Xegan Marija

HESIOD

1.

HESIODOVOM

IVOTU

Najpouzdaniji podaci o Hesiodovom ivotu nalaze se samo u egovim

saquvanim pesmama, Teogoniji i Poslovima i danima. Iz Poslova doznajemo da
se Hesiodov otac, Dijo, koji se bavio pomorskom trgovinom, od nevoe iz maloazijske Kime preselio u Askru, malo mesto na istoqnom obronku gore Helikona
blizu grada Tespije. U Askri se Hesiod po svoj prilici i rodio. Iz Poslova
doznajemo jox da je Hesiod imao brata Persa. Kad im je otac umro, braa se
izmeu sebe nisu mogla pogoditi i poxla su na sud. Perse je sudije podmitio i oni su emu dosudili vei deo. Nedugo zatim Perse je osiromaxio, pa je
pokuxao da se s bratom ponovo pravda. To je Hesiodu dalo povod da u Poslovima
opomie sudije na praviqnost, a svog brata da upuuje kako treba raditi da mu
kua procveta i da proivi srenije dane. U spisu Poslovi i dani Hesiod jox
svedoqi da je u Halkidi uqestvovao na igrama, koje su priredili Amfidamantovi sinovi o pogrebu svog oca. Tamo se nadmetao sa drugim pevaqima, a od
nagrada za koje su se pevaqi nadmetali, dobio je tronoac, koji je posvetio helikonskim Muzama. U Hesiodovoj biografiji koju nam je pribliio Vizantinac
Ceces susree se legenda o Hesiodovoj smrti. Po nadmetau sa Homerom, Hesiod je doxao u Delfe da Apolonu ostavi zavetni poklon. Tada mu je predskazano
da e umreti u dubravi Zevsa Nemejskoga. Poxto je pesnik drao da proroqixte
misli na Nemeju na Peloponezu, odluqio je da se kloni tog mesta i nastanio se
u Enoji u Lokridi kod sinova Fegejevih. Meutim, Hesiod nije znao da je i to
mesto bilo posveeno Zevsu Nemejskom. Poxto su ga domaini okrivili da im je
zaveo sestru, Hesiod je ubijen i baqen u more izmeu Eubeje i Lokride. Nakon
tri dana delfini su izneli telo pesnika na obalu. Lokriani ga prepoznaju i
sveqano sahrane. Kasnije su Orhomeani, po savetu proroqixta, kosti Hesioda
preneli u svoj grad i na trgu postavili mu grob sa natpisom. Pausanije pixe
da su Tespani pesniku na svom trgu postavili bronzani kip, a i na Helikonu
bio je Hesiodov kip, koji ga je prikazivao gde sedi s kitarom na kolenima; Pausanija zamera da takvo prikazivae ne vaa, jer pesniku, po egovim reqima u
proemiji Teogonije, pripada lovorov xtap, a ne kitara:
...keri velikog Zeusa eporeke kazaxe tako
pa mi dadoxe xtap: to bjexe lovorike bujne
granqica divna. A Muze za mene je ubraxe te mi
ulixe pjesmu boansku da slavim budunost i proxlost.1
Literatura:
Milox uri, Istorija helenske kievnosti, Beograd 19823.

2.

TEOGONIJA

Hesiodov ep Teogonija sastoji se iz raznolikih delova koji su nastajali

u dugom vremenskom razdobu, xto znaqi da Hesiod nije spevao onakvu Teogoniju
1

Hesiod, Postanak bogova, Homerove himne, sa tumaqem i pogovorom dr Branimira Glaviqia, Sarajevo 1975.

kakva je doprla do nas. Neautentiqnim delovima, odnosno dodacima, se smatraju:

himna Hekati, epizoda o Tartaru, epizoda o Tifonu i popis dece koje su bogie
izrodile sa smrtnim udima.
Izvor Hesiodove genealoxke i didaktiqke poezije jeste epska poezija. Teogonija je najstariji evropski genealoxki spev o postanku sveta i bogova. Teogonija je jasan izraz duhovne misli drevnih Helena i uspeo pokuxaj da se mitoloxka graa sistematizuje. Teogonija predstava prelaz od mitskog mixea
i verovaa ka umnom, filozofskom posmatrau stvaralaqkih sila univerzuma.
Teogonija je napisana jonskim nareqjem, mada se susreu i elementi iz eolskog
i posebno dorskog dijalekta, xto je neke starije istraivaqe Hesiodovog opusa
navodilo na pomisao da ju je pesnik sastavio u Lokridi, oblasti gde su iveli
Dorani.
Literatura:
Marko Vixi, Hesiod i egovo delo, Poslovi i dani, Beograd 1998.

