Univerzitet u Novom Sadu

Akademija umetnosti, 2022.

Dr Marina Milivojević Mađarev

Seminarski rad iz predmeta Svetska drama i pozorište 1, na temu:

Lik Neoptolema iz Sofoklove drame „Filoktet“

Student Vladimir Beljić

Januar 2022., Novi Sad

Sažetak:
Obrada psihološke promene i strukture glavnog lika u Sofoklovoj tragediji „Filoktet“.
Izučavanje važnosti lika Neoptilema za samu radnju drame, njen preokret i prepoznavanje.
Uviđanje sličnosti lika sa današnjim čovekom i isticanje važnosti drame za današnje vreme.

Ključne reči:
Filoktet; Sofokle; Neoptolem; Štambak

Literatura:
Đurić, M. (1986) Istorija helenske književnosti, Beograd: Zavod za udžbenike
Sofoklo (1980) Filoktet, Zagreb: Grafički zavod Hrvatske
Štambak, D. (1980) O Sofoklovu Filoktetu, Zagreb: Grafički zavod Hrvatske
Car-Mihec, A. (2000) Sofoklov Filoktet, Rijeka: Odsjek za kroatistiku Filozofskoga fakulteta
Sveučilišta u Rijeci
 „Filoktet“ je jedna od sedam sačuvanih tragedija koje je napisao antički tragičar Sofokle.
Svoje premijerno izvođenje ova drama doživela je na Gradskoj Dioniziji (409. godine p.n.e.),
gde je osvojila prvu nagradu. Radnja se odvija tokom Trojanskog rata kada Odisej i
Neoptolem pokušavaju da sa ostrva Lemne vrate u Troju iskusnog strelca Filokteta.
Lik FiIlokteta je itekako zanimljiv. Njegovim likom su se bavili i Eshil i Euripid koji su
napisali tragedije u kojima je Filoktet glavni lik, ali je nažalost samo sačuvana Sofokleova
tragedija.
Filoktet je važio za veštog strelca. Luk i strelu je dobio od Herakla. Kao takav nikada nije
promašio svoj cilj. Zbog toga je dobio poziv da se pridruži u ratu protiv Troje. Pre njegovog
dolaska u Troju, Hera šalje zmiju kao kaznu zato što Filoktet učestvuje u ratu. Rana koja je
nastala kao posledica ugriza je nepodnošljivo smrdela, zbog toga su vojnici ostavili samog
Filokteta na Lemni. Ovde počinje Sofokleova tragedija.
Radnja drame:
Na pusto ostrvo Lemnu iskrcali su se Odisej i mladi Neoptolem, Ahilejev sin. Odisej
nagovara mladog i neiskusnog ratnika, Neoptolema, da uđe u pećinu i da u njoj potraži
Filokteta. Filoktet nije na onom mestu gde su ga ostavili i zato Neoptolem mora da ga nađe i
da mu oduzme luk. Filoktetov luk je moćno oružje, neophodno kako bi Troja pala, zato ga
Odisej tako silno i želi. Naređuje Neoptolemu da Filokteta pridobije na svoju stranu i da mu
oduzme luk. Neoptolem se u početku gadi Odisejevih reči i njegovog predloga. On želi da sve
to uradi na plemenit način. Njegovo mišljenje se menja kada mu Odisej kaže kako će
Neoptolem poslati cenjen i dobiti visok čin ako uzme Filoktetov luk. Zbor mornara počinje s
Neoptolemovog broda i Neoptolem iznose tešku Filoktetovu sudbinu. Dalje nastavljaju o
tome gde bi se Filoktet mogao nalaziti. Filoktet se pojavljuje. Neoptolem mu se predstavi kao
Ahilejev sin. Na početku njihovog razgovora Neoptolem se pravi da ne zna zašto je Filoktet
sam na pustom ostrvu. Takođe, tu počinje da navodi kako je ljut na svoj narod i kako je
duboko razočaran u Odiseja. Pojavljuje se lažni trgovac, koga je poslao Odisej da kaže da se
Filoktet mora vratiti u Troju, jer je proročanstvo takvo. Filoktet ne želi da sluša trgovca, on sa
Neoptolemom ulazi u pećinu. Ponovo se pojavljuje zbor koji govori o teškom Filoktetovom
životu. Nakon zbora, Filoktek i Neoptolem izlaze iz pećine. Filoktet je u još gorem stanju,
oseća sve veći bol u nozi. Usled ogromnih bolova, Filoktet pruža Neoptolemu luk i
onesvešćuje se. Dok Filoktet spava, zbor peva pesmu kojom poziva Neoptolema da uzme luk
i da beži. Neoptolem to odbija. Filoktet se budi. Između Neoptolema i Filokteta nastaje oštra
rasprava. Pojavljuje se Odisej koji napada Neoptolema zbog neodlučnosti. Odisej i
Neoptolem sa uzetim lukom odlaze na brod. Zbor nagovara Filokteta da krene sa
Neoptolemom ka Troji. Odisej i Neoptolem se vraćaju. Neoptolem je konačno odlučio da
vrati luk. Odisej mu preti osvetom. Neoptolem je sada siguran u svoju odluku. On vraća
Filoktetu luk i sprema se da krene sa njim u Grčku. Deus ex machina se pojavljuje Heraklo i
savetuje Filokteta i Neoptolema da odu zajedno do Troje. Heraklo iščezava i Filoktet se
sprema za polazak, a zbor počinje da se moli za srećnu plovidbu.
Prema izloženoj radnji može se uvideti da je forma ove tragedije značajno drugačija od
ostalih. O tome govori i Dinko Štambak: „Onako kako ju je definirao Aristotel u Peri
Poietikes (1453, a) prava tragedija vodi protagonista ››ne od nesreće k sreći, nego od sreće k
nesreći‹‹, to jest k tragičnom završetku. Filoktet je zaobišao tu definiciju, spašen je, slava ga
čeka, pobjeda i povratak u rodnu Malidu-Etu. Međutim, mi tome ne prisustvujemo, jer
Filoktetova tragedija traje tekstovno deset godina + jedan dan kad sreće ljude s kojima će se
nemilice natezati.“ (Štambak, 1980 : 81).

