Страна 5.

КО РУКОВОДИ БЕОГРАДСКОМ ПРИВРЕДОМ

ПОВРЋЕ 1 3 В Е Л И К И Х СВЕ ВИШЕ С Т Р У Ч Љ А Н А

ПОВРТЊАКА На руководећа рад
са високом стручно
н а
м
ме
сп
ст
ре
а св
мо
е
м.
в
—
и ш е
„
до
С р
ла
е д
зе
њ а
љ
ц
у
и
д и
и
и ф и к а ц и ј а м а ј о ш на јб ро ј-
и јале припре м љ е н е как о је реч ено и на сав
пољ
ето
о-
- људи са нижим квал
матер наш е
о сплитско савето вањ у, пас тор че
а ко
нији директорски кадар
о ј е н и при вре де — про изв одњ
» ћу чинил он ак о ка ко би
њеМЕено 25 реферата, јој је до сада поклањана Пробој стручњ ака са ви- | је р не ум еј у
Ује
к о ј и ма најмања пажња. соким и вишим квалифика можда и сами желели. Не-
итре ф е р а т а
н а ј п о т п у - Пољопривредне организа цијама на руководећа рад- миновно је, каже се у ана-
сад вероват н о ,
ц е л о к у п н а ције, како показује досада- на места у београдској при лизи, на време замењивати
обра ђ е н а
о и з в о д њ е , шње искуство, немају амби вреди — мада нешто убр- овакве људе, не дозволити
ние емати к а п р
о в и х п р о . ција да се упуштају у не- зан последњих година — да дођу у сукоб са околи-
проба е и про м е т а
т а р и с у ку масовнију
о в о г а производњу још увек је преспор ном и да падне у заборав
да. По в р
о б и л и рповрћа. Она тражи, поред
е ш е - О садашњем, незадовоља- све оно добро што су учи-
дом очигле д н рад не
у ч и н е ост ало г, вео ма мно го вајућем стању, најречитије нили.
тл а с а с в о ј е с т р а н е а или ни- Сре дст ва за ста мбе ну изг рад њу под неп оср едн им ути цај ем рад них орг ани зац ија У прошлој години поче-
л о с т а снаг е, а газ дин ств говори овај податак: од у-
н да би се побољша су у мог ућн ост и или јед но- купно 2.256 руководилаца ла је замена: од 62 новопо-
НОВИ ОДНОСИ У СТАМБЕНОЈ ОБЛАСТИ
н а ш о ј „ з е л е н о ј п ија -
и
р л о ч е с т и м ста вно не жел е да одв ајају високу и вишу стручну | стављена директора најви-
и и з л о ж е н о ј в сре дст ва за ње- је он их са фа ку лт ет ом
а м а нек а већ а спр ему има сам о 875 — зна- ше
д а н и м к р и т и к
опра в чи ни 40 одсто. Са непотпу- — 26. Сматра се да заметњи-

