Волица.

27. ВРАГН-

У ДХ само сложевица Врагооча.

28. ВРАН - niger, cornus 71

(МШ<Л. 47/259)
У ДХ сложеница Heh\8. Једночлано име Вран, које је и основа nатронима
Вранови/i.

29. ВРАТ -vertere, fugare'•

(Микл. 47/259; Мар. 106; Своб. 92)

Сложена ~ена: Bpamu.wp ( Bpamшшpuli), Вратш:лав.

30. ВРХ - арех"

(Миюr. 47/259; Своб. 92)

Сложених имена са овом основом нема. Забележено само једночлано
име Вршевьц.

" Р. Skok, вав. дело, 612.

'
1
Р. Skok, вав. дело, 617.
,. Р. Skok, нав. дело, 618.
" Р. Skok, вав. дело, 618.
" Р. Sko~ вав. дело, 624.
" Р. Skok, вав. дело, 604.
 Имена у Дечанскии 'ФИСовуљама 51

31. ВЪС - omnis 80

(Микл. 48/260; Своб. 92)

Сложена им.ена Всерад и Всемир, а дери.ва'l'а нell\a. ·...
32. ВЋК - 81

(Своб. 98)
Основа је сачувана сам,о у основи патрОНЊ\\а Boкoвuli.

33. ГАЛ - curatio infantis, niger

(Микл. 49/261)
Забележене су ащо скраћеюще и изведенице: Гал, Гален, Гальц, Галој.

34. ГВОЗД - ferrum 81

(Микл. 49/261)
У ДХ је забележено сам,о им.е Гвоздиј.

3 ~.ГЛАВА - caput 88

(Микл. 50/262)
Сложеюще: Полуглав, Свиноглав, Чрноглав.
Дериват Главатьц.

36. ГЛЕД - splendor, aspectus"

(Мm<л. 50/262)
Сам.о хиnокористик Глеђ.

(Микл. 51/263; ~- 105)

37. ГОД - haЬilitas,

Сложена имена: ГодебраШ, Годеслав, ГодОбраШ, Годослав.

pulchritudo85
-
Деривати: Годен, Годеша, Годоје, ГодЬн, Годоша.

8 0 Р. Skok, нав. дело, '11)7.

8 1 Р. Skok, нав. дело, 590.
82 Р. Skok, Etimologijski rjelnik I, 643.
as Р. Skok, нав. дело, 566.
" Р. Skok, нав. дело, 568.
&6 Р. Skok, нав. дело, 584.
52 Мюtица Грктовић

38. ГОЈ - рах 8 '

(Микл. 51/263; Мар. 105; Своб. 75)

Сложена имена: ГQ}"имир, ГQ}"ислав.
Скраliенице И изведенице: Гоја, Гојак, Гојан, Гојило, Гојић, Гојтан,
Гојиша, Гојко.

39. ГОЛ - nudus

(Микл. 52/264)
Сложенице: Голозло, Голклас.
Скраliенице и извеценице: Голоје, Гоља.

40. ГОЛЋМ - magnuss•

(Микл. 52/264)
Посвецочено СаЈ\\О Иl'l\e Голом.

41. ГОР - mons, silva88

(Микл. 52/264)
Сложеюща ГороцвЬт.
Скраliеюща Гора.

42. ГОРУП - amarus

Сложеюща нема, дериват Горупьц.

43. ГОСТ - hospes 8t

(Микл. 53/265; Мар. 105; Своб. 76)

Сложено Иl'lte: Дабртост, Paomocm (у топоЮIМ.у Радоzошта).
Деривати: Гостан, Гостило, Гостиша.

44. ГРАД - aedificatio, castrumt0

(Микл. 54/266; Мар. 105; Своб. 76)

Сложена имена: Градимир, Градислав.
Скраhеницеиизведеюще:Града, Градан, Граде, Граден, Градило, Градих­
на, Градиша, Градоје, ГрадЬн, Грађ, Грата.

8t Р. Skok,нав. дело, 585.

87 Р. Skok,нав. дело, 586.
88 Р. Skok,нав. дело, 590.
se Павловиli Звездана, Оно.масШички дериваШи изведени из лексеме iосШ у словен­
ским језицима, Прва југословенсi<а оноr.1аСТИЧЈ<а I<онференција, Титоград 1976,
71-75.
ео Р. Skok, E#mologijski rjeenik I, 603.
 Имена у Дечанским хрисовуљама 53

45. ГРБ - dorsurn81

(Микл. 54/266)
Сложених имена с овом основО11\ нема. •...
Дериват Грбаsьц (Грбаsчић).

46. ГРД - superьus~ 2

(Микл. 54/266)
Сложенице: Грднос, Грдомил.
Деривати: Грдан, Грдоман, Грдус (Грдусовић), Грдош.

47. ГРУБ - rugosus, plebejus83

(Микл. 54/266).
Сложених имена са овом основом нем.а.
Скраhенице и изведеюще : Грубан, Грубе, Грубеrпа (Грубетиfi), Грубина
(Грубиниli), Грубьц, Грубеша, Гpynшuli, Групша.

48. ДАР - donurn~ 4

(Микл. 56/268; Мар. 105; Qвоб. 74)

Сложено и.~е Дарослав.
Дерива'l'И: Дарко, Дарна (Дарни/i) , Дароје.

49. ДЕС - inventio, дЕСИ - invenire 80

(Микл. 56/268; Мар. 105; С:Воб. 94)

Сложена им.ена: Десшюј, Десшtuр, Десирад (Дecupaдuli), Десислав.
Скраhенице и изведенице: Десан, Десило, Десиша, Десиш, Десон
( Десоновић},
Дехут, Дехоје, Деш, Дешко, Деја, Дејак, Дејан, Дејко.

50. ДИВ - splendor 98

(Микл. 57/269; Своб. 94)

Сложених ~щена у ДХ са овом основО11\ нема.
Хююкористик Див.

~1 Р. Skok, нав. дело, 610.

~2 Р. Skok, нав. дело, 613.
8
~ Р. Skok, нав. дело, 626.
н Р. Skok, нав. дело, 383.
8 6 Р. Skok, нав. дело, 395.
8 6 Р. Skok, нав. дело, 409.
54 Ммл.ица Грковић

51. ДИКА - gloria

(~. 57/269; ~р. 105; (;воб. 94)

Сложен:их И111ена са oвollt основом нer.ta.
Дериват ДW<ан.

52. ДОБР - bonus17

(~. 57/269; Мар. 105; (;воб. 74)

Сложена ИЈ~tена: Добромир (Добримирић} , Добрш:лао, Добробуд (Добро­
будић), Добровој, Доброгост, Добро.Ашсл, Добромир, Доброслав, До­
бросрд, Доброхвал, (Доброхваљић)
Скраhе:юще и изведе:юще: Добраоьц, Добран, Добрашtш, Добраш, Добре,
Добре1~, Добренко, Добрета, Добретин, Добретко, Добреч, Добреш, До­
брешко, Добрило, Добрин, Добрић, Добријак, Добријан, Добрuхна, Добро­
ман, Доброеtш, Доброста, Доброта, Доброхна, Доброш, Доброје, Добруј,
Добрун, Добрько, Добьчtш, Добрьшан, Доброј, ДобрЬл, ДобрЬн, ДобрЬтин.

53. ДОМ - doщus••

(Мю<.л. 59/27; ~р. 105; Своб. 74)

Сложен:их ИЈ~tена са овом основом нема.
Скраhе:юще и изведеюще: Дом, Доман.

54. ДРАГ - carus••

(~. 59/271; ~р. 106; Своб. 75)

Сложена имена: Драгибрат, Драгигост ( Драгигостић} , Драгш:лао, Дра­
гобрат, (Драгобратић}, Драгомил, Драго.Аtuр, Драгорад, Драгослав, Драг­
муж, Дражеслав, Дражмир.

Скраhе:юще и изведешще: Драгаоьц, Драган, Драганьц, Драгета, Дра­

гетtш, Драги, Драгија, Драгило, Драгtша, Драгић, Драгиша, Драгље, Драгља,
ДрагАtан, Драгнеј, Драгован, Драго (Драгови/i), Драгојло, ДрагоАtан,
Драгоеtш, Драгош, Драгоје, Драгуј, Драгулета (Драгулети/i), Драгулин,
Драгул, Драгуљан, Драгутин, Драгуш, Дракчуј, Дракша, Драђа, Драђета,
Дража, Дражај, Дражан, Драже (Дражевић}, Дражен, Дражета,
Дражило, Дражин, Дражинко, Дражоје, Дражуј, Дражут, Дражьц,
Драја, Драјак, Драјан, Драјиц, Драјко, Драља, Драшко.

17 Р. Skok, вав. дело, 420.

" Р. Skok, нав. дело, 424.
•• Р. Skok, вав. дело, 428.
 Имена у Дечавскиы хрисовуљама 55

55. ДРЖ - tenere, possideret•o

(Микл. 61/273; М,ар. 105; Своб. 75)

Сложено име Држмир.
Деривати: Држина (Држиниli), Држихна, Држоје, Дршко.

56. ДРУГ - socius1 o1

(l'v1.икл. 61/ 273; М,ар. 105; Своб. 75) •

Сложена ~щена нису nосведочена.
Деривати: Друг, Другуј, Дружа, Дружба, Дружехна, Дружило, Дру­
жоје.

57. ДУБР - arbor 1ot

(Микл. 62/274)
Сложеннх имена с ово11t основом у ДХ не?t\а.
Дериват ДубрtИьц.

58. ДYliiA - arШna

(Миюr. 61/273; .мар. 105; Своб. 75) •

Сложенюс Ј{М.ена са oвollt основом нема.
Деривати: Душан, Дуиме, Душул.

59. ДЋВА - virgo•ot

(Мm<л. 62/274)
Сложеннх ~щена са ово.11t осново11t нема.
Деривати: ДЬвана (ДЬвани/i), ДОвухла (ДОвухлиli), ДЬвьц (ДЬвчи/i).

(Мw<л. 62/274; Мдр. 105; Своб. 74)

Сложено име Додослав.
60. дЋд - avus••·
-
Дериват ДЬдош.

1оо Р. Skok, нав. дело, 448.

101 Р. Skok, вав. дело, 446.
1ot Р. Skok, вав. дело, 449.
103 Р. Skok, вав. дело, 411.
10• Р. Skok, вав. дело, 415.
56 Милица Грковић

61. ЖАР - lucidus'"

(Микл. 62/274)
Сложена им.ена с ово~ осново11\ :нису nосведочена у ДХ.
Дериват: Жарило ( Жариловиli}.

62. ЖИВ - vivus 101

(Микл. 63/275; Мар. 106; Своб. 93)

Сложено им.е Дабижиs.
Деривати : Живаљ, Живе.

63. ЖИД - exspectare, desiderare

(Мm<л. 63/275; Своб. 98)
Сложена им.ена :нису nосведочена. Забележен је само ХIUIОкори:стю< JKulj
( Жиђевиli).

64. ЗЛАТ - aureus 107

(Мm<л. 65/277; Своб. 98)
Сложено Јще Позлата.
Дериват Златоје.

65. ЗМИЈ - serpens 108

(Мm<л. 65/277)
Сложених имена с овом основом не11щ.
Дериват је сачуван у naтpoiOIJI\Y ЗАшјанови!i.

66. ЗОР - splendor 101

(Мш<л. 65/277; Мар. 106; Своб. 98)

Сложено W\e Зорислав.
Деривати: Зоран, Зopuli, Зорица (Зapuчuli).

67. ЗУБ - dens 110

(Мm<л. 65/277)
Сложена им.ена нису nосведочена.
Једночлана им.ена и изведешще: Зуб, Зуба ч.

1о' Р. Skok. Etimologijski тjelnik III, 674.

101
Р. Skok. нав. дело, 681.
101
Р. Skok, нав. дело, 656.
101
Р. Skok, нав. дело, 657.
1ое Р. Skok, нав. дело, 660.
но Р. Skok, нав. дело, 642.
 Имена у Дечанск:им хрисовуљама 57

68. ЗЬЛ - malus 111

(Микл. 65/277; Своб. 98)
Сложенице: Голозло, Злобрад ( Злобрадић).
Дериват Зло.Аtатща.

69. ЗЋЛО -

Сложено 10\е ЗЬлодр<U.

70. ИН - alius 11 t
(Мю<л. 66/273; Мар. 106)
Сложено ЈЩе Инослав.
Дериват Инош (Иношевиh).

71. ЈАК - fortisш

(Мш<л . 117/329)
Сложена Њ\\ена са ОВОЛ\ основол\ нису посведочена.
Деривати: JaкDma, Јакоје.

72. ЈАР - austerus•••

~
(Мю<л. 117/329; Мар. 105; Своб. 77)
Сложено Јще Јарослав.
Деривати: Јара, Јарко, Јароје.

73. ЈЕЗД - equitatio116

(Микл. 116/328; Своб. 77; Мар. 105)

Корен је посведочен у Њ\\СНУ Пријезда.

-
74. ЈУН - juvenis 118

(МЮ<л. 118/330)
Сложена W\ена нису забележена.
Деривати: Јунак, JyиDma.
111 Р. Skok, нав. дело, 663.
111 Р. Skok, Etimologjjski тjelnik I, 720.
111
Може бити да су овде наведена Њ\lена настала од календарског m1ена Јаков.
Етимологија Imje довољно јасна јер не.,lа нн једног сложеноr имена с коренО.\1 јак, а
ни име Јаков овде Imje било познато.
ш Р. Skok, нав. дело, 756.
116
Р. Skok, нав. дело, 780.
118 Р. Skok, нав. дело, 785.
58 Милица ГрiЮВић

75. ко- 111

Може бити да је од овог корена настало сложено име Кому.м.ил.

76. КОСМАТ - ш

Сложених имена нема са овом основом, с~що је посведочен дериват

Ј(ос.матьц.

77. КОСТР - ш

(МЈооr. 69/281)
СложеНКХ Ю\ена НСЛ\а са ОВОЛ\ ОСНОВОМ.
Дерi!Вати:: Кострева, Костреш.

78. КРАГУЈ - accipiter 120

(Мю<л. 69/281)
Сложенюс имена са овоr.\ осново111 не11\а у ДХ.
Дериват Краzујьц (Kpazyjчuli) .

79. КРАЈ - margo, regio 121

(Мuкл. 69/281; Мар. 105; Своб. 77)

Сложена имена: Крајшшр, Крајш:лав.
Деривати: Крајен, Kpajtlшa, Крајко, Крајиик.

80. КРАСА - pulchritudo - 122

(Мю<л. 70/282; Мар. 105; Своб. 95)

Сложено име Красимир ( Краси.1Шриh).
Деривати: Краса, Красил (Kpacuлoвuli) .

81. КРЊ - ш

Сложена имена с овол\ основО11\ нису у ДХ забележена.

Постоји само дериват КрнЬј.

117 Р. Skok, Etimolcgijski rjelnik II, 115.

118 Р. Skok, нав. дело, 161.
ш Р. Skok, нав. дело, 165.
' '0 Р. Skok, нав. дело, 175.
ш Р. Skok, нав. дело, 176.
ш Р. Skok, нав. дело, 180.
ш Р. Skok, нав. дело, 206.
 Имена у Дечанским: хрисовуљама 59

82. КУЈ-

(Микл. 71/283)
Сложенюс имена не111.а у ДХ.
Дериват Кујача (Кујачић).

83. ЛИХ - malust••

(Мю<л. 72/284 ; Своб. 95)

Сложено Јще Лихомил.

84. ЛОЗА - palmesш

(Микл. 72/284)
Сложепих обЛЮ<а нема.
Забележспо је само Иll\e Лоза.

85. лъж-

Сложено Iще Льжим.ир.

Дериват Льщко.

••
86. ЛЋВ - sinister 121
(Мю<Л. 73/285)
Сложено И/\\е није nосведочено.
Дериват ЛЬваја ( ЛЬвајић).

87. ЛЋП - decens 117

(Микл. 73/285)
Сложеюща ЛЬпорЬк.
Деривати: ЛЬпота ( Лbnomuli), Ј[/јпчин.

88. ЉУБ - amatus 128

(Микл. 73/285; Мар. 105; Своб. 77)

Сложена Ю\ена: Љубибрат, Љубомир, Љубослав, Љубслав.
Деривати: Љубак, Љубан, Љубен, Љубихllа, Љубоје, Љубьц, Љупко.

ш Р. Skok, нав. дело, 294.

116 Р. Skok, иав. дело, 321.
111 Р. Skok, иав. дело, 299.
117 Р. Skok, иав. дело, 297.
ttt Р. Skok, нав. дело, 322.
60 Милица Грковић

89. МАЛ - parvus

(Микл. 74/286; Своб. 78)

Сложена њчена с ОВОЈ\\ основоr.\ нису забележена у ДХ.
Деривати: Малета ( Малетић), Малеша ( Малешиh}, Малиli, Малоје,
( Малојевиh), Мальц, Маља.

90. МАН -

(Микл. 75/ 287; Своб. 78)

Сложено Иll\e Манш;лав.

91. МЕК - mollisш

(Микл. 82/294)
Сложена имена са овод\ основоr.\ нису nосведочена.
Деривати: Мекиља, Мекша.

92. МИЛ - miseric{)rs 1 3o

(Миют. 75/287; Мар. 106; Своб. 79)

Слож~на имена: Ми.лгост, Милбрат, А1илдраг, Мшюбрат, Мtиослав.
Деривати: Милад, Миладtт, Милак, Ми.лан, Милатко, Милач, Мила­
чии, Милащ, Миле, Миленко, Милен, Мил~nпа, MtlЛ.e11lKO, Милетии, Ми­
леша, МllЛеш, Мtико, Милкун, Милкус, Милмаи, MWW8aн, Милота,
Милохна, Милоје, Милош, Милта, Милтеи, Mruyj, Muлyzu, Милчtт,
Милча, Милчуј, Милша, Милъц, МилЬј, МилЬн, Миља, Миљак, Миљан,
Миљеи.

93. МИР - рах 1 31

(Микл. 77/289; Мар. 106; Своб. 79)

Сложепа И!'\ена: Мирослав, Славомир.
Деривати: Мира, Мирад, Мирак, Миран, Мире, Мире•t, Mиpeuta, Мирко,
Миротва, Мироје, Мирош, Мирут, Mupчtm, Mup'tyj, Мирша.

94. МИСЛ - coЬitatio, mens 132

(Микл. 80/292; Мар. 106; Своб. 81)

Сложепа Иll\ена: ДоброА,ш;л, Радомисл.

118
Р. Skok, нав. дело, 426.
110
Р. Skok, нав. дело, 428.
111
Р. Skok, нав. дело, 438.
111
Р. Skok, нав. дело, 449.
 Имена у Дечанским хрисовуљама 61

95. МЛАд - tener,juvenis 113

(Миюr. 79/291)
Сложеюос 1щена нема са ово~\ осново~\ у ДХ. ..
Деривати: Младен, Младош, Младон.

96. МОЈ - meus 1 "

(Микл. 79/291; Мар. 106; Своб. 81)

Сложена ЈЩена са овом основом нису забележена у ДХ.
Дерlmати: Мојат~, Мојко, Мојша.

97. МОМ - puerщ

(Микл. 80/292)
Сложена имена са овом основом нису забележена у ДХ.
Дериват Момко ( Момкови!i}.

98. МУЖ - vir - 1и

(Мю<л. 82/ 294; Мар. 106; Своб. 95)

Сложена Ю\ена: Мужбрат, Драгмуж.
Дериват Мужил ( MyЖU1I08uli).
•
99. М1>Х - 117

(Микл. 82/294)
Сложено JL\\e Мохооча.
Дер~mати нису посведочени.

100. НАД - spes 138

(Микл. 82/294)
Сложена имена нису посведочена у ДХ.
Деривати: Надши.а, Ненад, Ненадој.
-
ш Р. Skok, нав. дело, 453.
1" Желеэняк, М. И., К сежшШическQй tшiuерйрейiации amupotioнuмu•tecкux комйо­
зийiов со 1йiорым комtiоmuенШом - мысль 6 сербохорвайiском языке, Исследоваиия по
сербохоџайiскому языку, Москва 1972, 157- 179.
щ Р. Skok, Etimo/ogijski rjelnik П, 421.
tst р. Skok, наn. дело, 400.
m Р. Skok, нав. дело, 492.
щ Р. Skok, наn. дело, 496.
62 Милица Грковић

101. нин-

(МЮ<Л. 83/295; Мар. 106; Своб. 82) \

Сложена юtена: Н:шосмв ( Н:шослаљи/i).
Деривати: Н:ше, Нинета ( H:шemuli), Нинко, Н:шоје, Н:шош.

102. НОВ - no\'USШ

(Мим. 84/296; Своб. 95)

Сложена юtена са ОВОЈ\1 осноВО11\ нису nосведочена у ДХ.
Деривати: Новак, Новша.

103. НЋГА - curatio infantisнo

(Мш<.л. 84/296; Мар. 106; Своб. 82)

Сложена имена: Ногомир, НОгослав.
Деривати: Ноган, Ногач, Ногна ( Hozнuli), Ногован, Ногота, Ногош,
Ногоје, Ногун, НОја, НОжило.

104. ОДОЛ - victoriaш

(Мш<.л. 85/297)
Сложена юtена са овом оснОВО11\ нису nосведочена у ДХ.
Деривати:: Одоља, Одољен.

105. ОЗР1> - splendor

(Мш<.л. 85/297; Мар. 106)

Сложено име Озрислав.
Деривати:: Озрак, Озран, Озрен, Озрило, Озриња, Озороје, Озрон.

106. ПАК - validus

(Микл. 86/298; Мар. 106; Своб. 82)

Сложено и:ме Пакнос ( Пакносови/i).
Деривати mcy nосведочеm у ДХ.

107. ПЛН _ ш

Посведочено само једночлано име Плнош.

,,. Р. Skok, нав. дело, 524.

1 0
' Р. Skok, нав. дело, 529.
щ Р. Skok, нав. дело, 544.
ш Р. Skok, Etimologijski тjeCnik III, 75.
 Имена у Дечанским х:рисовуљама 63

108. ПОВРГ - projicere

(Мю<л. 88/300)
Забележено је ащо име по~ршко ОД ПО8ржеи.

109. ПОМНЋ - meminisseнa

(Миl<Л. 88/300)
У ДХ је забележено ащо једночлано 1ще Помен.
~

110. ПРВИ - primusш

(..Миl<Л. 90/302; Мар. 106; Своб. 96)

Сложено ~Ще Првослав.
Деривати:: Прве, Првета ( Првети/i), Првко, Пре()mа, Првоје, Првош,
Првчин, Првша.

111. ПРИБИ - augeri

(Мю<л. 89/301; Мар. 106)

Слощено ~Ще Прибислав.
Дериват:и:: Прибан, Прибат, Прибач, Прибен, Прибетко, Прибил, Пpu­
бuli, Прибица, Лрибши, ПрибАе, Прибо, Прибоје, ЛрибЬн, Припко, Лрипша.

112. I'IРЋд - antica parsщ

(Мm<л. 90/302; Мар. 106)
Сложена пмена: ЛрЬдшој, Лр&дислав.
Дериваm: ЛрЬда, Продак, ПрЬдило, Пр0диХ1ю, Лродиша, Продоје.

(Ми.л. 91/303; Мар. 106; Своб. 83)

Сложено име Путислав.

(Микл. 93/304; Мар. 106; Своб. 83)

114. РАД - alacerщ --
Сложена Јt\\ена: Радислав, Радивој, Радмуж, Paдozocm, Радомисл, Радо­
АШЈ>, Радооча, Радослав.

щ Р. Skok, вав. дело, 699.

ш Р. Skok, нав. дело, 61.
ш Р. Skok, нав. дело, 32.
ш Р. Sko~ вав. дело, 86.
ш Р. Skok, нав. дело, 94.
64 Милица Г.ркювић

Деривати:: Рад, Рада, Радак, Радан, Раде, Радеља, Раден, Радета, Радило,
Paдuli, Радич, Радоје, Ратко, Радоба, Радоваfl, Радов, Радовьц, Радојко,
Радоња, Радоста, Радота, Радохна, Радош, Радуј, Радул, Радуља, Радут,
Радуш, Радон, Рађ, Рађко, Рај, Рајко, Рајин, Рајиша, Раша, Рако, Ракојко,
Рахо, Рахоје, Рахул, Рахут, Раш, Рашанин, Раја, Рајчин.

115. РАСТ - crescere

(Ми:кл. 94/ 306; Мар. 106; Своб. 83)

Сложена Јщена у ДХ са овом основОrt\ нису забележена.
Дериват Растоје.

116. РАТ - bellum148

(Ми:кл. 94/ 306; Мар. 106; Своб. 83)

Забележено сам.о једноч.лано Ю\е Ратиш.

117. РЕД - ordoш

(Ми:кл. 96/ 308; Своб. 96)

Сложено Иlt\e Редивој.
Дериват Редило.

118. РОГ - cornuao

(Ми:кл. 95/307)
Сложено Јще Рогоух.
Дериват Рогоша ( Poгoшuli) или: Poioшuja > Potoшuli.

119. РУГ - ludЉriwn 151

(Млкл. 96/308)
Сложена ИЈ't\ена са OBOrt\ основОЈ\\ нису nосведочена.
Деривати: Pyгuli, Ругља.

120. РУД - 15 t

(Ми:кл. 95/ 307)

Сложена Иl't\ена су овом основом. у ДХ нису посведочена.
Дерива1'И: Руд, Ру дан.

нs Р. Skok, нав. дело, 112.

не Р. Skok, нав. дело, 153.
15о Р. Skok, нав. дело, 165.
151 Р. Skok, нав. дело, 166.
15: Р. Skok, нав. дело, 173.
 Имена у Дечанскии хрисовуљама 65
------------------------
121. РУС - rufus 111

(Микл. 95/307; Мар. 106)

Сложена им.ена нису nотврђена у ДХ.
Дериват Русин ( Pycwювuli ).

122. САМ - ipseщ

(Микл. 96/308; Своб. 97)

Ова основа је сачуrона само у тоnоНИЈ\\У nатроnонюU'(јског nорекла
Самачаш крај.

123. СВЕТ - validus"'

(Микл. 97/309; Мар. 106; Своб. 87)

Забележено је ~\О сложено ЈЩе Светислм.

124. СВИЊА - роrсшнt

(МЮ<Л. 97/309)
Cartto у сложеном им.ену или надлм.ку Свwюzлав .

•
125. СВОЈ - suus 161

(Мю<ЈI. 97/309)
Сложена И.!\\ена са овом основом нису nосведочена.
Дерi{ВЗТИ : Својило, Својко.

126. СЕ - 111

(Своб. 84)
Забележено је само сложено име Седраz.

(Миюr. 98/310)
127. СЕСТРА

Сложенюс Ю\сtна са овом основом нeliUl у овом сnоменику.

Дериват С еапроња.
- sororш

-
... Р. Skok, на в. дело, 122.
••• Р. Skok, нав. дело, 197.
щ Р. Skok, нав. дело, 372.
щ Р. Skok, нав. дело, 373.
,., Р. Skok, нав. Ј.(ело, 370.
,.. Р. Skok. нав. дело, 21 Ј.
••• Р. Skok, наn. дело, 226.
66 Митща Грковић

1280 СИЛ - " 0

(Свобо 85)
Сложено 1ще Бујсило
Деривати: Силко, Силоје, Сиљано

129о СИР - orbus 111

(Микло 98/310; Свобо 97)

Сложена Шtена са овОА\ основОА\ нису nосведоченао
Дериват Сирак о

1300 СКОР - citus 111

(.М.ИКЛо 98/310; Маро 106; Свобо 85)

Сложено Ш1,е Скоровојо
Деривати: Скоршиа, Скороје, Скоротао

131о СЛАВА - gloria

(Мпкло 98/310; Маро 106; Свобо 85)

Сложена ~ена: СлавоАtuр, Радослав, Милославо
Деривати: Слав, Славко, Славоје, Славьц (Славчиh} о

132о СЛАД - suavis 111

(Микло 99/311)
СлоЖеmDС Юtена са OBOl\\ ОСНОВОЈ\1 у ДХ НеЈ\Що
ДерЈШаТИ: Сла/ј, Сладоје, Слаткоо

133о СЛУГА - servus18•

(.М.ИКЛо 99/311)
Забележено је ащо ~е Служицао

134о смол - ll&

(.М.ИКЛо 100/312)
Сложена ~ена са овом основолt нису nосведочена о
Деривати: САЮл, Смолко, Смољано

110
Р. Skok, вав. дело, 234.
щ Р. Skok, вав. дело, 243.
1lt Р. Skok, вав. дело, 266.
111 Р. Skok, вав. дело, 27.7
1
" Р. Skok, вав. дело, 287.
116
Р. Skok, вав. дело, 294.
 Имена у Дечанским хрисовуљама 67

135. СРД - ira...

(Микл. 101/313; Мар. 106)

Сложено Ю\е Добросрд.
Деривати: Срдак, Срдан, Срдило.

136. СТАН - stare щ

(Мдкл. 102/314; Мар. 106; Своб. 86) •

Сложена 1щена: CmaнШtup, Ста11ислав.
Деривати: Cmaja, Стајак Стајка, Спщјко, Стајшиа, Станета,
( Cmaнemuli) , Станило, Станиша, Станко, Стансје, Станьц.

137. СТРОЈ - ordoш

(Микл. 104/316; Мар. 106; Своб. 87)

Сложено име Стројислав.
Дериват Строја.

138. СТРЋГ - custodia

?.
(Микл. 104/315; Мар. 106; Своб. 87)
Сложено Ю\е СтрозШ4ир.
Деривати: СтрЬзо, Строја.

139. ТВРД - fiлnusш

(Микл. 107/319; Мар. 106; Своб. 90)

Сложено име Тврдислав.
Дерлвати: Тврдан, Тврде, Тврден, Тврдиию, Тврдоје, ТврдЬн, Твртко.

( Микл. 108/320; Мар.

140.

106;
ТИХ

Своб.
-

Сложена Јщена: Тихобрат (Тихобратић) , Тихомир, Тихослав.

97)
hilaris 110
-
Деривати: Тихан, Tuxoje, Тихул ( Тихуловић) , Тихулин, Тишан.

188 Р. Skok, нав. дело, 316.

18 7 Р. Skok, нав. дело, 327.
щ Р. Skok, нав. дело, 347.
18t Р. Skok, нав. дело, 531.
ио Р. Skok, нав. дело, 468.
68 Милица Грtrовић

141. ТОЛ - placatio, ТОЛИ - placare 111

(Млюх. 108/320; Мар. 106; Своб. 88)

Сложена имена: Толuдuр, Толислав.
Дерющти: Тола, Толак, Толан, Толило, Толин, Толић , Толшиа, Толко,
Толоје, Тољен.

142. ТЋХА - consolatio

(Микл. 109/321; Мар. 106)

Сложено Јще ТЬшимир.
ДерЮ3аТИ : Ут!Јша, УтОиtен.

143. УН/УНИЈ - melior

(Мю<л. 110/322; Своб. 90)
Ова основа је сачувана cali\O у топониr.\У антропоннмяјског порекла
Уњемир.

144. ХВАЛА - laus 111

(Мю<л. 111/ 323; Мар. 105; Своб. 77)

Сложено име ХвалислtU .
Деривати: Хвалан ( Хвалановић), Хвалоје.

145. ХЛАП - servus 1 "

(Микл. 111/ 323; Мар. 105)

Сложена имена са овом основом нису посведочена.
Дерющти: Хлап, Хлапьц.

146. ХОД - ambulare, ducc:reш

(Микл. 111/ 323; Мар. 105; Своб . 75)

Сложена ИЛ\ена: Ходивој, Ходимир, Ходислав.
Д~ривати: Ходак, Ходан, Ходач, Ходоје.

147. ХОТ - voluntas, alacritas animi'"

(Микл. 111/323; Своб. 76)
Сложена имена нису забележе.на у ДХ.
Дериват Хотило.
111 Р.Skok, нав. дело, 479.
112 Р.Skok, Etimologijski rjeCnik 1, 696.
ш Р. Skok, нав. дело, 671.
11 ' Р. Skok, нав. дело, 675.
1 11 Р. Skok, нав. дело, 680.
 Имена у Дечанским хрисовуљама 69

148. ХРАБР - fortis 1 , .

(Микл. 112/324; Мар. 105)

Забележен је ~\О хипо.кориетю< Храбре. ...
149. ХРАНА - conservatiom

(~1tn. 112/324; ~р. 105)

Сложена Ю\ена: ХраNшшр, Хранислав.
Деривати: Хрма, Хрме, Хранета {Xpмemufi), Хранило, ХраNиша,
Хранко, Храноје, Хрмта, Хранча, Хрмчуј, Хрмъц.

150. ЦВЋТ - flos

(Мm<л. 113/325; Своб. 95)

Ова oCIIoвa се јавља са."о у сложеници Гороцв&т.

151. чип -

(Мю<л. 114/326)
Основа је nосведочена . само у деривату Чипьц.
~

152. ЧРВВН - ruber

(Мю<л. 114/326)
Основа је nосведочена само у деривату Црљеньц ( Црљенчић).

153. ЧРН - nigerн•

(Мю<л. 114/326; Мар. 105; <:воб. 73)

Сложено име Чрноzл<ZIЈ.
Дериват Чрнат ( Чрнатовић), Чрн&л.

(Мш<л.
154. ЧУДО -

115/ 327; ~р. 105; <:воб. 94)

res mira 111 -
Основа је nосведочена ~\О у деривату Чудан.

17 'Р. Skok, нав. дело, 683.

1" Р. Skok, нав. дело, 648.
1 " Р. Skok, нав. дело, 277.
щ Р. Skok, иав. дело, 339.
70 Милица Грковић

155. 1ПАР - color110

(Микл. 115/327)
Основа је nосведочена сам.о у деривату Шарул.

156. ШИР - latuslll

(Мm<л. 115/ 327)

Основа је nосведочена сам.о у деривату Ширан.

157. шиш - 181

(Микл. 115/327)
Сложена им.ена са овом. основом Ю{су nосведочена.
Деривати:: Шшџ,а, Шишат, Шшџ,ман, Шишоје.

Д. САМОТВОРНА ИМЕНА

У nредговору Лексика пре3Шrена Хџатске ВалеНТЈnl Пу-rанец овај

тиn назива ы:онолексемвим. им.еНЯ?t\а. 183 Сматра да потичу из предяндо­
евроnСI<ог времена. До таквих закључака је дош:ао уnоређи:вањем индо­
европског и: астечког антропонющјског састава.1м Интересантно, а у
исто врем.е ДИСЈ<у-rабилно је љегово r.ЩI.IХ.ЈЪеЈЬе да је м.онолексе.r.uю им.ено­
шuье наnуштено вefi у nрасловенско доба, "тако да је особно ценовшье у
службеној форм.и, у неафеi<n~Вној форм.и: nрешло у двочлани систем или
систем са суфикСЭIЏ{јом, па су та км.ена у свакидаiЈ1)ЬеМ. животу би:ла
краћена или преиначавана суфикСЭ1Џ{јом". 186 Чюьени:ца је да су се }Щена
ове категорије сачувала у историјско вper.te :код свих.: словенски:х народа.
То је разлог за увереље да су сложена и lt\Онолексе.~mа Шtена егзисти­
рала наnоредо.
Терм.и.н сам.отворан nреузет је од Маретића, а по ~\У означава
nojah\ једночланог ИА\ена :које није хипокористик од неког сложеног
имена.1116
1) Аnелативна имена су nостала од аnелатива који су рано добили
нову фуюа.щју, али у вelunm случајева nрвобитно значеЈЬе није нзгубље­
но. У овој груnи су им.ена у обЈОО<у неизмењеног аnелатива и изведена
им.ена образована од аnелатива noмofiy разлиЧЈn'ИХ суфикса. ПрИЛИI<Оtt\
разврставаља јавдла се тell.O<ofia. Нека аnелативна им.ена могу бити са-

1 80 Р. Skok, Etmwlogijski rjell1ik III, 382.

1 81 Р. Skok, иав. дело, 395.
1 81 Р. Skok, наз. дело) 395.
181 Valentin Putanec, Leksik pтezimeм Socijalistilke RepuЬlike Hrvauke, Zagreb 1976,
str. IX.
1" Valentin Putanec, нав. дело, VIII.
181 Va1entin Putanec, наз. дело, IX.
u 1 Т. Maretic, нав. дело, crp. 70.
 Имена у Дечансв:им :юрисовуљама 71

ставЈЩ делови двоtЏiаНИХ ком.по:щта. Име Вук је настало као запхтитно

по аnелатдву вук, аЈШ се јавља и као део сложеног }{м,ена Вукослав.
Друга ИЈ\\ена која ва први nоглед .ЈIИЧ:е на аnелат.и:ве .11\Огу бюи хилокори­
стлци двочланих nрасловевсюn сложеница. У nоређељу са сложеНИЈ\\ ..
и: ;и:зведеющ }{м,еНИЈ\щ у Дечанском. властелинству СЗЈ\\ОТВОрна цена су
најt.џџыt cкyroma: Бан, Влк, Голуб, Зуб, l{лwљц, Кнез, Ковач, Кудолw-t,
Ку.Аtанин, Грк, Бугарии , Купусьц, Љиљан, Лисица, Медвед, Ме/iавьц,
Мрша, Муха, Мыла, Паук, Пољак, Пољашин, Решето, Роб, Робан, Сасин,
TamapuN, Yzpw-t, Хлап, Пријатељ, Хрс, Хула, Чртало, Шапран, Јежm:д.
2) Глаголсi<а ИЈ\\ена су образов~ша од некюс глаголских облика.
Групи најстаријих nриnадају им.ена од трnног глаголског придева:
Милован, Радовтt, Пру:исен, а можда и ИЛ\е Продан за које неки .11\ИСЛе
да је защтm:но ИЛ\е nостало од глагола продати, док П. СI<ок сматра да
је од еnитета Јована Крстцтеља Пе6деор.о~ 87 настало ново IOI\e у далма­
тпнским средљовекоВЈ·IИl'l\ градовима и ва истоку.

Ћ. ИЗВ)ЩВНА ИМЕНА

мо индоевропско наслеђе у nрасловенској заједници nостојала је

група изведених цена. После цеnаља те заједюще словенски језици су
сачували изведена имена, настала на различите начине- скраlmваљем.
од сложених ИЈ\\ена или и:звођељем нових обли:ка од noC'l'()jehиx аnелатrоз­
них 1.щена и: основа сложеюща nor.\oћy различитих суфикса. Фик је уочио
да се у грчкој антроnоним.ијk налази врло .11\ало nростих им.ена чије се
основе не би налазиле у nостоје!Ј.Јщ сложеnим ИМ.СНИЈ\\а. Онде где не
nостоји: сложено име које би: одговарало nростом., узрок је недостатак
традю.џ;rје, то јест, :нпсу сачувана сва сложена имена која су nостојала у
nрошлости. То исто је уочио М,аретић за словенска ЈЩена.188 Хиnокори­
СТИI.ЏI се обично граде од nрвог дела сложеног имена. Више Иl'l\ена с
исто111 основом. м.огу им.ати исте хипокористике: Раде Радослав, Радо­ <
мир, Радивој, Радован m:д. Сложена Иll\ена се могу редуковати: у форме
као .t.ttro су: Свеле < Светомир, Рале < Радомир, Жил<З < Живомир,
Боле < Бо:жидар.
Суфикси богате СИСТСЈ\\ mteнa везујући се за веh nоменуте форме
(основе сложених Ш\ена, хиnокористике, аnелатrозна имена). Најстарији
забележеЮI nримери noi<aзyjy бЈIИску везу творбених еле.м;ената cpncюtX
Ј{Мена са ОСТаЈIИЈ\\ словенСКИl'l\ језиЦИ/1\З и реi<онструисан:им стаљем. у nра­
словенсЈ<ој јез:ичкој подлози. Помоћу суфикса саграђеftе су~ore демину-
1'ИВНе, nејоративнеи аугментативне фор111е. У грађељу Ш\\ена у Дечанском
властелинству учествују две велике груnе суф:икса: оn::штесловен;ски и
јужl(ословенски. Р. БошковЈdi је у својој студији о развитку суф:икса у јуж­
нословенској језичкој заједюпЏI исцрiШо nриi<азао стаље јужнословенских
суфш<са у односу на прасловенску фазу. 189 Ф. Ми.клоиmч је у nомиља-

187 Р. Skok, Etimologijski тjelnik 111, 49.

1' 8 Т. Maretic, пав. дело, стр. 110.
tse Боnп<овиh Радосав, РазвиШак суфикса у јужЮЈсловеиској јези•tкој sаједиици,
Ј ужнословепски филолог XV, Београд 1936, 1 - Ј 54.
72 Милица Грковић

HOs't РадУ о грађељу словенских имена nоказао да је всћшш суфикса за

грађеље И~\ена nостала у заједН:ИЧКОs'\ оmuтесловенскО"\ јез}n<у wш боље
речено највеlш број изведених Јщена је праслооенско наслеђе. 190 Т.
Марстић је nроучио суфиксе ~ грађеље cpncю-tX и хрватских И!'\ена и
nоказао да у српскохрватском језику nостоје 219 суфиЈ<са који Иl!\ају
ову фуню.џrју. 101 Суфиксалну творбу Јщчних Иs'\ена у xpвaтci<OII\ WIИ
cpncкor.\ језику је nроучавао Мате I.I.fиA\yндHh и пронашао всkи број
суфикса који Миклоnmчу и Маретиhу mrcy били познати. 182 И. М.
ЖељезЈЫlК је подробно обрадила суфиксални систе111 српс1<е и хрватске
антропонюшје од ХП-ХV века на основу l'рађе из значајних :истор}'{јсr<ИХ
извора. 193 Српскохрватски суфикси су анашtзирани у поређељу са стаљем
у другим словенскюt језИЦЈt~\З ( староруски, чешки, пољсi<и нтд.) У
студији су лроучавани суфикси:на синхроно,,\ плану. Прво су аRаЈrнз:ирапи
r.юноморфем.ии суфикси, а затиr.\ лолиll\орфеr.щи гpyn:иca~rn по основноr.\
консонанту првог суфикса. Као основна грађа nослужили су подаци из
nовеља средљовековних држава, Светостефанске хрисовуље и још неки
други извори.

Суфикси посведочеюr у Дечанској хрисовуљи сам.о су део творбених

елемената српскохрватског језика , тачније речено, српсЈ<е и хрватске
средљовековне антроnоНюmје. Следеfiи систеr.1 који је nоставио Т. Ма­
ретић, а остали истраживачи прихватили, суфю<си су сврстаюt по aз­
бyqиollt реду. 1 "

В. СУФИI<СИ ИЗВЕдЕНИХ ИМЕНА

1. -АВьцш

(Мар. 96; Своб. 173; Шим.. 8; Жељ. 106)

У ДХ: Боzавьц, Добравьц, Драгавьц, Дубравьц.

2. -АЩ"

(Микл. 14/226; Своб. 166; Шлм. 7)

У ДХ: Милад, Мирад.

3. -АдИН

(Мар. 87; llhщ. 7)

У ДХ: Бојадин, Миладин.
18 ° F. Мiklosich, нав. дело, стр. 5.
111 Т. Maretic, нав. дело, стр. 111.
ш Simundic Mate, Tvtn"ba osobnih imma и hrvatskomt ili srpslwm jtziku, МariЬor
1970.
111 Железшrк; М. И., Q.lepк сербохоргаШ,коiо анШроШти,wическоlо см.ос6разоаанW1,

Киев 1969.
1
" т. Maretic, наn. дело.
1
'' Р. Skok, Etimologijski rjeCnik I, 76.
1" Р. Skok, наn. дело, 8.
 Имена у Дечанскю.t хрисовуљама 73

4. - АР"

(Мnкл. 8/220; Мар . 87; Своб. 167)

У ДХ: Влчај, Дражај. ..
5. АЈ(\88

(Микл. 151227; Мар. 87; Своб. 133; llliщ. 7; Же.љ. 40)

У ДХ: Берах, Бољак, Бојах, Брајак,_Бујак, Будак, Војак, ГојаЈ<, Грљак,
Дејак, Дојак, Драја~<, Дољак, Дујах, Јунак, Љуба~<, Милак, Миљак,
Мt4рак, Новак, Озрак, ПpujaN, Предак, Пьсија1\, Радак, Рајак, Рошак,
Сирак, Стајак, Толак, Ходак.

6. -АЛ"•

(Микл. 8 220; Мар. 89; Своб. 169)

У ДХ Жt18ал.

1. - АНtоо

(Мwur. 10/222; Мар. 89; Своб. 157; llhщ . 7; Жељ. 12)

Беран, Божан, Бојан, Бољ~ Бо•tан, Брајан, Братан, Брлан, Бујаи, Будан,
Булаи, БЬжаи, Buma11, Вишан , Бојан, Гостан, Гојаи, Града11, Грдан,
Грубан, Дејан, Деса11, Дикан, Добран, Дојан, Дољан, Дома11, Драzан,
Дражан, Дујан, Дутан, Зора11, Крејан, Лошан, Љубан, Маца11, Меда11,
Мtџан, Миља11, Миран, МDјан, Нhган, Озран, Прибан, Прtlјан, Радан,
Рајан, Робан, Рудан , Си.љан, С.мољан, Срдан, Тврдан, Тнхаи , Тщuан,
Толан, Ходан, Чудан, Ширан.

8. - АНЪЦ

(Мар. 92; Своб. 158; Жељ. 110)

У ДХ: Братаньц, Драzаньц.

9. - ATtOt

( Мю<л. 12/24; Мар. 95; Своб. 164; Шим . 8; Жељ. 56)

У ДХ: Булат, Буи.еат, Прибат, Хинат, Шшиат.

а> Р. Skok, нав. дело, 15.

118 Р. Skok, нав. дело, 19.
'" Р. Skok, нав. дело, 22, 30. Није сиrурно да ли треба читати -ал ил11 -а:ь.
200 р. Skok, нав. дело, 36.
201 Р. Skok, нав. дело, 71 - 72.
74 Милица Грковић

10. - лч•••

(Микл. 19/231; Мар. 86; Своб. 139; Шим. 6; Жељ. 53)

У ДХ: Брата ч, Зубач, Ногач, Прибач.

11. - АЧИН

(Мар. 86)
У ДХ Милаrцт.

12. - лшш

(Микл. 19/231; Мар. 94; Своб. 150; I.I.lю\ . 8; Жељ. 33)

У ДХ: Браташ, Добраш, Милаш, Рибаш.

13. - АША

(Мар. 94; Жељ. 31)

У ДХ Богдшиа.

14. -АШИ Н

(Мар. 94; ШЈ.щ. 8; Жељ. 103)

У ДХ ДобрашШЈ.

15. - БА10'

(Микл. 14/226; Мар . 119; Своб. 172)

У ДХ Дружба.

16. - Еж·~

(Своб. 175)
У ДХ: Крт~ж, Пратеж.

17. - ЕЈ2°•

(Мар. 99; Своб. 167; Жељ. 66)

У ДХ: Добреј, Нежzдеј.

tot Р. Skok, нав. дело, 6.

••• Р. Skok, нав. дело, 67.
•ое Р. Skok. нав. дело, 81.
••• Р. Skok, нав. дело, 499.
••• Може бити да је овај суфm<с истог nорекла као -Ьј само је Ь > е.
 Имена у Дечанским ~исовуљама 75

18. - ЕЉА

(Микл . 9/221; Мар. 100; Своб. 170; I.IIю\. 11; Жељ. 71)
У ДХ Радеља.

19. -ЕЉИН

(Мар. 101)
У ДХ Братељин.

20. -ЕН107

(Мш<л. 10/222; Мар. 101; Своб. 158; ПЬщ . 11; Жељ. 16)
У ДХ: Брајен, Братен, Бу!;ен, Гален, Гаљен, Годен, Граден, Добрен , Дра­
~ж:ен, Kome11, Крајен, Љубен, Милен, Мшьен, Младен, Озрен, Прибен,
Раден, Рађен, Рајен, Тврден, Тољен.

21. - ЕНI<О

(Мар . 101; Шим. 12)

У ДХ: Добренко, Миленко, Раденко.

~. 22. - ЕТАШ

(Мm<л. 14/226; Мар . 104; Своб. 164; Шим. 12; Жељ. 85)
У ДХ: Божета, Бољета, Брашта, Добрета, Дра.гета, Дра/јета, Дражета,
Милета, Првета, Радета.

23. -ЕТИН

(Мар. 106)
У ДХ: Добретtт, Драzет.ин, Muлemtm.

24. -ЕТКО

(Мар . 106; Жељ. 109) --.

У ДХ: Добретко, Милетко, Прибетко, Радетко, Хранетко.

25. -ЕХНА

(Мар . 99 ; Своб. 147)

У ДХ: Брајехна, Драњехиа, Дружехна.

so• Р. Skok, нав. дело, 491.

soa Радосав Бош:ковиli, в. наnомену 205.
76 ~ца Грковиh

(Мюm. 19/231; Мар . 99)

У ДХ: Добреч, Миреч.

27. - ЕШ

(Мак.'!. 20/232; Мар. 103; Своб. 150; Жељ. 34)

У ДХ: Баzрет, Добреш, Милеш .

28. ЕША

(Мнкл. 20/232; Мар. 103; Своб. 150; lllit'1. 12; Жељ. 34)
У ДХ: Братеща, Годеша, Милеща, Миреша, Радеша.

29. - ЕШКО

(Мар. 104; Шил\. 12; Жељ. 104)

У ДХ: Добрешко, Радешко.

30. ИЈА110

(Микл. 7/219 ; Мар. 114; Шим. 14; Жељ. 67)

У ДХ Драzија.

31. ИЈАК

(Мар. 114)
У ДХ : Добријак, Толијак.

32. - ИЈЕ

(Мm<л. 7/219 ; Мар . 113; Illiщ . 14)

У ДХ: Братије, Бучије, Радије.

33. - ИЈАН

(Мар. 114; I.IIим. 14)

У ДХ: Братијан, Велијан, Вшшјан, Добријан.

••• Радосав БоUЛ<ови.ћ, Три сШаре и.~инице које нису Шо, Одабрани ЧЛ8Јn.tИ и
расnраве, 423.
••о Р. Skok, нав. дело, 711 .
 Имена у Дечанским хрисовуљама 77

34. - ИКА 111

(Мю<л. 15/227; Мар. 106; Своб. 138; Шю\. 15)

У ДХ: Борика, Радика.

35. - ил

(Микл. 9/221; Мар . 114; Своб . 170)

У ДХ Прибил.

36. - илош

(Микл. 9/221; Мар. 114; Своб. 170; llЬщ . 15; Жељ. 73)
У ДХ: БepUIIO, Богило, Богдило, Борила, Брајило, Братило, Будило, Вла­
дUIЮ, Војило, Гојило, Гостило, Градило, Десило, Добрило, Драzило, Дра­
:ж:ило, Нhжило, Озрило, ПрЬдило, Радило, Редило, Својило, Срдrио, Ста­
нила, Толttло, Хотило, Хранила.

37. - инш

(Микл. 10/222; Мар. 118; Своб. 159; lllиh\. 15; Жељ. 19)
У ДХ: Бодин, Бо:нсин, Бо:ж:урин, Бојин, Бољин, Б01иuн, Бутт, Војин,
Грлин, Добри~t, Дојин, ДолА4н, Дражин, Дујщ~, /(удhлш-~, ЛonЧWI, Paдtm,
Рајш-~, Рашш-~, Pyetm, Толин.

38. - ИНАШ

(Микл. 10/222; Мар. 116; Своб. 160; Шим. 15; Жељ. 23)
У ДХ: Боzи1Ш, Влчtша, Дршrта , Узина .

39. - ИНКО

(Мар. 118)

-
У ДХ Дражш-~ко.

40. - ИЊА115

(Мю<л. 11/223; Мар. 118; Своб. 162; IliиJI\. 16)

У ДХ : Мекщьа, Очиња.

111 Радосав Бошковић, Paз11rnuaк суфикса у ју'*спослогенској језичкој Јајед1шци,

Одабрани чланци и расnраве, 59.
ш Р. Skok, нав. дело, 714.
111 Р. Skok, нав. дело, 720.

ш Р. Skok, нав. дело, 722.

••• Р. Skok, нав. дело, 727.
78 Милица Грковић

41. - ИЋШ

(Мш<л. 15/227; Мар. 109; Своб. 142; Жељ. 62)

У ДХ: Берић, Божић, Борић, Брајић, Братић, Брлић, Бучић, Гојић, Добрић,
Дoљuli, Дpaгuli, Драјић, Зорић, Mypuli, Прибић , Радић, Руђић , Толић.

42. -ИХНА

(Мар. 113; Своб. 147)

У ДХ: Берихна, Добрихна, Држихна, Љубихна.

43. - ИЦ11 '

(Микл. 18/230; Мар . 106; Своб. 143)

У ДХ: Бојиц, Бољиц, Драјиц.

44. - ИЦАt1а

(Мш<л. 18/230; Мар. 106; Своб. 143; Шим. 13; Жељ. 51)
У ДХ: Бојица, Братица, Бојица, Волица, Мр/јица, Прибица.

45. -ичщ

(Мпкл. 19/231; Мар. 108; llllщ. 13; Жељ. 55)

У ДХ: Отмич, Радич, Увратич.

46. - ИЧI<О

(Мар. 109; Жељ. 105)

У ДХ Величко.

47. - иш••о

(Мш<л. 20/232; Мар. 118; Своб. 151; llllщ. 16; Жељ. 36)
У ДХ: Братши, Десиш, Прибши, Радши, Ратши.

48. - ИША

(Микл. 20/232; Мар. 118; Своб. 151; llllщ. 16; Жељ. 36)
У ДХ: Бошша, Боршиа, Брајшиа, Будшиа, Бујиша, Војиша, Гојuша,

ш Р. Skok, нав. дело, 706.

Драгољуб Петровиh - Благоје МарЈ<овиh, Суфикс -иц у ioeopy Врачана,
111
Зборник за филологију и лингвиетш<у, ХХ/2 Нови Сад, 1977, 199- 203.
2 18 Радосав БоШЈ<овиh, в. напо~tену 211.
1 1
1 Р. Skok, нав. дело, 705.
sso Р. Skok, нав. дело, 734.
 Имена у Дечанским хрисовуљама 79
Гостшца, Градшца, Дабиша, Десиша, Драгиша, Крајшца, Мојиша, На­
диша, Прибиша, Пр!Јдшца, Радища, Рајшца, Скоршца, Cmajutua, Станшца,
Тврдиша, Толшца, Храјиша, Храншиа.
..
49. -КАШ

(Мар. 144; IliJщ. 18)

У ДХ Стајка.

50. - KQttt

(Мш<л. 16/228; Мар. 144; Своб. 131; ШЈщ. 18; Жељ. 44)
У ДХ: Балко, Берко, Бсјко, Бољко, Бошко, Брајко, Бранко, Братко, Бујко,
Бутко, Болко, Ве&о, Веселко, Bwnкo, Вшико, Војко, Гојко, Дарко, Дејко,
Дешко, Добрько, Дојко, Драјко, Драшко, Дршко, Јарко, КоmtЈлко, Крајко,
Льшко, Љупко, Мизко, MUЛI<o, Мирко, Н~тко, Површко, Првко, Припко,
ПрОјко, Рајко, Ратко, Paliкo, Рашко, Рунко, Својко, Силко, Славко,
Слатко, САЮлко, Срамко, Стајко, Станко, Твртко, То&о, Хранко, Шушко.

51. -КУН

(Мар. 149)
У ДХ МUЛ1<ун.

52. - КУС

(Мар. 149; Своб. 155)

У ДХ Милкус.

(Мар. 150; Своб. 169; Шю~. 18)

У ДХ: Душле, Прибле.

54. - ЉN'·

(Мар. 150; Своб. 169; IU}aa. 18)

У ДХ: Будља, Драzља, Руzља.

