Е— 1"
БОРБА
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ
и ПРОЛ ЕТЕРИ
ГОДИНА Х1%
Средг 20 јануар 1954
БЕОГРАД
Директор Вељко Влаховић
Главни и одговорни уредник Иван Шибл
Уређује редакциски колегијум
Лист излази сваког дана сем петк
ЦЕНА 1) ДИНАРА
Централног
Дискусија о случају
илована Биласа
·_ Говори чланова Ценшралног Комишеша СК]
У јучерашњем броју објавили смо говоре првих
учесника у дискусији на Трећем (ванредном) пленуму
Централног комитета Савеза комуниста Југославије о
случају друга Милована Ђиласа.
Данас доносимо крај дискусије.
Мораћемо се енергичније и
отвореније борити против
малограђанских схватања
Реч Милентија Поповића
После друга Звонка Бркића,
добио је реч друг Милентије
Поповић, који је рекао;
Ја ћу, другови, бити врло
кратак у излагању. Дискусија
је већ увелико исцрпла ову те-
му и показала и приказала
уствари какве су објективне, па
ако хоћете и субјективне пози-
ције које је Ђилас заузео у чи-
тавој овој ствари са својим
чланцима.
Милош Минић је рекао да је
карактеристично за Ђиласове
чланке да јс он у њима изно-
сио толуистине, а и ја мислим
да је то врло карактеристично.
Хтео бих да подвучем даје ју-
че, узимајући реч два пута,
опет говорио полуистине тако
да опет не знамо на чему је он.
О томе су другови већ говори-
ли, ја ћу бити што је могуће
краћи у излагању. Пред њега
су сам друг Тито, и друг Кар-
дељ поставили нека
какав је његов однос
улози радничке класе и у ве-
зи с тим какав је његов однос
према улози и месту једне ре-
волуционарне, демократске ко-
мунистичке организације у са-
вгеменим условима у Југосла-
вији. Сва унутрашња логика
свих Ђиласових чланака јесте
у томе да је он против тога да
се даљи развитак у Југослави-
ји ослања на радничку класу,
а на мчогим местима он то из-
ричито и каже. Иако има на
неким местима реченица које
би формално гледајући значиле
нешто друго, међутим, то је
конфузија и контрадикција,
иначе, унутрашња логика је ја-
сна. На Кардељево излагање
он каже да се слаже с тим и
да је увек мислио да је рад-
ничка класа она друштвена
снага која води и на коју Рево-
луција мора да се ослони. Исто
то каже и за Савез комуниста.
Сада се поставља питање — или
је Ђилас опет рекао полуисти-
ну, јер остаје при мислима које
је изнео у својим чланцима, јер
се основних поставки својих
чланак нити не одриче јер
његова изјава остаје на истим
основним идејама и политичким
позицијама, ов мисли да ми ни-
смо довољно „филозофски'о-
бразовани“. да нисмо довољно
писмени и не умемо да читамо
оно што он пише у својим члан-
цима. Другим речима не може
се говорити да се слаже са Кар-
дељем о улози радничке класе
и С:веза комуниста, а .„исто-
времено остати на основним по-
зицијама својих чланака.
