1 PELAKI MIT O POSTANJU SVETA

U poetku se boginja svih stvari, Eurinoma, podie naga iz haosa, ali ne nae
nita vrsto na ta bi stala te
zato odvoji vodu od neba, igrajui usamljena na talasima. Igrala je tako
kreui se prema jugu, a vetar koji
je pokretala svojom igrom uini joj se kao neto novo i naroito, kao
nadahnue za stvaranje. Okreui se
oko sebe, ona dohvati severni vetar, protrlja ga rukama i, gle uda! Pojavi se
velika zmija Ofion. Da bi se
zagrejala, Eurinoma poe da igra sve ee i ee, to kod Ofiona izazva
pohotu, te on obvi njene boanske
udove i spoji se s njom. Otada Severac, koga jo zovu i Borej, poe da
oploava; zbog toga kobile esto
okreu svoje zadnjice vetru i drebe se bez pastuva. 1 To je pria kako je
Eurinoma zatrudnela.
b) Ona potom uze na sebe oblik golubice i; leei na talasima izvesno vreme,
snese sveopte jaje. Na
njenu zapovest, Ofion se oko jajeta obavi sedam puta i grejao ga je dotle dok
se ono ne rasprsnu i iz njega
ne ispadnu Eurinomina deca sve stvari koje postoje: sunce, mesec, planete
i zvezde, zemlja sa svojim
planinama, rekama, drveem, biljem i ivotinjama.
12
c) Eurinoma i Ofion izabrae za svoj dom Olimp, ali Ofion tada poe da vrea
Eurinomu, hvaliui se
kako je on sam stvorio Svemir. Na ovo ga ona smesta prignjei petom, izbi mu
zube, pa ga zatim progna
pod zemlju u mranu peinu.2
d) Zatim boginja stvori sedam planetarnih sila i nad svakom od njih postavi po
jednu Titanku i Titana
Teu i Hiperiona za Sunce; Fojbu i Atlanta za mesec; Dionu i Krija za planetu
Mars; Metidu i Koeja za
planetu Merkur; Temidu i Eurimedonta za planetu Jupiter; Tetidu i Okeana za
Venus; Reu i Krona za
planetu Saturn.3
Prvi ovek bee Pelazg, praotac svih Pelazga; on je iznikao iz zemlje Arkadije,
a za njim nikoe jo neki.
Pelazg ih naui da grade kolibe, da se hrane irom i da od svinjske koe iju
onakve tunike kakve jo nose
siromani ljudi u Euboji i Fokidi.4

2 HOMERSKI I ORFIKI MITOVI O STVARANJU SVETA

Neki kau da svi bogovi i sva iva bia vode poreklo iz vrela Okeana, koji je
opasao svet, a da je Tetija
bila majka sve njegove dece.1
b) Ali orfiari priaju da se crnokriloj Noi, boginji pred kojom i Zeus osea
strah2, udvarao Vetar, pa je
snela srebrno jaje u utrobi Mraka, a da se iz tog jajeta izlegao Erot, koga neki
zovu Fan, i pokrenuo svet iz

mirovanja. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. Imao je etiri glave pa je ponekad

rikao kao bik ili lav, a
ponekad je siktao kao zmija ili blejao kao ovan. No, koja ga je nazvala
Erikepaj i Protogen Fajtont3,
ivela je s njim u peini i pokazivala se u trojstvu kao No, Red i Pravda. Ispred
peine je sedela neizbena
majka Rea, udarajui u bronzani dobo, skreuii panju ljudi na svoja
proroanstva. Fan je stvorio zemlju,
nebo, sunce, mesec, ali je Trojna Boginja vladala svetom sve dok njen skiptar
nije preao u ruke Urana.*
.
3 OLIMPIJSKI MIT O STVARANJU SVETA
U poetku svih stvari Majka Zemlja izdigla se iz Haosa i rodila u snu Urana.
Gledajui je s ljubavlju sa
planine, Uran prosu plodnu kiu na njene tajne pukotine, i ona porodi travu,
cvee i drvee, zajedno sa
zverinjem i pticama. Ova kia uini da poteknu reke i da se upljine ispune
vodom, te tako postadoe mora i
jezera.
b) Njena prva deca poluljudi behu storuki dinovi Brijarej, Gig i Kot.
Zatim se pojavie tri
jednooka kiklopa, koji su bili graditelji dinovskih zidova i majstori kovai,
najpre u Trakiji, a kasnije na
Kreti i u Zikiji.1 Njihove sinove je Odisej susreo na Siciliji. 2 Kiklopi su se zvali
Bront, Sterop i Argej, a
njihovi duhovi su obitavali u vulkanskim grotlima Etne sve dok ih Apolon nije
poubijao da bi osvetio smrt
Asklepija.
c) Libijci, meutim, smatraju. da se Garamant rodio pre storukih, i da je, kad
se digao iz ravnice, ponudio
Majci Zemlji slatki ir na rtvu.3
4 DVA FILOZOFSKA MITA O STVARANJU SVETA
Neki kau da je prvo bio Mrak, a da je iz Mraka iskoio Haos. Iz jedinstva
Mraka i Haosa izali su No,
Dan, Pakao i Vazduh.
Iz sjedinjavanja Noi i Ereba (Pakla) rodili su se Kob, Starost, Smrt, Umorstvo,
ednost, San, Snovi,
Svaa, Beda, Srdba, Osveta, Radost, Saaljenje, tri Suaje i tri Hesperide. Iz
sprege Vazduha i Dana rodili
su se Majka Zemlja, Nebo i More.
Iz spoja Vazduha i Majke Zemlje stvoreni su Strava, Obmana, Ljutnja, Nesloga,
La, Kleveta, Osveta,
Neumerenost, Kavga, Sporazum, Zaborav, Strah, Bitka; a takoe i Okean,
Metida i drugi Titani, i najzad
Tartar i tri Erinije ili Furije.
Iz sjedinjavanja Tartara i Zemlje rodie se dinovi.
b) More i njegove reke porodie Nereide, boginje mora. Ipak smrtnih ljudi jo
nije bilo, sve dok ih, po

dozvoli boginje Atene, Prometej, sin. Japetov, nije nainio po obliju bogova.
Zato je upotrebio glinu i vodu
iz reke Panopeje u Fokidi, a ivot im je udahnula Atena. 1
c) Drugi su rekli da se bog svih stvari ma ko on bio, jer ga neki nazivaju i
Prirodom pojavio
iznenada iz Haosa, odvojio zemlju od nebesa, vodu od zemlje, i gornji vazduh
od donjeg. Poto je razluio
ove elemente, uspostavio je meu njima poredak koji vlada do danas. On je
podelio zemlju na zone, neke
veoma tople, neke vrlo hladne, a neke opet umerene; na zemlji je oblikovao
ravnice i planine i odenuo ih
travom i drveem. Iznad zemlje je postavio nebeski svod, koji je podupro
zvezdama i obeleio stanita za
etiri vetra. On je, takoe, nastanio vode ribama, zemlju ivotinjama, a nebo
suncem, mesecom i planetama,
kojih je bilo pet. Na kraju je napravio oveka koji jedini od svih ivih bia
podie lice nebu i posmatra
sunce, mesec i zvezde. Tako su postanje oveka bogu pripisivali oni koji nisu
verovali da je Prometej,
Japetov sin, napravio ljudsko telo od gline i vode i da ovekov duh poseduje
izvesne lutalake boanske
elemente koje je jo u trenutku postanja dobio od boginjinog duha. 2
5 PET LJUDSKIH VEKOVA
Neki tvrde da nije tano da je Prometej stvorio ljude, niti da se ma koji ovek
izlegao iz zmijinih
zuba. Oni kau da ih je sama od sebe rodila zemlja, kao svoje najbolje
plodove, i to na najpovoljnijem
mestu u Atici1, i da se prvi ovek Alalkomenej pojavio pored jezera Kopaida u
Bojotiji pre nego to je i
Mesec postao. On je bio Zeusov savetnik u njegovim sukobima sa Herom i
Atenin vaspita dok je jo bila
devojica.2
b) Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rasa, podanici Krona, a iveli su bezbrino
i nisu morali da rade;
hranili su se slatkim irom, divljim voem i medom koji je kapao sa drvea, pili
ovije i kozje mleko i
nikada nisu starili, mnogo su igrali i smejali se a smrt im nije tee padala od
sna. Njih vie nema, ali se
njihov duh odrao i ispoljava se u smernosti seoskog ivlja, u onima koji
donose sreu i u zatitnicima
pravde.
c) Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase su takoe bili sazdani po
boanskom liku, a jeli su
hleb. Bili su potpuno odani svojim majkama i nikada nisu smeli da ih ne
posluaju, iako su mogli da doive
i stotinu godina. Bili su svaalice i glupi i nisu prinosili rtve bogovima, ali zato
nisu ni ratovali meu
sobom. Zeus ih je sve unitio.

d) Zatim je dola bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jasena i
bili naoruani
bronzanim orujem. Jeli su meso i hleb i uivali u ratovanju, bili su drski i
okrutni. Sve ih je ugrabila Crna
Smrt.
e) etvrta rasa ljudi bila je takoe bronzana, ali su to bili plemenitiji i otmeniji
ljudi. Oevi su im bili
bogovi, a matere smrtne ene. Oni su se slavno borili kod opsade Tebe,
uestvovali u argonautskom pohodu
i u trojanskom ratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.
f) Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena. To su bezvredni naslednici
etvrte rase. Oni su
degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, puteni, neposluni sinovi,
izdajice.3
6 KASTRIRANJE URANA
Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, poto je svoje buntovne sinove
Kiklope strpao u Tartar,
u sumorni podzemni svet, koji je toliko udaljen od zemlje koliko je zemlja
udaljena od neba. Nakovnju bi
bilo potrebno da pada devet dana da bi stigao na dno. Da bi se osvetila, Majka
Zemlja je nagovorila Titane
da udare na oca, a oni su to i uinili. Predvodio ih je Kron, koji je bio najmlai
od njih sedmorice i koga je
majka naoruala kremenim srpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i
nemilosrdni Kron ga je kremenim
srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom (od tada se leva ruka
uvek smatrala kao rav
predznak) i bacio ih u more pored rta Drepanum. Ali kapi krvi iz rane padoe
na Majku Zemlju, i ona rodi
tri Erinije, furije koje osveuju zloine roditeljoubistva i krivokletstva; one su
se zvale Alekta, Tisifona i
Megajra. Nimfe jasenovog drveta, nazvane Melije, takoe su roene iz ove
krvi.
b) Titani su tada pustili Kiklope iz Tartara i poverili svu vlast Kronu.
Ali im je postao vrhovni gospodar, Kron ponovo strpa Kiklope u Tartar
zajedno sa Storukima i, uzevi
svoju sestru Reu za enu, zavlada Elidom.1
7 SVRGAVANJE KRONA
Kron se oenio svojom sestrom Reom, kojoj je posveen hrast.1 Ali Kronu je
Majka Zemlja prorekla
da e ga jedan od njegovih sinova smaknuti s vlasti, a to mu je potvrdio i otac
Uran na samrti. Zbog toga je
on svake godine prodirao decu koju mu je Rea raala: najpre Hestiju, zatim
Demetru, potom Hada, najzad
Posejdona.2
b) Rea je bila ogorena. Ona je rodila treeg sina, Zeusa, u mrkloj noi, na
planini Likaj, u Arkadiji, na

