ep Odiseja - Homer

Odiseja je starogrčki ep nastao u VIII st. p.n.e. Pevao ga je slepac, Homer koji je živeo oko 800g.
p. n. e. Za njega je vezivan i niz drugih epova, šaljivi spev: Boj žaba i miševa i dr. dela, ali se u
18 veku pojavila sumnja u njegovu egzistenciju. Interesantni su njegovi opisi i heksametri
(stihovi od 6 slogova). Veruje se da je Ilijadu napisao u ranijim a Odiseju, kao nastavak, u
kasnijim godinama. Po Homerovim spevovima možemo zaključiti kakvi su bili stari Grci. U
Odiseji se opisuju lutanja Odiseja, grčkog junaka po završetku Trojanskog rata pri povratku na
Itaku vernoj ženi Penelopi i sinu Telenahu. Odisej je hrabar, lep junak koji se trudi vratiti svojoj
supruzi. To mu daje snage da prebrodi sve teškoće koje mu se ispreče na putu.

Pored njega tu se pojavljuju i drugi likovi:

Penelopa, njegova žena koja odbija sve prosce, i kada više nije bila sigurna da je Odisej živ.
Telenah, njegov sin sličan ocu po svojoj hrabrosti, naročito nakon što ga je Atena ohrabrila da
otera sve prosce.
Atena - grčka boginja lova koja pomaže Odiseju i olakšava put koliko može.
Posejdon - grčki bog mora koji otežava put Odiseju, jer je ovaj oslepeo njegovog jednookog sina
(KIKLOPA Polifema)
I dr. - Zevs, Apolon, Kalipsa...

Fabula Odiseje

Nakon što je niz godina proveo u zarobljeništvu nime Kalipse na ostrvu Ogigiju, bogovi Odiseja
oslobađaju, on žuri da dođe kući. Za to vreme Atena pomaže Telenahu (Odisejevom sinu) da
otera prosce njgove majke, nagoveštavajući mu da će otac uskoro doći. Međutim Posejdon
razbije Odisejev brod od obale ostrva Sherije. Tu Odisej, uz Ateninu pomoć, sreće Nausikoja, kći
tamošnjeg kralja, koja mu pomaže da dođe do grada. Tamo Odisej dolazi do kralja Alkonija pa
mu opisuje svoje doživljaje. Nakon što napokon stiže na Itaku, Penelopa ga jedva prepoznaje, a
otac je presrećan što vidi sina.

Mesto radnje: Istočni i srednji deo Mediteranskog mora

Vreme radnje: Nakon završetka Trojanskog rata.

Ideja: Ideja je, po svemu upornost i da se čekanje isplati. Da Odisej nije bio uporan da dođe do
Itake, i da ga Penelopa nije uporno i verno čekala nebi bili srećni.

Tema: Lutanja Odiseja i njegov povratak porodici uz pomoć Bogova.

Beleške o delu

Glavini lik ovog dela je Odisej. Njegova domišljatost i realističan duh vide se u Polifemovoj
pećini. U mnogim prigodama u Odisejevu se značaju otkrivaju neke crte koje su glavno oruđe
trgovaca, a to su: hladnokrvnost, proračunatost, rasuđivanje i laž. On se njima obilato služi i
onda kada bi najhladnokrvniji čovek izgubio svoj mir i podlegao nagonu srca, a i onda kada to ne
zahtevaju okolnosti. On zna npr. da će u kobnom susretu sa Skilom morati izgubiti šestoricu
drugova i da će njihova smrt biti na neki način zalog za spasenje ostalih. On to prihvata jer
drugog izlaza nije bilo, a od prijatelja krije taj strašan čas. Za razliku od Ilijade koja je ratni ep,
Odiseja je mirnodobski ep.

Odiseja je odraz grčkog društva na prelazu iz rodovske zajednice u robovlasnički društveni

sistem. Ona ima ogromno značenje za pručavanje tog perioda razvitka društva, njegovog načina
života i mišljenja. U Odiseji je vrlo verovatno odražena ta faza društvenog razvitka u svim
odnosima. Da nisu sačuvane Odiseja i Ilijada, mi ne bi mogli u potpunosti shvatiti religiju starih
grka, njihovu literaturu niti umetnost. U Ilijadi i Odiseji najpotpunije je izražena grčka
mitologija, koja je bila neiscrpno vrelo za grčku umetnost.

Odiseja - Kratak sadržaj:

Odiseju, znamenitom grčkom junaku i kralju Itake na povratku iz Troje zameo se svaki trag. Na
Itaci se pronio glas da je nastradao, pa su nagrnuli prosci Penelopi, njegovoj ženi moleći je da
pođe za jednog od njih. Njoj nije do udaje a prosci su zbog toga nestrpljivi, nasrtljivi i drski. U
Odisejevu domu počinju svakakve nezgode. Prosci se goste i zabavljaju, i tako rastaču Odisejevu
domovinu. To traje već četvrtu godinu.

