ГИМНАЗИЈА ПРИБОЈ

ГРЧКИ БОГОВИ
.

ПРИБОЈ,ЈАНУАР.2010.

УЧЕНИК ПРОФЕСОР
Мирна Марић Ћамила Диздаревић

1
2
У давна,давна времена,најстарија од свих старих времена светом су владали
богови.Најпре моћни Уран па затим његов страшни син Крон и Кронов домишљати син
Зевс.И ту започињу приче о грчким боговима:о Прометеју који је дао људима ватру и
непрестано им помагао,о прелепој Пандори и њеној кутији пуној зла.о рођењу
близанаца Аполона и Артемиде,о лукавом Хермесу који је надмудрио својег брата
Аполона,о томе како се Атина родила искакањем из Зевсове главе,о томе како је Хад
отео Персефону,о Фаетоновој жељи да вози кола свог оца Хелија,о побуни богова
против Зевсове власти.Приче су то које вековима инспиришу генерације,забављају
их,али и подстичу на размишљање говорећи о
љубави,лаковерности,злоби,верности.домишљатости,лукавости,знатижељи,моћи...

Грчки богови изгледали су као људи,имају врлине и мане као људи,разликовали су се

по томе што су били :
-бесмртни,мање-више нерањиви и способни постати невидљиви и путовати брзином
светлости,а живели су на Олимпу.Теогонију или постанак богова описивали су многи
извори,а најпознатије је Хезиодово дело „Тегонија“.Према орфичким мистеријама из
Хаоса прво произилази Никта.Богови не једу људску храну,хране се нектаром и
амброзијом-не старе и не умиру.
-грчка религија одликује се антропоморфизмом и митовима.

Монсиау-Олимпски богови
Грчки богови

Стварање богова
Стварање богова
Унутар грчке митологије видљива су два начина за долазак у живот:
1.дељење(Геја,Никта)
2.парење(Хиперион,Зевс)
Првобитна божанства настају дељењем од Хаоса,но после Геје сва божанства која су
настала дељењем потичу од Никте(тамне ноћи).Такође божанства настала дељењем
готово никада се не удружују с божанствима насталим парењем.Примећује се модел
репродукције,из акције два бића,мушког и женског,у божанском,а и у људском
друштву.Први одговор мита на питање:Који је узрок овоме?постаје:Ово је његов отац и
ово је његова мајка.Након Хаоса се појављује Геја,Земља,која дељењем ствара
Урана(звездано небо),свог сина и мужа,њој једнаког да је прекрива,те Понта(дубине

3
мора и планинске врхунце)Парењем с Ураном настају Океан(светски океан) и Крије,те
Титани.

Зевс
Зевс (грч. Ζεύς, лат. Iuppiter) је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог
неба и грома, који живи на Олимпу. Син је титана Крона и његове жене Реје.

Зевс јесте Dyeus у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове

митологије), Јупитер у римској митологији ,Тир у нордијској митологији итд.

Зевс, статуа
Храм Зевса на Олимпији
Фидијина склуптура Зевса, висока 12 m. - Гравира из 16. века

Митологија 
Зевс је најмлађи син Крона и Реје. Пре Зевса родили су се:

 Деметра, Хера, Хестија, Хад, Посејдон.

Међутим, кад год би се Реја породила Крон би прогутао дете јер се бојао да ће иста судбина
задесити и њега као и његовог оца. Наиме, Крон је са престола збацио свог оца  Урана. Када је
Зевс требало да се роди, Реја је затражила помоћ од Урана и Геје, јер није желела да и он буде
прогутан. Реја се породила на Криту, а Крон даде камен умотан у одећу који он прогута. Онда
она Зевса сакрије на планини Ида. Постоји пар верзија о одрастању Зевса.