је полуистина. Звонко Бркић,
Мома Марковић и Моша Пија-
де су поставили нека
Другови, ја мислим да су
на која би Ђилас требало да ствари у досадашњој дискусији
одговори. Ј“ бих поставио једно довољно јасно изнешене, али ка
питање на које би требало да да овде дискутујемо о случају
одговори — да ли он разуме да друга Ђиласа, морали би
се ставио на линију либерали- поведемо рачуна и о ономе што
стички, анархистички располо- осјећају и мисле комунисти до-
жене малограђанштине, и све- ле на терену, а ту не мислим
га онога непријатељског и ан- на оне са разноврсним малогра-
типартиског елемента, који се ђанским схватањима јер и та-
против комуниста бори данас са квих има, него на оне комуни-
тих његових позиција, који се сте који све дају и који су све
бори у суштини и против соци-
на-
јалистичке демократије,
равно демократије како је ми
комунисти разумео и кеко њу
марксизам разуме, Ово питање
је врло важно. по мом ми-
п љењу, већ и због тога што је
са овим Ђиласовим иступом на
неки начин отворен, и то у по-
себном виду, актуелном, акут-
ном, нови фронт наше борбе за
социјалистичку демократију и
за њен даљи развитак. Разуме
се да смо ми увек о томе гозо- зн ам , а зн ам . њи ма је по ст ал о
рили, друг Тито је говорио о
томе и на УТ Конгресу. Међу-
тим, са Ђиласовим случајем у
акутнијем виду се појављује
борба против свега тога. Ми
смо. другови, на неки начин у
нашем општем походу за раз-
витак социјалистичке демокра-
тије највише пажње обраћали
на сузбијање бирократизма и то
БРОЈ 18
а
=
ОРГАН
је било у неку руку правилно,
иако смо « времена на време го-
ворили о другим опасностима, о
појави малограђанско-либера-
листичко-анархистичке стихи-
је, ми смо ипак свој бок, једну
страну фронта оголели и допу-
стили да нам се иза леђа поја-
ви тај противник који је исто
тако опасан, а можда сада и
опаснији него сам бирократи-
зам. Сама чињеница да смо пре-
ко Ђиласових полуистина ла-
ко прелазили, и то чланови ЦК,
па и ја лично показује да смо
ми прилично један бок у тој на-
шој борби за развитак соција-
листичке демократије у најма-
И не о
њу руку запустили. И зато нам
се сада појављује тај против-
ник: малограђани, анархисти,
либерали и то као отворени
противник. Ђиласови чланци су
од практичне природе. Ви знате комуниста. Ако погледамо на
организовали и мобилисали све да сам се нашао, стапањем два његов избор 3а претседника нијесу могли ни разумјети у лијев аранжман, одбацили су черас своју прву седницу
часописа, у редакцији часописа Скупштине, видимо да је и то онакве филозофске заврзламе. предлог
те елементе, па чак као што ви-
димо таква схватања под њего „Нова мисао“. Редакција још и на истој линији као све ово Важно је оно што су видје- дршци
питања, вим воћством траже да добију. није почела да ради до појаве. друго и ја зато не сматрамод-| ли и кроз „Анатомију јед
према
овог чланка. Није имала ни говорним Извршни комитет Ја морала“ и што су
један озбиљан састанак на коме гледам и кроз себе на ту ствар, изјаву Извршног ком
се дискутовало о проблемима. јер сам му вјеровао као и дру- је да је све што је обј
Састанци ст били организа ци-
оног карактера. Из ове садаш- бар човјек и изабрали смо га.
ње перспективе многе ствари у Ја обратно мислим о томе, да
вези са спајањем та два часо- је од њега непоштено, што није
писа и друге појаве и делатно- казао: „Другови ја се са вама
сти друкчије изгледају. (Мил ош не слажем и зашто ме пред ла -
Минић: фракционашке ствари.) жете, па би било свима јасно,
Јасно. Вероватно је да би ди- али он је хтио да буде изабран.
скусија показала да то није Он је са овим обмануо све на-
Милептије Поповић
право грађанства и равноправ-
ности. Таква схватања су била
потучена међу комунистима 0-
давно. Међутим, она су живела
прикривена у психологији раз-
личитих људи. А са појавом
Ђиласовог случаја покушавају
да буду офанзивна, борбена. Но,
сама чињеница да се Ђилас на-
шао као идејни и политички
шеф тога, показује, по мом ми-
Смишљена тенденција
у борби против јединства
Савеза комуниста
То
Излагање Блажа Јовановића
питања
да
дали Од себе за оно што смо
а та кв и
досада створили,
и.
