Весна Поповић

СРПСКИ ЈЕЗИК
Граматика, правопис и језичка кулутра
Za izdava~a
Miodrag Dragani} Весна Поповић
Urednik
Nikola Strajni}

Recenzenti:
Prof. dr Nikola Grdini}, profesor teorije kwi`evnosti

СРПСКИ ЈЕЗИК
Filozofski fakultet u Novom Sadu,
Docent dr Olivera Radulovi}, profesor metodike
Filozofski fakultet u Novom Sadu
Aleksandra Gruji}-Novkovi}, prof. razredne nastave
O[ „Branko Radi~evi}ß u Pan~evu.
Граматика, правопис и језичка кулутра
за четврти��������
разред основне
�������� школе
�����

_________________________________________________________________________
Министар просвете и спорта Републике Србије, решењем бр. 6-00-00103 / 2006-06,
одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом разреду основне школе
________________________________________________________________________

isbn 86-441-0672-4 • Драганић •

@ Драганић, 2006. Београд, 2006.
 садржај правопис
Употреба великог слова  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Писање сугласника ј  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Писање скраћеница  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Писање групе гласова дс у речима  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Непроменљиве речи  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Реченица  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Делови реченице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Субјекатски и објекатски скупови речи   . . . . . . . . . . . . . . . 63
О НАСТАНКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Именички додаци (одредбе)  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
ГРАМАТИКА
Апозиција  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Гласови  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Глаголски додаци  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Слог  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Објекат  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Речи  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Прилошке одредбе  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Врсте речи  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Ђачки разговори – Прилошке одредбе  . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Променљиве врсте речи   . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Врсте реченица по значењу  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Род именица  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
језичка култура
Број именица  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Акценат (наглашавање слога у речи)  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Промена именица  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Нагласак у реченици
Врсте именица   . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Наглашене и ненаглашене речи у изговорној целини  . . . . 78
Властите именице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Лектира – помоћне картице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Заједничке именице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Усмено и писмено изражавање  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Збирне именице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Ђачки разговори   . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Градивне именице   . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Богатство и лепота говора  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Мисаоне именице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
провера градива
Глаголске именице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Из учитељских бележака – глас, слово  . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Бројне именице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Врсте речи  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Придеви  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Именице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Врсте придева  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Придеви. Ученички квиз  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Род и број придева   . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Заменице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Придеви – утврђивање градива  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Глаголи  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Вежба  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Бројеви  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Заменице  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Непроменљиве речи  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Глаголи  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Контролни задаци (реченице, велико слово, скраћенице,
Глаголска времена  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
сугласник ј, парови гласова дс и ио у речима, 
Игра за одељење  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
знакови нтерпункције)  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Бројеви  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Учитељски разговори  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Врсте бројева  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Писање бројева  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

 

Драги ђаче,
Гледајући садржај сигурно си препознао неке наслове,
видео да о многима од њих већ нешто знаш.
Намена првог дела књиге је да ти помогне да обновиш и
утврдиш нека знања, да нека прошириш и да све то уоб-
личиш у прегледне целине. Томе ће служити и примери
за вежбање и примену знања. Ти делови уџбеника те, без
много текста, графички прегледно, проводе кроз оно што
ти је већ објашњено, што си у некој мери већ научио у прва
три разреда. Сада имаш прилику да своје знање уобличиш
и надокнадиш понешто што си, можда, раније пропустио да
научиш.
Нове наставне јединице ће бити обрађене на другачији
начин, примерен стицању нових знања, а затим
провођене кроз вежбање, примену и проверу наученог.
У жељи да ти учење учинимо бржим,
лакшим и интересантним, да о свом знању стекнеш свест
и умеш да га процениш, надамо се да смо
пронашли праву меру.
Глагољица
 
О НАСТАНКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Учите о досељавању наших предака, Старих Словена на Балкан (у
шестом и седмом веку). Можда већ знате да су они тада били пагански
народ. Веровали су у више богова; нису имали своје писмо, а то значи
да свој говор, мисли, приче које су једни другима причали, нису могли
да запишу.
Били су изложени утицајима мисионара из Цариграда, који су шири-
ли хришћанство на грчком језику.
Мисионари из Рима ширили су хришћанство на латинском језику.
Словени нису познавали ни грчки ни латински језик.
У IX веку, моравски кнез Растислав затражио је од византиј­ског цара
Михаила учитеље који би хришћанство проповедали на словенском
језику.
Византијски цар је послао Ћирила и Методија, браћу из Солуна, који
су познавали словенски језик. Требало је да са грчког преведу Библију
и друге црквене књиге. Они су створили:
• прво словенско писмо – глагољицу
и
• први књижевни језик Словена – старословенски језик.
 Њихово писмо, глагољицу, замениће крајем истог, деветог века, ћи­ Мешањем старословенског и српског језика настао је српскословен-
рилица. Сматра се да је њу сачинио ђак Ћирила и Методија, Климент ски, а српскословенски је под утицајем руског дао рускословенски.
Охридски. Овакав језик разумели су само школовани људи, а њих је било мало.
Срби су у њега уносили елементе свог говора, па је тако настао славе­
носрпски (славеносербски) језик.
Народи су у старословенски језик уносили елементе својих говор- На њему је писао и Доситеј Обрадовић. Али, ни такав језик није био
них језика, па су тако настајали данашњи словенски језици: словенач- разумљив и близак народу.
ки, хрватски, руски, словачки, чешки, украјински, русински, македонс-
ки, бугарски, русински...
Међу њима, и наш, српски језик.
А онда је, 1810. године, Сава Мркаљ објавио АЗБУКОПРОТРЕС
– дело у коме се залаже за фонетски правопис и принцип „пиши
Развој језика носио је печат историј­
као што говориш“, и за избацивање непотребних слова, танког и
ских збивања. У време успона срп­ског
дебелог јер (ь, ъ).
царства настала су документа која и
данас чувамо као велику културну
вредност и сведоке времена у коме су
Мркаљеву реформу језика
настали.
наставиће
Вук Стефановић Караџић.
Мирослављево јеванђеље и
Он је спојио л и ь (љ), н
Душанов законик писани су
и ь (њ) и додао џ. Осим
ћирилицом тог времена,
тога, сматрао је да књиге
на српскословенском језику.
треба да се пишу народним
језиком који ће сви
разумети. За развој српског
Илустрација из Мирослављевог јеванђеља језика и наше књижевности
од посебног значаја била су
Вукова дела:
Турска најезда и освајања, нагнали су Србе да се селе ка северу. – наша прва граматика
Велика сеоба Срба 1690. (под вођством патријарха Арсенија Чарноје- Писменица серпскога
вића) довела их је у садашњу Војводину. језика,
Утицаји Aустроугарске су били политички, верски и културни. – Српски рјечник са срп­
ском граматиком, и
Да би се томе одупрли, Срби су тражили стварање својих школа. Тако – превод Новог завјета
се у Сремским Карловцима – 1726. године – отвара словенска школа на народни језик.
у којој је радио руски учитељ Максим Суворов. Његов рад наставиће
Емануел Козачински, али ће школа бити словенско-латинска.
Оба учитеља су користила књиге на рускословенском језику.
Насловна страна Првог Српског Буквара из 1827. године
 
 У увођењу народног говора у књижевни Вука су подржавали инте-
лектуалци и образовани људи тог времена. Ђура Даничић је написао
научну расправу Рат за српски језик и правопис, Његош је објавио Гор-
ски вијенац, Бранко Радичевић Песме. Њима ће се придружити и пес-
ник Јован Јовановић Змај, а потом и многи други.
Тако се утемељивао језик на коме и ми пишемо, читамо, говоримо,
мислимо – српски језик.
Сада кад је пред тобом крупним корацима искорачила историја на-
станка твог језика, постао си сведок тек неколиких догађаја у његовом
израстању; упознао си имена оних који су га усавршавали, чували и
оста­вили нама да са њим урадимо оно што умемо.
Да бисмо умели, важно је да желимо и да учимо.

У двадесетом веку, Ова књига мисли да о српском језику има шта да ти каже.
званични назив нашег језика био је
српскохрватски. И тада, као и сада, када се поново зове
српски језик, био је утемељен на:
тридесет слова за тридесет гласова,
два писма (ћирилица и латиница)
и на правилу које је Вук применио и поштовао:
Пиши као што говориш,
читај како је записано.

Бранко Радичевић Вук Стефановић Караџић (1816. године)

Насловна страна Српског рјечника из 1852. године
10 11
 Симболи
за самосталну проверу и вредновање знања
Граматика
Кад си сигуран да си ово научио,
знаш да кажеш правилно, Глас
знаш да га примениш у тексту

Реч

Препознајеш га, али треба боље да научиш Реченица

Ово је део на коме тек треба да радиш

Ово је нешто што си мислио да знаш,

али си погрешно научио

Осмисли своје симболе или одреди боју

којом ћеш испунити сваки кружић,
а можеш да користиш и ове које смо ми нацртали.
12
 Гласови ГЛАСОВЕ
делимо на
ам

с
ке
Тридесет гласова – тридесет слова. ог
Поређана по утврђеном реду чине АЗБУКУ. ла н и

сонанте
сн ас
ик гл
с у
Азбука је некада (пре Вука) изгледала овако:

е
Aa az a Õõ hjer h
b á
Á buki b /------ ------
а б
Ââ vjedi v Öö ci c
е и Г Ђ д
Ãã glagoq g ×÷ ~erv ~ о М Џ з Х
Ää dobro d Øø {a { у Н ц ж ш
Åå jeste e, je /------ ------ Њ
Ææ `ivje{e ` Ùm {{a ({~a), {{, Р
Çç zjelo z {~ Л ч
Kkz zemqa z Úú jer Љ ћ Ф
Èè i`e i Ûû jeri i В Т
I¿ i i Üü jer Ј к П
kako k Žh jat С
Êê
Ëë qudi l e je
Ìì misqe{e m Þþ ju ju
Íí na{ n @< jus Самогласници: а, е, и, о, у
Îî on o ^w o Сонанти: м, н, њ, р, л, љ, в, ј. Глас Р се некад понаша као самогласник.
Ïï pokoj p ± " ja ja Сугласници: б, п, д, т, г, к, ж, ш, з, с, ђ, ћ, џ, ч, ф, х, ш.
Ðð rci r ¤# ja ja По звучности гласови могу бити:
Ññ slovo s Kk ksi ks – звучни
Òò tverdo t £¼ psi ps б, д, г, з, ж, ђ, џ, в, м, р, л, ј, љ, њ, н
Uu um u Fd tita t и
Qq u u Yv i`ica i,e
Глас – безвучни – п, т, к, ц, ч, ћ, ф, с, ш.
Ôô fer{ f Сви гласови настају у говорном апарату,
који чине: плућа, душник, грло, гласне
АБЕЦЕДУ такође чини тридесет гласова, aли три слова жице, уста, језик, зуби и нос.
– љ, њ, џ – чине изузетак:
за писање једног слова потребна су два знака:
14 lj / nj / dž. Грло 15
 у
о
и
Самогласници су гласови при чијем изговору ваздух из плућа е
Слог
пролази кроз душник и покреће гласне жице, а затим слободно тече а
кроз усну дупљу. Речи се могу поделити на слогове. Слог је онај део речи који се
изговара у једном маху, а може га чинити један или више гласова.
сонанти су гласови при чијем стварању ваздушна Обично је у сваком слогу по један самогласник.
струја, која је покренула гласне жице, пролази неометано м
упркос препрекама које представљају делови говорног Некад је читава реч један слог.
н л
апарата. Примери: прст, во, пас, бол, лав, град...
њ љ
То су једносложне речи.
р в
Сугласници чине групу гласова који се стварају на- ј
стајањем препрека у устима, при чему ваздушна струја
нема другог пута осим да савлада те препреке. ВИШЕСЛОЖНЕ РЕЧИ
Оне се састоје од два и више слогова.
Покушај да изговориш слово П док су ти усне раздвојене. Нећеш Кад ове речи растављамо, јер нам у писању не могу стати у исти ред,
успети јер, да би тај глас настао, усне стварају препреку ваздушној струји. слог који остаје у започетом реду завршава се самогласником или
У стварању слова З ту препреку постављају зуби… гласом р. Неке речи на крају слога могу имати и гласове који нису са-
могласници или р.
Примери:
Према месту где се стварају, гласови могу бити уснени, зубни, предњо-
бр-лог, бом-бона, Бал-кан, сред-ство, леп-тир, јад-ни, ис-пис-ник, раз-
непчани, задњонепчани и надзубни.
ву-ћи...
У овим речима на крају слога су р, м, л, д, п, с, з.
Кад ваздух струји преко затегнутих гласних жица, оне трепере и тако
настају звучни гласови. Сигурно сте, пишући, већ наишли на овакве речи, а нисте били си-
гурни шта остаје на крају започетог реда, а шта се преноси у наредни.
Гласне жице Напишите их сада, као у наведеним примерима.
Глас Глас
Бал кан
бом бона
Ваздух Ваздух
сред ство

16 17
 РЕЧИ ПРОМЕНЉИВЕ врсте РЕЧИ

Речи су скупови гласова који су смислом повезани у целину. ИМЕНИЦЕ су речи које означавају: бића, предмете и појаве
За разлику од других скупова слова, слогова, речи имају значење.
бића

ВРСТЕ РЕЧИ
Речи могу бити променљиве и непроменљиве.

Променљиве Непроменљиве
род
именице број овде
онде
време десно
глаголи број одмах
лице далеко
предмети
још
род
већ
придеви број
тек
род онолико
заменице број зато
стоје уз именице напред појаве
и мењају се као оне
бројеви
пет и бројеви изнад 5 су САМО НАПРЕД !
непроменљиве речи

18 19
 РОД ИМЕНИЦА
БРОЈ ИМЕНИЦА
На основу разликовања пола код живих бића, именице које их
Кад је именицама означено појединачно (једно) биће, предмет,
означавају могу бити мушког, женског или средњег рода. Такав род
појава – онда је именица у једнини. Ако именица означава
назива се природни.
више предмета, бића или појава – она је у множини.
Ту појаву називамо број именица.
– ћуран
ТАЈ – човек
– срндаћ
ТА Једнина множина
– петао
ТО
– патак
– во мaчкa мачке
глас гласови
– девојчица
стуб
бубамара
стубови
бубамаре

– ћурка цвет цветови
– срна
– кокошка  T
– патка
– крава
– маче – дете
– ћуре
T
– лане
– пиле
– паче
T
– теле
Неке речи имају облик множине, а у ствари означавају један
Именице које не означавају бића, па, према томе, немају ни пол, та- предмет: маказе, панталоне, наочари...
кође се разликују по роду, али се он назива граматички род. Наведе-
не именице имају и природни и граматички род. Шта то значи?
Да и када замислимо један предмет и када их замислимо више
Месец Земља употребљавамо исту реч.
талас Венера Иако животиње имају сва три природна
На пример: На столици су панталоне (једне).
глас камилица рода (нпр. мачак, мачка, маче), неке име-
На столици су панталоне (десет).
мирис табла нице којима означавамо животиње имају
кревет брада облик само једног граматичког рода.
шећер трава Примери:
букет саксија – риба (само женски род – не постоји об-
лик за мушки и средњи природни род),
Сунце
– камила (само женски),
небо
– орао (мушки)...
море
звоно
20 око 21
поље
  88
ПРОМЕНА ИМЕНИЦА
  Ако то пробамо са именицом ван реченице, изгледаће овако:

Приметили сте да се именице у реченицама налазе у различитим

8
8
облицима, тј. са различитим завршецима.
ЈЕДНИНА МНОЖИНА

8
Мор-е је плаво. Шта? чаша чаше

Нагледао сам се мор-а .

8 Чега?
Чему?
чаше
чаши
чаша
чашама
Шта? чашу чаше

Радујем се мор-у

мор-е
.
 Чиме?
О чему? Где?
(о) чашо
чашом
(у) чаши
чаше
чашама
о чашама
Идем на .

Хеј, мор-е , одлазим!

ВЛАСТИТА ИМЕНИЦА
Ко? Зоран
О мор-у су писане песме. Кога? Зорана
Коме? Зорану

 Мор-ем плови брод.

Кога?
Хеј!
С ким?
О коме?
Зорана
Зоране
са Зораном
о Зорану

Кад уз именицу у реченици стоје неке друге променљиве речи и оне

се, упоредо са именицом, мењају.

c
Пример:
Вода је у плавој чаши.
Понео је плаву чашу.

j p
Пије из плаве чаше.

bp
22 23
 ВРСТЕ ИМЕНИЦА Властите именице

Према значењу, именице делимо на властите, заједничке, збирне, Властите именице означавају: Упиши примере
градивне, мисаоне, глаголске и бројне именице.
имена, имена
презимена и градова, села, имена имена
именице надимке људи река, мора, небеских тела животиња
планина
______________
______________ ______________ ______________
збирне градивне ______________
властите заједничке ______________ ______________ ______________
сребро ______________
Вера дугме лишће песак ______________ ______________ ______________
бара грање вода ______________
Павлов ______________ ______________ ______________
Земун бандера цвеће шећер ______________
улаз јагњад гвожђе ______________ ______________ ______________
Хомоље
жирафа пилад ______________
Праг ______________ ______________ ______________
Палић кључ ћебад ______________
мрав дугмад ______________ ______________ ______________
Ибар ______________
Шврћа ______________ ______________ ______________
Боки бројне ______________
______________ ______________ ______________
мисаоне
стотина
милост хиљада
десетина
радост
глаголске једнина Три карактеристике ових именица:
жестина
петина • увек се пишу великим почетним словом
лепота двојица
снага учење • по правилу немају множину јер означавају име једне особе,
петоро
срећа писање одређеног града, неког места… * У IV��
����1
младост кување • и оне имају изузетке. * има две Сање,
стајање а у IV���
�����3 два
����������
Ивана.
певање
сликање Напиши примере реченица у којима ће се
бројање наћи властита имена.
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
24 25
 Заједничке именице Изузетак
Множина именице човек не гради се уобичајено (било би човеци!),
Заједничке именице означавају заједничка имена или називе већ мења облик у ЉУДИ.
бића, предмета и појава.
1 човек, 2 човека 3 човека
Упиши примере у табеле
Бића

________________
________________ Предмети
4 човека
________________
________________ ________________
________________ ________________ Појаве
________________ ________________ 5 људи
________________ ________________ ________________
________________ ________________ ________________ Напиши реченице у којима ћеш искористити заједничке именице
________________ које представљају и предмете и бића и појаве.
________________ ________________
________________ ________________ ________________
________________ ________________ ________________
________________ ________________ ________________
________________ ________________ ________________
________________ ________________
________________ ________________
________________ ________________
________________ ________________
________________
____________
И ове именице имају сва три рода и оба броја.

26 27
 Збирне именице Градивне именице

Збирне именице означавају збир, скуп, мноштво предмета Градивне именице означавају називе за материју, грађу,
или бића исте врсте. и гласе исто кад означавају најмању и кад означавају највећу
количину.

лишће
јагњад
песаК на плажи Зрнца песка (увећано)
камење
Допуни својим примерима. Упиши примере сродних градивних именица

брашно злато креч
телад
________________ ________________ ________________

________________ ________________ ________________
________________ ________________ ________________
Употреби збирне именице
________________ ________________ ________________
у реченицама. Збирне именице
немају ________________ ________________ ______________
______________________________________
уобичајени облик
______________________________________
рода и броја.
______________________________________ Градивне именице у реченицама
______________________________________
_____________________________________________________________
______________________________________
_____________________________________________________________
_________________________________________________________________
_______________________________________________________________________ _____________________________________________________________
_______________________________________________________________________ _____________________________________________________________
_____________________________________________________________
28 29
 Обликом једнине градивне именице означавају сваку, па и највећу ко- Мисаоне именице имају и род и број.
личину материје – не треба им права множина.
Кап воде је вода – и оно у мору је вода. Мушки род Женски род Средњи род
бес осећање

чежња
страх

Градивна именица вода Једнина Множина

Изузетак уни
има облик множине: Доп љубав љубави
„ВОДЕ су се излиле.‘‘

Мисаоне именице

Мисаоне именице означавају осећања, мисли, животне
појаве. За разлику од заједничких, које означавају природне
појаве (кишу, маглу, грмљавину...) оне означавају појаве које Мисаоне именице у реченицама
су невидљиве, неопипљиве.
_____________________________________________________________

има _____________________________________________________________
мер
р и _____________________________________________________________
јимп мисао,
во _____________________________________________________________
и с
н
о пу брзина   _____________________________________________________________
Д
страх _____________________________________________________________
_____________________________________________________________
младост _____________________________________________________________
_____________________________________________________________

воља _____________________________________________________________

30 31
 Глаголске именице Бројне именице

Настале су од глагола и означавају радњу, стање и збивање, Означавају: број мушких особа, назив оцена и неке бројеве.
али у следећем облику:
Допуни још неким примерима
це наст
е ни ал
е
Им од глагола петорица двојка стотина
то
че

учење учити десеторица тројка хиљада

по

штрикање штрикати двојица петица милион

за
ни

пеглање пеглати
пу

вожња возити
До

_____________________ _____________________
_____________________ _____________________
____________________ ____________________
________________ ________________
Само бројеви стотина, хиљада, милион и милијарда имају и функцију
основних бројева.

