Припрема за колоквијум: Стара Грчка #2

Тираниде централне Хеладе

Око средине 7. в. у средњој Хелади су биле 3 тираниде: у Коринту, Сикиону и Мегари.

Рана моћ Коринта је посведочена оснивањем Коркире и Сиракузе, али колоније су све
више самосталне срединонм 7. в. Слабљење Коринта је довело до немира у држави, па је
Кипсел збацио род Бакхијада (владари), протерао их, одуузео им имовину, погубио
опасне особе и постао тиранин. Легенда о његовом пореклу (мајка Лабда му је била хрома
жена од Бакхијада, па се удала за Еетиона из нижег сталежа. Питија је пренела Еетиону да
ће његов син завладати Коринтом. Бакхијади су сазнали за ово и послали 10 људи да убију
дете. Прво су се сажалили, па су се испред куће договорили да ипак изврше наређење, то
је чула мајка и сакрила дете у ћуп, кипсел). Његова власт је била умерена, био је омиљен и
могао је да распусти личну гарду. Изградио је мрежу колонија северозападно од Коринта
где су владали чланови његове породице, на Леукади (Акарнија) и Анактарион
(Амбракија). Даривао је светилишта у Делфима и Олимпији (позлаћена статуа Зевса у
величини колоса). Владао је око 30 г. и наследио га је најстарији син Перијандар.
Наставио је са политиком свог оца, основао је Аполонију и једног од својих синова је
послао да оснује Потидеју (Касандра, Халкидики, нови правац), али је пред крај живота
морао да се избори са опозицијом. Главни савезник му је био Трасибул из Милета
(преокрет у спољњој политици у односу на Бакхијаде). Херодот каже да је Перијандар
помогао Милету када су их напали Лиђани (опседали су град и случајно спалили Атенин
храм. Алијат, краљ Лидије, је добио савет из Делфа да поново сагради храм. Перијандар је
сазнао за ово и пренео Трасибулу. Када су гласници Алијата дошли у Милет да
преговарају о поправци, Трасибул их је убедио да град може дого да издржи опсаду), а 2.
прича (на почетку власти, Перијандар је послао гласника Трасибулу за савет око
владавине, овај је повео гласника у поље пшенице и одсецао највише класје. Аристотел је
пренео ово са обрнутим улогама). Перијандар је хтео да прокопа Истам, али је стена била
тврда, па је направио Диолкос (превлачни пут од камена), где су лаки бродови могли да се
превуку, тежи нису могли (терет би колима пренели на 2. страну). Време Кипселида је
донело развој уметности и занатства, настао је дитирамб (нови облик поезије, од простих
песама у част Диониса, његов култ је припадао целом народу), донео га је Арион из
Метимне (Лезбос). Развој градње храмова (старе храмове од опеке и дрвета замењују
камени). По данашњој процени, његова власт је била строга, али у складу са осталим
полисима. Било је закона против имања великог бр. робова, раскоша, неради, насељавања
људи из унутрашњости у град. Није имао среће у породици, оженио се Мелисом, ћерком
Прокла (тиранин у Епидауру), верује се да ју је убио. То је Прокло обелоданио својим
унуцима, па је Перијандар заратио са Проклом, заробио га, а Ликофрона (млађи син)
протерао на Коркиру. После пар г. Перијандар је позвао сина назад, овај није ни
одговорио гласнику, после је послао ћерку, па је овај одговорио да се неће вратити докле
год је Перијандар тамо. Перијандар је дошао на Коркиру, али су се становници уплашили
и убили му сина, због овога им се осветио (послао је 300 синова важних Коркирана на
Алијатов двор, да их претвори у евнухе, али су их људи са Самоса спасили и вратили
кући). Перијандра је наследио синовац Псаметих, убијен је после пар г. и у Коринту је
успостављена умерена олигархија, Коркира је постала независна, а Амбрачани су увели
демократију. Власт Ортагорида у Сикиону је дуго трајала (кажу 100 г.), али се мало зна (о
