РЕЧЕНИЦЕ БЕЗ ГЛАГОЛА У ПРЕДИКАТУ

Ријеч је о посебним морфолошким структурама.

1. РЕЧЕНИЦЕ С ПРЕЗЕНТАТИВИМА
Умјесто личног глаголског облика у предикатском изразу имају ријечцу са императивном
функцијом (показно-императивну ријечцу) ево, ето, ено.
Ево аутобуса! (Види – аутобус је овдје.)
Ено нашег комшије! (Види – наш комшија је тамо.)
Ето невоље! (Обрати пажњу на невољу.)
У зависности од контекста могућа су семантичка варирања:
Ако нешто запне, ето комшије (обрати се комшији).
Чим погријешиш, ето невоље (доћи ће до невоље).
Ево, ето, ено вежу уз себе објекатске именске изразе: Ево мајке. Ено проблема.
Објекaт има облик генитива не само кад су у питању називи живих бића мушког рода.
Изрази типа: Ево га отац, Ено је мајка, Ето га проблем јесу синтаксички балканизми и
нису у духу српског књижевног језика. Боље је: Ево оца. Ено мајке. Ето изненађења.

2. ОНОМАТОПЕЈСКИ УЗВИЧНИ ПРЕДИКАТИ

Представљају посебан случај исказивања семантичког предиката узвицима.
Уносе у реченицу јаку експресивност: А она паф на земљу. Кад нешто цак у прозор. И ми
пљус у воду. А он трес руком по столу. Он онда хоп кроз прозор.

3. КРЊИ (АНАЛИТИЧКИ) ПРЕДИКАТИ

Ријеч је о аналитичким предикатима са испуштеним помоћним глаголом.
Њиховом употребом постиже се експресивност: Небо ведро. Море мирно. Перо отац.
Чести су у насловима: Ноле најбољи. Звезда шампион. Зидан стрелац првенства.

4. РЕЧЕНИЦЕ ТИПА ТО – ДА
У њима се копула не може употријебити без штете по правилност реченице:
То – свакако. То – не. То – нипошто.

1
5. РЕЧЕНИЦЕ ТИПА ОТКУД ТИ?
У овим реченицама копула се обавезно изоставља. Њима се исказује чуђење што се неко
или нешто види на одређеном мјесту, у одређеном времену или у одређеној ситуацији:
Откуда моје очи на лицу твоме, анђеле брате? (Васко Попа)
Откуда ратови и откуда борбе међу вама? (Јаковљева посланица Јеврејима)
Уобичајене су са проширењима кад се односе на прошлост: Откуд си се ти нашао ту?
Или грубље, са обавезним адвербијалом: Шта ћеш ти ту?
Овај синтаксички модел мање је уобичајен кад је ријеч о природним појавама: Шта ће
снијег у мају? Шта ће гром усред ведра неба?

6. РЕЧЕНИЦЕ ТИПА ОВДЈЕ ЛОНДОН

У њима се копула увијек изоставља.
Често се користе с адвербијалним предикативом овдје у клишеима код најављивања
радио-станица или у телефонском разговору: Овдје Лондон. Овдје кабинет министра
правде. Овдје Филолошки факултет.

7. ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ МОЖЕ СЕ ИЗОСТАВИТИ И КАД ЈЕ У ПИТАЊУ

ПУНОЗНАЧАН ГЛАГОЛ АКО ЈЕ ИЗ КОНТЕКСТА ЈАСНО О КОЈЕМ ЈЕ
ГЛАГОЛУ РИЈЕЧ: Ми тада – опет у град. Ти одмах за компјутер. Они истога часа – за
Београд.

ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ
(Милорад Радовановић, „О декомпоновању предиката као језичком поступку“, Списи из
синтаксе и семантике, Нови Сад 1990, 53–73)

У именске предикате спада и декомпоновани предикат, који настаје тако што се

пунозначни глагол разложи на двије компоненте:
- на копупативни/ семикопулативни глагол, који је носилац категорије лица и времена,
- и глаголску именицу (изузев nomina agentis), која је носилац лексичког значења глагола,
семантичко језгро конструкције.

