садржај

Пред тобом је књига која жели да ти учење српског језика

Глас и слово ................................................................................................................. 7
(граматике и правописа) учини лакшим и интересантниjим.
Речи
Она разуме да нешто већ знаш
Речи расту  .................................................................................................................. 12
(то само треба да обновиш) и да би
Речи у речи  ............................................................................................................... 13
нешто ново требало да научиш у трећем разреду.
Речи од речи   .......................................................................................................... 13
Она разуме да то можда нећеш одмах у потпуности
Речи које значе нешто умањено или увећано  ........................................ 14
савладати.
Глаголи  ............................................................................................................................... 15
Зато сам оцени докле си стигао у стицању знања
Речи супротног значења  ............................................................................................ 18
1 2 3 4 5 Речи истог облика, а различитог значења  ....................................................... 19
Речи различитог облика а истог (или сличног) значења   ........................... 20
и немој престајати да се трудиш док не савладаш читав Вишезначност речи  ..................................................................................................... 21
низ до 5. Правопис
Употреба великог слова у писању вишечланих географских имена 22
Писање имена празника  .................................................................................... 24
Y уоквирени простор, означен са уписуј утиске
Писање датума  ........................................................................................................ 25
о свом учењу (шта ти је било тешко да разумеш, у чему
Писање имена народа  ........................................................................................ 26
си уживао учећи, шта те је чинило задовољним, шта те је
Писање назива улица и тргова  .................................................................... 26
исцрпљивало). Запиши своје мисли и утиске.
Писање имена животиња  ................................................................................... 27
У току рада пиши о сваком делу који савладаш и на
Писање слова Ј у речима  ................................................................................... 29
крају школске године пошаљи нам своје белешке. То���
Писање наслова књига, часописа и новина  .............................................. 31
ће нам помоћи да следеће године твој уџбеник буде
Писање скраћеница  .............................................................................................. 32
занимљивији.
Врсте речи
Именице  ......................................................................................................................... 34
Заједничке и властите именице  ....................................................................... 35
Род именица  .............................................................................................................. 38
Број именица  ............................................................................................................. 40
Придеви  ............................................................................................................................ 43
Описивање  ................................................................................................................. 46

 
 Глаголи  ............................................................................................................................... 49
Лице и број глагола  ............................................................................................... 53
Потврдни и одрични облик глагола  ............................................................... 55
Прошлост, садашњост, будућност  ................................................................... 56
Игра за разред: Путовање кроз време ................................................................. 59

Ooo
Реченица
Врсте реченице по значењу  ............................................................................ 62
Потврдни и одрични облик реченице  ......................................................... 65
Како састављамо реченице  ............................................................................... 68
Време, место и начин вршења радње  .......................................................... 71 оооо, Марко!
Игра реченичним знацима (. ! ?)   .................................................................. 74
Уочавање управног говора у тексту  .................................................................. 76
Препричавање  .............................................................................................................. 77
Причање  ........................................................................................................................... 79
Причање на основу кључних речи  ....................................................................... 84
Описивање  .................................................................................................................... 85
Прилози из учитељских бележака  ....................................................................... 90
Лектира 
Избор из поезије за децу Д. Радовића  ................................................................. 98
Обичајне, народне, лирске песме (избор)  ........................................................ 99 Назив АЗБУКА потиче од старих
Браћа Грим: Бајке   ........................................................................................................ 100 назива слова
A – АЗ и Á – БУКИ� >>
��� AЗБУКИ
�������
које је временом прерасло у
АЗБУКА.

 
 Вежбање: Поред штампаних слова упиши њихов писани облик
(тамо где ми то нисмо урадили).

азбука abeceda

А  а Н н A a L l
Б б Њ њ B b Lj lj
В в О о C c M m
Г г П п Č č N n
Д д Р р Ć ć Nj nj
Ђ ђ С с D d O o
Е е Т т Dž dž P p
Ж ж Ћ ћ Đ đ R r
З з У у E e S s
И и Ф ф F f Š š
Ј ј Х х G g T t
К к Ц ц H h U u
Л л Ч ч I i V v
Љ љ Џ џ J j Z z
М м Ш ш K k Ž ž
 
 чичак ћук џак шта
чирак ћуран ђак џомба штап
(свећњак) ћебе ђачић џем штала
чарапа ћилим ђакон џеп штит
четка биће ђеврек оџак шума
чађ ћумур ђевђир
мачка пиће рођак
чачкалица орашчић рђа
ормарић брђани
Срђан
род лист сан зец цица буђ
рода лек сенка земља цуцла
рачићи лава сунце занат циц
риба млеко суза брз цвркут
брига младост бистар црно
берба блистав
бресква брлог
крдо алат
рошчићи услов
брдо

10 11
 Речи

Већ знамо да су речи скупови гласова ако се изговарају, или скуп слова
ако се записују, али и ово је скуп гласова или слова: г, њ, к, а, и – а постаће реч
кад размештањем слова овом скупу дамо значење, смисао. То је реч књига. сто мак

Вежбање: Поиграј се скуповима гласова.