mestu gde ni senka ive due nije pala3, i, poto ga je okupala u reci Nedi,
poverila ga je Majci Zemlji, koja
ga je odnela u Likt na Kretu i sakrila u peinu planine Dikte. Majka Zemlja je
Zeusa ostavila nimfi
jasenovog kulta, po imenu Adrasteji, i njenoj sestri Iji da ga neguju. One su
bile keri Meliseja i kozje nimfe
Amalteje. Zeus se hranio medom i pio Amaltejino mleko zajedno sa kozjim
Panom, svojim bratom po
usvojenju. Zeus je bio zahvalan nimfama to su GA negovale i kada je postao
gospodar sveta, postavio je lik
Amalteje meu zvezde kao sazvee Jarac.4 Zeus je od Amalteje pozajmio
jedan od njenih rogova koji je
podseao na kravlji, i dao ga Melisejevim kerima; taj rog je postao uvena
Kornukopija, ili rog obilja, uvek
pun hrane i pia po elji svojih vlasnica. Ali neki kau da je Zeusa dojila
krmaa, da je jahao na njenim
leima i da je izgubio svoju pupanu vrpcu kod Omfaliona u blizini Knosa.5
c) Oko Zeusove zlatne kolevke, koja je bila okaena o drvo (tako da Kron nije
mogao da je pronae ni na
nebu ni na zemlji ni na moru), stajali su Reini sinovi, naoruani Kureti. Oni su
udarali kopljima o titove i
galamili da bi priguili njegov detinji pla, kako ga Kron ne bi uo izdaleka. Jer,
Rea je u pelene uvila
kamen i dala ga Kronu na gori Taumasija u Arkadiji; on ga je progutao, mislei
da je to mali Zeus. Ipak,
Kron je naslutio ta se zbilo i tragao je za Zeusom, koji je sebe pretvorio u
zmiju a svoje dadilje u meke;
odatle sazvee Zmija i Medved.6
d) Zeus je iveo meu pastirima u planini Ida u jednoj peini sve do svoje
zrelosti, a tada je poeo da se
udvara titanki Metidi, koja je ivela pored pritoke Okeana. Po njenom savetu,
on je pohodio Majku Reu i
zatraio da postane Kronov sluga, ija je dunost da mu dodaje pehare. Rea je
bila spremna da pomogne
Zeusu u osveti; ona mu je nabavila sredstvo za povraanje, a Metida mu je
pokazala kako da ga pomea s
Kronovom medovinom. Poto se dobro napio, Kron poe da povraa, najpre
kamen, a potom Zeusovu
stariju brau i sestre. Oni izletee nepovreeni, a iz zahvalnosti zamolie
Zeusa da ih povede u borbu protiv
Titana, koji izabrae za vou dinovskog Atlanta, jer je Kron ve bio preao
vrhunac svoje moi.7
e) Rat se vodio deset godina. Majka Zemlja najzad proree svom unuku Zeusu
pobedu ako stupi u savez
sa onima koje je Kron zatvorio u Tartar; zato Zeus, najpre u tajnosti, ode do
Kampe, stare kljuarke Tartara,
i ubije je. Naavi kljueve od Tartara, on oslobodi Kiklope i Storuke, pa ih
onda osnai boanskom hranom
i piem. Zauzvrat Kiklopi Zeusu dadoe munju kao oruje za napad, Hadu
dadoe nevidljivi lem, a
Posejdonu trozubac. Trojica brae odrae ratni savet. Posle toga Had se,
nevidljiv, priblii Kronu i ukrade

mu oruje, a dok mu je Posejdon, pretei trozupcem, odstranjivao panju,

Zeus pogodi Krona gromom. Sad
trojica Storukih potegoe stene i poee da ih bacaju na preostale Titane, koje
iznenadna dreka kozjeg Pana
ispuni strahom. Bogovi sad navalie da ih gone i tako Krona i sve potuene
Titane, osim Atlanta, prognae
na britansko ostrvo na dalekom zapadu (a drugi priaju da su ih zatvorili u
Tartar, gde su ih dobro uvali
Storuki) te nikada vie nisu uznemiravali Heladu. Atlant je, kao ratni voa,
primerno kanjen time to mu je
nareeno da dri nebo na svojim pleima; Titanke su, meutim, bile
poteene zbog Metide i Ree.8
j) Sam Zeus je u Delfima postavio kamen koji je Kron izbljuvao.Tamo ga stalno
natapaju uljem i prinose na
rtvu povesma neopredene vune.9
g) Neki kau da Kron nije ni pojeo ni izbljuvao Posejdona, nego da mu je Rea
dala da pojede drebe, a
Posejdona sakrila u konjsko krdo.10 A ljudi sa Krete, koji su laovi, priaju da se
Zeus raa svake godine u
istoj peini, uz blesak munje i potok krvi; i da svake godine umire i biva
sahranjen.11
8 RODENJE ATENE
Prema Pelazgima boginja Atena roena je u Libiji, pored jezera Tritona, gde su
je nale i othranile
tri libijske nimfe, odevene u jareu kou.1 Jo kao devojica, sluajno je ubila
svoju vrnjakinju Paladu dok
su se igrale borbe kopljem i titom i tako je, u znak alosti, prikljuila Paladino
ime svom imenu. Doavi u
Grku preko Krete, najpre je ivela u gradu Ateni, pored bojotijske reke Triton. 2
9 ZEUS I METIDA
Neki Heleni kau da je Atena imala oca po imenu Palanta, krilatog dina sa
jareim likom, koji je kasnije
pokuao da je siluje i ije je ime ona dodala svome, poto mu je odrala kou i
nainila od nje sebi tit, a
njegova krila stavila na svoja ramena1; po drugima je tit od koe Meduse
Gorgone, koju je Atena odrala
poto ju je Persej obezglavio.2
23
b) Drugi kau da je njen otac bio Itonac, Iton, kralj Ftiotide, iju je kerku
Ijodamu ona sluajno ubila
time to joj je
dopustila da se nou kriom prokrade u sveti zabran, gde se, ugledavi
Gorgoninu glavu3, skamenila od
straha.
c) Meutim, ima ih koji tvrde da je Atena Posejdonova ki, ali da ga se odrekla
i molila Zeusa da je
usvoji, to je on rado uiinio.4

d) Atenine svetenice priaju ovu priu o njenom roenju. Zeus je udeo za

titankom Metidom, a ona je
na sebe uzimala razne oblike da bi mu izbegla, dok je najzad nije uhvatio te je
tako zatrudnela. Jedno
proroanstvo Majke Zemlje najavilo je da e to biti ensko dete a da e
sledeeg puta Metida roditi sina
kome je sudbina predodredila da smakne Zeusa, ba kao to je Zeus smakao
Krona, a Kron u svoje vreme
Urana. Zbog toga je Zeus medenim reima prvo namamio Metidu u postelju, a
onda je iznenada progutao i
to bee Metidin kraj. Zeus je, meutim, kasnije tvrdio da mu Metida iz trbuha
daje savete. Posle izvesnog
vremena, dok je etao pored obale jezera Triton, Zeus dobi napad glavobolje,
izgledalo je da e mu prsnuti
lobanja. Urlao je od bola, tako da je ceo nebeski svod odjekivao. Hermes je
dotrao i odmah otkrio uzrok
Zeusove nevolje. Zeus nagovori Hefesta, neko tvrdi Prometeja, da donese
eki, i da mu naini rez na
lobanji, odakle iskoi Atena uz snaan pokli i u punoj ratnoj opremi.5
11 ROENJE AFRODITE
Afrodita, boginja ljubavne enje, pomolila se naga iz morske pene pa je na
koljki stigla do obale
ostrva Kitere, gde je izala na obalu, ali, poto joj se ostrvo uinilo malo,
produila je do Peloponeza, mada
se, kako izgleda, ipak nastanila u Pafu na Kipru, gde je glavno sredite njenog
kulta. Trava i cvee nicali su
kud god je hodila. U Pafu su Temidine keri, godinja vremena, pourile da je
obuku i ukrase.
b) Neki smatraju da je ona nastala iz pene koja se skupljala oko Uranovih
genitalija kad ih je Kron bacio u
more; drugi da ju je rodio Zeus oplodivi Dionu, kerku Okeana i morske
nimfe Tetide, a postoji i
predanje po kome je postala od vazduha i zemlje. Ipak, svi se slau da
Afrodita lebdi nad zemljom i da je
uvek prate golubovi i vrapci.1.
12 HERA I NJENA DECA
Hera, kerka Krona i Ree, roena na ostrvu Samu, ili, kako neki kau, u Argu,
odrasla je u Arkadiji,
a vaspitavao ju je Temen, Pelazgov sin. Dadilje su joj bile godinja doba. 1
Poto je prognao njenog oca
Krona, Zeus, Herin brat-blizanac, pronaao ju je u Knosu na Kreti, a po
drugima, na planini Tornak (sad
nazvana planinom Kukavicom), u Argolidi. U poetku Zeus se Heri udvarao
bez uspeha. Tada se on prerui
u pokislu kukavicu, a Hera se saali i neno ga uze u ruke da bi ga zgrejala na
svojim grudima. Tada je

Zeus, iznenada uzevi ponovo svoj pravi lik, siluje, pa je od stida pristala da
se uda za njega.2
b) Na svadbu su im svi bogovi doneli svadbene darove; Majka Zemlja sveano
predade Heri drvo sa
zlatnim jabukama, koje su kasnije uvale Hesperide u Herinom vonjaku na
planini Atlant. Ona i Zeus
proveli su svoju prvu branu no na ostrvu Sam, i ta brana no trajala je tri
stotine godina. Hera se redovno
kupala na izvoru Kanata, nedaleko od Arga, i tako obnavljala svoju nevinost. 3
c) U Here i Zeusa naoe se boanska deca Arej, Hefajst i Heb. Ali postoji i
pria da su blizanci Arej i
Erida zaeti kad je Hera dodirnula nekakav cvet, i da je Heb zaet kad je
dodirnula glavicu zelene salate4, a
da je i Hefajst partenogeno roen udo u koje Zeus ne hte da poveruje dok
mu se ona nije zaklela u reku
Stig da govori istinu, sedei sputana na stolici ruku savijenih unazad. Drugi
kau da je Hefajst bio Herin sin,
zaet sa Talom, Dajdalovim neakom.5
.
13 ZEUS I HERA
Jedino je Zeus, otac nebeski, mogao da vlada gromom; i samo je, pretei
sudbonosnim bleskom munje, i
mogao da vlada svojom svaalakom i buntovnom porodicom na Olimpu. On
je takoe ustanovio nebeska
tela, stvorio zakone, nametnuo poslunost zakletvama i izricao proroanstva.
Kad mu je majka Rea,
predvidevi kakve e sve nezgode izazvati njegova pohlepna priroda,
zabranila da se eni, on joj je ljutito
zapretio da e je silovati. Ona se na to smesta pretvori u otrovnu zmiju, ali
Zeusa ni to ne obeshrabri nego se
i on pretvori u mujaka i, savivi se oko nje u nerazreiv vor, ostvari svoju
pretnju.1 Posle toga Zeus se
upusti u mnoge ljubavne doivljaje. Postao je otac godinjih vremena i triju
Suaja koje je izrodio sa
Temidom, Harite koju je rodila Eurinoma. Tri Muse dobio je sa Mnemosinom, s
kojom je leao devet noi;
a neki kau da je sa nimfom Stig rodio i Persefonu, kraljicu Podzemlja, kojom
se njegov brat Had silom
oenio.2 Tako je Zeus zaveo svoju vlast i na zemlji i pod zemljom; a ena mu
Hera bee jednaka po vlasti
samo u jednom: ona je takoe mogla po svojoj volji darivati proroku mo
svakom oveku ili ivotinji.3
b) Zeus i Hera su se stalno gloili. Uvreena njegovim neverstvima ona ga je
esto poniavala na stari
spletkarski nain. Iako joj je poveravao svoje tajne, a ponekad i prihvatao
njene savete, on joj nikada nije
potpuno verovao, a ona je dobro znala da je u stanju da se i na nju baci
munjom ako bi ga uvredila preko
izvesne granice. Zato je Hera i pribegavala podlim spletkama, kao to je, na
primer, spletka oko Heraklovog

roenja; ponekad je od Afrodite pozajmljivala njen arobni opasa da bi

podstakla Zeusovu strast i oslabila
mu volju.4
c) Dogodilo se jednom da su Zeusov ponos i njegova drskost postali tako
nepodnoljivi da su ga Hera,
Posejdon, Apolon i svi Olimpljani osim Hestije, iznenada okruili dok je spavao
i sapeli remenjem od
neutavljene koe, svezanim u stotinu vorova, tako da ni prstom nije mogao
mai. Zeus im je pretio
trenutnom smru, ali su Olimpljani sklonili munju van njegovog domaaja i
rugali mu se i ismejavali ga.
Dok su zaverenici slavili pobedu i ljubomorno raspravljali o tome ko e mu biti
naslednik, Tetida, Nereida,
bojei se graanskog rata na Olimpu, nada se u potragu za storukim
Brijarejem. Nae ga, te on brzo razveza
sve vorove upotrebljavajui svih sto svojih ruku istovremeno. Tako oni
oslobodie svoga gospodara. Poto
je Hera prva poela da kuje zaveru, Zeus je obesi o Nebo za zlatne narukvice
oko oba zglavka i privrsti po
jedan nakovanj o oba lanka. Ostala boanstva behu tronuta njenom
sudbinom preko svake mere, ali ne
smedoe da joj priteknu u pomo, bez obzira na njene alosne krike. Najzad,
Zeus pristade da oslobodi Heru
pod uslovom da se svi zakunu da nikada vie nee dizati bunu. To uz gunanje
uinie svi bogovi, i to svaki
ponaosob. Zeus je posebno kaznio i Posejdona i Apolona, poslavi ih za sluge
kralju Laomedonu, kome su
oni sagradili Troju; ostalima je oprostio, smatrajui da su prinudno uestvovali
u zaveri.
14 ROENJE HERMESA, APOLONA, ARTEMIDE I DIONISA
Ljubavnik Zeus obljubio je mnoge nimfe, keri Titana i bogova, a poto je
stvoren ovek i mnoge smrtne
ene; najmanje etiri znaajna olimpijska boanstva izrodio je van braka.
Najpre je sa Majom, kerkom
Atlanta, dobio Hermesa, koji se rodio u peini na planini Kileni u Arkadiji.
Zatim je Apolona i Artemidu
zaeo sa Letom, kerkom Titana Koeja i Titanke Fojbe, na taj nain. to je i
sebe i nju u asu sjedinjavanja
pretvorio u jarebice;1 ljubomorna Hera poslala je zbog toga zmiju Pitona da
progoni Letu po celom svetu,
zapretivi da joj nee dozvoliti da se igde pod suncem nebeskim porodi.
Noena krilima Junog vetra, Leta
doe najzad do Ortigije, u blizini ostrva Dela, i tu rodi Artemidu. Samo to je
ugledala svet, Artemida
pomoe majci da pree uski moreuz. Na ostrvu Leta je izmeu jednog
maslinovog i jednog palmovog
drveta, koji su rasli na severnoj strani planine Kint, posle devet dana muka,
rodila Apolona. Del, do tada
pokretno ostrvo, uvrsti se u moru i postade nepomino, i od tada niko vie
nije smeo biti roen niti umreti