ш Р. Skok, Btimologijski rjel1lik П, 7.

ш Р. Skok, нав. дело, 116.
ш Радосав БОШЈ<Овиh, Око 11еких ciUapocpiicкtJX ЛtiЧimx xuйoкopuciiiuкa, Одабрани
чланци и раслраве, 413-416.;
ш Радосав Боwковиli, иав. дело, 415.
 Милица Грковиh
80 ----~

55. -љвш

(Мар . 150; Своб. 169)

У ~Х Jipazљe.

56. - МАН•• •

(Illiщ. 19)
У ДХ: Драгман, Милжщ, Шишмап.

57. - НИК

(Своб. 131-.)
У ДХ Крајник .

58. - НЋЈ

У ДХ ДраzнЬј.

59. -ОБА

(Микп. 14 226; Мар. 119; Своб. 172)

У ДХ Радоба.

60. - овш

У ДХ Радов.

61. - ОВИН

У ДХ Радовин.

62. - ОВЬЦ

У ДХ Радовьц.

63. - ОЈЕ• ..

(Мюm. 8/220; Своб. 168; Шим. 19; Мар . 123; Жељ. 68)

••• Радосав Бошковић, нав. дело, 413.

121 Р. Skok,нaв. дело, 367.
217 Може битп да је у nитаљу пети суфш<с noмoliy коrа су грађене имениr1е,
6 11101, K)IЦOI, U(QjiOf.
'" М. Сrевановић, Ca.pe.veнu срйскохр$аiuски језик (ipa,vaШuчкr( cucШe.vu 11
хњижевној сзи•1ка nop,va), Београд 1964, 494.
 Имена у Дечански.'d хрисову.ъама 81

У ДХ: Балоје, Бераје, Богаје, Бољоје, Бараје, Братюје, Братаје, Будоје,

Велоје, Видоје, Bru11oje, Владоје, B.u.:oje, Годоје, Го.1оје, Градоје, Дабоје,
ДароЈе, Дехоје, Доброје, Драгоје, Дра:жоЈс, Дру:жоје, Држоје, Златоје,
Јароје, Љубоје, Медаје, Милоје, Миро,iе, Негоје, 1-Iеноје, H1moje, Оброје, •
Одоје, О.1роје, Окоје, Поброје, При.боје, Продаје, Првоје, Пргоје, ПрtЈдоје,
Радоје, Рахоје, Patuoje, Растаје, Рихоје, Скороје, Славоје, Сладоје, Стагоје,
Станоје, Тврдоје, Tuxoje, Толоје, Уuюје, Хва. zоје, Ходоје, Хранаје, Шакоје,
,Шишоје.

64. - ОЈКО

(Милк. 14/226; М.ар. 119)

У ДХ: Радојко, Ракојко.

65. -ОЈЛО

(М.ар. 122; Шдя. 20)

У ДХ Драгојло.

66. - ОЛ

(Мар. 123; Своб. 170; Жељ~· 75)

У ДХ Љубол.

67. - ОМАН

(М.ар. 123; Своб. 170; Illiщ. 20; Жељ. 75)

У ДХ: Грдо~оеан, Добраман, ДрагоЈ.tан.

68. - ОЊ.-\

(l'vЩкл. 11/223; 1\1\ар. 123; Своб. 161 ; Ifuot. 20; Жељ. 26)
У ДХ : Радоња , Сестроња. -

69. OTAtt•

(Мю-::1. 12/224; .\1.ар. 123; Своб. 161; lЉщ. 20; Же.ъ. 26)
У ДХ: Бабота, Братота, Брзота, Влкота. Доброта, Јунота, Mu.roma,
Ногота, Првота, Радота, Рухота, Свркота, С1-:орота, Хранота.

111 Р. Skok, Btimologijski rjecnik II, 576.

82 М!Јшица Грковић

70. - ОХНА

(Мар. 120; Своб. 148)

У ДХ: Братохна, Влкохна, Доброхна, Милохна, Радохна.

(Микл. 19/231; Мар. 124; Своб. 152; ШЮ\. 20; Жељ. 37)
У ДХ: Богош, Братош, Болош, Вt~дош, Витош , Глкош, Грдоиt, Доброш,
Драгоиt, Додош, Meдout, Милош, Mupmu, Младош , Htmoш, Ногош, ПЛ1юш,
Пр8ош, Радти.

72. -ТА

(Микл. 12/224; Мар. 153; Своб. 163; Шиh\. 21; Жељ. 60)
У ДХ: Бокта, Милта, Радоста, Xpauma.

73. -ТАН

(Мар. 153)
У ДХ Г())·тан.

74. -ТЕН

(Мар. 153)
У ДХ Милтен.

75. - ТОШ

(Мар. 153; Жељ. 108)

У ДХ Милтош.

76. - ТЋН

(Ма.р. 153)
У ДХ Милтон.

11. -УЈ"'

(Микл. 8/220; Мар. 126; Своб. 167; Шюt. 21; Жељ. 91)
У ДХ: Беруј,Блажуј, Богуј, Боруј, Братуј,Добруј, Драгуј, Другуј, Милуј,
Радуј.

uo р. Skok, вав. дело, 574.

111 Р. Skok, Etinwlogijski rjeCnik ЈП, 539.
 Имена у Дечанским хрисовуља'Ма 83

78. -УЈКО

(Мар. 126; Шим. 22)

У ДХ Братујко. ..
~

79. - УЛ131

(Миi<Л. 9/221; Мар. 128; Своб. 170; Жељ. 75)

У ДХ: Братул, Драгул, Душул, Крецул.., Радул, Рахул.

80. -УЛИН

(Мар. 128)
У ДХ: Богулин, Драгулин, Радулин, Тихулин.

81. -УЉА

(Мар. 128; Своб. 170; Шиr.\. 22)

У ДХ Радуља.

. 82. ~ УЉАН

(Мар. 128)
У ДХ Драгуљан.

83. - УН 118

(Микл. 14/223; Мар. 128; Своб. 162; Шим. 22; Жељ. 26)
У ДХ: Богун, Братун, Продун ( Продунић), Радун.

84. - УНА

(Миi<Л. 11/223; Своб. 162; II.Ьщ. 22; Жељ. 26)

У ДХ: Брајуна, Братуна.

85. - Утш

(Микл. 13/225; Мар. 130; Своб . 166; Жељ. 61)

У ДХ: Бо•ут, Мирут, Дехут, Радут, Paxym, Дражут.

ш Mate ~imundic, Sufiksalni nюrfem -ulf-ulof-u/a и slovenskim jezicima, Prva jugo-

slovenska onomasticka konferencija, Titograd 1976, 179-185.
ш Р. Skok, нав. дело, 544.
ш Р. Skok, нав. дело, 551.
84 МиЈtИЦа Грк:овиh

86. -УТА

(МЈ{К)I. 13/225; Мю<л. 130; Своб. 166; Жељ . 61)

У ДХ Боzута.

87. - УТИН

(Мар. 130; llilщ. 24; Жељ. 109)

У ДХ: Драzутин, Милутин.

88. -УШ' ..

(Микл. 201232; Мар. 129; Своб. 152; Шю\. 23; Же.:ь. 38)
У ДХ: Братуш, Драгуш, Ладуш, Милуш.

89. - УШИН

(Мар. 130)
У ДХ: Богушrт, Братуtцин.

90. - УШКО

(Мар. 130; Шюt. 24)

У ДХ Братушко.

(Мар. 144; Жељ. 103)

У ДХ: Борхан, Братхан.

92. - ЧА 817

(.Микл. 19/231; ;'v1ap. 141; Своб. 138; Ш.ю\. 9; Же:ъ . SЭ)

У ДХ Хранча.

93. - ЧЕ'11

(Микл. 19/231; Мар. 142; Своб. 138; Шц.,\. 9; Же-ъ. 53)

У ДХ: Дапче, ХраNче.

·~• Р. Skok. нав. дело. 550.

"" ПО<:.'lС Г) битка Г.IЗI."З х овај суфн нс је 1!3је;:щачс.Ћ са суфинсо.'ll -Јн.
" 7 Радосав Бошкознl,, О 6ocaltcкo-xept~ei<Жa•u.:oj деклuнац11ј11 Салко, Салке, Ода ­
брани чланци и расправе, 45 .
." Р. Skok, Etimo/ogijski тjeёnik 1, 301.
 И)Јена у Дечанск:им хрисовуљ ама 85
94. -чинш

(Мар. 143; Своб. 139; Жељ. 105)

У ДХ: Дејчtш, Добрьчин, Лrтчtш, Мил•щн, Mtlpчrш, Лрвчин, Р~јчин. ' ·'*

95. - ЧУЈ

(.мар. 143)
У ДХ : Дракчуј, Мtlлчуј, Мuрчуј, Хрgнч.уј.

96. - ЬН"'

(М,ар. 150)
У ДХ БуАьн .

97. - ьuш

(Мар. 138; Ши.,\. 6; Жељ. 49)

У ДХ: Б!Јльц, ВрЬ,,њц, Гальц, ГлуиLЬц, Горупьц, Грубьц, Дабьц, Дражьц,
Клиньц, Ј(осЈ.tатьц, Ј(рущъц, Љубьц, Ме!iавьц, Мильц, Обрадьц, Пито,иьц,
Прнбьц, Лрстьц, Радьц, ·Станьц , Ухильц, Хлапьц, Храньц, Чипьц, Штр-
бьц. 16.

98. - 1>]

(Мюw. 8/220; Своб. 167)

У ДХ: Галој, Доброј, Крн!Јј, Мил!Јј, РадЬј, ШевЬј.

99. - ЋЛ

У ДХ ДобрЬл .

100. - ЋНШ

(Микл. 12/224 ; Своб. 159; Жељ . 16)

У Д Х : Братои, ГодЬи, ГрадЬн, Добр!Ји, ЉубЬн, Милан, МладЬн,
ОзрЬн, ЛрибЬи, Радан, Тврдон.

ш Р. Skok, нав. дело, 325.

" 0 Радосав Бошковић, Cruapocлoftшжa aductiva possessiva на ьнь, Одабрани члан­
ци Jt расnраве, 364.
••• Р. Skok, нав. дело, 4- S.
Радосав БоiШ<Овиh, Kaiuefopuja cШapttx cpйcкoxp6aUicкrtx личних хийокорисШuха,
• ,.
Одабрани чланцц и расnраве, 484.
86 Милица Грко.виh

101. -ЋНI<О

У ДХ Радlтко.

102. -ЋТИН

У ДХ Добр&т1т.

103. -ЋША

У ДХ: ГодlЈша, НаzлЬша.

Суфикси српскохрватског језика воде nopei<Jio из различитих фаза

раэВИ'l'I<а језика. Једни досежу до индоевроnсЈ<е старине (суфикс -w1a),
други nриnадају балто-словенској еnоси, а највеhи број nотиче из оn­
штесловенске заједнице. 243
ПoJIJЩopфelt\FIИ суфикси су настали спајшь~\ ненолю<о дерИБа!.Џ(о­
них јединица. Често nредстављају пробле11\ јер је тешно одредwrи да ли
је ИЈ\tе грађено од основе и nОЛИli\ОрфеАшоr суфикса или је веh дзведенОi\\
имену додаван новй мономорфеЈIUD{ суфикс.

Проучавэјуlrn срnскохрватску творбу антроnони:ма И. М. Жељсзљак

је дощла до закључка да је у периоду од XII до XV века nостојало nеде­
сет антроnондмијских суфикса, а да се од тога једанаест cpehy као твор­
бени елементи искључиво срnских и хрватсюос ямена. 244 Знатна је раз­
лика у броју суфикса изложених у љеном раду и у антроnонцмијској гра­
ђи Дечанских хрйсовуља. Суфикс -оје приnада груnц најфреквенnшјих
средљовековних антропо~шјскнх суфm<са, а то исто је заnажено и за
грађеље имена у Дечацскод властелинству. Сла.rаље nостоји и у li\З..!Јо­
бројности имена на -оња.
Највеhи број Юr\ена забележених у хрисовуљама је nостао од основа:
бог, брат, драz, .мил, рад, вој, храна, а најnродуктивнији суфикси су би.тr:
-ан, -ак, -ило, -ин, -ко, -оје, -ош, -ш.uа.

Ж. ГРАМАТИЧI<И ТИП ХИПОКОРИСТИЧКОГ ОБРАЗОВАЉА

Овде су заступљени: сви тиnови образоваља који се јављају у словен­

ској антроnонимији.
Најбројнији су хиnокористици на -а, а најмаље заступљени на -о.
Al<oби се nouuю од данашљег стан.а и расnореда дијалекатских зона,
онда би се могло очекивати да су образоваља на -о коЈщентрисана у
nлавско-nоЛИЈ\\ском подручју. МеђутRЈ\\, лстраживаље је дало друкчије

" * Било би занимљиво истражитн колико је суфикса за rрађење имена створено

у оnштесловенској эајеДВШЏf, а шта је сnецифичност јужнословенских имена . .
ш И. М. Железняк, вав. дело, 114- 145.
 Имена у Дечакским хрисовуљама 87

резултате. Четири забележена прЈщера Иll\ена на -о су распоређена у три:

различите области: метоюrјској, алтинској и щавско-nотщској, што је
један од доказа да у то вреr.1е није постојала ова ди:јалекатска изоглоса у
данашљем с~слу.

Према проучаваљу Константина Јиречека у прi:Щорју су била бројно

претежна мушка юtена хи:nокористичког образовшьа на -е245 као : Богде,
Боже, Брате, Љубе. У Дечанском властелинству стаље је супротно.
Два пута је маљи број образоВ<UЬа на -е него на -а, изузимајуlш влашке
катуне.

Сачуван је велики број скраhених ЈЩена као: Бер, Брат, Бр3, Влад,
ДоАt, Рад, Слав, САtол, Стан. Радосав Бошковдћ cr.\a'l'pa да су оваИЈ\\ена,
са структуралним ъ у номинативу представљала најстарији индоевропски
слој словенских CI<Pali.eiШX имена и да то нису били хшюкористици бар
nper.'a cвoll\e граматИЧI<О111 устројству.z.ю
Константин Јиречек је запазио да су у средљовековним приморСI<Им
докуменТИllщ ова ЈЩена била доста реrка, 247 за разлику од стшьа које
nриказују спо111еющи централних делова Рашке, међу којима најзначај­
није 11\есто заузИЈ\\ају Дечанске хрисовуље.
С обзироr.\ ца уочене карактеристике хипокористика у nретежно
роr.хансю·щ, BЛali.I.КIO\ ил:и словенСI<Им насеобинама, приликоЈ\\ проуча­
ва:ЕЬа сред:љовековног становЈШШтва Балкана, не 11\оже се заобиlш овај
тиn имена. Овако је пзгледао однос имен:а граматичког тиnа хипокори­
стачког образоваља у Дечансr<Оll\ властелинству:
Хипокористици на -а: Еера, Божа, Боја, Браја, Брата, Влка, Гоша,
Гоја, Гоља, Града, ГраШа, Даба, Деја, Доја, Доља, Доша, Драђа, Дра:жа,
Драја, Драља, Дружа, Јара, Краса, Миља, Мира, НЬја, НЬта, Одоља,
Прија, ПрОда, ПрЬја, Рада, Раја, Раша, Руђа, Cmaja, Строја, СтрЬја,
Тола, Храја, Храна, Шиша.
Хипокористици на -е: Бере, Бобе, Боzде, Боре, Бране, Буде, Граде,
Грубе, Дабе, Добре, Жше, Миле, Мире, Нине, Прве, Раде, Тврде,
Храпе, Храбре.
Хипокористици на -о: Боzо, Прuбо, Рако, Стро3о.

2 5
' Константин Ј иречек, Рома~т, 81.
t•• Радосав БоШЈ<овић, Ciiiapocлoвmcкa adiectiva possessiua на ьнь, Расnраве и
чланци, 367.
• •7 Ковстанnш Јиречек, Романи, 81.
 \' HEC.:IOBEHCKA ИМЕНА

У СВИЈ\\ зонам.а Дечанског властелинства (изузи~tајуhи А.'16анце ц

Влахе) вео11щ је дщло несловенсхшх Т-щсна, не nрелазе десет nроцената у
nросеку. То је поуздан доказ о стабилпостд и снази словснсх<оr еледtеЮ'а
на овом терену у nочетку чстрнаестог ве1<а.

У влali!lOO\ катушtма словенска Иlltcнa преовлађују (OI<O 80%),

али иnак су страна Иllteнa скоро двостру1<0 чешhа rrcro у зеli\ЉОрадпичхооt
насељи:ма , што говори у nри:лог :\UUUљeњy да су Власи nредставља..ли:
ет.нкч ку посебност на nуту ка потпуно11\ сщшизирању.
У албансющ насељи.,tа, што је сасшш .'IОГЈtчно, нес.1овенска ltчепа су
заступљена са OI<O 80%.
АЈ<о се систея ИЈ\tена у Дечанскюt в.хастслинстnу пос,,щтра као једна
цemma б1rrна за даље уо блrчава.ње оно)utСТИЧЈ-\С C.'II(Ke српске средљовеков­
не државе, онда су у њеяу засту11.ъею1 свн с:юјеви који репрезентују
Ба.'11<811 l<ao стеЦЈшrrе ;:{о;џrра многобројннх l<y.тrypa J<ai<O ЖНВЈ!Х тако
и народа који су несrаЈ'lИ . Сачувани су траговн трачко-н:шрсю1х
остатака, ба:rЈ<аЈrског .'Татинитета на који су С.'1овеюt наиш.'11{ nрЈUн!ком
доласка у ове крајеве, а у јачој мери уочљноо је присуство Влаха.
Утицuј а:rбанске аiПропонюшје је ВllДЉI{В и у некш\ cc:utмa с највећим
бpojell\ словенсшос Јщена. ГерЈ~щнска ияепа су допр;1а н ...to најуцаље­
ш{јЈос ruханина, а хришhанство је својИ.\\ сцстс:.юм календарсюос Иllteнa веh
дало овом поцручј у свој печат .

А. ИЛИРСКО-ТРА ЧКИ ЕЛЕМЕНТИ

У овој области су сачуваюt трагови тращ<е и нлирсi<е шrгропnнющје.

У .м ногим ИЈI\СНI·ша је nосведочена основа бата што се с једне стране
може тумач:ити као ХИПОЈ<орнстнчна оснона настала од сложсшrх Јщена
која садрже апелативе брат као Братис.шв, Братоюtл ит. t. Л1еђутњ'l\,
антроnоющ Батавала тешно је везати за словенске основе које .\\ОГУ бнтн у
имеюt\\3 Баташ и Батило. Пре ће бити да је ИЛЈfРСКо-тrачког nорекла
юю тоnоНИ~\И Батуша, Баткун, Баталrта, рашпрени no ЦС.'1ОМ Ба:rюш­
ском по:tуострву. 248

868 Р. Skok, ErimoЮgij.•ki rjelnik Т, 121 .

 Имена у Дечанским хрисо.вуља:.1а 89

Име Барда је постојало међу Албаю:хима села Кушева у Зeni. То је

1mирски остатю<, о чeli\Y сведочи uшршса распро страљеност овое имена

и тоnоннма од љега наста.:шх на це.;ю,,\ Балкансi<о,,r nолуострву. ~ 49

•
Б. PO.\IAHCI<A IIMEНA

Романска имена су јужтш Словенима lltoглa до\,~r у разлит.пtто

време и разним путеоима. Латинсю[ језш< је nреов.1ађивао у петоЈ\t ЈЈ
шестом веi<У дуж Дунава. У први,,\ I<Оtсrактима НЗi\\еђу Словена и народа
Балкана ~юrло је бити npivmal,eiю ниЗ латrmсюхх имена. Уоста..1ом, вој­
сковође и официрп цариградскоr царства у цетсщ а шестом веку лретеж­
но су носили .т:rатЈшска Јщена. Према обнчају тога вре~tсна и .:tсца стра­
наца у војсЈ.џr цариградског царства су добијn.'lа .t.аТШIСка шхепа. Из
исторяјских извора се поуздано зна да су поред ocтa:ntx и С.1овени често
бхrли војшщи тога царства.
Други извор ро~tансюхх пмена на територији власте:тинства бно је
утицај nриморја у коме је сачуван ром.ансю1 континуитет од каснорилtсног
доба до nозног средљ ег века . .Многобројнп ро.1шнски терщши у црi<вено­
с.rювенском језику сведоче о првобитющ јающ neзa.,ta између Словена и
Романа. Callt ю\зim 3 3 Визшпшще којu су у то време себе назива.m Рим­
љанюш прюtљен је преко .."Јатшrсt<ог. Лично име Грh· забележ~но у ДХ
сведочи да је у то вpei'Le у народу етнонЈ.щ прилtљен од лат. Gl·aecus.
То исто nо'l'Врђујс и друга варијанта етнониЈ\щ Грчщ1 позната и :из црк­
веиос:ювенсюrх cmrca. Мно»и топош1м.и су латинског nорек.'1а. И~tе пла­
шоrе у плавско-пошшској области Buзutuop је nрвобитно било mrчно
1ще o;:t глаго.'lа videre. 250 Најснгурнији пут Ј<ојщ~ су роЈ\щнска ~ощепа
продпра.'1а међу словенсЮI жнваљ били су контакти: С.човена и Влаха.
Највеhн број ти.х •tчена је забележен 11\еђу становmЩiща в:Iашюt.х катуна,
n ннје liUlJIП број IШ ~\еђу зе11tљорадннчюш С'rаноnюnuтвом контrшентап­
ног ;.~;ел.t Балi<ана. Међу нменилщ становника Дечанског nласте:пtнства
бнх.'\ су nоnуларна старобадкансt<.а IL'\\eнa: Барбат, Букур, Бу н, Врсај1<о,
Bpca.r, Дрокун, Ј(ьндед , l'vfazoJe, Пелегрии, Шарбаи нтд .

В. АЛБАНСКА IIMEHA

-
На основу nодатака које пружају Деч:апске хрnсовуље албанска
антропони.щtја се Jltoжe nосматрати nз два угла:
а) Лична Ftllteнa I<од А.1банаца;
б) Албансна щrчна ИЈI\ена.
А'lбющи су у то време били изгуби.'lд ~щого од свог на1Џюна.1ног
ономасrи.кона. Забе.пежено је мало ltмClia која бн догла бнти албансног
tн Ilмc Барда је бнло доста расnростраљено на Ба:шану о чему СDедоче исто­
рнјсюr пзвори 11 тоnоянми нао: Bardi11us, сведок ua Паrу 1071. ГО;(Юlе, Оиречен,
Рочаюr, 147), ррl)rнсни сnшtсющи бележс шtсна истог порен.1а (N. А. Constaпincscu_,
Dicponar onomastic rominesc, editura Acad. repuЫ. romine, Bucure~ti 1963, 192. )
У староилирскО.\1 ономаст1-шону је nостојало име Bardus (Нans К1 ahc, Lex:ikon altilli-
tyэcher Pcrsonennamen, HeideJЬerg 1929, 16.)
" " Констзнтrm Јlfречск, Ро.щvт, 45 .
90 Милица Грковић

поренла. Поред Ј\\ПОГО раније усвојених календарских имена под утицаје"\

суседних Словена прим.ана су словенска лпчна Ю\ена. У албанс.к.иr.t васе­
љима се cpehy словенска Юl\ена као што се у словенсЮ{М местима
јављају албанска Шtева. Могуће је да су то знаци словенско-албанске СЮI\­
биозе о нојој говоре сачувана предаља о албанском и cpncJ<O.\t сродству.
Прелщ забелеun<а.'tа етвографа Албанци у Затријеnчу су се одувек
СЈ\tатрали као uшра nлеменска целина са Кучюш.IН
У албансi<Ю1 насељwщ је забележено низ имена из старијег
албанског ОНОЈI\аСТИЈ<она као Гонома, Бурмад, Бусадоса, Писерађ }(ТД., а
и некоr ико гентилних имена: Јегрьш, Куч, Туз.
Као што су С.:ювеви утицали ва Албанце у промени ономастиЈ<она,
nостојао је и обрнут nроцес. Преко Албанаца ll\eby Словене дошла су
чак и многа хриu.diанска имена у oбmn<y који су диi<ТИрали закони ал­
банског језика: ЛЬш (грч. 'АЈДю~), Гtm (хебр. /б/:liina,~), Tauyut (грч.
'A&avaO'w~). Прогон (грч. Пе6i3[!0р.оа, еnитет Јована Крститеља).

Г. ГЕРМАНСКА ИМЕНА

Нсн:олико посведочеЮtХ гер~\анских J\Jiteнa (AлmoAtФt, Балдовин,

ШлЬман) 11\ОГло је у овај крај доспети на различите паtnшс. Могли су их
донети војници из крсташких ратова или герЈI\ЗНСюt најмuпщи на двору
срnских владара. Долазак сасЈ<ИХ рудара, везан за владавш1у краља
Уроша (1243-1276), свакако је утицао на nојаву ове груnе имена. Гер­
маиска имена у nриАюрју су досnела из Истре и Фурланије, а из приморја
су се могла nренети у ове крајеве трговаЧКЮI\, а и друГЮ\ веза.,\а. Имена
Балдовwt у Котору и Саладин у Трогиру и Задру била су врло модерна
имена у доба крсташких ратова н у XIII и XIV веку. ш Може бити да је
сnорно шхе Аладtт постало од Саладин па га треба nрш<ључити груnи
имена герЈ\\анског nорекла.

,::{. ГРЧКА Иtv1EHA

За нека Јщена грЧI<ог nорекла, мада се налазе и у хршuhанскОЈ\\

календару, 1\\Оже се рећи да су пре дошла на неки други начин, а не
црюзешщ утицајем. То су имена Андроник, Ј(алођурђ, Ј(алојан итд. Могла
су стиhи из Византије трговачким, диnломатСI{ИМ или неким цругим путе­
ВИЈ\\а, или су их донели Власи сточари који су се Ј<ретаЈI}{ nреко бЗЛЈ<анских
nланина до зидина Солуна.

Ћ. ИМЕНА НАСТАЛА ПОД МАЋАРСКИМ УТИUАЈЕМ

Мали је број имена за која се 11\ОЖе претnоставити да су настала у

ономастикону Дечанског властелинства nод неnосредним утицајем

tн Стеван Дучић, Жш10iii и обиЧLiји iiц,11ена Куча, Cpnctш етноrрафс1<и зборюu<

XLVIII, СКА, Београд, 1931, 3- 4.
t" Констаmшr Ј иречек, РоАtШШ, 78.
 Имена у Дечааским хрисовуљама 91

Мађара. У средљем веку су б:иле чврсте везе, родбинске и диnломатске,

између угарског двора и дома Немаљнћа. Претпоставља се да је ИЈ\\е
оснивача манастира Дечана Ypoii1a III м.ађарског порекла (мађарсни ur-
господин). Може бити да је овде эаmrсано име Шaflmop м.ађарска вари- ..
јанта календарског ИЈ\~ена Амксандар.

Е. КАЛЕНДЛРСКА IIMEHA
Несраэll\ерно је м.amr број календарских имена у односу на народна
имена словенског nорекла. Једино је'1<од Албанаца nроценат ових имена
врло висок, прелази 50%, а у :вeliJmи: насеља метоmјске, алтинске, пла­
вско-ПОЛИЈ\\СI<е зоне и Дренице не прелазе 5% . Иll\ена у ДХ I<oja приnа­
дају календару хриш!1анске цркве uретежно су везана за светитеље
Истока, а маље Запада. Њяхов међусобни однос је изразито ДЈiспаритетан.
За западно хриruћанство могу се узети као nmична следева им.ена:
д,~щнко (Dmm"nicus}, Mapmwt ( MartJ·nиs), име римског nапе из седмог
века, Марщt ( Marint.ts}. Ова група је нарочито карантеристична у а..'1-
банским насељима.
Сел\ наведене nоделе на ИЈ\\ена Исток-Заnад , ка:лендарсi<д мщена
се ЈI\Огу разврстати на следеће Юl'l-егорије: а) Ю\ена нeбecrillX сила, б)
старозаветна И"111ена, в) Иll\ена Христових ученика и првих следбеНRка
(апостола, е.ванђелиста и апостолских м;ужева), г) ЈЩена Јl\ученика раног
хр:юrrliанства, д) владарсЈ<а Ј-щена.
Првој групи. nриПада ЏЈ\\0 .1ще архангела Михаи:ла. Њeli\Y су посве­
ћеюt: многи храм;ови код Срба. Гробна црква цара Дуt11аНа на левој
обали: per<e Бистрице недалеко од Призрена 'l'акође је подигнута у славу
овог светитеља. Овај архистратиг је патрон бројЮiЈС cpncюtX породица
н чесr је као крсна слава, нарочито код горштака. Забележепо је низ
варнјантд овог ИЈ11.ена: Михаљ, Muxuл, Михаило итд.
У источној Eвpomf од 800-1200. rодин:е јако су се l.I.UfPИ.iTa нм.ена
Старога завета. Старозаветну групу су сачmьавала ftJI\eнa која су нocRJm
nрЮiадЮiци јеврејског народа, доцније уврП1ТеЮ! у хрrопiiанску цркву.
То су: Давид, владар и псалмопевац. За популарност m1.еиа свакако
треба траЖЈrrи у честом; ПОli\ИЊЭЉУ овог Псалli\Оnевца у м.ноги111. рукотr­
сим.а. На то указује J't скраћен наЧЮ{ nисаља овог имена чак ц када се јавља
""'
h1.еђу r.xeponcиr.1.a двдь. Захарија је свеш1•еник, пророк и отац св. Јована Крс-
т,цтеља. Његово име се јавља само једном. Мојсије, је избавю·ељ и законода­
вац Израиља, а Илија nророк и светитељ. Овој груnи б1riф'ипадало и име
Иван I<oje је истог nорекла као и Јован. Носио га је претеча н крститељ Јо­
ван, јеврејски nророк кога xpИIIIliaнcкa црква CII\Э'l'pa nоследљltм. профетом.
Старог завета. У ДХ се љегово 1!1\\е једино јавља у форм;и Иваи. На фре­
скм\а и 111.еђу м;онасиr.tа из истог врем;енског nериода била је уобичајена
само форЈI\а Јован тто б.и зиачнло да је један обли:к био у уnотреби
међу об:ичним; верющи:111а, а други резервисан СЗЈ\\О за м;онашки ред.
Међу име1-mм;а цркава, па због тога и међу људmщ, била су веома
заступљена .И:Ј\\ена аnостола. Од дванаесторице хрИС'l'ОВНХ аnостола у
ДХ је заступљено пет цена: А1~дреја, Матеј, Петар, Сrиюн .и: Фшzwz.
 92 Милица ГрковЈih

Од 1щена Андреја извођеюt су ~""Јmокорnстацн по \\Оделу с:rовсн:сЈШХ

юmокорнстнЧ1П1Х oб:noia. Il.\le Cи.IIOit се јаu:м у об.ощу Cc.tmjyn што је
cuat<AJ<o утнцзј јужпс ,J:a.1щ1rurje, дон се у северној Д3:r.,шtuфt јав:ъа
OOmO< ШtLtty/1.
Црнве светог Петра су nостоја.1е no це.'ТО,\\ npif.'\opjy, од Скадра
до Петре, а такође н у дpynL'\ об:тастю1з Ба:U<ансt<ог полуострва. То се
одраЭЈLrо на бројност tщена Петар на це:тој тернторнји Дечансtюг в..rrа­
сте: ш11ства.

н~lена ноја су UOCJL1It писци јеван:ђеља такође су застушъена: Марко,

Мапщја, .7ука н Пваи.
H.\te . 1а.1ар, .\щда щrјс носио rm ~\учеrољ: 1щ светнтсљ, 1mat< је ~111:ю у
хrншh.ансЈ<Н кa.rreroap, јер су га посн.."Iг два чoncr<a нз пcpttol(a раног
xpнuthaнcтna: један је нз Хрнстове прЈNС о убогом Ламру, а другЈr
Лазар је брат ilщропоспнца Марте а .МЗрпје.
Најбројннја груnа налепдарсни:х Ј-щена у Дсчансi<ОМ .uлаСТСЈUщству
је она t<ojy сач}оышају Ј.щепа ~\}'Че.юџ<а, жртава за xpИltU1:tHcтвo. Пре
него што су каrюrщзираюt прЈi01аДЗ.'!Н су рзз:щ•nrrЈщ дpyнtrocrot\\ сло­
јешща Ј{ fiJL-нt раз:хичитог нацлона.-rпог nopeюra.
A?amtjc је Л'Ј)И1Ј(I1ансюt ~\уЧеlШЈ<, а пре тога углсдmt rра}Јанцн Кссарнје
1-(ападою(јсне, rюсечен 303. rоДЈtне за вреl\\С цара Днок.'ТеЈџtјана. Његово
tщс је Gн:ю tfCt'ТO )' пpiL'II'pCIO!-'\ градов1ща у XI\l nc"Y·
У t<.a..-reп~apy л-ришi,_щ:~ске цркве се на:тме ;:џза сџсти•rе.:ьа сдЈNННХ
Ј·щена нојЈ·ща је f\снова Јtста, а pa:з.11rчttтJf наставrџt. Прво се f\дносЈt на
Васнлпја Bc:nљ:or, ар:хнјереја и rutcцu :пrrурщјс. а друго на јереја Rасн­
;щја. У Дечаш.:IЮ~\ в:ха~.1I[НСТВУ наро;џщ фор.ча је 6It'Ia Bactt.l Jt.1J.( Ba-
etL.ь, а црtшена Вш:r1..щје.
Свети Гсорщiс је рођен у Каnцт~tји у Лtалој Азнјн. Бно је rрлбуu
у рШ\Сю)ј војсцн, а посечен је за врс.,tе ДноюtсЦЈ-tјанова гољеља, 303.
ГОДЈ'Јtс. О~ дaUJutaa је љегово л:ично Јtче бк:ю nознато у прЈLчорј}•, а у
Дсч:а•tс"О-'\ n.Iа~.Ћ[Нству је вр:то р."tспростра.њено у сшщ зон:ща. Јав:ъа
се у P•t:.~.1JtЧJITJ(J\\ фор.ча..ча о.:( П)'Шtх до xиnoкopHCТJ('onntx: Ђура, 13уроје,
Ъуращ нт~. 06Јаљ: Гeopiujc се )Т.1авцо.'lt јавља у црюзсiОL\1 нруговнма, а
народ је IШrовор овог грч1;:ог Њ\\еtщ прнлаго,:џю зшюtttща наро;џшг је­
знка. Л \trot·н пагаш:юr обичај н су везани за љегов nразщщ, што указује
да је :Ј~щенно неко божанство nаганског nантеона које је вероватно
слављено у щю. tche. То је оажан раз:rог wто се tще оссhа:щ Ј<ао н:нродцо.
Внзантнјсt<ог норенла је култ св. А'оз,4/е н Да.ијаиа. Ове дuе ЛЈt•nюсти
су веэане trиэо.\\ :щједmtчюtх еле.,tената. Бнли <:у бrаЈ,а, цо·гищt.rщ нз
угледне nоро/џщс, рође101 у Р1щу, no зашщаљу лскарн. Као 1\\)"Чешщи
су заједно ааврнrн:щ ЖЈmот за вре~1е владе цара Ј<арнна 284. годнне,
зато су нстоuремено унетн у .чартнлогпј хрш1ЉанСI<с црнвс, а ното,,\ н у
њен оно,,,астюФн. По:шатн су 1юд заједшrчющ Јщсно~\ Соетн врачн. У
Дечансt<о.\\ n:rасте.'lt(Нству је nocтoja.'la црква Светнх nрач~:ва, ца је cua-
1\aJ<O на тај начнн у rшро.:т дocne:ro љче 1-...'nз.tte и ,]a.ttjaua као Kyз.tm и Дa­
.tmjau.
Свет1t Дtt.~tшllpttje је :хрiО.Ј.d1ански ~\}"feR1!К, рођен у Солуну у треће.'l(
всну t<ao син BI(COt<oг војног старешltне piL\\CI-\C оојсЈ<е. Лiучеюrчюr је
заврun{(\ жюзот у сво~\ ро.цно~\ rpa~y за вре.,,е Га:терtсја .\iat<CHiaJm 305.
 Имена у Дечанск:им хрисовуљама 93

гоД}mе. Његов I<улт је био pa.nn-rpeн у xpmrdiaнci<OI\\ свету, а у Даrщаr.щјн

к целщ\ Балнанском tю:rуострву је цве-tао у VП вену. У ДХ се јавља
Ј{СI<ључнnо у фор,\\И Длттьр.
Mapwt, Л"ЈЩU.t.Ьанскн .\\)'tiеннк, рођен у дџt:rоазијском граду Тарсу, а ·•
страдао за вре~\е Длок..'lецтtјана 305. гоДЈtне. Његово ю'е је ба:ю np:ro
о~љено у Ита.mји. Светn Л1арнн, осюtнач реrrуб:пще Сан Марино,
бно је преЈщ предаљу пoper<:IO.\\ са Раба у Да.1мац}{јн. НаrшЗЈi се 1\\еђу
рю\ОI<а'l'о.rrнчющ светдтељтщ и слави се треhег марта, а у календару
Српске цркnе његовог 1щсна не,,щ. Дакл:е, као :n-t<rнo Ю\е је свакако
било прихваћепо nод утицаје~\ Запада !I llрЊчорја.
КаЈiендарско име HtU<oлa је I{З храumанског календара ло 1щену
Ј-1(;'1'<).1<НЈтог I<орнфеја а архнјереја нз маrюазијске nокрајине Ликије.
У211ро је 343. године. Његов ку.1т је био подстакнут преносоll\ ,\\ОЩТitју
у једаиаесто:.( ве1"-у у Бари. Много је прослављан у Да:щац:ији, а на цe:ro11t
Бam<.wy је Њ~\У nосвећено llџюro хра.,\ова. У б;n1ЗЈ.iЮУ Дечаиа је такође
бwа пощ!Гпута једна црнва ЊCli\Y лосвећена. То је раз.тrог што је у
Дечансi<О.\1 властелrшствu бн."'о распростраљено ono нме.
Нwшфор је хрИI.Ilћансюr ,чучешti< нз Антнохије, посечен 280. roдmre.
Љегово кме је б:РИО познато у nри~юрју. Неt<ОЛИI<О прњ,юрсюсх е1IЈ1скопа
је носило љегово име. У Дечанском в:щстелиж.:тну се јав.ъа у форюt
Никфор н 'ro са~ю међу биволарщtа.
Лрок01щје је xpJ1ll.IЬaucюr .\tучеiШЈ<, рођен у Јерусатщу, а погуб.ъен
у Кесарцјн Палссттн:i<ој 3~3. гоДЈntе. Бно је щЈ.щцнр у Ддоюецнјанuвој
гарди. На Ба;rкану су постојале цркве .ЊС~\У пocвel'lerre, а но љеговО.\\
имену је настао топошщ Пр01;уљье. fЬегово Јще је бшю д:mано становшщн­
ма ВЛЗСТС..'ПDIСТЭа, а.rщ не )' Tal<O BeJniJ-:Gt\\ броју.
Прохор је ка.Тiендарско нме rю светитељу чијu је култ исто<rноr
nорек.1а. JVteiJY људющ .ча.настнра Дечана забе.1е}кен је смю један nрото­
поn IФји се ован:о звао.
Срђ је снрнјскц народюх светитељ нз града Росафе. У прн.чорј у је
било парочнто лџюго Х'Ј>а.'l\ова посве11еннх Срђу и Ваю·..')'. Један од храяова
је био па рецц Бojarm одаЈсrе су љу;щ нз Дечана наба.вља:tн со. Сваюu<о
је "'''е Ср/ј дош;ю са npmюrja J-t.lи од Сt-:::щра 1\\еђу становтtt<е властелин­
ства.

CmeфaN је хрЮ11ћансюr прво~tученик. Збоr подударности љеговог

имена са речју кр)1rа дуго је бно заштнтпнк хрrrш11.анског цар::тuа новог
Рњщ1. Ње~\У су биде посвећеис ~щоге црt<ве на БаЈП{а~ веmпщ број
срnсюос в.'lil~'\apa noчentllИ од деветuг век:1 но<:ЈЮ је љегово ЈС:\\е. Међу
становннЦЈша Дечапског влнсте.•ннства је такође бн.ю рз.rnростра.њено,
ащr шrјс нрп.\1љено као в:rадарско rще него непосредно под црнnеtЩч
и.rm ftеющ дРугЈЩ утЈщајем. Насталн су од љега: CmenaN, Cmenoje, Степко.
Гдас ф је nрешо у и, даt<.1С поуз;:џща нотnрда дз је у овој зоюt ф > п.
а пе в.

TpuфyN је Л"РUU!ћанскй 1\\у·ченпк, рођен у Фригнји у N\алој Азији.

Посечен је 250. годнне за вре~\е Децнјева гољеља. Био је заштЈ-rrник
града Котора оощто су се тамо чувале љегове :1\0UXTH. l'-ao лично Јtяе
94 Милица Грк.овић

давано је у прШ\ОрсКЊ'\\ градовњ'\\а, а нарочито у Котору и Дубровнику

који су бИЈПI везани чест'\ женидбама и: удадбама. Као и у прШ\орју
тако се и у ДечанскОЈ\\ властелинству јавља доста често и то са про"'еље­
ним. ф у n. С обзиро.ы на љегову учесталост у прШ\орс1џщ градовШ\а, с
правом се може реlш да је у рашко залеђе дошло одатле.
Постоје два светитеља с Њ'\\еноll\ Теодор. Један је војсковођа, а цруги
регрут, оба из Евх;антије на Понту. Њихов култ је био проширен по це­
лој Византији, а такође и на дащщтЮiској оба.т{. Њrосово лично ~е је
нарочито давано у Бару, Котору, Улцmъу, Дубровнику и Cn.rrитy. У
Бару се јавља у форџ Тудер и Тудро. У Деч'анском власте.rщнству посто­
јао је влаu.nш катун Тудоричевцt~, а стареuшна се звао Тудориц.
Ндје ззбележен ни: један случај варијанте Тодор wnt Теодор. У ру­
ll\унском, оноr.\астикону јављала се у прошлости, а и данас се сачувала
форл'U\ Тудор. Највероватније да је ова варијанта доспела у Дечанско
властелинство преко Влаха.
Последљој групи приnадају календарска Ш\ена из владарског оно­
м.астикона. У ту категорију улази име Костадин и юmоr<ористици настали:
од љега ]{оста, Ј{остило, Костиц. То ~е је ушло у хршnћански календар
по цару Константину Великом (306-337), који је проглашев за хришhан­
ског светитеља због великог значаја у животу хришliанске црRВе, јер је
дозвоmю слободу хришћанској вероисповести.
Није лако одговорИ'l'И на нека nитаља везана за календарска Ш\ена
и љихов улазак у народни: ономастикон као: Шта је био одлучујуће за
избор календарснrос Ю!.ена? КојЮ~. nутем су Ш\ена улазила? Како су
nримана? Када су прнм.ана? Може се одговорити само на нека mrraљa,
ll13дa не у потпуности. На распростраљеност неких имена и љихову број­
ност су у јакој "'ери утицаmt локални култови, као што је случај с кул­
том светог Трифуна у Котору, светог Влаха и Срђа у Дубровнm<у,
светог ,Цнџтрија у Солуву, мошrи светог Ндколе у Бариј у. По cвeli\Y
изгледа да је најјач:и талас христијанизације ономастикона био у време
примаља хриrпћанства. Најсигурнији доказ за то је однос календарскrос
1щена у народу nрема именима светитеља патрона српских поро,rџща. Не­
ма поузданих доказа, али су, по свему судем, најч:ешће крсне славе биле:
Архан:ел Михаило, свети Никола, свети 13урђе, Митровдан, свети Јован.
НајфреRВентнија налендарска и111ена у ДХ су управо Михаило, Никола,
Ћурь/ј, ДЈtШтьр, Иван, Степан итд. 253

263 Гордана Јовановиh, је на ОС!iову катастарског поnиса области Бранковиhа

из 1455. године утврди.па да су у петнаесто~\ веку у поменутој области била вај­
чешће календарска и.мева: Степан, Никола, Ћурађ, Јован, Димитрије, Тодор,
Иван, Михаило. Поређеље резултата ових истраживања са закљусщи.ма о кален­
дарсюш Ю\ен.и:ма у Дечавском властелинству показало је се за дуже од једвог
века у српском средљовековном оном.астикону у области калещхарски:х имена инсу
догодиле ИЮ<3Ј<Ве значајне про~1еве. (О релаШивној фрекветщији хрuшћанских имена
XV века у обласШи Бранковића ( Вучиiuр11ско.м саиџаку), Cetvrta jugoslovenska onoma-
stiCka konferencija, LjuЬijana 1981, 295-308).
 VI ХИБРИДНЕ СЛОВЕНСI<:О-НЕСЛОВЕНСКЕ ФОРМЕ

По углецу на словенски тШI им.ена грађене су хибридне форд\е од

ј едног словенског и другог несловенског елемента.

А. СЛОЖВНА ИМЕНА ОД СЛОВЕНСКИХ И НЕСЛОВЕНСКИХ ОСНОВА

Имена ове врсте су nосведочена врло рано у м.ноnщ средњовеков­

НШI исправЗllщ. Женско Иl'!\е Марислава 254 је забележен у XIII веку у
Дубровюn<у и Сплиту, а сложено је од календарског имена Марија и
словенске основе слав по моделу женских словенских W\ена Добро­
слава, Радослава, CmaNucлaвa итд. У XIV веку код Призрена забележено је
Ю\е Бунислав саграђено од раQnростраљеног влашког Ю\ена Бу11 и познате
словенске основе слав. Сложено и.'1е Балослав (Балослаљић) могло је
nостати од nрве несловен:ске и друге словенске основе.

Б. СЛОВЕНСКЕ ОСНОВЕ И НЕСЛОВЕНСКИ СУФИКСИ

Знатно је qeudia појава грађеља Ю\ена од основе једног и наставака

другог језика.
Многи см.атрају да је наставак -ул постао од ром.анског наставка
-olu.s, -ulus. помоћу њега су грађена многа poJIЏl}rcкa Ш\ена као Romulus,
Ursulus. Овај наставак је утицао на форм.и:рање нових облика личних:
юt.ена са словенс.!<}Щ корено.м.: Радул, Владул, Драгул итд. Поред овог
постоји м.ишљеље да је наставак -ул словенског порекла. Није искључено
да је на Балкану допvrо до укрштаља ови:х наставака.
Наставак -elus, -ella је градио 1'1\НОга романска ~t~ена "Кађ Maurellu.s,
Vitelus. Под :његовЮ\ утицајем су настале нове форм.е нарочито у при­
~'орсКШ\ крајевима као Prodanellus, Budz'nellus. Може бюп да је Ш\е
Мрђела из овог сnом.еннка постало о.ц овог наставка и: корена који је у
словенским; именима Мрђан, Мрђа, Мрђен.
Сложени суфm<с -ulinus, -olinus био је саставни део 1'1\НОГИХ роман­
ских имена као AlЬиlinus, Marculinus. Није искључено да је утицао на
ствараље Ш\ена Богулин, Радулин, Драгулин, 1'1\ада су се ова Ю\ена 1'1\огла
градити и без ромавског посредства и утицаја.

ш Константин Јирече.к, Романи, 181.

96 Ми.тща Грковиh

В. IiECЛOBEHCI<E ОСНОВЕ 11 СЛОВЕНСЮI СУФИКСИ

Хиноt<орцстЈtчюt об:щк на -о ,\Jrtxo од Ј<а..,ендарсt<ОГ 1щена које је у

оно~\ CПO)\Ctntкy забележено у фор.ча.ча Afttxaл, ,\frL\'"a. ь 11 ,\1uxllл nacтuo
је nод )'ТЈЩаје.'t словенсюiХ хшrокорЈt<.'Т1rка тдnа ,1ршо, Ј\Iи.. ю, Славо.
Хшю~<орнстЈС•Шlt облици на -е no узору на с.7овснс!<е юоюrФристи:ке
пmа MlLJe, Раде И'Гд. јављају се у ХЈmокористаLЏt\Щ од страюrх Iщена
Ј<ао Барбе ( < Барбат) , Лале (< Лазар} .
Hajuehи број хппокористi(Ч1IИХ об:uuш од стращtх Ј·щсна је на -а,
нrro одговара ст:uьу које је запажено за хаnокорИстЈще од словенских
}Щена. По ~юделу словенских об:тка Божа, Рада, јављају се Која (< Ко­
стадrи~), Мата (< ,иатија) итд.
I<онстаптiШ Јtrречек је лроучаваu ова1<ве хиnокорнстнчне обтще у
nри.,юрју н дoll1ao до зюиъучка да су бројно nретежшt хиnоt<орнстцци ца
-е, а да су ређа мушка 1щеш на -а. 25" Резултати нстражЈrnаља хнпокорнстi-t:­
щ1 у Дечансtюr.\ властетrнС'l'Ву not<aзyjy друкчије стщьс. Н ајвише је х:ипо­
корн<."rЈn<а па -а, ll\eђy зе!I(.ЈЪОрадi-nщнма, а Jltaњe на-е.I<од ilJtaxa су бројюrји
юшоЈ<орнстнцн на -е.
СуфЈО<С -оје вр.:r10 је чест~· ю~енmщ словенсн:uг нupe1<.'1U у овој облаСТЈr,
~ то се ()~раз:и:ю н ла грађеље щ\еиа овог суфю<салноr тЈ-m<1 од неслонен­
сних осноuа: Ђуроје, Ивоје, Аfшоје, ..'Vf.ttxoje, Cmenoje, Шодоје 1rrд.
Суфю'с -eu ЛО;\\Оћу кога t.·y грађена словенска шtена тшtа Раден,
Afti.1C1t, Добреи, с:тужrю је за rрађеље новнх фop~ur од основа crp:umx
lt.чена t<ao Ђуреи.
Настаnак -1\о је у то вре.,\е бно вею\а >юm на терену Дечашжог в..'lаст~
.ощства па је nослужло и за извођење новнх фop.'UI од осно~ стршntх
нмена : Ванко, Ђурл-о, Јlваш<о, Степл-о, Лалко.
Прс~\а tщеню\а с:ювенског порек.:rа са наста.вко.'\ -ехна <.:ТВорено је
н ме Л 1amexua.
Н:к'ТаВак -oru у It\\Cюt\U\ тиnа Драzош, J\1rLJtOut итд. вео~tа је бпо
npoд)'l<'l'HBaн на це:юлt в.,асте.-шнству ла се .tако везн:вао н за дмена несло­
венсt<ог порек.,.щ: Андрощ, Дудош, Ilempoщ.
Пре.,ш и~tенющ ТЈ(Па Драzан, Mtt.zaн Ј!ТД. суфикс -аи је nослуЖЈ·!О за
грађеље шtена ,"vfemaн.
Суфт<с -иц, данас веh мртав а и у 1'0 време tшје био нарочнто nродуi<­
тн ван, всзнвао се за J!,\\et:xa несловенсЈ<ОГ rюpcJul3 : 13ур/јиц, f(ocmиtf,
A.y,,tatltllf. J\..(uxotUШ(, Никотщ.
Суфщ'с -ща је у ю1еюща Ђyptua, Ншшю., Ивапша .
С)·фикс -ица се врло ttecтo јавља у rра/Јељу ·'\ущюtх и жсис1<!tх J!t\\CI·ш
~.1овенс•-:оr rюpet<.1a. Сва1<ако је и у поsезнвању са несл.овен~Ј<Иll\ щteНJ{ll~
нлшо ДС\ШН)'ТЈWну у.-югу: Ђурица, 1\остtща .
Суфнкс -ьц кnjJt се налазио у Иi'leHIOta типа БЬлщ, Мtцщ ЈЈС:!ујс се и
33 основе пес.'1овецскњ"< ИЈ\\ена као: ТрtтыЈ, Иваищ итд.
Пре~1а JHteFJJ[!\\a типа Милак, Радак којн су WJDeмctш no.,шl,y с~ фикса
-ак наста.1n је 1ще Лулак.
Суфикс -оња спојен је са нес.1овенскюt Њ\\СНЩ\ flt'111ЬP у ноnу хнб­
рЈщНу тnоревнну Петроња. ( Суфис -оња не мора бцтt( слов. пореюrа) .

'" Koitcraкrlщ Ј 11рече.к, Ро~ани, 81.

 Имена у Дечанским хрисовуљама 97

Стари словенски суфикс -иња кога нема у другим Иll\eНИll\a словен­

ског nорекла на oвo.r.t терену сачувао се у хибридној форми Гркиња.
Наставак -ић је у Дучић и 1Јулић, али се не lltoжe тачно утврдити
да ли гради де?twнутивну фopr.ty или штроним. ...
~

Наставак -иш је редак у именима словенског nорекла а у имену

Иваниш се једини nут везује за страно име.
Из свих ових npИ!.tepa за грађеље нових обЛЮ<а личних шtена од
разнородних језичких елемената види се да су страна имена веh увелико
у nрвој четвртини четрнаестог века бИ!Ја урасла у срnски оно.r.1астикон
и да су од љих настајале нове фор1.tе no узору на словенска имена.
Из структуре nатроюwа се може реконструисати јощ неколико
суфикса словенског nорекла који су се комбиновали са несловенским
кореюща:

-ат: Буцкатовић (Буцкаiй<Буцк(о) + аШ)

-ema: Лалетић (ЛалеШа<Лал(е)+еШа)
-ил: Буниловић (Бунил <Бун + ил)

-
 VII НАДИМЦИ

Најnоуздан.ије и најстарије nодатi<е о надИ.r.\ЦИI\tа забележио је Byi<

Караџић у Рјечнику од 1852. године: "У Херцеговини и у Црној Гори
много чељаде (и ~у1.11Ко и женско) има још једно юtе осим крштепога,
таково се име да:нас зове нади.r.хаi<. Управо узевши .r.юже се реhц да су
надимци двојаi<и: једни се надјену дјетету у куЬ.и I<ao од милости (може
бити још прије .крщтеља), а други послије изван I<уће, nонајвише под­
СII\Ијеха ради. У Црној Гори и у Херцеговини људи се овијем првије~
нади.r.щима зову и пјевају и пищу, ТЗЈ<О да се многима крщтено име слабо
и зна изван нуће и родбине љегове: ја calt\ с једнијем Цетюьа.нином,
које11t)' је надюtак ШуШо, путовао нeкo.rnn<o пута из Котора на Цетиље,
с Цетиља на Стаљевцће и у Котор, на Цетюьу се и у Котору .r.moгo nута
с ЉliJ\\e састајао и разговарао, и не само urro lltY л:игда нијеса!l\ чуо .кр1.11Те­
нога 11/1\ена, него м.и га нијесу знали казати ни љегови знанци с Цетшьа и
из Котора. ОвЗЈ<ови НЗДЈ{t\ЩЈ{ нијесу начнњени од Јщена .крщтенога,
као н. n. Машо, Маrико, Машан од Марко; Лако, ЛакеШа од Лазар;
Ико, Илча, Илчан од Илија; него сасвије.'t од другога и често непозна­
тога I<оријена. " 258
У познатој студији о m.\еНИh\З и презимеНИII\З Т. Маретиh говори
о 1щдимЦИЈ1щ као посебној оноr.щстичкој :категорији и наводи низ
пр:имера потврђеЮIХ у истори.iскюt изворшщ. 257 Без обзира што се сви
ти прюхери с данаl.li]Ье тачке гледишта заиста .r.хогу nрихватити као на­
диr.щи, врло тешко је утврдити щта је Haдиlltai<, а шта профилактично
Јще.