стварно наши комунист
ви со ко уз ди гн ут и ка - ти су кругови сва руководства,
нису неки
дрови и могли су њих да за не - од среских
су они чланци Ђиласови У
„Борби", јер је то писао одго-
воран човјек. Наши другови на
терену много раде и немају мно
то времена да све ствари проу-
чавају, а најмање имају време-
на да проучавају разне фило-
зосхке ствари. Али оно што ја
јасно ово о чему се дискутује
када су прочитали „Анатомију
„Н ов ој ми сл и" . овај његов чланак
једног мо ра ла " у
да је то је дн а бо р- мисли", а то тим прије
Схватили су
ба. како бих је !: 'звао,
шљена борба против Партије. лио да га види и прочита. Ја
против Савезл комуниста и да говорим о томе и због тога јер
се друг Милован Ђилас бацио знам да је Ђилас писао посебпа
блатом на Савез комуниста. Све писма свим секретарима
то скупа сматрају разбијање ј= ских комитета у Црној Гори,
-
СВИХ
САВЕЗА
шљењу, колико су таква схва- како би се лично заложили за
тања ипак дала, како она врше претплату на „Нову мисао",
врло јак = снажан утицај на
схватања, на мозгове масе љу-
ди, пре свега интелектуалаца. другови су били врло задовољ-
Џа и сам Ђилас је под утица- ни штоим друг Ђидо лично пи-
јем тога, као и под утицајем ше и они су покупили претпла ге
разних схвстања која круже и на „Нову мисао", а овамо није
у међународним круговима, под- дао да се тај исти чланак чи-
легао и чак постао њихов шеф та него га је сакривао. То зна-
Ми ћемо због тога, по мом, ми- чи да је код њга постојала сми+
шљењу, морати много енер- шљена тенденција у борби про-
гичније ући у много отворенију
ових схва-
борбу против свих
тања која колају у разним
облицима, како у области кул-
турне делатности, тако и међу Ђилас организатор, али да је
која ради на идејно
интелигенцијом
друштвеним и друштве но-прав - јасно и да ће се
ним питањима. А тога има иу
" поли- ција и све што
другим областима па
тичкот живота у земљи.
Дакле, по мом мишљењу, У
изношењу свога става. Ђилас
треба да изнесе до краја да ли
се он одриче не само по фор-
ми, него по суштини оних схва-
тања која су уствари постала
данас идејна, руководећа осно-
вица тих кругова и помоћу ко-
јих се они наоружавају идеј-
но-политички да се боре против
Савеза комуниста. То је једно
од питања, међу осталим, које
се поставља и на које је по-
требно овде, по мом мишљењу,
да Ђилас одговори. питам може ли он остати члан ли да је то у сагласности са ру-
Савеза комуниста или нег За ководством али то за мене није
Још једно питање, мање више
мене он се одметнуо од Савеза нарочито важно, јер се многи та.
ги. Сви смо мислили да је до-
требало чинити чак и да није
било ове Ђиласове делатности.
Ја бесумње сносим одговорност
што сам као главни уредник
часописа „Наша стварност“ на
крају крајева ипак прихватио
ту фузију. Међутим, моментал-
но то није ствар за дискусију.
Што се тиче чланка Ђиласовог
у часопису „Нова мисао“ ја га
нисам читао пре него што је
штампан, а и још један
другова из редакције није
мо да се слажем са свим што
читао. На првом састанку ре-
је било изнесено, осим с неко-
дакције тај чланак је осуђен од лицином јуче који су покуша-
свих чланова редакције, кон- ли да на неки начин умање
статовано је да је поступак при кривицу и бране став друга
излажењу овог чланка био не- Ђиласа.
демократски, с тим да се о свим
питањима која су везана за из-
нек е дет аље , ра ди ил ус тр ац иј е
лажење тог броја часописа итд.
"накн адно. Толи ко ово г слу чај а.
дискутује
мислим да је потребно да вам
кажем. примећивали да се чланци дру-
динства наше Партије и то је
за мене фракционашење.