СТАМБЕНИ ДИНАР ПОД КОНТРОЛОМ ПРОИЗВОЂАЧА

ч а . ну мех ани зац ију . Пос ебн о
пи р о к о г к р у г а п о т р о ш а
је питањеда ли се такве ма- ном средњом школом или вање људи не би смело да
а з г о в о р и У
дне в н и р шине могу и да нађу на тр- звањем неквалификованог поприми карактер кампа-
изгледа да су их ма жишту. Због тога је њихо- или висококвалификованог ње „јуришања на оне који
ар замор и л и , ј е р с у з а к љ у ч во поврће, уколико га и про радника има чак 646 руково немају школску спрему или
ди с а в е т о в а њ а , у н е к о л и к о и двомесечне дискусије у предузећмиа, општинама и заинтересованим организацијама, дилаца. неку другу особину предви
изводе, уз ниске приносе,
рил и н а д е у к о н а ч н и раће ових дана Савезна Неопходно је, каже се у ђену неким правилником“.
в е
оптерећено и високим уче- реднац рт резолу ције о даљем развој у систем а стамбе не привре де размат
д о в о г с к у п а . О д п р шћем живог рада. Механи- анализи о стању кадрова у У Бећини београдских
т а ч к е , п р о - скупшт ина. — Резолу ција о стамбе ној изград њи почетк ом маја
0 п о с л е д њ е . 2 8 . зовањем производње спана, привреди Београда припрем предузећа досад као да су
| с е п о м и њ е с а м о н а ћа, на пример, трошкови по Дискусија о Преднацрту ставова или делова Пред- пљени допринос буде на- да ли ће банке и одакле до љеној за данашњи пленар- се држали оног правила:
и места, и то више уз хектару могу да се снизе за резолуције о даљем разво- нацрта. менски. бити та средства, а ако их ни састанак Градског коми увек је боље оно што је ту-
е з и с а п р е р а д о м и преко 27 одсто. Слично је и ЈУ система ма и имају да ли ће бити сти- тета Савеза комуниста, пре ђе. Директори и гро руко-
у в стамбене привре дискуси - Чул о се, међ ути м, вео
етом, и а к о с у и п о о н о - са осталим повртарским де заинтересовала је, не са
Сви учесниц и у
мулисане да их улажу у дузимање одређених мера водећег кадра проналажени
јединст вени су у оцени мно го миш тље ња, и то баш
с а в е т о в а њ у и з ји су ван предузећа. Оваква
ме што је на културама. мо надлежне органе и орга |!
успоста вљају у рад ним орг ани зац ија ма, овако дугорочне инвестици за побољшање структуре
д о с а д а ш да се њом руководећег кадра и довође пракса у одређеном време-
нето и према свим ни свих Ситна и стихијска произ- низације већ и велики број
квалита тивно нови односи да је ова бој аза н нео пра в- је. У Резолуцији је речено
оцен а м а к о р е водња индивидуалних газ- радних колектива и поједи а: ста м- да ће заједница планским ње млађих стручњака на ну и оправдана — више не
ј у стамбен ој области , у ко- дан а из два раз лог
пр в е н с т в е н о у њ о динстава, готово у целини наца. Зато је и руководећа радна места. може да постоји: нормално
трајала | јој до сада радни људи ни бени проблем није вишег са и другим мерама кредитне
в р е м е н о о р г а н и - Није лако, истина, тако је да се руководиоци при-
самој. Неса д -
изван сваког утицаја дру- знатно дуже него што се
су имали или су имали вр- мо пит ање ста нда рда већ политике стимулисати бан
заваној и скуп о ј п р о и з в о штвених произвођача, не очекивало. Сви, готово без одн их ке да улажу средства у о- брзо и енергично изменити премају и израстају у са-
ло мало утицаја. Пошто и про изв одн оса У
а н а с , о д г о мом колективу.
ви, каква је она д 0 -
обезбеђује ни издалека оно резерве прихватили су на
средств има за стамбену из- пре дуз ећу , а при тис ак 0о- ву област, а да ће и банке лошу наслеђену структуру.
и п р о м е т Планско припремање соп
вара отприлике р н и ј а
лико поврћа, које је потреб- чела Резолуције као меру них без ста на је, рече но је, ту сигурно наћи своју ра- Али то се без оклевања мо-
шакав какав ј е . М о д е но за стварање једног иоле која ће допринети усклађи градњу нису могли да од-
тол ики да рад ни кол ект и- чуницу с обзиром на сред- ра чинити. Јер: 477 људи стевних кадрова за руково-
зв од ња не би си гу рн о лучују непосре дни произ- деће дужности за сад је но-
прои сношњивог стања на нашем вању односа из стамбене вођачи, јер су се она кроз ви морају више и брже не ства предузећа и поједина- на руководећим радним ме-
