МЕТОНИМИЈА (ВЈЕЖБЕ)

1. Одреди којем типу припадају сљедеће метонимије:

а) [...] и опраштају ми великодушно све што се збило уз веселу чашу (← за вријеме пића)
(Витомир Николић, Посљедња пјесма) – ВРЕМЕНСКА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ЧЕГА
ЕКСПОНИРАНОГ У ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ – ДАТИ ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД;

б) Ко је могао и помислити да и за то иде глава? (← живот) (Меша Селимовић, Тврђава) –

КАУЗАЛНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ДИЈЕЛА ТИЈЕЛА – ОСОБИНА С ЊИМ
ПОВЕЗАНА;

в) Сеоску кућу (← породицу) не може задесити грђа несрећа него да остане без мушке
главе (Милован Глишић, Прва бразда) – ПРОСТОРНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ
ОБЈЕКТА ИЛИ ДИЈЕЛА ОБЈЕКТА – ЧОВЈЕК ИЛИ ЖИВОТИЊА КОЈИ ТУ ЖИВЕ ИЛИ
РАДЕ;

г) Искапи он чашу (← пиће из чаше) (Мироје Вуковић, Рам за причу о Јакову) –

ПАРТИТИВНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ПРЕДМЕТА-САДРЖИОЦА – САДРЖАЈ ТОГ
ПРЕДМЕТА;

д) Село (← људи у селу, сељани) се буди (Петар Кочић, Код Марканова точка) –
ПРОСТОРНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ НАСЕЉЕНОГ МЈЕСТА/КРАЈА –
СТАНОВНИЦИ ТОГ МЈЕСТА/КРАЈА;

ђ) Мисле ли људи икада каква је ноћ мајци која зна да јој је једини син допао гвожђа (←
тамнице/окова од гвожђа) и туђинове немислосрдне руке? (Меша Селимовић, Тврђава) –
ПОСЕСИВНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ МАТЕРИЈЕ – ПРЕДМЕТ НАПРАВЉЕН ОД ТЕ
МАТЕРИЈЕ;

е) Убоги спровод (← људи у спроводу) се креће (Војислав Илић, Сиво суморно небо) –
ПРОСТОРНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ КАКВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ/СКУПА – ЉУДИ
КОЈИ ЧИНЕ ТУ МАНИФЕСТАЦИЈУ/СКУП;

ж) Љетни дани дуги, дуги и досадни – како саставити вријеме између првих пијеваца (←
зоре) и мрклих звијезда (← ноћи): узми и играј клиса (Мироје Вуковић, Алуге)
ВРЕМЕНСКА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ЧЕГА ЕКСПОНИРАНОГ У ВРЕМЕНСКОМ
ПЕРИОДУ – ДАТИ ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД;

з) Стражари су потрчали према излазу (← мјесту излаза) (Меша Селимовић, Тврђава) –

ПРОСТОРНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ РАДЊЕ – МЈЕСТО РАДЊЕ;

и) Субота (← сунце у суботу) греје ко усијана руда (Миодраг Павловић, Субота у

Есфигмену) – ВРЕМЕНСКА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ВРЕМЕНСКОГ ПЕРИОДА –
ИЗАЗИВАЧ ДЕШАВАЊА У ТОМ ПЕРИОДУ;
ј) На своју несрећу, Балкан је био кроз историју огледно поље и Истока (← земаља
Истока) и Запада (← земаља Запада) (Мироје Вуковић, Рам за причу о Јакову) –
ПРОСТОРНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ СТРАНЕ СВИЈЕТА – ЗЕМЉЕ/ДРЖАВЕ НА ТОЈ
СТРАНИ СВИЈЕТА;

к) Ви сте по нашем зноју (← резултатима рада) газили (Бранко Ћопић, Омладина

Дрвара...) – КАУЗАЛНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ УЗРОКА – ПОСЉЕДИЦА;

л) И кадија и он били би му захвални до гроба (← времена смрти) (Меша Селимовић,

Тврђава) – ВРЕМЕНСКА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ЧЕГА ЕКСПОНИРАНОГ У
ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ – ДАТИ ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД;