У Дечансi<ој хрисовуљи је r.tного шхена за I<oja би се могло претпо­

ставити да су били нади/\Щ:И, али је врло тешко уrврдити ЈUта је у вре!l\е
пре више од шест сто'l'Ина година био надИ'h\ЗЈ< да се сакрије nраво нрште­
но Ј-ще, а шта профилактично име. Тешко је утврдћ'I'И да ли је одраз
особине носиоца или nодсмешљиви Надиli\ЗЈ<. Најтип:ичнији прш\ер у
овом cпollteнnкy је Голозло и nатроНЮ\ Голозлови/i. С данашљег стано­
вишта то би се с правом r.tогло туr.щчити као надњ,\ЗЈ<. Влад~щир Мажу­
раниh такође 11щсли да спада у групу шаљивmс и подругљивmс надшuща,

111 Вук Стеф. Караџић, Срй~ки рјечник шШу.мачен IЬtЈ.мачкијем и ЈfйUiинскијем

рцјttшма, у Бечу 1852, 385.

u' Т. MaretiC, О narodnim imenima, 116.
 Имена у Дечан.ски:м хрисовуљама 99

сложеиих од две основе. 268 У :исто време 1<ада је овај обл:ик забележио
српски лисар у ДечанскОll\ властетшству, записан је у хрватСКИll\ спо­
м.е~з и то у Загребу. I1pe lie бити да је то бИЈЈо неко старо словенс1<о
име зашrитног карактера, донето :из заједничке посто ј бине Срба и Хрвата.
Доста је Ю\ена која личе на надим.ке као: Мохооча, Радооча, Полуглав,
Свw1оглав, Паук, Лисица, Медвед, Бритва, Муха, Мрша И'rд. али би
било тешко прихватити да би се у једном. озбиљноЈ\\ правном. докум.енту
љу}Џ( бележитr по нaдJ-lМI.tИll\a щаљиве природе.
НадимiЏr су стара индоевроnска OHOII\acт.иtn<a категорија. Главна
карактеристика је у томе што се јављају као друга детерминација, н;акон
даваља правог личног им.ена. Тако нnр. у старом Рим,у особа је lltoглa
:имат:и лично Иll\e, име рода ко11~е је припадала и надимак. Нади11щи су
најчешве даваrо-~: по дУШевним. и телесЈmм. особинм1а: Naso - Носоља,
Longus- Дуiоња, Flaccus ~ Кле.мпоља, Bt"Utus- Глупак итд. Истражи­
ваља Константина Јиречека258• су nоказала да је у щu.IIIO\ nрпм.орсi<Им
градовима у средње111 веку било liЩОГо наwщака која су били у функцији
друге детерминације личности. Међу н;ајстарпје н:адШ\U<е спадају надим.ци
настали по називима градсi<ИХ ч:етврти, зграда, уmща, калија: Johanes de
Porta (Сnлит XI век), de Pustema (наДИlltак настао по једн0111 градском
кварту у Дубровнику). Чести су нaWfl\ЩFl по именима места и етнонимиlltа:
Grecus (Сптrт, Задар, Крк). Ungaro (Дриваст), Sassinovicl~ (надимак по
Сасима рудари111а у средљовековној Босюt и Србији јавља се у Дубровни­
ку). Много је надю1ака ПQ телесним особицама: Kilaveca, од I<ИЛа (Задар),
Cosihrada од Iсозја брада (Дуt}ровник), J{assanagu од кривоноr (Сплит).
Нису били ретюх ни надим.rџ1 по nредметима: Preslica (Дубровник),
Sechira (Крк). Бројни су надиr.щи по називи111а за службу, зваља и друга
достојаиства: Gospodz'nus (Крк), Zupanus (Бар, Крк), Abbate, Patriarcha
(Раб). Морална и душевна својства: Gloria (Крк) Scorobogatus (Дубров­
ник, Раб), Sveta2f (Крк). Као и код дpyrnx народа за надиllu<е су се узи-
11\ала занимаља и занати: Calafatus (Tpornp), Grincara (Котор), Platnaro
(Крк). Огроll\ан је био број надимака који је истицао nоједине дом:ич:не
особине или су nодругљиви На,ЈЏ1Ј)1ЦИ настајали изазвани не.IОIМ дога­
ђајем: Liepopio, MasiЬrada. Mиticassa (ДубровНИl<), V aricassi (Задар),
Vodopia (Дубров'НИI<, Котор, Паг). Називи животиља, птица, биљаi<а су се
узимали да покажу неку особину носиоца надимка: Sec, Prasso, Cocot
(Дубровюn<) Gusco (Задар), Cucuvia (Крд). Данас су цawrr.UЏI познати у
свюt цащиh\ крајевИЈ\tа и добијају се nосле правог Иllleнa.
Када се све ове чиљенице узму у обзир, тешко је твР'дЈ'ти какав је
био систем наwrмака у Деч:анском. властелинству. Свака од хипотеза
Иl\\а подједнаку снагу ослонаца. Међутим, ч:ини се најnрихватљивије
полазитте бедешка Вука КараџиЋа о RадиМЦИ111а с по~етка деветнаестог
веl(а. Сасвн11t је 1\Юr>yfie да су r.ютиви за даваље надимакакоје је забележио
Вук били исти и у четрнаес'l'ом веку. Дакле, прво су могли настајати
надимци у куliи И то из неколико разлога. У највећеr.1 броју случајева
258
Vladimir Maiшanic, Prinosi za Hrvatski pravno-povjemi rjeenik, u Zagrebu
1908-1922, 325.
tsaa I<оастав.тnв Јиречек, Романи, 87- 87.
 Милица Грковић
100
надимак је био условљен вероваљем да де~юнСI<е силе не могу наun<одити
човеку ако ~ty не знају право и~tе. Осилt тоrа могао је постати по некој
карактеристичној ocoбJIIOi новорођенчета, али као знак щr:юwте, не­
зависно од крwтеног имена. Право име се могло заборавитz~, а нади~tаi<
је остајао до Ј<раја щивота као основна детер~'lчнација. Друга I<атегорија
надимака је цастајала изван I<yfie с циљел1 да се једна особа иденnrфинује
изяеђу лшогих Ј<оје носе исто I<рштено име, нли да се истакне нена уоч­
љива физична или nс:ихична особина. Тано су стварани нади~щи ноји су
моrли, а и нису люрали Јiмати nогрдаи и увредљив нарантер. Није спорно
nостојаље надимака, aJUI не~~tа Ј-tачина да се разграюrчи натегорија нади­
мака од другщ' ономастичкнх натегорија. Свrо<аЈ<О је Rеоnходно свестра­
није проучаваље посвеfiено само над:им.циr.tа, јер су од 1\\ПОГИХ касније
nостала nрава преэюtена.
 VIП ПРОЕПОНИМИt&о

У Дечанско11~ властелинству није б:ило през~щена у данашљем Сl\\ИСлу

те речи. У веhини случајева лица су обележавана једноставшщ систе­
МОll~ једног им.ена који је био nознат на најранијСЈI\ ступњу развитка код
свих хm:доевроnсних народа ..Маљи број људи је био обележен двоим.ен­
сном ознако!f\, ноја се углавно111 састојала од антропонима и nатропи­
л-tа или од антроnонима и надимi<а. Ближа одређиваља личности су се
nостизапа на различите начине: nOli\Oћy зающања, noper<Лa, телесних
особина и очевог J:t.\\ei.щ. У ствари то су зачеци фор!f\ираља nрезИll\ена
код Срба ноји су преюm:ути доласкО11\ Турака.

А. ОДРВЋИВАЊЕ ПО КАРАКТЕРИСТИЧНИМ ЦРТАМА

~ личности

Код ове категорије је тell(l(o одредити ца ли је над1щак одређеног

тща, лично Њ\\е профилактичног карантера, или је у rщтаљу нeu.rro
треhе: БfЈлбрадић, Чрноглав итд.

Б. ОДРЕЋИВАЊЕ ПО МВСГУ ПОРЕКЛА

Обележава.ње лица на овај начин је вео1tщ стара nојава, али на ОВОЈ\\

терену је скоро зане,)щрљ.ивг. На основу ИЈI\ена Захарије Алтињанин не
11\Оже се сасвИ!f\ тачно утврдити да ли је Алтињанин ащо оэпаi<а nоренла
или је вен настајало презш1е слично щюrим. савременим nрези!f\еШ{!'.\8:
Фочак, Белегииtанин, Гардиновttанин итд.

В. ОДРЕЋИВАЊЕ ПО ЗАНИМАЊУ

Врло је тешко утврдити да ли је у питаљу лично И!f\е по називу

заrоо\аља, заНЮiwье одређеног лица или је занимаље вен nостало nоро­
дично Иl't\C: Ковач, Златар, Крчелој,
tst Тер.~tи.н йроейоишщ nокрива категорију имена која нису nрава презимена,
алн су на путу да то nостану. Пonrro ниса.'' нашла одrоварајући термин, у Институту
за српСЈ<охрватскn јеэИЈ< Српске акаде~tије наука у Београду колеге су ~ш 31. VIII
1979. године помогле да се створи овај термин за хоји Јlщстш да може одговарати
категорији која се овде авал:изира.
102 Мипица Грковиh

Г. ОДРЕЂИВАЉЕ ПОМОЋУ ПАДЕЖНИХ СИНТАГМИ

С обзироl\'\ на то да чврстих презим.ена није било, личности су се

ближе одређивале nадеж:н}{М :конструкцијаl\'\3.
а) Генитивне конструкције с nредлогоl\'\ у обележавале су посесив­
ност: У Бољоја син Рахоје (ДХ II 41).
б) Дативс:ке :конструкције такође одражавају nосесивност и сино­
НИЈ\'\И су с ПОЈ\'\енутом :констру:кцијоl\'\ у +
генитив: син му Роман а Богилу
Радосла/Ј СдХ П 9); а РадослаЈЈу син Отмич (ДХ П 47).

Д. ОДРЕЋИВАЊЕ ПОМОЋУ ПРИСВОЈНИХ ПРИдЕВА

Присвојни придев од оч:евог или бра·rовог им.ена јавља се у сантаг­

матској вези са ИЈ\'\еницом син, односно брат: КрајислаЈЈ Пегројев брат
(ДХ II 62).
Hel'r\З случајева изостављаља иЈVtенице и употребе присвојног nри­
дева у служби за ближе одређивщье лица. Није забележен ни један слу­
чај детерминације име +
nрисвојни придев, што значи да присвојни
nридев није био у служби патронима нити је преношен с генерације на
генерацију. На том терену нема юr :каснијих потврда за форllшрање прези­
мена од присвојних придева личних имена на -ов, -ев и -ин.

Ћ. ПРОЕПОНИМИ С НАСТАВКОМ (-ОВ)ЦИ

ПоЈVtоћу наставка ( -ов) ци су грађени називи скупине Влаха, док код

осталог становнищтва није забележен овакав начин ближег одређиваља.
Пре11щ ЈПтчину, в.лаn:й<.ОNt челнику, цео катун, односно сви становющи:
су се називали ЛЬпчин.овци, а по челни:ку Ратишу прозвани су Власи
Ратишевци.

Е. ПРОЕПОНИМИ С НАСТАВКОМ -СКИ

Није забележен ни један случај творбе патроним.а од личног имена

и наставка -ски. Наставак -ски је nосведочен у два прю\ера: Власи Све­
товрачсци су ИЈVtеновани no називу цркве Светих врачева :којој су непо­
средно припадали или становали у :њеној близини. Ђурашевски Власи
су највероватније добили им.е по бившој феудалној припадности: , ,село
ђурашевско Рзиниће и .~. катуна Ьлаха ђурашевских" (ДХ П 53).

Ж. ПАТРОНИМИ С НАСТАВКОМ -ИЋ200

Основни нач:ин на :који је ближе одређивана личност у ДечанскОll\

властелинству су патровиr.щ изведени од очевог Иll\ена и наставка -ић:
Богдановиfi, РадЬновић, Павловиfi, Ивановиfi итд. Има доста прИt>\ера npe-

tao Stanislaw Rospond, Poludniowo-slowiaskie nazwy niejscowe z sujiksem -itj-, Кra­

kow 1937.
 Имена у Дечанским хрисовуљама 103

растаља rra'l'pO:mt:ll~ у ознаку задруге или рода, ЧИЈ\\е се приближава

фуНЈ<ЦИјИ презИ/1\ена. То се најбоље види по употреби nлуралне форl\\е
патронима, која није вище ознака једног непосредног потоl\\I<а него целог
једног рода повезаног заједНИЧI<ИМ. преткоl\\: Хвалојевићи, Богда- ..
новићи, Побратовићи И'l'Д.
Реконструющјо.r.\ патронима може се добmи старији слој иr.tена
људи у области Дечанског властелинства, највероватније из дРуге
половине тринаестог века.

Један број људи је ющо проепоним пре.r.~ зав:иr.wьу предака као

Прахторовић, Ковачеви!i, Поповић, Аб~совић. Најсигурнији доказ да је
био отворен пуr ка ствараљу презимена је проепондм Шьвчић које
је носила цела једда група људи везаних заједничющ претком чије је
занимаље било шавац: "и у то врЬме кои боху људије у њега Шьвчи!iи,
Богдановићи, Побратови/i.и". Опатовић је свакако проепоНИАt по занимаљу
некога од даљих сродника јер опат није 11\Огао имати синове, а може би­
ти да је у породици постојао надимак onam .
Насупрот великог броја патронима било је само некоЛЮ<о .r.1атро­
нима ( ДОванић, ДОвухлић, Марuјић). Малобројност 111атрондма је још
једно сведочанство о подређено.!~\ положају среwьовековне жене.

УПОРЕДНИ ПРЕГЛЕД ПАТРОНИМА

А. ПРИ~НАСТИРСКИ МЕТОХ
ДXII дхrп

ред[
бр.
НАСЕЉЕ 1~- ~ слов. ]xpиnffi.~ ост. l св. [ слов. [ xpmidi., ocr.] св.
1. дЕЧАНЕ бр. - 21 3
- -- - 33,33
2. БИВОЛАРИ
% - -- - -
бр. 1
---
1

-
-- --
-- - 1 1
- -
-
~
- -
-
66,6б

- 1
- - -
3. ЛУЧАНЕ
% 100,00
,_...._
бр. 5 -
-
3
---
8
--
100,00
5
-- - 3 8
- - - - -- -- - --- - - - -
- --
%
___, 62,50 - 37,50 62,50 - 37,50
4. ЧРВЕНО - бр. - - - - 5 5

5.
БРЕЖАНЕ
БЕЛЕГ
%
~
--- - ---- - - -
бр. 1
-- - 1
100,00
~

б. ИСТИНИЋИ
%
--- - - - - - - --- - - - - - -
бр. 5 1
100,00
б 5 1 6

7. ПРАПРАЋАНЕ бр.
83,33
% - -----
22
- - -- -- - - - - --
16,66
2 1 25
83,33
23
16,66
3 1 27

8. СТРЕЛАЦ
%
бр.
88,00
23
~ --
8,00
1
--- - --
3 27
85,00
25
11,00
1 3
3,70
29

- 9. ЉУБОЛИЋИ
~ ---
бр.
85,18
31
--- - - - - -- --
~
3,70
3
11,10
1 35
86,20
29
3,44
3
10,34
~

1 33
% 88,57 8,57 2,85 87,87 9,00 3,00
 104 Митща Грковић

ДХП дх ш

Ј ~· : слов. , хришh., ост. Ј св. 1 ::Ј хришh. ост. 1 св.

1
ред
бр.
] НАСЕЉЕ
10. ЉУБУШАНЕ
бр.
1%
1 1 1
- -
-1-1.-I-Б
-О_Х
_О_Р
_I_IЋ
_ И_ бр. 16 1 1 1---'ls -~-6- - 1- - 1- Js
- - l - - - - - -·,__:.o/c.::.._o 88,88 ~~ - 88,88 ~Д.S I_
12. ХРАСТОВИЦА бр. 5 1 1 1 - 1 6 6 1 1 1 - 7
-- % 83,33 16,66 ~- ~ 14,2.!._ _ _::_ -
111 1
Ј3. ПРИЛЕПИ бр.
.1L
Ј 6 ј 7 ЈО
14,28 ___1_ 90,90
85,71
Ј
9_ _ - - - -
1 11
1 14. ПРЕКИ ЛУГ бр. 2 2 1 З 7 6 2 З 11
% 28,57
28,57 42 54,54 18, 18 27,27
--1-------1- - - - - - - - -- -
15. БРАТОРИН бр. 1
--~ -~

ДОЛ % 100
--1-.::.:..:-----1-.:..::.._.~-- ~-- --
16. БАБЕ бр. 27 з З ! 26 3 зо
---
------:-~-----
17. ГРМОЧВЛ
% 87
бр. 21
3,22 9,67
2 2З
86,66
19
-----------
3,З3 10
2 21
_ _ _ _ _ _ ,_..:..;%'- 91,ЗО ---~- 90,47 - - 9,52 -
111 18. УЛОЋАНИ бр. 9 3
% 64,28 21,42 14,28
2 14 10 з
66,66 20
2
1З,3 3
15

19. I-Б
-Р_О_ДЛ_И_ЋИ
--i,·-'б~-• ~ ---~~---z ~ ---~--- - -2

20. РЗИНИЋИ
0
бр,- - 1- 4 -,- 2 - "--1ј17 - 1-5 - - 2 -'"--lГts
1 % 1 82,З5 11 '76 5,88 8З,33 11,1 1 5,55
СВЕГА : бр. , 189 1 18 1 21 1228 1206 19 1 21 ] 246
1% 82,89 ' 7,86 9,25 83,74 7,72 8,54

Б + В. ОСТАЛА МЕСТА У САП КОСОВО

(слив Белог Дрима и косовска Дреница)

Б.

дХ II дхш

ред
бр.
! НАСЕЉЕ ~·~ слов.] хришh.Ј ост. Ј св. слов. хри:шh. ост. [ св.
1. ДОЉАНЦИ бр. 4 - - 41100,00 4 1 4 1 - -
- - - -- -1-.:..;:_ _Ј
% _ 00,00 _____ _ ______
2. БРЕСТОВАЦ бр. - - - 1 - - 1
% 1100,00
З. _З_Е
_Р_З_
ВВ
_ О_ _ ,_б..:.:р:....
. - 2 --2 --З--7 ~-1 --t - --з s
__ ,_______ ,_..:,:%:.___2_8_,5_7_ _2_8,_57_ ~ --- - - - -
<4. БОТУША бр. 1 1 1 з 1 1 1 31
l - - - - - -l. ....!..o/c~o ЗЗ,ЗЗ ЗЗ,33 ~ - 33,33 33,3З ~ -
5. СЕРОШ бр. 28 Ј 4 33 38 1 4 42 /
% 84,84 3 12,12 90,47 9,5
 Имена '1 Дечанским хрисовуљама 105

дх п дх ш

.~~·t нлсвљЕ !б~. слов. хр~~ ост. [ св. ј слов. , хришћ.! остlсв. ,
l [ ,.

6. 1 ПРОХОРОВИ 1 бр. l ј
1
5 - 1 - 1 51 4 1 1 1 6
_,_
љ_У
..:.д
_Ј_
1 ___ ~ 100,00 _ _ _ _ _ 66,~ 16,66 1. 16,66 _
7. коло бр. ј - - 1 - 1 4 1 1 1 5 1'

1 ГВОЗДЕНО % 80,00 20,00

СВЕГА: бр. 1 40 4 8 • 52 1 53 · з гiо- 66
l
0
{, [ 76,92 7,69 15,38 80,30 4,54 15,15

Б •.
(Одвојени nоседи крај реке Кнкне или Кшще)

ДХ П ДХ Ш

1
~ н:с~љв- ~· ! ~•• 1xpRШh l = Ј '" 1 ~•; 1хр•.:Ј "" !-,. ,
1. ЧАБИЋ l бр. , 81 1 7 1 6 94 1 71 1 6 1 5 82 ј
~ 1% _86,17 ~~~ - 86,58 7,31 _ 6,00 1--
2. ДОБРОДОЛИ бр. l 4 - 1 1 1 5 - - -
% 80,00 20,00 .
ј--СВЕГА: \ бр. 1 85 1 7 1 7 ј 99 ј 71 - , -6- --5 -~ 82
1 % 85,86 7,07 7,07 86,58 7,31 . 6,00 '

в.
(П<Ю:ДЈf у косовској ДpemUUi)

ДХ П ДХ Ш
f
, -~-
1
ред [ НАСЕЉЕ 1бр. , хришЋ. ост. 1 св. хришћ.
1
ост. ~~
слов. слов.
бр.
%1
-- бр. l 1
1. СРЕД:ЉЕ 12 1 1 1 14 12 1 1 14
СЕЛО % 85,70 ~~1- 85,70 ~~ 7,15
1· 2. КУ МАН ОВО бр.
,,g,oo ~--- __::__~ ,,g,oo__ _:::_1 4
~

3.
КУМАНОВУ %
-~
1 ЧЛБИЋАНИ У бр. - - - 2 -
100,00 .........
--12
1
1
СВЕГА:
1 бр.1 17 1 1
1
1 l 19 1 90,00
18 l- 5,00
1 1 1 12о
% 89,50 5,25 5,25 5,00
-- - 1
- --
106 Милица Грковић

Г.АЛТИН
(албански део у сливу Валбоне)

ДХП дхш

ред l НАСЕЉЕ
бр. 1б~· l слов. ] хришћ.[ ост. ] св. Ј слов. ] хришh.[ ост. 1 св.
1. ТРЕБОПОЉЕ бр. 27 1 2 2 31 25 2 1 28
--
2. БАБИЈАНЕ
-- - ------- -
%
бр.
87,00
4
6,45
1
6,45
1 6
·-3-- --- -1 - --5
89,28 7,14
1
3,57

- --
% 66,66 16,66 16,66 60,00 20,00
20,00
- --8 100,00
- -- ·--- ~
- - - --- ~

з. ЛУЖАНЕ бр. 8 - 8 - 8

4. ГОРАНЕ
% 100,00 - - -
бр.
·- -
15 1
~

-
- 16- ---
14
---
1 - - -- 15

5. ШИПЧАНЕ
% 93,75 - 6,25
бр. 6
- --
2
-- ~

-
93,33
--8 - 6- - ---6,66
2
- -- - 8-
6. СОШАНЕ
% 75,00 25,00
бр. 2
---
- --
-
- -
2
75,00 25,00
2
- - -
- -
--2 ~

100,00
- --
% 100,00

- ,-
7. БУЊАНЕ бр. 7
--- 7 7
---
-
~

-
-
7
-~

8. КРАСТАВ-
% 100,00
бр. l 5 -
100,00
-1-- -6 --5
- - -- -1 -6
ЉАНЕ % 83,33 1 16,66 83,33 ~
9. ГРЕБА Нема ни једног патронима на -иh

10. БУЉУБИ бр., 5 - - -

~

-
--5
51 5
% 100,00 1 1 1 100,00
-l бр. , 79
СВЕГА:
% 88,76 ! 6
6,75 1 :,49 1 89 1 7589,28 l l
6
7,14
3 1 84
3,57

Д. ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ

дх п дх ш

ред.[
бр.
НАСЕЉЕ 1~·~ слов. , хришћ.l ост. 1св. слов. [ хришћ.l ост. св.

1. ГРАд у бр. 6 1 1 81 2 - 1 3
ПЛАВУ % 75 12,5 ~ -- 66,66 33,33
2. KOMAPAiiИ бр. - - - 2 - - 2

з. ВЕЛИКА
%
бр.
- --- - -- - - -- 100
~

2
- --- - - --- - 3
' 1

4. ТРЕПЧА
~ - -- - --
бр. 6 - -
~
- 66,66 ~~
6 8 1
--- - 9
5. ГРНЧАРЕВО
% 100
бр. 5 -
- -- - -- 5
88,88 11,11
- - - --
9 -
-~

-
--9
% - 100 100
6. ВРМОША бр.
--
5 Ј
~ ~

-
-~

6 8
- --- 2-- ~

1
....--
11
% 83,33 16,66 72,72 18,18 9,80
 Имен.а у Дечанок:им хрисовуљама 107

ДХ П ДХ Ш

lpeд. l НАСЕЉЕ
бр. l ~- ~ слов. , xpиmh.J ост. 1 св. [ слов. 1хришћ., ост. 1 св.
7. РИБАРИ У бр. , l - - 1
1о6 1 -
- 1
ПЛАВУ % 100
8. ДОБРА РЕКА бр.
-20-- ----
з -
-- - - - -- -
23 19 4 23
% 86,95
-- - ~ --1-
1З,4
82,60
9. ЗАГОРЈЕ бр. 1 2 - - 2
% 100,00 1

СВЕГА:
1бр.
% , 4З
87,75
1 10,20
5 1 1 1 49 1 52
2,05 82,54
l 9
6,30
1 2 1
3,16
6З
Д1 • ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ
дх rr дх ш

ред. ј НАСЕЉЕ
бр. , l ~- 1 слов. [ хршпћ., ост. l св. 1 слов. ] хришћ., ост. 1св.
1. ПАЛЕ:ЖИ бр. 1
1 -
1 1 - - 1
% 100,00 1-- - - - 100,00

8~,3З 1 1~,66
2. ЈАБЛЧНО бр. - 6 5 1 - б
1 % 1 83,33 16,66
СВЕГА:
1%бр. l 6 1
85,71 1 14,29 1 l
7
1 8~,71 1 1~,29 1 1
71
1

'Q. КАТУНИ ВЛАХА

ДХ П ДХ III

ред., НАСЕЉЕ
1 бр. ј 6~· 1 слов. [ хрюпћ., ост. ] св. ] слов. [ xpиmh., ост. [ св.
1. РАТИШЕВЦИ бр. 1 1 1 - 1 2 2 - 1 з
% 50,00 50,00 66,66 3,333
--1------1--'-;....------~---------~ -
бр. 1 - - 1 з - - з
% 100,00 100,00 -
- -- ---1-=- - -- - -- ~--- -----
бр. з - 1 4 2 - 2
------r-~·1 -....:..._
% 75,00_ _ _ _25,00 _ _ _ _100,00 _____
бр. 8 - 1 1 9 8 - 1 9
%::.... _8_8_,8_8_ _ _ _ _ 1_1_
_ _ __ _ _ ,_..:..: ,1_1 _ _8_8_,8_8_ _ _ _ _ 1_1,_1_1 _
бр. 11 - 2 13 9 - 2 11
%:.._ 84,61
_ ___:___ _ _ ,_..:..; - - 15,38 - 81,81 ~ 18,18 -
6. ГОВНЕЧЈЕ (У бр.; 8 - 1 9 7 - 1 8
ДXIII Свето- % 88,88 1 ЏО 87,50 12,50
врчсци)
- - r---=---=----1- - - - - - -- - - - - --
7. ЋУРАШЕВСКИ бр. 15 - 2 17 19 - З 22
(у ДXIII Срем- % 88,23 11,76 86,36 13,63
, љане)

8.1 ПАГАРУШАНИ бр.% ---~-----=-----1-0-----2-~\2 8~% \~М

СВЕГА: 1бр.
% 1 47
85,45
1 1
1,81
l 12,74;
7 l 55 1 60
85,71
1 1
1,44
l 12,85
9 l 70 1
 108 Милица Грковић