Prepoznavanje:
U ovoj drami prepoznavanje se dešava kada Neoptolem uvidi sopstvenu grešku i samilost
počne da ga obuzima. U razgovoru sa Odisejem govori kako želi da ispravi grešku i da
Filoktetu vrati luk. On se kaje zbog padanje pod Odisejev uticaj. U njemu strah počinje da
jenjava i budi se prkos. Uviđa da je pitanje sopstvene časti važnije od pitanja položaja u
vojsci.
„Neoptolem: Idem da ispravim grešku koju počinih ranije.
Odisej: Govor čudnovat. Koju to grešku?
Neoptolem: Što pokorio sam se tebi i cijeloj vojsci.
Odisej: Što si napravio što je nedolično tebe?
Neoptolem: Zarobio jednog čovjeka najodvratnijim lukavstvom i prepredenošću.“
Preokret:
Neoptolem vraća Filoktetu njegov luk i počinje da ga moli da oprosti helenskom narodu koji
ga je ostavio na Lemni i da krene sa njim, jer se rat neće moći dobiti dok se Filoktet ne pojavi
u Troji. Nakon Neoptolemovog govora Filoktet ipak odlučuje da krene sa njim. Ukrcava se na
brod i kreće ka Troji.
„Sada znaš sve, pristani rado:
krasna dobit te čeka: najvećim helenskim junakom
bit ćeš smatran, a kad budeš prošao kroz ruke koje će te izliječiti, tad,
zauzev Troju, uzrok jadima mnogim,
postići ćeš slavu najveću.“
Psihološka promena lika:
Neoptolema srećemo i u prepoznavanju i u preokretu u ovoj tragediji. On je jedan od glavnih
likova ove drame. S obzirom na to da se Neoptolem kao lik pojavljuje od samog početka
drame, a Filoktet tek kada izađe iz pećine, možemo reći da bi Neoptolema pre igrao
protagonista nego deutaragonista. On je neko ko igra ulogu posrednika. Nalazi se u svađi
između državnih naređenja i sopstvenih uverenja. Birajući jedno od ova dva gubi drugo.
Važno je istaći njegovu mladost, želju za uspehom i slavom. Život jednog mladog ratnika pun
je neizvesnosti i budućih dokazivanja. Upravo zbog tolike naizvesnosti Neoptolem mora da
pazi kakve odluke donosi kako bi zadržao, pa čak i napredovao u vojsci. To u velikoj meri
utiče na njegov stav. Često njegov stav nije proizvod sopstvenih uverenja, već uverenja polisa
i njemu nadređenih. On je neko ko je podvodljiv, neodlučan i lak za izmanipulisati. Zbog
straha od gubitka položaja na početku drame bira da posluša Odisejeva naređenja i da na
nemoralan način Filoktetu oduzme luk. Kasnije, možemo videti buđenje Neoptolemovog
moralnog suda i njegovo prepoznavanje u ovoj drami. Neoptolem shvata da ne želi da se služi
niskim i prljavim načinima kako bi došao do cilja. Upravo zbog njegove odluke, ova tragedija
ima srećan kraj, gde čast pobeđuje nepoštenje. „U Filoktetu, prikazanom god. 409, prikazuje
se borba u kojoj istina i poštenje pobeđuju intrigu i laž ne samo subjektivno u ljudskom srcu
nego i objektivno u svetskom poretku.“ (Đurić, 1986 : 294). Neoptolem naposletku odbija