1. Одгојила га је Геја
2. Одгојила га је Амалтеа
3. Одгојила га је нинфа Адамантеа. Како је Хронос владао земљом, небесима и морем,
она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи
ни на мору, већ између њих и тако Крон не успе да га види.
4. Одгојила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде
након њене смрти.
5. Одгајила га је Мелиса која га је хранила козијем млеком

4
Када је одрастао Зевс је натерао оца да испљуне децу супротним редом од оног којим их је
гутао: прво камен, затим остале. Једна верзија је и да је Зевс расекао Кронов стомак. Након
што је ослободио браћу и сестре, Зевс је ослободио киклопе,гиганте, сторуке дивове и браћу
Кронову, који су прво од руке Урана затворени у Тартар, а затим и од Кронове, а ови му дадоше
муњу. Након овога Зевсова браћа и сестра заједно са киклопима и осталим бићима поведоше
рат против Крона и осталих титана. Када су их победили, Крона и остале титане бацише у
Тартар, најдубље место на земљи. Зевс тамо такође затвори киклопе и сторуке дивове, оне који
су му дали муњу и помагали у рату.

Након победе над титанима, Зевс је поделио свет са његова два брата.  Хаду је дао подземни
свет, а Посејдону море.

Зевс је био брат и муж Хере. Осим деце са њом, Зевс је имао много афера и ванбрачне деце.
Имао је афере са богињама (Деметра,Лета,Маја...), са смртницама (Европа,Леда...), као и са
многим нинфама. Хера је била љубоморна и стално је прогањала Зевсове љубавнице и њихову
децу.

Мада је Зевс био врховни и апсолутни владар, његова моћ и власт није била безгранична, а
тиме се он разликовао од богова других религија, у којима без врховног бога ништа није могло
да се деси и њему ништа не може да промакне. У  грчкој митологији остали богови, а и људи су
имали своју вољу и слободу и над њима, па и над самим Зевсом је владало нешто недокучиво и
непроменљиво - Судбина.

Причало се да Зевс влада и судбином, али то је у преносном смислу, јер је он, као и било који
други бог или човек, владао само толико колико је схватао везе између узрока и последица, и
деловао у складу са тим спознајама. Против судбине је Зевс био немоћан, па ма шта предузео,
јер он није био владар судбине, већ само њен чувар и извршилац.

Рушевине Зевсовог храма у Олимпији

Главно седиште Зевса је био врх планине Олимп у Тесалији, врх

који се губио међу облацима и додиривао само небо. На самом
врху је била палата бога Зевса, коју му је бог Хефест, саградио
од чистог злата. Зевс је, поред Олимпа, волео да борави и на
свим другим местима, понајвише на острву Криту, на Иди и Парносу на Фокиди, али је он био
свеприсутан, и није се морало долазити по њега да му се тражи помоћ, то се могло учинити

5
свугде и на сваком месту. зевс је често силазио и међу људе, а тада би узимао друго обличје,
било да би себе претворио у животињу или у неку природну појаву или човека.

Храмови посвећени богу Зевсу данас су сви у рушевинама, а међу храмовима се издвајао
његов храм на Олимпији, саграђен 460. године пре нове ере према плану градитеља Либона из
Елиде. У Атини је постојао храм Олимпеион, највећи храм у ГрчкаГрчкој - 108 m. х 41 m, а од
његових 104 стуба, висока 17.5 m. сачувана су 15. Темеље храма је урадио 515. године пре
нове ере Пизистратиди, а завршио га је 132. године цар Хадријан. Највећи храм богу Зевсу
подигнут је на Сицилији у Акрагенту - 113 m. х 56 m.

Атина

У грчкој митологији, Атина(грчки: Ἀθηνᾶ, Athēnâ,
или Ἀθήνη, Athénē; дорски: Ἀσάνα, Asána;латински:Минерва) је била богиња цивилизације
тј. Мудрости,ткања и занатства и дисциплинованије стране рата (насиље и крвожедност су
били Аресов  домен). Атинина мудрост прати техничко знање потребно у ткању,
металургији али такође укључује и лукавост (метис) ликова као што је Одисеј. Њој су
свети сова и маслиново дрво.

Прве приче о Атини говоре о њој као о богињи птица. Првобитно је замишљена као богиња
са крилима, а чак је у неким митовима и сама била птица - сова. Зато и не чуди зашто у
митовима који су настали касније Атинина порука стиже преко орла,сокола и сл.

Атинина најбоља пријатељица је Нике, богиња победе. Атина се појављује као заштитница
многих грчких јунака, укључујући Херакла,Одисеја и Јасона. Она је и омиљена Зевсова
ћерка, рођена из његове главе.