А како се глаголи праве од именица? Једнако лако као што се име- Број три дечака
нице могу направити од неких глагола. Пронађи их сам у одломку из Именица
једне необичне приче Милоша Николића.
Напиши реченице у којима ће бројне именице бити субјекти или
Појаве објекти.

Кад поједем пилав, ја се распилавим. Необично! _____________________________________________________

Кад поједем пекмез, ја се распекмезим. Да, необично!
Кад попијем сок, ја се осоколим. Да, да, сасвим необично!
Кад поједем пасуљ, ја се опасуљим! Сасвим, сасвим необично!
Направи и ти примере реченица које садрже глаголске име-
нице.
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
32
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
33
 _____________________________________________________
Вежба
Придеви
Упиши на картице називе врста именица и оно што знаш о свакој од
њих.
Придеви су речи које стоје уз именицу и описују појам који
1. Именице она означава.

На пример, ако је именица „књига‘‘, придеви могу означавати: каква

је, чија је или од чега је.
Према томе да ли одређују особине, припадност или материју од
које је именица, придеви се деле у три врсте:

Описни придеви

Одређују:
какво је (нешто)
или какав је (неко)

примери: Ти си добар друг.

придеви
Жути маслачак је процветао.

Присвојни придеви
Одређују:
чије је нешто

2. Ивана у кавезу од бакра има папагаја. Жута и плава боја перја га

чине живописним. Он и личи на птицу за увесељавање. Кад му Ивана примери: То је Ненадов џемпер.
сипа воду и храну, он залепрша крилима, а семење и перје се разлете Он дели ђачку ужину.
на све стране. Сви кажу да се тако понаша зато што је јединац. Купиће
му женку. До тада, Гаја ће уживати у дружењу са нама.
Подвуци именице, па их упиши на линији испод одговарајуће кар- Одређују:
тице. Градивни придеви од чега је нешто

примери: Постави пластични сталак.

Не заборави да у кругове уцрташ ознаке о свом знању. Ако ниси за- Млечна чоколада је мој слаткиш.
довољан, врати се на учење или обнављање.
34 35
 По неким поделама постоји још две групе придева. То су:
Градивни придеви
________
временски месни
придеви придеви ______________
гвоздена ограда
_________________
Јутарње сунце ми Овдашњи учитељи су пешчана обала
упире зраке кроз прозор. дивни према ђацима.
____________________

Сутрашњи дан Поправила сам ________________

нестрпљиво чекам. горњи зуб.
Временски _______________ Месни

________ ________
Уп

Врсте придева – примери

иш

______________ лева нога

и
ка

Описни Присвојни данашње __________________

о

новине
у
та
б

_________________ ____________________
ел
и

___________________ ___________________
плав кишобран Рашки
округ ____________________ ____________________
стрма литица пекарски
хлеб садашње време ________________
_________________ _________________
вечерњи излазак овдашњи обичај
___________________ ___________________
____________________ ____________________
____________________ ____________________
_________________ Драганин Присвојни придеви настали од властитих именица, ако се
смех завршавају на -ски, -чки, -шки, ПИШУ СЕ МАЛИМ СЛОВОМ. У
_______________ београдски *
пут осталим случајевима (ако се завршавају на -ов, -ев, -ин) пишу
стрпљива мама вршачки * се великим словом, као и именица.
ветар
изузетак – ако су попримили значење властитог имена,
тј. ако представљају назив места, округа, државе и сл. На при-
мер: Рашки округ, Чешка Република, Словачка...
Прочитај уоквирени текст на следећој страни
36 37
 Род и број придева Придеви – утврђивање градива
Попуни листове: напиши шта знаш о придевима, па додај по рече-
Род придева ницу са датом врстом придева. Кад све завршиш, обнови знање, про-
Придеви имају сва три рода: мушки, женски и средњи род. читај још једном. Ако нешто ниси уписао, упиши накнадно, али другом
Род придева је исти као и род именице уз коју стоје у реченици. бојом.
Попуни кружиће према упутствима с почетка књиге.
Врсте придева
Мушки род ЖЕНСКИ РОД Средњи род
описни
зелени џемпер зелена трава зелено одело присвојни
снежни облак снежна ограда снежно јутро
мали брод мала кутија мало маче

Број придева
Као и именице и придеви имају два броја – једнину и множину.

Број придева је исти као број именице уз коју стоји.

Једнина градивни

плаво писмо
МНОЖИНА
Јеленина оловка
бакарна жица
плава писма
Јеленине оловке
бакарне жице

38 39
 Род придева вежба
Које правописно правило памтимо за присвојне придеве?

Провери своје знање о придевима

Из песме Јесен, Војислава Илића подвуци придеве и упиши их.

Нацртај табелу за род и број, па их сврстај на права места.

Број придева

Придружи именицама одговарајуће придеве:

Описни придев Присвојни придев Градивни придев

књига
сто
јастуче
кликери
играчке

40 41
 Направи придеве од властитих именица. Заокруженим именицама придружи одговарајуће придеве. Труди
се да буду заступљени описни, присвојни и градивни придеви.
Милош Ваљево
ве

не
Павле Сомбор о
ан

с уз
гд чачански
Бојана Ниш Бо
ине бели
Милица Праг сјајне Мил ов
чи
ји
Милена Ртањ очи
продорне
е
Направи придеве од именица: црн
плаве
Именице Придеви бистре

сребро посребрен, сребрн, сребрнкаст

туга
кућа
немир
к
свет чове
дан

и глагола:

Глаголи Придеви
писати описан, записан, исписан
учити море капија
плесати
копати

42 43
 Заменице Постоје и друге врсте заменица:
 упитне – ко, шта, кога, чега...;
Личне заменице
 неодређене – неко, нешто ;
Личне заменице су речи које замењују именице у говору и  одричне – нико, ништа;
писању.  опште – свако, свашта;
 показне – овај, тај, онај;
Ја је лична заменица, првог лица једнине  присвојне – мој, твој, његов.
Ти је лична заменица, другог лица једнине
Он, она, оно – личне заменице трећег лица једнине Употреби и ове заменице у реченицама, а у загради упиши коју врсту
реченица си добио.
Ми – лична заменица првог лица множине
Ви – лична заменица другог лица множине _____________________________________________________________
Они, оне, она – личне заменице трећег лица множине _____________________________________________________________
_____________________________________________________________
Ја замењује лице које говори
Ти замењује лице коме се обраћа говорник _____________________________________________________________
Он, она, оно замењују лице о коме се говори _____________________________________________________________
Ми замењује лица која говоре _____________________________________________________________
Ви замењује лица којима се говори _____________________________________________________________
Они, оне, она замењују лица о којима се говори
_____________________________________________________________

Напиши реченице тако да употребиш _____________________________________________________________

све личне заменице у њима. Заменица ви је _____________________________________________________________
друго лице множине. Као
____________________________________ _____________________________________________________________
друго лице једнине заменицу Ви
______________________________________ користимо када се обраћамо _____________________________________________________________
особи коју поштујемо.
___________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________

44 45
 Глаголи Глаголска времена

Глаголи су речи које означавају:

допуни табеле Прошло време Садашње време Будуће време
(перфекат) (презент) (футур)
радњу стање збивање
Прошло време означава Садашње време Футур говори о радњи
писати размишљати грмети радњу која се већ говори о радњи која ће се тек догодити,
сликати планирати севати догодила, па се о њој која се управо коју у тренутку говора
пливати туговати сванути говори у прошлости. догађа. намеравамо да урадимо.
градити волети сијати
чистити Пример Пример Пример
једнина једнина једнина
Ја сам научила. Ја учим. Ја ћу знати.
Ти си научила. Ти учиш. Ти ћеш знати.
Он је научио. Он учи. Он ће знати.
Она је научила. Она учи. Она ће знати.
Оно је научило. Оно учи. Оно ће знати.
Глаголи су променљиве речи. Мењају се по:
1. лицима,
множина множина множина
2. броју (једнина и множина),
3. временима. Ми смо научили. Ми учимо. Ми ћемо знати.
Ви сте научили. Ви учите. Ви ћете знати.
По лицима и бројевима глаголи се мењају у зависности од заменице Они су научили. Они уче. Они ће знати.
уз коју се слажу: Оне су научиле. Оне уче. Оне ће знати.
Она су научила. Она уче. Она ће знати.
једнина множина
1. лице (Ја) певам (Ми) певамо Обрати
2. лице (Ти) певаш (Ви) певате
пажњу на Помоћни глагол који се употребљава за
родове глагола у
прошло време је глагол „јесам”,
3. лице (Он, она, оно) пева (Они, оне, она) певају
перфекту.
а његови облици су...
сам, си, је, смо, сте, су
Облик ви певате користи се и при обраћању с поштовањем,
личи на друго лице множине, а односи се на друго лице једни-
Помоћни глагол који се употребљава за будуће време је
не – на особу којој указујемо част.
глагол “хтети”, а његови облици су...
Тада се Ви, Вас, Вам, Вама пише великим почетним словом.
ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће

46 47
 Игра за одељење Бројеви

Узмицање и праћење Прочитајте песму „Наджњева се момак и девојка“. Сетите се „Седам

Први у клупи каже: глагол у садашњем времену, одређеног лица

и броја. Следећи мора да промени глаголско време, лице или број.
Сваки наредни играч уноси промену, али је и именује.
Учитељ завршава циклус и даје нови пример или предлаже ученика
који ће дати нови глагол у одређеном времену, лицу и броју.

Пример:
прутова“, „Девет љутих гусара“, „Јабуке и девет пауница“.

– Колико готована је Ршумовић избројао?

– Шта је радио први готован, шта други, а шта трећи?

А онда прочитајте део Доситејеве басне:


Угледа чавка орла како је слетео на једно јагње, зграби га и од-
несе. Другога дана и чавка намисли да искористи једну згодну при-
1. Ја се играм или играм се
лику, те се залети на овна, али замрси нокте у овновој вуни и не мо-
2. Играћу се – промена глаголског времена
гаше да одлети. Видећи то, овчар потрча са три овчарска пса, ухвати
3. Играћемо се – промена глаголског броја
је и ишчупа јој крила…
4. Играју се – промена глаголског лица

Игра се може варирати тако да један ученик каже пример, а други да Подвучене речи су бројеви.
именује која је то промена у односу на претходни пример.
Ако учитељ процени да може да се дâ и сложенији захтев, сваки сле-
дећи играч би могао направити две промене у односу на речени при- Бројеви стоје уз именице и означавају колико је онога што
мер, а да учитељ предложи које промене очекује. именица казује.