2
До декомпоновања предиката у српском језику долази:
1) Када су у предикату глаголске лексеме апстрактног значења: анализирати,
процјењивати, поредити, па и разговарати према кувати, копати; нпр. Комисија
тренутно врши процјену стања у фирми;
2) Када је глаголска лексема у предикату позајмљена из неког другог језика, нпр.
Национални доходак ове године има тенденцију раста;
3) Када је потребно неутралисати транзитивност, тј. када информација о објекту није
релевантна, нпр. Анализу може извршити само стручна комисија;
4) Кад је агенс анониман или уопштен, нпр. До одлагања лета дошло је због невремена.

Декомпоновани предикат настаје у двоструком ситаксичком деривационом процесу:

1) Номинализовање предиката, при чему девербативна именица постаје носилац
лексичког значења:
Забрањено је претицати у близини раскрснице → Забрањено је претицање у близини
раскрснице;
2) Екстракција вербалног елемента из номинализованог предиката:
Забрањено је вршити претицање у близини раскрснице.
Двоструко номинализовани исказ постиже се накнадним номинализовањем
(семи)копулативног глагола у декомпонованом предикату:
Вршење претицања у близини раскрснице кажњиво је по закону.

Декомпоновање предиката је доминантно у специјалним функционалним стиловима као

што су: административни, научни, новинарски итд. Декомпоновање предиката представља
обогаћивање изражајних средстава језика.
Могућност да се девербативна именица јави у једнини или множини доприноси
прецизнијем изражавању. Тако, нпр., реченица Тест је коригован може да гласи:
1. Извршена је корекција теста (једн.);
2. Извршене су корекције теста (мн., тј. текст је коригован више пута).

Декомпоновањем се попуњавају празнине у лексичком систему језика.

3
Исказ Врши се притисак на шефа не можемо изразити исто са обичним предикатом: Шеф
се притишће.
Декомпоновани предикат користимо уз девербативне именице страног поријекла према
којима немамо наше глаголске лексеме: Извршили су атентат на краља. (*Атентирали
су краља.)

У литератури се за овакве предикате користе и други термини, којима се наглашава

глаголска природа ових конструкција, нпр. „перифрастични предикатски израз“
(Тополињска) и „глаголска перифраза“ (Мразовић, Вукадиновић). Већина аутора
изједначава појмове декомпонованог и перифрастичног предиката, а неки (Силић,
Прањковић) сматрају перифразу појмом који је обухватнији од декомпоновања.

ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ
(ово не учити, прочитати с разумијевањем због примјера)

Сваки двочлани предикат конструисан по моделу Verbum (= глаголска копула или

семикопулативни глагол) + Nomen deverbativum (= ова категорија обухвата девербативне
именице поријеклом од глагола, при чему термин поријекло треба схватити у његовом
генеративном, тј. синхроном, а не генетичком, тј. дијахроном смислу), а синонимичан (па
и замјењив) са семантички еквивалентним једночланим предикатом (представљеним
пунозначном глаголском лексемом из које је изведена девербативна именица двочланог
предиката). Нпр. у српском: Врши утицај = Утиче.
Тенденција декомпоновања предиката у реченици заједничка је типолошка особина
неких модерних европских језика. Овај синтаксички феномен проучен је на материјалу
енглеског, руског и чешког језика.
М. Радовановић покушава да утврди теоријски статус појаве декомпоновања
предиката и да опише српску ситуацију у том погледу.
Појављивање површинских реченичних конструкција с декомпонованим предикатом,
праћено специфичним видом његовог номинализовања (Претичем → Вршим претицање),
представља облик испољавања општег процеса номинализовања исказа у језицима.