трпела пиљарску тезгу, и тржишту. Уосталом, толико области са насталим проме стима налази се пред пен- вина. Примењивано је про-
доприно с издваја ла у оп- го до сад а да реш авају да.
сбратно — ни савремена тр- пута је већ сељачка корпа нама у пр зијом. Можда је и добро шле године само у неким
ивредном систе- штинске стамбене фондове, стамбени проблем својих Као значајан извор сред- текстилним предузећима.
товина не може без партне - ге стр ане , што они ускоро треба да
узета као синоним сирома- му. Изнет је такође и вели
то ни предузе ћа, а ни поје- чла нов а. С дру става за изградњу станова Искуства текстилаца су до
ра који производ на на и јм о штва наше „зелене пијаце“ ки број мишљења, сугести | оду — смена се може извр
економ- про мен е у при вре дно м си- предвиђа се и повећање
лернији начин. То су. уост и њене нестабилности. а динци Нису били штити безболније. бра па би се, истиче се, мо-
ја и примедби које су до- стему иду за тим да се рад станарина, односно њихово гла да примењују и у дру-
лом, већ познате истине, по ски заинтер есовани да
У том зачараном кругу стављене надлежним одбо- ним орг ани зац ија ма ост ави Један број старих добрих
со м. За изградњ у станова у- довођење на економски ни гим гранама. Наравно, не
|| тррђене и нашом прак вртимо се већ годинама. руководилаца је, како се то
рима Савезне скупштине, лажу допунска средства , што више средстава, што во. С обзиром на ниво лич
лародски каже, прегазило сме се дозволити да дођедо
За потрошаче, разуме се, Остати, међутим, само на Савезном секретаријату за ће свакако бити врло зна- них доходака, у радним ко
којих је, уз велику потра- зачауривања.
најинтересантније остају тој констатацији значило здравље и социјалну поли чајно за "повећани обим лективима је било доста
време. Они често тога нису
жњу за станови ма било, а свесни а ни њихова околи- Ни извесна антируково-
саме цене, а оне су, баш ка- би практично капитулира- тику и Централном већу и сада има. Радне организа стамбене изградње. мишљења да би приликом
да је реч о поврћу, воћу и ти, јер се без одлучније ин Савеза синдиката Југосла- на. Код њих постоји добра дилачка клима још није са
ције су зато у првом реду Пре днацрт предвиђа да воља али нису више у мо- свим измењена: добри стру
увођења економских стана
сличним производима, до- тервенције друштвене про- вије.
прихват иле — као једну грађевинска предузећа до- рина требало ићи постепе-
гућности да превазиђу ста- | чњаци се нерадо прихвата-
сад најчешће и биле изло - изводње не може очекивати После двомесечних разго обртна но да се то не би одразило |ри начин рада, прихвате све ју руководећих радних ме-
од најважнијих поставки бијају од банке
жене великим колебањима трајније стабилизовање тр- вора у радним колективи-
Резолуције — остављање средства као и други произ на погоршање животног
што је ново — у техници ста. Одговорност руководи-
и истовремено доста кон- жишта поврћа. Ту се очи- ма, општинама, друштве- "радних људи. и технологији, организаци- лаца је велика, услови ра-
стамбеног доприноса преду вођачи, чиме ће се наћи У стандарда
ставтнон порасту. Опет због гледно морају пре свега ви- ним организацијама и стру
зећима. Ту је, додуше, било улози произвођача и испо- Међутим, како се сматра, ји, у односима. да сложени и компликова-
ниске и скупе производње, ше ангажовати комуне, у- чним удружењима, Пред- доста сумњи да ли ће пре- ручиоца станова за тржи- субвенционирањем овако Многи од њих увиђају ни а тешкоће и неразуме-
при чему је и промет несум дружене или појединачно, лог резолуције о даљем
јер производња и снабдева- развоју систем дузећа, нарочито нискоаку штте. Између њих и купаца високих станарина у јед- куда треба ићи. А коче, о- вања има на претек. При
њиво имао и има свој вел“ а стамбене и ном периоду, уз пораст бјективно, развој. Често и свему томе помоћ која се
ње поврћем често прелази! привреде разматраће ових мулативна, употребити у- — радних организација
ки удео. више средстава радних органи- несвесно пружају отпор, ра пружа руководиоцима је не
