Висока школа за образовање васпитача

Михаило Палов Вршац

Семинарски рад из Српског језика

Састављено и растављено писање речи

ментор: студент:
проф. Љ. Келемен Ивана-Маја Петковић 14/2012

Вршац, 2013
 Садржај
1.Увод.........................................................................................3

1.2. Правопис.............................................................3

2.Спојено и одвојено писање речи............................................4

2.1. Именице................................................................4
2.1.1. Сложенице.........................................................4
2.1.2. Полусложенице.................................................5
2.2. Придеви................................................................8
2.3. Заменице...............................................................8
2.4. Бројеви и изведенице од њих..............................9
2.5. Глаголи................................................................9
2.6. Прилози..............................................................10
2.7. Предлози.............................................................10
2.7.1. Предлошки спојеви..........................................10

3. Закључак...............................................................................11

4.Литература............................................................................12

2
 1. Увод

Језик је једна од основних човекових обележја, без којег човег и не би био

у правом смислу човек. Он му омогућава сложен умни и друштвени живот,
као и образовање развијених друштвених заједница.

Језик и мишљења су уско повезани, иако постоји и мишљење које не

зависи од језика, језик омогућава прецизније мишљење и потпуније
доживљавање света. Заправо, језик и мишљење се узајамно омогућавају и
допуњују. Мишљење непрекидно подстиче језик да се усавршава, а
језиком се мисли не само изражавају, него и обликују.

Основна функција језика јесте споразумевање илити комуникација, која је

неопходна за постојање људских заједница. Међутим, важи и обрнуто.
Језик се остварује само у друштву, па ни он без њега не би постојао.

Преломан тренутак у развитку људске цивилизације био је проналазак

писма, захваљујући којем су људска искуства могла да се преносе у
простору и времену, тј, да се учине доступнима и удаљеним
саговорницима и будућим временима.

1.2. Правопис

Ортографија (грч. ortho - исправно, и грч. graphos - писмо) или правопис је

скуп општих, важећих правила писања неког језика. Писање уз непоштовање
неког од тих правила се назива правописном грешком.

Код правописа у писмима заснованим на абецеди/азбуци, разликују се два

различита концепта:

1. фонолошки, који тежи једноставној вези између гласова и речи и

2. морфонолошки, који се заснива на граматичким или језичко-
историјским етимолошким зависностима између речи или њихових
деклинација, конјугација или компарација.

У групу језика чији се правопис заснива на фонолошком концепту спадају

бугарски, фински, италијански, руски, српски, шпански и турски језик.

3
Екстремни пример морфонолошке ортографије са јаким етимолошким
акцентом представља енглески језик. У енглеском језику нпр., једна
комбинација слова (нпр. ough), може се изговарати на четири или више
различитих начина. Обратно важи исто, одређени глас или гласни низ, може
се писати на више начина, зависно од тога, у којој речи се појављује.

2.Спојено и одвојено писање речи

Речи се у писаном тексту раздвајају белинама. Поступак издвајања речи у

писаном тексту је сложен. Значењски, акценатски, творбени и други
критеријуми узајамно се допуњују, прожимају и преклапају, без јасне
хијерархије, што изискује детаљну разраду. У изговору се, на пример, неретко
обједињује неспорно више речи, које се пишу одвојено. Зато има превише
правила и оптерећујуће широких и непрегледних илустрација, тј,
нагомиланих примера.

Проблем спојеног и одвојеног писања, углавном се своди на разликовање

сложеница које се пишу спојено, од полусложеница које се пишу са цртицом,
и функционално везаних речи, предлошких веза, израза и синтагми које се
пишу или одвојено или састављено.

2.1.Именице

2.1.1. Сложенице

Сложенице са несамосталним саставницама (једном или обема):

богослов, двосед, домазет,душебрижник, кућепазитељ, белоперка,

ловостај, пољопривреда, човекољубац, прабаба, Зеленгора, астроном,
русофил.

Сложенице са обједињеним акцентом:

чуваркућа, малолетник, страховлада, богочовек, висибаба, мамипара,

разбибрига, примопредаја, пољопривреда, Вирпазар.

Сложенице са новим значењем које при томе може бити једнопојмовно

или двопојмовно:

4
бабарога, дангуба, чуваркућа, малолетник, пробисвет, страховлада,
Београд, купопродаја, примопредаја, Евроазија, Индокина, југоисток.

2.1.2. Полусложенице

Полусложенице су најчешће спој двеју речи удружених у датој прилици с

тим што прва одређује другу,тј. квалификује је, и при томе је по правилу
непроменљива.

Традиционални оријентализми :

Алај-барјак, баш-кнез, диван –кабаница, ђул-башта, сахат-кула, сиктер-

кафа, ћетен-алва, Курбан-барјам. Али дуванкеса, ћорсокак, башчаршија.

