Nemejski lav-Heraklov prvi zadatak je bio da ubije nemejskog lava, i kao dokaz

donese njegovu ko�u kralju Euristeju. Ko�a toga lava bila je tako debela da je
nijedno oru�je nije moglo probiti, a mogla ga je ubiti samo ljudska ruka. Heraklo
je poku�ao lukom i strelom te toljagom i bronzanim macem, ali nije uspeo. Heraklo
je potom odbacio sve svoje oru�je i rvao se s lavom na tlu. Na kraju ga je zadavio
i ugu�io ga.Nakon njegove smrti, Heraklo mu je satima poku�avao oderati ko�u. Bio
je besan jer je mislio da nece uspeti ispuniti svoj zadatak. Medutim, Atina je
do�la preru�ena u staricu i pomogla mu da shvati da najbolje orude kojim bi mogao
razderati lavlju ko�u jesu lavlje kand�e.Ispunio je zadatak i nosio je neprobojnu
ko�u kao svoj oklop. Kralj Euristej videv�i ga tako prekrivenog, od straha se
sakrio u veliku bronzanu posudu. Posle toga sve je nove zadatke Heraklu zadavao
glasnik.
Lernejska hidra-Herakle je stigao do mocvare lernejskog jezera gde je �ivela Hidra.
Heraklo je prekrio usta i nos tkaninom da bi se za�titio od otrovnih para i ispalio
plamene strelice u njezin brlog da bi je namamio napolje, a zatim se suocio s njom.
Svaki put kad bi odsekao neku njenu glavu, izrasle bi dve nove glave. Apolodor
govori da je Heraklo shvatio kako je ovako nece moci savladati, te je pozvao svog
necaka Jolaja da mu pomogne. On se dosetio (mo�da pod uticajem Atine) da spale rane
nakon �to odseku glavu. To su i ucinili pa su na kraju ubili Hidru. Herakle je
jednu njenu besmrtnu glavu postavio ispod velikog kamena na svetom putu izmedu
jezera i Eleja, a potom je umocio strelice u Hidrinu otrovnu krv i tako zavr�io
zadatak.Druga verzija price govori da je, nakon �to bi odsekao svaku glavu, umocio
mac u Hidrinu krv i koristio njen otrov da glave ne bi ponovno narasle.Hera je
posle rekla da je zadatak neva�eci jer mu je necak pomogao.
Kerinejska Kosuta-Euristej je bio ljut zato �to je Heraklo izbegao smrti u
prethodna dva zadatka te je potro�io vi�e vremena razmi�ljajuci o sledecem zadatku.
Treci zadatak bio je uhvatiti kerinejsku ko�utu koja je bila posvecena Artemidi.
Euristej se nadao da ce se boginja naljutiti na Herakla.Kerinejska ko�uta imala je
bronzana kopita i zlatne rogove, a bila je br�a od strele. Herakle ju je smeo samo
pokazati Euristeju neozledenu pa ju je lovio godinu dana kroz Grcku, Trakiju i
Istru. Nakon �to ju je izmorio, odlucio je odapeti jednu strelu i pogodio je u
nogu, ali izmedu mi�ica i kosti, bez kapi prolivene krvi. Zavezao ju je i krenuo
Euristeju. Sreo je Artemidu i njenog brata Apolona te joj je objasnio da mu je to
zadatak i molio je za opro�taj rekav�i da ce ko�utu brzo vratiti. Artemida mu je
dopustila, a Herakle je ko�utu odneo Euristeju.Euristej je rekao da ce ko�uta
postati delom kraljeva zverinjaka. Heraklo je znao da mora vratiti ko�utu, pa je
rekao da ce mu je predati ako je sam Euristej uzme. Kralj je krenuo po nju, a
Herakle ju je pustio, a ona je, br�a od strele, pobegla svojoj gospodarici
Artemidi. Herakle je potom Euristeju rekao da nije bio dovoljno brz i tako je uspio
zavr�iti ovaj zadatak.
Erimantski vepar-Erimantski vepar predstavljao je problem seljacima u Erimantu zbog
uni�tavanja useva i goveda. Herakle takode nije smeo ubiti svoj plen. Kentaur Hiron
rekao mu je da ga zavede u dubok sneg. Herakle je upla�io vepra, zbunio ga i
naterao u sneg, gde ga je zavezao i odneo do Euristeja. Kralj se upla�io i rekao mu
da se re�i te zveri, a Heraklo ga je poslu�ao.