ступљени допринос за из- појединаца — неће
Према једној амализи из- оквире појединих локалних дана Савезно и Привредно Овде зација и личних доходака де по навици и рутинерски знатна.
градњу стенова или у дру- стајати инвеститор. с. М.
нетој на сплитском савето- заједница. Разуме се, круп- веђе Савезне скупштине. ге сврхе. Тражено је због омогућиће се да се ова ме-
је такође било доста при-
вању, приноси основних по ним друштвеним газдин- Суге
стије и примедбе по- тога, а и предлагачи Резо медби да ли ће бити довољ ра спроведе безболније не
вртарских култура нижи ствима мора се и материјал сланика, заједно са при- луције су то имали у виду, но средстава за један већи то што то на први поглед ПОСЛЕ ОДЛУКЕ О ЗАМРЗАВАЊУ ЦЕНА
су од оних који обезбеђују но помоћи да се конститу- медбама изнетим у јавној
да за одређен о време усту- обим стамбене изградње, може да изгледа. Тим пре
рентабилност производње ишу као модерни произво- дискусији размотриће по- што неки, истина глобални
Тител:
просечно за преко 50 одсто: Ђачи великих количина јеф том још једном предлагач,
прорачуни кажу да би до
ТРГОВЦИ ЗАТВОРИЛИ ПРОДАВНИЦЕ
БРЧКО ГРАДИ ФЛОТУ
кромпира 92 према 200 мет тиног поврћа, поготово они- па ће коначан Предлог ре- знатног повећања станари
ричких центи просечно по ма чије су површине у си- золуције доћи пред Савез- на дошло углавном код ста
хектару, црног лука 60 пре стемима за наводњавање ко ну скупштину у првој по висока Протеклих 10 дана пока- брике држе у Тителу од 23.
нара који имају
ма 200, паприке 76 према ји су и грађени са претпо- ловини маја када се очгку примања. зали су различито реагова- марта затворене своје про-
50, парадајза 118 према 450 ставком ла. поред осталог, је да ће бити и усвојена. тузлански ње произвођачких и трго- давнице. | ад ДУ
метр ич ки х и
цент итд. При- омог уће орга низо вање висо Изг рад њом вели ког при ста ниш та у Брч ком У дискусији је било до-
У међувремену у стручним “винских организација у У Врбасу је Општински
носи неких култура ланас ке и интензивне повртарске органима Савезног изврш- и зенички индустријски басени добиће излаз на Саву ста речи и о припремању и
Војводини на Одлуку о за- |савет за цене на сам дан
уређивању земљишта за из
(у чак нижи него што су производње. Јер, већим ко- ног већа радиће се Пред- Брчко, марта басена изразили спремност мрзавању цена. Док су по- „ступања на снагу Одлуке о
били између 1930. и 1939. го- личинама разноврсног повр лог закона о управљању градњу станова, што ће нај трошачи са одобравањем замрзавању цена одобрио
Када је пре десетак годи- да своје производе превозе већим делом зависити од
дине, или су приближно на ћа можемо се надати једи- стамбеним зградама и на- примили Одлуку. неки су локалном саобраћајном пре
на Брчко добило шест шле Савом, јер би то било еконо могућности, а и ставова оп
том нивоу (на пример, па но из великих и молерних
црти других општих про- пова од 1.770 тона носиво- мичније, смањило би се за трговци на разне начине дузећу да повиси цене услу
буља и грашка у зрну). То поврттака. штина, затим о организаци ге за 40 до 45 одсто. Због
писа, како би републике и сти и два бродића са 200 гушење на железничким покушали да подигну цене
јама које ће се бринути о
показује да је повртарство. Д. МИХАИЛОВИЋ општине на основу њих мо коњских снага, нико није пругама и убрзао транспорт. сдржавању стамбених згра
индустријским производи- интервенције општинске
је ма. | инспекције у Врбасу дошло
гле донети на време своје ни помишљаода је то заче- У складу с тим, почела да и управљати стамбеним
прописе, у току године са изградња савременог реч- Трговинско предузеће | је до повећања цена јужном
так једне речне флоте која фондом.
УКИНУТА ПАРИНСКА ПОВЛАСТИЦА Резолуцијом треба усклади се по снази и значају нала-
зи већ сада на трећем мес-
ног пристаништа у Брчком
са претоварним уређајима
Ваља на крају истаћи да
„Црвена звезда“, које има "воћу за 20 до 30 динара и
16 продавница у тителској млеку на пољопривредном
ЗА СТРАНЕ ГРАЂАНЕ |УГОСЛОВЕНСКОГ
ти и Савезни закон о стам
бечим односима, тако да би које ће бити завршено по-
су и појединци и колекти- општини, подигло је после добру у Бачком Добром По-