Једно јагње, једна згода, три овчарска пса.

Али и реч другога (дана) такође је број. Очигледно припада другој
врсти бројева.

48 49
 Врсте бројева Редни бројеви
Основни бројеви Означавају који је по реду неки појам:
– четврти разред,
Основни бројеви означавају колико је ствари и бића на броју. – прва класа,
пет оса – шести спрат…
седам цветова
И од њих настају бројне именице:

JJ
JJJJ – првак,

J
девет година – четвртак,
– трећак,
– осмак…

Збирни бројеви
Обично стоје уз збирне именице и
означавају број младунаца или групу
стотина – динара VI сачињену од бића различитих полова.
хиљада – година
милион – разлога Пример:

Наведене именице (стотина, хиљада, милион) настале су од бројева, V Осморо ученика

троје деце
па се зову бројне именице.
петоро људи
четворо прасади
Направи четири шаљиве реченице које ће садржати основне бројеве. IV петорица
двојица
шесторка
III
осморо значи да су то
и дечаци и девојчице.
II Да су само дечаци, било би:
осморица ученика; да су
само девојчице, било би
I – осам ученица.

50 51
 Писање бројева
• Основни бројеви пишу сe арапским цифрама. У причи, саставу,
песми, бројеви се пишу словима. У извештају, који садржи бројеве,
може и цифрама. Али, бројем не почињемо реченицу. Тај број увек
пишемо речима.
• Редни бројеви – Кад се пишу арапским цифрама, иза броја се
ставља тачка. Кад се пишу римским цифрама, тачка је сувишна –
оне су саме по себи редне.
• Кад је вишецифрени број редни, прве цифре се читају као основ-
ни број, а само последња као редни.
Пример: 191. сто деведесет први
1947. хиљаду деветсто четрдесет седма (година).
• У вишецифреним бројевима свака реч (цифра) пише се одвојено.
• Бројеви друге десетице: једанаест, дванаест, тринаест…, заврша-
вају се гласом Т.
– Погрешно је писати (и изговарати) једанаес, дванаес, тринаес
итд.
Пишу се без сугласника Ј у средини.
– Погрешно је: једанајс, једанајест, дванајс, дванајест итд.
Вежбa: БРОЈЕВИ
– Из текста „Ко је направио хартију и када“ издвој и постави у табелу
бројеве.
Прву хартију направили су стари Ки-
нези, још пре две хиљаде година. Њихов
Основни Редни
начин прављења хартије пренели су Ара-
пи у Европу, где је производња почела у
једанаестом и дванаестом веку. Нарочито
се повећала у осамнаестом веку, када су
пронађене машине за прављење хартије.
Међутим, модерну машинску хартију од
дрвета први је почео да израђује, пре сто
педесет година, Немац Келер.
• Од следећих бројева направи бројевне именице: 1, 2, 100, 5.

Најчешће грешке у писању бројева словима, речима

Није правилно правилно је
шес шест
четрнајс, четрнаес четрнаест
• Следеће бројеве запиши словима: 4, 11, 12, 40, 60:
двајес двадесет
тријес тридесет
двесто двеста
четристо четиристо
шесдесет шездесет
шесто (600) шестсто, шест стотина

Ј
Б
ребус
Бројка значи цифра и не треба је употребљавати уместо речи
број. Погрешно је рећи, на пример, троцифрена бројка;
мора се рећи троцифрени број.

52
Р 53
 • Упиши словима бројеве у табелу

основни редни збирни

4
11

ПРАВОПИС
53
60
6
14
велико почетно слово
• Напиши датум рођења двеју теби драгих особа. скраћенице
сугласник ј
интерпункција

Укрштеница
Прва колона даје ___________________ број

Придев супротан
од узак

Број већи од шест

Придев супротан
од лак

54
 Употреба великог слова Писање сугласника ј

Великим почетним словом пишу се: • Сугласник Ј се пише између самогласника:

– почетак реченице, И и Е – пије, шије,
– имена и презимена људи, надимци; И и А – пријатељ, Рајић,
– имена животиња, И и У – цијук, пијук,
– имена држава, покрајина, градова, села И и И – Маријин, кутијица,
– имена народа и становника покрајина, градова, села,
– остали географски појмови (планине, брда; океани, мора, реке, • Сугласник Ј се НЕ ПИШЕ између самогласника:
језера), И и О – био, радио, студио
– називи: књига, часописа, филмова, телевизијских и радио‑­ А и Е – дванаест, деветнаест
‑­емисија, АиИ
– називи улица, тргова, ЕиА
– називи установа, предузећа. ЕиИ

Допуни примере: • Подвуци погрешно написане речи:

– Никола Јовановић Ник, _____________________________________ судиа радијо био диета бијоскоп
_________________________________________________________ попијо авијон дијалог вијуга
– Шарко, __________________________________________________
– Србија, Војводина, Вршац, Меленци, _________________________
_________________________________________________________
Писање скраћеница
– Срби, Војвођани, Вршчани, Меленчани, _______________________
_________________________________________________________
Скраћенице се пишу:
– Ртањ, Фрушка гора, Атлантик, Јадранско море, Дунав, Палићко
језеро, ___________________________________________________ • Великим штампаним словима без тачке
_________________________________________________________ ОУН – Организација уједињених нација
– ,,Бела грива“, ,,Невен“, ,,Варљиво сунце“, ,,Прозор“, ______________ САНУ – Српска академија наука и уметности
_________________________________________________________ СНП – Српско народно позориште
САД – Сједињене Америчке Државе
– Трг краља Петра, Улица Лазе Костића, ________________________
_________________________________________________________ • Малим штампаним словима (обично латинице), без тачке:
– ОШ ,,Ђура Јакшић“, Југословенско драмско позориште, __________ јединице мере: m, mm, km, l, t, kg
_________________________________________________________
_________________________________________________________ • Малим штампаним словима са тачком иза сваког слова:
л. – лице
56 57
 р. – род Непроменљиве речи
м.р. – мушки род
г. – господин
• Малим штампаним словима, са тачком иза другог, трећег, четвртог То су оне речи које стоје уз променљиве речи да би их употпуниле,
слова повезале, одредиле.
Зовемо их непроменљивим речима јер немају лице, род и број, тако
бр. – број
да је њихов облик увек исти.
стр. – страна Ево неких, а ти ћеш схватити да их већ дуго познајеш и да их у тек­
наст. – наставник стовима често срећеш.
мн. – множина
итд. – и тако даље
проф. – професор
уч. – ученик Доле горе горе доле
и др. – и друго
разр. – разред Смислили су за ме ево
Где је десно, па где лево
• Малим штампаним словима без тачке – скраћенице које обухватају Затим уздуж и
почетно и завршно слово речи. Попреко
др – доктор Шта је близу
Шта далеко
мр – магистар
гђа – госпођа
Шта споредно
гђица – госпођица
А шта главно
Усправно ил’
Водоравно.
Писање гласова дс у речи:
Кад је среда а кад петак
– председник не претседник, преседник, прецедник Да ли крај је ил’ почетак
– градски не грацки, Допустите најзад ипак
– подстанар не потстанар, Да на све то стиснем шипак.
– представник не преставник Рајко Петров Ного
– представити не преставити
– подсетник не посетник
– предсобље не претсобље

58 59 59
 Реченица

Предикат Ана често црта.

Реченица је скуп речи којима је изражена нека мисао.
означава
Речи су смислом повезане у реченицу као целину. радњу
Пример
коју врши
субјекат. Субјекат
Улогу означава лице
Пас је трчкарао поред старчевих ногу. предиката
у реченици које врши радњу
Скуп речи поређаних у смисаону целину најчешће у реченици.
имају
глаголи
Пас старац трчати ногу је поред.

Скуп речи који није реченица,

јер речи не повезује ред, односно смисао.

Делови реченице
или реченични чланови Улогу субјекта може имати група речи.
Главни делови реченице су СУБЈЕКАТ
�������������
и Предикат. Наши стари пријатељи су дошли.
Милица и Тамара уче.
Субјекат означава лице које Предикат означава ту радњу коју Бака, деда и ујак живе на Фрушкој гори.
врши радњу у реченици. врши субјекат.
Улогу субјекта најчешће врше Улогу предиката у реченици Улогу предиката може да врши група речи.
именице најчешће имају глаголи
Ја волим да пливам.
и заменице. и придеви.
Милан жели да добије камеру.
Пример:
Субјекат
Ана често црта. Сунце сија. и предикат
Она је у ликовној секцији. Сунце је сјајно. морају да се слажу
у лицу, роду и броју.
60 61
 Изостављени Субјекатски и објекатски скупови речи
Предикат
Субјекат Све речи које би давале додатне податке о субјекту зову се субје-
Брод на видику! катске или именичке речи. То су атрибут и апозиција.
Кренули смо на пут. Поплаве у Банату.
Знамо куда иду. Борови под снегом. Ако се само једна од њих појави у реченици, она више није проста,
Вратиће се у јулу. већ простопроширена.
Реченицу такође могу допунити и глаголске или предикатске речи.
Оне стоје уз предикат и објашњавају када, где, како и на чему је из-
вршена радња. Зову се прилошке одредбе (за време, место, начин) и
објекат.

И кад субјекту и предикату додамо све наведене додатке, реченица

Рекли смо да субјекат је и даље простопроширена.
и предикат морају да се слажу
Постаће сложена тек ако две и више простих или сложених речени-
у лицу, роду и броју.
ца повежемо у целину по смислу и садржају.
Да није тако, могло би да се каже и:
Ја идете.
Они певам. Именички додаци (одредбе)
… и ко зна како још. Атрибут
Реченица састављена од субјекта и предиката
Атрибут стоји уз именицу у реченици и ближе је описује,
зове се проста реченица.
одређује.
Пример
Најчешће је постављен пре именице:
Милош плива.
• седа коса
Ја ћу путовати.
• златни ланчић
Саша игра.

p
• друга колона
Вече се спушта.

p
Простим реченицама добијамо податак •

p
о томе ко је субјекат и шта он ради, шта је радио •
или шта ће радити.
62 63
 Понекад, мада ређе, атрибут долази иза именице: Напиши реченице у којима је атрибут:
• шампон за косу
• друг из разреда • придев
• руж за усне

• • именица
•

Атрибут постоји само као део реченице.

Врсте речи које могу бити атрибути су: • редни број

придеви
(седа коса, златан прстен, љубичасти шешир)
именице
(прстен од злата, јагоде са шлагом, шампон за косу,
друг из разреда...)
Одабери текст из читанке у ком ћеш про-
бројеви (прва љубав, трећи дан) наћи примере реченица са атрибутима. Да
ли ће то пре бити описни текстови или они у
Напиши по две реченице са атрибутом испред именице и атрибутом којима се прича о неком догађају?
иза именице.