Augijeve stale-Euristej se dosetio ovome zadatku jer su prethodni zadaci samo
uzdizali Herakla u ocima ljudi, a ovako bi se i ponizio. Augij je bio Heliosov sin,
pa je njegovo stado bilo blagoslovljeno: imao je 300 crnih bikova, 200 plodnih
bikova i 12 srebrno-belih bikova koji su branili celo stado. Njegove �tale nisu
bile oci�cene jako dugo, a Herakle je sve morao isprazniti i ocistiti u jednom
danu. Prvo je razbio dva zida, a onda preusmerio reke Alfej i Penej prema stajama.
U roku od nekoliko sati, posao je bio gotov. Augij nije hteo dati dogovorenu
desetinu stoke pa ga je Herakle ubio, a njegovo kraljevstvo dao njegovu sinu
Fileju.
Stimfalske ptice-�esti Heraklov zadatak bilo je istrebljivanje ptica koje su se
razmno�ile na obalama Stimfalskog jezera. Bile su posvecene Aresu i hranile su se
ljudima, a imale su bronzane kljunove i kand�e i o�tra, metalna pera kojim su mogle
napadati �rtve. Buduci da je sve bilo mracno, Atina i Hefest su pomogli Heraklu
dav�i mu cegrtaljku kojom je upla�io ptice i nagnao ih na let. Potom ih je, dok su
poku�avale be�ati, gadao strelama i poubijao. U drugoj verziji price gadao ih je
katapultom. Ptice koje su pre�ivele nikad se nisu vratile u Grcku.
Kritski bik-Na Kritu je postojao bik kojeg Minos nije hteo �rtvovati Posejdonu. Bio
je to ili bik koji je odveo Evropu ili onaj s kim je Pasifaja zacela Minotaura.
Iako je Minos ponudio Heraklu pomoc, on ju je ljubazno odbio i odlucio obaviti
posao goloruk. Taj je bik bljuvao vatru, pa je borba potrajala. Na kraju ga je
nadjacao, zarobio i odneo ga u Mikenu. Nakon �to ga je Euristej vidio, hteo ga je
posvetiti Heri, ali je ona to odbila jer je bik odra�avao Heraklovu snagu.Diomedovi
konji-U pokrajini Trakiji ludi kralj Diomed imao je cetiri konja: Podarga, Lampona,
Ksanta i Dena koje je hranio ljudskim mesom. Herakle je morao otici tamo i ukrasti
te konje. On je to ucinio s velikom lakocom, a onda ih je nahranio Diomedom zbog
njegove zloce i okrutnosti.
Hipolitin pojas-Herakle je morao Euristejevoj kceri pribaviti pojas Hipolite �
kraljice �enskog ratnickog naroda Amazonki kojoj je pojas dao njezin otac Ares. One
su onesposobljavale mu�ku decu i mu�karce kako bi morali raditi kucne poslove.
Koristile su bronzano oru�je i prve su osnovale redove konjice. Hera je nahu�kala
Amazonke protiv Herakla, pa je on bio prisiljen pobiti ih i uzeti kraljevski pojas.
Heraklo je silovao Hipolitu i potom je dao Tezeju za �enu. U drugoj verziji price,
Hipolita se zaljubila u Herakla i svojevoljno mu je dala pojas.
Gerionovo stado-Heraklov deseti zadatak bilo je hvatanje cuvenog Gerionova stada iz
Eriteje, ali ne da ga otkupi ili zatra�i neciju pomoc. Gerion, sin Hrisoara i
Kaliroje, kceri Titana Okeana, bio je troglavi div, uvek naoru�an do zuba.Na putu
do Eriteje, Heraklo je pre�ao libijsku pustinju i bio ljut zbog vrucine te je
ispalio strelicu na Heliosa, boga Sunca. Helios ga je molio da prestane, a Heraklo
je zahtevao veliki zlatni pehar koji je potom koristio da bi plovio morem. Tako je
stigao do Eriteje gde se suocio s dvoglavim Ortarom kog je ubio svojom toljagom.
Eurition koji je cuvao stado do�ao je pomoci Ortru, ali ga je Heraklo ubio. Cuv�i
kome�anje, Gerion je do�ao naoru�an sa tri �tita, tri koplja i tri kacige. Na kraju
ga je Herakle ubio strelom koju je umocio u otrovnu krv lernejske Hidre.Heraklo je
potom morao odvesti stoku Euristeju. Da bi mu ote�ala, Hera je poslala obada na
stoku koji bi uznemiravao i iritirao stoku. Takode je poslala poplavu koja je
uzdigla reku, a Heraklo nije mogao proci sa stokom. Heraklo je podigao dva velika
kamena smanjiv�i nivo vode i spreciv�i dolazak morskih cudovi�ta i nemani. Ti se
stupovi kod Gibraltara i danas nazivaju Herkulovi stubovi. Potom je odveo stoku
Euristeju, a ona je posvecena Heri.