Замени по једно слово и направи

Направи реч
нову реч или нове речи:
о, е, р, м море поре, коре, Мире, мера…
в, т, а, е, р
р, д, и, т, и, а
е, р, ј, д, о

Речи су скупови гласова који имају одређено значење.

РЕЧИ

Вежбање
Ево још једне игре речима. Прати упутство и записуј:

1) Запиши слово Р
2) Додај му прво слово азбуке и абецеде
3) Додај пето слово азбуке
4) Испред напиши слово г
5) Даље настави сам

Можеш добити речи: градитељ, градилиште, градоносни, градски,

Градимир, изградити, оградити, преградити, доградити, наградити,
надградити…

12 13
14 15
 Док неко ради
ја радуцкам
…
и тако мало, ситно
живуцкам.

Вежбање
Допуни примере:

срећа срећица ружа ____________

_______ брдашце ___________ гледуцка
звезда ____________ игра ____________
дебео ____________ __________ хладњикав Не чинимо другима оно што не желимо да неко чини нама.

Вежбање
Поиграј се именима.
Од њих често правимо најразноврсније умањене облике.

Милан: Миле, Миланче, Мићко, Мики;

Ружа: Ружица, Рушка, ___________;
Душан: ____________ , _____________ , __________ ;
Сава: ____________ , _____________ , __________ ;
Мила: ____________ , _____________ , __________ .
Весна: _____________ , _____________ , ___________ ;
Зоран: _____________ , _____________ , ___________ .

Размишљајмо сада о речима које значе нешто увећано.

Велика кућа је КУЋЕРИНА.
Велика торба је ТОРБЕТИНА. У нашем језику неке речи имају умањен и увећан облик.
Он карак­терише особине именица, придева и глагола, али и наш
однос према ономе о чему говоримо.
16 17
 Речи супротног значења

Погледај у Читанци пословице, изреке, загонетке. Поменућемо неке које

садрже примере речи супротног значења.
Загонетка: Бела њива, црно семе, мудра глава која сеје.
Пословица: Сит гладноме не верује.
Изрека: Нит��’ смрди, нит’ мирише.
Пронађи и ти сличне примере из народног стваралаштва.

Вежба 1 Она тврди

Играјте се и записујте: нека свако од вас смисли једну реч, па кад је да су нови јастуци
изговори неко ће одговорити супротним значењем. Запишите што више тврди!
примера.
Придеви Глаголи Именице
добар – лош сести – устати светлост – тама
вредан – лењ обући се – свући се радост – туга
прав – ____________ радовати се – __________ истина –______________
__________________ ______________________ ______________________
__________________ ______________________ ______________________
__________________ ______________________ ______________________
__________________ ______________________ _____________________

Вежба 2
Напиши десетак примера латиницом (писаним словима) и код куће. Ако
немаш идеја, одиграј игру са породицом па запиши примере.

18 19
 У
језицима
многих народа, највише
различитих израза постоји
за појаве које су њима и
најзначајније. Тако, на пример,
Ескими имају на десетине
израза за снег.

20 21
 Наићи ћеш некад на називе места написане на два начина: Соко
Бања и Сокобања. Правилно је само Сокобања.
• Бања Лука и Бањалука – Правилно је и једно и друго, али сеу првом
случају каже: „Био сам у Бањој Луци“, а у другом: „Био сам у Бањалуци“.

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________

22 23
 Датум написан у облику 09. 09. 2006.
уобичајен је на документима, службеним
белешкама, на паковањима хране и лекова,
када је важно да не дође до забуне.
Када пишеш писма, саставе и сл., пиши:
9. септембар 2006.

24
24 25
 Лола
26 27
 Hеправилно правилно неправилно правилно

писање слова ј
боица бојица фијока фиока
издаица издајица учијоница учионица
маица мајица стадијон стадион
пиуче пијуче бијо сам био сам
диалог дијалог радијо сам радио сам
кајиш каиш
диафилм дијафилм авијон авион
кијоск киоск

28 29
 Издвојимо сада наслове из текста:

са знацима навода без знакова навода

„Алиса у земљи чуда“,
Петар се возијо са његовим другарима. филм Алиса у земљи чуда
Луис Керол
Петар се возио са својим другарима. „Невен“ часопис Невен; серија за децу Невен
Избор из поезије за децу, Д. Радовић
„Политика“
– лектира
„Књижевне новине“ Обичајне лирске песме – лектира
„Вечерње новости“ Браћа Грим: Бајке – лектира