Наведи бар пет атрибута у пару са именицом и напиши из којег тек­

ста си их одабрао. ____________________________________________

атрибут именица текст

64 65
 Апозиција

Напиши састав од пет реченица. Употреби атрибуте. И апозиција је именска одредба, али она не описује именицу, већ
– Да ли они употпуњују и улепшавају описе? је накнадно, додатно објашњава. Зато стоји иза именице.

Пример
Мирко, мој друг из разреда, допутоваће из Канаде.
Анђела, Анина ћерка, воли да чита.
Зорица Савић, моја учитељица, дивно пева.

Апозицију,
пошто је додајемо именици,
одвајамо зарезом при писању. Кад је
читамо или изговарамо, одвајамо је кратком
паузом на почетку и на крају.

– Препиши једну од тих реченица али избаци атрибуте.

Напиши бар две реченице с апозицијом.

Каква је постала?

• Пази на сличност атрибута

и прилошких одредби за начин.

Мало куче мало једе.

Брза ласта брзо лети.

66 67
 Глаголски додаци Прилошке одредбе
Глаголски додаци у реченици стоје уз глаголе и додатно их Прилошке одредбе објашњавају и описују радњу, стање
објашњавају и описују. То су прилошке одредбе и објекат. и збивање – односно, објашњавају глаголе.

Објекат Из прилошких одредби сазнајемо у које време, на ком месту и на

какав начин се врши радња.
Објекат је реч која стоји уз глагол и објашњава нам
над чим / ким је извршена радња.
• Пример:
време место начин вршења радње
брескву
Убрала сам јабуку (правац)
када где, куда, како
цвет
одакле
Када се Где се вршила Како се вршила
књиге
вршила радња радња радња
Узели смо свеске
лопту У марту, на Руднику дивно смо се дружили

Овакви глаголи, кад се нађу у реченици, не могу да је учине смисле-

ном без објекта.
То би гласило овако: Ми смо узели.
Убрала сам.

Али, постоје и глаголи за које објекат није у толикој мери неопхо- је

у градској одиграна
дан. Данас
хали маестрално утакмица.
,,Павле учи“ – може да буде смисаона реченица и без објекта.
– Павле учи математику
– Биљана пева песму.

Постоје и реченице у којима глагол захтева два објекта: Реченице могу бити и само са једном прилошком одредбом:
– Дала сам сестри чоколаду. Драгана рано устаје.
– Поклонили смо учитељици цвет. Брана радо слуша музику.
Слађана однедавно живи у малом граду.

68 69
 ђачки разговори
Поред прилошких одредаба за време, место и начин, постоје још две
у нашем језику. Прилошке одредбе
То су:
• прилошка одредба за узрок Испред Савине куће је група деце. Милан је крај одшкринутог про-
– добија се одговором на питање зашто? – и зора, позива Саву да изађе. Димитрије стоји са стране и ево како се
забавља.
• прилошка одредба за меру, количину
Сава каже: „Не могу напоље. Учим, учим.“
– добија се одговором на питање колико?

Примери: Милан преноси осталима: Сава учи. Димитрије каже: „Про-

Аутобус је каснио пет минута. ста реченица.“
(Колико? ПО за меру, количину) „Кад је нашао да учи“ Сава данас учи. Димитрије: „Додата
Цео разред је скакао од среће. буни се неко. прилошка одредба за
(Зашто? ПО за узрок) „Решио сам да данас време.“
Њој поклањамо цвеће из поштовања. учим.“
„Па, шта учиш?“ Сава данас учи „Придодат и објекат!“,
„Песмицу.“ песмицу. узвикује Димитрије.
* ПО – скраћено:
прилошка одредба. „И кад мислиш да преки- Сава данас „Ево и прилошке
неш?“ упорно учи одредбе за начин.“
Зашто јој
„Упорно ћу учити док је песмицу.
поклањамо
цвеће? не научим. Сметаш ми!“
„Али зашто си баш данас Сава данас „О, браво, скоро је све
нашао да учиш кад смо упорно учи на броју. Стигла нам је
дошли по тебе? Сви иде- песмицу и прилошка
мо на баскет.“ због аутодиктата. одредба за узрок.“
Сава каже да се припрема
за аутодиктат.
прилошка
„Па кад ћеш да завршиш?“ Сава данас „Предајем се! Ово, као
одредба
за узрок „Зацртао сам да ћу учити упорно учи на часу граматике! Ту
читавих четрдесет песмицу читавих је и прилошка одред-
минута, па пауза.“ четрдесет минута, ба за количину.“
због аутодиктата.

70 71
 „Хеј, ево ме, завршио сам учење.“ Врсте реченица по значењу
Крећу сви.
Милан се успут шали са Димитријем овако:
Обавештајне реченице

ПО ПО ПО ПО ПО за меру, • Њима се даје обавештење;

за време за место за узрок за начин ћемо количину • Завршавају се тачком.
играти • Могу бити потврдног или одричног облика.
на због баскет педесет Пример:
Данас својски
игралишту задовољства минута. – Невенка негује цвеће.
– Анђелија не негује цвеће. не негује
Почиње игра. Чују се узвици: – Речца „не“ у одричној реченици
пише се одвојено.
не ради
– Како бацаш!?
не пише
– Где гледаш?
– Зашто то радиш? Упитне реченице
– Куда идеш?
• Овим реченицама се постављају питања.
– Колико ти пута бацаш? • Завршавају се упитником.
• Речца „ли“ у њима пише се одвојено
Да не игра с њима, Димитрије би свакако ова питања приљубио уз
прилошке одредбе.
Пример: да ли
А, ми ћемо се вратити простој реченици, да још једном видимо како
– Можеш ли да урадиш ово?
– Јеси ли добро?
има ли
је она расла у простопроширену:
– Где си? је ли
субјекат предикат објекат Узвичне реченице
Њима саопштавамо неко узбуђење, осећање, одушевљење, из-

ненађење, зачуђеност, задивљеност; често се ове последње зову
атрибут ПО за
време ПО за
заповедним реченицама. При писању завршавају се узвичником, а из-
место
апозиција говарају се повишеним гласом.

ПО за Пример: – Пази шта говорим!

начин ПО
– Хеј, дођи!
за
– Срећан рођендан!
узрок
– Какво дивно маче!
72 ПО за 73
количину
 За правилан књижевни језик и за
језичка култура
истинску језичку културу није довољно
само да знамо лепо да пишемо и да
поштујемо сва правила која прописује
правописна норма. Веома су важна
и правила доброг изговора. О њима
брине ортоепија – то јест изговорна
норма. Она обухвата нагласак (акценат),
изговарање дугих ненаглашених
слогова, интонацију, темпо, паузе,
границе речи, правилан изговор сваког
гласа (разликовање тврдих и меких
сливених гласова ћ, ђ и ч, џ – на пример),
добар изговор гласа Р и слично.

74
 Акценат – ча и ч
или наглашавање слога у речи – сла и сл …

У свим овим примерима је заступљен силазни акценат јер су све на-

Истицање једног слога висином и јачином гласа зове се нагласак или
ведене речи једносложне. Међутим, у вишесложним речима нагласак
акценат. Већина речи у српском језику има нагласак као своје битно
може бити и узлазни и силазни, и дуги и кратки.
обележје. Неке речи се, тако, међусобно разликују само по акценту, на
пример:
Сада само покушај да прочиташ речи онако како су написане, а учи-
– град /насеље/ и град /ледена киша/;
тељ ће ти рећи да ли си то добро урадио.
– коса /длаке на глави/ и коса /искошена линија/;
– купити /скупљати/ и купити /набавити нешто за новац/ итд.
тиши – триб
Ослушни различито наглашене речи састављене од истих гласова одсЕ – ос
– слова:
Јагода воли јагоде. наУ – нар
Град пада на град.
Вероватно си осетио да су у питању кратки и дуги узлазни акценти.
Коси је шнала у коси.
Засадио сам лук, па узео стрелу и лук и позвао те да се играмо. Оста-
Дуги узлазни Дуги силазни слогови
так лука ће засадити Лука.
Невена у руци држи букет невена.
Дошла је Р . Доста је р .
Нека Пеца не пеца овде.
Реци му да не пеца на загађеној реци.
У вишесложним речима у српском језику акценат се скоро никада не
налази на последњем слогу.
Акценте разликујемо по трајању (дуги и кратки) и по њиховој тонској
природи (узлазни и силазни).
У реченици Град пада на град – слово А у речи која означава па-
давине је кратко, док је слово А у другој речи дуго. Прочитај поново ту
реченицу:
Гр пада на гр .

Примећујеш да ти се у оба случаја глас при изговору спушта (силазни

акценат) али да се у првој речи спушта нагло а у другој постепено.