Odisejeva naređenja, bez imalo straha od posledica koje će ga verovatno čekati. Kroz svoje
postupke na kraju drame on pokazuje sopstvenu potrebu za dostojanstvom i čašću.
„Neki misle da je glavno lice Filokteta Neoptolem, plemenit mladić, ali neizgrađen, nestalan,
lelujav. Možda. Rastrzan, neodlučan, pred veličinom Filoktetove patnje i karakternosti, izrasta
u čovjeka zrela, od bića u nastajanju dolazi do sebe potpuna, neoboriva. Iz obruča Odisejevih
sofistikerija, ulazi u zonu sebe oslobođena, u sjeni veličanstvenog divljaka Filokteta. Nije
čudo da ga na kraju tragedije Heraklo naziva čovjekom, a Filokteta i njega poredi s lavovima
koji su zajedno krenuli k istom cilju. Osnažen primjerom Filoktetovim, Neoptolem okreće
leđa nekulturi, nepoštenju, lažima… i kreće s Filoktetom na brod da se vrate svojim
domovinama, da obrađuju ››svoj vrt‹‹.“ (Štambak, 1980 : 82).
„Sav zaplet u drami proizilazi iz suprotnosti u karakteru lukavog i bezobzirnog političara
Odiseja, koji ne preza ni od kakve laži i prevare kad treba učiniti ono što će biti svima od
koristi, i plemenitog i viteškog Neoptolema, koji po svojoj prirodi nije vrstan ni da zbori ni da
tvori zlo, te samo nerado pristaje da steče Filoktetovo poverenje. Ali docnije, kad mu nesrećni
patnik, pritisnut novim bolovima, s punim pouzdanjem poverio svoj luk, istinoljubivi
Neoptolem vraća se etičkoj normi, koja nije postavljena odozgo, nego leži u pravoj njegovoj
prirodi, koju pesnik neprestano ističe“. (Đurić, 1986 : 294).
Postavka komada nekad i sad:
Postavljanje „Filokteta“ u doba antičke Grčke bi podrazumevalo poštovanje mnogo pravila.
Glumci bi morali da nose maske i zbog nošenja teških kostima njihovo kretanje na sceni bi
bilo svedeno na minimum. Cela radnja se odvija na pustom ostrvu, tako da scenografski
komad nije zahtevan. Ekiklema ne bi bila potrebna zato što u komadu ne postoje scene
ubistva. Veliki problem u postavci drame bio bi izbor glumaca. U komadu postoje scene gde
se u istom trenutku pojavljuju Filoktet, Neoptolem i Odisej. To znači da bi od trojice glumaca
koliko je u antičkom teatru igralo u predstavi svako igrao po jednog od likova. Neoptolema bi
igrao protagonista, Filokteta deutaragonista, a Odiseja tritagonista. Ovde nastaje problem, jer
bi najlošiji glumac u postavci dobio ulogu glavnog negativnog lika.
Današnje izvođenje „Filokteta“ bi bilo mnogo slobodnije. Sličnost sa nekadašnjom
postavkom bi bila da sve uloge igraju muškarci, jer u komadu ne postoji ženski lik. Komad je
sam po sebi aktuelan i danas, ali se može staviti u još neke okolnosti pomoću kojih bi se još
više približio publici, posebno mladima. Da bi celokupna postavka imala smisla, neophodno
je Neoptolema staviti u prvi plan i pitanje časti postaviti za glavno pitanje predstave.

