TATINI TITANI

(odlomak iz eseja o Dionisu Zagrosu)

… Uglavnom, kada je devica Kora rodila dečaka, njegov otac Div je bio toliko oduševljen, da je sina
odmah posadio na presto i dajući mu svoje munje i gromove da se njima igra, svima objavio da je rođen
novi gospodar neba, Dionis, “rogata beba”.

Hera, koja naravno, nije delila njegovu radost, a još manje pristajala na odricanje od moći prestola
Olimpa, čija joj je polovina pripadala po pravu braka, koji je i inače bio prvi na božanskoj listi njenih
štićenika, nagovorila je neke od Titana, koji nisu bili bačeni u Tartar, da ubiju dete i poštede je još jednog
poniženja, od mnogih koje joj je priređivao suprug.

Istovremeno, sluteći opasnost po sina, Div ga je sakrio u pećini planine Ide, na Kritu, u kojoj je njega
skrivala majka Reja (da ga ne proguta otac Kron), poveravajući dete Dionisa na čuvanje, istim onim
Kuretima koji su nekada, na tom istom mestu, čuvali i njega.

Nigde nisam uspeo da znam, gde su se u to vreme Kureti nalazili, ali, desilo se da su Titani, prethodno
obojivši lica kredom, došli pred pećinu i iz nje izmamili dečaka, pokazujući mu razne predmete, od kojih
je njegovu naročitu pažnju privuklo ogledalo.

Dok se veselo zabavljao, smejući se u odrazu grimasama koje je pravio, Titani su povadili sečiva i krenuli
da ga napadnu.

Dionis je međutim, uvidevši pretnju, uspeo na trenutak da zbuni svoje ubice, preobražavajući se u jarca,
lava, zmiju, ali kada je na sebe uzeo oblik bika, titani su ga ščepali za rogove, oborili na zemlju i rastrgli na
komade, od kojih su neke stavili da se kuvaju, a druge pekli na vatri, pa kad je sve bilo zgotovljeno, seli su
da proslave svoje nedelo i da jedu telo sina božjeg.

U ovom delu orfičkog mita o rođenju Dionisa Zagrosa, pojavljuju se novi akteri, Titani (Τiτᾶνες) i Kureti
(Κουρῆτες).

Titani i Titanide su deca Urana (nebo) i Gaje (zemlja).

Pripadaju generaciji predolimpskih bogova, koji su na čelu sa Kronom, pobeđeni u desetogodišnjem ratu
protiv Diva (Zevs) i mladih bogova, da bi nakon toga bili bačeni ispod Hada, u Tartar, središte Zemlje,
zbog čega ih Hesiod naziva: protóroi theoí (πρωτόροι θεοί) – „bivši(proterani) bogovi“.
Imajući u vidu da se ovaj događaj odigrao pre Dionisovog rođenja, nameće se zaključak da nisu svi Titani
bili prognani, već je izgleda bilo i nekih, koji su ostali na slobodi.

Etimologija njihovog imena nije razjašnjena i pored brojnih, manje ili više neuspešnih tumačenja, počev
od Hesioda, koji je izvodi iz grčke reči “τίνω” (tínō) – platiti kaznu, ispaštati, preko loanske reči iz Male
Azije, “τίτο” (títo) – svetlo, dan, ili “τιταίνω” (titaínō) – tanjiti, rastezati, širiti, pa sve do veoma
zanimljivog stanovišta engleske ligvistkinje Džejn Harison (Jane Ellen Harrison), koja je nalazi u grčkoj reči
“τίτανος” (títanos), u značenju bela zemlja, glina, ili gips, koji su se u starim obrednim ritualima koristili
za bojenje tela, te bi “titan” značilo - “čovek belog lica”.

Kažem da je ovo zanimljivo tumačenje, jer je i meni privukao pažnju podatak iz priče, da su Titani došli
pred dečaka Dionisa, kako Nonus iz Panopolja, u svojim “Dionisijama” piše, “… lukavo namazavši svoja
okrugla lica kredom …”, bez ikakvog daljeg objašnjenja takvog postupka, koje nisam uspeo da pronađem
ni kod drugih autura, što svakako ne znači da ono negde, ipak, ne postoji zabeleženo.

