КУЛТУРНИ ЖИВОТ

КОМИСИЈА ЗА ИИДЕЈНО ЛЕ
· ЦК СК СРБИ ЈЕ У КУЛТУРИ ПРЕД ЈУБИЛАРНЕ „ЗМАЈЕВЕ ИГ Ма“ 75
ПОЧЕЛИ СУСРЕТИ „ЈОАКИМ ВУЈИЋ“
Реизборност и Писци-дециупоходе! Глумци Србије другу
за уметнике Очекује се (Е ће на 20. " Змајевим из рама учествовати, око 100 писаца из Титу и Револуцији
седам земаља
Према предлогу мера који су сачинили представ- / (Лесковац, 26. маја) — У Лесковцу је данас у част Тито-
шци ТК СК Београда, Извршног већа Србије сови
годишње
Сад,
„Змајеве
26. маја) — Ово- јуна у амфитеатру Дечјег се-' чи и изложба посвећена илу- вих и наших јубилеја
професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ одржан
и уочи овогодишњих ХИЛ Сусрета
дечје игре“ а у Сремској Каменици. Пре страцији књига за децу, ко-
Марксистичког центра ЦК СК Србије, наговешта- које ће се од 31. маја до 3. тога пионири ће посетити Зма јом се годинама са изузетним · поетско- музички рецитал „Глумци Србије другу Титу и ре-
јуна одржати у Сремској Ка- јев гроб и положити венце, а успехом бави сликар и кари- волуцији“
вају се велике промене у позоришном животу меници и Новом Саду славе београдски глумац Гојко Шан- катуриста — Душан Петричић. О животном путу и епохалном револуционарном делу
мали јубилеј — 20 година по- ти ће им рецитовати „Светле Ове године ће „Змајеве и- друга Тита говорио је Мирослав Здравковић, секретар Ме-
НА те питање покушали (52 нађе најбољи пут до чи стојања. На данашњој конфе- гробове“. Програм „Игара“ ме- гре“ имати одјека и у ино- ђуопштинске конференције СК 13 општина јужноморавског
талаца
на свом јучерашњем састанку, али и да буде читана. ренцији за штампу Живан ђутим, почеће дан раније 31. странству. Наиме, изложба о- региона. Затим су глумци Крагујевца, Зајечара, Суботице,
Едуард
_ да одговоре чланови Комисије Иле је апеловао за већу Милисавац, председник и Раде маја у Новом Саду. У галери- вогодишње продукције дечје Ниша, Лесковца, Шапца, Приштине, Новот Сада, Титовог,
пове- Ужица, Крушевца и Пирота казивали одломке текстова о
ДК СЕ Србије за идејно дело- Бе чост У издавачким планови-
Обреновић, секретар „Змајевих "јама Дома ЈНА и Матице срп- књижевности, крајем августа
_ вање У култури и представни- | игара“, упознали су новинаре ске биће отворене три излож- биће пренета прво у Праг, по- Титу и револуцији. Коришћени су били одломци дела друга
неких београдских инсти- "са програмом овогодишње при бе. Једна од њих посвећена је. том и у Минхен. Познати сов- Тита, Оскара Давича, Владимира Дедијера, Ђорђа Радишића,
Мухарем Первић је на по-
тупија, али је њихов дијалот, редбе. деловању „Игара“ у протеклих јетски часопис „Дечја литера-' Владимира Назора, Јурета Каштелана, Звонка Штаубрин-
четку свог излагања рекао тера, Славка Вукосављевића, Јована Поповића, Бранка Миљ-
мада веома да 20 година. Саставни део при- тура“ поводом „Змајевих ига-
плодан и конст- неће говорити о ономе што се По броју учесника очекује ковића, и других. У програму је учествовао и Нишки сим-
руктиван, остао у ужем те- у. театрима се да ће „ХХ Змјеве игре“ на редбе је и изложба „Књига за ра“ објавиће специјалан број
тренутно догађа децу у Југославији“ на којој који ће у целини бити посве- фонијски оркестар уз Камерни оркестар Братислава Атана-
матском _ кругу: Заједница већ о настојањима дмашити све претходне. Из Ју.