na njemu; bolesne ljude i trudne ene prevozili su morem do Ortigije. 2

b) Majku Zeusovog sina Dionisa razliito su nazivali: jedni kau da je to bila
Demetra, ili Ija;3 drugi je
zovu Diona; trei Persefona, koju je Zeus oplodio pretvorivi se u zmiju, a ima
ih koji Letu smatraju
Dionisovom majkom.4
c) Pria najee tee ovako: Zeus je, preruen u smrtnika, potajno vodio
ljubav sa Semelom (Mesec),
kerkom kralja Kadma iz Tebe, a ljubomorna Hera, preruena u staru susetku,
pouila je Semelu, koja je
ve est meseci bila trudna, da svom tajanstvenom ljubavniku postavi zahtev
da je vie ne obmanjuje, ve
da se pred njom pojavi u svom pravom obliku i prirodi. Kako bi inae znala nije
li sluajno njen ljubavnik
udovite? Semela je posluala savet i kad je Zeus odbio njenu molbu,
zabranila mu pristup u svoju
postelju. Tada se on, naljuen, pojavi u obliku munje i groma i saee je. Ali
Hermes spase estomeseni
plod priivi ga uz Zeusovo bedro, da doraste do devet meseci; i u
odreeno vreme ga porodi. Tako
Dionisa zovu dva puta roeni ili dete dvostrukih vrata.5
15 ROENJE EROTA
Neki tvrde da je Erot, roen iz sveopteg jajeta, bio u stvari prvi od svih
bogova, nijedan od ostalih
nije mogao biti roen pre no to je on postao; oni ga smatraju vrnjakom
Majke Zemlje i Tartara, i ne
priznaju da je imao ni oca ni majku, dok je po drugima Erotova mati bila
Ejlejtija boginja dejeg roenja.1
b) Postoji i predanje da je Erot Afroditin sin sa Hermesom ili Arejem, ili ak sa
sopstvenim ocem
Zeusom; takoe se pria da ga je zaela Irida sa Zapadnim vetrom. On je bio
rasputen deak koji nije
potovao ni starost ni drutveni poloaj, ve je na svojim zlaanim krilima
leteo unaokolo, gaajui
nasumce svojim otrim strelama i udljivo raspaljivao srca strastvenom
pomamom.2
16 POSEJDONOVA NARAV I DELA
Poto su zbacili svoga oca Krona, Zeus, Posejdon i Had bacali su kocku da bi
utvrdili ko e vladati
nebom, ko morima, a ko tamnim podzemnim svetom, s tim to bi, kako su se
dogovorili, vlast na zemlji
zajedniki delili. Zeusu tako pripade nebo, Hadu podzemni svet, a Posejdonu
more. Posejdon, jednak bratu
Zeusu po velianstvu, ali ne i po vlasti, a po prirodi goropadan i svaalica,
odmah se dade na posao da
sagradi sebi podvodni stan van Ajgeje u Euboji. U prostranim talama drao je
bele zaprene konje sa
bronzanim potkovicama i zlatnim grivama i zlatne koije od kojih je bura
odmah prestajala, a morska

udovita se podizala na povrinu mora, poigravaju_i oko njih.1

b) eleo je da se oeni enom koja bi se u morskim dubinama oseala kao kod
kue, pa je poeo da se
udvara Tetidi Nereidi; ali kad Temida obnarodova proroanstvo da e svaki sin
koga Tetida rodi biti vei od
oca, on odustade i dozvoli joj da se uda za smrtnika Peleja. Jedna druga
Nereida po imenu Amfitrita,
kojoj se potom pribliio gnuala se njegovih predloga i pobegla na planinu
Atlant samo da bi ga izbegla;
Posejdon poalje za njom glasnike a meu njima i jednog Delfina, koji je tako
spretno zastupao Posejdona
da je Amfitrita popustila i pristala da se svadba zakae. Zahvalni Posejdon
smestio je Delfinov lik meu
zvezde kao sazvee Delfina.2
Amfitrita rodi Posejdonu troje dece: Tritonu, Rodu i Bentesikimu; koliko je Hera
bila ljubomorna na
Zeusa toliko je i Amfitrita bila na Posejdona zbog njegovih ljubavnih veza sa
boginjama, nimfama i
smrtnim enama. Naroito joj je bilo nepodnoljivo kad se zaljubio u Forkidovu
ker Skilu, te je u lokvu u
kojoj se ona kupala bacila arobne trave od kojih se Skila pretvorila u
udovite sa est glava i dvanaest
nogu koje laje.3
c) Posejdon je bio pohlepan na zemaljsko carstvo i jedanput je ustvrdio kako
ima pravo na Atiku time to
je lupio trozupcem u Akropolj kod Atene. Na tom mestu se stvorio kladenac
morske vode koji jo postoji;
kad duva juni vetar, iz dubine se uje udaranje morskih talasa. Kasnije, za
vlade Kerkopa, Atena htede da
preuzme vlast na miran nain, posadivi pored kladenca prvu maslinu. Ljutit,
Posejdon je pozove na dvoboj,
i Atena bi na to pristala da se Zeus nije suprotstavio i naredio im da spor
iznesu na javnu raspravu. I tako su
se uskoro zatim pojavili pred boanskim sudom, koji se sastojao od najvieg
boanskog vea. Sud pozva
Kerkopa da svedoi. Svi bogovi su podravali Posejdona, a sve boginje su bile
na strani Atene. Tek kad se i
sam. Zeus izjasnio za Atenu, sud je veinom od svega jednog glasa odluio da
Atena ima vea prava na tu
zemlju, jer joj je podarila lepi poklon.
d) Duboko uvreen, Posejdon je poslao ogroman talas da poplavi Trijazijansku
dolinu, u kojoj je leao grad
u kome se Atena nastanila i nazvala ga svojim imenom. Da bi smirili
Posejdonov bes, enama u gradu Ateni
oduzee pravo glasa, a mukarcima zabranie da nose imena svojih majki,
kao to je do tada bio obiaj.4
e) Posejdon se zavadio sa Atenom i oko grada Trojzena; ali tom prilikom Zeus
im naredi da podele vlast u
gradu, iako takvo reenje nije bilo po volji ni jednoj ni drugoj strani. Zatim je
Posejdon bezuspeno
pokuavao da trai od Zeusa Ajginu, od Dionisa ostrvo Naks, od Helija Korint,
ali je dobio samo Prevlaku,

dok je Heliju dodeljen Akropolj. Razjaren i besan, namerio je da otme od Here

Argolidu i bio spreman da se
i s njom potue, odbijajui da se pojavi pred olimpijskim glavarima, tvrdei da
prema njemu gaje
predrasude. Zbog ove optube Zeus ovlasti rene bogove da donesu odluku o
Posejdonovim zahtevima. Inah, Kefis i Asterion presudie u Herinu korist.
Poto mu je ve bilo zabranjeno da se, kao ranije, sveti
poplavom. Posejdon postupi suprotno: presui izvore svojih sudija i od tada u
njima leti nema vode. Ipak
Posejdon dopusti da argivska reka Lerna tee neprestano zbog Amimone,
jedne Danaide, koja se zbog sue
bila uznemirila.5
f) Posejdon se hvalio da je stvorio konja, iako neki kau da je, dok je on jo bio
novoroene, Rea dala
jednoga konja Kronu da pojede; hvalio se i da je izmislio uzde, iako ih je Atena
pronala pre njega; ali se
zato u tanost njegove tvrdnje da je ustanovio konjske trke nikada nije
sumnjalo. Sigurno je da su konji
posveeni njemu, verovatno u spomen na njegovu ljubavnu hajku za
Demetrom u vreme kad je ona, suznih
oiju, tragala za svojom kerkom Persefonom. Kae se da je Demetra, brina i
obeshrabrena svojim
traganjem, i sasvim liena naklonosti prema ljubavnoj strasti, preobrazila sebe
u kobilu i poela mirno da
pase sa krdom nekoga Onka, Apolonovog sina, koji je vladao Onkejom u
Arkadiji. Ipak, nije mogla da
umakne Posejdonu, koji se pretvorio u pastuva i opasao je; iz ovog odvratnog
spoja rodila su se nimfa
Despojna i divlji konj Arion. Demetra se tako estoko naljutila da su je u
Arkadiji uvek potovali kao Demetru furiju.8
17 HERMESOVA NARAV I DELA
Kad se Hermes rodio na planini Kileni, njegova mati Maja paljivo ga je povila i
poloila u reeto za
vejanje ita. Meutim, on poe da raste zapanjujuom brzinom i u tren oka
postade deak, koji se, im se
mati okrenula, iskrao u potrazi za doivljajima. Prvo je dospeo u Pijeriju, gde je
Apolon uvao neobino
lepo stado krava, te odlui da mu ih ukrade. Ali plaei se da ga ne odaju
tragovi, Hermes na brzinu napravi
vie cipela od hrastove kore i privrsti ih pletenicama od trave za kravlja
kopita, pa nou izvede krave na
put. Apolon je brzo otkrio krau, ali je, zaveden Hermesovim lukavstvom,
uzalud tragao za kravama, idui
na zapad ak do Pila, a na istok do Onhesta, da bi na kraju bio prinuen da
obea nagradu onome ko mu
privede lopova. Lakomi na nagradu, Silen i njegovi satiri uputie se raznim
pravcima i tragahu dugo
vremena, ali bez uspeha.Najzad, neki od njih, tragajui Arkadijom, zaue
priguen zvuk neke muzike koju

dotle nikada ne behu uli. Nimfa Kilena im sa ulaza u peinu, objasni da je u

peini nedavno roeno dosada
najdarovitije dete i da mu je ona dadilja. To dete je od kornjaine ljuture i
malo kravlje meine napravilo
izvanrednu muziku igraku i njome uspavalo svoju majku.
b) A od koga je dobilo kravlju meinu? doekali su satiri spremno nimfinu
priu, poto su opazili dve
kravlje koe ispred peine. Da neete da optuite siroto dete da je lopov?
pitala je Kilena. Malo-pomalo doe do grubih rei.
c) Utom se pojavi i Apolon, koji je otkrio lopova po neobinom ponaanju
dugorepe ptice. On ue u
peinu, probudi Maju i grubo joj ree da Hermes mora vratiti krave. Maja
pokaza rukom na dete, uvijeno u
pelene, koje se pretvaralo da spava. Kakva besmislena optuba, uzviknu
ona. Ali Apolon je prepoznao
kravlje koe. On. uze Hermesa, odnese ga na Olimp i tamo zvanino optui za
krau, podnevi kao dokaz
kravlje koe. Zeus, ne htevi da poveruje da mu je tek roeni sin lopov,
podra deakovu odbranu, ali
Apolon ne hte da otee stvar, te Hermes najzad priznade.
Vrlo dobro, poi sa mnom, ree Apolonu, i dobie svoje stado. Ja sam ubio
samo dve krave, a i njih
sam podelio na dvanaest jednakih delova da bi ih rtvovao dvanaestorici
bogova.
Dvanaest bogova? zaudi se Apolon. Ko je dvanaesti bog?
Tvoj sluga, gospodaru, odgovori skromno Hermes. Ja nisam pojeo vie
nego to mi je pripadalo, iako
sam bio vrlo gladan, sve ostalo sam stvarno spalio.
Ovo je bila prva rtva u mesu koja je ikad uinjena.
d) Dva se boga vratie na planinu Kilenu, gde se Hermes pozdravi s majkom i
izvue predmet koji je
sakrio ispod ovje koe.
ta ti je to? upita ga Apolon. Umesto odgovora, Hermes mu pokaza liru koju
je sam izumeo i napravio
od kornjainog oklopa. Udarajui u njene strune, on poe da svira tako
neobino razigranu melodiju,
pevajui o Apolonu, hvalei njegovu otmenost, inteligenciju i dobrotu, da mu
ovaj odmah sve oprosti.
Hermes, svirajui neprestano, povede ushienog i iznenaenog Apolona do
Pila, i tamo mu dade preostalo
stado koje bee sakrio u peinu.
Da sklopimo posao! uskliknu Apolon. Ti zadri krave, a ja u uzeti liru.
U redu, ree Hermes i oni se rukovae.
e) Dok su gladne krave pasle, Hermes odsee komad trske i od nje napravi
pastirsku frulu, pa opet poe
da svira. Ponovo ushien, Apolon uzviknu: Opet ti nudim pogodbu! Ako mi
da frulu, dau ti zlatnu pau
za tvoje stado, ubudue ti e biti bog svih kravara i pastira.
''Moja frula vie vredi od tvoje zlatne pae, odgovori Hermes. Ali pristajem
na razmenu ako me naui predskazivanju po letu i glasu ptica, jer izgleda da
je to veoma korisna umetnost.''

