Илијада и Одисеја

Хомер
Кључни појмови
Хеленска књижевност
Хомер
Хомерско питање
Митска основа
Стил Илијаде и Одисеје
Илијада
Одисеја
 Кључни појмови
арете – врлина
инвокација - призивање муза на почетку епа или пре
неког важног новог одломка
 Хеленска
књижевност
Хеленска књижевност је оригинална јер се
развијала без утицаја осталих народа и
цивилизација.
Настајала је у распону од 1500 година.
1. Архајско раздобље (VIII – V век п.н.е.)
- еп и лирске врсте (елегија, јамб и мелика)
- Хомер, Алкеј, Сафо, Анакреонт, Пиндар
2. Класично раздобље (V – IV век п.н.е.)
- драмске врсте
- Есхил, Софокле, Еурипид, Аристофан
- Херодот и Тукидид (историчари)
- Демостен (говорник)
- Платон и Аристотел (филозофи)
3. Хеленистичко раздобље (V – I век п.н.е.)
- краћи облици: пастирска игра и епиграм
4. Римско или царско раздобље (I п.н.е. – VI
н.е.)
 Хомер
- старогрчки песник о којем се
поуздано ништа не зна
- рођен у Смирни (али се помиње
још шест могућих градова)
- постоје тврдње да је живео у VIII
веку п.н.е.
- претпоставља се да је био слеп
- аутор Илијаде и Одисеје
 Хомерско питање
Намећу се питања:
- Да ли је Хомер био слеп?
- Да ли је Хомер историјска личност?
- Да ли је Хомер аутор епова Илијада и
Одисеја?
- ...

Скуп свих питања и нејасноћа везаних за

Илијаду и Одисеју, као и за њиховог
аутора, назива се хомерским питањем.
 Митска основа (поетизација разлога
избијања Тројанског рата)

ЈАБУКА РАЗДОРА ОТМИЦА ЛЕПЕ ЈЕЛЕНЕ

На свадбу епирског краља Пелеја и морске Уз Афродитину помоћ, Парис отима лепу Јелену,
нимфе Тетиде, који ће постати родитељи највећег жену спартанског краља Менелаја и одводи је у Троју.
грчког јунака Ахила, били су позвани сви богови и Менелај, уз помоћ свог брата, микенског краља
богиње, осим богиње свађе, Ириде. Ова, увређена, да Агамемнона, сакупља огромну војску и креће на
би се осветила, баци у дворану где се славила свадба Троју... Тако је почео један у низу братоубилачких
златну јабуку с натписом «Најлепшој». У свађи која ратова (и Ахајци и Тројанци су Грци).
настаје око тога коме припада јабука најупорније су Рат је трајао десет година.
биле три главне богиње: Хера, жена врховног бога
Зевса, Атина, богиња мудрости, и Афродита, богиња
љубави и лепоте.
Зевс лукаво избегне да буде судија у том
деликатном питању и предложи да ту улогу преузме
млади и лепи Парис, син тројанског краља Пријама,
који је у то време напасао своја стада на планини Иди.
Три богиње оду код њега и свака му обећа велику
награду ако пресуди у њену корист: Хера му је обећа
да ће постати владар најбогатије краљевине, Атина да
ће бити најмудрији и најмужевнији, а Афродита да ће
му дати најлепшу жену на свету за супругу. Парису се
допадне највише трећа награда и он пресуди у корист
богиње љубави.
 Стил Илијаде и Одисеје
Оба епа писана су у хексаметру (стих од шест метричких јединица (стопа)).
У поетици се такав стих зове дактилски хексаметар или versus heroicus.
///// ( дуг наглашен слог)
или
- ///// ( кратак ненаглашен слог)

Језик је формалистички и узвишен, који се никада није користио у свакодневном

говору.
Илијада
Одисеја

- има 15696 стихова

- има 12103 стиха
- подељена је на двадесет и четири
- подељена је на двадесет и четири
певања
- говори о људским страстима и у њој певања
- побеђује добро и правда, а
се јунаци постављају пред дилеме
раздвојена породица се поново
које је практично немогуће решити.
уједињује. Лукавство, нарочито
Јунаци епа су жртве окрутних и
Одисејево, водич је кроз целу причу.
 Илијада
Оба епа тематски су везана за Тројански рат
који се десио у давној прошлости (око 1200.
п.н.е.).