4
 И номинализациони процеси и процеси декомпоновања предиката у српском су језику
посебно фреквентно заступљени примјерима у тзв. специјалним функционалним
стиловима језичког стандарда, тј. у оним његовим улогама када он функционише као
инструмент интелектуализованих, а по тематици, релативно уопштених и апстрактних
домена језичке употребе, какви су: право, наука, администрација, политика, новинарство
итд.
Декомпоновање предиката у српском језику остварује се кад се ради о предикацијама
које су представљене глаголским лексемама апстрактног значења: Анализирам → Вршим
анализу, не: Копам→ *Вршим копање.
Декомпоновање предиката је веома продуктиван процес:
1. Када према девербативним именицама, кад су позајмљене из других језика, у
актуелној компетенцији говорних представника српског језичког стандарда не постоје
еквивалентне фонолошко-морфолошке адаптације глаголских лексема (нпр. Вршити
трансакцију);
2. Када треба неутралисати моменат транзитивности предикације која је у питању,
пошто би, у датом комуникацијском акту, изношење информација о објекту предикације
било информационо редундантно (нпр. примјери с финитном глаголском формом без
експлицитног објекта предикације су неграматички – јер су незавршени, еквивалентни
примјери са декомпонованим предикатом без експлицитног објекта су граматични и
завршени: Анализирам → Вршим анализу);
3. У екстралингвистички условљеним ситуацијама у којима је семантички релевантно
саопштити податак о претходној друштвеној институционализованости акције чију
укупност репрезентује предикација која је у питању (нпр. Преноси утакмицу / Врши
пренос утакмице).
Декомпоновани предикат је резултат двоструког синтаксичког деривационог процеса,
а његови се саставни дијелови могу реконструисати на сљедећи начин:
- номинализовањем предикације
- изузимањем вербалног елемента из номинализоване предикације.
У језику постоје примјери да се накнадним номинализовањем глаголске копуле (или
семикопулативног глагола) у декомпонованом предикату формира двоструко
номинализовани исказ. Тиме он губи статус реченице и постаје незавршен и неаутономан,

5
те се инкорпорира у сусједну реченичну структуру – као њен нереченични конституент
(Били су немилосрдни у доношењу казни ← Кад су доносили казне ← Кад су кажњавали).
Процеси декомпоновања предиката слиједе опште номинализационе процесе у
језицима, без обзира на мјеру њихових међусобних структурних или генетских разлика и
сличности, и представљају облик испољавања језичких универзалија условљених
екстралингвистичким универзализмима као што су заједничке процедуре апстрактног
мишљења, сродни културни типови, идентичан (мање или више) функционални и
ситуациони контекст језичке употребе.
Појаву декомпонованог предиката не треба изједначити са појавом девербативне
именице у функцији кондензатора реченичног значења уз фазне глаголе типа почети,
наставити, завршити итд., када у исказу постоје двије примарне корелативне
предикације, а не једна – декомпонована, при чему реченична реферише о фазној
модификацији (нпр. Почеше разговор ← Почеше да разговарају).
У српском језику забиљежени су сљедећи случајеви декомпоновања предиката:
1. COP + у/на + Ndev (LOC)
Овдје до декомпоновања предиката долази номинализовањем глаголске лексеме у
«псеудолокациону» падежну конструкцију са одговарајућом девербативном именицом у
локативу, с приједлозима у или на, и екстракцијом саме предикације у виду глаголске
копуле представљене лексемом бити у финитним облицима (Уређај је у квару ← Уређај се
покварио).
2. COP + нулта морфема/од + Ndev (GEN)
До декомпоновања предиката долази номинализовањем глаголске лексеме у генитивну
падежну конструкцију (генитив је слободан или везан, с приједлогом од) са одговарајућом
девербативном именицом и екстракцијом саме предикације у виду глаголске копуле
представљене лексемом бити у финитним облицима (нпр. Он је био истог мишљења ←
Он је исто мислио).
3. Ndev (NOM) + COP + LEX
До декомпоновања предиката долази номинализовањем глаголске лексеме у
номинативну падежну конструкцију с Ndev и екстракцијом саме предикације у виду
глаголске копуле представљене лексемом бити у финитним облицима. Глаголска копула

6
повезује се с конституентом LEX и гради сложени предикат организован по моделу COP +
LEX: Несхватљиво слаба је игра Јарића ← Несхватљиво слабо игра Јарић.
4.SEMICOP + Ndev (ACC):
а. Вршити (извршити, извршавати)
У нашем су језику најчешћи примјери са овим глаголом, који овдје има функцију
експлицитног сигнала момента процесуалности или додатног момента резултативности
(нпр. Врши анализу ← Анализира).
У српском језику има и других могућности, са различитим семикопулативним
глаголима који су мање фреквентни од гл. вршити. То су глаголи:
1. ИМАТИ / НЕМАТИ (Има предосјећање ← Предосјећа)
2. ДАТИ (ДАВАТИ) (Даје упутства ← Упућује).
3. ВОДИТИ (Води бригу о оцу ← Брине о оцу)
4. ОБАВИТИ (ОБАВЉАТИ) (Обавили смо разговор ← Разговарали смо) итд.