Jabuke Hesperida-Nakon �to je 10 zadataka zavr�io za 8 godina i mesec dana, Herakle
je do�ao do Euristeja tra�eci nagradu. No, kao �to je Hera pre naumila, moralo je
biti 10 zadataka, pa Euristej nije priznao drugi i peti zadatak, tako da je Herakle
morao izvr�iti jo� dva. Sledeci zadatak bio je zahtjevan. Morao je doneti
Hesperidine zlatne jabuke, ali to nije ucinio sam.Nerej iz reke Po savetovao je
Heraklu da zamoli Atlasa � diva koji dr�i nebeski svod � da ubere te jabuke. Ovaj
bi ucinio sve da se malo odmori od svog te�kog posla, ali se bojao Ladona � bica sa
stotinu glava koje je cuvalo jabuke. Heraklo ga ustrelio iz velike udaljenosti pa
div pribavi plodove (bio je otac Hesperida). Medutim, Atlas se nije hteo vratiti
starom poslu pa ga je Herakle morao nadmudriti: zamoli ga da pridr�i svod dok stavi
podmetac za glavu. Ovaj je naseo pa se Herakle s jabukama zaputio prema Euristeju.
Na putu je osnovao Tebu � grad sa stotinu vrata. Euristej se bojao jabuka pa ih je
Heraklo dao Atini koja ih je kasnije vratila. -Poslednji i najte�i zadatak bio je
Kerber. Herakle je morao otici do vrata Hada i tamo se obracunati s tim troglavim
psom koji je imao rep zmije, a pena koja je padala na pod stvarala je otrovnu
biljku akonitu. Dok je bio u podzemlju, Heraklo je oslobodio Tezeja koji je tamo
bio zatvoren jer je poku�ao oteti Hadovu �enu Persefonu.Heraklo je oti�ao do Hada i
Persefone i upitao sme li uzeti Kerbera. Bogovi su se slo�ili pod uslovom da ga ne
ozledi. Neki ka�u da je Persefona pristala jer je Heraklo bio njezin brat. Heraklo
je potom uhvatio Kerbera oko vrata i izvukao na svetlo dana. Cim je izi�ao iz
mraka, Kerber je poceo besno lajati i stenjati. Euristej se upla�io cim je vidio
Kerbera, pa ga je Heraklo brzo vratio Hadu.
Mit o Tezeju-Tezej (grc. T?se??) je bio atinski junak koga su smatrali pandanom
Heraklu. Otac mu je bio Egej (kralj Atine), a majka Etra, kcerka Piteja kralja
Trezene. U nekim mitovima se govori da mu je otac bio Posejdon. Najznacajnije
Tezejevo delo bilo je oslobodenje njegove zemlje od te�kog danka koji je morao da
se �alje kritskom vladaru Minoju. Slali su sedam devojaka i sedam momaka koje je
Minoj prepu�tao Minotauru da ih pojede. To je bilo cudovi�te sa ljudskim telom i
glavom bika, koje je �ivelo u dvorcu sa mnogo odaja, tzv. lavirintu, iz koga je
bilo veoma te�ko izaci. Tezej je ipak uspeo da ubije Minotaura i da izade iz
lavirinta. U tome mu je pomogla Arijadna, kci kralja Minoja koja je zavolela Tezeja
i dala mu klupce konca. Na ulazu u lavirint, vezao je jedan kraj konca, u�ao u
njegove odaje, prona�ao i ubio Minotaura, a zatim pomocu konca iza�ao iz
lavirinta.Njegov otac Egej mu je pri polasku u Krit rekao da vesla ofarba u crnu
boju a pri povratku da bi znao da je ziv da ofarba u belu boju,medjutim u povratku
Tezej je to zaboravio da uradi I Egej videvsi crna vesla pomislio je da je njegov
sin mrtav skocio je u more I to more se naziva Egejsko.
Mit o Medeji-Medeja je dar vracanja dobila od boginje Hekate. Boginje Hera i Atina
su je izabrale da pomogne njihovom ljubimcu Jasonu koji je sa 50 izabranih junaka
zaplovio u Kolhidu po zlatno runo. To runo je pripadalo njenom ocu Ejetu, koji nije
�eleo da ga se odrekne. Njegov plan je bio da uni�ti stranca, ali su lukave Hera i
Atina zatra�ile od Afrodite da rasplamsa ljubav u Medejinom srcu prema Jasonu.Kad
je Jason do�ao u Kolhidu, on se prvo najavio kod kralja Ejeta i zamolio ga je da mu
preda zlatno runo. Ejet je obecao da ce to da uradi, ali pod uslovom da uzore polja
gvozdenim plugom sa Hefestovim ognjenim bikovima i poseje zubima svetog zmaja boga
Areja. Jedina osoba koja je mogla da pomogne jasonu da taj zadatak ispuni bila je
Medeja.Uzev�i zlatno runo, junaci su se ukrcali na brod i sa sobom poveli i Medeju.