мислим да је круна тог цјело-
витог погледа Милована Ђиласа
баш тај чланак који се заба-
шурује и издваја. У њему је он
обухватио све што је мислио да
обухвати. Поред онога што је
раније писао у својим чланцима
у „Борби", он је у овом члан-
ку ударио и по Партији и по
омладини и по руководству им
по свему итд. Није он ударио
су само по једном кругу, него је
а се развијала на чланцима у
Он и ударио по свим крутовима,
па на ви-
комитета
ше. Ударио је по читавом руко-
водству. Ударио је по ономе
што је најактивније и што се
највише залаже, без обзира на
недостатке и слабости којих
још има, а што му је било и
најглавније у свему томе. У ди на следећим изборима.
вези са тим ја сада сасвим
друкчије гледам и на онај ње-
тов „Одговор“ у „Борби". Тај
одговор је требало да омогући
у „Новој
што
сми- овај чланак ником није дозво-
_сре-
1
ЗЕМАЉА, УЈЕДИНИТЕ СЕ!
ПОЛИТИЧКА К Р И З А У И Т А Л И Ј И
~
(Озбиљне тешкоће
а н ф а н и ј е в и м
пре д Ф
И
кабинетом
КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
МО НА РХ ИС ТИ ОТ КА ЗУ ЈУ ПО ДР ШК У — НО ВИ
ПРЕМИЈЕР НАГОВЕСТИО ОБНОВУ ПРЕГОВОРА СА
СОЦИЈАЛДЕ МОКРАТИМА
„Борбу“)
(Специјално за
Рим, 19 јануара
Још: једном се ситуација са политичком кризом у Ита-
лији из ме ни ла пр ек о ноћ и. По сл е ду ги х да на неи зве сно сти , во-
ђа де мо хр иш ћа нс ке ле ви це се јуч е пој ави о на че лу вл ад е у ко-
јој пр ео вл ад ав ај у Пи чо ни је ви дес нич ари , а уз па рл ам ен та рн у
по др шк у јот : де сн иј их мо на рх ис та . Дан ас, Фа нф ан и је ве ћ из-
губио већ ину , јер је са се дн иц е мо на рх ис ти чк е па рл ам ен та рн е
групе проистекло саопштење да монархисти не могу да даду
поверење овој влади.
план, Феудалци са југа траже
Јуче је јавности било тешко
да протумачи како се Фанфа- Пелину владу и обустављање
аграрне "реформе. Сада, кад
ни после обарања десне Пели- њихове по-
со ци ја л- влада не може без
не владе у име левих
них реформи, посл
ције о левој ориј
е
ен
де
та
кл
ци
ар
ји
а- дршке,
и ти
захтевају
на њихову
да се све
формулу и
вра-
фор-
со ци ја л- мира отворено деска влада без
блиских преговора са
демократима, појавио од је дн ом Фанфанијевих левих социјал-
на челу десне владе и уз по- них паравана.
баш да би се тај чланак што дршку монархиста. Феанфани је најавио обнову пре-
Разумљизо, говора са социјалдемократима. Ме-
масовније читао.
Разјашњење се налази иза Ђутим, ови да му помогну „у реван-
кулиса јавног приказивања шу изгледа да су више склони да
развоја кризе: ситуацију је га коначно матирају због тога што
ја одбио њихове захтеве и као кру-
преокренула иктервенција Ва- ну своје леве оријентације поставио
тикана и интервенција експо-
нената вашингтонске политике.
десну владу. Они нарочито замера-
ју Фанфанију што одбија усваја-
ње чистот пропорционалног избор-
Ватикан је преплашила могућ-
ност расцепа у хришћавкској
ног закона те то тумаче као доказ
тежњи хришћанске демократије да
на основу садашњег изборнот за-
демократији па је притегао
тив
је
Савеза комуниста. Друкчи“
се то не може ни протумачи-
клерикални обруч који сапиње
„једин-
кона задржи хегемонију премда 10]
то број гласова не би дозвољавао.