2.1. Kratak pregled speva

Hesiodovo delo sadrajno je mogue podeliti na sledee celine:
uvod, u kome razlikujemo tzv. proemij2 i poduu himnu Muzama. U
proemiju pesnik zaziva Muze, a u himni Muzama posebno slavi zaxtitnicu epskog pesnixtva Kaliopu. Uvod se zavrxava kratkim pregledom
sadraja speva.
kosmogonija, odnosno kratak opis postanka sveta, koji Hesiod zamixa
ovako: U poqetku bexe Haos, praizvor svega na svetu. Iz ega je nastala
Geja (Zema), Tartar (tamni ponor pod Zemom) i Eros (ubav) kao
stvaralaqka snaga. Potom je Geja iz same sebe rodila Urana (Nebo),
gore i Pont (more).
prikaz drugog pokolea, tj. porod Geje i Urana: titani, jednooki
kiklopi i storuke hekatonhejre. Sledi epizoda o kastrirau Urana,
te roee Erinija, Giganata, Nimfa i Afrodite, zatim porod Noi,
Mora, Okeana i Titana. Za ovaj su deo karakteristiqna dva duga tzv.
kataloga u kojima se nabrajaju brojna nia boanstva mora nimfe
Nereide i Okeanide. Na kraju se nalazi himna Hekati. U ovom delu
teogonija nije sasvim razdvojena od kosmogonije.
,,istorijska teogonija sa sledeim epskim epizodama: Kronova vladavina i roee Zevsovo, kaavae Prometeja i stvarae ene, desetogodixa borba sa Titanima, ihov poraz u borbi sa Zevsom, nakon
qega Zevs postaje kra bogova. Za ovaj deo je karakteristiqan vei broj
kasnijih dodataka u vezi sa spomiaem Tartara i epizoda sa Tifonom,
koga Zevs, kao i Titane, pobeuje i baca u Tartar.
kratak prikaz brojnoga Zevsova potomstva i qlanova egove porodice.
dui kasniji dodatak u kome se navodi potomstvo nekih bogia iz ihove veze sa smrtnim udima.
poqetak dodatka u kome je trebalo da bude reqi o potomstvu bogova iz
ihove veze sa smrtnim enama.
Literatura:
Branimir Glaviqi, Pogovor, Postanak bogova, Homerove himne, Sarajevo 1975.

2.2. Poetske teogonije i kosmogonije

Req ,,teogonija znaqi ,,roee ili nastanak bogova i prvobitno je
data kao naslov jedne Hesiodove poeme, u kojoj se prikazuje rodoslove bogova,
2

opxti uvod

odnosno nastanak sveta. Req ,,kosmogonija znaqi ,,raae ili nastanak sveta
i prvobitno je data kao naslov jednog Parmenidovog spisa3 .
Kod starih grqkih pesnika, sadraj ,,kosmogonija poklapa se sadrajem ,,teogonija: roee sveta isto je xto i roee bogova.
Literatura:
V. Kora, B. Pavlovi, Istorija filozofije za IV razred srede xkole, Beograd 200013, 24.