љ) Ирски парламент (← чланови Ирског парламента) је донео одлуку о признавању неких

права католицима (Драгана Машовић, Дивља харфа) – ПРОСТОРНА МЕТОНИМИЈА,
НАЗИВ УСТАНОВЕ/ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЛИ ОРГАНА УПРАВЉАЊА – ЉУДИ КОЈИ
ЧИНЕ УСТАНОВУ/ОРГАНИЗАЦИЈУ ИЛИ ОРГАН;

м) Он је погинуо за једне провале (← за вријеме једне провале), убио га јачи од њега (Иво
Андрић, Немири) – ВРЕМЕНСКА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ РАДЊЕ ИЛИ СТАЊА –
ВРИЈЕМЕ РАДЊЕ ИЛИ СТАЊА;

н) Јавор о коме причају гусле (← гуслар) (Добрица Ерић, Кућа за мог брата) –
КАУЗАЛНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ОРУЂА – КОРИСНИК КОМЕ ЈЕ ТО ОСНОВНО
СРЕДСТВО У РАДУ;

њ) – Супер – одговара Мини Сукња (← жена у мини-сукњи) (Вишња Крстајић Стојановић,

Не плачи за Сарајевом) – ПОСЕСИВНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ДИЈЕЛА ОДЈЕЋЕ ИЛИ
ОБУЋЕ ИЛИ НЕКОГ ПРАТИЛАЧКОГ ПРЕДМЕТА – ЧОВЈЕК У ТОЈ ОДЈЕЋИ ИЛИ
ОБУЋИ / СА ТИМ ПРАТИЛАЧКИМ ПРЕДМЕТОМ;

о) Жетва (← плодови жетве) може оманути, али људски пород (← дјеца) неће (Меша
Селимовић, Тврђава) – КАУЗАЛНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ РАДЊЕ – ПРЕДМЕТ ИЛИ
РЕЗУЛТАТ РАДЊЕ;

п) Дешава се да нам у страном граду, на повратку, остане који сат времена између два
воза (← између путовања двама возовима), или између воза и авиона (← између путовања
возом и авионом), или брода и воза (← путовања бродом и возом) (Иво Андрић, Јелена,
жена које нема) – ВРЕМЕНСКА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ ВРЕМЕНСКОГ ПЕРИОДА –
РАДЊА ИЛИ СТАЊЕ У ТОМ ПЕРИОДУ;

р) Њега је варош (← људи у вароши, варошани) заборавила (Иво Андрић, Бифе

„Титаник”) – ПРОСТОРНА МЕТОНИМИЈА, НАЗИВ НАСЕЉЕНОГ МЈЕСТА/КРАЈА –
СТАНОВНИЦИ ТОГ МЈЕСТА/КРАЈА.
2. У примјерима новинских наслова Америка слијеже раменима и Цијене дижу главу
може се уочити здружено дејство двију стилских фигура? Којих?

МЕТАФОРЕ И МЕТОНИМИЈЕ. Слијегати раменима јесте метонимијска слика (појмовна

метонимија) која, према Речнику Матице српске, значи ’исказати своје мирење с насталом
ситуацијом, своју немоћ или нерасположење да се оно измијени’. Истовремено, Америка
се метафорички доживљава као особа, тј. персонификује се, јер је она у наведеном наслову
представљена као особа која има дијелове тијела, па зато може слијегати раменима. Овдје
се може препознати још једна метонимија (Америка → америчке институције, људи у
Америци).

У другом примјеру метонимијско значење има конструкција дићи главу. Према Речнику
Матице српске, дићи главу значи ’осмјелити се, погордити се, узохолити се’. И у овом се
наслову нежива појава персонификује, па се цијене доживљавају као људи, дакле –
метафорично значење.

Од 1990. године за здружену метафору и метонимију у когнитивистичкој литератури

постоји заједнички термин – метафтонимија (термин увео Хосенс (Louis Goossens)).