Особена традиционална и њима слична новија и сасвим нова стилска

скраћења:

ремек-дело, рак-рана, жар-птица, спомен-чесма, спомен-библиотека,

бисер-грана, див-јунак, узор-мајка, извор-вода, веш-машина, трач-
партија, маркетинг-служба, јеж-фризура, вишња-боја.

Друга саставница одређује прву у означавању војних и полицијских

чинова типа:

генерал-мајор, генерал-пот-пуковник.

Њима су слични спојеви као: асистент-приправник, истраживач-

приправник, професор-гост, уз напомену да се у овим везама мењају обе
речи, као на пример, лекару-стажисти.

Чврсто је укорењено спојено писање старијихи интернационализама или

боље речено, традиционалних сложеница, чије су почетне саставнице
форманти или префиксоиди:

аутобиографија,аутопортрет

биологија, биогенеза, биогеографија

5
зоологија, зоогеографија, зоокултура

етногенеза, етнографија, етномузикологија

макроанализа, макробиотика, макроекономија

мегабајт, мегазвезда, мегамаркет

микроанализа, микроекономија, микроструктура

монодрама, монокултура

мултивитамин, мултидисциплинарност, мултимедијалан, мултимилионер

полигамија, поликлиника

поставангарда, постдипломац

психологија, психотерапија

ретровизор, ретроактивност

термодинамика, термоелектрика, термовизија

хидроизолација, хидромеханика.

Слични спојеви, по правилу новији, који се уз то осећају као стилска и

рекламна скраћења, пишу се са цртицом: био-дизел, зоо-врт, етно-парк,
термо-чарапе.

У основи, не одступајући од начелних и претходно примењених

критеријума, посебно се издваја нормирање релативно нове лексике са
префиксоидима страног порекла од којих се неки могу јавити и као засебне
речи:

Ауто-пут, ауто-механичат, ауто-продавац, ауто-превозник, ауто-пијаца,

ауто-школа, ауто-такмичење, Ауто-мото савез, али аутодром и
аутострада.

Авио-гума, авио-карта, авио-бомба, авио-транспорт

Аеро-бомба, аеро-клуб, аеро-митинг, аеро-загађење, али аеродром,

аеробик, аеродинамика.
6
Мото-култиватор, мото-парк, мото-трке, али мотцикл, мотоманија,
мотодром

Фото-апарат, фото-репортер, фото-модел, фото.папир, фото-ревија,

фото-робот, али фотосинтеза, фотомагнетизам, фотомултипликатор,
фотограф, фотографија, фототека.

Радио-апарат, радио-таласи, радио-репортажа, радио-драма, радио-

телевизија, али радиоактивност, радиологија, радиографија, Радио
Београд.

Кино-оператер, кино-сала, кино-улазница, али кинотека, киноскоп.

Видео-графика, видео-бим, видео-плехер, видео-клуб, стерео-звук, аудио-

касета, али стереовизија, аудиометрија, видеотека.

Мини-вал, мини-сукња, макси-хаљина, али минибус.

Ако се не истиче значење квалификативних речи, екстра и супер,

уобичајено је спојено писање:

Екстрапрофит, суперлига, суперревизија.

По правилу се спојено са наредном речју пишу и квази, назови, псеудо,

надри, екс, ино:

Квазинаука, назовипријатељ, инокредит, ексјугославија. Међутим, када се

квалификативно значење жели посебно нагласити, уобичајено је писање са
цртицом: назови-Србин.

Двочлани спојеви код којих се прва реч која одређује другу не мења, уз то
по правилу је страног порекла или творбеног модела, пишу се одвојено,
иако су неке од њих иначе променљиве: думдум метак, бруто тежина,
фитнес тренер, стреч панталоне, џез музика, камп приколица, такси
станица. Стране речи се или уклапају у правила српског језика или се
преноси правопис језика из којег се речи преузимају.

Хемијски термини у принципу се уклапају у начелна правила:

7
 Угљен-диоксид, калцијум-сулфат, натријум-хлорид, али хлороводоник,
угљоводоник.

Именице које значе титулу, занимање или сродство, употребљене у у

стаљеним склоповима, испред личног имена, односно презимена, по правилу
се схватају као део имена и пишу се одвојено: Југ Богдан, Кир Јања, кума
Живка, Змај Јовина улица.

Оријенталне титуле иза имена које се не мења, по правилу, се пишу са

цртицом: Смаил- ага Ченгић, Сулејман-паша, али Скендербег.

Удвојена мушка и женска презимена пишу се одвојено: Вук Стефановић

Караџић, Аница Савић Ребац.

2.2.Придеви

Спојено се пишу придевске сложенице направљене по сличним начелима као

и именице: богословски, надрилекарски, плодотворан, спасоносан.

Придеви изведени од двочланих синтагми, значењски обједињених, пишу се

спојено: тврдокоран, новогодишњи, новосадски, глувонем.

