DANAS DODATAK

PONEDELJAK, 28. avgust 2023, broj 9391, godina XXVII, cena 70 din, 45 den, 1,5 KM, 0,9 EUR (CG), 1 EUR (SLO) / www.danas.rs

Govor Senke Jankov, profesorice sociologije u zrenjaninskoj Milorad Milinkovi}, reditelj filma „[to se bore misli moje“,
gimnaziji, na protestu „Srbija protiv nasilja“ o Knezu Mihailu i njegovim postignu}ima i uverenjima
[KOLA SE UKIDALA DOK PRI^AO JE DA NIJEDAN SRBIN
Foto: Privatna arhiva

SMO RIDALI ZA @RTVAMA NE]E DI]I RUKU NA NJEGA

Strana 10 Strana 21

Stru~njaci o Vu~i}evoj najavi da }e novim stadionima upravljati stranci „jer mi to ne umemo“

Predsednik Srbije sebi

Foto: BETAPHOTO AP / Thanassis Stavrakis

Sa nedavnog
samita u Atini
Analiza o u~e{}u Srbije u nedavnim
podi`e spomenike
inicijativama koje pokre}e EU i Amerika

SAD strpljive,
ali pitanje
demokratije
uvek na stolu
Strana 3
Foto: BETAPHOTO / Dragan Goji}

Foto: FoNet / Ljiljana Stojanovi}

Vlada usvojila predloge prosvetnih
zakona, izmenjen pravilnik o Vu~i} na stadionu
Dubo~ica u Leskovcu
finansiranju srednjih {kola
Ocena iz z Bo`o Dra{kovi}: Poni`avanje z Vladimir Obradovi}: Nije mogu}e
vladanja od sopstvenog naroda je kada u dr`avne
kompanije dovodite strance da
da nemamo stru~nih ljudi kojima
bismo poverili upravljanje stadionima
drugog razreda
Strana 5
upravljaju, kao {to je ura|eno i sa EPS- z Veroljub Dugali}: Svi novi stadioni
om, a Vu~i} je to najavio kao model u koji se grade u Srbiji, uklju~uju}i i
~itavoj Srbiji. Ljudi od znanja i struke se najve}i, nacionalni, ne mogu
Da li je mogu}e ne uklapaju u poltronski model da budu profitabilni Strana 21
prelivanje ukrajinskog
sukoba na Balkan Kako je vo|a pla}enika na ukrajinskom frontu
EKSKLUZIVNO U DANASU
{efu ruske dr`ave odjednom postao beskoristan
Str. 14-15
Iz rukopisa novog
Prigo`in je romana Marka
mrtav, ali Putin Vidojkovi}a
Foto: BETAPHOTO AP / Dmitri Lovetsky

se nije re{io „E ba{ vam

hvala 2“
problema Strana 18 Strana 28
2 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

POLITIKA
PRIGODNO: Ako {kolska godina po~inje sa „Bo`e pravde“,
Bo`idar a istog dana i emitovanje „Zadruge“, valjalo bi da i ovaj
Andreji} EDUKATIVNI PROGRAM po~ne intoniranjem himne?!

Pitanje re{avanja problema Kosova iz ugla politikologa Ognjena Gogi}a

pitanje odgovor
Sporazumi Beograda i
Kako komentari{ete
to {to je @eljko
Pri{tine mrtvo slovo na papiru
Mitrovi} napravio BEOGRAD // Sporazumi iz-
me|u Beograda i Pri{tine su
ve{ta~kom mrtvo slovo na papiru, ne
inteligencijom zna~e puno, a s obzirom da
monta`u Aleksandra nemaju realne posledice ne
Vu~i}a koji kritikuje mogu da budu predaja, ~ak
opoziciju? iako bi to proizlazilo iz njiho-
vih odredbi, izjavio je FoNe-
tu politikolog Ognjen Gogi}.
On je u serijalu razgovora
Jovana Gligorijevi} Kosinus o re{avanju proble-
novinarka Vremena ma Kosova istakao da do

Foto: EPA-EFE / Olivier Matthys

Ovo je najobi~nije {lihtanje @eljka Mitrovi}a
sporazuma izme|u Beogra-
da i Pri{tine mo`e da do|e
Aleksandru Vu~i}u. Cilj mu je da demantuje sve koji samo kada se postigne sagla-
ka`u da ovaj serijal nije humoristi~ki, ve} zlostavlja~ki. snost njihovih volja.
Zaista ne verujem da @eljko Mitrovi} ovo radi bez Za njega je pitanje bilate-
izri~itog odobrenja Aleksandra Vu~i}a, jer, na kraju ralnog dijaloga ili multilateral-
dana, on nije ni investitor ni inovator, pa ni uspe{an ne konferencije o kosovskom flikt koji mo`e da se odmrza- za Kosovo {iri pojam, a ne sa- predmetan upravo zato {to
biznismen. On je samo jedno od Vu~i}evih problemu vi{e stvar forme ne- va“, rekao je Gogi}. mo ~lanstvo u UN, tako da bi ne mo`e da se formuli{e re-
propagandnih oru`ja. I to on li~no, a ne samo go su{tine. Gogi} je rekao da u Upitan da li postoji dile- mo`da bilo celishodno da Ko- ferendumsko pitanje, rekao
njegova televizija. ovom trenutku ne postoje po- ma Evropska unija (EU) ili sovo ima posmatra~ki status u je Gogi} i dodao da ne zna o
voljne okolnosti i volja za do- Kosovo, on je rekao da je EU pojedinim agencijama i telima ~emu bi se gra|ani Srbije iz-
govor i da zbog toga, kakav nudila okvir za re{avanje pi- UN. Prema njegovom mi{lje- ja{njavali i koje bi bilo pitanje
Zoran Kesi} god format da se odabere, on tanja Kosova kroz ~lanstvo nju, Kosovo ne bi trebalo da jer mi nemamo nikakvu op-
novinar i voditelj ne bi dao rezultate. ~itavog regiona. Dodao je da ostvari ~lanstvo u UN, posebno ciju za re{avanje statusa Ko-
@eljko Mitrovi} bi trebalo, osim za simulaciju glasa, da ne na jednostran na~in, kada sova - bilo kroz reintegraciju,
X Dogovor izme|u Beograda i Pri{tine mnogo ne postoji dogovor Beograda i bilo kroz priznanje,
ve{ta~ku inteligenciju anga`uje i za kreiranje teksta. bi se lak{e na{ao kada bi postojala realna Pri{tine o statusu Kosova. U ovom trenutku ne po-
Jer tekst koji o~igledno pi{e sam @eljko Mitrovi} je perspektiva ~lanstva u EU On smatra da je Zajednica stoji rizik sukoba, istakao je
prirodno neinteligentan. [to bi mladi rekli - krind`. srpskih op{tina (ZSO) takti~- Gogi}, ali je upozorio da nas to
X Referendum o Kosovu u ovom trenutku bi
bio bespredmetan upravo zato {to ne mo`e ko sredstvo u pregovorima i vra}a na zamrznuti konflikt za
Sanda Ra{kovi} Ivi} da se formuli{e referendumsko pitanje slu`i tome da se opstrui{u pre- koji se podrazumeva da mo`e
poslanica Narodne stranke u Skup{tini Srbije govori sa obe strane, zbog ~e- povremeno da se odmrzava.
ga sprovo|enje te ideje zapra- On je naveo da su se u prote-
Ove epizode sa @eljkom Mitrovi}em koji se "igra" On je ukazao da je zamr- bi se dogovor izme|u Beo- vo nikada i nije bilo realno. kle dve godine podizale tenzi-
ve{ta~kom inteligencijom su nas sve upozorile na znuti konflikt realnost i fak- grada i Pri{tine mnogo lak{e Gogi} je istakao da se o~ekiva- je koje nisu eskalirale do inci-
opasnost od ~injenice da ve{ta~ka inteligencija i ti~ko stanje, a ne stvar ne~ije na{ao kada bi postojala real- nja u vezi sa ZSO nerealno po- denata, ali da iskustvo drugih
njena upotreba nisu zakonski regulisane. Zato mislim odluke. „Kosovo se nalazi u na perspektiva ~lanstva regi- di`u, jer kada bi ta ideja i bila zamrznutih konflikata {irom
da bi trebalo {to pre da se pozabavimo zakonom koji pat poziciji u kojoj nijedna ona u EU, po{to bi i Srbiji i sprovedene, ZSO ne bi imala sveta pokazuje da ~ak i posle
}e regulisati ve{ta~ku inteligenciju, a do tada strana nije zadovolja postoje- Kosovu bilo u interesu da takav zna~aj za `ivot Srba na vi{e decenija mogu da izbiju
uredbom treba zabraniti igruckanje privatnim licima. }im stanjem, ali ne mogu ni postanu njen deo. Kosovu koji joj se pripisuje. nasilni incidenti i pretvore se
da ga promene, tako da je to Gogi} je ukazao da je stolica Referendum o Kosovu u u oru`ane sukobe.
Korak po korak, u tom zanosu "igre" mo`emo dobiti i
po definiciji zamrznuti kon- u Ujedinjenim nacijama (UN) ovom trenutku bi bio bes- P. D.
vesti da je zemlja napadnuta, da je izbila smrtonosna
epidemija ili da Mitrovi} poput Orsona Velsa u radio [ef poslani~ke grupe Narodne stranke smatra da bi trebalo pozvati i partije van parlamenta
emisiji najavi invaziju vanzemaljaca. Ve{ta~ka
inteligencije je, pored svojih svakako dobrih strana,
du{u dala za {irenje la`nih vesti i posledi~no
Jovanovi}: Pro{iriti krug organizatora protesta
izazivanje panike ili osvetni~kih akcija. U pogre{nim BEOGRAD // [ef poslani~ke da zajedni~ki delujemo, bez rekao je Jovanovi} televiziji
rukama ve{ta~ka inteligencija je opasna, a ruke @eljka grupe Narodne stranke Ste- obzira da li smo levo ili desno, N1. Jovanovi} je istakao stav
Mitrovi}a ne ulivaju poverenje. fan Jovanovi} izjavio je da bi i da ujedinjeni dodatno priti- Narodne stranke da zahteve
u organizaciju protesta „Srbi- snemo vlast da ispuni zahte- protesta ne bi trebalo menjati.
ja protiv nasilja“ trebalo po- ve. Moramo insistirati na is- „Moramo jo{ ja~e insisti-
Foto: Milos Te{i} / ATAImages

zvati i parlamentarne i van-
Bo{ko Obradovi}: parlamentarne opozicione
Jedno od re{enja za stranke koje su spremne da
doprinesu ispunjenju ciljeva
pitanje Kosova je protesta jasno postavljenih
Ugao stvaranje pravoslavnog posle dva masovna ubistva.
„To je stav Narodne stran-
saveza. ke. Gra|ani od nas o~ekuju
punjenju zahteva koji se od-
nose na borbu protiv nasilja i
regulisanje medijske sfere, jer
mnogi mediji promovi{u na-
silje. O~ekujem da }emo se u
okviru organizacije protesta
dogovoriti o novoj fazi koja }e
po~eti u septembru, jer je u
rati na ispunjenju zahteva, jer
se vlast stavila iznad naroda i
potpuno se oglu{ila o zahteve
ljudi na protestima. Anketni
odbor je ukinut antiustavno i
nezakonito i vlast se stalno
prethodnom periodu bilo pona{a na taj na~in“, rekao je
manje ljudi na protestima“, Jovanovi}. O. D.
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
Analiza Demostata o u~e{}u Srbije u nedavnim diplomatskim inicijativama koje pokre}e zapad
Amerika strpljiva prema Vu~i}u, ali
pitanje demokratije uvek na stolu
BEOGRAD // Bilateralni su-
sret predsednika Srbije i
Ukrajine, Volodimira Zelen-
skog i Aleksandra Vu~i}a,
koji se odigrao na atinskom
samitu EU-Zapadni Balkan,
ili, preciznije re~eno EU-Za-
padni Balkan - „isto~ni suse-
di“, zasenio je sve druge te-
me o kojima su raspravljali
doma}in skupa gr~ki premi-
jer Kirijakos Micotakis i osta-
li u~esnici, pi{e Demostat.
Tviter diplomatija
Zelenski je iznova poka-
zao da je majstor „Tviter di-
plomatije“, budu}i da se iz
samo jednog tvita otkriva su-
{tina njegovog sastanka o~i u
o~i sa Vu~i}em. Kako je po-
ru~io predsednik Ukrajine,
bio je to „otvoren, iskren i
plodonosan susret, dobar
razgovor o po{tovanju Pove-
lje UN i nepovredivosti gra-
nica, o zajedni~koj budu}no-
sti na{ih naroda u zajedni~-
kom evropskom domu, o
razvoju na{ih odnosa, {to je
u obostranom interesu“.
Termin „plodonosan“
koji je upotrebio Zelenski
mogu}e je tuma~iti pre svega
u kontekstu posredne vojne
Kopredsednik stranke Zajedno najavio da opozicija ima plan za proteste od septembra
Zelenovi}: Vlast reaguje
samo na pritisak sa ulice
BEOGRAD // Kopredsednik
stranke Zajedno Neboj{a Ze-
lenovi} istakao je da vlast u
Srbiji reaguje tek kada posto-
ji pritisak sa ulice. On je naveo
da opozicija ima plan za pro-
teste od septembra i dodao je
da je to ne{to o ~emu su in-
tenzivirali razgovore posled-
njih nedelja, prenosi Nova.rs.
„Kako da ovu gra|ansku
energiju koja se stvorila na-
kon stra{nih tragedija preto-
~imo u neki slede}i korak i iz-
KOJI JE
VA[
SLEDE]I
POTEZ? predsednik Pokreta za preokret
saradnje Srbije i Ukrajine. Ane Brnabi}, koja je putem
Podsetimo, maltene od po- video-linka u~estvovala na
~etka rusko-ukrajinskog rata samitu Krimske platforme,
sporadi~no se pojavljuju odr`anom u sredu 23. avgu-
tvrdnje da Srbija, iako odbija sta, samo dva dana od sami-
da uvede sankcije Rusiji zbog ta u prestonici Gr~ke.
X Nije slu~ajnost ni {to je ukrajinski predsednik u
svom tvitu pomenuo „po{tovanje Povelje UN“
X Naivno bi bilo poverovati da }e Amerika
i Evropska unija prestati da tra`e od srpskog
predsednika da u na{oj dr`avi bude
uspostavljena „funkcionalna demokratija“
agresije u Ukrajini, tajnim Nije slu~ajnost ni {to je
kanalima u~estvuje u snab- ukrajinski predsednik u
devanju municijom Kijeva. svom tvitu pomenuo „po{to-
Iz tvita Zelenskog jasna je vanje Povelje UN“. Zelenski
i namera obe dr`ave da se je na taj na~in naglasio da
pridru`e Evropskoj uniji, Vu~i} i on dele svest o me|u-
dok se sintagma „razvoj na- sobnom prihvatanju teritori-
{ih odnosa“ mo`e protuma- jalnog integriteta dveju dr`a-
~iti kao spremnost Srbije da va. Navedeni stav dodatno
se postepeno prilago|ava za- dobija na te`ini ako se imaju
jedni~koj spoljnoj i bezbed- u vidu nedavne najave poje-
nosnoj politici Unije, {to bi, dinih parlamentaraca iz Ki-
na kraju dana, zna~ilo i pri- jeva da je potrebno da Ukra-
stanak da se Rusiji uvedu jina prizna Kosovo.
sankcije, kao i u~e{}e u ob-
novi posleratne Ukrajine u „Win-win“ situacija
okviru zajedni~kog plana sa-
veznika Ukrajine. Stoga, susret Zelenski-
Da je Srbija spremna da Vu~i}, uprili~en u okviru
se pridru`i takvim naporima obele`avanja dvadesetogodi-
potvr|uju i re~i premijerke {njice samita iz Soluna, na
protesta“, rekao je kopred-
sednik stranke Zajedno.
„Kada se na ulici na{ao ve-
liki broj ljudi mogli smo da
privolimo vlast da uradi ono
{to mi `elimo, od toga da je za-
Foto: FoNet / Zoran Mr|a
kazana sednica Skup{tine da
se raspravlja o odgovornosti,
Anketnog odbora do pu{tanja
policajke Katarine Petrovi} iz
pritvora. Kada postoji pritisak
vr{imo jednu artikulaciju ko- sa ulice, onda vlast mora da re-
ja }e na najbr`i mogu}i na~in aguje“, dodao je on.
dovesti do ispunjenja zahteva N. D.
Pripremam u~e{}e na forumu „Unapre|enje Berlinskog procesa kroz
parlamentarnu diplomatiju“ na koji sam pozvan, a koji se po~etkom
septembra odr`ava u Skoplju pod pokroviteljstvom i uz u~e{}e visokih
zvani~nika Republike Nema~ke i prisustvo poslanika iz zemalja regiona.
Janko Veselinovi} Kako je Pokretu za preokret evropska agenda na visokom mestu
prioriteta, pored u~e{}a u plenumu ima}u i vi{e bilateralnih sastanaka.
kojem je dr`avama Zapad-
nog Balkana poru~eno da su
vrata Evropske unije za njih
otvorena (taj cilj, kao {to je
dobro poznato svima, i dalje
nije ispunjen), predstavlja
win-win situaciju za pred-
sednike i Srbije i Ukrajine.
Ipak, ako bismo na diplo-
matskoj vagi merili ostvare-
nu korist, sti~e se utisak da je
taj razgovor u ovom trenut-
ku zna~ajniji za Srbiju, toliko
da se, ~ak, mo`e nazvati i
istorijskim. Vu~i} je posle sa-
stanka sa Zelenskim otkrio
da se ukrajinski predsednik
interesovao i za{to je javno
mnjenje u Srbiji takvo (pro-
putinovsko).
Ono {to Vu~i} zasigurno
nije rekao Zelenskom, a {to
je vidljivo svim iole objektiv-
nim posmatra~ima medijske
scene Srbije jeste da je stanje
u javnom mnjenju, gde do-
minira proruski, a ujedno i
antizapadni narativ, umno-
gome rezultat uporne propa-
gande srpskih vlasti u prote-
klih deset godina. Takvu
kampanju serviraju mnogi
mediji, po~ev od javnog ser-
visa, nacionalnih frekvencija,
pa do provladinih tabloida.
Ipak, medijska slika se u po-
slednje vreme donekle me-
nja. Ilustracije radi, prore-
`imski TV Pink po~eo je da
POLITIKA 3
Foto: Beta AP / Thanassis Stavrakis
otvoreno propagira „ameri~- razumeva sukcesivno ispu-
ke vrednosti“. njavanje klju~nih ta~aka na
evropskom putu: ubrzano
„Strate{ko strpljenje“ sprovo|enje Ohridskog spo-
razuma Beograda i Pri{tine,
Poruke koje su nakon nastavak diversifikacije
razgovora poslali predsedni- snabdevanja gasom, te po-
ci Srbije i Ukrajine istovre- stepeno pridru`ivanje pake-
meno pokazuju da model tima sankcija Rusiji.
„strate{kog strpljenja“ koji Na kraju, naivno bi bilo
sprovodi aktuelna ameri~ka poverovati da }e Amerika i
Ivica Da~i} se pravda zbog
Krimske platforme
[ef srpske diplomatije Ivica Da~i} je posle dvodnevne }utnje deman-
tovao tvrdnje pojedinih ukrajinskih medija da se na{a dr`ava pridru-
`ila Krimskoj platformi - me|unarodnoj diplomatskoj inicijativi za kon-
sultacije i koordinaciju, pokrenutoj na poziv Ukrajine. Kako je objasnio
za TV Pink: „Srbija se nije pridru`ila Krimskoj platformi, ili deklaraciji,
premijerka je putem video poruke u~estvovala u radu tog skupa, ali mi
nismo podr`ali, niti smo prihvatili taj tekst Krimske platforme, ba{ za-
to {to izlazi izvan onih okvira koji su za nas prihvatljivi“.
administracija daje rezultate, EU prestati da tra`e od srp-
bez obzira na kritike koje sa skog predsednika da u na{oj
Zapada zbog toga sti`u na dr`avi (kona~no) bude uspo-
adresu Va{ingtona. Ambasa- stavljena „potpuno funkcio-
dor SAD u Srbiji Kristofer nalna demokratija“. Ma koli-
Hil naveo je u intervjuu za ko izgledalo da su ostale ta~-
Glas Amerike da je bio „eks- ke iz agende Va{ingtona va-
tremno zadovoljan“ kada je `nije, pitanje demokratije u
video da su Vu~i} i Zelenski Srbiji ponovo }e do}i visoko
seli da razgovaraju. na dnevni red, ~im budu re-
Su{tina strategije prema {ena „najkrupnija pitanja“,
Srbiji koju zagovara admini- poput Kosova i sankcionisa-
stracija SAD, a ~iji je pred- nja Rusije.
stavnik ambasador Hil, pod- P. D.
4 POLITIKA PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

O~evici o incidentu u Gornjem Milanovcu kada je automobil uleteo me|u gra|ane

Gra|ani revoltirani,
dete je moglo da pogine
GORNJI MILANOVAC //
„U jednom trenutku, dogo-
dilo se ne{to {to u svom `i-
votu nisam do`iveo - ~uju
se krici, vri{tanje, a zatim
udarac, kao kada automobil
udara u ne{to“, obja{njava
novinar i pisac, Rade Rado-
vanovi}, kako je on do`iveo
to {to je voza~ automobila
udario dete pred protest u
Gornjem Milanovcu.
Pred po~etak protesta u
Gornjem Milanovcu, koji je
odr`an u petak, dogodio se
incident kada je ~ovek auto-
mobilom uleteo me|u oku-
pljene gra|ane, u zoni zatvo-
renoj za saobra}aj i tom prili-
kom udario dete.
govorim ne{to na tu temu,
kao i o zna~aju protesta pro-
tiv nasilja. Mislio sam da ka-
`em da se vi{e ne treba {etati,
ve} da treba postoje}e prote-
ste u~initi najozbiljnijim de-
monstracijama, po{to Alek-
sandar Vu~i} ne ispunjava
zahteve koji su gra|ani po-
stavili nakon tragedije u Be-
ogradu i Mladenovcu“, ka-
zao je Radovanovi}.
Sagovornik Danasa ka`e
da vlast ni{ta nije u~inila da
se tragedije opet ne ponove,
i da „moramo biti svesni,
da vlast vlada uz pomo}
mr`nje i nasilja, a da bi na-
stavili svoju vladavinu oni
provociraju“.