Ejet je za njima poslao poteru, ali je tu opet pomogla Medeja ubiv�i cak i svog
polubrata Apsirta. Medeja i Jason su se vencali pre povratka u Jolk, na ostrvu
Peuki ili na Kolkiri.Pri povratku u Jolk Medeja je odlucila da se osveti kralju
Peliji, koji je i poslao Jasona u Kolhidu i iskoristiv�i njegovo odsustvo poubijao
celu njegovu porodicu. Njena osveta bila je lukava; pred Pelijinim kcerima je
raskomadala jednog ovna, te ga o�ivela sasvim podmladenog kao jagnje. Videv�i to, a
u �elji da podmlade svog oca, kceri su to isto njemu uradile, ali Medeja nije
�elela da ga o�ivi. Zbog ovog zlocina sin kralja Akast je proterao Medeju i Jasona
u Korint.U Korintu je kralj Kreont Jasonu ponudio ruku svoje kceri, �to je Jason i
prihvatio kako bi ucvrstio svoj polo�aj. Ljubomorna i poni�ena Medeja je buducoj
nevesti poklonila haljinu koja je buknula u plamenu, uni�tiv�i i nju i dvorac i
njenog oca. Medeja se osvetila i svom mu�u Jasonu tako �to je ubila sinove koje mu
je rodila. Onda je Helijevim kocijama, koje su vukli njeni zmajevi, prebegla u
Atinu, gde su je srdacno docekali jer je obecala da ce svojim carolijama omoguciti
kralju Egeju da dobije naslednika. Sama mu je rodila sina Meda, ali ju je i Egej
proterao kada je poku�ala da otruje Tezeja. Sa svojim sinom je oti�la u Aziju, ali
se kasnije vratila u Kolhidu gde je ubila svog strica Persa koji je bio preoteo
vlast Ejetu.
Mit o Pandori-
Titan Epimetej je podario �ivotinjama dobre osobine, i kada je na red do�ao covek,
vi�e nije bilo nijedne osobine. Tada Prometej, koji je osecao da su ljudi mnogo
superiorniji od �ivotinja i da zbog toga treba da imaju ne�to posebno, ne�to �to
�ivotinje nemaju, odlucio je da to bude vatra. Od Zevsa je ukrao vatru i dao je
ljudima.Zevs je bio veoma besan zbog krade i odlucio je da kazni Prometeja i
njegovu kreaciju - covecanstvo.Okovao je Prometeja u neprobojne okove i poslao je
orla, a orao je bio Zevsova sveta �ivotinja, da mu svaki dan kljuca jetru. Kako je
Prometej bio besmrtan, njegova se jetra svakoga dana iznova obnovljla, ali je on i
dalje patio, sve dok ga Heraklo, dok je izvr�avao svoje zadatke, nije oslobodio.
Prometej je znao, a nije hteo da ka�e Zevsu, i koja ce Zevsova �ena nositi dete
koje ce ga svrgnuti sa vlasti, kao �to je i on svrgnuo svoga oca Hrona. Sve to, kao
i krada vatre, je uticala na odluku Zevsa da Prometeja baci u okove.Da bi kaznio
ljude, Zevs je naredio ostalim bogovima da, kao dar ljudima nacine �enu, i da joj
svaki od bogova podari po neki dar. Pandorino ime u prevodu sa grckog znaci svime
obdarena, jer je to slo�enica od dve reci - pan = sve i doron = dar.
� Hefest je nacinio �enu od gline i dao joj oblik.
� Atina je obukla.
� Harite su je okitile ogrlicama koje je nacinio Hefest.
� Afrodita joj je podarila lepotu.
� Apolon muzicki talenat i isceliteljske moci.
� Demetra je naucila da obraduje povrce.
� Posejdon joj je dao bisernu ogrlicu i mogucnost da se nikad ne utopi.
� Hermes joj je podao lukavost, hrabrost i �arm.
� Zevs je ucinio lenjom, nemirnom i budalastom.
� Hera je je ucinila znati�eljnom.