2.3. Sadraj Teogonije

1. Uvod
1.1. Proemij
Pesnik slavi Muze i daje sadraj speva
Pesnik peva da je rodom iz kraja4 koji je posveen Muzama, pa odatle i egovo
pesniqko nadahnue. Zahvaujui naklonosti Muza, on je postao vidovit; one
su mu dale sposobnost da jasno vidi i proxlost i budunost. Pesnik je u to
uveren jer su mu Muze dale lovorovu granqicu. Kako je lovor bio posveen
bogu pesnixtva Apolonu, pokloniti lovorovu granqicu znaqi isto xto i dati
nekome pesniqko nadahnue.
1.2. Hvalospev Muzama
Pesnik navodi da su Muse keri Zevsa i Mnemosine. Bilo je devet Musa: Polihimija (bogata himnama), Klio (ona koja slavi), Melpomena (pevaqica), Talija (sveqana), Uranija (nebeska), Erato (ona koja izaziva qeu), Terpsihora
(igraqica), Euterpa (ona koja razgauje), Kaliopa (lepoglasna). Pesnik posebno
slavi Kaliopu, najotmeniju od svih muza. Ona je omoguavala da kraevi budu
dobri besednici.
2. Kosmogonija
2.1. Zema i Nebo. Titani
Pesnik peva da u poqetku bexe Haos, praizvor svega na svetu. Iz ega je nastala
Geja (Zema), Tartar (tamni ponor pod Zemom) i Eros (ubav) kao stvaralaqka
snaga. Potom je Geja iz same sebe rodila Urana (Nebo), Gore i Pont (more), a
sa Uranom titane, jednooke kiklope i storuke hekatonhejre.
3. Prikaz drugog pokolea
3.1. Kiklopi, Storuki divovi
3.2. Kron kastrira Urana
3.3. Erinije, Giganti, Nimfe, Afrodita
Za pevaa 3.1., 3.2., 3.3. pogledati: Gustav Xvab, Najlepxe priqe klasiqne
starine, prevela sa nemaqkog Selma Milenkovi, Beograd 19992, 7 8.
3.4. Potomci Noi
Pesnik peva da je No nastala iz Haosa. Potomci Noi pak su Sudbina, Kere
(demonska bia koja prouzrokuju smrt), Smrt, San, Hesperide (quvarke zlatnih
jabuka u vrtu bogova), Moire (tri sestre koje odreuju udima dobro i zlo pri
roeu), Nemeza (sr
ba protiv svega xto remeti red i ravnoteu u prirodi),
Prevara, ubav, Starost i Erida (majka mnogih zala: Tegobe, Zaborava, Gladi,
Bola, Ubistva, Tuqe, Bitke, Krvoprolia, Svae, Lai, Bezakoa, Zaslepenosti i Krivokletstva).
3.5. Potomci Mora
Pont, personifikacija mora, jeste otac Nereja, Taumanta, Forkina, Kete i Euribija.
3

Parmenid, oko 500. godine p. n. e., iz Eleje u junoj Italiji, grqki filozof, verovatno
osnivaq elejske xkole; V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih
pisaca antike i sredeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984.
4
Helikon u Beotiji

3.5.1. Nerejeve keri Nereide su kerke boga Nereja i egove ene,

a erke Okeana, Doride. Najstarije predae poznaje 33 Nereide po
imenu.
3.5.2. Taumanta keri erke Taumanta i Elektre, erke Okeana, bile
su Irida i Harpije (pola devojke, pola ptice-grabivice)
3.5.3. Forkina keri Keto se udala za svog brata Forkina i s im je
izrodila straxna qudovixta: Greje (od roea sede), Pamfredu, Eniu,
Gorgone, Eurijalu, Stenu i Meduzu (smrtna).
3.5.4. Meduzini sinovi Pegaz i Hrisaor Jednom prilikom Posejdon
je obubio Meduzu. Kad je Persej odrubio Meduzi glavu, iz enog
tela su izaxla deca koju je zaqela sa Posejdonom: Hrisaor qovek sa
zlatnim maqem, i Pegaz krilati ko. Hrisoarov sin bio je troglavi
div Gerion, koga je svojevremeno ubio Herakle.
3.5.5. Ehidna i Tifon Ehidna (pola ena, pola zmija) bila je Forkina
i Ketina ki. Ona je Tifonu (najmlai sin Geje sa 100 zmijskih glava)
rodila razna qudovixta: Gerionovog psa Ortra, Kerbera, Lernejsku
Hidru, Himeru (lav, zmaj, koza) i Nemejskog lava.
3.6. Potomci Okeana
3.6.1. Okean i Tetija Okean je najstariji Uranov i Gejin sin, brat
i suprug Tetije. Pomie se 3000 egovih keri Okeanida i
isti broj sinova, personifikacija reka, izvora i kladenaca. Treba
pomenuti jednu od reka podzema, najstariju od 3000 Okeanovih i Tetijinih keri, reku Stiga. Kad na Olimpu doe do svae i lai meu
bogovima, Zevs xae Iridu do Stige da u zlatnom krqagu donese ene
studene vode. Ako bi se neko od Olimpana lano zakleo Stigom, ostajao bi godinu dana bez daha i glasa, a sledeih devet godina nije smeo
da se priblii bogovima.
3.7. Hiperion i Teja. Krij i Euribija
3.8. Eojino potomstvo
3.9. Kej i Feba. Leta
Za pevaa 3.7., 3.8., 3.9. pogledati: Gustav Xvab, Najlepxe priqe klasiqne
starine, prevela sa nemaqkog Selma Milenkovi, Beograd 19992 , 7., deo posveen
titanima.
3.10. Hvalospev Hekati
Neki smatraju da ova himna Hekati ne potiqe od Hesioda, ve da je kasnije
umetnuta u egov spev. Hekata je bila ki titana Persa i Asterije. Zevs
joj je podario poqasti na zemi, moru i zvezdanom nebu. Olimpiski bogovi
ukazuju Hekati najvee poxtovae, a udi joj prinose rtve da bi zadobili
enu milost. Ona obilno pomae onome kome hoe. Sedi uz kraeve kada dele
pravdu.
4. Teogonija
4.1. Reja i Kron. Roee Zevsovo
Za pevae 4.1. pogledati: Gustav Xvab, Najlepxe priqe klasiqne starine, prevela sa nemaqkog Selma Milenkovi, Beograd 19992 , 8 9.
4.2. Japet i sinovi. Prometej
4.3. Zevs stvara enu
Za pevaa 4.2. i 4.3. pogledati: Gustav Xvab, Najlepxe priqe klasiqne starine, prevela sa nemaqkog Selma Milenkovi, Beograd 19992, 23 28.
4.4. Borba sa Titanima
Za pevae 4.4. pogledati: Gustav Xvab, Najlepxe priqe klasiqne starine, prevela sa nemaqkog Selma Milenkovi, Beograd 19992 , 9.
4.5. Tartar
4.6. No i Dan
4.7. San i Smrt
4.8. Hadovi dvori
4.9. Stiga
4