Ортагори и његова 2 наследника се зна само име). Аристотел каже да је била умерена. Док
је Коринт био пре свега трговачки град, Сикион није имао ни једну колонију већ доста
плодне земље (познат по воћу и поврћу). Сикион је имао више преддорског становништва
и било је трвења, град су заузели Дорци из Арга (они су Сикион видели као део Теменовог
наслеђа). Тиранин Клистен је из града протерао хероја Адраста (Илијада, био на челу 7
хероја из Арга у походу на Тебу и захтевао да наследи Сикион од свог деде) и довео
његовог противника Меланипа. Променио је имена филама: његови Егијалеји
(преддорски, људи јарци) постали Архелаји (владари народа), а дорски Хилеји, Памфили и
Димани постали Хијати (свиња), Онеати (магарац) и Хојреати (прасенце), имена остала
још 60 г. након Клистена (каже Херодот). Клистен је учествовао у Светом рату против
Крисе (почетак 6. в.). Питоја (Делфи) је био на територији источно од фокидског града
Крисе (они су наплаћивали путарину свима који хоће у пророчиште). Делфи је хтео да се
ослободи утицаја Крисе и позвао у помоћ Амфиктионаце (савез окупљен око Деметриног
храма у Антели код Термопила, ту су били Локрани, Фокиђани, Тесалци, Беоћани...
чланови су се обавезали да неће разорити нити одсећи текућу воду било ком члану савеза).
Клистен се придружио походу и повео војску преко залива. Криса је заузет, уништен,
становници побијени, равница је посвећена Аполону (бачене су клетве на оне који
покушају да је заору), Кришански залив је постао Коринтски залив. Успостављене чврсте
везе између Делфа и Антелске амфиктионије (Делфи постао 2. место окупљања савеза,
често назван и Делфијска амфиктионија, храм је стављен под заштиту савеза) и савез је
помагао Питијске игре (3. г. Олимпијада, музичка такмичења, касније и спортска,
хиподром основан на месту града Крисе). Клистен је победио на 1. Питијади, па и на
Олимпијади, ту је објавио удају његове ћерке Агаристе. Од свих просаца најбоље су се
показали Мегакле и Хипоклид из Атине, мало је фалило да Хипоклид, син Тисандра,
победи, али се напио и играо на рукама уз фруле, па је Агариста припала Мегаклу, сину
Алкемеона. Њихов старији син је био Клистен, а млађи Хипократ (имао је ћерку Агаристу,
мајку Перикла). У Мегари се уздигао Теаген као заштитник угњетаваних сељака, тада је
било масовно клање стоке. Његова највећа заслуга је водовод. Његова власт је била
кратка, племићи су га протерали, а он није имао наследника.

Развој Атине у 6. в. п. н. е.

Солон, син Ексекестида, племић повезан са домом Медонтида. Оставио је свој лични
извештај о политичкој сцени и публици се обратио у стиховима. Главни извор за Солона је
Атински устав и Плутархова биографија Солона. Био је искрени умерењак. Корио је
богаташе због себичности и равнодушности, а сиромахе због неумерених захтева (желе
прерасподелу земље, он се противио радикалним мерама, али их је ипак разумео). Његов
мото је био Ништа превише, био је светски човек (песник, законодавац, трговац). Он је
594. постао архонт са ванредним овлашћењима и свој посао је обавио у оквирима устава,
није се прогласио за тиранина, а могао је. Није постао ни ајсимнет (законодавац, на
одређени бр. г. замењује устав да би га реформисао и има апсолутну власт). Приписује му
се да је увео и променио стандард атинског новца, ипак то је касније учињено. Најважнију
класу потчињених су чинили хектеморои (шестинари), могу означавати људе који су
задржавали 1/6 приноса или давали 1/6 (пре ће бити ово 2.). Овај положај је укинуо Солон,
у једној песми каже да је ослободио црну земљу ишчупавши хоросе (камене плоче, међе).