Рођење
Постоји неколико верзија Атининог рођења. У једном, који се најчешће спомиње, Метида,
богиња мудрости, затруднела је са Зевсом. Зевс се веома уплашио јер је постојало
пророчанство да ће Метида имати двоје деце - једно од њих ће бити најоданије Зевсу од
све његове деце, а друго ће бити силник који ће га срушити. То је Зевса уплашило, јер се
сетио да је он свргнуо свога оца, те се бојао да ће се тако нешто и њему десити. Зато је
Зевс претворио Метиду у муву и онда је појео. Но, било је прекасно. Метида је, у Зевсу,
почела да прави кацигу и одору за своју зачету ћерку. Звук чекића којим је Метида правила
кацигу, узроковао је велики бол у Зевсовој глави, па је Хефест расцепио његову главу.
Атина је искочила кроз пукотину, већ одрасла, опотпуно обучена и потпуно опремљена
ратном опремом.

Име

6
 У Микенској Грчкој појављује се име Атина Потинија у текстовима о Кроносу.
Претпоставља се да ово значи "Госпођица Атина". Није сигурно да ли је Атинино име
повезано са градом Атина. Касније се она појављује као заштитница града, али вероватно
да је град добио име невезано за ову богињу. Платон  је значење Атининог имена тумачио
као "мисао (ум) бога".

Епитети
У поезији Атинин најчешћи епитет је глаукопис (γλαυκώπις) што би могло да се преведе
као "бистрог ока". Ова реч је заправо састављена од речи глаукос (γλαύκος), што би могло
да значи "блештаво", "сребрно", и од речи опс (ώψ), што значи "око" или понекад "лице".
Често је птица која види ноћу повезана са богињом мудрости: на старим сликама нацртана
је са совом на глави.

Атинина статуа испред аустријске скупштине, Беч

У Хомеровим Химнама и у Теогонији њој је дат необичан епитет Тритогенеја. Значење

овог термина је нејасно. Можда значи "Тритон -рођена", што би указивало да је бог
мора Тритон њен отац (према неким ранијим митовима), или можда да је рођена близу
језера Тритон у Африци. Друго могуће значење је "треће-рођена", што би могло да указује
да је она треће дете Зевса.

Често се наилази и на Атина Палада (Παλλάς Αθηνά). Епитет је изведен из имена моћне
особе Паладе, која означава нешто мушко. Палада је споменута само уз Атину. У једном
миту, богиња је грешком убила Паладу и од тада је увек морала да носи нешто

7
 његово/њено и била је под његовом/њеном заштитом. Друго тумачење је да је она заправо
Палада из Атине.

За Атињане она је била само "Богиња", хе теос.

Епитет Athena Ergane означава да је она заштитница занатлија. Атена Партенон означава

да је обожавана на Акрополису. Са епитетом Athena Promachos она је водила битке,
а Athena Polias означава да је заштитница града Атине и његовог Акрополиса.

Деметра

Деметра са класјем жита испред жртвеника - црвенофигурална купа (око .450.п.н.е.) Брисел, Краљевска
библиотека

У грчкој митологији  Деметра (грчки Δημήτηρ) је богиња жита и плодности, неговатељица

младих и зелене земље, чуварка брака и светог закона. У хомерским химнама назива се
„доноситељицом доба“, што се сматра знаком да је била поштована много пре него што је
постала једна од Олимпијаца

Њен римски еквивалент је Церера.

Данас су познати многи митови и приче о Деметри, али је дефинитивно најпознатија прича о
њој и њеној ћерки Персефони. Деметра и Персефона су током Персефониног одрастања биле
нераздвојне, и Деметра ју је обожавала. Међутим, једног дана, док је Персефона била на некој
ливади, земља се отворила и бог подземља, Хад, повуче је доле са собом. Овај догађај има и у
позадини једну причу о расправи Зевса и Хада и њиховом договору, у којем је и сама
Персефона била укључена, јер се Хад био заљубио у њу.