Konačno su se bogovi sažalili nad Odisejem i odlučili da prekinu njegova stradanja. U tome
velikog udela ima boginja Atena, koja uvek uskače u pomoć Odiseju kad se nađe u nevolji. Na
skupštini bogova Atena se zauzela za Odiseja. Odisej se zamerio bogu Posejdonu što mu je
zaslepeo sina Polifema. Zbog toga mu preti da se vrati kući. Kako Posjedon nije bio na skupštini,
bogovi odluče da se nakon 20 godina Odisej vrati kući. Atena odmah ode do Telemaha i naredi
mu da sazove narodnu skupštinu i da zapreti proscima, što Telemah i učini. Prosci ga izruguju i
ne žele otići iz njegove kuće sve dok se njegova majka ne odluči za jednog od njih.

Telemah kreće na put da sazna nešto o ocu Odiseju. Atena je preobražena u Mentora odvela
Telemaha do Pigena da nađe Nestora. Nestor nije mnogo rekao nego ga uputi Menelaju. Na
Olimpu bogovi ponovno većaju. Atena je ponovno podstakla pitanje Odisejevog povratka.
Odlučeno je da se Odisej napokon vrati kući.

Hermon, glasnogovornik bogova, obavesti Nimfu o odluci bogova radi koje je i došao. Kalipsa
pođe Odiseju saopšti odluku bogova. Odisej je u prvi mah mislio da se radi o još jednoj varci, a
tek je onda uvideo da Kalipsa govori istinu. Odisej je u svom daljem putovanju imao još dosta
poteškoća. Odisej je došao do feničana koji su priredili gozbu u njegovu čast. Odisej je
feničanima ispripovedao sve o svojim mukama i patnjama. Pripovedao im je o Kiklopu kojeg je
oslepeo i zbog kojeg je kažnjen od boga Posejdona.

Pričao im je o Kirki koja je njegove prijatelje pretvorila u svinje, a na kraju im povratila ljudski
oblik, a Odisej i prijatelji su ostali kod nje godinu dana. Tada im je ispričao o mrtvačkom carstvu
gde vide majku za koju ne zna da je umrla. Ispričao im je o sirenama koje su svojom pesmom
izmamile svakog mornara koji onuda prođe. Govorio je o strašnoj Skili i Ohalijevom govedu.
Nakon dugog razgovora Odisej krene na put u Itaku. Feničani ga usnulog odvedu do Itake. Atena
je Odiseja prerušila u ružnog starca tako da ga niko na Itaki ne prepozna. Tada ga uputi kod
Eumeja. Eumej lepo primi starca ne znajući da je on njegov gospodar. Eumej je govorio lepih
stvari o Odiseju. Odisej odluči da sada ovako prerušen sazna o odanosti sluškinja. Atena ode do
Telemaha da ga obavesti da brzo dođe kući. Telemah se vrati kući u tajnosti i tad prepozna svog
oca Odiseja. Atena, Odisej i Telemah zajedno planiraju napad na prosce. Odisej odlazi prerušen
u kuću gde ga prepoznaje služavka po ranjenoj nozi. Na kraju ipak dođe do pokolja prosca, ali
kraj je srećan jer Penelopa prepoznaje svog muža nakon mnogo godina.

Analiza likova:

Odisej

Kralj Itake, glavni lik istoimenog dela. Odisej se odlikuje hrabrošću, domišljatošću i strpljivošću.
On je vrlo hrabar i pametan čovek i po tome je bio poznat u celom kraljevstvu i šire u svetu.
Mnogi su samo na izgovor njegovog imena osećali strah. On je uz to bio i vrlo osećajan čovek
velikog srca.

Penelopa

Odisejeva žena, izmorena od tuge i očaja zbog gubitka voljenje osobe. U proteklih 20 godina
mnogo puta je bila u zabludi o povratku Odiseja tako da u prvi mah nije prepoznala svog muža.
Ovog puta je htela biti mudra i postavlja Odiseju zamku. Na kraju ipak u starcu prepoznaje svog
Odiseja. Penelopa je bila uvek čvrsta žena i nije dala da je prosci zavedu.

Telemah

Sin Odisejin i Penelopin, bio je vrlo mlad kad je morao postati glava kuće. Vrlo je neiskusan i
slab da se suprostavi mnogim proscima koji su nemilice trošili njihovo imanje. Po Ateninu
savetu odlazi sam u svet da traži svog oca za kojeg ne zna je li živ ili mrtav. Telemah dobro
obavlja svoj posao, poneo se hrabro i odlučno i zajedno sa svojim ocem uništava prosce.