30 31
 Скраћенице без тачке
• скраћенице које настају кад
се узме прво и последње слово
Са знацима навода Без наводника
речи:
Скраћенице с тачком
• кад у речи коју скраћујемо
узмемо прва слова:
бр. – број,

малим словима
т. – тачка,
магистар – мр уч. – ученик,
доктор – др стр. – страна,
госпођа – гђа год. – година,
госпођица – гђица проф. – професор,
сл. – слично;
• сажете скраћенице:
тзв. – такозвани
тј. – то јест
Јединице мере (m������
, mm��
����, l�����, kg��
����, t…)����������������������������������������
�������������������������������������������
могу се писати малим словом, латиницом
и ћирилицом – а ако су написане ћирилицом иза њих може стајати тачка,
али није обавезно.
На пример: метар – m, м или м.; час: h, ч или ч.
Мерне ознаке које се пишу великим словима, пишу се увек латиницом:
V – волт, W – ват
Основна школа – ОШ Неке стране скраћенице
пишу се увек латиницом

великим словима
Уједињене нације – УН
Српска академија наука
и уметности – САНУ P.S. – додатак писму
Фудбалски клуб – ФК N.N. – непозната особа
Радио-телевизија Србије
– РТС

32 33
 Врсте речи Заједничке и властите именице
Именице Погледај претходну табелу, размотри наведене примере и упиши у
Дајући имена и називе свему што га окружује, човек је именовао: жива одговарајуће колоне:
бића, предмете и појаве. Именице
Речи које именују жива бића, предмете и појаве су ИМЕНИЦЕ. Бића Предмети Појаве

Направимо подсетник:

Бића Предмети Појаве

људска бића: човек, кућа, ормар,
сунце, светлост, зора,
жена, дете (дечак, кревет, сто, лампа,
јутро, пролеће
девојчица) јастук
животиње: пас, мачка, ципеле, патике, старост, младост,
коњ; тигар, лав, дивља џемпер, машна, здравље, умор, смех,
свиња марама суза
биљке: храст, бреза, слика, мисао, љубав, срећа, Добио си табелу са ЗАЈЕДНИЧКИМ ИМЕНИЦАМА.
липа; кромпир, јагода, књига, рад, понос, стрпљење,
јабука; ружа, зумбул инструмент игра, учење Заједничке именице означавају жива бића, предмете и појаве. Имају
назив заједничке јер не означавају посебност бића, као што је, на пример,
име и презиме људи, већ заједничке особине оних које именују.

Кад кажемо коњ – мислимо на крупну животињу, са четири ноге, дугим

репом и гривом; замишљамо их црне, беле, сиве, мрке; у касу, галопу,
упрегнуте у фијакер или запрегу… И свака замишљена животиња је коњ
– зато је то заједничка именица.
Поиграј се: упиши неке особине пса или неке друге животиње (у леву
колону) по којима обично добије име. У десну колону упиши имена која си
смислио.

шарен, умиљат Шаров, Љупко

34 35
 Можеш ту игру поновити и тако што ћеш на дату именицу написати
друге које ти прве падају на памет.

сунце књига
исток светлост

_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
Шаруља _____________________________________________________________
_____________________________________________________________
гица _____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
Пера _____________________________________________________________
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
свиња _____________________________________________________________
____________________________________________

гуске

36 37
 Како род именица утиче на друге речи у реченици?
Петар је отворио књигу.
Милица је отворила торбу.
Дете је отворило кутијицу.

Вежбање
Разврстај следеће именице по родовима:
Тања, зима, маче, чудо, село, град, бајка, север, Мира, хлад, мирис, шума,
нога, Славко, оџак, мит, прича, прехлада, јаре, море, јато, славље.

Мушки род (ТАЈ) Женски род (ТА) Средњи род (ТО)

38 39
 Заједничке именице имају два броја: једнину и множину.

Једнина Множина

јела јеле
кревет кревети
сан снови
оловка оловке
слон слонови

Властите именице се односе на једног човека, једну животи­њу,

град, село… Зато кажемо да оне имају само једнину.
Понекад ћемо ипак наићи на изузетке: срешће се две девојчице са
именом Марија. Неко ће рећи: „Среле су се Марије“. Могу то бити и
Милане, Соње, Гордане… Постоји и три Мораве (Западна и Јужна које
граде Велику). Знамо и за Северну, Средњу и Јужну Америку – могло би се
рећи, три Америке.
Важно је знати да је појава множине за властите именице – изузетак,
док је за заједничке правило.

Вежбање
Пронађи и разврстај именице из песме „Септембар“ Д. Костића.

