ГРЧКА МИТОЛОГИЈА

Хомер је писао свој еп под називом Одисеја. Главни јунак у овом епу јесте
управо Одисеј, кнез грчког острва Итаке и син Лаертов. У Хомеровој Илијади, у још
једном његовом епу, можемо да упознамо јунака Одисеја, који је храбар, лукав, мудар и
сналажљив у борби, али у Одисеји упознајемо Одисеја који лута пустим острвом
Огигија док су се сви остали ратници након пада Троје повукли и вратили својим
породицама и кућама.

У једној пећини на том истом острву Огигија, педивном, очаравајућем и

пуним пријатних мириса природе, живи нимфа, богинја Калипса. Она је заробила
Одисеја у пећини и тражила је од њега да јој буде муж. Ако би он пристао да јој буде
муж, она би њега наградила са бесмртношћу и вечном младошћу. Међутим, Одисеј није
прихватио њену понуду, након чега је разбеснео многе богове, укључујући и бога
Посејдона који је хтео да га убије. Богови су се састали да би одлучили да ли да дозволе
Одисеју да се врати својој породици, или да остане заточен у пећини богиње. Атина,
богиња мудрости и рата, одлучила је помогне Одисеју да се врати кући. Она узима
златне амброзијске сандале са којима лети. Она узима и бронзано копље и са
Олимпијске горе силази на острво Итака. Она одлучује да посети Одисејев дом тако
што преузима људско обличје и прерушава се у Мента, краља Тафљана.

У Одисејевом дому су га чекали његова жалосна жена Пенелопа и њихов

син Телемах. Како је кружила прича о томе како су се сви вратили својим кућама, а
Одисеј није, тако су људи тога места све више почели да верују да је он мртав.
Међутим његова породица је веровала да ће се он можда једног дана вратити кући.
Пошто је прошло одређено време, и пошто су многи мислили да је Пенелопа удовица,
појавио се велики број нежењених мушкараца са острва Саме, Дулихија, Закинта. Како
је у Одисејевом дому било много места и много других људи коју су ту живели, ови
мушкарци су се окупили у његовом дому како би просили Пенелопу, а уз то су вршили
насиље над остатком људи. Они су унишавали Одисејеву имовину и искориштавали
место на коме се налазе.

Атина долази у дом Одисејев и разговара са Телемахом, уливајући му наду

да је његов отац, Одисеј, негде далеко од њих, али жив и заробљен. Она саветује
младића да каже мајци Пенелопи да се врати код свога оца и да се тамо припреми за
свадбу, уколико жели да се уда, а да он оде у потрагу за Одисејом. Атина се враћа на
Олимп, а саветима које је дала, Телемаху је помогла тако што је добио мудрост.
Телемах сазива све просце и саопштава им да напусте дом његовог оца, а Зевс му у том
тренутку шаље са неба два орла која су најавила просцима да ако остану и даље ту, да
ће их стићи пропаст и да ће умрети. А како просци нису хтели да поверују у тај знак,
они остају ту где јесу. Касније кроз читање епа можемо да видимо да је управо таква
судбина чекала просце. Наком повратка Одисеја, сви су били побијени.

За време док су просци били у дому Одисејевом, Пенелопа је лукаво

одуговлачила са својом одлуком о удаји. Она је рекла просцима да причекају како би
могла направити одело за свог старог свекра, да када он умре, има свечано одело у коме
ће лежати. Тако је она три године дању ткала, а ноћу парала своје ткање. Пенелопа је
прошла кроз страшну трагедију губитка вољеног супруга. Годинама је била сама, али
толико га је волела, да је била спремна да га чека колико год да је то било потребно.
Пенелопа нам показује колико је велика њена љубав. Она воли и спремна је да чека. Уз
све те године, имала је много лепих и богатих прилика за поновну удају, али она је
одлучила да остане верна своме мужу. Одисејева верност и љубав је такође била
тестирана. Као и Пенелопа, он је одлучио да буде веран својој вољеној жени.

Можемо да кажемо да су Одисеј и Пенелопа симбол истрајности, верности и

праве љубави како и тада у Хомеровом добу, тако и кроз све векове, до данас. Данас
можемо да видимо Пенелопину причу која се употребљава у многим аспектима
књижевности, као на пример у песми Лазе Костића Међу јавом и мед сном.

,,Срце моје самохрано,

ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце лудо,

шта ти мислиш с плетивом?
ко плетиља она стара,
 дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце кивно,

убио те живи гром!
што се не даш мени живу
разбрати у плетиву
међу јавом и мед сном!“ (Костић 1979: 87)

Француски вајар Емил Антоан Бурдел је 1912. године израдио бронзану

скулптуру која се данас налази у Музеју уметности у Хонолулуу. Он је израдио лик
Пенелопе која изгледа као да уморно али упорно чека Одисеја да се врати.

Фотографија
преузета са интернета
Магдалена Боснић

ЛИТЕРАТУРА:

1. Костић, Лаза. Песме. Београд: Слово Љубве, 1979.

2. Švab, Gustav. Najlepše priče klasične starine. Niš: Niški kulturni centar, 2004.