Правилно наглашавање је важно и када су у питању различите речи

које се због сличног склопа лакше разликују по слуху:
–р и ра

76 77
77
 нагласак у реченици помоћне картице за лектиру
Наглашене и ненаглашене речи у изговорној целини
Добро читање и говорење, осим правилног акцента речи, подразу-
мева и правилно наглашавање речи у реченици. Када неко чита једно- ТЕМА
лично, тј. када не прилагођава дикцију структури и смислу реченице,
сматрамо да не разуме оно што чита. Промена интонације и прекиди Свако књижевно дело
говора имају улогу сличну интерпункцији у писаном тексту. Прила- говори о нечему. Свако
гођен изговор, ритам и интонација оставиће снажнији утисак на оне је јединствена смисаона
који слушају. У добром читању ћемо, на пример, лако уочити разлику целина. То значи да су
између потврдне и упитне реченице. све строфе песме или
сва поглавља романа
Пример јединствена смисаона целина
и да су сви ти делови један
потврдна упитна узвична
са другим у вези – говоре о
Ти си му платила. Ти си му платила? Ти си му платила! заједничкој теми.
Тема је оно о чему књижевно
дело говори. Наслов
Ти си му | платила.
најчешће упућује на тему,
(У потврдној реченици говори се као да пише Тисиму платила)
а неретко је и најсажетије
Прочитај и остале две реченице тако да твоји другови погоде који је одсликава.
знак интерпункције на крају.
Наш говор се чује у изговорним целинама, иако се пише одвојеним
речима.
Романи за децу су
дужа књижевна дела у
Угледала_сам | прву_ласту. (Угледаласам | првуласту)
којима се приказује живот
неке личности или део
• Повежи речи у реченицама у изговорне целине: живота. Шири су по обиму
од прича и приповетки,
Сви су се окупили. Моје славље може да почне. Села сам у прочеље бајки. Најчешће обухватају
стола. Свећице на торти чекају да их угасим. Срећан ми рођендан! и већи број ликова –
главних и споредних.
У романима налазимо:
описе, приповедање,
коришћење дијалога
и монолога (гласно
78 размишљање, разговор са
самим собом).
МОТИВ
Најмање тематске
целине књижевног
дела зову се мотиви.
Мотиви су најмањи
делови књижевног дела
који имају самостално
значење у оквиру теме.
ФАБУЛА
Редослед збивања у неком
догађају који описује
књижевно дело. Фабула
обухавата догађај у његовом
току од почетка до краја
кроз низ ситнијих збивања.
Приповедање је причање догађаја
према месту, времену и начину
дешавања. Догађаји се нижу по
хронолошком реду – од почетка до
краја, према времену појављивања.
Редослед може бити и обрнут – радња
се приказује од краја ка почетку.
Приповедач уз описе и приповедање
уноси и своје ставове о ликовима и
њиховим поступцима.
79
 усмено и писмено изражавање ПРИЧАЊЕ
Из учитељичиних бележака
Једна учитељица је, смишљајући како да својим ђацима једноставно
и прегледно објасни детаље у вези са писменим саставима и писменим
задацима, правила скице, цртала табеле, записивала упутства, пресли-
ПРОЧИТАЈТЕ
шавала се шта већ знају, а шта би им ваљало још једном показати.
УПУТСТВА ОВЕ Да се садржај причања односи на тему о којој го-
Њени ђаци су знали да се писмени задатак пише читко, уредно; ос-
УЧИТЕЉИЦЕ О воримо и пишемо
тало је скицирала овако:
ПРИЧАЊУ
Да реченице буду јасне и разумљиве. У томе ће
ЈАСНЕ И САЖЕТЕ нам помоћи краткоћа реченица и њихова
увод један пасус Најава оног о чему ћеш писати РЕЧЕНИЦЕ сажетост.
разрада више пасуса Време, место, ликови, догађај – заплет
односа између ликова, доживљаји Да узастопне реченице не започнеш истом речју.
УЗАСТОПНЕ Пример:
– расплет догађаја РЕЧЕНИЦЕ У Мој деда је добар. Мог деду много волим.
закључак један или два Осврт на оно из разраде, ПИСАЊУ И ГОВОРУ Боље је: Мој деда је добар. Много га волим.
пасуса заузимање става или нека уопштена
размишљања о датој теми Да у реченици не понављамо два пута исту име-
ПОНАВЉАЊЕ ницу.
Ако пишеш ПИСМЕНИ ЗАДАТАК, он би требало да изгледа овако: РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ Пример: Мама је нежна, мама ме често мази.
Боље је: Мама је нежна, често ме мази.
наслов Ако пишете у првом лицу не морате започети ре-
ченицу са ЈА.
________________________________________________________ ЈА Пример: Ја сам био …
_____________________________________________________________ Боље је: Био сам…
_____________________________________________________________ Кад говорите и пишете, испричајте ваљано један
Увод – прва реч је увучена, не од почетка реда. догађај. Немојте надовезивати причу да бисте
_________________________________________________________ НИЗАЊЕ написали већи задатак. Уместо тога пишите и о
ДОГАЂАЈА својим размишљањима о том догађају,
_____________________________________________________________
о осећањима.
____________________________________________________________
_____________________________________________________________ Ускладите закључак са оним о чему сте говорили
Разрада – такође почиње увучено, као и сваки пасус у њој у разради. И нека не буде у саставу о пролећу: „Ја
највише волим пролеће“, а у саставу о јесени: „Ја
___________________________________________________________ ЗАКЉУЧАК
највише волим јесен“.

�
_____________________________________________________________ ТО СМО ПРЕРAСЛИ
Закључак (први ред је увучен, као и у уводу и разради)

80 81
 ЂАЧКИ РАЗГОВОРИ Овако је изгледала радна верзија њиховог извештаја:
„САД СЕ И МЕНИ „Двадесетог маја, с почетком у 16��������
.00,����
на
Тијана, Душица, Александра и Милан отишли су код Марка. Зајeдно
ЧИНИ ДА НИЈЕ спортском терену наше школе одиграна је
се припремају за сутрашњу писмену вежбу из српског језика. Знају да
ТЕШКО. “ кошаркашка утакмица између двеју основних
треба да вежбају:
школа.
ПРИЧАЊЕ, ОПИСИВАЊЕ, ПРЕПРИЧАВАЊЕ, ИЗВЕШТАЈ „ХАЈДЕ ДА Екипе су чинили дечаци IV����������
��� разреда.
���������
САСТАВИМО Публика је својски навијала, наставници
Маркова мама повремено ослушне шта се дешава у соби, да се не ИЗВЕШТАЈ такође; девојчице из њихових разреда,
запричају па да им време прође. Сутра би се сигурно осећали лоше ако О ИЗМИШЉЕНОЈ нарочито. Утакмица је завршена победом
оду неспремни у школу. УТАКМИЦИ.“ домаћина 12 : 10. Директор им је јавно
честитао.“
ЧУЈЕ СЕ ОВАКАВ РАЗГОВОР ДЕЦЕ:
„Е, ОВО ЈЕ ЛАКО. „Олакшаће ти ако замислиш то што описујеш.
МЕНЕ ЗБУЊУЈЕ Мисли на тему задатка. Прво кажеш о чему
„АКО���������������������
УЧИТЕЉИЦА
��������������������
БУДЕ ДАЛА „Али извештај ти је најлакше да
ОПИСИВАЊЕ. или о коме је реч; то је увођење у тему. И онда
ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА, ТЕШКО напишеш. Наведи време кад се
КАО ДА САМ описујеш како шта изгледа. И природу, и
МЕНИ.“ догодило, датум, место дешавања.
ПОТРОШИЛА СВЕ људе, и животиње. Зато замисли слику тога и
А онда догађај! Наброј учеснике;
ИДЕЈЕ.“ биће добро.“
„ЈА ВОЛИМ ОПИСИВАЊЕ. “ ако их је много, онда само важне за
тај догађај.“
„АЛИ ЗНАШ ДА „Па не, то ти је само део разраде. У другом
„Знаш какви су новински извештаји, УЧИТЕЉИЦА КАЖЕ пасусу пиши о осећањима која ти буди
читали смо оне исечке из новина.“ ДА ЈЕ НЕПОТПУНО природа или неко кога описујеш. Које ти
КАД ОПИШЕМО мисли изазива. Направи поређење са нечим
„Ја бих највише волео да пишем САМО ИЗГЛЕД.“ сличним, или баш са нечим различитим,
извештај: кратке и јасне реченице, упореди их по различитости.“
не морам о осећањима, не
описујем, само говорим чињенице.“ „И ОНДА ЗАКЉУЧАК, „Чекај, пре закључка да се подсетимо да за
А ЗНАШ ДА СМО СЕ описивање можеш да користиш све жељене,
„Ако је тема утакмица, још наведи ДОГОВОРИЛИ ДА поетске реченице, можеш да машташ, да
резултате, ко је дао НЕЋЕМО ОНО пишеш као песник, или као Исидора Секулић,
голове, како су их ‘ЈА НАЈВИШЕ Јанко Веселиновић и Десанка Максимовић.“
поздравили навијачи ВОЛИМ...’ .“
и готово.“ „Чекајте, закључак му је проблем!“