Једнина Множина
Мушки род
(ТАЈ)

Женски род
Именице кућа, дрво, и облак означавају једно биће, (ТА)
једну појаву – оне су у једнини.
Именице: куће, дрвета и облаци су
у множини.
Средњи род
(ТО)

40 41
 .

42 43
 Вежба 1
Додај именицама придеве и провери у ком су роду и броју у односу
на именицу.
род именице број именице и
именице придеви
и придева придева

тмуран, мали, бео,

снежни, градоносни, ТАЈ
облак Једнина
паперјаст мушки род

лето

ружа

пут

Вежба 2
Допуни табелу реченицама са придевима.

Петрова кошуља је пругаста. Петрове кошуље су пругасте.

Комшијино дете је мало.
Ватрогасна возила су велика и
црвена.
Школско двориште је весело.

44 45
46 47
47
 1 2 3 4 5

48 49
 У твојој Читанци је и песма Чудо, Будимира Нешића: Вежба 2
Узмем креду- Допуни реченице.
она ПИШЕ;
ТАКНЕМ цветић – Ковач кује. Петао кукуриче.
ЗАМИРИШЕ; Цвеће ___________________. Свиња ___________________.
ја ЗАЖМУРИМ – Лекар ___________________. Крава ___________________.
ноћ СЕ СТВОРИ; ____________________ лети. ______________________ рже.
ПРИЂЕМ води – Пијаниста _______________. Гуска ___________________
ЗАЖУБОРИ; __________________ свиће.
ја ЗАПЕВАМ
цврчак ЦВРЧИ; Већ знаш,
ја ПОТРЧИМ – глаголи су речи које означавају радњу. Некад имају и значење које се
Сунце ТРЧИ; односи на збивање у природи (свиће, цвета, грми, зелени се, веје, дува); или
Мора да сам значење које се односи на стање (радовати се, туговати, бринути се, уморити
личност славна, се, старати), а то су, такође глаголи. Зато је правилно и потпуно рећи:
јер по мени-
све се РАВНА. Глаголи су речи које означавају радњу, стање и збивање.
Вежбa 1
Како ћемо их лакше разликовати?
Моји глаголи
Прво ћемо их пажљиво прегледати сврстане у групе и пронаћи њихове
Наброј шта све ти радиш: заједничке особине – карактеристике.
у слободно време,
код куће у школи Глаголи радње Глаголи стања Глаголи збивања
са друштвом
разговарам учим смејем се орати мислити мирисати
трчати волети осванути
писати одлучити отоплити
веслати надати се отопити
чистити живети сијати
Заједничке особине Заједничке особине Заједничке особине

– означавају стварни – не значе рад

рад – значе стање (надање,
– можемо замислити и размишљања, љубави) – не личе на рад
алатке којима се ради – не мора постојати – везани су за збивања у природи
и оно на чему се ради алатка за ове глаголе
50 51
 (нпр. Сакупљам веш с мамом.)

_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_____________________________________________________________

(нпр. Мислим о летовању код баке.)

________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
_______________________________________________________________

ЈЕДНИНА
(нпр. Почела је да ромиња киша.) Ја – лице које говори ja
_________________________________________________________________ Ти – лице са којим се говори ti
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
Он – лице о ком се говори on МНОЖИНА
_________________________________________________________________
Ми – лица која говоре
_________________________________________________________________
_______________________________________________________________ Ви – лица којима се говори
52 Они – лица о којима се говори 53
 Потврдни и одрични облик глагола
ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. лице – Ја 1. лице – Ми
Вежба 1
2. лице – Ти 2. лице – Ви Одиграјте игру ИНАЏИЈЕ И НАМЋОРИ, па упишите што више при­мера.
3. лице – Он (она, оно) 3. лице – Они (оне, она) Један од вас каже глагол потврдно: хоћу; други одрично: нећу. Овако:
певам не певам
спаваш не спаваш
читаћеш нећу читати
једнина пливао сам ниси пливао
Наставите сами! (Нећете наставити?)
______________ _______________
______________ _______________
Тако уочавамо да глаголи ______________ _______________
имају ТРИ ЛИЦА ______________ _______________
(прво, друго, треће) ______________ _______________
и ДВА БРОЈА Глаголе срећемо у потврдном и одричном облику. Одричан облик не
(једнину и множину): означава увек одбијање и инат као у нашој игри. Некад нешто не умемо, не
можемо, не смемо, не желимо…

1 Ја певам – прво лице једнине

Ми певамо – прво лице множине
РЕЧЦА
Кад то записујемо
НЕ ПИШЕ СЕ ОДВОЈЕНО ОД ГЛАГОЛА.
2 Ти скачеш – друго лице једнине
Ви скачете – друго лице множине
Одрично је и кад нешто НИСМО, НЕМАМО – а то се пише као једна реч.