Uhap{en voza~
„Njega su priveli na 48 sati. Po{to se u Milanovcu svi znamo, po-

Foto: Kristina Milo{evi}

~eli smo da pri~amo, ko je voza~ automobila. Ne znamo da li je
namerno to uradio, i za{to je to uradio“, ka`e na{a sagovorni-
ca Kristina Milo{evi}. Ona dodaje da su gra|ani stava da je si-
stem zakazao, i da je jo{ jedno dete moglo da nastrada. Podse-
}amo, neposredno pred po~etak protesta u Gornjem Milanov-
cu dogodio se incident kada je voza~, automobilom uleteo me- obra}aj, pomahnitalo da vozi Po{to ima vi{edecenijsko tenzije, i da policija nije kri- {avati. Tu gde se mi okuplja-
|u okupljene gra|ane i tom prilikom udario dete. Mu{karac automobil. On je udario dete iskustvo na protestima, i sli~- va {to im neko drugi nije na- mo je centar, i on je u to vre-
S.V. (36) koji je udario kolima i povredio petogodi{nje dete, dok je bilo na biciklu, a uda- nim situacijama, rekao je da redio da budu na skupu“, me zatvoren“, obja{njava sa-
uhap{en je posle tog incidenta. Dete koje je povre|eno je u sta- rac je bio takav da je dete je najva`nije da se gra|ani ka`e on i dodaje: govornica Danasa.
bilnom stanju, re~eno je novinarima u bolnici u tom gradu. preletelo automobil, a voza~ sada smire, da neko ne u~ini Sagovornik Danasa doda- Prema njenim re~ima, tu
je nastavio dalje dok je bicikl neki pogre{an potez. je da Vu~i} i njegov sistem je puno dece, a auto koji je
bio zaglavljen ispod“, obja- „Visoka napetost je po- sve ~ine da Srbiju jo{ vi{e iz- i{ao trotoarom, si{ao je na
Rade Radovanovi}, no- „Opet se pojavljuju nove {njava Radovanovi} kako je trajala, a zatim su okupljeni vuku iz civilizovanog sveta, a put, udario dete, i sa bici-
vinar i pisac, koji je bio go- tragedije, jer su uslovi za no- izgledao incident. gra|ani dobili informaciju onda nema policije koja radi klom ispod, nastavio dalje.
vornik na protestu u Gor- ve tragedije ostaju (ne)pro- Sagovornika Danasa, pod da je dete u Hitnoj pomo}i i svoj posao. „Sa biciklom zaglavlje-
njem Milanovcu, za Danas menjeni“, obja{njava on. punom odgovorno{}u, ka`e nom ispod auta voza~ je na-
ka`e da se u petak, negde Radovanovi} ka`e, da ka- da „takav ~ovek ne zaslu`uje X Sagovornica Danasa, pod punom stavio dalje. Vozio je tako
oko 19:15 sati, nekoliko sto- da obilazi gradove u Srbiji, da bude osumnji~eni, ve} je odgovorno{}u, ka`e da „takav ~ovek ne 400-500 metara. Gra|ani su
tina gra|ana i gra|anki ose}a se kao kod ku}e, i da se to neko ko je poku{ao da ubi- zaslu`uje da bude osumnji~eni, ve} je to neko bili revoltirani, a dete je po-
okupilo u samom centru u jednom mirnom mestu, je, da zgazi dete“. ko je poku{ao da ubije, da zgazi dete“ vre|eno. Otac je uzeo svoje
grada. Isti~e, „da je bilo pu- kao {to je Gornji Milanovac, „Zamislite situaciju, on X Otac je uzeo svoje dete i odneo do bolnice. dete i odneo do bolnice. I{la
no dece, po{to je praksa da dogodi ovakva tragedija, za pomahnitalo juri, a bicikl sam sa njima. Gledala sam
I{la sam sa njima. Gledala sam da pomognem da pomognem koliko mo-
se od 18 sati taj deo grada njega je fatalni u`as. mu je ispod. On se nije ni
zatvara za saobra}aj“. „U jednom trenutku, do- zaustavio, ve} nekoliko sto- koliko mogu, isti~e Kristina Milo{evi} gu“, isti~e Kristina Milo{evi}.
„Taj deo grada - centar, godilo se ne{to {to u svom `i- tina metara je tako vozio, do Kako ona isti~e za Danas,
postaje deo za igru, dru`enje. votu nisam do`iveo. ^uju se bolnice. Tu ga je sustigla po- da je dobro. Zatim smo „Ali zato ima provokato- gra|ani revoltirani onim {ta
Prva slika koju sam video ka- krici, vri{tanje, a zatim uda- licija, koje nije bilo na prote- spontano krenuli ka policij- ra koji `ele da opet pote~e se dogodilo, spontano su
da sam stigao, iznenadila me rac, kao kada automobil stu“, ka`e on. skoj stanici, da se od njih po- krv na ulicama na{e zemlje. krenuli ka policijskoj stanici.
je po{to to u drugim mesti- udara u ne{to. Osvrnuo sam Prema re~ima Radeta Ra- tra`i, ko je taj ~ovek koji je Mi na nasilje treba da odgo- „Protest se onda preselio
ma nisam zatekao. To je zai- se i video u Kara|or|evoj uli- dovanovi}a, ovaj incident u udario dete“, navodi on. vorimo ne nasiljem“, poru- ispred policije, i zahtevali
sta jedna predivna slika u ci, dvadesetak metara od nas Gornjem Milanovcu je de- Radovanovi} ka`e da je ~uje Radovanovi}. smo da objasne {ta se dogo-
predivnom gradu“, obja{nja- gde smo stajali, dete koje pa- monstriranje nasilja i nije bi- skup ispred stanice potrajao Kristina Milo{evi}, iz dilo. Pitali smo ko je voza~.
va na{ sagovornik. da, a automobil marke Ford, la slu~ajnost. vi{e od sat vremena, u jednoj stranke „Zajedno“ ka`e za Da li mu je odre|en pritvor,
Radovanovi} ka`e za Da- po~inje brzo da se kre}e i be- „Policija se zatim pojavi- napetoj, ali tolerantnoj at- Danas, da se u Gornjem Mi- i da li je uhap{en, i kako je
nas, da je bio predvi|en da `i“, obja{njava on. la, a to je izazvalo burne re- mosferi. lanovcu svakog petka od 19 moglo do}i do ovog inciden-
govori na skupu „Srbija On obja{njava da je taj akcije do visoke napetosti. „Tu sam se obratio gra- sati odr`avaju protesti, i da je ta“, ka`e ona.
protiv nasilja“ koji se sva- deo grada zatvoren za sao- Svi su se pitali {ta je sa dete- |anima, bez mikrofona i sve, kao i obi~no, bilo dogo- Kristina dodaje da su im
kog petka odr`ava u Gor- bra}aj. tom. Dobro je, to sam po- megafona, kao na nekada- voreno sa policijom. iz policije kazali da voza~ ni-
njem Milanovcu. „Tako su nastali ti krici, slednje ~uo, da je dete u do- {njim demonstracijama, de- „Policija je obave{tena je pijan, ali da se ~eka test na
„Po{to je po~etak {kolske po{to niko nije o~ekivao da brom stanju i nema te`ih po- vedesetih godina. Poku{ao gde se skup odr`ava, gde se narkotike.
godine, pripremao sam se da }e neko u zoni koja nije za sa- vreda“, isti~e Radovanovi}. sam da uti~em da se spuste nastavlja {etnja, i {ta }e se de- Miljko Stojanovi}
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
Voja
Tviter
lend
@aneti}
ŸVojaZanetic
Vlada usvojila predloge izmena seta prosvetnih zakona
Suspenzija sa ~asova,
ocena iz vladanja od
drugog razreda
BEOGRAD // Ministarka prosvete
Slavica \uki} Dejanovi} izjavila je
da }e setom prosvetnih zakona ko-
je je usvojila Vlada Srbije sistem ob-
razovanja biti u zna~ajnoj meri
unapre|en, posebno kada je re~ o
prevenciji i reagovanju na nasilje u
ustanovama obrazovanja.
„Izmenama i dopunama osnov-
nog i posebnih zakona u oblasti ob-
razovanja ja~amo vaspitnu funkci-
ju {kola i omogu}avamo realizaciju
utvr|enog seta mera radi bolje pre-
vencije i efikasnijeg reagovanja i
X Jedna od izmena i dopuna
zakona predvi|a da se rok
za po~etak sprovo|enja
dr`avne mature pomera
za {kolsku 2025/2026.
godinu
X Novine donose i
mogu}nost poja~anog
vaspitnog rada sa
u~enicima koji ~ine
nasilje ili ispoljavaju prob-
lemati~no pona{anje i
van prostora {kole
postupanja u slu~ajevima nasilja u
{kolama“, rekla je ministarka \u-
ki} Dejanovi}.
Ministarka je naglasila da je cilj
ovih izmena pove}anje odgovorno-
sti svih aktera u {kolskom `ivotu,
ali i pro{irenje lepeze mogu}nosti
kada je vaspitni rad u pitanju.
„Na{ cilj je da obrazovni sistem
unapredimo u smeru koji }e omo-
gu}iti da svi zajedno uti~emo na
prevenciju i smanjenje nasilja me-
|u mladima“, rekla je ona.
Predlo`ene izmene zakona
omogu}i}e, izme|u ostalog, da od
Kada po~inje smanjenje broja u~enika po odeljenjima?
BEOGRAD // Vlada Srbije usvojila
je predlog izmena zakona iz oblasti
obrazovanja koji predvi|aju sma-
njivanje broja u~enika u odeljenju
na maksimalno 28 |aka.
Ako ovaj predlog dobije podr{ku
poslanika u Skup{tini Srbije novi za-
konski ~lan po~e}e da se primenjuje
ne od 1. septembra, ve} od {kolske
2024/25. godine. To je za Danas po-
tvr|eno u Ministarstvu prosvete, po-
vodom nedoumica u ranijem saop-
drugog razreda osnovne {kole oce-
na iz vladanja u~enika u|e u prosek
ocena na polugodi{tu i kraju godi-
ne, mogu}nost udaljavanja u~enika
sa nastave u trajanju od minimum
pet dana u slu~aju te`e povrede
obaveza u~enika.
Novine donose i mogu}nost po-
ja~anog vaspitnog rada sa u~enici-
ma koji ~ine nasilje ili ispoljavaju
problemati~no pona{anje i van pro-
stora {kole, mogu}nost dru{tveno-
korisnog rada i anga`ovanja u~eni-
ka u okviru poja~anog vaspitnog ra-
da, skra}ene rokove za pokretanje i
vo|enje disciplinskog postupka u
slu~ajevima te`e povrede obaveza
u~enika i odlaganje ispisivanja u~e-
nika srednje {kole dok se vodi disci-
plinski postupak, kao i obavezu in-
tenzivnije saradnje i komunikacije
svih ustanova koje se bave za{titom
od nasilja ({kole, MUP, Centri za
socijalni rad, lokalne zajednice), na-
vodi se u saop{tenju.
Zakonskim re{enjima koje je
usvojila Vlada Srbije predvi|eno je
i smanjenje broja u~enika u odelje-
nju od slede}e {kolske godine na
maksimalno 28 |aka.
Vlada Srbija usvojila je Predlog
zakona o izmenama i dopunama
Zakona o osnovama sistema obra-
zovanja i vaspitanja, Predlog zako-
na o izmenama i dopunama Zako-
na o osnovnom obrazovanju i vas-
pitanju, Predlog zakona o izmena-
ma i dopunama Zakona o sred-
njem obrazovanju i vaspitanju, kao
i Predlog zakona o izmenama i do-
punama Zakona o ud`benicima,
kojim se omogu}ava uvo|enje na-
cionalne ~itanke i utvr|uje na~in
pripreme i odobravanja ovog na-
stavnog sredstva. D. D.
{tenju u kome stoji da smanjenje
broja u~enika po odeljenju po~inje
od „slede}e {kolske godine“.
Ovaj predlog je logi~an, budu}i
da je upis u~enika u srednje {kole
zavr{en i da su ve} upisana odelje-
nja u kojima je 30 |aka gornja gra-
nica. I u osnovnim {kolama su for-
mirana odeljenja budu}ih prvaka,
kao i petaka, tamo gde se na prela-
zu iz razredne u predmetnu nasta-
vu prave nova odeljenja.
Indija na Mesecu, bageri na Slaviji. Takav neki dan.
Menja se broj psihologa i pedagoga, sekretar i {ef ra~unovodstva s punim radnim vremenom
Izmenjen pravilnik
o finansiranju {kola
BEOGRAD // U najnovijem broju
Slu`benog glasnika objavljen je iz-
menjeni Pravilnik o kriterijumima
i standardima za finansiranje sred-
njih {kola koji predvi|a nove krite-
rijume {to se ti~e broja stru~nih sa-
radnika (psihologa i pedagoga) u
srednjim {kolama od naredne
{kolske godine.
Prema prvim, nezvani~nim pro-
cenama, ova promena omogu}i}e
da se pove}a broj psihologa i peda-
goga u srednjim {kolama, ali vi{e
predstavnika sindikata obrazova-
nja i nekoliko direktora gimnazija
koje je Danas kontaktirao nisu `e-
leli da komentari{u izmene pravil-
nika jer ga jo{ nisu videli.
Va`na novina je {to }e od {kol-
ske 2023/24. godine, kada ovaj pra-
U Ministarstvu ka`u da }e svi
ostali predlozi izmena zakona po~e-
ti da se primenjuju odmah po usva-
janju, a izuzetak je uvo|enje dr`av-
ne mature koje se odla`e za {kolsku
2025/26. godinu. Prema sada{njim
propisima odeljenja broje do 30 u~e-
nika, dok Zakon o osnovnom obra-
zovanju predvi|a da izuzetno, ode-
ljenje istog razreda u osnovnoj {koli
mo`e da ima do 33 u~enika, uz sa-
glasnost Ministarstva prosvete.
DRU[TVO
vilnik po~inje da va`i, svaka {kola
imati po jednog sekretara i {efa ra-
~unovodstva sa punim radnim vre-
menom, {to je pozitivan pomak.
Prema do sada va`e}em pravil-
niku srednjoj {koli do sedam ode-
ljenja sledovao je psiholog ili pe-
dagog sa pola radnog vremena, a
od osam do 20 odeljenja jedan iz-
vr{ilac na poslovima stru~nog sa-
radnika.
[kola od 21 do 32 odeljenja ima-
la je 1,5 stru~nog saradnika, od 33
do 44 odeljenja - dva, od 45 do 54
odeljenja imala je 2,5 stru~na sarad-
nika, a pravo na tri imale su ustano-
ve sa 55 i vi{e odeljenja.
Pravilnik propisuje i da svaka
srednja {kola ima „celog“ sekretara
i {efa ra~unovodstva (diplomiranog
Sindikati obrazovanja ve} godi-
nama tra`eda se broj u~enika po
odeljenju ograni~i na 24 |aka.
Ovaj zahtev bio je istaknut i uo-
~i po~etka {kolske godine koja je za
nama, ali su tada predstavnici Mi-
nistarstva izneli podatke da vi{e od
60 odsto {kola u Srbiji ima odelje-
nja koja broje do 30 |aka, a da sve-
ga 1,1 odsto {kola ima 30 i vi{e u~e-
nika. Prema podacima koje su
predstavnici Vlade izneli pre neko-
5
Nova pravila
Izmenama Pravilnika, objavlje-
nim na portalu paragraf.rs, pred-
vi|eno je da srednja {kola sa naj-
vi{e 16 odeljenja ima jednog izvr-
{ioca na poslovima stru~nog sa-
radnika (pedagoga ili psihologa).
[kola od 17 do 24 odeljenja ima
1,5 pedagoga ili psihologa, a {ko-
la od 25 do 40 odeljenja dva izvr-
{ioca. [kola od 41 do 54 odeljenja
ima pravo na 2,5 izvr{ioca na po-
slovima stru~nog saradnika (pe-
dagoga ili psihologa) dok }e usta-
nove od 55 i vi{e odeljenja imati
tri stru~na saradnika.
Foto: Stefana Savi}
ekonomistu za finansijsko ra~uno-
vodstvene poslove).
Do sada je za anga`ovanje jed-
nog izvr{ioca na poslovima sekre-
tara i {efa ra~unovodstva bila donja
granica da srednja {kola ima mini-
mum 12 odeljenja.
Prema nezvani~nim saznanji-
ma Danasa, izmene pravilnika o fi-
nansiranju osnovnih {kola su u to-
ku i trebalo bi uskoro da budu ob-
javljene.
V. Andri}
liko meseci na predstavljanju Jedin-
stvenog informacionog sistema
prosvete (JISP), u osnovnim {kola-
ma u Srbiji ima ukupno 28.089
odeljenja, od ~ega 23,5 odsto ima is-
pod 10 u~enika, a 0,01 broji iznad
30 |aka.
U srednjem obrazovanju ima
12.448 odeljenja, a u svega jedan
odsto odeljenja ima vi{e od 30 u~e-
nika.
V. A.
6 DRU[TVO
Slavica \uki} Dejanovi} najavila kako }e biti ure|ena vra~arska {kola
Na prostoru zlo~ina u
„Ribnikaru“ bi}e memorijal
BEOGRAD // Ministarka prosvete
Slavica \uki} Dejanovi} rekla je ju-
~e da }e u~enici u Osnovnoj {koli
„Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, u
kojoj je u maju ubijeno devetoro
u~enika i ~uvar, imati ~asove u jed-
nom delu zgrade, dok }e na prosto-
ru zlo~ina biti memorijal, poput
spomenika |acima u Kragujevcu.
Ona je u za Kurir rekla da }e se da-
tum tragedije u {koli „Vladislav
Ribnikar“, 3. maj, obele`avati u
{kolama kao Dan se}anja i tuge.
„O tome kako }e se ta~no obele-
`avati, tek }emo razgovarati, ali sva-
kako }emo se toga dana svi zajedno
setiti velike tragedije i nevinih `rta-
va. Vidite i tu simboliku brojeva, 3.
5. i 5/3, {to je i spomenik streljanim
|acima u Kragujevcu“, rekla je \u-
ki} Dejanovi}. Navela je da je suge-
stija u~enicima, nastavnicima i rodi-
teljima da osnovni cilj {kolske
2023/24. godine bude razvoj pravih
ljudskih vrednosti kod u~enika, una-
pre|enje me|usobnih komunikaci-
ja uz po{tovanje, saradnju i solidar-
nost sa uva`avanjem razli~itosti.
„Sigurno je da }e biti u~enika ko-
jima }e biti neophodna stru~na po-
dr{ka i zajedni{tvo roditelja, nastav-
Samo ove nedelje na sajtu Ministarstva zdravlja objavljeno 80 oglasa za posao
Zdravstvene ustanove upo{ljavaju od
konobara, daktilografa do in`enjera
BEOGRAD // Ministarstvo zdravlja
na svom sajtu gotovo svakodnevno
objavljuje oglase i konkurse zdrav-
stvenih ustanova u Srbiji za prijem u
radni odnos, a samo ove nedelje ob-
javljeno je 80 takvih u kojima se tra`i
po jedan ili vi{e izvr{ilaca. U potra`nji
za novim kadrovima prednja~e do-
movi zdravlja i bolnice, ne{to manje
klini~ko bolni~ki centri i instituti.
Ve}inom upo{ljavaju ljude na
odre|eno vreme na period od tri,
odnosno {est meseci, do dve godi-
ne, a kao obrazlo`enje naj~e{}e na-
vode da su im novi kadrovi potreb-
ni zbog pove}anja obima posla ili
da bi zamenili zaposlene koji su pri-
vremeno spre~eni za rad.
nika i drugara da prevazi|u psiholo-
{ke patnje, da se osloba|aju trauma-
ti~nog do`ivljaja i da novu {kolsku
godinu po~nu sa vr{nja~kom komu-
nikacijom koja je, sama po sebi, leko-
vita. Na{a sugestija je da 1. septem-
bar bude dan dijaloga nastavnika i
u~enika ne samo o {kolskim progra-
mima, ve} i o emocijama, vrednosti-
ma i budu}nosti“, rekla je ona.
\uki} Dejanovi} je istakla da je
konkretna sugestija nastavnicima da
prva {kolska nedelja bude usmerena
na tematske aktivnosti, a druga da
bez ocenjivanja nastavnici steknu
Uvidom u konkursnu dokumen-
taciju, zdravstvenim ustanovama u
Srbiji trenutno vi{e nedostaje neme-
dicinski nego medicinski kadar. Iz
medicinske struke najvi{e se tra`e
doktori medicine i medicinske sestre,
dok je lista zanimanja za nemedicin-
ski kadar podu`a i raznovrsnija. Pri-
mera radi, Specijalna bolnica za reha-
bilitaciju u Ivanjici raspisala je kon-
Foto: Radmila Markovi}
kurs za prijem u radni odnos jednog
konobara na odre|eno vreme, dok je
Institutu za javno zdravlje Vojvodine
potreban programer - in`enjer na pe-
riod ne du`i od dve godine. Univerzi-
tetski klini~ki centar Srbije 22. avgu-
sta oglasio je da mu „zbog pove}anja
obima posla“ na tri meseca treba pet
Foto: Beta / Milo{ Mi{kov
uvid u obrazovna postignu}a u~eni-
ka iz ranijih razreda. Upitana za{to
su ud`benici besplatni za beograd-
ske {kole, ali ne i za ostale {kole u Sr-
biji, ona je navela da nije samo Beo-
grad u pitanju. „Ne samo Beograd
ve} i neke manje sredine, poput
Opova, Surdulice itd, obezbedile su
ud`benike za svu decu. Ministarstvo
prosvete je obezbedilo ud`benike za
u~enike koji su u porodici tre}e ili
svako naredno ro|eno dete, decu sa
oboljenjima, decu niskog socijalnog
statusa, talentovane u~enike...“, re-
kla je \uki} Dejanovi}. Beta
tehni~kih radnika za potrebe obezbe-
|enja. Kao obavezan uslov je licenca
za vr{enje specijalisti~kih poslova
obezbe|enja sa oru`jem.
Sa druge strane, Univerzitetsko
klini~ko-bolni~ki centar Ni{ osim slu-
`benika obezbe|enja tra`i i referente,
sprema~ice, kafe kuvare, jednog po-
mo}nog radnika na obdukciji, ali i
~ak 10 daktilografa na period do 24
meseca. Doktore medicine tra`e na
neodre|eno, s tim {to im je u konkur-
su nazna~eno da se prvih 6 meseci ra-
~una kao probni rad. Prvi kriterijum
koji ve}ina zdravstvenih ustanova
navodi za odabir doktora medicine je
prose~na ocena studiranja.
Tako je KBC „Be`anijska kosa“
raspisao konkurs za prijem na neod-
re|eno klini~kog lekara za Odeljenje
kardiologije, ali i Odeljenje op{te i ab-
dominalne hirurgije Sa druge strane,
domovima zdravlja vi{e su potrebni
izabrani lekari i medicinske sestre, a
DZ „Vra~ar“ oglasio da bu treba jedan
doktor stomatologije, specijalista or-
topedije vilica. Najbrojniji ove nedelje,
bar kada su u pitanju konkursi za pri-
jem u radni odnos, bili su domovi
zdravlja u Pirotu i Apatinu.
R. Markovi}
PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
U selu Rakovica, u {kolskom dvori{tu
SSP: Banda
sa fantomkama
nasrnula na decu
BEOGRAD // Op{tinski odbor Stran-
ke slobode i pravde (SSP) Avalski ve-
nac saop{tio je da je u subotu uve~e
„organizovana banda, sa fantomka-
ma na glavama i hladnim oru`jem,
upala u {kolsko dvori{te u selu Rako-
vica i nasrnula na okupljenu decu“, od
kojih su neka, po saznanjima, „zavr-
{ila sa posekotinama i hematomima“.
Branislav Radosavljevi} iz Op-
{tinskog odbora SSP Avalski venac
upitao je u pisanoj izjavi kako je mo-
gu}e da se posle tragedije u Osnov-
noj {koli „Vladislav Ribnikar“, a po-
sebno nakon tragedije kod Mlade-
novca koja je po~ela u {kolskom
dvori{tu, desi ovako ne{to.
Tokom radova na Slaviji o{te}en susedni objekat, stanari
se bune zbog ogromne koli~ine pra{ine
Sru{ena i tre}a zgrada
BEOGRAD // U Ulici Svetozara
Markovi}a 47, zbog planirane izgrad-
nje stambeno-poslovnog kompleksa
na Slaviji, sru{ena je i zgrada izgra|e-
na 1927. godine po projektu arhitek-
te Milana Zlokovi}a, a tokom ru{enja
o{te}en je prozor na susednoj zgradi
na broju 45. Kako je javio reporter
FoNeta, kad je bager ru{io dimnjak
na broju 47, prozor u hodniku zgra-
de na broju 45 je popucao, a spolja je
o{te}ena fasada. U hodniku se nalaze
ogromne kamenice, staklo, {ut.
Zgrada nove Gradske {tedionice
iz 1929. godine koja je se nalazila u
Ulici Svetozara Markovi}a 43 i ko-
ja je izgra|ena 1929. godine po pro-
jektu arhitekte Stevana Tobolara
sru{ena je 20. avgusta ove godine, a
Foto: Wikipedia Alekksandar
„Gde su bili pripadnici policije?
Kako nisu imali nikakva saznanja da
se ovako ne{to sprema? [ta jo{ treba
da se desi da bi ljudi iz vrha shvatili
u {ta su pretvorili zemlju i {ta su po-
sledice toga?“, pita Radosavljevi} i is-
ti~e da je „sistem opet zakazao“.
On je ocenio da je ovakva situa-
cija, koja je zadesila gra|ane, rezul-
tat ~injenice da vlast ignori{e nasi-
lje koje raste iz dana u dan.
„Ni{ta se nije promenilo od da-
na kada su se zlo~ini desili. Bezbed-
nost na{e dece je ugro`ena vi{e ne-
ko ikad. Na `alost, imamo vlast ko-
ja na to okre}e glavu“, ocenio je Ra-
dosavljevi}. FoNet
nekoliko dana kasnije i zgrada stare
Gradske {tedionice na uglu ulica
Kralja Milana i Svetozara Markovi-
}a, koja je izgra|ena u 19. veku. Po-
ru{ene zgrade bile su deo celine
„Zapadni Vra~ar“ koji je bio upisan
u evidenciju nepokretnosti koji u`i-
vaju za{titu, a taj status prestao je
da va`i 25. decembra 2020. godine,
pi{e u lokacijskim uslovima koje je
Foto: FoNet / Marko Dragoslavi}
12. jula ove godine izdao beograd-
ski sekretarijat za urbanizam i gra-
|evinske poslove.
Uklanjanje objekta po~elo je 17.
avgusta, a patrole komunalne mili-
cije su nekoliko puta po pozivu gra-
|ana izlazili na lice mesta zbog veli-
ke koli~ine pra{ine koja se stvarala u
toku ru{enja objekata. FoNet
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023. DRU[TVO 7

Aktivisti iz Gornjih Nedeljica sumnjaju da je na Rio Tinto stavljena ta~ka

„U na{em selu su
planirali deponiju“
BEOGRAD // Me|u ekolo{kim ak-
tivistima koji blokiraju most Gaze-
la su i predstavnici organizacije Ne
damo Jadar. Upravo zbog pritiska
javnosti i blokade Gazele januara
2021. godine, Vlada Srbije je done-
la odluku kojom je formalno preki-
Foto: MUP nut projekat me|unarodne kom-
panije Rio Tinto za eksploataciju li-
Novi obra~un migranata kod Subotice dogodio se u subotu uve~e tijuma u Gornjim Nedeljicama.
Dok predsednik Srbije gotovo u
Me{tani navode da se svakom nastupu isti~e da je ta od-
luka bila pogre{na, gra|ani koji se
sti, tvrdi Kokanovi}, nije mnogo to-
ga promenilo. Rio Tinto je, ka`e, u
ovoj godini imao dve transakcije,
uz opravdanje da je kupovina zapo-
~eta pre ukidanja uredbe.
„Premijerka je rekla da je na taj
projekat stavljena ta~ka, a mi sma-
tramo da nije ta~ka, nego da je sta-
vljena zapeta“, navodi Kokanovi}.
Dodaje da „jedino {to su uradi-
li, vratili su zemlji{te iz gra|evin-
„Verovatno je u jednom trenut-
ku i srpskim vlastima palo na pa-
met da probaju da privole nekog i
neke ozbiljnije fabrike pored tog
nalazi{ta litijuma. Ali mi o tome ni-
{ta drugo nismo ~uli osim nekih
fantaziranja predsednika Vu~i}a,
pominjanja silnih milijardi koje bi
do{le u Srbiju ako bi se pojavila fa-
brika automobila, ali to na`alost ni-
kad nismo konkretnije ~uli“, oce-

~ula sna`na eksplozija eksploataciji litijuma protive, stre-

BEOGRAD // U subotu uve~e,
oko 21 ~as, u {umi izme|u Pali}a
i Radanovca, ponovo je do{lo do
obra~una izme|u naoru`anih
bandi krijum~ara ljudi, prenosi
Nova.rs.
Po re~ima me{tana, ~ula se
sna`na eksplozija, najverovatni-
je od ru~ne bombe, a potom su
odjekivali i rafali. Na mestu ob-
ra~una jutros su prona|eni gele-
{umama, nailazili su na razne
sumnjive predmete, kao {to su
fantomka, radio-veza i sli~no.
Od Subotice ka srpsko-ma-
|arskoj granici prote`u se {ume
stare stotinak godina nad kojim
dr`ava Srbija, prakti~no, nema
kontrolu vi{e od godinu dana.
[uma je postala skrovi{te ne sa-
mo za iregularne migrante, ve} i
za bande krijum~ara ljudi koji su
pe da ta~ka na „Rio Tinto“ nije sta-
vljena, kako je to najavila predsed-
nica vlade, prenosi N1 Beograd.
Napu{tene ku}e koje je kompa-
nija Rio Tinto otkupila 2021. u Gor-
njim Nedeljicama jo{ nisu sru{ene.
„Evo ja tra`im od Rio Tinta, dok
ni{ta dalje nisu dobili, ‘ajde bre lju-
di sru{ite ove ku}e. Sru{ite te ku}e
koje pripadaju vama, koje su opa-
snost za svakog ko pro|e. Zamislite
oluja neka, padne greda na glavu,
svi crepovi padaju bilo kome na

Foto: BETAPHOTO / Milan Timoti}

ri od bombe i ~aure metaka, a na
stablima drve}a vidljiva su o{te-
}enja.
Nije poznato da li ima povre-
|enih, a MUP se nije oglasio tim
povodom.
Podsetimo, suboti~ke {ume
postale su ratna zona pod kontro-
lom bandi krijum~ara ljudi gde je
u toku borba za teritoriju, zbog
~ega Suboti~ani svedo~e brutal-
nim okr{ajima automatskim
oru`jem u kojima ima i mrtvih i
ranjenih.
Reporteri Nova.rs obi{li su
tokom avgusta meseca ove {ume
i prona{li jedan od kampova ko-
je su krijum~ari koristili. Vre}e
za spavanje, sme}e, {atorska kri-
la, jastuci - samo su neki detalji
koje smo na licu mesta ugledali,
a kako nam pri~aju Suboti~ani
koji slobodno vreme provode u
se dovukli za njima i nasiljem
preuzeli kontrolu nad tim delom
srpske teritorije.
U {umama se nalazi desetak
manjih kampova koji kontroli{u
bande kriminalaca naoru`ane
automatskim oru`jem i eksplo-
zivnim napravama koje su po~e-
le me|usobno da ratuju za kon-
trolu teritorije. Me{tani nam pri-
~aju da kriminalci ~uvaju srp-
sko-ma|arsku granicu bolje ne-
go srpska pograni~na policija,
jer se svaki poku{aj migranata
da na svoju ruku pre|u granicu,
a da ne plate „{efovima“, surovo
ka`njava.
Sa druge strane, srpska polici-
ja nerado ulazi u {ume, interveni-
{u samo posle ve}ih sukoba u ko-
jima ima mrtvih, prenosi No-
va.rs.
D. D.
glavu. Ruglo op{te. To je u va{em
vlasni{tvu, pa sklonite taj {ut oda-
tle“, poru~io je predsednik Srbije
Aleksandar Vu~i}.
Ru{enje ku}a su tra`ili me{tani
doline Jadra jo{ tokom pro{le godi-
ne. Strahuju, ipak, da li }e ru{enje
biti izvr{eno zbog bezbednosti sta-
novni{tva ili za potrebe rudnika.
„Kako treba gra|evinska dozvo-
la da se ku}a napravi, tako treba
gra|evinska dozvola i projektna
dokumentacija za ru{enje ku}a. I
najbitnije pitanje - gde bi oni odla-
gali. Oni su planirali da u na{em se-
lu prave deponiju gra|evinskog i
{tetnog otpada. Mi smo se tome na-
ravno usprotivili i ponovo smo po-
slali dopis gradskoj upravi, oni na-
ma ne}e da dostave dokumentaci-
ju“, ka`e Zlatko Kokanovi} iz udru-
`enja Ne damo Jadar.
Formalno je Vlada Srbije stavila
ta~ku na Rio Tinto, ali se u realno-
skog u poljoprivredno, jer su ga oni
i sami preko no}i bili pretvorili u
gra|evinsko“. Da odustajanje od
eksploatacije litijuma u Srbiji sma-
tra lo{om odlukom predsednik Sr-
bije ne krije, ve} isti~e u svakom
javnom nastupu.
„Nadam se da }e (nema~ki kan-
celar Olaf) [olc imati dovoljno vre-
mena da pogleda poziciju Srbije pa
}e jednog dana neka pametna vla-
da i neki pametni predsednik da
promene politiku i oko litijuma“,
kazao je Vu~i}.
Ukoliko bi se, dodaje Vu~i},
uklju~ile nema~ke kompanije ali i
garantovao naj~istiji vazduh.
njuje novinar Doj~e velea Nemanja
Rujevi}.
Nema~ka, koja sprema ekolo-
{ku ekploataciju litijuma u svojoj
zemlji zainteresovana je i za to {ta
se de{ava sa ovom rudom u Srbiji.
I ja ne verujem da Nemci ili bi-
lo ko drugi donosi tu ~arobni {ta-
pi} da rudnik ne bude rudnik ne-
go da bude rasadnik biljaka, pro-
sto to mi deluje nemogu}e“, navo-
di Rujevi}.
Razumljiva je, ka`e, borba me-
{tana Gornjih Nedeljica ali je, veru-
je, cela pri~a oko litijuma u Srbiji
previ{e ispolitizovana, pi{e N1.
D. D.

PREKRE^ENI MURALI JURIJU

GAGARINU I D@ONU RIDU
Beograd // Savez komunisti~ke omladine Jugoslavije saop{tio je da su
u no}i izme|u petka i subote murali Juriju Gagarinu i D`onu Ridu
prekre~eni u Zemunu. Murali su prekre~eni parolom „Kad se vojska na
Kosovo vrati...“ „Napominjemo, da ovaj {ablonski grafit nema nikakve
veze sa iskazivanjem patriotskih ose}anja, ve} skrnavljenje dva
umetni~ka dela mladih akademskih slikara koji su ulep{avali Zemun i
Beograd. Ovim ~inom, gra|ani Zemuna su zgro`eni, jer je neko na
nekreativan na~in, bez ikakvog razloga skrnavio ne~iji umetni~ki rad i
trud. Ovim primitivnim ~inom nisu samo prekre~ena umetni~ka dela,
ve} su prekre~ene istorijske li~nosti koje su bili veliki prijatelji na{e
Fotografije: SKOJ

zemlje i na{eg naroda. Ova budala{tina je nai{la na opravdani gnev

gra|ana i nanela veliku {tetu ugledu Zemuna, Beograda i Srbije“,
navodi se u saop{tenju.
8 MARKET / DRU[TVO PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

Na osnovu re{ewa o bankrotstvu ste~ajnog sudije Privrednog suda u Subotici Posl.br. Kako se pre dve decenije gledalo na klimatske promene

Osporavani oni koji su

St.44/2019 od 19.09.2019. godine, a u skladu sa ~l. 131. ~l.132. ~l.133. i ~l. 135. Zakona o
ste~aju („Slu`beni glasnik Republike Srbije“ broj 104/09) i Nacionalnim standardom
broj 5. o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog du`nika („Slu`beni glasnik

predvideli dana{nje
Republike Srbije“ broj 13/10), ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika
„Neodoqivo biqe“ d.o.o. u ste~aju iz Subotice

OGLA[AVA

visoke temperature
Prodaju ste~ajnog du`nika kao pravnog lica metodom javnog nadmetawa

Predmet prodaje je ste~ajni du`nik kao pravno lice, sa slede}om imovinom:

1. – za{ti}eno pravo na robni `ig „NEODOQIVA TRAVARICA“ BEOGRAD // Toplotni talas Saveznog hidrometeorolo-
2. – Zalihe gotovih proizvoda, poluproizvoda, materijala i sirovina koji ovih dana poga|a na{u {kog zavoda, list Danas je na- Bez zime
Po~etna cena: 2.930.668,00 din. Depozit: 2.930.668,00 din. zemlju nije ne{to {to se ve} veo da su u Srbiji meteorolo- 2080. godine
nije de{avalo. Novinski naslo- {ke pojave istra`ivane i me-
Pravo na u~e{}e imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: Me|unarodni stru~njaci
vi od pre dvadeset godina go- rene od 1888. godine, ali da upozoravali su da }e se do
1. Nakon dobijawa profakture, izvr{e uplatu radi otkupa prodajne dokumentacije u
iznosu od 30.000,00 din.;
vore u prilog tome da su i ta- bi se, kako se navodi, odredi- 2020. godine prepoloviti
Profaktura se mo`e preuzeti svakog radnog dana u periodu od 9,00 do 13,00 ~asova u da vladale visoke temperatu- lo da li prelazimo u drugi tip broj hladnih zima, dok }e
kancelariji ste~ajnog upravnika u Subotici, ul. Bra}e Radi} br. 20, ili elektronski re, te se u javnosti vodila po- klime, odnosno da bi konsta- do 2080. ovo godi{nje do-
preko e-mail adrese miscevic024@gmail.com; lemika da li treba uvesti van- tovali da se klima menja, to ba potpuno i{~eznuti na
2. Uplate depozit u novcu na teku}i ra~un ste~ajnog du`nika broj: 325-9500700045343-63, redno stanje zbog elementar- je suvi{e kratak period. severnoj hemisferi.
ili polo`e neopozivu prvoklasnu bankarsku garanciju naplativu na prvi poziv, nih nepogoda. A jedna izjava „Stru~njaci iz oblasti me-
najkasnije na dan odr`avawa prodaje. U slu~aju da je u~esnik koji predaje prijavu pravno
lice, ste~ajnom upravniku se dostavqa i izvod iz registracije i OP obrazac. Ukoliko
tada{njeg ministra poljopri-
na javnom nadmetawu pobedi Kupac koji je depozit obezbedio bankarskom garancijom, vrede iznervirala je ~ak i
isti mora izmiriti iznos depozita u roku od 48 sati, od dana javnog nadmetawa, a pre stru~njake meteorologije.
potpisivawa kupoprodajnog ugovora, nakon ~ega }e mu biti vra}ena garancija; Naime, republi~ki mini-
3. Potpi{u izjavu o gubitku prava na vra}awe depozita. Izjava ~ini sastavni deo star Stojan Jevti} u vladi Zo-
prodajne dokumentacije; rana @ivkovi}a (bio na funk-
4. Prilikom preuzimawa prodajne dokumentacije potpi{u ugovor o ~uvawu poverqivih ciji nepunih godinu dana) iz-
podataka. Ugovor ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije;
neo je u javnost meteorolo-
Javno nadmetawe }e se odr`ati dana 29.09.2023. godine u 11,00 ~asova u kancelariji {ka predvi|anja koja su tvr-

Foto: BETAPHOTO / Dragan Goji}

ste~ajnog upravnika u Subotici, ul. Bra}e Radi} br. 20. dila da nam predstoje mno-
Registracija u~esnika po~iwe dva sata pre po~etka javnog nadmetawa a zavr{ava se 10 minuta go vrelija leta i da }e nared-
pre po~etka javnog nadmetawa, odnosno u periodu od 9,00 do 10,50 ~asova, na istoj adresi. nih godina prose~na avgu-
Ste~ajni upravnik sprovodi javno nadmetawe tako {to: stovska temperatura u Beo-
1. registruje lica koja imaju pravo u~e{}a na javnom nadmetawu (imaju ovla{}ewa ili su
gradu, na primer, iznositi iz-
li~no prisutni),
2. otvara javno nadmetawe ~itaju}i pravila nadmetawa,
me|u 42 i 44 stepena Celzi-
3. poziva u~esnike da istaknu ponudu na ogla{enu cenu, koju su spremni da plate, jusova. To je, kako je pisao
4. odr`ava red na javnom nadmetawu, Danas, izazvalo buru reago- teorologije tvrde da ako se neobi~na situacija. Tada je
5. progla{ava kupca kada nijedna druga stranka ne istakne ve}u cenu od posledwe vanja i dilemu ko je, uop{te, nastavi zaga|enje atmosfere maksimalna temperatura iz-
ponu|ene cene, dao ministru tu informaciju. ovim tempom, temperatura nosila 37,6 stepeni. Kardum
6. potpisuje zapisnik. „Izjava ministra poljopri- }e na Zemlji do 2050. godine nije mogao sa sigurno{}u tada
Kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 5 dana od dana odr`avawa javnog nadmetawa,
pod uslovom da je depozit koji je obezbe|en garancijom upla}en na ra~un ste~ajnog
vrede je brzopleta i neodgo- porasti za 4,5 stepeni Celziju- da tvrdi da li }e se ovaj trend
du`nika. Progla{eni Kupac je du`an da uplati preostali iznos kupoprodajne cene u roku vorna, a i ~ini mi se da se suvi- sovih, a do 2080. mogla bi da nastaviti i tropsko leto po~i-
od 10 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora. Svako lice koje je steklo pravo {e pa`nje poklanja ekstrem- sko~i i za 6 stepeni“, naveo je njati ve} u aprilu. U to vreme,
na u~e{}e u skladu sa uslovima propisanim ovim oglasom, gubi pravo na depozit u skladu kako je tvrdio direktor
sa Izjavom o gubitku prava na vra}awe depozita. RHMZ, izrada dugoro~nih se-
Ako progla{eni Kupac ne potpi{e zapisnik, kupoprodajni ugovor ili ne uplati Nau~nici: Do 2050. Gr~ka bi mogla zonskih i tromese~nih prog-
kupoprodajnu cenu u propisanim rokovima i na propisan na~in, kao i u svim drugim
slu~ajevima predvi|enim Izjavom o gubitku prava na vra}awe depozita gubi pravo na
da bude prevru}a za letovanje noza u hidrometeorolo{kom
zavodu bila je jo{ uvek u fazi
povra}aj depozita, a za Kupca se progla{ava drugi najboqi ponu|a~, koji ima ista prava Kako prenosi Danas, nau~nici su upozoravali da bi, na primer,
i obaveze kao progla{eni kupac. do 2050. godine, u julu i avgustu, Gr~ka mogla da postane pre- eksperimenta. On je isticao
Imovina se kupuje u vi|enom stawu i mo`e se razgledati nakon otkupa prodajne vru}a za letovanje, dok bi se u [paniji upetostru~io broj vrelih odgovornost ljudskog faktora
dokumentacije, a najkasnije 5 dana pre zakazane prodaje svakim radnim danom od 10,00 leta. Su{ni periodi i {umski po`ari koji bi mogli da zahvate Sre- u nagloj promeni klime i upo-
do 14,00 ~asova uz prethodnu najavu na telefon 069/565-3782. zoravao da zaga|enje atmos-
dozemlje, smanjili bi zalihu vode i uni{tili zemlji{te to bi se od-
U~esnicima koji na javnom nadmetawu nisu stekli status kupca ili drugog najboqeg fere uzrokuje „efekat staklene
ponu|a~a, depozit (garancija) se vra}a u roku od 5 dana od dana javnog nadmetawa.
razilo na gotovo sve faze `ivota na Zemlji.
ba{te“ i trend globalnog zagre-
Drugom najboqem ponu|a~u na javnom nadmetawu, depozit (garancija) se vra}a u roku od
16 dana od dana javnog nadmetawa.
vanja delova Zemljine kugle.
Porezi i tro{kovi se dodaju na postignutu kupoprodajnu cenu. nim rezultatima i predvi|anji- Danas u izdanjima od pre „Smene nepogoda i su-
Ovla{}eno lice: ste~ajni upravnik Milan Mi{~evi}, kontakt telefon: 069/565-3782. ma“, rekao je tada i danas ak- dve decenije. {nih perioda, odnosno o{tri-
tuelni meteorolog hidromete- Pojedini doma}i meteo- je promene klimatskih uslo-
orolo{kog zavoda Nedeljko rolozi te 2003. godine upozo- va su ono {to nas potpuno iz-
Todorovi}. Dodao je da su kli- ravali su i na smanjenje koli- vesno ~eka u budu}nosti, a
matske promene evidentne, ~ina padavina u Srbiji, prog- {to }e se odraziti na i ovako
ali da kao {to je temperatura u noziraju}i da bi se do 2010. katastrofalnu hidrolo{ku si-
poslednjih deset godina pora- godine mogle pojaviti su{ne tuaciju“, ukazao je je pre 20
sla za 0,5 stepeni, mo`e se do- oblasti u ju`nom i isto~nom godina direktor RHMZ.
goditi da temperatura u na- delu Srbije. Od aprila te 2003. ^injenica je da postoji
rednom periodu padne. godine, kako je preneo Da- trend promene globalne kli-
Meteorolog Branko Spa- nas, prose~ne temperature u me u sveti i da je to u zapad-
ravalo izra`avao je sumnju u Srbiji pove}ane su za 4,3 ste- noj Evropi izazvalo velike
ta~nost dugoro~nih progno- pena, dok je prose~na tem- probleme, prvenstveno {to
za i smatrao da je izjava mi- peratura u avgustu bila 25,9 visoke temperature nisu ka-
nistra poljoprivrede neosno- stepeni, a u julu 23,2. rakteristi~ne za atlantsku kli-
vana, politi~ki obojena i ve- U razgovoru za Danas ta- mu. Mi smo poja~ali obave-