У ово време Атина је веома зависила од увоза пшенице. Солон је забранио извос свих
производа осим маслина и уља (циљ му је био спречи продају жита Егини и Мегари).
Крајем 7. в. Саламину је контролисала Мегара, а Солон у једној од својих песама позива
Атињане да поврате острво (према песми, Атина је пре покушала да освоји острво, али је
била малодушна).. Отписао је све дугове грађана и откупио многе који су били продани у
робље због дуга. Можда је понудио грађанска права људима из других полиса који би
дошли да тргују и укинуо обавезу синовима који нису били трговци да издржавају очеве у
старости. Драконтови закони су укинути осим око убиства без предумишљаја. Извршио је
поделу грађана на 4 класе по г. приносу: 1)пентакосимедимни (преко 500 медимна),
2)хипеји (коњаници, од 500 до 300), 3)зеугити (власници јарма волова, од 300 до 200) и
4)тети (испод 200). Солон је омогућио јавне службе свим грађанима по њиховој
имовини, положај архоната су могли само прве 2 класе (зеугити су бирани од 457/6.).
Скупштина је сада укључила тете. Солон је установио народни суд Хелијалу који је
представљао скупштину као судијско тело. Према Аристотелу, Солон је увео Веће од 400
чланова (100 из сваке филе), оно је припремало рад редовних заседања скупштине. Након
његовог архонтата избио је сукоб између 2 странке, 2. г. је била анархија (нису бирани
архонти), па је архонт Дамасија покушао да своју службу претвори у трајну (био је
тиранин од 583. до 531.). Натерао је странке на компромис (изабрано је 10 архоната, 5
еупатрида, 3 земљорадника и 2 занатлија). Странку Равничара су чинили еупатриди
(упориште равница око града, предводник Ликург), а странку Примораца народ на обали
и средња класа (предводник Мегакле). Атина је освојила Саламину од Мегаре, она је
покушала да је поврати, али је Атина заузела и Нисеју (луку у Саронском заливу). На
крају је спартанска комисија од 5 арбитара 509. пресудила Саламину Атини (позивали су
се на своје место поред Саламине у каталогу војске у Илијади), а касније је Мегара
вратила Нисеју. Атински насељеници су добили парцеле на Саламини, али она није
припојена Атини (посебан статус, нису могли да продају или изнајме парцелу ником осим
родбини, плаћали су исти порез и морали су да дају део војске).

Атину је током освајања Нисеје предводио Писистрат, син Хипократа, родом из

Браурона с оне стране Химета. Створио је нову странку Брђана (углавном сиромаси из
брдских делова Атике и града). Једног дана се појавио на Агори рањен. У скупштини је
усвојен предлог Аристиона да му се да 50 батинаша, тада је 561/60. запосео Акропољ и
постао тиранин. Била је прича да је Солон позивао грађане на отпор, али се нико није
одазвао, а 2. да је отишао на Кипар код свог пријатеља, краља Сола. Солон је умро око
560/59. Због Писистрата су се удружили равничари и приморци и протерали га 556/5.