културе, издаваштва и позо- да сета ће 26 издавача на свим јези- ћен југословенском књижев-' сијевића из Ниша. Реситал је завршеп „Козарачким колом“.
ситуација измени. По њетовој гославије и седам страних зе- Редитељ ове изузетне представе је Јован Путник.
ришта. О раду самоуправних маља присуствоваће око 100 цима народа м народности ном стваралаштву за децу, а
оцени, корени многих пробле- ВВ.
заједница ' култу- представити својих 300 нових у његовом уређивању сарађи-
интересних ма леже у недовољно развије- писаца и 30.000 пионира мно-
је, након уводних напомена гих места Војводине. књига које су изашле између ваће и београдски часопис
ним самоуправним односима у прошлих и ових „Игара“. Обе „Змај“.
"јована Деретића, говорио је позоришту, које је, уместо да Традиционално, свечано отва_ изложбе отвориће академик
"ћорђе
свом
Радишић,
излатању углавном
који је

недавне
по-
у развија самоуправљање при-
мерено суштини сопствене ин-
рање „Игара“ одржаћесе 1. Бранко Ћопић, Пажњу привла ВБ. ПЕТРОВИЋ У БИОСКОПИМА
_ новио ставове са. ституције, преузимало туђа
(купшттиве РЗК Србије. Ра-

Шовинизам на
искуства. Радна. група, у којој
ј „је указао на неке про-
блеме али и предрасуле које
се
СК
налазе
Београда,
представници
Извршног
ТК
већа КРОЗ ГАЛЕРИЈЕ И САЛОНЕ
"већ дуже времена прате рад Србије и Марксистичког цен-

Различитим путевима француски начин

заједница кужтуре м које, по- тра ЦК СК Србије, сачинила
је један предлог мера који,
трема Первићевом тумачењу,
треба да допринесе побољша-

догћорсокака“-“
ћи се сликевмто
и помало ли- њу радне али и стваралачке Филм Ива Боасеа „Догађај у аутокамту“
урарно, Радишић
је рекао да атмосфере у театрима птиром
„СИЗ-ови културе не моту би- Србије. Према садашњим пре- Стицајем наших приказива- Боасе ве развија одвише спре
ти дадиље које ће за руку во- длозима позоришни живот у чких околности, на реперто- тно да би је уклопиво у своје
оне ремоупуетне ·принсе Србији требало би објединити арске листе београдских био- виђење одређених друштве-
стварањем четири позиришта скопа доспело је минулих да- них стања. Мноте ситуације
Уз изложбу „Београдски млађи графичари“ у Салону Музеја савремене
пе“.
центра у Републици, која би на чак неколико француских у понашању главних јунака,
Драгољуб Гаварић је тредо- филмова. Није реч о изузет- изненадни поступци
чио једно значајано и актуел- друштвеним дотовором рету- "умет ности ним делима ове кинематогра- достаје чврштћа
којима
мотивациона
не
но питање везано за положај лисале међусобне односе. На фије, заправо њене новије про повезаност, те недовољво
нивоу сли- „Млади београдски птоматично: графичар им ван ове категори- 0-
књите, у издавачким
кућама и Републике требало би Након изложби
дукције, али сви они, у ко- блазложена решења извесних
омогућити већу кари“ и „Млади београдски вајари“ Салон зације, Бранимир Адашевић, формирао се
библиотекама. Он је присутне циркулацију начном исходу, пружају одре- сукоба указују управо на ту
| београдског Музеја савремене уметности от- слободно, као што су ва изложби „Млади
упознао са немилом чињени- театарских уметника, а у 05-
ворио је врата и младим графичарима, чиме београдски сликари“ одговарајући пандан
ђену слику настојања и теж- дихотомију између саме рад-
пом да су издавачки магацини виру пејединих кућа створити њи француских филмских ау ње и поруке коју филм же-
неку врсту | „реизборности“ је заокружен преглед достигнућа оних ге- представљала платна Драгана Мојовића. тора, без обзира што утисак ли да пренесе, Утолико је и
жожепте
тлумаца након четврте, осме и нерација уметности нашег главног града, ко- "Због Адашевића, због графика Соње Ла- гледалаца овом приликом ни- Боасе у извесним драмским