; rovatno vezana za isticanje

neophodnosti rekonstrukci-
je sistema za navodnjavanje.
Pozivaju}i se na podatke
da{nji direktor Republi~kog
hidrometeorolo{kog zavoda
\or|e Kardum otkriva da je u
{tenje i edukaciju gra|ana i
mislim da e to u na{im okol-
nostima dovoljno.
aprilu te godine zapa`ena vrlo R. Markovi}
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
Budi
pametan
Danas
Miša BRKIĆ
Zatvoren Otvoreni Balkan,
otvorena Evropska unija
Trajao je samo četiri godine. Od
njega se mnogo očekivalo. Mnoge
nade u njega su polagane. Predstav-
ljan je kao naš evropski foaje. Otvo-
reni Balkan (OB) ostaje uspomena.
Ko nije poverovao u odluku al-
banskog premijera Edija Rame od
1. jula da proglasi zatvaranje Otvo-
renog Balkana (povod je bio hap-
šenje trojice kosovskih policajaca
na teritoriji Srbije), definitivno se
uverio 21. avgusta kad je Rama po-
novo reagovao i objasnio da su opa-
sne i neprihvatljive pretnje srpskih
funkcionera stabilnosti i integritetu
Severne Makedonije i Crne Gore.
Ovog puta albanski premijer re-
agovao je na izjavu srpskog ministra
vojske i šefa vladajuće stranke Miloša
Vučevića da će se Crnoj Gori i Sever-
noj Makedoniji obiti o glavu prizna-
nje Kosova, kao što se to dogodilo
Ukrajini. Na zveckanje pretnjama
iz Beograda, Rama je odgovorio da
ne treba zaboraviti da su Albanija,
Severna Makedonija i Crna Gora
saveznice NATO-a, potpuno posve-
ćene sigurnosnom i teritorijalnom
integritetu jedna druge:
„Postigli smo u poslednjoj de-
ceniji na ovim prostorima ono što
niko nije mogao zamisliti u be-
skonačnim decenijama ranije. Ne
možemo i nećemo dopustiti niko-
me da nas povuče u prošlost koju
ostavljamo zauvek. Zajedno! Velika
Evropa naša je jedina budućnost“.
Pojašnjenje Vučevićeve izjave za-
tražio je i ministar spoljnih poslova
Severne Makedonije Bujar Osmani.
A predsednik Crne Gore Ja-
kov Milatović protumačio je
OB koncept nije izdržao
proveru na prvoj većoj
političkoj krizi. Ali, to je i bilo
očekivano jer je počivao na
marketinškoj potrebi (makar
dva od tri) politička lidera da
sebi izgrade monumentalnu
zadužbinu. Ispostavilo
se, međutim, da je lična
pogodba loš temelj
za tako ambiciozan cilj
Johan Volfgang Gete
nemački književnik,
filozof i političar
BARBER SHOP
Vučevićevu izjavu „da 30 odsto
Srba u Crnoj Gori ne može da ima
dva ministarstva ili jedno“ kao ne-
prihvatljivo mešanje stranih fakto-
ra u sastavljanje nove crnogorske
vlade. Milatovićeva reakcija bila je
za mnoge potvrda ispravnosti sta-
va te države da se kloni inicijative
Otvoreni Balkan i pored neskrive-
nog očijukanja avanturiste Dritana
Abazovića s tom idejom.
Sad kad izgleda da je, posle četiri
godine postojanja, Otvoreni Balkan
na putu da postane blagopočivši
moglo bi se reći (ne samo iz kurto-
azije kad se o pokojniku govori sve
najlepše) da nije da nije imao i neke
pozitivne efekte na region. Dobro,
nije Sajam vina bio najupečatljiviji
primer saradnje regionalne privre-
de, ali je činjenica da su integrisani
granični prelazi, pojednostavljeno
Foto: Radenko Topalović / Danas
(1749 - 1832)
Najveće iskušenje je
nemaština. I najmudrije
ribe glad tera na udicu.
kretanje ljudi i roba, zapošljavanje i
kamionske dozvole doneli benefite.
Sve vreme, međutim, pratile su ga
i kontroverze. Često se navodilo da
je zamena za trgovinski sporazum
CEFTA, za koji nikad zvanično nije
rečeno zašto je zamro a osnovano se
sumnjalo da mu za uspešnost nedo-
staje politička volja lidera pojedinih
država.
O njemu se često se govorilo i
kao (lokalno proizvedenom) su-
parniku Berlinskog procesa (BP),
koji je u kabinetu Angele Merkel
osmišljen da bude alat za pobolj-
šanje regionalne saradnje zemalja
Zapadnog Balkana u oblasti infra-
strukture i ekonomskog razvoja i
revitalizaciju veza tih zemalja s EU.
To rivalstvo OB-BP stalno je po-
tencirano i dodatno konfrontira-
no, što je bio dovoljan razlog da se
DIJALOG
Otvorenom Balkanu nikada ne
pridruže Crna Gora, BiH i Kosovo.
Čim se iz Beograda politički
zakuvalo u regionu, na videlo su
izbile sve mane Otvorenog Balka-
na i sve razlike ova dva koncepta
ekonomske saradnje i razvoja dr-
žava regiona. Političke čarke lidera
država članica upokojile su OB kao
ekonomsku inicijativu i vratile re-
gionalnu integraciju na početna
(stabilna) evropska podešavanja.
OB koncept nije izdržao proveru
na prvoj većoj političkoj krizi. Ali,
to je i bilo očekivano jer je počivao
na marketinškoj potrebi (makar
dva od tri) politička lidera da sebi
izgrade monumentalnu zadužbinu.
Ispostavilo se, međutim, da je lična
pogodba loš temelj za tako ambici-
ozan cilj. Baš zato što je počivao na
(u suštini) burazerskom dogovoru,
Otvoreni Balkan nije imao sistem-
ski ugrađene bafere koji bi amorti-
zovali moguće političke trzavice na
ekonomiju.
U njegovoj sistemskoj arhitek-
turi ne postoje autonomni meha-
nizmi nadgledanja, podsticaja, pri-
nude, garanta i arbitraže u slučaju
eksternih problema. Sve funkcioni-
sanje zavisi od čvrstog stiska ruke,
bratskog zagrljaja i svečarskih po-
ljubaca lidera Srbije, Albanije i Se-
verne Makedonije. Krhka tvorevi-
na bila je lako podložna političkim
stresovima.
S druge strane, Berlinski proces
(iduće godine slavi desetogodišnji-
cu) strogo je formalizovana inici-
jativa, s tačno propisanim proce-
durama, redosledom postupanja,
podsticajima i kontrolama. Njegov
uticaj na integraciju regiona ne pro-
izilazi samo iz stotina miliona evra
bespovratne pomoći nego iz poli-
tičkog autoriteta (Berlina i Brisela)
koji stoji iza njih. Albanski premijer
lako se kurtalisao Otvorenog Bal-
kana u zamenu za Berlinski proces
čija će sesija ove jeseni biti održana
u Tirani, jer je uveren da iza boga-
tih fondova (koji treba da udahnu
podsticaj posrnuloj privredi njego-
ve zemlje i obezbede joj održivi rast)
stoji autoritet Evrope.
Ako je srpski ministar odbra-
ne hteo da se dodvori svom šefu i
DIJALOG 9
Albanski premijer lako se
kurtalisao Otvorenog
Balkana u zamenu za
Berlinski proces čija će
sesija ove jeseni biti
održana u Tirani, jer je
uveren da iza bogatih
fondova (koji treba da
udahnu podsticaj posrnuloj
privredi njegove zemlje i
obezbede joj održivi rast)
stoji autoritet Evrope
sipa so na ljutu ranu svađajući se s
partnerima iz Otvorenog Balkana
i ugrožavajući stabilnost regiona,
učinio je to krajnje nesmotreno.
Ali, ako je to uradio po nalogu šefa,
onda je Vučevićevo političko mini-
ranje OB-a dokaz i da je predsednik
Srbije digao ruke od tog projekta.
Čini se, iz istih razloga kao i njegov
politički brat Edi Rama.
Na takav zaključak navode su-
sreti i izjave predsednika Srbije na
samitu u Atini. S mesta na kome
sedi (u Beogradu), on naslućuje
preteću ekonomsku krizu koja se
nadvija nad Srbijom. Kina je daleko
i zabavljena svojom ekonomskom
krizom, Rusija je onesposobljena
na duže vreme a BRIKS gleda na
drugu stranu pa je prinuđen da se
ponovo (nevoljno ali racionalno)
okrene Evropskoj uniji i tu potraži
pomoć za podsticanje malaksalog
rasta u Srbiji.
Taj predsednikov zaokret ovako
je zvučao u Atini: „Ogromna prilika
da razgovaramo sa evropskim čel-
nicima i da sagledamo gde je naša
budućnost... Za nas je važno da ra-
cionalno razmotrimo šta možemo
sa EU da radimo. Važno je to što su
rekli o jedinstvenom ekonomskom
tržištu jer bi ono dodatno podsta-
klo rast u našoj zemlji i bili bismo
privlačniji stranim investicijama.
Moramo da ih privlačimo još više
u budućnosti ako želimo dalji rast...
Osim pomoći raznim programima i
subvencija očekujem novčani priliv
za zemlje Zapadnog Balkana, što bi
svakako u današnjim uslovima za
nas bilo veoma značajno“.
U Tirani će 16. oktobra biti odr-
žan Osmi samit Berlinskog procesa
(posle Berlina, Beča, Pariza, Trsta,
Londona, Poznanja i Sofije) i tada
će Evropska unija predstaviti mere
podrške za ekonomski rast zemalja
Zapadnog Balkana. Taj skup, gleda-
no iz današnje perspektive, mogao bi
da bude i opelo odumirućem Otvo-
renom Balkanu na koga su četiri go-
dine igrali lideri tri balkanske države.
10 DIJALOG
Senka Jankov
LIČNI STAV
„Dobro veče slobodni građani i
građanke Srbije - 17 put smo ovde
pokazujući da ovo društvo ne
može krenuti napred dok se stvari
ne nazovu pravim imenom, dok se
ne kazne odgovorni sa imenom i
prezimenom, dok se ne restartuje
pravna država.
Prošlo je više od 100 dana od
nezamislive tragedije koja nam
se desila, više od 100 dana od
kada smo na najbrutalniji način
suočeni sa potpunim kolapsom
društvenog i obrazovnog sistema.
Dok smo ridali za izgubljenim
životima - škola nam se nasilno i
proizvoljno ukidala, zapljuskivale
su nas laži sa konferencija za
štampu i skupštinske govornice,
govor mržnje se izlivao sa
nacionalnih frekvencija dolivajući
so na žive rane ovog društva.
I pitali smo se, svi mi, poštovani
građani i građanke - kako se ovo
desilo, kako smo došli do ovog
trenutka, kako je moguće da 17
nedelja ova vlast ignoriše bazične
zahteve za ozdravljenje ovog
društva. Odgovor je, u stvari, vrlo
jednostavan jer se nalazi upravo
tamo gde je sve počelo - u prosveti.
Kolaps prosvetnog i obrazovnog
sistema se nije desio slučajno i
preko noći - na njemu se predano
radilo kroz svaku neprocesuiranu
aferu, kroz prodaje ispita,
uvođenja dodatnih predmeta
bez konsultacije sa strukom,
kroz orkestrirane otpore svakom
prosvećivanju i osvešćivanju
o dubokoj krizi sa vršnjačkim
nasiljem, kroz nemost i
ignorisanje institucija na politička
zapošljavanja, kroz dozvoljene
pritiske i pretnje za popravljanjem
ocena, kroz plagijate i kupovine
diploma. Ćutanje države, cenzura
i samocenzura prosvetnih radnika
dovela je do potpunog preokreta
vrednosnog sistema.
A osnov i temelj svakog društva
jesu vrednosti - one su ideali,
putokazi i moralni kompasi za
ispravno delovanje. U sociologiji
je ovo ilustrovano jednim veoma
zanimljivim pojmom - pojmom
MERITOKRATIJE - vladavine
sposobnih. Kaže se da je dobro
i uspešno društvo ono u kojem
vladaju i koji vode najsposobniji. Mi
upravo živimo u takvom društvu
- nema nikakve dileme oko toga.
Međutim, ono što je problem je -
šta smo mi,, kao društvo, usvojili,
Govor profesorice sociologije
na protestu „Srbija protiv nasilja“
Restartovati
pravnu državu
prihvatili i dozvolili da bude
definicija sposobnosti?
Da li sposobnima
smatramo one najvrednije,
najprofesionalnije, sa najboljim
obrazovanjem i najstručnije - ili
su nam najsposobniji oni koji su
najglasniji, najbahatiji, oni koji su
pronašli i iskoristili svaku rupu
sistema za svoju korist, oni koji
najbolje lažu i manipulišu, oni bez
srama, morala i obraza.
Za učenje, prepoznavanje i
praktikovanje bazičnih vrednosti
obrazovni sistem i prosvetni radnici
su ključni faktor. Međutim,, kada
prosvetni radnik svoj posao radi
predano,, stručno i tačno onako
kao Zakon to od njega traži - on
postaje pretnja, on je remetilački
faktor ovog sistema. Jer on je taj
koji obrazuje i oblikuje mladost
društva,, on ima priliku da ih nauči
i da im pokaže zašto ne treba da se
ćuti i trpi, zašto ne sme da se žmuri
na nepravde, kako da se razotkriju
laž i manipulacija - i najgore od
svega - može da ih nauči da imaju
pravo da sve ovo glasno i kažu. Takav
prosvetni radnik je problem i treba
ga skloniti i ućutkati, kazniti ga
disciplinski, osramotiti ga - setimo
se samo Sokrata koji je osuđen na
smrt jer je kvario omladinu svojim
besedama i dijalozima.
Bez obrazovanja država
ne postoji jer je svaka oblast
društva rezultat obrazovanja,
načina na koji je ono uređeno,
stepena poštovanja koje ono ima,
važnosti koju mu sistem pridaje.
Bez obrazovanja postajemo
razjedinjena masa jeftine radne
snage koja će biti poslušna, vredna
i neće se zamarati pitanjima
sindikata ili radničkih prava.
Velika je stvar stati pred 30 očiju
sam, samo sa onim što nosiš u
sebi. Oni koji nam 10 dana pred
početak školske godine uvaljuju
nove smernice za rad i uvode novi
predmet u školu - to, sigurna sam
nisu nikad uradili. Prosvetni radnik
podučava celim svojim bićem a ne
samo znanjem koje ima - pokret,
ton, reč, veština komunikacije,
Ovo je borba za vrednosni
sistem u kojem će
odgovornost, solidarnost,
dobrota, pristojnost,
empatija ponovo biti
kompasi za sve nas
pogled, osmeh ili nedostatak istog,,
ali - ono što učenici najviše usvoje,
ono što im ostaje i kada odavno nisu
više đaci - to su obraz i integritet ljudi
koji stajali pred njima.
Pitaju me često - šta će ti sve
ovo, zašto se se uplela u ovo
blato, pa nije 20 procenata toliko
strašno. I nije - istina je. Strašna
je misao stati pred učenike kao
profesor sociologije i znati da sam
se predala, da sam dozvolila lošim
đacima da me zaplaše i ućutkaju,
znati da će svaka teorija koju
budem objašnjavala biti samo
beskorisna informacija koju će
zaboraviti čim dobiju ocenu.
Ćutanje države, cenzura i
samocenzura prosvetnih
radnika dovela je do
potpunog preokreta
vrednosnog sistema
Mnogi koji su stajali na ovom
mestu podelili su svoja teška i
tragična iskustva, pokazali nam
kako su postali žrtve jednog
monstruoznog začaranog kruga
koji postoji samo da bi sam sebe
hranio kroz silu i moć. Moja borba
za ukidanje disciplinske kazne
možda se i ne čini tako ozbiljno.
Ali ovo nije borba za platu - ovo
je borba za opstanak društva, za
dostojanstvo profesije, za osnovne
principe i građanske slobode i
prava. Ovo je borba za vrednosni
sistem u kojem će odgovornost,
solidarnost, dobrota, pristojnost,
empatija ponovo biti kompasi
za sve nas a prosvetni radnici
svetionici svakom detetu i roditelju.
Dosad 17 puta smo rekli - i ako
treba - bićemo još glasniji i uporniji
- dok se ne ispune svi zahtevi ovih
protesta život se neće vratiti u
Srbiju, škole neće sprečiti nasilje
smernicama i uputstvima, vrline
nećemo razviti kroz nove predmete
- dok se dostojanstvo ne vrati svakoj
profesiji, dok nam profesorski
smerovi na fakultetima ne budu
prepuni i dok se ne vrati poverenje
u stručnost, znanje i iskustvo.
Zato čemo i sledeće subote biti
ovde - do ispunjenja svih zahteva.
Živeli!
Autorka predaje u
zrenjaninskoj gimnaziji,
govor u Beogradu
26. avgusta
PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
Gojko
VLAOVIĆ
ĆOŠKARENJE
Bedni minimalac
Na sastanku pregovaračkih
timova Vlade, Unije poslodavaca
Srbije i reprezentativnih sindikata,
održanom u petak, nije postignut
dogovor o minimalnoj ceni rada,
iako je Ministarstvo finansija
predložilo da se minimalac u
narednoj godini poveća za 17,8
odsto, na 47.154 dinara.
Pregovori su prekinuti jer
nije ispunjen zahtev sindikata
da se prvo pregovara o korekciji
minimalne zarade za ovu
godinu, pa tek onda o novoj
ceni minimalca za 2024. godinu.
Stav sindikata je da je nužno
izjednačiti minimalac sa iznosom
minimalne potrošačke korpe,
odnosno da se od septembra
minimalna zarada poveća za oko
10 a potom u narednoj godini
još za oko 20 odsto.
Zahtev reprezentativnih
sindikata u potpunosti je
opravdan i potrebno ga je
ispuniti iz više razloga.
Prvi je taj, da je
izjednačavanje minimalne
zarade sa minimalnom
potrošačkom korpom obećanje
koje su nadležni u zemlji dali još
2018. godine. Tada je obećano
da će do toga doći 2021.
godine a zatim je pomereno na
2023. godinu. Pre dve godine
nadležni su obmanuli javnost i
nisu ispunili obećano a sada se
spremaju da urade isto.
Naime, iako je ministar
finansija Siniša Mali tačno pre dve
godine izjavio je da će se, prema
planu„Srbija 2025“, minimalna
zarada izjednačiti sa cenom
minimalne potrošačke korpe do
kraja 2023. godine, nema problem
da pogazi svoje reči te ovih dana
kaže„da minimalna zarada nema
nikakve veze sa minimalnom
potrošačkom korpom i da
njihovo izjednačavanje, nije
zakonska obaveza“. Odgovorna
vlast ispunjava svoja obećanja,
a ministar Mali demantovanjem
samog sebe pokazuje da je
ova naprednjačko, čiji je član,
daleko od toga.
Drugi razlog zbog čega treba
povećati minimalnu zaradu jeste
taj što su domaća preduzeća
prošle godine povećala
profit za oko 26 odsto,
čime se stvara dodatni prostor
za njenu korekciju.
Treći, i svakako najvažniji razlog
zbog čega minimalnu zaradu
treba izjednačiti sa minimalnom
korpom je taj što je aktuelni iznos
minimalca apsolutno nedovoljan
za elementarne potrebe onih
koji ga primaju. Naime, trenutni
iznos minimalne zarade je oko
40.000 dinara, a iznos minimalne
potrošačke korpe još u maju
bio je 52.000 dinara.
U slučaju da Vlada ne
pristane da izjednači minimalac i
minimalnu potrošačku korpu to
bi bio novi skandalozan napad
na egzistenciju najsiromašnijih
građana Srbije u uslovima
globalne ekonomske krize,
Vlast stalno potencira
da globalna ekonomska
kriza hara, ali ne čini
ništa da radnike zaštiti
od njenog dejstva
koju vlast stalno potencira, ali
sa druge strane ne čini niša da
radnike zaštiti od nje.
Reprezentativni sindikati, i
na narednom sastanku SES-a,
već sutra, treba da insistiraju
na ispunjenju svojih zahteva. U
slučaju da oni ne budu ispunjeni,
odnosno da se minimalac ne
poveća do kraja godine, ne
izjednači iznos minimalne
zarade i minimalne potrošačke
korpe kao i da iznos minimalca
za 2024. bude niži od onog što
sindikalci predlažu, potrebno je
organizovati proteste.
Samo izlaskom na ulice
i organizovanjem socijalnih
protesta sindikalni i radnički
pokret može se izboriti za svoja
osnovna prava, između ostalih
i za pristojan iznos minimalne
zarade. Vlada Srbije pak kao
osvedočeni serviser interesa
krupnog kapitala sigurno neće
odustati od svoje antiradničke
politike, a da ne bude na to
prinuđena na legitiman način.
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
crvena tačka
Klovn sa
belim nosem
ličnost
Da film treba da bude kao kamen u
cipeli, smatra danski režiser Lars fon
Trir, koji je ne samo svojom kinemato-
grafijom, već i nedavnom izjavom: „I
ruski životi su važni“ nažuljao mnoge.
Režiser je na Instagramu kritikovao
donaciju borbenih aviona F-16 Ukra-
jini. Braneći se od napada, 67-godišnji
reditelj je napisao da „podržava Ukra-
jinu svakim otkucajem srca“.
Jedan od utemeljivača avangar-
dnog filmskog pokreta „Dogma 95“,
sebi je dodao plemićku titulu „fon“ ve-
rovatno u satiričnom kontekstu. Ro-
đen je 30. aprila 1956. u Kopenhage-
nu, a njegova majka Inger Host krila je
od njega istinu o njegovom biološkom
Piše Miloš Miljković
Lars fon Trir
Režiser koji stvara kamenje u cipeli
ocu. Njegov pravi otac Fric Majkl
Hartman, šef danskog Ministarstva
za socijalna pitanja i borac otpora iz
Drugog svetskog rata, vodi poreklo
od loze danskih klasičnih muzičara.
Trirova majka je izjavila da je želela da
svom sinu podari „umetničke gene“,
što je režisera rasrdilo: „Da sam znao
da moja majka ima ovaj plan, postao
bih nešto drugo“
Reditelj pati od brojnih fobija, a
strah od letanja je najjači. Takođe je
izjavio da ima povremeno depresi-
je, što ga sputava u životu i radu.
„U suštini, plašim se svega, osim
snimanja filmova“ izjavio je u šali
prilikom jednog od intervjua.
Klovn je nastao od dvorske lude.
Nemojte da guglate, ovo je moja
teorija. Kad ih pogledate, vidite
da liče. Dvorska luda je zabavljala
vladara i dvorjane, čak je jedina
mogla da vređa kralja ili cara,
a on nije smeo da joj naudi, jer
ako bi je povredio, ili ne daj bože
ubio, smatralo bi se da ne može
racionalno da upravlja državom.
Klovn ima crveni nos i zabavlja
decu, mada ga se, iz ličnog iskustva
govorim, ona plaše. Jedan ovdašnji
klovn, sa sedištem na Dedinju,
godinama unazad sluđuje odrasle,
a sada im se kezi u lice, najavom
nastavka rijaliti programa koji
nije prekinut niti ukinut, mada ga
je predsednik lepo zamolio. Naš
klovn sa Dedinja nema crveni nos,
jer ga svake godine pere slanjem
dece na more o svom trošku. Do
sada ga je prilično izbelio. Nije
više Zadruga, nego Zadruga elita.
Ekskluzivno sam došao u posed
uputstava za učesnike nove sezone:
ne pominje se majka, nego samo
Važi za jednog od naj-
kontroverznijih stva-
ralaca današnjice
sa izuzetnim, au-
tentičnim i ino-
vativnim stilom.
I sam Trir često
dolazi u sukobe,
posebno prili-
kom snimanja.
Foto: EPA-EFE / Ian Langsdon
afokrizam
Vučić se zbog Gašićeve
laži izvinio Nemačkoj
pred građanima - Ovče!
Beli svet, srpski svet, polusvet,
probisvet. Pronađite uljeza!
sestra; ukućanin u glavu sme da se
udari samo tri puta (udarci u telo
se ne računaju), a semena tečnost
u uživo prenosu ne sme da se briše
čaršafom, nego samo vlažnim
maramicama (zbog ovoga su se
neki učesnici bunili).
Da se nešto razumemo. Da
li mislim da bi posle ukidanja
Zadruge zavisnici o nju potrčali, sve
se udarajući petama o pozadinu,
u knjižaru da kupe neko klasično
delo, ili bi čekali Kulturni dnevnik
na RTS-a u 11 uveče, da vide koju
izložbu ili premijeru da pogledaju?
Ne. I da se zna: ne osuđujem
ljude koji je gledaju. Za nekoga je
eskapizam neki ekstremni sport,
za drugog kladionica, trećeg
skupljanje igračkica iz kinder jaja,
za četvrtog alkohol, partijanje, teže
ili lakše droge. Nije to poenta.
Poenta je u nasilju, verbalnom
i fizičkom, koje se iz tog programa
cedi kao ulje iz menjača na Reno
kliu posle 300.000 kilometara -
crno, nikakvo i beskorisno. A takav
Njegov film „Ples u tami“ osvojio je
Zlatnu palmu na Kanskom film-
skom festivalu, a u ovoj muzič-
koj drami glumila je i muziku
za film komponovala Björk,
sa kojom je režiser tokom
snimanja bio u žustroj svađi.
S druge strane, glumice
Kirsten Danst, Šarlot Genz-
bur, stale su u njegovu od-
branu. #$7ak i Nikol
Kidman, koja
priznaje da
ju je više
puta pijan
rasplakao.
Zvezda filma
DIJALOG 11
Nikola Božilović
Zoran R. Tomić
stimulans, glavu vam dajem,
utiče na njegove svakodnevne
konzumente, koji se mere u
milionima, u zemlji sa nešto manje
od sedam miliona stanovnika.
Ne bih imao problem sa našim
državnim klovnom da je nastavio
da zabavlja mase lakim notama,
jer zaista ne mislim da slušanje
narodnjaka može nekoga da učini
lošim čovekom. Upoznao sam
mnoge sa kojima se moj muzički
ukus poklapa, pa sam zažalio zato
što sam popio kafu sa njima.
Moj problem sa klovnovim
kreativnim genijem je što je
nenormalno, nemoralno i
dekadentno nazvao normalnim,
čestitim i prihvatljivim i to kao virus
sa nacionalne frekvencije raširio
po celoj zemlji. #$7ekamo samo da
se promeni vlast, pa da klovn i sa
tim sledećima nastavi da radi što
je i do sad, dok se oni budu pravili
ludi, zarad pozitivnog priloga u
Nacionalnim dveniku, taman pred
novo uključenje u Zadrugu.
„Nimfomanka“ Stejsi Martin kazala
je za Gardijan da je reditelj nikada
nije terao da radi bilo šta van njene
komfor zone.
Trir je čak i na festivalu u Kanu
napravio skandal nizom neumesnih
izjava u vezi sa Hitlerom, tokom
predstavljanja filma „Melanholija“.
Režiser se vratio na Kan nekoliko
godina kasnije filmom „The Hou-
se that Jack Built“ izvinjavajući se i
objašnjavajući da nije rasista. Pored
gore pomenutih, njegovi filmovi
„Antihrist“ i „Dogvil“ takođe pred-
stavljaju vrhunska ostvarenja, a tako-
đe su i teška ko i sam njihov tvorac.
Una Miletić
12 MARKET
Na osnovu Zakona o igrama na sre}u („Sl. gl. RS“ br. 18/2020), Pravilnika o bli`im uslovima, odnosno sadr`ini pravila igara na sre}u („Sl. gl. RS“ br. 152/2020) i Odluke o prire|ivawu
nagradne igre u robi i uslugama od dana 22.05.2023. privredno dru{tvo Monster Energy SER doo Beograd - Vra~ar, Wego{eva 19/2, Beograd, mati~ni broj: 20982942, PIB: 108357508,
dana 22.05.2023. u Beogradu donosi
Pravila nagradne igre u robi i uslugama
„Osvojite YZF-R125 Yamaha® motor“
(u daqem tekstu: „Pravila“)
Prire|iva~
^lan 1
Prire|iva~ nagradne igre u robi i uslugama pod nazivom „Osvojite YZF-R125 Yamaha® motor“ (u
daqem tekstu: „Nagradna igra“) je privredno dru{tvo Monster Energy SER doo Beograd - Vra~ar,
Wego{eva 19/2, Beograd, mati~ni broj: 20982942, PIB: 108357508 (u daqem tekstu: „Prire|iva~“),
a na osnovu odluke o prire|ivawu nagradne igre u robi i uslugama koju je dana 22.05.2023. doneo
direktor Guy Carling, kao nadle`ni organ Prire|iva~a.
Ova Pravila su obavezuju}a za sve u~esnike u Nagradnoj igri.
Zvani~ni naziv Nagradne igre
^lan 2
Zvani~ni naziv Nagradne igre glasi „Osvojite YZF-R125 Yamaha® motor“.
Teritorija
^lan 3
Nagradna igra }e biti organizovana na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije).
Trajawe Nagradne igre
^lan 4
Nagradna igra }e po~eti 04.09.2023. godine u 00:00 ~asova, odvija}e se u skladu sa ovim Pravilima
i traja}e do 18.10.2023. godine do 23:59 ~asova.
Promotivna pakovawa i svrha prire|ivawa Nagradne igre
^lan 5
Slede}i proizvodi i pakovawa u~estvuju u Nagradnoj igri:
- energetski napitak pakovan u limenku od 0,5 litara i to Monster Energy 500ml, Monster Ultra White
500ml, Monster Rossi 500ml, Monster Mango Loco 500ml (u daqem tekstu: „Promotivna pakovawa“).
Svrha organizovawa Nagradne igre je promocija proizvoda iz prodajnog asortimana Prire|iva~a.
Uslovi za u~estvovawe u Nagradnoj igri
^lan 6
Sva lica (fizi~ka lica) sa navr{enih 18 godina `ivota (punoletna lica) sa prebilavi{tem u
Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije) imaju pravo da u~estvuju u Nagradnoj igri, izuzev lica
zaposlenih kod Prire|iva~a, marketin{kih agencija koje je Prire|iva~ anga`ovao u promociji
Nagradne igre, zaposlenih u prodajnim objektima koji prodaju Promotivna pakovawa, kao i
~lanova wihovih naju`ih porodica (supru`nici, deca, te roditeqi i ro|ena bra}a i sestre
ukoliko sa wima `ive u zajednici).
Prire|iva~ zadr`ava pravo da, po sopstvenom naho|ewu, izvr{i mere provere gore navedenih
~iwenica.
Opis i mehanizam u~estvovawa u Nagradnoj igri
^lan 7
Potencijalni u~esnik treba da kupi Promotivno pakovawe u Republici Srbiji u periodu trajawa
Nagradne igre.
Nakon kupovine, potro{a~ kao potencijalni u~esnik treba da poseti veb lokaciju Prire|iva~a,
www.monsterenergy.com/yamaha_rs gde }e uneti tra`ene podatke, ukqu~uju}i svoj broj mobilnog
telefona i adresu elektronske po{te, nakon ~ega }e se na}i u `rebu. Potrebno je da se ulogujete
na www.monsterenergy.com/yamaha_rs i unesete PFR broj sa fiskalnog ra~una. Potro{a~ je u
obavezi da zadr`i ra~un o izvr{enoj kupovini Promotivnog pakovawa, u svrhu potvrde u slu~aju
pobede. Podaci o adresi elektronske po{te, broju mobilnog telefona i ra~un o izvr{enoj
kupovini su neophodni da bi se izvr{ila identifikacija u~esnika. U~esnici su sami odgovorni
da osiguraju da broj mobilnog telefona i adresa elektronske po{te koju unose putem internet
obrasca budu ispravni. U slu~aju da identifikacioni podaci ne budu ispravni, dobitniku ne}e
biti isporu~ena nagrada jer Prire|iva~ ne}e mo}i da sa wim stupi u kontakt.
U~esnici se ograni~avaju na jednu (1) prijavu po ra~unu, a nijedan u~esnik ne sme podneti ili
poku{ati da podnese vi{e od jedne (1) prijave po ra~unu. Prire|iva~ zadr`ava pravo da odbije
prijavu bilo kog pojedinca koji podnese ili poku{a da podnese vi{e od jedne (1) prijave po ra~unu.
Na kraju promocije (15.10.2023. godine) bi}e odr`ano izvla~ewe u roku od 3 dana i prvi slu~ajni
izbor }e osvojiti motor. Slede}ih 45 prijava }e osvojiti majicu, a slede}ih 45 prijava }e osvojiti
ka~ket. Ukupno bi bio 91 pobednik.
Izvla~ewe nagrada:
Izvla~ewe nagrada }e se odr`ati u roku od 3 dana nakon datuma koji je ozna~en kao posledwi dan
kada u~esnici imaju pravo na u~estvovawe u nagradnoj igri (15.10.2023. godine). Izvla~ewe
nagrada }e se sprovesti upotrebom softvera uz kori{}ewe algoritma za nasumi~an izbor.
Prvo }e biti izvu~en dobitnik glavne nagrade, i to motocikla marke „125 cc YZF-R125 Yamaha
motorcycle“, koji }e biti izabran iz baze svih registrovanih u~esnika primqenih u periodu
u~estvovawa u nagradnoj igri od 04.09.2023. godine zakqu~no do 15.10.2023. godine. Nakon glavne
nagrade, bi}e izvu~eno 45 dobitnika brendirane majice „Yamaha“, a nakon toga bi}e izabrano i
45 dobitnika brendiranog ka~keta „Yamaha“. Ukupno bi bio 91 pobednik.
Prilikom izvla~ewa }e biti izvu~eno ukupno 91 nagrada, od ~ega 1 glavna nagrada za „Glavnog
dobitnika“, i ukupno 90 drugoplasiranih dobitnika.
Pored dobitnika za svaku od nagrada }e biti izvu~eni i rezervni dobitnici (po dva za svaku
nagradu), za slu~aj da se naknadno ispostavi da se dobitniku ne mo`e uru~iti nagrada iz razloga
definisanih ovim Pravilima pa je time izgubio pravo na nagradu.
Rezervni dobitnici }e biti rangirani po redosledu izvla~ewa kao „prvi i drugi rezervni
PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
dobitnik“ za svaku nagradu, koji }e u slu~aju da prvo izabrani dobitnik ne mo`e da primi
nagradu, biti pozvani da ispune uslove za preuzimawe nagrada.
Svaki od dobitnika }e putem elektronske po{te, i to kori{}ewem kontakt podatka koje je
dobitnik upisao prilikom registracije na sajtu, biti pozvan od strane Prire|iva~a radi
prikupqawa li~nih podataka potrebnih za dostavu nagrade, ostalih li~nih podataka o
dobitniku koje zahtevaju va`e}i propisi, kao i dostavqawe fotografije ra~una kao dokaza o
izvr{enoj kupovini Promotivnog pakovawa Prire|iva~a. Nakon uspostavqawa kontakta,
dobitnicima }e biti dostavqena informacija o ta~no potrebnim li~nim podacima koje treba
da dostave na i-mejl adresu slaven.zivic@monsterenergy.com
Podaci neophodni za isporuku nagrada su:
- ime i prezime;
- adresa u Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije);
- naziv mesta;
- po{tanski broj;
- broj telefona u formatu 06xxxxxxxx, bez razmaka, crtica i drugih karaktera.
Podatak neophodan za podno{ewe poreske prijave za porez na dohodak gra|ana za nagrade ~ija
je vrednost iznad neoporezivog iznosa (glavna nagrada):
- JMBG.
Prire|iva~ }e kontaktirati dobitnike putem elektronske po{te koja je ozna~ena prilikom
registracije. Potrebno je da dobitnici Prire|iva~u dostave tra`ene potrebne li~ne podatke i
fotografiju ra~una o izvr{enoj kupovini, dostavom na i-mejl adresu slaven.zivic@monsterenergy.com
najkasnije u roku od 5 dana od dana u kom im je upu}en zahtev, a u suprotnom gube pravo na nagradu i
prvi rezervni dobitnik }e biti pozvan da dostavi tra`ene potrebne li~ne podatke i original
ra~un o izvr{enoj kupovini u roku od 5 dana od dana u kom mu je zahtev upu}en. Ako ni prvi rezervni
dobitnik ne dostavi navedene podatke i original ra~un o izvr{enoj kupovini, bi}e pozvan drugi
rezervni dobitnik da u~ini isto. Postupak }e se ponavqati sve dok se dobitnik nagrade ne odazove
na na~in kako je to predvi|eno ovim Pravilima.
Svi u~esnici su du`ni da ~uvaju ra~une do momenta uru~ewa nagrada i da original ra~un o
izvr{enoj kupovini predaju Prire|iva~u ukoliko to Prire|iva~ zahteva.
Obrada li~nih podataka
^lan 8
Li~ne podatke o u~esnicima u Nagradnoj igri koji su svi navedeni u ovim Pravilima, Prire|iva~ }e
koristiti iskqu~ivo za potrebe kontakta sa dobitnicima, izvr{ewa obaveza prema dobitnicima,
odnosno za wihovo dostavqawe od strane kurirske slu`be ili dostavqawe na na~in definisan ovim
Pravilima za pojedine vrste nagrada, pla}awe poreza na prihode od igara na sre}u preko neoporezivog
iznosa, kao i za potrebe podno{ewa izve{taja Upravi za igre na sre}u po zavr{etku Nagradne igre na
osnovu obaveze iz Pravilnika o na~inu vo|ewa baze podataka o licima koja su ostvarila dobitak kod
prire|iva~a igara na sre}u („Sl. glasnik RS“ br. 152/20) (u daqem tekstu: „Pravilnik“).
Podaci dostavqeni Upravi za igre na sre}u bi}e ~uvani u elektronskom obliku 5 godina od
posledweg dana godine na koju se odnose, kako je definisano pomenutim Pravilnikom. Podaci
potrebni za preuzimawe nagrada bi}e dostavqeni kurirskoj slu`bi sa sedi{tem na teritoriji
Republike Srbije sa kojim je Prire|iva~ zakqu~io ugovor o isporuci nagrada. Li~ni podaci
u~esnika }e biti ~uvani i obra|ivani u skladu sa Zakonom o za{titi podataka o li~nosti („Sl.
glasnik RS“ br. 87/2018) i drugim relevantnim propisima, uz preduzimawe razumnih mera
fizi~ke i elektronske za{tite, a bi}e izbrisani nakon okon~awa Nagradne igre, izvr{avawa
svih obaveza Prire|iva~a prema u~esnicima i dr`avnim organima ili isteka zakonskih rokova
za ~uvawe, u zavisnosti od toga koji momenat kasnije nastupi. Prema Zakonu o za{titi podataka
o li~nosti, u slu~aju nedozvoqene obrade podataka lice na koje se podaci odnose, to lice ima
pravo da tra`i brisawe podataka, kao i prekid ili privremenu obustavu vr{ewa obrade u
slu~aju osporavawa ispravnosti, potpunosti i ta~nosti podataka, uz pravo da takvi podaci budu
ozna~eni kao osporeni do odluke o wihovoj ispravnosti, potpunosti i ta~nosti.
Opis nagrada
^lan 9
U Nagradnoj igri }e u~esnicima biti podeqeno ukupno 91 nagrada.
Nagrade se ne mogu zameniti za novac. Nagrade se ne mogu prenositi na druga lica.
Za isporuku nagrada dobitnicima garantuje Prire|iva~.
U Nagradnoj igri }e u~esnicima biti podeqeno ukupno 91 nagrada i to:
- 1 glavna nagrada – Yamaha Motorbike - 125 cc YZF-R125 Yamaha motorcycle (2021. godi{te);
- 45 komada – Yamaha brendiranih majica;
- 45 komada – Yamaha brendiranih ka~keta.
Vrednost nagrada
^lan 10
Vrednost glavne nagrade – Yamaha Motorbike - 125 cc YZF-R125 Yamaha motorcycle iznosi
461.122,53 dinara.
Vrednost jedne brendirane majice iznosi 3.629,62 dinara, {to ~ini da 45 komada vredi
163.332,90 dinara.
Vrednost jednog brendiranog ka~keta iznosi 2.370,1 dinara, {to ~ini da 45 komada vredi
106.654,5 dinara.
Shodno gore navedenom, ukupan nagradni fond, odnosno vrednost svih 91 nagrada iznosi
731.109,93 dinara.
Predaja nagrada, rok i uslovi za kori{}ewe
^lan 11
Da bi nagrada bila uru~ena, neophodno je da se svi tra`eni podaci budu ispravni i da se odnose
na punoletno lice. U slu~aju dostavqawa nepotpunih ili neta~nih li~nih podataka, ili
podataka lica koje nije punoletno, kao i u slu~aju da dobitnik ne preda ra~un o kupqenom
proizvodu pre predaje nagrade, nagrada ne}e biti uru~ena.
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
Drugoplasiranim dobitnicima }e nagrade biti isporu~ene na ku}nu adresu dobitnika, putem
kurirske slu`be na adresu koju je dostavio dobitnik u skladu sa ovim Pravilima, najkasnije u
roku od sedam (7) dana od dana dostavqawa potrebnih podataka i fotografije ra~una. Pravo na
uru~ewe nagrade }e imati iskqu~ivo lice ~iji su podaci dostavqeni.
Dobitnici nagrada }e biti obave{teni neposredno pre isporuke nagrada o samoj isporuci.
Ukoliko se dobitnik ne bude nalazio na adresi koju je naveo, bi}e ostavqen izve{taj o prispe}u
po{iqke, a tako|e }e dobitnik dobiti SMS poruku sa informacijom i adresom gde mo`e
preuzeti nagradu u narednih pet dana od dana kada je izve{taj o prispe}u ostavqen na adresi
koja je prijavqena. Nakon isteka tih pet dana dobitnik gubi pravo na nagradu.
Glavna nagrada }e biti uru~ena li~no u roku od sedam (7) dana dostavqawa potrebnih podataka
i fotografije ra~una, u poslovnim prostorijama Prire|iva~a po izboru Prire|iva~a, o ~emu }e
dobitnik biti blagovremeno obave{ten.
Izve{tavawe i nadzor
^lan 12
Prire|iva~ }e u roku od 30 dana od zavr{etka Nagradne igre dostaviti Upravi za igre na sre}u
izve{taj o rezultatima Nagradne igre.
Regularnost odvijawa Nagradne igre }e pratiti komisija koju ~ine slede}i zaposleni kod
Prire|iva~a:
- Slaven @ivi},
- Dejan Tomi} i
- Marijana Caran.
Odgovornost Prire|iva~a prema u~esnicima u Nagradnoj igri
^lan 13
Prire|iva~ garantuje da }e se prilikom organizovawa Nagradne igre, u svemu pridr`avati
zakonskih i podzakonskih akata i ovih Pravila.
Prire|iva~ zadr`ava pravo da diskvalifikuje u~esnike koji ne po{tuju ova Pravila.
Prire|iva~ garantuje da }e dobitnicima dodeliti nagrade bli`e opisane u ~lanu 9 ovih
Pravila, s tim da iste ne mogu biti zamewene za novac.
Iskqu~ewe odgovornosti Prire|iva~a
^lan 14
Za predaju i kori{}ewe nagrada garantuje Prire|iva~.
Eventualni sporovi izme|u u~esnika u vezi vlasni{tva nad ra~unima, brojevima telefona ili
i-mejl adresama, ne uti~u na princip da }e Prire|iva~ dodeliti nagradu licu koje Prire|iva~u
bude podnelo takav zahtev u skladu sa odredbama ovih Pravila. Prire|iva~ tako|e ne}e uzeti
u~e{}e u eventualnim sporovima oko vlasni{tva nad ra~unima, brojevima telefona, i-mejl
adresama ili dodeqenim nagradama.
Odgovornost Prire|iva~a prema dobitnicima prestaje nakon ~ina isporuke nagrada koja
odgovara opisu nagrade iz ovih Pravila. U slu~aju primedbi na kvalitet i upotrebnu vrednost
nagrada, dobitnici }e se obratiti pravnim licima koja su nagrade obezbedili u skladu sa
propisima o za{titi potro{a~a.
Op{tinska uprava op{tine Surdulica, Odeqewe za urbanizam, stambeno-komunalne,
gra|evinske i imovinsko-pravne poslove, u skladu sa ~lanom 45a. Zakona o planirawu i
izgradwi („Slu`beni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13
- US, 50/13 -US, 98/13 – US, 132/14, 145/14 i 83/18,31/19, 37/19, - dr.zakon , 9/20,52/21 i 62/23),
ogla{ava
RANI JAVNI UVID
povodom izrade
Plana detaqne regulacije za deo urbanisti~ke celine 1 – Glavna kapija
– gra|evinska podru~ja 1.1 (celo) i 1.2 (deo), Vlasina Okruglica,
op{tina Surdulica
Odluka o izradi Plana detaqne regulacije za deo urbanisti~ke celine 1 – Glavna kapija
– gra|evinska podru~ja 1.1 (celo) i 1.2 (deo), Vlasina Okruglica, op{tina Surdulica (u
daqem tekstu: Plan) objavqena je u („Slu`benom glasniku grada Vrawa“, br. 11/2023).
Rani javni uvid odr`a}e se u trajawu od 15 dana, od 28.08.2023. godine do 11.09.2023.
godine u vremenu od 07-15h u Skup{tinskoj sali zgrade Op{tine u Surdulici, u ul.
Kraqa Petra Prvog br. 1, kao i na internet stranici www.surdulica.org.
Op{tinska uprava Op{tine Surdulica, kao nosilac izrade Plana detaqne regulacije,
organizuje rani javni uvid u ciqu upoznavawa javnosti sa op{tim ciqevima i svrhom izrade
plana, mogu}im re{ewima za razvoj prostorne celine, o~ekivanim efektima planirawa, i dr.
Zainteresovana pravna i fizi~ka lica mogu podneti primedbe i sugestije na izlo`eni
materijal u toku trajawa ranog javnog uvida nosiocu izrade planskog dokumenta i od
slu`be nadle`ne za poslove urbanizma dobiti potrebne informacije i stru~nu pomo} u
vezi sa pojedinim re{ewima i eventualnim davawem primedbi i sugestija. Primedbe u
pisanom obliku podnose se na pisarnici Op{tinske uprave op{tine Surdulica u toku
trajawa ranog javnog uvida.
MLA\I SAVETNIK ZA URBANIZAM
Milan Tasi}, dipl.in`.gra|.
; Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne i
MARKET 13
Tro{kovi
^lan 15
Prire|iva~ ne}e snositi tro{kove u vezi sa dodelom nagrada osim tro{kova na ~ije sno{ewe se
obavezao ovim Pravilima, niti snositi ili nadoknaditi tro{kove u~estvovawa u Nagradnoj igri.
Prire|iva~ }e snositi tro{kove poreza na dobitke od igara na sre}u i tro{kove isporuke nagrada.
Dostupnost Pravila i dodatne informacije
^lan 16
Svaka zainteresovana strana mo`e izvr{iti uvid u Pravila na veb stranici Prire|iva~a.
Za sve informacije u~esnici mogu kontaktirati Prire|iva~a slawem i-mejla na adresu
Prire|iva~a i to slaven.zivic@monsterenergy.com za vreme trajawa Nagradne igre.
Stupawe na snagu i objavqivawe Pravila
^lan 17
Ova Pravila stupaju na snagu danom dobijawa saglasnosti od strane Ministra finansija
Republike Srbije.
Pravila Nagradne igre }e biti objavqena u najmawe jednom dnevnom listu koji se distribuira na
teritoriji cele Republike najkasnije 8 dana pre otpo~iwawa, istaknuta na internet adresi
www.monsterenergy.com/yamaha_rs i delimi~no publikovana na marketin{kom materijalu na prodajnim
mestima. O objavqivawu Pravila u najmawe jednom dnevnom listu koji se distribuira na teritoriji cele
Republike, Prire|iva~ }e dostaviti dokaz Upravi za igre na sre}u u roku od 3 dana od dana objavqivawa.
Fond dobitaka nagradne igre i rezultati igre bi}e objavqeni na internet stranici
www.monsterenergy.com/yamaha_rs
Ova Pravila su sa~iwena na srpskom i engleskom jeziku i u slu~aju bilo kakvih neslagawa bi}e
merodavna verzija na srpskom jeziku.
Sporovi
^lan 18
Svaki spor izme|u Prire|iva~a i bilo kog u~esnika u Nagradnoj igri, re{ava}e nadle`ni
sudovi u Beogradu.
Prekid Nagradne igre i odlagawe isporuke nagrada
^lan 19
Nagradna igra mo`e biti prekinuta u slu~aju vi{e sile (okolnosti koje Prire|iva~ nije mogao
predvideti, niti na wih uticati), ukqu~uju}i nemogu}nost Prire|iva~a usled razloga koji su
nezavisni u odnosu na wegovu voqu da vodi Nagradnu igru. Prire|iva~ }e obavestiti potro{a~e
o eventualnom prekidu Nagradne igre i razlozima putem dnevnog lista koji se distribuira na
teritoriji cele Republike i na sajtu www.monsterenergy.com/yamaha_rs
U slu~aju prekida iz gore navedenog razloga, Prire|iva~ ne}e biti u obavezi da u~esnicima
naknadi bilo kakve tro{kove koji se odnose na u~estvovawe u Nagradnoj igri.
Isporuka nagrada mo`e biti odlo`ena u slu~aju nastupawa dono{ewe odluka ili preporuka
nadle`nih organa usled nepovoqne epidemiolo{ke situacije.
Op{tinska uprava op{tine Tutin, Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne i komunalno
stambene poslove, na osnovu ~lana 63. Zakona o planiranju i izgradnji („Slu`beni glasnik
RS“, br. broj 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US, 50/13-
odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr. Zakon, 9/20, 52/21 i
62/23) , ), ~l. 85, 90, 91, 92. Pravilnika o sadr`ini, na~ina i postupka izrade dokumenata
prostornog i urbanisti~kog planiranja („Slu`beni glasnik RS“ br. 32/2019) i Tre}e izmene i
dopune Plana generalne regulacije „Tutin“, Sl. list op{tine Tutin br. 3/17 i 14/19
(„Slu`beni list op{tine Tutin“ br. 1/23), ogla{ava javnu prezentaciju
URBANISTI^KOG PROJEKTA ZA IZGRADNJU
VI[EPORODI^NOG STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA
NA KP BR. 1614/24 i deo kp br. 1614/34 K.O. TUTIN
od 04.09.2023. do 10.09.2023. godine
Investitor urbanisti~kog projekta Izet Dudi} za izgradnju vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog
objekta na kp br. 1614/24 i deo kp br. 1614/34 K.O. TUTIN. Objekat je spratnosti Po+P+6+Ps.
Javna prezentacija obavi}e se u prostorijama Op{tinske uprave Tutin, 36 320 Tutin, Gradski trg
bb (ul. Husein-bega Grada{~evi}a br. 7), II sprat, kancelarija br. 41 kao i na internet strani
Op{tine Tutin (www.tutin.rs), po~ev od 04.09.2023. godine zaklju~no sa 10.09.2023. godine.
Javna prezentacija }e se obaviti u trajanju od 7 dana.
Obra|iva~ Urbanisti~kog projekta je PE[TER LEAGUE GROUP DOO TUTIN, odgovorni urbanista
Mirsad Baki}, dipl. ing. arh.
Za davanje obave{tenja o sadr`aju javne prezentacije Odeljenje za urbanizam, imovinsko-
pravne i komunalno stambene poslove ovla{}eno lice je Sajma Ko~an, dipl. ing. arh.
Zainteresovana lica mogu tokom javne prezentacije da izvr{e uvid u urbanisti~ki projekat, kao
i da svoje primedbe i sugestije na planirana re{enja, u pisanoj formi, dostave Op{tinskoj upravi
op{tine Tutin, Odeljenju za urbanizam, imovinsko-pravne i komunalno stambene poslove 36
320 Tutin, Gradski trg bb (ul. Husein-bega Grada{~evi}a br. 7), najkasnije do 10.09. 2023.
godine.
U roku dostavljene primedbe na izlo`eni urbanisti~ki projekat na javnoj prezentaciji, razmatra}e
Komisija za planove op{tine Tutin, koja }e odr`ati sastanak nakon isteka javne prezentacije.
komunalno stambene poslove, Op{tinska uprava op{tineTutin
marketingŸdanas.rs
14
Da li je mogu}e prelivanje ukrajinskog konflikta na na{im prostorima
Na Balkanu ni tri decenije posle
nije i{~ezao strah od sukoba
BiH
Rusija nasr}e na
BiH preko Dodika
otovo tri decenije otkad je utih-
G nulo oru`je, na Balkanu nije i{-
~ezao strah od rata. S po~etkom ru-
ske invazije na Ukrajinu, taj strah
postaje sve ja~i. A izra`eni interes
Rusije prema Balkanu, prisutan i
prije februara pro{le godine, em je
dodatno zao{trio politi~ke relacije u
Bosni I Hercegovini, pa i u regionu,
em je krajnje opipljivim otvorio pi-
Prijatelji: Milorad Dodik i @eljka Cvijanovi} u Budimpe{ti
sa ma|arskim premijerom Viktorom Orbanom
tanje ho}e li na{ prostor biti nared-
na `ari{na ta~ka. Tim prije {to je i
ovdje granica NATO saveza: Bosna
i Hercegovina je, naime, jo{ 2009.
godine pristupila MAP-u, a Pred-
sjedni{tvo dr`ave nedvosmisleno
potvrdilo opredjeljenje ka ~lanstvu
u Alijansi {to je definisano i u Zako-
nu o odbrani BiH. Zanimljivo, pot-
pis na dokumente tada je stavio Ne-
boj{a Radmanovi}, kao predsjeda-
„ Ne treba sada i}i u daleku
pro{lost i podsje}ati na
Dodikove eskapade sa
ruskim vukovima po BiH,
dovoljno je svakodnevno
pratiti njegovo zaklinjanje
maj~ici Rusiji i svako malo
odla`enje u Moskvu da se
pokloni caru Putinu
Podgori~ke Vijesti, sarajevsko Oslobo|enje, i Danas objavljiva}e u narednom
periodu zajedni~ke tekstove nastale u produkciji ove tri redakcije. Osnovna ideja je
da se ~itaocima ponudi kompletna regionalna slika, sa svim sli~nostima i razlikama,
najva`nijih pitanja koja se prelamaju u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Novinari }e obra|ivati najaktuelnije teme koje su prisutne u praksi na{ih dr`ava i
predstaviti na~ine pristupa, odnosa i re{avanja konkretnih problema u svakoj sredini.
vaju}i Predsjedni{tva BiH, ina~e
~lan SNSD-a Milorada Dodika. No,
upravo je Dodik najva`nija ruska
ta~ka na Balkanu i u BiH.
Vlasnik bosanskohercegova~kog
entiteta Republika Srpska, to se niti
jednog ~asa ne smije zaboraviti, kon-
troli{e granicu ka Evropskoj uniji.
Samim tim i NATO savezu, s obzi-
rom da se granica BiH prema Hrvat-
skoj zapravo najvi{e nalazi u ovom
dijelu na{e zemlje. Ne treba sada i}i
u daleku pro{lost i podsje}ati na Do-
dikove eskapade sa ruskim vukovi-
ma po BiH, dovoljno je svakodnev-
no pratiti njegovo zaklinjanje maj~i-
ci Rusiji i svako malo odla`enje u
Moskvu da se pokloni caru Putinu.
Koliko opet Dodik treba Rusima,
zorno ilustruje podatak da je ~ak i
nezapam}eni skandal koji je priredio
Sergeju Lavrovu - kada mu je poklo-
nio ukradenu ikonu - pometen pod
tepih. Zapad, s druge strane, iako
~vrsto podr`ava Ukrajinu, `miri na
jedno (balkansko) oko I jo{ uvijek se
pomalo poga|a s Dodikom.
Ovda{nji analiti~ari pak nemaju
dileme: Rusija `eli da Zapadni Bal-
kan i to upravo Bosna i Hercegovi-
na postane novo `ari{te, ne samo da
bi smanjili pritiske na valjanje po
ukrajinskom blatu, ve} i zato da bi
dobili nove adute za pregovaranje.
-Ruska agresija na Ukrajinu se
intenzivno, u formi neoru`anog su-
koba i krunjenja dr`avnosti prenije-
la na Bosnu i Hercegovinu od sa-
mog po~etka tamo{njeg sukoba.
Obzirom da pam}enje javnosti ov-
dje traje uglavnom ne du`e od se-
dam dana, zaboravili smo da se sa
po~etkom agresije Rusije na Ukraji-
nu podudario cijeli niz antiustavnih
poteza vlasti Republike Srpske i da
je praksa reduciranja funkcije dr`a-
ve u podru~ju vladavine prava i si-
gurnosti od strane politi~kih pred-
stavnika RS-a u vladaju}oj koaliciji
na entitetskom i dr`avnom nivou
konstanta njihovog djelovanja, ka`e
za Oslobo|enje prof. dr. Sead Tur-
~alo, dekan Fakulteta politi~kih na-
uka Univerziteta u Sarajevu.
Dodaje da „tome treba dodati da
je ambasada Ruske Federacije ovla-
sti ~lanova Predsjedni{tva da vode
vanjsku politiku proglasila neprija-
teljskim ~inom, smatraju}i da bo-
sanskohercegova~ka vanjska politi-
ka treba biti podre|ena stavu Repu-
blike Srpske i ruskoj viziji globalne
politike“.
Ovaj incident ambasadora Igora
Kalabuhova, kao njegova reakcija na
pro{losedmi~ni odlazak dvojice ~la-
nova dr`avnog Predsjedni{tva u
Ukrajinu, predsjedavaju}eg @eljka
Kom{i}a i njegovog kolege Denisa
Be}irovi}a, tek je posljednja u nizu
prijetnji ruskog diplomate u Saraje-
vu. Ima ih, pravo govore}i, svako
malo, u saop{tenjima koja nedvo-
smisleno predstavljaju mije{anje u
unutra{nja pitanja BiH.
-Ovakvi potezi dosad nisu nala-
zili na adekvatan odgovor liberalne
divizije me|unarodne zajednice u
Bosni i Hercegovini. Ona se u su{ti-
ni iscrpljuje mikromenad`iranjem
bosanskohercegova~ke politi~ke
scene i koalicija, zanemaruju}i da se
u {iroj regiji gradi jedna iliberalna
osovina koja }e preuzeti Zapadni
Balkan. Obrisi te osovine mogli su se
vidjeti na nedavnom sastanku u Bu-
dimpe{ti, podsje}a Tur~alo.
Prof. dr. Jasmin Ahi}, dekan Fa-
kulteta za kriminalistiku, krimino-
logiju i sigurnosne studije UNSA,
smatra da su sada ipak manje {anse
da se destabiliziuju pojedine dr`ave
Zapadnog Balkana, nego {to su bile
prije ruske agresije.
- Zbog dnevnopoliti~ke kakofo-
nije koja u odre|enim periodima
zahvati odre|ena podru~ja u BiH i u
regiji, odnosno Srbiji, Kosovu pa i
Hrvatskoj, nekako pro|u ispod ra-
dara odre|ene stvari koje se rade na
sigurnosnom planu. Prvenstveno
kad je u pitanju i sama operativa
NATO saveza, ka`e Ahi}.
Narod se boji.
Srbija
Rizik postoji, ali
su {anse male
uska invazija na Ukrajinu traje
R 18 meseci, {to je bacilo u vodu
nadanja svih onih proruski orjenti-
sanih gra|ana da }e „osvajanje Ki-
jeva trajati pola sata“. Kao da se i da-
lje namerno zaboravlja da je ruski
napad na Ukrajinu po~eo, u stvari,
2014. godine, odnosno pre devet
godina, ruskim anektiranjem Kri-
ma. Kao da i dalje namerno zabora-
vljaju da su pojedini Srbi i{li dobro-
voljno da ratuju na stranu Rusije,
tada, 2014. kao {to i 2022. i danas,
2023. odlaze. Mnogo ratovalo je i u
ozlogla{enoj Vagner grupi koju je
vodio nedavno poginuli Jevgenij
Prigo`in.
Pored razo~arenja u efikasnost
ruske armije, raslo je divljenje hra-
brosti ukrajinskih vojnika. Upore-
\ukanovi}, predsednik Centra za
„ Rusiji eventualni sukob na spoljnu politiku, ka`e da uvek po-
Balkanu mo`e koristiti za stoji mogu}nost oslikavanja ukra-
skretanje pa`nje sa rata u jinske krize kod nas. „Prilike unutar
Ukrajini
BiH pokazuju da se tamo ide ka ne-
koj vrsti zao{travanja odnosa izme-
dom sa razo~arenjem jednih i divlje- |u politi~kih elita. Odnosi Beogra-
njem drugih, ~ini se da se uve}avala da i Pri{tine su tako|e osetljiva te-
strepnja od potencijalnog sukoba na ma. Tre}a je promena ustava u Se-
Balkanu. ^itavu poslednju deceniju vernoj Makedoniji, progla{enje Bu-
20. veka ispe~atirali su ratovi na gara etni~kom manjinom. Tu je i
ovim prostorima. Rat u Hrvatskoj, u problem konstituisanja vlade u Cr-
BiH, rat na Kosovu i bombardova- noj Gori gde se poku{ava da pojedi-
nje SRJ. Bombardovanje je trajalo ni akteri koji imaju izvesnu bliskost
najkra}e. Ostali sukobi, daje se uti- sa Moskvom budu deo te vlade, ia-
sak, kao da jo{ uvek gladne u ne~i- ko se to izgleda ne}e desiti“, ka`e
jim stomacima, pogotovo izme|u \ukanovi}.
Kosova i Srbije. @elja za sukobom, Na{ sagovornik ka`e da za Rusi-
mogla se videti 24. februara 2022. ju eventualni sukob na Balkanu mo-
godine kada su pojedini srpski ta- `e koristiti za skretanje pa`nje sa in-
bloidi objavili da je Ukrajina napala tervencije u Ukrajini, „dislociranje
Rusiju. Isti ti tabloidi redovno pi{u me|unarodne pa`nje i poku{aj
da „[iptari napadaju Srbe“, da „ru- osna`ivanja vlastite pozicije kada je
{e srpske manastire“ ili da „~itav Za- rat u Ukrajini u pitanju“. Za pojedi-
pad mrzi Srbiju“. Iz svega gorenapi- ne analiti~are, poznavaoce me|una-
sanog, logi~na je strepnja od preliva- rodnih odnosa, uticaj Moskve kroz
nja ukrajinskog rata na Balkan. Srbiju i SPC na zemlje u regionu, po-
Sagovornik Danasa, Dragan gotovu na Crnu Goru, ve} je aksiom.
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023. 15

