Sokratova kuna pravila

Jedini uslov da biste proitali ovaj tekst, jeste da potpuno primenite ovo to
proitate. Ako nameravate da ne sprovedete u delo sitne savete koji se u ovom
tekstu daju, odmah okrenite stranu i nastavite dalje. U suprotnom, snosiete svu
odgovornost koju donosi lenjost, a to je, nemojte ni malo sumnjati, uasna stvar.
Cilj i namera ovog teksta je da uzdrma dizgine discipline u vaem biu i pokrene tok
energije i ivota u pozitivnom smeru. Nita vie, a opet, nita tee.
Inspirisani Danom Millmanom, piscem poznate knjige Put mirnog ratnika, po kojoj
je snimljen istoimeni film, odluili smo da bi bilo dobro preneti pouke koje ine
sutinu ovih dela. Ove pouke i saveti su koncipirani tako da probude i proire nau
svest i stoga je neophodno shvatiti ih ozbiljno i primeniti kada god to na usnuli um
dozvoli.

Prva istina koja je svima poznata, na ovaj ili onaj nain, jeste da je na ivot jedna
velika uionica. Mi smo roeni kako bi uili, kako bi irili nau svest o svetu oko nas i
o nama samima. Roeni smo da rastemo u svakom smislu. Ono to mnogi ne znaju,
a to Dan Millman objanjava divnim priama, jeste kako mi to uimo. Nijedan
fakultet, diploma, ili titula nije merilo vaeg znanja. Toga morate biti svesni, iako ta
injenica predstavlja jak udarac za ego, pogotovo ako je veim delom utemeljen na
intelektu. Merilo naeg znanja predstavlja samo nae iskustvo. I ovo je formula koja
je apsolutna i vena istina.
ucionica
To najbolje ilustruje pria o jednom veoma uenom i kolovanom mladiu koji je
veinu vremena provodio itajui razne knjige i gomilajui razliite vrste znanja.
Prilikom jednog putovanja, on je doao na obalu velike reke i tu naao laara da bi
ga ovaj prevezao preko. Dok su tako plovili rekom, da bi mu vreme bre prolo,
mladi poe priati o svojim znanjima, o knjigama koje je proitao, kolama koje je
zavrio i sve to ostavi veoma impresivan utisak na laara. U jednom trenutku laar
mu ree: Nema sumnje gospodine, nauili ste izuzetno mnogo, ali da li ste nauili
plivati?
Pa ne, nisam, odgovori mu mladi.
Bojim se da je vae znanje u tom sluaju beskorisno, ree laar, jer na amac
tone.
Praktine pouke donose nam mudrost dublju od one koju stiemo iz teorijskih pouka.
Ono to ljude plai, jeste da iskustvo nije uvek pozitivno. Meutim, pouka je uvek
pozitivna, bez obzira koliko iskustvo bilo negativno. Svaki uspeh je proizvod niza
neuspeha. To je nain na koji uimo. Metodom pogreaka mi uimo kako neto

uraditi ispravno. Deca su najbolji primer za to, jer niko ne pravi toliko greaka i ne
ui toliko brzo kao deca. Zato bi se iko plaio neuspeha ako ima u vidu da on nosi
pouku, a pouka nosi mudrost. Dakle, svaki neuspeh vodi nekom postignuu. Razlika
izmeu uspenih i neuspenih ljudi je u tome to su uspeni bili istrajni i uporni, ne
dozvoljavajui da im neuspeh bude krajnji cilj. Nijedan neuspeh nije konaan osim
ako vi tako ne odredite.
Sedam izdavaa odbilo je Prohujalo s vihorom Margaret Mitchell, pre nego to je
neko prihvatio to delo; engleski romanopisac John Creasey odbijen je 753 puta pre
nego to je objavio prvu od svoje 564 knjige. Vie od stotinu banaka odbilo je zahtev
Walta Disneya pre nego to mu je jedna napokon odobrila zajam za izgradnju
Disneylanda.

to vie nauimo, to smo prilagodljiviji i to manje pogreaka ponavljamo. Uenje

iziskuje promenu; promena podrazumeva gubitak obrazaca; gubitak obrazaca
podrazumeva umiranje za staro; umiranje za staro raa novo. Zapravo se nita ne
promeni dok se mi ne promenimo.

Postoji samo jedan nain da se izae iz ablona nametnutog ivota i on je sledei

(ovaj savet je praktian i mora se primeniti):
Vano je svesno opaanje vlastitog ponaanja i vlastitih postupaka.
kisobran
Zvui lako, ali je u stvari izuzetno teko biti svestan sebe i svojih postupaka. Svako
ko je ikada probao da prati i posmatra sebe, shvatio je da nije u stanju biti svestan
vie od par minuta, ako ak i toliko. ta znai biti svestan samog sebe? To praktino
znai osvetliti svaku svoju misao, emociju, ili delo. Znai videti to, osetiti, kada
proe misao kroz glavu, rei sebi: Hej, ja sam sada pomislio na to i to, ili u
trenutku nadolazeeg besa postati svestan da se bes pojavljuje i samo ga
posmatrati, kao da je neki stranac. Dovoljno je samo posmatrati svoju emociju, ili
misao i ona je ve osveena. Dakle svesnost znai neprekidno samoposmatranje.
Osmotrite emociju kao da ste neki voajer, a ona kao da je stranac. To je odnos
osveivanja. Opazite kako se kreete i kakvi su ton i boja vaeg glasa u razliitim
situacijama - posebno u stresnim, u kojima je veina ljudi nesvesna. Posmatrajte
sebe u situacijama upoznavanja novih ljudi (moda nismo svesni da zagrizemo
usnu, ili se namrtimo kad god upoznajemo nekoga). U svemu postoje obrasci i jako
je vano osvestiti ih.