Atena

Bila je boginja mudrosti. Velika zaštitnica Odiseja i njegove porodice. Trudila se pomoći
Odiseju i njegovu sinu u bilo kojoj situaciji. Na kraju se njena velika ljubav i trud isplatila jer je
Odiseju vratila porodicu i život.

Prepričana lektira - Odiseja

Odiseja se sastoji od 12 110 heksametara. Dobila je ime po glavnom junaku, Odiseju. Nakon
desetogodišnjeg ratovanja pod Trojom, on luta po svim morima i doživljava opasne pustolovine.
Pošto je u brojnim opasnostima izgubio sve svoje prijatelje, vraća se na Itaku, gde se osvećuje
proscima, uz pomoć svojega sina - Telemaha.

Okosnicu odiseje čine Odisejev povratak i osveta proscima. Ti su motivi obogaćeni dramatskim
prikazom pređašnjih junakovih desetogodišnjih lutanja, a pripoveda ih sam junak na dvoru kralja
Alkinoja. U ep je umetnut i motiv o sinu koji ide u potragu za svojim ocem. Pesnik je u
moralnom pogledu produbio priču o Odiseju time što je sa pustolovnim putovanjima povezao
motiv o povratku muža koji izbavlja svoju porodicu iz nevolje.

Kompozicija Odiseje je isprepletenija od one u ilijadi. Sve su epizode u službi temeljnog motiva,
a jedinstvo je izraženo u strastvenoj želji junaka da se vrati u domovinu i porodicu. Odiseja je
okretnija i u variranju jednog motiva: odvraćanje Odiseja od domovine i žene, na sve različite
načine. Karakteri u Odiseji su različiti i jače istaknuti nego u Ilijadi. Stvorena je fina razlika
između Odisejevih prijatelja. Ženske i muške sluge u Odisejevom domu su podeljene na verne i
neverne. Osim toga, u Odiseji su i ženski likovi profinjeni i produbljeni. Novost su mladenački
likovi.

U Odiseji ima mnogo manje poredđenja. U Ilijadi ih je bilo više zbog bezbrojnih sukoba koji su
davali više mogućnosti za poređenje, koje su tu upravo potrebne radi predaha od ratnih strahota.

Najveća je razlika Ilijade i Odiseje u religijskom shvatanju. U Odiseji su bogovi većinom

zaštitnici pravnih i moralnih odnosa među ljudima. Sudbina je u Odiseji isključena kao pokretni
motiv, a u Ilijadi joj se pokoravaju i sami bogovi. Pričanje se odlikuje mirnoćom, neusporedivom
živošću i zornošću, a naročito treba naglasiti jasnoću i jednostavnost izraza. Nijedna poezija nije
kao Homerova, u isti čas tako siromašna i tako bogata, tako jasna i tako krepka.

Zaziv muze

Pesnik zaziva muzu da mu pomogne pripovedati o hrabrom ratniku Odiseju, da mu pomogne

pripovedati o njegovim putovanjima i borbama na povratku kući, nakon desetogodišnjeg rata
Grka i Trojanaca. Invokacija.

Odisej i Nausikaja

Deset godina nakon što je završio trojanski rat, bogovi odlučuju da se Odisej konačno vrati kući.
Posidon, koji se osvećuje Odiseju što mu je oslepeo sina Polifema, diže oluju i razbija čamac.
Odiseja talasi izbace na feačku obalu. U blizini tog mesta pere rublje i zabavlja se sa svojim
dvorkinjama Nausikaja. Veseli glasovi bude Odiseja i on im pristupa.

Odisej izlazi iz šume i svoju golotinju pokriva mladicom punom lišća. Njegova pojava i snaga se
upoređuju sa planinskim lavom. Pošto je gladan, pokušava uloviti hranu, ali ne uspeva. Dolazi do
devojaka koje se od straha razbeže. Ostaje samo Nausikaja. Odisej razmišlja hoće li joj se
pokloniti ili će je stojeći zamoliti za pomoć.

Zaključuje da je bolje da stoji, pa joj se lukavo obraća i hvali njezu lepotu, upoređujući je sa
boginjama. Objašnjava joj kako se ovde našao nakon mnogo pretrpljenih muka i nakon dvadeset
dana provedenih u pobesnjelom moru, i još jednom je moli za pomoć jer, kaže, u ovom gradu
nikog ne poznaje. Ona mu odgovara da joj se ne čini rđav ni ludak, ali da je Zevs svakom čoveku
odredio sudbinu prema zasluzi. Kazuje mu da je ona kći Alkinojeva koji je kralj Feačana. Nakon
toga doziva dvorkinje i govori im da bogovi njima sigurno ne bi poslali lošeg čoveka jer ih vole.
Dvorkinje povedoše Odiseja u zavetrinu, obukoše ga i daju mu bočicu žitkog ulja da se opere u
reci. On ih moli da se udalje jer mu je neprijatno prati se pred njima, lepoticama, pa one odlaze.