3 Он (она, оно) се игра – треће лице једнине

Они се играју – треће лице множине
Вежба 2
Наведене глаголе постави у одричан облик
.
Вежбање: ПОТВРДНИ ОБЛИК ГЛАГОЛА ОДРИЧНИ ОБЛИК ГЛАГОЛА
Измењај глагол спавати.
волим, мислим
Једнина Множина причала сам
желим, хоћу
1. лице имам
2. лице јесам
3. лице „мислим, дакле постојим“
(…рече један филозоф. То не мораш да
преводиш у одричан облик)
54 55
 Вежба 1
(Можеш га урадити као домаћи задатак.)
Напиши писмо неком с ким се дуго ниси видео. Напиши шта си радио у
протеклом времену, шта радиш сада и шта планираш. Можеш се потпуно
служити маштом, али употреби глаголе у сва три времена.
Ако ће вам бити лакше, напишите прво заједнички одговор Милошу Р.,
као да је он био ваш друг из одељења (у облику писма и уз употребу сва
три глаголска времена). Договорите се о томе са учитељицом.
Урадимо још нека вежбања да утврдимо знање о прошлом, садашњем
и будућем времену.

Вежба 2
У табели недостају неки глаголи. Допуни их водећи рачуна о глаголском
времену.

Прошлост Садашњост Будућност

пишем
посадили смо
пецам
шетала сам
градићу
облачим

Вежба 3
Реченице у садашњем времену напиши као да су се већ догодиле и као
да ће се тек догодити.
1. Море запљускује обалу а галебови лете око чамца.
када се о радњи,
________________________________________________________
стању или збивању
________________________________________________________
говори тек пошто су
________________________________________________________
завршени
________________________________________________________

56 57
 1 2 3 4 5

58 59
60 61
 Врсте реченица по значењу

Димитрије је код куће вежбао тако што је решио да, по сећању, запише
Дејанин и Александрин разговор и да реченице разврста по значењу:

Нацртао је табелу и попунио овако:

[Први пут читај по редовима, други пут по колонама.]

Еј, здраво! Где си до сад? Стижем.

Већ сам мислила да Како си ти? Једва сам се
ћеш закаснити! пробудила јутрос.
Дођи, стани у ред! Јеси ли се успавала? Легла сам касније него
обично. Дуго нисам
могла да заспим. Неко
Ово су реченице Реченице којима је пуштао прегласну
којима се нешто питамо, зову се музику.
саопштава уз појачана упитне реченице. На По значењу реченице се деле на:
осећања; њима се
и заповеда. То су
крају такве реченице
стоји знак питања Реченице којима
•
саопштавамо или обавештајне [саопштавамо, изјављујемо, тврдимо,
узвичне, односно, – упитник.
обавештавамо обавештавамо]
заповедне реченице.
Завршавају се о нечему, зову ?
узвичником, знаком се обавештајне упитне [питамо]
узвика. реченице. Иза
обавештајне реченице
!
ставља се тачка. узвичне [наглашеним тоном упозоравамо, довикујемо,
позивамо, жалимо се]
заповедне [заповедамо или налажемо, захтевамо, молимо
Димитрије размишља овако:
да…]
1. Увежбао сам записивање
– обавештајних реченица:
велико слово – почетак, тачка –крај.
– упитних реченица:
велико слово – почетак, упитник – крај.

 СТОП x речца ЛИ одвојено

62 63
 Потврдни и одрични облик реченице

Дејан и Влада, гледајући утакмицу, навијају овако:

– Добро је, додај, навали!
– Неће додати прецизно!
Обавести нас о њему. – Где шутираш!? Зар не видиш шансу?
– Пази!
– Сад шутирај!
– Не гледај тамо!
– Браво, мајстори!
– Хеј, нема бољих…
Напиши питања за њега. Димитрије је нацртао табелу и овако разврстао реченице које је чуо:

ПОТВРДАН ОБЛИК ОДРИЧАН ОБЛИК

Добро је, додај, навали! Неће додати прецизно.
Где шутираш? Зар не видиш шансу?

Упозори га, позови га, пожали се.

Пази! Сад шутирај! Не гледај тамо!
Браво, мајстори! Хеј, нема бољих!

А кад је пажљиво погледао, видео је да може на овим реченицама да

обнови и врсте реченица по значењу. Доцртао је табели колону о врстама
реченица по значењу.

Захтевај; замоли га (лепше ће бити). ПОТВРДАН ОБЛИК ОДРИЧАН ОБЛИК ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА
РЕЧЕНИЦА РЕЧЕНИЦА ПО ЗНАЧЕЊУ
Добро је, додај, навали. Неће додати прецизно. Обавештајне реченице.