„У закључку искажи свој однос, свој став са

неколико реченица и готово.“

82 83
 „Е, САД МАЛА „Е, ту ја могу да помогнем. Открила сам цаку. ,,Пазите, кад бисте писали о данашњој припреми за писмену вежбу
ПОМОЋ ОКО Фабула је кључна реч. Догађаје нанижеш као у – фабула тог састава, те приче била би:
ПРЕПРИЧАВАЊА. причи, гледаш да напишеш као план и онда те – окупили смо се код Марка,
НАРАВНО ДА ЗНАМ он води. Причаш само оно што је најважније за – обновили смо описивање,
ДА ПРЕПРИЧАВАМ, причу.“ – написали кратки извештај,
АЛИ НЕ УМЕМ „Знаш да учитељица увек каже да пратимо – направили разлику између описа спољашњих и унутрашњих
САЖЕТО. УВЕК БИХ фабулу текста. А то је оно што догађај повезује особина,
ДА КАЖЕМ ЈОШ у целину. Основна нит.“ – Маркова мама је донела колаче.“
НЕШТО, ПА СЕ „Сети се кад смо то учили у првом разреду на
РАСПЛИНЕМ.“ басни Лав и миш, при чему је било важно да се Али, неко може писати:
велика животиња увери да јој мала може бити ,,Јуче смо код Марка јели дивне колаче које припрема његова мама.
од помоћи. Уз колаче смо увежбавали градиво из језичке културе – вежбе описи-
Тада смо правили план: вања и извештавања.“
– Лав ухватио миша. Начин како се у књижевном делу компонују догађаји јесте сиже и
– Миш молио да га пусти јер му може они не иду истим редом као у фабули: фабула је прави низ догађаја,
затребати. а сиже пишчев начин низања мотива.
– Лав га пустио.
– Лав се ухватио у мрежу, а миш је прегризао ,,Е, сад је јасно. Хвала Вам за помоћ и за колаче.“
и ослободио га.“
,,Пријатно“, кажу и излазе задовољне што деца и уче и забављају се.
И ОНДА ЈОШ ОНАЈ „Е, то је порука текста. Њу можеш да напишеш
ДЕО КАД МИШ као закључак.“ „ХАЈДЕ МАЛО ДА „Прво тема. Њу добро упамтиш, размислиш на
КАЖЕ: „ВИДИШ ДА „ И да додаш неку своју закључну мисао, осврт, СЕ ПОДСЕТИМО И шта се све односи. Она је увек у наслову који
И МАЛИ МОГУ ПО- став.“ ПРИЧАЊА. нам да учитељица. Одабереш шта ћеш да
МОЋИ ВЕЛИКИМА.“ ШТА ЈЕ ТУ СВЕ причаш о тој теми. “
ВАЖНО И КОЈИМ „Али морамо да упознамо оног ко слуша или
Маркова мама уноси колаче. Иза ње улази Миланова мама, профе- РЕДОМ ИДЕ?“ чита са ликовима, временом и местом где се
сорка српског језика, гледа друштво и каже:
догађај одвија, па онда да испричамо догађај и
,,Дивно је све оно што смо нас две чуле док смо пиле кафу. Али,
односе између ликова. “
мене мучи један детаљ у вези с фабулом. Ја то ђацима обично кажем
овако: „Ту можемо да користимо управни говор. И да
Фабулу чини ток догађаја онако како су се дешавали, а Сиже опишемо своја осећања, ако нас је нешто упла-
је редослед догађаја како их писац износи у делу. А писци, знате и шило, обрадовало… и о чему смо размишља-
сами, некад напишу у уводу у дело сам крај фабуле, а онда се враћају ли.“
током причања почетку збивања.“ „И да представимо, ако не знамо, како се осећа
неки главни лик, шта он мисли.“
Деца је гледају, није им баш најјасније. Али, није то особа која се да
збунити, нити која одустаје пре него што све ваљано обави.
84 85
 ЈА БИХ ИПАК „КАД РАДИМО
ПРОЧИТАЛА И БОГАЋЕЊЕ
„Е, онда нађи приче о ципелама, о дечаку и „Па у четвртак; знаш да нам је петак за разговор
НЕКЕ ПРИЧЕ ИЗ РЕЧНИКА,
месецу, о новој педагогици и оном дечаку што о прочитаним књигама.“
ЧИТАНКЕ. ЗНАТЕ ПРЕКОСУТРА ИЛИ
је нанизао двојке и обе приче Светлане Вел-
ДА УЧИТЕЉИЦА У ПЕТАК?
мар‑Јанковић.“
КАЖЕ ДА СУ ПИСЦИ
МАЈСТОРИ РЕЧИ. „ХАЈДЕ ДА „Да знамо тему, могли бисмо да правимо те­
ЗАПОЧНЕМО И ТО, матски речник.“
„ДА, ПРОЧИТАЋУ „Шта ти је то летимично читање?“ ДА ЗАПИШЕМО ПО „Па нема везе, можемо да се играмо и учимо,
ИХ ЛЕТИМИЧНО, „То је кад већ познајеш текст, па га брзо прела- НЕШТО ОД СВАКЕ па можда нешто од тога и буде.“
ДА СНИМИМ КАКО зиш погледом трагајући за нечим одређеним. ВРСТЕ РЕЧИ.“
ПРИЧАЈУ И ДА Не читаш све са истом пажњом, него само те
ПОХВАТАМ ФАБУЛУ. „ЗАПИШИТЕ ТЕМУ
делове или детаље које тражиш.“ „У, где си нашла? Хајде добро.“
ТО МИ ЈОШ ТРЕБА.“ – ВЕТРОВИТИ ДАН.“
„ПА ТЕ ВЕЖБЕ Хајде да пишемо мозгалице на речи.
„ДА СМО НА ЧАСУ, „Е то је супер! Помислила сам кад ћу ИМАМО У НАСТАВ-
УЧИТЕЉИЦА БИ прочитати све те приче!“ НИМ ЛИСТОВИМА. “ пирка
НАС ОПОМЕНУЛА „А јесте ли уочили реч маторац код ветар дува
ДА КОРИСТИМО Градимира Стојковића?“ „НЕКА, ОВО СЕ фијуче ведар
САМО КЊИЖЕВНЕ ИГРАМО.“ брише тежак
РЕЧИ.“ „Требало би једном, кад
вежбамо богаћење речника, дан
дан сушан
да направимо и речник зимски суморан
жаргона.“ пролећни
„Ја бих уз оног маторца
писала кеву.“ „ЈА ВОЛИМ КАДА Марко:  бело – (они:) црно
ИГРАМО ОНУ ИГРУ дан – ноћ
ЗА РЕЧИ добар – лош
СУПРОТНОГ …
ЗНАЧЕЊА. ХАЈДЕ
ДА МАРКО ПОЧНЕ А
МИ ДА МУ
ОДГОВАРАМО.“
Тијана: Е, А САД
МАЛО РЕЧИ КОЈЕ мио
ИМАЈУ ИСТО Придев: драг
ЗНАЧЕЊЕ. љубак...

86 87
 НЕ, ХАЈДЕ РЕЧИ главурда Богатство и лепота говора
КОЈЕ ЗНАЧЕ НЕШТО глава травуљина
УМАЊЕНО Добар је онај језик који успешно служи својој сврси – а то је комуни-
главица трава брежуљчина
И УВЕЋАНО. кација међу људима. То подразумева јасност, изражајност и богат­ство
травица брег
речника (језичко благо). У граматици, богатство језика значи могућ-
брежуљак ност да се једноставно, а не заобилазним путем, обележи већи број
значења. Тако, самим обликом помоћног глагола можемо да покажемо
о којем лицу говоримо: рекли бисмо, рекли бисте, рекли би... Лична
НАРОДЕ, ВРЕМЕ ХВАЛА ЗА КОЛАЧЕ, ДОВИЂЕЊА. заменица је у српском језику често непотребна поред глагола. Ако ја
НАМ ЈЕ ИСТЕКЛО! мислим значи исто што и мислим, онда се заменица може изостави-
– Ух, замало да закаснимо са поласком. И мени ти без опасности да ће нас неко по­грешно разумети.
су родитељи рекли да у шест стигнем кући. Дакле: Ја бих / ти би / он би / ми бисмо/ ви бисте/ оно би.
Свашта смо урадили данас. Учитељица ће рећи:
Ипак, не могу све речи бити кратке. Помоћни глаголи, заменице, вез-
„Мој вредни тим за српски језик.“
ници и предлози су, по правилу, кратке речи. Нису дуге ни речи које
означавају делове тела (нога, рука, глава и сл.) или речи које често ко-
ристимо (дан, ноћ, хлеб, со, вода итд.).
Реч дан користимо чешће него реч равнодневица, свакодневица
. Ти или данашњица, на пример. Ако дуга реч постане честа у изговору
ниси магарчина, она тежи да се скрати. Тако радио-апарат постане радио, аутомобил
иако си већи од ауто, а телевизија те-ве.
мене. Ти си једно фино Ђаци математику скраћују у матиш, цртани филм у цртаћ, бицикл
у бајк, жвакаћу гуму у жваку... Те речи спадају у жаргон и нико неће
магаренце. забранити њихову употребу, али оне би требало да
остану тамо где су и сад – у ђачким разговорима.
(Немојте их употребљавати у писменим саставима
или кад одговарате на часу.)
Оно што свакако не би требало користити
ни у разговору с вршњацима јесу пошта-
палице, непотребне речи које ништа не
казују и ништа не значе. Такве речи које
немају изражајну вредност (сетите се да
је језик пре свега средство општења међу
људима), које представљају безвредни је-
зички материјал могле би се означити као
језички шунд. Шунд је реч коју си вероват-
но чуо када неко говори о одређеној врсти

88 89
 музике. Та реч (на немачком језику) означава: робу без вредности, от­ ИЗ УЧИТЕЉСКИХ БЕЛЕЖАКА
пад, а у пренесеном значењу и дело без икакве (уметничке, литерарне
или друге) вредности. Сувишне и непотребне речи називамо плеона­ Прилози за обнављање, проверу и
зам (мала бебица, велика ручерда, имати свој властити ауто, канона- систематизацију граматике и правописа
да топова...). Често можемо чути, и у породичном жаргону: Сиђи доле,
Врати се натраг и сл. – непотребна одређења која се подразумевају
(нико не може сићи горе, попети доле...). Ипак, у језички шунд најпре 1. ГЛАСОВИ
спадају поштапалице и псовке – оне људима који се тешко изражавају На линији распореди гласове који настају треперењем гласних
служе као узречице којима попуњавају празнине у реченици. жица при струјању ваздуха.
Употреба „језичких поштапалица“ веома је уочљива у говору (рет-
ко их можемо наћи у писаним текстовима) и све чешће постаје манир.
Вероватно си приметио да неки твоји другови, када треба да одговоре
на постављено питање, почну реченицу са: Па..., или: Па, шта ја знам, На опуштену жицу окачи гласове који ту припадају.
Па, то је, како да кажем… (На питање, на пример, да ли поподне
може на фудбал, одговор ће сигурно бити прецизнији.) То обично значи
да говорнику треба времена да се сети нечег што би рекао, а онај коме
треба више времена направиће и целу реченицу за „поштапање“:
– Па, како да кажем, они су, значи, свакако имали могућности да,
овај… 2. Напиши азбуку и потом заокружи самогласнике.
Узречице па, овај и знате су можда и најчешће и типичне за све који
имају потребу да застану у говору или који не знају како да наставе ис-
каз или мисао. Језички шунд се свакодневно „обогаћује“ новим досет-
кама, а неке речи постају заразне: брате, значи, човече, оно…
За почетак, довољно је да обратиш пажњу на то да ти се нека од
њих не поткраде, јер постоји опасност да се трајно насели у твом
речнику.
3. Подели на слогове следеће речи и заокружи гласове којим се слого-
Не само уклањање поштапалица ви завршавају:
већ и брига за властити језички израз Пример: ло – ко – мо – ти – ва
биће твој допринос општој култури
изражавања, а тиме и лепоти нашег – преокрет
језика. Јер, право је задовољство слу-
шати некога чија реченица тече лепо, – миришљав
ритмично, без поштапалица, замуцки-
вања и „језичког отпада“. – дрвосеча

– брзина

90 91
 • Не заборави да обојиш кругове према томе како процењујеш ВРСТЕ РЕЧИ
своје знање.
У нацртане звезде распореди речи. Ако нека недостаје, доцртај је.
Карте ти служе за уписивање примера.

Л
Н
Отворите Наставне листове

Прво слово

Нисмо знали зашто је А прво слово, а не Њ или Ш.

Било нас је тридесет, а напољу нешто мало мање степени од триде-
сет, минус.
Свако од нас је био једно слово и доказивао да баш он, тј. његово
слово, има легално право да буде прво, а не слово А.
Свађали смо се док свакога од нас није почело да боли грло, па више
нисмо могли да говоримо.
Морали смо да одемо код доктора.
Доктор нам је рекао да седнемо, отворимо уста и кажемо: А!
После смо пили чај и ћутали.
Онај што је био слово најзад је рекао:
– Ја више немам шта да кажем.
Онај што је био слово Ш такође је рекао:
– Ни ја више немам шта да кажем.
Више никад нисмо водили разговоре о слову А.