Е + Ж. АЛБАНСКА СЕЛА И ЊИХОВИ КАТУНИ

ДXII ДХШ

~~~~ ~ НАСЕЉЕ 1~· ! ~'•· I 'P•w• l = 1'" 1~oв. ,xpиwh l = 1'"

,-
1. ,:---Г-
РЕ-
ВА---:-~-
Ро·-;-~~--~ - 1 - Ј - 1 - - : - 1

2ј КУШЕВО б~. -=-~---г=- ---,---~~гz

- _-
1
Ј СВЕГА : Ј ~· ! ј l- : ј j 10~.oo l 2

ДХ П дх ш

З. СОКАЛНИЦИ И МАЋУПЦИ

ДХ П ДХ Ш

lpcд.l
бр.
НАСЕЉЕ \ б~. ~ слов. ] хришh.ј ост. i~~Ј-=ов. Ј хришћ.[ ост. [ св.
1. СОКАЛНИЦИ 1 бр. 9 1 91 5 1 12
У МЕТОХИЈ- % 81,81 91 1 11 759 16 8,ЗЗ
СКОЈ ОВЛ.
- 2. СОКАЛНИЦИ бр. 4
--- ---~ ---
- -
1
4 з - - з
У ПОЛИМ- % 100 100
С' КО-ПЛАВ-
СКОЈ ОБЛ.
1
-- з. МАЋУПЦИ
- ~ ---

бр. 5
- - -- - -- 1- -- - --
- 1 6 з 1 - - 1 ~-4
1 % 8З,ЗЗ - 16,66 1 75 25
1 бр. ] 18 ~,76
СВЕГА:
1 2 1 21 , 15 1 2 1 2 1 19
% 85,71 1 9,52 78,95 10,53 10,53

Приложене табеле казују да је веома :висоi< проценат nатроНИh\а

словенског nорекла како у ceJIJih\a 'l'ако и у :влашким: катуним:а, што
је један од доказа стабилности словенсi<ог живља на ово.м терену. Чюье­
ница да у АрбанаtШ<ом I<атуну и албансi<ИАt сеЛИ111а Кушеву и Греви нell\a
ки једног словенСI<ог naтpoниllta са cyфиi<COhl -ић сведочи да је албацски
живаљ чувао наслеђену традиiЏiју именовања и да словенсi<О суседство
није утицало на битне nромене албанске ономастичке формуле.
 Имена у Дечанск:им хрисовуљама 109

За једну групу Ю\ена на -нь у Дечанском властелинству Радосав

Бошковиh с.м.атра да се 11\Огу читати и интерпретирати као nосесивни
придеви на -љ: Петањ, Богдањ, Алтомањ, Степањ, односно као nатроющи
на -њ добијени nомоЬу nосесивног суфикса -јь. 261
Целокупни преглед детермпна!Џ{је nоказује да су именске формуле
име + патроним биле неуnоредиво најбројније. То сваi<аЈ<О значи да је
патронил1 Ј<ао друга детерлшнација био наслеђени н утврђею1 наЧЈrн
ближег одређиваља. Све остале констру;щнје су биле маљег значаја.
На ОВОЈ\\ подручју живи кроз векове., све до nојаве друштвене потребе
да се презимена ус·rале. У тренутку када су адмющстративним путе111
узакоњаваиа презИ11\ена, nатроии11ш на -tUi и -oвufi су били најбли>ЮI тој
функцији. Савреr.1ена презимена на -uli, -oвuli показују у којој r.\epJI је у
дубоЈ<Ој старини и на ко~~ nодручју била у уnотребн формула И~\е na- +
тpoНWtt.

-
••1 Радосав Бошкови:ћ, Три сШаре uменице које нису Шо, Расnраве и чланци, 424.
 IX АНТРОПОНИМИ У ТОПОНИМИЈИ

Најстарији слој антроnонима је добnјен реr<онструкцијолt топонЈща

антропони:м,ијског порекла. Забележено је око пет С'l'отииа топоню\З, а
од тога је 106 настало од Ј1ИЧ'НИХ Јщена. Највећи број топоню\З су дво­
члане сmrтагм.е где је ректум. по nравилу посесивни придев. Прем.а
значељу љиховог регенса синтагл\З'l'ски топоним.и су разврстани у низ
категорија:

А. НАЗИВИ ОД АНТРОПОНИМА И ГЕОГРАФСКОГ ТЕРМИНА

Сви географскп 'l'ерюmи у овим конструкциј:ща су словенског

порекла: брдо, брц, zлOIJa, дол, rюљана, птпок. Од 14 посеаmнюс nридева у
склопу СЈ{НТаг!I\И 8 је од словенсi<ПХ !{Мена као: Ненада, БЬлош, Братота,
Дршаљ, Миљак .итд; 2 су из хрИЈ:I.diанског календара: ИЈШја, Лука; З су
из језика других народа с којm\З су Словени: долазили у додир.

Б. НАЗИВИ ОД АНТРОПОНИМА И ПРИВРЕДНИХ ТЕРМИНА

Од 16 овде зас.rупљених привредних терм.ина салtо су два несловен­

ског nорекла. То су катун и гладе, а уз љих се јављају исi<Ључиво nосе­
сивни придеви од им.ена несловенског nорекла на првом м.есту рО11\ЗН­

ског: 13улино катуншите, Бьнкећеве гладе, Салче гладе, Мурићеве

2ладе. Уз nољопривредне терм.ине: лаз, гар, њива и виноград стоје nосесивни
придеви словенског порекла као: Дршаљев, Радујев, Станојев, БЬљева,
Драгомањ, Милошева, Грданова. Мада је Л\З'l'еријал ограничен, ипак
потврђује nознату хипотезу да је сточарско становННl.I1'1'во било преrежно
несловенског nорекла, а да су се зем.љорадњолt углавно111 бавили Словени.
Називи селипrrа: Богојево, 13улино, СмЬ:uтина, Трхајево, Лошева, указује на
покретљивост целокуnног становl:IИI.In'ВЗ без обзира на националну при­
nадност, односно лична m\ена у рею'ум,у синтагм.е не показују ou.rrpy
границу која би Де.ЈЩЛа словенски од несловенског живља.
 Имена у Дечанским :хрисовуљама 111

В. НАЗИВИ ОД АНТРОПОНИМА И ХРИШЋАНСКИХ ТЕРМИНА

ХрШI.IћансЮi терм.ини који: се овде јављају су крст и: црква. Peкryfi\И:

си:нтагА\е nоказују да су се двојако доби:јwm: ови: нази:ви::
а) По свети:тељЮ\3 KOfl\e је посвеhено fl\ecтo и:ли: објекат: Трипуњ
крст, Црква светог Георгија, Црква светог Николе, Николwш црква.
б) По це!:{}:Ща људи: који су nо)Џ{Зали крстове и xpaft\oвe: Цаконов
крст, Петкова црква, Градислаља црква.

Г. НАЗИВИ ОД АНТРОПОНИМА И АДМИНИСТРАТИВНО-ПРАВНИХ

ТЕРМИНА

камен (л1оже бити: у значе:~Ьу м.еђа): Дрочин каАtен

жупа : Љубовиlјска жупа.

Д. СУФИКСАЛНА АНАЛИЗА РЕКТУМА

Материјал показује да су nосесивни nридеви у ректуму си:нтаг1'1е

извођени noмohy три: разна суфи:кса:
- ј: Градислаља, ДрагоАсањ, Озрислаље, Трипуњ.
- ин: Bojuxfmн, Грчина, Дрочин, Дучина, Ђулино, Илијина, Лучин,
Ненадина, Николин, Николuна, Радотин, Савин.
- ов/ев: Богојева, Бь!fкећеве, БЬлошев, БЬљева, Голозлов, Гргуров,
Грданова, Гркова, Дмитрова, Драгаљев, Драгољев, ЛЬшева, Манојлов,
Милошева, Миљакова, Огрејков, Петкова, Петрова, Радошев, Радујев,
Рађев, Станојев, Стројаново, Суркишево, Хераков, Цаконов, Трхајево,
Урошево.

Ћ. ЈЕДНОЧЛАНИ ТОПОНИМИ

Једночлани тоnо~ су двојаког порекла:

а) При:својни nридеви чланови: синтагм.е који: су изгубили свој
регенс;

б) Топонющ изведени од антроnоню\З nofl\ohyтоnонюmјски:х

суфи:кса. ~
а) Једночлани: тоnоним.и од некадаи:оьих синтагft\И без регенса
Изведени су noмohy ових суфикса:
- ј: Будимља, Годиља, Радогошта.
-ин: Грчин.
- овfев: Жрково, Зерзево, Куманова, Кушево, Радојево.
Материјал показује да је у двочлаmщ си:нтагмам.а далеко веhи: број
nрил1ера nрисвојни:х nридева грађених суфикСЮ\З -ов/ев, -ин него по­
сесивНИft\ cyфИI<COfl\ -ј. Знатно је више npи:ft\epa nридева грађених пом.оhу
суфи:кса -ј у једночлани:м тоnоним.и:м.а. То је jonx један доказ да је на овом.
112 Милица Грковић

терену у старијој фази грађеља тоnоюша био фреквентнији суфикс -ј,

а у nериоду када се још: чува сm-1таrматско обележје тonol00\8. преовла­
ђују nридеви са суфиксО!\\ -овЈ ев, -ин.
б) TonoНJOOt од анrроцоюща и суф!О<са
Ови топою~\И су настајапи двојш<о: од једнОl' лосесивноr и једног
нОl\UQШ!Iизационог суфикса; cal\\O од једног но~UIНа.лизационог суфикса.
-овьц{евьц: БЬлаliиьц, Гојиловци, Коа:?адtтовци, ЛЬпчиновци, Рати-
tuевци, Раи.tковьц, Саковьц, Тудt>ричевци.
- ьц: Влканьц.
- овица: Ђеровица, Бојановица.
- ови1rа: Толановwја.
- евюс Ћур!јевик.

Е. ТОПОНИМИ ПАТРОНИМИЈСI<ОГ ПОРЕКЛА

а) Двочлани тonoiOiht где је патроющ рскту11~ синтаrЈ\\е у геЈ-.rитиву

щто ј е констатовано и за савреll\сну тоnоющију: Гозлолови/iа куће.
6) Једноч:ЈаЈiИ ТОЛОНЮ\И ОД nатрОНИЈIU{Ј(а у J\\НO.>JOOIJI јављају се
често на целом српскохрватскОll\ терену. У ДечанСКОII\ властелинству
забележен је облик Хвалојеви!iи, иtro указује да је у ср<ЩЊС/1\ веку
формираље nрезимена било у зачетку.

ПОРЕКЛО ИМЕНА У ТО П ОНИМ И МА

ЕтимолоЈ.Ш<а анализа ~ријала поЈ<аЗује да је од 106 топояима

антропонощtјског порекла 49 mtC'l'aлo на основу словенских .1ЯЧШ{Х мена,
која ИЈ\\ају КаЈ<о словенске основе тако и словенске суфиксе. Календарс1<8
;щчна имена на!\\ не Ј<аЗују ЮW1Та о nореклу човеШl који га је носио и на
основу чијег ИЈ\tена је настао топоНИ.I\\. Њ\ена црi<ава би се lt\Огла сасвим
изоставити из укуnног збира тоnоНИlt\Э. антроnоЮiЈI\Ијског nорекла јер
су даnана алстраЈ<Тно ло ИЈ\tену светитеља I<OII\C ј е црква бrota nосвећена.
Дакле, од 95 тоnоНП.II\З који би долазили у обзир за nраву анализу стаља
Оl<аt!\ељених антропонима на Дечанском властелинству, вище од nоловине
су словенског nорекла .

А. СЛОВЕНСКА ИМЕНА

Боzојева селишта, садржи у nосесивном придеву врло Чес'l'О среДЈЬо­

вековно име Богоје.
Бојан08uце, садржи ИЈ\\е Бojtn-~ које је nосведочено у овом сnоменику,
а такође и у мнОГИЈ\\ друГИЈ\\ средљовековню.t cnoмeНИIЩltta.
Будимља, је присвојни прцдев од ИЈI\ена Будu.Аt, које је скраћиваљем
настало од сложеног ~Щена Будшшр .
 Имена у Дечан.ским хрисовуљама 113

Бl>лаћевьц, топоним од непосведоченог имена Бl>лali, које је постало

од t<орена бол и Л\Ожда грчког суфrо<са - Wqf:. Пpei'l\a истражи:вшьима
Радосава Бощковића суфикс посведочен у ово11~ имену могао је бити и
словенског пореi<Ла. 262 •
Бl>лошев брl>г, ректу11\ синтагА\е је прЈЩев од r·щена Бl>лош, које је
посведочено h\НОГО пута у средљовекоВНИЈ\\ докуА\ентЮI\а.

Бl>љева гар, топоющ је постао од неnотврђеног ХЈШокористика Бl>љ,

од сложених имена Бl>лtиtир и Бl>лослав.
Влканьц, топоним. од Иl'\\ена Влкан, које је обиmю потврђено у сред­
ЈЬеl!\ веку.

Војихнин дол, ректу.ll\ сИНТаг.ll\е је посесивни прщев од чесtог средљо­

вековног имена Војихна.
Годиља, nосесивни придев од непосведоченоr имена Годил или
Годило, које је постало од основе сло.њ."ених имена Годимир, Годислав итд.
Гојиловци, назив катуна по I.n\eнy Гојил или Гојило, које је nостало од
основе сложених щ1ена Гојислав, Гојшщр итд.
Голозлов AtЛtm, юљ.-ротопоним од профилантичног имена Ј!ЛИ надимка
Голозло, које у исто вре1t1е бележе хрватс:кл cnoll\eНИIЏi у Загребу. 263
Голозлови!iа кућа, ректу11~: синтаrl!\е је патроним од Голозло. В. Голозлов
млин.

Градислаља црква, ректу.м сивтаrl!\е је посесивни придев од старог

словенског имена Градислав, које је посведочено у li\ROГИll\ дРУГИ/\\ сред­
љовекоВНИl\1: изворим.а.
Грданова њuва, у ректу~~;у сюrrаг111,е је профилактично им.е Грдан,
које h\НОГО пута бележе средљовековни сnоl!\епицн.
Добрчи дол, највероватније да је у ректуii\У непосведочено Иll\e Доб­
рьц, које је постало од основе ч:естих слове.нсЮtХ сдожених ЈоiМена Доб­
ромир, Доброслав итд.
Драгаљев поток, тешко је утвр.zџrm да ли је у ре.ктуl!\у синтагl!\И име
Драгал :или: Драгаљ. Није забележено међу становниц:иыа властелинства
нити и.11щ других nотврда. По начину грађеља слично је Иll\ену Живал
или Живаљ, овде посведоченОА\.
Драгојла планtта, о проблеЈ\\У овог топонима опширно је расправљано
у раду о топонимима Светостефанског властелинства. 264
Драгољев поток, не може се утврдити да ли је у ректум.у синтагме
Иl\\е Драгол или Драгољ. Међу љуДЈща који су живели у насељЮЏl Дечан­
ског эластелинства није забележено, аrщ је познато љегово постојаЈЬе
по IП{сару једноt· зборника, попу Драгољу. -
Драгомањ лаз, први члан синтагл\е је посесивни придев од у четрнаес­
том веку посведоченог Иll\ена Драгоман.
КосАtьчи лази, у ректул\у синт<tГl!\е је неrюсведоч:ено m\e [{ос.~sьц
које люже бити двоструi<Ог лореi<ла. С обзирол\ да је на овол\ терену

~" Радоса.в Боmtювнћ, Једщt йо.1о1ш•tно о б.iatmьeu суфикс o-pйc".oxpгai'iicmt, Расправе

1! ЧЛЗIЩИ, 430.
ш Vladimir Maiuгanic, Prino.ri za rjelnik, 512.
, .. Павле Ивиli и Милица Гриовriћ, 1'oiioтtшm amlipouonuмtljcкoi Порекла у
С6еШосr7iефаиској xpncoвyљrt, Biliopa јуiословеиска ономасШи•tка конфереиција. 1ИА НУ,
CJ<onje, 1980, 99.
 114 Милица Гркооић

забележен храм светих врачева I<oЗI\\e и Дамјана, rрчко Јще првог свети­
теља је било познато станов~tа па је на основу :љега могла
настати народна форма I<осм.ьц. Међутим, није искључено да је истог
порекла као у onoA~ споменику забележено име КосАtатьц.
Лhnt4иновцt4, назив катуна по имену челника Лl>пчина Ј<оји је живео у
r<атуну Лiшчиновхџ-r.
Љубови!јска жупа, у ректуму синтаг11tе је неnосведочено Иll\e Љубо­
вид.
Љуболи!iи, топонюt је постао од непосведоченог tщена Љубол илв
Љубољ грађено од корена љуб li наставка који је у Ј-111\ену Дршољ, Драiол.
Љубуutане, може се претnоставит~{ да је топоют. постао О;:( нспо­
тврђеног имена Љубух wm од такође непознатог Иil\ена Љубуш.
Ратиutевци, пазж-m катуна је постао по личнол\ шtену катупског
челника Ратиша, а име Ратиш је хи:покористик од словенских сложених
имена Ратщщр и Ратислав.
Милошева страна, први део сшrтэrлtе је присвојни придев једног
од најчешl1ИХ имена дечанског r<paja Милош.
Миљакова страна, nосесивни придев у pei<'l'YII\Y crorraгAte од Иllteнa
Миљак, које је nостало од сложеШIХ I{rtteнa nma Милослав, Миливој итд.
Ненадина бара, peJ<'l'YIII сшrrагме је nосесивюt придев од ll\ynn<oг
ИА\ена Ненада, које данас вmпе није nознато.
Оzројков Аtлин, у реЈ<'l'УмУ cmrrarлte је непосведочево Јще Огројак, које
Аtоже бити у вези са у другюt сnоr.tеницдма забележеНЊ'I\ именима Грејак
и Гријак.
Озрислаље куће, у ректуАtу сЮIТагме је сложено юtе Озрислав, које је
сачувало свој конn{нуитет, налази се забележено међу становню.џща
Дечансi<ог власте.тпшства.
Радогошта, тоnонИ)\ садржи сложено словенсi<о Њ'r\С РадоiосШ.
Радојево, у топонюtу је а~е Радоје, једно од нajчeu.drnx срnских
Иllteнa сачувано до данаиnьих дана.

Радотин 11оток, у peК1'YII\Y синтагlltе је Јще Радота, које се јавља у

поЈЩсу људи Дечанског властелиnства п као лично 1ще и као основа за
патроющ.

Радошев каАtи, ТОПОНИА{ садржи лично име Радощ сачувано од

средњег века до данаnuьих дана.

Радујев виноград, у ректум.у синтагме је лично име Радуј.

Раиtковьц, тоnоmщ је nостао од :И.'t1.ена Раrико, nopeклoll\ од сложе­
них словенских ш'ена Радослав, Радомир Ј{ТД.
Ређев студсиьц, у pei<Т}'1t\}. синтаг.,\е је юmокори:стm< Ређ од сложе­
них JDI\eнa која нм.ају корен ред као Редивој.
Ре!јевьц, в. Реl;ев студеньц.
CaAtaчtm 1.:рај, топоющ је највероватније настао од неnотврђеноr
Иll\ена Сашlча, I<oje садржи исти корен као н нме nознэтог словенског
кнезз Dща.
 Имена у Дечаяск:им хрисовуљама 115

Смохинина селишта, од неnотврђеног Jftt\eнa Смохина за ноје је 'l'eiШ<o

наЋи паралеле у другиr.t ономаетш<онима.
Станојев виноград, у peh"'l'YI'r\Y сmпагме је често име Cmauoje ноје је
сачувало нонтинултет до данашљих дана.

Станчи лузи, у рентуму си:нтаг111е је лично име Станъц.

Стројшюво млинt4Ште, ИЈI\е Стројан из nосесивног nридева у син­
тагми овог тоnони11щ mije nосведочено. Основа И:А\ена је иста t<ao први
део сложеног имена Стрqјислав.
Толановина, топоним је изведен од имена Толан поре1<ЛО11\ од t<орена
сложених имена Толислав, Толимир итд.
УњеА1ир, овај топоНИЈ\\ отнрива непознато словевсно име УњеА~ир.
Врло је значајан јер је у науцп било веоr.щ r.uioгo nолемm<е оно :жьеговог
порекла. Гл. Елезовиh и многи албански истраживачи: су га туlltаЧИЛИ: нао
албански топОНЊ1\ сложен од албансi<е речи: mirё - добар и: ијё - вода.
Међути..1\, такво тумаче:жье је неприхватљиво јер је :жьегово словенсt<о
поремо очшледно. У npвor.1 делу сложенице је словенсt<И придев униј.
Паралеле у другим словенСI<И/1\ језицима говоре у nрилог љеговог сло ­
венског пореi<Ла: пољсюr Uniemir, Unz'emysl, Unimirз· 205 русi<И Уненеzьз·
полапски Unёrad. Историчар Реља НовановиЋ је успещно дао и друге
доназе у прилог словенском пореклу овог имена. 266
Хвалојеsићи, топоним од патрониr.tа изведеног од имена Хвалоје.
Хотина гора, овај ТОПОНИ1'r11!Рипада груiШ словенсt<их назива условно.
Једна люгуhност је да је у ректуli\У синтагл~е назив албансног nлellteнa
Хоти, о коме се доста зна у ЈШтератури. Друга ll\огуhност је да је назив
словенског порекла који у себи садржи лично име Хота. Низ сложених
Шl\ена садрже исту основу: пољсюr Chotibor, Chotibud261 •
Њ основу ових топовима отнривен је низ у.ювих непознатих или
раније непосведочених имена, ренонструисана су многа им.ена нојих Иll\a
у ономастикоЈЩма других словенских народа па се таt<о употпунила crou<a
словенсног лацца юtена. С друге стране је утврђено да је највеhи број
имена из ове СЈ<УПИНе nотврђен и 1<од становНИl<а Дечансt<ог властелин­
ства за t<oje се зна да су пописани ИЗЈ\tеђу 1330. и 1345. године, щто по­
казује континуитет словенСЈ<оr жквља ца овом терену од пре четрцаестог

-
вена.

Б. КАЛЕНдАРСКА ИМЕНА

Највеhи број топоНИllщ добијених по хришhанским именима су

назхmи цркава и нрстова.

Атанасије, не види се тачно да ли се ради о r~равом топониму или је

оријентир према имену човека I<оји је ту ШI\Зо своје ~ање.

ш Jan SvoЬoda, .нав. дело, 90.

tll Реља Новш<Овиh, Траiом сШарих йовеља и дpyiux извора, Историјски часопис
ХХ, Историјски институт у БеоградУ, Београд 1973, 5.
117
Jan Svoboda, иав. дело, 76.
116 Милица Грковић

Грzуров милин, у ректуму сивтаг~\е је календарско ЈЩе Гргур, које

није посведочено међу становницима власrелкнства. Овај топоним ука­
зује да је у раније време било познато.
ДА4иmрова јаzњила, у ректу111у синтагме је календарско нме Дмtипьр,
много пута посведочено м.еђу становНИIЏ{IItа властелинства, а и у дРУГШ\
крајевющ.
Ђеровица, топоним је настао од хипокористика Ђера, од неког кален­
дарскоr Иttteцa као 1:3ерман, ЂерасиАI итд.
Ђулино катунишtпе, у ре.ктуму сЮiтагме је хипокористm< Ђула од
романског И!t\е:на Iulius.
13урђеаик, 11\ОЖе би:rи да је по личном И/\tену Ђур/је.
Илијиио брдо, топонш1 је настао по И/1\eliy Илија које је календарско
иr.\е старозаветног пророка. Географски терА\ИН брдо у регенсу синта­
Гl!\е поткрепљује хиnотезу неких и:страживача словежке l!\и:ТОлоги:је
по којющ је култ старозаветног nророка Или:је зам.енио словенског
бога грО11\ОВНЮ<а Пepyrm, na зато l!\нога брда и nлшntнСI<И врховlt на Бал­
капу носе љегово юtе.

КузАtин, тoпormr.\ по календарском: И/1\ену /(узма.

Лукови потоци, .i\\Оже бити да је тоПОНltl!\ :настао по .календnрско!'t\
lft.\eJiY Луко.
Лучин крст, ве може се тачно утврдит~t да ли: је крст назван nреА\З
ЧОВеЈ<У КОј}{ Га је ПОСТЗВЈ{О ИЈШ Преli\З Wteнy СВСТЈ!Теља КО~\е је DOCBeJ:ieн.

Николин крст, с обзироr.~ да је на овом. терену било често ЈIМ.е Никола,

а постоји и црква посвеliена св. Нш<олк, не .\\Оже се утврдити како је
настао овај 11шкротопоющ, по Јщену светптељз коме је крст посвећен
или по човеку који га је поставио.

Никита, с обзИРОм да се јавља топоНИ/1\ без уобичајених тnорбених

СЛС/1\ената, љегово антроnоНЊ\\Ијско порекло се прихвата с~ю уз ,,шого
ограда. Међу становШЩИЈitа није било то ЈЈМе познато.

Петкова црква, ректу111 синтагме је присвојни придев од ю1ена Петко,

I<оји 111оже бкrи: хипокорЈ!СТИЈ< од Петьр. Топони:.'' је сваЈ<аКО на­
стао nре/1\З Иllteнy ктитора цркве, јер би било теи.ско прихватљиво да је
та.Ј<о r.\огла бкr:и: названа црква према светитељу Петру коме је била
посвеfiена.
Савин сЬнокос, ми:кротоnоним је nостао од калеrщарског И111ена Сава.
Трипуњ крст, у ректуму синтагме је калепдарсr<О И/1\е TPJ.t11)1/J.
Тудоричещrt, назив катуна no :имену старешине катуна који је носио
хиnокор:и:стин од календарског И!t\ена Тудор, изведен суфш<СО!I\ -иц.
Оси~t великог 11\авастира Дечана подигнутог у славу Пантонратора,
постојао је низ •'1\ЗЉКХ цркава nocвefieюrx св. Георгију, Николи, Петру,
Прокопију. Ови подаци су од значаја за утврђЈmање путева којrша су
Ј<алендарска Ј1.i\\ена продир~-"Iа у наро~. Име.rа ових храмова су један
од одговора зашто су имена Ћурьђ , Нm<ола и Петьр најчешћа хрн­
utћанска 1щев:а која су добијалп људи у овој области:.
 Имена у Дечаиским хрисовуљама 117

В. АЛБАНСКА ИМЕНА

Реконструисана је ащо једно име за које се са сигурнощhу 11\оже

реhи да је из албанског оноl!ЏlСТИКона. То је ИЈ\\е Ј!Ьш у тоnоющу ЛЬшева
селишта (ЛЋш је албанск.а форма календарског имена грЧ1<ог nорекла •
'AU~w~).
Хоmи11а гора, као utтo је раније речено, није етИЛ1олопtки довољно
јасно, али се албацсi<О цоремо не исюъучује.

Г. ИМЕНА ВЛАШКО-РО/v!АНСКОГ ПОРЕКЛА

ТопоНИЈ\Ut nос'l'аЛИ од имена роrvханског порекла nрвенствено ука­

зују на трагове Влап1I<ОГ СТаНОВНКШ'l'ВЗ. То су:
Буњане, од pyrvt. Ьип - добар. Име Бун је било расnростраљено на
целом Балканском полуострву, о чему сведоче rmсани извори средљег
века н топоШIЈ\щ сачуванn до данашљюс дана.
Зерзево, назив села је настао по влашкој форми календарског имена
rрчког порекла Гвwеуtо~.
Дрочина глава, у ректуму стrrагме је хипокористик од имена Дрокун
(лат. draco - з.r.щј).
Дучина глава, свакако је од влащког имена које је истог порекла као
я ру.r.\унско име Дука (од лат. dux).
Суркишев(Ј селиште, највероватније ца је име Суркиш влашког
порекла I<ao и руr.\унска имена Sur, Suric.
~

д. УТИЦАЈ ОСТАЛИХ СУСЕДНИХ НАРОДА

Стални контакти са суседним народилш и пдеменима оставили су

трагове врло рано, о чему сведоче антропоними у топонимим.а. Лично
им.е Грк у топониму Гркова лука постало је од етнонюш из латинског
језика Graecus. Њ\е села Куманово постало је од антропонима Ку.Ашн,
које је добијено npe.r.щ ИСТОИЈ\\еRОМ етнониму. Ypouteso двориштеурекrу­
м.у синтаг111е ИЛ1а ИЈ\\е Урош, за које м.ноrи истраживачи мисле да је од
мађарсr<е речи ur - госrюдин и словенског суфикса -ou~.

Ћ. ИМЕНА НЕПОЗНАТЕ ИЛИ НЕЈАСНЕ ЕТИМОЛОГИЈЕ

Низ топонима је остало нејасно и nоред трага:ња за љиховим значе­

Њеl!\ ПО МНОГИЈ\\ реЧНИЦИМа у КОјЮ\З би Се етИl\\ОЛОГИја 11\ОГЛЗ""'1ii1hн, а ТО су:
Бьнкећеве гладе, Рилковина, Кушево, Халапине гладе, Хејt.tи<иве баре,
Цаконов крст, Чабић, Трхајево селшите, Саковьц, Бохорићи, Бродлићи,
Мурићеве гладе, Рзr~ниће, Салче гладе, Харьц виноград, Хераков стлп.
Ово су само nретпоставке:
Кушево би 11\ОГЛО настати: no хипокористику Кушо као тоnоним.
Kytuuћu у околини Иваљице.
Халапине гладе највероватније садрже у ректуму синтагме неко
влашко ИЛ1е Халапа. Два су разлога за вероваље да је у питаљу влашко
И:Ј\\е: а) регенс синтагме гладе nоказује траг сточарског становнюцтва;
118 М:итща Грковић

б) Ю1;е Халапа је забележено у катуну Смудкрог у Светосrефансt<ој хря:­

совуљи.268
Саковьц, 11\Оже бцти да је у основи: овог топоюs.ма хиnокориСТИЈ< Сако
од Сава. ИС'l'Юfа је да међу средњовековющ х:ипокористю.џuщ ова форма
није лосведочена, али таква tt\огућност се не 11\оже искључиrк с обзиро~
да је топоним саграђен ПОЈ\tоћу словенског НОЈ\UUUUIНЗаЦИоног C)rфm<ca.
Анализа целокупног 11\ЗТеријала nоi<ЗЗује ове резултате :

Ред.
бр.
] Лоремо број\ % 1
1. И.'ltена словевСЈ<ог nорема 49 - ,:__
51_,04
_ _,
2. Имена напевдарског порекла 18 18,75
з. Имена албавСЈ<ог порекла 1 1,04
4. Имена ромавСЈ<оr пореi<ла 5
------1
5,20
s. Имена I<ao резултат утицаја суседа 4 4,16
б. Имена непознате или нејасне етимолоrије 19 19,79
Свега:
,--
96--;--
[ _....:____

Из ове анализе су изузети називи rqжава по илtеюща светцтеља 1<о­

јима су nосвеhене. То управо и: нису прави тоnоющя: . У љкховој
основи нису садржана 1щена људи којя: су ту живеля: па се ва основу
љя:х: не Ј\tогу донося:ти закључци о структури ономастикона.
Остали 11\атеријал је nоказао да је вщuе од 50 % општесловенског
лоренла. Један део би се с ети.uолошке таЧЈ<е гледишта lltoгao Raзвanr
хя:бридющ топоня:мя:ма јер је резултат језичне ся:мб1tозе (основа је И."'е
страног лорема, а топоншшјски суфЦ}(с словенСЈ<ог). Преовладавање
тоnоюща словенског лореЈ<Ла сведочн да су Словеня: npJtЛIO<OJ\\ на­
сељаваља ове областя: напшли на nразне nросторе које су ~еновали
тер11ЩНИЈ\tа из свог je:~mca. Ося:м тога казују о стабилностя: словенске
подлоге на 1<ојој је почет1<о11t четрнаестог веi<З основано Дсчанско вла­
стелинство. У основама топонrо.щ словенског лорема о11<ривено је нцз
личtЈИХ ИЈ\\ена за tЩје се постојаље на јужнословснском терену н.я:је
ЗFаЛо.

Маља је скуnина топонил1а несловенског порекла. Hajвehl{ nроце­

нат (цзузИЈ\\ајуhи хришћанска) nотврђује да су Власи пре четрнаестог
века таi<ође живели у овl{М Ј<рајевшtа, што је у складу с поnисом
Влаха у Дечанским хрцсовуљама. Веома низак проценат албансюtх то­
nонима казује да ово nодручје ни пре четриаестог веl<а није било на­
сељено број1Щ111 албанСЮiм живљем.
Доста је топошtма непознате wш: неисnитане етимологије. ТУ се
свакш<о кр~tју ш1ена ЈtЗ позватих балканСЈ<Ю< језика, али lie вероватно
многа ocтanr нерасветљена због гласовнmr промена које су се ту од­
разliЛе я: cacвliJ\1 прекрi{Ле првобя:тни ЛШ<, кли их је стварао народ
који је нестао, а о љеговом језику се ве зна довољно.
118
Cu.iiiociiieфl:rжxa ХрtшЈВуља, ред 1602.
 ,.

Х НЕКОЛИКО НАПОМЕНА О ЈЕЗИЧКИМ ОСОБИНАМА ИМЕНА

С обзиром на то да су у току nроучаваља језИЧЈ<ИХ, палеографских и

ортоrрафских особености Дечанских хрисовуља овде је указано само
на неколико битzmх језичких оДЛЮ<а имена.
Лична км.ена I<ao жив језички материјал с :којим. је nисар непосредно
долазио у цодир nредстављају на nрвом ?.\есту вео?.\а важан извор за
nроучаваље фо:нетских особина народног говора, јер је ту најмаља м.огуh­
ност неговаља писарс:ких традиција. Неадекватно бедежеље и:r.tена би
могло довести до I<аснијих забуна и неспоразума nриликом уnотребе
хрисовуље, која је била nредвиђена за дуготрајни законс1<И документ о
nраву ?.\анастира у односу на насеља и породице у целО?.\ властелинству.

Истина, писар ових ДIЖУll\ената је био школована личност и добро је

познавао правописне и
. '
1езячке норме тадаmњег
.
књижевног Језика и
трудио~ да где год је то било м.огу hе пише правилније. Тако илtе ДШЈид
пише двдь као у црквеним текС'l'овим.а, а такође понекад први део сло­
женог иr.хена Богослав (Егославь). С обзиром да је највеhи број становника
носио словенска имена, није било увек могуhности да се прати узор у
I<анонским. текстовима. Календарска и.л1ена се нису могла усi<Лађивати
с језиком изворником, јер би промена народне форме тога имена донела
невоље и неспоразуr.\е друге врсте. Промена СЊ'\\О једног гласа би могла
изазвати проблеме идентификоваља личности на терену јер су за народ
свакако различита имена Стефан и Степан, о че?.\)' сведочи случај забе­
лежен nочетком XIX века да су се два рођена брата звала Стефан и
Степан. Сигурно да wn«> није ни пor.unuљao у необразованој сеоској
средини да је то једно исто име. Тако је r.щрало бити и са осталим несло­
венскшt Иl\temxм;a, јер је наручиоцу посла , а СЊ'\\ИМ тим И""m'!Сару, свакако
било најбитније да свако Иh\е буде тачно записано, јер јецино на 'l'aj начин
не би касније долазило до забуна и нејасности. Ако би албанске форr.1е 13Wl
и 13ои ЗаЈ\fенио српскохрватскоr.t варијанто.м Иваи или Јован, није било
никаквих ?.\Огуhности да се утврди :која је личвост у питаљу. Дакле, издавач
повеље није имао за IЏVЬ да направи статистич:ки попис људи ради утврђи­
ваља националног или неког другог саС'l'ава, него доку?.\енат правне
природе :који.... hе олакшати управи манастира Дечана да на огромном
пространству ~ Дечанског властелинства лакurе остварује и доказује
своја права.
120 Миmща Грк:овић

А. ПОЛУГЛАС Ь

Јавља се ащо један полуглас ь, а ОСИЈ\\ тога на место nолугласа долази

лајерак ИЈШ нем,а 1П{ једног ЗЈiака. Није нађен юr један пример воl<ЗЛЈ{­
зације, што се на основу ранијюс проуqаваља могло и: очеюmа'l'и:.
Секундарви nолуглас се јавља у юtemrмa страног порекла Петьр и
Дмитьр.
ПреЈ\\З традицији најредовнкје писаље полугласа је на крају имена,
док се у основ:ща и наставцюш писар вије строго држао традиционалног
Ш{сања, него је често уnотребљавао лајерак иm! Јщје било ни једног
знака.

Б. ГЛАС Ћ

Најсложепији фонетски проблем: је nисаље 1> и љегова уnотреба у

различитим верзијама хрисовуље. CaAto у ограю{ЧеНОllt броју цри111ера Ь
прелази у е. У кореНИ.\\8 ю~ена 1> nрелази у е: Hezoje It Лепчин само у
ДХ I!I, Кудељин И Належа само у ДХ П. ТеiШ<О је из овога извести
nоуздан закључак, али је ЗЗЈ\\ењивано у И?ttенима која ПЈ{сару свакако нису
била етимолоiШ<И јасна, док су юtена где је било вюuе јасности доследно
чувала у корену глас Ь: ДЬдослаs, ДЬдош, ДЬдосла.tщ.li., ДЬвухлиli итд.
Суфикси у којюtа се налази Ь nоказују јасндју сщrку. ДХ П има
доста случајева замене гласо~ е док се у ДХ III у ист1щ nозицијама Ь.
ч:ува: ДХ П : Озре;,, Годен, Добрен, Добреновиli, Милеи, Раден итд. ДХ III:
ОзрЬи, ГодЬн, Добр!товиli, МилЬн, РадЬн лтд.
Из овога се може закључити да је у народнњ'\ говорюtа nочела
промена Ь у е, urro је сигуран зна!' да је у XIV веку то било говорио
nодручје на коме се касније базирао екавски дијалекат. Село Ч3бнћ у
Дечанском властелинству је било иајмвоrољудније насеље, а npe.'ta
велико11t броју ту насељеЮIХ све111Теюска изгледа да је било и најбогатнје
и најугледније. Најбројније nотврде ЗЭ111.ене Ь су nосведочене у љему.
Можда је у зони села ЧабнЬа и nочюьао nроцес з:щене noкaлoll\ е ла се
касније х.uирио у друге области.

В. ГЛАСЫ

У време nисаља овог документа nреко једног столена ы је било ЗЗЈ\tе­

њено обичним u.. 269 За писара су то само две графије за исти глас: Виrиан,
Прибил, Котилко / Вышан, При.был, КоmыЛЈ<о .итд.

Г. ВОКАЛНО Р И Л

Вокално р се nрема тра.цицији у највеhем броју с.лучајева обележава

са рь: Прьвош, Прьве итд.
••• Радосав БоШЈ<овић, Колико се ы изfоюраАо у НIЖ~њtоюј йоfељи Хщюндару,
Одабра.RИ чла.шхи, 289-291.
 Имена у Дечанскиы хрисовуљама 121
-------------------------
Вокално л се такође ronue као ль. У ЈПNНИМ именим.а вокално л се
доследно чува у корену вльк: Вльк, Влька, Влькота, Вльчrта, Вльчиниli,
Влькослав итд. Једmrи случај nреласка вокашюг л у у је им.е Бугарин
(< Блгарин). ..
Д. Л НА КРАЈУ РЕЧИ ИЛИ СЛОГА

Није забележен ни: један nрШ\ер nреласка л у о на крају речи ИЈПI

слога: Драгомил, Милта, Милдраг, Nltlltlocm, Котилко, Mttxaл, Л1ил­
ч.tш итд .

Ћ. ГЛАС Х

Ни у једнОil\ случају није забележено губљеље нити nромена гласа

х: Хранислав, Храноје, Хлап, Хрватtт, Хранота, Матехна итд.

Е. ГЛАС Ф 11 0

Прасловенски језИI<, а такође нп љегови наследници m~cy Ю\ЗЈП{ у

консонантском. систем.у глас ф. Јужни Словени: су nрилико111 досељаваља
доurли у неnосредну бЈUIЗюrу Грка и Ром.ана, који су тај глас Њ\\али.
Велики број I<адендарских 1щена је садржавао овај консонант. ПрИЈП{КОМ
nреузЈЩања личних имена c.q. овим консонантом дoraђa.rre су се раз..тщчите
nромене. У систе~\У Иll\ена ';цечанског властелинствn. показује се овакво
стаље:

а) Ф >
П: Пилип, Трипун, Трипьц, Сттан, Степоје итд.
б) Ф се чува: НШ<фор, Стефан.
У народном језику ф је nрешло у n.
У владарсКИll\ кућам.а свакако под непосредЮiм утицајем. rрчкоr
језика ф је qувано и Ю1 у једном случају ни:је заЈ\\еЈЬеНО гласом. п.
Не~\а Ю1 једног случаја nромене ф у в као nrro је nознато у h\НОГИМ. данаш­
љим говорима.

Ж. ГЛАСОВИ Ћ И Ћ

Обележени су по~\оћу к и г и палаталНИЈ\\ воюiЈЮМ или полуrласом

иза себе, по paun<oj nравоnисној тра.ци:цији. -
Ђ је најчешће у латрош-ыщјском суфю<су -tdt: РадиновиЈi, Xвaнoвtlli,
ПобратовиЈi И'I'д.
Глас 1ј у иницијално111 nоложају не~щ ни: једно словенско име. Грчко
календарско име Геdщую~ у народюi.l"\1. говорима се јавља са измењенюt
консонантОII\, о чем.у се li\OЖe закључити: на основу nисаља ю иза Ю{}{ЦИјал­
ног г: Ђура (Гюра), Ђуроје (Гюроtв), Ђурfјиц (Гюрыиць) . 211

110 НИI<ола Родић, ИнШерференцtifа Ф :П и П: Ф, Јужнословенски филолог,

юь. ХХХ, св. 1-2, Београд 1973, 559-563.
171 Ћорђић Петар, О щtен.у Ђорђе, Haw језю< III, Београд 1935, 209 - 212.
122 Милица Грковић

З. ГРУПА ВС

Чува се неизмељена у Јщешща Всерад я Всемtи. Забележена су само

два Iщена која имају ову групу. Она се чува у љ1ща юю юью.ика окаме­
њена форма с обзирОll\ на то да се у народно~t говору очекује група св
као последица дотад већ извршене меrатезе.

И. ГРУПА СЛ

Доследно се чува у свим сложеНЊ\\ Јщешща која ющју основу

сла8: Драzосла8, Мирослав, ДобросЛа8, Cmaнucл(liJ, Хранислаs, Јарослав итд.

Ј. ГРУПА ЧР

Чува се у ИJI\eНl!Jita и латроющиЈ\tа: Чpuamoouli, Чриоглаs, Чриол,

Чртало, Чрталовићи.
Нема разлике из~\еђу стаља у ДХ II и ДХ IП. Једшщ IJPИll\ep nре­
ласка чр > цр је у nатрОНЊ\\У Црљенчиh, забележепОll\ у ДХ III 1<ао ИЈ\\е
накнадно досељеног становникn у село Пралеnс. У толоt-IИЈI\ИЈ\Ш је ова
nојава nосведочена у 1-раницаl\\а села I<ушева у Зети. Изгледа да се у
центра.rној li\СТОХ:И:јској зою{ груnа чр Ч)Ћа.Л.а, а да је npOll\eнa забележепа
у латрониму Црљенчи/i Њ\\ПОрт са стране.

К. ЈЕдНА ЧЕЊЕ ПО ЗВУЧНОСТИ

НестанкО:\\ nолугласа у с.-хабоЈI\ nоложају у новофор.r.Џфа"НЈЩ консо­

шuсrсющ груПЗЈitа долази .цо једначеља сугласника ло звучности. С
обзщхщ да овај 1хроцес nочиље још у XI веку у тексту nовеље бн требало
очекивати такве npи,,Iepe. Amr обележавање ове гласовне npo.r.1.eнe юtје
доследно сnроведено, те се јављају сnорадичнн СЈ rучајевн: Бутко, Бутко­
виliи, Ратко, Драшко итд.

Л. УДВАЈАЊЕ ГЛАСОВА

Највероватније да се удвајаљем гласова nоказује цуги слог, али то

није доследно спроведено: Раада, Мtиаад итд.
 ЗАКЉУЧАК

Дечанс1<е хрисовуље, најпотпунији доку111енат о подизаљу .м,анастира

Дечана и осnиваљу Дечанског ВЩ!стелинства, дуже од једног cтoJieha
привлаче пажљу и:страживача средљовековне псторије, правно-еконоЈ\\­
скrос односа и културе. По обиљу разноврсног материјала оне су прво­
разредни извор сазнаља о нашој прошлости. МеђутИЈ\\, оно,щtстичю{
1\\атеријал засведочен у ЊЊ'\З пом,иљан је C<UitO сnорадично и ШП<.аДа није
био превасходни: IЏIЉ Истражi{ВЗЉа. Али к.-ща се узr.\е као предЈ\\ет проу­
чаваља, lt\Opa се Ш\ЗТИ у виду да свестрана ана.-ти:за ОНОЈ\\ЗСТИЧ1<ог наслеђа
једне земље ?t\оже ПОI<а.."!атН љен историјски пут у црошлсх.:тн, љене кул­
турне, еконо]\\ске, политичке везе и односе са суседНИЈ\\ народ1ща, јер је
неоспорно да постоји веза између развитка друштвенrос заједюща н
влacтlfl'JIX имена. ~

Дечанско властелинство је основано ад11щнистрати:вним захватом,

у чији су састав уи.щи делови неi<ИХ раније основаних целина. Тако
је створен случајни узорак опште ономастичке творевине среДЈ:Ьовековне
српске државе у првој половини четрнаестог века.
Целовиту оно?~щст:ичку слику забележену у хрисовуљ~ща сачиња­
вају три слоја: антропонимијски:, шrrрони~јсi<и: и топониr.tијски:. BИIJ.Ie од
'l'ринаест хп.љада податаi<а уграђени:х у њу довољно је репрезентативан
узорак за суд о структурп оноЈ\\Зстикона који је уобличаван у току ft\НО­
гих протеi<ЛИХ векова, условљен јез:иЧЈ<Иllt и и:эванјезичкшt законито­
стющ.

На почетку рада је био nостављен задатак да се на основу rщена

овог великог манастирског поседа, каквих је било прили:чно на јужносло­
венској територији, провере, nотврде или одбаце неюr раније изречени
судови и да се потраже одговори на нека важна али ~на и нереш:ена
историјска rorraљa. Закључци донети после проучаваља ових податаi<а,
који се, недовољно уочљиви:, крију у једноличном набрајаљу Ш\ена,
нису знаtщјни CЗlt\O за науку о језиь:у него и за сродне дисrџщтnrе које
се баве проучаваље~\ нашег средљег века и !t\еђусобним односима средљо­
вековних: држава на Бал1<ану.
Да би били јаснији елементи наслеђа уткани у антропонњ,щјски: сис­
ТеЈI\ прве половине четрнаестог века у средљовековној српској др>шши,
на првоъt месту су истражени путеви промена и форъщраља оноЈ\\ЗСТИ­
кона Словена досељенrос на Балкан из заједюrчке nрадомови:не. У раз-
 124 Милица rрковић
--------
добљу од преко шест векова h\еЈЬЗН је и уоб.личаван фонд властцтnх
Јщена. У .њега се, nоред највеhег удела оmnтесловенског наслеђа, слило
и ~\ного разноврсних утицаја , укључујући к:що нову хришhаж:ку веру,
тако н неnосредан конта:кт с разнонащюнатщм. срединама и t:уседњ'\а.
Из извора старијнх од четрнаесrог века вщщ се да су .щюге ci<)'ID{Нe
Њ'.\ена разноврсног порекла одрз.>Ка~ЦL"Iе слојевятост средљовековног оно-
1\\аСТнкона :
l. Имена словенског порекла наслеђена }{З ОЈUЈlтесловенст<е заједнице;
2. Им.ена староседелаца Балкана 11 иајбл:ижюс суседа (ром,апсЈ<а, ал­
~нска, грчка итд.);
З. КалендарсЈ<а 1щепа разнородвог nocтam<a, у заmtсности од nорекла
хриш:hанских светитеља којп су их nосили;
4, И~tена 1{3 НС'I'ОЧНИХ И заnадюiХ Зе.щtља, прим.љеиа тrpcr.:o юыrжев­
НОСТН, ратова, трговачких веза и бракова феудалне аристоЈ<ратије.
Сви ови слојеви су, изуi<ршта:юt, сачюьавали nодлогу на I<ojoj је
уобл•rчен систем. ЈU\ена засвсдочен у Дечанским хрисовуљ~ща. У раду
су прво ана.'UiЗИрана Јщчна Њ'\ена по насељЈща, а посебно су проучена
1щена бЈtволара, занатлија, сока.ТIЮ{I<а, 11\..'\ђуцаца, свештеника, Влаха н
Албанаца. Улоређ1mан је однос словенских, календарских и Јщсна суn­
стратсног или непознатог nopet<..rra. Појединачни резу;1·rатд су груписани
по зона.~11 I<az<o су то ДJO<nrpamr географскn: л исторнјсни ус.тrови . .Ме.ђу­
собrzи односи И.\\ена no nореклу, ПI.)CJ\\aТPaiOt на узорну од око тринаест
~а податаr<.'\, ВИдНО су О?ttе.ђили три Ј-sајбројније етюrчке CJ<Y-
rnmc: Србе, Влахе, А.тrбанце, и показали љихове бmне антроnоНЈЩИјске
IЩраi<ТСрНстЮ<е. Антропошщија једног омеђеног ло.цручја i\\ОЖС бити ја­
сан nоЈ<аЗатељ ет~щчкоr 1~рантера тог тереча, yrю."'ИИ<o није nреплављен
версюi;'i I-щеюща би.,о хр.иudiанског било ll\уСЈuщанског календара. Ако
је у највеhој ~\oryhoj мери сачуван архацчан слој у кО111е се огледа нацио­
натrи I<арактер ltll\e.Ra, неnодударан с фондо~\ ю\ена нерсr<ог порекла,
онда љегово проуча.ваље неизбежно даје резултате о еттtчкој струнтурв
стаиовнЮЈ..(ТВU , а такав је случ:ај уnраво с оно.\щСТЮ<оЈЈОll\ Дечапског
властеЈIИНстна у вре.,\е rщсаља хр.исовуља.
У свИ.\\ ЗОНЗЈ\tа овог властелинства, изузњ'lајуl\Ј! албанска насеља,
словенсЈ<д ~'ена су далеко најбројm!ја. То је поуздан цоказ о стаб~СЛНОСТЈf
а снази словенсног ж:ивља у овом делу Србије почетt<Ом. цетрнае­
стог веЈ<а. ВисоЈ< nроценат Иll\ена словенског порекла у великој
већюiИ насеЈЫ у Метохији, Алтину, Полюmу, Дреющи, као и
НСКЮ\\ селима ван ло~tенутих територија, једино се 11\ОЖе објаснити ет­
zrичком. подлого,,\ становшшtrва. Чиљеница да је у поменутим. облnстиж1
У већиюr щсеља било npei<O деведесе7 nроцената И.\tенп словенског поре­
кла не 11\Оже се заобићи, него се једино м.ора тумачити да су становници
бялн Сдовени и да су и nреко Јщена чували своју традшщју. Вла­
ПD<о сточарско становниnrrво оrганизовано у r<атуне већ је почС'l'ком. че­
трнаестог вена И.'\З-'IО у највећој 111ери словенизираи ономаСТЈ{Кон. У при­
лог юmO'l'eзJt да се оно рЗЗЛЮ<овало од ЗСЈ\\Љорадикчног слоја rовор.и и
нeurro шt>юt nроценат нмена словенског nорек.•1а у влalJ.Il<IO\ натующа.
0саЈI\десет nроцената словенских И!ltева је јасан поЈ<ЗЗатељ nретаnаља Вл:юса
 Закључак 125
-- - - - - - - - - - ---- --
у Словене. За оне који проучавају пюаље Влаха на Ба.rщану важан је по­
датак да су у влашюt~'li кату.нилtа Дечанскоr властетmства најчеш.ћа Ю\еаа
грЗЈ\U\тлчкоr тиnа хиnокористичког образоваља која се завршавају на -е,
no ЧCII\Y су блиски са Власима Светостефанског властелинства 11 становни­
цима nрим.орских. градова. Оrруктура оноllшстикона у насељшщ за која се,
на основу ЈIИЧ}ЩХ ИЈ\Iена, nретпоставља да су албанска знатно одудара