Кад је почео да преписује реченице, помислио је да већ после првих

упише неке своје, како би он навијао. И ти уради то.

64 65
 Завршивши писање, Димитрије је закључио:
Све четири врсте реченица по значењу (обавештајне, упитне, заповедне,
узвичне), могу се наћи у ПОТВРДНОМ И ОДРИЧНОМ ОБЛИКУ.
А онда се сетио игре са глаголима ИНАЏИЈЕ И НАМЋОРИ и како може 1 2 3 4 5
да је одигра и са реченицама. Исписао је примере за игру и позвао Саву.
Међутим, Сава је отишао на часове гитаре. Димитрије је одлучио да се игра
сам.
Хајде да му ми претворимо реченице из једног облика у други! Табела је
мало испретурана, негде недостају и знаци за крај реченице… Хајде да је
уредимо колико можемо.

П. О. Ово је моја гумица.

О. О. Данас није облачно.
П. О. Ух, ал’ je ово слано!
О. О. Зар мама још није стигла? Упитне реченице
О. О. Нећу моћи да дођем.
П. О. Узми оловку
П. О. Милане, доведи и Бориса
О. О. Немој, молим те, то да
поједеш!

Димитрије гледа табелу и размишља: „Опет имам све четири врсте

реченица и у потврдном и у одричном облику. Сад сам већ увежбао и да
сам направим реченице у оба облика. У табелу за планирање у наставном
листу ћу да упишем да увежбам до краја недеље и да неки текст преведем
из једног облика у други, а кад и то увежбам, могу да обојим целу линију за
оцењивање.“

" Ако немаш овакву табелу, направи је. ~``

Димитрије, ми ти поручујемо следеће:
„Ниси лепо распоредио реченице за игру.
Ниси ставио знаке на крајеве реченица.
Ниси одредио које врсте реченица по значењу желиш за игру.“ '

66 67
 Како
Како састављамо
састављамо реченице

а
ц
ли
и
?
М
та
Шта ради Милица?

цр
Ко
црта
Шт
а
во црт
ћњ а?
ак

68 69
 У неким реченицама нема субјекта, изостављен је,
а по смислу она је ипак потпуна.

______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________

70 71
72 73
74 75
 Из нашег сажетог препричавања, као и из целог текста, мора остати
јасна основна порука приче, бајке, романа.

76 77
 На почетку школске године.

Plakat za animirani film „[rek“

78 79
80 81
 .

именом.
обукло.

чула. Игра је почињала да се развија. л

82 83
 ___________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

84 85
 репа,

трпезаријски

најнижих

86 87
88 89
 P.S. je скраћеница латинске речи
postscriptum која значи додатак писму.
Када је неко баш много забораван и не
напише у писму нешто што му је важно, он то
дода као постскриптум.