Ne mogu to da uinim, ree Apolon, ali ako ode do mojih starih dadilja
koje ive na Parnasu, one e
te nauiti da prorie pomou kamenia.
f) Oni se rukovae jo jedanput i Apolon odnese dete Hermesa nazad na
Olimp, gde ispria Zeusu ta se
dogodilo. Zeus oita Hermesu da mora potovati tuu svojinu i odustati od
svojih lai, ali sve ga je ovo ipak
zabavljalo. Izgleda mi veoma otresit, brbljiv mali bog, rece mu on.
Onda me uini svojim glasnikom, oe, odgovori Hermes, i ja u biti
odgovoran za imovinu svih
boanstava, i nikad neu lagati, iako ne mogu da obeam da u uvek govoriti
celu istinu.
To se ne bi od tebe ni moglo oekivati, ree Zeus sa osmehom. Ipak, ja u
u tvoje dunosti uvrstiti i
sklapanje ugovora, unapreenje trgovine i zatiivanje putnika na svim
putevima irom sveta.a
Poto se Hermes sloio sa ovim uslovima, Zeus mu je dao glasnika obeleja
sa belim trakama i svima
naredio da ih potuju; podario mu je okruglasti eir da ga titi od kie i zlatne
krilate sandale, koje su ga
nosile brzinom vetra. Hermes se odmah dopao svima u porodici na Olimpu, a
on ih je nauio da pale vatru
brzim trenjem lua i trudi.
g) Posle toga Trije pokazae Hermesu kako da predskazuje budunost po
rasporedu kamenia u posudi
sa vodom; a on sam izmisli igru piljaka sa kostima zglobova i vraae pomou
njih. Had ga je takoe
uposlio kao svoga glasnika, naloivi mu da poziva one koji umiru, neno i
reito sputajui im zlatni veo
preko oiju.1
h) On je pomagao i trima Suajama pri sastavljanju azbuke, izmislio je
astronomiju, muziku lestvicu,
umetnost boksovanja i gimnastiku, mere za teinu i duinu (koje neki pripisuju
Palamedu) i odgajivanje
maslinovog drveta.2
i) Neki dre da je lira koju je izmislio Hermes imala sedam ica; drugi da je
imala samo tri, da bi odgovarale
godinjim vremenima, ili etiri, da bi odgovarale etvrtima godine, a da je
Apolon poveao na sedam ica.3
j) Hermes je imao mnoge sinove, ukljuujui tu Ehiona, argonautskog
glasnika; Autolika, lopova i Dafnida,
osnivaa bukolike poezije. Taj Dafnid bio je mladi sicilijanski lepotan, koga je
njegova majka nimfa
ostavila pod lovorovim grmom na Herinoj planini, gde su mu ime dali pastiri,
njegovi drugi roditelji. Pan ga
je nauio sviranju na fruli; Apolon ga je voleo, u lov je iao sa Artemidom, koja
je volela muziku. Vodio je
rauna o svojim mnogobrojnim stadima i krdima, koja su bila iste pasmine kao
i Helijeva. Nimfa, po imenu
Homija, naterala ga je da joj se zakune na vernost pod pretnjom da e ga
oslepiti ako ne odri zakletvu;

meutim, njena suparnica Himajra uspela je da ga zavede dok je bio pijan, te

Homija izvri svoju pretnju.
Dafnid se u slepilu jedno vreme teio tunim priama, ali nije dugo iveo.
Hermes ga je pretvorio u kamen
koji jo moe da se vidi u gradu Kefalenitanu; stvorio je kod Sirakuse i izvor
nazvan Dafnid, gde su Dafnidu
svake godine prinoene rtve.4
18 AFRODITA, NJENA NARAV I DELA
Afroditu je bilo teko nagovoriti da pozajmi drugim boginjama svoj arobni
opasa koji je imao mo da
se svako ivi zaljubi u onoga ko ga ima na sebi; jer ona je ljubomorno uvala
svoj poloaj. Zeus ju je udao
za Hefajsta, hromoga boga-kovaa, ali pravi otac troje dece Foba, Dejne i
Harmonije, koju je Afrodita
predstavljala kao njegovu, bio je Arej, bog rata, pravonoga, silovita pijanica
i svaalica. Hefajst nije znao
nita o prevari, dok nesmotrene ljubavnike jednog jutra ne iznenadi Helije,
zatekavi ih u postelji u
Arejevom dvoru u Trakiji; Helije je odmah svojom priom napunio ui Hefajstu.
b) Uvreeni Hefajst se zatvori u svoju kovanicu, i tamo iskova bronzanu
mreu za lov, finu kao pauina,
ali neprobojnu i tajno je razape preko svoje brane postelje. Afrodita, koja se
vratila iz Trakije sva
nasmejana, objasni Hefajstu da se poslom zadrala u Korintu, a on joj ree:
Molim te, oprosti mi, draga
eno, to idem na krae vreme na Lemno, svoje omiljeno ostrvo, da se
odmorim. Afrodita se ne ponudi da
ga prati i, im se on izmakao, urno posla po Areja, koji brzo stie. Oni
radosno odoe u postelju, ali se u
zoru naoe zapleteni u mreu nagi i nemoni da se izvuku. Hefajst ih, vrativi
se s puta, tako zatee, te
pozva sve bogove da se osvedoe da ga je Afrodita osramotila. On je zatim
izjavio da nee svoju enu
osloboditi brane dunosti sve dok mu ne budu vraeni darovi koje je u vreme
svadbe dao njenom pooimu Zeusu.
c) Svi su bogovi pohitali da vide Afroditu u nevolji, ali su boginje, iz oseanja
obzira, ostale kod kue.
Podsmevajui se Hermesu, Apolon ree: Ti bi voleo da bude na Arejevom
mestu, bez obzira na mreu, zar ne?
Hermes se zakle samim sobom da ne bi mario da je mree i tri puta vie, to
boginje primie sa
negodovanjem. Na sve ovo se oba boga grohotom nasmejae, ali se Zeusu
sve toliko zgadi da ne htede da
vrati svadbene poklone, ni da se umea u prostaku svau izmeu mua i
ene, izjavivi da je Hefajst budala
to je bruku izneo na javnost. Posejdon se, videvi Afroditino nago telo, zaljubi
u nju, pa prikrivi
ljubomoru prema Areju, naini se da odobrava Hefajstu i rece: Poto je Zeus
odbio da pomogne, ja u se
postarati da Arej kao cenu za svoje izbavljenje plati vrednost svadbenih
poklona.

Vrlo dobro, odgovori mrano Hefajst. Ali ako Arej ne izvri obavezu, ti e
morati da zauzme
njegovo mesto u mrei!
Zajedno sa Afroditom? upita Apolon smejui se.
Ne verujem da Arej nee izvriti obavezu, ree Posejdon dostojanstveno,
ali ako on to ne bi uinio, ja
sam spreman da platim dug i oenim se Afroditom.
Tako oslobodie Areja i on se vrati u Trakiju; Afrodita ode na Paf i okupavi se u
moru, obnovi svoje devianstvo.1
d) Polaskana Hermesovim iskrenim priznanjem da je voli, Afrodita uskoro
zatim provede no s njim. a
plod ovoga bee Hermafrodit, dvopolno stvorenje; takoe zadovoljna
Posejdonovim posredovanjem, ona i
njemu rodi dva sina Roda i Herofila.2 Nepotrebno je rei da Arej nije
odgovorio obavezi, izgovarajui se
da kad Zeus nije hteo da plati, ne mora ni on. Na kraju platio nije niko, jer je
Hefajst bio ludo zaljubljen u
Afroditu i nije ozbiljno ni nameravao da se razvede.
e) Kasnije, Afrodita popusti u Dionisovoj elji i rodi mu Prijapa; to je bilo runo
dete sa neprirodno
razvijenim genitalnim organima to ga je Hera darivala u znak negodovanja
zbog Afroditine
verolomnosti. Prijap je batovan i nosi vrtlarski no za potkresivanje. 3
f) Mada neki tvrde da jeste, Zeus ipak nikada nije obljubio svoju usvojenu ker
Afroditu, ali ga je arolija
njenoga opasaa neprestano dovodila u iskuenje, tako da je najzad odluio
da je ponizi time to e se
beznadeno zaljubiti u smrtnika. To je bio lepi Anhis, kralj Dardanaca, unuk Ila.
Jedne noi, dok je spavao u
pastirskoj kolibi na trojanskoj planini Ida. Afrodita preruena u frigijsku
princezu, obuena u sjajnu crvenu
haljinu, ue i lee pored njega u postelju od lavljeg i medveeg krzna, dok su
pele sneno zujale oko njih.
Kad su se u zoru razili, ona mu se otkri ko je i iznudi mu obeanje da nikome
nee rei da je spavala s
njim. Anhis se prestravi kad shvati da je otkrio golotinju boginje i poe da je
moli da mu pokloni ivot. Ona
ga uveri da nema ega da se boji i da e njihov sin biti slavan.4 Nekoliko dana
kasnije Anhis je pio sa
svojim drugovima i jedan od njih ga upita:
Zar ti ne bi radije spavao sa kerkom toga i toga nego sa samom
Afroditom? Ne, odgovori on
neobazrivo. Poto sam spavao sa obema, smatram ovo pitanje
besmislenim.
g) Zeus, uvi ovo hvalisanje, srui na Anhisa grom koji bi ga ubio da Afrodita
ne postavi svoj pojas i tako
sprovede udar groma u zemlju, pored samih Anhisovih nogu. Ipak, udar groma
je tako povredio Anhisa da
nikada vie nije mogao da se uspravi. Poto je rodila Anhisovog sina Ajneja,
Afroditu ubrzo proe strast za Anhisom.5
h) Jednog dana, ena kralja Kinire sa Kipra a po drugima mogla je biti i ena
kralja Fojniksa iz Bibla ili

ak i kralja Tejanta glupo se hvalisala kako joj je kerka Smirna lepa ak i

od Afrodite. Boginja se
osveti za uvredu na taj nain to uini da se Smirna zaljubi u oca i da mu
jedne mrane noi ode u postelju,
poto ga je njena dadilja dobro podnapila, tako da nije znao ta radi. Kasnije
sam Kinira shvati da je i otac i
ded Smirninom jo neroenom detetu i, podivljao od besa, epa ma i poe
da je juri po palati. Stigao ju je
na obronku brega, ali Afrodita brzo pretvori Smirnu u izmirnino drvo, a ma
ga, sputajui se ve,
prepolovi. U tom trenutku rodi se dete Adonid. Afrodita ve alei zbog
gluposti koju je uinila, uze dete,
sakri ga u koveg i poveri na uvanje Persefoni, kraljici mrtvih, molei je da ga
skloni na tamno mesto.
i) Radoznala Persefona otvori koveg i nae u njemu Adonida. On je bio tako
lep da ga ona podie iz
kovega i povede sa sobom. Vest dospe do Afrodite. koja odmah ode u Tartar
da uzme Adonida od
Persefone. Ali ova ne pristade da joj ga vrati, jer joj je ve bio ljubavnik, te se
Afrodita poali Zeusu.
Ubeen da i Afrodita eli Adonida za ljubavnika, Zeus ne htede da bude sudija
u tako nedolinoj raspravi pa
ustupi sluaj niem sudu, kome je predsedavala Musa Kaliopa. Kaliopino
miljenje bilo je da i Persefona i
Afrodita imaju podjednako pravo na Adonida. Afrodita jer mu je omoguila
da se rodi, Persefona jer
ga je spasla iz kovega, ali da je njemu potrebno da se odmori od obe
nezajaljive zaljubljene boginje. Ona
zato podeli godinu na tri jednaka dela, tako da je on mogao da jedan deo
godine provodi sa Afroditom,
drugi sa Persefonom, a trei deo godine kako mu se svidi.
Meutim, ne skidajui svoj arobni pojas, Afrodita je uspela da nagovori
Adonida da provede sa
njom svoju treinu godine, da nerado provodi treinu godine sa Persefonom, i
da ne poslua odluku suda.6
j) S pravom oaloena, Persefona ode u Trakiju i svom dobrotvoru Areju ree
da Afrodita sada vie voli
Adonida nego njega. ''Obian smrtnik'', vikala je ona, ''a pored toga jo i
mekuac!'' Arej postade veoma
ljubomoran i, pretvorivi se u divljeg vepra, nalete na Adonida dok je lovio na
planini Leban i zadade mu
smrtonosnu ranu pred Afroditinim oima. Iz njegove krvi izae Anemona, a
dua mu sie u Tartar. Afrodita
ode plaui do Zeusa i zamoli da Adonid provodi samo sumorniju polovinu
godine sa Persefonom, a nju da
prati u letnjim mesecima. Ovo Zeus blagonaklono odobri. Meutim neki tvrde
da je divlji vepar u stvari bio
Apolon i da se svetio Afroditi za neku nepravdu koju mu je uinila.7
k) Da bi izazvala ljubomoru kod Adonida, Afrodita jednom provede nekoliko
noi u Libiji sa argonautom
Butom i tako rodi Eriksa, kralja Sicilije. Sa Adonidom je rodila sina Golga, i ker
Beroju, koja je osnovala