дванаесте године рада у позо- је, с обзиром на физичку старост излагача, је баш посебно пријатан, Ис- решењима (сексуални деликт)
_јесе у последње време преду- мут, Добрија Стојановића, Бранимира Карано-
ришту. Поменути документ побуђују највећу радозналост а симптомати- вића, Милета Грозданића и, нешто мање, Или- тива, сви ти филмови су ра- крајње конвенционалан, чак
ју да би се та, готово ап- чне су за уметнички тренутак, У осврту на
ситуација, изменила. говори м о односу самоуправз- је Костова изложбу треба видети и о њој пи- до виђени у биоскопима, има- једностран када треба прева-
ки
уз сво разумевање за поку- вих органа и управника позо- сликарство констатовали смо инверзивне то- сати. Савременост, схваћена радикално, није ју чак им солидан број гледа- зићи „илустрираност“ тезе, та
кове; вајарски део деловао је хомогеније и лаца у нагтој средини, па се његов страствени антасжман
_ шаје који се на том плану чи- ритшта у том смислу птто наго- толико битна за вредност њихових дела ко-
и суд о њиховој, вредности не- нема ва жалост, увек „покри
4 Мирковић је на-' побуђивао закључак о правој обнови наше стваралачки доживљај м
веттава повећање права ино- лико субјективан како запоставља на рачун ћа“ у филмској реалности са-
поменуо „да нећемо ништа скулптуре. За графику не можемо рећи ни јед неконвенционалан израз. Банални предмети
коснких органа. но ни друто. Осим изузетака, ову селекцију, приказивачких нада у добру ме драме.
урадити уколико се та добро — шило, уже мли тег — преображенм су код посећеност. Изузетна антажованост, као
умишљена акција завршти та- Дијалог о позоришту наста-' сатављену од 21 аутора и 47 радова, најчеш- "Адатевића у монументалност, при чему се у Пажњу у овом тренутку пе освовна врлина „Дотађај у
ко што ће лагери са једног ће је тешко спојити са атрибутима младости. веристичким опсервацијама ублажују или са-
вио је Миодраг Симентић који себно привлачи филм Ива Ба зутокампу“ чини овај филм
шета бити премештени на је рекао да ћемо у позоришту,
Ако је, Љубљански графички бијенале до- свим елиминишу потрошачки м утилитарис- асеа „Догађај у аутокампу“, веома подстицајним за дубља
друго". вољно индикативан за дух облика, тражења тички смисао предмета. Слична тежња да се као дело које открива једно тумачења односа између нека
уколико се не промене односи, и истраживања у смислу савремености (не зна хорскот мзраза, а ре- релативно ново тематско по- дашњих колонизатора и лана-
"(Сви присутни се, међутим, изиђе из колективнот,
џежу да је у пелом том по- неговати тотални нерад. мо ко би требало да пружи меродавнију ори- алност простора м предмета оплемени им по- дручје у француској кинема- шње економске (арапске) еми
_тупају бетија да књига Г. СТЕВАНОВИЋ јентацију), онда се ово стваралаштво налази мери у сфере поезије и сна, специфична је за тографији. Боасеа, као изузет грапије у Француској, У том
у ћорсокаку, а бројним анахронизмима вите остварења Соње Ламут. Техничка и изражај- Бо ангажованог синеасту, за- контексту. и“ Боасе „ре-

25 +
4 стег '
даје повода за "размишљања“о узропима, те ва перфекција такође им је својствена, Фо- нима у овом случају феши- презентативне“ типове фран-
липе“
појаве, нето што заслужује критичку оцену; “ тотрафски медиј чини подлогу графикама зам францускот буржуја, ре- цускот тровтнизма, сугеришу-
ваштизам тог лојалнот фран-
Татјани Вирти. награда
Да ли у постојећој педагогији, у систему на- Бранимира Карановића, али у директном пре ћи идеју да се та врста ре-
ставе и продужених, постдипломских студија цускот грађанина према арап вантизма крије међу ситним
ображају у нови израз остала је занемарена
ском живљу којим се, стицајем буржујима који иза својих ће
треба тражити разлоге што се сувише дуго осећајност и пластична вредност. Добри Сто-