датум

место

90 91
 SVETA ALIJANSA
istra`iva~a zbog smawivawa udela
poqopr. zemqi{ta i {irewa pusti-
we, uslovqenog klim. faktorima
(dugi su{ni period) i ~ovekovim
aktivnostima (spaqivawe travnatog
pokriva~a, se~a drve}a i `buwa). Na
severu Sahela prete`no `ivi arap-
sko a na jugu crna~ko stanovni{tvo.
Islam je glavna religija, a udeo is-
lamskih vernika smawuje se od zapada
prema istoku. Veliki udeo poqopr.
stan. (oko 80 %), mala gustina nase-
qenosti, visok prir. prira{taj, kra-
tak `ivotni vek (ispod 50 godina).
@iteqi Sahela
Najve}i gradovi: Kartum (2 900 000
stan.) i Obdurman (1 300 000) u Su-
danu, Bamako u Maliju (1 200 000),
Niamej u Nigeru (820 000) i Nxamena
u ^adu (735 000 stan.). Sve zemqe Sa-
hela imaju malo obradivog zemqi{ta.
Od poqopr. kultura najvi{e se gaje
proso, kikiriki i pamuk, zatim urme
(u Mauritaniji), pirina~ (u Maliju),
gumiarabika (u Sudanu). U Sudanu
ima nafte, u Nigeru i ^adu urana,
u Sudanu i Mauritaniji gvo`|a, a
u Maliju zlata. Industrija je slabo
razvijena. U svim zemqama Sahela
va`na je tekstilna industr. zasno-
vana na doma}em pamuku.
SVETA ALIJANSA – savez izme|u
Rusije, Austrije i Pruske sklopqen
u Parizu 26. IX 1815. s ciqem
odr`avawa evropskih monarhija
i gu{ewa svih revolucionarnih i
Из енциклопедије Дечје свезнање nacionalnooslobodila~kih pokreta
u Evropi. Svoj potpis na ovaj doku-
92
368 SVETI SAVA
ment kasnije su stavili svi evropski ske crkve i wen prvi arhiepiskop.
vladari osim engl. regenta, Pape i Najmla|i sin srpskog `upana Ste-
turskog sultana. fana Nemawe; na kr{tewu je dobio
ime Rastko. Oko 1192. odlazi na
SVETA GORA – centar pravosl. Svetu goru, gde se u ruskom manas-
mona{tva; nalazi se na gr~kom polu- tiru zamona{uje pod imenom Sava. Na
ostrvu Atos, jugoisto~no od Soluna. Svetoj gori provodi vreme u ~itawu,
Poluostrvo je dugo oko 45 km, steno- u~ewu, molitvama i ~eli~ewu
vito i te{ko pristupa~no, te je u duha i tela. Kasnije tu dovodi oca,
sredwem veku bilo pribe`i{te Stefana Nemawu, koji se, po{to je
kalu|era–pustiwaka. U X veku na sredio prilike u dr`avi, povukao
Svetoj gori je sagra|en prvi ve}i iz polit. `ivota. Privoleo ga je da
manastir (Lavra). Za vreme vizant. se zamona{i i tu provede svoje pos-
cara Vasilija I Atos je stekao vla- ledwe dane (umro je 1199. g.). Zajedno
darsku za{titu i samostalnost. Od su podigli manastir Hilandar, koji
tada poluostrvo monaha prerasta u se kasnije razvio u centar kwi`. i
Svetu goru, gde su pored Grka manas- crkvenog obrazovawa sredwovek.
tire gradili i drugi pravosl. narodi srpskih monaha. Nakon izvesnog
(Rusi, Srbi, Bugari, Rumuni, Gruzij- vremena Sava se povukao u Kareju na
ci). Srpski manastir Hilandar na Svetoj gori, gde je za wu, kao i za ma-
Svetoj gori zadu`bina je velikog nastir Hilandar, napisao l tipik.
`upana Stefana Nemawe i wegovog – Posle smrti Stefana Nemawe,
sina svetog Save iz 1198. godine (l izbio je sukob izme|u Savine bra}e
manastir). Vukana i Stefana, te je bio primoran
da se 1208. vrati u Srbiju i izmiri
zava|enu bra}u. Kao ve{t diplomata
u~estvovao je u polit. `ivotu Srbije
i pomagao svom bratu Stefanu, koji
se krunisao za kraqa, u dr`avni~kim
poslovima. Godine 1219. odlazi u
Nikeju i od patrijarha dobija dozvolu
za osamostaqewe srpske crkve i tako
je osloba|a od vlasti ohridskog arhi-
episkopa. Sava je postavqen za prvo
arhiepiskopa samostalne crkve, a po
povratku u Srbiju manastir @i~a
postaje sedi{te arhiepiskopije.
Podelio je zemqu na osam episkopija
i umesto Grka za episkope postavio
Srbe. Da bi obu~io sve{tenstvo,
Manastir Hilandar
SVETA LIGA – savez hri{}.dr`ava
(Austrije, Venecije, Poqske i Rusije)
u borbi protiv osmanlijskog carstva
(1683–1699).
SVETAC (SVETITEQ), u hri{}. re-
ligiji – ~ovek koji se potpuno posve-
tio Bogu kao propovednik vere i uzor
moralnog `ivota (ispovednik) ili
je `rtvovao svoj `ivot za Hristovu
nauku (mu~enik) (l krsna slava).
SVETI SAVA (1175–1236) – veliki
srpski prosvetiteq, kwi`evnik i
dr`avnik, osniva~ samostalne srp-
93
Sveti Sava (freska iz manastira Mile{eva)