Opere sa sebe morsku penu, a Atena ga učini većim i lepšim. Kad je to videla, Nausikaja se
začudila njegovoj lepoti jer joj je pre bio ružan. Kaže da bi bila srećna da je on njen muž. U srcu
Nausikaje budi se osećaj prema Odiseju, gotovo više poštovanje nego sama ljubav. Ona je
najdražesniji lik grčke poezije zbog svoje otvorenosti, lepote i dobrog srca. To vidimo prema
njenom ponašanju prema čoveku kojeg prvi put vidi i koji joj je potpuni stranac.

Odisej je hrabri i odvažni ratnik što je dokazao u Ilijadi. Svoju mudrost i lukavost, pokazao je
smišljanjem Trojanskog konja. Opreznost, hladokrvnost i prevara spašavaju ga od svih opasnosti.
Radoznalost i nekoristoljubiva žeđ za novim saznanjima neplemenitije su crte njegove ličnosti.
Bračna vernost i ljubav daju mu snagu da strpljivo podnosi sve opasnosti i poniženja.

Odisej kod Kiklopa

Uz pomoć Nausikaje, Odisej odlazi na feački dvor, gde ga kralj Alkinoje lepo ugošćuje i moli da
priča o sebi. Odisej odaje ko je i počinje priču. Priča kako je u Kiklopskoj zemlji sa nekoliko
dugova u pećinu Kiklopa, koji je pojeo dva njegova druga za večeru, a dva za doručak.
Dosetiljivi Odisej smišlja kako bi spasio sebe i preostale drugove.

Odisej počinje sa pričom kako je Kiklop napravio sve uobičajene poslove: naložio vatru,
pomuzao ovce, a zatim pojeo dva njegova druga. Pošto se najeo, poterao je ovce na pašu i opet
navalio stenu na ulaz. Dok je Kiklop bio na paši, tj. dok je čuvao ovce, Odisej je smišljao osvetu
i plan za bijeg. Ugledao je Kiklopov kajak, odrezao hvat i naredio drugovima da ostružu dno, a
on je napravio šiljak. Dogovorio se sa drugovima da će mu iskopati oko dok bude spavao.

Kiklop je naveče opet došao, uterao sve ovce u pećinu i opet navalio stenu na ulaz. Nakon što je
završio uobičajene poslove, opet je zgrabio dvojicu i pojeo ih za večeru. Odisej počinje provoditi
svoj plan. Doneo je Kiklopu vino i napio ga. Brzo je Odisej sa svojim drugovima zagrejao kolac
pa su ga zabili Kiklopu u jedino oko, a Odisej ga je odozgo upro i zavrteo.

Kiklop je počeo urlati od bola, a oni se od straha razbežaše. Počeo je dozivati druge kiklope koji
dolaze doi njegove pećine i pitaju šta je. Odisej i dalje razmišlja kako da pobegne. To je učinio
tako što je drugove stavio pod ovnove da ih kiklop ne bi mogao napipati. Uspeli su pobeći, a u
ovom je odlomku, Odisej samo potvrdio svoju hrabrost, mudrost i lukavost. Odiseja je, kao i
Ilijada, puna stalnih epiteta i poređenja.

Beleška o piscu

Homer je živio između 900. i 700. godine pre Hrista. On je najstariji poznati grčki pesnik. U
antici su mu uz autorstvo Ilijade i Odiseje pripisivali još niz kikličkih epova, tzv. homerske
himne bogovima, šaljiv spev Batra homiomahija (Boj žaba i miševa), kao i čitav biz drugih dela.

Ne zna se gde je radio. Njegov se zavičaj može odrediti samo poznatim grčkim distihom: sedam
gradova tvrdi da Homeru su zavičaj: Šmirna, Hios, Kolofon, Haka, Pil, Arg i Atena. Od svih tih
gradova najverovatnije je da se rodio u Smirni, a živeo na ostrvu Hiosu. Na tom se ostrvu kasnije
razvilo čitavo pokoljenje raspoda, koji su sebe nazivali homeridima.

Homera prikazuju kao slepog pevača koji je krasnaslovio svoje pesme putujući od mesta do
mesta, ali ni taj podatak se ne može uzeti kao verodostojan.