Beroju u Trakiji; neki kau da je Adonid, a ne Dionis, otac njenog sina Prijapa. 8
l) Suaje su odredile Afroditi samo jednu boansku dunost, naime da izaziva
ljubav; ali jednog dana
Atena ju je uhvatila kako potajno tka na razboju, zbog ega poe da se ali
kako joj Afrodita podriva vlast i
zapreti da e se odrei svih svojih dunosti. Afrodita se izvini Ateni i niko je
posle toga nikada nije video da
se bavi runim radom.8
19 AREJEVA NARAV I DELA
Arej iz Trakije voli bitku radi bitke, a njegova sestra Erida stalno izaziva povod
za rat, irei glasine
i raspirujui ljubomoru. I ona se, kao i on, nikad naroito ne zalae za ovaj ili
onaj grad, ovu ili onu grupu,
ve se bore na jednoj ili na drugoj strani, kako im se uini zgodno, uivajui
jedino u pokolju ljudi i unitavanju gradova. Svi njegovi besmrtni drugovi,
poev od Zeusa i Here, pa nanie, mrze ga. Izuzetak
ini, osim Eride, Afrodita, koja neguje i podrava strast u njemu, i pohlepni
Had, koji se raduje hrabrim
mladim ratnicima to ginu u svirepom ratu.
b) Arej nije uvek pobeivao. Atena, daleko vetiji ratnik od njega, dva puta ga
je porazila u borbi; a jednom
su ga dinovski sinovi Alojevi pobedili i drali zatvorenog u bronzanoj posudi
trinaest meseci, dok ga, ve
polumrtvog, nije oslobodio Hermes; drugom prilikom Herakle ga je toliko
poplaio da se trei vratio na
Olimp. Duboko je mrzeo da se parnii, nikad se nije pojavljivao na sudu kao
tuitelj, a samo jedanput je
morao doi da se brani; to je bilo onda kad su ga njegovi drugovi, ostala
boanstva, optuili za ubistvo sa
predumiljajem Posejdonovog sina Halirotija. On se branio tvrdei da je delo
poinio da bi spasao svoju
kerku Alkipu iz doma Kekropa od Halirotijevog nasilja. Kako u ovom dogaaju
nije bilo drugih svedoka osim Areja i Alkipe, koja je,
naravno, potvrdila oev iskaz, sud mu je dao za pravo. Ovo je bilo prvo
suenje koje je ikada sazvano zbog
ubistva; a brdo na kome se suenje odralo poznato je pod imenom Areopag, i
danas se tako zove.1
20 HESTIJA, NJENA PRIRODA I DELA
Hestijina slava i veliina su u tome to ona jedina od velikih Olimpljana nikada
ne uestvuje u ratovima i
svaama. Ona se vie i od Artemide i od Atene kloni ljubavnih ponuda, bilo da
dolaze od bogova, od Titana
ili smrtnika. Ona se, naime, posle svrgavanja Krona sa vlasti, zaklela
Zeusovom glavom da zauvek ostane
devica kad su se Posejdon i Apolon pojavili kao takmaci prosci. Za ovo joj je
Zeus zahvalno dodelio prvu
rtvu pri svim javnim rtvovanjima, u znak priznanja to je sauvala mir na
Olimpu.1

b) Hestiju je na jednoj seoskoj gozbi kojoj su prisustvovali bogovi pokuao da

siluje pijani Prijap. On joj se
pribliio kad su svi od presitosti zaspali, i taman je opkoraio kad jedan
magarac poe da njae, te se Hestija
probudi i kriknu kad ga vide, a Prijap bre-bolje pobegne. 2
c) Hestija je Boginja Ognjita i u svakom domu i u svim gradskim venicama
titi sve koji trae njenu
pomo. Opte potovanje odaje se Hestiji ne samo kao najblaoj,
najpravinijoj i najmilostivijoj od svih
Olimpljana, ve i zato to je izumela vetinu graenja kua, a njena je vatra
tako sveta da, ako se ikad
ognjite ohladi, bilo sluajno, bilo u znak alosti, ona se ponovo pali samo
pomou vatrenog toka.3
21 APOLON, NJEGOVA NARAV I DELA
Apolon, Zeusov i Letin sin, bio je nedonoe roeno u sedmom mesecu, no to
nita ne znai poto bogovi
brzo rastu. Temida ga je hranila nektarom i ambrozijom, i im osvanu etvrti
dan, Apolon zatrai luk i
strele, koje mu Hefajst smesta dade. Otiavi sa Dela, uputio se pravo na
Parnas, gde se skrivala zmija
Piton, neprijatelj njegove majke; uspeo je da je ozbiljno rani svojim strelama.
Piton tada odjuri do proroita
Majke Zemlje u Delfima, gradu koji je dobio ime po Pitonovu drugu, udovitu
Delfinu; ali Apolon ga je
smelo pratio do u svetilite i tamo ga dokrajio na ivici samog svetog ponora.1
b) Majka Zemlja prijavi ovu drskost Zeusu, koji je pored toga to je zapovedio
Apolonu da poseti Tempe
radi oienja od greha, ustanovio i Pitonske igre u slavu Pitona, kojima je
Apolon morao da predsedava u
znak pokajanja. Ne oseajui se krivim, Apolon prenebregnu Zeusovu
zapovest da poseti Tempe. Umesto
toga on ode u Ajgijalaju radi oienja od greha, a pratila ga je Artemida;
poto mu se mesto nije dopalo, on
zatim otplovi za Taru na Kreti, gde je kralj Karmanor prireivao sveanost.2
c) Po povratku u Grku, Apolon potrai Pana, starog boga Arkadije sa jareim
nogama, koga je bio lo
glas, i nagovori ga da mu oda tajnu predskazivanja, pa se doepa delfskog
proroista i naui svetenice, koje
su se zvale Pitonke, da slue njemu.
d) Kad je Leta ula za novost, ona sa Artemidom doe u Delfe i skloni se u
sveti gaj da bi obavila neke
svoje obrede. Tu je u molitvi iznenadi din Titije s namerom da je siluje, kad
Apolon i Artemida, uvi
viku, dotrae i ubie Titija kiom strela. Ovu osvetu Zeus, Titijev otac, sa
zadovoljstvom prihvati kao
bogougodni in. U Tartaru su Titija udarili na muke i razapeli na taj nain to
su mu ruke i noge klinovima
prikovali za tlo; prostor koji je pokrio svojim telom zahvatao je, ni manje ni
vie, nego devet jutara, a dve
orluine su mu kljuvale digericu.3

e) Posle ovoga Apolon je ubio satira Marsija, pratioca boginje Kibele. Evo kako
se to zbilo. Jednog dana
Atena je napravila dvostruku sviralu od jelenske kosti i svirala na njoj
bogovima za vreme gozbe. U poetku
nije mogla da razume zato se Hera i Afrodita kriom smeju, zaklanjajui lice
rukama, jer je izgledalo da
njena muzika ushiuje ostala boanstva;
ona zato ode do potoka i poe posmatrati svoj lik u vodi, dok je svirala.
Shvativi odjednom kako smeno
izgleda sa naduvenim pomodrelim obrazima, ona baci frulu i prokle svakog ko
je podigne.
f) Marsije je bio nevina rtva ovoga prokletstva. On se sapleo o frulu, podigao
je i im je stavio u usta,
ona je sama zasvirala, nadahnuta seanjem na Ateninu muziku; Marsije poe
po Frigiji pratei Kibelu i
oduevljavajui naivne seljake. Oni poee da uzvikuju da ni sam Apolon ne bi
-umeo da izmisli lepu
muziku, ak ni na svojoj liri, a Marsije je bio toliko glup da im nije protivureio.
Ovo, razume se, izazva Apolonov gnev i on Marsija pozva na takmienje pod
uslovom da pobednik smisli kakvu god hoe kaznu za
pobeenog. Marsije pristade i Apolon postavi Muse za sudije. Utakmica
pokaza da su takmiari podjednako
dobri, jer su Muse bile oduevljene i jednim i drugim instrumentom. Najzad
Apolon doviknu Marsiju:
ikam te da ne moe svojim instrumentom uraditi sve to ja mogu sa
svojim. Okreni ga naopako, pa
pevaj i sviraj u isto vreme.
g) Ovo je sa frulom bilo nemogue izvesti i Marsije izgubi utakmicu. A Apolon
izvrnu svoju liru i poe
da peva najdivniju himnu u ast olimpijskih bogova, tako da Muse nemae kud
ve da presude u Apolonovu
korist. Tada se, uprkos svojoj lanoj uglaenosti, Apolon osveti Marsiju na
najsvirepiji nain:
odrao ga je ivog, a kou mu prikovao za bor (ili, neki kau, za platan). Ona i
sad visi u peini odakle istie
reka Marsija.4
h) Kasnije je Apolon pobedio na jo jednom muzikom takmienju, kome je
predsedavao kralj Mida;
toga puta pobedio je Pana. Poto je priznat kao bog muzike, otada je stalno
svirao na svojoj sedmostrukoj
liri na boanskim gozbama. Jedna od njegovih dunosti bila je da uva stada i
krda koja su bogovi drali u
Pijeriji; ali je on kasnije poverio ovaj zadatak Hermesu. 5
i) Iako Apolon nije hteo da se vezuje brakom, imao je dosta dece sa nimfama i
smrtnim enama; tako je
sa Ftijom izrodio Dora i njegovu brau; s Musom Talijom Koribante;
Koronida mu je rodila Asklepija, Arija Mileta, a Kirena Aristoja. 6
j) Apolon je napastvovao i nimfu Driopu, koja je na brdu Oeta uvala stado
svoga oca u drutvu svojih
prijateljica Hamadrijada. Apolon se preruio u kornjau i sve pastirice poee s
njom da se igraju. im je

Driopa kornjau stavila u nedra, Apolon se pretvorio u zmiju, poe da sike i

tako razjuri Hamadrijade i
nauiva se Driopom. Ona mu je rodila Amfisa, koji je osnovao grad Oetu, i
sagradio hram ocu; i Driopa je u
tom hramu sluila kao svetenica, dok je jednog dana Hamadrijade ne
ukradoe, a umesto nje ostavie
topolu.7
k) Apolon nije ba uvek uspevao kao ljubavnik. Jednom prilikom pokuao je da
ukrade Marpesu od Idaja,
ali ona ostade verna muu. Drugi put je gonio Dafnu, planinsku nimfu,
svetenicu Majke Zemlje, kerku
Peneja u Tesaliji; ali kad je se doepao, ona pozva u pomo Majku Zemlju, koja
je blagovremeno skloni na
Kretu, gde je postala poznata kao Pasifaja. Majka Zemlja ostavi umesto
Marpese lovorovo drvo, od ijeg je
lia Apolon, da bi se uteio, spleo sebi venac. 8
l) Mora se rei da njegov napad na Dafnu nije bio iznenadan. On je odavno bio
zaljubljen u nju i unitio
je jednog od svojih takmaca, Leukipa, Ojnomahova sina, kad je preruen u
devojku otiao sa Dafnom na
orgijanje u planine. Saznavi pomou svoje vidovitosti za Leukipovo
preruavanje, Apolon posavetova
planinske nimfe da se kupaju nage kako bi se osvedoile jesu li u drutvu
samih ena; Leukipova prevara
odmah bi otkrivena i Nimfe ga rastrgnu na komade.9
m) Tu je i sluaj lepoga mladia Hijakinta, spartanskog princa, u koga se nije
zaljubio samo pesnik Tamirij
prvi niukarac za koga se zna da se udvarao mukarcu ve i sam Apolon,
prvi od bogova koji je to
uinio. Apolon nije smatrao da mu je Tamirij ozbiljan takmac; uvi ga kako se
hvalie da pesmom moe
prevazii Muse, Apolon te njegove rei zlonamerno saopti Musama, a one
Tamirija smesta liie vida,
glasa i moi da svira na harfi. Ali Zapadni vetar se takoe zaneo Hijakintom i
postao bolesno ljubomoran;
kad je jednog dana Apolon uio Hijakinta kako da baca disk, Zapadni vetar
zadra disk i vrati ga nazad
pravo Hijakintu u glavu, te ga tako ubi. Iz krvi koja je pokropila zemlju iznie
zumbul, Hijakintov cvet, na
kome se jo uvek mogu videti poetna slova njegovog imena.10
n) Apolon je samo jedanput naljutio Zeusa, posle uvene zavere kada su hteli
da ga smaknu s vlasti. To se
desilo onda kada se Apolonov sin Asklepije drznuo da oivi mrtvaca i tako
otme podanika Hadu; Had,
razume se, uloi albu na Olimpu, na ta Zeus ubi Asklepija gromom, a
Apolon, zauzvrat, pobi Kiklope.
Zeus se razbesne zbog gubitka kovaa oruja, i oterao bi Apolona u Tartar za
vena vremena da Leta nije
izmolila oprotaj, preuzevi na sebe da Apolona urazumi. Kazna je zamenjena
jednogodinjim tekim
radom, koji je Apolon trebalo da izdri u torovima kralja Admeta iz Fere.
Posluavi Letin savet, Apolon