Značaj lika:
Neoptolem kao lik nije važan samo za dramu u antičkom dobu, nego i u današnjim
vremenima. On predstavlja sve današnje mlade ljude koji nemaju toliko mogućnosti u životu,
a žele da uspeju. Kao jedina mogućnost nudi im se pokorstvo sistemu, odobravanje i izvršenje
svakog naređenja, bez obzira da li ono bilo ispravno ili ne. Većina mladih na takav način
dolazi do uspeha, žrtvujući sopstvene ideale. Zbog pritiska pod kojim izvršavaju naređenja
mladi ljudi počinju da žive živote drugih, zamenjujući sopstvena uverenja tuđim.
Sofokle je u „Filoktetu“ dao jasno rešenje za ovaj problem kroz lik Neoptolema. Onog
trenutka kada postane siguran da je ono šta čini ispravno, Neoptolem prekida da razmišlja o
posledicama svojih postupaka, jer je pitanje pravde iznad svih drugih pitanja. Sofokle nudi
rešenje tako što će mladi biti spremni da svoja ispravna uverenja brane u korist opšteg dobra.
„ Odisej: Radeći tako, ne bojiš se ahejske vojske?
Neoptolem: Kad sam u pravu, nje se ne bojim“.

„Pojedinac se u Sofoklovoj tragediji (prvo Filoktet, a potom i Neoptolem) odupire

općim zakonima i nužnostima društva (Odisej). Pri tome i jedan i drugi, i izuzetni
heroj kao i uzvišeni društveni poredak imaju svoju granicu na kojoj se lome. Sve do
samog kraja u Filoktetovu slučaju stječemo dojam da će konačnu pobjedu ponijeti
tragični heroj. Ipak, desit ce se potpuno suprotno i (tek naočigled) neočekivano -
javit ce se deus ex machina ”. (Car-Mihec, 2000 : 117)

Koliko god Neoptolem bio važan za komad ipak se sukob na kraju drame rešava posredstvom
Herakla, koji se pojavljuje deus ex machina. Sofokle je bio veran starim vrednostima i
poštovao je bogove. Zbog toga konačnu reč u sukobu daje polubog, Herakle.

„Uzrok njegovoj pojavi moguće je pronaći u činjenici da je svijet Sofoklovih tragedija, kao
što tvrdi i Karahasan, svijet savršene harmonije društva i pojedinca. Zbog nje će Sofoklo pri
samom kraju ustuknuti i rješenje sukoba prilagoditi normama svog doba, pa će i ovdje, kao i u
svim grčkim tragedijama pobijediti ono opće, poredak“. (Car-Mihec, 2000 : 117, 118)

Od doba kada je stvarao Sofokle nas deli više od dve hiljade godina, ali problem i nedaće u
kojima se nalaze njegovi junaci su vrlo slični problemima današnjeg čoveka. Današnji čovek
je u boljoj poziciji nego ondašnji, jer mu je pruženo znanje i iskustvo svih ljudi koji su živeli
pre njega. Zbog toga je važno da iskoristi svoje potencijale i približi se rešenju problema.