има ли у овој ситуацији излазат
ти... у демохришћанском
За Фанфанија вероватно не. Али
Не знам да ли је Милован
ству" групе различитих соци-
јалних тенденција. Заједно са
би његов неуспех свентуално могао
послужити као искуство и будућим
Ватиканом и Вашингтон се, с мандаторима и будућим интервен-
носилац свега тога то је цијама са стране. Фанфанијево јЈу-
друге стране, поплашио ефекта черашње решење одбијено је и на
на томе оку- коминформовског маневра ко-
левици и на десници — зато, пре
сити малогра ђанштин а, реак- свега, што није изграђено на ствар-
јим је влади понуђена подршка
је труло и не- ним темељима кризе. И „Клерикал-
двеју странака левице под у-
но јединство", у име којег је ин-
здраво, а да ће наићи на тврди
словом да одгоди ратифика- тервенисао Ватикан, и ратифика-
отпор код комуниста то је исти цију Европске одбранбене за- ција Европске одбранбене заједни-
на, као што је истина и то да
Блажо Јовановић једнице до времена њене рати- це, у име које су интервенисали
му неће опростити то што је у- други, мимоилазе стварне унутра-
фикације у француском парла- шње узроке расцепа италијанских
радио, јер је јединство за њих крио је то од њих, јер му је то мевту. А део левих струја хри- политичких снага, а нарочито рас-
од свега важније. Ја мислим да требало. цепа разних струја у грађанским
шћанске демократије био је које је одузело вла-
је ово што је Ђилас урадио За мене више није толико по- странкама,
склон да прихвати понуду ком- парламентарне већине под
стварно непријатељство према требно износити како смо гле- информоваца.
ди тло
нотама,
Савезу комуниста и према на- дали на Ђиласа, јер сви то зна- сФрране БАРБИЈЕРИ
Секретар монархистичке стран
шој земљи. И по мом дубоком мо, а и он то зна, него је важно
увјерењу, хтио то или не хтио, какав је он сада. Баш због тога ке Ковели је прихватио „суге- Нова италијанска влада
Милован Ђилас је постао за- што се на њега гледало како се стију" страних експонеката па
положила зан,.-гву
става малограђанштине и свега гледало, његови су чланци чи- је Фанфани најавио владу „де-
мохришћанскот јединства" Рим, 19 јануара (Рајтер)
што не ваља у земљи и читаве тани и другови су о томе диску-
резултат притиска Ватикана, Нови италијански премијер
реакције против чега се ми мо- товали, истина површно, па и
борити. Сада се просто монархистичке подршке и аме- Аминторе Фанфани и чланови
рамо неки одобравали, јер су мисли- његове владе положили су да-
ричких „сугестија“. Данас је
дошло "до новот преокре- нас заклетву пред претседни-
иђ и Еи на уд и-
посл ани- ко м Ре пу бл ик е Лу
"Монархистички
ве -
нис у при хватили Ков е- је м. Но ва вл ад а ће од рж ат и
ци
на
рез олу циј е о по- ко јо ј тр еб а да на им ен уј е др -
тс ек ре та ре . Фа нф ан и
Фан фан ије вом каб и- жа вн е по
ног , е, из не ти пр ед
нет у. Мон арх ист ичк а већ ина се ће , ка ко се са зн ај
вид јел и кро з
ниј е пок аза ла осетљи вом ка су- Па рл ам ен т пр ог ра м св ој е вл ад е
ите та а то
ећ ег ут ор ка и тр аж ић е гл а-
гес тиј е гос пођ е Љу с вра ћај ући сл ед
ави о Ђи -
дис кус ију о кри зи на инт ерни сање о поверењу.