од стаља затеченог у зеli\Љорад}{}{ЧКИМ насељнма ц влаi.Ш<ИЈ\\ катуНИЈ\\З.
Њу Rapaктepmue :Ftзрази:то Ю1ЗаК проценат словенских Ш\ена (око 20%),
неnосведоченост словенских nатроним.а на -ufi и изразито великц број
календарских. fщена прим.љенюс nреко хрm.цћанске цркве. ИстШiа, од­
ређиват.и: етниtn<у прюЈ.аДност на основу личнцх Ј{Ј\\ена није ни лако н.и:
саСВЮ\ поуздано, о чеА\У је ве11 у литератури n.и:сано. Заиста, ван коН'l'ек­
ста цеЛШiе није ll\oryћe ОдРедити етнячку базу породцце ако се у ЈЪој
налазе хщена различитог nорекла. Таю30 noClltaтpaљe довоџ до за.кљу­
чака о сю1биози различитих. етноса на ужеА\ плану, која не 11\Ора бити
од битног значаја за цело подручје. Али када се nосi'щтрају резултати
добијени проучаваљеll\ неколнко хиљада податаi<а, уочавају се оштре
грающе ИЗl\tеђу сrруктура оноl\tастикона појеДЮIИХ етничких скупина,
сталепn<ИХ категорија и дРугих rpynaц1fja, те се за.кључцн шweliy СЗII\И.
Управо, то је био једин.и: начин да се докажу ИЈП{ одбаце неке тврд;ње о
структури становюnnтва Дечанског властетmства у вpell\e подизаља
манастИра Дечана.
Сталепn<е Ј<атеrорије сока.тnnпщ и мађуiiiЩ у погледу Јщена нису
одударали од стаиовнюnтв\ са кojWI\ су живели, па се може закључити
да се юt у етвИЧЈ<ОI\\ nогледу нису разликовал.и:.

СвеurтенЮЏI и ЈЬЮюви синови су, судећ.и: по имеНИl\щ, npe чувари

традиције него носкоi.Џ{ xpиudiaнcкor схватаља личног Ш\ена~ које је у
дРУI'Ш\ срединаlltа интензивЈЩје продирало, убрэавајућ.и: христпјаmrзацију
ОНОh\аСТККОНа.

Бројност Ш\ена с.;1овенсt<ог nорекла у овој области је одредила главас

токове проучаваЈЬа. Словенски оноl\tаСТЈ{КОН створен у оПD1Тесловенској
заједници сачувао се у Дечанскоh\ власте.л:ЈЦtству у СВОh\ најбољеll\ и нај­
богат.и:јеА\ виду, а у ;њему се у сваком; погледу одражава најстарији сло­
ве,вскц период, којн се одликовао давањеl\1. једноr .имена једноll\ носяоцу.
Семантичке к.атегоркје добро чувају ивдоевропско стаље я оmuтесло­
венску особеност. Структура Њ'\ена такође датира из најстарије епохе
индоевроnсi<е заједюще и ОПIШ'есловенског језгр~, гд~ бкла nозната
четири основна тЮiа: сложена .имена, Саli\Отворна, изведена н граllщ­
тичк.к ТЮЈ хипокори:СТIIЧ1<ог образоваља. Посведочено је t\щого раз..rrn­
читих фор,,џr сложених. :Ш\ена и преко 150 основа које су учествова.ле
у грађеЈЬу сЈювенсю« 1щена. Самотворва И.11\ева су ошатесловенско на­
слеђе, а у веfiющ С..L)'Чајева су постала од аnелатива. Суфю<са.тши сдсте111.
је богатко оно:IЏ!стикон нов1щ фopl\\allщ. Један од узрока бројнос-щ су­
фtщса је неnостојаЈЬе утврђеног двочлавог 1{ЛИ трочланог Ш\еноваља
који бн ближе оДРеђивао свш<ог поједrоща. Та ближа одређиваља
донекле су постиэана грађељем нових обдю<а nолюhу различитих
наставака. Резултати кс.nитивања на овОh\ терену сведоче о преко
126 Миmща I'рковиh

сто ових творбенлх елеi\\ената. Најчешћи суфнксн су: -ан, -ак, -un, -ко,
-оје, -ощ, -иша юд. Неюt од љих су продуктивни: до данапnьих дана и
nомоћу Њitx се граде нови облици, а друrн су вel'i вековњ,щ неnродуктив­
юt. Недовољно nроучен расnоред суфикса у средњовеi<овющ јужнос.тrо­
венс.!<Иh\ земља.~щ онем.оrуЋава у}(Љу<mваље ове об.тrастя у oпnrrи атлас
с.тrовенсюrх антроnони~u-tјсюrх суфикса. Такви: атласи: би пом.огли npo-
y traвaњy кретаља словенских плеr.\ена и касю-tјег расnореда у јужнос.тrо­
венсној заједнющ на Ба.;щану. Гра.11-щти:чкд тиn хюrокорЈ;tСТИЧI<ог образо­
ваља овде је застуnљен са целокулшщ ранијим. nаслеђем.. Њјбројюrји
су юmокористици на -а, а нарочито код срnског становНЮltТва.

Највеви број им.ена је настао од основа: брат, драг, мил, вој, храна
итд. Међу најбројнија 1щена се убрајају: Богиша (25), Богослав (87), Богоје
Богдан (83), Бојко (36), Братослав (30), Војислав (20), Bojuxna (27),
(182),
Дабижив (34), Драгош (55) итд. Њјфреквентија им.ена су застуnљена у
свнм об.тrастww Дечанског в.тrастелинства, а осим. тога она су основе
nатрою-tм.а и тоnоним.а. Нажалост, за друге јужнословенске области нелџ.
nод:шща о расnростраљености и учесталости поједиlП{Х имена у четрна­
естом. веку, па је теШЈ<о доносити закључке шта је условљавало да неко
ю~е сачува стабилност кроз веi<ОВе или да у вelioj wщ м.аљој Л\ери бу­
де застуnљено на одређеном. nодручју.
У ономастикону су сачувавд траговя траЧI<о-илирсЮtх остатака и
балканског .тrатинитета, на који су Словени нamцmr nриликом доласi<а
у ове крајеве, а у јачој ll\epн је изражено постојаље влащке лексике.
Герј'~анска имена су доnр.тrа до најудаљенијих планина nод утЈЩајем. раз­
личитих веза с прШ\орскю' градовwtа Ii! рудара Саса, који су у сред­
њећ\ веку били уnщајни у Србяји. Као што с~ могло и очекиватl(, ll\eђy
страющ Ш\еюща доминирају Ј<алендарска, прим.љена nреко хришћан­
ства, Називи цркава, а такође и иz.tева личностд nоказују традхщнје старо­
хрщдћанског наслеђа и утицај средљовековног истока, што није ни
11\a.rto чудно када се зна да је Србија 11\НОГО пре nисаља овог доку111ента
била у сфери источне цивализације џ православља византијсr<ог тиnа.
Посебно је занимљиво mrra.љe владарсюос имена у народу. Очеки­
.вало би се да су она снажно продирала као што је то случај у новијој
историји. Показује се, међутим, да је у народу традиција бяла јача од
уrи:цаја било какве црквене и државне власти. Од владарских Иll\ена
пису забележена ни Недаља ни Урош, а Милутин, Драгуtтт я Душан
су забележени СЗЛ\О по неколико пута. С друге стране, име Радослав,
''\ада је било им.е једног краља, међу обИЧНИht љуДИЈ\ха је било најомwъенкје.
Поред имена словенског порекла на једној страни, а на другој не­
словенског, постојале су и: хибридне словенско-несловенске форr.~е.
Нека имена се не Л\огу јасно одредити, јер шrје сигурно да ли nред­
стављају надим.ке, лична цена wщ проепоНИI\\е. С дана:щњег гледиШ1·а,
то би: били надю.щи, али је nитаље да ли се наше схватање 11\оже изјед­
наЧЈfrИ с оншt које је имао човек пре шест С'l'оти:на годmн.
Њстанак презЮ\ена и врем.е њихово г nостанка још увек је недо­
вољно nроучен npoблellt. ТеiШ<оi.би: 11\огла бити оnравдана тврдља да
је било nрезИl\\ена у данашљелt см.ислу и значељу те речи. У веliини
 Закључак 127

случајева тща су обележавана помоhу једног иr.tена, јед:ноставющ ицдо­

европсю·щ начпн:оr.1 именоваља. Маlьи број људи је означен двоШ\енскоr.\
формулом - име и nатроним. Ближе се одређивала личност пor.\oliy
разних озцака : занимаље, порекло, телесне особине и nатроцпм. Посве­
дочено је npe1co 470 разЈШЧЈ-tтих nатронњ\\а твореюrх помоliу суфикса -uli.
У поређељу с другиr.\ начишtма, одређиваље поr.юhу па·rронимијске фор­
муле било је доr.un'!антно, щто се Ј<асније одразило на nрезю\ена I<ОД
Срба. Забележеао је car.1o неколm<о матрониl'l\а.
Топоноr.\И антроnоНИltЩјсr<ог порекла су у највеliем броју словенског
nорекла Ј! nредстављају једну од иајчв.iн.uhих потврда о С'l'арЈ!НИ словен­
скюс насеља на овом подручју. Колико је сачуван континуцтет народннх
и~1ена словенског порекла а колико су страни елементи дошщr до ЈtЗра­
жаја, 1'1\Оже се утврдити nоређељем тоnонима антроповюurјског nopeюra
с антроnониl!\Има становника властелинства у доба rшсаља хрисовуља.
М,али је број топони.'I\Ијскюс основа насталих од антроnонима којк."<
нема 1t1еђу антропонюUtма. Зна се да постоји људска теЖЈ:Ъа да се ме.љају
традиционалне навике :из раЗЛИЧR'l':юс разлога, па се у складу с тюtмогло
очекивати да се од генерације до генерације знатно :ИЗl!\еНИ аiU'рОПО­
нимијска слика, али: t(З односа антропоюша пpel'l\3 основам,а тоnоНЮ\а и
патроюtма проистиче закључак да су се обичаји тешко ме:ња.тr, традиција
ослољена на словенско стабло дуго се даr.1Тlrла, а страни утицај није Иl'l\30
nресудну улогу.

Језичка анализа је nоказала најбитније фонетске IJpOl'I\Cl'Ie које су се

догађале у основи говора ноQЩаца тих Ю\ена. Најзамршеније m!Таље је
npoблer.t јата код суфикса неких И.'\ена у разлRЧИ'l'И.\t верзијаr.щ хрисо­
вуље. Cer.1 језичких проr.\ена у речима словенског порекла, одређенхt
nроцеси су теrсли nркликом адацтације страних :Иi\\ена и љиховог укљу­
ч:ивзља у наш језm<. Страна ю1ена, како она примљена nреко кул­
турних, еконоr.\сКИХ Ј! других веза, тако :и календарска, живеhи у народnоn~
језику и пре настанка хрисовуља, претрnела су низ трансфорnџЩ.Ија
фонетске и ~орфолоlЩ{е природе. Њ~ена су скраlшвана, од љих су из­
вођене нове форме у складу са зai<ORИJI\a грађеЈ:Ъа словенских Иl!\ена
и у свему су се nрилагођавала језичком узусу пршwлаца.
На крају, цз свих nојединачних ана.циза проиС'l'цче закључш< да су
ономастички систем прве nоловине четрн:аестог века у Дечанском вла­
стедиНству сачиЈЪЗВаЛИ ови елементц:

а) чврста база прасловенске антропонющје у којој се сщвао велики

број сложених опnrrесловенских имена , хипокористина и изведени:ца
насталлх у заједапчкој фази развит1<а оно11·щстикона;
б) новостворена И?t\ена на јущнословенСI<Оl!\ терену од словенских
основа и нових јужнословенских суфикса;
в) нове форме српских имена настале после цепа.ља јужнословен­
ске заједнице;
г) имена романског или романизираног становништва Балкана , на
nрвом месту то су ЈЩена Влаха;

д) албанска К.'\ена или друга имена уобли<Iена ~-хбансющ nocpeд­

crвor.\;
128 Митща Грковиh

ђ) имена старог баЈП<анског становниnrrва које не приrщца нн јецној

од веh ПО/1\енуrих групаi.Џiја;
е) утицај две i.ЏiВЮtкзацкје - с једне стране заnадне - poii\ЭНCI<e,
с друге источне - византијске;
ж) календарска l~щена уграђена у ономастЮ<он путе.'\ хрИl11kанске
религије;
з) гер11\Энска wteнa прюџъена преко крсташа, плаhене војске на
двору не~щљиhа и рудара Саса;
и) и~tена настала под ~щарсюш ynщaje11t;
ј) нове хибридне словенско-несловенСЈ<е форме.

Потnушфr увид у оно11tастикон средњовековне српске државе

донеliе анализа личних и географС!<Их Њ\tена забележених у многим
средљовековним словенским и несловенским изворима . Од несл овенских
на npDOll\ месту су доt<у.\\енти писани грЧI<ИМ и ла'l'ИНСI<И/1\ jeзm<o,,t, затим
турсю1 тефтери нас'l:али nосле nродора Typai<a на Балкан и други мање
позна·r'И списи. Од словенских nознати су многобројни заnиси и нa·.rruxcи и
донумен·т световног и црквеног кaj)aiG·cpa који се чувају у архива111а
и 11\узејима )lJJtpOJI\ Југославнје, а и ван Iьених граница. Од изузетног
значаја су нирЈШСI<е nовеље ХП н XIII века, СветостефанСЈ<а хрисовуља
1<раља Милутина неnисана изяеђу 1313. и 1318. године, nовеља цара
Душана манастиру светих Арханге.'lа, Михаила и Гаврила I<од Призрена
из 1348. године и друrе повеље cpncюrx вла}1ара до пада и коначне nро­
пасти средњовековне Србије.
NAMES IN ТНЕ DECANI MONASTERY CHRYSOBULLS

The Deeani monastery chrysobulls belong to а group of medieval acts

which were issued Ьу the rulers on the occasion of the building of monasteries
and the founding of monastery estates. They served to establish the legal
status of the endo\vment, the size of the estate, the extent of the privileges
and the feudal obligations on the part of the inhaЬitants of the endowed
holdings.
The DeCani Bulls сате about in the bureau of King Stefan of Decani
and his son, the young Кing Stefan Du$an, in the first half of the fourteenth
century, or, more precisely, at the time of the building of the Deeani mona-
stery and the formation of the ]l)eeani estate. Three versions of this document
are known. They were written between 1330 and 1346, that is between the
famous Battle of VelЬuzd and the crowning of Dusan as Emperor.
The Decani Bиll I is the only one to have been preserved in entirety.
It is written in the form of а pergarnent scroll of 390 Х 5200 mm in dimen-
sion, bearing the signature of Stefan Uros III, Ьу the grace of God King of
all Serbian and coastal countries. This is doubtless the official сору written
in 1330.
The Deeani Bull П is longer, taking the form of а formal charter. It is
written in manuscript form. InscriЬed in large, ornamentally styled letters
on the title page are the words - хрисовоулъ иже вь домоу nандократора,
that is "the сору which is in the monastery". It can therefore Ье concluded
that there were similar copies which were kept in the archives of the court
bureau or elsewhere.
The DeCani Bull III is а later version written in pergam"ёiit book form•
at the end of which there are to Ье found the ornamentally inscriЬed signatures
of King Stefan of Deeani and his son, Кing Dusan. It can Ье seen from the
writings in the Bull itself that this сору was for а long time an estate docu-
ment, which served to prove the monastery's acquired rights.
The Bиlls contain material of exceptional importance to many discip-
lines dealing with medieval Serbia. For those studying political history they
are sources of vital significance as they show how а medieval monastery сате
about and \vbat its rights and obligations were. The introductory and con-
.cluding sections descriЬe the most important events in SerЬian history in the
130 Митща Грковић

first half of the fourteenth century (the Battle of VelЬuM, the Ыinding of
young Stefan, son of Кing Мilutin, the reconciliation betWeen father and son,
the crowning of Stefan of Deeani etc.). They provide us with important data
on medieval social and economic circumstances. Thesesources offer us the most
complete information on the medieval viUage and the rural population, on
farming and the status ofthe inhabi\ants of the Wallacb "katuns" (shepherd
village and summer watering place in the higher ground with an organised com-
munity life). They also contain legal decrees recorded Ьefore the passing of the
Lega1 Code ofDu§an and they are of vital importance in any study of SerЬian
medieval la\v. Studies of cultural history are also based on them. То those stu-
dying blstorical geography they offer detailed data on the names, locations, sizes
and extents of the lands and Ьoundaries of tens of villages and hamlets. The
majority of these settlements have been identified in situ in recent times.
Two of the three Bulls contain the names of all the adult males in the
area. Tbls can help us gain an insight into the population density in SerЬia
i.n the fourteenth century. It can also give an idea of the size of the settlements,
the number of memberэ per household and the ratio of the number of inhaЬi­
tants in the mountain areas to that in the plains. А precisely elaborated cata-
logue of the lands and people endowed to the monastery also contains а
chance sample of the general onomastic picture of the central region of the
medieval state of SerЬia. This is а unique onomastic collection, which con-
tains over thirteen thousand data, such as is difficult to find in medieval sour-
ces of other Slav peoples. Although the Deeani Bulls have been attracting
the attention of research workers for more than а century, the onomastic
aspect has only Ьееn mentioned in passing and has never been taken as the
primary aim of research. E.xamined comprehensively, this rich sample can
fill many gaps in the knowledge of this area's past, fot it is irrefutaЬie that а
link exists Ьetween the development of social communities and proper names.
For exшnple, an exшnination of the charactcristics of the onomasticons
of the individual settlements or other g:roups of people can throw light on
ethnic relations in the distant past. It is а fact that there were different nате
systems in the SerЬian, Wallach and Albanian settlements, and it is therefore
not difficult to perceive the ethnic adherence of the feudal subjects of the
Detani estate.
There are three aspects of the overall onomastic picture of the Decani
estate as recorded in the Bulls: anthroponymic, patronymic and toponymic.
Taken together, they form а sufficiently broad basis for an assessment of the
strUcture of the onomasticon, which was formed in the course of many pre-
vious centuries, conditioned Ьу linguistic and extra-linguistic laws. Besides,
there is sufficient material to Ье аЬlе to cxamine thc onomasticon of three
ethnic entities: SerЬian, wblch was in the huge majoricy, Wallach (shepherds
originally from Romanian speaking areas) and AJЬanian, the least populous
in this region.
On account of the extent and variety of the data, it is possiЬle to set а
number of tasks, to seek answers to marty important historical q uestions and
to test some previously e."q>ressed opinios. The conclusions reached after
an examination of al1 information which, insufficiendy noticeaЬie, are concea-
 Names in the DeCaind manaэtery chrysoЬulls 131

led in а simple enumeration of names, are not only important from the point
of view of linguistic research but also for related disciplines which deal with
the study of the state of affairs in medieval SerЬia, its relations vis-a-vis its
own roots and everything which surrounds it. The very wealth of material
gave rise to many questions:
1) How was the onomasticon of the Slavs formed and altered after sett-
ling in the Balkans? What do Byzantine, Latin and Slav sources say of this?
2) What was the extent of the Decani estate in the fourteenth century?
What were its essential characteristics, number of settlements and families
in it? .
3) What factors caused the antht·oponymic norm in the case of the
Serbs at the beginniцg of the fourteenth centшy, if there can have said to
have been а norm in the strictest sense of the word?
4) What do the results show of а comparative analysis of names in а\1
the settlements?
5) What is shown Ьу an etymological analysis of names in аН zones of
the Deeani estate (the land around the monastery, other places in the Beli
Drim basin as \vell as in Kosovska Drenica, the upper basin of the river
Lim and the basin of the river Tara)?
6) What does an analysis of the names of the vi1lages, Wallach "katuns"
and AlЬanian ,,katuns" show?
7) What is demonstrated ~ an analysis of the individual social catego-
ries ("sokalniks", "madupacs", "Ьivolars", people \vorking in and around the
smeltery, craftsmen, priests? '
8) What is the heritage of the pan-Slav onomastic system? What is the
structure of Slav names? Do what extent have Slav roots and suffixes been
preserved? What is the productivity of suffixes and the frequency of names?
9) What is the extent of foreign influence (Thracian-llyrian substra-
tum, Balkan latinity, Germanic, calendar names of the Christian church,
AlЬanian?
10) How did the names from the ruling houses influence the proper
names of ordinary people?
11) How did names made up of Slav and non-Slav elements come about?
12) Did nicknames exist as а particular onomastic cat~?
13) Were there surnames in the current sense of the word?
How were people defined more closely? What are the main character-
istics of the patronym? What is shown Ьу а comparative analysis of patronyms
in a1l settlements? Did matronyms exist?
14) What can Ье seen from an analysis of anthroponyms in toponymy?
Do what e.xtent are toponyms а witness to ancient Slav settlements in this
region, bearing in mind that toponyms are memorials to human memory,
linguistic and historical remnants, which contain the essentical knowledge
of the past, of religions and peoples?
 132 Милица Грковић

15) What has been demonstrated Ьу а lingui.stic analysis of anthropo-

nymic data?
16) What were the essential eleтents in the onomastic system of the
first half of the foшteenth century in the Deami estate?
17) What are the other sources in wblch are preserved the rich onomastic
material of medieval SerЬia?
In order to claгify the inherited elements woven into the anthroponymic
system at the beginning of the fourteenth cenшry not only in the Decani
estate but also in the entire medieval state of SerЬia, it was first of all necessary
to examine changes which came about in the anthroponymic picture wblch
the Slavs brought to the Balkans from the common original homeland. Over а
period of seven centuries the system of proper names had been changed and
reformed. They contained, besides the greatest influence of the general Slav
heritage, many varied influences, including both the Christian faith and the
direct contact with the vaгious nationality environments and neighbours.
The most ancient data on Slav names аге recorded in Byzantine and
Latin travel accounts, in accounts of merchants, агmу comm.anders, historians
and others. The most ancient Slav manuscripts ofier proof of the process of
acceptance of foreign names.
Research shows that the Deeani estate comprised one geograpblcal whole,
wblch extended from the Beli Drim river in the Metohija-Prizren valley
right to the Komovi mountains, wblch аге now within the Ьorders of Monte-
negro, and from Рее to the river ValЬona in AlЬania. This extensive region
was, therefor~ for the greater part on the territory of today's province of
Kosovo and, in part, in the neighЬouring regions of today's AlЬania and,
in the north, Montenegro. From а linguistic point of view, it is an important
fact that the jekavian dialect is spoken in the westem агеа today, \Vhile in the
eastem the ekavian dialect is spoken, with the exception of later-date jekavian
colonisation and today's numerous Albanian population. As throughout the
entire medieval state at that time, the people in the estate dealt in crop gro-
wing and animal husbandry, \Vhile there were а small numЬer of craftsmen
and other class categories. There were 2097 households which dealt in crop
gtO\ving, and this figure also included priests and craftsmen. There \Vere
also 69 "sokalniks" (memЬers of а particular category of feudal subjects),
and 266 Wallach families. The settlements had their own organisations for-
щed aгound the heart of the village and they lived Ьу organising their village
life according to traditionallaws. It was in such conditions that rural culture
came about, founded on the Slav heritage and influences which penetrated,
soщetimes stronger and sometimes weaker, from vaгious sources.

Just as the citizens whose names were inscribed were part of а laгger
state entity, so were their names also part of the medieval onomasticon in the
SerЬian medieval state. If we follow the development and change in the ono-
masticon from the settlement of the Slavs on the Вalkans to t.he beginning
of the fourteenth century, it can Ье seen that the following elements 'vere
the most important:
 Names .in the Deoom m<mastery chrysobulls 133

1) The Slav tradition, which preserved its own names, сате about
during the conunon existence of all Slavs on the territory of their original
homeland;
•
2) Contacts between the Slavs, the former inhabltants of the Balkan.s
and the neighbouring peoples;

З) Тwо great Mediterranean civilisations - to the W est - Roщan and

to the East - Byzantine;

4) Christianity, which enriched the anthroponym.ic fund with а large

number of foreign naщes and the hypocoristic forms stenuning from them;

5) West European influence through literature, wars and the marital

links of the feudal aristocracy.
In order to discover \Vhat has left the deepest mark in this region, the
ratio of Slav to Cristian and other names has been analysed in every settlement.
The category of other names contains other non-Slav names - Wallach-Ro-
man, Albanian, Germanic etc. and names of unclear or unsure etymology.

COMPARATIVE REVIEW ОР NAMES IN ТНЕ DECANI BULLS П

AND IП
~.
TheBull П TheBuU III

~~.'~ SETTLEМENT~ ~~·I Slav. I C::t-~ Other jтot.j Slav.~ C~t-jother\Tot.

1. DECANI N!! - - - - 60 5 3 68

2. DECANSKI
% - --
N!! 8
- - ,_
7 - - 15 88,23
8
7,35
7
~
4,41
- - 15
BIVOLARI % 53,33 46,66 - 53,33 46,66 -
3. LUCANE N!! 72 1
~-

8
- 81 75 1
~

8
~

84

4. BELEG
%
N!!
88,88
21
1,23
1 - 9,88
2
- 24 89,28
25
1,19
2
9,52
2
- 29
% 4,17 8,33 86,20 б
5. CRVENO- N!!
87,50
--- ---
- -- -
-~

-
65
- 1 - 2 -68 6,90
~--
6,90

BREZANE % - - -
95,59
~~
б. ISTINICI N!! 85 10 3
- 98 113 11 3 127
~

7. PRAPRACANE
%
N!!
86,73 10,2 3,6
-164-- -7- - -3 - -174 182 88,98
- - --- 8,66
10 - 3 -195
2,44

% 94,22 4,05 1,73 93,33 5,13 ~ _____.

8. STRELAC N!! 125
---
8 4
~-

137 156 10 8 174

% 91,24 5,84 2,92 89,65 5,15 4,60
9. LJUBUЗA N!! 23
---
- 1
- 24 -
-~

41
--2 - з - 46 ~

% 95,83 -
10. LJUBOLICI N!! 208
-
16
- 54,16 -229 ------
~-
89,13
223
4,35
18
6,52
5 246
~-
~

% 90,04 6,93 2,16 90,65 7,32 2,03

134 Мипица Грковиh

ТЬе Bџll П The Bull ПI

~~:1 SЕТТLЕМЕNТ N%. S1av. j C~t- 1 Other \тоt., S1av. 1 C~st-lother lтot.
--+----------L~----~--~-
11. BOHORICI N2 84 4 2 1 90 83 4 2 89
% 93,33 4,44 2,22 93,23 4,49 2,25
1 - - - - - - - - - - - 1 - - - - -- - - - - - - - - - - - - -- --
12. HRASTOVICA N2 90 8 3 101 95 8 5 108
% 89,11 7,92 2,97 87,96 7,41 4,63
--1-------1---1------1-~--------~
13. PRILEPI N2 40 3 3 46 49 4 2 55
--l------·l-'-o/c.;....o 86,96 ~~~ _ 89,09 ~ 3,64 1_
14. PREКI LUG N2 36 ј 2 5 43 41 2 5 48
% 83,72 4,65 11,63 85,41 4,17 10,42
--1-------1--~1 -~ - - --1-.:..:..-1-
15. BRATOTIN N2 14 - 14 23 - 1 24
DOL % 100 - - 95,7З - 4,17
- 1...:::._ _ _ _ _ - - ~--~--------

16. БАВЕ N2 270 6 6 282 260 6 4 270

% 95,74 2,18 2,18 96,65 8,70 1,48
- - - · - - - - - ·- -f-- - 1-
17. GRMOCEL Ng 281 12 9 302 270 12 9 291
% 93,05 3,97 2,98 92,78 4,12 3,09
--1-- - -- - -
18. ULOCANI N2 158 10 4
1-
172 191 12 14
1--
217
% 91,86 5,81 2,32 92,23 5,82 1,94
--1-------1~~ ~ ~
19. CABIC N2 570 43 29 642 579 42 29 650
% 88,78 6,70 4,52 89,07 6,46 4,46
--1------·1......:.=----~~--- - - - - - -
20. DOBRODOLI Ng 43 - 3 46 ; - - - -
- - - -- - - ~ 9З,48 - 6,52 ;- _:::__ - - -1 - -
21. SREDNJE N2 77 4 6 87 73 3 4 80
SELO % 88,50 5,00 7,50 - 91 ,25 3,75 5,00
22. KUМANOVO N2 33 1 - 34 33 1 - 34
% 97,06 2,94 - 97,06 2,94 -
--1-....,------~ f-- -
23. (:AВICANI U N2 - - - - 20 - - 20
KUМANOVU % - - - 100 - -
-~-
N2 170 2
-
6
- - -
178 152
· - -
2
- -
З
- -
157
24. TREBOPOLJE
% 95,50 1,12 3,38 96,81 1,27 1,91 ~
25. BAВIJANE N2 101 5 З 109 78 5 З 86
92...;.,_
- · t - - -- --IJ.-,:..:%;_1__ 66~ 4,59 2,75 90,~ 5,81 3,48
26. LU2ANE N2 64 16 4 84 60 16 4 80
1--1-------Ј.....:.%::_ _7_6_,1_9__1_9_,0_8_ ~- _7_5_,00 _ 20,00 5,00 - -
27. GORANE Ne 257 14 5 276 195 12 3 210
% 93,11 5,07 1,81 92,85 5,71 1,42
1 - - 1 - - -- - --l-..:.:;_ - - - - - - - - - - - - - - -- -
28. SIPCANE N2 147 7 2 156 128 9 2 139
--l-------1-~%:....j_.:.. 94:.:.,2::.:3:_ 4,48 1~ 92,08 6,47 1,43 1 -
29. SOSANE N2 109 3 - 112 99 4 1 104
--1---- - - ~ 97,32 2,68 - - 95,20 3,87 0,96;1.--
30. GREVA Ng 7 23 S 35 7 23 5 35
--1-------1~ 20,00 65,71 _14 _,_2i - 20,00 65,71 14,29 ~
31. BUNJ ANE N2 199 10 5 214 179 10 4 19З
--1-------1-.:.:. %::...., 97,07 4,88 ~ _ _9_2_,7_4_ ~-2_,0_7 ~
32. КRASTAV­ N2 133 7 5 145 1З3 7 4 144
LJANE % 91,72 4,83 3,45 92,36 4,86 2,77
--~------L~---~-~-~-~-~-~~---~
 Names in the De~ni monastery chrysobulls 135

TheBull П TheBull III

Ord.,
No.
SЕТТLЕМЕNТЈ1%
No. , Slav.J C~t-1 Other \тоt., Slav. 1Christ-1
ian Other lTot.

зз . BULJUBI Ne 138 Ј 1З 1З ' 164 127 13 1З 153

% 84,15
34. GRAD U
- - ------81 39 8
Ne 69
7,93
9
7,93
з
8З,ОО 8,50 8,50
1
-48
35.
PLAVU
KOМARANI
- - -- - --
% 85,18 11,11
Ne 37 5
81,25
- - 42 54
16,66
- -- - - -
7
З,71
~
2,09
2
~

63
% 88,10 11,90 - 85,71 11,11 3,17
36. VELIКA Ne 11
------4
- 15 -34- - -8 - -- - 42
~

-
~

-
37. ТRЕРС:А
-% 7З,З3 26,66
N<! зо
--- 3
-- - 33 80,95
~

55 -
19,05
---
8 -
- -- - 63
З8. GRNC:AREVO
% 90,90 -9,09
N<! 71
--- 5
-- -
-2 - - 78 6287,30 ---
4 2
-
12,69 _____.
--
-68
% 91,02
-~ -
6,41 91,18 5,88 2,94
- 79
39. VRМO~A N<! 90 13 1 104 69 8 2
% -86,54
- - 12,50 0,96 87,34 10,12 2,53
40. RIBARI U Ne 28 4
--- - - - 1 33
- - - - - ---
30 8 1 39
-
PLAVU % 84,85 12,12 1,03 76,92 20,51 2,56
41. KU~EVO U Ne - - - - 3
1-
23 21
~

47
-
42.
ZETI
DOBRA RЕКА
%
--- -20-- - - -
Ne 200
-
4
~ 48,94 44,68
224 187 24 4 215
-
% 89,7~.
~

43. SERO~ Ne 328

- - - -- -
8,92
21
1,78
22 371 344
- - --- -
86,97 11,16
23
1,86
20
-
387
-44. DOLJANCI
% ~
Ne 23
5,66
1
5,93
- 24 18
-
88,88 5,94 5,11
1 -
- 19
-
45. ZERZEVO
%
N2
95,83
27
4,16
8
--
4
- 94,73
- --
39 24
5,16
6
-4 --
~

34

-46. BRESTOVAC
%
N<!
69,23
- -
20,51
-
10,26
-- 70
2
17,64
-
11,76
1
- з

-47. JAВLC:NO
%
N2 40
--- - ---
2
- -
-
~
-42 66,66
З8 2
- 33,33
-- -
40

48. BOTU~A
% 95,23 -
Ne
--- 4,76
14
-
-
з
-- 1 18 11 -
___.. 95,00 5,00
---
з
-
1- -15
49. BRODLICI N<! -
% 77,77
56
16,66
з
- 5,55
2 61 54
73,33
58
20,00
---
2
6,66
- 2- -
50. ZAGORJE ~
%
--- -- - - - -- - 6 -~
91,80 4,91 З,27
- - -- -
-
93,10
1
З,44

7
- -- - - - 16,66
51. LJUDI KOD
%
N<!
---
-
-
-
--
- -- 14
--- -
-
--
1
8З,33
-15
- - -
52.
KOLA
VLASI
% - -- - -
Ne 40 10
--
4
- 54 -43 - 11
- 6,66
93,3З
--5 - - 59
RATISEVCI % 74,00 18,51 7,40
--
5З. VLASI
.__
Ne 69 7 17
- 93 6571,18 18,64
10
8,47
16 -91
~
54.
SUSlCANI
VLASI
VARDISTANI
% 74,19
Ne
%
32
84,21
7,52
2
5,26
~
18,27
4
10,52
- 38
71,42
42
82,35
10,98
з
5,88
6
11,76
- 51
 136 Милица Грковић

TheBu11 П

/о 1
---
55. VLASI Хе 64 5 6 75
59 5 6 70
LEPCINOVCI
56. VLASITUDO- К!!
% 85,33
99
6,66
10 9
8,00 84"28 7, 14
: - sg--·, -8-
11 8
8,57
8
--
104
--- RICEvcr
57. VLASI
%
Ne
83,90
85
8,47
3
7,63
7
-
84,62
95
7,69
72 2
~--
5 79
GOVNECJE % 89,47 3,15 7,36 91,14 2,53 6,3З
..---
58. VLASI SVE~ Ј'& - - -
--
- 8
---·
) 1
--
10
TOVRACCI % - - - 80,00 10,00 10,00
(separate from
Wallachs of
Govne~jc)
--
59. DURASEVSKf Ne
-97- - ~

11
-7 - 11 5 ------
~

111 15
-~

8 134
--
VLASf (iц the % 84,35 9,56 6,09 82,83 11,19 6,45
Bull П Vlasi
Srcmljani)
-60. VLASI - ----
-N<! ---- --- - - 34
---4
--5
- ~

4З
-
-61.
RziNr~I
%
PAGARUSANI
-- N!! 99 -16-- --
-
- -
2
-- ~
117 97
. 9,ЗО

17
Ј 1,62
- 4 118 ~ ~

% 84,62 1З,68 1,71 82,20 14,40 3,39

1- ----- N!!
62. KATUN 11 20 23
-54· 11 ---
22 18
r---
51
ARBANASA % 20,З7 37,08 42,59 21,56 43,13
--
63. PROHOROVI !{g 6 1 - 17 10 з
35,29
1
- 14
r-- -
LJUDI % 85,71 14,28 71,42 21,42 7,14
1-
64. SOКALNIKS N!! 49 2 9 60 47 з 8 58
IN METOHIJA 81,66 З,З3 15,00 81,00 5,17 1З,79
%
65. SOКALNIKS J'{g Ј3
- - -
1
-1-115- ---
16
--
1
-Ј
-18
IN PLAV AND % 86,66 6,66 6,66 88,88 5,55 5,55
LIM RfVER
VALLEY
66. МADUPACS J'{g
-зо-- - 1- - ~-

4
-35 27 1 4
-32
NI PLAV AND % 85,71 2,85 11,42 84,З7 З,12 12,00
LIM RIVER
VALLEY
-67. OTHER Ne
- 9-- -3- - --
1
- 13 ---·
10 4
- 2- -~

16
NAMES % 69,23 2З,ОО 7,69 62,50 25,00 12,50
(judges, craft-
smen etc.)

These strata forщed, intertwined, the background for the system of

names аз witnessed in the Deeani Bulls. The first analysis was of proper
names according to settlements, while special smdy was made of the names
of "blvolars" (members of the particular category working with buffaloes)
craftsman "sokalnics" "madupacs" (щembers of а particular category dealing
with bread and food), priests, Wallachs and AЉanians. А comparison was щаdе
of Slav names to calendar names and names of substramm or unknown origin.
The individual results weregroupedaccordingto zonesas dictated Ьу geographi-
 Names in rthe DOOanii moмstery chrysobulls 137

cal and historical conditions. The mutual relations ofthenarnesaccordingto

origin, reviewed from а sarnple ofapproximately thirteen thousand data, visiЬly
marked out the three class and ethnic groups- Serbs~ Wallachs and Albanians,
and showed their essential anthroponymic characteristics. The anthroponomy
of а specific area can Ье а cleat· indicator of the ethnic character of that land
as long as it is not flooded with t·eligious names of either the Christian or
Moslem calendar. If the archaic stratum conveying the national character of
narnes is preserved to the greatest possiЬle extent, not identical to the fund
of names of religious origin, then study inevitaЬly shows the ethnic structure
of the population, and this is just the ca.se with the onoщasticon of the Decani
estate at the rime when the Bulls were written.
Slav names were Ьу far the щost numerous in all areas of the estate,
with the exception of Albanian settlements. This is absolute proof of the
stability and strength of the Slav population in the territory of Metohija at
the beginning of the fourteenth centщy. The high percentage of пames of
Slav origin in the large majority of settlements in Metohija, Altina, the Lim
basin, Drenica and some villages beyond the above-mentioned territories,
can only Ье explaiдed Ьу tће Ethnic basis of the population. Tl1e fact that in
the above-mentioned regions over 90 percent of the names were of Slav
origin in the majority of the setdements cannot Ье overlooked but can опlу
Ье interpreted in that the inhaЬitants were Serbs and that they had preser-
ved their Slav tradition through their names. The Wallach shephet·d popula-
tion already had to а great extent а slavicised onomasticon at the beginning
of the fourteenth century. Iц:support of the l1ypothesis that it differed from
the farming stratum is the somewhat lower percentage of names of Slav
origin in the Wallach "katuns". Eighty percent Slav names is а сlеш· indicator
of the assimilation of the Wallachs into Slavs. An important fact for those
studying the question of the Wallachs on the Balkans is that in the Wallach
"katuns" ofthe Deeani estate the most frequent narnes were ofthe grammati-
cal type of ћypocoristic formation ending in -е, in which they are similar to
the Wallachs in the Svetostefan estate and tl1e population of coastal towns.
The structure of the onomasticon in settlements which are supposed, on the
basis of proper narnes, to Ье AЉanian, shows а consideraЬle difference as
compared with the farming settlements and the Wallach "katuns". Characte-
ristic of the structure of цames in the Albanian settlements is the markedly
low perceцtage of Slav names (approximately 20 percent), the lack of Slav
patronym endiцgs in -ic and the markedly high number of calendar names
adopted through the Christian church. It is true, nonethel~hat it is neit-
her easy nor completely reliaЬle to determine ethnic adherence on the basis of
proper names, а subject which has already been treated. Outside the contex1:
of the whole, it is not possiЬle to determi11e the ethnic basis of а family, if
it contains narnes of dШerent origin. Such an examination leads to the con-
clusion of а symblosis of various ethnic entities in the narrow sense, which
may not Ье of essential in1p011:ance for the entire region. Examining, howe-
ver, the results reached in the study of several thousand data, general frontiers
can Ье noted between the structures of the onomasticons of the individual
ethnic groups, class categories and other groups, and the conclusions are
138 Милица Гр~rовиh
-----------------------
self-evidento This was, in fact, the only way to prove or disprove claims as to
the structure of the population of the DeCani estate at the time of the construc-
tion of the Deeani monastery о
The class categories "sokafniks" and "madupacs" were, as regards names,
no different from the population in \vhich they lived, and it can therefore Ье
concluded that they did not differ in the ethnic sense eithero
The priests and their sons were, judging Ьу their names, rather preser-
vers of tradition than bearers of the Christian concept of the proper nате,
which penetrated more intensively in otber milieux, accellerating the christiani-
zation of the onomasticono
ТЬе Iarge number of names of Slav origin in this area deteлnined the
main directions of studyo The Slav onomasticon created in the pan-Slav
community was preserved in the Decani estate in its best and richest form,
and in it is maintained in every respect the most ancient Slav period, which
was characterised Ьу the giving of one name to one persono Semantic catego-
ries well preserve the indo-European situation and the general Slav parti.cu-
larity о The nате structure also dates from the most ancient era of the In.do-
-European community and the pan-Slav kernel, where four basic types of
names were known: compound, self-creating, derived and the gt"Э.ШШatical
type of hypocoristic formation o It has been proved that there \vere many
d.ifferent forms of compound names and over 150 roots which were frequent
in the formation of Slav nameso The self-creating names are а pan-Slav heri-
tage and in the majority of cases they derived from the conunon nouno The
suffix system enriched the onomasticon with new formso One of the reasons
for the large number of suffixes is the lack of established Ьinominal and tri-
nominal цaming, which would define each individual more closelyo This
closer definition was achieved to а certain extent Ьу the building of new forms
\Vith the help of different endingso Research in this region has shown up over
one hundred such constituent elements. The most frequent suffixes are: -ап,
-ak, -in, -ko, -ој, -os, -iSa etco Some of them are still productive up to the
present day, and new forms are built up according to them, while others
have been non-productive for centurieso The lack of research into the distri-
bution of suffixes in medieval southem Slav countries makes it impossiЬle
for this aspect to Ье included in the general atlas of Slav anthroponymic
suffixeso Such atlases would Ье of help in а study of the movement of Slav
triЬes and the later distriЬution of the southern Slav Conununity on the
Balkanso T he granunatical type of hypocoristic formation is represented here
with its eцtire previous heritage. The most nu.m erous hypocoristics end in -а,
especially in the case of the SerЬian populationo
The largest number of names сате about on the basis of the roots:
brat, drag, mil, voj, hrana etco The most numerous names include: Bogisa (25),
Bogoslav (87), Bogoje (182), Bogdan (83), Bojko (36), Bratoslav (36), Vojislav
(20), Vojihna (27), DaЬiziv (34), Dragos (55) itdo The most frequent names
appear in all areas of the DeCani estate and they are, in addition, the roots
for the patronyms and toponymso Unfortunately, in the case of other southern
Slav regions there are no data on the extent of dissemination and the frequen-
cy of individual names in the fourteenth century; it is therefore difficult to
 Names in the De&ini manaэtery chrysoЬulls 139