gova spolja, pre svega Rusije, mo- {lo do promene me|unarodnog po- proteklih mjeseci na Kosovu. Crna
gao da im pomogne u vezi sa svim lo`aja tih pojedinih aktera“, zaklju- Gora bi, kako je rekao, tako|e bila
{o se de{ava u ratu u Ukrajini koji se ~uje \ukanovi}. na udaru jer je dio „srpskog sveta“,
odu`io“, ka`e, dodav{i da ne isklju- ali se NATO ~lanstvo pokazalo kao
~uje takvu mogu}nost. „Ne mislim
da su mogu}i ratovi poput onih ‘90-
Crna Gora najbolja za{tita za stabilnost najma-
nje dr`ave u regionu.
ih godina, ali ne isklju~ujem mo- ^lanstvo u NATO-u „Drugi scenario je mnogo optimi-
gu}nost nekog vojnog incidentna ili
pobune“, ka`e.
{titi Crnu Goru sti~niji i volio bih da vjerujem da }e se
ostvariti: invazija u Ukrajini bi mogla
Ne samo {to je druga~ije geopo- at u Ukrajini traje ve} 18 mjeseci i da ubijedi skeptike u EU da je pro{i-
liti~ko okru`enje, nastavlja Latino-
vi}, ve} su sve zemlje regiona sveo-
R ugro`ava stabilnost na Zapad-
nom Balkanu, na {ta konstantno upo-
renje Unije pravi i najbolji odgovor
na nestabilnost u isto~noj Evropi.
buhvatno integrisane u evropski si- zoravaju zapadni partneri koji region Pro{irenje Unije je dakle ne samo u
stem bezbednosti, pre svega kroz smatraju ranjivim na ruski uticaj. interesu dr`ava Zapadnog Balkana,
OEBS, kao i nizom dokumenata, ko- Nedavno je Odbor za strano ve} je to u najboljem bezbjednosnom
ji sa sobom nosi mnogo obaveza. U uplitanje u Evropskom parlamentu
krajnjoj liniji, podse}a Latinovi}, mi (EP) objavio izvje{taj u kojem je na- „ Postoji i optimisti~niji
smo okru`eni zemljama NATO. „U veo da Rusija i dalje ima zna~ajan scenario da bi ruska
tu vrstu sukoba ne verujem ni da je uticaj na Zapadnom Balkanu i mo} agresija mogla da ubijedi
teoretski mogu}a“, tvrdi. da se mije{a u regionalne poku{aje skeptike u EU da je
Balkan od po~etka 21. veka pomirenja, integracije i reformi u pro{irenje Unije pravi i
predstavlja liniju razgrani~enja Za- pravcu demokratizacije. Kako su najbolji odgovor na
pada i Istoka. \ukanovi} ka`e da od ocijenili, mije{anje Rusije u Bosni i nestabilnost u isto~noj
2005. ili 2006. godine dolazi do raz- Hercegovini (BiH) ide preko Repu- Evropi
mimoila`enja Rusije i Zapada i po
pitanju Balkana, te da Rusija ja~a
svoj uticaj na ovom prostoru. „Po-
stoji ta vrsta zna~ajnog uticaja Mo-
skve na Zapadnom Balkanu. Oni }e
to svakako poku{ati da to dodatno
iskoriste, odnosno da zadr`e ili
osna`e svoje, gotovo pune dve dece-
nije, oja~ano prisustvo u regionu“,
ka`e \ukanovi}.
Branka Latinovi} ka`e da je za
Rusiju Balkan oslonac u Evropi, po-
red Belorusije. To je malo u odnosu
na ono {to je Rusiji neophodno da
Najbolja za{tita za stabilnost najmanje

Foto: [ljiivo
ostvari svoje ciljeve, pre svega za rat dr`ave u regionu: Ulazak Crne Gore u NATO
koji su po~eli u Ukrajini, smatra La-
tinovi}, isti~u}i da je politika Beo-
grada zbunjuju}a. „To vidimo u iz- blike Srpske (RS), u Crnoj Gori pre- i eknomskom interesu Francuske,
javama recimo Ivica Da~i}a, koji na- ko prosrpskih osje}anja u zemlji i Njema~ke i ostalih zapadnih ~lanica
Foto: EPA-EFE / Oleg Petrasyuk

Dan koji je izmenio kontinent: Kijev, 24. februara 2022.
Dragan \ukanovi} ka`e da su vidlji-
vi uticaji i kroz medijsku sferu.
S druge strane, Branka Latino-
vi}, ambasadorka u penziji i ~lanica
Foruma za me|unarodne odnose,
ka`e da je veoma mala {ansa za ko-
piranje ukrajinskog scenarija kod
stoji da umanji zna~aj u~e{}a premi- Srpske pravoslavne crkve (SPC) i na
jerke na Krimskoj platformi. Kada Kosovu - eksploatacijom i zapaljiva-
imate takve izjave to mo`e da zbuni. njem postoje}ih sporova na sjeveru.
[ta je u ovoj zemlji preovla|uju}e, Profesor me|unarodnih odnosa
proevropska politika ili politika u in- na univerzitetu u Bostonu i biv{i
teresu Ruske Federacije“, pita se na- ambasador Crne Gore pri NATO-u
{a sagovornica. Vesko Gar~evi} ka`e da, kada je ri-
nas. „Mogu}nost ukrajinske krize, Na pitanje kako bi Evropa reago- je~ o Crnoj Gori, NATO ~lanstvo se
odnosno, prelivanja ukrajinskog su- vala na mogu}i novi sukob na Balka- pokazalo kao najbolja za{tita za sta-
koba na Balkan je ne{to {to se poja- nu, \ukanovi} ka`e da je te{ko dati bilnost najmanje dr`ave u regionu.
vilo kao jedna konstantna tema na- ocenu kako bi to moglo da izgleda. Navodi da nakon 18 mjeseci od
kon agresije na Ukrajinu i sagleda- „Verovatno bi reakcija bila jaka, po~etka invazije na Ukrajinu mo`e
vanja mogu}nosti da li bi sukob na od ekonomskih sankcija, do potpu- se govoriti o dva potencijalna scena-
Balkanu podstaknut od nekih kru- ne izolacije. Kasnije bi, mo`da, do- rija kada je u pitanju mogu}i uticaj
na Zapadnom Balkanu.
„Da je invazija Ukrajine protekla
onako kako je Moskva prvobitno
planirala (brza smjena vlasti u Kije-
vu i uspostavljanje re`ima koji bi bio
naklonjen Putinu), to bi vjerovatno
ubrzalo postoje}e negativne trendo-
ve u na{em regionu. Moskva bi bila
ohrabrena da koristi svoje politi~ke
saveznike u regionu, prije svega Be-
ograd i Banjaluku, i ohrabruje ih u
namjerama da prodube nestabil-
nost kako bi se mogli inscenirati su-
kobi“, rekao je Gar~evi} za Vijesti.
Smatra da bi Kosovo i BiH plati-
li posebno veliku cijenu. Beograd bi,
Foto: EPA-EFE / Andrej ^uki}
EU“, kazao je Gar~evi}.
Prema njegovim rije~ima, po-
stoje neke indicije da u Briselu (EU)
ovakvo razmi{ljanje nije vi{e inci-
dent, ve} se o tome razgovara kao
mogu}oj opciji.“Refleksije prvog
scenarija smo mogli da osjetimo to-
kom pro{le i ove godine i gleda}e-
mo ih u narednom periodu, nadam
se da }e vrijeme za ovaj drugi sce-
nario do}i uskoro“, zaklju~io je
Gar~evi}.
Crna Gora ima uskla|enu spolj-
nu politiku sa spoljnom politikom
EU i redovno donosi odluke o pro-
du`avanju restriktivnih mjera
(sankcija) usmjerenih protiv odre-
|enih osoba, subjekata i organa s
obzirom na situaciju u Ukrajini. S
obzirom na to da je u Crnoj Gori u
toku proces formiranja nove vlade,
iz EU su vi{e puta poru~ili da od no-
vih vlasti o~ekuju da nastavi prozap-
dni spoljnopoliti~ki kurs.
Pitanje uskla|ivanja spoljne po-
litike EU i Crne Gore definisano je
obavezama iz poglavlja 31 u prego-
vorima o pridru`ivanju Crne Gore
Uniji.