nije samo izdrao kaznu kako treba ve je uinio i veliko dobroinstvo

Admetu.11
o) To ga je opametilo, te je otada propovedao umerenost u svemu: izreke
Poznaj sebe! i Nita suvino!
uvek su mu bile na usnama. Doveo je Muse iz njihovih boravita na brdu
Helikon u Delfe, stiao njihov bes,
pa ih je nauio da lepo i otmeno igraju.12
22 ARTEMIDA, NJENA NARAV I DELA
Artemida, Apolonova sestra, naoruana je lukom i strelom kao i on, a
poseduje mo da alje kugu i
iznenadnu smrt meu smrtnike, ali i da ih isceljuje. Ona je zatitnica male
dece i svih ivotinja sisara; ipak,
ona voli i hajku, naroito na jelene.
b) Jednog dana, dok je jo bila trogodinja devojica, njen otac Zeus, na ijim
je kolenima sedela, upitao
je ime bi volela da je obdari. Artemida smesta odgovori: Molim te, daj mi
venu nevinost, isto toliko
imena koliko ima moj brat Apolon, zatim luk i strelu kao njegovu, dunost da
donosim svetlost, do kolena
dugu lovaku tuniku boje afrana sa crvenim porubom; za pratilje ezdeset
mladih morskih nimfa, mojih
vrnjakinja; dvadeset renih nimfa iz Amnisa na Kreti, da se brinu o mojim
izmicama i hrane pse dok sam
u lovu; sve planine sveta; i na kraju jedan grad koji budem izabrala. Ne traim
vie od jednog grada, jer ja
nameravam da ivim veinom u planinama. Na alost, ene e me pri
poroaju esto prizivati jer me je
moja majka Leta nosila i rodila bez bolova, te su me stoga Suaje odredile za
pokroviteljicu poroaja.1
c) Artemida junaki upnu Zeusa za bradu, a on se ponosno nasmei i
odgovori: Pored ovakvog deteta
kao to si ti, ja ne moram da se bojim Herine ljubomore. Dobie sve to si
traila, i vie od toga, dobie ne
jedan, nego trideset gradova, i po deo u mnogim drugim, na kopnu kao i na
ostrvima; i ja te postavljam za
uvara puteva i luka.2
d) Artemida mu zahvali, skoi s njegovih kolena i ode pravo na goru Leuku na
Kreti, a zatim na izvor
Okeana, gde izabra za pratilje veliki broj devetogodinjih nimfi, a njihove
majke behu time ushiene.3
Zatim je, na Hefajstov poziv, posetila Kiklope na ostrvu Lipari i zatekla ih kako
kuju Posejdonu konjska pojila.
Bront, kome je bilo nareeno da uini sve to ona zaeli, stavi je na kolena; ali
kako nije volela da je maze,
ona mu iupa punu aku dlaka sa grudi te mu na tom mestu ostade trag do
sudnjeg dana; svako je mislio da ima ugu. Nimfe je poplaio divlji izgled
Kiklopa i buka u kovanici pa nije nikakvo udo to nevaljalim
devojicama majke prete Brontom, Argejom i Steropom. Meutim Artemida
hrabro ree Kiklopima da

prekinu za asak rad na Posejdonovoj porudbini i da joj iskuju srebrni luk i

tobolac za strele, pa e zauzvrat
dobiti meso od njenog prvog lovakog plena.4 Sa novim orujem otila je
pravo u Arkadiju, gde je naredila
Panu da raskomada jednog risa i nahrani lovake pse i tenad. Pan joj dade tri
klempava lovaka psa, dva
arena i jednog sa pegama, koji su zajedno bili dovoljno jaki da rastrgnu ivog
lava; i dade joj jo sedam
brzonogih kerua iz Sparte.5
e) Poto je uhvatila dva para rogatih jelena, ive ih upree u zlatne koije sa
zlatnim _emovima i odjezdi
na sever, preko trake planine Hajme. Odsekla je svoju prvu baklju od
borovine na Misijskom Olimpu i
zapalila je ikom koju je nala u pepelu jednog drveta pogoenog gromorn.
Oprobala je svoj srebrni luk
etiri puta; prve dve mete su joj bile drvee; trea, divlja ivotinja; etvrta,
grad naseljen nepotenim
ljudima.6
f) Potom se vratila u Grku. Amnizijanske nimfe ispregle su joj jelene iz koija,
istimarile ih i nahranile
brzorastom detelinom sa Herinih panjaka, gde su pasli Zeusovi paripi, i
napojile ih vodom sa zlatnih
pojila.7
g) Jednom se reni bog Alfej, sin Tetidin, usudio da se zaljubi u Artemidu i
proganjao je po Grkoj; ali
Artemida ode u Litrinu, u Elidi (a po drugima ak na ostrvo Ortigiju, blizu
Sirakuze), gde je sebi i svim
svojim nimfama namazala lice belim blatom, tako da se nije razlikovala od
ostalih devojaka. Alfej je morao
da se povue, a devojke su ga ismejale.8
h) Artemida je zahtevala od svojih pratilja da budu savreno edne, kao to je
i ona sama. Kad je Zeus
zaveo jednu od nimfi, Kalistu, Likaonovu ker, Artemida je primetila da je ona
bremenita. Za kaznu
pretvori Kalistu u medvedicu i poe da je odstreljuje. Ubila bi je da je Zeus nije
uzneo na nebo, i kasnije
postavio njen lik meu zvezde. Po drugima je, opet, sam Zeus pretvorio
Kalistu u medveda, a ljubomorna
Hera je udesila da Artemida u neznanju krene u hajku. Kalistino dete Arkad
spaseno je i postalo je predak
Arkaana.9
i) Nekom drugom prilikom je Aktajon, sin Aristaja, stajao naslonjen na stenu u
blizini Orhomena, kad
ugleda Artemidu kako se nedaleko od njega kupa na izvoru. On ostade tu da
je posmatra. im se kasnije
usudio da se drugovima pohvali kako je video Artemidu nagu, ona ga pretvori
u jelena, a njenih pedeset
lovakih pasa ga rastrgoe.10
23 HEFAJST, NJEGOVA NARAV I DELA

Hefajst, bog kova, bio je tako nejak kad se rodio da ga je njegova majka Hera
sa gaenjem bacila sa
olimpijskih visina, kako bi se otresla neprijatnog oseanja koje je u njoj
izazivala njegova jadna pojava. On
je, ipak, preiveo ovaj nemili dogaaj bez telesnih povreda, jer je pao u more,
gde su ga prihvatile Tetida i
Eurinoma. Ove boginje nena srca uvale su ga u peini pod morem, gde je on
osnovao svoju prvu
kovanicu i oduivao im se za dobrotu pravei im svakovrsne ukrase i korisne
predmete.1
Jednog dana, poto je prolo devet godina, Hera srete Tetidu, koja je sluajno
nosila bro napravljen u
njegovoj radionici, i zapita: Za ime sveta, draga moja, odakle ti tako
izvanredan nakit?
Tetida je malo oklevala sa odgovorom, ali joj je Hera izmamila istinu. Odmah
je vratila Hefajsta na
Olimp, gde mu je obezbedila mnogo bolju kovanicu, sa dvadeset mehova koji
su radili danju i nou. Ona
se mnogo zauzela za njega i udesila da se oeni Afroditom.
b) Hefajst se u tolikoj meri izmirio sa Herom da se drznuo da prebaci Zeusu
to je dozvolio da ona posle
neuspene pobune visi sa nebeskog svoda privrena o zglobove. Ali bilo bi
mudrije da je utao, jer ga je
razgnevljeni Zeus ponovo tresnuo sa Olimpa. Padao je ceo bogovetni dan.
Pavi na zemlju, na ostrvo
Lemno, slomio je obe noge pa, iako je besmrtan, jedva da je bilo ivota u
njemu kad su ga ostrvljani
pronali. Kasnije, poto mu je bilo oproteno i poto je povratio sebi mesto na
Olimpu, mogao je da hoda
samo pomou zlatnih taka.2
c) Hefajst je ruan i namor, ali snaan u rukama i ramenima, i sve to
preduzme, uradi tako da ga po
vetini niko nije mogao prevazii. Jedanput je napravio neke mehanike ene
da mu pomau u kovanici;
one su ak mogle da govore i obavljaju najtee zadatke koje bi im poverio. On
je vlasnik nekoliko trononih
stolova sa zlatnim tokovima koji se nalaze u kovanici i mogu da se kreu
sami od sebe do mesta gde se
bogovi sastaju, i nazad.3
24 DEMETRA, NJENA NARAV I DELA
Iako svetenice Demetre, boginje itnih polja, uvode mladu i mladoenju u
tajne brane postelje, ona
sama nije imala mua. Dok je jo bila mlada i vesela, rodila je vanbrano Koru
i pohlepnog Jakha, sa svojim
bratom Zeusom.1 Rodila je takoe i Pluta sa Titanom Jasijem ili Jasionom, u
koga se zaljubila na svadbi
Kadma i Harmonije. Opijeni nektarom koji se na gozbi toio kao voda,
ljubavnici se izmakoe iz kue i
legoe javno na tri puta preorano polje. Kad su se vratili, Zeus, koji je po
njihovom ponaanju, a i blatu na

rukama i nogama, prepoznao ta su radili, razgnevi se i opali gromom Jasija

to se usudio da dotakne
Demetru. Ali neki kau da je Jasija ubio brat mu Dardan, a po drugima da su
ga rastrgli konji.2
b) Sama Demetra bila je dobra dua, i Erisihton, sin Tropijev, bio je jedan od
retkih ljudi prema kojima se
ona grubo ponaala. Na elu dvadeset drugova, Erisihton se osmeli da
upadne u gaj koji su joj Pelazgi
posadili u Dotijumu, i da pone seu svetog drvea radi pribavljanja grae za
gozbenu dvoranu. Demetra se
prerui u Nikipu, svetenicu Gaja, i blago naredi Erisihtonu da se povue. Tek
kad joj je on zapretio
sekirom, ona mu se prikaza u svom sjaju i prokle ga da bude veno gladan,
ma koliko jeo. Odatle je
Erisihton otiao na ruak u roditeljski dom i jeo ceo dan. to je vie jeo, bivao
je sve gladniji i slabiji.
Najzad roditelji nisu mogli vie da ga hrane pa je postao prosjak i jeo je
otpatke. Suprotno ovome, Pandareja
sa Krete, koji je Zeusu ukrao zlatnog psa i tako osvetio Demetru za ubijenog
Jasija, Demetra je darovala
kraljevskim darom da nikada ne boluje od stomaka.3
c) Demetra je prestala da bude vesela kad su joj oduzeli mladu Koru, kasnije
nazvanu Persefonom. Had se
zaljubio u Koru i otiao Zeusu da trai odobrenje da se njome oeni. Zeus se
plaio da uvredi svoga
najstarijeg brata neposrednim odbijanjem, ali je tako isto znao da mu
Demetra nikada nee oprostiti ako
Kora bude morala da ode u Tartar; zato je diplomatski odgovorio da niti daje
niti ne daje svoj pristanak.
Ovo ohrabri Hada da na prevaru odvede devojku dok je brala cvee na livadi.
Ta livada se mogla nalaziti
negde na Siciliji; ili Atici; ili kod Hermione; ili negde na Kreti, ili u blizini Pise, ili
oko Lerne; ili, pak,
pored Feneja u Arkadiji, ili kod Nise u Bojotiji, ili ma gde u prostranstvima koje
je Demetra obila traei
Koru. Demetrini svetenici kau da je to bilo u Eleusini. Ona je bez odmora
traila Koru devet dana i noi i
nije ni jela ni pila, bezuspeno je dozivajui. Jedina vest koja je doprla do nje
bee od Hekate, koja je jednog
ranog jutra ula Koru kako vie: Otmica! otmica! ali iako je pourila u
pomo, nije naila ni na kakav trag.4
d) Desetog dana posle neprijatnog susreta sa Posejdonom kod Onkovih stada,
preruena Demetra stie u
Eleusinu, gde je kralj Kelej i njegova ena Metaneira prime veoma
gostoljubivo. ak su joj ponudili da
ostane kao dadilja novoroenom princu Demofontu. Njihova hroma kerka
Jamba pokuavala je da utei
Demetru kominim raskalanim stihovima, a stara dadilja Bauba je u ali
nagovarala Demetru da pije
jemenu vodu: Bauba jeknu kao da je u poroajnim mukama i, sasvim
neoekivano, ispod svoje suknje
izvue Demetrinog sina Jakha, koji skoi u majino krilo i poljubi je.