reach any conclusions on \Vhat caused certain names to maintain their staЬi­
lity throughout the centuries or whether they occurred to а greater or lesser
degree in а specific area.
Preserved in the onomastikon are traces of Thracian-Ilyrian remnants,
the Balkan Jatinity which the Slavs met when they came to these regions
and, to а greater degree, Wallach vocabulary. Germanic narnes reached even
the most distant mountains under the influence of various links with coastal
towns and the Saxon miners who were in SerЬia in the middle ages. As could
Ье expected, predominant arnong the foreign narnes are calendar names,
received through Christianity. The names of the churches and also the цames
of personalities demonstrate the traditions of tbe ancient Christian beritage
and the influences of the East of tlle middle ages, which is not to Ье wondered
at bearing in mind that long before this document was written SerЬia was in
the sphere of the eastern civilisation and of Orthodoxy of the Byzantine type.
Of especial interest is the question of rulers' names amongst the people.
They could have been expected to have penetrated powerfully, as has been
the case in recent ћistory. It can Ье seen, however, that arnong tlle people
tradition was stronger tћan the influence of any religious or state authority.
Of ruleгs' naщes neither Nemanja nor Ut·os were recorded, while the names
Мilutin, Dragutin and Dusan occur only а few times. On the other hand,
the nате RadosJav, although it \Vas the nате of а king, was higbly popular
amongst the people.
Besides цames of Slav origin on the опе 11and and of non-Slav origin on
the other, there were also hJЬrid Slav-non-Slav forms.
Some narnes cannot Ье clearly defined, for it is not certain whether
they represent nickцarnes, proper names or proeponyrns ( category of narnes
whicћ at·e not true surnarnes but \vhicb play tbe role of such at а specific
period). From today's point of view, they would Ье nicknames, but it is ques-
tionaЬle whether our concept can Ье equated \vith that of the people who
lived six hundred years ago.
The proЬlem of the occurrence of surцames and the time of their occur-
rence has still nor been sufficiently studied. It is difficult to justify the claim
that there were surnames in today's sense and meaning of the word. In the
majority of cases the people were recorded Ьу meaцs of one name, witl1 the
simple Indo-European form of naming. А small number of people were
recorded \vith two narnes - with the formula nате and parronym. Persons
were more closely defined with the help of various designat!ens: profession,
origin, bodily peculiarities and the pan·onym. Over 470 patronyms were
recorded created with the help of the sиffix -zё. As compared with other
forms, definition with the help of the patronylnic formula was predominant,
which was later reflected in SerЬian surnarnes. Only а few matronyms were
recorded.
Toponyms of anthгoponymic origin are primarily of Slav origin and
represent one of the strongest forms of confirmation ot· the age of Slav settle-
ments in this area. The extent to which Slav-origin people's names were
preserved and that to which external elements became apparent can Ье estab-
 140 Милица Грковић

lished Ьу comparing toponyms of anthroponymic origin with anthroponyms

of the estate inhaЬitants at the time of the writiцg of the Deami Bulls. There
are only few anthropoцym-derived toponymic roots which do not exist amongst
anthroponyms. It is kno'>m that people aspire to bring aЬout change in traditio-
nal customs for various reasons, and it could therefc.re have been expected
that the anthroponymic picture change consideraЫy from generation to gene-
ration. From the ratio of anthroponyms to toponym and patronym roots it
can Ье concluded that customs were slo\v and hard to change, the Slav tradi-
tion was long rememЬered and e.xtemal influences did not play а decisive
role.
Language analysis has shown the rnost essential phonetic changes \Vhich
сате about in the speech of the bearers of those names. The most complicated
question is the proЫem of the ancient Cyrillic letter ,,yat" in the suffixes of
some names in the various versions of the Bull. Besides language changes in
words of Slav origin, certain processes took place during the adaptation of
foreign namcs and their inclusion into our language. Foreign цames, as •·ecei-
ved through cultur~l, economic and other links, in the sam.e way as calendar
names, underwent а number of transforrnations of phonetic and rnorphological
nature in the 1anguage of the people even before the writing of the Bull.
Names were shortened; new forms were derived from them in accordance
with the laws of the constructions of Slav nam.es; they were adapted in aU
ways to thc language into \vhich they had been гeceived.
Finally, all the individual analyses lead to the conclusion that the ono-
mastic system of the first ha1f of the fourteenth century in the Detan.i estate
was made up of the following elements: а) the first basis of ancient Slav
anthroponomy, in \vhich were preserved а large nurnЬer of compound gene-
ral Slav names, hypocoristics and derivatives which had come about in the
common phase ofthe onomasticon development; Ь) newly created names on
the southern Slav territory from Slav roots and new southem Slav suffixes;
с) new forms of SerЬian names which агоsе after the split of the southeгn
SJav community; d) names received from Roman of rornanised inhaЬitants
of thc Balkans, primarily from Wallachs; е) Albanian names or other names
received via Albanians; h) names of the ancient Вa1kan population, which
does not belong to any of the aЬove-mentioned groups; i) the influence of
t\VO civilisations- on the one hand from the West-Rornan, on the other hand
from the East-Byzantine; ј) calendar names built into the onomasticon Ьу
means of the Christian religion; k) Germanic names received via the Crusaders,
mercenaries at the court ofNemanjic Dynasty and the Saxon miners; 1) names
which сате about under Hungarian influence; m) new hybrids of Slav and
non-Siav forms.
А more complete insight into the onomasticon of the medieval SerЬian
state will Ье given Ьу an analysis of medieval proper and geographical names
as recorded in .many Slav and non-Slav sources. The primary non-SJav sour-
ces are documents \vritten in Greek and Latin, Turkish "tefteri" (notebooks)
written after the Turkish invasion of the Balkans and other less well-known
sources. Amongst the Slav sources are the numerous notes) inscriptions and
 Names .in ihe DeCa.ni mOII'lЗstery chrysobul1s 141

documents of secular and religious character, which are kept in archives and
museums throughout Yugoslavia and beyond the country's borders. Of
exceptional importance are the cyrillic charters of the twelfth and thirteenth
centuries, the Svetostefan Bull of Кing Мilutin written between 1313 and "'
1318, the Charter of Emperor DиSan to the monastery "Svetih Arhandela
Mihaila i Gavrila" (ofthe Saints Archangel, Мichael and Gabriel) in Prizren
dating back to 1448, and other charters of SerЬian rulers to the fall and ulti-
mate ruin of medieval SerЬia.

-
 КАРТА ДЕЧАНСКОГ ВЛАСТЕЛИНСТВА

Средљовековни посед манастира Дечана је од nрвог дана објављи­

важьа Дечансюос хрисовуља па до данашљих дана био nредмет интересо­
ваља rouюrиx истраживача. Paдol'ltИp Ивановић је дуго година изучавао
територија;nю nростираље и грающе Дечанског властелипства. Исrшти­
вао је на терену сачуване средљовековне топониме и трагове изrубљеmvс
насеља. Резултате својих истраживања је изложио у раду Дечанско
eлacnzeлиш:trnlo, ш:ториско-географска обрада (Историски часоnис IV,
1952-53, стр. 173-226.). Уз рад је објављена и карта, али је у љој доста
неподударности с текстом хрисовуља. Милица НШ<олић је у раду Сред­
њоsекоена жупа Паткоsо (Историјски часоrшс XVIII, 1971, 207-213) с
картом жуnе Патково, утвр,IЏL&а nоложај низа топонюtа овог nодручја.
У Историји српског народа (кљ. I, Београд 1981, стр. 504-505) штампана
је карта Дечанског властелинства 1330--1345. са уцртаним границЗЛtа,
нaceљ.tll'lta, каТ)'НИЈ\tа и црквеним nоседима, али није довољно прецизна.
Пре некоЛЮ<о гоДЈmа Митар ПеШНЮlН се nрихватио тeuu<or и озбиљног
задатка да разреши хяnотетичне н нерешене убикације једног дела овог
поседа. Његови налази су изнесени у радовима: О одре!јиsању и см.ештају
неких uАЦНа из Деча~ких хрисоеуља, Земљописна имена ti.З АШНасtпирских
дароеиица у горње.А4 Подри.шьу, Топьнимија cлusa Белог Дрима у два турска
тефтера (ОноматолоUD<И nрилози П, Одбор за ономаС't'Ику САНУ,
Београд 1981, стр. 1-92).

Поменути радови су поl'fюrли да се сачиии ова карта Дечанског

властелинства. Нарочити значај имају радови М:иrра ПеU1ИКана из којих
је nреузета локација топон:им.а (од 1-84) на територији између :Велог .и
Велnког Др.има.

Приложена карта омоrућава бољу nрегледност nоложаја тоnон:им.а за­

бележеяих у ДечанСКИl'lt хрисовуљама. Ради лаюnе ор.ијентације убележе­
.ии су најважнији савремени оријент.ири (реке, nланине, већа насеља), а
бројевима је означен nоложај средљовековних топонюtа који су у већи:ни
случај ева .идентификовани на терену, .мада су многи доживели знатне
трансформациј е. Тех:ничке послове око израде карте је обавио Љyбol'tmp
Стаю<овиh, техн.ичар, коме .и овоя npИJOO<o,u захваљује.)\.
 Карта Дечанск:ог властелинства 143

Уз Ј<арту је дат регистар юtев:а места (жуnа, предела, градова, села,

заселаЈ<а, nланина, потоЈ<а, бара итд.) из прве полов:в:ие четрнаестог века .
Поред средњовеЈ<овних назива Ј<оји су унети о:в:аЈ<о како су се изговарали
у време заrmсивања, дати су одговарајуhи данашљи oб.IUiiЏt, rmcaюt лати­
ницо~t, каЈ<о је заnисано на послераТЈ:IЮt: сеi<ЦИјама wш КаЈ<О га изговара
тамошље становЮtштво. Оно~1астичку грађу са овог терена у оЈ<Виру
прогрш1а Одбора за oнo11tacnu<y САНУ већ НеЈ<оЈШко година сакуnљају
мр Светозар Стијовкћ, Алија Џоговић, Милета Букумирић Jt Далило
Стијовиh. Поред ових податаЈ<а налази се број Ј<ојим је одређен положај
топомима на Ј<арти. У случају да ~Iec:ro није идентифИЈ<овано на терену
објашњепа је њеrова средњовеЈ<овна локација у односу пре.'iа идентифи­
Ј<ованом ~щсrу. АЈ<о се позиција одређује према данатљем топониму,
онда је наглашено да је у питаљу савремени оријентир.

АЛТИН, в. на Ј<арти.
АРХИДИЈАЧЕ, на међи Куманова.
АТАНАСИЈЕ, на међи земље попа Богдана ua Брњашчtt .

БАБЕ (BABAJLOC) 28.

БАБИН ЛУГ, на ~1еђи Гусина.
БАБИНА БУКВА, на међи Гусина.
БАБЈАНЕ (BAВINE) $6.
БЕНЧА, у близИЮf Пnава.
БИВОЉАК, у блиЗШlИ Дечана.
БИГОР, на ~1еђи Рзинића.
БИСТРИЦА, в. на Ј<арти.
БЛАТЦЕ, на ~t:еђи Љуболиhа.
БОГдАША (BOGDA~), 50.
БОГОЈЕВА СЕЛИШТА, БОГОЈЕВО СЕЛИШТЕ, на међи Љу-
болиhа.
БОЈАНОВИЦЕ, на ~1еђи Досуђа и Трtпче.
БОРЈЕ, у близини Плава.
БОРЬК, ва међи Слатине.
БОТУША (BATU~A) 31.
БОХОРИЋИ, БОХОРИЋАНЕ заселаЈ< села Љуболиhа.
БОЧНИЦА, на граници Сtроши,80. -
БРАТОТИН ДОЛ, приблююtо 30.
БРДЦЕ, на међи Досуђа и Трtпче .
БРНЬЦ, на ~1еђн A.Imma.
БРЊАШЧА (ВRNJACA) 76.
БРОДЛИЋИ (BROLIC) 11.
БРОЋЬНСКИ ПУТ (BROCNA) 93.
БРСI<ОБСКА ЖYIIA, у сливу Таре.
БРУС, ва •'tеђи Врмоnш
144 Милица Грковиh

БРЋЗОВА РАВЬН, у бЛИЗЮtИ Плава.

БР'I>СТОВЬЦ I, близу 39.
БРЋСТОВЬЦ П, јужно од 73.
БУ ДИМЉА, област у СЈШВУ Љtма, а и село у долини Лима.
ВУКОВИ СТУДЕНЬЦ, у близини Истиниhа.
БУКОВИК, у бmiЗини Кушева.
БУЛАТОВО СЕЛО (коло гвоздЋно, ковач Доја) прибЛЮf<Но 41.
БУЉУБИ, село у .Aлnmy.
БУЊАНЕ (BUNJAJ) 58.
БУЧЈЕ, ва међи Баба и Добрчег Дола.
БУЧЈИ ПУТ, в. Бучје.
БЬНКЕЋЕВЕ Г ЛАДЕ, на ?t\еђн ВрмоLUИ.
БЬХЬЊ, на међи Добре РЋке.
Б1>ЛА ВОдицА, плавска планина.
БЋЛА ЦРКВА (BELA CRКVA) 74.
БЋЛАЋЕВЬЦ, поред Куманова.
БЋЛИ ПОТОК, на међи Гусmьа .
БЋЛИ СТУДЕНЬЦ, на међи Рзюmhа.
БЋЛО ПОЉЕ, яа међи C-tpoum.
БЋЛОЦРКОВСКИ ПУТ, в. БЋла Црква.
БЋЛОIIШВ БРЋГ, на међи Ржающе и Велике.
БЋЛЋГ, БЋЛЋЖАНЕ (BELEG) 16.
БЋЉЕВА ГАР, на међи Манстирца.

ВАРДИШТА, приближно 67.

ВАРДИШТАНЕ ВЛАСИ, непознато, вероватно у МетоХЈ\ји.
ВЕЛГОСТ, на међи сеца Бабе.
ВЕЛИ БРЋГ, у бЛИЗИЮI БрЋстовца.
ВЕЛИ ВРХ, на међи Комарана.
ВЕЛИ ДУБ, на међи Тудоричеваца.
ВЕЛИ КАМИ, у бЈШЗЮШ Плава.
ВЕЛИ IIEX, планина изнад данашље Андриј евице.
ВЕЛИ РЬТ, на међи Bpмonm.
ВЕЛИКА (VELIКA) 99.
ВЕЛИКИ ВРХ, на међи Грнчарева и Досуђэ .
ВВЛИКИ Д'kЛ, на међи Влахиње.
ВЕЛЈА ГЛАВА, на граници Алтина, близу Радоrошrе.
ВЕЛЈЕ БРДО, у близини Плава .
ВИСАТОР, ВИСИТОР (VISITOR) 121.
ВИСОКИ КРШ, на међи Tptnч:e и Досуђа.
ВИТИЧРЋВСКИ ПОТОК, на међи Ко~рана с рибарима.
ВЛАСi>НО ПОЉЕ, яа међи Чабиhа.
ВЛАХИЊА (VLLANA) 66.
ВЛАШКА I<УЋИШТА, на 11\еђи Куманова.
ВЛАIШ<И ЛАЗ, на међи Ћурђевика и Штитарице.
ВЛI<АНЬЦ, у близини Ботуше.
ВОЈИХНИН ДОЛ, на 111еђи засеока Добродоли.
ВОЈСКА, на .међи Вр~охnи.
 Карта Дечанскоr властепинства 145
----------------
ВОЛСКА, на међи Гричарева и Досуђа.
ВОЛУЈАК, у близици СЋроши.
ВРАНЈА СТ1:>НА, на међи Кущева.
ВРАТНИЦА (VRANICA) 53.
ВРАТО, на међи Добре Pi>t<e.
ВРМОШ, ВРМОША (VERMOSHI) 114.
ВРУТЬК ЧРВЕНОВР13ШКИ, на м.еђи села Бабе.
ВРЋЛО, на граИИI.Џ-t АmЈШа.
В13ТРОШЕВИЦЕ, JIJlaiOfНa исnод Велm<ог и M aJtOl' Пеха, 123.

rвозд, у б.тrзияи Плава.

ГЛАВИЦА, на htеђи Коhюрана.
ГЛВОКИ ДОЛ, на међи Штитарице и Ћурђевm<а.
ГЛОГОВИ СТУДЕНЪЦ, на м.еђи села Бабе.
ГНИЛА, ГЊИЛА, на међи Ctpowи.
ГОВНЕЧЈЕ, влаrоi<И натун, не зна се где је био.
ГОДИЉА, на међи Грнчарева и Досуђа.
ГОЈИЛОВЦИ, в. Ср·Бмљане.
ГОЛОЗЛОВ МЛИН, на међи земље попа Богдана на Врљаrочи.
ГОЛОЗЛОВИЋА КУЋЕ, на међи зе.,\Ље попа Богдана на Брљадrчи.
ГОРАНЕ, село у АлТЈОiУ.
ГОРЊА ВРАТА, на међи Кущева.
ГОРЊИ ГРАД, у близини Tpi;nчe.
ГРАД, село Град у Плаву.
ГРАДИСЛАЉА ЦРКВА, у близини Чрмља.
ГРАДИШТЕ, у близини БрЋстовца.
ГРАДЬЦ, на 1\tеђи Трtпче и Досуђа.
ГРЕБЕН (GREBEN) 115.
ГРЕБИШТА, у близнни данаrољег Ратиwа.
ГРЕВА, село у Алтину.
ГРКОВА ЛУКА, на међи Манастирца.
ГРМЕЧИ, у близини Ботуше.
ГРМОЧЕЛ (GRAMOCEL) 27.
ГРНЧАРЕВО (GRNCAR) 111.
ГРНЧАРЕВСКА ПЛАНИНА, в. Грнчарево.
ГРОХОТ, на међи Велине и Ржанице.
ГРЧИН (GRCI NA) 68.
ГУБАВЬЧ ПОТОК, нод Чабиliа.
ГУНИЦЕ, ГУЊИЦЕ, у близини Кушева.
ГУСИНО (GUSI NJE) 108.

ДЕЧАНИ (DECANI) 1.
ДЛБОКИ ДОЛ, в. Глбоки дол.
ДЛБОЧАК, на r.tсђи Штитарице 11 Ћурђевtu<а.
ДЛГА, (вероватно DEGA) 60.
ДЛГЕ ЛУКЕ, на међи Гусина.
ДМИТРОВА ЈАГЊИЛА, на llteђи Срtдњег Села и Куманова.
146 ~лица Грковиh
--------
ДОБРА ВОДИЦА, ллавСI<а rmaюma, 124.
ДОБРА Р'ћКА лредео и село у cmrвy даиашње реке З. юречице, 119.
ДОБРИ ДОЛ (DOBERDOL) 52.
ДОБРОГЛЋЋЕ, у близини Куманова.
ДОБРОДОЛИ (DOBRI DO) 87.
ДОБРОШ (DOBROS) 32.
ДОБРЧИ ДОЛ, јужно од 27-28, л\ожда DOBRIDE Јщи запад-
није, 33.
ДОЉАНЦИ, може биm да је Дољ, 70.
ДОСУЋЕ (DOSUDE), 109.
ДОСУЋСКА ПЛАНИНА, 113.
ДРАГАЉЕВ ПОТОК, на лtеђи Добре Рtке.
ДРАГАЉЕВ СТУДЕНЪЦ, ~а међи Добре Рt.ке.
ДРАГОВОДА, у близини Манастирца.
ДРАГОМАЊ ЛАЗ, у близини данашљег Гусюьа.
ДРИМ, в. на карти.
ДРОЧИН КАМИ (DROCES, CAFA n DROCS), 54.
ДРСТНИК (DRSNIK), 85.
ДРЋВЊА, у близини Влахиње.
ДРЋВОДЋЉА, приближно 26-26'.
ДРЋНИЦА (DRENICA) лредео између нскздашње обЈlасти Ме-
тохије и Косова.
ДУБИЦЕ, у близини Сtроши.
ДУБОВИК (DUBOVIK) 9.
ДУПИЛА, дечана<а nланина.
ДЬБРЕВИНЕ (BROVINA) северно од 39.
ДЋЛЬК, на Јllеђи зе.,uье попа Богдана на Брњащчн.
ДЋЧАНЕ, в. Дечане.

ЋЕВЧИНА, на ~\еђп поседа Mapi<a Костиhа, у с.аиву Люtа, западно

од данашљег Бијелог Поља.
ЋЕРОВИЦА (DERA VICA) 48.
ЋУЛИНО КАТУНИШТЕ, у близини Сtрошн.
Ћ У ЛИНО СЕЛИШТЕ, у близини Сtроши.
ЋУРАШЕ, в. РзиниЋи.
ЋУРАШЕВСКИ ВЛАСИ, в. Срtмљане.
ЋУРЋЕВИК (DURDEVIC) 86.

ЖАРЕ, на међи Врлюши.

ЖДРЋЛО, у близиюr Сi>роши.
ЖЕПИНСКА БАРА, у близини Зерзева и Б·Бле Црi<ве.
ЖРВЬЊ, на л1еђи Маиастирца.
ЖРl<ОВО, у близини Радогоште, Dероватно 62.

ЗАБЛАТЈЕ (ZABLAC) 7.
ЗАВОДИШТНА ГЛАВА, на међи Грнчареаа lt Досу}Ја.
ЗАГОРЈЕ, вероватно се односи на Полимље, у близини Коњуха.
ЗАГРАдьЦ, на међи Треtпче и Досуђа.
 Карта Дечанскоr властелинства 147

ЗАН ОГА, на међи Манастирца.

ЗАПЛАНИК, у близини Булатовог села.
ЗАСЋДАЛИШТЕ, у близини Зерзева.
ЗАТЛАI<Е (ZAPLAK) 46.
ЗАТРНАВЈЕ, nредео у коме се налазило манастирско село Храсто-
вица са засеоци.ма.
ЗАТРНАВСI<А ЖУПА, в. Затрнавје.
ЗВОНЦА, у близини данашњег села Ратиша.
ЗЕРЗЕВО (ZRZE) 73.
ЗЕТА, земљиште старе државе Зете, од СЈ<адра до Оиогощта.
ЗЛА РЋI<А, в. на карти савремену реку Злоречицу.
ЗЛАТИ I<РСТИ, на међи Брtстовца.
ЗЛИ I<АМИ, на 111еђи Манастирца.
ЗЛО ПОЉЕ, у близини Ботуше.
ЗМИНИК, у бЈIИЗИНИ Булатовог села.

ИГЛАРЕВ СТУдЕНЬЦ (IGLAREVO) 88.

ИГЛАРЕВО, в. Игларев сrуденьц.
ИГ ЛАРЕВЬЦ, в. Игларев студеньц.
ИЗМИДУХ, на међи Трtпче и Досуђа.
ИЛИЈИНА ЦРI<ВА, у близини Маиастирца.
ИЛИЈИНО БРДО, на ll\eђn Грм.очела с Дрtводељом.
ИСТИНИЋИ (ISTINIC) 13.

ЈАБЛАНИЦА (LABA~ICA) 40.

ЈАБЛЧНО, у сливу Лима, западно од данашњег Бијелоr Поља.
ЈАВОРОВ ДОЛ, на међи Гусина.
ЈАЗБИНА, у близини Ђурђевика.
ЈАРЕ (JARA) 102.
ЈЕДРАШКИ ВРХ, на међи Ком.арана с рnбариt~щ.
ЈЕЛОВЬЦ, у близини Улоћана.
ЈЕЛШАНИЦА I, у близиюr 26.
ЈЕЛШАНИЦА П, у сливу данашње реке Клине.
ЈЕРДАН, на међи Грмочела.

I<АЗНЬЧИ СТЛД на 1\\еђи села Дољанци.

I<AME СТРУГЕ, I<АМЕНЕ СТРУГЕ, на 1'1\еђи Грнчарева и Гусина.
I<АМЕНИ БРОД, на међи Срtдњег Села. _
КАМЕНИЦА, у близини Кушева.
I<AТУН АРБАНАС, в. Арбанаси.
КИЋЕНИ ДУБ, у блиЗИЮi Чабдћа.
I<ИЋЕНО ДРЋВЦЕ, на 1\\еђи Града у Плаву.
КЛАДОРУБНИЦА (KLADERNICA), у близиЮI Тудоричеваца.
КЛИШАНИ, у близW:IИ Влахюье.
КЛОБУЧАРЕВ ДОЛ, на међи Слатине.
КНИНА, дацашња река Клина, в. на карти.
КОБИЉ ДОЛ, на 11\еђи Стр·Блца.
148 Милица Грковић

КОВАЧ ДОЈА, в. Булатово село.

КОВАЧЕВ ЛАЗ, у близ:mш ce:ta Добродоли.
КОВАЧИЦА, црквена зе~t..ља црх<Ве светог Николе у Ботуцш.
КОВИЛНО, на А\еђи СЋроЈlШ.
КОЗЈИ ХРБЬТ, у близини Плава.
КОКОШ СТУДЕНЬЦ, на Аlеђи села Бабе и Добрчег Дола.
КОЛО ГВОЗДЋНО, в. Булатово село.
КОМ (KOMOVI ), в. на карти.
КОМАРАНИ (KOMORACA) 101.
КОМАРШТИЦА, река код Коморана.
КОМОРАНЕ, в. КоЈ\щрани.
КОМШТИЦА, највероватније у близщщ Јаблчна, у сливу Лнма,
заnадно од данашљег Бијелог Поља.
КОЊУСИ (KONJUHE) 122.
КОПАНИ БР13Г, на међи Града у Плаву.
КОСМЬЧИ ЛАЗИ, код села Стрi;лца.
КОСТАДИНОВЦИ, в. Срi;мљане.
КО СТРЪ Ц, (можда KOSTRS) 1\\ОЖе бити црх<вени м.етох у rорњеА\
ПодрWtuъу, 97.
КОШУТА, код Јаблчна, села Марка Косrића у славу Лима, заnадно
од данашљег Бијелог Поља.
КОШУТИЦА, nлавска nланина 105.
I<РАЛУПИ, код Бродлића.
КРАЉЕВА ПРЋСЕКА, код Кушева.
КРАСТАВЉАНЕ, село у Алmну.
КРИВА ВЋЈА, у ДрЋници.
КРИВА Ч, на међи Грнчарева и Гусниа.
КРУШЕВСI<И ДЋЛ, у близини Ржане.
КРУШЕВЬЦ (KRUSEVAC) 10.
КРУШИЦ, на међи Tpi;nчe, 107.
КУЗМИН, село у Дрi;ници,
КУМАНОВО, село у ДрЋници.
КУШЕВО, село у Зети.
КУШЕВСКИ ЛУГ, в. Кушево.
КУШЕВСКИ ПУТ, в. Кушево.

ЛЕТСКЕ ГЛАДЕ, на међи Tpi;nчe и Досуђа.

ЛИВЉАНИ, в. Сливљане.
ЛИМ, в. на карти.
ЛИПОВИЦА, nланина у околини Плава, 112.
ЛИПОВЬЦ, (LIPOVAC), можда бр. 69.
ЛИСЬЦ, на 1t1еђи Града у Плаву.
ЛИТА СТЋНА, у околини Плава, 124.
ЛОКОВИ ПОТОЦИ, у близини Il11aвa.
ЛОПАЧТИЦА, на r.1еђи СЋроши.
ЛУГ (можда LUG) 5.
ЛУЖАНЕ (LUZНA) 57.
ЛУКА (LUКA) 15, в. Лучаце.
 Карта Дечавског власте.,нmства 149

ЛУКИ ВИР, на међи Грнчарева и Досуђа.

ЛУКОВИ ПОТОЦИ, в. Ло:кови потоци.
ЛУЧАНЕ, в. Лука.
ЛУЧИН I<PCT, на међи Добре РЋ:ке.
ЛУЧНИЦА, на међи ллавс:ких планина.
ЛЬНИШТА, на међи Комараиа.
ЛЋВИ ПОТОК, на r.tеђи Маиастирца.
ЛЋПЧИНОВЦИ ВЛАСИ, непознато.
ЛЋСКОВА РАВЬН, па међи Манасmрца.
ЛЋСI<ОВИ КАМИ, I<Од I<уманова.
ЛЋШЕВА СЕЛИШТА, на међи Слаnще.
ЛЋШТЈЕ, :код БрЋстовца.

ЉУБОВИЋСКА ЖУПА, :крај притоке Лима Љубовиђе, западно

од Бијелог Поља.
ЉУБОЛИЋИ (LJUBENIC) 6.
ЉУБУША, ЉУБУШАНЕ (LJUBUSA) 14.
Љ УБУШКИ ПОТОК , в. Љубуша.

МАЛИ ПЕХ, nланюiСl<И вис изнад данашње Андријевице, 120.

МАНАСТИРИЦ, МАНАСТИРЬЦ, јужно од Призрена, данас
МANASTIRICA.
МАСЛАРИЈА, ца међи Манастирца.
МАТОРСI<И ПР1>СЛОП, (вероватно CAFA STOBERCE) 64.
МЕДВЋЋА ГЛАВА, ..на 1'1еђи Града у Плаву.
МЕЧИНА, на међи Алтина.
МЛЕЋАНИ (MLECAN) 95.
МОДРА СЛАТИНА, в. Слатина.
МОЧИЛА, на међи Грнчарева и Гусина .
МРКИ ДОЛ, на међи Града у Плаву.
МРТ.ВЬЧКИ ДОЛ, на r.tеђи Манастирца.
МУРИЋЕВЕ ГЛАДЕ, на r.1сђи Вр)юши.

НЕДЕЉИНА ЦРКВА, на .'tlеђи засеока Добродоли.

НЕНАДИНА БАРА, на међи Чабића.
НЕРЕДА, у близини Кушева.
НЕРЋСТУША (RASTUSA) 37.
НИКОЛИН КРСТ, код Маиастирца.
НИКОЛИНА ЦРКВА, код Дечана.
-
ОБРАЧЈА СТЋНА, на међи Града у Плаву.
ОБЋШЕНО ДРЋВО, на r.tеђи Рзиюdiа.
ОВЧАРЕВО, (OVCAREVO) 91.
ОГОРЋЛЬЧКИ ПОТОК, на земљи поnа Богдана на Брљашчи.
ОГРЋЈКОВ МЛИН, ца r.tеђи Б.цаха Тудорич:еваца.
150 Милица Грковић

ОЗРИСЛАЉЕ КУЋЕ, на .међи Прапраfiаца.

ОПОЉСКИ ПУТ, у близюш Манастирца.
ОРАХОВИЧИЋИ (приближно, ORASJE, ORASAR) З, 4.
ОРАllЉЦ, 1'10жда 5-7.
ОРЬЛ, на међи Влаха Тудоричеваца.
ОСРЋДЬК, на међи Грнчарева п Гусина.
ОСТРА СТ'ВНА, на 111еђи Добре РЋке.
ОСТРАЖНИЦА, у близини Мацастдрца.

ПАГАРУШАНИ ВЛАСИ, северно од Суве Реке (PAGARUSA).

ПАЛЕЖ (и), у сливу Таре.
ПАПРАЂАНИ (PAPRACANE) 12.
ПАТКОВО, југоисточно од Слатине.
ПЕТКОВА ЦРКВА, код села Ве.ЈШЈ<е.
ПЕТРОВА ЦРКВА, у близиии Града у Плаву.
ПЕЋ, в. на I<арти.
ПЛАВ, в. на карти.
ПЛАВЉАНЕ, в. Плав.
ПЛАВСКЕ ПЛАНИНЕ, ПЈlани:не у околини Плава.
ПЛАНА, на међи СтрЋлца.
ПЛАНИК (PLANIK) 39.
ПЛАНИНА ДРАГОЈЛА, код Ве.ЈШЈ<е и Ржанице.
ПЛАЊАНИ, вероватно близу 39.
ПЛНОШЕВЦИ (PUNOSEVAC) јужније од 39.
1 ШОЧА, код ЧабиЂ.а.
ПЛОЧИЦА (PLOCICA) 49.
ПЛЋШ, ПЈlашша изнад 11\Зllастира Дечана.
ПОДРИМШТИЦА, на међи Баба и Добрчег Дола cnaja.,a се са
Селштицо.,1.
ПОПОВА ЛУКА, на 111еђи Грнчарева и Гусина.
ПОПОВЦИ (POPOVAC) јужно од 39.
ПОРОДИМ, код Манастирца.
ПОРОДИМЉА, Jltecтo у коме је био краљев двор када се nисала
Дечанска хрисовуља.
ПОСТЕЉЋАЦИ, ПОСТЕЉШТАЦИ, код Зерзеnа.
ПОЧИВАЛИШТЕ, на међи Зерзева и Брi>стовца.
ПРАПРАТНИ ДОЛ, на Јllеђи Кушева.
ПРАПРАЋАНЕ, ПРАПРАЋАНИ, в. Пanpahaxrn .
ПРИЛЋПИ (PRILEP) 21.
ПРУДИ, на међи Алтина.
ПРЧИ БРЋЗИ, на међи Алтина.
ПРЋВИНА, на 111еђи Добре РЋке.
ПР'ВДЋЛЬЦ, на међи Грнчарева и Гусина.
ПРЋКА СТЋНА, на међи Прапраhана .
ПРЋI<И ЛУГ (PREKOLUКA) 22.
ПРЋКОЧЕЛ, у близини Чр:.uьа.
 Карта Дечанскоr властелинства 151

ПР1>ПРАН, у близини Доброша.

ПР1>РОВНИЦЕ, на "tеђи Гричарева п Гуаша.
ПРЋСЛОП, на Аtеђи Слатиие.
ПСАР СКА (PASKI) 75.
П УСТА РАКИТНИЦА, код Тудоричеваца.
ПУСТО СЕЛО (PUSTO SELO) 78.
ПУСТОШ, у бЈUfЗИНИ Брi>л:а.
IЉСЈИ ДОЛ, у близинд Чрмља.
IЉСЈИ ПОТОК, у близини данашљег ce.rta Рашша.
ПЬСЈИ ТОРЬЦ, на међи Врмошп.
ПЬСТРЬЦ, на међи Вл:ахюье.
П1>ШЧАНО БРДО, на "1еђн Улоhана.

РАВНЈЕ (можда PLJAN) 59.

РАДОГОШТА (RADOGASH) 61.
РАдОЈЕВО, код КуАtанова.
РАдОТИН ПОТОК, на llteђн Љуболиhа и Ораховичиhа.
РАДОШЕВ КАМИ , у близини Плава .
РА ЗВОЈНО ПО ЉЕ, на "tеђи Тудоричеваца.
РАНЕЗЬЦ, на Аtеђи Манастирца.
РАТИШЕБЦИ ВЛАСИ (RATIS) 24.
РАШI<ОВЪЦ (RASKOC) 82.
РВЕНИI<, на llteђи СЋроши.
РЕЋЕВ СТУДЕНЪЦ (RIDEVO) 96.
РЕЋЕВЪЦ, в. Ређев студеньц.
РЕСНИК (RESNIK) 92.
РЖАНА, nлаюпха код Велин:е.
РЖАНИЦА (RZANICA) 100.
Р ЗИНИЋИ (RZNIC) 23.
РИБАРИ, дечанско рибарско насеље код Плава.
РИБНИК I, близу ушhа Дечанске Бистрице, лева притока Дрима.
РИБНИК П, 23-24.
РИБНИЦА, савремени ћ!бi:!ИК, Ереник, и.:tи Јереющ.
РИКАВЪЦ (RIKAVAC) 117.
РИЛКОВИНА, код села ДољаЮЏI.
РОГАТЪЦ, близу села RAKOC, 25. -
РОГОПЕЧ, на "tеђи Улоhана.
РУДИНЕ, на 111еђи Чабиkа.
РУ ДИНСКИ ПОТОК, улива се у ДрИЈ\\ на llteђи села Дољаици.
Р УЈИШТА (М АЈА URJSTEZ) 43.
РУПЕ (ROPS, М. ROPS, BALJINE RUPE) 51.
РУСАЛИЈЕ, на Јltеђи Дечана и Чрвенога БрЋга.
РУСИЊЕ ПОЉЕ, на ње1ч је била зеАuъа цркве светог Николе У
Ботущи.
152 Миrоща Грковић
------------------------
САКОВЬЦ, код Гр"'очела.
САЛЧЕ ГЛАДЕ, на међи Велике с Ржюnщом.
САМАЧИН КРАЈ, j'юryhe да је у близюm Јабланице.
САПАКИЦА, 106.
СВАТОВА ПОЉА НА, на међи Чабиhа.
СВЕТИ НИКОЛА, црю~а у Ботуши.
СВЕТИ СРЋ, манастир у б.'UiЗИНИ СЈ<адра.
СВЕТОВРАЧАНЕ ВЛАСИ, Юlје nознато. СветовраЧЈ<И Ј\lанастир
је у Стр-tлцу, nоседи r.1y се nоюџьу Јфај Трве а Баба.
СЕДМИ БОР, плэн:ин:а у околини Плава.
СЕЛШТИЦА, в. Поцр:иМ111тица.
СИТНИЦА, река на Косову.
СКАЉА, ма међи Вр~ЮЈШ{.
СКРОБОТНИЦА (SKROBOTSKA) 116.
СЛАТИНА, nредео и per<a (SKA TINA) 65.
СЛИВЉАНЕ (SKIVJAN) 35.
СЛЋПИ ПОТОК , у Aлnmy.
СМЋХИНИНА СЕЛИ:ШТА, у блиЗЈiЮI данаllUЬег села Ратиша.
СНОЗ , на међи села Добродоли.
СОПОТ, у близини Чрмња.
СОШАНЕ (SHOSHAN I) 55.
СПАСОВА ЦРКВА, код Бродлиhа.
СР'I>ДЊЕ СЕЛО, насеље у Др-tющи.
СРЋДЊИ УТРГ (UTRZ) 2.
СР1ЩОРЂК, на r.1еђи Манастирца.
СРЋМЉАНЕ ВЛАСИ ( = ЪурашевСЈ<И В:tаси + Костаднновци +
ГојЈтовци) 38.
СТАНЧИ ЛУЗИ, у близини даwuщьеr села Ратиша.
СТАРА ЧВРШТИЦА, у близини !Iлава.
СТЕПАЊА ЦРКВА, СТЕФАЊА ЦРКВА, код Стрt.rща.
СТЛБИЦА (ST. SYLBIC:ES) 47.
СТЛПЧАНИЦА, r.южда 34.
СТРАЖИШТЕ, Jta међи Велике и Ржающе.
СТРМНИ ПУТ, код Манас1·ирца.
СТРМОГЛАВНИЦЕ, код Гусина.
СТРОЈАНОВО МЛИНИШТЕ, на међи Тудоричеваца.
СТРЋЛЬЦ, СТРЋЛЧАНЕ (STREOC) 8.
СУРКИШЕВО КУЋИШТЕ, на r.tеђи Манастирца.
СУХА ЉУБУША, на Јll:еђи Стр-tлда.
СУХОДОЛ, на међи Прtкоr Луrа и Чрвеноr Бр-tга.
СУШИЦА 84.
СУШИЧАНЕ ВЛАСИ, у близини данашње Ђаковице, 83.
СЋРОШ, nосед који се nростирао с обе стране Дрима. На левој
обали Дрют сачувано је 1ще SAROS, 79.
СЋЧЕНА СТЋНА, у nлавсющ wraюmar.\a.
 Карта Дечанскоr властелинства 153

ТЕКЛИШТЕ, на међи СтрЋлца.

ТЛСТО БРДО, вероватно 63.
ТОЛАНОВИНА, код Ћурђевю<а.
ТОПОЛА, на м.еђи села Бабе и Добрчег Дола.
ТОРЬЦ, на међи Добре Рi>ке.
ТРВА, приближно 19.
ТРЕПЕТНИК, код Грhючела.
ТРИ ВОДИЦЕ, на међи села Бабе и Добрчег Дола.
ТРИПУЊ КРСТ, ТРИФУЊ КРСТ, на м.еђи Грнчарева и Гусииа.
ТРНАВА, река, 36.
ТРНАВИЦА, нејасно, м.ожда горњн ТОЈ< Трнаве, 20.
ТРНОВШТИЦА, I<од Гусина и Грнчарева.
ТРНОВЬЦ, близу 75.
ТРСТЋНИК, на 1\lеђи села Бабе.
ТРХАЈЕВО СЕЛИШТЕ, на међи зел1ље попа Богдана на Бр.њашчи.
ТРЋБОПОЉЕ (TROPOJA) 44.
ТРЋБЬ ЧКА ПЛАНИНА, код Трtпче и Досуђа .
ТРЋПЧА, средљовековна насеље у околини Плава и Гусина, 110.
ТРЋСКАВИЦА , nлавска планина, 103.
ТРЋСКАВЬЦ, на међи Ат.~-ша.
ТРЋСКАВЬЧКИ ПОТОК, код Комарана.
ТУДОРИЧЕВЦИ ВЛАСИ (TURICEVAC) 94.
ТУЗЈЕ, село у данашњој Црној Гори.
ТУРТЕШ, дечанска qланина .
ТЬМНИЧИЦА, у близини Бр·kтовца.
Т'1>МЕЊАЧА, у близини данашљег села Ратиша.

УВРАЗ, на htеђи СЋрощи.

УЈЕЗДНА (UJEZMA) дечанска планина, 125.
УЛОЋАНЕ, УЛОЋАНИ (LOCANE) 18.
УЊЕМИР (UJMIR) 90.
УРОШЕВО ДВОРИШТЕ, на м.еђи Манастирца.

ХАЛАПИНЕ ГЛАДЕ, у близини Гусииа.

ХАРЬЦ ВИНОГРАД, у близини Дечана.
ХЕЈМИЧЕВЕ БАРЕ, у близини Чрh1Ња.
ХЕРАЈ{ОВ СТЛП, на м.еђи Тудоричеваца.
ХЛМЬЦ, на м.еђи А.п.тина.
ХОМОРЈЕ, приближно MORINA, САРА МО~А, или нещ'fо
северније, 42.
ХОТОНА ГОРА, планина у околини Плава, 104.
ХОТИШ, у близИН11 Ржане.
ХРАСТОВИЦА (RASTAVICA) 29.
ХРИД, плавска планина, 98.

ЦАКОНОВ КРСТ, на међи Врлюши.

ЦАЛНИ ПОТОК, код Тудоричеваца.
ЦРВЕНОБРtШКИ ПОТОК, код Чвреиог Брtга.
 MJimщa Грковиh
154
ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, у б:шзини Дечаиа.
ЦРКВА СВЕТИХ ВРАЧЕВА, у селу Стр-t.пцу.
ЦРКВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА, у 6Ј1изини Дечана.
ЦРКВА СВЕТОГА НИКОЛЕ, у Ботуun!.
ЦРКВА СВЕТОГА ПЕТРА, у Чабићу.
ЦРКВА СВЕТОГ UРОКОПИЈА, иије уrврђеио rде се налазила.
ЦРЉЕНА ЛОI<ВА, на међи Кушева.
ЦРЉЕНИ БРЋГ, в. Чрвеюr Бptr.
ЦРНИ ПОТОК, у близИЮ! Грнчарева.
ЦРНИ СТУДЕНЪ Ц, иа међи Кушеnа.
Ц1>МВА (CUEVNA) река у даиаwњој Црној Горп.
Ц1>СТЬН, J-ta међи Зерзева и Брi>стовца.
Ц1>СТЬНСКИ БРОД, иа r.\еђи Зерзева и БрЋстовца.

ЧАБИЋ (tABIC) 89.

ЧЕМЕРНИК, на међи Кушева.
ЧЕСТО БОРЈЕ, иа Вр-tлу.
ЧРВЕНА ЈАБЛКА, иа м.еђи Манастирца.
ЧВРЕНА. СТ'13НА, на r.\еђи Града у Плаву.
ЧРВЕНИ БР13Г (CRNOBREG) 17.
ЧРВЕНОБР1>UIКИ ВРУТЬК, в. Чрве}Џ{ Бp-tr.
ЧРВШТИЦА, у близ}Џ(И Плава.
ЧРМЬЊ (CRМNJAN) 81.
ЧРН КАМИ, nлавсЈ<а nланина.
ЧРНЕ ГОРЕ, rшаикиа између Плава 1t Гусина, 118.
ЧРНИ ВРХ 1, засеnак села Ј аблчна.
ЧРНИ ВРХ П, на м.еђ}t Маиастирца.
ЧРНИ noTOI<, в. Црни ЛОТ01(.
ЧРНИЛНА БАРА, на међЈr Куманова.

ШВАЊИ, ОШВА.IЬА (FSAJ 72, SVANJSKI MOST 71, NA~PA-

NJE 77).
ШИП, rmaвcJ<a nланина.
ШИПЧАНЕ (SHIPSН:AN) 45
ШТАВНА ПОЉАНА, на 111еђи Добре Pi>J<e.
ШТИРНИЦА, мавска маНЮ!а.
ШТИТАРИЦА, у бЈU{ЗИШI Уњемира.
 •115

....
DECANSKO VLASTELINSTVO
1330.- 1345. god ine

2 О 2 4 6 8 10 km.
1 1 1 1 1 1 1 1

Legenda: •
· ---<•)'-- Sadasnja drzavna granrca
•
• Toponi mi koji su zabelezeni
u Decanskim hrisovutjama

..
15
l·
/

11
 • 97

•З

•2 •4
•6 •5
.7 е87
•В • 88 • 89
•96

00rahovac

•
67 •68
 РЕГИСТАР АНТРОПОНИМА И ПАТРОНИМА

Овај регистар обухвата .имена :и na·rpoю~1e из све три верзије сnо­

меНИ'Ка. Главна одредюща је дата у транскриnцији онако како се изго­
варала у време nописиваља ста:аовника на манаст:ирс:кОl'l\ добру. Дакле,
задржан: је Ь (јат), вокал кој:и се изговарао :између е и и, ь (nолуглас у
jat<.Oll\ положају), који је по свом изговору био најбли!I<И вокалу а, вокално
л :и л на крају слога и I'рупа чр. На овај начин су сачуване најбитЮiје
караr<терИС'l'.ИКе гласовног система нашег језика из времена писаља
Дечанс!{}[Х хрисовуља. Овако одабрано решење Оlt\Огу1'1ава да регистар
користе и OIOI који не nознају српскословенСЮI правопис и аутентичан
изгщзор имена у Раrш<ој у првој половини четрнаостоr века.
С обздром да средњовековпи правоnис це омогуliава у nотnуности
поуздано читаље, није увек сигурно да ли је у сnорним: случајеви:ма ода­
бран:о најбоље и најверодостојmrје решење. Најспорнији су гласови љ :и љ
пошто I:Шсу имали посебн:~графеме. Ту се јавља двоструки проблем:
разред1авање група ли, ни, ло, но, као и графијСI<е секвенце ль, нь. Ове
групе су се могле читати на два }{аtщна: љи, њи, љо, љо / ли, пи, ло, но, од­
н;осио љ, њ л, N. Будуliи да npaвormc није давао могућности за дистикг­
/
вирање ова два нач.и:ка читаља, lie можемо бит:и сигурни каr<о су наведени
случајеви заправо гласили (имена типа Болинь, Брателинь, патрони:м
Берислалш<ь, РадослалШ<ь, односно имена Болько, ВЬлько, Василько юд.).
'L'акође није постојала посебна графе11щ за li и !ј, na је у не:ки11' случајев:има
тешко утврди'rи који је најбољи наЧИI:I читаља. На пр:имер, код имена
Гинь, ГоNома, Гонь, Шокь, Мекиию, није сигурно да л:и треба ч::итати ЋиN,
Ћоно;~tа, Ћои, Шоћ, Мећиња или оиако како је наrшсано. Српскословенсюi
правошrс као и старословенски графем0111 и у поствокалском положају
обележава три могућности: редуковано и, тј. напрегнути nолуглас (ь),
глас ј и груnу jtt. Овакав правопис не дозвољава да се утвр.rщ како тачно
треба читати ПрИ111ере типа БоШ<о, Бpautua, Браи;~1uль ит~Зl<Ва непре­
LЩзност правописа условw:rа је да се уз одРедющу зап:ише име на исти иа­
ЧЈЩ t<ако се п:исало у хрисовуљм~, уређеи:им. типом рашi<ог правописа. То
011tогућава ф:илолозима да на основу потпуније етююлошке анализе разре­
ше појединаqие компликованије случај еве. Уз то су И111.еяа разврста}{а по
пореклу на трн основне датегорије: словенска, хришћанска и остала. Јед:и­
ни проблем су представљале хибридие фор,'1е и хипокористици за које се не
може тачно утврдити да ли су настали од словенских :или несловенских
имена. Уз свако име дата је фреквенција у ДХ I, ДХ П и ДХ III.
На I<pajy је број који означава страницу у овој .кљизи.
 Милица Грковић
156
~----------------------

Фреквенцнја ю\ена у Страна

11 М Е Порекло 1 ДХ I ј ДХ П 1 ДХ III
у овој
књизи
1
~------ _]___2 ---'l!------3-~,--
4 --,- 5
-~-6-

АБАСОВИЋ (4Б4СОВIIКЬ.), ост. Il1; Illl; 103

АГАПИЈЕ (4Г4ПН1f), "-'РНШh. II-; IIIl; 92
АЛАДИН (м11дннь.), ост. II1; IIIl ; 90
АЛАН (11114Н1>), ост. IIl; IIIl
АЛТИЊАНИН
( 411Ь. 'I'ННГdНННћ), ост. I1; II-; IП-; 101
АЛТОМ.АН (4111>'1'Мt411ь), ост. П4; III5; 90, 109
АЛЧЕ (411ЬЧЕ), ост. Ill; Пil

АНДРЕЈА (4Нћд\\ЕГ<1), хришh. II-; III1; 91

АНДРИЧКО (dНЬд\)IIЧћКО), хришh. IIl; IIIl
АНДРОНИК (4Нћд\\ОН11Кћ), ост. илц хришh. П-; IIU; 90
АНДРОШ (dНд\\ОШћ), хрищh. II1; IIIl; 96
АНДР1>ЈА (dн~>мtг.~), хришh. Il; ПlЗ; III19; 91
АЦИЗ (6ЦНЗћ), ост. П-; IIIl

БАБОТА (tмБо'1'4), слов. II1; IIIl; 39,46,81

БАБУНЬЦ (БdБОУ"НћЦt. ), слов. IIl; IIIl; 46
БАГРЕШ (БdГ\)ЕШћ), слов. II2; Пl2; 46, 76
БАЈАЛЬЦ (Бttг.ЈtlћЦћ), слов. III; Пll
БАЛВАН (841\ЬВdНћ), слов. Il; IIIl; IIIl
БАЛДОВИН (Б411ћдовннь), ост. IllO; IIllO; 90
БАЛИЈА (БdiiHГ<I), ост. или с:юв. Ill; Illl
БАЛКО (RdiiЬ.KO), ОСТ. ИЈЩ СЛОВ. II-; Пll; 79
БАЛОЈЕ (вмоlf), ост. ИЈЩ слов. IIl; Illl; 81
БАЛОСЛАЉИЋ
( БdiiOCtldiiHKћ ), ОСТ. ИШ-t СЛОВ. IIl; IIIl; 95
БАЛШИЋ (Б411ћШ11Кћ), ост. илц слов. II1; IIIl
БАЉА (в.s11ta), ост. ИЈЩ СЛОЈ). Пl; Пll

БАН (Б4Нћ), ост. ПЗ; ПIЗ; 71

БАРБАТ (Бd\\ћБ4'1'Ь), ост. Ill; IIIl; 89, 96
БАРБЕ (Rd\\ћBf), ост. Пl; IIIl; 96
БАРДА (1Щ~>д4), ост. П-; III2; 89
БАТАВАЛА (в.sт.sBd114), ост. Ill; III-; 88
 Реrистар антропонкма и патронЈtма 157

1
2 з 4 5 6
--·--
БАТАШ (s<1Т4Шћ), слов. или ост. П2; III2; 88
БАТИЛО (Бd'l'HIIO), слов. ИЈIИ ост. IIl; IIIl; 88
БАЧ (в<1Чh), ост. II2; III2; 42
БАЧЕВИЋ ( ВdЧЕВ.1Кћ ), ост. III; IIIl; 42
БЕБЕЈ (БЕБЕН), ост. Пl; III-
БЕБЕЧЕВИЋ (БЕВfЧfВ11Кћ), ост. Пl; IIIl
БЕБ1>Ј (вЕвtи), ост. П-; IIIl
БЕР (tщњ), C.'IOB. Ill; IIIl ; 46, 87
ВЕРА (Bf\\<1), СдОВ. П-; Пil; 46, 87
БЕРАI< (Bf\)dKћ), слов. II 2 III 1; 46, 7З
ВЕРАН (IЩМНћ), слов. п 2; III 2; 46, 7З
БВРАНОВИЋ (Щаttовнкt.), слов. п 1; III 1; 46, 7З
БЕРЕ (!ЩIЕ), слов. п 1; III 1; 46, 87
БЕРИВОЈ (щнвон), слов. П З; III 2; 46
БЕРИЛО (ЩHIIO), слов. П З; III З; 46, 77
БЕРИСЛАВ (щиcildRћ), с:rов. п 9; III 8; 46
БЕРИСЛАЉИЋ
( IЩ)IICildi\HKћ ), слов. II З; III 4; 46
БЕРИЋ (щикh), :слов. п 1; III-; 46, 78
БЕРИХНА (1>f9HXhH<1), слов. Пl 2; III 2; 46, 78
БЕРКО (щ~>ко), слов. п 4; III 6; 46, 79
БЕРКОВИЋ (1ЩЊКОВ11Кћ), слов. П-; III 1; 46, 79
БЕРОЈЕ (ВЕ\)ои), слов. п 10; III 12; 46, 81
БВРОЈЕВИЋ (ЩOtffRIIKћ), слов. I 1; п 5; III 5; 46, 81
ВЕРУЈ (ВЕ\)Оун), слов. п 1; III 1; 46, 82
БЕСТУД (БfС'l'ОУДћ ), слов. п 1; III-; 45
БИКОВЬЦ (БИКОВћЦh ,
ВЫКОВ!Щћ), слов. п 1; III 1; 36
БИС (висћ), ост. п 1; III-
БЛАЖУЈ (в11ажоун), слов. или хришh. П 2; ПI 2; 46, 82
БЛСОВИЋ (ВilћСОВИКћ), ост. п 1; П Н'-
БОБЕ (вовЕ), слов. или ост. п 1; III 2; 87
БОГАВЬЦ (ВОГdВћЦћ), слов. П-; III 1; 47, 72
БОГДАН (ВОГћДdНh), слов. п 85; III 8З 41, 46,
109, 126
БОГДАНОВИЋ
( БОГћДdt/ОВИКћ ), слов. r 2; п 21; пr 16; 41, 46,
10З
БОГДАША (воrь.д4ш&), слов. п 5; III 5; 46, 74
БОГДЕ (воrћдЕ), слов. п 1; III 1; 46, 87
158 Милица fрковиh

2 з 4 5 6
1 1

БОГДИЛО (SОГћДНIIО), слов. п 1; III 1; 46, 77

БОГДИЧЕВИЋ
(SОГћДНЧЕВНКћ), слов. п 1; III 1
БОГИЛО (ROI'HIIO), слов. п 5; ЈП 4; 46, 77,
102
БОГИНА (вor1m<1), слов. II-; III 1; 46, 77
БОГИША (sоrнш<~), слов. п 22; III 25; 41, 47,
78, 126
БОГИШИЋ (sоrншнкћ), слов. п 1; III 1; 41, 47 78
БОГО (воrо), слов. П-; III 1; 41, 47, 87
БОГОЈЕ (вorotE), слов. I З; п 184; III 182; 47, 81,
112
БОГОЈЕВИЋ (воrоlfвнкћ), слов. п 5; III З; 47, 81
БОГОСЛАВ (вorotii<IBћ), слов. п 80; III 7; 46, 119,
126
БОГОСЛАЉИЋ
(BOГOCildiiHKћ), слов. П-; III 1; 46, 119
БОГОШ (воrошћ), слов. II 1; III 1; 47, 83
БОГУЖИВ (воrоужнвћ), слов. II 1; III 1; 41, 46
БОГУЈ (воrоун), слов. П-; III 1; 47, 83
БОГУЛИН (вoroyiiHHh), слов. п 4; III З; 47, 8З, 95
БОГУЛИЋ (воrоу11нкћ), слов. п 1; ПI 1; 47
БОГУН (воrоу н ћ), слов. II 2; !П 5; 47, 8З
БОГУТ (ВОГО\''I'ћ), слов. п 4; IП 2; 47
БОГУТА (вorQy'l'<~), слов. п 1; III 1; 47, 84
БОГУТОВИЋ
( ВОГQ\''I'ОВНКћ ), слов. I 1; п 1; III 2; 47
БОГУШИН (воrоуш11Нh), слов. II 2; ПI 2; 47, 84
БОДИН (ВОДННh), слов. п 2; III 1; 77
БОЖА (вож<~), слов. п 2; III 2; 47, 87,96
БОЖАН (ВОЖdНћ), слов. п 1; III 2; 47, 73
БОЖЕТА (BOЖE'I'd), слов. п 1; пr з; 47, 75
БОЖИН (вожннћ), слов. П З; ПI 2; 47, 77
БОЖИЋ (вожнкћ), слов. п 16; !П 16; 47, 78
БОЖЛИН (ВОЖћiiННћ), слов. П-; III 1; 47
БОЖУРИН (вожоу\}ННh), слов. П-; III 1; З7,47, 77
БОЈА (вом), слов. п 2З; III 19; 87
БОЈАДИН (ВОГс1ДННћ), слов. п 1; III 1; 72
БОЈАК (BOГdKh), слов. п 6; III 4; 47, 7З
 Решстар аитропонима и патронима
159

1 2
1
3 4 s 6

БОЈАН (вопнњ), слов. п 2; III 2; 47, 7З,

112
БОЈАНОВИЋ (R0111HOBI1Kћ), слов. п 1; III 1; 47, 7З
БОЈЕТИЋ (вolf'I'Hкt.), слов. п 1; III 1 47
БОЈИН (воннt.), слов. п 4; III З; 47, 77
БОЈИЦ (вонцt.), слов. II 1; III 1; 47, 78
БОЈИЦА (ВОНЦ4), слов. II 1; III-; 47, 78
БОЛ<О (вонко), слов. r 2; п ЗЗ; I II З6; 47, 79,
126
БОЈЧИН (ВО114ННћ), слов. П-; III 1; 47
БОI<ТА (вort. '1'4), CJIIOB. п 1; ПI 1; 47, 82
БOIOIIA (воrt.ш4), слов. п 4; III 4; 47
БОI<ШИН (воrt.шннt.), слов. п 1; Пl 1; 47
БОI<ШИЋ (воrt.шllкь ), слов. п 1; III 1; 47
БОЉАI< (В011111Кћ), слов. п 1; ПI 1; 47, 7З
БОЉАН (во11111 tњ), слов. п 1; III 1; 47, 73
БОЉЕРАД (вoiltf\)4Дt.), слов. п 1; ПI 1; 47,
БОЉЕСЛАВ (&OillftildBь), слов. п 8; III 7; 47
БОЉЕСЛАЉИЋ •
(BOitlfCI1411HKћ ), слов. II 2; III 2; 47
БОЉЕТА (BOII/n'4), слов. II 1; ПI 1; 47, 75
БОЉИН (BOilfiHћ), слов. П З; III З; 47, 77
БОЉИНОВИЋ (6011/ii/OBIIKћ), слов. п 1; III-; 47, 77
БОЉИЦ (вомщt.), слов. II 1; III 1; 47, 78
БОЉI<О (вмt.ко), слов. п 2; ПI 2; 47, 79
БОЉОЈЕ (BOIIOif), слов. п 7; III 8; 47, 81,
102
БОЉОЈЕВИЋ (вollotEBIIKt., слов. п 5; III 6; 47, 81
60/IWifBHKћ ),

БОЉЧИН (вoll t.411tlћ), слов. п 1; III 1; 47

БОЉШИН (BOIII.WiftЊ), слов. п 1, П М'; 47
БОЉШИНОВИЋ
( GOilћШHHOBifKћ ), слов. п 1; III 1; 47
БОРЕ (ВО9Е), слов. п 1; III 2; 47, 87
БОРИI<.А
(BI)9HK4), слов. п 1; ПI-; 47, 77
БОРИЛО (BI)9HIIO), слов. п 2; III 1; 47, 77
БОРИСЛАВ (BI)911CI14Bt.), слов. п 6; III 7; 47
БОРИСЛАЉИЋ
(RI)911CI141111K ћ ), слов. п 1; III 2; 47
160 Милица Грковић
---------------------- ----------------------
ј 2 _]_з
- -'
4 _l_s 6

БОРИЋ (GOi\IIKt.), слов. п 1; III 1; 47, 78

БОРИША (G09HШd), слов. п 2; III 2; 47, 78
БОРИШИЋ (GО9НШНКћ), слов. п 1; III 1; 47, 78
БОРОЈЕ (s09olf), слов. п 9; III 9; 47, 81
БОРОЈЕВИЋ (&090ttвнкt.), слов. п 1; III 1; 47, 81
БОРУЈ (&090\"Н), CJIOB. П-; ПI 1; 47, 82
БОРХАН (G09t. Xt1tн.), слов. п 1; III 1; 47, 84
БОЧАН (GOЧdtlћ), слов. п 2; IП 2; 7З

БОШАН (GOШtiHћ), СЛОЈ3. п 1; III-

БОШИН (soшttнt.), слов. п 1; III- ; 77
БОШКО (ножt.ко), слов. П З; пr 4; 47, 79
БРАЈА (69t1n1), слов. п 4; rп з; 48, 87
БРАЈАК (Б9<1111Кt.), слов. п 7; III 7; 48, 73
БРАЈАН (Б9dnltЊ), слов. П З; IП З; 48, 7З

БРАЈАНОВИЋ (вpt~liiiiOBtiкt.), слов. II 1; III 1; 48, 7З

БРАЈЕН (69t1ttttt.), слов. п 8; III 7; 48, 75

БРАЈЕХНА (B\}tiiEXћHtl), слов. п 1; III 1; 48, 75
БРАЈИЛО (s9t1Ht1o), слов. п 1; III1; 48, 77
БРАЈИМИЛ (G\}tiHMHt1ћ), слов. II З; III4
БРАЈИСЛАВ (G\}OtiHCt1tiBћ), слов. п 6; III6
БРАЈИЋ (G\}tiHKћ), слов. II 2; III 2; 78
