Srpski Jezik 5 Gramatika PDF

Српски језик
Граматика
ГРАМАТИКА ГРАМАТИКА
за 5. разред
основне школе
ЈЕЗИК ЗА 5. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Весна Ломпар
Српски језик Српски језик

СРПСКИ
ГРАМАТИК А
за разред основне школе
I SBN 978-86-7762 - 116- 2
9 788677 621162 Весна Ломпар

Весна Ломпар
Граматика 5
Српски језик за пети разред основне школе
Граматика 5
Српски језик за пети разред основне школе
треће издање
Аутор: др Весна Ломпар

Илустрације: Тихомир Челановић
Рецензенти: проф. др Милорад Дешић, Филолошки факултет у Београду
проф. др Душка Кликовац, Филолошки факултет у Београду
Славка Јовановић, професор српског језика, ОШ „Дринка Павловић“ у Београду

Графичко обликовање: Сашењка Мељников Ивановић
Обликовање корица: Милош Аризовић
Лектура: мр Горан Зељић
Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

Светозара Ћоровића 15/IV, 11 000 Београд
Teл.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385
office@klett.rs, www.klett.rs
За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић

Уредник: Александар Рајковић
Штампа: Цицеро, Београд
Тираж: 27.000 примерака
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у петом
разреду основног образовања и васпитања решењем број 650-02-00268-4/2007-06.
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових
делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене
дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
© Klett, 2010.
ISBN 978- 86 -7762-116-2

Драги петаци,
Покушајте да савладате овај лавиринт!
Слободно завирите у сваки његов кутак!
Садржај
Шта све можеш наћи у уџбенику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
ГРАМАТИКА
Променљиве и непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Промена именица по падежима (деклинација) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Номинатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Инструментал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Локатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Слагање придева са именицом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Промена придева по степену поређења (компарација) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Придевски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Лична заменица за свако лице себе (повратна заменица) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Неличне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Главни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Редни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Глаголски вид (глаголи по трајању радње) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Глаголи по прелазности радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Инфинитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Презент (садашње време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60
Радни глаголски придев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Перфекат (прошло време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Футур I (будуће време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Предлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
4
Везници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Речце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Узвици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Реченица и њени делови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Прави објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Неправи објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Прилошке одредбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Апозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Просте и сложене реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
ПРАВОПИС
Писање гласа Ј у придевима на -ски и -ин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Писање заменица НИКО и НИШТА са предлозима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Писање речце НАЈ у суперлативу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Писање заменице ВИ великим почетним словом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Писање назива предузећа, установа, организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Тачка и запета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Запета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Три тачке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96
Цртица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Коришћење школског правописа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Писмо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Вест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Препричавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Богаћење речника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Правилан (из)говор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Индекс појмова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
5
Шта све можеш наћи у уџбенику
Ево, на пример, како изгледа једна страница књиге:
Именице
Номинатив
ЗАНИМЉИВОСТИ!
Подвуци именице у следећем тексту:
Кад год видиш
Назив номинатив преузели Овај знак
смо из латинског језика у којем
ову стрелицу у Кошарка је веома омиљена у нашој он гласи nominativus. Пошто обележава неки
породици. Кућа нам је пуна кошаркашких
лекцији, то значи лопти. Међутим, мој брат је јуче, у продавници
nomen значи „име“, овај назив занимљив текст,
преводимо као „падеж који
да се ради на углу наше улице, купио још једну. Ова лопта нешто именује“. који ће те забавити,
је најлепша од свих које имамо. Другови су се заинтересовати
о задатку одушевили кад су је видели. Једва чекам да je
намењеном теби. испробамо на оближњем терену. или насмејати.
Издвој само оне именице које добијаш као одговор
на питање КО? или ШТА?:
, ,
, ,
. ПАЖЊА!
Код неких именица у Овакав знак
Коју службу у датим реченицама имају ове именице?
номинативу множине неки срешћеш само
гласови се мењају:
у првом делу
Издвојене именице су у падежу који називамо облак облаци
подвиг подвизи књиге, који се бави
номинатив.
Оно што је Четири су у номинативу једнине, а само једна у осмех осмеси граматиком. Овде
најбитније у номинативу множине. Пази, у неким случајевима губи ћеш наћи савете и
се сугласник т:
лекцији, сажето То је именица . пречице за брже
задатак задаци
је и овако Номинатив је основни облик именице (онај који изузетак изузеци и лакше учење. Ту
уоквирено. само именује неко биће или предмет). У неким случајевима губи се се указује на неке
Добијамо га на питање КО? (за именице које
означавају особе) или ШТА? (за остале именице).
самогласник а: изузетке у језику,
Именице у номинативу најчешће имају службу пас пси као и на типичне
ланац ланци
субјекта у реченици. грешке, које ђаци
дворац дворци
Индекс појмова Именица у номинативу може се употребити и као

писац писци твог узраста често
именски део предиката: Уз то, у неким случајевима л на праве.
крају основе прелази у о:
А И
Мој ру је кошаркаш. читалац читаоци
акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
антоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 именичке заменице . . . . . . . . . . . 44 слушалац слушаоци
апозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 именски предикат . . . . . . . . . . . . 72
атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 (Више о томе прочитај на страни 72.)
инструментал . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 гледалац гледаоци
инфинитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Б инфинитивна основа . . . . . . . . . . 59
бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 К
бројне именице на -ица . . . . . . . 48
15
компаратив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
В компарација (поређење) придева
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
вест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
вишезначне речи . . . . . . . . . . . . 113 Л
вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
временски придеви . . . . . . . . . . . 30 лична заменица сваког лица себе
(повратна заменица) . . . . . . . . . . 40
Г личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . 38
локатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
главни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . 47 М
глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
глаголски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 месни придеви . . . . . . . . . . . . . . . . 30
глаголски облици . . . . . . . . . . . . . 58
глаголски предикат . . . . . . . . . . . 72 Н
градивни придеви . . . . . . . . . . . .
граматичка основа речи . . . . . .
граматички број . . . . . . . . . . . . . .
30
10
13
наглашени облици (личних
заменица) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Овде, на самом крају књиге, дати су сви појмови
Д
наставак за облик . . . . . . . . . . . . . 10
неличне заменице . . . . . . . . . . . . 41
ненаглашени (енклитички) облици
објашњени у уџбенику. Појмови су поређани по
датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
деклинација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
(личних заменица) . . . . . . . . . . . . 40
неправи објекат . . . . . . . . . . . . . . . 75
несвршени глаголи . . . . . . . . . . . 55
азбучном реду, а поред њих је дат број стране на
З
заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
неодређене заменице . . . . . . . . 42
неодређени вид . . . . . . . . . . . . . . 35
непрелазни глаголи . . . . . . . . . . . 56
којој се дати појам објашњава. Тако можеш брзо и
збирни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . 47
121
лако да пронађеш оно што те интересује.
6
Променљиве и
непроменљиве речи
Променљиве и непроменљиве речи
Све речи у српском језику деле се на десет врста. То су: именице, придеви,
заменице, бројеви, глаголи, прилози, предлози, везници, речце и узвици.
Саставили смо једну необичну реченицу у којој су заступљене све наведене врсте
речи. Она описује ситуацију са слике.
Ако помоћу истих речи покушамо да опишемо другачију ситуацију, приметићемо да
ће се неке од њих променити, а неке ће остати у истом облику.
Ух, оре јене евојчице и мене, не леајући ауомобил, брзо је рорчао оасан ас!
Ух, јена евојчица и ја брзо рорчасмо оре ауомобила не леавши оасно са!
8
Из наведених реченица издвој речи које су промениле свој облик и распореди их

онако како смо започели:
Именице: Глаголи:
девојчица – девојчице гледајући –
Заменица:
аутомобила – – протрчасмо
мене –
пса – пас
Придев: Број:
опасан – једне –
Остале речи нису промениле облик. Покушај (уз помоћ наставника) да их распоредиш
према врсти којој припадају. У сваком правоугаонику треба да буде по једна реч:
Прилог: Предлог: Везник:
Речца: Узвик:
Речи које у различитим положајима у реченици мењају облик називамо променљиве

речи. То су: именице, придеви, заменице, бројеви и глаголи. Речи које остају у истом
облику називамо непроменљиве речи. То су: прилози, предлози, везници, речце и
узвици.
ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
ИМЕНИЦЕ ПРИЛОЗИ
ПРИДЕВИ ПРЕДЛОЗИ
ЗАМЕНИЦЕ ВЕЗНИЦИ
БРОЈЕВИ РЕЧЦЕ
ГЛАГОЛИ УЗВИЦИ
9
Кад се мења променљива реч, не мења се цела реч, већ само један њен део.
На улицу је исрчала евојчица .
Он сеи оре јене евојчице .
Рекао је о јеној евојчици .
Део девојчиц- увек остаје исти.

Тај део називамо граматичка основа речи.
Стални, непроменљиви део речи назива се граматичка основа речи.
Мењају се завршеци -а, -е, -и итд.

Тај део речи називамо наставак за облик.
Променљиви део речи, који додајемо на граматичку основу, назива се наставак за

облик.
девојчиц а
ГРАМАТИЧКА НАСТАВАК
ОСНОВА ЗА ОБЛИК
Прочитај следеће реченице:
Путовали су на море аутомобилом.

Разговарају о новом аутомобилу.
Стајао је поред свог аутомобила.
Издвој наставке за облик ове именице које овде запажаш:

, , .
Сада напиши како гласи граматичка основа именице АУТОМОБИЛ:
10
Именице
Шта сте јуче

радили на Марко, од
српском? Учили смо падеже. Марка, Марку,
Милица је све с Марком...
одмах схватила.
Именице
Промена именица по падежима (деклинација)
Најпре да се подсетимо шта су то именице:
Именице су речи које означавају бића (човек, ее, мачка), предмете (књиа, лењир,
оело), материју (воа, есак, брашно), као и неке невидљиве и неопипљиве појаве
(раос, чиање, маша).
Прочитај следећи текст и подвуци именице у њему:
За време одржавања неког

важног црквеног обреда у Риму,
цар Сигисмунд је у свом говору
на сабору употребио једну грчку
реч у мушком роду. Када га је
један кардинал опоменуо да је
по граматици та реч средњег, а
не мушког рода, цар је љутито
узвикнуо: „Ја сам римски цар и
изнад сам граматичара!“
Свака именица, као што знаш, мора бити неког рода. Неке су мушког, неке средњег,
а неке женског рода.
Ког је рода нека именица, најчешће можемо одредити на основу тога да ли се са њом
слаже заменица ај (за мушки род), а (за женски род) или о (за средњи род).
Напиши ког су рода следеће именице из текста:

време цар реч
Да ли овим именицама можеш променити род? Не, свака именица је увек једног истог
рода.
Именице имају граматичку особину рода, али се по њој не могу мењати.
Пошто смо именице сврстали у променљиве речи, да видимо како се оне могу
мењати.
12
Именице
Једном истом именицом можемо означавати један појам (књиа) или више појмова
(књие). Видимо да тада именица има различите наставке. У првом случају кажемо да је
именица у једнини, а у другом да је у множини.
Напиши множину следећих именица:
време цар реч
Ова особина, којом се обележава да ли се нешто јавља појединачно (једнина) или

у већем броју (множина), назива се граматички број. Именице имају ову особину и по
њој се могу мењати.
Напиши одговарајуће облике именице ЦАР у следећим реченицама:
1) Римски је говорио на сабору.

2) Кардинал је био удаљен од .
3) Он је рекао да не зна род именица.
4) Први пут је видео увређеног.
5) Хеј, , да ли си ме чуо?
6) Због граматике се споречкао са .
7) Ово је прича о који није знао граматику.
Именица ЦАР употребљена је у наведеним реченицама различито, зато су и њени
облици овде различити. Овако добијени различити облици речи називају се падежи.
У српском језику једна именица има седам падежа. Падеже лако препознајемо помоћу
питања.
Одговори на питања именицом ЦАР у одговарајућем облику:
1) Ко је говорио на сабору?
2) Од кога је био удаљен кардинал?
3) Коме је рекао да не зна род именица?
4) Кога је први пут видео увређеног?
5) Како дозивамо цара? Хеј, ...!
6) С ким се споречкао због граматике?
7) О коме је ова прича?
13
Именице
Питања ће бити другачија ако именица, на
пример, означава неки предмет. Прочитај како се наш чувени
Одговори на питања именицом ГРАМАТИКА у писац Бранислав Нушић у својој
одговарајућем облику: Ауобиорафији нашалио на
рачун броја падежа у српском
језику:
1) Шта је важно у језику?
„Сећам се, на пример, мојих
2) Због чега је цар погрешио? мука да научим пети падеж од
именице пас... Питао сам најзад
3) Чему цар није поклањао пажњу? и господина проту, једном
приликом када је био на вечери
4) На шта се цар није освртао? код нас, верујући необично у
5) Предмете обично не дозивамо, али његову ученост...
можемо направити такав облик сваке именице. – Пети падеж, пети падеж! – узе
да замуцкује прота, бринући
Хеј, ...!
се да пред
6) Чиме кардинал збуњује цара? мојом
породицом
7) О чему су кардинал и цар разговарали? сачува
ауторитет
учена човека.
Иста питања можемо употребити за добијање – Па колико
различитих падежних облика именица у множини. падежа ви
учите?
Падежи су различити облици једне речи којима – Седам.
се означава њихов однос према другим речима у – Седам? – зграну се прота.
реченици. Именице се мењају по падежима. – Е, то је много, то је баш много!
– Много! – уздишем и ја.
– Ја не знам само – окреће се
граматик oм прота мојим родитељима – што
ће им толики падежи. То је
просто професорски бес. Узмите
ГРАМАТИЧКА ОСНОВА ПАДЕЖНИ НАСТАВАК само: једна Немачка, колико је то
пространа и силна царевина, па
У српском језику има седам падежа (у једнини и нема више него четири падежа;
множини). То су: номинатив, генитив, датив, па онда Француска, па Енглеска...
акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Па зар то није, молим вас, бес кад
Промена речи по падежима назива се деклинација. се не простиремо према своме
губеру?“
Када одређујемо у ком је облику нека именица,
прво кажемо ког је рода, а затим у ком је падежу и
броју!
14
Именице
Номинатив
Назив номинатив преузели
Кошарка је веома омиљена у нашој он гласи nominativus. Пошто
породици. Кућа нам је пуна кошаркашких nomen значи „име“, овај назив
лопти. Међутим, мој брат је јуче, у продавници преводимо као „падеж који
на углу наше улице, купио још једну. Ова лопта нешто именује“.
је најлепша од свих које имамо. Другови су се
одушевили кад су је видели. Једва чекам да je
испробамо на оближњем терену.

на питање КО? или ШТА?:
, ,
, ,
. ПАЖЊА!
Коју службу у датим реченицама имају ове именице? Код неких именица у
номинативу множине неки
гласови се мењају:
Издвојене именице су у падежу који називамо облак облаци

номинатив. подвиг подвизи
осмех осмеси
Четири су у номинативу једнине, а само једна у
номинативу множине. Пази, у неким случајевима губи
се сугласник т:
То је именица .
задатак задаци
Номинатив је основни облик именице (онај који изузетак изузеци
само именује неко биће или предмет). У неким случајевима губи се
Добијамо га на питање КО? (за именице које самогласник а:
означавају особе) или ШТА? (за остале именице).
пас пси
Именице у номинативу најчешће имају службу
ланац ланци
субјекта у реченици.
дворац дворци
писац писци
Именица у номинативу може се употребити и као
именски део предиката: Уз то, у неким случајевима л на
крају основе прелази у о:
Мој ру је кошаркаш . читалац читаоци
слушалац слушаоци
(Више о томе прочитај на страни 75.) гледалац гледаоци
15
Именице
У тексту има још шест именица које нису у номинативу.

Препиши их онако како су употребљене у тексту, а потом их напиши у номинативу, као
што смо започели:
породици породица
Кад се наводе у речнику, именице су увек у номинативу једнине.

Именице у номинативу могу се употребити и изван реченице, самостално, као
наслови неких књига („Хајдуци“, „Орлови рано лете“), филмова („Ледено доба“) и сл.
Стога је номинатив независан падеж.
Уз неке именице из текста, које се налазе у другим падежима, употребљене су
непроменљиве речи У, НА, које називамо предлозима. Ако покушаш да уз именицу у
номинативу употребиш неки од ових предлога, видећеш да ће се она променити:
од + кућа од куће; ка + кућа ка кући; уз + кућа уз кућу ...
Номинатив је назависан падеж уз који не могу стајати предлози.
Наставци у номинативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода.
Допуни следећу табелу:
Мушки род Средњи род Женски род
Једнина Множина Једнина Множина Једнина Множина
ученик ученици место места школе

град градови поглавље другарица другарице
број раме рамена реч речи
Србин Срби племе племена ствари
16
Именице
Генитив
Назив генитив преузели смо из
латинског језика у којем он гласи
На зидовима наше собе има неколико genitivus. Пошто genus значи
постера популарних певача. Поред постера су „порекло“, овај назив можемо
и полице са књигама. Испод полица су наши превести као „падеж порекла“.
кревети. По поду увек има много играчака мога
брата, па нам остаје мало слободног простора.

на питање КОГА? или ЧЕГА?:
, ,
, ,
, ,
.
Које од ових именица означавају појам којем нешто ПАЖЊА!

припада? Код неких именица у генитиву
, , множине јавља се самогласник
. а којег нема у осталим облицима:
Које од ових именица означавају да нечега у односу
Номинатив Генитив
на целину има мало, много, неколико и сл.?
једнине множине
, ,
. копље копаља
једро једара
Која од именица добијених на питање ЧЕГА? има девојка девојака
значење места? тачка тачака
Све издвојене именице налазе се у падежу који
називамо генитив. У неким случајевима л прелази у
о у једнини, а у множини остаје.
Генитив је падеж који најчешће означава
припадност, порекло или део нечега, а може имати Генитив Генитив
и друга значења. Добијамо га на питање КОГА? једнине множине
(за именице које означавају особе) или ЧЕГА? делиоца делилаца
(за остале именице). умањиоца умањилаца
чиниоца чинилаца
Генитив којим се означава припадност назива се бројиоца бројилаца
присвојни или посесивни, а онај који означава део имениоцa именилаца
неке целине, деони или партитивни.
17
Именице
Две именице које се у наведеном тексту налазе у номинативу (олице, кревеи)

употреби у следећој реченици:
У продавници намештаја има само неколико и много различитих

.
Ове именице сада се налазе у генитиву. Могу ли оне у том облику стајати самостално,
изван реченице, независно од других речи? Наравно, не могу. Можемо ли именице у
генитиву употребити са предлозима о, о, оре, иза и сл.? Можемо: оре кревеа,
о олице, о кревеа, оре олице и сл.
Генитив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих. Најчешћи
предлози који се употребљавају уз генитив су: о, о, из, изна, исо, иза, збо итд.
Генитивом са предлогом о може се означити и материја од које је нешто направљено,

па се именица у овом облику може употребити уместо градивних придева:
дрвена клупа клупа од дрвета
Уместо подвучених примера употреби именице у генитиву а да значење остане исто (у

неким примерима предлози ће бити потребни, а у некима неће):
планински врх камена ограда

пластична чаша дечји свет
Наставци у генитиву једнине и множине нису исти код именица различитог рода.
Погледај следеће примере и допуни празна места:
Мушки и средњи род Женски род
Једнина Множина Једнина Множина
(једног) дана места (много) дана места (једне) школе (много)

(једног) града поглавља (много) градова поглавља (једне) лопте (много) лопти
(једног) месеца имена (много) месеци (једне) руке (много) руку
(једног) прста племена (много) прстију племена (једне) (много) ствари
18
Именице
Датив
Назив датив преузели смо из
Пут је био веома дуг, али коначно смо dativus. Пошто dare значи „дати“,
се приближили Београду и својим кућама. овај назив можемо превести као
Једва чекам да испричам родитељима како „падеж давања“.
смо се провели. Чим стигнем, даћу поклоне
мами и тати. Нестрпљива сам да видим како
ће реаговати. Даћу поклон и сестри – дивну
огрлицу од шкољки.

