KAKO GOSPODARITI SOBOM

Pojam sugestije, odnosno autosugestije, je istovremeno i nov i star koliko i

oveanstvo. Nov je zato to do sada nije bio dovoljno ispitivan i prouavan, a star
zato to postoji koliko i ljudska vrsta.

Autosugestija je sposobnost sa kojom se raamo. Njena ogromna, neizmerna mo, u

zavisnosti od okolnosti, moe izazvati najbolje ili najgore posledice. Zato poznavanje
autosugestije moe koristiti svakom od nas, a posebno je znaajno za lekare,
advokate, vaspitae, roditelje.

Ovladavanje njenim svesnim korienjem omoguava nam da izbegnemo da kod

drugih ljudi nehotino izazivamo tetne autosugestije koje mogu imati teke
posledice. Svesnim stvaranjem dobrih autosugestija vratiemo fiziko i psihiko
zdravlje bolesnima, neurotinima i svima drugima koji su kao nesvesne rtve
prethodnih autosugestija izgubili pravi put u ivotu.

Svesno i nesvesno bie

Za razumevanje pojma sugestije, odnosno autosugestije, neophodno je znati da u

nama istovremeno postoje dva bia, potpuno odvojena jedno od drugog. Oba su
obdarena razumom ali, dok je jedno svesno, drugo je nesvesno. To je razlog to
postojanje ovog drugog obino ostaje neprimeeno.

Postojanje nesvesnog bia, moe se, meutim, uz malo truda lako dokazati.
Dovoljno je analizirati neke pojave i nad njima se malo zamisliti. Evo primera:

Svi znaju ta je somnambulizam tj.mesearenje. Mesear ustaje nou, a da se pri

tom ne probudi, izlazi iz svoje sobe, oblai se ili ne, silazi niz stepenice, prolazi kroz
hodnike i obavlja neke poslove, vraa se u svoju sobu i ponovo lee, a sutradan je
veoma iznenaen kada ustanovi da je uraen posao koji prethodnog dana nije

uspeo da zavri. On je meutim bio taj koji ga je uradio, iako o tome nita ne zna.
Koja sila je mogla upravljati njegovim telom, osim one nesvesne, one koja ini
njegovo nesvesno bie?

Poreenje svesnog i nesvesnog bia pokazuje da je svesno obdareno prilino

nesigurnim pamenjem dok nesvesno, naprotiv, poseduje izuzetnu, nepogreivu,
memoriju koja, a da mi to i ne znamo, registruje najsitnije dogaaje i
najbeznaajnije injenice iz naeg ivota. Osim toga, ono lako i bez otpora prihvata
svaku sugestiju. A kako nesvesno bie, preko mozga, kontrolie rad svih naih
organa, ma koliko to izgledalo neverovatno, da ako nesvesno "veruje" da neki organ
radi dobro ili loe, on zaista poinje da radi dobro ili loe.

Nesvesno bie ne samo da upravlja funkcijama naeg organizma, ve upravlja svim

naim aktivnostima bez obzira na to kakve su one. Nesvesno bie nazivamo
uobraenjem i, suprotno rairenom uverenju, ONO je pokreta naeg delovanja, a ne
volja.

Volja i uobraenje

U renicima se obino nalazi sledee odreenje znaenja rei volja: "Volja je

sposobnost da se slobodno odlui na izvesno delovanje". Ova definicija se najee
prihvata kao tana i neosporna.

Ipak, nita nije netanije od nje, jer volja na koju se pozivamo sa toliko ponosa uvek
ustupa mesto uobraenju. To je apsolutno pravilo koje iskljuuje bilo kakvo
odstupanje.
"To je neverovatno!" uzviknuete. "Nikako. To je istina i samo istina", odgovoriu
vam.
Da bih vas ubedio, zamoliu vas da otvorite oi, pogledate oko sebe i nauite da
razumete ono to vidite. Tada ete shvatiti da ovo to saoptavam nije besmislena
teorija, stvorena u bolesnom mozgu, ve samo jednostavan izraz onoga to zaista
postoji .

Pretpostavimo da jednu dasku od 10 m duine i 0,25 m irine stavimo na zemlju,

jasno je da e svako biti u stanju da pree sa jednog njenog kraja na drugi, a da pri
tome ne zakorai nogom sa strane. Promenimo uslove ogleda i pretpostavimo da je
ta daska postavljena na visinu, izmeu dva zvonika neke crkve. Ko bi smeo da se
usudi da pree samo i jedan metar po toj uskoj dasci? Da li neko od vas? Ne, nikako
ne. Ne biste napravili ni dva koraka, a ve biste poeli da drhtite i uprkos svim
vaim voljnim naporima, neizbeno biste pali na zemlju.

Zato bi se to desilo? Jednostavno, zato to u prvom sluaju, smatrate da je lako ii

do kraja daske, dok u drugom mislite da to ne moete. Primetiete, takoe, da ete
uzaludno pokuavati da napravite korak: ako uobrazite da to ne moete uiniti,
nikakvo naprezanje ne pomae. Radnici na skelama i na pokrivanju krovova u stanju
su da to ine, upravo zato to su uvereni da to zaista mogu. Vrtoglavica nema
drugog uzroka osim
predstave pada koju nae svesno panino stvara. Ova slika se odmah pretvara u
stvarnost, bez obzira na sve nae voljne napore i ona je utoliko jaa ukoliko su voljni
napori da je se oslobodimo snaniji.

Posmatrajmo jednu osobu koja pati od nesanice. Ako se ne trudi da zaspi, usnie
mirno u svom krevetu. Ako se, naprotiv, napree da zaspi, bie sve uznemi renija.
Zar niste primetili da to se vie trudite da se setite imena jedne osobe koje mislite
da ste zaboravili, ono vam tim vie izmie. Meutim, u trenutku kada misao
"zaboravio sam" zamenite milju "setiu se", ime vam dolazi samo, bez i najmanjeg
napora? Neka se oni koji voze bicikl prisete svojih poetaka. Bili su na putu, vrsto
drei upravlja u strahu da e pasti. Iznenada,ugledavi na sred puta konja ili ak
neki sitan kamen, bili su prinueni da trae nain da izbegnu prepreku, ali to su
vie nastojali izvesnije su ili pravo na nju. Kome se nije desilo da dobije napad
smeha i da se smeje sve jae, to vie pokuava da se zaustavi?

ta je zajedniko u psihikom stanju svih osoba u navedenim sluajevima? Ja hou

da ne padnem, ali ne mogu sebe u tome da spreim. Hou da spavam, ali ne mogu.
Hou da se setim imena g-e X, ali ne mogu. Hou da izbegnem prepreku, ali ne
mogu. Hou da zadrim smeh, ali ne mogu. Kao to vidimo, bez izuzetka, u svakom
od ovih konflikata, uobraenje je UVEK pobeivalo volju!