ЛЕКСИКОСТИЛИСТИКА – ВЈЕЖБЕ

1. Уочи особености подвучене стилски маркиране лексике у сљедећим стиховима из Четири канона
Ивана В. Лалића:
У мливо историје, препуно громуљица / Од крви виних и невиних, која по саставу је / Апсолутно иста,
јер доследан је Творац (црквенословенски придјев вин – ’крив’, ’грешан’);
А ти, која Његова си млекопитателница (црквенословенска сложеница);
Трудан је рад у осмом дану стварања, а ми смо / Надничари, сезонци кратког века (сезонац –
колоквијализам);
Господ убија и оживљује, послује / У нашем свакодневљу, као баштован (свакодневље – оказионализам);
Тако делује Онај који јесте, када заснива / Парадигму, да утуве је уки и неуки (уки – неологизам);
За шаролику пешадију у овој масовки искупљења (масовка – колоквијализам; по поријеклу русизам,
позоришно, ’сцена у којој учествује велики број лица, масовна, групна сцена; данас колоквијално
значење ’масовна туча’,’масовна пијанка’ и сл.).

2. Којој групи лексике са конотацијом припада подвучена ријеч у сљедећeм стихy Бранислава
Петровића:
Твоје срце бива све лихтије. Лихт – варваризам, ’јасан’,’свијетао’, њем. licht.

3. Из којег функционалног стила је преузет израз баш ме брига у сљедећем стиху:

И ко те сад чита баш је мене брига (Б. Петровић). Разговорног.

4. У конферансама (ауторским дидаскалијама) често се умјесто неутралних глагола говорења појављују

прегнантни глаголи (ПРЕГНАНЦИЈА – стилска фигура која се састоји у том да једна ријеч, осим онога што
сама собом значи, садржава у себи и други појам који иначе друга ријеч изражава). Нпр. „Коња, коња!“,
грми ага (← говори као да грми). Ови глаголи могу се подијелити у три групе: 1) глаголи афективног
оглашавања, 2) глаголи звука који потиче од предмета и појава из природе, 3) глаголи животињског
оглашавања. Одреди којим групама припадају глаголи у конферансама у сљедећим примјерима:
– О-о, то није добро – гуди потиштен Сава. Глагол звука.
Пољар Лијан само зачуђено гракну: – Еј, не кради! Глагол животињског оглашавања.
– И онда је готово с твојом равнотежом – хукну црни див. Глагол афективног, али и животињског
оглашавања (сова).
– Ево ти, опет он мене учи! – замекета пољар. Глагол животињског оглашавања.
– Та неће ваљда ићи да загледа дјевојку – какоће дјед. Глагол животињског оглашавања.
– Баш си ми нашао кићеног свеца – гакао је он. Глагол животињског оглашавања.

5. Одреди значења сљедећих жаргонизама:

кркљанац – гужва фосилка – старица блејер – дангуба
телкаћ – телевизор крампача – ружна дјевојка џендеруша – феминисткиња
коца – кока кола фуца – фудбал џиберај – простаклук
савремењак – предавач савременог језика кркензи – обилато јело

6. Која су значења сљедећих глаголских експресива:

ждерати, наждерати се, њупати, кусати, клопати – јести
чмавати, џоњати, наџоњати се, пајкити, папити, нанати – спавати
пицанити се, пирлитати се, налицкати се, џиџати се – дотјеривати се
млатити, клепити, опалити, жвајзнути, макљати – ударати (некога)
кокодакати, квоцати, лапрдати, лупетати, звоцати, торокати – говорити
мувати се, мотати се, луњати, смуцати се, глуварити, отфурати – ићи, кретати се
накљувити, прокљувити, нањушити, капирати – дознати, схватити
мандркнути, крепати, црћи – умријети
пошандрцати, шизити, пошизити, шизнути, пролупати – полудјети