на питање КОМЕ? или ЧЕМУ?:
, ,
, ,
, .
Које од ових именица означавају појам којем је ПАЖЊА!

нешто намењено (коме се нешто даје или говори)? И у дативу, као и у номинативу
, , множине, запажа се промена
, . сугласника к, г, х у ц, з, с.
А које имају значење појма ка којем је нешто • У множини именица мушког

усмерено? рода:
, . облак облацима
Све издвојене именице налазе се у падежу који подвиг подвизима
осмех осмесима
називамо датив.
Пази, и овде се у неким
Датив је падеж који најчешће означава намену (коме случајевима губи сугласник т:
или чему је нешто намењено) или усмереност (појам
у правцу којег се неко или нешто креће). Добијамо га задатку задацима
на питање КОМЕ? (за именице које означавају особе) изузетку изузецима
или ЧЕМУ? (за остале именице).
• У једнини именица женског
Напиши следеће именице у дативу једнине и рода:
множине:
слика слици
пут , ; нога нози
поклон , . сврха сврси
19
Именице
Употреби речи у загради у одговарајућем облику:
Овај аутобус иде ка (Лозница), али не директно. Прво скреће према

(Шабац). За тај аутобус купио сам карте (брат) и
његовој (другарица).
Ове именице сада се налазе у дативу. Могу ли оне у том облику стајати самостално,
независно од других речи? Наравно, не могу. Видимо да смо овде неке именице у дативу
употребили уз предлоге ка и рема, а неке без предлога.
Датив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих.
Са предлозима ка и рема може се употребити кад означава усмереност.
У следећој реченици подвуци именице у дативу и предлоге које уз њих запажаш:
На часу физичког прво смо трчали према голу, а затим смо се окренули ка кошевима.
Коју службу у реченици имају подвучене речи?
Када именицом у дативу означавамо појам према којем је нешто усмерено, онa
најчешће у реченици има службу прилошке одредбе за место.
Наставци у дативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода.
пријатељу месту пријатељима местима школама

граду поглављу градовима поглављима лопти лоптама
столу имену столовима руци рукама
племену дечацима племенима ствари стварима
20
Именице
Акузатив
Подвуци именице у следећем тексту: Назив акузатив преузели смо из
Данас је наставница прозвала Ану да accusativus. Пошто accusare значи
одговара историју. Пошто Ана ниједну „тужити, оптужити“, овај назив
годину није знала, погледала је наставницу можемо превести као „падеж
изненађено: оптуживања“. Зашто падеж
– Мислила сам да не треба учити године, оптуживања? Интересантна је
већ само векове. прича о грешци коју је давно,
Наставница се насмешила и запитала је: пре више од две хиљаде година,
– Кад желиш да знаш кад је неко рођен, направио Римљанин Маркo
да ли га питаш у ком веку се родио или које Теренцијe Варон. Наиме, каже се
да је он погрешно превео грчки
године?
назив овог падежа на латински.
Тако је уместо causativus,
Издвој само оне именице које добијаш као написао accusativus. И ето,
одговор на питање КОГА? или ШТА?: уместо „падежа узрока“, добили
, , смо „падеж оптуживања“.
, ,
, .
Шта означавају ове именице у датом тексту? Појам

или особу која трпи радњу, или самог вршиоца
радње?
Издвојене именице су у падежу који називамо

акузатив. ПАЖЊА!
Четири су у акузативу једнине, а две у акузативу Облик акузатива једнине
множине. То су именице и именица средњег и мушког рода
(кад означавају нешто неживо)
.
исти је као облик номинатива.
Акузатив је падеж који најчешће означава да неко Пази! Ако уз такву именицу стоји
или нешто трпи радњу. Добијамо га на питање КОГА? предлог, она није у номинативу,
(за именице које означавају особе) или ШТА? (за већ у акузативу!
остале именице). Именице у акузативу најчешће Ако нема предлога, провери коју
имају службу објекта у реченици. службу у реченици има именица:
Именице у акузативу не морају увек имати службу субјекат номинатив

објекта у реченици. објекат акузатив
21
Именице
Повежи линијама подвучене примере са службом коју имају у датим

реченицама:
а) Сутра идемо на Златибор. прилошка одредба за начин
б) Мој рођендан је у среду. прилошка одредба за место
в) Одговорио ми је кроз смех. прилошка одредба за време
Као што видиш, именице у акузативу могу имати и службу прилошких одредби.
Видимо такође да се именице у акузативу могу употребити и са предлозима, као у датим
реченицама, и без њих, као у тексту на почетку ове лекције.
Акузатив је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих.
Најчешћи предлози који се употребљавају уз акузатив су: у, на, о, ре, за, међу, кроз, уз,
низ итд.
Допуни реченице одговарајућим облицима именица ученик и зарезач:
а) Чуо сам то од једног из суседног одељења.

Срео сам тог испред школе.
б) Купила сам нови .
Нема бољег од металног.
Шта запажаш? Који се облици поклапају? Кад именица мушког рода означава нешто
живо (бра), њен акузатив (видим браа) исти је као генитив (писмо од браа), а кад
означава нешто неживо (бицикл), њен акузатив (видим бицикл) исти је као номинатив
(бицикл).
Подвуци именице у акузативу у следећој пословици:
Дрво се на дрво наслања, а човек на човека!
Наставци у акузативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода.

пријатеља место места школу школе
дечака поглавље дечаке поглавља лопту
град име градове руку руке
племе столове племена ствар ствари
22
Именице
Вокатив
Назив вокатив преузели смо из
– Милане, јеси ли научио последњу лекцију?
vocativus. Пошто vocare значи
– Нисам, наставнице. Нисам имао времена. „звати, дозивати“, овај назив
– Колико пута, дете, налазиш изговор за нерад? можемо превести као „падеж
Наставница се затим обрати Милици: дозивања“.
– А ти, Милице, да ли си ти научила?
– Нисам ни ја – стиже спреман одговор.
– Е, моји ђаци, лоше сте се показали.
Издвој само оне именице чији облик служи за

дозивање некога или за скретање нечије пажње.
Овакве именице не одговарају ни на једно питање,
већ се могу слагати са узвиком ХЕЈ!:
, ,
, ,
.
ПАЖЊА!
вокатив. Код појединих именица мушког
Четири су у вокативу једнине, а једна у вокативу рода у вокативу једнине неки
множине. гласови се мењају:
То је именица .
човек човече
Ако наглас прочиташ горњи текст, приметићеш Предраг Предраже
да су именице у вокативу у реченици нарочито
издвојене и да не зависе од других речи. Обично стриц стриче
испред или иза њих, а некад и на оба места, правимо кнез кнеже
паузу. У писању су на оба места обавезне запете, читалац читаоче
без обзира на то да ли паузе у говору има или нема.
Због овакве своје издвојености, именице у Облик вокатива множине
вокативу немају посебну службу у реченици. именица мушког рода исти је
као и номинатив множине тих
именица. Зато су и промене
Вокатив је падеж у којем стоји име онога кога
одређених гласова овде исте као
дозивамо или чију пажњу желимо да скренемо. у номинативу:
У реченици нема посебне функције. У писању се
обавезно одваја запетама. момак момци
викинг викинзи
23
Именице
Напиши следеће именице у вокативу једнине:
учитељ учитељица
Немања Сара
Може ли испред именице у вокативу стајати неки предлог? Наравно, не може.
Вокатив је, као и номинатив, нeзависан падеж уз који не могу стајати предлози.
Шта се може дозивати и чему се све можемо обраћати? Шта мислиш, да ли све
именице могу имати облик вокатива? У свакодневном говору можемо се обраћати само
особама и, у неким случајевима, животињама. Међутим, у песмама и причама често
можемо у вокативу наћи именице које означавају предмете или појаве. Тада вокатив
употребљавамо да изразимо нека осећања, да појачамо уметнички утисак и сл.
Подвуци именице у вокативу у следећим стиховима:
Море има барку, На небу се звезде

једро и катарку. као птице гнезде.
Море, море, буди друг Небо, небо, буди друг
– дај ми барку један круг! – дај ми звезду један круг!
(Владимир Андрић, Дај ми крила јеан кру)
Наставци у вокативу једнине и множине нису исти код именица различитог рода.
Погледај следеће примере. Шта закључујеш?
учениче село ученици села наставнице наставнице

царе поље цареви поља девојко девојке
младићу дете младићи децо (ово није Миро
Павле права множина, већ Марија
вокатив од збирне
Марко им. еца) младости
24
Именице
Инструментал
Подвуци именице у следећем тексту: Назив инструментал преузели
У петак смо правили пано за Дан школе он гласи instrumentalis. Пошто
заједно са ученицима V3. Свако је донео нешто instrumentum значи „средство“,
од куће, и брзо смо били готови. Немања је овај назив можемо превести као
са Аном украсио ивице паноа разнобојним „падеж средства“.
заставицама, које су залепили специјалним
лепком. Ана је црвеним фломастером у дну
исписала наша имена.
на питање С КИМ? или ЧИМЕ?:
, ,
, ,
.
Које од ових именица означавају друштво?

, .
А које имају значење средства којим је извршена

нека радња? ПАЖЊА!
, , Наставак за инструментал
. једнине именица мушког и
средњег рода може бити -ом
Издвојене именице су у падежу који називамо или -ем:
инструментал.
дечак са дечаком
Инструментал је падеж који најчешће означава младић са младићем
друштво или средство. Добијамо га на питање село селом
С КИМ? или ЧИМЕ? поље пољем
Кад је именицом у инструменталу означено У инструменталу неких именица

средство којим се обавља нека радња, не женског рода наставак -ју
употребљава се предлог с(а)! доводи до гласовних промена:
Стави именице из заграде у одговарајући облик: радост радошћу

младост младошћу
а) Исекао сам (маказе) неке сличице. памет памећу
б) Рибу је дозвољено јести (прсти).
в) На одмору смо се прскали (вода).
25
Именице
Кад је именицом у инструменталу означено друштво, увек се употребљава предлог с(а)!
Стави именице из заграде у одговарајући облик:

а) Отишла сам са (брат) у село.
б) Седим у клупи са (другарица) из комшилука.
в) Устао сам јер је у аутобус ушла жена са (дете) у наручју.
Осим друштва и средства, именице у инструменталу могу означавати и време, начин,
место вршења радње.
Повежи линијама подвучене примере са службом коју имају у датим реченицама:

а) Ишчекивао сам рођендан с нестрпљењем. прилошка одредба за начин
б) Суботом и недељом не идемо у школу. прилошка одредба за место
в) Чекаћу те пред улазом. прилошка одредба за време
Као што видиш, именице у инструменталу могу имати службу прилошких одредби,
могу се употребити и са предлозима и без њих.
Инструментал је зависан падеж који се може употребити с предлозима или без њих.
Најчешћи предлози који се употребљавају уз инструментал су: са, на, о, ре, међу
итд.
Наставци у инструменталу једнине и множине нису исти код именица различитог рода.
учеником селом ученицима селима наставницом наставницама

пољем градовима пољима девојком девојкама
падежом морем морима лоптом лоптама
царем именом царевима именима љубави/ љубавима
младићем пролећем младићима љубављу
масти/машћу
26
Именице
Локатив
И назив локатив преузели смо
Зимски распуст провео сам са сестром на из латинског језика у којем он
Златибору. Били смо у кући наших пријатеља. гласи locativus. Пошто locus значи
Преко дана санкали смо се по околним брдима, „место“, овај назив можемо
а увече смо причали о догађајима из школе и о превести као „падеж места“.
нашим заједничким друговима из комшилука.
Издвој само оне именице које можеш добити на

питања О КОМЕ? или О ЧЕМУ? (можеш и мењати
предлог: у чему, на чему, по чему):
, ,
, ,
.
Само две именице од издвојених не означавају
место. То су:
, .

локатив.
ПАЖЊА!
Локатив је падеж који најчешће означава место.
Добијамо га на питање О КОМЕ? (за именице које Све промене гласова које смо
поменули у дативу важе и за локатив,
означавају особе) или О ЧЕМУ? (за остале именице).
јер ова два падежа увек имају исти
облик!
Одговори на следећа питања одговарајућим
именицама у локативу једнине: • У множини именица мушког рода:
а) По чему су исписана имена?
облак о облацима
б) На чему су свеске?
подвиг о подвизима
в) У чему су књиге? осмех о осмесима
г) О чему размишљаш?
задатку у задацима
Видимо да смо уз иста питања употребили изузетку у изузецима
различите предлоге. • У једнини именица женског рода:
Локатив је зависан падеж који се употребљава слика на слици

само с предлозима. Најчешћи предлози који се нога на нози
употребљавају уз локатив су: на, у, о, о, ри.
27
Именице
Ако посматрамо облик именице у локативу (у школи), видећемо да је он увек исти

као облик датива (ка школи). У чему је разлика?
• Датив се употребљава и са предлозима и без њих, а локатив само са предлозима.

Према томе, ако нема предлога испред именице, она је у дативу.
• Датив се употребљава најчешће са предлозима ка и рема, а локатив са предлозима
у, о, о, на, ри.
• Датив најчешће означава правац кретања ка неком месту, а локатив место (у оквиру
кога се може и мировати и кретати).
Из следећег текста издвој именице у дативу и локативу:
Док смо ишле према школи, причала сам Јелени о књизи коју сам прочитала. Јелена ми
је рекла да је исту књигу нашла у библиотеци на углу, и да ју је позајмила Милану.
датив: , , .
локатив: , , .
Предлози у, на, о, о јављају се и уз именице у акузативу и уз именице у локативу.
Пази! Акузатив се употребљава уз глаголе кретања (Ием у кућу), а локатив најчешће

стоји уз глаголе мировања (Живим у кући).
Допуни следеће реченице одговарајућим падежом именице СТО:
а) Спустила сам књигу на . б) Књига је на .

в) Разбацали смо књиге по . г) Отишли смо по .
Погледај следеће примере и запазићеш да су сви облици исти као у дативу, само се
овде обавезно јављају предлози:
о пријатељу на месту о пријатељима на местима у школи у школама

по граду у поглављу по градовима у поглављима на лопти на лоптама
на столу о имену на столовима о именима у руци у рукама
о дечаку у племену о дечацима у племенима о ствари о стварима
28
Придеви
Добио сам корњачу, То се лако

али не знам да ли је одређује преко
мужјак или женка!
боје!
Ако је зелен, онда

Је ли?! је мужјак, а ако је
зелена, онда је
женка!
Придеви
Најпре да се подсетимо шта су то придеви:
Придеви су речи које означавају особину неког бића или предмета (леа девојка, велики
град), материју од које је неки предмет (рвени мост), припадање некоме или нечему
(Николин син, школско двориште), као и место или време којем припада нешто (орња
полица, јучерашња представа).
Прочитај следећи текст и подвуци придеве у њему:
Деца не воле претпролећно време,

кад је земља још пуста и гране голе,
кад нема ни снега ни цвећа ни воћа, ни
зимских игара ни купања.Тада, клатећи
се на комшијским оградама око камене
чесме, жмиркајући на мартовском
сунцу, ови мали људи измишљају нове,
често чудне игре.
Немају сви придеви у тексту исто значење. Подсетићемо се поделе придева по ономе
што означавају:
Описни придеви одређују какво Градивни придеви одређују

је нешто, особину нечега: од чега је нешто, грађу нечега:
• мали (град) • пешчани (сат)
• лепа (хаљина) • дрвена (клупа)
• плаво (небо) • свилено (одело)
Присвојни придеви одређују Месни придеви одређују Временски придеви

коме или чему нешто припада, нешто по месту: одређују нешто по времену:
припадност нечему: • предњи (точак) • зимски (распуст)
• Миланов (ранац) • горња (полица) • вечерња (представа)
• мамина (ташна) • десно (колено) • јучерашње (писмо)
• Јеленино (огледало)
30
Придеви
Разврстај придеве из текста према њиховом значењу:
Описни: , , .
, .
Градивни: . Присвојни: .
Временски: , , .
Које врсте придева нема у тексту?
Слагање придева са именицом

Употреби придев МАЛИ у одговарајућем облику уз следеће именице:
орман, кућа, слово,

ормани, куће, слова.
Придев је, дакле, увек у истом роду и броју у којем је именица коју одређује.
Употреби исти придев у одговарајућем облику у следећим реченицама:
а) Лампа је на орману.
б) Живимо у кући.
в) То се пише словима.
Придеви се мењају по падежима и увек су у истом падежу у којем је и именица коју

одређују.
Придеви су несамосталне речи које добијају род, број и падеж од именице коју одређују.
Ова појава назива се слагање. Придеви се, дакле, слажу са именицом у роду, броју и
падежу.
Да бисмо добили или препознали одређени падежни облик придева, користе нам иста
она питања која смо навели уз именице.
Користећи питање за датив, ЧЕМУ?, написаћемо следеће примере у том падежу:
мали град малом граду

мало двориште малом дворишту
мала кућа малој кући
31
Придеви
Да ли су наставци за падеже придева и именица исти? Нису. Придеви имају посебне

наставке и њихова промена је другачија од именичке. Назива се једноставно –
придевска промена (деклинација).
Допуни следеће табеле одговарајућим облицима придева МАЛИ:
Једнина
Номинатив мали (град) мало (поље) мала (кућа)
Генитив (града) (поља) (куће)
Датив (граду) (пољу) (кући)
Акузатив (град) (поље) (кућу)
Вокатив (граде) (поље) (кућо)
Инструментал (градом) (пољем) (кућом)
Локатив (о) (граду) (о) (пољу) (о) (кући)
Множина
Номинатив мали (градови) мала (поља) мале (куће)
Генитив (градова) (поља) (кућа)
Датив (градовима) (пољима) (кућама)
Акузатив (градове) (поља) (куће)
Вокатив (градови) (поља) (куће)
Инструментал (градовима) (пољима) (кућама)
Локатив (о) (градовима) (о) (пољима) (о) (кућама)
Промена придева по степену поређења (компарација)

Сваки описни придев означава особину у некој мери:
Милан је висок.
Ако желимо да покажемо да је та особина изражена у већој мери, користићемо исти
придев у другом облику:
32
Придеви
Иван је виши о Милана.