e) O, ala pohlepno pije! uzviknu Abant, Kelejev stariji sin, dok je Demetra
srkala iz punog kraga
jemenu vodu zainjenu metvicom. Demetra ga mrko pogleda i on se pretvori
u gutera. Na neki nain
oseajui stid zbog svoga ponaanja, Demetra odlui da uini neko dobro
Keleju, pa se rei
da Demofonta uini besmrtnim. Iste noi ona ga je drala iznad vatre da bi mu
izgorela smrtnost. Meutim
desi se da Metaneira, Amfiktionova ki, ue u odaju pre nego to je stvar
obavljena, pa ini prestanu, a
Demofont umre. Moja je kua nesrena! alio se Kelej, plaui nad
sudbinom svoja dva sina, pa ga od
tada prozvae Disaul. Obrii suze, Disaule, ree Demetra. Ima jo tri sina,
a Triptolema sam namerila
da obdarim tako da e zaboraviti na svoj dvostruki gubitak.
f) Triptolem, koji je uvao stado svoga oca, prepozna Demetru i saopti joj
vest za kojom je tragala: pre
deset dana njegova su braa Eumolp, pastir, i Eubulej, svinjar bili u polju
na pai kad se zemlja
odjednom rastvori, progutavi Eubulejevo krdo svinja pred njegovim oima;
zatim se, uz strahoviti tutanj,
pojavie koije sa crnim konjima i sruie se u provaliju. Lice onoga koji je
terao koije bilo je nevidljivo,
ali je desnu ruku vrsto obavio oko struka devojke to je zapomagala. Eubulej
ovo ispria Eumolpu i ovaj to
uze kao motiv za alopojku.
g) Naoruana dokazom, Demetra pozva Hekatu te se njih dve zajedno priblie
Heliju, koji vidi sve, i
naterae ga da prizna da je otmiar bio Had, bez sumnje sa znanjem Zeusa.
Demetra je bila toliko ljuta, da
umesto da se vrati na Olimp, produi da luta poljima zabranjujui drveu da
donosi plodove i travi da raste,
dok ljudskom rodu ne zapreti opasnost od zatiranja. Zeus, stidei se da se
sam sretne s Demetrom kod
Eleusine, posla joj prvu poruku po Iridi (na koju ona uopte . nije obratila
panju), a zatim izaslanstvo
olimpijskih bogova i mirovne poklone, molei je da se pomiri sa njegovom
voljom. Ali ona ne htede da se
vrati na Olimp i zakle se da e zemlja ostati neplodna dok joj ne budu vratili
ker Koru.
h) Zeusu je ostalo samo jedno. On posla Hermesa Hadu sa porukom: Ako ne
vrati Koru, svi smo
propali! a drugu poruku posla Demetri: Dobie nazad svoju erku pod
uslovom da jo nije okusila hranu
koju jedu mrtvi.
i) Poto Kora nita nije uzimala u usta od hrane, ak ni koricu hleba, otkako su
je oteli, Had je bio
prinuen, sakrivi svoju brigu, da joj se obrati blago: Dete moje, ti izgleda
ovde nisi srena, a tvoja mati
plae za tobom. Odluio sam zato da te vratim kui.
j) Korine suze usahnue i Hermes joj pomoe da se popne u njegove koije. Ali
ba kada je krenula za

Eleusinu, jedan od Hadovih vratara, po imenu Askalaf, poe da vie i da

govori sa prezrenjem: ''Poto sam
video gospa Koru kako bere narove sa jednog drveta u vaem vonjaku, i
poto je pojela sedam semenki,
spreman sam da posvedoim da je okusila hranu mrtvih.'' Had se mrano
nasmeja i ree mu da se smesti
pozadi u Hermesovim koijama.
k) U Eleusini Demetra radosno zagrli Koru; ali uvi da je okusila voe iz
Hadova vonjaka, ona postade
veoma utuena i ponovo ree: Niti u se vratiti na Olimp, niti u skinuti
kletvu sa zemlje. Zeus onda
umoli Reu, svoju, Hadovu i Demetrinu majku, da posreduje, pa je najzad dolo
do sporazuma. Kora je
morala ubudue da provodi tri meseca u podzemlju u drutvu Hada kao
kraljica Tartara i da se za to
vreme zove Persefona, a ostalih devet meseci sa Demetrom. Hekata se
ponudila da vodi rauna da se ovaj
dogovor izvrava kako treba i da stalno vodi brigu o Kori.
l) Demetra je, najzad, pristala da se vrati kui. Pre nego to je otila iz
Eleusine, ona je nauila
Triptolema, Eumolpa i Keleja (kao i Diokla, kralja Fere, koji je celo vreme
marljivo tragao za Korom)
svojim misterijama i obredima. Ali kaznila je Askalafa zbog njegove brbljivosti
na taj nain to ga je
gurnula u jamu i pokrila ogromnom stenom, odakle ga je tek Herakle
oslobodio; a onda je Askalafa
preobrazila u kratkouhu sovu.5 Ona je nagradila i Fenajce iz Arkadije, kod kojih
je boravila poto ju je
silovao Posejdon; njima je dala razna zrnevlja, ali im je zabranila da seju
pasulj. Neki Kijanit se prvi
osmelio da ga poseje, te je dobio svetilite pored reke Kefis. 8
m.) Demetra je Triptolemu dala itno seme, drveni plug i koije koje su vukle
zmije; i naloila mu da ide
svuda po svetu i da ui ljude zemljoradnji. Ali prvo ga je ona sama obuila na
poljani kralja Rara, pa ga
stoga mnogi smatraju sinom kralja Rara. Fitalu, koji je s njom lepo postupao
na obalama Kefisa, darivala je
smokvino drvo, prvo za koje se zna na Atici, i pouila ga na koji nain da gaji
smokvu.7
stari pripovedali deci kako bi ih nau_ili da potuju starije i da se boje bogova.

25 ATENA, NJENA NARAV I DELA

Atena je izmislila frulu, trubu, zemljani lonac, plug, grabulju, volovski jaram,
konjsku uzdu, koije i
brod. Ona je prva uila druge brojevima a i svim enskim poslovima kao to
su kuvanje, predenje i tkanje.
Iako je boginja rata, ona ne uiva u borbi kao Arej ili Erida, ve nastoji da smiri
sukob i uvek se zalae za

zakon i poredak mirnim putem; ne nosi oruje u vreme mira, a kad ima
potrebu za njim, obino ga
pozajmljuje od Zeusa. Njeno milosre je veliko; kad su na Areopagu glasovi
sudija podjednaki, ona uvek
daje presudan glas da se optueni oslobodi. Ipak, kad jednom stupi u borbu,
nikad ne gubi bitku, ak i protiv
samoga Areja, jer bolje od njega poznaje strategiju i taktiku; mudre
vojskovoe se uvek njoj obraaju za
savet.1
b) Mnogi bogovi, Titani i dinovi rado bi se oenili Atenom, ali je ona odbijala
brane ponude. Jedanput,
za vreme trojanskog rata, kad nije htela da pozajmi oruje od Zeusa poto je
izjavio da je neutralan, zatraila
je od Hefajsta da joj izradi jednu opremu. Hefajst nije hteo da naplati,
dvosmisleno izjavivi da e joj to
uiniti za ljubav; i kad je ona, ne shvatajui ta on pod tim podrazumeva, ula
u kovanicu i poela da ga
posmatra kako kuje uareni metal, on se iznenada okrenuo i pokuao da je
siluje. Hefajst, koji se inae ne
ponaa tako prostaki, bio je rtva jedne zlonamerne ale: Posejdon ga je
taman obavestio da je Atena, po
Zeusovom odobrenju, pola u kovanicu u nadi da e doiveti veliku ljubavnu
strast. U asu kad se ona
grubo otrgla, Hefajst prosu seme na njenu butinu, malo iznad kolena. Atena
obrisa seme paretom vune i
baci je sa gaenjem; vuna pade blizu Atene i sluajno oplodi Majku Zemlju,
koja se tu nala u poseti;
razljuena zbog toga to e nositi dete kojim je Hefajst eleo da obdari Atenu,
Majka Zemlja izjavi da nee
preuzeti odgovornost za njegov odgoj.
c) Vrlo dobro, ree Atena, ja u se sama brinuti o njemu. Tako ona preuze
odgovornost za maliana
im se rodio, nazva ga Erihtonije, pa ne elei da Posejdon uiva u uspeloj
glupoj ali, sakri ga u svetu
korpu, koju je dala Aglauri, najstarijoj kerki atenskog kralja Kekropa, i naredi
joj da ga paljivo uva.2
d) Kekrop, sin Majke Zemlje kao i Erihtonije, za koga neki smatraju da mu je
otac delom ovek, a delom
zmija, prvi je kralj za koga se zna da je priznavao oinstvo. Oenio se kerkom
najstarijeg kralja Atike
Aktaja. Kekrop je ustanovio i monogamiju, podelio Atiku na 12 komuna,
podigao hramove Ateni i prestao
da prinosi rtve u krvi, ve ih je zamenio jemenim pogaama.3 Njegova se
ena zvala Agraula, a tri su mu
kerke, Aglaura, Hersa i Pandrosa, ivele u trosobnoj kui na Akropolju. Jedne
veeri kad su se devojke
vratile sa zabave nosei Ateninu svetu kotaricu u rukama, Hermes potkupi
Aglauru i zamoli je da mu omogui da doe do Herse, najmlae od sestara, u
koju se bio estoko zaljubio. Aglaura uze zlato koje je
Hermes dao, ali ne uini nita jer ju je Atena nadahnula estokom ljubomorom
na Hersinu sreu;

Hermes ue ljutito u kuu, pretvori Aglauru u kamen, i sprovede svoju volju

nad Hersom. Posle je Hersa
rodila Hermesu dva sina Kefala, koga je Eoja mnogo voleo, i Kerika, prvog
glasnika Eleusinskih
misterija. Hersa i Pandrosa i njihova mati Agraula bile su vrlo radoznale te su,
odkrinuvi poklopac sa
koare koju je nosila Aglaura, virnule u nju. Poto su ugledale dete sa zmijinim
repom umesto nogu, one
vrisnue od straha i jedna za drugom poskakae u ambis sa Akropolja. 4
e} uvi za ovu nesreu, Ateni bi toliko ao da je iz ruku ispustila stenu koju je
nosila na Akropolj kao
pojaanje za tvravu, i tako postade brdo Likabet. Belu vranu koja joj je
donela vest, Atena pretvori u crnu i
zabrani vranama da dolaze na Akropolj. Erihtonija zatim smesti u svoj tit i
negovala ga je sa tolikom
nenou da su mnogi smatrali da joj je sin. On je kasnije postao kralj u Ateni,
gde je ustanovio oboavanje
Atene i nauio svoje graane da se slue srebrom. Njegov je lik postavljen
meu zvezdama u sazvee
Auriga, jer je on uveo etvoroprene dvokolice.5
f) Poznata je jo jedna sasvim razliita pria o Agraulinoj smrti: naime, kad
jedanput Atena bi napadnuta,
Agraula se bacila sa Akropolja da ispuni proroanstvo i spase grad. Ova
verzija objanjava obiaj svih
mladih Atenjana da u Agraulinom hramu poloe zakletvu kad prvi put primaju
oruje.6
g) Atena, isto tako skromna i edna kao Artemida, mnogo ie milostivijeg srca.
Kad ju je Tejresija jednog
dana sluajno iznenadio pri kupanju, ona mu je stavila ruke na oi i oslepila
ga, ali mu je zauzvrat dala
unutranju vidovitost.7
h) Zabeleeno je da je samo jedanput kaznila iz oseanja ljubomore. Evo kako
je to bilo. Princeza Arahna
iz Kolofona u Lidiji, grada uvenog po purpurnoj boji, bila je tako veta u
tkanju da se ni sama Atena nije
mogla meriti. sa njom. Kad su joj pokazali prekriva u koji je Arahna utkala
ljubavne scene sa Olimpa,
boginja ga je dugo i paljivo razgledala ne bi li pronala greku, pa kad ne
nae zamerke, ona ga sveg
iskida, puna osvetnike mrnje. Kad se uplaena Arahna obesila o razboj,
Atena ju je pretvorila u pauka
insekta koga je najvie mrzela a konopac u pauinu, tako da se Arahna
odmah tu i skloni.8