Милош Николић – Необичне приче

Овакав или другачији приказ врста речи можете урадити и на вели-

ком папиру за учионицу. Набавите плави папир за подлогу, а месец и
звезде изрежите од жутог самолепљивог папира, па залепите као на
овом цртежу. Карте за примере направите од самолепљивих папирића-
стикера, или како ви смислите. Намена оваквог плаката или паноа је да
вам буде подсетник, да боље запамтите врсте именица, али и да вам
украси учионицу и остави добар утисак на ваше посетиоце. 93
92 93
 ИМЕНИЦЕ памћење

У правоугаоник упиши неколико именица, а у мањи оквир упиши којој

врсти оне припадају.
снопље
Врсте именица

географски појмови
Европа, Србија, Београд…

властите именице

небо збирне именице

Вода

ватра

петица

Направите овакве картице од папира у боји, па их окачите на уче-

нички пано. Поделити задужења: свака група или пар да праве картицу
писање
о врстама именица, па представите род и број, на исти начин.
Пишите крупним словима, фломастерима и за сваку врсту именица и
њене примере користите исту боју папира, картона или хамера у боји.
Биће вам и то одличан подсетник.
94 95
 8
ПРИДЕВИ
Ученички квиз
ЗАМЕНИЦЕ 8
Подсетите се: врста заменица, промена по роду и броју, улоге заме-
Договорите се да неколико вас буду водитељи, а остали да буду гос- ница у реченицама.
ти у емисији.
Подсетите се врста придева, њиховог рода и броја, правописних ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
правила за присвојне придеве, улоге придева у реченици… Играјте их као разбрајалицу – онолико пута колико вам је потребно.
На ЈА покажите на себе, на ТИ – на оног коме говорите итд.
Водитељи припремају питања Гости одговарају на питања
Остале врсте заменица поделите према групама. Треба да их буде
шест и да свака група има на столу картончић
Сваки водитељ спрема Гости су такође добили са „својом“ заменицом, тј. заменицама које представљају.
питања о једној врсти придева. задужења, ко одговара на које Свака група ће написати што више примера за своју
Водитељ мора имати питање. врсту заменица.
подсетник са питањима Ако прозвани не знају А, пано осмислити тако што ћете
одговор, има право да из илустрованих новина изрезати фигуре
одговара неко други. људи, деце...
ЈА може бити чича Глиша, или други лик
који одаберете, који показује руком на
У гледалишту су они који имају задатак да истраже у Читанци у
ТИ, ОН ОНА, ОНО итд.
ком тексту имају примере за добијено питање.
Они из својих подсетника говоре називе текстова и примере.
Испод залепите и картончиће
са примерима упитних,
одричних, неодређених,
На крају припремни материјал препишите описних, показних
крупним словима, фломастерима, па и присвојних заменица.
направите пано о придевима.
Примере које су истраживачи пронашли
такође допишите.
Тако ћете моћи да се подсећате кад год
затреба, а и зидови ваше учионице одаваће
слику вредног разреда.
Потрудите се да све изгледа и лепо и
уредно.

96 97
 ГЛАГОЛИ
# #
БРОЈЕВИ
Интервју и пантомима
Подсетите се:

# Подсетите се: врста и значења глагола, промене по броју, лицу

# – врсте и значење бројева,
– промене бројева,
Поделите се у четири групе:
и времену, улоге глагола у реченици, правописних правила за од- – улоге бројева у реченици
За основне и збирне бројеве и за
ређени облик и за будуће време… – правописних правила.
текст о бројевима. Направите беџеве
А онда се поделите у четири групе.
# од картона како се ви у групи договорите.
Беџеви ће вам бити и подсетници док о бројевима говорите све што
• ПРВА ГРУПА знате и материјал за пано о бројевима.
Интервју правите тако што ће онај ко је задужен за садашње Зато, кад их правите, договорите се која група ће имати коју боју и
време – питати тако, а његов пар одговарати у садашњем времену. урадите их тако да осетите понос кад их будете гледали на паноу.
Задужени за прошло време одговараће у прошлом времену итд. Не заборавите да припремите и примере за сваку врсту бројева.
Смислите лепа и смешна питања за сва три Четврта група ће смислити шаљиву причу о свим врстама бројева.
глаголска времена.

• ДРУГА ГРУПА
Друга група ће смислити представљање глагола по лицима.

• ТРЕЋА ГРУПА
Радња, стање, збивање – ПАНТОМИМА
Прво пантомимом представите речи, а онда и примере за њих.

• ЧЕТВРТА ГРУПА НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

Прави пано за учионицу
Нека свако од вас на лепљивом папирићу лепим словима напише
бар по једну реч и ето вам паноа.
Доцртајте нешто, залепите неку сличицу
која ће их освежити. Важне су нам!
Не бисмо се могли споразумевати без њих!
#

98
# 99
 РЕЧЕНИЦЕ контролни задаци
Подсетите се: ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО
Делови реченице – врста реченица по значењу,
– врста реченица по облику, пише се:
– врста реченица по саставу,
субјекат – реченичних чланова.

предикат
ставити на пано

Апозицију и атрибут окачити за субјекат, да буду исте боје.

А ако не знате шта качите за предикат, прочитајте још једном део о
глаголским додацима. Направите их од црвеног колаж папира.
Ако имате места на паноу за врсте реченица, договорите се како ћете писање СКРАЋЕНИЦа
их представити. Или желите посебан пано? Још боље.
ВИ СТЕ НА ПОТЕЗУ!
Мерне јединице
Проверу знања можете
организовати као квиз.
Учитељица ће поделити
задужења. Задужење за све је Скраћенице од великих штампаних слова
да поновите све о реченицама,
да бисте могли да учествујете у
квизу.
У једном делу једни
постављају питања која су
смислили, а у други одговарају. Скраћенице без тачке
У другом делу мењате улоге.
На крају часа свако нека
убележи за себе у свеску шта још треба да учи.
Ако сте знали све, уцртајте себи уз наслов РЕЧЕНИЦЕ пун круг.
И, браво! Скраћенице са тачком

На овај, или сличан, начин можете проверити и знање о променљи-

вим речима пре него што урадите контролни задатак.

p
100 101
 СУГЛАСНИК Ј НАПРАВИ УМАЊЕНИЦЕ ОД ДАТИХ РЕЧИ, А ЗАТИМ ИХ
ПРОЧИТАЈ НАГЛАС:
Пише се обавезно Не пише се никада
– анђео
– уџбеник
– часовник
– ћуп
– ђак
– ђеврек
– венац
– чамац
– чанак
– чун
ПАРОВИ ГЛАСОВА ДС и ИО У РЕЧИМА
– џак
– џеп

НАПРАВИ ПРИСВОЈНЕ ПРИДЕВЕ ОД ВЛАСТИТИХ

ИМЕНИЦА:
Јанко
Мита
Димитрије
Бане
Биљана

Ваљево -
Ужице
Краљево
Заокружи гласове чији би изговор или писање требало Нови Сад
још да увежбаш: Тамиш
Р Л З С Ш Ж Ч Ћ Џ Ђ Х
102 103
 ЗНАКОВИ ИНТЕРПУНКЦИЈЕ
УЧИТЕЉСКИ РАЗГОВОРИ
• Објасни правило и наведи примере
Учитељски разговор у августу тече овако:
1. Реченице се завршавају:
„Припремила сам за своје ђаке календар читања књига. Одштампала
сам за сваког по један тако да могу да га ставе у књигу за српски језик
да им помаже у планирању.“
2. Запету (зарез) користимо: ____________________________________
ЧИТАЊЕ КЊИГА

3. Заграду користимо да бисмо у њу уписали _____________________ СЕПТЕМБАР

1. недеља Припремимо књиге из библиотеке, помозимо

Петак једни другима да набавимо књиге.
4. Полузаграда служи__________________________________________ почиње читање

2. недеља Договор о задужењима за ученике и

Петак прављење плана како да се припреме

5. Тачка зарез служи да бисмо у већој реченици одвојили __________ 3. недеља Проверавамо докле је ко стигао са читањем и
Петак радом на задатку који је добио он или група у
којој је.

4. недеља ИЗЛАЖЕМО ОНО ШТО СМО ПРИПРЕМИЛИ

6. Две тачке користимо за: ____________________________________ Петак О КЊИЗИ, РАЗГОВАРАМО, ПРЕПРИЧАВАМО,
ГОВОРИМО О ПИСЦИМА
ОКТОБАР
Узимамо књиге из библиотеке...
1. недеља
7. Наводнике користимо када __________________________________

104 105
 „Да, то је начин који сам опробала; ђаци стигну да се припреме на
време и допада им се што знају редослед унапред.“
„И мени се допада твој план. Хоћеш ли да разменимо припреме? Ја
имам картице за часове лектире. На њима су исписани важни детаљи,
па их делим ученицима док се припремају.“
„Дивно“, каже учитељица. „Хајде да то разменимо.“
Заједнички задатак за крај је десетоминутни састав Бела Грива, али на
овај начин могу да радим са ђацима приче и драме – било које дело…

Картице су уредно сложене у коверте.

На једној коверти пише Збирка песама, на другој роман, следе
картице с натписима: Збирка прича, драмски текст, бајке…
Учитељица отвара коверат на коме пише роман, на картици стоји
још и: БЕЛА ГРИВА, Рене Гијо.
А на мањим картицама су следећи натписи:
Помислили смо да је можда и вама драже да имате календар чи­
тања и шта је важно да истражимо у једном роману.
А можда је и ваша учитељица присуствовала том учитељ­ском разго-
вору и све ово већ испланирала.
Или, можда има неку своју, оригиналну идеју коју је припремила баш
за вас.

ТЕМА РОМАНА фабула

ликови Учитељи ју
сиже Уџбеници с
главни и зна
најбоље само да
у ту
споредни како да
ају рад припомогн
испланир цима. у.
ђа
са својим

увод
о писцу заплет
романа расплет
закључак

кључни
догађаји

106 107
 Весна Поповић
СРПСКИ ЈЕЗИК
Граматика, правопис и језичка кулутра
уџбеник за четврти разред
������� основне
�������� школе
�����

Издавач
Издавачка кућа „Драганић“
Др Ивана Рибара 81-83, Нови Београд

Корице
Горица Зечевић

Лектор-редактор
Соња Шоћ

Коректор
Јелена Јовановић

Штампа
Графодром, Београд

Тираж
1000

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

37.016:811.163.41(075.2) (076)

Поповић, Весна
Српски језик : уџбеник за четврти разред основне школе / граматика, правопис
и језичка култура / Весна Поповић. - Београд : Драганић, 2006. (Београд : Графодром)
- 107 стр. : илустр. ; 28 cm
Тираж 1.000.
ISBN 86-441-0672-4
COBISS.SR-ID 132784652

Пласман
ИК „Драганић“, Др Ивана Рибара, 11070 Нови Београд
тел./факс: 011 3180 265, 3180 266
Књижаре „Драганић“
21 000 Нови Сад, Фрушкогорска 4, тел. 021 458 745
26300 Вршац, Светосавска 11, тел. 013 833 365
26000 Панчево, Војводе Путника 6, тел. 013 333 154
11300 Смедерево, Краља Петра l 12, тел. 026 612 497
e-mail office@draganic.co.yu
www.draganic.co.yu