Можемо истим придевом показати и да је та особина изражена у највећој мери:
Марко је највиши у разреу.
Бића, предмете и појаве можемо поредити по томе да ли је нека њихова заједничка

особина јаче или слабије изражена.
Ако се та особина само казује придевом, кажемо да је он у основном облику –
позитиву (брз).
Ако се придевом казује да је та особина јаче изражена у односу на исту особину
другог појма са којим се пореди, кажемо да је придев у компаративу (бржи).
Ако се придевом казује да је та особина најјаче изражена у односу на исту особину
свих појмова са којима се пореди, кажемо да је придев у суперлативу (најбржи).
Промена описних придева према степену особине коју означавају назива се

компарација. Придев може бити у: позитиву, компаративу или суперлативу.

Из следећег текста издвој придеве у позитиву, компаративу и суперлативу и упиши их
на одговарајућа места у датим колонама:
Кад историчаре уметности питате која је за њих

најлепша књига на свету, сигурно ће указати на једну
Библију из XV века. Овај рукопис сматра се најскупљим
и најраскошнијим у историји. Још једна, подједнако
вредна Библија, била је написана у XV веку. Стручњаци
дуго нису могли да се одлуче која је од њих боља и
лепша.
Суперлатив
Компаратив
Позитив
33
Придеви
Грађење компаратива
ПАЖЊА!
У компаративу неких придева глас ј
из наставка -ји доводи до гласовних
Компаратив придева се гради тако што се на промена:
позитив додају наставци -ији, -ји или -ши.
ПОЗИТИВ НАСТАВАК КОМПАРАТИВ брз бржи
+ (з + ј = ж)
нов -ији новији висок виши
• Највише придева у српском језику гради (с + ј = ш)
млад млађи
компаратив наставком -ији: (д + ј = ђ)
жут жући
аменији, сарији, нежнији, вешији, срећнији . . . (т + ј = ћ)
бео бељи
• Код придева који имају наставак -ји долази до (л + ј = љ)
промене неких гласова: црн црњи
(н + ј = њ)
јак јачи
слађи, краћи, ражи, убљи, ањи . . . (к + ј = ч)
строг строжи
• Само три придева имају наставак -ши: (г + ј = ж)
тих тиши
леши, лакши, мекши . (х + ј = ш)
дебео дебљи
(б + ј = бљ)
Посебне облике компаратива имају следећи скуп скупљи
придеви: (п + ј = пљ)
сув сувљи
добар бољи велики већи (в + ј = вљ)
зао гори мали мањи
густ гушћи
тесан тешњи
Грађење суперлатива
У неким случајевима губи се
Суперлатив свих придева гради се тако што се нај- самогласник а:
додаје на компаратив.
ведар ведрији
КОМПАРАТИВ СУПЕРЛАТИВ хладан хладнији
нај- + витак виткији
новији најновији
У неким случајевима губи се и
најаменији, најсарији, најнежнији, највешији, сугласник т:
најсрећнији, најслађи, најкраћи, најражи, најубљи,
најањи, најлеши, најлакши, најмекши . . . мастан маснији
болестан болеснији
радостан радоснији
34
Придеви
Напиши облике компаратива и суперлатива

следећих придева:
ПАЖЊА!
Позитив Компаратив Суперлатив
Неки придеви у средњем роду
горак једнине имају исти облик као
чест прилози:
чврст
чист Весело маче весело скаче.
Придевски вид
У чему се разликују подвучени придеви у Придеви Прилози
следећим реченицама? весело маче весело скаче
У овој зраи сваки зи је бео . Онај бели зи ко улаза КАКВО? КАКО?
сура ћемо окречии у жуо . (одређују (одређују
именице) глаголе)
Разликују се по облику, али и по томе што придев
бео означава нешто неодређено, а придев бели
На присвојне придеве личи и
нешто одређено. једна врста заменица, које се
називају присвојне (о њима ћеш
Описни и градивни придеви могу имати одређени учити следеће године):
и неодређени вид. Неодређеним видом обично
одговарамо на питање КАКАВ? (ле, лео, леа), а
одређеним на питање КОЈИ? (леи, лео, леа).
Одређени вид у мушком роду има наставак -и, а у Придеви Заменице
женском и средњем роду нема посебног наставка, сесрин њен
разлика је само у акценту и дужини.
ЧИЈИ? ЧИЈИ?
(нису везани (везане су за
Подвуци придеве у следећим реченицама и за лица;
одреди им вид и службу: лица:
граде се од ја мој
Зец је брз. вид: именица) ти твој...)
служба:
Вук је оасан . вид:
служба:
Да ли можемо рећи Зец је брзи. или Вук је оасни?
Шта закључујеш? Допуни реченицу: Подвуци придеве у следећој
реченици:
Придеви који имају службу именског дела предиката
Јеленина сесра је симаична .
увек су у виду.
35
Придеви
Као што видиш, придев може одређивати именицу тако што стоји непосредно уз
њу (Јеленина сестра), или тако што је са именицом повезан преко глагола јесам (је
симаична). У првом случају придев је у служби атрибута, а у другом у служби
именског дела предиката.
Придеви у реченици најчешће имају службу атрибута и именског дела предиката.
Подвуци придеве у следећим реченицама и напиши коју службу врше:
а) Моја мама је вредна. б) За мој рођендан направила је воћну торту.

в) Сви гости су били задовољни. г) Добила сам много лепих поклона.

Замке у писању!
• При писању придева на -ски (-чки, -шки) који су постали од властитих

имена, води рачуна о правопису. Овакви придеви пишу се малим словом.

Подвучене примере замени придевима, као што смо показали:
ћилим из Пирота пиротски ћилим сир из Срема

роштиљ из Лесковца пршута из Ужица
• Али придеви који су постали од властитих имена наставцима -ов/-ев и -ин,

пишу се великим словом:

Подвучене примере замени придевима, као што смо показали:
свеска моје сестре Ане Анина свеска

шестар мог друга Марка
лопта Ђорђа Марковића
бицикл његовог брата Павла
• Често се греши и у писању гласа ј у придевима који се завршавају на -ски (суијски)

и -ин (суијин).
(Више о томе види на страни 88.)
36
Заменице
Ко је?
Ја!
Ја?
Немогуће!
Заменице
Личне заменице
Прочитај следећи текст и подвуци личне заменице у њему:
– Ја те изузетно поштујем, поносити орлу, рече
му једном славуј. Ти много боље видиш небеску
лепоту него ми, друге птице.
– Зар ти мислиш да се ја због лепоте пењем
тако високо? Ја то чиним да бих лакше неког
зеца или корњачу спазио. Славуј рече у себи:
„Нека те од сада хвали ко хоће, ја нећу. Ти и на
таквој висини ни о чему другом не мислиш него о
храни.“
(Доситеј Обрадовић, Славуј и орао)
Која заменица упућује на говорника?
Која упућује на саговорника?
Која упућује на говорника заједно са групом у којој се он налази?
Личне заменице су речи којима се упућује на говорника (ја), на говорника заједно

са групом у којој се он налази (ми), на саговорника (и), на саговорника заједно са
групом у којој се он налази (ви), на лица која не учествују у говорној ситуацији или
на предмете о којима говоримо (једнина: он, она, оно; множина: они, оне, она).
У следећој реченици подвуци реч којом се упућује на саговорника:

Ја те изузетно поштујем.
Заменица и овде је променила облик. И личне

заменице се, као именице и придеви, мењају по Видиш ли Не видим
падежима. ме? те!
Стави речи из заграде у одговарајући облик у следећим

а) Хоћеш ли са (ја) у биоскоп?
б) Милош је узео свеску од (она).
в) Разговарали смо о (ти).
г) Видели смо (ви) на телевизији.
д) Дао је лопту (они).
38
Заменице
За разлику од именица и придева, номинатив личних заменица разликује се од

осталих облика у промени. Ево како изгледа промена ових заменица по падежима:
ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. лице 2. лице 3. лице 1. лице 2. лице 3. лице
Н. ја ти он , оно она ми ви они, оне,

она
Г. мене, ме тебе, те њега, га ње, је нас, нас вас, вас њих, их
Д. мени, ми теби, ти њему, му њој, јој нама, нам вама, вам њима, им
А. мене, ме тебе, те њега, га њу, је, ју нас, нас вас, вас њих, их
В. / ти / / / ви /
И. (са) мном (е) (с) тобом (с) њим (е) (с) њом(е) (с) нама (с) вама (с) њима
Л. (о) мени (о) теби (о) њему (о) њој (о) нама (о) вама (о) њима
Које заменице немају вокатив? Шта мислиш, зашто?

Као што видиш у табели, у генитиву, дативу и акузативу наведени су двојаки облици
личних заменица. Они који су истакнути другом бојом називају се ненаглашени или
енклитички облици. Други облици називају се наглашени. Да ли постоји разлика у
њиховој употреби?
Наглашени облици Ненаглашени облици

Рекао сам њему, а не теби! Рекао сам му. Нисам ти рекао.
Њему сам рекао. Рекао сам му.
Окренуо сам се према њему. Окренуо сам му се.
Наглашене облике употребљавамо:

• кад заменицу желимо да истакнемо (Рекао сам њему, а не еби!, не може Рекао сам
му, а не и!);
• на почетку реченице (Њему сам рекао, не може Му сам рекао);
• иза предлога (Окренуо сам се рема њему, не може Окренуо сам се рема му ).
Подвуци ненаглашене облике личних заменица у следећим реченицама:
Тебе сам звао неколико пута, али те нисам нашао. Рекао сам им да ти пренесу поруку.
Јави ми се кад можеш, код нас је увек неко код куће. Нама си потребан, а не њима.
39
Заменице
Заменица она у акузативу има два ненаглашена облика: је и ју. По правилу облик ју
употребљава се само уз глаголски облик је:
Позвао је Ану на рођенан. Позваће Ану на рођенан.

Позвао ју је на рођенан. Позваће је на рођенан.
У генитиву, дативу и акузативу личне заменице имају двојаке облике: наглашене, који
се најчешће употребљавају на почетку реченице, иза предлога или кад заменицу желимо
да истакнемо; и ненаглашене (енклитичке) облике, који се употребљавају у свим
осталим ситуацијама.
Лична заменица за свако лице себе (повратна заменица)

Субјекат ЈА у следећој реченици замени неком другом личном заменицом:
Ја увек верујем у себе.
увек верујеш у себе. увек верујемо у себе.

увек верује у себе. увек верујете у себе.
Да ли се и заменица себе мења ако је неко друго лице субјекат? Не, и зато кажемо
да је она заменица за свако лице. Она увек упућује на субјекат, то јест означава да се
радња „враћа“ на субјекат, па је називамо и повратном заменицом.

Да ли следеће реченице имају исто значење?
Ана је куила оклон за њу. Ана је куила оклон за себе.

У првој реченици каже се да је Ана купила поклон за неког другог, а не за себе. Зато
води рачуна да сваки пут када се радња враћа на субјекат употребиш заменицу себе.
Допуни табелу тако да означиш да се радња враћа на субјекат:
Неправилно Правилно
Ја сам купила поклон за мене. Ја сам купила поклон за себе.
Ти си купила поклон за тебе.
Она је купила поклон за њу.
Они су купили поклон за њих.
40
Заменице
Допуни следеће реченице одговарајућим обликом заменице себе:
а) Они знају да воде рачуна о .

б) Мој комшија често прича сам са .
в) Погледај добро око .
Заменица себе мења се по падежима, али нема све облике. Ево како изгледа промена
ове заменице:
Гледам себе, али
Н. / не знам како да се
Г. себе, се дозовем. Хеј,...???!
Д. себи
А. себе, се
В. /
И. собом
Л. (о) себи
Као што видиш, ова заменица нема посебне облике ни за номинатив, ни за вокатив,
нити има облике за множину.
У тексту Славуј и орао на једном месту употребљена је заменица себе. У ком је падежу?
Неличне заменице
Напиши одговарајуће упитне речи за подвучене именице, као што je започето:
Ана се вратила. Ко? Филм је био занимљив. Шта?

Сећам се Ане. Не сећам се тог филма.
Писала сам Ани. Смејали смо се филму.
Не видим Ану. Гледам филм.
Причам са Аном. Нисам задовољан филмом.
Размишљам о Ани. Разговарали смо о филму.
41
Заменице
Иста ова питања постављамо за падеже. Речи ко и ша спадају у групу неличних
заменица. Оне се тако називају, јер не разликују лица. Заменица ко употребљава се за
особе, а ша за све остало.
• Најчешће се ове заменице употребљавају у упитним реченицама. Међутим, то није

увек тако:
Ко је о? Шта је о?

Дошао је ко је хео . Раили су шта су хели .
Ове заменице називају се упитно-односне. Има још неколико врста неличних

заменица: нико, ниша, свако, сваша, неко, нешо итд. Оне се према значењу деле на:
• одричне оне означавају да радњом није обухваћена ниједна особа, ниједан

предмет или појава. Граде се додавањем НИ испред упитно-односних заменица ко, ша.
ни
Нико није ошао . ко
Ниша се није есило .
ни
шта
• опште оне означавају да је радњом обухваћена свака особа, сваки предмет или
појава. Граде се додавањем СВА испред упитно-односних заменица ко, ша.
сва
Свако је ошао . шта
Сваша се есило .
сва
ко
• неодређене оне означавају да су непознате особе, предмети или појаве

обухваћени радњом. Граде се додавањем НЕ испред упитно-односних заменица ко, ша.
не
Неко је ошао . ко
Нешо се есило .
не што
42
Заменице
• Има још неличних заменица које не спадају ни

у једну од ових група, јер имају различита значења: Да ли Шта год да
ћемо ишта урадимо, Не може нас
урадити? добро је. победити
Да ли ико зна оовор на о иање? било ко!
Ако иша сазнам, јавићу и.
То може ураии било ко.
Не куује било ша!
Нека ође ко о хоће.
Ша о а ураие, биће обро.

Све неличне заменице мењају се по падежима. Промена је иста као код ко и ша.
За подвучене неличне заменице одреди која су врста и у ком су падежу у следећим

О коме разговарате? Ти не знаш никога. Шта има ново? Од свачега по мало. Да ли сте се
са неким договорили?
Врста Падеж
о коме
никога
шта
свачега
неким
Одреди коју службу имају подвучене заменице у следећим реченицама:
а) Неко је на вратима.
б) Чекали смо те на мосту.
в) Свако то зна.
г) Видео је себе у огледалу.
д) Ми смо победили.
Ђ) Победили смо их.
43
Заменице
Све наведене заменице имају исту службу у
реченици као и именице (субјекат, објекат) и зато их Да ли знате од када су људи
почели једни другима да говоре
једним именом називамо именичке заменице. Оне
ВИ?
се, према томе да ли разликују лица или не, деле на
личне и неличне. Сматра се да је обраћање са ВИ
почело чак у IV веку нове ере
Именичке заменице су променљиве речи које и то у Римском царству. Тада се
упућују на бића, предмете и појаве. Деле се на са ВИ обраћало само царевима,
личне и неличне. У реченици имају исту службу као док су сви остали једни другима
именице. говорили ТИ.
Ево прегледа свих именичких заменица: У средњем веку тај се обичај

проширио и у западној Европи.
Личне заменице Овде се са ВИ није обраћало
само царевима, већ и другим
Једнина Множина људима којима се указивало
1. лице ја ми поштовање.
2. лице ти ви
Ми смо се угледали на
3. лице он, она, оно они, оне, она западноевропске народе и од
свако лице себе њих преузели овај обичај.
Неличне заменице
Упитно- Одричне Опште Неодређене Остале Да ли бисте Ви,
-односне Марко, сишли
за ко нико свако неко ико, да се мало
особе било ко, одморим?
ко год
за све шта / што ништа свашта нешто ишта,
осим билo шта,
особа шта год
Замке у писању!
Често се греши у писању

одричних заменица НИКО
и НИШТА када се употребљавају
са предлозима.
(Више о томе види на страни 89.)
44
Бројеви
Колико је било Који гол је
голова? Како то
дао Гути? мислиш?
Три!
Мислим,који Други и
по реду? трећи!
Робињо.
А први?
Бројеви
У следећем тексту подвуци све речи које казују колико има нечега или које је нешто по
реду:
Некада давно, пре много година, један

египатски фараон и његова жена размишљали
су како да плате раднике који су цео дан
сакупљали жито. Њих двоје наменили су шест
џакова жита осморици радника.
А како то поделити? Најједноставније решење
било би дати свакоме по џак, али после
шестог радника жита више не би било. И тако
је фараон био принуђен да потражи дворског
мудраца!
Такве речи називају се бројеви.
Бројеви су речи којима се изражава колико има нечега на броју (ри, ванаесоро,
еесеорица), или које је нешто по реду (рећи, ваесе осми). Ови први називају се
главни, а ови други редни бројеви.
ГЛАВНИ БРОЈЕВИ РЕДНИ
(Колико има нечега на броју?) (Које је нешто по реду?)
Главни бројеви у причи о фараону и његовој жени су ,
, , и
, а редни број је .
46
Бројеви
Главни бројеви
Главним бројевима можемо изражавати колико има предмета (ваесе оловака),

жена (ве ученице), мушкараца (војица ученика), жена и мушкараца заједно (чеворо
ученика) и младих бића уопште (еоро деце, воје јагњади). Можемо рећи ве ученице,
али не можемо рећи ве еце или војица еце и сл. Дакле, има више врста главних
бројева. Коју врсту ћемо употребити, зависи од тога шта пребројавамо.
Основне бројеве користимо најчешће. Њима означавамо колико има предмета и бића:
Скуили смо риесе сличица .

На рођенан сам озвала е евојчица и ва ечака .
У нашем улазу сава осам мачака .
Допиши одговарајући број:
Колико је вас, Нас је (5),

а колико књига? а дали сте нам само
(4) књиге.
Збирним бројевима означавамо скуп особа мушког и женског пола или скуп младих бића
(означен збирном именицом):
Нас роје сура ооварамо исорију. − То значи да су у том скупу два дечака и једна
девојчица или две девојчице и један дечак.
Наш комшија има воје еце . − То значи само да се ради о младим бићима, а није
важно да ли су то два сина, две ћерке или син и ћерка.
47
Бројеви
Колико вас има?

(6) .
Допуни табелу:
Основни Збирни
један/-дна, -дно /
два/две двоје
три
четири четворо
пет
шест
једанаест
двадесет
Бројним именицама на -ица означавамо само скуп особа мушког пола:
Називамо их именицама, јер

се мењају по падежима.
Само ројица из наше разреа ренирају фубал . − То значи да су у питању три дечака.
48
Бројеви
Да ли вас (2)
хоћете да играте Колико (4)
фудбал са нама? вас је? са мном!
Збирни Бројне именице
/ /
двоје двојица
троје
четворо четворица
петоро
шесторо
једанаесторо
двадесеторо
Главни бројеви се, дакле, деле oвако:

Главни бројеви
Бројне именице
Основни Збирни на -ица
Напиши уз одговарајућу врсту бројеве који се јављају у тексту о фараону:

основни: , збирни: ,
бројна именица на -ица: .
49
Бројеви
Редни бројеви
Редним бројевима изражавамо који је по реду неки предмет или биће (еи разред,
руа награда, чеври професор).
Који је час (3).