4.10. Tifon
5. Kratak prikaz brojnoga Zevsova potomstva i qlanova egove porodice.
6. Poqetak dodatka u kome je trebalo da bude reqi o potomstvu bogova iz
ihove veze sa smrtnim enama.
Literatura:
Hesiod, Postanak bogova, sa tumaqem i pogovorom dr Branimira Glaviqia, Sarajevo 1975.
Marko Vixi, Hesiod i egovo delo, Poslovi i dani, Dragani, Beo
grad 1998.
Dragoslav Srejovi, Aleksandrina Cermanovi-Kuzmanovi, Reqnik
grqke i rimske mitologije, Beograd 19893.
Gustav Xvab, Najlepxe priqe klasiqne starine, prevela sa nemaqkog
Selma Milenkovi, Beograd 19992 .

3.

POSLOVI

DANI

Hesiodovo delo Poslovi i dani nije do nas doprlo u izvornom obliku.

Izvornim smatraju se oni delovi u kojima se navodi ime egovog brata Persa,
kome je spev i nameen, kao i uputstva za ratare, po qemu je ep i dobio ime.
Spornim delovima, odnosno kasnijim dodacima smatraju se: himna Zevsu; pripovest o Pandori; pripovest o udskim pokoleima; prva grupa praktiqnih
pravila za ivot; pripovest o Hesiodovom odlasku u grad Halkidu radi nadmetaa; druga zbirka praktiqnih uputstava i Dani.
Spev se po sadraju moe podeliti na tri dela:
opomene Hesiod bratu Persu i sudijama prebacuje nepravdu koju su
mu poqinili, opomiui brata na qastan i poxten rad kao izvor qestitog ivota. Da bi ideji qasnog i poxtenog rada dao istorijsku dimenziju, Hesiod u ovaj deo uplie tri mitoloxke priqe: mit o dobroj i
zloj Eridi, mit o Pandori i mit o pet udskih pokolea.
uputstva za zemoradnika ovaj deo sadri uputstva zemoradniku,
obavextavajui ga kad je najboe vreme za orae, setvu, etvu i sequ
xume; kako se gradi plug; koliko trebaju da imaju godina i kako da se
ponaxaju sluge koje idu za plugom; kad treba misliti na uzgoj volova i
gradu kola, posle qega slede uputstva xta i kako zemoradnik treba
da radi u svako godixe doba. Posle toga Hesiod daje uputstva za
gradu i quvae brodova, kao i savete kad treba isploviti na more, a
kad izbegavati plovidbu po moru.
trei deo, ispred koga se nalazi druga grupa praktiqnih saveta o enidbi, prijatestvu, gostoprimstvu, ponaxae izvan kue i u kui qine
Dani gde se navode sreni i nesreni dani u mesecu.
Jezik Poslova i dana pripada jonskom nareqju, sadravajui elemente iz eolskog
i dorskog dijalekta.
Hesiodova poezija nema za predmet velike dogaaje iz proxlosti. Selo, seoski
ivot i okolna priroda jesu predmet pesnikova opevaa.
Etiqke odlike Poslova i dana su rad i radinost, pravda i praviqnost, stid i
qast, naqelo mere.
Literatura:
Marko Vixi, Hesiod i egovo delo, Poslovi i dani, Dragani, Beo
grad 1998.

