ŠTA JE SNOUDEN TRAJNO ZABELEŽIO U SVOJOJ KNJIZI?

Čitajući knjigu koja nosi naslov Trajno zabeleženo navelo me je da razmišljam koliko
smo u stanju da olako shvatimo svet u kome živimo. Savremeni čovek gotovo sve posmatra
veoma površno, a to je zahvaljujući našim pametnim računarima i mobilnim telefonima na
koje se oslanjamo da će sve znati bolje od nas i da će nam uvek biti od pomoći kad god ih
zatrebamo. Naravno, tu su i pametni satovi, pametne veš mašine, šporeti, klima ureĎji, i još
mnogo drugih savremenih, digitalizovanih ureĎaja koje koristimo tokom celog dana. Možda
se nikada do sada nismo pitali gde se skladište sve te naše informacije i pretrage na internetu,
kuda sve putuje informacija od našeg klika na ekranu do konačnog rezulata - pokretanja veš
mašine dok smo kilometrima daleko od nje. Da li se sve te informacije negde zadržavju? Da li
u njihovoj putanji ima nekih prepreka? Da li postoji neko ko može da utiče na našu komandu
da se ona drugačije izvrši? I konačno, da li neko može da ima informaciju o tome ko je
pretražio, kad je pretražio i šta je pretražio?
Upravo to se sve pitao i autor knjige Trajno zabeleženo. On ne samo da se pitao i da je
to njegovo pitanje ostala neka misterija ili neka tek tako puka teorija zavere. On je pronašao
odgovor na sva pitanja vezana za protok informacija u našem digitalnom svetu i odgovor o
samoj bezbednosti na internetu.
Zbog ove knjige sam počela moj svet da gledam drugačije. Još dosta ranije sam se
upoznala sa tek po kojom informacijom o Snoudenu i Džullijanu Asanžu, o tome šta su oni
učinili te su završili tamo gde jesu danas, jedan u zatvoru, a drugi u izgnanstvu, nepoželjan
svojoj državi, ali čitajući ovu knjigu, shvatila sam priču mnogo bolje i po prvi put malo bolje
razmislila o svojim pametnim ureĎajima, počevši od onih koji mi se nalaze blizu kreveta u
sobi, pa do oni u kuhinji, kupatilu itd. Knjiga Trajno zabeleženo je autobiografija Edvarda
Snoudena napisana 2019. godine u Rusiji u kojoj i dalje boravi, a u kojoj je ostao zaglavljen
od 2013. godine nakon što što su mu Sjedinjene Američke Države poništile sva dokumenta za
odlazak u Ekvador i učinila ih nevažećim zauvek. Možda će se nekim čitaocima činiti da je
ova knjiga suvoparna ili će im čak nedostajati neki vid dijaloga, ali uveravam vas da ova
knjiga otvara oči i širi pogled u svet. Ja sam sigurna da mi posle čitanja ove knjige nije sasvim
svejedno da li neko može da vrši nedozvoljeni nadzor nada mnom ili nad bilo kojom drugom
osobom na svetu, jer svaka osoba ima pravo na privatnost i slobodu.

Zbog tajnosti svog posla, Snouden je često bio u situaciji da ne može da iskaže jasno
svoje mišljenje, stavove i osećanja. Morao je da krije tajnu od svih svojih prijatelja, od
devojke i porodice. Morao je da krije tajnu da radi kao službenik Centralne obaveštajne
agencije. I ne samo to, morao je da krije i mnoge druge informacije koje je ta agencija čuvala
pod nazivom Strogo poverljivo. Informacije koje je Snouden 2013. godine otkrio novinarima
dnevnog lista Gardijan razbesnele su državne vrhove.

Možda se pitamo šta je danas uopšte Edvard Snouden promenio. Gotovo ništa veliko.
Zasigurno je promenio svoj život iz korena. Snouden trenutno boravi u Rusiji gde je dobio
azil i gde mu je garantovana sloboda. Edvard nije prihvatio posao drugih država koje su mu
nudile da radi na štetu svoje države. On ih je odbio, jer nikada nije želeo ništa loše da čini
svojoj državi. On voli svoju državu i svoj narod, ali on isto tako shvata da svih tih sedam
godina on nije radio za narod, nego za odreĎene moćnike koji su imali cilj da steknu još veću
moć. Danas je Edvard Snouden živ i zdrav. On ima dvoje dece i živi sa svojom bivšom
devojkom, a sadašnjom suprugom Lindsi koja je odlučila nekoliko godina nakon ostanka u
Rusiji da mu se priključi u stvaranju zajedničkog života.
Možda mislimo da ova priča ima srećan završetak, ali ja to tako ne bih rekla. Jer prvo,
ne verujem da će Snouden ikada moći ponovo da se vrati u svoju zemlju i da pritom bude
slobodan. A drugo, kome smeta to što su tajne otkrivene? Naravno, tajne smetaju moćnicima
koji su i dalje tu, koji i dalje imaju monopol nad drugima. Istina smeta onome ko i dalje
namerava da je krije, onome ko i dalje namerava da širi laži upakovane u šarene kesice tako
da one izgledaju veoma bezazleno. Možda mislimo da se išta promenilo, možda mislimo da
dok sedimo i čitamo ovaj tekst imamo potpunu slobodu. Možda mislimo kako ono što
pretražujemo niko drugi ne može da vidi osim nas. Ali, Edvard Snouden nam je pokazao da to
nije tako. On nam je pokazao da u današnjem svetu niko nije potpuno slobodan. Pokazao nam
je da čak i ono što obrišemo od podataka i dalje postoji. Pokazao nam je da je sloboda govora
i mišljenja zabranjena. Pokazao nam je da smo mi veoma mali ljudi, korisnici pametnih
ureĎaja, a da smo još manji kada smo svesni opasnosti, a ipak ne marimo za nju.
Iskreno se nadam da će ova knjiga dotaći ostale onako kako je i mene. Edvardu
Snoudenu treba da kažemo veliko hvala za istinu koju danas imamo, makar zbog nas samih.
Ako želite detaljno da otkrijete šta je to Snouden trajno zabeležio u svojoj knjizi, onda
je obavezno pročitajte.

Magdalena Bosnić