лас про тив но лин ији Пар тиј е и
на шт ет у на ше зем ље. По мо м
ми
јед
шљ
но
ењ у,
вел
то
ико
ће
иск
по сл
уст
уж
во
ит
за
и као
све И ЏПичони Трстом условљава
нас
Ја
, за
гле
све
дам
ком
на
уни сте
ово
.
так о да је ратификацију уговора о ЕОЗ
Ђи ла с по ку ша о заб ост и но ж у ка, ча к ако се тим е под ра-
Рим , 19 јан уар а (Танјуг) пол ити
леђ а Сав ез“ ком уни ста и на шем зум ева и ризик нове кризе".
Нов и мин ист ар ино стр ани х ан" так ође сма
јед инс тву , али сва сре ћа, ниј е „М ан че ст ер гар диј
пот вр- Фа нф ан и мор ати да тра-
критична ситуација како каже послова Атилио Пичони
тра да ће
жи подршку гдегод је може доби-
родне посланике. Исто тако јеДедијер, него је боља него ика- дио је новинарима оријентаци- ти — од екстремне деснице до екс-
ју спољне политике нове владе
обмануо и све бираче који су да до сада. На крају ја мислим тремне левице.
како ју је изнела садашња вла-
да пошто је Ђилас ударио на
га изабрали за народног посла-
ника, јер им није рекао у очиСавез комуниста да му нема дина штампа пишући о програ-
што мисли и да се не слаже — мјеста у њему. му Фанфанијевог кабинета.
Италијанска спољна полити-
Папагос
Реч Михе Маринка
ка, према овом програму, води-
ла би рачуна о попуштању за- захваљује на
тегнутости између Истока и За-
Ја, другови, нећу улазити у терена које су очито говориле
све проблеме који су данас би | о томе да су разни проблема-
пада, иако у својој основној о-
ријентацији не би била изме-
срдачном дочеку
у Београду
број
ли већ изнети. Изјављујем са- тични људи схватили Ђиласа њена. У погледу ратификације
га као свог заставника у њиховим Европске одбранбене заједнице,
негативним настројењима. Он- која је предмет живе дискуси-
да смо дошли до закључка да је међу странкама, влада би по- Претседник грчке владе,
се у извесним круговима суви- везала ову ратификацију с ре- маршал Папагос, који је са
ше мало дискутовало о тим шењем осталих питања која ин- својом супругом, у пратњи ми-
чланцима и тражили смо да се тересују Италију, а у првом ре- нистра спољних послова Сте-
одржи један састанак, око Но- ду са решењем тршћанског про- фанопулоса и министра за
Ја би х хте о са мо да до да м
ве године, са секретарима. По- блема. Изричито је наглашено штампу и информације Сиф-
ставили смо то питање на днев- да одлагање ратификације у- неоса, на путу за Париз про-
ни ред) не износећи уопште путовао кроз Београд, послао
говора о Европској одбранбеној
Ми смо већ дуже времена наш став, како бисмо видели заједници није уступак захте- је из Трста следећи телеграм
каква је стварна ситуација код вима коминформистичке леви- потпретседнику Савезног извр-
га Ђиласа не слажу с нашим среских секретара, каква је си- це, већ је диктиран осталим и- шног већа Моши Пијаде.
ставовима, да нису у складу са туација на терену. Хтели смо талијанским спољнополитичким „Напуштајући вашу лепу
одлукама МТ Конгреса, а пого-
тову с разговорима и ставови-
да добијемо чисту слику, а да проблемима.
ништа унапред не сугерирамо.