3.1. Sadraj
5

1. Opomene
1.1. Himna Zevsu
Prvih osam, odnosno devet redaka qine himnu Zevsu, vrhovnom boanstvu drevnih
Helena. Ova himna najverovatnije ne pripada Hesiodu.
1.2. Opomene i saveti
Hesiod ovo pevae poqie alegorijskim mitom o dobroj i zloj Eridi. Naime,
saznajemo da su se Hesiod i egov brat Perse jednom podelili, kao i to da je
Perse, podmitivxi sudije, dobio vei deo. Potroxivxi svoj deo, Perse se hteo
ponovo parniqiti xto je Hesioda nateralo da napixe Poslove i dane gde opomie
brata na qastan i poxten rad kao izvor qestitog ivota. Da bi objasnio poreklo
zla u moralnom svetu, Hesiod u ovaj deo uplie tri mitoloxke priqe: mit o
dobroj i zloj Eridi, mit o Pandori i mit o pet udskih pokolea.
Dok Homer poznaje samo jednu, ravu Eridu, Hesiod poznaje dve: dobru i zlu,
koje se otimaju oko prevlasti nad svetom.
Za mit o Pandori pogledati: Gustav Xvab, Najlepxe priqe klasiqne starine,
prevela sa nemaqkog Selma Milenkovi, Beograd 19992, 24 27.
U mitu o pet udskih pokolea Hesiod eli pokazati degeneraciju udskog
roda. U poqetku, za vladavine Kronove, stvorili su bogovi zlatni vek, onda je
doxao srebrni, a za im bakarni, pa vek tebanskih i trojanskih heroja, i najzad
elezni vek. U svakom veku raaju se sve gori udi, koje stiu sve ue nevoe.
Stoga, svojim opomenama Hesiod nastoji da narod oslobodi sadaxe bede.
U daem pevau Hesiod se zanima pojmom pravde. Naime, pripoveda kako je
jednom prilikom jastreb zgrabio slavuja. Na kukavu slavuja jastreb je obesno
zakuqio,:
,,...Lud je ko eli s jaqim se borit,
Pobede on e se lixit i jad pored sramote trpit...
Ovom basnom Hesiod ustaje protiv prava jaqega, zagovarajui naqelo pravde
i praviqnosti koje, stojei pod zaxtitom Zevsa, treba da bude teme boeg i
srenijeg ivota. Smatra da je prema onima koji se dre pravde i zakona, Zevs
blagonaklon5 , dok onima koji ive u skladu sa nepraviqnim poretkom, Zevs xae
velike nevoe.
* Izmeu prvog i drugog dela, stihovi 317 382, nalazi se zbirka praktiqnih pravila za ivot.
U ovom delu Hesiod: slavi plemenit stid; smatra da treba biti gostoubiv
prema strancu; ne sme se zavoditi tua ena; zlo je roditee oslovavati pogrdnim reqima; treba prinositi rtve bogovima; dobar odnos sa susedima; ,,oko za
oko, zub za zub; ne posezati za tuim; naqelo mere.
2. Uputstva za zemoradnika
Ovaj deo sadri uputstva zemoradniku, obavextavajui ga kad je najboe vreme
za orae, setvu, etvu6 , i sequ xume7 ; kako se gradi plug; koliko trebaju da
imaju godina i kako da se ponaxaju sluge koje idu za plugom; kad treba misliti
na uzgoj volova i gradu kola, posle qega slede uputstva xta i kako zemoradnik
treba da radi u svako godixe doba. Posle toga Hesiod daje uputstva za gradu
i quvae brodova, kao i savete kad treba isploviti na more, a kad izbegavati
plovidbu po moru.
* Izmeu drugog i treeg dela, stihovi 695 764, nalazi se druga zbirka
praktiqnih pravila za ivot.
5

...Domaja blista i narodi cvetaju u oj; Mir im u zemi odgaja mladost, tima nigda
Pogubni rat dalekovidi ne daje Zeus... ...zema im donosi obilan plod... ...ene im raaju
decu, oqevim svojim nalik...
6
Pojava Plejada, keri titana Atlanta i Okeanide Plejon, na nebu u petom mesecu
najavivala je poqetak etve i plovidbe, a zalazak u jedanaestom mesecu poqetak setve i
prestanak plovidbe po moru.
7
Pravo vreme za sequ xuma jeste kada Sirijus ,,...kratko po Danu hodi, ponoi daleko
izbiva due.... Sirijus je zvezda qijom je pojavom na nebu poqiala atinska nova godina

Saveti o enidbi: eniti se oko tridesete, za enu uzeti devicu, ne sme biti
rava; prijatestvu, gostoprimstvu, ponaxae izvan kue i u kui