Мегакле се посвађао и са својом и странком равничара. Измирио се са Писистратом и
вратио га у Атину 550/49. Према Херодоту, брђани су нашли у деми Пеанији високу жену
Фију и прерушили је у Атину, па су колима увели у град Писистрата и Фију. Писистрат се
оженио Мегаклеовом ћерком, али према причи занемаривао је, па га је Мегакле поново
протерао исте г. Писистрат је у 2. прогонству стекао везе у Македонији, у Термајском
заливу је људе око Рајкела организовао у неку врсту полиса и користио је богате руднике
злата и сребра на планини Пангају (код Стримона) и формирао најамнике. Подршку му је
дао и Лигдамис (богаташ са Накса), Тесалија... и аристократија из Еретрије. Искрцао се на
Маратону 540/39. и сукобио се са противницима код Палене и победио. Владао је до
смрти 528/7. Његова владавина је била уставна тиранида, није зауставио развој
демократије, али је управљао скроз по својој вољи. Солонов устав је остао, али је
временом мало измењен. Можда је током 1. преузимања власти цензус у житу и уљу
замењен у новчани (све више је улазио у оптицај). Утицао је на избор архоната и углавном
су бирани чланови његове породице. Имао је сталну плаћену војску, можда и скитске
стрелце. Већина његових противника је напустила Атику, можда је тиранин њихова имања
изделио најсиромашнијима, трудио се да побољша пољопривреду (маслина је
екстензивније сађена). Имао је добре односе са Спартом, Аргом, Тесалијом, Еретријом…
Око 40 г. пре тираниде, Атина је заузела Сигеј (тврђава Митилене на Троади, код
Хелеспонта), можда га је изгубила током унутрашњих сукоба, па га је Писистрат повратио
и тамо поставио 1 од својих синова, па је заузет Трачки Херсонес. Према причи, код
Милтијада (син Кипсела, род Филаида) су једном дошли Долонци у потрази за човеком
који би их одбранио од суседа на северу. Питија им је рекла да замоле за помоћ 1. човека
који им понуди гостопримство. Ипак, пре ће да су се Долонци обратили Атини и да је
Писистрат послао свог противника. Милтијад је владао Долонцима као трачки поглавар, а
Грцима као тиранин, подигао је зид на северу од Кардије до Пактије. Аполонов храм на
Делу је био центар окупљања Јоњана. Писистрат је очистио посвећени простор тако што је
гробове око храма преместио на 2. део острва, чиме је стао на чело јонских свечаности.
Преписује се њему или његовом сину Хипарху редакција Хомера. Засигурно је под њим
рецитовање Хомера постало обележје Панатенејских светковина, увео је правило да
такмичари, рапсоди, морају да поштују редослед стихова у еповима. Приређиване су сваке
4 г. Било је и спортских такмичења, а главни мотив светковине је била процесија до
Акропоља и Атениног храма (у ово време је храму придодат перистасис и тимпанони). Он
је изградио нови храм Дионису у подножју Акропоља и установио је светковину Велике
градске Дионисије, главно обележје је био хор сатира (Дионисови пратиоци који су играли
око жртвеника у козјој кожи и певали песме јарца), ове представе су постале такмичења
хорова. Песме су се развиле у драму, почињу да се приказују легенде (почетак трагедија).
У време Писистратиде главна тема на вазама је Херакле, а после пада Тезеј је све
популарнији као херој Атике.

Писистрата је наследио најстарији син Хипија, Хипарх му је помагао, а Тесал није био
активан. Дошло је до помирења са прогнаним родовима (Алкмеонид Клистен је био
архонт 525/4. па Филаид Милтијад), то је кратко трајало (Клистен је опет прогнан, а
Милтијад је опет на Херсону). Истакнути песници тог времена су били на њиховом двору
(Симонид са Кеја, Ономакрит, Лас из Хермионе...). Хипарх се удварао Хармодију (већ
имао љубавника, Аристогитона), овај га одбио, па је увредио његову сестру. Њих двојица
су планирали на дан поворке да убију тиране, завереницима се учинило да их је 1 колега
издао, одустали су од напада на Хипију, отишли на Агору и убили Хипарха. Хармодије је
тада убијен, а Аристогитон је после ухваћен, мучен и погубљен. Хипија тада постао
немилосрдан. Атињани су почели да глорификују ону двојицу. Обарање тирана су
углавном остварили Алкмеониди, прво су покушали да са 2. племићима збаце тирана, али
су поражени код Липсидрија близу Ахарне. Храм у Делфима је страдао у пожару, тада су
Алкмеониди дали добар део новца за обнову. Спартанци су тада стално од Питије
добијали поруку да прво ослободе Атину. У 1. походу су Спартанци побеђени од тесалске