математика?
Основни Редни
један/-дна, дно први, -а, -о
два/две други, -а, -о
три
четири четврти, -а, -о
пет
шест
једанаест
двадесет
Бројеви су делимично променљиве речи. Неки се мењају (по падежима, роду

или броју), а неки остају увек у истом облику!
50
Бројеви
ПАЖЊА!
Који се бројеви мењају по падежима?
На питање КОЛИКО не морамо
одговорити само бројем,
• редни (рво дана, на шесом месту) одговор може бити и: МАЛО,
МНОГО, НЕКОЛИКО и сл. Ове
• бројне именице (са еорицом ученика) речи се разликују од бројева,
јер њима означавамо неку
• од основних бројева само један (јено друга, неодређену количину и спадају у
јеном другу), а бројеви два и три делимично посебну врсту речи – ПРИЛОГЕ.
(њима вема / рима)
БРОЈЕВИ
ПРИЛОЗИ
два
неколико
пет ученика
Који се бројеви мењају по роду? мало ученика
сто
много
ТАЧНО
• редни (руи дан, руа ноћ, руо вече) НЕОДРЕЂЕНА
ОДРЕЂЕНА
КОЛИЧИНА
КОЛИЧИНА
• од основних бројева само један (јеан отац,
јена мајка, јено дете) и два (ве жене, ва
И на питање КОЈИ ПО РЕДУ
детета /мушкарца) не морамо одговорити само
бројем, одговор може бити и
ПОСЛЕДЊИ, ПРЕТПОСЛЕДЊИ и
сл. Ове речи спадају у ПРИДЕВЕ.
Стави речи из заграде у одговарајући облик:
Кад кажемо, на пример, да је
неко на кросу био десети, ми
а) Јуче сам разговарала са Аном и Јеленом. знамо колико је тачно тркача
Њима (две) дала сам свој нови број. било испред њега, а кад кажемо
да је стигао последњи, не знамо
б) Послао сам позивнице за рођендан ништа о броју тркача пре њега.
(деветорица) дечака из мог разреда.
БРОЈЕВИ ПРИДЕВИ
в) Обрадовали смо маму други претпоследњи
(један леп поклон). ред ред
десети последњи
г) Милан и Ана су добили ЗНАМО НЕ ЗНАМО

(друга награда) на школском ТАЧАН БРОЈ БРОЈ
такмичењу у плесу. ПРЕТХОДНИХ ПРЕТХОДНИХ
РЕДОВА РЕДОВА
51
Бројеви
Писање бројева
По саставу сви бројеви могу бити:
Један Енглез написао је
песмицу комбинујући слова и
ЈЕДНОЧЛАНИ ВИШЕЧЛАНИ цифре. Прочитај је наглас.
(састоје се од једне речи) (састоје се од више речи)
За свој радни 100
о5 на5 7;
један двадесет један не знам к8 то,
двоје сто тридесет двоје чи100 је2 гледам.
петорица четрдесет петорица
четврти педесет четврти Мање-више пик
седамсто седам стотина имам да се шетам,
ил’ је бољи 3к,
Замке у писању! неког да 9ам?
(Са енглеског превео
400 ЧЕТИРИСТО Свака реч у вишечланим Драгослав Андрић)
500 ПЕТСТО бројевима пише се одвојено!
600 ШЕСТСТО, Покушај да направиш песмицу
али 6. ШЕСТО • пет хиљада двеста четрдесет на овај начин. Ево неких речи
за почетне идеје (сети се још
900 ДЕВЕТСТО један
неких примера):
• триста двадесет двоје
• педесет петорица
100мак Бу2
• сто први
бак гру2
5ак
АЛИ кад се вишечланом броју дода оишњи,
оишњак, оишњица, све се пише спојено! ра100јање че100
• двадесетпетогодишњи на100јање чвр100
• стопедесетогодишњица
• четрдесетдвогодишњак
ме100
3лер
пре100
Основни и редни бројеви могу се писати и те100
100пер
АРАПСКИМ и РИМСКИМ цифрама:
• римске најчешће без тачке (II ред)
100лар
• арапске за основни без тачке (2 редa) та5а
бар
за редни са тачком (2. ред) за5а
5ар
Прецртај погрешно написане бројеве:
стоосам, тридесет троје, четристо, петстоти, шестсто
52
Глаголи
Милане, које је
време куујем,
куујеш, куује...?
Време
распродаје!
Глаголи
Глаголски вид (глаголи по трајању радње)
Најпре да се подсетимо шта су то глаголи:
Глаголи су речи које означавају радњу (нпр. чиаи, рчаи, ираи се), стање (нпр.
саваи, лежаи, црвенеи се) и збивање (нпр. севаи, свиаи, наоблачии се).
Прочитај следећи текст и подвуци глаголе у њему:
Управо
читам књигу. Ја сам своју
Преко зимског распуста планирала прочитала.
сам много да читам. Једино тако, ако
радим сваког дана, прочитаћу целу
лектиру. Иако не волим да пишем,
написаћу рад о књигама које сам
прочитала. Тако ћу урадити све што сам
испланирала за овај распуст.
Неки глаголи у тексту имају готово исто значење и врло сличан облик. Допуни парове
таквих глагола:
планирати испланирати
читати
писати
урадити
Могу ли ови глаголи један другог потпуно да замене? У чему се разликују?
Кад кажемо да нешто ЧИТАМО, да ли се зна кад је радња почела, кад ће се завршити,
колико ће трајати? Не, стога кажемо да овај глагол означава радњу која неограничено
траје.
Кад кажемо да смо нешто ПРОЧИТАЛИ, да ли та радња још увек траје? Не, стога
кажемо да овај глагол означава радњу која је завршена.
54
Глаголи
ПАЖЊА!
Разврстај дате глаголе у две групе према томе да
ли означавају радњу која траје или радњу која је Кад одређујеш да ли је неки
завршена: глагол свршеног или несвршеног
вида, може те заварати време
радње. На пример:
Радња траје: Радња је
сести, седети,
завршена:
мислити, Мој оац је раио у банци.
размислити,
говорити, Може ти се десити да помислиш
рећи, трчати, да је у питању свршени глагол,
претрчати, јер је употребљен у прошлом
времену.
погледати,
гледати, скочити,
Да би се ово избегло, најбоље
скакати, викати, је глагол ставити у његов
викнути основни облик (инфинитив). Кад
Особина глагола којом могу изразити свршеност подвучени глагол кажеш у облику
РАДИТИ, лакше ћеш одредити ког
или несвршеност радње, стања или збивања назива
је вида.
се глаголски вид. Према виду глаголе делимо на
свршене и несвршене. Свршени глаголи (нпр. Ако после свега ниси сигуран
усаи, бации, аи) означавају завршену радњу, да ли је глагол свршен или
а несвршени (нпр. усајаи, бацаи, аваи) несвршен, сигурно ће ти помоћи
радњу која траје. следећи „трик“:
Глаголи свршеног вида су разнородни. Њима је Провери можеш ли тај глагол

заједничко то што означавају завршену радњу. Та употребити иза глагола ПОЧЕТИ:
завршеност може обележити почетак неке радње
(оћи, заираи), крај неке радње (оћи, оираи) Почео сам а раим . . .
или целу радњу (аси, сеси).
Глаголи несвршеног вида могу означавати и Ако то звучи природно, сигурно
се ради о глаголу НЕСВРШЕНОГ
радњу која траје без прекида (учии, леаи)
ВИДА.
и радњу која траје с прекидима (заикиваи,
оскакиваи). Погледај како то Почела сам
звучи ако је глагол а ураим . . .
Заокружи слова испред реченица у којима свршеног вида:
запажаш глагол свршеног вида:
а) Урадићу домаћи сутра.

б) У понедељак ћу одговарати географију.
в) Ушла је наставница историје.
г) Заборавила сам свеску из математике.
55
Глаголи
Глаголи по прелазности радње

скакати прескакати козлић
Подвуци глаголе у следећим реченицама:
а) Милан је скочио. б) Авион лети.

в) Милан је прескочио козлић. г) Авион прелеће планину.
Уз које од ових глагола нисмо употребили објекат исказан

акузативом без предлога? ,
Више о објекту сазнаћеш на страни 74. До тада, послужи се питањима КО или ШТА. Ако
у реченици наилазиш на одговор, онда је глагол прелазни (Ша је Милан рескочио? –
Козлић.). Прескочии је, дакле, прелазни глагол.
Да ли можемо рећи:
Милан је скочио козлић или Авион леи ланину?
Не можемо, наравно. Скочии и лееи су непрелазни глаголи. Не означава сваки

глагол у српском језику радњу која може прећи на објекат (у акузативу без предлога).
Према томе да ли радња прелази на објекат или не, глаголе делимо на прелазне и
непрелазне.
Прелазни глаголи су они који уз себе могу имати именицу у акузативу без предлога
(објекат) (нпр. чиаи (књиу), еваи (есму), сећи (хлеб), куваи (ручак), бацаи
(лоу)). Непрелазни глаголи су они уз које не може стајати именица у акузативу без
предлога (нпр. сеси, усаи, ићи, мислии, усеи).
Разврстај дате глаголе на прелазне и непрелазне:
Прелазни: Непрелазни:
носити, правити,
лежати, закаснити,
сањати, окренути,
разумети, веровати,
личити, махати,
памтити, чезнути,
узети, доћи
56
Глаголи
ПАЖЊА!
Подвуци глаголе у следећим реченицама:
Кад одређујеш да ли је неки глагол
Милица се смеје Милановим шалама . прелазни или непрелазни, могу
Иван и Марко су се сријаељили на екскурзији . те збунити непрелазни глаголи
који уз себе имају акузатив с
Покушај да у овим реченицама употребиш предлогом.
глагол без речи се. Видећеш да је уз ове глаголе
та реч неопходна. Таквих глагола у српском језику На пример: Ја личим на маму.
има много. Они не спадају ни у прелазне ни у
Да би се избегле грешке, најбоље
непрелазне. Спадају у посебну групу глагола које је да провериш може ли уз неки
називамо повратним. глагол да стоји заменица КОГА или
ШТА.
Повратни глаголи су они који уз себе имају реч
се (нпр. умиваи се, ушираи се, акмичии се, личии (КОГА, ШТА)
бојаи се, нааи се).
Ако ти ово не звучи природно,
Издвој повратне глаголе и напиши их у основном глагол је непрелазни.
облику, као што смо започели: волеи (КОГА, ШТА)
а) Милица се спремила, узела књиге и кренула у
Ово звучи природно, дакле, глагол
школу.
је прелазни.
спремити се
б) Истрчали смо у двориште да се грудвамо пре него Наставнице,
Милан се гура!
што почне вејавица.
в) Гледали смо кроз прозор како су се гране дрвећа

савиле под теретом влажног снега.
г) Увече смо се играли жмурке, иако је био мрак.
Гура себе или тебе?

Код неких повратних глагола реч се можеш заменити
обликом себе . Такви глаголи означавају радњу коју
субјекат врши сам на себи:
чешљати се чешљати себе
облачити се облачити себе
дотеривати се дотеривати себе
57
Глаголи
Глаголски облици
Глаголи, као што знаш, спадају у променљиве

речи. Један глагол може се јавити у различитим
глаголским облицима (нпр. чиам, чиао
сам, чиаћу...), може имати различито лице
(нпр. чиам, чиаш, чиа...), различит број
(нпр. чиам, чиамо), различит род (нпр.
чиао је, чиала је, чиало је), може се јавити у
потврдном и одричном облику (нпр. чиам, не
чиам). Неким глаголским облицима бавићемо
се сада, а о некима ћеш учити касније.
Инфинитив
У следећем тексту, који је упутство за прављење обојене вртешке, подвуци глаголе:

Узети оловку и шестар, направити на папиру
кругове различите величине и исећи их маказама.
Поделити кругове на једнаке делове и сваки део
украсити различитом бојом. Ставити оштру оловку
или штапић кроз отвор у средини сваког круга.
Завртети вртешку!
Да ли на основу облика подвучених глагола можеш сазнати врши ли се радња у

прошлости, садашњости или будућности? Да ли можеш одредити које лице врши радњу,
да ли се ради о једнини или множини? Не можеш, наравно. Глаголски облик у којем се
налазе сви подвучени глаголи у тексту зове се инфинитив.
Инфинитив је основни облик глагола којим се само именује глаголска радња, а не

казује ништа о времену радње, лицу или броју. Глаголи се у речнику наводе управо у
инфинитиву.
Погледај како се завршавају подвучени глаголи. Сви, осим једног, имају наставак -ти.
Који је то глагол?
58
Глаголи
• Кад од глагола одбијемо наставак -ти, добија се инфинитивна основа:
направи + ти
инфинитивна основа наставак
• Неки глаголи у нашем језику завршавају се у инфинитиву на -ћи. Њихова основа
добија се другачије. Најпре направимо глаголски облик који се у првом лицу
једнине завршава на -ох, па тај наставак одбијемо:
исећи исек-ох исек-

основа
Инфинитивна основа добија се на два начина: 1) код већине глагола који се завршавају
на -ти одбије се тај наставак (чиа – и); 2) код глагола који се завршавају на -ћи, најпре
направимо глаголски облик који се у првом лицу једнине завршава на -ох, па тај наставак
одбијемо (оћи ођ – ох).
Понекад је поузданије и код инфинитива који се завршава на -и тражити

инфинитивну основу преко облика на -ох. На пример, код глагола СЕСТИ или ПАСТИ,
инфинитивна основа је се-, а- (се – ох, а – ох), а не сес- или ас-.
Напиши инфинитивне основе следећих глагола:
писати рећи мислити

лећи чути плести
Наведене глаголе у садашњем времену стави у основни облик (инфинитив):
Инфинитив
радим
читам
изађем
печем
шетам се
59
Глаголи
Презент (садашње време)
У следећем одломку из Нушићевих Хајдука подвуци глаголе у управном говору:
– Право кажеш! – одговара Трта, али још увек као размишља.

– А о чему ти размишљаш? – пита Чеда Врапца.
– Па ја као мислим да питам вечерас оца и мајку, па ако ми они дозволе, а ја идем с
тобом у хајдуке...
– Право да ти кажем, Чедо, није да се бојим, али нешто мислим: код куће имам
кревет, а тамо у планини не могу да имам кревет; па онда ја, брате, волим кнедле
са сиром, а ко ће тамо да ми прави кнедле са сиром?
Подвучени глаголи стоје у глаголском облику који се назива презент. Коју радњу они
означавају?
а) прошлу б) садашњу в) будућу
Заокружи слово испред тачног одговора.
Глаголски облик за изрицање радње која се дешава у времену говорења (нпр. рчимо,
овориш, сава), назива се презент (садашње време).
Сваки глагол у презенту може да се мења по лицима:
Једнина Множина
1. лице певам певамо
2. лице певаш певате
3. лице пева певају
Зато кажемо да је презент лични глаголски облик.

У овој промени по лицима постоји један заједнички глаголски део за сва лица, а на
њега се додају различити наставци. Овај заједнички део назива се презентска основа, а
променљиви део називамо наставцима за презент.
пева + мо
презентска основа наставак за презент
60
Глаголи
Презентска основа је онај део глагола који у Само два глагола у нашем
промени остаје исти. Добија се кад се од првог лица језику немају у првом лицу
множине презента одбије наставак -мо (каже – мо). једнине презента наставак -м, већ
наставак -у:
Напиши презентске основе следећих глагола: ХТЕТИ и МОЋИ
Некада је у језику било готово
обрнуто. Сви су глаголи имали
писати мислити наставак -у, само неколико
прећи чути наставак -м (јесам, ам). И по
пећи читати угледу на ове глаголе проширио
се наставак -м .
Не можеш да
Презентски наставци су они наставци које ходаш у тим
додајемо на презентску основу. Они су различити ципелама.
за свако лице.
1. лице -м -мо Е, можем!
2. лице -ш -те
3. лице / -у, -ју, -е
У трећем лицу множине наставци се код неких

глагола додају на окрњену презентску основу (без
крајњег е или у) (рае, чују и сл.).
ПАЖЊА!
Повежи линијама дате глаголе са одговарајућим
наставком у трећем лицу множине презента: Код неких глагола на -ћи у
трећем лицу множине презента
волети -у треба да будеш пажљив, јер се
једино у овом лицу не мења
трести -ју
последњи глас основе.
гледати -е
печем печемо
печеш печете
Презент помоћних глагола пече пеку
У нашем језику постоје три помоћна глагола: Такви су и глаголи:
ЈЕСАМ, ХТЕТИ и БИТИ. Називамо их помоћним зато
што служе за грађење других глаголских облика. СЕЋИ, ВУЋИ, ТЕЋИ и сл.
Глаголи ЈЕСАМ и ХТЕТИ посебни су и по томе што у
презенту имају и наглашене и ненаглашене облике.
61
Глаголи
• Глагол ЈЕСАМ нема инфинитив, већ само облике презента. Користи се за грађење
перфекта (прошлог времена).
Наглашени облик Ненаглашени облик

1. лице јесам сам
Једнина
2. лице јеси си
3. лице јесте је
1. лице јесмо смо
Множина
2. лице јесте сте

3. лице јесу су
Напиши одрични облик презента глагола ЈЕСАМ. Пази на правопис!
1. лице
2. лице
3. лице
• Глагол ХТЕТИ користи се за грађење футура I (будућег времена).
Наглашени облик Ненаглашени облик

1. лице хоћу ћу
Једнина
2. лице хоћеш ћеш

3. лице хоће ће
1. лице хоћемо ћемо
Множина
2. лице хоћете ћете

3. лице хоће ће
Напиши одрични облик презента глагола ХТЕТИ. Пази на правопис!
1. лице
2. лице
3. лице
62
Глаголи
• Глагол БИТИ користи се за грађење неких глаголских облика о којима ћеш касније
учити.
1. лице будем будемо
2. лице будеш будете
3. лице буде буду
Напиши одрични облик презента глагола БИТИ. Пази на правопис!
1. лице
2. лице
3. лице
Радни глаголски придев

Обрати пажњу на подвучене глаголске облике у следећим реченицама:
а) Јуче сам ураио ес.

