ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 84

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност

Наставна јединица: Класификација народне књижевности

Тип часа: Утврђивање

Циљ часа:  Обнављање и утврђивање знања о класификацији народне књижевности

Ученик ће бити у стању да:
 покаже познавање Вуковог критеријума за поделу народних песама на јуначке и женске;
 разликује јуначке и женске песме по начину извођења;
 анализира распрострањеност јуначких и женских песама по српским територијама;
 аргументовано тумачи Вуков појам песама на међи и повезује их са данашњом
класификацијом ових песама;
 издваја особености које Вук сматра неопходним за народно стваралаштво;
Очекивани исходи
 покаже поседовање знања о одликама и структури народних песама;
на крају часа:
 покаже способност за класификовање народног стваралаштва;
 истиче културни и историјски значај Вуковог рада на прикупљању, класификовању и
објављивању нашег народног стваралаштва;
 покаже способност аналитичког размишљања, повезивања садржаја и запажања појединости;
 користи стечена знања о већ обрађеним књижевнотеоријским појмовима;
 аргументовано тумачи своја запажања;
 развија читалачко интересовање и љубав према делима народног (усменог) стваралаштва
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, аналитичко-синтетичка

Облици рада: Фронтални

Наставна средства: Табла, креда/фломастер

Међупредметне Естетичка компетенција, комуникација, компетенција за целоживотно учење
компетенције:
Међупредметно повезивање: Историја, етнологија, географија
Кључни појмови: Јуначке песме, женске песме, песме на међи
 МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
 Води припремни разговор са ученицима о
раду Вука Стефановића Караџића на
Уводни део часа
прикупљању, систематизацији,
(5 минута)
записивању и објављивању наших
народних песама.
Главни део часа  Мотивише ученике да образложе на који
(35 минута) начин је Вук Стефановић Караџић
поделио народне песме и којим се
критеријумом водио при класификацији.
 Усмерава ученике да установе које су
разлике постојале између јуначких и
женских песама у извођењу и одликама.
 Мотивише и охрабрује ученике да
активно учествују у наставном дијалогу
на тему распрострањености народног
усменог стваралаштва поводом поделе на
јуначке и женске песме.
 Усмерава наставни разговор на тему
народних песама „на међи“ и њихових
одлика.
 Упућује ученике да се присете шта Вук
говори о настанку народних песама,
народним певачима и поседовању
специфичног дара за такву врсту
стваралаштва.
 Мотивише ученике на аргументовано
образлагање начина на који је Вук
класификовао јуначке песме (књиге два,
три и четири) и на основу којих
историјских догађаја је направљена ова
подела.
 Усмерава наставни разговор и по
Планиране активности ученика:
 Активно учествују у дијалогу износећи
појединости о раду Вука Стефановића
Караџића на прикупљању, систематизацији,
записивању и објављивању наших народних
песама.
 Аргументовано воде дијалог са наставником
у коме истичу да је Вук народне песме
поделио на јуначке (певају мушкарци, изводе
се уз гусле, већа пажња посвећује се
садржају, већи број стихова) и женске (певају
жене и девојке, више се води рачуна о самом
певању, истакнута мелодичност, мањег
обима од мушких).
 Активно учествују у наставном дијалогу на
тему распрострањености народног усменог
стваралаштва поводом поделе на јуначке и
женске песме и истичу да Вук сведочи да су
се јуначке песме у то време највише изводиле
по Босни и Херцеговини, Црној Гори и
јужној Србији. У делу Србије око Саве и
Дунава нешто је мање било присутно певање
уз гусле, а најмање га је било у Срему, Бачкој
и Банату, где су уз гусле певали само слепци.
 Из поделе на женске и мушке народне песме
по Вуковој класификацији издвајају и
постојање посебне врсте песама које су „на
међи“ и које више наличе јуначким песмама,
али се не певају уз гусле због тога што су
много дуже од лирских песама, него се
казују.
 Износе закључке да прву збирку чине лирске
песме, док су у другој, трећој и четвртој
 потреби, допуњава излагања ученика и збирци народних песама јуначке песме и то
прецизније формулише и наглашава подељене на јуначке песме старијих,
закључке и ставове. средњих и новијих времена.
 Прати и вреднује рад и понашање  Закључују да је догађај који представља међу
ученика. у подели времена на старија и средња
Косовски бој, а да се песме новијих времена
односе на устанке и то су песме за
ослобођење Србије и Црне Горе.
 Подстиче ученике да се присете  Наводе примере епских народних песама
тематских циклуса епске поезије и распоређујући их у одговарајуће циклусе
пронађу репрезентативне примере песама хронолошким редом.
Завршни део часа
за сваки циклус.
(5 минута)
 Упућује ученике да за наредни час
прочитају народну баладу Хасанагиница
из Читанке.
 непосредна комуникација између ученика и наставника;
 активности ученика током рада на часу (учесталост јављања);
 квалитет одговора, оригиналност аргументовања ставова, уважавање гледишта других
Начини провере
ученика;
остварености исхода:
 посматрање и бележење ученичких активности током наставе у педагошку свеску;
 тестирање/усмена провера планирана за 89. час како би се стекао непосредан увид у знања
ученика на тему естетске вредности и значаја народне књижевности.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 ПРЕДГОВОР СРПСКИМ НАРОДНИМ ПЈЕСМАМА (1824)

народне песме

мушке (јуначке) женске

изводе се уз гусле певају се

БиХ, Црна Гора, јужна Србија северни делови Србије

песме на међи (лирско-епске песме)