коњице, 2. пут их води Клеомен и Тесалци су поражени, а Хипија је заточен на
Акропољу. Послао је своју децу ван земље, али су ухваћена, па је морао да капитулира и
да напусти Атику у року од 5 дана. Са целом породицом је отишао на Сигеј, а на
Акропољу је подигнут стуб са текстом пресуде (Писистратиди трајно губе грађанска
права, атимиа). Атина је била обавезна да уђе у Пелопонески савез. Клеоменов отац је
био краљ Анаксандрида (иамо је жену која није имала деце, ефори су га натерали да нађе
2. жену која је родила Клеомена, па је 1. жена родила Доријера, Леониду и Клеомброта,
наследио га је Клеомен, а Доријер је отишао да оснује колонију, али је погинуо на
Сицилији). Равничари и приморци поново раде. Исагора је изабран за врховног архонта
508. Клистен је после превагнуо. Исагора се обратио Спарти. Клистен је напустио земљу,
Клеомен је ушао у Атину и протерао 700 породица на наговор Исагоре. Народ се побунио,
Клеомен је имао мало војника и био је опкољен на Акропољу и после 3 д. се предао и
повукао. Клистен је смислио територијалну организацију којом је заменио 4 јонске филе,
поделио је Атику на 3 регије (градску, обалску и унутрашњост), деме је сврстао у тритрије
(10 дема), укупно 30 тритрија, 3 тритрија (1 из сваке регије) формира филу, укупно 10
фила (назване по херојима које је одабрала Питија). Представник деме демарх је чувао
списак грађана деме (уписује са са 18 г. човек може да се пресели, али је идаље становник
те деме). Цела Атика је била део овог система осим Елеутере и Оропа на северу (они нису
никада добили грађанска права). Клистен је увео Веће 500, свака фила је давала 50
чланова (можда су бирани коцком из групе кандидата), полагали су заклетву и одговарали
за своје поступке на крају службе. Веће је вршило контролу архоната и других магистрата
(подносили су извештаје већу и примали наређење), финансије су биле у рукама већа, 10
финансијских чиновника (аподекти, 1 из сваке филе) су касније били под управом већа.
Веће је радило као министарство јавних радова, спољних послова (водило је преговоре са
2. државама, али није могло да објави или оконча рат: то је радила скупштина). Ниједан
предлог није могао да изађе пред еклесију (скупштину) пре него што веће размотри. Веће
је имало и неке судске функције (опозивање магистрата). Година од 360 д. је подељена на
10 делова и по томе је једна фила представљала веће, чланови тренутног сазива су
притани, а део г. пританија. Главни притан је морао да живи заједно са 1 тритријом током
своје пританије у Толосу (округла зграда где се притани састају и једу на рачун државе).
Свака фила је морала да да пук хоплита и ескадрон коњице, хоплитима су заповедали 10
стратега (народ их бира из сваке филе). Клеомен је позвао Беоћане и Халкиђане да заједно
нападну Атику. Спартанци и њихови савезници би напали са југа, Беоћани преко планине
Китерон, а Халкиђани прешли мореуз Еурип. Спартанцима су командовали Клеомен и
Демарт, прешли су 506. Истам и освојили Елеусину, али су се Коринћани вратили кући, па
су се краљеви посвађали и Клеомен се повукао. Тебанци су хтели да се освети Атини због
Платеје (она је хтела да остане ван Беотског савеза и трпила је притисак од Тебе, па се
обратила Спарти и после Атини – они су им помогли). Беоћани су освојили земљу до реке
Асоп, а Атињани су узели град Хисију (север Китерона). Беоћани су заузели Хисију и
Еноју, атинска војска је отишла на север у борбу са халкидском коњицом. Беоћани су тада
отишли да се састану са Халкиђанима. Атињани су пресрели 506. Беоћане и победили их,
па су прешли Еурип и победили Халкиђане. Халкис је морао да да Атини велики део
плодне Лелантске равнице (подељена је за 4000 Атињана који су били клеруси, задржали
су грађанска права и остали део својих фила), заробљено је много Халкиђана и Беоћана
(робовали су све док их нису откупили за 2 мине по човеку). Пар г. после Маратона
архонти се бирају из одређеног бр. (можда 100), врховни архонт губи на значају, полемарх
више нема улогу врховног заповедника војске (то раде стратези). Верује се да је Клистен
увео остракизам (примењен је тек 487.), у 6. пританији сваке г. скупштина се изјашњава
требали ли остракизам ове г. Ако има мање од 6000 гласова није валидно. Особа са
највише гласова је протерана на 10 г. (задржава грађанска права). Први је прогнан Хипарх,
син Харма (рођак Писистрата), 2. је био Мегакле, Клистенов синовац, анегдота о
остракизму Аристида Праведног.