� Hermes joj je podario najva�niji od svih darova, posudu, cup - na grckom
pithos. Prometej je Epimeteju, svome bratu, rekao da ne prima nikakve darove od
bogova, ali ga ovaj nije poslu�ao i, kada su bogovi poslali Pandoru na zemlju,
zaljubio se u nju. Hermes mu je rekao i upozorio da je ona dar od Zevsa i da ne
dira Pandorinu posudu koja je bila njezin miraz. Sa druge strane, Epimetej je rekao
Pandori da ne otvara tu posudu.Znati�elja Pandorina je bila prevelika i ona joj
nije mogla odoleti i otvorila je posudu. U tom trenutku je sve zlo iza�lo i, na do
tada bezbri�no covecanstvo, koje je �ivelo u blagostanju, srucili su se kuga, tuga,
siroma�tvo, zlocin, ocaj, pohlepa, starost, bolest, ludost, prkos, glad, prevara...
Pandora je brzo zatvorila kutiju i unutra je ostala samo nada. Pandora je tada
uvidela da je svet bez nade turoban i vrlo hladan i opet je otvorila kutiju iz koje
je iza�la i nada. Tako je covecanstvo sa svim zlom dobilo i nadu.
Mit o Jasonu-Posle smrti kralja Kreteja, Eoljanin Pelija je preoteo tron svom
polubratu Esonu i postao kralj Jolka u Tesaliji (u blizini dana�njeg grada Volosa).
Zbog ovog nezakonitog akta, proroci�te ga je upozorilo da ce potomak Eolov tra�iti
osvetu. Pelija je pobio sve poznate Eolove potomke koje je mogao naci, ali je
sacuvao �ivot Esonu posle velike molbe svoje majke Tire. Pelija ga je dr�ao u
zatvoru i prisiljavao da se odrekne svog nesleda. Kasnije je Eson o�enio Polimelom,
koja mu je rodila sina Diomeda. Pelija je odmah �eleo da ubije dete, ali je
Polimela nagovorila svoje rodake da kukaju nad njim, kao da je umro na rodenju.
Organizovala je la�nu sahranu a dete prokrijumcarila na planinu Pelion, gde ga je
ogajao kentaur Hiron, koji je decaku dao ime Jason. Kada je Jason napunio 20
godina, oti�ao je da se posavetuje s proroci�tem koje mu je naredilo da se obuce
kao Magnezijac, da se ogrne leopardovom ko�om i da nosi dva koplja. Zatim treba da
ode na jol�ki dvor. Jason je uradio kako mu je receno. Nova prorocica je upozorila
Peliju da se cuva coveka s jednom sandalom. Jednog dana Pelija je podnosio svecanu
�rtvu Posejdonu, kojoj su prisustvovali neki okolni kraljevi. U gomili naroda
stajao je visoki mladic u leopardovoj ko�i sa samo jednom sandalom. Pelija je u
njemu prepoznao svog bratanca. Jason je izgubio jednu sandalu dok je prelazio
blatnjavu vodu reke Anavros. Pomogao je jednoj starici koju je preneo preko reke.
Ova �ena je u stvari bila preru�ena Hera, koja je �elela da kazni jer joj nije
prilagao propisane �rtve. Kada je Pelija sreo Jasona, nije ga mogao ubiti na javnom
mestu, jer su bili prisutni mnogi istaknuti kraljevi iz eolovske porodice. Umesto
toga, pri�ao je mladicu i upitao ga: ��ta bi uradio kada bi proroci�te objavilo da
jedan od tvojih gradana �eli da te ubije?�. Jason je odgovorio da bi ga poslao da
donese zlatno runo, ne znajuci da mu je Hera stavila ove reci u usta. Jason je
kasnije saznao da je Peliju progonio Friksov duh, koji je pobegao iz Orhomena
ja�uci na svetom ovnu da bi izbegao �rtvovanje, i do�ao na Kolhidu gde mu je, posle
smrti, zabranjena propisna sahrana. Prema proroci�tu, Jolk nece napredovati dok se
Friksov duh ne vrati nazad na brodu zajedno s zlatnim runom. Runo je sada bilo
obe�eno o drvo u gaju kolhidskog Aresa, a danju i nocu ga je cuvao zmaj koji nikada
nije spavao. Pelija se zakleo Zevsom da ce se odreci prestola po Jasonovom
povratku, jer je ocekivao da ce se Jasonov poku�aj krade zlatnog runa zavr�iti
njegovom smrcu. Hera je medutim pomagala Jasonu za vreme ovog opasnog
putovanja.Jasonu su se pridru�ili neki od najvecih heroja anticke Grcke. Broj
Argonauta se menjao, ali je bio izmedu 40 i 55; tradicionalne verzije price govore
o 50 Argonauta.