БРАЈИША (B9t1HШt1), с.:rов. п 1; III-; 48, 78
БРАЈКО (G\}dHкo), слов. п 4 З; III 4З; 48, 79
БРАЈКОВИЋ (B\}tiHI<OBitKћ ), слов. 1 1; II 1; III 1; 48, 79
БРАЈУН (BS)tiiOHћ), слов. II З; III 2; 48, 79
БРАЈУНА (в9t1tottt1), слов. п 1; III 1; 48, 79
БРАЛ (в9мlh), слов. II 1; III 1; 48
БРАНЕ (G\}t\Ht), слов. п 1; III 1; 47, 87
БРАНЕТА (в9t111f'l't1), слов. П-; III 1; 75
БРАНИСЛАВ (6рtlннщtљ), слов. П З; III З; 47, 90
БРАНИСЛАЉИЋ
(G\}tiHHCt1tlt1HKt.), СЛОВ. п 2; III З; 47, 90
БРАНИЧЕВИЋ
(6\}tltiiiЧEBHKћ), СЛОВ. п 1; III 1; 47
БРАНКО (Б\}t\IЊКО), с:хов. п 3; III 5; 47, 79
БРАНОЈЕ (G\}tiHOIE), слов. п 8; ПI 7; 47, 81
БРАТ (В9t1'1'ћ), слов. II 1; IП-; З9, 87
 Регистар антроnошша .и nа'llронима 161

! 2
1 3 4 s б

БРАТА (вpd'l'd), слов. I 1; п 4; пr 4; 48, 87

БРАТАН (BQd'l'dllь. ) , слов. II 6; III 4; 48, 73
БРАТАНОВИЋ
(8\\d'l'diiOBIIKЬ.), слов. П-; III 2; 48, 73
БРNГАНЬЦ (врd'l'dнь.ць.), слов. 11 1; III 1; 39, 48,73
БРАТАЧ (sр4'1'4Чћ), сл.ов. п 1; III 1; 39,48,74
БРАТЕЉИН ( вpd'l'fllttнь. ), слов. п 1; III 1; 48, 75
БРА ТЕН (npd'l'шь.), слов. п 2; III-; 48, 75
БРАТЕША (вр4'1'ЕШ4), слов. п 1; III 1; 48, 76
ВРАТЕШЕВИЋ
( B\\d'l'fiШBIII<Ь.), слов. II 1; III 1
БРАТИВОЈ (вpd'I'IIBoн), слов. п 2; пr 2; 47
БРАТИВОЈЕВИЋ
( Щ\d'I'HBOIEBHKЬ. ), слов. п- III 1; 47
БРАТИЈАI<ОВИЋ
( B\\d'I'III(JKOBHKЬ. ), слов. п 1; III1
БРАТИЈАН (вpd'I'Hillttь.), слов. п 1; III 1; 48, 76
БРАТИЈАНОВИЋ
( 1>\\'I'HHiliHOBifKЬ. ), . п 1; III 1; 48
БРАТИЈЕ (вpd'I'Htf),
.. слов

слов. п 1; III 1; 48, 76

ВРАТИЛО (Bpd'I'IIIIO), слов. п 4; III 4; 48, 77
БРАТИСЛАВ (Bpd'I'HCIIdBЬ.), слов. п 1; ПI-; 47, 88
БРАТИЦА (npd'I'HЦd), слов. п 1; rц 1; 48, 78
БРАТИЋ (врdтнкь. ), слов. п 2; III З; 48, 78
БРАТИШ (врd'l'нш ь. ), слов. п 1; III 1; 48, 78
БРАТ1<0 (Bpd'I'Ь.KO), слов. п 10; IП 11; 48, 79
БРАТКОВИЋ (BQd'I'Ь.KOBHKЬ.), слов. п 2; rrr 2; 48
БРАТОВАН (вр4'1'ОВ4нь.), слов. п 14; III 15; 48
БРАТОВАЊИЋ
( Вр4'1'084ННКЬ. ), слов. п 1; III 1; 48
БРАТОВИН (B\)d'I'OI.Iнtњ), слов. п 1; I~; 48
БРАТОДРАЖИЋ
(Щ\d'I'OДQdЖIIKЬ.), слов. п 1; III 1; 47
БРАТОЈЕ (B\\d'I'OtE), слов. п 3; III 5; 48, 81
БРАТОЉУБ (врd'I'ОII ювь.), слов. п 2; III 2; 47
БРАТОМИЛ (Bpd'I'OMHIIЬ.), слов. п 2; III 2; 47, 88
БРАТОМИЉИЋ
( Bpd'I'OMHIIIfKЬ. ), слов. r 1; п 1; III 1; 47
162 Милица Грковић

1 [ 2 1 3 4 5 6

БРАТОНЋГ (вpt~тroн-krt.), слов. п 1; III-; 47

БРАТОСЛАВ (вpt1тroct1t1Bt.), слов. п 28; III 36; 39, 47,
126
БРАТОСЛАВИЋ
(6\}ti'I'O Ctlt\BИ Kћ ), слов. П-; III 1; 39, 47
БРАТОСЛАЉИЋ
( B\}ti'I'OCtldtiИKћ ), слов. I 1; П 11; III 11; 39, 47
БРАТОТА (вpt1тroтrt1), слов. п 1; III 1; 48, 81,
ll о
БРАТОХНА (вpt~тroxt.нt1), слов. п 1; III 1; 48, 82
БРАТОШ (BI)ti'I'OШћ), слов. п 12; III 10; 48, 82
БРАТУЈ (BI)tl'l'oyи), слов. п 24; lii 24; 48, 82
БРАТУЈЕВИЋ
( B\}t\'1'0\'lfBИKh ), слов. п 1; III 1; 48, 82
БРАТУЈКО (BI)tl'l'oyнкo), слов. п 1; III 1; 48, 83
БРАТУЛ (врt1'1'оуt1ћ), слов. п 1; III 1; 48, 83
БРАТУН (RI)ti'I'O\'Hћ), слов. п 2; III 2; 48, 83
БРАТУНА (EQti'I'O\'Hd), слов. п 1; III 1; 48, 83
БРАТУШ (В9t1'1'0\'Шћ), слов. п 6; III 4; 48, 84
БРАТУШИН (Бpti'I'Oywннt.), слов. п 2; III 1; 48, 84
БРАТУШЈ<О (врt~'l'оушt.ко), слов. п 1; III 1; 48, 84
БРАТХАН (вpt1'1'ћXt111t.), слов. п 1; III 1; 48, 84
БРАТЋН (вpt~'l'<liнt.), слов. п 1; III 2; 48
БРИТВА (B911'1'Bt1), слов. I 1; П-; III-; 42, 99
БРЗ (в9t..Зt.), слов. п 1; III 1; 40,48,87
БРЗОТА (вpt..зo•rt~), слов. п 1; III 1; 40,48,81
БРЛАН (BI)ћt1t1Hh), слов. П-.; III 1; 73
БРЛИЋ (&QtiИIЉ), слов. Il-; III 1; 78
БУГАРИН (воуrt~рннћ), слов. п 2; III 3; 41, 71,
121
БУДАI< (воудt~к), слов. п 1; III 2; 48, 73
БУДАН (воудt11њ), слов. п 2; III 2; 48, 73
БУДЕ (воу"ДЕ), слов. II-; III 1; 87
БУДИВОЈ (в<-удивон), слов. п 2; III 2; 48
БУДИЛО (ноуди11о), слов. п 1; III 2; 48, 77
БУДИМИР (воуднлiНQћ), слов . I 1; п 4; III 4; 48, 112
БУДИСЛАВ (вoyднCtltlвt.), слов. rr 12; III 9; 48
 PerиC'l'ap аюроnоиюsа и nа'l'РQиима 163

1 2 1 з 4 s 6

БУДИСЛАЉИЋ
(ВОу ДHCIIdiiHKћ ), слов. II 2; пr 2; 48
БУДИЦА (воуднц.s), слов. п 1; III 1; 48
БУДШПА (воуДНШd), слов. п 1; III 1; 48, 78
БУДЉА (в)''Дћ11111), слов. п 1; III 1; 48, 79
БУДМИЛ (воудь.мн11ь.), слов. п 1; III-; 48
БУДНИЋ (воудь.ннкь.), слов. I 1; п 2; III 2; 48
БУДОЈЕ (воудоtЕ), слов. п 6; III 7; 48, 81
БУДОЈЕВИЋ (воудоtfВнкь.), слов. П З; III 4; 48, 81
БУЋЕН (воуrlfнь.), слов. rr 2; !П 2; 75
БУЈА}( (воуmкь.), слов. п 1; III 1; 48, 73
БУЈАI<ОВИЋ (воуmковнкь.), слов. п 1; ПI 1; 48, 73
БУЈАН (воуmнь.), слов. I 1; п 3; III 4; 48, 73
БУЈАНОВИЋ (sоуmновнкь.), слов. п 1; III 1; 48, 73
БУЈИША (воунш.s), слов. II 1; IП 1; 48, 78
БУЈI<О (в оун ко), слов. п 4; III 4; 43, 48,79
БУЈСИЛ (воунсtмь.), слов. п 2; III 2; 43,48,66
БУI<ОВЬЦ (воуков ь.ць.), слов. II 1; III 1
БУI<УР (воукоурь.), ост. п 3; ПI 4; 89
БУЛАТ (воу114ть.), OC'r. Ј{Ј'Щ СЛ,ОВ. п 1; III 2; 48, 73
БУЛИН (воу11шњ), ост. или слов. II 1; III 1; 48, 77
БУЛЬН (воу11ь.нь.), ост. или слов. II-; III 1; 48, 85
БУЉАН/БУЛАН (coy11r.sнt.), слов. wщ ост. п 2; III 2; 73
БУН (воунt.), ост. п 3; III-; 89, 95,
97, 117
БУНИЛОВИЋ
(воуннмвнкь. ), ост. п 1; III 1; 97
БУНОВИЋ (воуновнкь.), ост. II 1; пn; 117
БУНЦАТ (воун щ.sть.), ост. п 1; III 1
БУРА ( воурm), ост. или слов. II 1; III-
БУРЛЕТ (воурм1ть.), ост. п 1; пr-
БУРМАД (воурь.мdдь.), ост. п III 1; 90
БУСАДОСА (воус.sдосd), ост. II-; III 1; 90
БУТКО (воудt.ко, воу'l'ь.ко), слов. п 1; III З; 48, 79,
122
164 Милица Грковић

--~'_2 ._ _1_
з _!__4 5 6

БУТI<ОВИЋ (воудь.ковнкь, слов. п l; III 1; 48, 79,

БОУ''I'ћКОВНКћ ), 122
БУЦЈ<АТ (воуцt.кdт), ост. п 2; III 1; 97
БУЦЈ<АТОВИЋ
( ROY'ЦћKd'I'OBHKh ), ост. п 1; III 1; 97
БУЧИЈЕ (воучщЕ), слов. II 1; III 1; 48, 76
БУЧИЋ (воучнкь), слов. п 1; III 1; 48, 78
(
БУШАт ROY'Wd'l'ћ ), ост. или слов. П З; III З; 48, 7З
БУШАТОВИЋ
(БОУ'Шd'I'ОВНКћ), ОСТ. НЛИ СЛОВ. п 1; пr-; 48, 73
БЋЖАН (в•kжdнь.), слов. п 4; IП 4; 48, 73
БЋЛБРАдИЋ (в·lмьR\)dднкь.), слов. п 1; пr 1; 48, 101
БЋЛКО (в•kt~ько), слов. п 2; III 2; 48, 79
БЋЛКОВИЋ (G'kllћKOBHKћ), слов. п 1; пr 1; 48, 79
БЋЛОСЛАВ (G1MOCI\dBћ), слов . П З; ПI З; 48, llЗ
БЋЛОСЛАЉИЋ
(B'kiiOCI\dlllfKћ), C!IOB. II 1; III 1; 48, 113
БЋЛОШ (в·kt~ошь ), слов. П З; ПI 3; 40,48,82,
110, 113
БЋЛША (&1МћШd), слов. п 1; III 1; 40, 48
БЋЈЉЦ (в1мь.ць), слов. п 2; III 1; 40,48,85,
96
БЋЉАЈКОВИЋ
(в1мmнковнк~. ), спов. П 1; III 1 ; 48

ВАНКО (ВdНћКО), xpиurli. П-; III 1; 96

ВАСИЛИЈЕ (BdCHI\Htf), хрищh. I 1; п 1; rrr...... ; 92
ВАСИЉ/ВАСИЛ (вdснt~ь), хрюuћ. п 13; III 12; 92
ВАСИЉЕВИЋ (вdСНIItЕвнкь.), хрищћ. П 1; III-; 92
ВАСИЉl<ОВИЋ
(BdCHI\ћKOBIIKћ), хрищћ. II 1; III-; 92
ВЕЗИЛИЈА (вЕзнt~нm), слов. П-; III 1; 42
ВЕЛИЈАН (Bfii Hmнь), слов. II 6; III 7; 49, 76
ВЕЛИЈАНОВИЋ
( 8fi111ГdHOBHKћ ), слов. II 2; III 1; 49, 76
ВЕЛИМИР (Bfi\IIIIIH\)ћ), слов. п 5; пrз 49
 Регистар антропоюU~а и nатронима 165

1 2 1 з 4
т 5 6

ВЕЛИХНИЋ (1!Е1111ХћНВК), слов. п 1; III 1; 49

ВЕЛИЧКО (вfiiHЧhiiO), слов. п 2; III 2; 49, 78
ВЕЛКО (BfilhKO), слов. II 7; III 7; 49, 79
ВЕЛОЈЕ (вмо1~), слов. п 8; III 6; 49, 81
ВЕСЕЛКО (BfCfilhKO), п 1; !П 2; 40, 49, 79
ВЕСЕЛКОВИЋ
слов .
..
( BfCfilћKOBIIKb ), слов. II 1; III 1; 40,49, 79
ВИГАЊ (виrd нь), ост. Љ-; III 1; 38
ВИДОЈЕ (ВИДОЈЕ), слов. п 1; III 1; 81
ВИДОСЛАВ (B11ДQCildBh), слов. II 1; III 1; 49
ВИДОШ (вндошь), слов. п 1; III 1; 49, 82
ВИДОШЕВИЋ
( BliДOШfBIIKh ), слов. п 1; IП 1; 49, 82
ВИЛИЈАН (BHIIHIJIHb), слов. или: ост. п 1; III 1; 49, 76
ВИЛЧИЋ (вы,\Ьчнкь), слов .

или ост. I 1; П-; Ili-; 41, 49

ВИНУБРАТ (BIIHOYБI)dTh ), слов. п 1; III 1
БИТАН (внтdнь), слов. I 1; п 7; III 9; 49, 73
ВИТАНОВИЋ (BH'I'dtiOBIIKћ), слов. п 1; III-; 49, 73
ВИТИЦА (ВНТНЦd), СдОВ. II 1; IП 1; 49
ВИТКО (ВНДЈ.КО, RIITbKO), слов. п 1; ПI 1; 49, 79
ВИТОЈЕ (внтоЈЕ), слов. п 1; ПI 1; 49, 81
ВИТОМИР (BII'I'Oiltlll)ь), слов. I 1; If 13; ПI 13; 49
ВИТОШ (внтошЈ. ), слов. п 2; IП 1; 49, 82
ВИШАН (ВНШdiЊ , BbiШdiЊ), слов. п 2; III 2; 49, 73,
120
ВИШЕВИЋ (BJ.IUifBIIKћ), слов. II 1; III 1
ВИШКО (вышько), слов. п 1; III 1; 49, 79
ВЛАД (Bildдь), слов. п 5; IJ;J;...Q; 49, 87
ВЛАДЕТИЋ (BildДfTIII<ћ), слов. п 1; III 1; 49
ВЛАДИЛО (BildДIIIIO), слов. п 2; IП 2; 49, 77
ВЛАДИМИР (BildДHMIII)h), слов. п 7; III 7; 49
ВЛАДИСЛАВ (BildДIICildBh ), слов. п 2; ПI 1; 44, 49
ВЛАДОВИЋ (BildДOBIIKh ), с:тов. п 1; ПI 1; 49
ВЛАДОЈЕ (BildДOIE), слов. I 1; п 20; III 21; 49, 81
ВЛАХ (BildXь), ост. П З; III 3; 41
166 Милица Грковиh

1 2 з 4 5 6
1 1

ВЛI< (ВIIћКћ), слов. П-; III 1; 36,З7,71

121
ВЛI<А (В11ћК4), слов. п 1ј III-; 50, 87,
121
ВЛКОВИЋ (BIIћKOBIIKћ), слов. п 1; III 1; З6,З7, 71
121
ВЛКОЈЕ (8111\КОК), слов. п 13; III 11; 50, 81
ВЛI<ООЧА (BIIbKOWЧ4), слов. П-; rп 1; 50
ВЛКОСЛАВ (BIIbKOCII4Bb), слов. П9 III 10; 50, 121
ВЛl<ОСЛАЉИЋ
(BIIbKOCt1411HKI\ ), слов . п 1; III-; 50, 121
ВЛКОТА (BIIbK0'1'4), слов. п 6; III 5; 50, 81,
121
ВЛl<ОХНА (Вt1ЬКОХћН4), слов. п 2; III 1; 50, 82
ВЛI<ША (Вt1ЬКћШ4), слов. п 1; III 1; 50
ВЛЧАЈ (В11ЬЧ4Н), слов. п 1; III 1; 50, 7З
ВЛЧИНА (ВIIt.чн•м), слов. П-; III 1; 50, 77,
121
В.1ЧИНИЋ (BIIbЧfftiHKћ), слов. п 1; III 1; 50, 77,
121
ВОЈАК (воmкь), слов. п 1; III 1; 50, 7З
БОЈАН (воmнь), слов. п 3; III 2; 50, 7З
ВОЈИЛО (BOHIIO), слов. п 1; III 1; 50, 77
ВОЈИМИЛ (воН1111111ћ), слов. п 4; III 4; 50
ВОЈИН (воннt.), слов. п 4; III 4; 50, 77
ВОЈИНОВИЋ (BOHIIOBHKb), слов. П-; IП 1; 50, 77
ВОЈИСЛАВ (вонщвь), C..."iOB. п 22; III 20; 44, 50,
126
ВОЈИСЛАЉИЋ
(BOHCIIdiiHKb), слов. п 2; III 2; 44, 50
ВОЈИХНА (вонхьнd), слов. I 1; п 31; IП 27; 50, 11 3,
126
ВОЈИХНИЋ (вонхьннкь), слов. П З; III З; 50, 113,
126
БОЈИЦА (ВОНЦ4), слов. П-; ПI 1; 50, 78
ВОЈИША (воншd), слов. П З; III З; 50, 78
ВОЈКО (вонко), слов. I 1; п 1З; ПI 13; 50, 79
ВОЈН1>Г (воинtrь), слов. П З; III 2; 50
 Регистар антроnонима и nа'IIроиима 167

з 4
1 2 1 5 6

ВОЈСИЛ (ROIICIItЊ), слов. II 14; III 14; 50

ВОЈСИЛОВИЋ
(BOfiOitiOIIHKb ), слов. rr 2; ПI 2; 50
ВОЈСИЉИЋ (BOIICHtiHI<b), слов. II 2; rrr 1; 50
ВОЛИЦА ( воt11Щd), слов. II 5; ПI 4; 50, 78
ВОША (вowt~), С.ТIОВ. Il 1; III-; 87
ВРАГООЧА (BpdГOWЧd), слов. п 1ј rп 1; 43, 50
ВРАН (врt111ь) , слов. II З; IП З; 37, 50
ВРАНОВИЋ (врdНОВf1кь), слов. п 1; III 1; 37, 50
ВРАТИМИРИЋ
(B\)d'I'Htl\11\)fiKћ ), слов. п 1; III 1; 50
ВРАТИСЛАВ (B\)d'I'HttldBћ), слов. п 1; III 1; 50
ВРЛЕТИЋ (врьмтн 1њ), С!УОВ. II 1; ПI 1
ВРСАЈКО (врьсt~нко), ост. п 1; III 1; 89
ВРСАЛ (врьtdt1ћ), OC'l'. II 1; III 1; 89
ВРШЕВЬЦ (врь шfвщь), • слов. п 1; IП 1; 50
ВРЋМЬЦ (вр•kt~•щь), слов. II-; ПI 1; 38, 85
ВСЕМИЛ (RШt1tHt1ћ), слов. п 1; III 1; 51
ВСЕРАД (ВЬСf\)dДћ) , слов. п 1; IП 1; 51
ВЋКОВИЋ (11·kковнкъ.), слов. II 1; пr 1; 51

ГАЛ (rt~.њ) , слов. или ост. II 1; III 1; 51

ГАЛЕН (rdtlfнь), слов. или ост. п 1; ТП::L; 51, 75
ГАЛЬЦ (l'dtlћЦћ), слов. ИЈШ ост. п 1; III 1; 51, 85
ГАЛЋИ (rt~tlokli), СЛОВ. ИЈШ ОСТ. п 1; ПI 1; 51
ГАЉЕН (rdtllfHћ), слов. или ост. П-; III 1; 51, 75
ГВОЗДИЈ ( rвоздвн), слов. II-; III 1; 38, 51
ГЕОРГИ (rнuprн), в. Ћеорђи хрищh.

ГЕОРГИЈЕ (ГЕwрrнк) , в.
Ћеорђије хришћ.
168 Милица Грковиh

1 2 з 4 5 6
1
ГЕОРГИЦ (rEwprн цt.), в.
Ћеорђиц хркшh.
ГИН (rннћ), в. Ћии ост.

ГИНОВИЋ (rнновнкt.), в.
Ћююв:иЋ о ст.

ГЛАВАТЬЦ (rildBd'l'hЦћ), слов. п 1; III 1; 39, 51

ГЛЕЋ (riiErt.), слов. п 1; III 1; 51
ГЈIКОШ (rilћКОШћ), слов. или ост. п 2; III 2; 82
ГЛУШЬЦ (r~toyшщt.), слов. п 1; III-; 85
ГОБИНОВИЋ (rовнновнкt.), слов. ИЈtИ ост. п 1; III 1
ГОДЕБРАТ (roдEBQd'Т't.), слов. п 1; III-; 51
ГОДЕН (rодшt.), слов. п 2; III-; 51, 75,
120
ГОДЕНОВИЋ (rодЕновнкt.), слов. п 1; III-; 51, 75,
120 .
ГОДЕСЛАВ (roдECildBћ), слов. II 2; ПI-; 51
ГОДЕША (rодЕШd), слов. п 1; IП- ; 51, 76
ГОДОЈЕ (rодоњ), слов. п 1; III 1; 51, 81
ГОДЋБРАТ (roдokвpd'Т't.), слов. п-.; III 1; 51
ГОДЋН (roд•kнt.), слов. П-; III 1; 51, 85,
120
ГОД1>СЛАВ (roдokcildBt.), слов. II-; III З; 51
ГОД1>ША (roдrkшd), слов. Il-; III 1; 51, 86
ГОЈА (rorn), слов. II-; III 1; 52, 87
ГОЈАК (rornкt.), слов. п 8; ПI 9; 52, 73
ГОЈАН (rornнћ), слов . п 1; III 1; 52, 73
ГОЈИЛО (rон11о), слов. п 2; III 2; 52, 77,
113
ГОЈИМИР (rонмнрt.), слов. r 1; II 2; III 2; 52
ГОЈИСЛАВ (roнtildBћ), слов. п 21; III 16; 52
ГОЈИЪ (rонкћ), слов. п-.; IП 1; 52, 78
ГОЈИША (rоншd), слов. п 2; III 4; 52, 78
ГОЈИШИН (rоншннћ), слов. п 1; III 1; 52
ГОЈИШИЋ (rоншнкt.), слов. II 1; III 1; 52, 78
ГОЈКО (rонко), слов. п 1; III-; 52, 79
ГОЈТАН (rон'Т'dНћ), слов. или ост. п 1; III 1; 52, 82
 Регистар антроnоню1а и nатронима 169

]2 3 4 s 6 •
ГОЛКЛАС (ГOIIhKIIdth), слов. п 1; III 1; 52
Г0Л03Л0 (ГOIIOЗIIO), слов. п 1; III-; 43, 52,57
98, 113
ГОЛОЗЛОВИЋ
(ГOIIOЗIIOBftKh), слов. П-; III 1; 43, 52,57
98, 113
ГОЛОЈЕ (rмotf), С!10В. п 1; Ill-; 52, 81
ГОЛУБ (rо11оувь), слов. п 4; lll З; 37, 71
ГОЛЋМ (rмrfit~tћ), слов. П-; III 1; 40, 52
ГОЉА (rм lil), слов. П-; III 1; 87
ГОН (rонћ, r\vtњ), в. Ћоп ост.

ГОНОВИЋ (rоновнкt.,
rwнoвftкt.), в. Ћоновив о ст.

ГОНОМА (rономd, rwнмt<~),

в. ЋонОЈ\\а ост.

ГОНЬЦ (rottьц), в. Ћоиьц ост.

ГОРА (r094), слов. п 1; III-; 38, 52

ГОРОЦВЋТ (rО\)оцн<kтћ ), слов. п 1; III 1; 37,52,69
ГОРУПЧИЋ (ГО\)0\'ПћЧitКћ), .слов. п 1; III-; 52, 85
ГОРУПЬЦ (rО\)оуnьць), слов. п 2; III-; 52, 85
ГОРГ (rwprh), в. Ћорьђ хришћ.
ГОСЛАВ (rotlldBь) , слов. П-; III 1
ГОСТАН (rостdнь.), слов. п 1; rrr 1; 52, 73
ГОСТИЛО (rot'I'HIIO), слов. П-; III 1; 52, 77
ГОСТИША (rot'I'HШ4), слов. п 1; ПI 1; 52, 7'9
ГОЧ (rочь.), ост. п 1; III 1
ГРАДА (Г\14Д4), слов. п 1; III 2; 52, 87
ГРАДАН (ГSJdДdiЊ), слов. п 1; rrr 1; 52, 73
ГРАдЕ (Г\IdДf), слов. п 4; III 4; 52, 87
ГРАДЕН (rр4дш ь), слов. п 2; III- 52
ГРАДЕНОВИЋ
._..
( ГSJdДfHOBHKh), слоu. п 1; III-; 52, 75
ГРАДИЛО (rр4ДН11о), слов. п 1; III 2; 52, 77
ГРАДИМИР (Г\IdДHIIIfiSJh), слов . п 1; III 1; 52
ГРАдИСЛАВ (Г\14ДНС114Вћ), слов. п 8; III 9; 52, 113
ГРАдИСЛАЉИЋ
(rpdДHCtldiiHKh), слов . п 1; III 1; 52, 113
ГРАДИХНА (ГSJdДHXhlld), слов. п 2; ПI 1; 52
ГРАдИША (Г\\dДНШd), слов. п 1; III-; 52, 79
ГРАДОЈЕ (rp4ДOif), слов. 1 1; п 31; III 30; 52, 81
170 Милица Грковиh

1 2 1 3 4 5 6

ГРАДОЈЕВИЋ (Г\)dДOIEBHKh), слов. п 1; III 2; 52, 81

ГРАДf>Н (Г911д'kнь), слов. П-; III 1; 52, 85
ГРАД'I3НОВИЋ
(Г9dд'kновнкь), слов. п-; ПI 1; 52, 85
ГРАЋ (Г\ЈdГћ), слов. п 1; III 1; 52
ГРАТА (r911T.s), слов. или: ост. п 1; III 1; 52, 87
ГРБАВЧИЋ (Г\Ih&dвьчнкь), слов. п 1; !П 1; 43, 53
ГРДАН (Г\)ћДdНh), слов. п 2; III 2; 43, 53,
73, 113
ГРДНОС (Г\)hДhHOCh), слов. п 1; IП 1; 39, 53
ГРДОМАН (r9ьдмt.sнь), слов. II-; III 1; 53, 81
ГРДОМИЛ (ГQћДOMHilh), слов. п 1; III 1; 53
ГРДОШ (r9ьдошь), слов. П-; III 1; 43,53,82
ГРДУСОВИЋ (ГQћДО'(СОВНКћ), слов. п 1; III 1; 53
ГРДУШЧЕВИЋ
(Г\)ћДО'(ШЧЕВ11Кћ), слов . II - ; IП 1
ГРК (ГQhКћ), ост. п 1; III 1; 41, 71 ,
89, 117
ГРКИЊА (r'QbKHHI<I), ост. П-; III 1; 41, 97
ГРЛИН (Г9ћ11ННћ), слов. II 1; rrr 1; 39, 77
ГРЉАК (ГQћiii<!Kћ), слов. п 1; III 1; 39, 73
ГРНЧАРЕВИЋ
(Г\)ћНhЧd\)ЕВНКћ), слов. п 1; III 1
ГРОПШИЋ (r9оsьшнl\ь), слов. п 1; III 1
ГРУБАН (Г\)О'(ВdНЬ), слов. п 1; III 1; 4З,53,73
ГРУБЕ (Г90'(ВЕ), слов. п 1; III 1; 4З, 5З, 87
ГРУБЕТИЋ (r90'(BE'I'HKћ), слов. II 1; III 1; 53
ГРУБИНИЋ (Г90'(БНННКh), слов. п 1; III 1; 53
ГРУБЬЦ (r9О'(ВћЦћ), слов. п 1; III 1; 4З, 53, 85
ГРУБЋШИЋ (r9о'(в'kшнкr.), слов. п 1; IП 1; 5З
ГРУДИЋ (r9оуднкь), слов. п 1; ЈП 2
ГРУПША (Г9О'(IЉШd), слов. li 4; III 5; 53
ГРУПШИЋ (r9О'(Вr.шнкь), слов. I 1; П З; III З; 5З
ГУБЕР (rоуВЕ\)ь), слов. или: ocr. п 1; III-
ГУГОТА (royroт.t), ocr. п 1; III 1
ГУРИБРАДИЋ
(ГО'(\)НВ\)dДНКh), слов. или: ocr. п 1; ПI-
ГУРДЕША (rоу\)ьДЕШd), ост. П-; III 1
ГУРМАН (ГО'(\)ћМdНћ), ocr. П-; III 1
 Регистар антроnонима и nатронима 171

1 2 1 з 4 5 6

ДАБА (дdБd), слов. П-; IП 1; 41, 87

ДАВЕ (дdse), слов. П З; III 1; 87
ДАБИЖИВ (ДdSHЖHBt.), слов. п З4; III 34; 4З, 45,
126
ДАБИША (ДdB~tШd), слов. п 1; rп 1; 41, 79
ДАБОЈЕ (ДdGQIE), слов. rr 21; IП 19; 81
ДАБОЈЕВИЋ (ДdBQifBHкt.), слов. п 1; III 2; 81
ДАБЬЦ (дdБЩь.), слов. п 2; III 2; 41, 85
ДАВИД (дdвндь.), хришh. П З; III 4; 91, 119
ДАЈИЧ (ДdНЧt.), слов. или ост. П-; III2
ДАМИЈАН (ДdMHI<IHt.), хришћ. п 1; III 1; 92
ДАМИЈАНИЋ (ДdMI11<1HHKb ), хришh. п 1; III l; 92
ДАПЧЕ (дdst.чe), слов. п 1; III 1; 41, 84
ДАРКО (дd\lt.Ko), слов. п 2; III 2; 5З, 79
ДАРНИЋ (дd\lt.ннкь), слов. П-; III 1; 5З
ДАРОЈЕ (дd\10~), . П З; III 5; 5З, 81
ДАРОСЛАВ (Ad\JOCI1dBь),
..
слов

слов. п 2; III 2; 5З
ДАРОСЛАЉИЋ
(Дd\IQCI1di1HKt. ), слов. п 1; III l; 5З
ДЕГОВЬЦ (деrовщ), ост. п 1; III 1
ДЕГУР (дeroy\lt.), ост. п 1; rп 1
ДЕЈА (де111), слов. п 1; III 1; 5З, 87
ДЕЈАК (дernкt.), слов. п 2; III З; 5З, 7З
ДЕЈАН (деrnнь ), слов. п 10; III 8; 5З, 7З
ДЕЈАНОВИЋ (деrnновюљ), слов. п 4; III З; 5З, 85
ДЕЈКО (днtко), слов. п 23; III 19; 5З, 79
ДЕЈНИЂ (дшннкь. ), слов. п 1; III 1
ДЕЈЧИН (дшчннь.), слов. п 1; Пf~- ; 85
ДЕМОН (демонь ), ост. I l; п 1; III-
ДЕР (де\lь), ост. П-; III 1
ДЕСАН (Дftdнь.), слов. п 2; III 1; 5З, 7З

ДЕСИВОЈ (деснвон), слов. п 5; ПI З; 5З

ДЕСИВОЈЕВИЋ
(ДOCHBQtfBHI\h ), слов. п 1; III 1; 5З

ДЕСИЛО (дес н11о), слов. П-; rп 1; 5З, 77

172 Милица Грковиh

з
1 2 1 4 5 6

ДЕСИМИР (ДECittHH\)h ), слов. п 8; III 7; 53

ДЕСИМИРИЋ(деснмН\)ItКћ), слов. п 1; ПI-; 53
ДЕ СИРАДИЋ (ДЕСН\)dДНКћ ), слов. П-; rrr 1; 53
ДЕСИСЛАВ (дЕснщвь.), слов. п 9; III 9; 53
ДЕСИСЛАВИЋ
(ДECHCtldBHKh), слов. п 1; III-; 53
ДЕСИСЛАЉИЋ
(ДdCitCIIdiiHKt.), слов. п 2; III З; 53
ДЕСИШ (деснwь.), слов. п 1; rп 1; 53, 78
ДЕСИША (ДEtHWd), слов. п 2; rп 2; 53, 79
ДЕСЋНОВИЋ (десоtновнкh), слов. П-; IП 1; 53
ДЕХОЈЕ (дЕХОIЕ), слов. п 2; пr 2; 53, 81
\
ДЕХУТ (дехоуть.), слов. п 1; IП 1; 53
ДЕШ(ДЕШћ), слов. п 1; III 1; 53
ДEilll<O (ДЕШћКО), слов. П-; III 1; 53, 79
ДИВ (ДНВћ), СЛОВ. И:ЛИ ОСТ. п 1; rrr 1; 42, 53
ДИЈАНИШ (днmнншt.), хришl:i.. п 1; пr-
ДИЈ<АН (ДHKdHh), слов. п 1; III 1; 54, 73
ДМИНКО (дь111ННћКО), хри:шl:i.. п 7; III 11; 91
ДМИТРОВИЋ
(ДhiiШТ\)ОВНКћ), хри:шl:i.. П-; rrr 93
I;
ДМИТЬР (Ahii1Н'I't.l)t.), хришћ. III 27; III 31; 93, 94,
116, 120
ДОБРАВЧИЋ (ДOБ\)dBhЧitкt.), слов. п 1; III 1; 54, 72
ДОБРАВЬЦ (до&\)dВhЦь), слов. п 7; пr 7; 54, 72
ДОБРАН (до&\)dНь), слов. п 13; III 11; 54, 73
ДОБРАНОВИЋ
(ДOS\)dHOBHKb ), слов. п 1; rп 1; 54, 73
ДОБРАШ (дОБ\)dшћ), слов. п 1; III-; 54, 74
ДОБРАШИН (ДОБ\)dШННћ), слов. п 1; III 1; 54, 74
ДОБРЕ (до&\)Е), слов. п 11; III 11; 54, 87
ДОБРЕН (до&\)ЕНь.), слов. п 5; пr 1; 54, 75,96
120
ДОБРЕНКО (ДОБ\)ЕНt.ко), слов. п 1; III-; 54, 75
ДОБРЕНОВИЋ слов. п 1; ПI-; 54, 75,
(ДОS\)ЕНОВНКћ), 120
 Ре11истар aи'llponoнюta и па'l'ронима 173

1 2 з 4 5 6
-- 1
ДОБРЕТА (доврtтd), слов. II-; III 1; 40, 54, 75
ДОБРЕТИН (дoвpf'I'H IIћ), слов. п 19; III 15; 54, 75
ДОБРЕТИЊИЋ
(ДОВ\}f'I'ННВКћ ), с.тхов. П-; III 1; 54, 75
ДОБРЕТКО (дoB\If'l' t.Ko), с.тхов. I 1; п 13; III 9; 54, 75
ДОБРЕЧ (доврtчt.), с.тхов. п 2; III 2; 54, 76
ДОБРЕШ (доврtшь), слов. п 4; III 2; 54, 76
ДОБРЕШЕВИЋ
(ДOS\}fШfBIIKћ ), слов. п 2; III 4; 54, 76
ДОБРЕШКО (доврtшt.ко), слов. П З; III 2; 54, 76
ДОБРИЈАК (довр юакt.), слов. п 1; ПI 1; 54, 76
ДОБРИЈАН (дoвpttiiiHt.), слов. п 1; III 1; 54, 76
ДОБРИЛО (доврн11о), слов. п 10; III 10; 54, 77
ДОБРИЛОВИЋ
(ДOS\)HiiOBHKћ), слов. п 2; ПI 2; 54, 77
ДОБРИМИРИЋ
(ДОВ\)НtiiН\}НКћ ), слов. п l; ПI-; 54
ДОБРИН (доврнtњ), слов. п 4; IП 4; 54, 77
ДОБРИНОВИЋ
(доврнновнкь ), слов. п 1; III 1; 54, 77
ДОБРИСЛАВ (доврншвь), слов. п 1; III 1; 54
ДОБРИЋ (доsрнкь), слов. I 1; П-; IП-; 54, 78
ДОБРИХНА (дoвpнxt.tld), слов. rr 1; III 1; 54 78
ДОБРОБУДИЋ
(доsровоуднкt.), слов. п 1; III 1; 54
ДОБРОВОЈ (довровон), слов. I 1; п 32; III 34; 54
ДОБРОВОЈЕВИЋ
(ДOB\}OBOifBIIKћ ), слов. п 1; IП 1; 54
ДОБРОГОСТ (дo&porotтt.), слов. п 1; III 1; 54
ДОБРОЈЕ (дospott), слов. п 4; III З; 54, 81
ДОБРОЈЕВИЋ (дospotfBHкt.), слов. п 1; П-М; 54, 81
ДОБРОМАН (дospOiltdtњ), слов. п 1; IП 1; 54, 81
ДОБРОМИР (доврмшрt.), слов. II 24; III 26; 54
ДОБРОМИРИЋ
(ДОВ\}01\IН\}НКћ ), слов. п 2; III 2; 54
ДОБРОМИСЛОВИЋ
(ДOB\)Oillћl СI\ОIН1Кћ), сдов. п 1; III 1; 54, 60
ДОБРОМИСЉИЋ
(ДOB\}01\Iћlti\IIKћ ), слов. п 2; III 2; 54, 60
 174 Милица Грковиh

s
1 2 1 3 4
1- 6-

ДОБРОМИСЬЛ
(ДОВ\)0111ћ1Сћ11ћ), C.i10B. п 9; ПI 9; 54, 60
ДОБРОСИН (доБSЈОСИНt.), с:rов. п 1; rrr 1; 54
ДОБРОСЛАВ (дo&\)OtildBt.), слов. п 77; пr 87; 44, 54
122
ДОБРОСЛАЉИЋ
(Д08\)0CI1d1111Kh), С.,ОВ. п 7; ПI 6; 44, 54
ДОБРОСРД (ДОБ\)Оt\)ћДћ), слов. п 1; ПI 1; 54
ДОБРОСТИЋ (ДОБ\)Оt'I'Нкt.), слов. п 1; III-; 54
ДОБРОТА (ДOБI)O'I'd), слов. п 4; III 4; 54, 81
ДОБРОТИЋ (ДОБ\)О'I'нкь.), слов. п 1; ПI 1; 54
ДОБРОХВАЛ (дoBI)OXBdilt.), слов. п 1; ПI 1; 54
ДОБРОХВАЉИЋ
(ДOB\)OXBdilllt<h), СЛОВ. П-; III 1; 54
ДОБРОХНА (ДOBI)OXhHd), слов. п 1; III 1; 54, 82
ДОБРОШ (ДОЕ\)ОШt.), слов. П-; III 1; 40,54,82
ДОБРОШЕВИЋ
(ДOG\)OШfBIIKh), СЛОВ. f 1; П 2; III 2; 40, 54,82
ДОБРУЈ (дов\)оун), сдов. П 8; III 10; 54, 82
ДОБРУЈЕВИЋ
(ДOБ\)0\'IfBIIKћ), СЛОВ. rr--; rrr 1; 54, 82
ДОБРУНОВИЋ
(ДOB\)0\'HOBfiKh), СЛОВ. П 1; IП 2; 54
ДОБРЬКО (ДОВ\)ћl\0), сдов. П 4; ПI З; 54, 79
ДОБРЬКОВИЋ
(ДОG\)ћКОВ~IКћ), СЛОВ. п 1; !П 1; 54, 79
ДОБРЬЧИН (дoB\)ћ ЧIIIIt.), слов. I 1; п З1; III ЗО; 54, 85
ДОБРЬЧИЊИЋ
(ДОВ\)ћЧIIННКћ), СЛОВ. П З; IП 2; 54, 85
ДОБРЬШАН (ДОВ\)ћШdНt.), слов. II 1; ПI 1; 54
ДОБРЬШИЋ (доБ\)hШНКh), слов. П 1; III 1
ДОБРЋЈ (дов\)•kн), слов. П 11; ПI 12; 54, 85
ДОБР'l>ЈЕВИЋ (дощ1Ћквнкь), слов. П 1; III 1; 54, 85
ДОБР13Л (дов9'k11t.), слов. П 1; ПI 1; 54, 85
ДОБРЋН (дов9'k1њ), слов. П--; ПI 6; 54, 85
ДОБР'l>НОВИЋ слов. П-; III 1; 54, 85,
(ДOB\)'kHOBIIKh ), 120
ДОБРЋТИН (дов\)Ћтннt.), слов. п-; rrr 1; 54, 86
 Регистар ая'l'роnоиима и nатронима 175

2 1 2 4 5 6
--
ДОГОДИЋ (дor~>ДIIКI•), слов. II 1; III 1
ДОДНА (д~>Дt.Нd), OC'l'. II-; III 1
ДОЈА (до111), слов. П- ; III 2; 87
ДОЈАК (до111кt.), слов. п 5; III 4; 73
ДОЈАН (Д~>111нt.), слов. п 2; III 3; 73
ДОЈИН (Д~>fщt.) , слов. п б; III 7; 77
ДОЈI<О (дою<~>), СЛОD. п 1; III 1; 79
ДОКОЛ1>Н (докм·ktљ), слов. п 1; III 1
ДОЛОЖИЋ (дможнкt.), ост. п 1; rп 1
ДОЉА (дм111, Д\\М111), слов . п 2; III 1; 87
Дољлк (до11111кћ), слов. п 4; III 4; 73
ДОЉАН (Д011111tlt.), слов . п 2; III- ; 73
ДОЉИН (дмннt.), слов. rr 13; III 12 ; 77
ДО ЉИЋ (д0111iKt.), слов. п 2; III 2 ; 78
ДОЉКО (дoilt.Ko), слов. п 24; IП 23
ДОМ (ДOillt., Д\Uillћ), слов. п 1; III 1 ; 54, 87
ДОМАН (дммнt.), СЛОD. п 2; ПI 2; 54, 73
ДО МАНОВИЪ
(ДMidiiQB IIKћ), Ьюn. п 1; IП 1; 54, 73
ДОШ (дош~> ), слов . П-; III 1;
ДОША (дo wd), CJIOD. п 1; rrr 2; 87
ДОШЕВИЋ (дошшн кt.), слов. п 1; III 1;
ДРАГАВЬЦ (д\ld rdBћЦt.), слов. п 5; III 4; 54, 72
ДРАГАН (д\ld rdнt.), C.10D. п 34; III 36; 40,54, 73
96
ДРАГАНОВИЋ
(д9dГdНQВНКћ), слов. II 4; III 7; 40,54, 73
ДРАГАНЬЦ (д\ld rdllћl\t.), слов. п 2; III 2; 54, 73
ДРАГЕТА (д911Гf'l'd), слов. п 1; III 1; 40, 54, 75
ДРАГЕТИН (д\lt1rf'l' lllњ ), СЛОD. п 2; п~ 54, 75
ДРАГИ (мdrн, дsмrн н), слов . II 15; III 16; 54
ДРАГИБРАТ (д\ld ГitGpd'l'~>), слов. П З; IП 2; 54
ДРАГИБРАТИЋ
(д\ldГHBpd'I'HIЉ), слов . п 1; III 1; 54
ДРАГИГОСТИЋ
(д\ltiГIII'QC'I'IIKћ), слов . П-; ПI 1; 54
ДРАГИЈА (д\lt1rн111), слов. II 39; III 39; 54, 76
ДРАГИЈИЋ (,!,ptlrH itкt. ), с.,,ов. п 2; III 2 ; 54, 76
176 Милица Грковиh

2 1 3 4 5 6

ДРАГИЛО (д9dГН11о), слов. п 7; III 7; 54, 77

ДРАГИНА (Mdrннd), слов. I 1; rr 7; III 5; 54, 77
,IЏ'АГИСЛАВ (д9dГfiCIIdBt.), слов. п 1; III 1; 54
ДРАГИЋ (д911ГНкt.), слов. п 2; III 2; 54, 78
ДРАГИША (МdГНШd), слов. II З; ПI 2; 54, 79
ДРАГЛЕ (д9dГћ11Е), слов. II 1; III 2; 54
ДРАГ ЉА (д9dГhlllil), слов. II 2; III 1; 54, 79
ДРАГЉЕ (MdГt.lltE), слов. II 2; III-; 54, 80
ДРАГ МАН (Д9dГћllldH t.), слов. II 1; IП 1; 54, 80
ДРАГМИЛ (д9dГt.lltfill t.), слов. п 2; III 2; 54
ДРАГМУЖ (м.srt.lltoyжt.), слов. п 1ј ЈП.-; 54, 61
ДРАГН'Ј>Ј (м.srн'kн), слов. п 8; III 8; 54, 80
ДРАГН15ЈЕВИЋ
(д9dГћH'IilfBHKћ ), слов. II 1; III 1; 54, 80
ДРАГОБРАТИЋ
(д9dГОВ\}d'I'НКћ), слов. l 1; П-; III-; 54
ДРАГОВАН (д9dГОВdtЊ ), слов. II 1; III 1; 54
ДРАГОВИН (д9dГОВНttћ), СЛОD. п 1; III 1; 54
ДРАГОВИЋ (мttrовнкt.), слов. I l; II 2; III 2; 54
ДРАГОВЧИЋ (м.srовћчнкt.), слов. п 1ј III 1
ДРАГОЈЕ (м.srotE), слов. П З; rп 7; 54, 81
ДРАГОЈЕВИЋ (д9dГОIЕВ Нкь.), слов. п 2; III 2; 54, 81
ДРАГОЈЛО (д9dГОН11о), слов. I 1; п 7; IП 8; 54, 81
ДРАГОМАН (Д\}dГOIIIdtЊ), сдов. r 1; п 12; III 14; 54, 81
ДРАГОМАЊИЋ
(д9dГ0111dННКћ ), слов. п 4; III 4; 54, 81
ДРАГОМИЛ (д9(\Г01111tllt.), слов. r 1; п 8; III 8; 54, 121
ДРАГОМИЉИЋ
(д9dГOIIIНIIfiKh ), слов. II 1; III-; 54, 121
ДРАГОМИРИЋ
(д9dГО11\Н\}НКЬ. ), слов. II 1; III 1; 54
ДРАГОМИРОВИЋ
(д9dГOIIIH\}OBHKh), слов. п 1; III-; 54
ДРАГОРАД (д9<~ГО\}dДћ), слов. п 2; III 2; 54
ДРАГОСИН (Д\}dГОСIIНћ), слов. II 1; III 1; 54
ДРАГОСЛАВ (Д\}dГOCIIdBh), слов. п 61; III 60; 54, 122
ДРАГОСЛАЛИЋ
(д9dГОС/\d/\НКћ), слов. I 1; п 6; III 6; 54, 122
ДРАГОШ (д9dГошь.), слов. I 1; II 57; ЏI 55; 54,82,96
ДРАГОШЕВИЋ
(д9dГОШfВНКЬ.), слов. П-; III 1; 54, 82
 Реmстар ан11роnоии:ма и nа'llронима 111

1
2
l з 4 5 б

ДРАГУЈ (д\мrоун), слов. I 1; rr 5; ПI 8; 54, 82

ДРАГУЛ (д\\drOyllь.), слов. П-; III 1; 54, 83,95
ДРАГУЛЕ17ИЋ
(д\\droy ilf'I'HKћ ), слов. п 1; III 1; 54
ДРАГУ ЛИН (дрdrоу11ннь.), слов. п 2; ПI 2; 54, 83,95
ДРАГУЉАН (дpdГOY'iii<IHћ), слов. п 1; III 1; 54, 83
ДРАГУТИН (дрdrоутннь.), слов. п 2; IП 2; 34,54,84
126
ДРАГУШ (мdrоушь.), слов. П-; III 1; 54, 84
ДРАЋА (Mdrns), слов. п 1; III 1; 54, 87
ДРАЋЕ (дрdr к), слов. п 1; III 1; 54, 87
ДРАЋЕВИЋ (Мdrквнкь.), слов. п 1; III 1; 54, 87
ДРАЋЕТА (дрdrктd), слов. п 1; III 1; 54, 75
ДРАЖА (д\\dЖd), слов. п 2; пr 2; 54, 87
ДРАЖАЈ (д9dЖdН), слов. п 1; III-; 54, 73
ДРАЖАН (дрdЖdнь.), слов. п 1; III 2; 54, 73
ДРАЖЕВИЋ (д9dЖtвнкь.), слов. п 1; III 1; 54
ДРАЖЕН (д9dЖtнь.), слов. п 1; III 1; 54, 75
ДРАЖЕСЛАВ (д\\dЖtCildBь.), слов. п 6; III 5; 54
ДРАЖЕТА (д\\dЖt'l'd), слов. п 1; Пf-о; 54, 75
ДРАЖЕТИН (д9dЖЕ'I'ннь. ), слов. П-; III 1; 54
ДРАЖИЛО (д9dЖ1111О), слов. п 9; rп 8; 54, 77
ДРАЖИЛОВИЋ
(д\\dЖНI\ОВНКЬ. ), слов. п 1; III 1; 54, 77
ДРАЖИН (д9dЖННh), слов. П-; П! 1; 54, 77
ДРАЖИНОВИЋ
(дрdЖННОВНКћ ), слов. П-; III 1; 54, 77
ДРАЖИНКО (д9dЖНIЉКО), слов. П-; III 1; 54, 77

-
ДРАЖМИР (д\\dЖЬ.МН\)ь.), слов. п 1; III 1; 54
ДРАЖОЈЕ (д\\dЖОtЕ), слов. п 26; III 29; 54, 81
ДРАЖОЈЕВИЋ
(дрdЖОIЕВНКћ ), слов. п 4; III 5; 54, 81
ДРАЖУЈЕВИЋ
(д\\dжоуквнкь.), слов. п 2; III 2; 54
ДРАЖУТ (д\\dЖОУ''I'ћ), слов. п 1; III 1; 54, 83
ДРАЖЪЦ (д\\dЖћЦћ), слов. п 5; III 3; 54, 85
ДРАЈА (мм<~), слов. I 1; п 1; III 1; 54, 87
ДРАЈАК (дрd111кь.), слов. п 1; ПI-; 54, 73
 1

178 Милица Грковиh

1 2 1 3 4_[__s__l_ б

ДРАЈИЋ (д\\d11Кь), слов. п 1; ПI 1; 54, 78

ДРАЈИЦ (MdiiЦ ь), слов. II 1; III 1; 54, 78
ДРАЈКО (д9МIКО), СЛОВ. I 1; п 27; IП 27; 54, 79
ДРАЈКОВИЋ (д\)dltковнкь), слов. п 1; III 1; 54, 79
ДРАКСИНИЋ (МdГьtнннкь), слов. П-; III 1; 54
ДРАКЧУЈ (д9dГћЧоун), слов. п 16; III 20; 54, 85
ДРАКЧУЈЕВИЋ
(д\)dГћЧОУШ!ИКћ), СЛОВ. п 2; III 2; 54, 85
ДРАКШИЋ (дpdrhW I1Kt.), слов. п 1; III 1; 54
ДРАЉА (Mdiltc~), слов. п 1; III 1; 54, 87
ДРАЊЕХНА (MdiШXt.Hd), слов. п 1; III 1; 75
ДРАШКО (MdЖhKO, д\)dШько), слов. п 17; III 18; 54, 79,
122
ДРАШКОВИЋ
(дрdЖћКО6НКЬ ), С..110В. П З; III З; 54, 79
ДРАШЧИЋ (дpdЖt. ЧiiKa), слов. II 1; III 1; 54
ДРЖИНИЂ (дрћЖНВНКt.), слов. п 1; III 1; 55
ДРЖИХНА (дsњжнхt.нd), слов. п 1; III 1; 55
ДРЖМИР (дрмюшtрћ), слов. п 1; пr 1; 55
ДРЖОЈЕ (дрьЖОIЕ), слов. П З; III З; 55, 81
ДРОКУН (мокоунt.), ост . П З; IП З; 89
ДРОЧА (мочd), ост. Il 1; III 1; 117
ДРУГ (мoyrt.), слов. II 5; III 6; З9, 55

ДРУГУЈ (моуrоун), с.1ов. п 1; III-; 55, 82

ДРУЖА (моужd), с:юв. п 1; III 1; 55, 87
ДРУЖБА (1\S\OYЖt.Bd), C.'IOB. П-; III 1; 55, 74
ДРУЖЕХНА (д\\ОУЖЕХЬНd), СЛОВ. п 1; III 1; 55, 75
ДРУЖИЛО (д9оужн11о), слов. I 1; III-; З9, 55

ДРУЖИЛОВИЋ
(дpOyЖHIIOHHKh), СЛОВ. п 1; IП-; 39, 55
ДРУЖОЈЕ (д9ОУЖО1Е), C."IOB. I 1; п 7; III 6; 39, 55,
71, 81
ДРШКО (д9ћЖt.ко), СЛОВ. п 1; IП 2; 55, 79
ДУБРАВЬЦ (доуБ\}dВћЦt.), с..тtов. п 1; ПI 1; З8,55, 72
ДУДОШ (доудошt.), ост. П-; III 1; 96
ДУДЬЛ (дoyдt.ilt.), ост. п 2; rп 2
 Реl'Истар ЭН'l'ропонЮ~а и па'l'ронима 179

1 2
1 з 4 s б

ДУЈАI< (доуlilкь), слов. или хришћ. п 2; ПI 2; 73

ДУЈАКОВИЋ (доуlilковнкt.), слов. или хришћ. П 1; III 1; 73
ДУЈАН (дoylilн t.), слов. илихршп.h. П 2; III 1; 73
ДУЈИН (доунt~t.), слов. или xpro.uh. п 1; ПI 1; 77
ДУЉАНОВИЋ
(ДОУ111i11106НКћ), слов. или ост. П-; III 1
ДУМИЦ (дoyлtiiЦt.), хришб. или ост. п 1; III 1
ДУМИЦА (доулtНЦd), хр:ишћ. илиост. I 1; П 2; III2
ДУЧИЋ (дочttкt.), ост. II 1; rn 1; 97
ДУШАН (доуt1Шtь), слов. п 1; ПI-; 34,42,55
73, 126
ДУШЛЕ (доушьt~Е), слов. п 1; III 1; 55, 79
ДУШУЛ (доушоу11 t.), слов. п 1; III 1; 55, 83
ДЋВАНИЋ (д•kвdннкt.), слов. п 1; IП 1; 55, 103
ДЋВУХЛИЋ (д'kвoYX t.IIHt<ь), слов. п 1; III 1; 55, 103,
120
ДЋВЧИЋ (д•kвt.ч нкt.), слов. п 1; III 1; 55
ДЋДОСЛАВ (д•kдощвь), J;JIOB. п 2; ПI 2; 55, 120
ДЋДОСЛАВИЋ
(д•kдOCIIdBIIKb), слов. П-; III 1; 55
ДЋДОСЛАЉИЋ
(д•kдOtlldiiHK!.), слов. п 1; III 1; 55, 120
ДЋДОШ (д·kдош!.), слов. П-; III 1; 39,55,82
120

ЋВЋЕВИЋ (t'tErtEBHt<ь), хришћ. п 1; п~

ЋЕОРЋИ (rtE\upы·н), хришћ. п 2; IП 1; 92
ЋЕОРЋИЈЕ (rtf\U\)bГHtE), хришћ. п 1; III 2; 92
ЋЕОРЋИЦ (rtw\)rнць), хришћ. п 1; ПI 1; 96
ЋЕРМАН (rtE\)ћMdtњ), хришћ. П-; ПI 1

ЋИН (rщњ), ост. п 4; III 5; 90, 119

ЋИНОВИЋ (rнновнкt.), ост. п 2; ПI 2; 90, 119
ЂОН (t'otњ, rwн!.), ост. п 17; III 18; 119, 155
180 Милица Грковиl\

1 2 1 з
-
4
- -
5
- 6
1

ЂОНОВИЋ (rонов11кь ,
rwновнкь), ocr. п 1; III 1; 119, lSS
ЂОНОМА (1'01~01114, ГWIIQiltd), ост. II 1; rп 1; 90
ЂОНЬЦ (rоньцt.), ост. П-; III 1
ЂОРЬЂ (rw9ьrt. ), хришh. п 1; III-; 92
ЂОРЂИЈЕ (rw\)ьrн11), хришh. II-; III 1; 92
ЂОРЋИЧВВИЋ
(rW\IћГНЧЕ8НКћ ), xpнwk. П-; пr 1
ЂУ ЛИЪ (rюiiiiKь), ocr. I 1; п 1;III 1; 97
Ћ УЉА ЧИЋ (rюнrачmњ), ост. П-; III 1
ЂУРА (rю9d), xpиwli. п 4; III 4; 92, 121
ЋУРАШ (rrO\)dШь), xpщuh. п 3; III 3; 92
ЂУРДВШ (I'Ю~њдЕшь), ОСТ. НЈUОtрИШh п 1; III 1
ЂУРЋВВИЋ (rю9ьr1Евнкь), хрю.uћ. п 2; III 2
ЂУРЋИЦ (1'10\)ьrнцt.), xpиwh. п 2; III 3; 96, 121
ЂУРВН (riQ9flrt.), хришh. п 2; III-; 96
ЂУРИЦА (riQ9HЦd), xp.иwli. п 2; Ill 2; 96
ЂУРИШВВИЋ (rю\)НШЕП irкь), хришl1. п 1; III 1
ЂУРI<О (r1Q9ько), хришk. п 1; ПI 1; 96
ЂУРОЈЕ (rf0901E), хришl,. I 2; п 23; III 25; 92, 96,
121
ЂУРОЈЕВИЋ (rю\IOIEBнкr.), хрншli. п 3; III 3; 92, 96,
121
ЂУРША (r'IQ9ћШd), xpИII!h. п 1; III 1; 96
ЂУРЬЂ (riO\Iьrr.), xpиwli. п 54; III 61; 94
ЂУРЋН (r109'kнr.), хришh. П-; III2

ЖАН (ЖdHt.), ocr. п 1; III 1

ЖАРИЛОВИЋ (Жd\)HiiQBHKt.), слов. п 1; III 1; 38, 56
ЖЕБВЉВВИЋ (жEBEillfBflкt.), ост. п 2; III 2
ЖИВАЛ/ЖИВАЉ (жнПdilt.), слов. п 5; III 6; 43,56,73
ЖИВАЉВВИЋ (жHBdillfBirкr.), слов. П З; III З; 56, 73
ЖИВЕ (ж1rn1), слов. II 2; III 2; 56, 87
 Реi1ИС1'ар антроаонима и nатронима 181
----------
1 2 з 4 5 6
--- 1
ЖИЋ (жttrћ), слов. п 1; III 1; 56
ЖИЋЕВИЋ (жнrtfвнкь.), слов. п 1; ПI 1; 56
ЖЛЋБ (жл'kвь.), ост. II-; III 1
ЖУД (жоуд ь. ), слов. п 1; III 1
ЖУДОВИЋ (жоудовнкћ), слов. II 1; ПI 1
ЖЬБРЕН (жь.врЕнь.), ост. п 1; III-
ЖЬБРЋН (жћl>р'kнь.), ост. П-; III 1

ЗАВИДА (ЗdВ НДd), слов. п 4; III 4; 43, 45

ЗАХАРИЈЕ (ЗdXd\)HIE), хришh. I 1; п 2; rrr 2; 91, 10 1
ЗБОР (сь.ворь.), слов. П-; ПI 1; 45
ЗЛАТАР (Зt1d'l'd\Њ), слов. п 1; ПI-; 42, 101
ЗЛАТОЈЕ (зt1~tток), СЈЮВ. п 1; ПI 1; 38,56,81
ЗЛОБРАДИЋ (З it.t10B\}dДIIKћ), слов. п 1; III 1; 57
ЗЛОМАНИЦА
( З lt. t10iltdtiH Цd), сдоn. п 1; IП 1; 43, 57
ЗМИЈАНОВИЋ,
(Зt111ttc1110BitKћ) C.IOB. П-; III 1; 56
ЗОРАН (зopdllь. ), C.flOB. I 1; п 5; ПI 4; 38,56, 73
ЗОРИСЛАВ (зoptt ct1d81t.), слов. п 1; III 1; 38, 56
ЗОРИЋ (зорнкь.), слов. п 1; III 1; 56, 78
ЗОРИЧИЋ (зорtt чнкh), слов. п 1; III- ; 56
ЗУБ (зоувь.), слов. п 1; III 3; 39, 56
ЗУБА Ч (зоувdчь. ), слов. п 1; ПI 1; 39,56, 74
ЗЋЛОДРАГ (э•kt1or\pdrь.), слов. п 1; I II 1; 57

ИВАН (HRdttt-.),

ИВАНИШ (HBdHHШh.,
хришh.
и

п 34; -
Ili 35; 91, 92,94
119

H8di~ ЫШ1t.), хришh. II 1; ПI 1; 97

ИВАНI<О (HBd ttћKO), хришli. п б; III 6; 96
ИВАНОВИЋ (HBMIOBitKћ), хришh. п 9; rrr 11 ; 91, 92, 94
102
ИВАНША (HB4tiћШ~t), хришћ. п 1; III 1; 96
ИВАНЬЦ (11В4tљць), хришfi. п 2; III 2; 96
182 Милица Грковиh

1 2 ! з 4 5 6

ИВОЈЕ (ивом), хришh. u 1; III 1; 96

ИЛИЈА (њш111), xpшuh. II 2; пr 2; 91, 116
ИЛ1iJiili (н~ннкь), хриwћ. п 1; III 1; 91, 116
ИНОСЛАВ (ннощнь), слов. II 1; III 1; 57
ИНОШЕВИli (ННОШfВНКћ), слов. п 2; rrr 2; 57

ЈАКОЈЕ (111коtЕ), слов. WЈИ хришh. П 1; III-; 57

JAI<OTA (rnкота), слов. WЈИ хришli. II 1; III 1; 57
ЈАРА (111ра), слов. п 1; III 1; 57, 87
ЈАРКО (rnрько), слов. П З; III 4; 57, 79
ЈАРОЈЕ (111polf), слов. П-; пr з; 57, 81
ЈАРОСЛАВ (ntpOC~4Bћ), слов. r 1; п 13; lii 12; 57, 122
ЈЕГРЬШ (tЕrьрьшь), ост. П-; III 2; 90
ЈЕЖ (ttжь), слов. п 1; III 1; 36, 71
ЈУНАК (юнакь), слов. II-; III 1; 40,57,73
ЈУНОТА (юнота), слов. п 1; III 1; 40,57,81

КАЈА (кarn), ост. II 1; III-

КАЛИМАНИli(К4~Н~14ННКћ), ост. п l; III 1
КАЛОЋУРЬЋ (t<.t~orюpьrь), ост. п 1; ПI 1; 90
КАЛОЈАН (ка~оrnнь), ост. п 2; III 2; 90
I<АЛОТА (кмота), ост. 1{ЈЩ слов. п 1; III 1
КАЛОТИli (ка~тнкь ), ост. илислов. II 1; IIIl
I<АЛТАНИli (ка~ћ'1'4Н11Кt.), ост. или слов. П-; III 1
КАМЕНАР (KdЛifH49ћ), слов. П-; пr 1

КАПОР (каnорь), ост. п 1; III 1

I<ИКША (кнкьша), ост. п 1; III 1
КЛИНЬЦ (к~ннщь), слов. п 1; III 1; 71, 85
КЉУНОВИli (к~юновнкь), слов. ](JU( о ст. п 2; III2
КНЕЗ (t<Nfзt.), слов. П-; Ill 1; 71
КОВАЧ (ковачь), слов. П З; III 9; 42, 71,
101
 Регистар аитроnони.'\fа и nа'!'роиима 183

1 2 1 з 4--,
----'---
5 6

КОВАЧЕВИЋ (кОВdЧЕВНКћ ), CJtoB. II 1; III 1; 42, 103

КОЗОДЕР (козодtlњ), слов. п 1; III 1
КОЈА (коrа ), хришfi. II-; III 1; 96
КОЈАДИН (КО1<2ДННћ), хришfi. П-; III 1
КОМОУМИЛ (кotiiO'{tllllilћ), слов. п 1; III 1; 58
КОПИЛ (коП IМћ), ост. п 1; III 1
КОПРЬЦ (коnћ\1ћЦћ), ОСТ. ИЛИ C."'OB. п 2; rrr 2
КОРНИЛОВИЋ
(КQ9ћННI\ОВНКћ), ост. П-; III 1
КОСМАТЬЦ (KOCI\Id'l'ћЦћ), слов. п 1; IП 1; 40, 58,85
КОСТА ( KOC'l'd), хришh, п 1; III 1; 94
I<ОСТАДИН (1\0C'l'dДHIIk), хришh. п 9; III 11; 94, 96
КОСТАДИНИЋ
(KOC'1'4,J,fiHHKћ), хришh. п 1; III 1; 94
КОСТИЛО (кot'l'Htlo), хришћ. п 1; IП 1; 94
КОСТИЦ (костиц~>), хришti. п 1; III 1; 94, 96
КОСТИЦА (кос'l'нц.s), хришћ. п 1; III 1; 96
КОСТИЪ (КОС'l'НКћ), хрИIДЋ. I 1; п 1; III 1; 94
КОСТРЕВА (коt'1'1)ЕВ4), слов. п 1; III 1; 58
КОСТРЕШЕВИЋ
( KOC'l'l)fWfBI-IKћ ), слов. II 1; III 1; 58
КОТЕН (котfнћ), слов. или ост. П-; III 1; 75
К0ТИЛК0 (KO't'HI\ћKO, слов.
KO't'ћll\ћKO), или ост. I 1; П-; III-; 79, 120
КОТИЛКОВИЋ
(КО'ГНI\ћКОВНКћ), СЛОВ. ИЛИ ОСТ. II 1; III-; 79, 120
КОШАРАНИН (KOШdQdlllttlћ), слов. или ост. II-; III 1
КОШЕПАЛ (коwЕП4t1ћ), ост. П-; III 1
I<РАГУЈЧИЋ (КQ4ГОУНЧ11Кћ) , СЈ!ОВ. п 1; I.U..J; 37, 58
КРАЈЕН (К\141ЕНь.), сдов. П-; III 1; 58, 75
КРАЈИМИР (KI)dHtlllfl) ћ ), слов. п 1; III 1; 58
КРАЈИСЛАВ (K94HttldBћ), слов. l 1; п 26; III 27; 58, 102
КРАЈИША (KI)dHШd), слов. п 3; ПI 4; 58, 79
КРАЈКО (к94нко), слов. п 1; III 1; 58, 79
КРАЈНИК ( KI)dHHHKt.), слов. п 1; IП 1; 58, 80
I<РАМОЛ (K9dt1tOt1ћ), слов. или ост. п 1; III 1; 42
184 Милица Грковиh

з 4 5 6
1 2 1
!<РАСА (к9<1С<1), слов. п 1; IП-; 40,58,87
I<РАСИЛОВИЋ
(K\)dCHIIQ6HKћ ), слов. II 1; III-; 40,50,58
КРАСИМИРИЋ
(K\)dCHtШi\)HKt.), слов. ll 1; lii 1; 40, 58
l<РЕЈАН (K9fiJIHћ), слов. п 1; III 1; 73
l<РЕЦУЛ (К9ЩОУ11ћ), ост. слов. п 1; III 1; 83
l<РЕЧ (K9fЧt.), ост. Il 1; III 1
Ј<РУШЕВЬЦ (K9QYWfBЩћ), слов. п 2; rrr 2
I<РУШЬЦ (к9оушщь), слов. II 1; III-; 85
I<РНЋЈ (к9ьн•lт), слов. п 1; III 1; 58, 85
I<РНЋЈЕВИЋ (K\)ћH-ktfBiiKk ), слов. п 1; III 1; 58, 85
КРТЕЖ (к9t.'l'tжь), слов. п 1; III 1; 74
КРТОЈЕВИЋ (К\)ћ'I'ОКВНКћ), слов. Il 1; III 1
КРЋА (K\)t.KIJI), ост. 11-; III 1
l<РЧЕЛЋЈ (к9ћЧft1rkн), слов. или ocr. 11; П 2; III 2; 101
КРЋinШIИЋ (к9Ћnнwвкt.), слов. II-; Ill 2
КУДЕЛИН (t<OyДfiiHtЉ), слов. ЮЈИ ocr. II 4; III-; 71, 120
КУДЋЛИН (коудЋ11ннь), слов. Јt.Ј'Ш ocr. II-; ПI 5; 71, 77
КУЗМА (коуз11t<1), xpюnh. II 2; Ill 2; 92, 116
КУЈАЧИЋ (коуr.sчнкь), слов. П-; III 1; 59
КУЛЕТИЋ (коуt~Етнкь), ост. II 1; III 1
КУМАНИН (кoylltdHIIIљ), ост. п 1; III 1; 41, 71
КУМАНИЦ (коулtdннць), ocr. rr 2; III 1; 96, 41
КУМАНОВИЋ
(коулмновнкь), ост. П-; III 1; 41
КУПУСЧИЋ (коуnоус~>чнкь), слов. п 1; III 1; 37, 71
l<УРИКУЋА (коу9нкоукtd), слов. II 1; III 1
I<YCAЧИЋ (коус.sчнкь), слов. п 1; 111 1
I<УТ.ЛАР (коутьл<19ћ), ocr. п 1; III 1
КУЧ (коучь), ост. П 1; III 1; 90
КУЧЕВЬЦ (коуЧ ЕВћЦћ), ост. п 2; III 2; 90
КУЧИЋ (коучвкь), ост. п 1; Ill 1; 90
l<ЬНДЋД (кьндЋдь), ocr. П 1; III 1; 89
 Регистар антропонима и па'l1ронима 185

2 3 4 5 6

' л

ЛАГОС (ildrocь), ост. П-; ПI 1

ЛАГОШ (ildrowь), ост. п 1; ПI-

ЛАДУШ (11dдоушь), слов. или ост. п 1; III 1; 84

ЛАЗАР (ildЗd\lh), хришћ. п 4; III З; 92, 96
ЛАЗОР (11dзорь), хрюuћ. П З; III 7; 92, 96
ЛАЛЕ (ildiiE), слов. или хришћ. П 1; III 2; 96
ЛАЛЕТИЋ ( 11d11Етнкь), слов. или хришћ. П 1; IП 1; 97
ЛАЛИН (11мннь), CJIOB.1U1R хришfi. li 1; III 1
ЛАЛКО (11d11ько), слов. или хришћ. П З; III 2; 96
ЛАШ<ОВИЋ (11dl1hKOBHKh), слов. илихришћ. П 2; III 2; 96
ЛАЛОЈЕ (11dt10к), слов. или хришk. П 1; III 1
ЛАЛОШ (11dl1owь), слов. или хришћ. П l; III 1
ЛАСОХАН (11dtOXdHh), ост. П-; ПI 1
ЛАЧКО (11dЧћКО), ост. rr l; III 1
ЛЕОНДИЧЕВИЋ
(11ЕWНhДИЧЕВНКЬ), хришfi. I 1; П-; III-
ЛЕПЧИН (мт~чftнь), слов. П-; III 1; 120
ЛЕТ (11еть), ост. П-; ПI2
ЛИЛИЈАН/ЉИЉАН
(11Н11Н1<1Нћ), ост. п 1; IП 1; З7, 71
ЛИЛИЈАНОВИЋ/ЉИЉА-
НОВИЋ (11HiiH/i!HOBИKh), ост. I 1; П-; III-; З7, 71
ЛИСИЦА (11ИtНЦd), слов. П З; III З; З6, 71,99

ЛИХОМИЛ (11ftXMttt11h), слов . п 2; ПI 1; 59

ЛОЗА (11озd), слов. П-; дl...~ З7, 59

ЛОЈЕОЧА (1101EWЧd), слов. п 1; ПI 1

ЛОШАН (110Шdнь), слов. li 1; III 1; 7З
ЛУД (11оудь), слов. П-; III 1
ЛУI<А (110\'Kd), хришћ. I 1; п 1; III 1; 92
ЛУЛАК (110\'114кь), хришћ. и:ли о ст. п 1; III 1; 96
ЛУМША (11ОУ11ЊШd), ост. п 2; IП 2
ЛУН (11оунь), ост. п 1; ПI 1
186 1\!Lилица Грковиh
-----
1
2 1 з 4 5 6

ЛЬЖИМИР (11ь.ЖЊ11111)Ь.), слов. п 1; III-; 59

ЛЬШКО (11ь.жько), слов. п 1; III 1; 59, 79
ЛЋВАЈИЋ (11•kвdикь.), слов. п 1; ПI 1 59
ЛЋПОРЋК (11rkrt()l)rkкь), слов. п 1; III 1; 59
ЛЋПОТИЋ (11•knотию.), слов . П-; ПI 1; 40, 59
ЛЋПЧИН (11•kпь.чинь), слов. li 6; rп 8; 40,59, 77
85, 114
ЛЋПЧИНОВИЋ слов. п 1; III 1; 40,59,77
(llrfiПhЧIШOBHKЬ.), 85
Л13Ш (11rkшь), ост. п 8; III 11; 90, 117

ЉУБАК (1110БdКћ), слов. п 1; III 1; 59, 73

ЉУБАН (iiiOБdHh), слов. п 3; III 3; 40,59, 73
ЉУБЕН (IIIOSfHь.), слов. II 1; III-; 59, 75
ЉУБИБРАТ (1110БИБI)d'l'h), ецов. п 1; III 1; 59
ЉУБИМИР СIIIOБИIIIИI)h ), слов. п 4; III 3; 59
ЉУБИМИРИЋ
( IIIOiaiMЩ\ИKh ), слов. II 1; III 1; 59
ЉУБИХНА (IIIOSHXћHd), слов. п 1; III 1; 59, 78
ЉУБОЈЕ Cilюsolf), слов. п 4; III 4; 59, 81
ЉУБОЈЕВИЋ С1\IOБOIEBИI\h), слов. II 1; ПI 1; 59, 81
ЉУБОЛ (111овмь.), слов. п 1; III 1; 81, 114
ЉУБОСЛАВ (IIIOБOtildBћ), слов. П-; III 1; 59
ЉУБОСЛАЉИЋ
( 1\IOБOCI\di\HKh ), слов. п 1; III 1; 59