ПЕН — центра Ср5ије

пенака развијају мутне тен-
остаје у сенкама професора — у времену бр- јановић је, напротив, контемплативна и ме-' денције крајње нетрпељиво-
зих мена м преображаја м реакција на свет дитативна природа, традушионалиста у најбо-
ли, Ту тезу о расизму међу стим. Џрава је шттета. доиста,
око нас (Миддраг Рогић — Сретко Дивљан, љем смислу речи, способан да на проређеним Фрранцузима реднтењ ковсек- штто Боасе није успео да ва
Жири Српског ПЕН — центра, у којем су били Десанка |, Марко Крсмановић — Владимир Мипић им ел). жицама старот инструментарија открије но- провлачи те читав темељу ових идеолошких од-
вентно
"| Максимовић, Никола 'Трајковић, Јован Христић и Алексан- Или је реч о генерацији затвореној у локалне ве акорде, сазвучја, мелодије. филм, млуструјући мотиви редница створи снажније фил
дар Тишма одлучио је да се награда српског ПЕН — центра видокруге м задовољне његовим мерилима, о По добром графичком занату на изложби ма које, по по ам нахо- мско дело које би својим драм
за 1976. тодину, за најбоље преводе књижевних дела југо- неинформисаности и индолентности · према ђењу, налази у најразличити- ским вредностима потенцира-
се запажају графике Нусрета Хрвановића,
словенских књижевника на стране језике, додели Татјани збивањима и ван нас — што би било супрот- јим тренуцима француске сва ло овакав захват у специфи-
дела наших писа- и натом Јакова Ђуричића м Милице Јелић. кидатњице. чно деликатву тематику.
Вирти из Москве, познатом преводиоцу во са отвореним комуникацијама
оттптом повезаношћу са светом. Једно је сим- 3. МАРКУШ Саму филиску пречу. пак, Д. БЕЛИЋ
(Танјут)
Пе И АДА
КУЛТУРА У УДРУЖЕНОМ РАДУ

Ос л о н а ц на со пс тв ен е сн аг е
„Тајна“ развоја кул тур е у При бој у је у њен ој тесн ој пов еза нос ти са жељ ама , зах тев има тч пот реб ама
животне средине |
издвојили повремене подршке — сред- самбл, чују оперског извођача,
(Прибој, маја) — Оно што је живот у ФАП —
да се сусретну са квалитетном
Аоад рађено и. урађено у смо неколико фрагмената. ства за њихов рад планирају
балетском групом, да органи-
Прибоју омогућава нове са- Давно је овде преовладала се унапред, а њихова места у
за ку л- програмима — сигурно су и зују сусрет са угледним књи-
Жужаје и нове квалитете У прак са да се по тр еб е
жевницима. .. Оно на чему се,
„ Зулурном животу ове среди- туро м за до во ља ва ју тз в. ув о- незаобилазна. КУД „ФАП“ го-
да вн о је не за - већ не наступа само када је реч о гостовањима,
еи Континуирана културна зном ку лт ур ом , динама
инсистира јесте систематич-
го ст ов а- пред" својом публиком (уочи
ивност омогућава битку за до во љс тв о шт о по сл е
ност у организовању и избега-
ђ већи квалитет дн ог , ма ко ли ко успе- првомајских празника људи
м селекци- ња је
час вање било какве импровиза-
ос та је пра- су, на пример, одлагали
4 10 строжим критеријумима, шног ан са мб ла ,
би до ције у извођењу. Од прошле
средини, замењено поласка на викенд да
ва раније успостављена знина у
ра зв и- њихов програм године, на пример, овде је ус-
дња радних организација дуго ро чн ом ак ци јо м на краја видели
ст ва ра ла - на — стадиону, већ и у су- таљена манифестација „Упо-
Тривреде и културе — брже јању „с оп ст ве но г
ка и многим знајмо културни тренутак на-
ик а и ђа седним општинама
Грестројавање на нове коло- шштва. Гр ад ра дн
члано- ших република и покрајина“,
ну сн аг у за иностраним градовима;
ње самоуправног организо- имао је по те нц иј ал
прошле године гостовали су
Зања културе. размах то г ст ва ра ла шт ва , тре- ви Клуба младих сликара за
Македонци, ове Словенци;
бало је са мо пр об уд ит и и по - сваки 25. мај имају своју тра- ПРЕД ВЕРНОМ ПУБЛИКОМ: Фолклорни ансамбл КУД „ФАП“