б) Ка је насавница ушла, ја сам већ био ураио ес.
в) Ја бих обро ураио ес а сам имао више времена.
г) Ако буем обро ураио ес, нећу мораи а ооварам.
Такве глаголске облике називамо радним глаголским придевима. Свака реч у овом
називу казује неку особину тог глаголског облика:
• радни означава да субјекат врши, а не трпи радњу;
• глаголски означава да се ради о глаголском облику;
• придев означава да има особине придева (три рода).
63
Глаголи
Радни глаголски придев је глаголски облик који

ПАЖЊА!
се употребљава за грађење других глаголских Пази на писање радних
облика (сам чиао, је био ошао, исао бих, буеш глаголских придева у мушком
оуовао). роду који на крају имају ио. Овде
се у говору између и и о чује
Гради се од инфинитивне основе и следећих ј, али се НЕ пише: био, раио,
наставака: мислио и сл.
Једнина Множина Код неких глагола на -ћи у

радном глаголском придеву
Мушки род -о -ли мушког рода јавља се једно
Женски род -ла -ле а испред наставка -о. Ово а
губи се у облицима женског и
Средњи род -ло -ла средњег рода:
Као што видиш, радни глаголски придев има рекао рекла, рекло
посебне облике за родове и посебне облике за секао секла, секло
могао могла, могло
једнину и множину, али не мења се по лицима. Зато
кажемо да је он нелични глаголски облик.
Пази како изговараш радни
глаголски придев у мушком
Напиши радне глаголске придеве следећих глагола роду наведених глагола!
(у мушком роду једнине):
видети говорити Погрешно је: реко, вуко, моо, али
и ишо, ошо, ошо и сл.
умети изабрати
викнути донети Понекад се и код других глагола
греши у мушком роду радног
Напиши радне глаголске придеве у сва три рода глаголског придева:
једнине и множине помоћних глагола БИТИ и
НЕ ДА
ХТЕТИ:
видо видео
БИТИ ХТЕТИ гледо гледао
пито питао
Мушки род црто цртао
Једнина
Женски род забрино забринуо

Средњи род
Мушки род
Множина
Женски род
Средњи род
64
Глаголи
Перфекат (прошло време)
У следећем одломку из Нушићевих Хајука подвуци глаголе:
Највећу пажњу овог вашара привукао је један Талијан, и око њега су се

највише тискале гомиле гледалаца. Он је носио на рамену једног мајмуна у
генералском оделу, које је сам измислио. Чеда је већ гледао на вашару овог
генерала, и то не једанпут, него неколико пута.
Какву радњу означавају подвучени глаголи?
а) прошлу
б) садашњу
в) будућу
Глаголски облик за изрицање радње која се дешавала у прошлости, пре тренутка

говорења (нпр. рчао сам, оворили смо, савао је), назива се перфекат (прошло
време).
Гради се од ненаглашених облика презента помоћног глагола ЈЕСАМ и РАДНОГ

ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА:
сам + радио = (ја) сам радио

помоћни глагол радни глаголски придев перфекат
ЈЕСАМ у презенту глагола који се мења
1. лице ја сам радио / радила ми смо радили / радиле
2. лице ти си радио / радила ви сте радили / радиле
3. лице он је радио они су радили
она је радила оне су радиле
оно је радило она су радила
Као што видиш, перфекат се састоји од два дела: помоћног глагола и радног глаголског
придева. Пошто помоћни глагол разликује лица, перфекат спада у личне глаголске
облике.
65
Глаголи
Напиши перфекат следећих глагола уз одговарајућа лица:
видети (ја) говорити (она)

умети (ми) изабрати (ви)
викнути (ти) донети (они)
хтети (он) бити (оне)
Код повратних глагола помоћни глагол се изоставља у трећем лицу једнине:
ДА НЕ
Милан се смејао. Милан се је смејао.
Уморио се. Уморио се је.
Спремила се за школу. Спремила се је за школу.
Напиши у перфекту глаголе у загради:
а) Ружа (расцветати се).

б) Ана (окупати се) у Црном мору.
в) Издалека (чути се) његов глас.
г) Сунце (огледати се) у језеру.
Кад се у реченици један иза другог нађе више глагола у перфекту, помоћни глагол се
наведе само уз први пример и не мора се понављати уз остале:
Дечак је сао, олеао око себе, махнуо руком и орчао.
У следећим реченицама прецртај помоћне глаголе који се могу изоставити:
а) Устао сам, умио сам се, доручковао сам и кренуо сам у школу.
б) Снажан ветар је ломио гране, подизао је вртлоге прашине и заустављао је пролазнике.
в) На рођендану код Ане играли смо се, плесали смо, смејали смо се и било нам је лепо.
66
Глаголи
Футур I (будуће време)
У следећем одломку из Нушићевих Хајука подвуци глаголе:
– Ти ћеш опет звизнути и ми ћемо искочити из заседе. Ти ћеш, Дроњо, одмах

дочекати коње за дизгине. А ти ћеш стати пред кола и викнућеш на путнике... Ја ћу
вам оставити двадесет и четири сата за размишљање.
Какву радњу означавају подвучени глаголи?
а) прошлу
б) садашњу
в) будућу
Глаголски облик за изрицање радње која ће се дешавати у будућности, после тренутка

говорења (нпр. оћи ћу, оворићемо, рећи ћеш), назива се футур I (будуће време).
Гради се од ненаглашених облика презента помоћног глагола ХТЕТИ и ИНФИНИТИВА:
ћу + радити = (ја) ћу радити

помоћни глагол инфинитив глагола футур I
ХТЕТИ у презенту који се мења
1. лице ја ћу радити ми ћемо радити
2. лице ти ћеш радити ви ћете радити
3. лице он /она /оно ће радити они / оне / она ће радити
Као што видиш, и футур I састоји се од два дела: помоћног глагола и инфинитива.
Пошто се помоћни глагол мења по лицима, футур I спада у личне глаголске облике.
Подвуци глаголе у футуру I:
седим, учићу, путоваћу, долазим, живите
67
Глаголи
Кад је помоћни глагол иза инфинитива, не понашају се сви глаголи исто:
• глаголи на -ти у том случају губе инфинитивни наставак, а помоћни глагол пише се
заједно са основом (исаћу, чиаћеш, шеаћемо):
пева – ти + ћу = певаћу
Напиши следеће глаголе у задатим облицима футура I, али тако да помоћни глагол увек
буде иза инфинитива:
носити (1. л. мн.) волети (2. л. јд.)

слушати (3. л. јд.) прочитати (1. л. јд.)
стати (3. л. мн.) отворити (2. л. мн.)
• глаголи на -ћи пишу се на исти начин као и кад је помоћни глагол испред `
инфинитива (оћи ћу, рећи ћемо, ићи ћее):
стићи + ћу = стићи ћу
Напиши следеће глаголе у задатим облицима футура I, али тако да помоћни глагол увек
буде иза инфинитива:
прићи (1. л. мн.) пећи (2. л. јд.)

изаћи (3. л. јд.) снаћи се (1. л. јд.)
ући (3. л. мн.) прећи (2. л. мн.)
Допуни табелу одговарајућим облицима футура I глагола БИТИ:
БИТИ БИТИ
(помоћни глагол испред (помоћни глагол иза
инфинитива) инфинитива)
1. лице ЈА ЋУ БИТИ БИЋУ
Једнина
2. лице
3. лице
1. лице
Множина
2. лице
3. лице
68
Непроменљиве
речи
Моја сестра је Изабела.

Иза чега?!
Непроменљиве речи
Прилози
Прочитај следећи одломак и одговори на постављена питања. Одговор треба да буде

само по једна реч из текста:
Јуче је моја сестра славила рођендан у дискотеци „Лав“. Тамо је увек добар провод.
И ми смо се лепо провели. Мало смо јели, а много играли. Време је брзо прошло, па смо
касно кренули кући. То је био проблем за Милана, јер он једини станује далеко.
Кад? Где?
а) Кад је сестра славила рођендан? Како?
б) Где је провод увек добар? Колико?
в) Како су се деца провела?
г) Колико су деца јела?
Оваквих речи има још у тексту. Пронађи их и подвуци.

Такве речи називају се прилози.
Прилози су непроменљиве речи које одређују глаголску радњу по времену, месту,
начину, количини или узроку. У реченици имају службу прилошких одредби.
Према томе како одређују глаголску радњу, прилози се деле у више група:
Врсте прилога Упитни прилози Примери
Прилози за време Кад(а)? данас, сутра, ујутру, ноћу, никад,

лети, зими, одмах, тада, синоћ...
Прилози за место Где? Куда? горе, лево, десно, напред, позади,
близу, далеко, тамо, овде, ту, свуда...
Прилози за начин Како? лепо, добро, храбро, кришом,
нехотице, овако, некако, случајно...
Прилози за количину Колико? мало, много, доста, довољно,
превише, потпуно, оволико, толико...
Прилози за узрок Зашто? зато, стога
Неки прилози нису сасвим непроменљиви, јер имају компарацију (лако, лепо, добро,
далеко, касно, близу, много, мало и сл.).
Први гол је дао лако, други лакше, а трећи најлакше.
Јуче сам легао касно. Вечерас ћу лећи још касније, а у недељу најкасније.
70
Предлози
У следећем тексту подвуци непроменљиве речи које стоје испред именице фудбал и
утичу на то да она промени облик:
Не могу да замислим живот без фудбала. Сваки дан је са фудбалом или о фудбалу. Кроз
фудбал се доказујем и све мерим према фудбалу.
Такве речи називају се предлози.

Предлози су непроменљиве речи које означавају различите односе међу речима у
реченици. Обично стоје испред именица и именичких заменица и утичу на њихов облик.
Кад смо говорили о падежима у нашем језику, уз сваки зависни падеж поменули смо
предлоге који најчешће иду уз њега. Напиши их:
генитив
датив
акузатив
инструментал
локатив
Везници
Обрати пажњу на подвучене речи у следећем тексту и одговори на питања испод њега:
Ана и Јелена се нису пријавиле на време, па неће ићи са нама на излет. Остаће код куће
док се ми будемо проводили. Надам се да им то неће превише тешко пасти.
а) Да ли су подвучене речи променљиве?
б) Да ли оне утичу на промену облика неке речи?
в) Да ли оне представљају везу између неких речи и реченица?
Такве речи називају се везници.
Везници су непроменљиве речи које повезују речи и реченице.
Најчешћи везници су: и, па, те, ни, нити, или, али, него, већ, јер, док, иако, ако, чим, мада,
као итд.
71
Речце
Погледај како подвучене речи утичу на значење следеће реченице:

Марко сутра долази код нас.
а) Не, Марко сутра не долази код нас. б) Зар Марко сутра долази код нас?
в) Марко сутра, можда, долази код нас. г) Марко сутра, свакако, долази код нас.
Подвучене речи називају се речце. (Пази: не РЕЧИЦЕ, већ РЕЧЦЕ!)

Речце су непроменљиве речи које могу утицати на значење целе реченице.
Ове речи могу имати различита значења, па се могу сврстати у неколико група:
Речце за потврђивање и одрицање: да, не. Упитне речце: зар, ли, да ли.
Показне речце: ево, ето, ено. Супротне речце: међутим, пак.
Речце за исказивање неког личног става: можда, вероватно, заиста, ваљда, сигурно,
несумњиво, наводно, углавном, нипошто, наравно, уопште, очито и сл.
Узвици
У следећим реченицама подвуци непроменљиве речи којима се изражава неко
осећање или се подражава неки звук:
а) Ух, што је топло, прокуваћу! б) Јој, што ме боли нога!

в) Куц-куц, има ли кога? г) Пас је бесно зарежао: „Гррр!“
Такве речи називају се узвици.

Узвици су непроменљиве речи којима се изражавају осећања или се подражавају
звукови из природе.
Можемо их сврстати у неколико група:

Узвици који изражавају осећања: ех, јао, ију, охо, аух, хм, ура, уа, тхе и сл.
Узвици за дозивање и терање (људи и животиња): (х)еј, (х)ало, мац, пис, марш, шиц,
шиш, ђи, шибе, ајс, пи-пи, ђиха и сл.
Узвици који подражавају разне звукове: трас, крц, шљис, пљус, шкрип, апћиха, бућ,
мијау, ав-ав, кре-кре, ћију-ћи, цмок, кукурику, мљац, шкљоц и сл.
72
Реченица и њени
делови
Шта то
радиш?
Поправљам реченицу!
Треба само да заменим
један стари део новим!
Реченица и њени делови
Реченица је низ речи (или само једна реч) којим

се исказује нека порука. У писању се обележава Да ли знаш шта су то
на почетку великим словом, а на крају тачком, ПАЛИНДРОМСКЕ РЕЧЕНИЦЕ?
упитником или узвичником. У говору се изражава
различитом интонацијом, зависно од тога да ли То су реченице које се са обе
изричемо неко обавештење, питање или стране читају исто.
изражавамо зачуђеност, дивљење и сл. Најпознатија је:
Прочитај наглас следеће реченице и обрати пажњу

на то како ћеш их изговорити:
а) Зец брзо трчи.

б) Да ли зец брзо трчи?
в) Ала зец брзо трчи!
Свака реченица има одређене делове, које

називамо реченичним члановима. Најважнији члан
реченице је предикат, јер од његовог значења
зависи које ће још чланове она имати.
Али то није све! У нашем језику
има много таквих реченица.
а) Смркава се. Неке ћемо навести, а неке
б) Ана спава. покушај сам да саставиш.
в) Ана је позвала Милоша.
г) Милош личи на мајку. АНА НАБРА ПАР БАНАНА.
ИДУ ЉУДИ.
У првој реченици довољан је само предикат. У
другој реченици имамо субјекат и предикат. А да АЊА СЕБЕ САЊА.
ли је могуће рећи само Ана је озвала или Милош
личи? Није, наравно, јер глаголи озваи и личии СИР ИМА МИРИС.
захтевају допуну.
И ЈОГУРТ УЈУТРУ ГОЈИ.
Реченични чланови су: предикат, субјекат, прави
објекат, неправи објекат, прилошке одредбе. Поред ЕВО САДА СОВЕ.
тога, постоје и атрибут и апозиција.
НЕМА КАТА КАМЕН.
О некима од њих већ је било речи у ранијим
разредима, а о некима ћеш учити ове године.
74
Предикат
Предикатом се у реченици именује радња коју неко врши. Речи које означавају
радњу јесу глаголи, а они у реченици имају службу предиката.
Подвуци предикате у следећим реченицама:
а) Први ватромет појавио се у Кини.

б) Производио је велику буку.
в) Кинези их користе и данас.
г) Такве механизме ће правити и убудуће.
Која врста речи овде има службу предиката?
Подвуци предикате и у следећим реченицама:
а) Ови ватромети су опасни.

б) Дим им је био црн.
Осим глаголског дела, ови предикати имају и именски део. Која врста речи у овом
случају има службу именског дела предиката?
Предикат је главни део реченице који казује радњу или стање субјекта. Може бити
глаголски и именски.
Предикат
Глаголски Именски

Подвуци предикате у следећим реченицама:
а) Марко је прочитао књигу.

б) Ми причамо о филму.
в) Авион ће ускоро полетети.
Напиши: Ко је прочитао књигу?

Ко прича о филму?
Шта ће ускоро полетети?
Коју службу у реченици имају речи које си написао?
75
Ако бисмо променили субјекат у првој реченици и уместо Марко написали Ана, да ли
би се променио и облик предиката? Покушај да уместо Марко напишеш и или ми.
Предикат се увек слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик
разликује родове).
Глаголски предикат састоји се од глагола у личном глаголском облику који се слаже са

субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује родове).
Глаголски предикат
глагол у личном глаголском облику
Ја трчим.
Он је трчао.
Ми ћемо трчати.
Именски предикат састоји се од два дела. То су глаголски део (глагол ЈЕСАМ / БИТИ у
личном глаголском облику) и именски део (именица, заменица, придев или број). Овим
предикатом се субјекту најчешће приписује нека особина.
Именски предикат
глаголски део именски део
учитељ.
Он је упоран.
Он је био неко.
Он ће бити први.
У следећим реченицама подвуци само именске делове предиката и поред њих напиши
којој врсти речи припадају:
а) Мој брат је спортиста. б) Дан ће бити сунчан.

в) Миша је био трећи. г) Храна је одлична!
76
Субјекат
Подвуци субјекте у следећим реченицама:
а) Милан је шутнуо лопту. б) Нова лопта је имала црвене пруге.

в) Иванов брат ће бранити за наш тим. г) И ми смо трчали за лоптом.
д) Са нама се играла и Ана. ђ) Ива, Ана и Миша трчали су ка нама.
Које су врсте речи у служби субјекта у наведеним реченицама?

и .
У ком су падежу дате именице и заменице у служби субјекта?
Субјектом се исказује вршилац радње или носилац стања који су означени предикатом.
Најчешће су у служби субјекта именице и заменице у номинативу или скупови речи са
именицама у номинативу.
Субјекат не мора увек бити изречен. Некад се

он подразумева, а откривамо га према глаголском лицу.
Одреди личним заменицама неизречене субјекте

у следећим реченицама:
а) Читао сам књигу до поноћи.
б) Трчала је према излазу.
в) Чекаћемо вас испред школе.
г) Играли смо се његовом лоптом.

Субјекат најчешће стоји на почетку реченице, али може стајати и на крају:
Милан је шунуо лоу. Са нама се ирала и Ана.
Шта је субјекат у реченици Ива, Ана и Миша рчали су ка нама?

Ако поставимо питање Ко нам је рчао у сусре?, одговор ће гласити Ива, Ана и Миша.
Све троје су, дакле, равноправни субјекти.
77
Прави објекат
Реченични члан који казује на коме или на чему се радња врши назива се објекат.
Подвуци објекте у следећим реченицама: Браво, децо! Још

само обришите
а) Ана распрема собу.
прашину!
б) Случајно је разбила мало огледало.
в) Њен брат слаже разбацане књиге.
г) Мама их је похвалила.
Које су врсте речи у служби објекта у наведеним реченицама?

и .
У ком су падежу дате именице и заменице у служби објекта?
Иза каквих глагола се јавља објекат (прелазних или непрелазних)?

Наравно, прелазни глаголи захтевају објекат у акузативу без предлога. Такав објекат
називамо правим објектом.
Прави објекат је члан реченице који означава трпиоца радње означене предикатом.
Он је допуна прелазним глаголима и увек је у акузативу без предлога. Најчешће су у
служби правог објекта именице и заменице. Он може бити исказан једном речју или
скупом речи.
Не морамо уз сваки прелазни глагол употребити прави објекат. Некад се он

подразумева. Такви су, на пример, глаголи учии или чиаи:
а) Ја учим. б) Он чиа.
Али уз глаголе куии или узеи морамо употребити прави објекат:
а) Куила сам књиу. б) Узео је лоу.