Kada bi Džejn Harison bila u pravu, da “titani” predstavljaju “one sa belim licem”, ne vidim, zbog čega bi
pesnik iskoristio pridev “lukavo” i u čemu bi se ta lukavost ogledala, ako su Titani činili ono, po čemu su i
dobili ime i što se, shodno tome, od njih očekivalo.

Ovo me je pitanje kopkalo sve dok nije došao red da se pozabavim imenom čuvara božanskih beba, to
jest mitskim Kuretima, koji se u starim tekstovima ne pominju samo kao demonska bića frigijske boginje
Kibele, već kao i stvarni narod koji je jedno vreme ratovao sa Etolcima, dok ih Grci nisu odatle proterali,
a ime su dobili, obaveštava nas Strabon, po planini Kuriji, između Pleurona i Trihonidskog jezera.

Ne možete ni zamisliti moje oduševljenje, kada sam kopajući po sanskrtu, naišao na sledeće:

छुरा (churA) – kreč; kreda;

चर्ण
ू (cUrNa) – prah; prašina; brašno;

छुरण (churaNa) – posipati; rasipati; rasturati;

छुरित (churita) – umešati;

चूर्णन (cUrNana) – udarati;

चूर्णता (cUrNatA) – stanje praha;

चूर्णित (cUrNita) – smrviti; skrcati; razbiti u sitne delove;

चूर्णयति (cUrNayati) – samleti; zdrobiti; strugati; lupati.

Sada je sasvim jasno na šta je Hesiod mislio pod “lukavo”, jer vidimo da u stvari Kureti boje lice u belo, a
da su se Titani poslužili prevarom, maskirajući se u Dionisove čuvare, kao što je Div učinio pretvarajući se
u zmiju (jednu od čuvara), kako bi obmanu Koru, pre nego je u nju posadio svoje seme.

Tako su Kureti, manje “oni belog lica”, a više oni, koji odgovaraju glagolu “kruniti”, kao oni koji
mlevenjem i sitnjenjem proizvode beli kreč, kredu i gips.

Što se tiče etimologije imena Titani, stvar je mnogo jednostavnija i dovoljno je da po enciklopedijama
potražite definiciju ovog pojma, gde u svakoj, skoro doslovce piše isto:

“Titan, in Greek mytology, any of the children of Uranus (Heaven) and Gaea(Earth) and their
descendants.” (Encyclopaedia Britanica)

Množina “Titani” se dakle odnosi na čitav porod, koji je potekao od Urana i Gaje, kao i njihove dece,
prvih dvanaest Titana, šest ženskog i šest muškog pola.

Da je imenica “titan”, upravo znači “svojta”; “rodbina”; “porod”; “porodica”; pokazaću primerima iz
sanskrita:

तात (tAta) – tata; otac; deda;

तट (taTa) – naziv za svakog rođaka; linija; margina;

तत (tata) – produženje; širenje; pružanje; izvođenje;

ili recimo, prilog - तत (tataH), u značenju “odatle”; “od toga”; “proizilazi iz toga”.

Ovde vas moram podsetiti na loansku reč “τιταίνω” (titaínō), u značenju “rastezanje”, “širenje”, koju
sam gore pomenuo nabrajajući dosadašnje teorije za etimologiju “titana”.
Greška predlagača ove reči, sastojala se u tome, da su njeno značenje dovodili jedino u vezu sa fizičkom
veličinom potomaka primordijalnih bogova, odnosno Titana, koje čak i neki antički pisci mešaju sa
Gigantima, njihovoj braći po majci, koji su rođeni iz kapi Uranove krvi koja je pala na zemlju (Gaja).

Na osnovu datih reči iz jezika Veda, vidimo da se pojam “širenja” i “protezanja”, mogao odnositi samo na
rodoslov, genealošku liniju “protezanja” i “širenja” potomstva, koje je iz nje proizašlo…