„У би, најкраће речено, би- држати. И то је из го ди не у диционалну изложбу (њихови упоредо са тим формира се
Карактеристика при једној од градских би-
садашњег годину ·ч ињ ен о са св е ве ћи м радови се редовно откупљују ли смо стога: колико су радни
ја ТУрвог тренутка о аке Културно-уметничка и управо је у припреми отва- блисотека и одељење те књи- Акција „Селу у походе“ са- Наши саговорници су нам, на
успехом. жевности, такб да сусретом мо је једна у низу осмишље- људи преко својих делегата у крају, говорили м Ф ономе чи-
аматерски клубови рање галерије која ће'се фор-
друштва и увек нису задовољни,
на тих радова), писци пробуђен интерес има подлогу них активности да се култур- Самоуправној интересној за- ме још
И краћи разговор са после- ' — и он и у гр ад у и са д мирати од
једници културе и непосредно упознали су нас и са неким
шк ол ск и, окупљени у свом клубу — за даље развијање. Прибојча- ним животом обухвати и село,
да културе у овом граду селу, и фа бр ич ки и упознати са судбином програ- отвореним проблемима, исти-
радници, ђаци, студенти, ни, и тако отворени за сарад- да се и на том подручју 'про-
паж Лиму кога је, како сами и они други, „мешовити“ чући између осталог да нове,
су ве -, службеници, — заједно — ор- њу са другим срединама, на- буде иницијативе. Буђење ин- ма за које гласају, коли-
5 “: ФАП увео у свет, а са- сви ти об ли ци ок уп ил и
стоје сада да у ту сарадњу тереса за аматерске делатно- ко су активниу расправама повећане амбиције, посебно
их да танизују традиционалне
ва а пруга Београд — Бар лики број љу ди сп ре мн
поезије“, а уносе нове садржаје и квали- сти, отварање библиотека у о њима7 Рекли су нам; више градња дома културе још јаче
': више према њему отвори- и књ иг у, .у з сва- „Лимске венери
уз ма ши ну тет. сеоским центрима, потпунија од половине делегата је из су истакли, недостатак кадрд-
пау довољан је да се у нови- по са д, пи шу , сл ика- редовно, учествују. и на мно- прозводње — У
кодневни где Сама чињеница да овде до- кинофикација и слично — не непосредне ва (због тога ће за неке, бар
рској бележници нађу број- гим другим фестивалима о. програмима, и
ју, глуме.. у освајају · значајне _ награде, лази једна књига по станов- иду, наравно без тешкоћа, и расправама најнужније кадрове, бити обе-
а с д о м а ћ е
подаци који сведоче — и о И ето — | в е ћ д а н
у “ припрема нику значајна је; много је, оних објективних и оних дру- уогште о правцима културне збеђене стипендије) да су
ро аматеризма, и о до- а ш т в о р а з в и ј а н о , р а з сцена РУ управо се
иако значајна, још
стварал међутим значајније што број гих, али резултати су све зна- политике средине, живо средства,
Бању Критеријуму при одаби- бе, на а м а т е р с к и м о с н о в а - да прерасте у аматерско позо- И не само то; о ве- раскораку
ме традиционалним читалаца из године у годину. чајнији. О томе, уосталом, учествују. увек у извесном
У тостовања, и о бризи за с т о ж е р к у л т у р н о г риште; на
ма, чини расте, што посебно јача би- сведочи и све већи број ама- ћини програма води се рас- са _ пробуђени жељама и
Ра И о сталној и проми- р и б о ј с к е с р е д и н е — „Сусретима другарства“ (који- стварним потребама, да би 6бо-
живота п био домаћин) блиотечки фонд у школама а тера са села који учествују на права и непосредно у самим
Рада подршци удруженог с в о ј и м п р о г р а м и м а ма је и Прибој оп-
"оно јој се њено овд а ш њ и ам ат ер и, та ко ђе , бе - озбиљно се кренуло и на сео- смотрама. Када је реч о тим ООУР-има а, разуме се, и на ља координација између
ма ним иницијатива- „наметнуло“ и задобило ском подручју (Библиотека у активностима, али и иначе, штинских СИЗ-ова, посебно
"леже запажене резултате...