У следећем низу подвуци глаголе уз које обавезно морамо употребити прави објекат:
поправљати, поклонити, свирати, јести, отворити, цртати
78
Објекат најчешће стоји на крају реченице, али може стајати и на почетку:
а) Пас јури мачку. б) Мачку јури ас .
Овде видимо ко врши, а ко трпи радњу на основу падежа
субјекат – номинатив, објекат – акузатив без предлога
Можемо ли бити сигурни шта је објекат у реченици:
Паче јури иле .
Зашто је ова реченица двосмислена?
Неправи објекат
Напиши у којим су падежима подвучени делови следећих реченица:
а) Размишљам о излету.
б) Он се јавио Ани.
в) Стално мислим на тебе.
г) Задовољни смо успехом.
д) Често се сећамо екскурзије.
Да ли су глаголи у наведеним реченицама прелазни или непрелазни? Као што видиш,

и неки непрелазни глаголи траже допуне, али оне нису у акузативу без предлога. Оне су
или у акузативу са предлозима или у другим зависним падежима. Такве допуне називамо
неправим објектима.
Неправи објекат је члан реченице који се јавља као допуна непрелазним глаголима.
Може бити у свим зависним падежима осим акузатива без предлога. Најчешће су, као и
код правог објекта, у његовој служби именице и заменице. Такође, он може бити исказан
једном речју или скупом речи.
79
Неки глаголи захтевају и прави и неправи објекат:
Милан је ао Дејану лоу .

Прави објекат је
субјекат предикат неправи прави само море у четвртој
објекат објекат Купам се у мору.
реченици!
(КОМЕ?) (ШТА?) Путујем на море.
Пловим морем.
Видим море.
У следећим реченицама подвуци неправе објекте:
а) Бака је испричала причу унуку.

б) Поверила сам другарици важну тајну.
в) Деди смо поклонили сат.
г) Он нам је послао позивнице.
д) Пружите шансу нашој деци!
За мене је право
море оно у којем се
Прилошке одредбе купам, а не оно које
само гледам. Чудна
је ова граматика!
Прочитај следеће реченице и подвуци оне делове
у њима којима је исказано место, време, начин или
узрок вршења глаголске радње:
Отпутовао?! Кад?
Марко је Како? Зашто? Куда?
отпутовао! Колико ће остати?
Марко је отпутовао.
Данас је Марко због такмичења изненада

отпутовао у Ниш. Марко ће у Нишу
остати кратко.
Коју службу у реченици имају подвучене речи?
Којим врстама речи су исказане ове одредбе? Распореди их у две колоне: у прву упиши
прилоге, то јест непроменљиве речи, а у другу упиши именице заједно са предлозима:
80
Прилози Именице у одређеном падежу
Прилошким одредбама изричемо време, место, начин, количину или узрок вршења
радње исказане предикатом. Најчешће су исказане прилогом или именицом у неком
падежу (са предлозима или без њих).
Има више врста прилошких одредби, зависно од тога да ли глаголску радњу одређују
према месту, времену, начину, количини или узроку:
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се

на питање КАД(А)?.

(са предлогом или без њега)
данас, сутра, никад, после часа, пре подне, у јесен,

увече, зимус, ноћу... преко дана, недељом...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе зa време:
а) Часове енглеског обично имамо ујутру.

б) Тетка ће у недељу допутовати из Ниша.
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на
питања ГДЕ?, КУД(А)?, ОДАКЛЕ?, ДОКЛЕ?.

тамо, овде, доле, из града, у Ваљево, иза куће, на

лево, напред, близу... клупи, под столом, улицом...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе зa место:

а) Милан није био овде од прошле године.
б) До школе путујем око пет минута.
81
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се

на питање КАКО?.
Именице у одређеном падежу
Прилози
брзо, добро, тихо, са љубављу, без напора, уз
заједно, весело... осмех, без журбе, жустрим
кораком...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за начин:
а) Марко је у трку стигао пред школу.

б) Полако се пробијао кроз гужву на улици.
Прилошка одредба за узрок одређује узрок вршења глаголске радње и добија се
на питања ЗАШТО?, ЗБОГ ЧЕГА?.
Именице у одређеном падежу
Прилози
(са предлогом)
зато због сестре, од страха, од среће,
због болести...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за узрок:
а) Почела је киша. Утакмица је зато одмах прекинута.

б) Поново сам закаснио у школу због гужве.
Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што
значи глаголска радња и добија се на питање КОЛИКО?.
Прилози Број и именица
много, превише, шест сати, две тоне, двадесест

доста, мало... пет метара, сто векова...
У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе за количину:
а) Данас сам три пута ишла у продавницу.

б) Данас сам превише учио.
82
Све поменуте реченичне чланове можемо представити овако:
Реченични чланови
Главни Зависни
Субјекат Предикат Прави објекат
Неправи објекат
Прилошке одредбе
Поред наведених реченичних чланова, постоје и одредбе које могу бити у њиховом
саставу. То су атрибут и апозиција.
Атрибут
Подвуци атрибуте у следећем тексту:
Бакино двориште прекривено је беличастим, крупним песком. Он подсећа на

уситњени камен. У углу је велика липа, а под њом дрвени сто.
Која је врста речи овде у служби атрибута?

Уз коју врсту речи стоје атрибути у датом тексту?
Атрибут је реч која стоји уз именицу и ближе је одређује. Одговара на питања КАКАВ?,
ЧИЈИ?, ОД ЧЕГА? и сл. У служби атрибута најчешће су придеви.
83
Службу атрибута могу имати и именице у неком зависном падежу. Оне обично стоје
иза именице коју одређују и можемо их заменити придевом са истим значењем. На
пример:
Да ли више волиш
колач од чоколаде или
чоколадни колач?
а) наруквица о сребра сребрна наруквица
б) орба учиеља учиељева орба Није важно,
в) кошуља на руе руаса кошуља само нека је са
чоколадом!
Придеве у служби атрибута замени именицама у зависном падежу (тако да се значење

не промени):
а) црнокоса девојка девојка

б) свилена хаљина хаљина
в) птичија песма песма
Исте речи које су у служби атрибута могу се јавити и у служби именског дела
предиката. Разликоваћеш их тако што атрибут стоји уз именицу, а именски део предиката
се употребљава са помоћним глаголом (ЈЕСАМ/БИТИ):
Поред следећих реченица напиши коју службу има подвучени део у њима:
а) Сналажљиви дечак избегао је одговор.

б) Дечак је сналажљив.
в) Црвени телефон упорно је звонио.
г) Телефон је црвен.
д) Младе воћке су већ процветале.
ђ) Воћке су младе.
84
Апозиција
Подвуци оне делове следећих реченица који су издвојени запетама:
а) Марија, моја сестра од тетке, допутовала је данас у Ниш.

б) На Копаонику, највишој планини у Србији, имаћемо ове године рекреативну наставу.
в) Вук Караџић, сакупљач народних умотворина, рођен је у Тршићу.
Сваки од подвучених издвојених делова реченице на други начин казује исто што и
именица уз коју стоји. Овакве одредбе називамо апозицијама.
Допуни следеће реченице одговарајућим обликом апозиције Марков ру:
а) Милан, , долази у петак.

б) Милана, , срели смо данас на улици.
в) Са Миланом, , идемо у биоскоп.
г) Милану, , дао сам новац за нову лопту.
Апозиција је додатна одредба која на други начин казује исто што и именица коју
одређује. У писању се обавезно одваја запетама.Службу апозиције обично врши скуп
речи у којем је именица главни члан. Апозиција је увек у истом падежу као и именица
коју одређује.
Подвуци апозицију у следећој реченици:
Месопотамија, плодна земља између река Еуфрата и Тигра, била је једно од првих места
на коме су се људи настанили када су одлучили да образују заједнице.
У ком падежу је апозиција у датој реченици?
85
Просте и сложене реченице
До сада смо, углавном, наводили реченице које имају само један предикат. Такве
реченице називамо простим.
Просте реченице су оне које имају само један предикат, и то глагол у личном
глаголском облику, који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (ако глаголски облик
разликује родове).
Подвуци глаголе у личном глаголском облику у следећој реченици:
Том посматра свој последњи потез и задовољно се смеши.
Коју службу у реченици имају подвучени глаголи?

Колико предиката има у овој реченици?
Колико, дакле, простих реченица овде уочаваш?
Овакве реченице називамо сложеним.
Сложене реченице имају два или више предиката, то јест састоје се од двеју или више
простих реченица.
Следећу сложену реченицу усправним цртама подели на просте:
Наша атмосфера трепери под жарким сунцем, често се наоблачи и намргоди,

а понекад хуче и бесни.
Колико простих реченица уочаваш?
86
Правопис
Каже се ни са
Како се пише ким, а пише се
са никим? одвојено!
Треба ли два
Ј кад пишемо Да.
најјачи?
А може ли...?
Како...?
А зашто...?
А како би било да
окренеш страну и
прочиташ сам?!
Правопис
Писање гласа Ј у придевима на -ски и -ин
Од именице суија можемо направити придеве на -ски и на -ин :
судија + ски = судијски

судија + ин = судијин
теорија ски теориЈски
Кад од именица чија се основа завршава на -ј направимо придеве наставцима -ски или -ин,
Ј се увек пише.
Допуни табеле:
Именица Придев на -ски

серија
историја
геометрија
телевизија
магија
Именица Придев на -ин

судија
сајџија
комшија
Злаја
Остоја
88
Правопис
Писање заменица НИКО и НИШТА са предлозима
Кад се уз заменице НИКО или НИШТА употребљава предлог, он се умеће иза НИ и то се

пише као три одвојене речи.
НЕТАЧНО ТАЧНО
 ОД НИКОГА  НИ ОД КОГА
 ЗА НИШТА  НИ ЗА ШТА
 СА НИКИМ  НИ СА КИМ
 О НИЧЕМУ  НИ О ЧЕМУ
Одговори на следећа питања заменицама НИКО и НИШТА:
а) Од кога си добио писмо? Ни од кога.
б) О чему сте разговарали? .
в) За кога је овај поклон? .
г) С ким се дружиш? .
д) У чему се слажете? .
ђ) На чему му завидиш? .
89
Правопис
Писање речце НАЈ у суперлативу
Речца НАЈ у суперлативу се УВЕК пише ЗАЈЕДНО са придевом.
Милан је најмлађи у разреду, али је на кросу увек најбржи.
Када придев почиње гласом Ј, онда у суперлативу обавезно пишемо оба Ј.
Ово су најједноставнија правила и зато су најјаснија!
Напиши следеће придеве у суперлативу:
паметан
срећан
јефтин
хладан
90
Правопис
Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе
Помоћу речце НЕ можемо од неких именица и придева добити нове речи, најчешће са
супротним значењем.
не + пријатељ = непријатељ не + обичан = необичан

не + правда = неправда не + познат = непознат
Уз именице и придеве речцу НЕ увек пишемо СПОЈЕНО.
Помоћу речце НЕ добијамо одричан облик глагола.
радим – не радим размишљајући – не размишљајући

рекох – не рекох могао бих – не бих могао
Речца НЕ увек се пише ОДВОЈЕНО од глагола. Изузеци су: НЕЋУ, НЕМАМ, НИСАМ, НЕМОЈ.
Неколико глагола садржи НЕ које није одрично, па се самим тим и не може одвајати. То
су глаголи НЕСТАТИ, НЕСТАЈАТИ, НЕДОСТАЈАТИ, НЕГОДОВАТИ.
Погрешно написано Исправно написано

 не одговорност 
 не успео покушај 
 незнам 
 не ћемо стићи 
91
92
Правопис
Писање назива предузећа, установа, организација
Називи предузећа, установа, организација пишу се великим почетним словом.
Фест (филмски фестивал)

Телеком (предузеће за телекомуникације)
Ако назив има више речи, само прва реч се пише великим почетним словом.
Индустрија моторних возила

Прва београдска гимназија
Ако се у оквиру назива налази нека властита именица, и она се пише великим почетним
словом.
Народна библиотека Србије

Основна школа „Лаза Костић“
Напиши правилно, писаним словима, следеће реченице:
УЧЛАНИЛИ СМО СЕ У СПОРТСКО ДРУШТВО „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“.
ВЕЧЕРАС ЈЕ ПРЕМИЈЕРА У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ.
ИВАНОВ ТАТА РАДИ У НАЦИОНАЛНОЈ ШТЕДИОНИЦИ.
93
Правопис
Тачка и запета
Тачка и запета ставља се између реченица у сложеној реченици или између делова
реченица који нису толико независни да би се одвојили тачком, ни толико блиски да би
се одвојили запетом.
Скоро све шпанске лађе које су хтеле да понове Магеланов смели поморски подвиг
пропадају у Магелановом мореузу; морепловци га убрзо плашљиво обилазе, а Шпанци
радије у дугим караванима превлаче робу преко Панамског земљоуза.
Тачка и запета употребљава се и при рашчлањеном набрајању.
Да ли је нешто живи организам или није, знамо по неколико особина: прво, расте и
развија се у фазама; друго, мора уносити сировине како би растао; треће, размножава се
и тако ствара нове јединке своје врсте.

Иза тачке и запете текст који не почиње властитом именицом настављамо да пишемо:
а) великим словом,
б) малим словом,
в) свеједно је.
94
Правопис
Запета
Запета је знак који у писању често користимо. Ове школске године обратићемо пажњу
само на два случаја у којима је писање запете обавезно.
Вокатив се увек одваја запетама, било да је на почетку, у средини или на крају

реченице.
Милане, чекај Декија и мене!

Чекај, Милане, Декија и мене!
Чекај Декија и мене, Милане!
Апозиција се такође одваја запетама.
Милан, најбољи фудбалер у разреду, одредио је ко ће играти на турниру.

Ко ће играти на турниру, одредио је Милан, најбољи фудбалер у разреду.
Заокружи слово испред реченице у којој је запета правилно употребљена:
а) Марија заборавила си перницу, блок и бојице у школи.

б) Питај Јелену девојчицу која седи у другој клупи, да ли је видела твоје ствари.
в) Да ли си, Јелена, видела моје ствари?
95
Правопис
Три тачке
Три тачке се пишу кад је нешто недоречено: кад се прекида набрајање, кад се прекида
реченица или се изоставља део текста.
Ипак, морамо да се разликујемо: па колико сутра она ће нам делити оцене, грдити нас,
предавати нам...
Била сам убеђена да је твоје знање плод учења с разумевањем, кад оно...
Тачно вели мој тата: несрећа никада не иде сама... На разговор је отишла мама.
Три тачке се пишу и када треба означити паузу која настаје кад говорник размишља како
да настави реченицу.
Извини, наставнице, то јест... извините... овај... што касним.
Када три тачке обележавају неизречени крај реченице или неког текста, иза њих се пише
велико слово. Када обележавају неизречене речи на почетку или у средини реченице,
или паузу на тим местима, иза њих се пише мало слово.
Додај три тачке на одговарајућа места у датим реченицама:
а) У петом разреду имамо много предмета: српски, математика, историја

б) Заслужио сам већу оцену, али
в) Предикат? То је то је то је глагол!
96
Правопис
Цртица
Обожавам ужи-
Овде смо и ми
во да гледам ауто-трке,
ВАЖНЕ, иако смо
иако сам 11-годишњак! мале!
Цртица служи као спојни знак у писању у примерима као што су:
фото-опрема, ремек-дело, веш-машина, топ-листа, блок-аут, српско-енглески речник,

дан-данас, сат-два, радио-апарат, шумадијско-војвођански говори...
Цртица се пише кад преносимо део речи у други ред.
.............Бе- .............на- .............Ср-

оград....... писати... бија...........
..................... ..................... ......................
Цртица се пише кад у једној речи комбинујемо цифре и слова.
150-годишњица, 70-годишњак, 45-годишњи, 30-их година...
Подвуци правилно написане примере. Остале исправи и напиши их на датим цртама:
гол аут, спомен-парк, немачкосрпски речник, црвено-бели дресови , 500годишњица
97
Правопис
Коришћење школског правописа
Ова корисна књига састоји се од два дела: у првом су дата правописна правила и
објашњења, а други део представља речник оних речи у чијем се писању и употреби
најчешће греши.
Ако желиш да сазнаш како се нешто пише, најбржи начин јесте тражење те речи у
правописном речнику. Речи су наведене по азбучном реду. Поред неких речи наводи се
и број тачке (из првог дела). У њој се образлаже правило услед којег се та реч пише баш
тако.
Поређај следеће речи по азбучном реду исписујући једну испод друге:

нога, милион, немој, медијски, наниже, ниједном, Марсовац, млинар, мусака
98
Правопис
Ево једне стране речника и једне стране са правописним правилима:
Прва реч на страни
Реч коју тражиш

Ово је број тачке у првом делу књиге
Последња реч на страни
99
Правопис
Одговорe на следећа питања потражи на датој страни речника:
1. Да ли је боље употребљавати глагол ГРЕБАТИ или ГРЕПСТИ?
2. Како се каже: ГРЕШКИ или ГРЕШЦИ?
3. Да ли се каже У ГРОЦКИ или У ГРОЦКОЈ?
4. Шта значи скраћеница ГСП?
5. Како гласи номинатив множине именице ГУБИТАК?
6. Како гласи скраћеница од ГРЧКИ?
7. Да ли се пише ГРУИЦА или ГРУЈИЦА?
8. Да ли се ГРУЗИЈСКИ пише малим или великим словом?
9. Како гласи датив именице ГУГУТКА?
100
Језичка култура
Најновије вести! Из
Одговор на школске библиотеке
Ваше писмо, мистериозно нестао
господару! нови телефонски
именик!
Мора да сам
погрешно
написао адресу!
Ова књига
ништа не ваља. Време је да
Сувише ликова, а окренем лист и
нигде радње. Не видим шта се то
може да се овде догађа.
преприча!
А, ти си онај
што нам је узео
телефонски
именик!
Писмо
Писмо је још од давних времена средство помоћу којег људи размењују поруке и
вести, мисли и осећања. Према томе коме је намењено, писмо може бити:
• приватно (интимно);
• службено.
У оба случаја постоје одређена правила којих се треба придржавати приликом писања.
Ове године позабавићемо се приватним писмом, а касније ћеш учити како се пише
службено писмо.
102
Ово писмо је родитељима написала једна твоја вршњакиња. Таква писма, која се пишу
особама које су нам блиске и драге, али и онима које не познајемо тако добро, називамо
приватна писма. Она имају уобичајен изглед:
• У горњем десном углу пише се МЕСТО и ДАТУМ.

• Испод тога, у левом углу или на средини, следи ОСЛОВЉАВАЊЕ, иза кога се обавезно
пише запета или узвичник.
• Испод ословљавања следи САДРЖАЈ писма, и то тако што први ред обавезно
почињемо великим словом.
• На крају, обично у доњем десном углу, следе ПОЗДРАВ и ПОТПИС.
Препоруке:
• Писмо не треба писати од ивице до

ивице папира, већ треба оставити
белине са сваке стране, отприлике око ДАТУМ
2 cm.
ОСЛОВЉАВАЊЕ
• Ако имаш нешто да додаш, то се може
учинити на крају (у реду испод потписа),
тако што ћеш скраћеницом нагласити
да се ради о постскриптуму (то на
латинском значи „накнадно дописани
додатак“): P. S. (обично латиницом), али
допушта се и ћирилицом П. С.
САДРЖАЈ
ПОЗДРАВ
ПОТПИС
П. С.
103
ОСЛОВЉАВАЊЕ зависи од тога коме се обраћамо. Најраширенија је употреба

Драи / Драа , јер тако можемо ословљавати не само другове који
су нам и по годинама блиски већ и старије особе које су нам драге и са којима имамо
присан однос: родитеље, рођаке, учитеља, учитељицу, наставника, наставницу, тренера
итд. Ако пишемо старијим особама са којима немамо тако присан однос, уобичајено
ословљавање је Пошовани / Пошована .
САДРЖАЈ писма може бити веома разнолик: особу којој се обраћамо можемо
обавештавати о неким важним догађајима, можемо јој износити своја осећања и
размишљања, давати или тражити савете и тако даље.
ПОЗДРАВ, као и ословљавање, зависи од особе којој се обраћамо. Ако се обраћамо

друговима и другарицама, испред потписа може се написати само Позрав, или Воли е
и сл. Исто то важи и кад су у питању старије особе које су нам драге и са којима имамо
присан однос: родитељи, рођаци и сл. Ако пишемо старијим особама са којима немамо
тако присан однос, уобичајен поздрав је С ошовањем, а потом следи потпис.