kako je kazao, kroz koncept „srp- Autori/ke

skog sveta“ poku{ao da dalje ohra-
Edin Barimac (Oslobo|enje)
Sna`na vezanost dela Srbije s Rusijom:
bri centrifugalne sile u BiH (Repu-
Marko ^onjagi} (Danas)
Putinov mural u Beogradu blika Srpska) i isprovocira jos ve}e Biljana Matija{evi} (Vijesti)
incidente od onih koji su se desili
16
EKONOMIJA
Koliki deo plate pu{a~i u Srbiji tro{e na duvan
Za cigarete mese~no
ode tre}ina minimalca
BEOGRAD // Ljubitelji duvanskog
dima za jednu paklicu cigareta iz-
dvajaju od 320 do 450 dinara, a s
obzirom na akcizni kalendar, na
po~etku svakog januara i jula do
2025. one }e biti sve skuplje.
Paklica LD Club Blue i Silver
100s, Monte Carlo Blue i Azure
100s proizvo|a~a „Japan tobako“
sada ko{ta 320 dinara.
Camel Compacta, LD Red i Blue
100s je 350 dinara, a Camel Com-
pact 100s, Winston Xstyle Blue i
Silver su za 10 dinara skuplji.
Winston Xstyle Long, Red, Blue,
Silver kao i Camel Yellow i Blue
100s ko{taju 360 dinara, a Winston
Classic, Blue, White kao i 100s Red
i Blue (gold) 370 dinara.
Za Sobranie Superslims, Black i
Refine potrebno je izdvojiti 450 di-
nara. Lucky Strike, u zavisnosti od
vrste, ko{ta od 350 i 370 dinara, a
paklica Pall Mall-a prodaje se od
320 do 350.
Najskuplje cigarete proizvo|a~a
„Briti{ amerikan tobako“ su Dun-
hill, ~ija je cena 450 dinara.
Sa druge strane, Marlboro „Fili-
pa Morisa“ ko{ta od 390 do 430,
Eve 450 a Bond 340 dinara.
Sa druge strane, minimalna cena
rada utvr|ena avgusta pro{le godine
iznosi oko 40.000 dinara, odnosno
330 evra, dok minimalna potro{a~-
ka korpa ko{ta oko 52.000 dinara.
Ako prose~na osoba pu{i jednu
paklicu dnevno i zara|uje minima-
lac, na mese~nom nivou potrebno
je da izdvoji oko 9.600 dinara, {to je
24 odsto od ukupne plate. Ovo va`i
ako konzumira najjeftinije cigarete.
BROJKE
Nasuprot tome, ako neko ko
prima minimalac pu{i na primer
Sobranie ili Eve, za paklu u periodu
od mesec dana izsvoji}e 13.500 di-
nara, to jest 34 odsto svoje zarade.
Ipak, prose~na plata u junu iz-
nosila je 85.539 dinara, ali je medi-
jalna zarada, odnosno iznos do ko-
ga prima pola zaposlenih, bila
65.358 dinara.
To zna~i da je 50 odsto zaposle-
nih pu{a~a, pod uslovom da konzu-
miraju jednu paklicu dnevno, iz-
dvajalo od 15 do 34 odsto primanja
za ovu naviku.
Prema broju pu{a~a Srbija se
nalazi me|u vode}im zemljama u
Evropi, a po broju `ena koje konzu-
miraju ovaj porok zauzimamo dru-
go mesto u celom svetu.
Podse}amo, osim {to pu{a~e od
naredne godine o~ekuje ponovno
Foto: EPA-EFE / Adi Weda
poskupljenje, ministarka zdravlja
Danica Gruji~i} izjavila je da se na-
da da }e tada biti donet zakon o za-
brani pu{enja u zatvorenom pro-
storu.
„Sva ispitivanja NALED-a i Ba-
tuta pokazala su da 75 odsto gra|a-
na podr`ava taj zakon. To su oni
koji ne idu u zatvorene prostorije,
jer ne mogu da di{u od dima. U to-
ku je uskla|ivanje zakonskih akata,
a zatim }e taj zakon }e oti}i na jav-
nu raspravu“, kazala je Gruji~i}.
Ona je ranije upozoravala i da bi
kazne za kr{enje zabrane pu{enja u
ugostiteljskim lokalima, nakon
usvajanja zakona o zabrani pu{enja
u zatvorenom prostoru, trebalo da
budu milion dinara.
K. Bond`uli}
od 40 do 55
evra
napla}uju firme po stablu orezivanja drve}a koje
ne predstavlja opasnost ni za ljude ni za imovinu
Sindikat radnika EPS-a tvrdi da dupli ar{ini Narodne banke uvode pravno bezvla{}e u Srbiju
Opasan presedan o
zapleni novca klijenata
BEOGRAD // „Narodna banka Sr-
bije svojim neodgovornim izjava-
ma, a zapravo propu{taju}i da u
svom domenu obezbedi za{titu ko-
risnika bankarskih i finansijskih
usluga, dovodi u zabludu javnost i
{titi neodgovorno rukovodstvo Po-
{tanske {tedionice. Umesto da od-
govori na konkretno pitanje Dana-
sa (o tome da li Po{tanska {tedioni-
ca ima pravo da blokira ra~un sin-
dikalnog fonda bez odluke suda ili
drugog nadle`nog organa), NBS je
navela gomilu interpretacija normi
koje se ne primenjuju na vo|enje
ra~una sindikata kod poslovne
banke - navodi se u reagovanju Sin-
dikata radnika Elektroprivrede Sr-
bije povodom odgovora NBS na-
{em listu o blokadi ra~una Fonda
solidarnosti te sindikalne organiza-
cije u Po{tanskoj {tedionici.
U Sindikatu ocenjuju da NBS
namerno izbegava da odgovori na
pitanje, „jer je odgovor da Po{tan-
ska {tedionica nije mogla da bloki-
ra ra~un Sindikata radnika EPS“.
Sindikalci navode da se NBS nije
tu zaustavila ve} navodi da postoji
spor o tome ko je zakonski zastup-
nik sindikata, te da }e sredstva biti
odblokirana kada sindikat banci do-
nese pravosna`nu odluku suda ko je
zakonski zastupnik sindikata.
- A u prethodnom delu odgovora
sami ka`u da se ne me{aju u poslov-
ne odluke banaka. Dakle ovo ukazu-
je da NBS stoji iza blokade sredstava
Sindikata radnika EPS i onemogu}a-
vanja le~enja zaposlenih. [tavi{e iz
ovog saop{tenja NBS jasno je da su se
u ovaj slu~aj ume{ali bez pravnog
osnova, jer kako sami navode oni
mogu da vr{e kontrolu rada poslov-
nih banaka po zahtevu korisnika fi-
PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
od 260 do 460
po stablu, ta cena dosti`e ukoliko se radi o
komplikovanijoj se~i celog drveta ili njegovom obaranju
nansijskih usluga, ali je jasno da u
ovom slu~aju taj osnov nisu imali.
Ostaje nedore~eno po kom osnovu
se NBS ume{ala u ovaj slu~aj i ko ih
je ovlastio da nala`u banci i korisni-
ku finansijskih usluga postupanje su-
protno zakonu. Da stvar bude jo{ go-
ra NBS je iznela pravno besmislenu
tezu, da dok traje sudski spor Sindi-
kat radnika EPS ne mo`e da raspola-
`e sredstvima na ra~unu iako ne po-
stoji ni jedna sudska odluka kojom se
takva zabrana nala`e. Dakle dovolj-
no je da korisnik finansijskih usluga
bude u sporu i da mu banka zapleni
sredstva. Ovo je opasan presedan ko-
ji uvodi potpuno pravno bezvla{}e i
nesigurnost u Republici Srbiji - sma-
traju u Sindikatu radnika EPS-a.
Sindikalci ukazuju na druga~ije
ar{ine NBS u sli~nim situacijama
kada je bio problem oko kori{}enja
sredstava pravnih lica koja tako|e
ne registruju ovla{}eno lice kod
APR. Tada se NBS rukovodila za-
konom i nije joj padalo na pamet da
nala`e ~ekanje sudskih odluka.
Podse}anja radi, u izjavi datoj za
Danas, povodom blokade ra~una
Sindikata radnika EPS-a od strane
Banke Po{tanska {tedionica, nadle-
`ni u Narodnoj banci Srbije, istakli
su, izme|u ostalog, da „imaju}i u vi-
du da se vodi spor pred sudom radi
utvr|ivanja koje lice je zaista zakon-
ski zastupnik sindikata, nakon {to
sud donese pravosna`nu presudu a
zatim je sindikat dostavi banci, bi}e
omogu}eno i izvr{avanje transakci-
ja preko ra~una sindikata“.
^lanovi Sindikata radnika Elek-
troprivrede Srbije protestovali su u
ponedeljak ispred filijale Po{tanske
{tedionice u Beogradu u Ulici kra-
ljice Marije zbog blokade ra~una
evra
Foto: FoNet / Marko Dragoslavi}
Fonda solidarnosti te sindikalne or-
ganizacije te sindikat ne mo`e svo-
jim ~lanovima i njihovim porodica-
ma da isplati novac za le~enje kojim
raspola`e na tom ra~unu. Na prote-
stu su bili prisutni i roditelji bolesne
dece koja ~ekaju na sredstva iz Fon-
da solidarnosti.
Sindikalce u protestu je primio
Bojan Keki}, predsednik Izvr{nog
odbora Po{tanske {tedionice, koji
nije prihvatio njihov zahtev da se
ra~un odblokira navode}i da je re~
o odluci koja je doneta po njego-
vom nalogu.
Naime, pred nadle`nim sud-
skim organima trenutno se vodi
spor izme|u dve suprotstavljene
struje u Sindikatu radnika EPS-a
oko toga ko ima pravo na legitimi-
tet i kori{}enje imena te reprezen-
tativne sindikalne organizacije u
Elektroprivredi Srbije.
U Sindikatu radnika EPS-a pak
tvrde da Keki} nema pravo da do-
nose odluku kakvu je doneo. Prvi
razlog po njima je taj, {to blokadu
ra~una mo`e da nalo`i samo neki
nadle`ni organ a nikako poslovod-
stvo Po{tanske {tedionice.
Tako|e, tvrde da njihova struja
ima re{enje o registraciji Sindikata
radnika EPS-a koje je izdalo resor-
no Ministarstvo za rad, zapo{ljava-
nje, bora~ka i socijalna pitanja.
Shodno tome, smatraju da je Keki-
}eva odluka pravno neutemeljena i
da stoga mora biti odmah ukinuta.
S obzirom da menad`ment
Banke Po{tanska {tedionica nije
prihvatio da odblokira njihov ra-
~un, predstavnici Sindikata radni-
ka EPS-a najavili su nastavak pro-
testa i njegovu radikalizaciju.
G. Vlaovi}
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
Stru~njaci o Vu~i}evoj najavi da }e stadionima upravljati stranci „jer mi ne umemo“
„To nije stadion u Leskovcu, to
predsednik sebi podi`e spomenik“
BEOGRAD // Predsednik
Srbije Aleksandar Vu~i} izja-
vio je prilikom obilaska no-
vog stadiona u Leskovcu da
}e Srbija za {est meseci da
izabere jednog od najboljih
provajdera za upravljanje
stadionima, jer to ljudi u Sr-
biji ne umeju da rade. Me|u-
tim, sagovornici Danasa
smatraju da je takva izjava
poni`avaju}a za struku.
Vu~i} je naglasio da samo
odr`avanje trave na lesko-
va~kom stadionu ko{ta od
12.000 do 15.000 evra me-
se~no i da }e to u po~etku
preuzeti Fudbalski savez Sr-
bije (FSS), a potom operater
iz inostranstva.
X Dugali}: Svi novi
stadioni koji se grade
u Srbiji, uklju~uju}i i
nacionalni stadion,
ne mogu da budu
profitabilni
„Oni }e upravljati sa vi{e
objekata, mi }emo kao dr`a-
va da postignemo ugovor,
deo tro{kova }e se vratiti
kroz lokale, a deo kroz sadr-
`aje, koncerte, bioskopske
projekcije, to }e da rade naj-
bolji ljudi na svetu, ja to ne
znam“, rekao je on.
Vu~i} je najavio skoro
otvaranje stadiona i u Lozni-
ci i Zaje~aru, a potom i naci-
onalni stadion u Beogradu.
Ekonomista i redovni
profesor Fakulteta za prime-
njenu ekologiju FUTURA
Bo`o Dra{kovi} za Danas ka-
`e da je ~lanstvo u stranci za
vlast ispred struke.
„Vu~i} je nastavio i do
krajnosti paradoksa doveo
na~in upravljanja u javnom
sektoru, postojao je politi~ki
uticaj i pre njega, to su radile
i demokrate, ali on je to do-
veo do apsurda. Postavljaju
partijske ljude na pozicije u
klju~nim mestima odlu~iva-
nja, koji su nesposobni ili
ako su i sposobni, ne smeju
od njegovog autoriteta ni{ta
KURS
117,2341
ZVANI^NI SREDNJI KURS NARODNE BANKE SRBIJE ZA DANA[NJI DAN
da urade i sami prihvataju da
budu nesposobni. Oni dovo-
de ~lanove SNS-a bez obzira
da li su stru~ni ili ne, a sada
po{to je taj rezervoar iscrpeo
potpuno, sada poni`ava i
svoje sopstvene ~lanove, ali
ne samo njih koji su to pri-
hvatili, ve} poni`ava i ~itavu
struku u Srbiji“, nagla{ava
Dra{kovi}.
On isti~e da u Srbiji ima-
mo sposobnih ljudi, koji od-
laze da rade za strane privat-
ne kompanije, ali ne dr`avne.
„Poni`avanje je sopstve-
nog naroda kada u dr`avne
kompanije dovodite strance
da upravljaju, kao {to je ura|e-
no i sa EPS-om, a Vu~i} je to
najavio kao model u ~itavoj Sr-
biji. Ljudi od znanja i struke se
ne uklapaju u poltronski mo-
del“, ukazuje na{ sagovornik.
On navodi da neki stra-
nac mo`e da bude savetnik,
da bi se primenila neka isku-
stva iz sveta, ali, kako isti~e,
to mora biti transparentno i
mora se znati koliko to ko{ta.
„Ne mo`emo da prihvati-
mo da od toliko mladih i
obrazovanih ljudi niko nije
sposoban da radi u javnom
sektoru. To mogu samo ako
postanu politi~ki poltroni, a
onda vi{e nije relevantna nji-
hova stru~nost, ve} poltron-
stvo, tome se mora stati na
kraj“, nagla{ava Dra{kovi}.
On tvrdi da su stadioni u
Srbiji apsolutno neprofitabil-
ni, a da }e to biti i novi.
„Fudbal je upao u ruke ma-
fije, koja je u sprezi sa dr`avom
i to je oteralo navija~e sa stadi-
ona, a oni su ti koji ih finansira-
ju“, obja{njava Dra{kovi}.
On ukazuje na to i da je
sport potpuno devastiran u
Srbiji.
„U Beogradu su propali i
stadion OFK Beograda, JNA,
Rajko Miti}... oni propadaju
jer publika ne `eli da gleda
bedni fudbal koji se kod nas
igra“, ka`e Dra{kovi}.
On dodaje i da nije plani-
rano kako }e se ova investici-
ja isplatiti.
108,7515
Nije planirano kako }e se ova investicija isplatiti: Vu~i} u poseti stadionu u Leskovcu
„Zanimljivo je ~uti u kom
vremenskom intervalu i na
osnovu kojih parametara }e
se investiranje u nacionalni
stadion isplatiti. Vu~i} je do-
neo odluku koju }emo mi
pla}ati. Stadioni u Srbiji su
ve} poslednjih 20 godina
neodr`ivi, a neodr`ivi su za-
to {to zapravo nemate sport,
ve} imate politi~ku manipu-
laciju sportom“, ka`e Dra-
{kovi}.
Profesor na Ekonom-
skom fakultetu u Kragujevcu
Veroljub Dugali} za Danas
ka`e da je ova Vu~i}eva izja-
va samo trenutak iskrenosti.
„Oni su svojevremeno
priznali i da ne znamo da
upravljamo EPS-om. Onaj iz
pe~enjare je upropastio EPS i
tada smo shvatili da mi ne
umemo da upravljamo tim
preduze}em i doveli smo
Norve`ane. Sada ne umemo
da upravljamo stadionima i
dove{}emo strance, a ~ime
mi umemo da upravljamo“,
pita na{ sagovornik.
Kako upravljamo prosve-
tom, kako zdravstvom, pita
on i dodaje da je to u svim
oblastima tako.
„Svi veliki objekti su u ve-
likim problemima, ko god da
upravlja njima. Ne umemo
to da radimo i ne treba to da
radimo. To zna~i da }emo u
svim drugim oblastima mo-
rati da dovodimo strance da
upravljaju“, ukazuje Dugali}.
On nagla{ava da tako ne{to
EKONOMIJA 17
Foto: FoNet / Ljiljana Stojanovi}
mo`da i jeste re{enje. „Da igraju ~etvrte ili pete lige“, |uju}i u znanju svoje kolege
dovedemo nekog Holan|a- obja{njava Dugali}. sa vode}ih svetskih univerzi-
nina ili [ve|anina da bude On isti~e da je motiv iz- teta. Nije mogu}e da nemamo
upravnik ove zemlje i da se gradnje tih stadiona podiza- stru~nih ljudi kojima bismo
ukinu partije i da svi po~ne- nje spomenika sebi. poverili upravljanje stadioni-
mo da radimo. Da zaboravi- „To nije stadion u Le- ma“, ka`e na{ sagovornik.
mo na politiku, jer ona nije skovcu, on pravi sebi spome- On smatra da stranci ne}e
za nas“, ka`e Dugali}. nik. A koliko }e to ko{tati ko nu`no uraditi dobar posao.
On smatra da svi novi stadi- }e to odr`avati, to nikoga ne „Za{to da dolaze Norve-
oni koji se grade u Srbiji, uklju- zanima, to }emo shvatiti po- `ani da nam za velike pare
~uju}i i nacionalni stadion, ne sle pet ili 10 godina“, ukazuje ka`u kako da reformi{emo
mogu da budu profitabilni. Dugali}. energetski sektor, tako {to
poskupimo struju? Da li ne-
X Dra{kovi}: Poni`avanje je sopstvenog naroda ko zaista misli da je strani
kada u dr`avne kompanije dovodite strance da upravlja~ unapredio organi-
upravljaju, kao {to je ura|eno i sa EPS-om, a Vu~i} zaciju rada Beogradskog ae-
je to najavio kao model u ~itavoj Srbiji. Ljudi od rodroma“, pita Obradovi}.
znanja i struke se ne uklapaju u poltronski model On dodaje da Vu~i}, poput
kolonijalnog upravnika, vodi
X Obradovi}: Nije mogu}e da nemamo stru~nih politiku u korist stranog kapi-
ljudi kojima bismo poverili upravljanje stadionima. tala, a na {tetu gra|ana Srbije.
Istovremeno, stranci ne}e nu`no uraditi dobar posao „Zadu`i se u inostranstvu
i strancima pla}a kamate, ra-
„Nacionalni stadion je po- Profesor na Fakultetu or- dove izvode strane firme, na
gre{no i zami{ljen. Ko }e igrati ganizacionih nauka u Beo- gradili{tima rade strani dr`a-
tamo? Reprezentacija }e tamo gradu Vladimir Obradovi} vljani, i na kraju novoizgra-
igrati mo`da pet ili {est utak- ukazuje da SNS mo`da nema |enim objektima upravljaju
mica godi{nje, a tro{kovi odr- kadar, ali da Srbija ima. stranci. Gra|anima Srbije i
`avanja za takav jedan objekat „Bez la`ne skromnosti, njihovim potomcima ostaju
su ogromni, {to }e se pokazati Srbija ima vrhunske lekare, dugovi i obaveze. Interesi
vrlo brzo. Odr`avati takav sta- in`enjere i rukovode}i kadar. stranog kapitala su na taj na-
dion je te{ko, a na stranu to ko- Sramota je da predsednik na ~in zadovoljeni“, ukazuje
liko }e sama izgradnja ko{tati“, ovaj na~in omalova`i i poni- Obradovi}.
navodi na{ sagovornik. zi sve na{e gra|ane“, nagla- Ovakav pristup, kako ka-
On smatra da je ista situ- {ava on. `e, ima i dugoro~an negati-
acija i za planirane lokalne Obradovi} podse}a da su van efekat.
stadione. decenijama unazad firme sa Ne ostavlja prostor na{im
„Kod nas se zgrade ne ovih prostora izvodile najslo- preduze}ima da rade i da se
odr`avaju kako treba, ni pu- `enije projekte {irom sveta. razvijaju, pa }e jaz sa razvije-
„Na{i studenti na presti- nim privredama vremenom
tevi kada padne sneg, a kako
}e tek stadione. Tu nema di- `nim svetskim takmi~enjima biti sve ve}i. I to je pora`ava-
leme, to nisu profitabilni sta- godinama osvajaju prva me- ju}a politika“, zaklju~uje on.
dioni. Ve}ina tih klubova sta, medalje i nagrade, pobe- V. Stojsavljevi}
18 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

POGLED Biv{i britanski premijer Boris D`onson izjavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin „morao da

GLOBUS NA SVET
ubije“ {efa Vagnera Jevgenija Prigo`ina i rekao da ne mo`e biti mirovnih pregovora sa Putinom
o Ukrajini. D`onson je u autorskom tekstu za Dejli mejl spekulisao o Prigo`inovim poslednjim
trenucima, samo nekoliko dana nakon {to se avion za koji se veruje da je prevozio {efa
Vagnera sru{io u polju severozapadno od Moskve na putu za Sankt Peterburg, pi{e CNN.

Kako je vo|a pla}enika na ukrajinskom frontu {efu ruske dr`ave odjednom postao beskoristan

Prigo`in je mrtav, ali Vladimir

Putin se nije re{io problema X Prigo`in je postao
U Putinovoj hijerarhiji mo}i,
vo|a pla}enika i biv{i osu|e- profesionalni
nik Jevgenij Prigo`in bio je opunomo}enik koji je
apsolutno jedinstven, pi{u u uvek rado slu`io
analizi za CEPA.org Irina Putinu, bilo da
Borogan i Andrej Soldatov, podriva ameri~ke
ruski istra`iva~ki novinari i izbore, da preplavi
suosniva~i Agentura.ru, koji dru{tvene mre`e
prati aktivnosti ruske tajne la`ima i tako zatrpa
slu`be.
Ukazuju da Prigo`in nije ruske neprijatelje
dolazio iz KGB-a i nikada ni- X Kada je {efu trebalo
je bio profesionalni birokra- da se ne{to osetljivo
ta, ali je postigao izuzetno vi- i prljavo uradi,
sok polo`aj u hijerarhiji Kre- Prigo`in je uvek bio
mlja. To je bilo sve zahvalju- spreman i voljan
ju}i jednom ~oveku - Putinu.
Prigo`inova korisnost bila je tu, odmah pretpostavili da je
tajna njegovog uspona. Do- Prigo`in ubijen po Putino-
nedavno, Putin je u biv{eg vom nare|enju.

Foto: EPA-EFE ANATOLY MALTSEV

plja~ka{a gledao kao na ne- Ovi misteriozni „odmet-
koga ko je sposoban da po- ni~ki elementi“ su uobi~aje-
pravi svaku krizu koju ne- na karakteristika ruskih po-
spretni dr`avni aparat - suvi- liti~kih ubistava. Oni su bili
{e spor ili glup - ne bi re{io. glavni osumnji~eni u svim
Prigo`in je postao profe- prethodnim atentatima - od
sionalni opunomo}enik koji trovanja Aleksandra Litvi-
je uvek rado slu`io Putinu na no, uklju~ivalo, pre svega, kontinentu, kroz poslove njenka u Londonu i strelja-
bilo koji na~in, bilo da podri- vojsku - ministra odbrane „dragulji za oru`je“ u kojima Hladnokrvni i prora~unati diktator nja Ane Politkovske u Mo-
va ameri~ke izbore, da pre- Sergeja [ojgua i na~elnika su Vagnerovi pla}enici obez- skvi 2006. do hladnokrvnog
Putin je izabrao predvidljivost. Hladnokrvan i prora~unat dik-
plavi dru{tvene mre`e la`i- General{taba Valerija Gera- be|ivali re`imske elite u za- ubistva Borisa Njemcova na
tator, odvojio je vreme da proceni Prigo`inovu imovinu i re-
ma i tako zatrpa ruske nepri- simova koji su bili glavne menu za pravo da plja~kaju surse. Uvek dobar takti~ar, poku{ao je da poni`enje pobune samo nekoliko koraka od
jatelje neistinama, ili da re- mete Prigo`inovih dijatriba. robu na kontinentu - zlato i pretvori u svoju korist, uklanjanjem tvrdolinija{a u vojsci i su- Kremlja 2015. kao i trovanja
grutuje biv{e cimere iz za- Da bi zastra{io civilne biro- naftu. zbijanjem glasa neslaganja u vojnim krugovima. A onda je, 23. Alekseja Navaljnog 2020.
tvorske }elije - ubice i silova- krate i oligarhe, Prigo`in je Kada je {efu trebalo da se avgusta, napravio svoj potez. Prigo`inov avion je oboren ubr- Ovoga puta o~igledno ni-
telje - da se bore u Ukrajini i o{tro govorio o svojoj `elji da ne{to osetljivo i prljavo ura- zo nakon {to su se pojavile vesti da je davno nestali general je tako. Skoro svi koji imaju
da ginu u hiljadama, dok je po{alje razma`enu, bogatu di, Prigo`in je uvek bio spre- armije Sergej Surovikin, jedan od najsposobnijih Putinovih bilo kakvo znanje o ovom pi-
ratom umorna ruska vojska decu na bojno polje, i o svom man i voljan. oficira, smenjen sa mesta {efa vazduhoplovstva. Surovikin, tanju, i zapadni i ruski, veru-
poku{avala da se sabere po- malju. Ali uvek postoji problem poznat kao general Armagedon, bio je zaslu`an za spasavanje ju da Putin nije protra}io dva
sle niza poraza. Uli~no prepreden i pot- sa ljudima poput Prigo`ina. snaga od 30.000 ljudi koje su se povukle iz Hersona pro{le je- meseca od poni`avaju}e po-
Prigo`in je tako|e delo- puno nemoralan, Prigo`in se Oni deluju daleko iznad nor- seni, ali je tako|e re~eno da ima intimne veze sa Vagnerom. bune. I to Prigo`inovo ubi-
vao kao sredstvo za zastra{i- tako|e pokazao kao veoma malnih granica i poseduju stvo, zajedno sa ve}im delom
vanje i debalans Putinove eli- efikasan u {irenju {tetnog smelost ro|enu iz iskustva hijerarhije Vagnerove grupe,
te tokom rata. To je, narav- uticaja Kremlja na afri~kom koja uspeva jer takav avantu- ji su delovali van nje - prvo vojskom. Njegove javne pri- promenilo je njegov imid` sa
rizam nije ograni~en biro- Ramzana Kadirova, pred- tu`be (jednom snimljene is- slabe i neodlu~ne na kontro-
kratskim pravilima. sednika ^e~enije, a zatim pred Vagnerovih le{eva) po- lu. Problemi i dalje postoje.
Operateri za zastra{ivanje Ovo je dilema za lidera re- Prigo`ina. Kriza - a rat je naj- stale su smetnja, a potom i Razlozi zbog kojih je Putinu
`ima poput Putina: Da, ko- ve}a kriza koju je Putin ikada izazov u obliku junske pobu- bio potreban Prigo`in i dalje
Putin se suo~ava sa drugim strate{kim izazovima: treba da dr- rektor deluje kada drugi ne imao - jasno je stavila do ne. Putin se utrkivao da ubla- postoje. Postoje takti~ki pro-
`i svoje generale na uzici i van ravnote`e. On treba da izmisli rade i dobija rezultate; s dru- znanja da se ovo balansiranje `i krizu i uspeo je, ali mu je to blemi - kako obezbediti glat-
vi{e na~ina da zastra{i svoju elitu, a potrebni su mu i operate-
ge strane, re`im je zasnovan ne mo`e nastaviti. ostavilo izazov. [ta je va`nije ku tranziciju unosnih afri~-
ri spremni da pohrle k njemu sa neortodoksnim re{enjima ka-
da stvari krenu naopako na bojnom polju. Jer o~ajni~ki i krva- na predvidljivosti. Putin je Prigo`in, ~iji su nemilo- - sposobni i ambiciozni kih ugovora sa Vagnera na
vi rat se i dalje vodi, a Putin ne pobe|uje. Predvidljive, poslu- veoma dugo pronalazio na- srdni borci vi|eni kao najefi- avanturisti, ili poslu{ni, ali ne grupe koje kontroli{u vojna
{ne i zastra{ene birokrate su u redu u mirnodopskim, ali u rat- ~in da `onglira sa ovim kon- kasnija sila na ruskoj strani, ba{ kompetentni birokrate? obave{tajna slu`ba kao {to je
no vreme se tra`i ne{to druga~ije. Kao {to je Prigo`in pokazao, kurentnim potrebama. po~eo je da se di`e iznad se- Bilo je prili~no zapanjuju- GRU; i {ta raditi sa Vagne-
to zna~i oslanjanje na nestabilniji tip osobe, nekoga ko mo`e Njegova birokratija je be. Predvidljivo, po~eo je da }e da su svi na{i izvori u Ru- rom u Belorusiji, da nave-
postati izuzetno opasan. Hteo to Putin ili ne. ostala lojalna i poslu{na, a rizikuje kada se na{ao na po- siji, uklju~uju}i i mnoge u dem samo neke.
imao je svoje popravlja~e ko- gre{noj strani svog posla sa bezbednosnom establi{men- S. D.
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023. GLOBUS 19

Predsednik Republike Srpske obratio se okupljenima na

Ko~i}evom zboru

Dodik: Pokazujemo
im srednji prst
BANJA LUKA // Predsednik Repu-
blike Srpske Milorad Dodik izjavio je
ju~e na „Ko~i}evom zboru“ na Ma-

Foto: EPA-EFE / Mohamed Saber

nja~i da }e od sada sve strance zvati
„Rudonjama“, optu`iv{i SAD, Ne-
ma~ku i posebno Veliku Britaniju da
vode politiku usmerenu protiv Srba.
„Iako mislimo da smo se izborili

Foto: BETAPHOTO / Milo{ Mi{kov

X Iako mislimo da smo se
Upozorenju je prethodila sednica u`eg sastava tela Vlade zadu`enog za bezbednost izborili za slobodu, mi i

Hamas preti ratom

danas ovde imamo
Rudonje, kao u
Ko~i}evo doba

ako Izrael obnovi

za slobodu, mi i danas ovde imamo protiv njega podiglo Tu`ila{tvo BiH
Rudonje, kao u Ko~i}evo doba. Ima- zbog nesprovo|enja odluka visokog
mo glavnog Rudonju iz istog naroda predstavnika u BiH. Ponovio je da
iz kojeg je bio i onaj iz Ko~i}eve pri- BiH „nije na{a dr`ava, ve} na{e tre-
~e. Taj Rudonja ho}e da otme zemlju nutno moranje“.