састанцима друштвено-поли-
“ акцијама... : пуно "поверење: ако се каткад селу Кратово располаже са овде посебно истичу улогу тичких организација, Примера неких, имала позитивније деј-
да н е к и и у е н о м у - заједни- ради: када се разговарало о ство и на културне акције.
и догоди више од три хиљаде књи- Културно-просветне
о в д е н е с т у п
Аматерске приредбе ранији а н с а м б л
с а л о м т о се д о и - Упознати себе,
га). це, илуструјући и беспредмет-
раније
изградњи новог Дома културе Овде је култура, очигледно,
пред непу н о м Уз податак, да се књижни ност расправа вођених — почетак градње тог Дома је кренула једном узлазном ли-
пред препуним ста н е ћ е д е с и т и к а д н а с т у п а ј у
али и друге фонд у граду, У одндсу „на око тога да ли су нам овакве уствари најактуелнија вест из нијом, и у том расту, наравно,
салама овдашњ и а
о
м
д
а
с
т
т
е
о
р и
п
.
р о
(
г
С
р
а
а
м
м а .
п о д
који
а -
стање од пре три године, ут- асоцијације и даље потребне Прибоја — није било ниједне
ООУР-а
има и недосегнутости и тре-
нутних тешкоћа, али развој је
так да 90 Но, иако су углавном осло- ростручио вреди забележити, или нису. руке на скуповима
изводи у току десетодневне и напор да се постигне и при- која се није подигла да изра- кренуо од добро и чврсто по-
ка Тог разговора у коме су се
која се се њени на сопствене снате и
културе“ зи сагласност. Јер, овде су сви стављених
ју оовали Фарук Диздаре- „Недеље
е | одржава 4 њихово с т в а р а л а ш т в о , При- лагођеност књижног фонда
жељама и потребама читалаца
На јасним програмима
свесни тога да овим домом
темеља. Тај раст
културе део је укупног раста
Рама Хиректор РУ „Пиво Ка- а-аматера бојчанима, наравно, и не пада
4 с т в а р а л а ц — претежно | — лако опредељивање култура добија кућу грађену средине и њених потреба, и
Ко кују вики, Миленко Жар- пе
и н т е р е с о в а њ у и на памет да сузе врата за до- (у, фабрикама
и. ' Председник КПЗ, Јован сведочи о том бру и квалитетну представу стручна, на селу — пољопри-_ Очигледно је да овако сми- и по мери насушних потреба ако у „случају“ Прибој има
в е о м а а
амо.“ секретар општинске оријентациј и
и , н а и м е , „са стране" . Напротив, чине вредна литература, а за све — шљена и широко заснована радних људи, и по мери пове- неке тајне — онда је, свакако,
Прибојски а м а т е р све што је у њиховој моћи. да посебно одељење књига за активност рачуна на пуну по- рења за оне који треба да је „тајна“ у томе. ,
једну Правне интересне _ за- е с т а л и д а за
давно су већ п р виде добар позоришни ан- марксистичко образовање). дршку удруженог рада. Пита- садржајима испуне. Мило КРАЉ
Тице културе и Ацо Лазо- о б р е в о љ е и
д
" Референт за културни висе од нечије
,