ту у нашој земљи. ви тражили да се резолу
пови систем стамбене из- Данас Брчко располаже четком овог лета. Његов го- 22. марта цене индустриј- | љу за 5 динара. Супротно
ПОРЕНЛА градње могао у пракси да
се примењује већ од 1. ја-
са речном флотом са свим
потребним пратећим објек-
дишњи капацитет износиће
око 400.000 тона. Оно ће, у-
ција што пре донесе, како
би остало довољно времена
ској роби за два одсто. По- овима,
сле интервенције тржишног , Ј. ЋУРЧИЋ
главном, служити за прето за израду пратећих пропи инспектора предузеће је
Сежана, 1. априла с нашим грађанима, тако да нуара идуће године. тима — пет бродова са уку-
Повластица која је годишње, без плаћања цари- У неким примедбама и пно 900 коњских снага, 18 вар угља и кокса из Креке,
са, с тим да се неке постав“ затворило своје продавни- За оспособљавање
била ке новог система већ ове це и тек после два дана по-
не, могу унети из иностран- мишљењима, који су се мо шлепова са преко 7.000 то- Лукавца и Бановића, затим кадрова 35 милиона
Тредвиђена царинским зако- ства робу у вредности до гли чути нарочитоу једном на носивости, багер за ва- железних производа и каба године примене у пракси. ново их отворило и снизило
РОМ и односила се на ино- 30,000 динара. сте робе из зеничког инду- Н. ПАПИЋ цене. Врбас, априла
броју општина, изражена ђење песка капацитета 120
стријског басена, а у обрну| Продавнице обуће „Боро- Центар за стручно обра-
Пране грађане југословен- Данас је ступио на снагу тона на час, самоходном ди
је и бојазан у погледу мо-
Мог порекла да могу да без још један царински пропис том правцу преузимаће гуме во“ и „Солид“ у Тителу ни- зовање кадрова индустриј-
залицом итд. Прошле годи-
гућности да се спроведу
Ђевински материјал који је Мали Зворник добиће
који се до сада није приме- у живот поједине. поставке су овако реаговале на ско-прехрамбеног комбина-
Злаћања царине уносе у на- не ов и пл овни објекти пре-
њивао. Он се односи на ино- интервенцију инспектора. |та „Врбас“ у Врбасу ради
ту земљу робе до 200.000 ди- стране грађане да приликом
Резолуције, с обзиром на шли су преко 34 милиона највише тражен у Тузли. 37 станова Због подизања општинског веома успештно, нарочито
'ара, данас је укинута. Ову доласка у Југославију могу наше матер ијалн е услов е. километара и превезли око У току идућих неколико
Дате су и сугестије за ре- 250.000 тона терета. Углав- Општинска скупштина пореза на промет са 5 на | што се тиче организације
Ровластицу највише су кори- унети робу без плаћања ца- тодина Брчко ће добити, ка 6,5 одсто, дирекције ових ' многобројних курсева и се-
рине до 30.000 динара, а ако шавање појединих пробле- ном се превози грађевински Мали Зворник издвојила је
економски исељеници ко се предвиђа 8 танкера за продавница у Борову и Су- |минара за стручно оспосо-
имају више робе коју желе ма било кроз резолуцију материјал и друга кабаста близу 140 милиона динара
превоз течних терета, 21 ботици послале су упутство бљавање радника и слу-
КјИ су приликом посете на- унети, новим прописом дозво- или пратеће прописе. или роба. за изградњу станова, тако
шлеп и четири реморкера да се цене њиховој обући жбеника. За стручно узди-
30] земљи уносили робу-по- љено им је да за њу могу да тражено објашњење неких Пред речним бродарством ће се још ове године поди-
са укупно 2.400 коњских сна ћи поред Дрине Једна вели-
плате царину. Овај пропис до лоставки. повећају за 1,5 одсто. По- зање кадрова само ове го-
Хлоне до те вредности. Међу- Један број при- у Брчком ружичасте пер- га. Садашњи пловни капа- на тај начин дошли дине утрошиће се 35 мили-
ће отежати рад цариника медби садржи ка стамбена зграда са 37 шт о су
ТИМ, новим царинским пропи- ста
по- конкретне спективе указале су се на- цитети биће удвостручени. са Од лу ко м о замр- она динара.
на граници, али за њега комфорних станова. у сук об
(ма ова повластица је уки- стоји интересовање. предлоте за допуну, изме- рочито пре годину-две дана цен а, ов е дв е фа-' Рај:
дници тузланског · Н. СТАНИШИЋ Ј. Р. за ва њу
нута И ова лица изравната су Нн. ШЕКЛЕР ну или замену појединих када су ру