ciljana ubistva
GAZA // Zvani~nik islamskog eks-
tremisti~kog Hamasa, vladaju}eg u
pojasu Gaze, Salah al - Aruri upozo-
rio je Izrael da ne obnavlja ciljana
Srbima, a mi mu iz inata pokazuje- „Bez Republike Srpske nema slo-
mo srednji prst“, rekao je Dodik, bode. Bez Republike Srpske nema
obra}aju}i se prisutnima na „Ko~i}e- Srba na Manja~i, bez Republike Srp-
vom zboru“, izvestila je Beta. ske nema ni Ko~i}evog zbora“, za-
Dodao je da i on usko ide na „ne- klju~io je Dodik. Potom se uputio
ke sudanije“, kao nekada Ko~i}evi ju- pod {atore.
naci, aludiraju}i na optu`nicu koju je D. S.
Netanjahu: Hamas }e platiti „punu cenu“
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu upozorio je Predsednik Nove srpske demokratije optu`uje mandatara
danas da }e Hamas i Iran platiti „punu cenu“ posle za sastav crnogorske vlade
Foto: EPA-EFE / Menahem Kahana

ubistva lidera te organizacije jer bi to
moglo izazvati „regionalni rat“.
Upozorenju je prethodila sedni-
ca u`eg sastava tela Vlade Izraela, za-
du`enog za bezbednost, pro{le ne-
delje, posle nekoliko smrtonosnih
napada na Izraelce na Zapadnoj
obali, na kojoj je, kako je naveo kabi-
net premijera Banjamina Netanja-
hua, donet „niz odluka da se ciljaju
teroristi“, prenela je Beta.
Netanjahu i ministar odbrane Jo-
X U intervjuu za libanski
proiranski medij
Al-Majadin Al-Aruri,
zamenik vo|e politi~kog
krila Hamasa, je tvrdio da
je Izrael odlu~io da ubije
niz li~nosti, uklju~uju~i
visokog komandira
organizacije
Muhamada Deifa
pretnji lidera Hamasa Saleha al-Arurija regional-
nim ratom. „Hamas i drugi iranski pomo}nici vrlo
dobro shvataju da }emo se svim sredstvima boriti Mandi}: Spaji} poku{ava
da prekroji izbornu volju
protiv njihovih poku{aja da promovi{u terorizam
protiv nas, u Judeji i Samariji (Zapadnoj obali), u
Gazi i bilo gde drugde“, rekao je Netanjahu na po-
~etku sednice svoje Vlade.“Ko god poku{a da nam PODGORICA // Predsednik Nove ku Spaji}u, rekao je Mandi} u izjavi
na{kodi, ko god finansira, organizuje, {alje teror srpske demokratije i jedan od lide- za medije. „Naime, kao va`an alat u
protiv Izraela, plati}e punu cenu“, dodao je izraelski lider. Tu poruku Neta- ra koalicije „Za budu}nost Crne Go- akciji prekrajanja te volje koristi se i
njahu je uputio i pro{le nedelje posle dva palestinska oru`ana napada na re“ (ZBCG) Andrija Mandi} izjavio pri~a o proceni iskrenosti koalicije
okupiranoj Zapadnoj obali u kojima je ubijeno troje Izraelaca. Izrael je ozna- je ju~e kako mandatar Milojko Spa- ZBCG i razgovori koji se ti~u dava-
~io i Hamas i Iran odgovornim za napade, tvrde}i da ih Teheran finansira. ji} poku{ava na sve na~ine da pre- nja mandata za sastav nove vlade
kroji izbornu volju gra|ana i istisne kod predsednika Crne Gore“, naveo
nama zbog uloge u velikim terori- ni~nik Hamasa. On je rekao da se tu koaliciju iz vlade, javlja RTCG. je Mandi}, a preneo Fonet. Kako se
sti~kim napadima. Hamas „sprema za sveop{ti rat i di- Mandi} je jo{ jednom pozvao sino} ~ulo nakon Glavnog odbora
Al-Aruri je na izraelskoj listi tra- skutuje o izgledima za taj rat sa rele- predsednika Crne Gore Jakova Mi- PES, koalicija Za budu}nost CG ne
`enih jer je navodno 2014. godine vantnim stranama“, podsetiv{i na mo`e u vladu zbog nedostatka
organizovao otmicu i ubistvo trojice nedavne pretnje Izraelu vo|e liban- iskrenosti, podse}a Mandi}.
izraelskih maloletnika posle ~ega je skog ekstremisti~kog Hezbolaha „U na{u iskrenost se sumnja, a u
izbio rat Hamasa i Izraela. On je re- Hasana Nasralaha. Mediji na arap- Mehmeta Zenku, sa liste DPS, ni
kao da Vlada Izraela te`i da istera skom jeziku objavili su ranije da li- najmanje. Spaji}u se posebno dopa-
Palestince s okupirane Zapadne deri ekstremisti~kih organizacija da iskrenost Bo{nja~ke stranke, ko-
obale i preuzme kontrolu nad sveti- preduzimaju poja~ane mere predo- ja je zaista iskreno i u punom kapa-
Foto: BEPA-EFE / Boris Pejovi}

av Galant su zadu`eni da ih sprove-
du, preneli su izraelski mediji. Deta-
lji tih odluka nisu objavljeni, ali je u
javnost dospelo da je jedan od pote-
za na koje se poziva obnova ciljanih
ubistava.
U intervjuu za libanski proiran-
ski medij Al-Majadin Al-Aruri, za-
menik vo|e politi~kog krila Hama-
sa, je tvrdio da je Izrael odlu~io da
ubije niz li~nosti, uklju~uju~i viso-
kog komandira organizacije Muha-
mada Deifa, koji je na meti ve} godi-
li{tem u Jerusalimu na kome se na-
lazi d`amija Al-Aksa.
„Lideri okupacione vlade }e svo-
jom ekstremisti~kom politikom iza-
zvati sveop{ti rat u regionu. Neki u
vladi razmatraju akcije poput preu-
zimanja kontrole nad d`amijom Al-
Aksa i njenom podelom, uz ubistva,
znaju}i da }e to dovesti do regional-
nog rata“, rekao je Al-Aruri, prenose
danas izraelski mediji.
„Ako do|emo do ta~ke sveop-
{teg sukoba Izrael }e se suo~iti sa po-
razom bez presedana u svojoj istori-
ji i u to smo uvereni“, dodao je zva-
stro`nosti jer se brinu da bi mogli bi- citetu radila da Milo \ukanovi} po-
ti meta Izraela. Izraelski ministar od- bedi, a da izgubi Jakov Milatovi},
brane Joav Galant je nedavno optu- kao kandidat pobednika izbora od
`io „ Iran i njegove kancerogene za- 30. avgusta.
menike“ da su odgovorni za poja~a- Da su se pitali politi~ari iz Bo-
nje napada na Izraelce , ~ime je po- {nja~ke stranke, Milatovi} danas ne
ve}ana mogu}nost da Izrael pro{iri bi bio predsednik Crne Gore, a Spa-
svoje vojne operacije van Zapadne latovi}a da prekine }utanje i, kako ji} ne bi bio mandatar“, rekao je
obale. Nasilje je poja~ano na toj oku- ka`e, radi posao za koji su ga izabra- Mandi}. Spaji}u se, ka`e Mandi},
piranoj teritoriji u poslednjih godi- li gra|ani Crne Gore, a me|u njima vi{e dopada iskrenost pora`enih 30.
nu i po, uklju~uju~i palestinske oru- u velikom procentu i glasa~i ZBCG. avgusta nego iskrenost onih koji su
`ane napade na izraelske civile i voj- Veoma je va`no da predsednik Cr- demokratski pobedili, kako je oce-
nike, u~estale izraelske vojne racije i ne Gore Jakov Milatovi} razjasni si- nio, „kriminalni re`im Mila \uka-
osvetu ekstremnih jevrejskih nase- tuaciju vezano za mnoge teme, novi}a“.
ljenika protiv Palestinaca. S. D. uklju~uju}i i dodelu mandata Miloj- D. O.
20
KULTURA
~itali{te
Ko pi{e
svetsku
istoriju?
Po~etkom milenijuma Dipe{ ^akra-
barti upozorio je kolege istori~are na
„neravnopravno neznanje“ kao ra{i-
renu strukturu globalne proizvodnje
znanja. „Istori~ari Tre}eg sveta“, kako
se izrazio, „ose}aju potrebu da referi-
{u na dela evropske istorijske nauke;
evropski istori~ari ne ose}aju nikakvu
potrebu da uzvrate istom merom“.
Istori~ari u Indiji, Keniji ili Argentini
mogu da ignori{u dela svojih istak-
nutih zapadnih kolega na sopstvenu
odgovornost. S druge strane, kada su
nau~nici poput Edvarda Tompsona,
@or`a Dibija, Karla Ginzberga i Natali
Dejvis pisali svoje studije, od njih se
nije ni o~ekivalo da uspostavljaju
konverzaciju sa istoriografijama iz-
van evro-ameri~kog podru~ja. Koliko
se to promenilo u na{em globalizo-
vanom vremenu? Da li je globalna
istorija kao paradigma omogu}ila
u~e{}e ve}eg broja razli~itih glasova
u nau~noj konverzaciji? Gde se glo-
balna istorija, zapravo, pi{e?
Moramo prvo priznati da je i u po-
odmaklom XXI veku globalna istori-
ja predmet izu~avanja i dalje uglav-
nom u industrijalizovanim i privred-
no privilegovanim delovima sveta.
Kao perspektiva, kao dodatna di-
menzija, globalna istorija po~inje da
ostvaruje uticaj i drugde; ali upori{te
u univerzitetskim sistemima donekle
je stekla samo u SAD i drugim anglo-
fonim zemljama, u nekim delovima
Zapadne Evrope i u Isto~noj Aziji.
Interesovanje za globalnu istoriju
u nekoj zemlji zavisi od ~itavog niza
unutra{njih uslova. U SAD, na primer,
va`nu ulogu su igrali uspon regional-
nih studija, polemike u vezi s refor-
mom studijskih programa i zahtevi
dru{tva oblikovanog imigracijom. Bri-
tanija je, zahvaljuju}i tradiciji imperijal-
ne istorije, mogla {ire prikazati azijske
i afri~ke istorije nego druge zemlje.
Me|utim, bez obzira na unutra{nje
specifi~nosti zemalja, te{ko je ignori-
sati ~injenicu da je do uspona global-
ne istorije kao paradigme do{lo pr-
venstveno u zemljama koje su aktiv-
no u~estvovale u procesu globalizaci-
Autor je poznati nema~ki istori~ar ~ija je knjiga
„[ta je globalna istorija?“ objavljena u izdanju Arhipelaga
__________________________________________________
© za srpski jezik „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
PE^AT
Sebastijan Konrad
je i od njega profitirale. Na nekim me-
stima - pogotovo u SAD i Kini - asocija-
cije koje se vezuju za globalnu istoriju
u skladu su sa sve{}u {ire javnosti o vo-
de}oj ulozi tih zemalja u svetu.
Za{to je globalna istorija slabije
afirmisana drugde i {ta nam govori
taj nedostatak popularnosti? Jedan
od klju~nih faktora je to koliko su
akademske zajednice u dodiru sa
anglofonim diskusijama i pod njiho-
vim uticajem. U mnogim arapskim
zemljama, a tako|e, donekle, i u ze-
mljama poput Francuske i Italije,
kontakt s raspravama na engleskom
jeziku ~esto je minimalan, a publika-
cije se i dalje standardno objavljuju
na nacionalnom jeziku. Tradicional-
no, mnogi istori~ari iz Latinske Ame-
rike vi{e su pod uticajem francuske
ili {panske nauke nego istra`ivanja iz
Britanije ili Severne Amerike - {to se
bitno razlikuje od situacije u Danskoj
ili Holandiji, gde je globalna istorija
mnogo ranije uhvatila koren.
Globalna istorija je manje privla~-
na u zemljama gde je izgradnja na-
cije me|u glavnim prioritetima u
javnosti i u intelektualnom miljeu. To
je slu~aj u mnogim delovima Afrike,
ali i u Isto~noj Evropi nakon Hladnog
rata. U takvim uslovima finansijska
sredstva - kada su uop{te dostupna
- dodeljuju se uglavnom projektima
vezanim za nacionalnu pro{lost.
Izbegavanje pojma globalnosti
ne mo`e se, dakle, uvek olako dis-
kreditovati kao puki recidivizam.
Nesumnjivo je da lokalna pitanja i
istoriografske tradicije i dalje obliku-
ju na~in na koji se svet u nacional-
nim narativima prisvaja ili se iz njih
isklju~uje. Istovremeno, otvoreno{}u
ili otporom prema globalnim okviri-
ma samo delimi~no mo`emo obja-
sniti interesovanje za globalne pri-
stupe. Nejednak stepen tog intere-
sovanja mora se shvatiti i kao posle-
dica {irih geopoliti~kih struktura, ali
i na~ina na koji proces globalizacije
uti~e na pojedine zemlje.
Prevod s nema~kog:
Dragana Miljevi}
PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
Slike na Dobro Mari} Mare (Jajce, 1964), koji `ivi i stvara u Titelu, izlo`i}e svoje slike
izlo`bi
u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada,
od 28. avgusta u 19 sati do 8. septembra.
Ovacije filmu „@ivko Nikoli} - Nedosanjani san“, u re`iji Senada [ahmanovi}a
na 36. Monetenegro film festivalu
^udesnom @ivku, s ljubavlju
HERCEG NOVI // Televizijski film
Ori|inali, za koji je legendarnom
jugoslovenskom i crnogorskom re-
ditelju u leto 1996. bilo potrebno jo{
samo nedelju dana snimanja da bi
ga zavr{io, posle 28 godina do`iveo
je premijeru kao dokumentarno-
igrani film @ivko Nikoli} - Nedosa-
njani san u re`iji Senada [ahmano-
vi}a, koja se mo`e svrstati i u eks-
kluzivni doga|aj 36. Montenegro
Foto: Montenegro film festival
film festivala u Herceg Novom.
Film je svojevrsni oma` jednom od
najva`nijih sineasta ovda{nje kine-
matografije koji je preminuo 17. av-
gusta 2001, i prikazan je u okvru Ekipa filma pred publikom u Nerceg Novom
prate}eg programa festivala koji
dodeljuje priznanje s njegovim
imenom - @ivko Nikoli} za specijal- plan i strategija, pa smo krenuli u materijal, pa onda u}i i videti {ta je
ni doprinos filmskom izrazu, u gra- realizaciju. Nakon nekog vremena to, jer knjige snimanja tada nisu bi-
du gde je zavr{io Umjetni~ku {kolu, materijal je po~eo da dobija svoj ob- le tako precizne, pro{lo je puno vre-
a prepuno gledali{te Dvorane Park lik, ali ga nije bilo dovoljno za igra- mena, dosta toga je izgubljeno. Nije
ispratilo je premijeru vi{eminut- ni film, pa je odlu~eno da se ide u bilo lako na}i narativnu nit i sve to
nim staja}im ovacijama. pravcu ideje pravljenja filma o fil- povezati, smisliti koncept i dati mu
Film je, kako za Danas obja{nja- mu, i tako smo u{li u rad koji je tra- neku dodatnu vrednost. Tako smo
va Senad [ahmanovi}, zapravo jao dve godine“, obja{njava reditelj. krenuli ka dokumentarnom filmu,
„film o filmu“ koji Nikoli} zbog ne- Na ovogodi{njem hercegnov- ali kreativnom, a to je klizav teren,
dostatka sredstava nije uspeo da za- skom festivalu s velikim uspehom mo`e vrlo lako da skizne u nekom
vr{i. „Jednu od epizoda svojih Ori- premijerno je prikazan i [ahmano- drugom smeru. Mi smo dali sve od
|inala on je prepoznao kao igrani vi}ev igrani film Sirin, ali, kako isti- sebe da dobijemo reakciju publike
film, koji je jako `eleo da snimi. ~e, on je ve}u tremu imao pred pre- kakvu smo sada imali na premijeri,
Okupio je ekipu, i uz veliku podr- mijeru filma posve}enom Nikoli}u. i izuzetno sam uzbu|en i sre}an. Ne
zbog nas, ve} pre svega zbog @ivka“,
isti~e [ahmanovi}.
O daljem `ivotu fillma @ivko Ni-
koli} - Nedosanjani san isti~e da bi
voleo da ga vidi naj{ira publika.
„Jo{ nemamo dogovore sa distribu-
terima, film je spakovan pre tri da-
na za ovu premijeru, na{a je `elja
bila da se prika`e u Herceg Novom,
jer bi @ivko, da je `iv, sigurno voleo
to mesto za premijeru, i ja sam in-
sistirao da to bude na festivalu. Sa-
da }emo krenuti i u te razgovore sa
drugim festivalima u Srbiji i regio-
nu“, ka`e Senad [ahmanovi}.
{ku tada{njeg rukovdstva RTCG „Ve}a je obaveza prihvatiti takvu Film @ivko Nikoli} - Nedosanjani
krenuo u snimanje TV filma. Taj odgovrnost - struktuirati materijal san snimljen je po scenariju Draga-
materijal je svo ovo vreme stajao na koji je snimio jedan velikan nije ni- na Koprivice, a u gluma~koj ekipi su
kasetama, i nikad se nije puno ura- malo jednostavno. Tu postoje broj- Dijana Marojevi}, Svetlana Cemin,
dilo po tom pitanju, iako je bilo ra- ni izazovi, prebaciti se u njegovo Mirko Vlahovi}, Milutin Karad`i},
znih inicijativa. Preuzeo sam odgo- razmi{ljanje, otrkriti {ta je `eleo da Dubravka Draki}, Ivana Mrvaljevi},
vornost da to realizujem, uz punu ka`e, na koji na~in bio on to struk- Jelena Mila, Bojana Kova~evi}, Ma-
podr{ku RTCG“. turisao. Sre}om, Nikoli} je deo na{e rina Bukvi~ki, Vesna Vujo{evi}, kao
Prema [ahmanovi}evim re~i- kulture, i ja sam, i svi mi iz ~itave Ju- i Ljiljana Konti}, Dragomir Felba,
ma, @ivko je snimio oko 60 odsto goslavije i verovatno i {ire, odrasta- Vera Crven~anin Kulenovi}. U au-
materijala za taj TV film, deo mate- li smo na njegovim fllmovima, ana- torskom timu su i direktori fotogra-
rijala se u brojnim seljenjima, pre- lizirali ih, pre svega one dokumen- fije Savo Jovanovi}, Slavko Todoro-
snimavanjima izgubio, pa je bilo tarne, a onda i igrane, njegov pri- vi} i Danilo Papi}, monta`er Vladi-
va`no sve sastaviti, rekonstruisati i stup temama, i njegova dela su „na{ mir Radovanovi}, za muziku je bio
nakon toga krenuti u dalji istra`i- teren“. Ali, jedno je posmatrati, pi- zadu`en Ivan Marovi}. Producent je
va~ki rad. „Obavljeni su razgovori sati, gledati, diviti se, a drugo je bavi- RTCG, a producenti su Radomir Pu-
sa najbli`im saradnicima, analizira- ti se time i montirati ono {to je on le Milovi} i Igor Mara{.
ne knjige snimanja, napravljen snimio. Najte`e mi je bilo sastaviti Radmila Radosavljevi}
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
Milorad Milinkovi} reditelj filma „[to se bore misli moje“ za Danas o Knezu Mihailu, njegovim postignu}ima, uverenjima, o tome {ta ga je privuklo da
snimi istorijsko-politi~ki triler o atentatu na jednog od najve}ih ovda{njih vladara...
Pri~ao je da nijedan Srbin ’’
ne}e di}i ruku na njega
Kod nas se ve} decenijama stalno pri-
~a o Obrenovi}ima pa i o Kara|or|e-
vi}ima, a o Obrenovi}ima pogotovo
kao o svinjarskoj dinastiji i kako je taj
na{ dvor tada bio ne{to bez veze, da
smo mi gacali po nekom blatu {to ap-
slutno nije ta~no nego je to posledica
veoma duge propagande. Dvor
Obrenovi}a je bio kao i svaki drugi
dvor jedne male vazalne kne`evine u
to vreme. Po Evropi ih je tada bilo pu-
no - ka`e reditelj Milorad Milinkovi}
za Danas povodom svog filma [to se
bore misli moje. Ovaj uzbudljivi isto-
rijsko-politi~ki triler, koji }e u doma-
}im bioskopima imati premijeru 21.
septembra, govori o ubistvu kneza
Mihaila Obrenovi}a, kao i doga|aji-
ma koji su neposredno prethodili sa-
mom tragi~nom ~inu koji se desio u
Ko{utnjaku 1868. Glavna uloga kne-
za Mihaila Obrenovi}a poverena je
Draganu Mi}anovi}u, dok ostale ulo-
ge istorijskih li~nosti igraju istaknuti
glumci Milo{ Timotijevi}, Neboj{a
Dugali}, Nata{a Ninkovi}, Aleksan-
dar Sre}kovi} Kubura, Tamara Krcu-
novi}, Zoran Cvijanovi}, a tu su i mla-
di glumci Luka Grbi}, Jana Ivanovi},
Maja ^ampar, Stoj{a Olja~i} i drugi.
Trejler za ovaj film ekskluzivno je pri-
kazan na zatvaranju 6. Dunav film fe-
sta, 27. avgusta.
Ove godine bele`i se ta~no dva
veka od ro|enja kneza Mihaila,
mada je istorijska pri~a o jednom
od najve}ih ovda{njih vladara, Mi-
loradu Milinkovi}u ve} dosta dugo
bila inspirativna...
Kad i zbog ~ega ste odlu~ili da
se filmski bavite Knezom Miha-
ilom?
Valceri i
kafanske pesme
Muzika u filmu je super, onako,
holivudska i vrlo sam zadovoljan
(smeh). Kompozitorka Ana Krsta-
ji} imala je dosta te`ak zadatak jer
je morala da napi{e par valcera.
Kad sam radio tonsku obradu, di-
zajner zvuka me pita - „Kako ste vi
re{ili autorska prava za ove valce-
re?“ Reko sam: „To su na{i valceri,
ni{ta [traus“ Na{e su i kafanske
pesme koje su se pevale u to vre-
me, to jest, mi smo ih izmislili, da
ne bismo naga|ali i pitali se o pra-
vima. Napravili smo ih u svom sti-
lu i mislim da }e sve biti vrlo zaba-
no. Naravno, [to se bore misli moje
osnovna je pesma u filmu.
Ta pesma, „[to se bore misli moje“, koju je
napisao knez Mihailo, bila je hit, a i sada se
peva po kafanama: Milorad Milinkovi}
- Ovaj projekat traje desetak go-
dina mo`da i vi{e od po~etne ideje
do pre tri, ~etiri godine kad smo za-
ista po~eli nekakvu njegovu realiza-
ciju, i do pre dve godine kad smo
po~eli snimanje. Kad sam pro~itao
celu tu istorijsku pri~u odmah sam
se zainteresovao i kad sam malo
dublje u{ao u to uop{te mi nije bilo
jasno kako to neko ve} nije uradio
dosad. Po{to je ta pri~a sama po se-
bi veoma zanimljiva.
Kao u ve}ini atentata znaju se iz-
vr{itelji ali se ne znaju nalogodavci
i verovatno se nikad ne}e saznati, a
ja sam ovde sebi dao za pravo da
ka`em {ta ja mislim ko su nalogo-
davci i zbog ~ega se sve to tako desi-
lo. Cela ta pri~a koja je u bazi poli-
ti~ko-trilerska ima i to intimno pri-
~anje o privatnom `ivotu, o njego-
voj ljubavi. Knez Mihailo je bio
Foto: Promo
kompleksna li~nost...
Za{to ste odabrali da naslov fil-
ma bude po pesmi Kneza Mi-
haila „[to se bore misli moje“?
- Ta pesma koju je napisao knez
Mihailo bila je hit, a i sada se peva se
po kafanama. Zanimljivo je, da ne
samo da se njemu misli bore u tom
metafori~nom smislu jer je to pre-
vashodno ljubavna pesma, nego se
njemu misli bore i u dr`avni~kom
smislu jer je `iveo i radio u posebno
osetljivom vremenu. On sam sebe u
jednom trenutku naziva „knezom
na vetrometini“. To je su{tinski ta~-
no jer ovo je oduvek bila mala ze-
mlja okru`ena velikim silama i ~o-
vek je morao da se izbori sa svim
tim, kako on tako i narod. U su{tini,
naslov je matafori~an na vi{e nivoa.
Svakom inteligentnom, pogotovo
odgovornom ~oveku na takvom
vo iz dramatur{kih razloga, a sve to
je moglo zaista tako da se dogodi. Da
li je tako stvarno bilo, to ne znamo...
U Istorijskom muzeju Srbije se
~uva krvavo odelo koje je no-
sio Knez Mihailo kad je ubijen.
Vi ste to odelo videli?
- Da, i to je malo neprijatno za gle-
danje. Pokazali su nam ga ali nismo
hteli da ga slikamo nego smo ga pot-
puno rekreirali. Ono {to je zanimlji-
vo je da je imao vrlo uredno i lepo za-
Foto: Antonio Ahel ATAImages
krpljene ~arape, ali zakrpljene. Iako
je u tom trenutku bio ne samo vlada-
lac Srbiji, nego najverovatnije i naj-
bogatiji ~ovek u zemlji. I oko toga
smo napravili jednu pri~u u filmu.
Knez Mihailo je bio hvaljen i veo-
mestu moraju misli da se bore, da se ma kritikovan. Da li bi mo`da da-
mnogo razmi{lja i premi{lja, da li je nas neke od njegovih osobina ili
ne{to ovako ili onako? principa mogli da poslu`e kao
I, ne samo njemu, nego se i svi- uzor aktuelnim polti~arima?
ma oko njega misle stalno bore. - To je bilo potpuno druga~ije
^ak ima i jedna re~enica pred samo vreme i nikako ne mo`e da se pore-
ubistvo kad on ka`e: „E, sad se vi{e di. Mi smo bili tada vazalna kne`evi-
ne bore. Sad su pobedile“. Me|u- na, ali ono {to je knez Mihailo uspeo
Kadar iz filma „[to se bore misli moje“
tim, ne bore se vi{e u tom smislu da da uradi jeste da godinu dana pre
se on odlu~io za neke stvari nego je ubistva istera Turke, {to nikom od
sve, za {ta se odlu~io, prekinuto nje- Kosovskog bojanaovaomo nije uspe-
govim ubistvom... lo. Do prve slede}e okupacije koja se
desila, do Prvog svetskog rata, tu|a
Pretpostavljam da ste tokom vojska nije kro~ila na tlo Srbije i knez
procesa rada kopali po istorij- Mihailo je sve vreme pri~ao da nije-
skoj gra|i i arhivima i da ste na- dan Srbin ne}e di}i ruku na njega jer
i{li na zanimljiv materijal. Mo- je u~inio tako veliku stvar kao {to je
`ete li ne{to od toga da podeli- da je kona~no oslobodio zemlju od
te s ~itaocima Danasa? turske vojske i da sad njega narod vo-
- Ima mnogo toga u filmu, pa ko- li. Ali, naravno, ve} godinu dana na-
ga to zanima mo`e da do|e da ga kon toga se ispostavilo da ga nisu ba{
pogleda... Ne samo {to smo kopali toliko voleli, da se malo prera~unao i
po istorijskim arhivima, imali smo da su mu se, eto, tako zahvalili na
istori~are konsultante. Stvari koje se tom postignu}u... Ubiv{i ga...
znaju su apsolutno ta~ne i tu smo i U svakom slu~aju, {to se ti~e po-
mi bili vrlo ta~ni i precizni. Samo liti~ke strane to ne mo`e da se po-
smo popunili one rupe, to jest, ono redi sa na{om situacijom osim u
{to se ne zna. Dali smo sebi to za pra- nekim globalnim crtama, a to je da
KULTURA 21
Kao u ve}ini atentata znaju
se izvr{itelji ali se ne znaju
nalogodavci i verovatno se
nikad ne}e saznati, a ja
sam ovde sebi dao za pravo
da ka`em {ta ja mislim ko
su nalogodavci i zbog ~ega
se sve to tako desilo
smo uvek okru`eni velikim silama,
da uvek poku{avamo da izvu~emo
najbolje za sebe i da gledamo svoje
interese, a ne tu|e, i da nas to ~esto
ko{ta. To je jedino {to mo`e da se
uporedi sa dana{njom situacijom.
Koje reakcije, emocije, pitanja
biste voleli da ovim filmom iza-
zovete kod publike?
- Pre svega bih `eleo da publika
film do`ivi emotivno jer u njemu ima
raznih pri~a, likova, odnosa i {ekspi-
rovskih detalja. Film je veoma kom-
pleksan tako da nije to samo jedna
emocija koju treba izazvati kod gleda-
laca. Bi}e tu i suza i smeha i svega, ali
ono {to bih voleo da ka`em jeste da se
kod nas ve} decenijama stalno pri~a
o Obrenovi}ima pa i o Kara|or|evi-
}ima, o Obrenovi}ima pogotovo kao
o svinjarskoj dinastiji i kako je taj na{
dvor tada bio ne{to bez veze i da smo
mi gacali po nekom blatu {to apslut-
no nije ta~no nego je to posledica ve-
oma duge propagande. Dvor Obre-
novi}a bio je kao i svaki drugi dvor u
to vreme, dvor jedne male vazalne
kne`evine. Po Evropi ih je tada bilo
dosta. Tako da je to bio jedan norma-
lan evropski dvor. Sam Knez Mihailo
je govorio nekoliko jezika vrlo te~no.
Zadnje re~i su mu bile na francu-
skom, svirao je klavir, pisao pesme.
Njegova sestra od strica je na primer
svirala gitaru. Oni su bili veoma obra-
zovani ljudi ne samo kad je re~ o Sr-
biji, nego i za evropske standarde. Sa-
ma ~injenica da je knez Mihailo go-
vorio vi{e jezika, vrlo te~no, ne samo
francuski nego i ruski, nema~ki, ta vr-
sta {irokog obrazovanja ~inila je od
njega li~nost za primer.
Aleksandra ]uk
22 MARKET PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

Na osnovu ~lana 16. i ~l. 103. – 108. Zakona o igrama na sre}u („Sl. glasnik RS“, br. 18/2020), Pravilnika o bli`im uslovima, odnosno sadr`ini pravila igara na sre}u („Slu`beni glasnik RS“, broj 152 od 18. decembra 2020.) i Odluke o prire|ivanju
nagradne igre br. 364 od 1. avgusta 2023. godine dru{tva MERCATA VT DOO NOVI SAD, sa sedi{tem na adresi Temerinska br. 102, Novi Sad, mati~ni broj 08762023, PIB 101695403, dana 1. avgusta 2023. godine direktor Dru{tva donosi slede}a:

PRAVILA NAGRADNE IGRE U ROBI I USLUGAMA

„FINISH NAGRADNA IGRA“
Ovim pravilima, Prire|iva~ prire|uje nagradnu igru u robi i uslugama pod nazivom „FINISH NAGRADNA IGRA“ (u daljem tekstu: Drugi rezervni dobitnik je u~esnik koji je izvu~en slede}i nakon prvoizvu~enog rezervnog dobitnika i koji }e dobiti nagradu u slu~aju da
NAGRADNA IGRA), te ova Pravila sadr`e odredbe koje se odnose na Prire|iva~a nagradne igre, na~in organizovanja nagradne igre, prvoizvu~eni dobitnik i prvoizvu~eni rezervni dobitnik budu diskvalifikovani kao dobitnici iz bilo kog razloga propisanog ovim Pravilima
nagradni fond, uslove za u~e{}e, na~in obave{tavanja u~esnika u nagradnoj igri, odgovornost organizatora prema u~esnicima i svaka naredna zamena bi}e izvu~ena po istom postupku.
nagradne igre, kao i druga pitanja od zna~aja za organizovanje nagradne igre u robi i uslugama. Dobitnici }e biti obave{teni telefonskim pozivom ili SMS-om da su osvojili nagradu i na koji na~in }e im ista biti isporu~ena. Tom prilikom,
dobitnik mora:
^lan 1. (i) pokazati ili poslati fotografiju originala ra~una ili kopije ra~una kao dokaz kupovine, pri ~emu se broj sa ra~una mora slagati sa brojem
NAZIV, SEDI[TE I PIB PRIRE\IVA^A: koji je naveden prilikom prijavljivanja za u~e{}e u nagradnoj igri i
MERCATA VT DOO NOVI SAD (ii) li~nu kartu kao dokaz da je dobitnik punoletan.
Temerinska 102
21 000 Novi Sad ^lan 9.
Mati~ni broj: 08762023 U nagradnoj igri ne mogu u~estvovati zaposleni u privrednom dru{tvu MERCATAVT DOO NOVI SAD, kao ni zaposleni u Reckitt Benckiser-u,
PIB: 101695403 ~lanovi njihove u`e porodice (supru`nik, deca, bra}a, sestre, roditelji zaposlenog i roditelji supru`nika zaposlenog ako `ive u zajednici), druga
Zakonski zastupnik: Sa{a Glu{ac, direktor. lica koja `ive sa zaposlenima u zajedni~kom doma}instvu, kao ni lica koja su u stalnom radnom odnosu ili na drugi na~in radno anga`ovana
kod pravnih lica koja na bilo koji na~in u~estvuju u prire|ivanju i organizaciji Nagradne igre, i/ili izvla~enju dobitaka, i/ili imaju pristup podacima
^lan 2. vezanim za prire|ivanje Nagradne igre. Prire|iva~ zadr`ava pravo da, po sopstvenom naho|enju, izvr{i mere protiv gore navedenih ~injenica.
Nagradna igra se prire|uje pod nazivom „FINISH NAGRADNA IGRA“.
^lan 10.
^lan 3. Ukupan broj nagrada je 48 (~etrdeset osam), a ukupna vrednost nagradnog fonda iznosi 1.072.589,70 dinara (slovima: jedan milion
Cilj prire|ivanja nagradne igre je promocija FINISH proizvoda i nagra|ivanje vernosti potro{a~a, kao i pozitivan uticaj na kretanje sedamdeset dve hiljade pet stotina osamdeset devet dinara i 70/100) i sastoji se od slede}ih nagrada:
prodaje u radnjama trgovinskog lanca MERCATOR-S (u IDEA prodavnicama, Roda marketima i Mercator hipermarketima) na teritoriji Spisak nagrada:
Republike Srbije (osim na teritoriji AP Kosovo i Metohija).
Naziv nagrade Ukupan Cena RSD komad Cena RSD komad Cena / ukupna bruto
^lan 4. broj nagrada (sa PDV-om) bez PDV-a sa PDV-om
Nagradna igra u robi i uslugama „FINISH NAGRADNA IGRA“ prire|uje se u periodu od 4. septembra 2023. godine do 18. oktobra BOSCH ma{ina za pranje sudova SMS4HNI01E 6 104.990,00 87.491,67 629.940,00
2023. godine, uklju~uju}i i dan izvla~enja nagrada. BOSCH kuhinjski robot MUM54251 3 49.990,00 41.658,33 149.970,00
Nagradna igra }e se prire|ivati na teritoriji Republike Srbije (osim na teritoriji AP Kosovo i Metohija) u svim trgovinskim radnjama BOSCH {tapni usisiva~ BCH86HYG1 3 38.490,00 32.075,00 115.470,00
trgovinskog lanca MERCATOR-S (u IDEA prodavnicama, Roda marketima i Mercator hipermarketima). BOSCH aparat za kafu TKA6A041 6 10.990,00 9.158,33 65.940,00
Paket proizvoda koji sadr`i Tablete 30 3.708,99 3.090,82 111.269,70
^lan 5. Finish Ultimate 50 i FINISH sredstvo
Pravo u~estvovanja u nagradnoj igri imaju punoletna fizi~ka lica (iznad 18 godina) sa prebivali{tem u Republici Srbiji (bez teritorije AP za ~i{}enje ma{ina za sudove 250ml
Kosovo i Metohija), koja prihvataju Pravila nagradne igre.
^lan 11.
^lan 6. Pravila nagradne igre bi}e objavljena u dnevnom listu „Danas“, koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, najkasnije osam (8)
Pravo u~estvovanja u nagradnoj igri i mogu}nost da osvoje neku od nagrada imaju sva punoletna fizi~ka lica sa pribivali{tem u Republici dana pre po~etka nagradne igre i na internet stranici www.finishnagradnaigra.rs.
Srbiji (bez teritorije AP Kosovo i Metohija_ iznad 18 godina, koja u periodu trajanja nagradne igre u svim trgovinskim radnjama trgovinskog
lanca MERCATOR-S (u IDEA prodavnicama, Roda marketima i Mercator hipermarketima) na teritoriji Republike Srbije (bez teritorije AP ^lan 12.
Kosovo i Metohija), ostvare kupovinu bilo koja dva Finish proizvoda (FINISH GEL ALL IN 1 REGULAR 650 ml, FINISH KAPSULE ZA Dobitnici nagrada }e na dan izvla~enja nagrada biti obave{teni telefonski putem, minimum dva uzastopna dana za redom u razli~ito
CISCENJE MASINA ZA SUDOVE 3 KOM, FINISH OSVE@IVA^ MA[INA ZA SUDOVE LIMUN, FINISH Sjaj 800 ml, FINISH SJAJ vreme (uklju~uju}i i dan izvla~enja nagrada), a ukoliko se dobitnik ne javi na telefonski poziv Prire|iva~a, Prire|iva~ }e mu poslati SMS
limun 400 ml, FINISH SO 1,5 kg, FINISH SREDSTVO ZA ^I[]ENJE MA[INA ZA SUDOVE 250 ml, FINISH SRED ZA CISCENJE kojim }e ga obavestiti da je dobitnik nagrade u ovoj nagradnoj igri i pozvati ga da se javi najkasnije u roku od jednog dana od dana
MAS ZA SUDOVE LIMUN 250ML, FINISH QUANTUM 72 TAB REGULAR, FINISH ALL IN 1 MAX 80 TAB REGULAR, FINISH ALL IN prijema SMS, na telefon Prire|iva~a broj 063 704 12 59 u vremenu od 9 sati do 12 sati.
1 MAX 94 TAB REGULAR, FINISH ALL IN 1 100 TAB REGULAR, FINISH ALL IN 1 120 TAB REGULAR, FINISH QUANTUM ALL IN Ukoliko se dobitnik nagrade ne javi Prire|iva~u u ostavljenom roku, gubi pravo na nagradu, koja }e biti dodeljena rezervnom dobitniku,
1 120 TAB LIMUN, FINISH QUANTUM 60 TAB LIMUN, FINISH QUANTUM ULTIMATE 15, FINISH QUANTUM ULTIMATE 60 TABS, kao {to je obja{njeno u ~lanu 8. ovih Pravila.
FINISH QUANTUM 100 TAB, FINISH QUANTUM ULTIMATE 50 TAB, FINISH QUANTUM ULTIMATE 80 TAB, FINISH ULTIMATE ALL Dobitnici }e biti obave{teni SMS porukom nakon ~ega su du`ni da po{alju fotografiju fiskalnog ra~una iz radnji trgovinskog lanca
IN 1 100 TAB LIMUN, FINISH ULTIMATE PLUS 45 TAB, FINISH ULTIMATE PLUS 54 TAB, FINISH ULTIMATE PLUS 72 TAB). MERCATOR-S (u IDEA prodavnicama, Roda marketima i Mercator hipermarketima) na kom se vide podaci o kupovini minimum dva
Za u~e{}e u nagradnoj igri: Finish proizvoda kupljena u periodu trajanja nagradne igre i broja~ ra~una, kao i svoju adresu .
U~esnik je du`an da po{alje SMS poruku na broj 1919, u periodu od 4. septembra 2023. godine po~ev od 07.00 ~asova do 18. oktobra Adresa za isporuku nagrade mora biti na teritoriji Republike Srbije, bez AP Kosovo i Metohija. Dobitnik }e nagradu dobiti na nazna~enu
2023. godine u 12 ~asova, sa slede}om sadr`inom: adresu najkasnije 30 (trideset) dana od dana kada je podatke o adresi dostavio Prire|iva~u nagradne igre.
BROJA^ RA^UNA, na broj 1919, (primer: 123456/123456PP), a cene poruke su kao u redovnom saobra}aju (MTS 3,60, Yettel 3,99, Osvojene nagrade dobitnici kod Prire|iva~a ne mogu zameniti za nov~anu protivvrednost, niti za bilo koju drugu nagradu.
A1 3,48 i Globaltel 4.99 dinara) i sa~uva original ili kopiju ra~una i ise~ak kao dokaz o kupovini. Dobitnik nagrade mora odmah nakon obave{tavanja (a najkasnije dan posle toga) porukom na broj 063 704 12 59 ili e-mailom na adresu
Fiskalni ra~un, ~iji se Broja~ ra~una {alje, mora da bude izdat u radnjama trgovinskog lanca MERCATOR-S (u IDEA prodavnicama, info@finishnagradnaigra.rs, da dostavi prire|iva~u fiskalni ra~un izdat u nekoj od radnji trgovinskog lanca MERCATOR-S (u IDEA
Roda marketima i Mercator hipermarketima) u periodu trajanja nagradne igre uz ispunjavanje ostalih kriterijuma nagradne igre. prodavnicama, Roda marketima i Mercator hipermarketima) na kom se vide Broja~ ra~una i podaci o kupovini minimum dva FINISH
Jedinstven Broja~ ra~una sa fiskalnog ra~una mo`e biti poslat SMS-om samo jednom. proizvoda, kupljena u periodu trajanja nagradne igre, a original ili fotokopiju fiskalnog ra~una sa jedinstvenim brojem Broja~a ra~una
Svaki punoletni u~esnik nagradne igre ima pravo da po{alje neograni~en broj SMS poruka u periodu trajanja nagradne igre, uz uslov mora najkasnije prilikom preuzimanja nagrade da dostavi Prire|iva~u preko dostavlja~a nagrade, kao dokaz o izvr{enoj kupovini.
da se u svakom pojedina~nom slu~aju radi o drugom Broja~u ra~una sa fiskalnog ise~ka. U slu~aju da se Prire|iva~ odlu~i da organizuje medijsku i sve~anu prezentaciju dodele nagrada, dobitnici bi trebalo da se odazovu na
U~estovanjem u nagradnoj igri svaki u~esnik prihvata prava i obaveze iz ovih Pravila. iste radi obave{tavanja javnosti o realizaciji dobijene nagrade.
U~esnici mogu dobiti vi{e informacija o nagradnoj igri na internet stranici www.finishnagradnaigra.rs ili putem e-mail adrese: Kona~an spisak sa imenima dobitnika bi}e objavljen po zavr{etku nagradne igre, odnosno do 25. oktobra 2023. godine na internet
info@finishnagradnaigra.rs stranici www.finishnagradnaigra.rs
Prire|iva~ je du`an da u potpunosti po{tuje odredbe Zakona o za{titi podataka o li~nosti („Sl. glasnik RS“, br. 87/2018), te da iste
primenjuje u obradi podataka o li~nosti prikupljenih tokom realizacije ove nagradne igre. ^lan 13.
Prire|iva~ kao rukovalac zbirke osobnih podataka dobitnika nagradne igre, prikuplja, bele`i, ~uva obezbe|uje i obra|uje zbirku Nagrade }e biti isporu~ene brzom po{tom, tako {to }e dobitnik potpisati zvani~ni izve{taj o primopredaji koji obezbe|uje Prire|iva~, a
prikupljenih li~nih podataka dobitnika nagrada, u skladu sa va`e}im zakonskim propisima. u kom se pominju svi uslovi Nagradne igre i uslovi koje je potrebno ispuniti oko na~ina preuzimanja robnih nagrada.
Svi li~ni podaci bi}e za{ti}eni primenom primerenih organizacionih i tehni~kih mera, te }e se sa istima postupiti zakonito u skladu sa U slu~aju da isporuku nagrade nije mogu}e posti}i iz razloga za koje snosi odgovornost dobitnik (nije mogu}e stupiti u kontakt s
va`e}im propisima iz oblasti za{tite podataka o li~nosti. dobitnicima nakon {to su progla{eni va`e}im), bi}e kontaktirane rezerve po redosledu njihovog izvla~enja.
Prire|iva~ }e preduzeti sve razumno potrebne mere da se li~ni podaci u~esnika u nagradnoj igri obra|uju i koriste na siguran na~in i Prire|iva~ zadr`ava pravo da pozove rezerve, po redosledu izvla~enja, u slu~aju kad Prire|iva~ ima osnovane razloge da smatra da
u saglasnosti sa va`e}im propisima. je izvu~eni dobitnik/dobitnica prekr{io/prekr{ila uslove i odredbe ovih Pravila, on/ona odbija nagradu, s njim/njom ne mo`e da se stupi
Prire|iva~ mo`e koristiti ime i prezime dobitnika nagrada, kao i njegove fotografije i video zapise koji su u vezi sa u~estvovanjem u u kontakt u okviru roka ustanovljenog za predaju nagrade ili njega/nju nije mogu}e validirati kao dobitnika.
Nagradnoj igri i to u promotivne svrhe putem svih medija i bez naknade, u svemu u skladu sa Zakonom o igrama na sre}u i Zakonom
o za{titi podataka o li~nosti, uz pisanu saglasnost dobitnika. ^lan 14.
U~esnici u svakom trenutku mogu povu}i datu saglasnost. Po okon~anju nagradne igre, Prire|iva~ }e u roku od 30 (trideset) dana obavestiti Upravu za igre na sre}u o rezultatima igre, sa
Dobitnici su du`ni u skladu sa Pravilima nagradne igre da u trenutku preuzimanja nagrade potpi{u izjavu o preuzimanju nagrade, podacima o dobitnicima (ime i prezime, vrsta nagrade, broj telefona i adresa dobitnika).
kojom }e tako|e biti potvr|eno da su upoznati sa odgovaraju}im zakonskim odredbama, u suprotnom gube pravo na nagradu.
lan 15.
^lan 7. Prire|iva~ garantuje da }e se prilikom organizovanja nagradne igre, u svemu pridr`avati navedenih Pravila i zakonskih propisa.
Izvla~enje dobitnika svih nagrada vr{i}e se nasumi~nim, programskim izborom iz baze podataka koja je sa~injena od baze u~esnika. Prire|iva~ zadr`ava pravo da diskvalifikuje u~esnike koji ne po{tuju neko od pravila.
Prvo se izvla~e dobitnici svih nagrada, a odmah potom i rezerve. Prire|iva~ garantuje da }e dobitnicima dodeliti nagrade bli`e opisane ovim Pravilima, te da iste ni u kom slu~aju ne mogu da budu
Za glavnu nagradu bi}e izvu~eno {est (6) rezervi. zamenjene za novac.
Za ostale nagrade bi}e izvu~eno {est (6) rezervi.
Izvla~enje nagrada obavi}e se pred tro~lanom komisijom, koju imenuje Prire|iva~. ^lan 16.
Tro~lanu komisiju ~ine: Prire|iva~ se obavezuje da, umesto dobitnika, plati porez na dobitke od igara na sre}u, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gra|ana.
z dvoje zaposlenih dru{tva MERCATA VT DOO NOVI SAD, Temerinska 102:
1. Marina Andri} ^lan 17.
2. Ana Borjanovi} i Prire|iva~ ima pravo da uz javno obave{tavanje jednostrano otka`e nagradnu igru u bilo kojoj fazi, ukoliko je do{lo do doga|aja koji
z jedan zaposleni Reckitt Benckiser – Predstavni{tvo RB (Hygiene Home) Hungary Kft. Beograd, adresa: Milutina Milankovi}a 11g, Novi ima karakter vi{e sile.
Beograd, mati~ni broj: 29017972, PIB: 111414268: Ako bi nastala neka od gore navedenih okolnosti, dodeljivanje i distribucija nagrada bi}e odmah obustavljena jednostranom odlukom
3. Lazar Timotijevi}. Prire|iva~a, te }e Prire|iva~ u dnevnim novinama u kojima su objavljena Pravila javno objaviti i razloge koji su doveli do prekida
Redosled izvla~enja nagrada }e se obaviti tako da }e biti prvo izvu~ene nagrade po~ev od paketa proizvoda pa sve do glavnih nagrada. izvla~enja i distribucije nagrada.
O ishodu utvr|ivanja dobitnika vodi se zapisnik koji mora da sadr`i: U slu~aju otkazivanja ili prekida nagradne igre, ne}e se nadokna|ivati tro{kovi ili eventualna {teta u~esnicima u nagradnoj igri, niti }e
¾ Mesto i vreme utvr|ivanja dobitnika, se nagradna igra odr`ati.
¾ Datum i broj dokumenta nadle`nog organa o saglasnosti prire|ivanja nagradne igre,
¾ Datum i naziv dnevnog lista u kome su objavljena pravila nagradne igre, imena i prezimena predsednika i ~lanova komisije, na~in ^lan 18.
utvr|ivanja dobitnika i naziv i vrednost nagrade dobitnika, Sve zahteve u vezi sa upotrebnom vredno{}u i kvalitetom nagrada, dobitnici }e uputiti direktno dobavlja~u nagrada ili predstavnicima
¾ Broj telefona sa kog je poslat SMS dobitnika. robnih marki dodeljenih materijalnih proizvoda.
Zapisnik potpisuju svi ~lanovi komisije. Prire|iva~ ne}e snositi odgovornost za pretrpljenu materijalnu ili nematerijalnu {tetu (uklju~uju}i stvarnu {tetu i izmaklu dobit), koja je
Izvla~enje nagrada bi}e obavljeno u Beogradu na adresi, Reckitt Benckiser Representative Office, Milutina Milankovi}a 11g, 11070 nastala kao posledica u~estvovanja u nagradnoj igri i osvajanja nagrada, izuzev odgovornosti koja se ne mo`e zakonski izuzeti.
Beograd, dana 18. oktobra 2023. godine u 13.00 ~asova.
^lan 19.
^lan 8. U slu~aju spora izme|u Prire|iva~a i u~esnika nadle`an je Osnovni sud u Novom Sadu.
NAGRADE ZA DOBITNIKE
1. {est nagrada - po jedna BOSCH ma{ina za pranje sudova SMS4HNI01E; ^lan 20.
2. tri nagrade - po jedan BOSCH kuhinjski robot MUM54251; Ova Pravila stupaju na snagu danom dobijanja saglasnosti od strane ministra finansija, a primenjuju se od dana po~etka Nagradne igre.
3. tri nagrade - po jedan BOSCH {tapni usisiva~ BCH86HYG1;
4. {est nagrada - po jedan BOSCH aparat za kafu TKA6A041 ^lan 21.
5. 30 nagrada - po jedan paket proizvoda koji sadr`i Tablete Finish Ultimate 50 i FINISH sredstvo za ~i{}enje ma{ina za sudove 250 ml. Prire|iva~ se obavezuje da svi li~ni podaci, kako u~esnika nagradne igre, tako i dobitnika nagrada, mogu biti kori{}eni isklju~ivo u
Po izvla~enju dobitnika nagrada, komisija }e proveriti validnost prijave i smatrati va`e}om samo ako sadr`i: skladu sa Zakonom o za{titi podataka o li~nosti („Sl. Glasnik RS“, br. 87/2018).
1. broja~ ra~una.
Ukoliko izvu~ena prijava ne ispunjava neki od uslova predvi|enih ovim Pravilima, nastavlja se sa izvla~enjem, odnosno sve dok se ne U Novom Sadu, dana 1. avgusta 2023. Prire|iva~
izvu~e prijava koja ispunjava sve uslove. MERCATA VT DOO NOVI SAD
Prvi rezervni dobitnik je u~esnik koji je izvu~en slede}i nakon prvoizvu~enog dobitnika i koji }e dobiti nagradu u slu~aju da prvoizvu~eni Sa{a Glu{ac
dobitnik bude diskvalifikovan kao dobitnik iz bilo kog razloga propisanog ovim Pravilima. Direktor
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.
INFANT - internacionalni festival alternativnog i novog teatra, 50. put
„^ovjek visine“ na otvaranju
NOVI SAD // Ovogodi{nji 50,
jubilarni INFANT -
internacionalni festival
alternativnog i novog teatra,
po~e}e 1. septembra u Novom
Sadu, uvodmom predstavom
^ovjek visine, dok }e svoj
takmi~arski deo imati 8, 10. i
11. septembra, saop{tili su
organizatori. U izboru
selektora Aleksandra
Popovskog, koji smatra da je
va`no da otvaramo razli~ite
prozore koji nam omogu}avaju pogled u
razli~ite pozori{ne ku}e, publika }e imati
priliku da vidi predstave: Frank V (Frank
Peti), koju je po Direnmatu u SNG Maribor
re`irao Milo{ Loli}, zagreba~ku Legendu koju
je po Krle`i u pozori{tu Gavela re`irao Ivan
Planini}, te Jevan|elje po F. M. Dostojevskom
„Jevan|elje po F. M. Dostojevskom“
novosadskog Srpskog narodnog pozori{ta, u
re`iji Jerneja Lorencija.
Ludi kabare alanfordovskog humora -
Frank V (8. septembra od 19.30), pri~a je o
veselim bankarima koji plja~kaju sami sebe
i nas, izmi{ljaju}i i organizuju}i sopstvenu
smrt. Urnebesni pozori{ni ~in re`irao je
proslavljei srpski reditelj
Milo{ Loli}, koji se u
evropskim okvirima etablirao
nizom predstava u nema~kim
i austrijskim pozori{tima.
Veliki Fjodor, onaj
Dostojevski, u susretu sa
Jernejom Lorencijem i
glumcima SNP rekreirao je
Foto: Promo SNG
pri~u o smrti i paklu, ali i
Bogu, smislu i nadi...
Jevan|elje po F. M.
KULTURA 23
od 21. avgusta do 3. septembra 2023.
Diptih
BG Mire Turajli}
Bioskop ponovo u KCB
Nakon osvajanja Zlatne arene
na festivalu u Puli dokumentarni diptih o Stevanu
Foto: Poppy Pictures
Labudovi}u rediteljke Mile Turajli} ponovo }e mo-
}i da se vidi u glavnom gradu Srbije, od 31. avgu-
sta do 5. septembra u Dvorani Kulturnog centra Be-
Foto: Milan Mari~i}
ograda, od 18 i 20 sati. Dokumentarni diptih - Non-
„^ovjek visine“ Aligned & Ciné-guerrillas: Scene iz fonda Labudovi}
(Nesvrstani i Filmske gerile) sastoji se od dva dugo-
metra`na filma koji gledaoca vode na arhivsko putovanje kroz pro- Mira Turajli} i Stevan Labudovi}
ces stvaranja projekta Tre}eg Sveta. Filmovi su bazirani na dosad nikada ranije prikazanim 35mm filmskim
materijalima, koje je snimio Stevan Labudovi}, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsednika Tita tri-
deset godina. Povodom 62. godi{njice odr`avanja prvog samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu, 1. septem-
bra bi}e odr`an i razgovor sa rediteljkom posle prvog filma.
„Legenda“ Umetnici iz
UE Danske u
Izlo`ba Reflektoru
Alen Aligrudi} i Nem
Askovic, umetnici jugoslovenskog porekla
koji `ive i rade u Danskoj, predstavi}e se sa-
mostalnim izlo`bama u u`i~koj galeriji Re-
flektor, od 28. avgusta do 8. septembra.
Foto: Mak Vejzovic
Vizuelni umetnik Nem Askovic ve} je zapo-
~eo svoj projekat, kao sedmodnevni performans u Reflektoru, tokom koga }e svakog dana slikati i kreirati po
jednu klasi~nu sliku pejza`a, digitalno kreriranog na ra~unaru. Tako nastalih sedam slika i video-snimak o tom
performansu, umetnik }e predstaviti publici. Alen Aligrudi} predstavi}e se multimedijalnom instalacijom ko-
Dostojevskom na programu je 10. ja, osim fotografija i radova koje je izveo na staklu, uklju~uje zvuk i video-projekcije. Aligrudi}evi radovi se
septembra od 19.30 sati. Krle`ina Legenda uklapaju u arhitekturu galerije Reflektor, koja se nalazi u prostoru nekada{nje vojne kasarne. Obe izlo`be mo-
na programu je 11. septembra od 19.30 sati. gu se posetiiti uz obavezno zakazivanje na galleryreflektor@gmail.com.
To je zahtevni `anrovski hibrid eseja i
dramske poeme, postaje novi me|a{ igranja Umetni~ka
Krle`e na ovda{njim prostorima. Upravo
time se kandiduje kao jedna od najuspelijih
ZR kolonija E~ka
predstava na aktualnim Slikanje U najstarijoj Umetni~koj koloniji u
hrvatskim repertoarima, zemlji, u E~ki kraj Zrenjanina, od`a-
jednoglasna je hrvatska va se 68. saziv UK Slika 2023.U~esnici su Milica Vesi}, Lu-
kritika. Na izvo|a~kim ka Drljan, Sun~ica Pasuljevi} Kandi}, Bojan Radoj~i}, Ivan
stanicama, od [uleti}. Selektorka i kustos projekta je Sun~ica Lambi}
ranohri{}anskih katakombi Fenj~ev. Pozvani umetnici }e u koloniji E~ka preispitivati
do svojevrsne svetlosne pojam Slika u razli~itim kontekstima i medijima u skladu
katedrale, kroz sa savremenim umetni~kim tendencijama i situacijama
Foto: Marija Erdelji Promo SNP
ekspresionisti~ki teatar koje }e do`iveti u okru`enju i ambijentu kolonije. Umet-
ideja, sinestezijskih ni~ku koloniju E~ka - Slika 2023 podr`ali su Ministarstvo
kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.
nagnu}a, slika i atmosfere,
gledaoci }e pratti glumce
hodnicima Petrovaradinske Grafike Du{ka Kir}anskog
tvr|ave... koji obe}avaju ZR Zrenjaninski akademski umetnik i grafi~ar Du{ko Kir}an-
mo}nog, modernog i uzbudljivog Krle`u. Izlo`ba ski predstavi}e se izlo`bom grafi~kih kola`a Svetlost u
U ~ast nagra|enih, 12. septembra, bi}e Galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina, koja se
izvedena predstava Poslednji balkanski otvara u ponedeljak, 28. avgusta u 19 sati. Autor }e pred-
vampir, a u `iriju 50. INFANT su glumica staviti slojeviti opus, nastao tokom prethodnih 48 godina karijere. Izlo`ba ob-
Tanja Pjevac, scenarista i reditelj Slobodan uhvata autorov izbor grafi~kih kola`a koji su nastali u postupku uslojavanja
Skerli} i dramski pisac Dejan Dukovski. Du{kove ve} postoje}e grafi~ke prakse kojom se bavio ~itav `ivot. Izlo`ba }e
D. S. trajati do 12. sptembra.
U@ICE: Trtica rajske ptice
Nova sezona u Narodnom pozori{tu U`ice po~e}e izvo|enjem de~je predsave Trtica rajske ptice (Branko Dimi-
trijevi} / Nikola Zavi{i}) koju }e u`i~ki ansambl, igrati na Velikoj sceni, 6. septembra od 18 sati.
BEOGRAD: Koza Mostra
z U okviru evropske letnje turneje gr~ka etno hard rok ska grupa Koza Mostra 31. avgusta prvi put }e svirati
u Beogradu, u koji sti`e posle vi{e od 20 koncerata u Nema~koj, Holandiji, ^e{koj, Hrvatskoj, BiH, Gr~koj,
na ma|arskom Sziget festivalu... Ovaj muzi~ki zapaljiv gr~ki bend, ~ija je popularnost prevazi{la granice
„Frank V“ Gr~ke pre deset godina nastupom na Evrosongu, predstavi}e se beogradskoj publici u disko no}nom klubu
Zappa barka na U{}u.
24 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

Mihajlo

SPORT
Ne{kovi} Mi smo najmla|i tim ne samo u Srbiji, ve} i u Evropi.
fudbaler Odigrao sam najdra`u utakmicu u karijeri, ekipa je
Vo`dovca pru`ila mo`da i najbolju utakmicu ove godine

Prvi poraz crveno-belih fudbalera u Superligi Srbije od 27. oktobra 2021.

Vo`dovac napravio
ogromno iznena|enje

Foto: Starsport
Fudbaleri Vo`dovca napra- Ipak, u 61. minutu novu ve-
vili su veliko iznena|enje, liku gre{ku napravili su de- Navija~i Partizana najavili blokadu centra Beograda
po{to su u utakmici 5. kola
Superlige na svom terenu
fanzivci gostiju, ovog puta
Dragovi}, a Teodorovi} je to Zakazan protest
protiv uprave kluba
pobedili Crvenu zvezdu sa iskoristio i doneo svom timu
3:2 (2:0). Ovo je prvi poraz vo|stvo od 3:0.
crveno-belih u Superligi Sr- Crveno-beli su u tom tre-
bije jo{ od 27. oktobra 2021. nutku spustili gard, napali ka Debakl Partizana protiv Partizan. Oni su apsolutni
godine, kada su izubili od golu rivala i u 75. minutu Ro- Nordsjelanda u plej-ofu krivci za polo`aj kluba i sta-
Radnika u Surdulici di} je smanjio zaostatak na kvalifikacija za plasman u nje u njemu. Poraz od 5:0
dva gola. Zvezda potom nije Ligu Konferencija (5:0) bio nije ni prvi ni poslednji koji
X Na poluvremenu uspevala da stvori ozbiljnije je samo jo{ jedan znak za }emo do`iveti, ali se dile-
trener Zvezde Bahar {anse, me|utim, u 89. minu- Grobare koji ve} dugo po- tantskom na~inu vo|enja
je izmenama tu sudija je dosudio penal i ku{avaju da oteraju upravu kluba mora stati na put!
promenio taktiku i pokazao crveni karton igra~u svog kluba.
gosti su ofanzivnijom „zmajeva“ \or|evi}u, a sa 11 Ve} su pred po~etak se- X Poraz od 5:0
postavom poku{ali metara precizan je bio Kanga. zone najavili da ne}e biti nije ni prvi ni
da do|u do Iako se u dodatnom vre- prisutni na ju`noj tribini to- poslednji koji }emo
preokreta menu igralo jo{ 11 minuta kom doma}ih me~eva, te da do`iveti, ali se
Foto: Starsport

fudbaleri Zvezde nisu uspeli }e samo prisustvovati go- diletantskom

Doma}i, koji su u pret-
hodna ~etiri kola zabele`ili
jednu pobedu i tri nere{ena
rezultata, naneli su ubedljiv
poraz {estostrukom uzastop-
nom {ampionu Srbije i vode-
}em timu na tabeli Superlige.
Do sva tri boda „zmajevi“
su stigli golovima Burmaza u
5, Ne{kovi}a u 44. i Teodoro-
vi}a u 61. minutu, dok su
strelci za ekipu iz Ljutice Bog-
dana bili Rodi} u 75. i Kanga
sa penala u 90. minutu.
Po izuzetno sparnom vre-
menu Vo`dovac je me~ po-
~eo iznena|uju}e ofanzivno,
igraju}i visoki presing, koji je
naterao centralne bekove
Zvezde da naprave niz veli-
kih gre{aka. Ekipi trenera
Marka Savi}a ovakva taktika
isplatila se ve} nakon pet mi-
nuta, kada je posle kiksa De-
geneka Burmaz savladao
golmana Glazera.
Tek posle petnaestak mi-
nuta igre gosti su uputili prvi
{ut ka golu „zmajeva“, ali je
jedinu ozbiljnu {ansu imao
Olajnika u 39. minutu, kada
je pogodio pre~ku. Vo`dovac
je duplirao prednost u 43.
minutu kada Ne{kovi} posle
brzog kontra napada {utirao
sa ivice kaznenog prostora i
pogodio suprotni, levi ugao.
da do|u do izjedna~enja. Po- stuju}im utakmicama, pi{e na~inu vo|enja
sle kiksa crveno-belih u due- Nova.rs. Sada su najavili no- kluba mora stati
lu sa Vo`dovcem do{lo je i vi protest protiv uprave ko- na put, saop{tili
Na poluvremenu trener do promene na vrhu tabele ji }e organizovati 31. avgu- navija~i crno-belih
Zvezde Bahar je izmenama Superlige, a na prvom mestu sta, u ~etvrtak od 18 ~asova
promenio taktiku i gosti su sada je TSC, koji je u subotu na Terazijama. Grobari su Pozivamo sve navija~e
ofanzivnijom postavom po- na svom stadionu pobedio izneli i saop{tenje koje pre- Partizana da nam se pridru-
ku{ali da do|u do preokreta. IMT sa 1:0. V. N. nosimo u celosti. `e na protestnom skupu i
„Grobari, navija~i Parti- {etnji koju }emo organizo-
zana, ljubitelji fudbala, Ne- vati 31.08. pre revijalne re-
Savi}: Zvezda bila bolja! mamo prava da budemo van{ utakmice protiv Nord-
Trener Vo`dovca Marko Savi} nije pokazao da je zadovoljan ljuti na igra~e Partizana! Po- sgrjelanda u Beogradu. Skup
posle velikog trijumfa svog tima nad Crvenom zvezdom (3:1) bede i porazi su sastavni deo je kod Terazijske ~esme u 18
u utakmici 5. kola Superlige. „Zvezda je bila bolja, borili smo fudbala a i `ivota generalno. ~asova nakon ~ega }emo
se koliko smo se borili. Mogu da poru~im momcima da ih „me- Da je prijatno, nije ni malo! pro{etati do stadiona JNA i
rim“ od ponedeljka - rekao je Savi} nakon pobede „zmajeva“. Da smo besni i ogor~eni, je- jasno re}i {ta mislimo o
Iako su doma}i iznenadili crveno-bele otvorenom igrom na smo, do sr`i! Adresa na ko- upravi kluba. Probudite se,
po~etku duela i zahvaljuju}i tome stigli do ubedljive predno- ju treba usmeriti sav bes je aktivirajte se, dogorelo je“,
sti, a kasnije i trijumfa, Savi} smatra da su gosti bili bolji tim. uprava fudbalskog kluba pi{e u saop{tenju „grobara“.

Mali \okica P
redsednik Srbije je u ~etvrtak
„sve~ano“ otvorio fudbalski
recimo na industriju - Leskovac je zbog
tekstilne industrije i bio poznat kao
Drugoj ligi (1977/78). U sezoni 2013/14
Dubo~ica je zauzela poslednje mesto i

i stadioni
stadion u Leskovcu
(formalno je on otvoren u
ponedeljak prvenstvenom utakmicom
Dubo~ica - Novi Sad). Novi stadion ima
8.136 mesta i ko{tao je oko 2,5 milardi
dinara. Novac je obezbedila Kancelarija za
upravljanje javnim ulaganjima, koja se
finansira iz bud`eta Srbije.
Dakle, „srpski Tetar snova“ kako ga je
nazvao Vu~i}, platili su gra|ani Srbije. Da
su se oni pitali ne verujem da bi svoje
pare potro{ili ba{ na „snove“, ~ak i sami
Leskov~ani bi taj novac preusmerili na
@iva gradnju bolnice koja }e biti izgra|ena za
Vekecki „dve, najvi{e tri godine“.
VI[E Na`alost nije najve}i problem to {to su
potro{ena ogromna sredstva koja su
OD IGRE mogla biti potro{ena na bolnicu, {kole ili
„srpski Man~ester“. Priznao je Vu~i} da }e
samo za odr`avanje „travnatog tepiha“
biti potrebno oko 240.000 evra,
a gde su ostali tro{kovi: struja, voda,
telefoni, plate...Tim problemom }e se
baviti nego drugi.
- U roku od {est meseci }emo da
izaberemo najbolje operatere, najbolje
svetske menad`ere za upravljanje
stadionom. Mi to ne znamo da radimo -
objasnio je Vu~i}. Drugim re~ima, svesno
pravimo gubita{a kojeg dajemo
strancima da njime upravljaju jer smo mi
nesposobni. Tako samo „mali \okica“ i
Vu~i} zidaju stadione i re{avaju probleme.
Ina~e, fudbalski klub Dubo~ica
osnovan je davne 1923. godine. Najve}i
uspeh u svojoj istoriji bio je 4. mesto u
prestala da postoji.
Godinu dana kasnije FK Dubo~ica je
promenuo ime u GFK Dubo~ica (taj
metod, promena imena, mi je odnekud
poznat) i po~eo je meteorski uspon - za
samo pet godina od Jablani~ke lige do
Prve lige Srbije (zlonamerni tvrde da su
„kovid profiteri“ - iako su takmi~enje
zavr{ili kao 12. plasirali su se u vi{i rang).
Predsednik Vu~i} „misli“ da }e se slede}e
sezone takmi~iti u elitnom dru{tvu?!
Ina~e, sla`em se sa predsednikom da
se mora ulagati u stadione, to je jedan od
preduslova za razvoj fudbala. Me|utim,
deci ne trebaju „Teatri snova“, potreban
im je samo normalan teren sa
svla~ionicama i treneri sa diplomama, a
ne sa ~lanskim kartama partije. \
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023. SPORT 25

Lopes: Novak se Reprezentacija Srbije rutinski dobila duel sa Kinezima na Mundobasketu

uvek odlu~i za Preko stotke na „poklon“

najbolju opciju
- Od Novaka mo`ete da o~ekujete
uvek da pru`a maksimalno izdanje
jer je on jedini koji mo`e da igra fe-
nomenalno iako nije imao mnogo
me~eva“, ka`e Felisijano Lopes,
biv{i {panski as koji se nedavno
penzionisao.
Levoruki [panac podse}an kako
je najbolji teniser sveta u finalu u
Sinsinatiju savladao njegovog ze-
mljaka Karlosa Alkarasa. Aktuelni
broj 1 je imao me~ loptu u drugom
Aleksandru \or|evi}u
Reprezentacija Srbije pobedila je
setu, a Lopes isti~e da je \okovi}u Kinu rezultatom 105:63 u prvom
to bio tek peti duel posle pauze, a je- me~u na Svetskom prvenstvu u ko-
dan od prethodna ~etiri nije zavr{io {arci I ve} danas je ~eka reprezenta-
zbog predaje protivnika. cija Portorika.
„Samo Novak mo`e da bude fa- U narednom me~u na Mundo-
vorit za titulu na Gren slemu posle basketu reprezentacija Srbije u po-
toliko malo me~eva“, podvla~i Lo- nedeljak 28. avgusta igra protiv
pes, „On je to ve} vi{e puta doka- Portorika (14.00), dok se u drugoj
zao, kada je dolazio bez ijedne par- utakmici B grupe sastaju Kina i Ju-
tije na neki od ovih turnira i pobe- `ni Sudan.
|ivao“. Felisijano to obja{njava sjaj- Ekipa koju sa klupe vodi biv{i se-
nim izborom turnira na kojima }e lektor Srbije Aleksandar \or|evi} je
posle dva minuta igre vodila sa 6:0,
ali je potom Nikola Milutinov zaku-
cavanjem doneo prve poena za „or-
love“ na {ampionatu i tako najavio
odli~nu partiju svog tima.
Posle nervoznog po~etka va`nu
ulogu je odigrao Stefan Jovi}, koji je
serijom asistencija (ukupno se-