Иначе, након што је Деметра сазнала шта се десило, такав је гнев и туга обузме, да за време
њеног туговања, ниједно житно поље није ништа родило, као да је читава природа туговала са
њом. Видевши да овако неће моћи дуго,Зевс одлучи да начини споразум између Деметре и
Хада. Одлучено је да 8 месеци Персефона проводи са својом мајком, а 4 са Хадом.

8
Од тада у народу у Грчкој постоји веровање да док је Персефона са Деметром, житна поља
рађају и дају огромне приносе. Али када се Персефона врати код Хада, онда 4 месеца све
одумире...

Деметрини симболи су клас, нарцис и бубамара, док јој је рода омиљена птица..

Посејдон

Посејдон са коњима

Посејдон (грч. Poseidon, лат. Neptun) - бог мора из грчке митологије, син титана Крона и његове

жене Реје. Његов римски еквивалент је Нептун.

Митологија 
У грчкој митологији  Посејдон је бог мора,земљотреса и коња. Римљани су имали инспирацију
из грчке митологије па су у својој римској митологији  измислили бога мора Нептуна, а
у етрурћанској Нетунса.

Као и сву његову браћу и сестре, и Посејдона је прогутао његов отац, али је и Посејдона, као и
сву осталу браћу и сестре је ослободио Зевс, најмлађи син Хроноса. Зевс је тада збацио са
власти свога оца и преузео власт. Преузевши власт,Зевс је поделио земљу на три дела, јер је
наводно била превелика. Посејдону је дао море, Хаду подземни свет, а за себе је задржао
земљу и небо.

Када је био добре воље Посејдон би стварао нова острва и море би било мирно, а када је био
лоше воље, уз помоћ свог трозупца, подстицао је земљотресе, потапање бродова и дављења.
Живео је у палати на дну мора која је направљена од корала и дијаманата. Имао је много деце
са много жена, како са богињама тако и са смртним женама. Нека од његове деце су:

 Тритон од Амфитрите
 Полифем од Тоосе
 Антеј од Геје

9
 Орион од Еуријале
 Пелија и Нелеј од Тире
 Пегас и Хрисаор од Медузе
 Атлант од Клито и многи други.

Пошто је окруживао земљу, а самим тим и утицао на њу, познат је и по именима Космозостис,
Космосистис, Месопонтиос, Пелагиос, Понтократор и многим другим.

Борио се са Атином око тога чији је град Атина. Пошто је изгубио, наљутио се и Атињанима
подарио слано море...

Грчка митологија је корпус прича који припадају старим Грцима и чији су предмет њихови
богови и хероји, природа света и времена у којем су живели и који их је окруживао, као и
порекло и значење њихових култова и ритуала. У модерном смислу под грчком митологијом се
подразумева, студија и покушај расветљавања религијских и политичких институција старих
Грка и њихове цивилизације, као и покушај потпунијег схватања саме природе митова и
легенди. Митови спадају у прве манифестације људске маште и настају због дубоке потребе
за метафоричком интерпретацијом свих феномена с којима се сусрећу људи током свог живота.
Збуњеност и слабост човека пред неприкосовеним силама Природе, метафизчке спекулације,
схватање слабости људског бића, моралне норме и дилеме, комуникација са себи сличним,
изражавају се преко прича са симболичким садржајем, као резултат људске маште. Скупови тих
легендарних традиција чине митологију, гдје се огледају прве спекулације о животу и Природи.
У исто време, митови нуде јасну слику о карактеристикама сваког народа, његовом карактеру,
стремљењима и достигнућима, као и његовој трајекторији кроз историју.

Грчки народ је био један од првих који је стварао митове преко којих је покушавао да схвати, да
да интерпретације, о свему ономе што превазилази димензије људског разума у то време, као и
о свему ономе, што је у њиховим очима било необјашњиво и неукротиво. Њихове приче су се
преносиле с колена на колено, надограђујући се и мењајући се у складу са потребама, као и
степеном развоја сваке епохе.

10
ЛИТЕРАТУРА

1. В. Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985,

стр. 338.

2.Mavromataki, Maria - Mitología Griega - Ediciones XAITALI 1997.ISBN 960-8284-62-7 - Издање на шпанском језику

3.www.wikipedia.org

4.www.znanje.org

11
12