Илијада прати последњих 51 дан последње,

десете године Тројанског рата. Главни мотив
епа је двоструки гнев Ахила, легендарног
ахејског (грчког) јунака, који се због увреде
повлачи из борбе.
Други Ахилов гнев се јавља после смрт
његовог пријатеља Патрокла. Тада се враћа у
борбу и убија Хектора, највећег тројанског
јунака.

После великих губитака на обе стране, и

бурних догађаја који су се одиграли, Одисеј,
краљ Итаке, долази до идеје која ће
уништити Троју и њене непробојне зидине.
Прво певање (1 – 21. дан) Осмо певање (25. дан)
Сукоб Ахила и Агамемнона. Агамемнон Зевс забрањује боговима да се мешају у
је одбио да свештенику храма Аполона битку, а сам саопштава своју одлуку о
Хрису врати ћерку Хрисеиду, због чега је страдању Ахејаца које их сутра очекује.
наљутио бога Аполона и овај је послао Страдање ће потрајати све док Хектор не
кугу на ахејску војску. Агамемнон, иако убије Патрокла. (шеснаесто певање)
веома сујетан, пристаје да врати
Хрисеиду, али зато Ахилу преотима
прелепу робињу Брисеиду. Повређен и
гневан, Ахил се повлачи из борбе. Његова
мајка Тетида, богиња мора, одлази код
Зевса, врховног бога, и тражи да казни
Ахејце, што Зевс и чини.

Деветнаесто певање (26. дан)

Ахил сазива скупштину и саопштава
своју одлуку да одустаје од гнева јер хоће
да освети пријатеља. Агамемнон признаје
своју грешку – Ахилу шаље дарове и
враћа Брисеиду. Гнев који је осећао
према Агамемнону Ахил сада
преусмерава према Хектору јер му је
убио најбољег пријатеља. Пун гнева,
спрема се за борбу: ставља на себе ратну
опрему, пење се на кола и одлази да свети
пријатеља. Коњ Ксанто прориче му смрт.
 Двадесет друго певање (27. дан)
Сви су се Тројанци повукли у град, сем
Хектора, који је остао изван зидина.
Мегдан између Ахила и Хектора. Хектор
бежи око тројанских зидина док Ахилеј
јури за њим. Хектор гине; Ахилеј му
скида оружје и његово мртво тело, везано
за двоколицу, тријумфално вуче око
Троје. Са врха зидина гледају краљ
Пријам и краљица Хекаба и Хекторова
жена – Андромаха.

Двадесет четврто певање (од 30. до 51.

Двадесет треће певање (крај 27. дана
до 29. дана)
Ахил, пред сахрану, поново оплакује
Патрокла; одсеца косу, ставља је у руке
мртвог пријатеља. Ломача гори, а са
телом мртвог Патрокла изгореће и тела
дванаесторице младих Тројанаца. У част
покојника Ахил организује такмичење.
дана)
Бес Ахилов се не смањује – дванаест
дана мрцвари Хекторово тело, које вуче
око Патрокловог гроба. Пријам долази у
Ахилов табор, пада на колена пред
Ахилом, љуби му руке, плаче и моли да
му врати синовљево тело. Дирнут тим
поступком, плаче и Ахил (у Пријаму
види свог оца Пелеја). Предаје му тело
мртвог сина и оглашава дванаест дана
примирја да би Тројанци оплакали и
сахранили Хектора.
 Одисеја
У Одисеји се опева Одисејев повратак, после
десетогодишњег лутања, из Тројанског рата.

У почетним стиховима описује се хаос у ком

се налази његов дом, узрокован његовим
дугим одсуством. Група просаца његове жене
Пенелопе немилице троши његово богатство.

Одисејев повратак кући траје десет година

током којих се сусреће са разним
искушењима и опасностима. Једна од њих је
киклоп Полифем, син Посејдона, а велико
искушење је и морска нимфа Калипсо, која
му обећава бесмртност ако одустане од
повратка кући. Симболи
- Тројански коњ – симбол подвале и
лукавства; поклон каквог се треба
чувати;
- одисеја – симбол лутања без изгледа
да се икад оконча;
- Итака – симбол повратка кући;