Осим писма које се шаље обичном поштом, постоји и писмо које не пишемо на папиру,
већ га куцамо на компјутеру и шаљемо електронском поштом. Такво писмо називамо
е-mail (и-мејл) – скраћено од енгл. electronic mail, што значи „електронска пошта“. За
разлику од обичне поште коју носе поштари и коју подругљиво зову snail-mail (снејл-мејл),
што значи „пужевска пошта“, ове поруке, барем теоретски, путују готово тренутно.
У електронском писму можемо користити и неке специјалне знаке. На пример, smiley

(смајли) – енгл. „смешко, насмејано лице“, у електронској комуникацији представља име
за низ знакова који подсећају на лице у различитим расположењима.
:-) = шалим се :-D = смејем се ;-) = намигујем
:-( = тужан сам ;-х = пољубац >: I = љут сам
:-@ = вичем :-I = свеједно ми је :-0 = шокиран сам
104
Правила за писање и-мејла иста су као Ако желиш да се нашалиш са
и правила за писање обичног писма. Разлика је другом или другарицом, можеш
само у томе што овде није обавезно писање датума, им послати „специјално“ писмо.
јер се датум, па чак и време писања поруке или
писма аутоматски виде кад отворимо пошту. Такође, 1. Направи од спајалице облик
као на слици и развуци гумицу.
у електронском писму није могуће потписати се
Замоли одрасле да ти помогну.
руком, па оно не може имати наш лични печат.
Кад се шаље овакво писмо, користи се
специјална, и-мејл адреса, коју треба укуцати на
унапред означено место. Ево, на пример, једне такве
адресе:
office@klett.rs
2. Картон величине коверта

Она је, као што видимо, много краћа од адресе пресавиј на три дела тако да
горња два дела преклапају
за обично писмо, увек је написана малим словима,
доњу површину. Залепи жицу
латиницом (без š, ž, č, ć, đ) и обавезно, отприлике у
селотејпом на средини доњег
средини, има овакав знак: @. дела картона.
3. Увуци мали тврди картон
између два дела гумице и
уврни га 20 пута. Затвори крила
картона тако да гумица не може
Овај знак чита се „ет“. Међутим, како не постоји да се одмота. Можеш је залепити
званично име за овај симбол, у различитим земљама лепљивом траком.
постоје и различити називи за њега:
Адресирај писмо и убаци га
• мајмунче – на српском у поштанско сандуче друга или
• слоновска сурла – на данском другарице за које си сигуран
• мачји реп – на финском да се неће наљутити због мале
• паче – на грчком шале!
• пуж – на корејском
• прасећи реп – на норвешком
• кученце – на руском
105
Вест
Деца из Основне школе „Радоје Домановић“, заједно са својим вршњацима из једног

смедеревског аматерског позоришта, извелa су синоћ представу „Жута муња“ на Великој
сцени Установе културе „Вук Караџић“.
(Политика, 6. XII 2006)
Из овог кратког текста сазнали смо:
- деца из Основне школе „Радоје

Ко су носиоци догађаја? – КО?
Домановић“
Шта се десило? – ШТА? - извели су представу „Жута муња“
- на Великој сцени Установе културе

Где се десило? – ГДЕ?
„Вук Караџић“
Када се десило? – КАДА? - синоћ
- заједно са својим вршњацима из

На који начин се десило? – КАКО?
смедеревског аматерског позоришта
Овакав текст зове се вест. Она је само један начин новинарског изражавања.
Ако новинар пише о неком догађају и не говори шта он мисли о томе, онда је то вест
или извештај. А ако новинар пишући о некој теми или догађају уноси и своје мишљење о
томе, онда је то репортажа или чланак.
Навођење података без личног Навођење података уз лични

коментара коментар
• вест • репортажа
• извештај • чланак
106
Kасније ћеш учити и о другим облицима новинарског изражавања, а ове школске

године ћемо се позабавити само вешћу.
Вест је основни облик новинарског изражавања којим се јавност обавештава о неком

догађају, некој појави или личности. То обавештење, да би било вест, мора да буде ново,
актуелно, истинито, важно, занимљиво и сажето.
Средства помоћу којих вести постају доступне великом броју људи називају се медији.
Деле се на штампане и електронске.
Штампани Електронски
• радио
• новине
• телевизија
• часописи
• интернет
Вест треба да одговори на следећа питања:

Ја имам шест верних слугу,
• КО? од њих научих све што знам.
• ШТА? Имена им се памте лако
• ГДЕ? ко, шта, где, када, зашто, како!
• КАДА?
• ЗАШТО? (Енглески писац Радјард Киплинг
• КАКО? написао је песмицу о овим питањима.)
Редослед питања у једној вести не мора увек да буде исти, он ће

зависити од тога каква је вест, односно шта у њој желимо да нагласимо!
Попуни табелу према подацима из следеће вести:

На Европском првенству у пливању, које се ове године одржава у Хелсинкију, Милорад
Чавић је данас освојио сребрну медаљу на педесет метара слободним стилом.
(Политика, 10. XII 2006)
Ко су носиоци догађаја? – КО?
Шта се десило? – ШТА?
Где се десило? – ГДЕ?
Када се десило? – КАДА?
На који начин се десило? – КАКО?
107
Неки сматрају да је прву вест која одговара

ПАЖЊА!
на ова питања написао 1889. године један амерички
Не мора значити да је све
новинар са острва Самое у Тихом океану. Међутим, што се објави, односно чује на
његова вест путовала је бродом и стигла месец медијима тачно. Каткад вести
дана после догађаја који је описивала: могу бити шаљиве, или, што је
још горе, могу бити неистините
Најјачи и најразорнији ураган, који је икад и непроверене, да би привукле
дувао јужним Пацификом, прешао је 16. и 17. марта што више читалаца (слушалаца
преко острва Самое и разбио флоту од шест ратних и или гледалаца). Зато буди
десет других лађа о стене пристаништа или их бацио опрезан и не примај све здраво
према малом граду Апију, тако да сада 142 човека са за готово!
америчких и немачких бродова заувек сневају мртвим
сном под обалом острва у незнаним гробовима на
хиљаде миља далеко од своје родне груде.
Напиши шта си сазнао из ове вести.
Узрок катастрофе:
Време катастрофе:
Место катастрофе:
На који начин је дошло до катастрофе:
Последице катастрофе:
108
Наш први дневни лист, „Новине сербске“, Једна од најпознатијих
појавио се 1813. године. медијских шала догодила се
Лист је те године био пун вести са 1938. године у Њу Џерсију, у
бојног поља: европске државе ратовале су Америци.
Глумац и редитељ Орсон
због Наполеона, а српски устаници су
Велс направио је радио драму
давали очајнички отпор моћној турској према једном роману чија је
војсци. Тако су се у новинама поред тема био међупланетарни рат.
вести о војним покретима и описа Велс је инвазију Марсоваца
борби, штампале и наредбе војсковођа, сместио у време емитовања
прогласи владара, а често и спискови драме. Догађаје је приказао
рањених и погинулих Срба. реалистично, са саопштењима
Један од покретача и новинара овог листа власти која су звучала веома
био је Димитрије Давидовић (ако те пут убедљиво. Свако ко је од
одведе у Земун, и ако се прошеташ почетка имао укључен радио
земунским кејом, видећеш његову спомен-бисту). био је обавештен да је посреди
измишљен догађај, али сви они
који нису слушали пажљиво
или су се касније укључили у
емисију, силно су се узбудили
због наводне инвазије.
Они су узели здраво за готово
да Марсовци постоје, да су
дошли да освоје Земљу и да у
томе имају успеха. На стотине
људи похрлило је у аутомобиле и
дало се у бег.
(И. Асимов, Живо у свемиру,
прилагођено)
109
Препричавање
ПУТОКАЗИ
Школски лист ОШ „Младост“ 6. IV 2006.
Један необичан велики одмор
На крају града налази се велика школа са уским ходницима и светлим учионицама

пуним немирних и грлатих ђака. Једна учионица у дну најдужег ходника је посебна. На
њеним вратима је велика ознака VIII2. Најстарији ученици у школи, а одељење најбоље.
Најбољи су у учењу, спорту, другарству... Једног тмурног дана десило се нешто
неуобичајено. Падала је киша и велики одмор су морали провести у учионици. Досадно.
Онда сине Ивану и Пери спасоносна идеја како да се забаве. Претворити учионицу
у фудбалски терен! Брзо су клупе биле помакнуте и дечаци подељени у два тима.
Прикључиле су им се и неке девојчице. Они који нису учествовали у игри, поседали су
около као публика. Гордани, најмирнијој и најћутљивијој међу њима, то се није свидело.
Њени аргументи, међутим, нису уважени, и она је демонстративно изашла из учионице.
Утакмица је почела уз громогласно навијање. Простор је био скучен, али играчи
решени да победе. Лопта је у почетку летела по поду, али никако да прође кроз гол (две
столице мало удаљене једна од друге). Пера, решен да његова екипа победи, снажно
је шутнуо лопту. Милан, да би је спречио да уђе у гол, врати је назад, али, нажалост, не
онако како је желео. Лопта се извила увис, и разбивши прозор, пролетела на улицу. Док
је стакло прштало на све стране, у учионици је настала мртва тишина. Где су се затекли,
ученици су застали буљећи у разбијено стакло.
Недуго затим у учионицу је ушла разредна. Запањена оним што је затекла, само је
викнула: „Кривци на средину учионице!“ Један
тренутак био је мир, а онда су сви дечаци, као
по команди, стали у средину. Мало-помало,
прилазиле су и девојчице. На опште изненађење,
у учионицу је ушла и Гордана и стала заједно са
осталим друговима. „Зашто ти кад ниси била ту?“,
питала је разредна. „Зато што нисам успела да их
спречим“, мирно је рекла Гордана.
Сви ученици добили су строгу опомену пред
укор разредног старешине. Такође су морали да
плате и поправку прозора. Ипак, били су поносни
на то што су, као и увек, другарски поделили све,
па и одговорност.
Милица Јовић VI2
110
Прочитај текст и заокружи тачне одговоре у следећим задацима:
Ко је написао овај текст? Који је наслов текста?
а) Иван, а можда и Пера. а) „Путокази“

б) Милица Јовић. б) „Младост“
в) Разредни старешина одељења VIII2. в) „Један необичан велики одмор“
г) Није наведено име аутора. г) Текст нема наслов.
Где је објављен овај текст? Када је објављен овај текст?
а) У књизи „Путокази“. а) Није наведен датум.

б) У „Политикином забавнику“. б) У априлу 2006. године.
в) У школском часопису „Путокази“. в) Једног кишног дана.
г) Није наведено име часописа. г) Шестог маја 2006. године.
Када причамо или пишемо о неком тексту, најпре треба да изнесемо неколико основних
информација као што су:
• име аутора;
• наслов текста;
• где је и када текст објављен.
На наредним странама показаћемо на који се све начин овај текст може препричати.
Препричавање је понављање својим речима онога што смо прочитали или видели
(књига, филм, позоришна представа и сл.).
Препричати нешто можемо писмено или усмено, а само препричавање може бити
сажето или опширно, објективно или субјективно.
ПРЕПРИЧАВАЊЕ
• сажето • објективно
• опширно • субјективно
111
Сажето препричавање
У сажетом препричавању помињу се само најважнији догађаји, прескачу се

појединости, а препричавање, иако је кратко, треба да буде јасно.
Ево једног примера за сажето препричавање наведеног текста:
Једног кишног дана ученици VIII2 решили

су да на великом одмору играју фудбал у
учионици. У току игре један од ученика јaче
је шутнуо лопту, она је ударила у прозор и
разбила га. Кад је разредна тражила кривце,
јавила се чак и Гордана, која није била ту
кад је прозор разбијен. Овим су показали
колико су сложни.
Опширно препричавање
У опширном препричавању помињу се не само најважнији већ и споредни

догађаји и појединости везане за њих. Ово препричавање је дуже и зато треба водити
рачуна о редоследу догађаја.
Добро би било претходно направити план у којем су догађаји наведени оним редом
којим су се одвијали у тексту.
Покушај да опширно препричаш текст (усмено или писмено у свесци за школски рад)
према датом плану:
- време и место дешавања;

- Перина и Иванова идеја;
- нови изглед учионице;
- Горданино неслагање са осталима;
- ток утакмице;
- разбијање прозора;
- улазак разредне;
- Горданин улазак;
- казна и подела одговорности.
112
Објективно препричавање Субјективно препричавање
У објективном препричавању догађаји У субјективном препричавању уносимо

се приказају верно, онако како су се и своје мисли и осећања, дајемо своје
одиграли. разумевање догађаја. Такво наше
објашњење не мора увек одговарати
истини.
Реченица из објективно препричаног Реченица из субјективно препричаног

текста могла би гласити овако: текста могла би гласити овако:
Милан је покушао да одбрани гол, али је Милан се нешто замислио у току игре.
лопта завршила у прозору. Мора да му је на памет пала девојчица
из суседног одељења. Није пратио игру,
лопта се одбила од њега и разбила прозор.
Мислим да је Милан заљубљен.
Препричавање може бити усмено и писмено.

Када писмено препричаваш нешто што си чуо, видео, прочитао или доживео,
потребно је претходно да направиш план (водећи рачуна о редоследу догађаја) као кад
пишеш састав. Значи, треба да постоји УВОД, РАЗРАДА и ЗАВРШНИ ДЕО (он се обично
назива закључак, мада се у њему не мора нешто закључивати; он служи да текст буде
заокружен, целовит). Наравно, треба да водиш рачуна и о правопису.
Када нешто усмено препричаваш, такође треба да водиш рачуна о редоследу
догађаја. Зато ти је и за ово потребан план. Уз то, посебну пажњу обрати на правилно
изражавање. У усменом препричавању нису дозвољене неке појаве које су
карактеристичне за спонтани говор. То значи да реченице не треба да почињеш са „па“,
нити треба да их прекидш поштапалицама ( „овај“, „значи“, „как’ се зове“, изговарањем
отегнутог гласа између а и е и сл.). Такође, пази да ти реченице буду завршене, да их не
прекидаш на пола журећи да стигнеш следећу мисао. Говор мора бити течан, а реченице
целовите.
113
Испод сваког примера напиши шта у њему не Вежбај усмено препричавање
одговара захтевима усменог препричавања: неког текста уз једну игру. Игра
се зове „Уклопи реч!“.
а) Пааа... ја мислим да нису сви подједнако криви. Ево њених правила:
 У игри може учествовати пет и

више играча.
б) Кад је разредна, овај, ушла у разред, сви су се,  Један ученик препричава
овај, ућутали. причу која је свима позната.
 Остали учесници у игри
повремено добацују по једну
нову реч, једну иза друге са
в) У једној школи... Осмаци су... Падала је киша па... малим паузама (укупно десет
речи).
 Ученик који прича треба што
Када нешто препричаваш, писмено или усмено, пре и што логичније ту реч да
користи књижевни језик. уклопи у своју причу.
 Победник је онај који успе да
Следеће реченице написане су некњижевним свих десет речи уклопи логично
језиком. Исправи их: у причу настављајући да излаже
течно, без паузе и замуцкивања.
а) Милан, највисочији дечак у одељење, смислио је  Победника проглашава
ту игру. унапред одеђени жири.
Кишобран!
б) Окрено се на другу страну и снажно шутно лопту
увис.
Цвеће!
Чарапе!
в) Дечаци су направили фрку јер су се сморили на
одмору.
Море!
?
Одабери филм који ћеш препричати друговима

из разреда користећи препоруке за усмено
препричавање!
114
Богаћење речника
Речи истог значења
У нашем језику има много различитих речи које имају исто или слично значење
(рећи, казаи, саошии, изјавии...; срећа, раос, весеље и сл.). Такве речи зову се
синоними.
Што више синонима знаш, то ћеш лакше наћи праву реч, а твоје изражавање
ће бити сликовитије и прецизније. Треба да пазиш да не понављаш једну исту реч
више пута заредом. То се лако може избећи ако такву реч на неким местима замениш
одговарајућим синонимом.
Напиши речи којима можеш заменити подвучене примере, а да значење остане исто:
а) Два дечака бучно разговарају. Мајка их опомиње да разговарају мало тише.

б) Мој пас Лаки ме увек весело дочекује. Знам да ми се радује, јер весело маше репом.
в) Небо изнад града било је тмурно. Тешки и тмурни облаци спустили су се до кровова и
киша је почела да пада.
г) И у спорту је понекад важна храброст. Миланова храброст дошла је до
изражаја на последњој утакмици.
разговарају
весело
тмурни
храброст
Допуни стихове користећи синониме. Води рачуна о рими.
Исто талас ко и ,
може блато или кал.
Исто тако мрак ил’ ,

може бука ил’ галама.
Часовник је кô и ,
а коњ исто што и ат.
115
Речи супротног значења
Неке речи у нашем језику могу имати супротно

значење (висок – низак, свело – ама, оићи – оћи Користећи антониме, можемо
и сл.). Такве речи називају се антоними. правити и загонетке.
Ево једног примера:
Користећи парове ових речи, можемо градити
језичке контрасте. Они се често користе у народним Чиме почиње ноћ, тиме се
пословицама. завршава дан, а чиме се
завршава дан, тиме почиње ноћ!
Подвуци антониме у следећим примерима: (слово „Н“)
а) Ко високо лети, ниско пада. Покушај сам да направиш

б) Уз криво се дрво и право искриви. загонетке на овај начин!
в) Зло чинити, а добру се надати, није могуће.
г) Ко паметно ћути, мудро говори. Даћемо ти неколико идеја, а ти
д) Мудри мало зборе, али много творе. настави!
Речима које имају супротно значење можемо РАТ

означити и неки целовит појам, нарочито кад желимо МИР
нешто да истакнемо:
УЋИ УЈУТРУ
ИЗАЋИ УВЕЧЕ
Учио сам цео ан . Учио сам о јура о мрака .
У овом примеру уместо јуро – мрак можемо
употребити и друге речи у супротном односу, а да
се значење не промени: ујуру – увече, јуро – вече,
зора – мрак и сл. ?
Допуни следеће примере одговарајућим
антонимима:
а) Филм је био напет од почетка до .