ЉУБСЛАВ (1110БћtildBћ), слов. п 2; III 3; 59
ЉУБСЛАЉИЋ
С IIIOБJ. Cildi\ИKћ), слов. I 1; п 3; ПI 3; 85
ЉУБЬЦ (1110БЬ.Цћ), слов. п 1; III 1; 59, 85
ЉУБЋН Cilювrkн~>), слов. П-; III 1; 85
ЉУПКО (1110БћКО), слов. п 4; III 4; 40,59, 79
ЉУПКОВИЋ С1110БћКОВИКћ), слов. п 1; III 1; 40,59, 79
 Регистар антроnони.,tа и nатронима 187

1 2 1 3 _l 4 5 6
--------------------
м

МАВРЕН (мttBQfHt. ), хрншh. п 1; III 1

МАГОЈЕ (iltttrotf), ост. п 1; III 1; 89, 96
МАГОЛ (iltdГOilћ), ост. п 1; IП 1
MAГOЉEBИЋ(illdГOillfBifKћ), ост. п 1; III 1
МАЋЕРОВИЋ (ilttiГKQOBIIKћ), ост. п 2; III 2
МАЈСТОР (MdHC'I'OQћ), ост. П-; ПI 1
МАКЕДОЛ (м<~КЕДОilћ), ост. П- ; III 1
МАЛЕТИЋ (Mdilf'I'HKћ), слов. п 1; III 1; 60
МАЛЕШИЋ (11tdilfШt1Kь), слов. п 2; IП 1; 60
МАЛИНИЋ (iltcli\IIH~IKћ), слов. П- ; III 1
МАЛИЋ (11\di\HKћ), слов. П-; ПI 1; 60
МАЛОЈЕВИЋ (iltdiiOtfВHKћ), слов. п 1; III-; 60
МАЛХА (мdilћXd), ост. п 1; IП 1
МАЛЧИЋ (Мdi\ћЧНКћ), слов. п 1; III-
МАЛЬЦ (МdilћЦћ), слов. п 4; III 5; 60
МАЉА (м<1111<1), слов. П-; III 1; 60
МАМИЛО (Mdi\ШIIO), ост. п 1; III 1
МАНИСЛАВ (iltdHfttildBћ), слов. п 2; III 2; 60
МАНОЈЛО (11tdHOH11o), хрищh. II 2; III 2; 33
МАРИЈИЋ (мdQНННКћ), хришh. п 1; IП 1; 103
МАРИН (t~Щttн~>), хрищћ. п 2; III 2; 91, 93
МАРКО (Мd\)ћКО), хришћ. r 1; п 4; ПI 8; 92
МАРКУШЕВИЋ
( Мd\)ћКО\'ШfВНКћ ), хришh. п 1; ПI 1
МАРОЈЕ (iltdQOtf), хришћ . п 1; III 1
МАРТИН (t~tdQћ'l'flttћ), хришћ . п 5; III 6; 91
МАРЋЕН (мdQћЮНtћ), ост. или хришh. п 1; III-
МАСУРИСОВИЋ
(iltdtоурнсовнкь), ост. п 1; Irt-+
МАТА (мd'l'd), хришћ. п 1; III 1; 91, 92, 96
МАТАГУЖ (мd'l'droyжь ) , ост. п 1; III 1
МАТЕХНА (мd'l'f);ћHd), хришћ. п 1; III 1; 91,92,96
121
МАУСОВИЋ (м<~оусовнкь ), ост. п 1; III 1
МАЦАН (iltdЦdHћ ), ОСТ. ИЛИ СЛОВ . П- ; ПI 1; 73
МЕДАН (мЕДdНћ ), слов. П-; III 1; 73
МЕДВЕД (МfДЬВfДћ), сдов. п 1; III-; 36, 71,99
188 Милица Грковиh

1 2 1 з 4 5 6

МЕДВЋД (111ЕДћВ'kдћ), С.'10В. п 1; III 2; 36, 71,99

МЕДОЈЕ (щдои), слов. П З; III 4; 81
МЕДОШ (11\ЕДОШћ), слов. ll З; III 4; 82
МЕКИЊА (lllfKHH/(1), слов. п 2; ПI 1; 60,77,155
МЕКША (мЕКћШd), слов. п 10; III 4; 60
МЕТАН (lllf'l'dHh), ост. п 1; III 2; 96
МЕЋАВЧИЋ (мfKI<IBhЧHKh), слов. п 1; III 1; З8, 71,85
МЕЋАВЬЦ (MEKI<IBhЦh), слов. п 1; III 1; З8, 71, 85
МЕШТЕР (111ЩЩЊ), ост. п 1; III-
МИ3}(Q (МИ3ћКО), слов. или ост. п 1; III 1; 79
МИЛ (ЛIHIIh), слов. п 2; III 2; 60
МИЛАД (ЛlltlldДh), слов. п 1; III 1; 60, 72,
122
МИЛАДИН (ЛIHIIdДHHћ), слов. п 6; IП 7; 60, 72
МИЛАК (мHIIdKh), слов. п 1; III-; 60,73,96
МИЛАН (мHIIdHћ), слов. п 7; III 6; 60,73,96
МИЛАНОВИЋ
(ЛIHIIdHOBHKk), слов. п 1; III 1; 60, 7З
МИЛАТКО (ЛIHIId'l'hKO), слов. п 4; П! 6; 60
МИЛАЧЕВИЋ
( Л\НIIdЧЕВНКћ ), слов. п 1; III 2; 60
МИЛАчин (ЛIHIIdЧHHh), слов. п 1; III 1; 60, 74
МИЛАШ (лl~llldiJЉ), слов. п 3; III 4; 60, 74
МИЛБРАТ (MHIIhЩ\d'l'h), слов. п 2; III 2; 60
МИЛГQСТ (11\HIIhГOC'I'h), слов. I 1; II 5; III 4; 60, 121
МИЛДРАГ (мнllћд94Гћ), слов. II 22; III 21; 60, 121
МИЛДРУГ (л1Н11ћд9Оуrь), слов. п 5; III 3; 60
МИЛДРУЖИЋ
( ЛIНIIhД\\OYII<HKh ), слов. п 1; III-; 60
МИЛЕ (11\HIIE), слов. п 13; III 16; 60,87,96
МИЛЕН (ЛIНtШ!Ь), слов. п 8; III 1; 60,75,96
120
МИЛЕНКО (llillllfHhKO), слов. п 1; III 1; 60, 75
МИЛЕНОВИЋ
( Л\HIIfHOBHKh ), слов. п 1; III-; 60, 75
МИЛЕТА (IIIHIIE'I'd), слов. п 1; III 2; 60, 75
МИЛЕТИН (IIШIIE'I'HHh), слов. п 1; ПI 1; 60, 75
МИЛЕТИЋ (ЛIHM'I'HKh), слов. П З; rrr з; 60, 75
МИЛЕТКО (мнttетћко), слов. п 2; III 2; 60, 75
 Ре~стар ан~ропо~~а и nа'llронима 189

2 з 4 5 6
1 1
МИЛЕШ (11tнмшь), слов. п 10; III 8; 60, 76
МИЛЕША (iiiHIIEШd), слов. I 1; п 15; III 15; 60, 76
МИЛЕШИЋ (11\НIIЕШНКћ), слов. rr 2; III 4; 60, 76
МИЛКQ (iiiHIIћKO), слов. п 42; III 41; 40,60, 79
МИЛКОВИЋ (iiiHIIhKOBHKћ), слов. п 5; IП 4; 60, 79
МИЛКУН (11\HIIbKOYHh), слов. п 1; III 1; 60, 79
МИЛКУС (111HIIhKOycь), слов . п 2; III З; 60, 79
МИЛМАН (lltHIIhiiMHt.), слов. п 9; III 18; 60, 80
МИЛОБРАТ (11\HIIOB\)d'l'ћ), слов. п 2; III 2; 60
МИЛОБРАТИЋ
(11\HIIOB\)d'I'HKћ), слов. п 2; I II 1; 60
МИЛОВАН (IIIHIIOBIIHЬ), слов. 1 1; п 6З; III 6З; 60, 71
МИЛОВАНОВИЋ
( IIШIIOBIIHOBHKћ ), слов. п 1; IП-; 60, 71
МИЛОВАЊИЋ (мн11овс:~ш11<t.), п 2; ПI З; 71
милоm (lltн/lotE), слов. п 28; ПI 2З; 40,60,81
МИЛОЈЕВИЋ (IIIH/10/EBHK Ь.), слов. I 1; п 6; III 7; 40, 60, 81
МИЛОСЛАВ (t~tнiiOCIIdBt.), слов. I 4; п 32; III Зl; 60
МИЛОСЛАЉИЋ
( ~IHIIOCiltli\HKb ), слов. П З; Ill 2; 60
МИЛОТА (t~tнt~oтt~), слов. п 24; III 19; 60, 81
МИЛОТИЋ (iiiHIIO'I'HKћ), слов. п 2; III 2; 60
МИЛОХНА (iiiHIIO;(bHd), слов. п 1; III 1; 60, 82
МИЛОХНИЋ (iiiHIIOXћHHKb), слов. п 1; III 1; 60, 82
МИЛQШ (111Нi10Шћ), слов. I 2; п 185; III 187; 60,82,96
114
МИЛОШЕВИЋ слов. П-; III 1; 60,82,96
( tHHIIOШEBHKb ), 114
МИЛТА (лtнt~ьтt~), слов. п 1; III 1; 60, 82
МИЛТЕН (мНilћ'I'Ень), слов. п 8; III-; 60, 82
МИЛТQШ (iii HIIh'I'OШћ), слов. II 1; III 1; 82
МИЛТЋН (мн11ьтiть ), слов. П-; IЊ...S; 82
МИЛУЈ (ЛIHIIOYH), слов. П З; ПI З; 40, 60,82
МИЛУТИН (мнt~оутннь), слов. п 2; III 1; З4, 84
МИЛУШ (AIHIIOYШb), слов. п 1; III 1; 60, 84
МИЛУШИЋ (iiiHIIOVWHKb), слов. П-; IП 1; 60, 84
МИЛЧИН (iii HIIbЧHHb), слов. п 5; III 6; 60, 85
МИЛЧИЋ (iiiHilhЧHKb), слов. п 2; I II 2; 60, 85
МИЛЧУЈ (iiiHilbЧOYH,
i\IHIIbЧtoH), слов. п 1; III 1; 60, 85
190 Милица Грковиh

2 1 3 4 5 6
1
МИЛША (IIIHIIЬ.Шd), слов. п 10; III 9; 60
МИЛШИЋ (111Нi1Ь.ШНКЬ.), слов. п 1; III 1; 60
МИЛЬЦ (ЛIНilћЦЬ), слов. п 23; III 20; 60, 85,96
МИЛЋЈ (лiИNkи), слов . п 1; III 1; 60, 85
МИЛЋН (мнN!iнь.), слов . П-; III 8; 60, 85
МИЛ'БНОВИЋ
(IIIHiloRHOBHKЬ. ), слов. П-; IП 1; 60, 85
МИЉА (111Hilnr), слов. п 8; IП 10; 40,60,87
МИЉАI< (лш11rnкь.), слов. I 1; п 6; ПI 7; 60, 73,
110, 114
МИЉАI<ОВИЋ
(1\\НI\ГiЈКОВИКЬ. ), слов. п 1; III 1; 60, 73
МИЉАН (MHI\IiiHћ ), слов. п 1; ПI-; 60, 73
МИЉЕН (IIШI\IfHЬ.), слов. П-; III 1; 60, 75
МИРА (ttiHI)a), слов. п 1; III 1; 60, 87
МИРАД (лш9адь.), слов. I 1; II 1; ПI 1; 60, 72
МИРАI< (м~ll)dKЬ.), слов. п 1; ПI 1; 60, 73
МИРАН (ttШI)dHЬ.), слов. п 2; ПI 2; 60, 73
МИРЕ (ЛIНI)f), слов. п 1; III 1; 60, 87
МИРЕЧ (ttiH\)tчь.), слов. п 1; III 1; 60, 76
МИРЕША (ttiН\)EШd), слов. п 1; III 1; 60, 76
МИРКО (МН\)Ь.КО), слов. I 1; п 28; III 29; 60, 79
МИРКОВИЋ (tt1нрь.ковнкь), слов. п 2; III 1; 60
МИРОЈЕ (лiИI)OIE), слов. I 2; п 12; III 13; 60, 81
МИРОСЛАВ (мiii)OCildBh), слов. п 35; IП 39; 60, 122
МИРОСЛАЉИЋ
(IIIН\)OCildtiHKћ ), слов. п 4; IП З; 60, 122
МИРОТВА (мнроть.в<~), CJIOB. п 1; III-; 60
МИРОШ (11шрошь.), слов. п 1; IП 1; 60, 82
МИРОШЕВИЋ,
(1\IН\)ОШЕВНКЬ.) слов. п 1; III 1; 60
МИРУТ (мнроуть.), слов. п 1; III-; 60
МИРЧИН (ttшрь.чннь.), слов. п 1; ПI 1; 60, 85
МИРЧУЈ (мнрь.чоун), слов. П-; III 1; 60, 85
МИРША (ttiH\)ћШd), слов. П З; IП 4; 60
МИХАЉ/МИХАЛ (мнх<~llь.), хрищћ. I 2; п 8; ПI 8; 91, 96,
121
 Регистар аитроnонима и nатронима 191

__ __,_[ ~ 3 - ] -4 -~-
5 6

МИХАЉЕВИЋ
(MHXdlllfBIIKћ), хришh. п 2; III 2; 96
МИХИЛ (111НХИ11Ь), xpиwh . п 1; III-; 91, 96
МИХО (IIIIIXO), хришh. II 4; IП 7; 96
МИХОИЛИЦ (111ИХО11111Щћ), хрншh. П-; III 1; 96
МИХОИЛО (111HXOII110), xpщufi. I 1; п 7; IП 7; 9 1, 94
МИХОИЛОВИЋ
(MHXOИIIOBIIKћ ), хришfi. п 2; IП З; 91, 94
МИХОЈЕ (111ИХО1Е), хрщдfi. I 1; П-; III З; 96
МИill (IIIНШћ ), слов. П-; III 1
МЛАДЕН (11111dДНiћ), слов. п 1; III-; 40, 61,75
МЛАДОШ (1\11\dДОШt.), слов. п 1; III 1; 61, 82
МЛАДЋН (~tllldд'kнk), слоn. П-; III 1; 61, 85
МОДРА (IIIOA\)d), сл оn. п 1; III-
МОЈАН (~ttordнь), слов. п 3; III 3; 61, 73
МОЈАНОВИЋ (1\1Оnmов11кь), СЛОD. П-; III 1; 61, 73
MOJИШA (I\tOttшd), C!lOB. п 4; III 6; 61, 79
МОЈКО (111онко), слов . п 1; III 1; 61
МОЈСЕЈ (IIIOHCftt), ~ришfi. п 1; III 1; 91
МОМКОВИЋ (111011\ћltOBIIKћ), слов. п 1; IП 1; 61
МОТУЛ (~ttoтoy~t~>), ост. п 1; III 1
МРЋИЦА ( "'\\~>riЩ4), слов. П-; ПI 1; 78
МРЋЕЛА (мpьrtettd), ост. П-; IП 1; 95
МРЋЕН (tllpћl'lfHt.), слов. П- ; ПI 1; 43, 95
МРМОР (1119""'0\\~>), слов. п 1; III 1
МРША (111рћшd), слов. п 1; III 1; 43,71,99
МРШТЕН (1\1\\bЦJ'I'fНt.), слов . п 1; III 2; 43
МУЖБРАТ (1\loyжь spd'l'~>), слов. п 1; III 1; 61
МУЖИЛОВИЋ
(IIIOYЖIIIIOBHKt.), слов. п 1; III.J...\. 61
МУЛИЧИЋ (111ОУ11111111Кћ), ост. II 1; III 1
МУРИЋ (111оурнкь), ост. или слов. п 1; III-; 78
МУХА (1110\'Xd), слов. п 1; III 1; 71, 99
МЬГЛИЋ (111 ћГIIИ Кћ), СЈ(ОВ. I 1; П-; III-; 71
МЬГНИЋ (111ьrникt.), OC'f. П 1; III 1
МЬЖУРА (111ьжоурd), ост. п 4; III 3
МЬТРАСА (lllћ'l'pdcd), ост. П-; III 1
МЬЧАР (МћЧdрћ), ост . или: слов. п 1; III1
 Милица Грковић
192
--
Т2 __
[_з 4
- - - rrr-
5 6

МЬЧАРЕВИЋ (мь.•t d\)Е Вmљ), ост. или: слов. п 1;

м·вхоочл ("''kxowчd), слов. п l; III 1; 61, 99

МЋЛ'ГЈ)Н ("t'lilfь.'l'ilнь), C..'IOB. II-; пr 1

НАГЛОТИЋ (tШIIO'I'ИKb ), слов. II 1; rrr 1

НАГЛЋША (H dГI\'kШd), слов. п 1; III 1; 86
НАДШПА (t~dДHШd), слов. П-; III 1; 61, 79
НАЛЕЖА (Hdl\fЖd), слов. или ост. п 1; III-; 43, 120
НАЛЋЖА (нdt1'kж<~), слов. или ост. П-; III 1; 43
НАЛЋШКО (н<~t~'kшь ко), слов. или ост. п 1; III-; 43
НАЛЋШКОВИЋ C.'IOB. }UIИ ОСТ. п 1; !П 1; 43
(Нdllilшьковнкь ),
НЕВАД (нЕВdдь), слов. П З; III З; 48
НЕВАДОВИЋ (н ЕВdДОВttкь), слов. п 1; III 1; 48
НЕГНИЋ (НЕГЬitНКь.), слов. п 1; III-
НЕГОЈЕ (tHГO tE), слов. П-; III 1; 81, 120
НЕМАЊА (нммнг.~), слов. илиост. 1 1; III-; 34
НЕНАД (mнмь.), слов. п 11; IП 10; 40,45,61
НЕНАДА (нЕнdдd), слов. п 1; III 1; 40, 45,
110, 114
НЕНАДЕЈ (ШНdДЕН), слов. п 1; III 1; 40, 61, 74
НЕНАДОВИЋ (HEHdДOBIII\h.), слов. П-; ПI 1; 40, 45, 61
НЕНАДЋЈ (tШtdд'kн), слов. п 1; III 1; 40, 61
НЕНОЈЕ (нЕНоtЕ), слов. п 4; III 4; 81
НЕНЧИЋ (шнь.чнкt.), с.:10в. п 1; ПI1

НЕОРИЦА (tHI.U\)H Цd), ост. п 1; III-

НЕПРЕГОВИЋ
(ttfП\)fГOBHKh.), ост. п 1; ПI 1;
НЕРАД (нЕ941дь.), слов. п 1; III 1; 40, 45
НЕРАДОВИЋ (tH9dДOBHI<b ), слов. II 1; III-; 40, 45
НЕРАЧ (нЕ\)dЧь.), ост. П-; ПI2

НЕШУСТОВИЋ
(НЕшоустовнкь.), ост. ИЈП{ СЛОВ. II 1; III 1
НИЗУКЛИН (ннзоукt~tнњ), ост. П-; III 1
 Реmстар антроnонима и nатронима 193

1
2 Ј з 4 s 6

НИКОЛА (ннко11d), хри.шh. п 50; III 60; 93, 94

НИКОЛИЪ (HHKQIIHKћ), хришћ. П З; III З; 93, 94
НИКОЛИЦ (ннко11НЦћ), хришh. п 2; ПI 2; 96
НИКУЛА (ннкоу11d), хрищћ. п 1; III-; 93
НИК ФОР (HHКI•l/s09ћ), хрищh. п 1; пr 1; 33, 93
121
НИКША (HHKI\Шd), хрищh. П-; UI 1; 96
НИНЕ (t~ннЕ), слов. п 1; III 1; 62, 87
НИНЕТИЋ (НННЕ'I'НКћ), слов. п 1; III 1; 62
НИНКО (нюљко), слов . п 2; ПI 2; 62, 79
НИНОЈЕ (нннок), слов. п 2; пr 1; 62, 81
НИНОСЛАВ (ннноtildвь), слов. п 1; III 2; 62
НИНОСЛАЉИЋ
(HHHQCI1di1HKћ ), слов. П-; III 1; 62
НИНОШ (ннношь), слов. п 1; IП 1; 82
НИШI<А (нншькd), хришh. II 1; III-; 96
НОВАК (нов<~кь), слов. п 11; IП 11; 62, 73
НОВША (ноВћШd), слов. П-; III 1; 62
НОЈКО (нонко), ост. п 1; rrr-
НУНИЦА (ноуннцd), ост. П-; III 1
НУНОЈЕ (ноуно~t), ост. п 1; III 1
НЋГАН (нrkrdнь), слов. П-; rп t; 62, 73
НЋГАЧ (н•krd%), слов. п 2; пr 2; 62, 74
НЋГНИЋ (н•krћННКћ), слов. П-; III 1; 62
НЋГОВАН (нrkroBdHћ), слов. п 4; III 4 62
Н'I>ГОЈЕ (нrkro~t), слов. II 1З; III 15; 62
НЋГОЈЕВИЋ ( нrkrоквикь ), слов. I 1; п 2; III 2; 62
НЋГОМИР (нrkrоми\њ), слов. п 1; ЦI 2; 62
НЋГОСЛАВ (нrkt'oCtldBћ), I 1; п 15; III 13; 62

-
слов.

НЋГОСЛАЉИЋ
( нrkrocl1di1HKћ ), слов. п 1; III 2; 62
НЋГОТА (нrkrorrd), слов. п 4; rп 4; 62, 81
НЋГОШ (нrkrошь ), слов. п 5; III 5; 62, 82
НЋГУНОВИЋ
(нrkrоуновикь), слов. п 1; III 1; 62
НЋЖИЛО (нrkжи11о), слов. п 1; III 2; 62, 77
НЋЈА (нrknJ), слов. п 1; III 1; 62, 87
НЋТА (tJ•krrd), слов. ИЈЩ ОСТ. п 1; III-; 87
194 Милица Грковиh

Ј
l 2 з 4 5 6

0ВЛИ3 (\!!1\t\IIЗћ), сдов. п 1; III 1; 45

ОБЛИЗОВИЋ
( ~VI!i\HЗOBHKћ ), слов. п 1; III 1; 45
ОБРАД (~vвџд~>), CJlOD. I 1; п 45; III 4R; 45
ОБРАдОВИЋ (\VB9dДOBHI{1,), слов. П З; III 3; 45
ОБРАДЬЦ (~vЩidД~>Цh), СдОD. I 1; п 7; пr з; 85
ОБРОЈЕ (wв9о11), СдОВ. П З; III З; 45, 81
ОБРОЈЕВИЋ (~VВ901ЕВНКћ), СдОD. П-; III 1; 45
ОДОЈЕ (\VДOIE), слов. п 1; IП 1; 81
ОДОЛЋН (wдм1-т~>), слов. п 2; III .2; 62
ОДОЉА (\vдмrd), СЛОD . п 1; III 1; 62, 87
ОДРАМ (Wд9dt11h), ОС7. п 1; III 1
ОДРАМЬЦ (\Vд9dillћЦ'-'), ост. П-; III 1
ОЗРАК (\V39dKћ), СдОВ. п 1; III 1; 62, 7З
ОЗРАН (\VЗ9<~Н~>), CJIOB. П-; III 1; 62, 73
ОЗРЕН (\VЗ9fНћ), слов. п 5; III-; 62, 75,
120
ОЗРИЛО (wз9ttt1o), слов. п 2; III 1; 62, 77
ОЗРИЊА (щз9Н11r<1), слов. П-; III 1; 62
озРисллв c~VЗ9HCIIdLЊ), слов. п 9; III 7; 62, 114
О ЗРИСЛАЉИЋ
(\VЗ9BCtldtiHKћ), слов. п 1; III 1; 62, 114
ОЗРОЈЕ (\VЗ90tf), слов. I 1; п 16; III 18; 62, 81
озРоЈввиъ c~VЗ901EBH1\h), слов. п 1; III 1; 62, 81
ОЗР'ВН (1.1.'39'~н~>), слов. или ост. П-; III 6; 62, 85,
120
ОКОЈЕ (wкo tE), слов. П З; III З; З9, 81

ОЛИЦА (wмщ<~), слов. или ост. п l; IП l

ОМЕЋАЈЕВИЋ
( \.Vt1Ш\I(IIfBI11\ћ ), ост. П-; IП l
ОПАТОВИЋ (\VЉI'I'OBIII\ћ), хрншfi. П-; ПI 1; lОЗ

0ТМИЧ (~V'I'tiiHЧh), с.аон. п 4; III З; 78, 102

ОЋАСОВИЋ (\VKn1NB11Kh), OC'l'. п 1; IП 1
ОЧИЊА (\VЧHIInl), C.!IOB. п 1; ЈП-; 77
 Ре11истар антропоВЈО!а и nатронима 195

1 2 з 4 5 6

ПАВЛОВИЋ (ndBIIOBiiKt.), xpиwfi. I 1; П З; IП 2; 102

ПАВЬЛ (ndBћllь), хришfi. п 8; IП 15; 102
ПАКНОСОВИЋ
(ПdKћHOCOBiiK" ), слов. п 1; 111 1; 62
ПАПЉУI< (ndПћlllolњ), ост. п 1; III 1
ПАРАБЬК (ndрdвькь), ост. п 1; IП 1
ПАРОШЕВИЋ (nti\)OW fBIIкь), ост. или xpиwfi. п 1; III 1
ПАУК (ndоукь), слов. п 1; IП 1; 36, 71,
ПЕГРОЈЕ шrь\)Oif), ост. п 1; IП 1; 102
ПЕГРШТАН (шr'-'\ILIJdllћ ), ост. п 1; IП-
ПЕКСИЋ (шкьснк,. ), ост. п 1; ПI-
ПЕЛЕГРИН (nrl1frplt11'-'), ост. п 1; !П 1; 89
ПЕТАН (ПE'Т'dllt. ), хришћ. или слов. п- ; IП 1; 39, 109
ПЕТИНА (nrтиtм), xpиwh. иди слов. П 1; III 1; 39
ПЕТРОЊА (ш'1'рОНГс1), хришfi. п 1; !П-; 96
ПЕТРОШ (Ш'I'\)OWI\), "Хришfi. п 1; III- ; 91, 96
ПЕТЪР (nrтьрћ), хришћ. п 13; III 15; 92, 96,
120
ПИЛИП (ШfllliПI\) 1 хришfi. п 5; III 2; 92, 121
fiИЛИШ (ШitШШћ), ост. или xpиwh. п 1; IП 1

ПИСЕРАЋ (nнcrpdrt.), ост. п 1; III-; 90

ПИСКОТИЋ (nнcкo'I'IIKI\), слов. П-; 111 1
ПИТОМЬЦ (n и'l'омщь ), слов. 11 1; IП-; 85
fiЛHOlli (ntЊHOIUI\), слов. 11 12; 111 13; 62, 82
ПЛНОШЕВИЋ
( ПI\1\HOШfBiiKћ ), сдов. п 1; IП Ј; 62, 82
ПОБРАТ (nо&рdть), СЈЮВ. п 14; пrn; 39, 45
ПОБРАТОВИЋ слов. п 6; III 7; 45, 103,
(nоврdтовнкь),

ПОБРАТЬЦ (nоврd'I'ЬЦ'-' ), с;хов. п 2; IП 1

ПОБРОЈЕ (noB\)OIE), слов. Il 1; IП 2; 81
ПОБРОЈЕВИЋ (noвpoiEBIIкь), слов. П-; IП 1; 81
ПОВРШКО
(nоврћЖI\КО, nоврьшько), слов . п 2; III 1; 63, 79
196 Милица Грковић
--------------------
_z_-.LI з
_ __,_! _4_1_5_ l 6

ПОГНЕТА (norь.Ш'I'd), слов. п 1; III-; 45

ПОДРАГ (nод~~11rь.), слов. п 1; III 1; 45
ПОЗЛАТА (rroзlld'l'd), слов. п 1; III 1; 45, 56
ПОЗНАН (nозн11нь.), слов. П З; III З; 45
ПОЈЕНКО (nотњко), ост. п l; III 1
ПОЛОПОТА (nмono'l'll), ост. I1 1; IU 1
ПОЛУГЛАВ (no11oyr11dBь.), слов. П-; III 1; 51, 99
ПОЉАК (nо11ткь), слов. II 1; IП 1; 71
ПОЉАШИН (nмrnшнrњ), слов. II 1; III 1; 71
ПОМЕН (nмшrь.), слов. I 1; II 2; III 2; 45, 6З
ПОМЕТI<О (ПOI\If'I'Ь.I<O), слов. II 1; III 1; 45
ПОМИЛ (ПОIШМЬ.), слов. II 1; III 2; 45
ПОПОВИЋ (nonoвrrкь.), хришh. п 2; III 2; 10З
ПОРАД (ПQ\\dдь.), слов. п 6; III 5; 45
ПОРАДОВИЋ (ПQ\\dдовttкь.), слов. п 2; III 2; 45
ПОРУЧЕН (ПО\\ОУЧfНЬ.), с:юв. II 1; III 1; 45
ПОСОБЬЦ (посовь.ць.), слов. П З; IП З; 45
ПОСОПЧИЋ (nосоsь.чнкь.), слов. п 6; III 6; 45
ПОСТЕЉШТАК ост. кли
(noc'I'MЬ.ЦJ'I'dKь.), слов. I 1; п 1; III 1
ПОЧЕК (nочЕкь.), слов. п 1; III 1; 45
ПОЧРЊА (noчsњrrrd), слов. II 1; III 1; 45
ПРАТЕЖ (n9d'I'Eжь.), слов. rr 5; III 5; 74
ПРАХТОРОВИЋ
(П9dXh'I'O\\OBHKЬ.), ОСТ. Il 1; IП 1; 10З

ПРВЕ (П9ћВЕ), сл:ов. п 2; III З;39, 63,87

120
ПРВЕТИЋ (r19 Ь.BE'I'IIкь.), слов. п 2; III 2; 63, 75
ПРВКО (n9ьвь.но), слов. II 11; III 12; 6З, 79
ПРВОЈЕ (n9ьвort), слов. п 5; III 5; 63, 81
ПРВОСЛАВ (П9Ь.ВОС/\dВЬ.), слов. II 10; ПI 10; 63

ПРВОСЛАЉИЋ
(П9Ь.ВОСI\d1111КЬ.), слов. п 4; III 5; 63
IIPBOTA (П9Ь.ВО'1'd), слов. II 1; IU-; З9,
63,81
ПРВОШ (П9Ь.ВОШћ), слов. п 10; III 10; 39,63,82
120
 Регистар антроnоюоtа и nатронима 197

1 2 з 4 1_s 6

ПРВ Ч ИН (прь вь чннь), слов. II 1; III 1; 63, 85

ПРВШИЋ (прьвьшнкь ), слов. п 1; III 1; 63
ПРГОЈЕ (npћrolf) , СЈ/03. п 1; III-; 81
ПРИБАН (npн&dllь), с:rов. п 11; III 12; 63, 73
ПРИБАт (ПQH&d'l'ћ ), СЈ СОВ. п 1; m 1; 63, 73
ПРИБА Ч (nsщ&dчt.), C.'lOB. п 1; III 1; 63, 74
ПРИБЕ (прнst), CJIOB. П-; lП 1; 63, 87
ПРИБЕН (ПQHGfHћ), слов. п 1; III-; 63, 75
ПРИБЕТКО (npн&E'I't.кo), CJIOB. п 1; III-; 63, 75
ПРИБИЛ (ПрНВНtlћ , П\)ћl&ћltlћ) СЈ!ОВ. п 16; III 18; 63, 77,
120
ПРИБИЛОВИЋ
(Пplll:ilttiOBHKћ , fl\)ltBЬitiOBIIKћ) СЛОВ. п 2; IП 1; 63, 77
ПРИБИСЛАВ (rrplt GIICtldBћ), СЈСОВ. п 33; IП 34; 63
ПРИБИСЛАЉИЋ
(ПQIIGIICtldtiHKћ ), слов. п 1; IП 1; 63
ПРИБИЋ (nрнsнкь), слов. п 1; III 1; 63, 78
ПРИБИЦА (прнsнцd), слов . п 1; IП 1; 63, 78
ПРИБИЧИЋ (np11BII Чt1Kћ), слов. I 1; П- ; III-; 63, 78
ПРИБИШ (rrрнsншь ), слов. п 1; III 1; 63, 78
ПРИБИША (rrpнsншd), слов. п 1; ш 1; 63, 79
ПРИБЛЕ (np~tsьt~E), СДОВ. п 1; IП 1; 63, 79
ПРИБО (np11so), слов. П З; III 2; 63, 87
ПРИБОЈЕ (nрнвоtЕ), слов. I 1; п 86; III 80; 63, 81
ПРИБОЈЕВИЋ
(fl\)liROifBHKћ), слов. п 2; III 2; 63, 81
ПРИБЬЦ (nрНБhЦћ), СЈ1013 . I 1; п 26; III 27; 63, 85
ПРИБ'ВН (npt1&ofmь), слов. II-; ПI 1; 63, 85
ПРИЈА ( npнm), слов. П-; III 1; 87
ПРИЈАК (nsшtz~кt.), слов. п 10; IЦ.2; 73
ПРИЈАН (npнmllt.), слов. п 1; III 1; 73
ПРИЈАНОВИЋ
(прнmновнкь ), слов. п 2; III 2; 73
ПРИЈАТЕЉ (nрнt~~тмь), слов . П З; III 4; 39, 71
ПРИЈЕЗДА (nplltf.ЭДd), слов. п 1; III 1; 45, 57
ПРИЈКО (nрннко), слов . п 1; lll 1
ПРИКОС (П\)НКОСћ), СЛОВ. ИЛИ OC'l' . п 2; III 2
ПРИПКО (nрнsько), слов. п 2; III 2; 63, 79
 Милица Грковић
198

1 z --.=1 з-~1~-~ 5 _1 6
---
ПРИIII<ОВИЋ (nрнs~.ковнк~>), CJIOB. п 4; IП 4; 63, 79
ПРИПЧИЋ (nр 116ћЧflкь ), слов. п 1; rп 1; 63, 85
ПРИПША (прнsьш<~), слов. п 1; IП 1; 63
ПРИХОД (nрн-с;од~>), слов. п 1; ПI 1; 45
ПРМАЉА (npьt~ldiiГll), ост. п 1; ПI-

ПРОГОН (nроrонь), ост. п 3; III4

ПРОДАН (npoдdtl~>), слов. или xpiOllћ. П 7; пr 7; 71
ПРОДАНОВИЋ
( П\)ОДdНОВ11Кћ ), слов. юm хришћ. П 2; III 2; 71
ПРОДАША (npoдdwa), слов. mm хрћшћ. II-; III 1
ПРОДОЈЕ (продок), слов. или хрншћ. П 1; IП 1; 81
ПРОКОПИЈЕ (npoкonНIE), хришfi. I 1; п 1; III-; 93
ПРО ХОР (npox~~>), хришћ. п 1; ПI З; 93
ПРСТЬЦ (npt.cтщt.), слов. п 2; III 2; 39, 85
ПРУЖЕН (nроужЕн ћ), слов. или ост. II 1; III 1; 71
ПРЋДА (np•kдd), слов. п 1; III З; 63, 87
ПРЋДАК (np<kдdк~>), слов. I 1; п 2; III 2; 63, 73
ПРЋДАКОВИЋ
( nрЋДdКОВНКћ ), слов. п 1; П! 1; 63
ПРЋДИВОЈ (nрЋднвон), слов. п 1; III 1; 63
ПРЋДИЛО (nрЋдн11о), слов. п 1; III 1; 63, 77
ПРЋДИСЛАВ (nрЋднсt~<~вь), слов. I 1; п 5; III 5; 63

ПРЋДИСЛАЉИЋ
(np<kДII CildilfiKb), слов. п 1; III 1; 63
ПРЋДИХНИЋ
(nрЋдiiХЫmкь), слов. п 2; rп 2; 63

ПРЋДИША (np<kднwd), слов. п 1; III 1; 63, 79

ПРЋДИШИЋ (nрЋдншнк~>), слов. п 1; III 1; 63

ПРЋДОБРИЋ
(nрЋДО6ћ\)11КЬ ), слов. п 1; rrr-
ПРЋДОЈЕ (nрЋдок), сл:ов. I 1; п 5; III 5; 63, 81
ПРЋДОЈЕВИЋ
(np<kДOIEBIIKћ ), слов. п 2; III 2; 63
 Регнстар антроnони.,,а и nатрою1;-.1а 199
--
-
1 2 1 3 4 5 6

ПРЋДРАГ (rll''k,\\ldr~>), CJIOD. п ]· III 1; 45

ПРЋДУН:ИЋ (n9tдоунr11њ ), C:IOD. п
'
1; III 1; 8З
ПР'l3ЈА (n9•krd), I 1; п 2; III 1 87
ПР'l3ЈИСЛАВ (n9•krtшR1,), слов. п 2; III 2
ПРЋЈИСЛАЉИЋ
(np•kнtl1d1111Kt, ), слов. п 1; III 1
ПРЋЛ<О (n9•krtкo), C.'tOll. п 2; III 2; 79
ПРЋI<АЛА (119'kKdt1d), СЛОВ. Ј(ЛН ОСТ. п 1; III 1
ПРЋI<ОЧЕЛ (n9tкочмћ), слов . П-; III 1
ПРЋЉУБ (np•k11rotњ), с.•tов. I 1; п 9; III 11; 33, 45
ПРЋМИЛ (np•kt\11111~>), слов. п 1; III З; 45
I1РЋМИЛОВИЋ
(n9'k11HII10IШKћ ), C.' COD. п 2; III 2; 45
ПУЛКОВИЋ (ПO\'II hi\OBIII>ћ), ост. п 1; III 1
ПУРЋИЋ (ПО\'\)ћКIIКЬ ), ОС1.'. п 1; III 1
ПУТИСЛАВ (пoy'I'HCIId Bћ), слов. п 1; III 1; 6З
ПЬКЉА (nькlltt~), ост. П-; III 1
ПЬСИЈЛ:К (ПћС/11/ЈКћ), OC'r. п 1; III 1; 7З
ПЬТУЉА (nћ'I'O''"m), OC'l'. 1 1; п 1; III 1
ПЋНИЧИЋ (ntrшчнкћ), ост. шш слов. п 1; III-

РАД (911#), С!! ОВ. п 9; III 8; 64, 87

РАДА (pdдt~), с.·юв. П З; III З; 64,87,96
122
РАДАК (9d.\dKh), СдОD. п 1; III 1; 64, 7З,96
РАДАН (\ldдt~rњ), C.' !OD. I 1; п 10; III 7; 64, 73
РАДАНОВИЋ (\ldi\diiOBIIKћ),
РАДЕ (9dДЕ),
СЈ!ОВ .

CJIOD .
li 1;
II 6; -
IП 1;
III 6;
64, 7З
64,71,87
96
РАДЕЉА (9dдмrс~), C!IOD. П З; тп 2; 64, 75
РАДЕН (рt~дЕtњ), C.IOB. п 2; III-; 64,75,96
120
РАДЕНI<О (\)dДmько), с:юв. п 2; III-; 75
РАДЕНОВИЋ (9<1ДЕНОВ11Кћ ), СЈ(ОВ. Il 2; III-; 64
РАДЕТА (9dAE'I't~), слов. п 7; III 4; 64, 75
200 Милица Гри:овиh

1 2 1 з _1 4 5 6

РАДЕТИЋ (~dAfTIIKt.), слов. п 1; ПI 1; 64, 75

РАДЕТКО (\\dдЕтt.ко), слов. I 1; п 6; III 7; 64, 75
РАДЕША (~dДfШd), слов. П З; Ill 5; 64, 76
РАДЕIШ<О (\\dДfШћКО), слов. II 8; III 5; 64 76
РАДИВОЈ (S\dДHBOH), слов. II 6; III 5; 6З, 71
РАДИЈЕ (~dДIШ), слов. п 1; ПI 4; 64, 76
РАДИI<А (\\dДHKd), слов. II-; ПI 2; 64, 77
РАДИЛО (pd.ДHIIO), слов. п 2; III 1; 64, 77
РАДИН (S\dД11 Ht. ), слов. I 1; п 24; ПI 22; 64, 77
РАДИНОВИЋ
(pdДIIHOBIIKb ), слов. I 1; II 1; III 4; 64, 77,
РАДИСЛАВ (pdДH CIIdB ћ), слов. II 2; III 1; 6З
РАДИЋ (pdДHKt.), слов. II З; III З; 64, 78
РАДИЧ (рdДНЧћ), слов. П З; ПI 1; 40,64, 78
РАДИШ (pdДIIШt.), слов. II 5; III З; 64, 78,
РАДИША (рdДНШd), слов. п 1; III-; 64, 79
РАДМУЖ (pdДћiiiOYЖt.), слов. II 6; III 12; 6З
РАДМУЖЕБИЋ
(рdДћ1110У"Жf8НКћ ), слов. п 1; III 1; 6З

РАДНОБИЋ (pdДt.lloвнкt.), слов. п 1; III-; 64

РАДОВА (~dДOBd), слов. п 1; III 1; 64, 80
РАДОБРАТ (S\dдoвpdтt.), слов. п 1; ПI 1; 6З

РАДОБРАТИЋ
(\\dДОВрd1'11Кћ), слов. п 1; III 1; 63
РАДОБ (S\dдoвt.), слов. П-; III 1; 64, 80
РАДОВАН (pdДOBdtЊ), слов. п 27; IП 21; 64, 71
РАДОВАЊИЋ (pdДOBdHIIKt.), слов. II 1; ПI 1; 64 71
РАДОВИЋ (рdдовнкt.), слов. п 2; III 2
РАДОБИН (рdдовнtњ), слов. II 17; IП 12; 64, 80
РАДОБИЊИЋ
(pdДOBHHHKt.), слов. п 1; IП 2; 64, 80
РАДОВЧИЋ (~dДОВћ ЧНКћ), слов. II 1; III 1; 64, 80
РАДОБЬЦ (рdдовщь.), слов. п 1; III 4; 64, 80
РАДОГОСТИЋ
(рdДОГОС1'11Кћ), слов. II З; III 1; 6З
РАДОЈЕ (pdдotE), слов. п 13; III 12; 64, 81,
114
 Реr11стар антропони:11а и патрон11ма 201

-~- 6
---
РАДОЈЕВИЋ (9dДOIEBtfKb),
2

CJIOD.
з

п
4

2; rrr 2;
5
------
64, 81
-

РАДОЈКО (9dдонко), слов. п 1; III 1; 64, 81

РАдОМИР (~мдмщь), СЈЮВ. I 1; п 49; rп 46; 63, 71
РАДО~ИЋ (9dДOIIIIil)liKћ), слов. п 4; III 4; 63, 71
РАдОМИРОВИЪ СЈ{ОВ. п 1; IП 1; 63, 71
(\)dДОМН\)ОВНКЬ ),
РАДОМИСЬЛ с: со в. п 1; III 1; 60, 6З
(l)dДOM.iCbtlb, \)dДOtliЬIChtlћ),
РАдОЉА (9dДOHiil), слов. II- ; IП 1; 64, 81
РАДООЧА (9dДOIIIЧd), слов. п 1; ПI 1; 63, 99
РАДОСИН (9dдoctmt.), CJIOD. п 2; rrr 2; 64
РАДОСЛАВ (9dДOCt1diЉ), слов. I 4; п 185; III 184;34,63, 71
90, 102
РАДОСЛАЉИЋ C:IOB. п 10; IП 9; 63,71
(I)IЏ.OCtldtltfKћ ),
РАДОСТА (9•1ДO t'l'd), слов . п 8; ПI 3; 64, 82
РАДОСТИЪ (9dДOC'I'IIKћ), C.'IOB. п 2; III 1; 64, 82
РЛДОТА (9dДO'I'd), слов . li 15; ПI 11; 64, 81,
114
РАДОТИЋ (9dДO'I'tiкt.), слов. п 1; III 1; 64, 81
РАДОХНА (9dдoxt.нd), слов. п 6; III 6; 64, 82
РАДОШ (9dдош t.), слов. п 1З; III 14; 64, 82,
114
РАДОШЕВИЋ (9dДОШЕВ11Кћ), слов. п 4; III 4; 64, 82
РАДУЈ (9dдoytt), слов. I 1; п 16; IП 15; 64, 82,
114
РАДУЈЕВИЋ (9dДOYIEBitKћ), слов. п 1; rrr 1; 64
РАДУЛ (9dдоуt~ћ), слов . п 1; III-; 64,8З,95
РАДУЛИН (9dдoyt~нttь), CJlOB. п 2; III З; 64,8З,95
РАДУЉА (9dдoyt~rn), слов. п 1; rrr 2; 64, 83
РАДУН (9<~доунt.), слов. п 1; rп-~ 64, 83
РЛДУТ (9dдоу'l'ь), слов. п 1; ПI-; 64
РАДУШИЋ (9dДОУШИКћ), СЈЮВ. п 1; ПI-; 64
РАДЬЦ (9dДщь), слов. П-; III 1; 64, 85
РАДЋЈ (l)dДrkн), слов. п 12; rrr 12; 64, 85
РАДЋЈЕВИЋ (9dдrktEBIIKћ), слов. П З; III З; 64
РАДЋН (9dдrkнь), слов. П-; III 2; 64, 85,
120
202 Милица Грковић

2 з 4 5 6

РАДЋНКО (9d,\'litн.l\o), слов. П-; III 2; 64, 86

РАДЋНОВИЋ (9d,.l,'ktt~BIIKh), слов. П-; III 2; 64, 85,
102
РАЋ (Џt 'ћ), C.'lOB. п 4; III 4; 64
РАЂЕН (9dГШtћ), слов. п 1; III 2; 64, 75
РАЗОР (9dЗ09t.), ocr. н:щхрншh. II 1; III 1
РАЗУ.\i (ydЗOY•IIh ), C.'IOB. И.'УИ XpИwh. Il 1 јIII 1; 45
РАЈ (94tt), C.'IOB. п 1; III-; 64
РАЈА (9dtC1), слов. п 2; III-; 64, 87
РАЈАК (9dtdtн.), с.тrов. П З; III З; 64, 73
РАЈАН (9Mlltњ ), слов. п 19; IП 18; 64, 73
РАЈАНОВИЋ (9dtd llotнrкt.), слов . п 1; III 1; 64, 73
РАЈЕН (9d1Ettћ), слов. п 1; III 1; 64, 75
РАЈЕНОВИЋ (Sidtf ttOBttKћ), слов. п 1; III 1; 64, 75
РАЈИН (9dtttњ), C.'lOB. п 1; ПI 1; 64, 77
РАЈИША (9d11Wd), слов. п 8; П I 10; 64, 79
РАЈКО (9d ttкo), слов. I 4; п 203; III 192; 64, 79
РАЈКОВИЋ (9dttKotшкь), С.10В. п 2; Пl 2; 64, 79
РАЈЧИН (9dHЧttttћ), сдов. Il 4; III 4; 64, 85
РАЈШИН (9dHWIIHћ), слов. п 1; III 1; 64
РАКО (9dt<o), слов. п 1; III 1; 64, 87
РАКОЈКО (9dKOIIKO), слов. п 1; III-; 64, 81
РАСТОЈЕ (9dt'l'ott), с.rюв. п 1; III 1; 43,64,81
РАТИШ (9d1'ttwь), слов . II 1; IП 1; 64, 78,
102
РАТКО (SЈdдько, Sld'rьo), С.10В. п 14; III 16; 40,64, 79
121
РАТКОВИЋ (94,.\,t:.KOBIIKt:.), слов . п 1; III 1; 40, 64
РАЋКО (\ldrt:.кo), слов. II 1; III 1; 64, 79
РАХО (94ХО), C.I!OB. п 1; III 1
РАХОЈЕ (9dXOtE), слов. П З; III 2; 64, 81,
102
РАХОЛ (94X011t:.), C.'lOB. II 1; III-; 64
РАХУЛ/РАХУЉ (9dXOY11t:.), С.'10В. п 1; III-; 64, 83
РАХУ ЉЕВИЋ (9dXOYIIIfBIIKћ ), C.'IOB. п 1; III 1; 64, 83
РАХУН (94XOYttћ), слов. П-; III 1
 Регистар антроnонима и n атронима 203

1 2 1 з 4 5 6

РАХУТ (9<~xoyrrь), слов. п 1; III 1; 64

РАШ (9t1шь), слов. П-; III 3; 64
РАША (9<1Wt1), с:юв. п з; III 1; 64, 87
РАШАНИН (\ldllldШHЉ), слов. п 1; III 1; 64
РАШИН (9t1Wtt11ь ), слов. п 1; III- ; 64, 77
РАШI<О (lldWћKO), слов. п з; III З ; 64, 79,
114
РАШОЈЕ (9<~Шott), слов . п 1; rп 1 . ) 64, 81
РАШУЈ (lldwoyн), слов . П-; III 1
РЕДИВОЈЕВИЋ
(9ЏHBOifBitl<b), CJIOB. п 1; ПI 2; 64
РЕДИЛО (9ЕДНt1о), слов . п 2; III 2; 64, 77
РЕПИНА (9Н1Htld, \)EfШNt!) , слов. п 2; III 1
РЕЧ (QE%), ОСТ. Ш1Н с:юв . п 1; rп 1
РЕШЕТО (9ЕШЕ'I'О ), слов. П-; III 1; 42, 71
РИБАШ (9ЫБt1Шћ), слов . п 1; III 1; З6, 74
РИХОЈЕ (9нхои), с.гюв. п 1. ) III 1; 81
РОБ (9овь), слов. п 1; III 1; 42, 71
РОБАН (90Бt1нь), слов. п 1; III 1; 42, 71, 7З
РОГОУХ (pOI'OOYXh), слов. п 1; III 2; 64
РОГОШИЋ (9оrошнкь), слов. п 1; l ii 1; 64
РОМАН (1\MidHh), >..-ришћ. п 1; III 1; 102
РОШАК (рошt~нь), слов . п 1; III-; 73
РУГИЋ/РУЋИЋ (роуrtн1ь), слов . П-; Ill 1; 64, 78
РУГЉА (9oyrьt11<1), слов. п 1; ПI-; 64, 79
РУД (9оудh), слов. li 2; III 2; 64
РУДАН (9оуд<~tљ ), слов. п 1; ПI 1; 64, 73
РУЋА/РУГА (9оуп11), ост. п 4; lП 5; 87
PYHI<O (роуttько), слов . п 2; III З; 79
РУНЈ<ОВИЋ (\10\'Hbi\OBHI\h), CJIOD. п 2; I~; 79
РУСИН (9оусннь), слов. п 1; III 1; 65, 77
РУСИНОВИЪ
(роуснновнкь), слов. п 1; III-; 65, 77
РУТЕШИЋ (роу'I'Ешнкь), С.''ЮВ. п 2; I.II 2
РУХОЈЕВИЋ (poyxotEBHtљ ), слов . п 1; III 1
РУХОТА (90YXO'I't1), слов. п 1; III 1; 81
РЬВИНОВИЋ (рьвtt новнt~ь), ост. п 1; III 1
204 Милица Грковиh

2 з 4 5 6
1

САВА (tdBd), хрцшћ. п 1; III-; 116

САЛЧИЋ (tdilhЧHKh), ост. п III 2
САСИН (tdCIIHh), ост. п 1; ПI 1; 33,41, 71
САСИНОВИЋ (tdCHHOBHKћ), ост. п 1; III 1; 33, 71
СВЕТСЛАВ (tBf'l'ћtildBt.), слов. п 1; ПI 1; 65
СВИНОГЛАВ (cвннorildBt.), слов. п 1; III 1; 51, 65, 99
СВИРЧИЋ (сВН\)hЧНКћ), слов. П-; III 1
СВОЈИЛО (свои.\о), слов. т 1; П-; III-; 65, 77
СВОЈКО (свонко), слов. п 1; III 1; 65, 79
CBPI<OTA (tB\)ћKQ'I'd), ост. или слов . п 1; III 1; 81
СЕДРАГ (tfд9dl't.), слов. п 1; III 1; 65
СЕМИЈУН (tfMHIOIIћ), хришћ. п 2; ПI 2; 92
СЕСТРОЊА (шт\)О1Нi1), слов. п 1; III 1; 39, 65, 81
СИЛI<О (tHilhKO), слов. Il 1; ПI 1; 66, 79
СИЛОЈЕ (C IMQIE), слов. п 1; III 2; 66
СИЉАН (СН t1 1<1Нћ), слов. п 2; III 2; 66, 73
СИНАДИН (синdдннt.), ост. J{JIJ{ слов. п 1; III 1
СИРАК (t11\)dкt.), слов. п 3; III 2; 66, 73
СКОРИША (СКQ\)ИШd), слов. п 1; III 1; 66, 79
СКОРОВОЈ (CKQ\)QBOH), слов. п 5; III 5; 66
СКОРОЈЕ (cкo\)ort), слов. п 1; III 1; 66, 81
СКОРОТА (tкQ\)oтd), слов. п 1; III 1; 66, 81
СЛАБ (tt~dBt.), слов. П З; пr з; 66, 87
СЛАВИЈЕВИЋ
( Ct1dBИifBИKћ ), слов. п 1; III 1
СЛАВИЧИЋ (Ct1dBИЧiiKћ), слов. п 1; III-
СЛАВКО ( CildBћKO), слов. п 6; пr 6; 66, 79
СЛАВОЈЕ (tildBort), слов. п 1; пr 1; 66, 81
СЛАВОЈЕВИЋ (tildBQIEBИKћ), слов. п 1; III 1; 66, 81
СЛАВОМИР (щвоми9t.), слов. п 4; III 4; 60, 66
СЛАВЧИЋ (Сt1dВћЧИКћ), слов. п 1; пr 2; 66
СЛАДОЈЕ ( CildДOK), слов. п 2; III 4; 66, 81
СЛАЪ (щr ь), слов. П-; III 1; 66
СЛАТКО (ct~dдt.кo), слов. п 1; III--.; 66, 79
 Ре11истар антроаони.'1а м nа'l\ронима 205

1 2 4 5 6
----- 1 3

СЛОВИМИРИЋ
( CIIOBHMHpHKb ), слов . п 1; III 1
СЛУЖИЦА (t110Yi1HЩ4), слов. п 1; III 1; 66
СМИЛ (tMHIIb), слов. I 1; п 55; ПI 62; 45
СМИЛОВИЋ (tiiiHIIOBHKb), слов. п 1; III 1
СМОЛ, (t1110ilb) слов. п 1; III 2; 66, 87
CMQЛI{Q (til\01\bKO), слов. п 1; ПI 1; 66, 79
СМОЉАН (ct~IOiltilнь), слов. п 12; III 13; 66, 73
CPAMI<O (t\)4Мћко), слов. п 5; ПI 6; 79
СРАМКОВИЋ
( С\)411\ЬКОВНКћ), слоn. п 1; ПI 1; 79
СРДА.}( (срьд4кь), слов. П-; III 1; 67
СРДАН (С\)ЬД4НЬ), слов. п 5; III 4; 67, 7З
СРДАНОВИЋ
( CS)hД4HOBif Kb), слов. r 2; п 2; III 1; 67
СРДИЛО (t\\bДHIIO), слов. п 1; III 1; 67, 77
СРДИЛОВИЋ
( C\)bДHIIOBHI<b), слов . .п 1; III 1; 67, 77
СРЋ (с9ьrь), о.Хришћ. п 2; III 2; 9З
СРЋМЧИЋ (cprkiiii\'IИKь), ост. п 1; III 1
СТАВЕР (t'1'4Вf9"), ост. п 6; ПI 7
СТАГОЈЕ (tтc1rolf), слов. п 1; ПI 1; 81
СТАЈА (t'l'llti!), слов. П З; III З; 4З
67, 87
CTAJAI< (t'1'41<JKI\), слов. п 2; IП 2; 67, 7З
СТАЈИЛО (t'l'dHIIO), слов. п 1; III 1
СТАЈИША (t~'IIHШII), слов. п 1; ПI 2; 4З, 67, 79
СТАЈИUШЋ (t'1'411ШHI<I\), слов. I 1; П-; III-; 67 79,
CTAJI<A (С'1'4НК11), слов. П-; III 1; 43, 67,79
СТАЈКО (с1'анко), слов. I 1; п 22; III 22; 4З, 67,79
~
СТАН (стань), слов. П З; III З; 67, 87
СТАНЕТИЋ (t'l'iiHE'I'HKb), слов. П-; III 2; 67
СТАНИЛО (t'I'IIHИIIO), слов. п 9; IП 10; 4З, 67,77

СТАНИМИР (t'l'dHIIi\IИ\)1\), слов. I 1; п 5; III 5; 43, 67

СТАНИМИРИЋ
( C'I'4HHI11H\)HKI\), слов. п 2; III 2; 67
СТАНИСЛАВ (станиtilавь), слов. п 14; пr 14; 43, 67,
122
206 Милица Грковиh

2 3 4 6

СТАНИСЛАЉИЋ
( t:'l'dt1Ht:l1di1111Н.), слов. п 5; III 5; 43, 67
СТАНИЋ (t:•t•мшкt.), слов. п 1; III 1
СТАНИША (cтdtнtwt~), слов. п 1; III 1; 79
СТАНКО (t'l'dtlћKO), слов. I l; п 6; III 6; 67, 79
СТАНКОВИЋ (t'ТdllћKOBIIKt.), С.10В. П З; III З; 67, 79
СТАНОЈЕ (tтOIIOIE), с:rов. II 8; III 8; 67, 81,
115
СТАНОЈЕВИЋ
(t'l'dHOIEKHI<ћ), слов . п 1; III-; 67, 81
СТАНЬЦ (t1't111hl\ћ), с:юв. п 1; III 1; 4З,
67,
85, 115
СТЕПАН (t1'Eilt1tlћ ), хрищћ. п 14; III 16; 93, 109,
119, 121
СТЕПОЈЕ (стшоtЕ), хр:юuћ. п 1• III 1; 93, 96
' III 1; 9З, 96,
СТЕПКО (t1'ЕПћ КО), хрнщћ. п 1;
121
СТЕФАН (cтfфtlнt.), XpИlllfi. п 1; III 1; З4, 121
СТОХИЈЕ (t'ГOXIIIE), ост. п 1; III 1
СТРАТОР (t1'\\d'ro\њ), ост. п 1; III 1
СТРОЈА (crr9otd), слов. п 1; III 1; 67, 87
СТРОЈИСЛАВ (t1'\\0II t11t1Bћ), слов. п 1; III 1; 67
СТРОЈИСЛАЉИЋ
( C'1'9QHCildi111Kћ), слов. п 1; III 1; 67
СТРЋЗИМИР (t1'9'kЗIIIIIII91.), СДОВ. П З; III 2; 67
СТРЋЗО ( crr9'kзo), С..'10В. п 1; rп 1; 67, 87
СТРЋЗОЈЕВИЋ
(С'Г\\'k ЗОIЕВНКћ), слов. п 1; III 1
СТРЋЈА (t'f'\l'k~e~), слов. II 1; rп 1; 67, 87
СТЋПАН (cт·kn~~ttћ), XpИlllfi . II-; III З; 9З

СТЋФАН (crr•kфdlњ), хрищћ. I 5; rr 5; Пl 5; 93

СУМА (coyl1tt1), OC'l'. п 2; III2
СУМЉА (coylltћttra), ост. п 1; ПI 1

СУРЧИЋ (tО\'9ћЧttкћ), ост. п 1; III-

СУЧИЈАК ( соучii~<~Кћ), с.:тов. П-; ПI 1

СУЧИЈАКОВИЋ
( coyЧfii<IKOBI1Kћ), C.!lOB. п 1; III 1
 Регистар автроnонима и nатронима 207

2 3 4 5 6

ТАЛОЈЕ (тамtЕ) , OC'l'. п 1; III 1

ТАНУШ (таноуша ), ост. п 2; IП З; 90
ТАТАРИН (тa'l'd\\lllta ), ОС'1'. п 1; IП-; 71
ТВРДЛН ('t'H\\ћДdllћ), спо n. п 2; IП 2; 4З,
67, 73
ТВРДЕ ('1'6\\ Ь.ДЕ), слов. п 1; III-; 43, 67,87
ТВРДЕН ('1'8\ЊДЕtњ ), c:ron. п 1; IП-; 43, 67, 75
ТВРДИСЛАВ ('1'8\Њдисмва), с.:юв. п 4; IП 4; 67
ТВРДИША (тв9ь.дн111а), CJIOD. п 2; III 2; 67, 79
ТВРДИШИЋ ('I'B\IћЛIIШI/1\h), CJIOТI. п 1; III-; 67
ТВРДОЈЕ ('I'Rjlь ,~Otf), с.:юn. п 31; III 34; 4З, 67,81
ТВРДОЈЕВИЋ
(т6рЬ.Д01fВI/КЬ.), слов. П-; III 1; 4З, 67,81
ТВРДЋН (1•врьд·kнь.), CJ!OD. П-; III 1; 67, 85
ТВРТКО (тВ\\Ь.ДI\Ко), слов. п 1; ПI 1; 67, 79
ТЕПЕРИЋ ('~'Enfj\llt'ь.), ост. п 2; rrr 2
ТИХАН (тнхс~ttь.), елоn. п 1; III 1; 67, 73
ТИХАНОВИЋ
('ГHXdtiOBHKb ), слов. п 1; ПI 1; 67, 73
ТИХОВРАТИЋ
('I'ЩOБjld'I'IIKћ), слов. п 1; III 1; 67
ТИХОЈЕ (тнхо к), слов. п 1., IП 2; 67, 81
ТИХОЈЕВИЋ (TI IXOifllf/KЬ.), слов. п 1; ПI 1 67, 81
ТИХОМИР (тнхмtщь.), CJton. п 1; Ili 2; 67
ТИХОСЛАВ (тнхоt11с1ВЬ.), CJ!OD. П З; III 4; 67
ТИХУ лин ('1'11ХО\'11111Њ), с..юв. П-; IП 1; 67, 8З
ТИХУЛОВИЋ
('1'11ХО\'110В11КЬ ), слоn. П-; ПI 1; 67
ТИШАН (тншс~ttь), слов. п 2; п:r-r,o 67, 73
ТИШАНОВИЋ
('Y'HШciHOBiiKЬ.), слов. II 1; ПI 1; 67, 73
ТОЋЕБРАТ (тоrtЕGрс~ть.), Ol'T. ИЛЈ( С..,ОВ. Il-; IIl З
ТО:КЛЉЕВИЋ
('I'OKMIEBIIKЬ.), ост. п 1; III 1
ТОЛА (тоt~с~), CJIOB. п 1; пr t; 68, 87
ТQЛЛ:К ('I'MdKЬ.), слоn. П-; III 1; 68, 7З
208 Милица Грковиh

1 2 1 з _ _4__l_s _[_6
ТОЛАН ('I'MdtЊ), слов. п 1; ЈП 1; 68, 7З ,
115
ТОЛАНОВИЋ ('I'MdHOBHKћ), слов. п 1; III 1; 115
ТОЛИЈАК ('l'ollttraкt.), слов. п 3; пr 2; 68, 76
ТОЛИЛQ ('I'MHIIO), СЛОВ. п 1; III-; 68, 77
ТОЛИЛОВИЋ ('I'OIIHIIORIIKt.), слов. II- ; пr 1; 68, 77
ТОЛИМИР ('1'011 1111\НSЊ), слов. п 1; ПI 1; 68
ТОЈIИН ('1'011\ttЊ), СЛОВ. п 2; lii 2; 68, 77
ТОЛИНОВИЋ ('I'OIIHHOBIIKћ), слов. п 1; III 1; 68, 77
ТОЛИСЛАВ (тoiiHtlldBt.), слов. п 12; III 12; 68
ТОЛИСЛАЉИЋ
('I'Oiii\CIIdiii\Kћ), слов. П З; III 2; 68
ТОЛИЋ (тоllн~<ь), слов. П-; III 1; 68, 78
ТОЛИША ('l'мllшct), слов. п 1; пr 1; 68, 79
ТОЛК0 ('I'OIIћKO), слов. П З; IП З; 68, 79
ТОЛОЈЕ (тollott), слов. I 1; п 25; III 2З; 68, 81
ТОЛОЈЕВИЋ (тмоtfвнкt.), слов. Il 2; III 3; 68, 81
ТОЉЕН ('l'мкнt.), слов. II 2; III 1; 68, 75
ТОЉЕНОВИЋ
('I'OillfiiOBHKћ), слов. I 1; Il 4; III 3; 68
ТОРНИК ('1'0\)t.ttllкt..), ост. r 1; п 2; III 2
ТРИЛОЛ1<0 ('1'\)HIIOIIћKO), ост. п 1; III-
ТРИПУН ('1'рtтоунь.), хришl1. п 4; II1 4; 94, 121
ТРИПЬЦ (т\)ttnщt.), хришћ. п 1; III 1; 96, 121
ТРОШАН ('1'рошt~нь.), ост. I 1; II 8; III 8
ТРОШАНОВИЋ ост. или п 1; III 1
(ЦOШdltOBIIKЬ.), слов.

ТРСИВЛК ('1'\)t.tiiBIIt.Kt.), слов. II 1; III 1

ТРЦАЛО ('1'\)t.Цctllo), слов. или ост. П- ; III1
ТРЧКОВИЋ ('1'\)h.ЧК0811Кћ), слов. п 1; III 1
ТУДОР (тоуд09t.), хри:шh. п 6; III 6; 94, 116
ТУДОРИЦ ('l'оудорнць.), xpю.ufi. п 1; III 1; 94
ТУДОРОВИЋ
(тоуДО\)ОВНКЬ.), хришh. п 1; III 1; 94
ТУДЋБИЋ (тоуд'kвнкt.), ост. II 1; III-
ТУЋI<РАЈ ('l'oyrt.K\)dH), oc-r. иnи слов. II 1; III 1
ТУЗ (тоу-зt.), ост. li 1; III 1; 90
ТУЛ (тоу-11ь), ост. I 1; II-; III 1
Т1>ШЕМИР ('l"kшмllt\)t.), слов. II 1; III 1

ЋЕРАСОВИЋ (Ktf\)dCOBIIKћ), ост. П-; III 1

ЋУР АНИЋ (KIO\)dHHKћ), ост. п 1; III 1
ЋУРКО (К\0\)ћКО), ост. п 2; III 2
 Регистар антропонима и nатронима 209

1 1 2 з 4
1 5 б

УВРАТИЧ (OYB\Jd'I'IIЧћ ), слов. п 1; rrr 1; 78

УВРАТИЧЕВИЋ слов. I 1; П-; III-; 78
(OYB\Jd'I'HЧfBHKћ ),
УГНЋД (оуrн·kдћ), слов. п 1; пr 1; 45
УГРИН (оуr\IШЊ ), ост. п 1; IП 1; 41, 71
УЗИНА (оузнн<~), слов. п l; пr l; 77
УЗРI<ИЋ (О'(Зћ\ЈЬКНКЬ), ост. п 1; III 1
УI<ОПАЈ (оукоn<~н), слов. или ост. п 1; rrr 1
УЉАР (oyl1ri2\lb), сл.ов. П-; IП 1
УМЋН (oyмrkнt.), CJIOB. п 2; III 2; 45
УРОШ (ОУ\IОШћ), ост. П-; III l ; 91
УТОЛ (oyтoilt.), слов. п 5; IП 5; 45
УТОЛИЋ (оутмнкt.), слов. П-; ПI 1; 45
УТОЛЧ ИЋ (оутмt. Ч11Кћ), слов. п 1; IП 1; 45
У1'1>Х (оут'kх~>), слов. п 1; IП 1; 45
УТЋША (oy'l"kwd), слов. п 2; III 2; 45, 68
УТ15ШЕН (оут•kшшt.), слов. п 1; IП 1; 45, 68
УТЋШИЋ (оут•kш~• кь), слов. II 2; IП 2; 45, 68
УХ.ИЈЉЦ (OYXHilћЦt.), слов. П- ; III 1; 45, 85
УШОЈЕ (оушон:), слов. II 1; rrr 1; 39, 81

ХАРАНЗА (Xd\ldtlt. З<~), ост. II 1; III 1

ХАРЧИЋ (Xd\lћЧIIKћ), ост. п 2; III 2
ХВАЛАНОВИЋ слов. п 1; III 1; 68
(XBdl1dHQBHKt. ),
ХВАЛИСЛАВ (XBdl1fiCildLiћ), слов. п 1; III 1; 68
ХВАЛИСЛАЉИЋ слов. п 1; rn1; 68
(XBdi1HCildi1HKћ ),
ХВА ЛОЈЕ (XB<~I1olf), слов. п 5; III 4; 68, 81
ХВАЛОЈЕВИЋ CJIOB. п 1; III 2; 68, 81,
(XBdilolfBHKt.), 103, 112
115
ХЕИМЧЕВИЋ ост. п 1; III 1
(XfiiMЧfBHKћ),
ХЕЧ (XtЧt.) , п 1;
ост. III 1
210 Милица Грковић

1 1 2 13 4 т 5 6

ХИНАт (XH IId't'ћ), слов. юш: ост. п 5; III 6; 73

ХЛАП (XIIdПt.), сл.ов. п 5; rrr 4; 42, 68,
71, 121
ХЛАПОВИЋ (XIIdПOBHKt.), слов. п 4; rrr з; 42, 68,71
ХЛАПЬЦ (XIId ПћЦt.), слов. п 1; III 1; 68,71,85
ХЛСТОВИЋ (XIIt.tтoвllкt.), ост. п 1; ПI 1
ХЛЋЧКО (ХIIЋЧћКО), ост. I 1; п 1; ПI 1
ХОДА!< (ХОДdКћ), слов. п 1; III 1; 68, 73
ХОДАН (ХОДdНћ), слов. п 5; пr 5; 68, 7З
ХОДАНОВИЋ слов. II 1; rrr 1; 68, 7З
(ходdновнкь.),
ХОДАч (ХОДdЧь.), слов. П-; III 1; 68
ХОДИВОЈ (ходввон), слов. п 1; III 1; 68
ХОДИМИРИЋ слов. п 2; пr 2; 68
(XOДIMIHS)HKћ),
ХОДИСЛАВ (Ходнщвь), слов. П З; III 4; 68
ХОДИСЛАЉИЋ слов. II 1; III 1; 68
(XOДHCIIdiiiiKћ),
ХОДОЈЕ (ХОДОIЕ), слов. П З; III 6; 68, 81
ХОДОЈЕВИЋ (ХОДОIЕВНКћ), слов. П-; III 1; 68, 81
ХОТИЛО (XO't'HIIO), слов. п 2; III 1; 68, 77
ХРАБРЕ (XPdБt.pE), слов. п 1ј III 1; 40, 69, 87
ХРАБРИНА (XPdBћ\)HHd), слов. п 1; III 1
ХРАЈА (xpdГcl), слов. п 4; IП 2; 87
ХРАЈИША (XPdHШd), слов. П З; III З; 79
ХРАН (Xpdtњ), слов п 1; III-
ХРАНА (Xpdнd), слов. п 1; III 1; 69, 87
ХРАНЕ (xpdtн), слов. п 8; III 7; 69, 87
ХРАНЕН (ХРdНfнь.), слов. r 1; п 1; ПI-; 69
ХРАНЕТИЋ (XPdHE't'IIKћ), слов. I 1; п 1ј III 1; 69
ХРАНЕТI<О (ХРМIЕТћко), слов. п 1; III 1; 69, 75
ХРАНИЛО (xpdHfмo), слов. П З; III З; 69, 77
ХРАНИМИР (XPdHHiltttpь.), слов. I 1; П З; III З; 69
ХРАНИСЛАВ (X9dШICIIdBћ), слов. r 2; п 51; IП 51; 69, 121,
122
ХРАНИСЛАЉИЋ слов. п 5; III 6; 69
(X\)dHHCIIdi\IIKћ),
ХР АНИЋ (xpdHIIKћ), слав. П- ; III 1 69
ХРАНИША (XPdHIIШd), слов. п 2; III 2; 69, 79
ХРАНI<О (хрdНћКО), слов. п 15; III 19; 69, 79
ХРАНОЈЕ (xpdHOIE), слов. п З6; III 46; 69, 81,
121
 Регистар антроnовима и патронима 211

2 1 3 4 5 6
--- 1
ХРАНОЈЕВИЋ слов. П З; III 5; 69, 81,
(X\\dtiOIEBHKЬ), 121
ХРАНОТА (X\IdH01'd), с.:tов. I 1; п 4; ПI 5; 69, 81
ХРАНОТИЋ (XPdii01'1tKЬ), слов . п 1; III 1; 69, 81
ХРАНТА (X\Idtt ћ 1'd), слов. п 1; III-; 69, 82
ХРАНЧА (X\IdttћЧd), слов. п 1; III 1; 69, 84
ХРАНЧЕ (X\IdtlћЧE), слов. п 1; III 1; 69, 84
ХРАНЧИЋ (ХРdНћЧНКћ), слов. I 1; П З; IП З; 69, 85
ХРАНЧУЈ (X\Idttь чoy~t,
X\ldtiЧIOH), слов. п 1; rп 2; 69, 85
ХРАНЬЦ (Х\I<IНЬЦ ћ), слов. п 24; III 21; 69, 84, 85
ХРАНЋН (Х\\~~t~·kн ћ ), слов. П-; III 1; 69
ХРВАТИН (Х\IћВd1'11Нь), слов. или ост. п 1; пr 1; 121
ХРЕЉА (Х9Е1Н<~), ост. п 1; III 1
ХРЕЉИЋ (X\Ifi111Kћ), ост. п 1; III 1
ХРС (Х9ћСћ), слов. или ост. п 5; ПI 6; 41, 71
ХРСОВИЋ (Х9ћСОВ11Кь), слов. и:ли: ост . п 1; III 2; 41
ХРСЧОР (Х\Iћtьчорь), ост. п 1; ПI 1
ХУЉА/ХУЛА (Хоум), слов. wщ ocr. П-; Ill 1; 71
ХУН1<0 (Хоунько), ост. П-; ПI2
ХУЊЕР (ХоуtнЕ9ь), ост . п 1; ПI 1

ЦЕЦЕЛИЋ (цщм11кь ), ост. п 1; III 1

ЦЕЦУН (цщоунь), ост. П-; ПI 1
ЦРЉЕНЧИЋ слов. II-; IП 1; 40, 69,
(Црћ111fНћЧНКћ ), 122
ЦУРИ (ЦО\"911), ост. li 1; lii 1

ЧАПКОВИЋ (•ldllћK08HKh), слов.

ч

п 1;
-
III 1
ЧАПЬЦ (чdrlьць), UIOB. II 2; IIl 2
ЧЕБИЋ (чЕвнкь), ост. П-; III 1
ЧЕПРЊА (чfnьрын<~), хриhш. или: ост. п 1; III 1
ЧЕПРЊИЋ (чЕПћрьннкь), хришћ. wm ост. п 1; lii 1
ЧИБУД (чнвоудь), слов. п 1; III 1
ЧИПЬЦ (чнnьць), слов. п 3; IП 3; 69, 85