Д 8 ; Каква разлика између садашњег лико му је стало да се што боље о-

ЈЕ б
Друштвена хроника 22: у ~ става ових младих људи и онога ча-
са када су стидљиво тражили сти-
квалификују, ФАП је сваке године
давао по 40.000 динара за стручне ек
пендију, са зебњом ишчекујући как- скурзије, па школски прибор у вред

По Т Е Р Н И Ц А
ва ће бити судбина њихових молби.
С. Галовић је писао: „Жеља ми је
да завршим економски факултет. По
што немам других услова, то вас мо
ности од 50.000, па 25.000 за припре-
му дипломског рада, па, најзад, за
одбрањен дипломски рад: шестица
10.000, седмица 20.000, осмица 30.000,

_У 111 ПРИМЕРАКА
Прибој на Лиму, априла
Термин „стипендисти“ није мно-
па Зопуларан у Прибоју; он изази-
Уутњу чак и код људи који су
ко Уверени да без школованог
ким + нема просперитета, па, са-
| , инвестирање у младе људе
Ка и неопходност.
лим да ми помогнете да бих пости-
гао свој циљ. Све обавезе које бу-
дете налагали беспрекорно ћу извр-
шавати с обзиром да сам мештанин
и да ме вежу крај и породица, тако
да бих све време свога службовања
шаковић 617.000, Иванка Бугарски радио код вас“. Молба Милана До-
462.000, Велибор Грујичић 649.000,
шена дирне човека који зна на как-
Томислав Георгијев 618.000... Као ра ве све тешкоће наилазе неки тален-
дник фабрике, Хусеин ЖХуснић је
ди не , св е вр е товани, али сиромашни младићи:
стипен ди ра н че ти ри го
ст аж и зд ра в- „Рођен сам у време најезде окупато-
ме те ка о му је ра дн и
ве ст уд иј е ра. Непријатељ нам је запалио ку-
ст ве на за шт ит а, за ње го
ћу и за нас су настали тешки да-
је уложено 2,277.000 динара, да би се, ни...“ Дошен не пропушта да нагла-
деветка 40.000, десетка 50.000 ди-
нара.
Док су студенти четврте године
просечно 1962. примали 35.00 дина-
ра, радници су се задовољавали са
10.000, остајали неписмени и нестру-
чни, пристајали, можда, да се смањи
стамбена квота само да би инвести-
рали у стручњаке од којих су оче-
кивали да им једнога дана помог-
ну како би и они могли да се оква-
лификују.
Ма какве, дакле, дебеле разлоге

енд не нерасположења према сти
ђо Прва налазимо у једној, ско-
беуа роватној, чињеници да Ф
иста, 70 тражи својих 111 стипен
пет 1 У које је три, четири, па и
ца каа инвестирао, сваког месе-
ир “лао чековне уплатнице, га-
гарДЕ5а
по завршеном школовању, запослио си да је члан Савеза комуниста.
имали ови младићи, то је акт само-
у Загребу. воље, поступак који је изван уоби-
Да би човек лакше разумео оправ- чајених друштвених норми. Они се
Када би се од људи које је шко- дани гнев колектива прибојске Фа-
П, а ни су до шл и у фа бр и- не могу оправдати пред својим коле-
ловао ФА брике аутомобила, ваља рећи да је
пр ед уз ећ е, би о би то ко гама који нису имали ту срећу да
ку, са ст ав ил о мало предузећа која су се у толикој
би мо га о са за до во љ- добију стипендију, а умели би да је
ле кт ив ко ји
чн ом мери, као ФАП, трудила да стиму- поштују и да се према њој одговор-
да го во ри о св ом ст ру
ством лишу студије и разумеју захтеве мла