До декомпоновања предиката помоћу семикопулативних глагола може доћи ако се

Ndev јави и ван категорије слободног акузатива.
1. ИМАТИ (НЕМАТИ) + у + NdevLoc (Немам у плану ← Не планирам)
2. РАДИТИ + на + NdevLoc (Ради се на спајању двије групе ← Спајају се двије групе)
3. ДОЋИ (ДОЛАЗИТИ) + до + NdevGen
(Дошло је до промјене плана ← Промијенио се план) итд.

И М. Ивић износи своја запажања о декомпоновању предиката. Она наводи глаголе

чијој је лексичкој форми ускраћено нормално видско парњаштво (имперфективност/
перфективност): разговарати, утицати, контролисати, анализирати, сарађивати. У
овим случајевима декомпозиција предиката омогућује експлицирање видског значења
(нпр. упореди: Вршио је утицај / Извршио је утицај са Утицао је).
Неки наши глаголи именују радњу у начелном смислу, никад у конкретном (упореди:
Он своју сестру посјећује са Он је у посјети код своје сестре).
Декомпоновани предикат омогућава да се, приликом именовања радње, искаже и њена
плурализација (упореди: Издавао је противрјечна наређења са Наређивати).

7
 Аналитички структурирани предикат увршћује у свој састав двије лексичке јединице,
од којих је једна глаголског, а друга именичког типа, чиме су створени услови за
детерминацију помоћу придјева (нпр. *бесмислено предложити али – изнијети бесмислен
приједлог).
Декомпоновањем предиката избјегава се двосмисленост код глагола који могу, у
конструкцији са прилошком одредбом, бити протумачени на два начина. Ако кажемо:
тешко се оштећује, то може значити:
1. тешко се стичу услови да се оштећује
2. у тешкој мјери се оштећује.
Декомпоновањем предиката ови облици ће значити:
1. тешко долази до оштећења
2. долази до тешког оштећења.
Замјеном глаголског дијела аналитичке конструкције омогућава се концизно
исказивање нових информација о ономе што означава њен именички дио (упореди: дати
обећање са обећати).
Неким аналитичким конструкцијама је доступно исказивање оне значењске разлике
коју, код глагола, обиљежава супротстављање пасивног облика активном (добити
подршку / дати подршку).
Декомпонована верзија пасивне ограничености ће, међутим, искључити сваку помисао
о вршиоцу радње чији се исход саопштава предикатом. Може се рећи: они су га својски
подржали, они су му својски дали подршку и он је својски подржан; али не *он је својски
добио подршку.
Избор аналитичке конструкције осигурава исту ту сужену оптику сагледавања по којој
је оно што предикат именује чињеница, неусловљена било чијом ангажованошћу.
У реченицу Планира се изградња нових кућа може се убацити израз пажљиво (пажљиво се
планира...), а у реченицу У плану је изградња нових кућа не може (*пажљиво је у плану...)
итд.
Употреба аналитичке конструкције некад служи томе да нешто што се може, али не
мора подразумијевати у значењу датог глагола учини експлицитним (у смислу
присутности или одсутности).

8
 У реченици Пожелио је да поразговара са мном, ишчупаној из комуникативног
контекста, предикат пожелио је јасно нам не казује да ли је жеља гласно изражена или не.
Да се рекло – изразио је жељу... таква би недоумица била отклоњена.
Декомпоновани предикат није ни горе ни боље граматичко рјешење од некомпонованог.
Људи се односе тако позитивно према њему јер он служи нијансирању предикатског исказа и
помаже људима да остваре нешто што им је потребно.