б) Прочитао сам књигу од прве до
стране.
в) Гледала сам филм у којем радња траје само једну
ноћ. Он се зове „Од сумрака до “.
116
Речи са више значења

Број појмова је много већи од броја речи које
их изражавају. Стога неке речи у нашем језику Вишезначност речи често се
користи у шалама.
могу имати више сродних значења, на пример,
Ево два примера, а ти покушај
вара може означавати „пламен, пожар“, „пуцање
да саставиш још неки виц
из оружја, паљбу“, „светло, сјај“, „повишену
користећи речи које могу имати
температуру тела“ итд. више значења.
За реч која може имати више повезаних значења Зашто је човек поручио три
кажемо да је вишезначна. кафе?
– Зато што пије средњу.
Једна реч временом може развити и променити
више значења. На пример, реч срелац некад је
означавала ратника наоружаног луком и стрелом, а
данас свакога ко гађа било којим оружјем, па чак и
играча који постигне гол.
Прочитај која све значења може имати именица

лис и реши следећи задатак.
1) „један од главних делова биљака“

2) „комад папира“
3) „развучено тесто“ Становник Месеца саопштава
4) „новине“ пријатељу да се жени.
5) „део на нози“ – Браво, честитам. А где ћете
провести медену земљу?
Поред сваке реченице напиши број значења које у
њој има подвучени пример.
а) Исцепио је два листа из свеске.

б) У дневним листовима не објављује се увек
временска прогноза.
в) Зима је. На дрвећу је остао тек понеки суви лист.
г) После кроса, сви смо имали болове у ножним

листовима.
д) Мама је јутрос испекла три листа пите са јабукама.
117
Испод сваке реченице напиши по један од Велики број речи које означавају
понуђених глагола којим би се могао заменити храну или одело, позајмили смо
подвучени пример а да се значење не промени: из других језика.
а) После много година, опет је владика скупио Из енглеског: кекс,

главаре. кечап, пиџама, пудинг,
чипс, џем, џемпер...
б) Временом је скупио велико богатство. Из италијанског: капут,

палента, панталоне,
пршута, салама, салата,
в) Скупила је уста као да ће заплакати.
торта...
г) Једва смо скупили снагу да наставимо даље. Из мађарског: бунда,

гулаш, палачинке,
паприка, ципеле,
стегнути, сазвати, стећи, смоћи, узети шаргарепа...
Из немачког:
Речи страног порекла виршла, јакна, кнедла,
крофна, кромпир,
У нашем језику постоји знатан број речи које шницла, штоф...
су преузете из других језика. Такве речи називамо
позајмљенице. Из португалског:
банана...
Неке од ових речи већ су дуго у употреби, па их
и не разликујемо од оних домаћег порекла (амук, Из турског: алва,
ела, фубал, виолина, буна, сил и сл.). Њих не баклава, бурек, јастук,
можемо да заменимо погодном домаћом речи. јорган, кафа, ратлук,
Има, међутим, доста речи страног порекла које сарма, ћевап...
се често користе, иако постоје и домаће речи са
истим значењем (римарни, конвенција, асоцијација, Из француског: мајонез,
афирмација и сл.). паштета, пире, сос...
Данас се у српском језику претерује са
Лингвиста Милан Шипка
употребом страних речи (нарочито оних које
нашалио се приметивши да
позајмљујемо из енглеског језика). Наравно, не бисмо остали гладни, голи и
треба замењивати страну реч по сваку цену, већ боси кад бисмо из нашег језика
треба водити рачуна о томе да ли за њу имамо „истерали“ набројане стране
одговарајућу замену или не. Са друге стране, када речи.
користимо неку позајмљеницу, треба да знамо шта
она тачно значи.
118
Замени страну реч домаћом у следећем примерима:
а) Њега су сви из његовог окружења респектовали.
б) Живео је на високој нози, јер је био веома добро ситуиран.
в) Он нон-стоп прича.
Повежи линијама стране и домаће речи које имају исто значење:
прогрес стално
интернационални потврђивање
константно споразум
конвенција напредак
афирмација међународни
Замени подвучене примере домаћим речима одговарајућег значења и напиши тако

добијену реченицу:
Прогрес нашег предузећа зависи од интернационалних услова пословања.
Која реченица ти је лепша, ближа, разумљивија?
119
Правилан (из)говор
Када смо говорили о усменом препричавању, скренули смо пажњу на то којим редом
нешто треба да се излаже, како правилно почињати и завршавати реченице, којим
темпом их треба изговарати и сл. Сада ћемо говорити о још неким важним својствима
правилног усменог изражавања.

То је, на првом месту, правилан изговор гласова и гласовних група у речи. Ове године
ћемо обратити пажњу само на неке од њих, а догодине ћеш о томе учити више.

Правилан изговор гласова најбоље се вежба помоћу брзалица. Оне се изговарају
неколико пута узастопце, прво споро, па све брже и брже. Ове вежбе су корисне зато
што:
• уклањају грешке при изговору појединих гласова;

• помоћу њих се савладава изговор тешких сугласничких скупова;
• после њих говорни органи постају еластичнији.
Изговор самогласника Е и сугласника Р, С, З
Самогласник Е понекад се изговара отвореније него што би требало, па више личи на

А (усне се отворе као за изговор А, али се изговори Е).
При таквом изговору се уместо Београд чује нешто као Баоград.
Погрешним изговором може се доћи и до потпуно другачије речи од оне коју желимо да
кажемо:
ЈЕДАН ЈАДАН СЕЛО САЛО
ДЕЦА ДАЦА ВРЕЋА ВРАЋА
ПАЛЕТА ПАЛАТА
При правилном изговору самогласника Е усне су мање отворене него кад изговарамо
самогласник А. Увери се у ово тако што ћеш изговорити реч ЛЕП, па онда реч ЈЕДАН: у
оба случаја, код Е усне треба да ти буду подједнако отворене.
120
Провежбај ово помоћу датих брзалица. Изговарање тешких речи
може бити подстрек и за
• Даца седи, а не сади, деца саде, а не седе! уметнике.
Тако је писац Миодраг
• Једна врећа јадна, враћа врећу једну јадну!
Станисављевић употребио једну
од најтежих брзалица у нашем
Глас Р понекад се не изговара правилно, па се језику у својој комедији „Царев
чује или као „француско Р“, или као глас сличан заточник“.
сугласнику В. То се може исправити самосталним Ево једног одломка из те
вежбањем или уз помоћ логопеда (стручњака за комедије:
правилан изговор гласова). И ако немаш оваквих
проблема са изговором гласа Р, требало би с Почујте још једном али помно, то
времена на време да „разгибаш“ свој говорни име славно и језиколомно:
апарат. У томе ће ти помоћи наведене вежбе. ПТРПТРПТИСЛАВ из династије
ПТРПТРПТКОВИЋА.
• Риба риби гризе реп.
.................................
• На кантару катран, кантар мери катран.
• На врх брда врба мрда. И сваком што нешто згреши,
• Отуд иде црн трн, да одгризе црном трну црн а цар то сазна, следује
врх. Црн трнче, не одгризе црном трну црн врх. немилосрдна казна: да
седамдесет седам пута
изговори царево име врлетно и
Сугласници С и З понекад се не изговарају
неразговетно: ПТРПТРПТИСЛАВ
правилно, и тада кажемо да неко „шушка“ кад из династије ПТРПТРПТКОВИЋА.
говори. Овакав изговор, нарочито ако је последица
лоше навике, може се исправити самосталним
вежбањем или уз помоћ логопеда. И они који
правилно изговарају ове сугласнике, треба понекад
да „ломе језик“ уз дате вежбе. Славни царе
Птрптр ... ррр...
• Сестра Сања седи сама у соби. птр... ррр ....
• Нос пере, сос једе, једе сос, пере нос.
• Свака сврака скака на два крака.
• Замрсила ми се срма. Или је размрсите или је
разсрмите.
121
Изговор дугих и кратких акцената

Наглашени (акцентовани) слогови у речи могу бити дуги и кратки. Њихов изговор
можеш да увежбаваш гласним изговарањем парова речи са различитим акцентом:
Ево неколико таквих вежби:
Кратки Дуги Кратки Дуги
мек мед вода мода

рис вис игла цигла
лош лов Милан Миша
прост мост читати питати
прав плав роба проба
кук звук деца дете
Има речи које имају потпуно исти облик, а само разлика у дужини слога говори нам о
ком је значењу реч. На пример:
а) Прешао је у у а би враио у ријаељу.

б) Миша је јуче на авану виео миша.
в) Сванула је зора, а Зора још сава.
г) Ка веар ваља облаке, време не ваља.
Заокружи слова испред реченица у којима подвучене речи имају дуг наглашени слог:
а) То је било право знање. б) Гледао је право испред себе.

в) Организовали су велики породични скуп. г) Купио је веома скуп поклон.
д) Наљутили су се на Милана јер их је ђ) Мој брат је јуче цео дан слагао
слагао. коцкице.
е) Она радо чита књиге. ж) Радо, дај ми ту књигу!
Подвуци наглашене (акцентоване) слогове у следећим паровима речи:
а) мекан – мекоћа б) правилно – правилност

в) воден – воденица г) учио – учионица
д) ветар – ветровит ђ) живот – животом
122
Изговарање реченица
И реченицу можемо да изговоримо на различите начине и да јој тако променимо
смисао. То можемо постићи на основу:
• реченичног нагласка (нарочитог истицања једне речи у реченици);

• реченичне мелодије (дизања или спуштања тона);
• реченичне паузе (краћих или дужих застоја при изговору реченице или њених
делова).
Реченични нагласак
Појачаним изговором појединих речи у реченици мења се њен смисао.

Навешћемо један пример у којем су подвучене речи које при изговору нарочито
наглашавамо:
Ја сутра идем на утакмицу. Тако се истиче КО иде; ја, а не, на пример, Иван.
Ја сутра идем на утакмицу. Тако истичемо КАД идемо; сутра, а не данас и сл.
Ја сутра идем на утакмицу. Тако истичемо ШТА смо решили; идем, а не остајем код куће
и сл.
Ја сутра идем на утакмицу. Тако истичемо КУДА идемо; на утакмицу, а не у биоскоп итд.
Прочитај следећу реченицу на три начина (сваки пут истакни посебно подвучену реч):
а) Данас немамо математику.

б) Данас немамо математику.
в) Данас немамо математику.
Подвуци речи које треба посебно нагласити да би реченица имала дати смисао:
а) Моја сестра говори енглески. Она енглески толико добро зна да може да га говори.
б) Моја сестра говори енглески. Енглески не говори Анина сестра, већ моја.
в) Моја сестра говори енглески. Она не говори француски, као што се мисли, већ
енглески.
г) Моја сестра говори енглески. Не говори енглески мој брат, већ моја сестра.
123
Реченична мелодија
Реченицу Сура иемо на изле можемо изговорити и као обавештење и као
питање.
У писању обавештење се обележава тачком, а питање упитником. А како ћемо ову
разлику нагласити у говору?
Следеће реченице прочитај тако да буду питања на која ћеш добити следеће одговоре:
а) Сутра идемо на излет? Да, сутра.

б) Сутра идемо на излет? Да, на излет.
Заокружи слово испред реченице у којој запажаш да је тон према крају све виши.
Реченична пауза

За смисао реченице важно је и то када ћемо направити паузу, да ли ће она бити
дужа или краћа и сл. У писању паузе обележавамо запетом, тачком, тачком и запетом, са
три тачке, цртом итд. Обично се запетом обележава краћа пауза, тачком нешто дужа, а
најдужа се обележава трима тачкама.
Ево једног примера како се паузом (која је обележена запетом) може променити
смисао реченице:
Одговор на питање Да ли олази Ана или Јелена? може гласити:
Ана, не Јелена. То значи да долази .

Ана не, Јелена. То значи да долази .

Замисли да са три задате речи треба да одговориш на питање Да ли ово реба
сачуваи? и упиши запету на два различита места да добијеш два различита одговора:
Избрисати не послати! Пошаљи то!

Избрисати не послати! Избриши то!
Заокружи слово испред реченице из које се види и име и презиме онога који долази:
а) Никола, Симић долази! б) Никола Симић долази!
124
Индекс појмова
А З
акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
антоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 збирни бројеви. . . . . . . . . . . . . . . . 47
апозиција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 И
Б именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
именичке заменице. . . . . . . . . . . . 44
бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 именски предикат . . . . . . . . . . . . . 76
бројне именице на -ица. . . . . . . . 48 инструментал. . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
инфинитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
В инфинитивна основа. . . . . . . . . . . 59
везници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 К
вест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
вишезначне речи . . . . . . . . . . . . . 117 компаратив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
вокатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 компарација (поређење) придева
временски придеви. . . . . . . . . . . . 30 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Г Л
генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 лична заменица сваког лица себе

главни бројеви. . . . . . . . . . . . . . . . . 47 (повратна заменица). . . . . . . . . . . 40
глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 личне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . 38
глаголски вид. . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 локатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . 58
глаголски предикат. . . . . . . . . . . . 76 М
градивни придеви. . . . . . . . . . . . . 30
граматичка основа речи. . . . . . . 10 месни придеви. . . . . . . . . . . . . . . . . 30
граматички број . . . . . . . . . . . . . . . 13
Н
Д
наглашени облици (личних
датив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 заменица). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
деклинација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 наставак за облик. . . . . . . . . . . . . . 10
125
неличне заменице. . . . . . . . . . . . . 41 придеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
ненаглашени (енклитички) облици придевски вид. . . . . . . . . . . . . . . . . 35
(личних заменица). . . . . . . . . . . . . 40 прилози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
неправи објекат. . . . . . . . . . . . . . . . 79 прилошке одредбе. . . . . . . . . . . . . 80
несвршени глаголи . . . . . . . . . . . . 55 присвојни придеви . . . . . . . . . . . . 30
неодређене заменице . . . . . . . . . 42 променљиве речи . . . . . . . . . . . . . . 9
неодређени вид . . . . . . . . . . . . . . . 35 проста реченица. . . . . . . . . . . . . . . 86
непрелазни глаголи. . . . . . . . . . . . 56
непроменљиве речи. . . . . . . . . . . . 9 Р
номинатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
радни глаголски придев . . . . . . . 63
О редни бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
објективно препричавање. . . . 113 речце. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
одређени вид. . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 род. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
одричне заменице. . . . . . . . . . . . . 42
описни придеви . . . . . . . . . . . . . . . 30 С
опширно препричавање. . . . . . 112
опште заменице. . . . . . . . . . . . . . . 42 сажето препричавање. . . . . . . . 112
основни бројеви. . . . . . . . . . . . . . . 47 свршени глаголи. . . . . . . . . . . . . . . 55
синоними. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
П слагање придева са именицом.31
сложена реченица. . . . . . . . . . . . . 86
падеж. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 службено писмо . . . . . . . . . . . . . . 102
перфекат (прошло време). . . . . . 65 субјекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
писмо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 субјективно препричавање. . . 113
повратни глаголи. . . . . . . . . . . . . . 57 суперлатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
позајмљенице . . . . . . . . . . . . . . . . 118
позитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 У
прави објекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
предикат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 узвици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
предлози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 упитно-односне заменице. . . . . 42
презент (садашње време). . . . . . 60
презентска основа. . . . . . . . . . . . . 61 Ф
прелазни глаголи. . . . . . . . . . . . . . 56
препричавање. . . . . . . . . . . . . . . . 110 футур I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
приватно писмо. . . . . . . . . . . . . . . 102
126
Много је лакше него
што сам очекивао! Једва
чекам нови лавиринт!
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
37.016 : 811.163.41 (075.2)
ЛОМПАР, Весна, 1963–

Граматика 5: српски језик за пети разред
основне школе / Весна Ломпар; [илустрације Тихомир
Челановић]. - 3. издање. - Београд : Klett, 2010 (Београд:
Цицеро). - 126 стр. : илустр.; 26 cm
Тираж: 27.000. – Регистар.
ISBN 978-86-7762-116-2
COBISS.SR-ID 173964300

Srpski Jezik 5 Gramatika PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski Jezik 5 Gramatika PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Српски језик

ЈЕЗИК ЗА 5. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Српски језик Српски језик

I SBN 978-86-7762 - 116- 2

9 788677 621162 Весна Ломпар

Аутор: др Весна Ломпар

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић

ISBN 978- 86 -7762-116-2

Променљиве и непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Писање гласа Ј у придевима на -ски и -ин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Индекс појмова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Индекс појмова Именица у номинативу може се употребити и као

Из наведених реченица издвој речи које су промениле свој облик и распореди их

Прилог: Предлог: Везник:

Речи које у различитим положајима у реченици мењају облик називамо променљиве

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

Део девојчиц- увек остаје исти.

Стални, непроменљиви део речи назива се граматичка основа речи.

Мењају се завршеци -а, -е, -и итд.

Променљиви део речи, који додајемо на граматичку основу, назива се наставак за

Путовали су на море аутомобилом.

Издвој наставке за облик ове именице које овде запажаш:

Сада напиши како гласи граматичка основа именице АУТОМОБИЛ:

Шта сте јуче

Промена именица по падежима (деклинација)

Најпре да се подсетимо шта су то именице:

Прочитај следећи текст и подвуци именице у њему:

За време одржавања неког

Напиши ког су рода следеће именице из текста:

Именице имају граматичку особину рода, али се по њој не могу мењати.

Ова особина, којом се обележава да ли се нешто јавља појединачно (једнина) или

Напиши одговарајуће облике именице ЦАР у следећим реченицама:

1) Римски је говорио на сабору.

2) Од кога је био удаљен кардинал?

3) Коме је рекао да не зна род именица?

4) Кога је први пут видео увређеног?

5) Како дозивамо цара? Хеј, ...!

6) С ким се споречкао због граматике?

7) О коме је ова прича?

Издвој само оне именице које добијаш као одговор

Издвојене именице су у падежу који називамо облак облаци

У тексту има још шест именица које нису у номинативу.

Кад се наводе у речнику, именице су увек у номинативу једнине.

Номинатив је назависан падеж уз који не могу стајати предлози.

Мушки род Средњи род Женски род

Једнина Множина Једнина Множина Једнина Множина

ученик ученици место места школе

Издвој само оне именице које добијаш као одговор

Које од ових именица означавају појам којем нешто ПАЖЊА!

Две именице које се у наведеном тексту налазе у номинативу (олице, кревеи)

У продавници намештаја има само неколико и много различитих

Генитивом са предлогом о може се означити и материја од које је нешто направљено,

Уместо подвучених примера употреби именице у генитиву а да значење остане исто (у

планински врх камена ограда

Мушки и средњи род Женски род

Једнина Множина Једнина Множина

(једног) дана места (много) дана места (једне) школе (много)

Издвој само оне именице које добијаш као одговор

Које од ових именица означавају појам којем је ПАЖЊА!

А које имају значење појма ка којем је нешто • У множини именица мушког

Употреби речи у загради у одговарајућем облику:

Овај аутобус иде ка (Лозница), али не директно. Прво скреће према