Foto: FoNet / FIBA

Foto: FoNet / Waterdrop

dam) i poena, ali i dobrom igrom u

Po dve pobede
favorita
Novak i Karlitos su odigrali ~etiri
me~a, imaju po dve pobede. [pa-
nac je pro{le godine slavio u Ma-
dridu i nedavno u finalu Vimbldo-
na. Srbin je bio bolji u junu na Ro-
lan Garosu i pro{le nedelje u fina-
lu Sinsinatija. Samo je pariska
partija bila laka jer je Alkaras, po-
sle 1:1 u setovima, naglo popu-
stio. Kako je sam priznao, zbog
psiholo{kog pritiska imao je gr~e-
ve u nogama.
SPORTSKI mix
odbrani, doprineo da Srbija namet-
ne svoj ritam i ve} polovinom prve
~etvrtine do|e u vo|stvo. Prednost
je brzo rasla i ve} na poluvremenu je potom morao da napusti igru parket sve igra~e sa klupe. Priliku je
je iznosila 20 poena prednosti zbog povrede sko~nog zgloba. najbolje iskoristio Du{an Risti}, ko-
vlasnik 23 Gren slem titule igrati. (54:34). Jedina senka na partiju Pe- Zahvaljuju}i tome {to je pitanje ji je do kraja utakmice ubacio 13
„On se uvek odlu~i za najbolju opci- {i}evog tima u ovom periodu bila je pobednika bilo re{eno ve} posle 20 poena, uz ~etir uba~ene trojke iz is-
ju. Pogotovo u poslednje vreme ma- povreda Filipa Petru{eva, koji je za- minuta, u nastavku su „orlovi“ to toliko poku{aja.
nje igra, ali odli~no izabere gde tre- menio Milutinova po~etkom dru- igrali bez optere}enja, a selektor Pe- Dobru partiju u drugom polu-
ba to da radi. Pre Gren slemova ode gog perioda, ubacio osam poena, ali {i} je iskoristio priliku da uvede na vremenu prikazao je i Aleksa Avra-
na Masters, a kako je izuzetno do- movi}, a u fini{u me~a Vanja Marin-
bar teniser, sjajno iskoristi te me~e- kovi} je serijom poena (ukupno 14)
ve da brzo dostigne najbolju for- Trener Kine odu{evljen izdanjem „orlova“ bio najzaslu`niji za to {to je razlika
mu“. [panac obja{njava da, za raz- Selektor reprezentacije Kine Aleksandar \or|evi} rekao je posle me~a u ko- na kraju iznosila vi{e od 40 poena.
liku od ve}ine ostalih konkurenata, jem je njegova ekipa izgubila od Srbije (105:63) na startu Mundobasketa, Uz Marinkovi}a, najefikasniji
Srbin i prve susrete na Gren slemo- da je za njega bila „emotivna utakmica“. „Znate odakle sam, i {ta sam sve kod „orlova“ bio je Bogdanovi} (2/4
vima koristi za podizanje igre. pro{ao sa ovim momcima. Mnoge od njih sam i selektirao, i trenirao i pono- za dva, 2/6 za tri), Risti} je uz 13 po-
Lopes o~ekuje u finalu dvojicu san sam kako su napredovali. @elim im sre}u, da odu do kraja, mislim da mo- ena dodao i {est skokova, Milutinov
najboljih tenisera sveta. „Za mene gu, ali bi}e te{ko za sve, rekao je biv{i selektor „orlova“. Analiziraju}i duel u je ubacio 11 poena i imao {est
su i dalje \okovi} i Alkaras glavni Manili on je dodao da je Srbija pokazala da je spremna za dobar nastup na uhva}enih lopti, a Avramovi} je po-
favoriti na US openu“. S. K Mundobasketu. stigo deset poena.
V. Ni{kanovi}
Prva senzacija u drugom kolu svetskog ko{arka{kog prvenstva

FIFA SUSPENDOVALA PREDSEDNIKA FS [PANIJE

LUISA RUBIJALE ZBOG POLJUPCA
Dominikanci sru{ili Italijane
Fifa je suspendovala na 90 dana predsednika Fudbalskog saveza [panije Luisa Ko{arka{i Dominikanske Republi-
Rubijalesa, dok traje istraga o njegovom nedoli~nom pona{anju tokom i posle finala ke pobedili su Italiju (87:82) u dru-
Svetskog prvenstva za fudbalerke. Fifa je navela da je Rubijales sklonjen sa svih du`nos- gom kolu Svetskog prvenstva u
ti na 90 dana „dok traje disciplinski postupak“ koji je protiv njega pokrenut u ~etvrtak. Manili. Do pobede ih je predvodio
Rubijales je u petak na hitnoj sednici Skup{tine Fudbalskog saveza [panije odbio da pod-
nese ostavku i pored poziva da to u~ini i o{trih kritika javnosti i {panske vlade, udru`en-
Karl Entoni Tauns sa 24 poena, 11
ja fudbalera i klubova, nakon {to je na pobedni~kom postolju u usta poljubio {pansku skokova i pet asistencija, a identi-
reprezentativku D`eni Ermoso, po osvajanju {ampionske titule u Sidneju. Evropska fud- ~an poenterski u~inak je imao i An-
balska unija (Uefa), ~iji je Rubijales potpredsednik, jo{ se nije oglasila. Beta dres Felis sa po pet skokova i asi-
stencija, preneo je B92.
FERSTAPEN KROZ KI[U I DRAMU DO REKORDA Kod Italije je Marko Spisu imao
Voza~ Red Bula Maks Ferstapen trijumfovao je na Velikoj nagradi Holandije, 12. trci 17 poena, pet skokova i ~etiri asi-
ovogodi{njeg {ampionata Formule 1. Holan|anin je na svom terenu, na stazi stencije, a Simone Fontekio 13 poe-
„Zandvort“ upisao devetu uzastopnu pobedu, kojom je izjedna~io rekord koji je 2013. na. Italijani su sjano po~eli me~, po-
godine postavio Sebastijan Fetel, tako|e u Red Bulu. Ferstapen je tako|e upisao 11. veli sa 12:0 posle tri minmuta igre,
trijumf ove sezone i tako napravio jo{ jedan veliki korak ka odbrani titule. Najbli`i ali je onda su potpuno stali. Domi-
holandskom svetskom {ampionu bio je Fernando Alonso u Aston Martinu, dok se nji- nikana je poja~ala odbranu, Italija-
ma dvojici na podijumu pridru`io voza~ Alpina Pjer Gasli. Francuz je do tre}eg stepeni- ni su se sve vi{e bunili zbog sudij-
ka pobedni~kog postolja do{ao po{to je Ferstapenov timski kolega Serhio Peres skih odluk, a onda je su usledile i
ka`njen zbog prebrze vo`nje kroz pitlejn. tehni~ke gre{ke.
Prvo klupi, a potom i selektoru
Poceku, koji je ponovo imao svoj
{ou pored terena. [utirao je stolicu,
bacao sako i krvatu, a takvo pona-
{anje veoma brzo mu je donelo i
drugu tehni~ku, pa Italijan nije do-
~ekao kraj prvog poluvremena, a
ve} je morao da napusti klupu.
X Trener Poceko, je ponovo
imao svoj {ou pored
terena - sutirao je stolicu,
bacao sako i krvatu
i na kraju izba~em
Svoj cirkus je nastavio u tunelu,
gde je reagovalo i FIBA obezbe|e-
nje, koje mu je objasnilo dokle je
granica do koje mo`e da do|e kao
isklju~eni trener. Ovaj put Pocekov
cirkus nije pozivitivno uticao na
Italiju, kao {to je bio slu~aj na Evro-
basketu protiv Srbije, jer su od tog
trenutka kola krenula nizbrdo.
Andres Felis i Kar Entoni Tauns
poveli su Dominikanu, koja se troj-
kama potpuno vratila i preuzela
kontrolu me~a. Prednost je samo
rasla, i{la na 17 poena, a za to je bi-
la zaslu`na perfektno odigrana tre-
}a deonica, u kojoj su Dominikan-
ci ubacili ~ak 31 poen.
Nije Italija imala {ta da tra`i u
poslednjih 10 minuta, barem na
papiru, ali su na kraju ipak uspeli
da uvedu me~ u neizvesnu zavr{ni-
cu.Imala je Dominikanska Republi-
ka 77:60, da bi Italija proigrala i na
25 sekundi do kraja stigla do tri po-
ena zaostatka (85:82).
S. D.
26 FELJTON PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

Ivan Janković 14 Kratki radovi koji čine ovu knjigu nastali su, ako se tako može reći - slučajno. Tokom višegodišnjeg
arhivskog rada na pojedinim temama kojima sam se bavio (smrtna kazna; represija; istorija

PO NJIMA SE NIŠTA krivičnog prava i kriminologije), nailazio sam na podatke o ljudima i događajima koji sa mojim
temama nisu bili u neposrednoj vezi, ali bi mi privukli pažnju, najčešće svojom neobičnošću.

NEĆE ZVATI Sve te podatke sam beležio, onako, bez nekog određenog cilja i namere. Kada sam nedavno
pregledao tako prikupljenu građu, učinilo mi se da ona omogućuje jedan nov uvid u svakodnevni
Sporedne i sasvim sporedne ličnosti život „običnih“ ljudi u Srbiji 19. veka, pa sam pokušao da iz nje rekonstruišem njihove
iz srpske istorije 19. veka (individualne i grupne) biografije, makar samo u grubim crtama i uz mnoštvo praznina.

Pad dinastije Obrenović i

povratak Karađorđevića
Vukajlović je imao i trenutke
malodušnosti, što nije čudno
kada se ima na umu da je u
apsu poboljevao, da nije
imao stalan izvor prihoda a

S uočen sa napadima i progo- mukama je došao kraj kada je pala stanovao u kafani Zise Dijamandi- Srpskog narodnog pokreta, Vuka- da je imao znatne dugove.
nima, kao i sa potpuno neza- dinastija Obrenovića, a on u novom ja. Srpsko državljanstvo je primio jlović je, naravno, održavao veze s U tim trenucima je pred
konitim hapšenjima, Jelisej režimu zauzeo relativno visoko i do- i zakletvu položio tek u septembru prečanskim Srbima. U aprilu 1848. policijskim islednicima
Vukajlović je zauzeo stav doslednog bro plaćeno mesto i povratio društ- 1845, i to bez dokaza o otpustu iz je uzeo jednomesečno odsustvo obećavao da nikad više neće
legaliste. U pismu Knezu je doka- veni ugled. austrijskog: „kada ga je bivše pravi- „radi obavljanja privatnih poslova pisati za novine i za sebe
zivao da je kneževska Proklamaci- Na slobodu je izašao bez onog teljstvo hapsilo i papire mu na pre- preko“. A sa Prečanima se sastajao i govorio da je „izgubljen
ja (o amnestiji) od 5. marta 1840, sanduka sa stvarima i hartijama, koji gled uzimalo, zagubljen je bio dokaz u Beogradu. U juli 1846. je u Traktiru čovek“ koji je „ime lude na
„pomirenja radi izdata“, ostala mrtvo je policija zaplenila kada ga je hapsila, Š...Ć ali će mu se to ipak priznati“. večerao s izvesnim Kostom Radis- sebe navukao“ i da „ništa od
slovo na papiru - ona „nikad belog jer se on negde zagubio. Među tim Izgleda da je postojao povod avom, koji je bio proteran iz Austrije sebe ne znam“
sveta videla nije“.
Za Rajovićevo ministarstvo je
primetio da ono od 1840. godine
„može po volji zakone zemaljske
preskakati kao lisica gvožđa“. Neu-
morno je navodio propise i paragrafe
koje su njegovi progonitelji kršili: „g.
Rajović je 27. i 47. točku Ustava ze-
maljskog prestupio, počem je mene
onih prava lišio, kojim me sudovi ze-
maljski lišili nisu; također i 66. točku,
počem sam javno i tajno gonjen g.
Rajovićem“.2
Dobro su mu poznati, kaže, „Us-
tav, Uredbe i Ustrojenija zemaljska“,
ali nigde ne piše da ministri mo-
gu hapsiti ljude, kao što je s njime
činjeno, pa sarkastično dodaje da
ministrima takvo ovlašćenje možda
daje Uredba o panađurima ili ona o
kalemljenju boginja, jer samo njih

još nije pročitao. Ustav i zakoni nisu
samo slova stavljena na hartiju da
bi tako porasla cena beloj, neispisa-
noj hartiji: oni služe da se „svakom
nasiliju i samovlastiju granica položi“.
Ipak, Jelisej Vukajlović imao je
i trenutke malodušnosti, što nije
čudno kada se ima na umu da je u Mukama Jeliseja Vukajlovića
apsu poboljevao, da nije imao stalan je došao kraj kada je pala
dinastija Obrenovića, a on u
izvor prihoda a da je imao znatne
dugove.3 novom režimu zauzeo
U tim trenucima je pred polici- relativno visoko i dobro
jskim islednicima obećavao da nikad plaćeno mesto i povratio
više neće pisati za novine i za sebe društveni ugled
govorio da je „izgubljen čovek“ koji
je „ime lude na sebe navukao“ i da izgubljenim hartijama je bio i otpust
„ništa od sebe ne znam“. NJegovim iz austrijskog državljanstva, koji je
on tražio i dobio da bi mogao postati
srpski podanik, kao i većina činovnika
koji su iz Vojvodine dolazili u Srbiju.
Taj dokument mu je uručen
na revers još 1840. godine, kada je
Knjiga, koju je objavila
izdavačka kuća Fabrika knjiga,
može da se kupi u Beopolisu,
Zepteru i u knjižari
Bulevar books u Novom Sadu.
Mihailo Obrenović
za ovo pozno prirođenje. Godinu
dana ranije se Maksim Simonović,
javni profesor građanskog zakona
i postupka sudejskog na Liceumu
i urednik Srbskog ulaka, žalio da
ga Vukajlović kleveće u javnosti i u
peštanskim novinama, pa je, ne baš
naivno, pitao Upravu: da li je Vuka-
jlović uopšte srpski podanik?
Simonović nije bio jedini koji se
žalio na Vukajlovića otkako je ovaj
postao važan činovnik. Tužio ga je
stari neprijatelj, Jovan Nikolić, „zbog
uznemiravanja“; Vukajlović mu je,
valjda, vraćao milo za drago. Zbog
„lične uvrede“ su ga tužili i Mihailo
Ćelešević, potonji urednik lista Ruža,
i Miloš Popović, višekratni urednik
Srbskih novina i brat Đure Daničića.
A i jedan kalajdžija, Kosta Petrović,
žalio se da ga je Vukajlović „vređao
u Čitalištu“.
Kao simpatizer i učesnik
u rodni Beograd i koga je policija tu
pratila po nalogu Ministarstva un-
utrašnjih dela.
Dok su večerali, u kafani je iz-
bio incident: pijani doktor Kolman
je vređao goste, među kojima su,
pored Vukajlovića i Radisava, bili
knjigovezac Vinkler i slikar Dimi-
trije Avramović, pa su posle svi oni
pozivani u policiju kao svedoci.4
Vukajlovićeva dobrotvorna delat-
nost bila je skromna. Na donatorskoj
večeri koju je priredio apotekar Pavle
Ilić povodom dolaska na vlast Alek-
sandra Karađorđevića, priložio je
jedan dukat za varoški špitalj (bolni-
cu) i šest cvancika za Maticu srpsku.
Novoosnovanoj biblioteci pri Liceju
poklonio je „jedno važno istorično
delo u 6 časti na francuzkom jeziku“,
a za „nesretne pogorelce u Ivanjici“ je
dao 12 groša.5
NASTAVAK U SUTRAŠNJEM BROJU
Fotografije: Wikipedia
Aleksandar Karađorđević
Napomene
1 Spisak Vukajlovićevih dugova iz avgusta 1841:„Zisi za hranu -
1,687 groša; Panti ćurčiji po priznanici - 366; Jovanu trgovcu za
materiju haljina - 117; Milošu Mrcailoviću za hranu dok je u
apsu ležao - 51; trošak njegovog sprovođenja u Kragujevac -
220; tipografiji duguje 396“.
2 Odredbe Ustava iz 1838. na koje se Vukajlović pozivao glase:
„Moja Štj. SultanovaĆ naročna volja jest, da žitelji Serbije,
podanici moje visoke Porte, budu zaštićeni u njinima dobrima,
njinima licama, njiovoj česti i njiovom dostojinstvu, i ova ista
volja Carska protivna je tomu, da kakvo lice, budi koje, bez suda
bude lišeno svoji prava graždanski“ (čl. 27);„ŠSerbinĆ ne može
biti ovog Štj. imovinskogĆ prava lišen, razve zakonom
presudom jednog od ustrojeni Sudova Zemaljski“ (čl. 47);
„Nikakav Serbin voobšte i bez izjatija ne može biti gonjen ni
uznemiravan, ni tajno, ni javno, pre nego što bude pozvan i
osuđen pred Sudovima“ (čl. 66).
3 Spisak Vukajlovićevih dugova iz avgusta 1841:„Zisi za hranu -
1,687 groša; Panti ćurčiji po priznanici - 366; Jovanu trgovcu za
materiju haljina - 117; Milošu Mrcailoviću za hranu dok je u
apsu ležao - 51; trošak njegovog sprovođenja u Kragujevac -
220; tipografiji duguje 396“.
4 Doktor Kolman je bio pruski podanik, ali je, kao luteran, bio pod
zaštitom velikobritanskog konzulata. Te godine mu je
zabranjeno da u Srbiji upražnjava medicinu, jer„u pijanstvu
može štetiti pacijentima“, a apotekarima i berberima je
naređeno da ne izdaju lekove i pijavice po njegovim receptima.
IAB, UGB, 1846, F-VI-1687.
5 Srbske novine, 27.01.1843, 29; 13.01.1845, 13; 17.01.1847,
20-d1.
 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023. TELEVIZIJA 27

Za završetak
svih ratova
Ovo je istinita priča o putu fizičara
Roberta Openhajmera od en-
ergičnog i ambicioznog naučnika
do čoveka koji se kaje, teško pogođen
težinom onoga što je učinio. Open-
hajmer je upravljao laboratorijom
za oružje u Los Alamosu tokom zlo-
glasnog projekta Menhetn, vladinog
istraživačkog projekta koji je osno-
van za stvaranje atomske bombe.
Središnji deo priče „Za kraj svih
ratova“ je testiranje atomske bombe
u pustinji Novog Meksika 16. maja
1945. godine. (N1, 20.00)

RTS 1 RTS 2 PRVA NOVA S N1 RTV1 AL JAZEERA

06.00 Vesti 10.15 E-TV 06.00 Exkluziv 06.45 Probudi se 08.00 Novi dan 06.30 Dobro jutro, Vojvodino 07.30 AJ Svet
06.05 Jutarnji program 10.35 Velika iluzija 06.25 Exploziv 09.05 Mentalno razgibavanje 11.00 7 na N1 nedeljni pregled 10.05 Paleta 08.00 Okom kamere
08.00 Jutarnji dnevnik 11.20 Mira Adanja Polak – 06.55 JUTRO 10.45 Biostil: TV prodaja 11.35 Klinika vet 11.05 Brazde 08.30 Gastarbejterske priče
08.30 Jutarnji program Ekskluzivno 11.10 TV prodaja: Biostile - 11.00 Glas, dirka, bas 12.00 N1 info 12.10 Svet oko nas 09.30 Ovo je Evropa
11.00 SERIJA: Doktorka na selu 11.55 Beograd svira: Vaše zdravlje, naša briga 11.05 Kefalica 14.30 Iz Amerike 12.40 Oivratak na selo 10.00 Putnici: Vijetnam
11.40 Gastronomad Collegium musicum 11.25 SERIJA: Gospodin Pogrešni 11.30 Da li ste znali? 14.45 N1 Produkcija 13.00 Začini dan 10.30 AJ Svet
12.00 Dnevnik 12.35 I bez muke ima nauke 13.00 Vesti 11.45 Zdravi minuti: TV prodaja 15.00 N1 info 13.35 Sportska Vojvodina 11.00 Lopta
13.00 Košarka: SP, Portoriko – 13.00 Dekodiranje nauke 13.10 150 minuta 12.00 Kviz: Totalni obrt 15.15 Novi dan (r) 14.05 Moja priča 12.00 Vesti
Srbija, sportski program 13.30 SERIJA: Tajne internata 14.00 Vesti 12.45 SERIJA: Na terapiji 16.00 N1 info 14.30 Dodati život godinama 12.30 Ovo je Evropa
13.50 Košarka: SP, Portoriko – za plemićke kćeri 14.10 150 minuta 13.45 SERIJA: Zlatni dvori 16.30 Dan uživo 15.00 Agrodnevnik 13.05 Sedamdesete u
Srbija, prenos 14.15 SERIJA: Dekster 15.00 Vesti 14.45 SERIJA: Kumovi 2 18.05 DW Shift 15.30 Na kraj sela arapskom svetu
16.05 Ovo je Srbija 15.10 SERIJA: Kraljica ritma 15.10 150 minuta 15.45 SERIJA: Lud, zbunjen, 18.25 Da sam ja neko 16.00 Pečat Vremena 14.00 Vesti
16.50 Odbojka (ž): EP, Osmina 16.00 Kud „Dimitrije Koturović“ 15.55 SERIJA: Sinđelići normalan 19.00 Dnevnik 19 16.30 Dnevnik gladnog putnika 14.30 Pravo na život
finala, Srbija – Švedska, 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.00 Exkluziv 16.15 Domaćinske priče 19.30 Sport klub 17.00 TV dnevnik 15.00 Vesti
prenos 17.20 Nacionalne manjine, 17.30 Kviz: Pobednik 16.45 Savršena večera 20.00 Za završetak svih ratova: 17.20 SERIJA: Rođena zvezda 15.30 AJ Svet
19.00 Slagalica vrednosti i vrline 18.00 Vesti 17.45 Kviz: Totalni obrt Openhajmer i atomska 18.00 Razglednice 16.00 Vesti
19.20 Vreme 17.55 Volim klasiku 18.45 Exploziv 18.30 Među nama bomba 18.55 Dečji program 17.05 Otkrivanje nepoznatog:
19.30 Dnevnik 19.20 SERIJA: Tajne internata 19.10 SERIJA: Sinđelići 19.30 Dnevnik Nova 21.30 Global info CNN 19.30 TV dnevnik Amazonija
20.05 SERIJA: Selo gori, za plemićke kćeri 20.00 SERIJA: Igra sudbine 20.30 Savršena večera 21.40 Horizonti 20.05 SERIJA: Agent 17.30 Žene u nauci
a baba se češlja 20.10 Inkluziv 21.15 SERIJA: Od jutra do sutra 21.30 SERIJA: Kumovi 2 22.00 Dnevnik 22 20.50 Upoznajmo se sa 18.00 Vesti
20.55 Potera 20.45 Početak nečeg lijepog 23.15 Na mestu zločina 22.30 SERIJA: Lud, zbunjen, 22.30 DW Shit jugom Katalonije 19.05 Moj život
21.50 FILM: Zatvoreno ostrvo 21.10 SERIJA: Kraljica ritma 23.45 Nikad nije kasno03.15 normalan 22.40 Global info CNN 21.30 Dodati život godinama 20.00 Vesti
00.10 Dnevnik 22.00 BFI: „Galaktik ansambl“ FILM: Bez sluga i 23.00 FILM: Vatrena trka 23.00 Za završetak svih ratova: 22.00 Vojvođanski dnevnik 21.00 Oni pobeđuju
00.30 Kulturni dnevnik 23.05 SERIJA: Kraljevstvo 3 gospodara 00.40 FILM: Opasan sastanak Openhajmer i atomska 22.35 Art-erija 21.30 Kontekst
00.45 SERIJA: Dekster 00.15 SERIJA: Zaliv 2 04.45 Kviz: Pobednik 03.00 SERIJA: Na terapiji bomba 22.45 Državni posao 22.00 Vesti

film film

Srećno, Leo Grande

Penzionisana učiteljica Nensi Stouks, koja nikad u životu nije doživela orgazam,
odlučuje da se dodatno obrazuje u oblasti seksa i angažuje Lea Grandea, mladog
seksualnog radnika. Njen najveći izazov biće prevazilaženje sopstvene nesigur-
nosti. Uloge: Ema Tompson, Deril Mekormak, Les Mabeleka. Režija: Sofi Hajd.
(HBO, 18.20)
Fantastična planeta
Zatvoreno ostrvo Tragajući za posledicama ljudske pohlepe, Fantastična planeta bila je u Juž-
noafričkoj Republici, gde preti nestanak brojnih vrsta i podvrsta nosoroga.
Američki maršal istražuje nestanak ubice iz sanatorijuma za umno obolele Vladimir Banić je proveo nekoliko dana sa rendžerima, koji hvataju lovo-
kriminalce 1954. godine. Istragu maršal Tedi Danijels počinje sve više da kradice, i pokušao da sazna šta ih pokreće da ustraju u borbi za očuvanje
shvata lično, smatrajući da su ga na ostrvo gde se sanatorijum nalazi plan- nosoroga. Fantastična planeta zatim menja kontinent i odlazi u Evropu,
ski doveli doktori, čije su metode neetičke, nezakonite i opasne. Tedijeva na njen sever - Farska ostrva. U ovoj zemlji deca se rađaju sa problemima
istraga napreduje, ali mu doktori ne dozvoljavaju da pristupi arhivi gde u saznajnom razvoju, jer su majke, ne znajući, jele meso kita i riba, koje
bi se rešenje misterije moglo naći. Dok uragan prekida vezu ostrva sa ko- je bogato živom. Put oko planete, završava se u Americi, na Kalifornija
pnom, još kriminalaca beži i Tedi počinje da sumnja u sve. Uloge: Leonardo univerzitetu, gde upoznajemo profesora koji svoje studente uči kako da sa-
di Kaprio, Emili Mortimer, Majk Rufalo, Ben Kingsli. Režija: Martin Skorseze. čuvaju insekte koji su nezamenljivi deo eko-sistema i kako da proizvodnja
(RTS 1, 21.50) hrane u okviru domaćinstva smanji zagađenje na planeti. (RTS 3, 22.50)

Danas, dnevnik Izdavač: DAN GRAF d.o.o.

Prvi broj Danasa izašao je 9. juna 1997. godine.
Osnivači: Božidar Andrejić, Nikola Burzan,
Radivoj Cvetićanin, Branislav Čanak, Ludwik
Wincenty Gadomski, Zdravko Huber, Milovan
Jauković, Raško Kovačević, Radomir Ličina,
Gordana Logar, Predrag Mitić, Dušan Mitrović,
Saša Nikašinović, Vesna Ninković, Rade Radovanović,
Grujica Spasović, Ivan Torov, Šime Vučković
Redakcija: Alekse Nenadovića 19/V, Beograd, tel: 011/344-11-86; e-mail: desk@danas.rs Danas je korporativni
Direktorka DAN GRAFA: Aleksandra Mitić; Glavni i odgovorni urednik: Dragoljub Petrović član Medijske organizacije
za Jugoistočnu Evropu (SEEMO)
Redakcijski kolegijum: Vladimir Maričić (izvršni urednik portala danas.rs), Aleksandar Roknić (izvršni urednik štampanog izdanja), Ljiljana Bukvić (izvršna urednica), i Asocijacije listova
Vladimir Živanović (izvršni urednik i sport), Jasmina Lukač (politika), Radmila Briza (društvo), Aleksandar Milošević (ekonomija), Aleksandra Držaić (kultura i Project Syndicate List godine u
City Magazine), Jelena Diković (svet), Čedomir Vučinić (društvene mreže), Jovana Stanković (jutarnja urednica), Dejana Majstorović (noćna urednica).
svetu 2002.
Urednički desk štampanog izdanja: Branislav Božić (dežurni urednik), Zlatija Vuković (urednica drugog izdanja), Jelka Jovanović, Safeta Biševac, Ivana Matijević, po izboru
Zoran Pavić, Dragan Stošić, Vladimir Matković, Stanislav Milojković (foto), Zoran Spahić (prelom).
Pionir slobodnih medija 2002.
pariskog
Oglašavanje: marketing@danas.rs, office@casmedia.rs / Prodaja: Zoran Lazić (prodaja@danas.rs) Le Guide
de la Presse
Tekući račun: „DAN GRAF“ d.o.o. UniCredit bank 170-30025697000-02 / Štampa: APM print, Bulevar Milutina Milankovića 29, Novi Beograd / ISSN 1450-538X
28 PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

Subotica 36 Loznica 37 Sjenica 33 „ IZGLEDI VREMENA ZA NAREDNE DANE:

VREME Sutra zna~ajna promena vremena uz naobla~enje i
Novi Sad 36 U`ice 35 Vranje 36 osve`enje sa ki{om, pljuskovima i grmljavinom u svim
krajevima. Lokalno se o~ekuju kratkotrajne vremenske nepogode:
Beograd 37 Ni{ 37 Pri{tina 35 obilni pljuskovi sa koli~inom ki{e vi{e od 20 mm za kratak vremenski
Kragujevac 37 Negotin 36 period, grad i olujni vetar. Zatim promenljivo obla~no i sve`ije, od
srede do subote povremeno sa pljuskovima i grmljavinom.

EBVH 2: ^izme
Provedoh dan ispod jedne ~uke, u brdima koja se ni`u isto~no Predve~e zapuca mauzerka, podaleko odatle, ju`no. Bam!
VIDOJKOVI]

od Maljena. Bilo je toplo i suvo, nikako nisam mogao da se Samo jedanput. Ali, mauzerka. Znam joj zvuk, jo{ uvek mi zve~e
smestim u polo`aj u kome bih zaspao. Nikada nisam mogao da u{i od na{e jalove pucnjave na [vabe u aprilu. Ko zna {ta je.
Marko

spavam preko dana, a sada je bilo ili preko dana ili nikako, jer Mo`da se neko ubio. Mo`da je neko ubio bolesno tele. Al, kud }e{
sam pe{a~io po mraku. Sunce be{e na sred neba, te mauzerkom na tele, crni sine? Mo`da su nekoga ubili. Ko zna ko i
po~upah li{}e s jedne bukve i turih ga na o~i, kako bi ko zna koga. [vaba nije. Mo`da Ljoti}evac. Nekog komunistu. Ili
ih prevario da je no}, ali nije i{lo. nekog od na{ih. Crna vremena, a bi}e jo{ crnja. I aj ti
Le`ao sam i zami{ljao zvezde na spavaj sad, Velislave Dragojevi}u, rezervni pe{adijski
no}nom nebu, brojao sam Brojao poru~ni~e Jugoslovenske vojske. Kurac.
Strikanove ovce, bilo ih je ta~no sam Sa~ekah tako budan i uzvrpoljen da sunce
dvadeset sedam u stadu kada za|e i po|oh, iako je jo{ uvek bio dan. Nisam
Strikanove ovce,
sam ih kao dete izvodio na imao na sebi ni{ta {to bi me odalo, pu{ku i
ispa{u, ali Strikan ve} bilo ih je ta~no uniformu sam ostavio u odredu, na pregovore
petnaestu godinu nije bio na dvadeset sedam sam i{ao u jedinom odelu koje sam uspeo da
ovom svetu, a ovce... jama~no ni u stadu sklepam, gore crni sakov za sahrane, nosio sam
one nisu postojale, osim u mom ga i ocu i majci i Strikanu i }opavom Ljubi{i i
se}anju i sve to zajedno nije pomagalo svakome ko je umro, ispod bela ko{ulja, za svadbe,
u prizivanju sna. Strikan, ovce, Strikan, ovce, dve ukupno, malome Risti Bogoljubovom, 1934 i ne tako
rat jedan, rat drugi, otac, majka, sve mi se malome \or|u Vidojevom, pred sam rat, zato mi je i bila pri ruci.
uskome{alo, pa sam posle tre}eg Dole suknene pantole, da me jebe{ {to sam nji' navuko, valjda da
prebrojavanja ovaca, sa sve bukvinim li{}em ne izgledam kao grobljanski kico{ koji je krenuo na svadbu, nego
preko nosa i o~iju, bio budniji nego pola sata aj' malo i ne{to selja~ko, da se uklopim u okoli{. I na noge, e vidi{
ranije. Malo je to ovaca. Mo`da je trebalo tu|e ovce da tu bih se zajebao {ta god da sam turio, vojni~ke ~izme. Mogao
brojim. Da izmislim neke tamo ovce, pedeset ovaca, pa sam i one jedne cipele, al kud }e{ u cipelama, punim rupa, preko
jedan rundavi ovan, koji, kad mu je lo{ dan, kidi{e i na poljana i vukojebina. Mogao sam i opanke, mo`da je trebalo
~obanina, barem dve crne, Strikan je imao jednu crnu, opanke, jebemu lebac, al' kasno sad, kad se vra}am, da
Crnka se zvala i vidi{, ne vredi, sve me vra}a na Strikana i pametujem trebalo je opanke, nije trebalo ~izme.
Foto: Miroslav Dragojevi} detinjstvo, kakve god ovce da mi do|u pred sklopljene o~i. (Po~etak romana "E ba{ vam hvala 2", rukopis, 1 od 5 )

Na
dana{nji
dan
28. AVGUST
MILO[
2007 - Preminula je Draga Jona{, spi- MITROVI]
kerka i novinarka. Bila je spikerka Radio novinar dpa
Beograda jo{ u Kraljevini Jugoslaviji.
Godine 1951. ponovo se zaposlila u Ra- ^ITAM Ponovo i redom pri~e
dio Beogradu i decenijama je bila ne- Lidije Dejvis - Ne mogu i
prevazi|eni glas beogradskog radija. ne}u (Geopoetika).
1833 - Parlament je zabranio trgovinu Nedavno i pri~e Tanje
robovima u celoj Britanskoj imperiji. Mravak - Na{a `ena
1749 - Ro|en je nema~ki pisac Johan (Booka) - koje izuzetno
Volfgang Gete, jedno od najve}ih ime- preporu~ujem.
na svetske literature. Nekoliko godina
posle zavr{enih studija prava u Stazbu-
ru preselio se u Vajmar, gde je 28 godi-
na bio upravnik pozori{ta.
1645 - Preminuo je SLU[AM Od zabavnih Nove fosile i
holandski pravnik, pi- Tako je malo rije~i palo, a
sac i humanista Hugo od narodnih Zoricu
Grocijus, osniva~ nau-
ke o me|unarodnom Brunclik i Ne daj da nas
pravu. Pripadao je „{koli prirodnog rastave (ovi ljudi zli).
prava“ i dokazivao je neophodnost jed-
nakosti ljudi pred zakonom.

DOSTA JE ZA GLEDAM Buljim u svoju ma~ku dok

ne po~ne da mrda repom.
Od filmova, Kinesku
~etvrt, Boni i Klajd,
Foto: EPA-EFE / Tolga Akmen
Isijavanje, Pet lakih
PO^ETAK LONDONSKOG KARNEVALA komada, Majstori,
London // Mladi plesa~i u~estvuju u paradi povodom Dana deteta prvog dana karnevala u Noting majstori.
Hilu u Londonu. Ina~e, karneval u Noting Hil je najve}i uli~ni karneval u Evropi i slavljenje karipske
istorije i kulture koju ~iji uticaj na britsansko dru{tvo nije mali. Karneval se zavr{ava danas.
I PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023.

Enigmatika

Foto: Antonio Ahel / ATAImages

II I ENIGMATIKA PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023. I

Foto: Antonio Ahel / ATAImages

I PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023. ENIGMATIKA I III

Foto: Antonio Ahel / ATAImages

Unesite brojeve
od 1 do 9 da
dobijete zadati zbir.
U nizovima koji se
sabiraju brojevi
ne smeju da se
ponavljaju
U prazna polja upišite
nedostajuće brojeve
vodeći računa da
svaki red, svaka kolona
i svaki segment 3x3
polja treba, bez
ponavljanja, da sadrži
sve brojeve od 1 do 9.
IV I ENIGMATIKA PONEDELJAK, 28. AVGUST 2023. I

Foto: Amir Hamzagić / ATAImages