ма ши нс ка ин же ње ра , 26 но односе. Још мање њихове мотиве

е да ће заузети одговорна ме
аРици и, најзад, рачунао на
да би се говорило о даљем
Вог санџачког гиганта,
о
кадру: 38 дих. На пример, 1962. студенти прве може да усвоји ФАП, јер је у пита-
економиста, три инжењера електро- године имали су 12.000 динара сти-
те хн ич ар а, дв а са об ра ћа ј њу прекршена реч, материјална и
те хн ик е, 36 д о - јаве, али од тога ФАП нема корис- пендију, друге 13.000, треће 15.000,
р, фи ло - т о н е м о ж е д а з а морална обавеза према једном колек
на инжење ра , по је да н ле ка квим мотивима, ти. Б. В, на пример, пише: „Жена ми

е с Ф р а б р и к е а у четврте 17.000. Али, то ни издалека тиву, који мукотрпно, по цену вели-

зо ф, зу ба р, ар хи те кт а, ин же ње р хе -
вољи раднике пр и б о ј с к
демо један, по имену Бого- ма - а , к о ј и с е с е ћ а ј у з а х в а л н и ц а је архитекта. Пошто има добар по- није све: студенти, на пример, треће ких одрицања, настоји да читав је-
бар, лаковић, осетио је потребу мије, гр ађ ев ин ац , пр оф ес ор ма те томобил
и об е ћ а њ а б у д у ћ и х и н ж е њ е р а и т е - ложај, не жели да га напусти. Уз године за шестицу су у првом испит дан крај извуче из заосталости.
' врати примљени новац: „Не тике и природних наука. д а „ с а н е - њу, и ја бих добио добро место у ном року добијали 25 одсто од годи-
Тде су ови људи сада7 хничара који с у г о в о р и л и Најзад, мада су људи склони да
| Мем нај „7етово име!“ са узбуђе- о ч е к у ј у к а д а ћ е к р о ч и т и пројектантском бироу што је за јед- шњег износа стипендије, за седмицу
разумеју тежак положај студената
а М је товорио кадровик пре- Можда у неком предузећу говоре стрпљењем
ног архитекту-почетника изванред- 30 одсто, за осмицу 35, за деветку 40,
о жртвама које су подносили за вре у фабрику“. (прошле године у земљије за 16.000
Па оалајуби се, код овак- пл ат е2 с т и п е н д и с т а н е з н а с е г д е на шанса. Свакако ћете разумети да а ако је просечна оцена била десет-
ствари, да неким случа- ме ст уд иј а и тр аж е ви со ке За 1 0 9
а прилика за добијање стана у ка — 45 одсто. Појединци су у јед- опао број стипендија), узалудно је
и ос ећ ањ ем кр ив иц е се де у су сада за п о с л е н и и Ф А П н а м е р а в је ишта пребацивати предузећима, јер
уолаковић не престане да от- Можда са и ц и ј е . Београду несвакидашња и не веру- ном испитном року примали по 100
ал и не мо гу да се од ре к- да их п о т р а ж и у з п о м о ћ м и л
стипендију. Бе ог ра ду , у б е з је немогуће некога убедити да је па
лан примљену
Када су добили д и п л о м е , о н и с јем да би је неко пропустио“(Б. В. хиљада динара!
да
Дошен дугује 700.000 дина- ну шансе коју им је пружио велики л и л е је предложио да као замену поша- Ни то није све. Желећи да већ у метно сипати у врећу без дна.
Руеда а су , на јз ад , не гд е у ин о речи, без једно „ х в а л а “ , о к р е н у
сдимир Радомировић 891.000, градт Мо жд с т и н а ,
е да су и ма са ка - ђа фабрици. Ма л о б р о ј н и се , и ље једног свог пријатеља). првим контактима увери младе ко-
Славољуб ЂУКИЋ
Редојевић 736.000, Мирко Си- ст ра нс тв уг Ма гд