земљу, дозволите ми да Вам,
Екселенцијо, изразим срдачну
ма који су заузети на Пленуму
на Брионима. Испитивали смо,
Показало се стварно оно што
је данас овде истакнуто, а то
Лондонски листови
не предвиђају дуг век
захвалност за топли дочек ко-
јим је југословенска влада из-
мање више приватно, шта се је да су људи узимали Ђила-
волела почаствовати моју су-
мислило овим чланцима, али сове ставове као директиве, Фанфанијевој влади пругу и мене приликом нашег
нисмо добијали јасан одговор. Било је само неких примера проласка кроз Београд,
Лондон, 19 јануара
Сви скупа нисмо улазили ду- да су секретари учинили озбиљ
Сигуран сам да ће се везе
= _--_-н-
(Танјуг)
не примедбе о утицају Ђиласо-
3 ке
бље у ствар, верујући да су то које уједињују наше две зем-
мисли које су само моментано вих чланака на терену и изне- Коментаришући данас у увод ље наставити и јачати у инте-
блеснуле кроз Ђиласов мозак и ли да су они сељаци које нај- ницима образовање нове ита- у
Заши
ресу наших народа, као и
Ја
више тишти овај наш систем лијанске владе, водећи лондон-
да их је тако написао. Мисли- интересу општег мира“.
а и"о
почели дизати главу, да су кру- ски листови не предвиђају њен
ли смо да то није неки одређен
гови које тишти нека друштве- дуг век. Конзервативни „Деј-
став, И тако су се чланци гоми-
лали, ређали, и ми смо на крају
на дисциплина или обавеза по- ли телеграф" одмах у почетку Јуче је одржан први
чели сматрати њега за свог гла- каже: „Не може се прорећи
~:
сноговорника. Они су се пози- дуг живот италијанској влади саст анак грчк их и фран-
забележили манифестације са
вали на чланке друга Ђиласа коју је образовао јуче Фанфа-
ње:
Е'
да би доказивали да не треба ни". Лист сматра да ће чак и
па Ћинс1
утицати на штпекулантске тен- у случају да се Демохришћани Париз, 19 јануара (АФИ)
денције трговаца. измире, нова влада моћи да
Претседник грчке владе мар-
Та се дискусија и раније у живи једино ако буде имала | ЏМапагос стигао је данас У
Словенији развијала, нарочито парламентарну подршку дру- Париз. > '
гих група. Приликом данашњег — првог
„Борби“. Као што сам рекао,
„Дејли телеграф" упућује де- састанка између француских
најватренији Ђиласови побор- мохришћанску владу на дуго- државника и званичне грчке
ници били су углавном они ко-
рочан програм економских и делегације — на челу с прет-
је тишти свака друштвена дис- аграрних реформи, повећање седником владе Мапагосом —
циплина; не нека бирократска куповне моћи народа и друге претставници Грчке и Францу-
дисциплина и нека бирократска
унутрашње мере како би из- ске водили су разговоре о 0о1-
партија о којима он говори а
бегла опасност да нека од то- штим међународним питањима,
којих више нема, него просто
талитарних странака не побе- обухватајући разне видове со-
свака друштвена обавеза које у вјетске политике, перспективе
једном друштву мора да се при четворне конференције, питања
Независни „Тајмс" сматра да ће
држава сваки појединац ако се „и ова влада, слично Као и ортанизације Севернбатлантског
друштво хоће да се некако и- претходна, вероватно морати осла-
пакта и Анкарски споразум.
пак развија и да нема анархи- њати у најмању руку на склокост Сутра после подне одржаће
је. Ти људи -с у се по че ли ок у- монархиста. Садашња криза, пише
лист, није одговарала никоме сем се други састанак државника
пљати. Они су углавном били екстремистима левице и деснице, и
двеју земаља и ма њему ће
из круга такозване слободне она лије решила ниједан проблем". претседник грчке владе изнети
интелигенције, са надахнућима Лист сматра да је подршка „овој ситуацију на Балкану, као и
која су изна д пр ос еч ни х љу ди , влади центра и левице варљива и
недавно одзнављање односа из-
да се Фанфани мога ослањати на
— јер организације комуниста подршку коју ће тражити из дана
међу Грчке, с једне стране, и
то су све просечни људи, они у дан.
„тајме" закључује; „Италији је ОСОСР и сателитских земаља, с
Миха Маринко (Наставак на другој страни) данас потребна много позитивнија друге стране,