 VODOZEMCI
ledwih decenija sve je izra`enije
zaga|ivawe prirodnih voda, {to
mo`e imati dalekose`ne negativne
posledice po `ivi svet na na{oj
planeti (p Zaga|ivawe vode).
VODOZEMCI (lat. Amphibia) – kla-
sa prvih ki~mewaka koji su se prila-
godili `ivotu na zemqi. ^ine prelaz
izme|u vodenih i kopnenih `ivotiwa.
Naseqavaju topla i vla`na stani{ta,
ali ne `ive u slanim vodama. Na
osnovu sli~nosti `abqe larve (pu-
noglavca) sa larvom {akoperke,
zakqu~eno je da su vodozemci nastali
od ovih izumrlih riba, s tim {to su se
od parnih peraja {akoperki razvili
udovi kopnenih ki~mewaka. Vodozem-
ci se ipak nisu potpuno odvojili od
vode, ve} `ive pored we. U stadijumu
larve di{u na {krge, {to je odlika
pravih vodenih organizama. Kada
odrastu, di{u plu}ima i preko ko`e,
tj. koriste kiseonik iz vazduha koji
ulazi u krv i preko zatvorenog krv-
nog sistema raznosi se do svih }elija.
Srce im se sastoji iz dve pretkomore
i jedne komore. Ugl. se razmno`avaju
jajima, koja se preko p kloake izbacu-
^ove~ija ribica
Da`devwak
Mrmoqak
94
81
Kreketu{a
Krastava `aba
ju u spoqa{wu sredinu. Oplo|ewe
je spoqa{we, a iz oplo|enih jaja
izlaze larvice ribolikog izgleda,
koje se kasnije preobra`avaju (p
Metamorfoza). – Vodozemci se dele
na dve velike grupe, i to na vodozemce
bez repa, u koje spadaju sve vrste `aba,
i vodozemce s repom, u koje ubrajamo
da`devwaka, mrmoqka i ~ove~ju
ribicu (retku `ivotiwicu koja `ivi
u vodi planinskih pe}ina u Sloveniji
i Hercegovini, a spada u p endemi~ne
vrste).
VODONIK (H) – hem. element ~iji
je atomski broj 1 a relativna atom-
ska masa 1,008. Slobodnog vodonika
na Zemqi gotovo i nema, dok su we-
gova jediwewa veoma rasprostrawena
– ulazi u sastav vode, ugqa, nafte,
prirodnog (zemnog) gasa, biqnih i
`ivotiwskih organizama. Najras-
prostraweniji element u svemiru; u
obliku p plazme ~ini skoro polovinu
mase Sunca i zvezda. Bezbojan gas, bez
ukusa i mirisa, oko 14 puta lak{i od
vazduha. Zapaqen gori bledoplavim,
toplim plamenom i gradi vodu. Smat-
ra se da je vodonik gorivo budu}nosti,
po{to pri sagorevawu osloba|a ve-
liku koli~inu toplote, a ne zaga|uje
okolinu kao ostala goriva (drvo,
ugaq, nafta…).
VODOSTAJ – nivo vode u reci odre-
|en u trenutku osmatrawa; izra`ava
VOJVODINA
se u centimetrima. Pri najvi{em
vodostaju, reke mogu da se izliju iz
korita, i tada nastaju poplave.
VOJVODINA – autonomna pokra-
jina u sastavu Srbije koja zauzima
21 % wene teritorije. Prostire se
izme|u u`eg podru~ja Srbije, Hrvat-
ske, Ma|arske i Rumunije. Velikim
rekama Dunavom i Savom podeqena je
na tri regije: Banat, Ba~ku i isto~ni
Srem (mawi, zapadni deo Srema pri-
pada Hrvatskoj). Najve}i gradovi u
Sremu su Sremska Mitrovica i Ruma,
a zna~ajni su i [id, In|ija, Srem-
ski Karlovci, Stara i Nova Pazova.
Najve}i gradovi u Banatu su Zre-
wanin, Pan~evo, Vr{ac i Kikinda, a
u Ba~koj – Novi Sad (glavni i najve}i
grad Vojvodine; wegov mawi deo
– Petrovaradin nalazi se u Sremu).
Drugi grad po veli~ini je Subotica,
a zatim slede: Sombor, Be~ej, Senta,
Vrbas, Ba~ka Palanka, Apatin, Kula
i dr. – U geomorfolo{kom pogledu
Vojvodina predstavqa ju`ni deo stare
centralne ravni Panonskog jezera. U
wenom reqefu izdvajaju se: aluvijalne
(nanosne) ravni u dolinama Dunava,
Tise i doweg toka Save. Sastoje se
od re~nih nanosa (gline izme{ane
sa peskom) i  lesa. – Bare i ritovi
Carska bara
~ine blizu 3 % povr{ine Vojvodine.
Najve}a je Obedska bara oko Kupi-
nova i Obre`ja. – Lesne zaravni
obi~no se izdi`u iznad aluvijalnih
ravni, prete`no na wihovom obodu
a izgra|ene su od lesa. Ve}e lesne
zaravni su: Tele~ka i Titelska (u
95
 Из Речника књижевних термина

96 97
98 99
100 101
811.163.41-36(035)
811.163.41-35(035)
ПОПОВИЋ, Весна
Српски језик : граматика, правопис и језичка култура : уџбеник за 3. разред основне
школе / Весна Поповић ; - Београд : Драганић, 2006 (Београд : Графодром). - 102 стр. : илустр. ;
24 cm
Тираж 500.
ISBN 86-441-0633-3
а) Српски језик - Граматика - Уџбеници
б) Српски језик - правопис - Уџбеници
COBISS.SR-ID 125309452