26 PAN, NJEGOVA NARAV I DELA

Nekoliko monih grkih bogova i boginja nisu nikada uvreni u olimpijsku

dvanaestoricu. Pan, na
primer, sada ve mrtav, bio je skroman i zadovoljavao se da ivi na zemlji u
seljakoj Arkadiji; a Had,
Persefona i Hekata znali su da njihovo prisustvo na Olimpu nije dobro vieno;
Majka Zemlja bila je i suvie
stara, imala je svoje navike, i teko se prilagoavala porodinom ivotu svojih
unuka i praunuka.
b) Neki kau da je Hermes rodio Pana sa Driopom, kerkom Driopa; ili sa
nimfom Ojneidom; ili sa
Penelopom, Odisejevom enom, koju je posetio u obliju ovna, ili sa kozom
Amaltejom.1 Za Pana se kae
da je, kad se rodio sa rogovima, bradom, repom i kozjim nogama, bio tako
ruan da mu je mati pobegla od
straha, a Hermes ga odneo na Olimp da zabavlja bogove. Ali Pan je bio
Zeusov brat po mleku i, prema
tome, daleko stariji od Hermesa, ili od Penelope. Neki kau da su Pana zaeli
svi Penelopini prosioci za
vreme Odisejevog odsustva; drugi ga opet smatraju Kronovim sinom sa Reom;
ili sinom Zeusa sa Hibrisom,
to je najmanje verovatna pria.2
c) On je iveo u Arkadiji, gde je uvao stada, krda i konice, provodio se na
svetkovinama sa nimfama u
planinama i pomagao lovcima da pronau plen. Sve u svemu, on je bio
veseljak i lenjivac, od svega je
najvie voleo svoj popodnevni san i svetio se ako bi ga ko probudio,
iznenadnim glasnim krikom iz kakvoga
buna ili peine, to je ljudima dizalo kosu na glavi. Ipak Arkaani su mu
poklanjali tako malo panje da su
se, kad bi se vraali praznih aka posle dnevnog lova, usuivali da ga ibaju
korenom od kozorepca.3
d) Pan je zaveo nekoliko nimfa. Ehu, koja mu je rodila Jinga i nesreno zavrila
zaljubivi se u Narkisa;
Eufemu, dadilju Musa, koja mu je rodila Krota, strelca u Zodijaku. On se jo
hvalisao da je spavao sa svim
pijanim Dionisovim Majnadama.4
e) Jednom je pokuao da napastvuje nevinu Pitis, koja mu je pobegla na taj
nain to se pretvorila u jelu,
te je od tada nosio jelovu granu kao ukras. Drugom prilikom poeo je da prati
ednu Siringu ak od planine
Likaj do reke Ladon, gde se ona pretvorila u trsku; on je posekao nasumce
neto trske i od nje napravio
Panovu frulu. Njegov najvei ljubavni uspeh bio je kad je zaveo Selenu; ovo je
postigao na taj nain to je
svoju upavost dobro prikrio belim ispranim runom. Ne znajui ko je on,
Selena je pristala da uzjae na
njega i dozvolila mu da s njom uini to hoe.5
f) Iako su prezirali Panovu prostotu i sklonost banenja, olimpijski bogovi su
iskoriavali njegovu mo.
Apolon je od njega preuzeo mo proricanja, Hermes je kopirao frulu koja je
Panu sluajno ispala i, tvrdei
da je to njegov izum, prodao je Apolonu.

g) Pan je jedini bog koji je umro. Vest o njegovoj smrti dopala je nekome
Tamusu, mornaru na brodu to
je plovio za paniju pored ostrva Paksi. Boanski glas u se preko mora:
Tamuse, jesi li ti to? Kad stigne u Palod, ne zaboravi da objavi da je veliki
bog Pan mrtav! Ovo je
Tamus i uinio, i vest je na obali bila primljena uz jauk i aljenje."
27 DIONIS, NJEGOVA NARAV I DELA
Po Herinoj zapovesti, Titani su oteli Dionisa, Zeusovog novoroenog sina,
rogatog i sa vencem od zmija,
i rastrgli ga na komade, uprkos njegovoj moi preobraavanja. Zatim su Titani
strpali tako raereenog
Dionisa u lonac i skuvali ga; a narovo drvo odmah je izniklo iz zemlje na
mestu gde je pala Dionisova krv.
Meutim, njegova baba Rea ponovo ga je sastavila i povratila u ivot. Potom
je Zeus poverio Persefoni
brigu o njemu, a ona ga je odnela kralju Atamantu, koji je iveo u Orhomenu
sa svojom kraljicom Inom i
nju nagovorila da dete uva u enskom delu zgrade i da ga odneguje kao
devojicu. Ali Heru niko nije
mogao da prevari i ona je zbog toga kaznila kraljevski par ludilom. U ludilu je
Atamant ubio svoga sina
Learha, mislei da je jelen.1
b) Zatim je, po Zeusovoj naredbi, Hermes pretvarao Dionisa as u jare as u
ovna i poveravao ga na uvanje nimfama Makridi, Nisi, Erati, Bromiji i Bakhi
na helikonskom brdu Nisi. One su uvale Dionisa u
peini, mazile ga, hranile medom i zbog ove usluge Zeus je postavio njihove
likove meu zvezde, nazvavi
ih Hijade. Na brdu Nisa Dionis je otkrio vino, zbog ega ga i danas najvie
slave.2
58
Kad je postao odrastao mladi, Hera je prepoznala u njemu Zeusovog sina
uprkos mekunosti koju je stekao
odgojem, i poslala mu ludilo. Dionis je tada poeo da luta po svetu u pratnji
svog vaspitaa Silena i divlje
vojske Satira i Majnada, koje su bile naoruane nekom vrstom bieva
ispletenih od brljanovih stabljika sa
iarkama na vrhu i koje su zvali thyrsus, te zatim maevima i zmijama, a
pratila ih je zastraujua rika
bikova. Otplovio je za Egipat, ponevi sa sobom vinovu lozu, a kralj Protej ga
je na Faru gostoljubivo
primio. Meu Libijcima delte Nila, prekoputa Fara, behu neke amazonske
kraljice koje je Dionis pozvao da
krenu s njim na Titane i da povrate na presto prognanog kralja Amona.
Dionisova pobeda nad Titanima i
vraanje na presto kralja Amona jedan je od najranijih njegovih vojnih uspeha,
koji su bili mnogobrojni.3
c) On se potom uputio na istok i stigao u Indiju. Kad je doao do Eufrata,
ispreio mu se damaski kralj,
koga je ivog odrao, pa preko reke podigao most od brljana i vinove loze;
posle toga mu je otac Zeus poslao tigra, koji mu je pomogao da pree reku
Tigris, te Dionis stie posle

mnogo prepreka u Indiju, celu je pokori, a stanovnitvo naui vinogradarstvu,

dade mu zakone i osnova
velike gradove.4
d) Na povratku mu se suprotstavie Amazonke, ije je horde oterao ak do
Efesa. Nekoliko ih je zatrailo
zatitu u hramu boginje Artemide i tu su im iveli potomci; druge su pobegle
na ostrvo Sam, a Dionis ih je
gonio ak i brodovima, i toliko poubijao da je bojno polje nazvano Panhajma.
Kod Fleuma su mu neki
slonovi to ih je bio doveo iz Indije uginuli, a njihove se kosti jo mogu videti. 5
e) Dionis se zatim vratio u Evropu preko Frigije, gde ga je njegova baba Rea
oistila od grehova za
mnoga ubistva koja je poinio u vreme svoga ludila i posvetila ga u svoje
misterije. On je odmah zatim
napao Trakiju; ali njegovi se ljudi nisu jo svi ni iskrcali kad ih na uu reke
Strimon doeka ondanji kralj
Edonaca, Likurg, i suprotstavi im se tako svirepo da je zarobio gotovo itavu
vojsku, osim samoga Dionisa,
koji je skoio u more i sklonio se u podmorske pilje kod Tetide. Rea, ogorena
zbog ovakvog ishoda,
pomoe zarobljenicima da uteknu i Likurgu posla ludilo; Likurg je udario
roenog sina Drijanta sekirom,
mislei da see lozu. Pre nego to je doao svesti, on poe da odseca leu
nos, ui i prste na nogama i
rukama; i sva traka zemlja postade suva i besplodna od uasa zbog njegovog
zloina. Kad je Dionis,
vrativi se s mora, objavio da e cela Trakija ostati neplodna sve dok Likurga
ne budu osudili na smrt,
Edonjani odvedoe Likurga na planinu Pangaju, gde ga rastrgoe divlji konji. 6
f) Dionis nije vie nailazio na otpor u Trakiji, te je otputovao u svoju voljenu
Bojotiju, gde je pohodio
Tebu i pozvao ene da uestvuju u banenju na planini Kitajron. Pentej,
tebanski kralj, nije podnosio
Dionisovu raskalanu prirodu i zatvorio ga je zajedno sa svim njegovim
Majnadama, ali je i njega zahvatilo
ludilo, te je, umesto da okuje Dionisa, okovao bika. Majnade su pobegle i
besnei otile u planinu, gde su
rastrzale na komade svako telo na koje bi naile. Pentej je pokuao da ih
sprei, ali one, zagrejane vinom i
verskim ludilom, i njega raereie. Pobunu je predvodila Pentejeva mati
Agava i ona mu je sama otkinula
glavu.7
g) U Orhomenu, tri Minijadove keri po imenu Alkitoja, Leukipa i Arsipa ili
Aristipa ili Arsinoja, nisu
pristale da se pridrue banenju, iako ih je lino Dionis pozvao, pojavivi se u
obliku devojke. On je tada
poeo da menja svoj oblik, postepeno se pretvarajui u lava, bika i najzad u
pantera, te ih tako oterao u
ludilo. Tada Leukipa ponudi na rtvu roenog sina Hipasa. Njega izabrae
kockom, i tri sestre, poto su ga
rastrgle na komade i proderale, jurile su planinama u izbezumljenosti sve dok
ih Hermes nije pretvorio u

ptice, a drugi kau da ih je Dionis pretvorio u slepe mieve. 8 Ubistvo Hipasa se

okajava svake godine u
Orhomenu, na gozbi koja se zove agrionija (izazivanje na svirepost); tom
prilikom ene se pretvaraju da
tragaju za Dionisom, a zatim, poto se sloe da je on otiao Musama, sednu u
krug i postavljaju jedna drugoj
zagonetke, dok iz hrama ne dojuri Dionisov svetenik i maem ubije prvu koja
mu doe pod ruku."
h) Kad je cela Bojotija priznala Dionisu boanstvo, on krenu po egejskim
ostrvima, irei radost i strah
gde god je dolazio. Stigavi u Ikariju, utvrdi da mu je brod nepodesan za
plovidbu i najmi drugi od nekih
tirinskih mornara, koji su tvrdili da idu za Naks. To su, u stvari, bili gusari i ne
znajui s kim imaju posla,
uputie se prema Aziji, u nameri da ga prodaju kao roba. Dionis tada uini da
vinova loza iznikne na palubi
i da obavije jarbol, a brljan pone da se uvija i oko brodskog pribora; vesla
pretvori u zmije, a sam postade
lav i zvucima frule nakrca brod ivotinjskim utvarama, tako da preplaeni
gusari poskakae u more i
pretvorie se u delfine.10
i) U Naksu je Dionis sreo lepu Arijadnu, koju je Tesej napustio, i bez odlaganja
se s njom oenio. Ona
mu je rodila: Ojnopiona, Toanta, Stafila, Lartomija, Euanta i Tauropola. Docnije
je stavio venanu krunu meu zvezde.11
j) Iz Naksa je otiao u Arg i kaznio Perseja, koji mu se u poetku suprotstavio i
poubijao mnoge
Dionisove sledbenike, time to je zaludeo Argivljanke, te su poele da jedu
ivu sopstvenu decu. Persej je
brzo priznao svoju greku i odobrovoljio Dionisa podigavi hram u njegovu
ast.
k) Najzad, poto je postigao da ga potuju irom sveta, Dionis se uzneo na
nebo i seo meu veliku
dvanaestoricu, s desne strane Zeusa. Boginja Hestija ustupila mu je sedite za
visokim stolom, sva srena
to je nala razlog da izbegne ljubomorne kavge u porodici, znajui da uvek
moe da rauna na
dobrodolicu u svakom grkom gradu u koji bi poelela da svrati. Dionis je
potom siao u Tartar putem
preko Lerne, gde je podmitio Persefonu, poklonivi joj mirtu, da mu vrati
mrtvu majku, Semelu. Semela se
pope s Dionisom do Artemidinog hrama u Trojzenu; ali, da ne bi drugi duhovi
postali ljubomorni i osetili se
uvreeni, on Semeli dade drugo ime i predstavi je svom olimpijskom drutvu
kao Tionu. Zeus joj stavi na
raspolaganje odaje, a Hera se,iako zanemela od ljubomore, izmiri sa
sudbinom.12