Dramska poezija se razvila iz horske pesme i to iz obredne horske pesme, u trenutku kada se verski obred pretvara u kult (obred

vre svi lanovi rodovske zajednice, a kult obavljaju profesionalni ljudi vrai i reci). Svoj pravi razvitak postie u antikoj Grkoj. Razvila se iz odreenih sveanosti-kulta u slavu boga Dionisa (Baha). Dionis je bio bog stvaralake snage prirode, bog prolea i prolenog oivljavanja prirode, bog groa i vina, koga progone drugi bogovi ili poluboanstva, zato to je plod braka izmeu boga Zevsa i smrtne ene Semele i to je blii ljudima nego Olimpu. Posveene su mu ivotinje jarac i bik, on se sam pretvorio u jarca beei od proganjanja boginje Here, Zevsove ene. Dionis je tragino zavrio svoj ivot po jednom mitu, titani su ga raereili kada su ga uhvatili pretvorenog u bika. Ali Dionis e se vratiti iz podzemnog sveta. Njegova smrt to je simbol umiranja na zemlji; njegovo vaskrsenje je simbol raanja na zemlji, prolea. Tako su nastale sveanosti u slavu boga Dionisa, dionisije. Dionisije su prikazivale boga u naponu ivotne snage, ali sa stalnom milju o tome da mu predstoji stradanje i smrt. Tako se sa momentom slavlja spajao tragini momenat. Ovo duplo raspoloenje ogledalo se u samom toku obreda. Meu izvr iocima obreda razlikovale su se dve grupe: ona koja vri obred i skup oduevljenih poklonika boga Dionisa. U prvu grupu spadaju satiri odeveni u razliite ivotinjske maske (jarca, bika), koji igraju i pevaju ditiramb, strasnu, patetinu pesmu, koja je as prelazila u obesnu razuzdanost, as u pla i ridanje. Dok je hor obilazio oko rtvenika, korifej (horovoa) priao je o patnjama i stradanjima Dionisovim. Kasnije je korifej sam predstavljao boga, hor mu je odgovarao, to se pretvorilo u dijalog. Iz svega ovoga se razvila tragedija (pesma jarca od grke rei tragos jarac). Uloga skupa bila je drugaija. Ljudi iz naroda uivljavali su se u one delove obreda koji su bili ispunjeni veseljem i bahanalijama (razuzdanim igrama). Taj veseli skup (grki komos) sipao je ale i dosetke, ismevao i zadirkivao prolaznike, da bi se s vremena na vreme zaustavio izvodei neku improvizovanu kominu scenu. Kostimi i maske bili su fantastini, raznobojni, brada se pravila od lia, maske od drveta... Iz ovoga se razvila komedija. Od korifeja je postao prvi glumac, dijalozi su se vodili izmau njega i hora, Eshil uvodi drugog glumca a Sofokle treeg. Tragedija vodi ka nesrei Grka tragedija se zasniva na mitu, Grci su verovali u svoje mitove. Ksenofon kritika antropomorfnih bogova.

Bog Dionis naknadni lan na Olimpu, bog iz naroda, vera u njega se irila sa demokratijom (formiranje atinske demokratije). Pizistrat 560 p.n.e. kult boga Dionisa Tragos, jarac simbol udnje, erotike. Tragedija nije bila samo umetnost, nego je na poetku imala prvenstveno religiozni karakter. Tespid je otac tragedije, prvi je uveo prolog i dijalog. 534. Jampski oblik jampski trimetar i trohejski tetrametar. Ep namenjen vioj klasi, a tragedija irim masama. Takmie se tri tragiKa pesnika. Jedan dan jedan pesnik tetralogija 3 tragedije (organska trilogija) i jedna satirska pesma. Od izlaska do zalaska sunca. Organska trilogija prikazuje tri radnje tematski povezane, odnosno uzrono-posledine (Orestija). etvrtog dana nastupaju komediografi, 3-5, sa jednom komedijom. Arhont odreuje ta e se izvoditi. Horeg? uvebava hor za scenu. Didaskalije arheontov zapis ko je pobedio... (Danas ne.) HIBRIS granica koju ljudi ne smeju da preu. HAMARTIJA tragika krivica (na razliite naine predstavljena kod Eshila, Euripida, Sofokla). POZORITE. 1. Pozornica sa pozorinom zgradom oko nje. 2. Orhestra koja je u prvo vreme bila u obliku kruga, a kasnije u obliku polukruga u kojoj je igrao hor. 3. Prostor za publiku, koji je sa tri strane okruivao orhestru. Na proelju zgrade, dorski stubovi PARASKENIJE, a izmeu njih platnene i drvene ploe na kojima su se nalazile slike mesta gde se odigrava radnja, najee dvorac. Ovako napravljena scena zvala se PROSKENIJA. Sa obe strane pozornice, u paraskenijama nalazile su se prostrane prizme koje su mogle rotirati oko svoje ose, i koje su sluile za promenu scenarija, jer su bile razliito naslikane sa svake strane. EKIKLEMA sa tokiima, za prikazivanje scena koje su se odigrale u kui. Sa desne strane publike grad i pristanite, sa leve tuina. Okruglo igralite sa rtvenikom na sredini (TIMELA), oko koga je igrao hor. Sa strane, zgrada SKENA, ator gde se glumci/hor presvlae. Oko timele nastaje ORHESTRA, u kojoj igra hor.

Samo muki glumci, imali su maske-obrazine, glumili i enske likove, jedan glumac vie likova. Prvi glumac protagonista. Najvee i najtee uloge, naslovne, ako su glavne. Drugi glumac deuteragonista. Uloge lica koja najvie dolaze u vezu sa protagonistom. Kod Sofokla su to esto enski likovi. Trei tritagonista. Neznatne uloge koje su potrebne za motivaciju ili za razvitak ili za svretak radnje. Lica to govore prolog i dei ex machina. Publika prvi red, Dionisov svetenik i politiari... Dramska struktura tragedije: PROLOG uvod u radnju, govori ga neki od likova, pria o tome koji je mit osnova za tragediju i koje su promene unete. PARODA ulazna pesma hora. EPIZODIJA deo izmeu dve horske pesme, dijalog izmeu likova. STASIMON stajaa pesma hora. (obino tri epizode i tri stasimona) EGZODA poslednja, izlazna pesma hora. EPILOG kraj radnje. NEMA INOVA U GRKOJ TRAGEDIJI!