to vie osveujemo sebe, to veu kontrolu nad svojim ivotom dobijamo. Dok se u
potpunosti ne osveste, ljudi su samo brodovi u oluji sudbine. Tek kada

zagospodarimo sopstvenom sveu, more e se smiriti i moi emo birati svoj

pravac.
Mnogo lekcija se mora nauiti na tom putu i bolje ih je uiti na vreme, jer ukoliko ih
izbegavamo, ili zaobilazimo, one e nam se vraati u sve teim oblicima. Nevolja je
jedan od naina na koji univerzum privlai nau panju. Telesna bol podstie nas da
uravnoteimo telo. Emocionalna patnja otkriva nam nae iluzije i otpor. Duevna
patnja otkriva isceljujuu mo sadanjeg trenutka. Neke boli nije mogue izbei, ali
kad nauimo sluati blage ivotne pouke, patnja se rasplinjuje.
Bolest je doktor koji se najvie slua; dobroti i mudrosti samo dajemo obeanja; bol
posluamo. - Marcel Proust
Veoma bitna spoznaja je i ta da mi ne moemo odrediti ishod neke situacije, ali zato
moemo odrediti svoj trud. Mi ne moemo znati da li emo pobediti u nekoj igri, ili
ne, da li emo dobiti posao koji elimo, ili pronai ljubav. Ali zato moemo odrediti
trud koji emo u to uloiti. ta god mislili, ili oseali, sumnjali, ili strahovali, uprkos
naoj prolosti, ili roditeljima, na trud i dalje oblikuje na ivot. Ako dajete sve od
sebe, radite dobro. Stoga uloite trud, a tada prihvatite ishod. Pustite ono ime ne
moete upravljati.
Mnogo toga nije u naim rukama. Neki postupak moe biti ispravan, ali u pogrenom
trenutku on ne slui niemu. Kao to delovanje moe odraavati hrabrost, ekanje
moe odraavati mudrost. Ali, ako ekamo da dobijemo doputenje, da se oseamo
vie motivisano, da postane lake, da strah nestane, ili da na vrbi rodi groe, mogli
bismo propustiti svaku priliku za delovanje. Ako ekamo savreni trenutak, mogli
bismo otkriti da uopte nismo iveli.
Ljudi koji predugo razmiljaju pre nego to naine korak, mogli bi itav ivot provesti
na jednoj nozi. - Anthony de Mello
klepsidra
Primena ovoga naela i ivljenje sa svrhom znai pitati samog sebe ne samo "ta
moram uiniti?", ve i "Kada je najbolje vreme da to uinim?".
Ono to smo posejali dobrotom, vraa nam se kao etva iznenaenja; poslani darovi
vraaju nam se u drukijim omotima. Dobra dela i vrline nalik su semenkama koje
se mnoe; posadimo jednu mladicu i poanjemo umu zahvalnosti. Najjednostavniji
in velikodunosti blagosilja onoga koji daje, ali ako dajemo da bismo primali, nae
se nade razbijaju na obalama vezanosti. Stoga zbog davanja dajte najbolje od sebe i
najbolje e vam se vratiti.

Testirajte ovo pravilo:

- Navedite troje ljudi koje dobro poznajete.

- Za svaku osobu navedite ta ste joj tano, konkretno dali jue, u proteklih sedam,
ili mesec dana.
- Za svaku osobu navedite ta vam je tano, konkretno dala. Ako dobro razmislite,
mogli biste ustanoviti da ste primili barem onoliko koliko ste dali.
Mrtvi sa sobom nose samo ono to su dali. - DeWitt Wallace
Duhovni ivot zapoinje i zavrava se telom. Ono je naa jedina imovina koja traje
itav ivot. Moemo meditirati, vizualizovati i sanjati, ali ne moemo izai iz tela ako
najpre ne uemo u njega. U uravnoteenom stanju telo i duh zajedno stvaraju
energiju i obilje u naim ivotima. Ravnoteu postiemo putem "svetog trojstva
zdravlja": svakodnevne telesne aktivnosti, zdrave hrane i kvalitetnog odmora.
Uravnoteite telo. Verujte njegovoj mudrosti. Iz tog temelja proizilazi sve drugo.
Moramo sluati svoje telo i svoju prirodu jer samo tako emo biti povezani sa
ivotom oko nas. Moramo biti svesni ciklusa jer oni su prirodno ustrojstvo ivota,
poput etiri godinja doba koja beskrajno slede jedno drugo. Tekoe s vremenom
prolaze, kao i uici, jer ta god se uzdigne, mora pasti, a ta god padne, ponovno e
se uzdii u ovom, ili onom obliku. To je priroda sveta. Ciklusima ivota ne moemo
upravljati, ali moemo ih jahati kao jogunaste konje, ili blage talase. Prihvatajui
promene vlastitih doba, kreemo se u skladu s ciklusima sopstvenog sveta.

Sluajui sebe, posmatrajui se, mi irimo svest i tako podiemo vibraciju

celokupnog sveta oko nas, doprinosei njegovom razvoju. Ovaj put nije lak i strah
vreba iza svakog oska, spreman da nas zaskoi i vrati u tamu. U tim trenucima,
samo se setite rei velikog Milorada Pavia : Jedan od puteva u pravu budunost,
iako ima lane budunosti, jeste ii u pravcu u kom raste tvoj strah. I produite
dalje.