Поликрат са Самоса

Фараон Амасис је превратом дошао на власт и имао телесну гарду Јонаца и Каријаца. У
његово време је Наукратис добио статус града (једини где Грци могу да тргују), проширио
је власт на Кипар по слабљењу Вавилона, али се Кипар потчинио Киру Великом када је
овај освојио Вавилон. Амасис је умро 525. и наследио га је син Псаметих, исте г. је била
битка код Пелузија. Египат и Кирена су покорени. У време персијског освајања Јоније на
Саму су Поликрат и његова 2 брата увела тираниду уз помоћ Лигдамиса са Накса.
Поликрат је после 1. брата убио, а 2. протерао. Он је наставио градњу Хериног храма, а
његово највеће дело је аквадукт (град је снабдеван водом с 2. стране брда из тунела око
300 м, копање је омогућио Еупалин из Мегаре). Проширио је утицај на јонске градове. Он
и Амасис су склопили савез, али пошто је видео да не може да се супротстави Персији,
послао је 40 бродова Персији код Пелузија, они нису стигли тамо, тиранин је укрцао своје
противнике, а на острву Карпату су одлучили да се врате на Самос и збаце тирана.
Претрпели су пораз, па су позвали Спарту, одбијени су од бедема и повукли се. Брзо
након опсаде персијски сатрап из Сарда је напао Самос и разапео Поликрата. Херодот
преноси причу о Поликратовом прстену.

Тираниде на Сицилији

Око 580. дорски пустолови са Книда и Рода под вођством Пентатла су покушали да
оснују колонију на рту Лилибеју близу Мотије, Картагина и Елими су поразили Грке и
Пентатло је убијен. Његови људи су после основали Липару на северу острва (била је
уређена као комунистичка држава, земља је била државна, мали бр. грађана је обрађивао
земљу, а остали су бранили град од етрурских напада, касније је земља подељена на
парцеле и прерасподељена на сваких 20 г.). Око 560/50. Картагина је имала поход на
Сицилију под вођством Малха, можда му се супротставио Фаларид (тиранин из
Акраганта), мало се зна осим да су Грци изгубили територије и полако се Картагина
приближила и Сардинији. Фокејци из Масалије су основали колоније и преовладали
обалама Хиспаније, нова колонија Алалија (Корзика) је била сметња Картагини, па ју је
уништила 535. Картагина се спремала да освоји Сицилију у време када је Ксеркс кренуо
на Грчку. Током 20-их г. 5. в. на Сицилији је било 4 тирана. Анаксила из Регија је
загосподарио Занклеом (име променио у Месана) и контролисао је обе стране мореуза
(онемогућио етрурским гусарима пролаз), његов таст Терил је био тиранин у Химери. На
југу су били Гелон из Сиракузе и његов таст Терон из Акраганта. Гелон, син Диомена, је
био стратег Хипократа (тиранин у Гели), који је загосподарио и Наксом, Занклом... хтео је
да освоји и Сиракузу, поразио ју је 492. код Хелора, али је није освојио због помоћи
Коринта и Коркире. Сиракуза је Хипократу морала да да Камарину. Хипократ је погинуо
при опсади Хибле, грађани Геле нису хтели да његовим синовима дају власт. Гелон је
заступао наследнике, али их је одмах протерао и постао тиранин. Вратио је у град гаморе
(племићи) које је народ протерао. Одмах или током владавине је добио звање стратег
аутократор. Гелон је напустио Гелу и населио се у Сиракузу (постала је центар његове
државе). Можемо га назвати 2. оснивачем Сиракузе, након освајања Ортигије град се