Спојеви придева са равноправним односом саставница, са значењем

напоредности или супротстављености, пишу се са цртицом: плаво-бела боја,
црвено-бели, али у значењу нијанси пишу се спојено: плавозелен, црвеносмеђ.

Коауторске везе пишу се са цртом, а не са цртицом: Кант – Лапласова

теорија, Бојл – Мариотов закон.

Ако се прилог као прва саставница, сложен са придевом, да посебно не

наглашава, пише се спојено: многопоштовани, добродошао, средњеразвијен.
Али ако се прва саставница наглашава, пише се одвојено: много поштовани.

2.3.Заменице

8
Спојено се пише: којекако, којекога, којешта, којечега, којечему, којекакав,
штошта, нико, ниједан, иједан, никакав, ништа, шта, али ни од кога, ни у
што, ни у чему, ни у једном, али без икаквих, без икога, без ичега.

По који пут му кажем, добијем по који поклон, али нађе се покоји добар,
понеки, понешто, погдекоји.

Речца год припаја се заменици само када је ненаглашена и када појачава

неодређено значење: наићи ће когод, ваљда ће штогод наћи.

2.4.Бројеви и изведенице од њих

Спојено се пишу бројеви од 200 до 900: двеста, триста, четиристо,

деветсто.

Одвојено се пише: двадесет и један, петсто педесет (и) један, двадесет (и)
тројица, петсто (и) двоје, али спојено именичке и придевске изведенице:
двадесетпеторица, седамдесетпетогодишњица, једна двадесет трећина
(али – двадесет трећина,мн.), двадесетпетодневни.

Помоћна реч пут пише се спојено уз бројеве један, два и три. Облик пута
увек се пише одвојено: двапут, два пута.

Именичке и придевске изведенице могу се комбиновати са бројкама да би се

избегле дуге речи: 48- часовни. Комбинација бројева или именица са бројем
за означавање приближности пишу се са цртицом: два-три, дан-два.

2.5.Глаголи

Енклитички облици помоћних глагола спајају се само у футуру од глагола на

–ти: знаћу, чућеш. Речца за негирање не не спаја се са глаголом: не знам, не
знајући, сем у три изузетка: нећу, немам, немој.

Стилски обележена удвајања глаголских облика блиских или

супротстављених значења, пишу се са цртицом: хоћу-нећу, рекла-казала, али

9
ако се ради о вишечланим саставницама, пише се црта са белинама: хтео – не
хтео, иди ми – дођи ми, држ - не дај.

2.6.Прилози

Спојено се пишу сложени прилози као што су: гдегде, кадгод, кадкад,
поодавно, немало, некако.

Удвојени прилози пишу се са цртицом: кад-тад, колико-толико, збрда-здола,

мање-више, брже-боље, дан-данас.

2.7.Предлози

Треба разликовати сложене предлоге који се пишу спојено као на пример:

испред, насред, од удвојених предлога који се пишу одвојено: до пред
факултета, до поткрај рата.

2.7.1.Предлошки спојеви

Спојеви предлога од и до са прилозима кад сад тад пишу се спојено, ако

завршно а изостане: до кад, до сад и докада. Спојеви за+кад, за+тада пишу се
спојено. Спојено се пише довече, предвече, увече, прекјуче, прексиноћ.
Одвојено се пишу предлошке везе са називима годишњих доба, периодима
дана или године, старосне доби и сл.: у пролеће, у зору, за младости.

Одвојено се пишу предлошке везе са личним заменицама: преда мном, преда

се.

Широки су спискови устаљених предлошких веза са именицама, често и

акценатских обједињених који се пишу одвојено. Спојено писање по правили
подразумева ново или померено значење, најчешће и акценатску
обједињеност.

10
 3.Закључак

Састављено и растављено писање речи представља поље великих недоумица

када су правила у питању. Често се нађемо у ситуацији да се на речи сличне
звучности примењују различита правила састављања односно растављања
приликом писања.

Најчешће правописне грешке односе се на састављено и растављено писање

речи. Док су неке речи заиста тешке за разликовање, као у примерима кад
морате добро да знате о којој се врсти речи ради, па могу и заједно и одвојено
да се пишу, неке грешке су заиста несхватљиве. Што је најчудније, ради се о
грешкама које се срећу на сваком кораку. Додуше, разумљиво је што једни од
других преписују, и руку на срце, заиста није неопходно да сви буду
стручњаци. Међутим, има људи који желе да знају шта је правилно, тако да је
од велике важности да људи познају правила правописа, тачније и овог
правописног правила.

11
 4.Литература

1. Граматика српскога језика, Душка Кликовац, Српска школска књига,

београд, 2002-2003.г.
2. Стеван Вујков, Зорн Урошевић, Коректура текста, Завод за уџбенике
и наставна средства, београд, 2002.г.
3. Правопис српскога језика, Матица Српска, Нови Сад, 2012.г.
(Редакторка група у саставу Мато Пижурица, Милорад Дешић,
Бранислав Остојић и Живојин Станојчић )

12