проширио. Он је био племић и дружио се углавном са њима, док је народ називао
незахвални сусед, био је толерантан, али ипак није волео народ. Племићима Мегаре и
Еубеје је дао грађанска права, а већи део народа је продао на пијаци робља. Подржавали
су га 3 брата: Хијерон, Полизал и Трасибул. Био је у добрим односима са Тероном из
Акраганта (род Еменида, био је правичан) и оженио се његовом ћерком Дамаретом, а
Терон се оженио Полизаловом ћерком. Терон се посвађао са тиранином из Химере
Терилом и истерао га из Химере. Терил се обратио Картагини. Њен суфет Хамилкар се
искрцао у Панорму, 1. војни циљ је био повратак Химере Терилу. Према причи, Хамилкар
је хтео да привуче Грке давањем жртви Посејдону. Послао је поруку у Селинунт (потпао
под власт Картагине) да пошаљу трупе у табор да би принели жртву. Писмо је дошло до
Гелона, он је послао своје људе који су се претварали да су из Селинунта и они су убили
Хамилкара и запалили картагинске бродове. Бој код Химере 480. је био дуг, али су Грци
победили због чете коју је Терон послао варварима са леђа. Картагинска верзија каже да је
током боја Хамилкар приосио жртву Баалу и да је на крају сам скочио у ватру, али су Грци
ипак победили. Картагина је исплатила Гелону 2000 таланата (мало у поређењу са пленом
који је узео у картагинском логору). Од дела плена је исковао емисију крупног сребрног
новца Дамаретон, по својој жени. Терон је обновио Акрагант и посебно храмове. Имао је
доста робова (заробљени код Химере). Химеру је ставио под управу свог сина Трасидаја
(био је суров, замрзели су га). Гелон је умро 478. и наследио га је брат Хијерон, а Полизал
је требао да командује војском, али је протеран и отишао у Акрагант. Етрурци су били 2.
сила која је претила Великој Грчкој, циљ им је био да освоје Киму (имали би везу са
Кампанијом). Битка код Киме је била 474. и град су спасли Аристодем (постао је после
тиранин) и Хијерон са флотом. Хијерон је имао шпијуне који су мотрили на грађане. Све
грађане Катане је преселио у Леонтине, а Катану (променио име у Етна) је населио новим
људима. Терон је умро 472. Трасидај се лоше показао Заратио је са Хијероном који га је
победио и дошло је до његовог пада, Химера је постала независна, а Акрагант је
прихватио демократију. Хијерон је умро 467. и наследио га је брат Трасибул, врло брзо је
избила побуна због смакнућа грађана и конфискације имовине, помогли су им и 2. градови
Сицилије. Трасибул је отишао у иностранство. У Сиракузи је успостављен празник
Елеутхериа (слобода). Избио је грађански рат и неко време су староседеоци били
искључени из града, али су после сви странци истерани и у Сиракузи је успостављена
демократија. У Акраганту је рођен песник, лекар и филозоф Емпедокле. Сикелиотима
(асимиловани Сикели) је од 460. до 440. претила опасност од поновног јачања домородних
Сикела, њих је водио Дукетије, основао је савез сикелских градова (Менајнон или Минео,
Палика...) и хтео је да потчини грчке градове. Освојио је Етну, победио је Акрагант и
Сиракузу, али је после поражен од Сиракузе. У скупштини Сиракузе му је дата милост,
послат је у Коринт. Након 5. г. је поново на Сицилији и оснива свој 3. град Кале Акте
(Лепи Жал) на северу уз пристанак Сиракузе.